Agrosvet 98

stručna revija Maj 2019. broj: 98 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Suzbijanje korova, temelj dobrog prinosa soje

Stribog

gospodar vetrova

Ostavština za budućnost

03

04

Reč urednika

Sa Agro meridijana

Ostavština za budućnost

11

13

16

19

Original SrbijaPetrovska kolbasa

Suzbijanje korova- temelj dobrog prinosa soje

Plamenjača soje, opasna, a često zanemarena bolest

Ekološke crtice

22

26

38

40

Zaštita koštičavog voća od bolesti

Folijarna prihrana- kada, koja, kakva...

Agrostatistika

Formulacije pesticida

44

50

54

58

Bolesti paradajza

Pčelarenje

Stočarski kutak

Reč struke

62

65

69

Šumarenje

Svetski dan šuma obrazovanje pre svega

Striboggospodar vetrova

SADRŽAJ

07

2

Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Logistički centar Inđija: 022/801-160 Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Laktaši: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Duško Simić Mladen Đorđević Agneš Balog Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović Bojana Karaklajić Jelena Konstatinović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka

REČ UREDNIKA

AGROSVET 98 Stručna revija ISSN 1820-0257

Ko je grešnik? Pitanje koje lebdi ovih dana na usnama seljaka koji sede ispred seoskih prodavnica zaštićenih poluizbledelim ceradama sa kojih ih pozdravljaju „jelenko“ i „lavić“, a možda i „zaječarac-zidarac“. Ili možda sede ispred zamandaljenih vrata nekada moćne zadruge ili su ispred trema zadružnog doma kroz čije polupane prozore fijuče vetar. Od prvobitnog pitanja, ko je grešio, razvija se još jedno, a to je, kad je zgrešio? Na „crveno slovo“ svakako, ali koje?

Da li za Veliki petak, Uskrs ili Đurđevdan, a bogami ima i onih koji radiše kao da 1. maj ne postoji?

Ne zna se kada je sve to počelo, ima već duži niz godina od kako oni koji prate, a morali bi to da rade jer su za to plaćeni, kao da ne uviđaju određene pojave promene klimata, pomeranje granica ektremnih temperatura, sve učestalije destruktivne pojave (olujnih vetrova, obilnih padavina ...). To su propustili ali nisu propustili da razgrade nekada dobro organizovanu mrežu protivgradnih stanica, marginalizuju ili ukinu mesto strelaca koje se nekada dodeljivalo dobrim i odgovornim seoskim domaćinima, donesu sijaset komplikovanih procedura za nabavku raketa i nadoknadu strelcima i mnogo što šta.

Da više ne bi bilo zabune, radi se o gradobitnim padavinama koje su u proteklih desetak dana zahvatile pojedine delove Srbije. i njihovim posledicama pre svega po domaćinstva, seosku ekonomiju, ali i čuveni BDP. Ostaće verovatno da se prepričava propast i nagađa o tome ko je i zašto tada radio.

Promoviše se, a i dobro nagrađuje zadrugarstvo, izdvajaju se sredstva za nastupe na belosvetskim sajmovima, puna su usta za brigu o selu i seljanima. A onda, dva grada i propade zadruga, možda ima šta da se pokaže ali nema toga da se izveze. A selo i seljani, pa ostaće tamo gde su i do sada bili, u selu. Ili se možda spremaju da odu da to, seljani, budu po zemljama tzv. Šengenskog ugovora iliti zemljama EU. Ne pomaže ni ono „Ostajte ovde, Sunce tuđeg neba...“.Znaju oni, internet je čudo, da tamo „razbijaju“ gradonosne oblake, ne sa zemlje već iz neba, itekako subvecionišu ugradnju protivgradnih mreža, podstiču osiguravanje useva i zasada.

Ni ja ne želim da se bavim odgovorima na ta pitanja, pokušavam da shvatim ko je zakazao pa se to što se desilo, desilo.

Najlakše je optužiti anticiklon koji se stvorio iznad Đenovskog zaliva, pa mešanje Golfske struje sa vazduhom sa Arktika, te gomilu kumulonimbusa i cirostratusa iznad Panonske nizije, mada ja ne bih zanemarivao i antimagnetno polje iznad Rtnja.

U svakom slučaju sve pobrojano je imalo uticaj ali je, definitivno zakazala organizacija.

Ne neka tajna, ne daj Bože, antidržavna, već jednostavno organizacija posla zaštite određenog područja od gradobitnih padavina.

Ne znam šta da kažem, kako je naša „fabrika“ pod vedrim nebom, mogu samo da zamolim da nam zvezdani svod bude naklonjen barem do oktobra, jer sa zemlje ne možemo ništa da uradimo. I to je to, i još nismo utvrdili ko je zgrešio. Ili možda jesmo...

Dragan Đorđević

Dragan Dordevic

4

5

Essencia vino, najskuplje vino na svetu

Sa Agro meridijana

Izvor: Agroklub, 9. April 2019.

Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

Rojal Tokaji, vinarija na obroncima vinskog regiona na severoistoku Mađarske, predstavila je najskuplje vino na svetu. Boca ekskluzivnog vina, koje nazivaju i “nektar” prodavaće se za neverovatnih 40.000 dolara. Prvu bocu berbe 2008. već je kupio neimenovani privatni kolekcionar iz Pekinga, a potražnja će, očekuju, biti vrlo visoka jer je mađarska vinarija Royal Tokaji, na tržište izbacila tek 18 boca Essencia vina. Ciljajući vinske sladokusce dubljeg džepa,

Nemačka pravi čitav grad namenjen intenzivnoj poljoprivredi Izvor: B92, 29. mart 2019. .

Investicija koju je dogovorila nemačka firma “Fakt AG“ u Mađarskoj, po obimu se može meriti i sa najvećim industrijskim ulaganjima.

Nastaje čitav grad sa ogromnim površinama namenjenim intenzivnoj poljoprivredi. Kako je objavljeno ove nedelje, nemačka tvrtka “Fakt AG“ planira da uloži oko mili-

jardu evra u čitavo jedno poljoprivredno područje, zajedno sa pogonom prerade, logistike i smeštaja radnika. Odabrane su mađarske

opštine Heđešalom i Bizonja na severozapadu zemlje, nedaleko od Austrije i Slovačke u kome već postoje odlične saobraćajne veze.

visoku cenu pravdaju kroz troškove proizvodnje, ali i ograničene količine grožđa. Da bi se proizvele dve boce tog slatkog vinskog

sirupa, odnosno tek 1,5 litar, potrebno je oko 180 kg grožđa, a svaki grozd mora biti rukom ubran.

6

7

Ostavština za budućnost Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Poljoprivredni fakultet Zemun: godina za ponos i jubilej

Izvor: Agroklub, 25. Mart

Malo koja obrazovna ustanova u Srbiji može se pohvaliti ovakvim jubilejom,kao što to može Poljoprivredni fakultet Zemun-Beograd. Za 100 godina postojanja ovaj fakultet obrazovao je armiju od 24.000 inženjera i preko hiljadu doktora nauka.

A sve je počelo pre tačno jednog veka, 28. marta 1919. godine, kada je Simo Lozanić, zajedno sa Julijem Stoklasom, profesorom agrikulturne hemije iz Praga osnovao Ustanovu koja već sto godina obrazuje mlade stručnjake iz oblasti agrara. Koliko se sama nastava danas, razlikuje od one nekada i šta je to što ovaj fakultet izdavaja, otkrio nam je dekan Poljoprivrednog fakulteta Prof. Dr Dušan Živković.

“Poljoprivredni fakultet do sada obrazovao je oko 24.000 inženjera, hiljadu doktora nauka i nekoliko

stotina magistara i specijalizanata. Žestoka armija ljudi koja je pratila i prati poljoprivredu SFRJ. Moglo bi se reći da smo na neki način bili osnova, osnovna grana sa koje su se kalemili ostali fakulteti poput fakulteta u Novom Sadu, Nišu, Podgorici, Skoplju.

Prvi Poljoprivredni fakultet u Jugoslaviji bio je naš, a zatim i u Zagrebu. Za ova dva fakulteta se slobodno može reći da su nosioci tokova poljoprivrede. U to vreme sam fakultet počeo je sa četiri profesora i samo nekoliko studenata. Kasnije su rasle i potrebe zemlje i mi smo se na neki način vrlo brzo razvijali,” kaže dekan Dušan Živković.

U godini jubileja, Poljoprivredni fakultet prisutan je u svim porama društva, danas on ima devet odseka, osam instituta i 31 katedru na kojoj se školuju mladi stručnjaci.

8 “Na samom fakultetu se trenutno nalazi devet nastavnih odseka, u perspektivi će biti još jedan nastavni odsek i naš fakultet je specifičan možda i po tome što pokriva razne segmente, od baznih nauka koje su stvorile poljoprivredu, poput agrohemije, pedologije, ratarstva, stočarstva, voćarstva, zaštite bilja, agroekonomije, a sama organizacija fakulteta u velikoj meri slična je Univerzitetu.”

Modernija nastava, bolji odnos profesora i studenata.

Nastava na Poljoprivrednom fakultetu dosta se razlikuje u odnosu na nekadašnju, sam moderniji način predavanja dovodi i do prisnijeg odnosa studenata i profesora. Modernizacija i okrenutost ka Evropi uticali su na to da se ovaj fakultet nađe u samom vrhu, kada je u pitanju obrazovanje u agraru.

“Nastava je danas dosta aktivnija i sam pristup studenata je drugačiji. Predavanja su nekada tekla na neki zvaničniji i oficijalniji način. Danas je odnos profesora i studenata dosta drugačiji, čitav tok nastave preko prezentacija i seminara razlikuje se dosta od nekadašnjeg načina,” ističe dekan Živković.

Dani karijere i savetodavne službe kao pomoć mladim stručnjacima. Na padinama planine Zlatar pod nadzorom stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna, nalazi se imanje koje pokriva sve segmente voćarstva i povrtarstva, na kome se seju i neke zaboravljene sorte žita i pšenice, bez upotrebe pesticida.

“Imamo naše imanje koje je malo manje od stotinu hektara, ono pokriva segmente voćarstva, povrtarstva dela prehrambene tehnologije, dela hidrologije, samo imanje slično je nekim širim imanjima u okruženju ex YU. Maribor ima značajno veće, dok Zagrepčani imaju imanje slično našem. Same savetodavne usluge do sada su išle prilično loše i mi se trudimo da to popravimo poboljšamo, proširimo,” naglašava dekan Živković.

O kursevima koje organizuje ova ustanova dekan kaže: “Mi imamo kurseve koji teku i sada poput kurseva za proizvodnju rakije, kao i kursevi vezani za ratare. U planu su nam kursevi za obuku malinara od genetike do prerade, u planu nam je organizacija

kurseva u saradnji i sa Ministarstvom poljoprivrede u kontekstu permanentnog obrazovanja i zaposlenih u Ministarstvima bilo da su to zaposleni u direktnom ministarstvu ili dodirnim službama, neki od programa već sada teku. Što će biti odlično kako u pogledu teorijskih tako i praktičnih znanja ne samo studenata već i svih zainteresovanih.”

O promociji fakulteta kao i Danu karijere Živković dalje dodaje: “Karijerni dan na fakultetu organizuje se, a neki od kurseva su otvorenog tipa i svi su dobrodošli. Naši studenti radili su niz promocija i plasman određenih ideja, dosta je sam odnos prema tom vidu aktivnosti promenjen u odnosu na pet ili šest godina unazad. I uklapamo se u sam tok informacija na dobar način.”

Novine prilikom upisa brucoša i dobra saradanja sa okruženje. Kako ističu, do samih studenata dolaze direktno ili indirektno preko sajmova obrazovanja kao i društvenih mreža. Ovakav način koristan je kako za obrazovanje, potencijalnih studenata, tako i samu zemlju, jer naša zemlja nema dovoljan broj obrazovnog kadra. Uz sam fakultet studenti grade i sebe i u akademskom i u ličnom smislu i to je indirektna korist za sve studente.

“Do samih promena će doći sledeće godine, tiče se nastavnog programa u zaštiti životne sredine u proizvodnji hrane. Sam program se pokazao kao veoma interesantan i posećen na master nivou i osnovne studije tog tipa biće akreditovane. Što može biti jako bitno i ostali programi su se za nijansu menjali i prilagođavali modernim tokovima i trendovima,” poručuje Dušan Živković.

Saradnja sa inostranim fakultetima - spoj stručnjaka iz različitih oblasti. Kao eminentna ustanova Poljoprivredni fakultet sarađuje sa brojnim inostranim fakultetima sa kojima rade na raznim projektima, što potvrđuju i reči dekana: “Fakultet ima izuzetno dobre kontakte sa velikom brojem fakulteta uglavnom onim u Evropi i na Istoku, kao i u Americi, direktna saradnja na konkretnim projektima postoji, timski rad u koji su uključene mnogobrojne institucije iz više zemalja. Imali smo veoma veliki projekat “Area” čiji je nosilac bio

9 Poljoprivredni fakultet. Bilo je i manjih parcijalnih projekata.”

Svetosavska nagrada kao kruna vekovnog kontinuiteta. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dodelilo je Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Svetosavsku nagradu, za stogodišnji kontinuitet rada i posvećenost sticanju statusa vodeće visokoškolske ustanove u regionu u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije. Što je još jedan od razloga zbog čega se ovaj fakultet nalazi na samom vrhu visokoškolskih ustanova u Srbiji.

“Budući brucoši ne treba da budu sumnjičavi i razmišljaju šta će im sam fakultet doneti treba da se vode logikom da završavaju dva fakulteta da će steći jedno veliko obrazovanje - životno koje će im pomoći u svim sferama preko porodice do društva i struka. Sve je više onih studenata koji dolaze iz razvijenih sistema i organizovanih proizvodnji kako bi završili fakultet i vratili se da nastave sa proizvodnjom. Da se izgrade kao civilizovani akademski ljudi da li će to unovčiti ili iskoristiti to je sekundarno,“ zaključuje dekan Živković.

Mirjana Stepić.

Jubilej za ponos: 100 godina postojanja Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ovo je jedan od 6 fakulteta osnivača Univerziteta u Beogradu u ovom delu Evrope. „Jubilej je jako veliki.

Veliki je za nas. Veliki je za Univerzitet, a veliki je i za našu zemlju. 100 godina kontinuiranog obrazovanja u oblasti poljoprivrede, a kasnije i prehrambene tehnologije rezlutiralo je velikim brojem diplomiranih inženjera, magistara i doktora nauka koji danas rade na unapređenju poljoprivredne proizvodnje u zemlji Srbiji“, s ponosom ističe prodekan za nauku i međunarodnu saradnju na Poljoprivrednom fakultetu, dr. Vladan Bogdanović.

Kroz ovu instituciju je prošlo mnogo mladih nada u poljoprivredi i mnogo profeosra, a među njima je bilo i velikih zaboravljenih umova kao što je profesor Ivan Đaja, ili profesor Vlainac koji su u nekom trenutku bili dekani ovog fakulteta. Čitava jedna plejada akademika koji su ostavili neizbrisiv trag u svojoj oblasti u kojom su se bavili. Bez njih dodaje dr. Vladan, fakultet ne bi bio takav kakav je danas. „Zahvaljujući istraživanjaima koji su postignuti na fakultetu, ceo Univerzitet u Begradu je dobro rangiran.

Zahvaljujući oblasti prehrambene tehnologije, ove godine je beogradski univerzitet na na 41 mestu,

Izvor: Agroklub, 30. Mart

a do samo pre godinu dana je bio na 35. Tako da je zbog Poljoprivrednog fakulteta i Univerzitet dobro rangiran“, ističe dr. Vladan Bogdanović.

Ovaj fakultet svake godine upisuje ukupno oko 950 studenata. Trenutno su u procesu reakreditacije, tako su pripremljeni i novi studijski programi. Neki od njih su reorganizovani, a neki su potpuno promenjeni, ali uvršteni su i neki potpuno novi. Jedan od njih je zaštita životne sredine u proizvodnji hrane. Studijski program za melioraciju će se više baviti vodama i upravljanjem zemljištem. Tako da pored nekih standarnih kao što su biljna proizvodnja, zootehnika ili prehrambena tehnologija, za svakog budućeg studenta postoji nešto zanimljivo.

10

11

Petrovska klobasa Ljutina koja se deli sa prijateljima Ivana Tanurdžić, novinar

Petrovska, Petrovačka ili slovačka kobasica, odnosno kulen, proizvodi se oduvek na isti način. Prirodna, bez konzervansa, aditiva, hemije. Samo ljuta domaća paprika i so.

Opština Bački Petrovac, odakle dolazi ovaj jedinstven delikates, nalazi se u delu Južne Bačke, na vrlo plodnoj i blagorodnoj zemlji. Petrovska klobasa se pravi od domaće bele svinje u tipu Landrasa, od krmača i kastrata starosti od 9-12 meseci, mase 135200 kg, koje su gajene isključivo u domaćinstvima na teritoriji opštine Bački Petrovac. Tradicionalno se

proizvodi krajem novembra i tokom decembra, kada su temperature oko nule ili nešto niže. Uz recepturu i propisan način obrade, sečenja i mešanja mesa, posebnu aromu i boju ovom kulenu daje i proces dimljenja. Petrovački kulen se dimi na različitim vrstama drveta među kojima se izdvajaju višnja, trešnja i kajsija.

Najveći izazov kada je Petrovački kulen u pitanju je bio upravo čuvanje tradicionalnog recepta kroz vekove, jer se prvi tragovi o njemu nalaze još u 18. veku. Igra istorije je učinila da zbog opsadnog stanja

12 na granicama Turska više nije isporučivala začine na teritoriju Ugarske, pa je odjednom na ovim prostorima nestao biber koji je bio nezamenjiv u gotovo svim jelima. Tako je crvena, ljuta paprika koja se gajila ovde zamenila biber i postala ključni sastojak ove bačkopetrovačke tajne.

Petrovska klobasa se pravi od domaće bele svinje u tipu Landrasa, od krmača i kastrata starosti od 9-12 meseci, mase 135-200 kg, koje su gajene isključivo u domaćinstvima na teritoriji opštine Bački Petrovac.

Prvi službeni zapis o čuvenoj Petrovačkoj kobasici je iz 1873. godine, iz Beča, sa sajma poljoprivrednih proizvoda, kada je ovaj kulen zakoračio u svet. Od tad, do danas, receptura pravljenja Petrovačke kobasice se prenosi sa kolena na koleno, sa oca na sina, vekovima.

Ljuta ili slatka mlevena paprika koja je, može se slobodno reći, ključni sastojak bačkopetrovačkog kulena, proizvodi se u domaćinstvima na teritoriji

13

opštine, a svaka porodica ljubomorno čuva svoje seme, jer od kvaliteta paprike, zavisi i ukus kulena. Propisan elaboratom, kvalitet paprike je tačno određen u smislu procenta vlage i drugih elemenata. Ceo proces obrade paprike „ženski“ je posao u Bačkom Petrovcunakon probiranja zdravih, savršenih plodova, odvaja se peteljka i deo semena od ostatka ploda koji se niže na kanap i suši. Tako osušena paprika daje ovom kulenu specifičnu crvenu boju i intenzivan ukus po kom je ovaj proizvod i prepoznatljiv.

Skromni, vredni i marljivi stanovnici opštine Bački Petrovac, kada ih pitaju za njihov kulen kažu da tu nema neke tajne. Pomešaš meso, so i papriku, dobro ga dimiš i to je to. Ipak, mnogo više od tog jednostavnog recepta je umešano u njihove klobase. Istorije, tradicije, ljubavi, poštovanja, po malo besa i ljutine, po malo sreće i taštine. Svega, života na prvom mestu.

Onog teškog, paorskog, vojvođanskog koji uvek u sebi nosi po malo ljutog i po malo slatkog.

I kažu još ovi majstori svog zanata, da još nisu sreli čoveka kojem se njihov kulen nije dopao. A probali su ga od Australije, preko Kanade do Japana. Samo, kao i sve ljuto u životu, i ovaj kulen podelite sa prijateljima.

Tako je manje ljut.

Suzbijanje korova, temelj dobrog prinosa soje

Momčilo Pejović, dipl. inž. poljoprivrede

Zaštita soje od korova je kompleksan posao koja da bi bila uspešna, zahteva poštovanje nekoliko pravila kao što su pravi izbor preparata,fenofaza razvića soje, poznavanje korova i spektar korova koje preparati suzbijaju. Na žalost na većini parcela gde se gaji soja imamo spektar korova koji ne suzbija jedan preparat već je potrebno mešanje tj. kombinacije herbicida da bi se pokrio cela populacija korova.

Takozvana „zemljišna hemija“ ili primena pre-em (pre emergence tj. pre nicanja) herbicida je odlično rešenje, naravno uz količinu padavina od barem 10 l/m² u periodu 12 do 15 dana nakon primene. Kombinacija novog preparata MAX51 i herbicida Mont 960EC rešava kompletan spektar korova koji može da se pojavi.

Herbicid MAX51 će suzbiti i sve korove koji su nikli u fazi pre nicanja soje sa brzim i veoma jakim delovanjem koje pokazuje spaljujući efekat na korove. To je jedno

od najboljih rešenja za suzbijanje rezistentnog štira, pepeljuge i ambrozije kao najopasnijih korova u soji.

Takođe treba napomenuti da je to jedini herbicid u soji na kojeg, prema raspoloživim literaturnim podacima nijedan korov nije razvio rezistentnost nigde u svetu.

U slučaju da nisu primenjeni zemljišni herbicidi, nicanje korova se obično poklapa sa nicanjem soje.

Ukoliko se pridržavate uputstva i čekate pojavu prve troliske možete biti u velikom problemu, odnosno korov može prerasti faze kada je osetljiv na delovanje herbicida. Što se tiče soje ona i kao mala tj. pre prve troliske odlično podnosi herbicide i trebalo bi više pratiti korove nego samo soju.

Pravo vreme prvog tretmana bi trebalo biti kada je većina korova u fazi kotiledona bez obzira na porast soje. Ukoliko se među korovima nalazi palamida i

14 ima dosta ambrozije i divljeg sirka iz semena najbolje je kombinovati Dynox (80 – 100 g/ha) i Bentamark (2 – 3,0 l/ha), a ako ima pepeljuge dodati i Simphony ili Harmony 75 WG u dozi 8 grama po hektaru. Ove količine bi trebalo podeliti na pola i primeniti iz dva puta, u podeljenoj ili split metodi u razmaku od 8 - 12 dana tj. drugi tretman prilagoditi nicanju novih korova. Ukoliko među korovima dominiraju kereće grožđe i tatula umesto herbicida Dynox mogu ići preparati Ikarus ili Soyasan u dozi 1,2 l/ha u kombinaciji sa Bentamark (2 – 3,0 l/ha) i Simphony tj.

Harmony 75 WG (8 g/ha) takođe u split metodi.

Takođe postoje i mogućnosti kombinovanja herbicida Dynox i Ikarusa ili Soyasan u zavisnosti od prisutnih korova. Tako npr. ako u početnom nicanju korova dominira ambrozija primeniti pola doze preparata Dynox, a u drugom tretmanu ako uglavnom niknu kereće grožđe i tatula primeniti pola doze herbicida Ikarus u istim kombinacijama sa preparatima Bentamark i Simphony.

Za suzbijanje uskolisnih korova pre svega divljeg sirka iz rizoma preporuka je primeniti preparate

Floyd (1,3l/ha) ili preparat Kletox (1,5-1,8 l/ha), a u ponudi je i novi preparat Kletox Extra, a doza primene bi bila 0,8 l/ha. Svakako da svaki folijarni tretman herbicidima nužno mora da prati i određena formulacija folijarnog đubriva, a naša preporuka je nagrađivani FITOTERT Speed S (3,0 l/ha).

Usevi soje koji su iz godine u godinu sve veći ukazuju da ova vrsta sve više nalazi svoje više nego zsluženo mesto kod naših proizvođača, tim pre što naša NON GMO soja ima značajno veću cenu na tržištima zemalja EU.

15

15

16

17 Plamenjača se prenosi zaraženim semenom i preko biljnih ostataka.

Upravo kada se poseje takvo seme, nakon klijanja i nicanja dobijamo biljke koje zaostaju u porastu i na kojima potom nalazimo pege.

Tokom vegetacije zaraza se širi konidijama putem vetra. Visoke temperature preko 300C i dugi periodi suše onemogućavaju širenje bolesti tokom vegetacije.

Plamenjača soje, opasna, a često zanemarena bolest

Danijela Radujkov, dipl. inž. poljoprivrede

Plamenjača soje (Peronospora manshurica) je najrasprostranjenija bolest soje. Javlja se gotovo svake godine na ovom usevu i ubraja se u štetnije bolesti soje. Povoljni uslovi za razvoj plamenjače su temperature između 20 i 220C, u kombinaciji sa čestim kišama, visokom relativnom vlažnosti vazduha i jutarnjom rosom.

Pošto ovo takođe jesu i povoljni uslovi za razvoj soje i ostvarenje visokih prinosa, to se vrlo često zanemaruju gubici koje ovo oboljenje prouzrokuje.

Ono što često ostane nezapaženo u polju su simptomi koje ova gljiva prouzrokuje na klijancima.

Oboleli klijanci budu kržljavi, imaju sivozelene listiće, koji se uvijaju prema naličju. Ovako sistemično zaražene biljke su potpuno izgubljene za prinos. Kasnije se na troliskama soje javljaju hlorotične pege, koje vremenom tamne i budu oivičene žućkastim oreolom. Sa napredovanjem bolesti broj pega se povećava pa često može biti prekriven veći deo lista. Na naličju zaraženog lišća, u okviru tih pega uočava se paperjasta navlaka od

sporonosnih organa parazita. Jače zaraženo lišče postaje hlorotično i prevremeno opada. Plamenjača može da se javi i na mahunama.

Simptomi su uglavnom uočljivi samo u unutrašnjosti i na površini semena. Zaraženo seme je sitnije i ima manje ili veće pukotine.

Mere za suzbijanje plamenjače soje mogu biti agrotehničke i hemijske.

Najvažnija mera je svakako setva zdravog semena soje. To je svakako i najčešće prekršena agrotehnička mera zbog česte setve nedeklarisanog semena. Takođe je vrlo bitno gajenje sorti koje su otpornije prema ovom oboljenju.

Gajenjem otpornih sorti prisustvo plamenjače na usevu soje može se svesti na minimum. Istovremeno, jedna od najvažnijih stvari jeste plodored u kojem soja dolazi svake druge, treće, pa i četvrte godine.

Mnogi prouzrokovači oboljenja soje se održavaju u žetvenim ostacima i u zemljištu, tako da se ne preporučuje setva soje na istoj parceli dok inokulum ne izgubi vitalnost. Predusevi za soju treba da budu strna žita, kukuruz ili

šećerna repa. Bitna agrotehnička mera jeste i duboko zaoravanje žetvenih ostataka.

U tehnologiji gajenja soje se vrlo retko primenjuju fungicidi.

Glavni razlog za to su naravno troškovi proizvodnje. Hemijske mere se uglavnom primenjuju na semenskim usevima. Oni se strogo kontrolišu tokom vegetacionog perioda na prisustvo bolesti, a nakon žetve se vrši analiza semena u laboratoriji. Samo zdravo seme dobija deklaraciju.

Procena potrebe tretiranja se obavlja vizuelno, a faktori koji određuju potrebu za tretmanom su uglavnom plodored, vidljivi simptomi, povoljne vremenske prilike za razvoj plamenjače, zakorovljenost parcele i dr. Poslednjih godina se sve veća pažnja posvećuje ovoj temi i očekuje se da će se u narednim godinama probuditi svest o potrebi

za tretmanom protiv bolesti, prvenstveno zbog dve osnovne činjenice u proizvodnji ove kulture: setve nedeklarisanog semena koje samo po sebi nosi deo zaraze i zbog plodoreda koji je često godinama narušen, naročito kod proizvođača koji i deceniju ili dve proizvode soju na istim njivama. Da li je potreban fungicidni tretman zavisi od pregleda useva, naročito ukoliko je proleće, kao i leto sa puno vlage.

Preporuka struke je 2-3 pregleda u početku vegetacije u cvetanju i pred kraj vegetacije.

Od fungicida se preporučuju preparati na bazi metalaksila, (Ridomil Gold MZ 68 WG) i azoksistrobina (Queen). Preparat koji se dobro pokazao u suzbijanju i drugih bolesti soje, kao što su bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum) i sušenje stabla i mahuna soje (Phomopsis spp.) jeste Propulse (fluopiram + protiokonazol), a preporučena količina primene je 1,0 l/ha. U cilju poboljšanja kondicionog stanja useva koji su pod pritiskom plamenjače, savet je da se uz izabrani fungicid primeni i FitoFerT SPEED S (3,0 l/ha) Problem sa plamenjačom soje evidentno postoji, te pažnju treba usmeriti na eliminisanju ili smanjenju njenog štetnog uticaja.

Prvo i osnovno je maksimalno pridržavanje preporuka o agrotehničkim merama u proizvodnji soje, a zatim, po potrebi i uvođenje fungicida u redovne mere zaštite. Sve preduzete mere borbe će sigurno uticati na to da bolesti soje, a plamenjača je svakako najrasprostranjenija i najopasnija, manje utiču na prinos.

19

Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

Porast temperature na Arktiku postaje nepovratan proces Izvor: EurActiv, 27. mart 2019.

Jak a možda i koban porast temperature od tri do pet stepeni na Arktiku neizbežan je, čak i ako bi čovečanstvo uspelo da smanji emisiju štetnih gasova u skladu sa ciljevima iz Pariskog klimatskog sporazuma, pokazuje najnovija studija UN. U istraživanju

se upozorava da će zimske temperature u severnoj polarnoj oblasti porasti, permafrost izgubiti još gotovo polovinu površine koju zauzima, a da će posledica biti razorno oslobađanje u ledu zarobljenih količina CO2.

Naime, u svetu je u oblastima

večito smrznutog tla u ledu, prema procenama, uskladišteno 1.500 milijardi tona CO2, što je dvostruko više od količine u atmosferi.

Jednom oslobođen, on će podstaći naglo dalje otopljavanje.

20

Kako neven pomaže u borbi protiv štetočina paradajza Izvor: AgroKlub, 20. Mart

Neven se već dugo vremena sadi pored biljaka pardajza i to ne samo zbog svojih lepih cvetova. Pored svog atraktivnog izgleda, njegovo delovanje kao repelenta, daleko je bolje rešenje od upotrebe hemijskih preparata, koji ubijaju kako štetne tako i korisne insekte.

Ovaj cvet, koji pripada porodici tratinčica, uobičajen je komšija paradajzu u plodoredu. Iz velikog iskustva poljoprivrednika, za neven se smatra da luči određene supstance koje pomažu paradajzu da izbegne štetočine. Kako navodi Modernfarmer, najnovija istraživanja na tu temu pokazala su da ovo iskustvo poljoprivrednih proizvođača nije bez osnova.

Neven ubija bele mušice.

Istraživači sa Univerziteta u Njukaslu (Newcastle) testirali su biljke nevena da bi videli koje se to gasovite materije oslobađaju. Najznačajnije među njima je limonen, koji je i glavna komponenta u ulju kore citrusa.

Značaj eko-koridora u organskoj proizvodnji. U nekoliko ogleda koji su rađeni u staklenicima, otkrili su da su posude sa nevenom zapravo oterale bele mušice, male insekte koji se obično nalaze na donjoj strani listova biljaka. Ove mušice značajne su štetočine koje napadaju voće, povrće, ali i ukrasno bilje. Međutim, kada je neven u blizini ovih biljaka, brojnost štetnih insekata vidno se smanjuje.

Efikasan i protiv odraslih insekata.

Ono što bi moglo da predstavlja izazov u svemu ovome jeste činjenica da neven deluje samo u okviru preventivnih mera i u početnim fazama. Ovo konkretno

znači da ukoliko imate problem kada se već pojavi odrastao insekt, u fazi leptira, neven ne može puno da pomogne. Istraživači su odgovorili i na ovaj izazov tako što su napravili i limonen dozator. Ovo pomalo liči na osveživač vazduha koji deluje na bazi citrusnog limonena. Ogled je pokazao da ovaj dozator ima mnogo veću sposobnost da smanji brojnost belih mušica, koje su sada već u fazi leptira. U ovoj fazi, štetočine jačaju i razvijaju se, međutim dejstvo limonena dalo je zavidne rezultate.

I nauka preporučuje neven.

Istraživači napominju da je sadnja nevena uz biljke paradajza zapravo dobra ideja. Preporuka je svakako da ukoliko ste u mogućnostri da posadite ovaj cvet. Pored svog atraktivnog izgleda, njegovo delovanje kao repelenta, daleko je bolje rešenje od upotrebe hemijskih preparata, koji ubijaju kako štetne tako i korisne insekte.

21

22

23 monilioza treba izdvojiti mikozna oboljenja lista gde u prvi red treba svrstati šupljikavost lista Stigmina carpophila.

Zaštita koštičavog voća od bolesti Goran Jakovljević, dipl. inž. poljoprivrede

Proizvodnja koštičavog voća može itekako da bude unosan posao, pogotovo ako proizvodnju ovih vrsta voća posmatramo sa aspekta: uloženo – dobijeno obim posla. Što se tiče proizvodnje koštičavog voća u Srbiji najzastupljenija je proizvodnja šljive, zatim breskve i nektarine, a u poslednje vreme velika je ekspanzija širenja zasada industrijske višnje.

Pored pomenutih voćnih vrsta ne treba zanemariti proizvodnju kajsije i naravno trešnje koja ima tedenciju da po obimu investicija i isplativosti stane rame uz rame sa proizvodnjom jabuke. Naravno, kao i u svakoj proizvodnji isplativost se svodi na kvalitetan plasman odnosno dobru tražnju i otkupnu cenu, a u takvom poretku velika prednost daje se deficitarnoj robi. Kada govorimo na tu temu, pomenuta trešnja krupnim koracima definitivno beži ostalim voćnim vrstama, zbog širokog tržišta.

Kao i u svakoj poljoprivrednoj proizvodnji, da bi dobili kvalitetan proizvod neophodno je uskladiti kompletnu tehnilogiju proizvodnje odnosno dovesti je do maksimuma, kako bi ispotencirali maksimalan potencijal biljaka. Neizostavni deo tehnologije proizvodnje je i kvalitetna zaštita zasada, koja veoma često predstavlja ključni faktor ka ostvarivanju željenih ciljeva.

Problematika oboljenja i štetočina koštičavog voća je raznolika i uglavnom je vezana i karakteristična za pojedinu vrstu. Međutim postoji niz prouzrokovača oboljenja i štetočina koji su zajednički gotovo za sve vrste koštičavog voća. Što se tiče mikoznih oboljenja pre svih to su prouzrokovači sušenja cvetova i grančica Monilia laxa i trulež plodova Monilia fructigena, prouzrokovači opštepoznati kao monilioze. Pored

Prvo oboljenje sa kojim se proizvođači susreću od početka godine je Monilia laxa, prouzrokovač sušenja cvetova i grančica. Borba sa ovim oboljenjem počenje sa fenofazom cvetanja i traje dokle god ima otvorenih cvetova. Što se tiče borbe sa ovim oboljenjem bitno je izdvojiti istrajnost proizvođača jer u zavisnosti od godine primena fungicida može da se svede na 1 do 4 tretmana. Sve to naravno zavisi od vremenskih uslova tj. kiše, pri čemu svaka kiša u periodu cvetanja pogoduje ostvarivanju infekcija ovog patogena.

Upravo na ovu činjenicu se odnosi istrajnost, jer period cvetanja može da potraje ukoliko u toku te fenofaze dođe do sniženja temperature. U našim agroekološkim uslovima zaštita od M.laxa može da se svede u proseku na tri fungicidna tretmana. Hemijska zaštita počinje sa otvaranjem prvih cvetova, i u tu svrhu proizvođači mogu primeniti fungicid Cormax u količini 0,2 kg/ha.

Drugi tretman se pozicionira u punom cvetanju, kada je otvoreno 70-80% cvetova. U tom momentu

proizvođači mogu primeniti fungicid Zenby 0,9 l/ha.

Treći tretman pozicionira se u fazi precvetavanja gde se preporučuje primena fungicida Luna EXPERIENCE u količini 0,6 l/ha. Primenom ovog fungicida proizvođači će sačuvati preostale cvetove od propadanja, a u isto vreme ostvariti odličnu zaštitu mladog lisnog tkiva od oboljenja koje se u ovom periodu mogu javiti.

Kada govorimo o prouzrokovaču truleži plodova koštičavog voća Monilia fructigena, treba istaći da se ona najintenzivnije javlja i svoje simptome najčešće ispoljava u periodu sazrevanja voća. Do infekcija najčešće dolazi usled mehaničkih oštećenja plodova u ovoj fazi, koje mogu nastati i kao posledica grada ili uboda insekata. Ukoliko se ukaže potreba za suzbijanjem ovog oboljenja, fungicidi koji postižu dobre rezultate su Switch 62,5 WG u količini primene 0,8 kg/ha, Mili (1,0 l/ha) ili Funomil WG (0,7 kg/ha). Šupljikavost lista čiji je prouzrokovač fitopatogena

gljiva Stigmina carpophila, javlja se u periodu nakon cvetanja koštičavog voća, u fazi kada dođe do pojave lisne mase. Infekcije i simptomi ovog oboljenja najznačajniji su na listu, ali pored lista ova mikoza može inficirati i ostale nadzemne delove biljke poput mladara i pupoljaka. Hemijska zaštita protiv ovog patogena počinje pre kretanja vegetacije u fazi bubrenja pupoljaka, fungicidima na bazi bakra,

24 koji imaju odlično delovanje prilikom uništavanja inokuluma patogena. Treba istaći da je primena ovih fugicida neophodna u svakoj vrsti koštičavog voća, upravo zbog širine spekta delovanja, tj. delovanja na širok spektar mikoznih I bakterioznih oboljenja. Preparat Funguran OH (bakar hidroksid) u količini od 4,0 kg/ha je sjajno rešenje za ovu namenu jer ga zbog specifičnosti formulacije odlikuje fantastična perzistentnost i otpornost na spiranje kišom. Pored ovog proizvoda mogu se koristiti i Cuprablau Z Ultra (bakar oksihlorid) u količini od 5,0 kg/ha, kao i Fungohem (tečna formulacija bakar hidroksida) u količini od 5,0 l/ha. Naredna faza u kojoj je neophodno izvršiti suzbijanje ovog oboljenja je faza olistavanja koja se uglavnom dešava krajem marta i početkom aprila meseca. U zavisnosti od vremenskih uslova za kvalitetnu zaštitu neophodno je primeniti 2 – 4 fungicidna tretmana. Najbolje delovanje u cilju suzbijanje S. carpofila pokazali su fungicidi na bazi mankozeba poput Dithane M 45 u količini od 2,5 kg/ ha, fungicidi na bazi kaptana kao što je Capi, u količini od 2,5 – 3,0 l/ha, odnosno Captan 80 WG (2,5 kg/ha).

Ostala oboljenja višnje i trešnje. Od ostalih oboljenja koja se redovno javljaju na višnji i trešnji, treba izdvojiti značajne probleme koje može da prouzrokuje prouzrokovač pegavosti lista Cocomyces hiemalis.

Opasnost je znatno veća u godinama sa kišnim prolećno-letnjim mesecima. Zaštia od ovog patogena zasniva se na preventivnim tretmanima, zimsko-

25

ranoprolećnom preparatima na bazi bakra, zatim nakon olistavanja, kao i tretmanima nakon berbe. Što se tiče ovog patogena veliki uspeh prilikom suzbijanja pored fungicida na bazi kaptana postiže se primenom fungicida na bazi dodina, Agrodin 65 WP u količini od 1,0 kg/ha, odnosno Syllit 40 SC (2,0 l/ha).

Ostala oboljenja šljive. Ekonomski značajni mikozni patogeni šljive su rogač šljive čiji je prouzrokovač Taphrina pruni, zatim plamenjača šljive Polystigma rubrum, kao i prouzrokovač rđe šljive Puccinia pruni spinosae. Kada govorimo o suzbijanju plamenjače i rđe šljive neizostavna je primena fungicida na bazi bakra, kaptana i mankozeba, dok je u borbi protiv rogača šljive najbolje rezultate dala primena fungicida Fiesta u količini 0,7 kg/ha. Pravi momenat primene fungicida pomenutog fungicida na bazi ditianona je period precvetavanja šljive.

Ostala oboljenja breskve i nektarine. Ekonomski najznačajnija oboljena breskve i nektarine su kovrdžavost lista čiji je prouzrokovač Tafrina deformans i pepelnica breskve čiji je prouzrokovač Sphaerotheca pannosa. Suzbijanje T. deformans počenje sa kretanjem vegetacije u fazi tzv “zelena tačka”, odnosno kada dođe do pojave mladog lisnog tkiva. Primena fungicida kao i kod uzročnika monilioza mora biti pravovremena i istrajna. U zavisnosti od vremenskih uslova i sortimenta primena fungicida može da se svede na 3-4 tretmana. Fungicidi koji mogu da se koriste za ovu namenu su fungicidi Agrociram (ciram) u količini 3,5 kg/ha, zatim Syllit 400 SC (2,5 l/ha), te Fiesta (1,0 kg/ha). Što se tiče pepelnice, suzbijanje takođe počinje od samog početka vegetacije kada su tretmani neophodni.

Praćenje pojave bolesti zahteva se u toku cele godine, jer simptomi mogu da se javi u bilo kom delu vegetacije.

Najbolje rezultate u borbi protiv ovog patogena dali su fungicidi Karathane Gold 350 EC (0,5 l/ha), Luna EXPERIENCE u količini od 0,75 l/ha, odnosno Systhane 240 EC u količini 0,2 l/ha.

Opšta napomena kod primene fungicida je da se svaki od navedenih fungicida primeni preventivno, odnosno pre kiše tj. pre ostvarenih uslova za infekcije patogena, prilikom čega će svaki od njih ispoljiti svoj maksimalni efekat.

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs

74

Folijarna prihrana. Kada, koja, kakva...

Bojana Stanković, dipl. inž. poljoprivrede

Još jedna godina u poljoprivredi koja potvđuje težinu poljoprivredne proizvodnje. Svedoci smo klimatskih promena, kojima se moramo prilagođavati. Zima bez mnogo padavina, sušno proleće, kasni mraz koji je doveo do izmrzavanja cvetnih pupoljaka, samim tim i smanjenja roda, rana pojava patogena i štetočina na gajenim kulturama, posebno na pšenici, tera na razmišljanje šta i kako raditi?

FITOFERT Humiflex 24 ili FITOFERT Humimax 80.

Prvo i osnovno pravilo je da je dobro nahranjena biljka kondiciono sposobnija da podnese stresne situacije.

Zbog toga, osnovno đubrenje i ishrana preko korena su osnova za rast i razviće biljaka i nezamenljiva je. No, osnovnom đubrenju da bi bilo plodotvornije prethodi analiza zemljišta.

Na osnovu analize planirati prinose i količinu osnovnog đubrenja za gajenu kulturu (ratarsku, povrtarsku ili voćarsku). Znamo da svaka biljka ima svoje potrebe za određenim hranivima, ali svima je zajedničko da su azot, fosfor i kalijum osnova za normalan rast i plodonošenje. Pored ovih makroelemenata, neophodni su i mikroelementi: bor, kalcijum, magnezijum, cink, bakar, sumpor, mangan, gvožđe ... Pri tome, treba znati da u najboljim uslovima u zemljištu, biljke mogu usvojiti do 80% azota, do 40% fosfora, do 60% kalijuma i 40% magnezijuma .

Folijarna prihrana. U vreme kada koren još uvek miruje, folijarna prihrana je mogućnost za brzo delovanje na primarni metabolizam biljke. Poznato je da koren višegodišnjih biljaka u periodu mirovanja vegetacije „hrani sebe“ i to sve dok temperatura zemljišta ne postigne određenu vrednost. Na početku vegetacije nadzemni delovi biljaka (stablo, lisni i cvetni pupoljci), u tom periodu, isprovocirani povećanjem temperature vazduha i većim brojem sunčevih sati, počinju da rastu, koristeći deponovanu organsku materiju u stablu. Ovo je prvi trenutak, kada se jave prvi listići i počne cvetnih pupoljaka kada je folijarna prihrana neophodna. Drugi bitan momenat je u vreme intenzivne vegetacije, kada biljka ima povećane potrebe za makro i mikro hranivima. I poslednji, ne manje bitan momenat folijarne prihrane je posle berbe tzv. postharvest tretmani za deponovanje mikroelemenata u tkivu biljaka i diferencijaciju cvetnih pupoljaka za narednu vegetaciju.

Nepovoljna pH vrednost zemljišta može izazvati blokiranje hraniva u zemljištu pa ih biljke ne mogu usvojiti. Posebni uslovi u zemljištu, nedostatak hraniva, nedovoljno unošenje hraniva, mogu biti razlozi različitih nedostatka, koji se manifestuju na biljkama. Optimalna pH vrednost zemljišta za većinu gajenih kultura je od 6,2 -7 pH, ali moramo uzeti u obzir da neke biljke zahtevaju niži pH zemljišta, kao na primer borovnica. Organska materija se podrazumeva, bilo uneta kroz dobro zgoreli stajnjak, bilo primenom sterilisanog paletiranog stajnjaka Biofert 4:3:3 ili oplemenjivačima zemljišta FITOFERT Fulvimax 80,

No, poslednjih dve decenije sve više se govori o folijarnoj ishrani. Ne u smislu zamene osnovne ishrane jer bez osnovne nije moguć normalan rast i razviće gajene biljke, već iz vizure prevazilaženja stresa i „teranja“ biljke da iskoristi sve ono što joj je dato kroz osnovno đubrenje.

Prednosti folijarne ishrane. Prednosti leže u mogućnost prihrane i brzog delovanja na primarni metabolizam biljke posebno u stresnim uslovima i osetljivim fenofazama razvića. Lakši način ishrane biljaka, ali ne može da zameni unošenje hraniva preko korenovog sistema. Veoma je bitna za unos mikroelemenata. Primenjuje se brzo i lako u svim vegetativnim fenofazama, brže se usvajaju hraniva od strane biljke. Direktno deluje na kvalitet, obojenost i transpotrabilnost plodova.

27 Pravila folijarne ishrane. Na pravilnu folijarnu prihranu utiče više faktora o kojima se mora voditi računa, da bi bila što uspešnija. Veoma je bitna vlažnost vazduha ali i zemljišta, zatim temperatura i strujanje vazduha, sunčevo zračenje. Zato tretmane folijarne prihrane izvodimo u popodnevnim časovima, kada je list suv, stome maksimalno otvorene (veoma bitno za dobru apsorpciju hraniva), a sunčevo zračenje i strujanje vazduha u padu. Veoma je bitan pH i EC rastvora koji se primenjuje u folijarnoj prihrani, krupnoća kapljica rastvora zbog prianjanja na lisnu površinu.

Proizvodi. Paleta folijarnih đubriva je prilično velika, počev od prvog FITOFERT Liquid, preko FITOFERT Humisuper Plus i FITOFERT Humistart, linije Bioflex, FITOFERT Bioflex L i FITOFERT Bioflex P, linije Speed, FITOFERT Speed, FITOFERT Speed S, FITOFERT Speed G, FITOFERT Aminomax 80 i FITOFERT Aminoflex. Tu su i brojne formulacije sa mikorelementima kao npr. na bazi kalcijuma, magnezijuma, bora, gvožđa, bakra, mangana, cinka, do FITOFERT Combivit 20 i FITOFERT Combivit Complex 14, koji objedinjuje sve nabrojane.

28 Novine. Poslednja grupa folijarnih hraniva u nizu koju je tržištu u 2019. godini, predstavio stručni tim kompanije Fertico, je plod domaće pameti iz razvojne laboratorije, pod nazivom Stimulatori otpornosti. Prva dva proizvoda iz ove nove grupe su FITOFERT Quatro i FITOFERT K-Komplex. Predstavljamo ih.

FITOFERT QUATRO je novi proizvod sa višestrukim efektom na gajene biljke. Primenjuje se folijarno, u ranim fazama razvoja i rasta biljaka. Proizvod sadrži visoku količinu kalijuma, u sinergiji sa nekoliko neorganskih i organskih anjona (fosftni, silikatni i acetatni). Navedena kombinacija aktivnih materija, bitno utiče na vitalnost, jačanje ćelijskih zidova i brojne biohemijske procese unutar biljaka. Pored nutritivnog dejstva, ovaj proizvod pre svega spada u grupu SAR proizvoda, tj. proizvoda koji indukuju sistemsku otpornost, gajenog bilja prema različitim patogenim gljivičnim i bakterijskim. Primenjuje se samostalno ili u kombinaciji sa drugim sredstvima za ishranu bilja.

Konceentracija primene je 0,2-0,5%, a količina 1-2 litra po hektaru. Primenjuje se 2 do 3 puta, u prvoj polovini vegetacije.

FITOFERT K-COMPLEX 20 proizvod sa visokim sadržajem organski vezanog kalijuma. Namenjen je za folijarne ili fertigacione tretmane, voća i povrća u kasnijim fazama razvoja, tj. početkom sazrevanja i pigmentacije plodova. Organske anjonske grupe, čine Kalijum, jako usvojivim, i takođe svojim sastavom utiču na brojne metaboličke procese u biljkama i plodovima. Tretirane biljke, brže metabolišu i transportuju šećer od listova do ploda, i osmotska ravnoteža se poboljšava. Ovo čini plodove ukusnijim, transportabilnim i otpornijim na napado patogenih nakon branja, i tokom perioda čuvanja. Proizvod nema karencu, pa ga je moguće primeniti neposredno pred branje plodova. Koncentracija primene iznosi 0,50,1%, a količina 3-5 l/ha. Primenjuje se 3 do 4 puta, u drugoj polovini vegetacije.

Od nekadašnjih 1 do 3% učešća folijarne ishrane, danas se došlo do 10 do 15 %. Prednosti su tu, različiti proizvodi su na raspolaganju, a na proizvođačima je da ih primene.

#REVOLUTION!

30

Kao rezultat dugogodišnjeg istraživanja i razvoja, Villager® nudi tržištu novu generaciju akumulatorskog programa FUSE™. Nova linija proizvoda je opremljena naprednim PC board-om, koji pruža visok nivo zaštite i sigurnosti baterije i samog uređaja. Indikator problema koji je sastavni deo PCB-a štiti uređaj od: prekomernog punjenja i pražnjenja, zagrevanja i oscilacija napona.

Fuse 18 V štedi novac i prostor Kupovinom jedne baterije (u nekim slučajevima dve) i jednog punjača štedite pri kupovini sledećeg Fuse alata, jer ćete kupiti samo alat (bare tool) i time izbeći nepotrebne troškove kupovine novog seta baterije i punjača, a samim tim i uštedeti na prostoru u Vašoj radionici.

Fuse 18 V višestruko duži životni vek Fuse 18 V baterije su zasnovane na Li-ion tehnologiji. Ove baterije imaju do tri puta duži životni vek od Ni-Cd baterija sličnih karakteristika

Zaštita od prekomernog punjenja Kada baterija dostigne pun kapacitet napunjenosti, punjač se automatski isključuje, štiteći tako unutrašnje komponente baterije od oštećenja.

Fuse 18 V zaštita od samopražnjenja Fuse 18 V bateriju možete odložiti na nekoliko meseci bez bojazni da će doći do pražnjenja i gubitka snage.

Zaštita od prekomernog pražnjenja

Villager Fuse 18 V Potpuno nova platforma akumulatorskih alata koje pokreće punjiva baterija zasnovana na Li-ion tehnologiji.

Kada baterija dostigne kritičan nivo ispražnjenosti (10%) indikator ispražnjenosti automatski gasi sve potrošače kako bi se sprečilo moguće javljanje memorijskog efekta i time skratio radni vek baterije.

Fuse 18 V dugoročno visoke performanse Fuse 18 V baterije pokazuju gotovo identične performanse na početku i kraju svog radnog veka.

Zaštita od prekomernog zagrevanja Baterija poseduje unutrašnji termistorski isključni senzor, koji prekida ciklus punjenja ili rada ukoliko se baterija prekomerno zagreje. Do pregrevanja najčešće dolazi ukoliko dođe do kvara na punjaču ili prekomernog rada u zahtevnim uslovima.

Do 30 minuta vremena hlađenja je potrebno u zavisnosti od atmosferske temperature i vrste rada koji se obavlja.

Fuse 18 V baterije bez memorijskog efekta Bateriju možete puniti bilo kada i bez obzira na stepen ispražnjenosti i bojazni od gubitka kapaciteta.

Naponska zaštita

Uređaji koji su označeni pečatom

se isporučuju bez punjača i baterija

U slučaju da zaštita od prekomernog punjenja zakaže i dođe do prepunjavanja baterije i promene udarne snage, baterija će privremeno zaustaviti rad kako bi se sačuvale unutrašnje komponente.

Baterija će se, nakon par sekundi, vratiti na normalan režim rada kada se udarna snaga baterije vrati na normalan bezbedan nivo.

Zaštita od kratkog spoja Ukoliko dođe do kratkog spoja baterijskog kompleta, štitnik od kratkog spoja će odmah zaustaviti baterijski komplet. Ovo će obezbediti da nijedna druga unutrašnja komponenta baterije ili uređaja ne bude oštećena.

Jedan set Fuse 18 V baterija i punjača za sve uređaje

Fuse 18 V čuva životnu sredinu

Fuse 18 V udobnost

Jedna baterija (sa izuzetkom uređaja sa dve baterije) je dovoljna za pokretanje svih Fuse uređaja.

Manje baterija i punjača znači manju upotrebu sirovina i manju proizvodnju električnog otpada.

Odsustvo strujnog kabla garantuje veću slobodu pokreta u radu.

Više mesta i lakša organizacija prostora

Fuse 18 V pouzdanost

Fuse 18 V višestruko duži životni vek

Upotrebom samo jedne baterije i punjača lakše ćete organizovati Vaš radni prostor

Napredna tehnologija i pravilna upotreba i održavanje garantuju dug i pouzdan životni vek.

Fuse 18 V baterije su do tri puta dugotrajnije u odnosu na Ni-Cd baterije sličnih tehničkih karakteristika.

31

Villager FUSE 18 V / 4 Ah Li-ion baterija

Villager FUSE 18 V / 2 Ah Li-ion baterija redovna cena akcijska cena

3.999

redovna cena akcijska cena

redovna cena akcijska cena

Villager VVC 6020 aku. ručni usisivač 1.499

6.499

redovna cena akcijska cena

Villager VBV 2120 aku. duvač

4.999

redovna cena akcijska cena

Villager FUSE 2.4 A Brzi punjač za baterije redovna cena akcijska cena

I Tip baterije: Li-ion I I Napon baterije: 18 V I I Kapacitet baterije: 4 Ah I I Vreme punjenja baterije (punjač Fuse 1.65 A): 150 min. I I Vreme punjenja baterije (punjač Fuse 2.4 A): 90 min. I

I Tip baterije: Li-ion I I Napon baterije: 18 V I I Kapacitet baterije: 2 Ah I I Vreme punjenja baterije (punjač Fuse 1.65 A): 90 min. I I Vreme punjenja baterije (punjač Fuse 2.4 A): 45 min. I

Villager VLN 9920 portabl punjač

Villager FUSE 1.65 A Punjač za baterije 1.999

redovna cena akcijska cena

I Radni napon: 230 V ~ 50 Hz I I Snaga: 40 W I I Struja punjenja: 1.65 A I I Vreme punjenja baterije 2 Ah: 90 min. I I Vreme punjenja baterije 4 Ah: 150 min. I

Villager VBT 1440 aku. lančana testera

3.999

redovna cena akcijska cena

I Radni napon: 230 V ~ 50 Hz I I Snaga: 70 W I I Struja punjenja: 2.4 A I I Vreme punjenja baterije 2 Ah: 45 min. I I Vreme punjenja baterije 4 Ah: 90 min. I

Villager VHT 4420 aku. trimer za živu ogradu

14.999

2.499

redovna cena akcijska cena

6.999

Villager BC 2320 1BCB aku. trimer za travu redovna cena akcijska cena

8.999

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Radni napon: 18 V I I Izlazni napon: 5 V I I Struja punjenja: 2 A I I Bt. USB portova: 2 I I Lampa: LED; 200 μA; LUX>60 I I Masa: 210 g I

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Radni napon: 18 V I I Br. obrtaja u praznom hodu: 18000 rpm I I Maks. vakum: 1.8 kPa I I Zapremina posude: 600 ml I I Masa: 2.4 kg I I Vreme rada (baterija 2 Ah): do 30 min. I I Vreme rada (baterija 4 Ah): do 70 min. I

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Radni napon: 18 V I I Maks. brzina izduvavanja: 58 m/s I I Masa: 1.75 kg I I Vreme rada (baterija 2 Ah): do 20 min. I I Vreme rada (baterija 4 Ah): do 40 min. I

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Radni napon: 36 V (2 × 18 V) I I Vodilica: 350 mm (26 zuba, 3/8, 1.3 mm) I I Prečnik sečenja: 250 mm I I Brzina lanca: 8.5 m/s I I Masa: 4.35 kg I I Broj zaseka (2 × 2 Ah): 26 I I Broj zaseka (2 × 4 Ah): 52 I

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Radni napon: 18 V I I Dužina sečiva: 510 mm I I Maks. prečnik sečenja: 14.5 mm I I Masa: 3.0 kg I I Vreme rada (baterija 2 Ah): do 70 min. I I Vreme rada (baterija 4 Ah): do 120 min. I

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Radni napon: 18 V I I Radni zahvat glave sa silkom: 230 mm I I Tip rukohvata: teleskopski I I Masa: 3.2 kg I I Vreme rada (baterija 2 Ah): do 45 min. I I Vreme rada (baterija 4 Ah): do 90 min. I

Namena punjač za mobilne telefone punjač za portabl uređaje baterijska lampa

Oprema nastavna cev, pljosnati nastavak, četka za pod

Oprema

Oprema

Oprema

Oprema

nastavna cev, pljosnati nastavak

Villager vodilica 350 Villager lanac: 26 zuba, 3/8, 1.3 mm

Duplo kontra-rotirajuće sečivo Električna kočnica

Rotirajuća glava (90°) Graničnik za biljke

Napomena: uređaj se isporučuje bez punjača i baterije

Napomena: uređaj se isporučuje bez punjača i baterije

Napomena: uređaj se isporučuje bez punjača i baterije

Napomena: uređaj se isporučuje bez punjača i baterije

Napomena: uređaj se isporučuje bez punjača i baterije

Napomena: uređaj se isporučuje sa baterijom 2Ah i punjačem 1.65 A

Villager VLP 5120 2BSC aku. udarna bušilica zavijač redovna cena akcijska cena

17.999

redovna cena akcijska cena

Villager VLN 3220 2BSC aku. bušilica zavijač

12.999

Villager VLN 3220 1BCB aku. bušilica zavijač

9.999

redovna cena akcijska cena

redovna cena akcijska cena

Villager VLN 3220 aku. bušilica zavijač

6.999

redovna cena akcijska cena

4.999

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Tip elektromotora: bez četkica I I Prihvat: futer 0.8 - 13 mm I I Br. obrtaja: 0 - 500 rpm / 0 - 1800 rpm I I Br. udaraca: 0 - 28800 ipm I I Obrtni moment: 60 Nm I I Masa: 3.6 kg I

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Tip elektromotora: sa četkicama I I Prihvat: futer 0.8 - 13 mm I I Br. obrtaja: 0 - 450 rpm / 0 - 1600 rpm I I Obrtni moment: 40 Nm I I Masa: 3.85 kg I

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Tip elektromotora: sa četkicama I I Prihvat: futer 0.8 - 10 mm I I Br. obrtaja: 0 - 350 rpm / 0 - 1300 rpm I I Obrtni moment: 35 Nm I I Masa: 3.13 kg I

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Tip elektromotora: sa četkicama I I Prihvat: futer 0.8 - 10 mm I I Br. obrtaja: 0 - 350 rpm / 0 - 1300 rpm I I Obrtni moment: 35 Nm I I Masa: 2.56 kg I

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Tip elektromotora: sa četkicama I I Prihvat: futer 0.8 - 10 mm I I Br. obrtaja: 0 - 350 rpm / 0 - 1300 rpm I I Obrtni moment: 35 Nm I I Masa: 1.31 kg I

Oprema 2 × baterija 2 Ah Punjač 1.65 A Kofer sa bitovima i burgijama

Oprema 2 × baterija 1.5 Ah Punjač 1.65 A Kofer sa bitovima i burgijama

Oprema 2 × baterija 1.5 Ah Punjač 1.65 A Kofer sa bitovima i burgijama

Oprema

Oprema

Baterija 1.5 Ah Punjač 1.65 A

×

Napomena: uređaj se isporučuje sa punjačem i baterijama

Napomena: uređaj se isporučuje sa punjačem i baterijama

Napomena: uređaj se isporučuje sa punjačem i baterijama

Napomena: uređaj se isporučuje sa punjačem i baterijom

Napomena: uređaj se isporučuje bez punjača i baterije

Villager VLN 3320 aku. udarni zavijač

Villager VLN 3420 aku. udarni zavijač

Villager VLP 5320 2BSC aku. udarni zavijač redovna cena akcijska cena

Villager VLP 5220 2BSC aku. bušilica zavijač

19.999

redovna cena akcijska cena

6.999

redovna cena akcijska cena

Villager VLN 4320 1BSC aku. ugaona brusilica

7.999

redovna cena akcijska cena

12.999

Villager VLN 1120 aku. ubodna testera redovna cena akcijska cena

5.999

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Tip elektromotora: bez četkica I I Prihvat: ½" square I I Br. obrtaja: 0 - 2200 rpm I I Br. udaraca: 0 - 3300 ipm I I Obrtni moment: 250 Nm I I Masa: 3.3 kg I

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Tip elektromotora: sa četkicama I I Prihvat: ½" square I I Br. obrtaja: 0 - 2400 rpm I I Br. udaraca: 0 - 3600 ipm I I Obrtni moment: 180 Nm I I Masa: 1.72 kg I

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Tip elektromotora: sa četkicama I I Prihvat: ¼" Hex I I Br. obrtaja: 0 - 2800 rpm I I Br. udaraca: 0 - 3600 ipm I I Obrtni moment: 180 Nm I I Masa: 1.7 kg I

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Tip elektromotora: sa četkicama I I Spoljašnji prečnik diska: 115 mm I I Unutrašnji prečnik diska: 22.23 mm I I Br. obrtaja: 8000 rpm I I Navoj vratila: M 14 I I Masa: 3.62 kg I

I Tip baterije: Fuse 18 V I I Tip elektromotora: sa četkicama I I Br. obrtaja: 0 - 2400 rpm I I Hod reznog alata: 25.4 mm I I Ugao sečenja: 0 - 45° I I Kapacitet sečenja (metal / drvo / PVC): 6 mm / 45 mm / 10 mm I I Masa: 2.25 kg I

Oprema 2 × baterija 2 Ah Punjač 1.65 A Kofer

Oprema

Oprema

×

×

Oprema Baterija 4 Ah Punjač 1.65 A Kofer sa opremom

Oprema List testere za drvo List testere za metal Imbus-ključ

Napomena: uređaj se isporučuje sa punjačem i baterijama

Napomena: uređaj se isporučuje bez punjača i baterije

Napomena: uređaj se isporučuje bez punjača i baterije

Napomena: uređaj se isporučuje sa punjačem i baterijom

Napomena: uređaj se isporučuje bez punjača i baterije

36

!

N O I T U REVOL

# Za više informacija obratite se Vašem lokalnom Villager dileru Villager® dileri su edukovani i stručni zastupnici Villager® proizvoda koji će najbolje razumeti Vaše potrebe za određenim uređajem i tako pronaći najbolje rešenje za Vas.

* Navedene cene su neobavezujuće, preporučene maloprodajne cene su izražene u dinarima sa uračunatim PDV-om.

Copyright © 2019 Villager® zadržavamo pravo na promenu, pravo na moguće štamparske greške pri navođenju tehničkih podataka i opisa priložene robe.

Slike proizvoda u katalogu mogu biti različite od pravog izgleda uređaja.

39

AgroStatistika

AgroStatistika

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Srbija šesta u proizvodnji jabuka u Evropi

Izvor: Nova ekonomija, april 2019.

Sa 25.281 hektara namenjenim domaćem uzgoju jabuka, Srbija zauzima šesto mesto u proizvodnji ove voćke u Evropi, sledi iz nedavnog istraživanja Eurostata.

Prema podacima dostupnim za 2017. godinu od ukupne površine srpskog zemljišta za uzgoj voća (43.962 hektara), čak oko 57 odsto namenjeno je proizvodnji jabuka. Lidersku poziciju u ovoj kategoriji zauzela je Poljska sa 160.844 hektara, što čini preko 95 odsto od ukupne proizvodnje voća u ovoj zemlji. Ispred Srbije su se u proizvodnji jabuka našle i Italija (55.810 hektara), Rumunija (55.050 hektara), Francuska 38.298 (hektara) i Nemačka 33.981 (hektara).

Osim toga, visoko četvrto mesto Srbija je zauzela i u proizvodnji kajsija sa 5.787 hektara za zasad ove voćke, dok je lidersku poziciju zauzela Španija sa 24.065 hektara. Zatim slede Italija (18.894 hektara), Francuska (13.616 hektara), a odmah iza Srbije našle su se Mađarska (5.404 hektara) i Grčka (4.903 hektara). Sličnu poziciju Srbija beleži i u proizvodnji breskvi, gde zauzima peto mesto u Evropi sa 7.160 hektara, dok se najviše sadnica nalazi u Španiji (78.915 hektara), potom sledi Italija (54.196 hektara), zatim Grčka (33.770 hektara) i Francuska (10.920 hektara).

S druge strane, kruške su najzastupljenije na tlu Italije, zatim Španije (18.108 hektara), potom Portugalije (10.306 hektara), Holandije (9.742 hektara) i Belgije (8.941 hektara).

Ukupno gledano, čak dve trećine zasada voća u Evropskoj uniji koncetrisano je u Španiji (422.809 hektara) što čini 33 odsto ukupnog udela proizvodnje voća, Italiji (279.281 hektara) na koju otpada 22 odsto i Poljskoj (167.315 hektara).

Ove zemlje dalje prate Grčka (91.000 hektara), zatim Francuska (70.000 hektara), pa Rumunija (62.000 hektara) i Portugal (38.000 hektara).

Osmo mesto dele Mađarska i Nemačka (36.000 hektara), koje su se našle ispred Holandije (17.000 hektara) i Belgije (15.000 hektara).

Poljoprivreda u Srbiji na nivou najsiromašnijih zemalja subsaharskog regiona Izvor: Voice: 10. april 2019.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković izjavio je da Srbija ima veoma skromne stope rasta poljoprivredne proizvodnje, koje su na nivou najsiromašnijih zemalja podsaharskog regiona.

“Fizički obim ostvarene poljoprivredne proizvodnje u tranzicionom periodu imao je velike oscilacije: sa dvocifrenim stopama rasta i pada sa prosečnom stopom novostvorene vrednosti na godišnjem nivou od 1,4 odsto, što je manje u odnosu na period 1980-2000. godine. Optimalni model održivog rasta poljoprivrede, za koji Srbija ima potencijale, računa se prosečnom stopom od četiri do pet odsto tokom narednih deset godina”, rekao je Stanković za Vojvođanski istraživacko-analitički centar (VOICE).

Istakao je da tako skromne stope rasta poljoprivredne proizvodnje koje je Srbija ostvarila u prethodnom periodu imaju na globalnom nivou samo najsiromašnije zemlje subsaharskog regiona.

U prilog domaćem agraru ne ide ni stopa rasta, ni spoljnotrgovinska razmena, ni produktivnost, ni učešće u BDP-u, a prema analizama nastalim na osnovu podataka zvanične statistike, neki od ovih indikatora pogoršali su se od 2012. godine, navodi VOICE. Dodaje se da je paradoksalno da je Srbija jedina zemlja u regionu u kojoj je u prošloj godini došlo i do smanjenja površina pod sistemima za navodnjavanje, pa se u 2018. godini navodnjavalo samo 46.823 hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno 1,5 odsto od ukupnih obradivih površina, što je sedam odsto manje u odnosu na godinu ranije.

“Ako se nastave postojeći trendovi, za deceniju sela će nam ostati samo tužni spomenici nekadašnjeg života”, ocenio je Vojislav Stanković.

Ukazao je da u Srbiji neprestano raste uvoz poljoprivrednih proizvoda. “Vrednost izvoza u 2018. godini od oko 3,36 milijardi dolara veća je 5,8 odsto u odnosu na ostvarene rezultate u 2017. Ali uvoz u 2018. od 2,03 milijarde dolara je

10,7 odsto veći u odnosu na prethodnu godinu. Pomenute tendencije stagniranja spoljnotrgovinske razmene poljoprivrede i prehrambene industrije prisutne su počev od 2012. godine u kontinuitetu uz godišnje oscilacije”, naveo je Stanković. Slađana Gluščević

Ko su najveći zemljoposednici u Srbiji?

Izvor: Nova ekonomija, 12. april 2019

Kompanija za proizvodnju žitarica Elite Agro LLC registrovana u Abu Dabiju, preuzela je nedavno 100 odsto vlasništva u AL Rawafed Holdingu čime je arapska kompanija postala vlasnik 12.000 hektara oranica u Srbiji i ušla u grupu vodećih domaćih zemljoposednika.

Kako je nedavno objavljeno u rešenju o koncentraciji dve kompanije koje je izdala Komisija za zaštitu konkurencije, glavni konkurenti Arapa su sada Matijević Agrar sa oko 30.000 ha, MK Group Miodraga Kostića sa oko 25.000 ha, PKB nedavno prodat takođe arapskoj Al Dahri sa oko 18.000 ha, Almeh 15.000 ha i Delta Agrar Miroslava Miškovića sa oko 12.000 hektara.

Komisija je dozvolila koncentraciju uz obrazloženje da koncentracija neće značajno uticati na tržišno učešće dve kompanije, u segmentu tri glavna proizvoda. Ove podatke je Komisiji dostavila kompanija Elite Agro.

Elite Agro je na srpskom tržištu 100 odsto vlasnik kompanije Yugo Ellite Agro koja vlasnik Zobnatice iz Bačke Topole.

AL Rawafed Srbija na oko 10.400 hektara bavi se pretežno uzgajanjem pšenice, kukuruza, suncokreta i soje, od čega je 2.586 hektara sopstvenog zemljišta, a ostalo zemljište se koristi po osnovu ugovora o poslovno tehničkoj saradnji i putem ugovora o zakupu, navodi se u rešenju Komisije. Yugo Elite, preko Zobnatice, obrađuje 1600 hektara zemlje.

40

41 su: - Koncentrati za emulziju (EC); - Koncentrovana suspenzija (SC); - Koncentrovani rastvor (SL); - Kvašljivi prašak (WP) i vododisperzibilne granule (WG)

Formulacije pesticida Priredila: Jelena Konstantinović, dipl. inž. tehnologije

Agrohemikalije obuhvataju širok spektar hemijskih proizvoda koji poseduju različite biološke aktivnosti, koje se upotrebljavaju da se biljke zaštite od raznih štetnih organizama, kao i da podstaknu rast i razvoj biljnih kultura. Više hiljada hemikalija danas se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji. One se klasifikuju prema biološkim osobinama, a u primenama su poznate kao herbicidi, insekticidi, fungicidi, akaricidi (suzbijaju grinje), baktericidi, nematocidi (suzbijaju crve i gliste), atraktanti (privlače insekte i grinje), repelenti

(odbijaju insekte i grinje), feromoni (remete normalno ponašanje insekata), rodenticidi (suzbijaju glodare). Postoje i druge manje klase agrohemikalija.

Sve ove klase agrohemikalija poznate su pod zajedničkim imenom pesticidi, koji imaju ogromnu primenu širom sveta, koriste se za zaštitu najrazličitijih biljnih vrsta, a naročito onih čiji se plodovi koriste kao ljudska, ili životinjska hrana.

Postoje različite definicije pojma pesticidi. Prema Gruzdyevu “pesti-

cidi su hemijska jedinjenja koja se koriste za kontrolu štetočina i bolesti bilja, za iskorenjivanje korova, za uništavanje štetočina i mikroorganizama koji izazivaju kvarenje poljoprivrednih proizvoda, materijala i artikala, kao i za kontrolu parazita i vektora bolesti opasnih po čoveka i životinje”.

Pesticidi su postali esencijalno oružje u poljoprivredi i u urbanom životu i bez njih je nemoguće zamisliti savremenu poljoprivrednu proizvodnju.

Najpoznatije formulacije pesticida

U našoj zemlji još pre II svetskog rata postojala je razvijena agrohemijska industrija.

Kompanija koja je jedan od lidera u ovoj oblasti je Agromarket, koja poseduje proizvodne pogone u kojima se na najsavremenijoj opremi proizvode preparati za zaštitu bilja, koji se koriste u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji. Proizvodni pogon u Bačkom Petrovcu specijalizovan je za EC, SC i SL formulacije, koje se proizvode na najsavremenijim tehnološkim linijama, koje obezbeđuju nivo kvaliteta po svetskim standardima. Proizvodni pogon u Bačkom Petrovcu poseduje laboratoriju akreditovanu prema sistemu kvaliteta SRPS ISO 17025, za ispitivanje pesticida, kao i stručni tim koji je sastavljen od inženjera tehnologije i hemičara. Iz razvojne laboratorije Agromarket proizilaze inovativna rešenja za dugoročnu stabilnost i povećanu biološku aktivnost, gde se vodi računa o izboru najkvalitetnijih sirovina za EC, SL i SC formulacije.

Zahvaljući tome i posvećenom radu svojih zaposlenih, kompanija Agromarket obezbeđuje svojim klijentima vrhunski kvalitet svojih proizvoda.

Koncentrat za emulziju (EC).

Formulacije koncentrata za emulzije su veoma popularne dugi niz godina i predstavljaju najveći deo svih formulacija pesticida u

pogledu potrošnje. Koncentrati za emulzije se dobijaju od uljanih aktivnih sastojaka, ili od čvrstih voskastih aktivnih sastojaka sa niskom tačkom topljenja, koji su rastvorljivi u nepolarnim ugljovodoničnim rastvaračima.

Ovim formulacijama se dodaju površinski aktivne materije (emulgatori) kako bi se osiguralo spontano emulgovanje sa dobrom stabilnošću emulzije u rezervoaru za prskanje. Često je potrebna pažljiva selekcija “izbalansiranog para” mešavine emulgatora kako bi se osigurala stabilnost razređivanja emulzije u veoma različitim klimatskim uslovima i sa vodom različitog stepena tvrdoće.

Kada se formulacija pomeša sa vodom, formiraju se kapi emulzije dimenzija od 0.1-5µm.

Ukupna koncentracija mešavine emulgatora obično iznosi 5-10% formulacije.

Koncentrovana suspenzija (SC).

Tehnologija koncentrata za suspenzije se sve više primenjivala za formulacije mnogih čvrstih kristalnih pesticida još od ranih 70-ih godina prošlog veka. Čestice pesticida mogu biti suspendovane u uljanoj fazi, ali je mnogo uobičajenije za koncentrate za suspenzije da budu dispergovani u vodi. Poslednjih godina je velika pažnja posvećena proizvodnji vodenih koncentrata za suspenzije putem procesa mokrog mlevenja kao što je mlevenje u koloidnom mlinu. Upotreba surfaktanata kao agenasa kvašenja i dispergujućih agenasa je takođe vodila ka velikom delu istraživanja koloidnih aspekata i aspekata hemije koji se tiču dispergovanja i stabilizacije disperzija čvrsto-tečnost.

Formulacije koncentrata za suspenzije na vodenoj bazi pružaju mnoge prednosti, kao što su vi-

42 soka koncentracija nerastvorljivih aktivnih sastojaka, lakoća rukovanja i primene, bezbednost po operatera i životnu sredinu, kao i relativno niska cena. One takođe omogućavaju ugrađivanje pomoćnih sredstava rastvorljivih u vodi koji povećavaju biološku aktivnost proizvoda. Poljoprivrednici uglavnom preferiraju koncentrate za suspenzije u odnosu na močive praškaste proizvode, iz razloga što ne stvaraju prašinu i lako se mere i sipaju u rezervoar za prskanje.

U većini slučajeva, koncentrati za suspenzije se proizvode dispergovanjem praškastog aktivnog sastojka u vodenom rastvoru agensa za kvašenje i/ili dispergovanje upotrebom mešalice visoke brzine kako bi se dobio koncentrovani premiks, za čim sledi proces mokrog mlevenja u koloidnom mlinu čime se postiže veličina čestica u opsegu od 0.1 – 5 µm. Agens za kvašenje/dispergovanje pomaže kvašenje praha u vodi i razbijanje agregata, aglomerata i pojedinačnih kristala u manje čestice. Pored

toga, surfaktant koji se adsorbuje na površini sveže formiranih čestica tokom procesa mlevenja treba da spreči ponovnu agregaciju malih čestica i treba da osigura koloidnu stabilnost disperzije.

Sredstvo protiv taloženja se dodaje radi povećanja viskoziteta i izgradnje trodimenzionalne mrežne strukture u cilju sprečavanja separacije čestica tokom dugotrajnog skladištenja. Sredstvo protiv taloženja je obično glina sa sposobnošću bubrenja kao što je bentonit i može biti pomešana sa u vodi rastvorljivim polimerima da bi se postigli sinergistički reološki efekti. U vodi rastvorljivi polimeri su često derivati celuloze, prirodne gume, ili drugi tipovi polisaharida, kao što je ksantan guma i oni su uopšteno podložni napadu mikroorganizama. Iz tog razloga se obično formulacijama koncentrata za suspenzije dodaju konzervansi kako bi se sprečila degradacija sredstva protiv taloženja i kako dugoročna stabilnost proizvoda ne bi bila narušena.

Veliki broj istraživanja je izveden primenom reoloških tehnika za merenje sila koje deluju između čestica i polimera kako bi se mogla predvideti stabilnost proizvoda tokom skladištenja. Međutim, i dalje je potrebno izvoditi testove dugoročnog skladištenja u određenim temperaturnim opsezima kako bi se osiguralo da neće doći do agregacije čestica, ili njihove ireverzibilne separacije u normalnim uslovima skladištenja proizvoda u njegovom prodajnom pakovanju. Sada su na raspolaganju mnogi kristalni čvrsti aktivni sastojci kao koncentrati za suspenzije.

Koncentrovani rastvor. Najjednostavnija od svih formulacija koje se mogu napraviti je koncentrovani rastvor, gde se aktivna materija rastvara u vodi i dodaje se površinski aktivna materija (surfaktant) od 3 – 10%, koja omogućava da se prskani rastvor veže za ciljanu površinu (potpomaže kvašenje površine lista) i proširi na veliku oblast. Površinski aktivna materija takođe ima daleko suptilniju ulogu u optimizaciji biološke efikasnosti.

Broj pesticida koji mogu biti formulisani na ovaj način je ograničen rastvorljivošću i hidrolitičkom stabilnošću. U nekim slučajevima mogu biti potrebni konzervansi kako bi se sprečio rast plesni, ili bakterijsko kvarenje tokom dugotrajnog skladištenja koncentrovanog rastvora. S obzirom da su na vodenoj bazi, predstavljaju manju opasnoost po operatera. Vodeni rastvor aktivnog sastojka zahteva samo razređivanje u rezervoaru za prskanje.

43

44

45 GLJIVIČNI PATOGENI NADZEMNE MASE PARADAJZA Najčešći i najznačajniji patogeni gljivičnog porekla koji napadaju pre svega nadzemnu masu a zbog kojih se sprovodi zaštita paradajza upotrebom fungicida su Phytophthora infestans, Alternaria solani, Septoria lycopersici, Fulvia fulvum, Botrytis cinerea. Svaka od njih može da nanese znatne štete po proizvodnju paradajza, pa iz tog razloga postoji, srazmerno štetnosti, i široka paleta sredstava za zaštitu.

Bolesti paradajza Mladen Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

PATOGENI PARADAJZA I NJIHOVO SUZBIJANJE Gljivični prouzrokovači bolesti biljaka tzv. mikoze, su najčešći i najveći uzročnici šteta na poljoprivrednim kulturama. Od ukupnog broja bolesti koje se javljaju na biljkama 75% čine bolesti prouzrokovane gljivama. Štete koje se javljaju pored direktnih, koje se ogledaju u smanjenju prinosa, mogu biti i indirektne u vidu smanjenja kvaliteta proizvodnje, što opet kao krajnji rezultat ima ekonomski gubitak.

Kako druge biljne kulture tako se i povrće nalazi pod direktnim štetnim uticajem gljiva kao prouzrokovača bolesti. Kod nas proizvodnja povrća je jako bitna. U Srbiji ova proizvodnja beleži postepen ali konstantan rast i u odnosu na zemlje okruženja zauzima treće mesto po količini proizvedenog povrća, posle Rumunije i Mađarske.

I upravo zbog šteta koje se javljaju ali i značaja koje proizvodnja povrća ima u Svetu a i kod nas, više je nego opravdana upotreba fungicida u cilju zaštite ove grupe biljnih kultura.

S obzirom da ova grupa pesticida iziskuje značajna novčana sredstva s jedne strane i ekološki aspekt primene sredstava s druge strane od velikog praktičnog značaja je pravilna upotreba tih sredstava.

Naime bitno je da se utvrdi koja sredstva najbolje suzbijaju određene patogene kako bi racionalizovali troškove i ispoštovali ekološki aspekt problema suzbijanja gljivičnih patogena.

Poseban aspekt zaštite povrća od gljivičnih patogena je zaštita u zatvorenom prostoru. Ovo je zbog specifičnih uslova koji vladaju u ovakvom okruženju, pre svega vlage i temperature koji mogu po prilično da idu na ruku prouzrokovačima bolesti.

Phytophthora infestans - PROUZROKOVAČ PLAMENJAČE PARADAJZA. Javlja se na svim nadzemnim organima stablu, lišću i plodovima. Prvi simptomi se obično uočavaju na lišć u u vidu vodenastih svetlozelenkastih pega. Kako se bolest razvija povećava se površina tih pega ali i njihov broj, pa na kraju mogu da obuhvate i ceo list.

U povoljnim uslovima za razvoj patogena (visoka vlažnost) dolazi do pojave reproduktivnih organa patogena u vidu micelijske prevlake. Ukoliko se bolest toliko raširi dolazi do sušenja zaraženih biljnih organa i može doći do potpune defolijacije biljaka. Sama defoliajcija može da nastupi u roku od 10 – 14 dana.

Ukoliko dođe do infekcije u vreme formiranih plodova simptomi se mogu uočiti i na plodovima. Oni se ogledaju pre svega u formiranju zona tkiva sa tamno zelenom bojom koja kasnije prelazi u mrku boju. Ove zone se povećavaju i mogu da zahvate dobar deo ploda. Usled vlažnog vremena na površini tih zona može se zapaziti pojava micelije patogena ali i drugih mikroorganizama koji mogu da nasele trulo tkivo i na taj način prouzrokuju vlažnu trulež.

Plamenjača može naneti ogromne štete proizvodnji paradajza kako na otvorenom tako i u zatvorenom prostoru. Ako se na vreme ne reaguje može čak i potpuno da uništi proizvodnju. S obzirom na to da predstavlja veliku pretnju proizvođačima, na tržištu postoji velika ponuda fungicida koji su stvoreni u svrhu suzbijanja ovog patogena. Tako imamo: FUNGURAN OH, CUPROBLAU Z ULTRA, FUNGOHEM (a.m. različita jedinjenja bakra). Pripadaju grupi neorganskih jedinjenja bakra. Predstavljaju prve fungicide koji su se našli u upotrebi. To su preventivni fungicidi koji sprečavaju klijanje spora i inhibiraju disanje

(SH enzime). Ono što je bitno da gljive ne razvijaju rezistentnost na njih. Za primenu ovih fungicida treba napomenuti da postoje određena ograničanja u primeni. Ta ograničenja se odnose na mešanje sa drugim sredstvima za zaštitu i ishranu biljaka. Tu proizvođači često prave grešku i mešaju ove fungicide sa drugim pesticidima pa dolazi do fitotoksičnih pojava na biljkama koja su uglavnom prolazna ali i takva smanjuju prinos samih biljaka. Bakarne fungicide možemo mešati jedino sa insekticidom BYFIN 100 EC i DITHANE DG NeoTec ili PENNCOZEB WG bez opasnosti da će izazvati fitotoksiju.

Ova grupa preparata koja se nalazili na „beloj“ listi preparata kojima je dozvoljena primena u organskoj proizvodnji, ima prednost u odnosu na druge preparate ove namene, a ona je u tome što ne dolazi do pojave rezistentnosti kod patogena te se mogu primenjivati neograničen broj puta, mana je ta da se moraju primenjivati preventivno jer samo tako mogu zaustaviti razvoj bolesti. Karenca 14 dana.

QUEEN (a.m. azoksistrobin).

Pripada grupi STROBILURINA. On je sistemik, kreće translaminarno.

Deluje protektivno, kurativno i eradikativno. Inhibira klijanje spora, porast micelije a sprečava i formiranje spora. Mehanizam delovanja je da inhibira transport elektrona u respiratornom lancu (kompleks III). Dobro

46 se zadržava na površini lista i sporo se skida pod uticajem padavina, deo materije prodire unutar lista pa ima dvostruku zaštitu.

Slabo toksičan, degradacija je u zemljištu DT50 1-4 nedelje a na površini zemljišta 11 dana.

Prednost mu je ta što ima kratku karencu, svega 3 dana za paradajz, kao i to što se prvo tretiranje može izvršiti po pojavi prvih simptoma. Dobro se razgrađuje u biljci. Karenca 14 dana.

EQUATION PRO WG (a.m. cimoksanil+famoksadon).

Aktivna materija cimoksanil pripada grupi UREA. To je kontaktni fungicid ili lokal sistemik koji deluje protektivno i kurativno i inhibira sporulaciju.

Degradacija u zemljištu DT50 je 1-9 dana. A.m. famoksadon pripada grupi OKSAZOLIDINDIONI. Deluje preventivno i inhibira transport elektrona u respiratornom lancu. Kreće se translaminarno.

Kombinacija ove dve aktivne materije, gde jedna deluje protektivno i kurativno dok je druga preventivnog dejstva, je dosta uspešna. Karenca 3 dana.

CURZATE M68 WG (a.m. cimoksanil+mankozeb).

A.m. mankozeb pripada grupi DITIOKARBAMATA. Nesistemičnog je delovanja širokog spektra delovanja. Ima protektivnu ulogu, inhibira disanje tj. SH enzima. Sprečava klijanje spora gljivičnih patogena na površini lista. Na njega gljive ne razvijaju rezistentnost. Degradacija u zemljištu DT50 6-15 dana. Ima ograničanje da se ne meša sa insekticidima kisele reakcije. Zahvaljujući inovativnoj formulaciji ima povećanu otpornost na spiranje kišom. Karenca 3 dana. DITHANE M-45, PENKOZZEB WG (a.m. mankozeb).

Videti kod CURZATE M-WG. Karenca 14 dana.

RIDOMIL GOLD COMBI 45-WG (a.m. metalaksil M + folpet). A.m. metalaksil pripada hemijskoj grupi ACILALANINA. Deluje kao sistemik protektivno i kurativno. Inhibira sintezu proteina. Ozbiljan problem predstavlja rezistentnost gljiva. Degradacija DT50 73,5 dana. Primena ovog preparata je preventivna , eventualno do pojave prvih simptoma.

Za ovaj preparat postoji ograničanje koje nosi bakarna komponenta preparata a to je da se ne sme

primenjivati po hladnom i kišovitom vremenu zbog pojave fitotoksičnosti. Fitotoksičnost se javlja i po vrlo visokim temperaturama kada se javlja hloroza po obodu lišća ( ne i po najmlađem lišću). Ne meša se sa preparatima jako kisele reakcije kao ni sa uljnim preparatima. Karenca 21 dan.

RIDOMIL GOLD MZ 68 WG (a.m. metalaksil + mankozeb).

Metalaksil-M je sistemicni fungicid iz grupe acilalanina deluje preventivno i kurativno. Inhibira sintezu proteina i tako spečava razvoj gljiva, a mankozeb kao preventivna komponenta deluje na više mesta i zaustavlja proces disanja. Ovo je kombinacija pouzdanih fungicida koji se međusobno dopunjuju i omogućavaju dugotrajno preventivno i brzo kurativno delovanje kao i izraženo sistemično svojstvo. Ne sme se mešati sa Bordovskom čorbom, insekticidima kisele reakcije (dihlorvos, dimetoat), alkalnim preparatima i preparatima EC formulacija. pravi sistemik, dobro kretanje kroz biljku i naniže do korena i naviše do vrha rasta vegetacione kupe. Karenca je 21 dan.

HILLAN (a.m. fluazinam). Fluazinam je slabo rastvorljiv u vodi i čvrsto se vezuje za lisnu površinu, ne prodire u biljno tkivo već stvara tanki omotač oko njega. Inhibira klijanje spora, rast i sporulaciju gljive. Preparat se može mešati sa drugim sredstvima za zaštitu bilja.

Kada se preparat meša sa EC formulacijama, prvo treba rastvoriti Hillan u manjoj količini vode, a zatim uz ostatak vode dodati drugo sredstvo. Kada se preparat meša sa WG formulacijama, prvo treba njih rastvoriti, a zatim dodati Hillan. Ne može se mešati sa insekticidima na bazi mineralnih ulja. U Srbiji i zemljama EU, preparati na bazi iste aktivne materije registrovani su za primenu u usevu krompira, za suzbijanje uzročnika plamenjače (Phytophthora infestans) i uzročnika bele truleži (Sclerotinia sclerotiorum) na krompiru u količini 0,3-0,4 l/ha uz utrošak vode od 300-400 l/ha (3-4 ml u 3-4 l vode na 100 m2), tretiranjem prema preporuci prognozno-izveštajne službe ili najkasnije pred pojavu prvih simptoma bolesti. Karenca 7 dana.

BALEAR 720 SC (a.m. hlorotalonil). Deluje na više mesta u ćeliji pa gljive ne razvijaju rezistentnost prema ovom preparatu, i do danas nije zabeležena pojava rezistentnosti. Veoma širok spektar dejstva.

Preventivni preparat koji pokazuje efikasnost na veliki

47 broj patogenih gljiva. Izuzetno postojan na biljci i teško se spira kišom. Čvrsto se vezuje za voštani sloj na biljci i pokazuje jako rezidualno delovanje. Usled kiše, zalivanja ili rose hlorotalonil se oslobadja i ravnomerno rasporedjuje po lisnoj površini. Dobro se meša sa fungicidima i insekticidima. Ne meša sa sa uljnim formulacijama. Kada se meša sa EC, prvo dodati Balear, a potom preparat EC formulacije.

Intervali izmedju tretiranja 7-12 dana. Karenca 7 dana.

SIGURA 250 EC (a.m. difekonazol). Pripada hemijskoj grupi TRIAZOLA.To je sistemik, deluje protektivno, kurativno i eradikativno. Usvaja se listom, tanslaminarno se kreće i dospeva na naličja listova. Pruža produženu preventivu i kurativu biljaka u zaštiti od fitopatogenih gljivica iz rodova Alternaria, Ascochyta, Cercospora, Cereosporidium, Coletotrichum, Phoma, Ramularia, Septoria, Venturia

ACROBAT (a.m. dimetomorf + mankozeb). A.m. dimetomorf pripada hemijskoj grupi MORFOLINA. To je lokal sistemik, deluje protektivno. Prodire u biljku brzo, zbog toga je sat vremena posle tretmana praktično otporan na spiranje. Jako dobro štiti nov porast nakon tretmana. Sprečava obrazovanje spora i njihovo prodiranje kroz stome. Inhibira obrazovanje ćelijskog zida oomiceta. Degradacija u zemljištu DT50 2-3 meseca. A.m. mankozeb , videti kod CURZATE M-WG. Ovaj preparat se koristi preventivno ili kurativno kada se steknu uslovi za ostvarivanje sekundarnih infekcija. Karenca 3 dana.

Alternaria solani – prouzrokovač CRNE PEGAVOSTI PARADAJZA. Podcenjeni patogen jer se veća pažnja posvećuje plamenjači paradajza mada ovaj patogen može da nanese i veće štete od plamenjače. Simptomi se mogu javiti na svim nadzemnim delovima biljke, najupečatljiviji su na lišću gde su slični onim prouzrokovanim plamenjačom ali se razlikuju po tamnijoj boji i zoniranosti. Oko pega se pojavljuje hloroza. Stare pege se proširuju između nerava a pojavljuju se i nove pege i tako sve dok list potpuno ne nekrotira. Ovaj patogen može u klijalištima da izazove i palež klijanaca. Kada se pojave simptomi na stablu pege su većih dimenzija i ugnute sa karakterističim koncentričnim krugovima unutar njih.

Preparati koji se mogu koristiti za suzbijanje ovog patogena većinom su isti oni koji se koriste za suzbijanje plamenjače paradajza. To su : QUEEN (a.m. azoksistrobin); EQUTION PRO WG (a.m. famoksadon+cimoksanil); DITHANE (a.m. mankozeb); BAKARNI PREPARATI ; BALEAR 720 SC (a.m. hlorotalonil) – videti kod suzbijanja Phytophthore infestans.

spp., vrstama iz fam. Erysiphaceae, Uredinaceae.

Sprečava razvoj gljiva. Inhibira sintezu ergosterola.

Degradacija u zemljištu DT50 je 75-882 dana dok je u vodi 145 dana. Primenjuje se u vreme pojave prvih simptoma i po potrebi. Period između dva tretmana 8 do 14 dana. Ne primenjivati ga alternativno sa preparatima iz iste grupe (triazoli), kao i preparatima sličnog mehanizma delovanja (inhibicija sinetze ergosterola). Tretirati uz utrošak vode 300 - 600 l/ha (3 - 6 l na 100 m2). Sistemik koji se brzo usvaja u biljne delove, sa akcentom da je najbolji fungicid sa kurativnim delovanjem. Karenca 14 dana.

Septoria lycopersici - prouzrokovač LISNE PEGAVOSTI PARADAJZA. Simptomi se mogu javiti još na rasadu u vidu sitnih pega u okviru kojih se mogu naći mala crna telašca – piknidi. Ono što je bitno za ovog patogena je to što može razviti infekciju u svim fazama razvoja biljaka. Simptomi se uglavnom razvijaju na listu ali i na peteljkama, stablu i čašičnim listićima. Prvo se javljaju sitne žućkaste pege na lišću donjih spratova koje dobijaju mrku nijansu sa žućkastim rubom.

48 Botritis cinerea – PROUZROKOVAČ SIVE PLESNI. Simptomi se mogu javiti na klijancima nakon opadanja kotiledona u vidu vodenaste nekroze koja se širi na stablu usled čega mlade biljke poležu i trule. Kod starijih biljaka na spojnom mestu peteljke i ploda se javlja vodenasta nekroza usled čega plodovi opadaju. Na obolelom tkivu javlja se karakteristična siva navlaka konidija. Usled kolonizacije sekundarnih patogena i saprofita dolazi pojave vlažne truleži i propadanja biljaka. Zaštita se postiže preparatima:

Patogen proizvodi i toksine koji utiču degerativno na hlorofil zbog čega dolazi do sušenja i opadanja lišća.

Suzbijanje ovog patogena se vrši istim preparatima koji se koriste za suzbijanje Alternaria solani.

Fulvia fulva – PROUZROKOVAČ PLESNIVOSTI LISTA PARADAJZA. Tipičan patogen zatvorenog prostora jer za razvoj zahteva visoku vlažnost. Sve češće prisutna. Prvi simptomi se javljaju na licu lišća i to prvo najstarijeg, u vidu svetlo zelenih pega dok sa naličja lišća se javljaju sporonosni organi patogena.

List se savija nekrotira i opada. Za razvoj infekcije ovog patogena pored visoke vlage i temperature neophodan je još jedan faktor a to je zasena. U cilju suzbijanja mogu se koristiti pojedini fungicidi ali dok se ne uklone faktori koji dovode do pojave infekcije dugotrajnu zaštitu nije moguće postići. Za suzbijanje može se koristiti: QUEEN (azoksistrobin) + BALEAR 720 SC (a.m. hlorotalonil). Videti kod suzbijanja plamenjače paradajza. SIGURA (difenokonazol). Videti kod suzbijanja Alternaria solani.

SWITCH 62.5 WG (a.m. fludioksonil+ciprodinil).

Switch 62,5 WG je kombinacija dve aktivne materije.

Fludioksonil je nesistemik, deluje preventivno, a ograničeno i kurativno. Prevashodno inhibira klijanje spora, a u manjem stepenu klijanje klicine cevi i micelije. Inhibira fosforilaciju glukoze kod gljiva. Ima dugo rezidualno delovanje. Ciprodinil pripada grupi anilinopirimidina. Sistemik je. Deluje preventivno i kurativno. Zaustavlja porast micelije i njeno prodiranje u biljno tkivo. Inhibira sintezu metionina i lučenje hidrolitičkih enzima gljive. Koristi se za suzbijanje prouzrokovača sive truleži (Botrytis cinerea) vinove loze i maline, paradajza i krastavca, kao i suzbijanje prouzrokovača propadanja (truleži) plodova tokom čuvanja plodova u skladištu - siva trulež (Botrytis cinerea), truleži ploda (Monilia spp.), antraknoze (Colletotrichum spp.), Mucor spp. i Aspergilus spp. Ovaj fungicid obezbe|uje pouzdanu zaštitu od sive truleži i u najtežim uslovima. Preparat ima dugo rezidualno delovanje. Preparat deluje i na nižim temperaturama, iznad 5oC obezbeduje neophodnu zaštitu i u ranim fazama. Deluje i kurativno u roku od 48 h od nastanka infekcije. Karenca je za povrće 3 dana.

49

50

51 na šest stanovnika ima jednu košnicu što je najbolji rezultat na svetu. Međutim, proizvodnja meda smanjena je, sa 12. 000 tona 2015.

godine na 7.000 tona. Ipak, pomor pčela nije samo naša boljka. U oblasti Sečuan u Kini, nestali su svi divlji i pitomi oprašivači, u

Velikoj Britaniji odavno nema crne medonosne pčele.

Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Neznanje i nemar uništavaju pčele Izvor: RTS, 6. mart 2019.

Iako je pčelarstvo ekonomski i ekološki važna privredna grana, u Srbiji se zbog neznanja i nemara poslednjih godina često dešavaju masovni pomori pčela. Stručnjaci upozoravaju da bi nemar mogao skupo da nas košta i podsećaju na računicu Alberta Anštajna da čovečanstvu od uginuća poslednje pčele na Zemlji, ostaje najviše četiri godine. Njihovo prisustvo je znak nezagađene životne sredine a proizvodi lekovita i skupa hrana.

Ipak, med, mleč i propolis čine tek jedan odsto onoga što dobijamo od pčela. Iako četiri od pet biljaka niče zahvaljujući oprašivanju pčela, čini se da o njima malo znaju čak i oni čiji prinosi zavise od tih insekata. “Verovali ili ne, neki

poljoprivrednici u svoje prskalice dodaju šećer kako bi ‘privukli’ pčele da im opraše voće. To je zaista jedna tragedija neviđenih razmera.

Kada bi mi pčelari prestali da se bavimo pčelama, pčele bi uginule za godinu dana, najviše dve tako što bi ih savladali paraziti pčela ili bi ih pogubili u poljoprivredi”, kaže Rodoljub Živadinović pčelar i predsednik SPOS-a. O praviloj primeni pesticida poljoprivrednici su do sada mogli da čuju samo na obukama čiji je broj zanemarljiv.

Na tom nivou je i brojno stanje inspekcija koje bi na terenu trebalo da utvrde nesavesno ponašanje i razloge za masovni pomor pčela.

Zbog toga je akcenat države na preventivi.

“Tretiranje se uvek treba vršiti u ranim jutarnjim časovima ili kasnim popodnevnim časovima znači tamo negde oko posle 18 ili 19 časova popodne kada je vreme bez vetra, nikako po vetru, takođe ne u vreme cvetanja zasada i intenzivnog leta pčela u najtoplijem delu dana”, kaže Nenad Milojević, načelnih fitosanitarne inspekcije MPŠV. Što poljoprivrednici češće prskaju svoje zasade pčelari češće moraju da sele košnice, a to im povećava troškove. “Nekad se smatralo da je do 10 odsto gubitka normalna stvar, sad su ti gubici malo veći iz svih ovih razloga i loša godina i tih klimatskih prilika. Sad su veći pa idu do 20 i više odsto”, kaže Vladimir Ignjatović, pčelar iz Stojnika. Srbija

Izumiranje pčela sve veći problem za čovečanstvo

Izvor: Agroklub, mart 2019.

Postoji preko 20.000 vrsta pčela na svetu. One provedu većinu svog životnog ciklusa skrivene u zemlji ili unutar šupljih stabala, i mali broj ovih vrsta je razvio visoko društveno ponašanje kao medonosne pčele.

U proteklim godinama, zabeleženo je masovno izumiranje pčelinjih kolonija u Sjedinjenim Državama što je ukazivalo na to da se nešto loše dešava. Naučna istraživanja pokazuju da pčele umiru zbog mnogobrojnih međusobno

povezanih uzroka, od toga da se ne sade kulture koje proizvode humus, da je eliminisano dosta cvetajućih biljki, do toga da bolest pčela nikako ne ide na ruku ovom sve ozbiljnijem problemu.

Amerika u minusu za oko dva miliona pčelinjih košnica. Pretpostavlja se da je SAD u minusu za oko dva miliona pčelinjih košnica. Razlog je taj što je nakon Drugog svetskog rata promenjena poljoprivredna praksa i ne sade se biljke koje proizvode humus. Poljoprivrednici

ne sade detelinu, koja je prirodno đubrivo koje reguliše nivo azota u tlu, a umesto toga, počeli su da koriste veštačka đubriva. Detelina i lucerka su za pčele veoma hranjive biljke. Nakon Drugog svetskog rata, u SAD-u se koriste herbicidi kako bi se uništio korov na farmama. Mnogi od tih korova su biljke koje cvetaju, a pčelama su neophodne za preživljavanje.

Takođe, počinju sa uzgajanjem sve veće i veće monokulture useva.

“Danas govorimo o pustinjama hrane, mestima u

52 našim gradovima, kvartovima koji nemaju prodavnice voća i povrća.

Farme koje su nekad održavale pčele sada su poljoprivredne pustinje hrane, kojima dominiraju jedna ili dve biljne vrste poput kukuruza ili soje,” navodi Marla Spivak , američka entomološkinja i profesorka Univerziteta u Minesoti, specijalizovana za pčelarstvo i insekte.

Od Drugog svetskog rata, sistematski su eliminisane mnoge cvetajuće biljke koje su pčelama neophodne za preživljavanje.

Ove monokulture se šire čak i do useva koji su dobri za pčele, kao što su bademi. Pre oko pedeset godina, pčelari bi postavili nekoliko kolonija pčelinjih košnica u voćnjake badema, radi oprašivanja, a takođe i zato što je polen bademovog cveta zaista bogat proteinima.

Danas, veličina monokulture

badema zahteva da većina pčela, preko 1,5 miliona pčela, bude prevezena preko čitave zemlje da bi oprašila ovu jednu vrstu useva.

Prevoze se kamionima, zatim se istovaraju, jer nakon cvetanja voćnjaci badema postaju ogromna područja bez cveća. “Pčele izumiru tokom poslednjih 50 godina, a mi sadimo više useva nego što nam je potrebno. Proizvodnja useva koja zahteva oprašivanje uz pomoć pčela povećala se za 300 posto,” zaključuje prof. Spivak.

Povrh svega, pčele imaju svoj skup bolesti i parazita. Javni neprijatelj broj jedan za pčele se zove varoa razarač. To je veliki parazit koji isisava krv i kompromituje imuni sistem pčela i širi viruse. Sve divlje vrste pčela su u opasnosti, uključujući i bumbare, oprašivače paradajza. Ove pčele obezbeđuju rezervu za medonosne pčele.

Obezbeđuju osiguranje oprašivanja

paralelno sa medonosnim pčelama.

Pčelinje društvo nema centralni autoritet i niko nije glavni.

Medonosne pčele se mogu smatrati super-organizmom, gde je kolonija organizam koji se sastoji od 40.000 do 50.000 pojedinačnih pčelinjih organizama. Njihovo društvo nema centralni autoritet i niko nije glavni.

Njihovo kolektivno društveno ponašanje je zapanjujuće kao i to kako one dolaze do zajedničkih odluka i kako dodeljuju zadatke i dele posao, kako komuniciraju o poziciji cvetova.

Pčele su najvažniji oprašivači voća, povrća, cveća kao i biljaka poput deteline kojom se hrane domaće životinje. Više od jedne trećine svetske proizvodnje useva zavisi od pčelinjeg oprašivanja.

Interesantno je to što pčele ne oprašuju našu hranu namerno.

One to rade jer moraju da jedu.

Pčele dobijaju sve proteine koji su im potrebni u ishrani iz polena i sve ugljene hidrate koji su im potrebni iz nektara. One se hrane cvećem, i dok se kreću od cveta do cveta, pružaju vrednu uslugu oprašivanja.

Ljudi plaćeni za ručno oprašivanje biljaka. U delovima sveta gde nema pčela, ili gde rastu biljke koje nisu privlačne pčelama, ljudi su plaćeni da ručno vrše oprašivanje. Ovi ljudi prenose polen sa jednog cveta na drugi pomoću četke.

Bumbari su jedna od nekoliko vrsta pčela na svetu koje su sposobne da se drže za cvet i da ga pomeraju, a to rade trešenjem svojih mišića za letenje na frekvenciji koja je slična muzičkoj noti C. Dok pomeraju cvet, oni ga rastvore i to oslobađa polen, i polen se skuplja po čupavom

53 telu bumbara i on ga odnosi kući kao hranu. Uzgajivači paradajza sada postavljaju kolonije bumbara unutar plastenika da bi oprašili paradajz i tako dobijaju mnogo efikasnije oprašivanje kada se vrši prirodnim putem kao i kvalitetnije plodove.

Propolis prirodno sredstvo za dezinfekciju.

Predmet dugogodišnjeg istraživanja profesorke Spivak je njihov sistem zdravstvene zaštite. Ona u svojoj laboratoriji proučava kako pčele održavaju svoje zdravlje i higijenu.

Neke pčele su sposobne da lociraju i izdvoje bolesne jedinke iz kolonije i tako održavaju koloniju zdravom.

Takođe, proučavala je i smolu koju pčele skupljaju sa biljaka. Pčele lete do određenih biljaka i stružu lepljivu smolu sa listova koju odnose nazad u košnicu, gde je ugrađuju u konstrukciju košnice, a mi to nazivamo propolisom.

Otkriće do kojih su naučnici došli jeste to da je propolis prirodno sredstvo za dezinfekciju. Prirodni je antibiotik. Ubija bakterije i gljivice i druge klice u koloniji, i tako podstiče zdravlje kolonije i zajednički imunitet pčela.

“Ljudi poznaju moć propolisa od biblijskih vremena. Skupljali smo propolis iz pčelinjih kolonija za lečenje ljudi, ali nismo znali koliko je koristan za pčele. Pčele imaju izvanrednu prirodnu odbranu koja im čuva zdravlje i napredak preko 50 miliona godina“, iznela je profesorka Spivak.

Svako može pomoći pčelama.

Svako od nas može pomoći pčelama na dva jednostavna načina.

Potrebno je zasaditi cveće koje je

domaće u području u kom živimo i koje je prijatelj pčelama. Može biti zasađeno u saksijama na kućnom pragu ili u dvorištu, na travnjaku ili ulici. Potrebna je raznovrsnost cveća koje cveta tokom cele sezone, od proleća do jeseni.

Potrebni su prostori sa cvećem za pčele pored saobraćajnica, ali takođe i za migracije leptira i ptica i ostale prirodne vrste.

Takođe, trebalo bi pažljivo razmisliti o povratku biljaka koje proizvode humus kako bi negovale tlo i pčele. Kada pčele imaju pristup

dobroj ishrani, sposobnije su da se angažuju u svojoj prirodnoj odbrani, svojoj zdravstvenoj zaštiti, na koju su se oslanjale milionima godina. “Lepota u pomaganju pčelama na ovaj način, je u tome što bi svako od nas trebalo da se ponaša malo više poput pčela u zajednici, u zajednici insekata, gde svaki od pojedinačnih postupaka može da doprinese velikom rešenju, organizovanom sistemu, koji je mnogo veći od prostog zbira naših pojedinačnih postupaka”, zaključila je Spivak.

54

55 je za 4,1 odsto manje nego u 2017. godini. Ovo je najmanji broj svinja od 1955. godine; Ovce. Statistika beleži da u Srbiji ima 1,71 miliona ovaca. U odnosu na minimalan broj 2002. godine kada je bilo samo 1,44 miliona grla, to je povećanje za 18,12 odsto;

Stočarski kutak

Koze. Broj koza se kreće oko 235.000 grla;

Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. poljoprivrede

Živina. Srbija poseduje 16,2 miliona živine; Prema podacima Evrostata u 2018 je proizvedeno u EU 15,2 miliona tona piletine, što je novi rekord i povećanje za 3,2 miliona tona nakon 2010; U 2018 je oko 70% odsto proizvodnje bilo u samo šest članica i to: Poljska (168 odsto), UK (12,9 odsto), Francuska (11,4 odsto), Španija (10,7 odsto), Nemačka (10,4 odsto) i Italija (8,5 odsto);

Zašto je stočarstvo devastirano Izvor: Agrosmart, 9. april 2019.

Na početku 2019. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je zabeležen sledeći broj stoke (dve i po decenije prosečno godišnje opadanje je dva do tri odsto): Goveda. 878.000 goveda. To je istorijski minimum u Srbiji. Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu. U 2016. godini u Srbiji je bilo 892.000 goveda. Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku sve je poklano; Podataka o novom tovu

za sada nema i sve je nagađanje!

Turska je u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije.

Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, bila je 3.959 evra. Jedino je Srbiji više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene).

Razlog je ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju!

Stočarstvo Srbije do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 30 odsto.

Sada je to i manje! Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet

izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa”. To je najkvalitetnije crveno meso. Od toga je više od 30.000 tona bilo je iz Srbije. Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu poslednjih godina: U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa”; U 2016. godini u svet je otpremljeno 420 tona ,,bebi bifa”; U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa”; U 2018. godini tek nešto više od 300 tona ,,bebi bifa”; Svinje. 2,79 miliona svinja imala je Srbija na početku 2019. godine To

U Srbiji je 2018. godine proizvedeno 85.000 tona piletine, što je 0,56% od proizvodnje u EU. U Srbiji je proizvodnja stagnirala oko 55 hiljada tona godišnje da bi od 2016. počeo nagli rast; Pošto Srbija ima 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači i da ima 58,9 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska (67 kilograma) i

Mađarska (53,7kilograma), dok je najnižu proizvodnju u EU imala Malta – samo 8 kilograma. Srbija je pri dnu liste i ispod nje su samo Švajcarska, Malta, Crna Gora, Albanija i Luksemburg (koji nema proizvodnju); Stanje u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuće: u odnosu na poslednji popis broj goveda je manji za 6,5 odsto, svinja za 14,7 odsto, koza za 14,2 odsto i živine za 11,1 odsto; Prema podacima RZS proizvodi se manje od 400.000 tona svih vrsta mesa i troši po stanovniku manje od 30 kilograma godišnje.

Kada se raspadala Jugoslavija na prostorima Srbije se proizvodilo 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje.

Razloge zašto je ovakvo stanje u stočarstvu Srbije treba tražiti i u tome što je za poslednje dve i po decenije uništeno oko 400.000 seoskih domaćinstava! To je 1.000 sela sa po 400 domaćinstava!

Zbog svega toga i rast poljoprivrede u Srbiji je veoma skroman, i iznosi samo 0,45 odsto za poslednje tri decenije!

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji”, od 1960. do 2012. godine, zadrugama nedostaje 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra.

Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra! Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama koje su unete u kombinate pa podržavljene. Kad je došla tranzicija to je prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto Slovenija nije to

BIOLOŠKI INSEKTICID 57

56 uradila, već je sve zemljište unela u svoj državni fond dok se ne završi restitucija! A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina. Država da ne bi snosila posledice povraćaj prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona i u Zakonu o zadrugama (2015) i praktično legalizovala pljačku celokupne

zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći ekonomski genocid nad srpskim seljakom!

Ulazak države u podsticaje poljoprivrednicima putem jeftinijeg dizel goriva je dobra mera, ali je valja odvojiti od potrebe da se što pre isplate dugovi prema gazdinstvima za

razne mere, a odnose se na 2017. i 2018. godinu. Zastoj u isplatama u Upravi za agrarna plaćanja opravdavaju zaostatkom u obradi 90.000 prijava!?

U EU seljaci imaju podsticaje os 500 do 900 evra po hektaru. U Srbiji podsticaji iznose do 35 evra po hektaru. Tu se nalaze i razlozi zašto proizvodnja naših poljoprivrednika nije konkurentna. Branislav Gulan

Biološki insekticid za zaštitu od larvi jabukinog smotavca Cydia pomonella u jabukama, kruškama, dunjama, nashi (azijskim kruškama) i orasima.

Poljska proizvela najviše živinskog mesa u EU Izvor: Nova ekonomija, 2. april 2019.

Evropska unija (EU) proizvela je 15,2 miliona tona živinskog mesa u 2018. godini, navodi se na sajtu Eurostata. To je novi maksimum u proizvodnji jedne od najvećih ekonomija sveta i predstavlja ukupan kumulativni rast od oko jedne četvrtine, ili 3,2 miliona tona od 2010. godine.

Evo koje zemlje, članice EU, su imale najveći udeo u ukupnoj proizvodnji: 1. Poljska – 16,8% 2. Velika Britanija – 12,9% 3. Francuska – 11,4% 4. Španija – 10,7% 5. Nemačka – 10,4% 6. Italija – 8,5%

Isti nivo zaštite kao i kod konvencionalnih sredstava za zaštitu bilja Ne ostavlja rezidue, vrlo kratke karence Bez mogućnosti pojave rezistencije Ne šteti korisnim insektima, siguran za korisnika i okolinu Odlično rešenje za proizvođače koji prate trendove „od polja do stola“

www.arystalifescience.eu

58

59 plodnost zemljišta provere bar jednom u pet godina. Neke lokalne samouprave subvencionišu tu meru. Neke Savetodavne stručne službe nisu akreditovane. Nemaju

uslove za ispitivanje kvaliteta zemljišta, i ne mogu da obavljaju taj posao u skladu sa Zakonom, tvrde u Ministarstvu. Sredstva koja su prethodnih godina bila

opredeljena za tu namenu, a nisu utrošena, dobiće oko 770 poljoprivrednika koji su prošle godine podneli zahtev za nabavku opreme za navodnjavanje.

Svaka stota njiva u nivou najkvalitetnijih Izvor: 021, 8. april 2019.

posledica duge krize stočarstva, zapostavljano. Prestalo se sa zaoravanjem biljnih ostataka posle žetve, prešlo se na spaljivanje, a u vatri nestaje i mikroflora, tako dragocena za očuvanje organskih materija u humusu, kojima se biljka i hrani.

Reč struke Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. poljoprivrede

Ukinuta besplatna analiza zemljišta poljoprivrednicima

Izvor: RTS, 1. april 2019.

Analiza zemljišta u Savetodavnim stručnim službama, za registrovana poljoprivredna gazdinstva više nije besplatna. Novom uredbom, koja se ne odnosi na teritoriju autonomnih pokrajina, nezadovoljni su i ratari, koji će imati veće troškove proizvodnje, i stručnjaci. Na pragu prolećne setve, neplanirani trošak za poljoprivednike: od prošle sedmice, provera kvaliteta zemljišta u Savetodavnim stučnim službama, košta ih oko 2.000 dinara po uzorku. Zbog toga će, kažu, mnogi ove godine useve prihraniti nasumično. Dejan Džinović, iz Šapca kaže da je iznenađen: “To je još

jedan atak na seljaka, ne verujem da će to neko moći da plaća.”

“Ovih godina je bilo besplatno, besplatna analiza, udara na moj budžet, dve hiljade dinara treba da izbrojim”, kaže Dragan Tomić. A na pitanje da li će platiti, odgovara: “Moram”. Plodonost zemljišta, poljoprivednici su do sada besplatno mogli da provere za deset parcela u godini. Izostanak te mere, negativno će se odraziti na proizvodnju, tvrde stručnjaci.

“Imaćemo daleko manji broj korisnika koji će želeti da vrši kontrolu plodnosti zemljišta”, smatra Nenad Nešović iz PSSS

Kraljevo. “Na to će biti prinuđeni oni poljoprivredni proizviođači oni koji će podizati nove višegodišnje zasade i koji se intenzivno bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Ona neće biti masovna kao ovih godina.” Samo u prošloj godini, u šabačkoj Savetodavnoj stručnoj službi, urađeno je oko četiri hiljade analiza zemljišta, ističe Darko Simić: “To je broj jedan, kreće se od toga, da bi se dale ostale validne preporuke, što se tiče makroelemenata jako bitnih, da bi se dobio taj plod zašto gajimo, i kvalitet i kvantitet.” Prema Zakonu, poljoprivrednici su u obavezi da

Do pre stotinak godina, u našoj najvećoj žitnici čak tri četvrtine od oko dva miliona hektara obradivog zemljišta imalo je iznad pet odsto humusa, danas je tek svaka stota njiva u nivou najkvalitetnijih. Osnovni razlog drastičnog gubljenja humusnog sloja je intezivno obrađivanje, dok je đubrenje skromno i sa velikim manjkom stajnjaka.

Kako prirodnog đubriva nedostaje, upotreba veštačkog je preko nivoa poželjnog. Ovakav trend traje decenijama i naslanja se na sve uočljiviji pad stočarstva, naročito svinjarstva i govedarstva.

Od kako je grupa novosadskih stručnjaka pre šest decenija uočila prve naznake ubrzanog

opadanja kvaliteta zemljišta, pojava je poprimila opšti trend.

Još 1960. godine preko polovine vojvođanskih njiva bile su sa iznad pet odsto humusa.

Ipak, već tada je prva generacija novosadskih profesora Poljoprivednog fakulteta ukazala na jasne naznake pogoršanja i danas je tek jedan odsto oranica najvišeg kvaliteta. Na oko 45 odsto obradivih površina nivo je opao ispod granice izrazite plodnosti, dakle, ispod tri odsto.

Razlozi su brojni. Učestali prelazak na redukovanu setvu, kada se njiva ne ore, već samo tanjira, te preveliko oslanjanje na mineralna đubriva, dok je stajsko gnojivo, kao

Briga vlasnika i obaveza države.

Malo humusa uzrokuje i značajne pogoršanje u vodnom, vazdušnom i toplotnom režimu zemljišta. Kako je manjak organskih materija, u vodi se i manje razlažu, pa ih i biljka upija u nedovoljnom obimu.

Nedostatak je posebno izražen tokom dugih toplih perioda i ispoljava se kao uočljiva razlika u otpornosti prema suši kojoj biljke na boljim oranicama neuporedivo lakše odole. Briga o kvalitetu zemljišta je stalna obaveza vlasnika zemljišta.

Međutim, da bi sve funkcionisalo potaman, neophodno je da država vodi agrarnu politiku sa razumevanjem za svaku poljodelatnost i da uspostavi balans između dve osnovne grane, ratarstva i stočarstva. Preterano forsiranje velikih površina pod monokulturom ostavlja grube posledice po kvalitet zemljišta,

60 pa se i u Evropskoj uniji farmeri vraćaju bavljenju nekoliko agrarnih delatnosti uporedo.

U Holandiji devet puta više stoke.

Država naročito podstiču stočarsto i ne čudi da je u Holandiji tri grla po hektaru dok je u Vojvodini tek jedno govedo na tri hektara.

Korist i zamke navodnjavanja.

U takvim uslovima neophodno je navodnjavanje, uostalom ova ekonomska mera se primenjuje na oko 18 odsto poljozemljišta u Uniji, dok se u Vojvodini navodnjava tek 3,5 odsto, pretežno zasada pod voćem, pojedinim povrtarskim usevima i uzgojem semenske robe.

Svakako da je neophodno i triplirati površine pod zalivnim sistemima, ali voda spira humus i organske materije spušta u sve niže slojeve.

Manjak stajnjaka je velik minus u naporima da se očuva kvalitet njiva.

Uostalom, u Holandiji, Danskoj i Austriji, najagrarnijim državama Evropske unije, uvodi se pravilo da se svake pete ili šeste godine na zemljištu ništa ne uzgaja. Pusti se da raste livadsko zelenilo i po okončanju sezone se zaore kako bi se obogatio humusni sloj. Država nadoknadi izostanak prihoda sa njive.

Za uspeh biljne proizvodnje neobično je važno imati dovoljno i padavina u vreme kada su potrebne za razvoj biljke. Retko gde postoje prirodni uslovi povoljnog kišnog režima, pogotovo ne u Panoniji, gde su poslednjih dvadesetak godina suše, letnje ali i zimske, sve izraženije, a zabeleženi su i periodi od po kontinuiranih 25 dana sa maksimalnom temperaturom vazduha iznad 30 stepeni Celzijusa.

Kada se ne bi preduzimale mere kojima se potire spirački efekat navodnjavanja, oranice bi za petnaestak godina postale gotovo neplodne, a za nepuno stoleće vojvođanske njive bi bile ogoljene kao pustinjske.

Da stočarstvu bude profitno.

Kako bi se izbeglo degradiranje

uzgoj stoke. Kada u stočarstvu ima profita, bude i dovoljno stajnjaka.

Sa upotrebom stajskog đubriva, pak, i uticaj dodatnih mera na očuvanju kvaliteta zemljišta, kao što su poštovanje plodosmene i plodoreda u ratarskoj proizvodnji, uočljivo je veći.

Agrarna politika i tajkuni.

Stočarstvo je složena delatnost i nije lako koristiti se nusproizvodima, kože, dlake, koštanih delova… Stoga je razmah stočarstva praćen i razvojem prerade brojnih sirovina, sporednih proizvoda stočarstva i od njih nastalih polufabrikata.

Drugim rečima, ekonomska politika u celini mora, takođe, voditi računa o prioritetu stočarstva i to je jedini put da se, tokom dužeg razdoblja, očuva, pa i poboljša, postojeći kvalitet zemljišta.

U Srbiji je, međutim, unazad dve decenije broj goveda opao za trećinu, a tajkuni koji poseduju i(li) obrađuju na desetine i desetine hiljada najplodnijih oranica gotovo da i ne uzgajaju stoku.

zemljišta, navodnjavanje prati podsticanje stočarstva i održavanje, pa i uvećanje kvaliteta upotrebom stajnjaka. Ipak, đubrivo je sporedan proizvod u stočarstvu, neophodno je da profitne budu i glavne delatnosti, proizvodnja mleka i mesa kako bi se seljaci vratii uzgoja krava, svinja ovaca….

Agrarna politika uvek mora biti tako koncipirana da podstiče upravo

Obaveze države su jasne, voditi podsticajnu stočarsku politiku, a konačnog uspeha biće ako svi učesnici u agraru, posebno oni najveći i najmoćniji budu pratili državnu agrarnu politiku i svoje interese uklapali u zajedničke. Živan Lazić

61

62

63

Šume, dragoceni resurs čitavog regiona Izvor: RTV, 21 mart 2019.

Šume predstavljaju važan resurs celog regiona o čemu govori i učešće šuma u ukupnoj teritoriji zemalja. Tako u Crnoj Gori više od 60 odsto teritorije čine šume, Bosni i Hercegovini 50%, Srbiji 30%, Makedoniji 36%.

Šumarenje Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljopirvrede Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Povodom Međunarodnog dana šuma 2019. godine, podseća se na značaj šuma u borbi protiv klimatskih promena, kao i na pozitivan uticaj drveća u gradovima

U Beogradu orezuju stabla metodom zabranjenom u svetu Izvor: Agrosmart, 15. februar 2019.

Jedan od najlepših drvoreda u Beogradu masakriran je metodom orezivanja koja je strogo zabranjena u svim razvijenim državama sveta.

Pod izgovorom rekonstrukcije poteza od Dušanove do Ruzveltove ulice naši gradski oci su odlučili da orežu nekoliko kilometara dugačak dvostruki drvored. U tu svrhu Gradsko zelenilo je koristilo najdestruktivniji metod

orezivanja, tzv.”topping” metodu, koja podrazumeva odsecanje celokupne krošnje drveta, tako da od bujnog i zdravog stabla ostane samo deblo. Topping metod je primer zastarele i davno prevaziđene prakse orezivanja, koji se više ne koristi nigde u svetu.

Uništavanje celokupne krošnje drveta narušava osetljiv odnos između lišća i korena.

na smanjenje zagađenja vazduha.

Neodrživa, nekontrolisana i ilegalna seča predstavlja jedan od najvećih izazova.

U cilju promocije dobre uprave i efikasnije borbe protiv ilegalnih aktivnosti u sektoru šumarstva, organizacije CNVP (Holandija), FEA (BiH) i Green Home (Crna Gora) započele su sprovođenje trogodišnjeg projekata „Regionalna akcija za borbu protiv

kriminala i korupcije u šumarstvu”, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške. Među ciljevima projekta su povećanje transparentnosti i umrežavanje relevantnih aktera i institucija u četiri zemlje obuhvaćene projektom (Makedonija, BiH, Srbija i Crna Gora), uključujući kreiranje inovativnog informacionog sistema, poboljšanje mehanizama monitoringa i usvajanje nacionalnih akcionih planova.

64

65

Svetski dan šuma – obrazovanje pre svega Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Početkom proleća širom sveta obeležava se 21. mart, Svetski dan šuma. Svetski dan šuma je obeležen i u našoj zemlji, ali nešto skromnije nego ranijih godina.

Različite organizacije i ekološki pokreti ukazali su svojim akcijama na značaj pošumljavanja i širenja šumskih površina u odžavanju biološke ravnoteže na planeti. Šume su deo našeg života na više načina nego što sami shvatamo njihov značaj. Kada pijemo čašu vode, čitamo knjigu, kupujemo nameštaj ili gradimo kuću, ne povezujemo uvek te aktivnosti sa šumama. Ipak, ovi i mnogi drugi aspekti našeg života povezani su sa šumama na ovaj ili onaj način. Šume, njihovo održivo upravljanje i korišćenje resursa, ključni

su za borbu protiv klimatskih promena i doprinose prosperitetu i blagostanju sadašnjih i budućih generacija. Šume takođe igraju ključnu ulogu u ublažavanju siromaštva i postizanju ciljeva održivog razvoja. Šume i obrazovanje - naučite da volite šume. Ove godine Međunarodni dan šuma promoviše obrazovanje kako bi nove generacije naučile da vole šume. Ovo naglašava važnost obrazovanja na svim nivoima u postizanju održivog gazdovanja šumama i očuvanju biodiverziteta.

“U 2019. godini biće posađeno 60 hektara nove šume na teritoriji Beograda i više od 400 stabala u formama drvoreda“, rekla je, povodom Svetskog dana

šuma, vršilac dužnosti gradskog sekretara za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević. Ovo su u svakom slučaju dobre vesti za sve stanovnike prestonice koji će moći da uživaju u još čistijem vazduhu. Poznato je da je tokom zimskih dana u nekoliko navrata Beograd ima veoma visok stepen zagađenosti vazduha, daleko iznad granica normalnog.

Svetski dan šuma na temu Šume i edukacija obeležen je u organizaciji Uprave za šume u šumskom gazdinstvu “Boranja” Loznica kojie posluje u sistemu JP “Srbijašume”. “Dan šuma je prilika da se ukaže na značaj šuma i da se radi na obrazovanju. Inspirisani ovogodišnjom temom rešili smo da obeležimo ovaj dan sadnjom znanja

66 umesto sadnjom drveća“ poručio je Saša Stamatović direktor Uprave za šume.

Svetski dan šuma ustanovljen je pre 45 godina u cilju podsećanja na njihov značaj i da bi se istakle brojne koristi koje čovečanstvo ima od njih. Obeležavanje Svetskog dana šuma pokrenula je Generalna skupština evropske konfederacije poljoprivrede još 1971. godine, kada je organizacija UN za hranu i poljoprivredu – FAO, prihvatila ovu inicijativu, smatrajući da će se time doprineti jačanju uverenja najšire javnosti o značaju šuma i njenoj vrednosti i ulozi čoveka – zaštitnoj, proizvodnoj i rekreativnoj. Za obeležavanje simbolično je odabran 21. mart, prvi dan proleća, u znak buđenja prirode i vegetacije, ali i kao znak novog početka, večitog obnavljanja života. Šume i Srbija. Ukupna površina šuma u Srbiji iznosi 2.252.000 ha, pa se po tome svrstava u srednje šumovite zemlje, jer se od ukupne površine njene teritorije 29.1% nalazi se pod šumom. Treba istaći

i to da je šumovitost Vojvodine je 7.1% dok je šumovitost centralne Srbije znatno veća i iznosi 37.6%.

Od preko 2,25 miliona hektara pod šumom, u državnom vlasništvu je 1.194.000 ha ili 53%, a u privatnom vlasništvu 1.058.387 ha ili 47%.

Poznato je da se u Srbiji u poslednjih 20 godina masovno i stihijski seku šume, naročito one koje se nalaze u privatnom vlasništvu. Na žalost ovo predstavlja jedan od načina za brz dolazak do novca, što i jeste karakteristika siromašnih i nerazvijenih zemalja. Sa druge strane u ruralnim sredinama sve više ima napuštenih sela, a samim tim i poljoprivrednog zemljišta koje polako zauzima šuma. Šume i Svet. Što se tiče svetske šumovitosti ona iznosi oko 30%, dok je u Evropi veći procenat šuma i šumovitost dostiže 46%.

Najšumovitije zemlje sveta na osnovu statistike Svetske banke su Finska 73%, Severna Koreja 44%, Japan 68%, Južna Koreja 64%, Rusija 50%, Brazil 59%, Kanada 38%, Gabon 88%.

Šume su najraznovrsniji biološki ekosistem na kopnu, dom za više od 80% vrsta životinja, biljaka i insekata. One takođe pružaju sklonište, posao i sigurnost za šumske-zavisne zajednice.

Ipak, bez obzira na sve, ove neprocenjive ekološke, ekonomske, socijalne i zdravstvene benefite, globalno krčenje šuma nastavlja se alarmantnom brzinom, i do 13 miliona hektara šuma se godišnje uništi. Krčenje šuma čini 12 do 20 posto globalnih emisija štetnih gasova koji doprinose klimatskim promenama.

Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa štetnim posledicama, među kojima su prvenstveno promene zemljišta i klime, kao i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta.

Zemljište, koje nakon seče šume ostaje ogoljeno i bez zaštite drveća, osim što je izloženo eroziji, ono u velikoj meri gubi sposobnost apsorbovanja vlage, te se rasipa i postaje neplodno.

Seča šuma dovodi i do velikog smanjenja biološke raznolikosti na određenom području, pa nestaju brojne i nekad vrlo raširene vrste biljnog i životinjskog sveta.

Povećanje površina pod šumama ima neprocenjiv značaj za očuvanje životne sredine, a kvalitet životne sredine direktno zavisi od stepena šumovitosti. Zato se šume moraju čuvati i negovati, jer negujući šume održavamo život na zemlji. Nadamo se da će država uskoro doneti jasnu strategiju za povećanje obima pošumljavanja kako bi se dostigao bar evropski prosek šumovitosti.

67

69

68

69

STRIBOG

GOSPODAR VETROVA

Starac sa ratničkim rogom, koji poziva vetrove, odnosno svoje unuke, Stribog je bio jedno od najobožavanijih bogova istočnih Slovena. Danas se međutim o njemu zna vrlo malo, a najčešće se spominje uz Dažboga i Peruna. U narodu je poznat i pod imenima Podaga, Pogoda, Podzvižd. Sama etimologija njegovog imena povezuje ga sa glagolom očvrsnuti, zalediti se (stvrieti na litvanskom, starr na nemačkom itd.), pa je tako jasno da je Stribog nosio i funkciju boga mraza, leda i zime.

Drugi etimolozi ga pak dovode u vezu sa korenom indoevropske reči sreu koja znači strujanje, tok, tečenje, u sanskritu sravas što znači reka, u litvanskom strava što znači teče i naravno u srpskom struja. U našem jeziku postoji i izraz ,,Vetar striže’’, gde je jasna asocijacija sa imenom Stribog. Dakle, jasno je da je Stribog bio i bog reka, potoka, strujanja i vazdušnih i vodenih tokova.

Najranije pojavljivanje Striboga je u čuvenoj Nestorovoj hronici, koja se drugačije zove Povest minulih leta. U tom spisu se govori i o njegovoj ulozi kao zaštitniku boginje Vesne, jer je zajedno sa Jarilom na krilima

povetarca donosio Vesnu svakog proleća i zajedno sa njom vojevao pobedu nad gospodaricom zime, Moranom.

Drvena statua posvećena Stribogu spominje se među statuama Peruna, Mokoša i drugih bogova koje su se nalazile na bregu u Kijevu. Upravo je u ovim krajevima Stribog bio jedno od najpoštovanijih božanstava jer su tamo vladali hladni vetrovi. Ovi slovenski narodi često su organizovali svečanosti u slavu Striboga i leti i zimi.

Leti su ga prizivali da im donese vetrove i kišu, kako bi sprečio suše, a zimi su mu posvećivali svečanosti kako bi bio milostiv sa mrazovima. Jedan od rituala posvećenih Stribogu bio je običaj bacanja odeće u vatru kako bi se stišao vetar.

Među seljacima postojala su verovanja da će onome ko Striboga ne poštuje vetar oduvati krov sa kuće, seno i živinu i doneti mu razne bolesti. Životinja koja se vezivala za ovog boga je orao, a biljke koje su mu bile posvećene su glog i dub.

Jelena Maravić, novinar

70

PRIJAVA ZA ČASOPIS

71

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti

Fabrika za proizvodnju i formulisanje sredstava za zaštitu bilja

a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: --------------------------------------------

U fabrici pesticida u Bačkom Petrovcu, proizvodnja se odvija u skladu sa najvišim standardima Evropske unije.

E-mail: -------------------------------------------Datum:

Za proizvodnju se koristi najsavremenija oprema koja garantuje maksimalnu zaštitu životne sredine i čoveka.

Bezbedna proizvodnja Kvalitetni proizvodi Zdravi plodovi Zadovoljni kupci

Industrijska zona bb, 21 470 Bački Petrovac tel.: 021/ 780 566 www.agromarket.rs www.agrosvet.rs f / AgroSvet

-------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

Mladen Tatić

STRUČNA SLUŽBA:

direktor sektora Seme

063/651-990 Sanja Petro-Gajić

Dr Ivan Krošlak direktor marketinga

SLUŽBA PRODAJE:

AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Perica Sailović, +387 65/841-388

DC Kragujevac Goran Petrović, 063/105-83-20 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Željko Ilić, 063/590-296 Tomislav Mićić, 063/112-44-01 Nataša Radovanović, 065/882-65-10 Miloš Đorić, 063/590-102

DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Maja Mirković, +387 65/146-875 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Aleksandar Lukić +387 66/900-778 Kristijan Veber, +387 66/001-352 Miloš Todorović, +387 65/843-244

DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 Mario Rajič, +387 66/289-439

sektor Seme

063/106-63-55 Dragan Lazarević

063/86-30-809 Marko Minić

rukovodilac stručne službe

063/580-958 Danijela Radujkov DC Sombor 069/51-06-121 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica 063/625-531 Mladen Đorđević DC Kragujevac 063/105-81-94 Bojana Karaklajić DC Beograd 069/50-70-997 Agnes Balog DC Beograd 063/105-80-17 Stefan Marijanović, promoter, DC Kragujevac 062/315-572 Miloš Stojanović direktor sektora ishrane bilja

063/414-722 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55 Marija Bujagić DC Kragujevac 063/590-034 Miloš Pavlović DC Beograd 069/507-53-92

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Anđelka Kovač, 063/625-974

sektor Seme

069/511-06-44

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 Ivan Valent, 063/628-175 DC Sombor Zoran Radanović 063/438-583 Slovenka Nikšić, 063/112-01-38 Irena Simonović, 063/106-66-06 Biljana Leković, 063/11-20-767 Milenko Abadžin, 063/590-139 DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Nataša Petrović, 063/105-82-76 Živka Ilić, 069/50-913-31

AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Milica Pavićević, +382 69/388-778 Vesko Jovanović, +382 69 370 180 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +377 45/334-465 Nexhat Maxhuni, +386 49/733-872 Eljmaz Orana, +377 44/311-930 Nerdian Ahmedi +386 49/869-333 Zahvaljujemo se autorima tekstova i

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 Nikola Petrović, 063/626-953

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 63 AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1: Agromarket, 2004-

. - Kragujevac

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 Senka Romić, 069/50-70-827

fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs

PREMIUM KOKTEL FOLIJARNA ISHRANA I ZAÅ TITA OD KOROVA

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs