Agrosvet 99

stručna revija Jul 2019. broj: 99 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Pamukova sovica sve značajnija štetočina kod nas

MAX51

prva iskustva

Venčić za blagostanje Bogorodičin pomoćnik

03

04

Reč urednika

Sa Agro meridijana

Original Srbija

18

21

23

26

MAX51- prva iskustva

Organo

Pamukova sovica- sve značajnija štetočina kod nas

Ekološke crtice

28

32

48

50

Formulacije nove generacije

Jagoda, novo crveno zlato Srbije

Agrostatistika

Kruškina buva

54

59

61

66

Pčelarenje

Kruška koja bujno rađa, a lako se čuva

Agro IT Svet

SADRŽAJ

68 Slovenska mitologijaTriglav

12

Venčić Venčićiza za blagostanje-– blagostanje Bogorodičin Bogorodičin pomoćnik pomoćnik

4

Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Logistički centar Inđija: 022/801-160 Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Laktaši: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Duško Simić Mladen Đorđević Agneš Varga Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović Bojana Karaklajić Jelena Konstatinović Danijela Radujkov Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka

REČ UREDNIKA

AGROSVET 98 Stručna revija ISSN 1820-0257

Da li ulazimo u „crveno ludilo“? Ova kovanica je moja parafraza na englesko „fudbalsko praznično ludilo“ ili američko vikend ludilo „NBA All-Star Game“. Pre nego što objasnim šta se podrazumeva pod onim prvim, da pojasnim druga dva „ludila“. Englesko fudbalsko praznično ludilo je period od katoličke Badnje večeri i Božića do 2. januara u kome engleski premijerligaši odigraju 4 utakmice za 7 do 9 dana. Drugo ludilo je dobro poznati košarkaški vikend sredinom februara kada se izmešaju zabava, novac, a ima i malo „trojki“, zakucavanja, a rezultat je često preko 250 postignutih koševa.

A „crveno ludilo„. Pa to je period u kome se u Srbiji završava otkup jagode, a počinje otkup maline i višnje, a provuče se i neka kupina.

U tih mesec dana spakuju se i slika realnog stanja, nerealnih očekivanja, neispunjenih obećanja, iznenađujućih veleobrta i svega ostalog što prati ova dva-tri, uz jabuku vodeća izvozna aduta srpska poljoprivrede.

Huka, buka, protesti, blokade, razgovori, pregovori, dogovori, isplate, dugovanja, a onda tajac, gotovo do početka naredne godine. U međuvremenu se „vidaju rane“, prave koalicije, kunu i proklinju svi odreda i tako „opet Jovo nanovo“. Možda bi trebalo da krenemo izpočetka. Da, „ludilo“ ali ne ovakvo. Kako bi mogli da mu popravimo imidž? Pa, prvo da voćarska struka kaže, a proizvođači sprovedu rejonizaciju proizvodnje, dok bi stručnjaci (ne samo naši već i strani) koji to prate, trebalo da ukažu na to kuda u narednih 5 do 10 godina ide svetsko tržište poljoproizvoda.

Na bazi tih predikcija opet struka usmerava koji sortiment treba gajiti. Takođe, nema improvizacije po kojoj smo prepoznatljivi, već kopiranje svih raspoloživih pomotehničkih mera koje najrazvijenije voćarske zemlje

primenjuju. Zatim, dajte da pokušamo da prodamo „pamet“, a ne sirovinu. I ono što je najvažnije, da prestanemo da mislimo da smo mi „izabrani“ narod koji treba celom svetu da pokaže kako se proizvodi najbolje „crveno zlato“ na svetu. Rade i ostali, neki su nas i prevazišli, ali mi i dalje, umišljeni u svojoj „veličini“ to ne vidimo.

Kad smo kod „ludila“, možda pomenuti i „vodeno ludilo“ pod kojim podrazumevam poplave i gradobitne padavine i olujne kiše koje su se poslednjih deset-dvadeset dana navrzle na gotovo sve krajeve Srbije. I opet faktor čovek. Nikako da počnemo da, kao što kaže stara poslovica „Spoznaj samoga sebe kako bi bio bolji“. Šta se želi reći?

Jednostavno, ne bacajmo smeće u rečne vodotokove, ne gradimo pregrade u rečnim koritima, čistimo kanale, uredimo zemljište, sprečimo eroziju, ili postanimo odgovornim prema generacijama koje dolaze i kojima treba ostaviti barem manje zagađenu životnu sredinu nego što smo je mi dobili u nasledstvo. Počnimo da koristimo osiguranje useva i zasada kao saveznika u ostvarivanju barem „pozitivne nule“ u poljoprivrednoj proizvodnji. I naravno, mali rimejk na tekst iz prošlog broja – dajte da opremimo strelce većim brojem raketa, nagradimo ih mnogo boljim naknadama za posao koji savesno i gotovo altruistički rade. To je toliko malo za državu, a toliko veliko za njih, odnosno celu zajednicu.

A krenula je i žetva strnina. Da li je na vidiku novo „ludilo“ i kako se spasti? Možda je najlakše pobeći negde, što dalje od svih gore pobrojanih (možda još više nepobrojanih) problema. Ko ne može nigde, ostaje naslovna stranica ovog broja, barem kao uteha.

Dragan Đorđević

Dragan Dordevic

6 dve lokacije oko 50 kilometara južno od glavnog gruzijskog grada Tbilisija. Prethodno je najraniji dokaz proizvodnje vina pronađen na grnčariji koja datira iz razdoblja između 5400. i 5000. godine, a otkrivena je u planinskom području Zagrosa na severozapadu Irana.

Sa Agro meridijana Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

svega nekoliko velikih i moćnih agrokorporacija koje kontrolišu preko 95% proizvodnje, prerade i distribucije, navode iz neprofitne organizacije Farm aid.

Porodične farme više nisu oslonac američkog agrara

U Gruziji otkriven najstariji poznati dokaz proizvodnje vina Izvor: agronews, maj 2019. .

Godina 5980. pre Hrista mogla je biti dobra godina za vino, a njegove hemijske tragove u ostacima posuda starih oko 8.000 godina pronašli su naučnici u Gruziji, otkrivši tako najstariji poznat dokaz o proizvodnji vina. Na posudama iz doba neolita, poznatijih kao ”kvevri” vidljivi su i ukrasi u obliku grožđa kao i muškarac koji pleše.

Posude s ostacima mešavine sastojaka vina pronađene su na

Poljoprivreda Amerike već dugo pati od pritiska ogromne moći

sektoru od čak 76 odsto, prenosi Biznis insajder. Godišnje izdanje publikacije “Marihuana biznis” procenjuje kako je doprinos privredi legalne industrije marihuane u SAD bio vredan između 20 i 23 milijarde dolara u 2017. godini. Stručnjaci procenjuju da bi taj doprinos privredi do 2022. godine mogao dostići 77 milijardi dolara.

Vašington je prva država koja će dozvoliti “kompostiranje ljudi”

Izvor: eKapija, maj 2019. .

Amerika je bila ponosna na svoje dobro organizovane poljoprivrednike. Porodične farme, nekoliko puta veće od prosečnih evropskih, bile su oslonac američkog agrara. Ali one primetno nestaju u poslednjoj deceniji.

Razvojem agrobiznisa organizuju se intenzivne produktivne ekonomije koje idu u pravcu smanjenja troškova proizvodnje i povećanja dobiti. Problemi koji se vežu za takve ekonomije jesu manji izbor hrane, kontrolisane cene, neizmerno štetan uticaj na ruralno stanovništvo.

7

Izvor: Smithsonian.com, maj 2019.

Industrija marihuane u SAD procvetala Izvor: b92, maj 2019.

Industrija marihuane u SAD vredna je milijarde dolara i ne pokazuje znake usporavanja rasta. Deset saveznih država legalizovalo je rekreativnu upotrebu marihuane, dok su 33 države legalizovale medicinsku upotrebu. Statistika pokazuje zapanjujuće veliki doprinos marihuane privredi SAD – promet od 52 milijardi dolara i rast broja zaposlenih u tom

U 2015. godini, kremacije su po prvi put u istoriji SAD-a nadmašile sahrane. Ipak, dok kremiranje ima očigledne ekološke prednosti u odnosu na sahranjivanje, proces nije tako prijateljski prema zemlji.

Zapravo, naučnica Laura Ian kaže da kremiranje oslobađa 600 miliona funti CO2 u atmosferu svake godine. Novi zakon koji su usvojili državni zakonodavci iz Vašingtona i koji je u utorak potpisao guverner Jaia Insleea, ukazuje na alternativu ovih tradicionalnih oblika ukopa. Naime, Vašington je prva država koja legalizuje ”prirodnu organsku redukciju“, ubrzani metod razgradnje ljudskog tela koji transformiše ljudske ostatke u zemljište.

Poznat i kao “kompostiranje ljudi” ili “rekompozicija”, proces traje od četiri do sedam nedelja i proizvodi kompost. Rekompozicija će biti odobrena u Vašingtonu od 1. maja 2020. godine. Ljudsko kompostiranje je zamisao Katrine Spade, direktorke pogrebnog preduzeća Recompose. Spade objašnjava da rekompozicija

uključuje premeštanje tela u posebno osmišljenu zgradu - deo javnog parka, deo pogrebne kuće.. gde se posle nekoliko nedelja mikrobiološke aktivnosti raspada u zemljište koje se potom može dati porodici pokojnika ili upotrebiti od strane konzervatorskih grupa da “nahrane okolnu zemlju.” Sve u svemu, proces koristi osminu energije potrebne za kremiranje i uštedi više od jedne metričke tone CO2 za svakog pojedinca.

Spade se prvi put zainteresovala za kompostiranje ljudi nakon što je čula kako poljoprivrednici koriste sličan proces recikliranja ostataka životinja i vraćaju ih u zemlju. ,,Rekompozicija se približava prirodnom procesu raspadanja.

U urbanom okruženju, gde se globalna populacija povećava i korišćenje zemljišta je na vrhuncu, to je ekološki najprihvatljivija

8 metoda ukopa“, objašnjava Troi Hottle, saradnik u Agenciji za zaštitu životne sredine. Glavna prepreka sa kojom se suočava ova praksa je to što mnoge kulture smatraju da je kompostiranje ljudskih ostataka “odbojno, suprotno od kulturnih i religijskih normi”. Takođe ostaje da se vidi kako se ljudski kompost može koristiti. Neki stručnjaci upozoravaju da se ne koristi na oranicama, dok drugi naglašavaju rizike povezane sa teškim metalima poput onih koja se nalazi u zubnim plombama. Ipak, početne studije ukazuju da rekompozicija tla zadovoljava državne i savezne smernice za potencijalno opasne patogene i metale, što ga čini dovoljno sigurnim za tipično dvorište ili vrt.

EU donosi nova pravila o đubrivima Izvor: agronews, maj 2019.

Evropska unija donosi nova pravila za stavljanje proizvoda za đubrenje na tržište. Veće je 21. maja donelo uredbu kojom se usklađuju zahtevi za đubriva proizvedena od

fosfatnih minerala i iz organskih ili sekundarnih sirovina u EU, čime se otvaraju nove mogućnosti za njihovu široku proizvodnju i stavljanje na tržište. Uredbom se utvrđuju usklađene granične vrednosti za različite kontaminante (kao što je kadmijum) sadržane u mineralnim đubrivima. ,,Novim pravilima osiguraće se slobodna prodaja u EU samo onih đubriva koja zadovoljavaju zahteve i norme EU u pogledu visokog kvaliteta i sigurnosti. Kontaminanti u fosfatnim proizvodima za đubrenje iz EU, kao što je kadmijum, mogu predstavljati rizik za zdravlje

ljudi, životinja ili biljaka, kao i za sigurnost ili okolinu pa je zbog toga sadržaj tih kontaminanata ograničen u skladu sa novim pravilima.

Novim pravilima podstaćiće se proizvodnja i upotreba fosfatnih đubriva sa niskim udelom kadmijuma i organskih đubriva i omogućiće se poljoprivrednicima veći izbor u pogledu ekološki prihvatljivije poljoprivrede”, rekao je Nikulae Badalau, rumunski ministar poljoprivrede. Kontaminanti u fosfatnim proizvodima za đubrenje iz EU, kao što je kadmijum, mogu predstavljati rizik za zdravlje ljudi,

9 životinja ili biljaka, kao i za sigurnost ili okolinu pa je zbog toga sadržaj tih kontaminanata ograničen u skladu sa novim pravilima. U skladu sa uredbom, proizvodi za đubrenje EU sa oznakom CE moraće ispunjavati određene zahteve kako bi mogli biti u slobodnom prometu na unutrašnjem tržištu. Ti zahtevi uključuju obavezni najveći dopušteni nivo kontaminanata, upotrebu definisanih kategorija sastavnih materijala i zahteve za označavanje. Proizvođači đubriva koja nemaju oznaku CE svejedno imaće mogućnost staviti ih na nacionalno tržište, objavilo je Veće EU.

Uredba treba da se potpiše i objavi u Službenom listu EU. Stupiće na snagu dvadesetog dana od dana objave i počeće se primenjivati tri godine od stupanja na snagu.

Komisija je predlog predstavila u martu 2016. Jedan od glavnih političkih ciljeva te inicijative je podstaći široku proizvodnju đubriva iz domaćih organskih ili sekundarnih sirovina pretvaranjem otpada u nutrijente za useve, što je u skladu sa modelom cirkularne poljoprivrede.

Novom uredbom, kojom se zamenjuje prethodna uredba o đubrivima iz 2003., obuhvaćene su sve vrste đubriva (mineralna i organska đubriva, poboljšivači zemljišta, materije za rast itd.).

Profesionalni korisnici, a to su svi oni koji dolaze u kontakt i koriste sredstva za zaštitu bilja, uskoro će morati da prođu obuke i dobiju sertifikat za kupovinu i korišćenje pesticida. Kako kažu u Upravi za

Stroža kontrola upotrebe pesticida Izvor: Politika, maj 2019.

zaštitu bilja, svi proizvođači će biti upućeni na obuke, a budući da u Srbiji postoji veliki broj malih poljoprivrednih gazdinstava ovo će biti proces koji zahteva vreme.

Iako su izmene zakona koji reguliše ovu oblast usvojene u martu ove godine, primena je odložena na 1. januar 2022. godine. Ističu da je to izuzetno složen posao, jer moraju da budu obuhvaćeni svi koji dolaze u kontakt sa sredstvima za zaštitu bilja. Na taj način prilagođavamo se evropskoj Direktivi o održivoj primeni pesticida koje su usvojile sve države članice. Na ovim obukama, koje će biti potpuno prilagođene poljoprivrednicima, oni će dobiti informacije kako da postupaju sa sredstvima za zaštitu bilja, da ne bi došlo do ugrožavanja životne sredine, vodotokova i ljudi. U upravi objašnjavaju da će edukacija biti primerena poslovima kojima se poljoprivrednici bave.

10

Kako saznajemo, neće biti besplatna, a cena obuke za profesionalne korisnike biće određena Zakonom o taksama.

Sve ove mere, kada budu zaživele, ići će u korist potrošačima. Oni često sumnjaju da se hrana koju kupuju u radnjama i na pijacama ne kontroliše dovoljno ili da sadrži ostatke pesticida preko dozvoljenih granica ,,Preparate za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama moći će da kupuju samo oni koji imaju sertifikat”, kažu u ovoj upravi i dodaju da će i uređaji koji se koriste

pri upotrebi pesticida morati da budu periodično kontrolisani pri poljoprivrednim stanicama. U ministarstvu poljoprivrede kažu da će Srbija na ovaj način imati bolji uvid koliko se sredstva za zaštitu bilja stvarno koriste. ,,Mi znamo kolike su količine koje se uvoze, ali ovo je način da imamo podatak koliko se ta sredstva realno utroše. Da vidimo koje su to aktivne materije koje se najviše koriste, u kojim kulturama i protiv kojih štetnih organizama. Svake godine se radi monitoring ostataka

sredstava za zaštitu bilja. Ovi podaci biće korisni, jer ćemo znati na koje kulture da najviše obratimo pažnju”, ističu u Upravi za zaštitu bilja.

Stvaranje lidera na tržištima zaštite semena i useva Izvor: www.corteva.com, maj 2019.

Corteva Agriscience kako su saopštili u toj kompaniji završava razdvajanje od DowDuPont-a zbog formiranja vodeće nezavisne, globalne “pure-play” poljoprivredne kompanije, koja je i globalni lider na dva velika, atraktivna tržišta - zaštita semena i useva. Kako su saopštili u kompaniji ona počinje sa redovnim načinom trgovanja pod oznakom “CTVA”.

Corteva Agriscience se kako su dalje saopštili lansira u globalnim razmerama i uravnoteženom

11 ponudom proizvoda za zaštitu semena i bilja, poduprta proširenjem digitalnih mogućnosti i pokrenuta najbogatijim inovacionim portfoliom u industriji.

Distribucija običnih akcija Corteve je završena 1. juna. Svaki DowDuPont akcionar je dobio jednu akciju Cortevinih običnih akcija za tri obične DowDuPont-a, na kraju radnog dana 24. maja ove godine. DowDuPont akcionari će takođe dobiti gotovinu umesto frakcijskih akcija Corteve. Potom je trgovina Cortevinih običnih akcija počela na Njujorškoj berzi (NYSE) pod novim simbolom “CTVA”. ,,Danas se obeležava pokretanje nove vrste poljoprivredne kompanije, jedinstveno pozicionirane da se takmiči i pobedi pružajući farmerima celovito rešenje koje im je potrebno za održivi, dugoročni rast i poboljšanu

profitabilnost”, izjavio je Džim Kolins (Jim Collins), izvršni direktor Corteva Agriscience. ,,Kao globalni lider u kombinovanom tržištu semena i zaštite bilja vrednom 100 milijardi dolara, Corteva Agriscience ima najsnažniji portfolio u industriji, inovacijski motor svetske klase i povoljne rute do tržišta koje nam pružaju neuporedivu bliskost sa klijentima - a sve to će podstaknuti naš rast kao nezavisne kompanije i podsticati vrednost za akcionare.

Više od 21.000 naših posvećenih zaposlenih rade na ispunjavanju naših ciljeva da obogatimo živote onih koji proizvode i onih koji konzumiraju, osiguravajući napredak za generacije koje dolaze”, rekao je Kolins.

Sa prisustvom u više od 140 zemalja, Corteva Agriscience je

generisala 14 milijardi dolara neto prodaje u 2018. godini. Kompanija ima više od 150 istraživačkorazvojnih objekata i više od 65 aktivnih sastojaka. ,,Kao nova, nezavisna poljoprivredna kompanija, usredsređeni smo na disciplinovano ulaganje u inovacije kako bi dostigli još veći rast organskih tržišnih prihoda i poboljšali prinos na uloženi kapital,” rekao je Greg Friedman, izvršni potpredsednik i glavni finansijski direktor Corteva Agriscience. ,,Idemo po planu sa našom obavezom da ostvarimo 1,2 milijarde dolara u sinergiji troškova do 2021. godine, i sigurni smo u naš plan da proširimo marže.

I što je jednako važno, posvećeni smo vraćanju značajnog kapitala akcionarima kroz kombinaciju dividendi i otkupa udela.”

12

Novo ime kompanije, Corteva Agriscience (kohr-’teh-vah), je kako su saopštili izvedeno iz reči koje znače “srce” i “priroda.” ,,Brendiranje prepoznaje istoriju kompanije dok se radujemo njenoj posvećenosti povećanju produktivnosti poljoprivrednika, kao i zdravlju i dobrobiti potrošača

kojima služe,” kompaniji.

saopštavaju

u

Sedište kompanije je u Vilmingtonu, Delaver sa globalnim poslovnim centrima u Džonstonu, Ajovi i Indijanapolisu, Indijani i pet regionalnih kancelarija u Kalgariju, Kanada; Johanesburgu, Južna Afrika; Ženeva, Švajcarska;

Singapur; i Alfavil, Brazil.

Corteva Agriscience™ kako ističu u saopštenju pruža farmerima širom sveta najkompletniji ulazni portfolio u industriji kako bi im omogućila maksimalan prinos i profitabilnost - uključujući neke od najpoznatijih brendova u poljoprivredi: Pioneer®, Granular®, Brevant™ semena, kao i nagrađivane proizvode za zaštitu bilja - dok donosi nove proizvode na tržište kroz portfolio aktivne hemije i tehnologija.

Kompanija je posvećena radu sa zainteresovanim stranama putem sistema hrane jer ispunjava svoje obećanje da obogati živote onih koji proizvode i onih koji konzumiraju, osiguravajući napredak za generacije koje dolaze.

Corteva Agriscience je 1. juna 2019. godine postala nezavisno javno preduzeće, a prethodno je bila poljoprivredni sektor Dow DuPont-a.

13

14

15 iskoristi za sintezu hranljivih materija jer ne troši vodu na hlađenje, a to joj daje izrazito prijatan ukus.

Brdoviti predeli ovog područja sprečavaju prodor jakih vetrova što pozitivno utiče na oprašivanje cveta maline i sprečava isušivanje zemljišta.

Ariljska malina odnosi se na malinu, tj. svežu, smrznutu i liofilizovanu malinu koja odgovara uslovima proizvodnje i zahtevima kvaliteta proizvoda ustanovljenim elaboratom o zaštiti geografskog porekla. Naziv Ariljska malina koristi se za sledeće sorte: vilamet, miker, tulamen, glen empl, polka, fertodi, kao i ostale sorte koje se uzgajaju u Ariljskom malinogorju.

Crveni dragulj SrbijeAriljska malina Crveno zlato sa zapada Srbije, kraljica među voćem, neverovatnog, osvežavajućeg ukusa i kraljevski crvene boje- to može biti samo Ariljska malina.

Ariljska malina odnosi se na malinu, tj. svežu, smrznutu i liofilizovanu malinu koja odgovara uslovima proizvodnje i zahtevima kvaliteta proizvoda ustanovljenim elaboratom o zaštiti geografskog porekla. Naziv Ariljska malina koristi se za sledeće sorte: vilamet, miker, tulamen, glen empl, polka, fertodi, kao i ostale sorte koje se uzgajaju u Ariljskom malinogorju.

Istorijski podaci svedoče o tome da se 1880. godina vezuje za početak uzgajanja maline u Srbiji, a veruje

Ivana Tanurdžić, novinar

se da su prve sorte donete iz Sjedinjenih Američkih Država u valjevski kraj, a nakon toga i u čačanski.

Robna proizvodnja je krenula tek 50-ih godina, kada dolazi do širenja malinogorja, a naravno najbitnije postaje Ariljsko. Ariljsko malinogorje obuhvata oblast Moravice, Zlatibora i Dragačeva.

Ovaj predeo bogat je različitim tipovima zemljišta koje je jedan od najbitnijih činilaca za kvalitet ploda maline. Najbolje rezultate postiže malina koja se gaji na blago kiselim zemljištima, pH vrednosti oko 5,5.

Klimatske karakteristike Ariljskog malinogorja takođe igraju bitnu ulogu u proizvodnji maline. U vreme berbe maline u ovom području razlike između noćne i dnevne temperature su velike, što omogućava malini da noć

Današnja proizvodnja maline u ovom malinogorju iznosi više od 30.000 tona, što je oko 40% ukupne proizvodnje u Srbiji. Interesantno je da je značaj Ariljske maline toliki da je Pošta Srbije izdala posebnu seriju poštanskih marki pod nazivom Ariljska malina. Šta karakteriše Ariljsku malinu? Plodovi Ariljske maline su srednje krupni do krupni, čvrstog mesa, kupastog oblika, svetlo crvene do tamno crvene boje i sa sadržajem rastvorljive suve materije ne više od 8%.

Ono što izdvaja Ariljsku malinu od ostalih je upravo poseban metod proizvodnje, tradicionalno poznat kao ,,ariljski metod gajenja maline’’, a koji obuhvata sledeće: Odabir zemljišta: Zemljište na kom se sadi Ariljska malina mora imati pH 4,5-6.

Sadnja: Pri pravljenju novih zasada, brazde se otvaraju u razmaku od 2-3 metra, a sadnice se polegaju od 2 do 5 komada po jednom metru dužnom Agrotehničke mere i mere zaštite: U Ariljskom malinogorju primenjuje se sistem gajenja poznatiji kao ,,vertikalni špalir uz žicu’’, a to znači da se po jednom dužnom metru u redu veže 3 do 10 izdanaka koji se skrate na visinu 1,30-1,90m. Ostatak izdanaka se uklanja, kako bi se omogućila bolja osunčanost i provetravanje u redu.

Uklanjanje izdanaka: Vrši se kontinuirano uklanjanje izdanaka do najkasnije 1. juna, što omogućava dobru provetrenost i lakšu berbu.

Berba malina: Berba malina obavlja se ručno, kontinuirano i probirno, a počinje kada deo plodova postigne karakterističnu boju za tu sortu i može lako da se odvaja od peteljke.

Uglavnom sezona berbe kreće početkom juna, a traje do pojave prvih mrazeva, u zavisnosti od sorte. Berba se vrši u čistu PVC ambalažu, male gajbice zapremine do 2,5kg.

Ariljski metod proizvodnje maline zauzima važan deo u stručnoj literaturi i poznat je širom Evrope i sveta, a kvalitet Ariljske maline svakodnevno se potvrđuje raznim priznanjima i nagradama za kvalitet, o čemu svedoči i trgovački naziv ,,ariljski kvalitet’’, a nedavno je i kompanija Nectar stvorila novu seriju proizvoda pod nazivom ,,Life selection’’, odnosno sokova koji su napravljeni od ariljske maline ili kombinovanjem ariljske maline i nekog drugog voća.

Tuta absoluta, ne prašta propuste

16 može da prouzrokuje potpune štete tj. do 100% umanjenja prinosa. Glavne štete koje ova štetočina prouzrokuje jesu šteta na lišću i plodovima, mada i na stablu mogu da dovedu do pojave šteta, ali ređe.

Ispiljena larva T. absoluta se ubušuje u list i hrani se tkivom između epidermisa (mezofilom) bez oštećenja epidermisa koji joj služi kao vrsta štita od spoljnih uticaja. Tokom ishrane i života u listu formira hodnike koji se spajaju pa dolazi do stvaranja čitavih zona koje deluju providne a koje se vrlo brzo osuše. Ponekad ova štetočina može da se greškom zameni za lisnog minera (Liriomyza spp.) koji na sličan način pravi štete u paradajzu, ali sa jednom osnovnom razlikom, a to je da ovaj lisni miner formira pojedinačne i jasno izražene hodnike u listu.

Mladen Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Pre nekih 8 godina, marta 2011. godine u broju 34 revije Agrosvet, objavili smo članak „Da li će Tuta da doluta?“ u kome smo izneli prva saznanja o gore pomenutoj štetočini i skrenuli pažnju struke na mogući problem.

Danas, 8 godina nakon toga, možemo odgovoriti sa da, ne samo da je dolutala, već se i odomaćila.

Paradajzov moljac (Tuta absoluta) ili južnoamerički miner lista paradajza spada u grupu moljaca iz familije Gelechiidae i smatra se za jednog od najopasnijih štetočina paradajza. Kao što mu i naziv kaže poreklom je iz Južne Amerike, a u Evropi je prvi put detektovan 2006. godine u Španiji. Za kratko vreme se vrlo brzo raširio duž Mediterana, ali i u zemljama Centralne i Severne Evrope.

17

prođe, u proseku, 4 – 6 dana, što opet zavisi od temperature. Tek ispiljene larve su kremaste boje i sa jasno izraženom crnom glavom. Tokom svog razvoja i ishranom larve postaju zelenkaste, a na samom kraju razvoja mogu biti bledu rozikaste boje. Razvoj larve prolazi kroz četiri faze razvoja i presvlačenje, tj. prelazak iz faze lutke u odraslog leptira može da bude sprovedeno na lišću ili u lišću kao i na različitim delovima biljaka pa čak i u zemlji. Sama lutka je cilindričnog oblika i na početku svog formiranja ima zelenkastu boju koja kasnije prelazi u braon boju i dobija svilenkasti beli kokon.

Jedna od glavnih karakteristika ove štetočine je njen visok reproduktivni potencijal i relativno kratak životni ciklus koji može da traje od 24 do 76 dana, u zavisnosti od uslova tj. temperature, a godišnje može da razvije i od 10 do 12 generacija. Reč je o sitnom leptiru koji može da ima raspon krila i do 10 mm. Aktivan je u sumrak i rano ujutro. U najtoplijem delu dana se obično sakrije u lišću. Odrasla jedinka mužjaka živi 6-7 dana, dok ženke žive malo duže i to 10 – 15 dana. Ženka polaže jaja uglavnom na listu, ali se mogu naći i na stablu i na lisnim drškama. Jaja ne poleže u grupama, već ih raspoređuje zasebno i na taj način se postiže veća pokrivenost biljaka. Kada uz takav način poleganja jaja dodamo činjenicu da ženka može da položi 40 – 50, pa u nekim slučajevima i do 260 jaja, onda možemo da zamislimo dimenziju ovog problema gde je praktično čitava biljka i njena lisna masa prekrivena jajima ove štetočine. U takvoj situaciji izuzetno je važno da aplikacija insekticida kojima tretiramo biljke bude skoro pa savršena.

Najznačajniji domaćin ove štetočine je paradajz, ali to ne znači da utočište i hranu ne može i neće potražiti i na drugim biljkama iz familije Solanaceae. Postoje različiti izveštaji naučnih radnika širom sveta koji dokumentuju ovakve pojave. Pa tako, pored paradajza, ova štetočina zabeležena je i na plavom patlidžanu, krompiru i na pasulju, ali i na pojedinim korovskim vrstama kao što su pomoćnica (Solanum nigrum), tatuli (Datura stramonium) i drvenasti ili divlji duvan (Nicotiana glauca).

Jaja su mala, 0,35mm, cilindričnog oblika, kremasto bele do žute boje. Od poleganja do piljenja larvi

Biljke paradajza mogu biti napadnute od faze razvoja rasada do potpuno zrelih biljaka. Moljac paradajza

Suzbijanje ove štetočine može da ima više pravaca.

Jedan od njih je primena različitih agrotehničkih i mehaničkih mera, a druga je svakako upotreba insekticida, ali uz praćenje aktivnosti štetočine.

Dok je larva u listu i formira pomenute zone ukoliko podignemo list prema svetlu možemo jasno da vidimo larvu u samom listu. Tokom razvoja jedna larva može da promeni zonu svoga razvoja i da dođe do spajanja oštećenih zona, te da dovede do pojave propadanja celih listova.

Kao što je već napomenuto, pored lišća T. absoluta može da napada i napravi oštećenja i na plodovima.

Oštećenja na plodovima su često ulaz za saprofite i patogene koji prouzrokuju trulež i propadanje plodova.

Kako bi se izbegle štete od ove štetočine vrlo je važno uočiti prve simptome što ranije. Upotreba feromonskih klopki često nam omogućava da utvrdimo let muških jedinki i na taj način predvidimo trenutak za aplikaciju insekticida.

Među agrotehničke spada poštovanje plodosmene, uklanjanje korovskih biljka i biljaka spontane flore, pojačana nega gajenih biljaka...Mehaničke mere borbe se ogledaju pre svega u postavljanju gustih mreža na ulaze u plastenike i na taj način fizički sprečavamo ulazak štetočine. Prve listove na kojima se primete simptomi infestacije ovom štetočinom treba ukloniti i uništiti (spaliti), a ne samo baciti. Na kraju sezone biljke paradajz uništiti i napraviti bar šestonedeljni plodored uz prethodnu dobru obradu zemljišta. Sve su ovo mere koje mogu da pomognu, ali monitoring upotrebom feromonskih klopki je nešto što je svakako osnov kontrole ove štetočine.

Kada se detektuje let mužjaka leptira u brojnosti od preko dva do tri dana zaredom, već je vreme za prve tretmane. Tokom proleća 2019. godine, stručna služba je postavila feromonske klopke za praćenje

18 leta na lokacijama oko Leskovca i to u selima Stajkovce, Pertate, Bošnjace i Cekavici, kao i u okolini Smedereva, u Osipaonici i Saraorcima. Na lokalitetu u Stajkovcima zapazili smo već posle dva dana izuzetno visoku brojnost ove štetočine. U klopkama smo za dva dana imali ulov od 40 leptira, dok je u ostalim selima iz leskovačkog kraja ta brojnost bila dosta manja, ali opet opasno velika i iznosila je oko 10 – 15 leptira u roku od par dana. U okolini Smedereva ta brojnost je bila jako niska i na granici tretmana.

Za ovako velike brojnosti paradajzovog moljca preporučuje se upotreba insekticida Coragen 20 SC u dozi od 2 ml na 10 litara vode ili 0,2 l/ha. Vrlo je važna upotreba Coragen 20 SC u suzbijanju prve generacije ove štetočine. Zašto? Ovaj insekticid ima više komparitivnih prednosti u odnosu na ostale insekticide koje daju proizvođačima sigurnost i pouzdanost u suzbijanju T. absoluta. Reč je o činjenici da on ima ovicidno dejstvo, tj. deluje na položena jaja, a takođe ima i larvicidno dejstvo eliminišući sve tek ispiljene larve pre njihovog ubušenja u list ili plod.

Vrlo važno je napomenuti da ima samo 1 dan karence u paradajzu.

Nakon tretmana pomenutim insekticidom, za sledeći tretman, u zavisnosti opet od brojnosti leta leptira i njegove detekcije u feromonskim klopkama preporučujemo upotrebu insekticida Mayor u količini od 30 ml na 10 litara vode. Nakon toga možemo, a u cilju antirezistentne strategije, ako i različitog mehanizma delovanja na pomenutu štetočinu, primeniti i insekticid kao što je Avaunt 15 EC (30 ml na 10 litara).

Na ovom mestu važno je napomenuti da kada se određuje doza primene na 10 litara vode treba uzeti u obzir da je voda samo nosač insekticida ili pesticida uopšte posmatrano. Važno je upotrebiti propisanu količinu sredstva po jedinici površine. Količina vode će varirati po jedinici površine u zavisnosti od porasta biljaka i u različitim fazama će biti 5 litara po aru dok će kasnije ta količina biti i više od 10 litara po 1 aru.

Najčešće greške u suzbijanju ove, ali i drugih štetočina najčešće se dešavaju upravo zbog neadekvatnog sagledavanja primene pesticida.

Ono što je važno napomenuti je i to da pored konvencionalnih insekticida u paleti kompanije Agromarket, nalaze i sredstva koja spadaju u biološke insekticide koji jako uspešno mogu da se nose sa suzbijanjem paradajzovog moljca. Ova sredstva su registrovana i dozvoljena za upotrebu u organskoj proizvodnji paradajza i drugih povrtarskih kultura.

Jedan od tih preparata je i Lepinox Plus čija je aktivna materija produkt bakterije Bacillus thuringiensis subsp. kurstaki koji ima insekticidno dejstvo.

Prednost ovakvog preparata je da može da se meša i sa fungicidima i insekticidima. Doza primene mu je 1,0 kg/ha.

Gram-pozitivna bakterija Bacillus thuringiensis subsp. kurstaki (soj EG 2348) je prirodno prisutna. Tokom sporulacije proizvodi prozirni kristalni protein, aktivni sastojak formulisanih proizvoda. Lepinox Plus је visoko efikasan biološki insekticid kojim se suzbijaju insekti iz reda Lepidopterа (sovice, plamenci, smotavci ploda). Jednom kada ciljana štetočina (gusenica) unese kristalne proteine koji se aktiviraju u srednjem crevu, odmah prestaje sa ishranom, a uginjava nakon dva dana.

Istraživanja u Italiji sprovedena 2011. godine, pokazala su izuzetnu efikasnost preparata Lepinox Plus u suzbijanju južnoameričkog moljca paradajza (Tuta absoluta), te je uključen u redovne programe zaštite od ove štetočine. Preparat se može mešati sa većinom insekticida, akaricida, fungicida ili ađuvanata, ali se preporučuje da se prethodno testira fizička kompatibilnost mešanjem malih količina preparata.

Tank sprej rastvor ne bi trebalo da pređe pH 8,0. Ne primenjivati u kombinaciji sa fungicidima na bazi hlorotalonila, kaptana, uljnim ili alkalnim preparatima kao što je Bordovska mešavina i nekim folijarnim đubrivima koja mu mogu smanjiti efikasnost. Rizik za pčele i ostale korisne artropode se ocenjuje kao zanemarljiv. Preparat Lepinox Plus odličnu efikasnost ispoljava primenjen u dva tretiranja u intervalu od 7 dana uz utrošak vode od 200 - 400 l/ha. Štetočina je tu, znamo kako je možemo kontrolisati i zato prionimo na posao. Jer ako ne odradimo sve što je potrebno, uvozićemo ne samo rani paradajz, već i tokom cele sezone.

19

20

MAX51 - Prva iskustva

Naravno suzbijanje izniklih, pogotovo gore navedenih korova je rađeno sa dozom od 140 do 160 g/ha. To je doza koja se i preporučuje u takvim situacija sa puno izniklih korova, kao i na parcelama gde je priprema lošije urađena ili gde ima dosta žetvenih ostataka iz prethodne godine. Zemljišno delovanje ove doze je odlično tako da su retke situacije kada se mogu naći novi ponici korova i to može da se javi samo poneki čičak koji niče iz velike dubine.

Momčilo Pejović, dipl. inž. poljoprivrede

Pojava i spektar prisutnih korova u soji ove godine je drugačiji od prošle godine. U početku je bilo suvo vreme sa slabijim, ali ipak nicanjem korova istovremeno sa usevom. Druga polovina proleća je bila sa velikom količinom padavina i veoma intenzivnim nicanjem korova i to svih mogućih. Zaštitu je trebalo prilagoditi ovakvim vremenskim uslovima, korovima i samom usevu.

21 zemljištu zaštita korišćenjem herbicida MAX51 bila čak i više nego duplo jeftinija.

išla dosta pre setve i bilo puno izniklih korova MAX 51 je uništio sve prisutne tj. već iznikle, čak i višegodišnje korove zbog izrazito jakog kontaktnog delovanja preparata. Na fotografijama se vidi odlično delovanje na već velike palamide i poponac, korove koje je u soji gotovo nemoguće rešiti. Takođe uništio je i iznikle pepeljuge, čičak …

Preparat MAX51 drži herbicidni film na površini zemljišta i preko 30 dana čekajući korove koji će tek da krenu i uspešno ih suzbija kad dođu u zonu njegovog delovanja. Slabo se rastvara u vodi tako da zadržava visoku koncetraciju u površinskom sloju zemljišta i deluje na korove preko biljnih delova koji niču i dolaze u kontakt sa herbicidom.

Primena zemljišnih herbicida je bila pravi pogodak s obzirom na veliku količinu padavina koje su pale desetak dana nakon tretmana, rešavajući problem korova u početnom periodu. Jedan od ovih pre-em preparata je i MAX51, preparat koji se pokazao kao superioran u odnosu na sve ostale zemljišne herbicide u soji. Šta je uradio MAX51? U usevima gde je priprema

Niže doze preparata MAX51 od 100 do 120 g/ha, su se pokazale odlično na parcelama gde je priprema bila dobra, bez grudvi, sa kvalitetno zaoranim žetvenim ostacima. Parcele su kao što se vidi na fotografijama bile čiste i bez najčešćih korovskih kao što su ambrozija, pepeljuga, štir, kereće grožđe, tatula…

Tamo gde je bilo potrebno raditi korekcije korova iz nekog razloga, vršen je tretman manjim dozama herbicida Dynox ili Ikarus, tako da je ukupna cifra (cena) po jedinici površine bila znatno manja nego kod standardne zaštite, tj. standardnih kombinacija preparata. Pokazalo se da na dobro pripremljenom

Fotografije govore više od reči. Preparat MAX51, jednostavno maksimalan rezultat u suzbijanju korova.

15 22 22

23

Organo Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivredu

Više od 6000 poljoprivrednih proizvođača u Srbiji bavi se organskom proizvodnjom Izvor: Biznews, maj 2019.

Predstavnici Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica bili su domaćini panela na kome su zajedno sa ekspertima iz ove oblasti predstavili benefite organskih proizvoda, kao i ulogu domaće organske poljoprivrede na globalnom tržištu.

Organska hrana postala je deo globalnog trenda u načinu života, zdravlju i održivosti. U 2017. godini, vrednost svetskog tržišta organske proizvodnje iznosila je čak 90 milijardi evra, dok je vrednost evropskog tržišta bila veća od 37 milijardi. „Domaće tržište je još uvek u fazi nastajanja, ali je važno istaći da se ono intenzivno razvija poslednjih nekoliko godina, pa tako trenutno imamo više od 6000 poljoprivrednih

proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom,“ navela je Ivana Simić, generalna sekretarka Serbia Organica.

Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovaciju i nauku kako bi poboljšala okruženje, razvila fer odnose i dobar kvalitet života. Jedan od glavnih ciljeva ove poljoprivrede je održavanje harmonije u prirodi, čuvanje i poboljšanje kvaliteta i zdravlja zemljišta, vode, biljaka i životinja. Najvažniji uslov za prelaz na organsku proizvodnju je promena u načinu razmišljanja i vrednostima proizvođača, odnosu prema prirodi i ljudskom zdravlju.

24 Razlog zbog koga sve veći broj ljudi u svetu se odlučuje za organsku ishranu, leži upravo u njenim brojnim prednostima. Organskom ishranom smanjuje se unos toksičnih hemikalija, potpuno se izbegavaju genetski modifikovani organizmi, smanjuje se količina aditiva i boja u ishrani i povećava količina vitamina, minerala i antioksidanasa.

Biljke i životinje se u organskoj proizvodnji uzgajaju u skladu sa prirodnim procesima, čime se dobija kvalitetna i pre svega bezbedna hrana. U organskom mleku i mlečnim proizvodima nalazi se čak 50% više nutritivno poželjnih omega-3 masnih kiselina, zbog čega se sve češće majkama preporučuje da organsko mleko uključe u ishranu svog deteta. „Istraživanja su pokazala da korišćenje organskih mlečnih proizvoda značajno utiče na smanjenje rizika od pojave ekcema, astme i drugih alergijskih bolesti kod dece mlađe od 2 godine“, naglasila je Snežana Oljača, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i predsednica upravnog odbora Serbia Organica.

Dugogodišnje iskustvo u organskoj proizvodnji podelio je Jovan Popović, izvršni direktor proizvodnje na farmi organskog mleka u Čurugu. „Sami proizvodimo sve što nam je potrebno za ishranu goveda. Sa proizvodnjom od oko 6 miliona litara sirovog organskog mleka godišnje i 1000 krava na muži, naša farma je treća najveća farma organskog mleka u Evropi, a jedina u Srbiji“, izjavio je Popović. „Činjenica da se već dvanaest godina posvećeno bavimo organskom proizvodnjom pokazuje da u Srbiji postoji tražnja za organskim proizvodima“, istakla je Gordana Šokšić, vlasnica Bio farme Šokšić u selu Taraš kod Zrenjanina koja se bavi organskom poljoprivredom.

Farma u Čurugu, od čijeg mleka se proizvodi Farma Organica mleko, odnedavno dostupno na policama supermarketa širom Srbije, već dugi niz godina bavi se proizvodnjom organske hrane životinjskog porekla u skladu sa evropskim propisima i nosilac je globalno priznatih sertifikata o kvalitetu. „Sertifikacija organske stočarske proizvodnje vrši se jednom godišnje. Ovlašćene sertifikacione kuće detaljno kontrolišu rad farme prema domaćoj zakonskoj regulativi i EU standardima. Upravo nas čeka

ovogodišnja sertifikacija farme što će biti još jedna potvrda kvaliteta naših proizvoda“, objasnila je Ina Radanović, rukovodilac službe standarda kvaliteta na farmi organskog mleka u Čurugu.

Organska poljoprivreda u Danskoj

Izvor: RTS, maj 2019

Prva među državama koje su ”najbolje” odreagovale na nove izazove jeste Danska, koja je još pre nekoliko godina počela da podstiče poljoprivrednike da pređu na organsku proizvodnju i podržavala otvaranje velikog broja novih farmi sa organskim proizvodima.

Više stotina miliona evra Danci su iskoristili na najbolji način pa se i u mnogim školama i drugim institucijama forsira organska ishrana. S druge strane, ima i onih koji se nisu najbolje snašli i na vreme preorijentisali svoju proizvodnju na organsku. Mnogo farmera širom Danske našlo se u velikom problemu. Ne samo da su zapali u dugove već su neki doživeli i totalni bankrot.

Samo prošle godine svoje posede su ”zatvorila” 124 proizvođača.

Pamukova sovica - sve značajnija štetočina kod nas

Danijela Radujkov, dipl. inž. poljoprivrede

Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) je izrazito polifagna štetočina koja se hrani na oko 250 različitih gajenih i spontanih biljaka. U svetu najveće štete pravi na pamuku, po čemu je i dobila naziv, a kod nas najčešće pričinjava štete na kukuruzu, paprici, paradajzu, boraniji, soji, suncokretu, duvanu. Najveće štete su na kukuruzu, pa je odatle čest naziv kod nas i kukuruzna sovica. Kukuruz je za njih najatraktivniji u vreme izbacivanja metlice i svile. Ispiljene gusenice u početku izgrizaju svilu, a kasnije prelaze na nedozrela zrna koja se nalaze na vrhu klipa. Mogu da se zavuku pod komušinu, gde izgrizaju čitave redove zrnevlja, a kasnije buše hodnike u kočankama gde se može naći njihov izmet. Kada se ubuši u klip kukuruza, on dalje postaje meta napada gljivičnih oboljenja, što je indirektna šteta kako na merkantilnom kukuruzu zbog daljeg čuvanja, tako i na semenskom kukuruzu i kukuruzu šećercu.

Ekonomski vrlo značajne štete od pamukove sovice su na povrću. Kada je paprika u pitanju, gusenica pamukove

sovice se ubušuje u plod i pričinjava štete koje se ne mogu popraviti. Takvi plodovi gube tržišnu vrednost, a nakon padavina počnu da trule. Kod duvana gusenice napadaju listove i cvetove, a najviše oštećuju čaure i semenke u njima. Kod soje, pasulja i boranije gusenice oštećuju mahune. Vrlo često napravi veće štete u usevima postrne soje i boranije, nego u redovnim setvama tih kultura.

Pamukova sovica prezimljava u zemlji, na dubini od 4 do 8 cm, u stadijumu lutke, iz koje izlaze leptiri početkom maja. Ženka polaže jaja na gornju stranu lista, cvetove i plodove. Dnevno može da položi 17 do 25 jaja, ukupno ih bude do 500, a položena su pojedinačno ili u manjim grupicama. Tek položena jaja su bela, a pred piljenje postanu braonkasta. Iz jaja se pile gusenice koje žive 2-3 nedelje, nakon čega se u zemljištu pretvaraju u lutke. Stadijum lutke traje oko 14 dana, a ceo ciklus razvića jedne generacije traje jedan do dva meseca.

Prisutna je pojava da ženske jedinke žive 3 dana duže od muških. Razvoju ovog insekta pogoduju kišna proleća sa višim temperaturama i topla leta.

26 se pregledaju i na prisustvo položenih jaja i ispiljenih gusenica. Znači, primena hemijskih preparata se zasniva na praćenju brojnosti leptira, broju položenih jaja i ispiljenih gusenica. Prag štetnosti je 10 položenih jaja na listove ili stablo biljke. Kada se utvrdi da je potrebno hemijsko suzbijanje, potrebno je izabrati odgovarajući preparat, a najbolje onaj preparat koji poseduje i ovicidno i larvicidno delovanje. Sa pojavom pamukove sovice, na kukuruzu i drugim biljnim vrstama zapažamo i pojavu kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) koji pravi slične i ništa manje štete od pamukove sovice.

Suzbijanje pamukove sovice je moguće korišćenjem agrotehničkih, bioloških i hemijskih mera i gajenjem tolerantnih hibrida i sorti. Od agrotehničkih mera vrlo značajno je suzbijanje korova. Preventivna mera jeste obrada zemljišta i duboko oranje. Dublja obrada zemljišta u jesen može doprineti redukciji prezimljujućih lutaka (i do 84%). Biološko suzbijanje pamukove sovice se ogleda u tome da parazitoidi jaja (vrste roda Trichogramma spp.) i biološki preparati na bazi bakterije Bacillus thuringiensis mogu u visokom procentu smanjiti populaciju ove štetočine.

Da bi se utvrdio pravi momenat za hemijski tretman potrebno je pratiti intenzitet prisutnosti pamukove sovice na određenoj parceli. Pamukova sovica je noćni leptir, pa se intenzitet prisutnosti najbolje ocenjuje postavljanjem svetlosnih lovnih lampi. Postavljanjem ovih lampi je utvrđeno da oni lete od maja do oktobra.

Ovi leptiri su odlični letači i mnogo lete, pa im je zato potrebna i dopunska ishrana. Zbog toga se često mogu sresti i u toku dana, kada uglavnom posećuju cvetove biljaka. U našim agroekološkim uslovima imaju 2 do 3 generacije godišnje. Brojnost leptira tokom maja i juna je obično mala, a najveća brojnost se beleži tokom avgusta i septembra što svakako zavisi od vremenskih uslova. Osim brojnosti leptira u lovnim lampama, biljke

Kompanija Agromarket za suzbijanje pamukove sovice, kao i kukuruznog plamenca preporučuje preparat Coragen 20 SC (hlorantraniliprol 200 g/l) i Avaunt 15 EC (indoksakarb 150 g/l). Oba preparata imaju ovicidno i larvicidno delovanje, kratku karencu i primenjuju se u mnogim kulturama.

Preparat Coragen 20 SC je standard u borbi protiv mnogih štetočina, a preparat Avaunt 15 EC, kao insekticid sa novim mehanizmom delovanja, odličan je izbor u rotaciji preparata i antirezistentnoj strategiji.

Takođe, iz svoje palete Agromarket nudi i preparat Mayor (emamektin benzoat 9,5 g/l). Preparati sa ovom aktivnom materijom su u zemljama EU registrovani za suzbijanje pamukove sovice u paradajzu i paprici, a odlikuje ih kratka karenca u ovim usevima (3 dana).

Takođe, na duvanu je registrovan preparat Lannate 90, na bazi aktivne materije metomil.

Praćenjem intenziteta prisutnosti pamukove sovice i primenom odgovarajućih agrotehničkih, bioloških ili hemijskih mera svakako da možemo kontrolisati štete koje ona može prouzrokovati na gajenim biljkama.

27

28 najbolje što možemo”, naglasio je Karić.

Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

Srbija je dom za 40 odsto evropske flore i faune Izvor: RTV, maj 2019.

Srbija je, kako je naglasio ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan povodom Svetskog Dana biodiverziteta, posebno značajna za Evropu i svet zbog bogatstva i raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta. ,,Republika Srbija, iako obuhvata manje od dva odsto ukupne teritorije Evrope, dom je za oko 40% evropske vaskularne flore, 74% evropskih vrsta ptica, preko 50% vrsta riba, 40% faune gmizavaca i vodozemaca, kao i 67% faune sisara i čak 67% vrsta leptira”, naglasio je Trivan na konferenciji održanoj juče u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Sa svim tim bogatstvima, Srbija spada u jedan od 40 najbogatijih područja u svetu kada je reč o biodiverzitetu. Nestajanje brojnih vrsta je globalni trend koji progresivno raste i, kao i klimatske promene, rezultat je neodgovornog ponašanja čoveka. I pored svih napora ne možemo se zavaravati da je svet dovoljno učinio na zaustavljanju tog trenda, rekao je Trivan. Potrebno je da razvijamo svest o značaju i očuvanju živog

29

sveta i istovremeno da osvajamo i primenjujemo čiste tehnologije, ukazao je on. ,,U tome su naročito značajni vlasnici kapitala, odnosno kompanija koji svojim ulaganjem i razvijanjem novih tehnoloških rešenja strateški utiču ne samo na razvoj, nego i na smanjenje globalnog zagađenja”. U borbi za očuvanje biodiverziteta značajno je i pošumljavanje. ,,Bez pošumljavanja nema očuvanja biodiverziteta. Ministarstvo će nastaviti da podržava aktivnosti na pošumljavanju i za ove akcije izdvojilo je 41 milion dinara”, ukazao je Trivan. On je najavio da će Ministarstvo nastaviti da radi na svim aktivnostima na očuvanju

živog sveta jer je to pitanje očuvanja budućnosti Srbije.

Ambasador Kraljevine Švedske Jan Lundin ukazao je na važnost otvaranja Poglavlja 27 za sve građane Srbije, i najavio nastavak podrške te zemlje Vladi Srbije na usklađivanju propisa i sprovođenju evropskih standarda na putu Srbije ka EU. Ivan Karić, šef pregovaračke grupe 27 istakao je da je planirani rok za usvajanje pregovaračke pozicije i prateće dokumentacije decembar 2019. godine. ,,Sprovodimo standarde u životnoj sredini zbog nas samih, a ne samo zbog članstva u EU, i svi imamo odgovornost da to uradimo

Na obeležavanju su održali prezentacije i Duška Dimović, iz Svetske organizacije za prirodu iz Srbije i dr Ivana Živić, profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu i upoznali prisutne sa merama koje su predložene u cilju zaštite biodiverziteta. se upozorava da će zimske temperature u severnoj polarnoj oblasti porasti, permafrost izgubiti još gotovo polovinu površine koju zauzima, a da će posledica biti razorno oslobađanje u ledu zarobljenih količina CO2. Naime, u svetu je u oblastima večito smrznutog tla u ledu, prema procenama, uskladišteno 1.500 milijardi tona CO2, što je dvostruko više od količine u atmosferi. Jednom oslobođen, on će podstaći naglo dalje otopljavanje.

Evropa stiže do raskrsnice - zelena energija pobeđuje ugalj Izvor: EurActiv, jun 2019

Evropski sektor energetike stigao je do raskrsnice i jevtinija, čistija energija će uništiti ekonomsku održivost uglja za deset godina, smatra prvi čovek Enela, najveće evropske elektroprivrede.

On međutim kaže da nije trenutak za paniku, već za jasne planove.

Izvršni direktor Enela Frančesko Staraće rekao je da sve manja cena proizvodnje vetra i solarne energije, znači da će ugalj biti prognan sa tržišta i da vlade i kompanije moraju da planiraju kako će zameniti izgubljena radna

mesta. Upravljanje opadanjem moći starog načina proizvodnje energije koji više zagađuje životnu sredinu zahtevaće od industrije i vlada “da se suoče sa istinom bez panike”, rekao je Staraće.

Slovenija od sada i Ustavom brani prodaju izvora vode.

Izvor: Balkan green energy news, jun 2019

Slovenački parlament je novim ustavnim amandmanom proglasio pravo na pitku vodu osnovnim ljudskim pravom. Time se praktično

onemogućava privatizacija u ovoj oblasti, jer će izvorima i drugim vodnim resursima moći da upravlja samo država. U novom Članu 70A slovenačkog ustava navodi se da svaki građanin Slovenije ima pravo na pitku vodu, da je voda javno dobro pod upravom države, i da izvori vode pre svega i trajno treba da služe snabdevanju stanovnika pitkom vodom i vodom za domaćinstva. Zbog svega toga, vodni resursi ne mogu da budu predmet prodaje. Slovenija je tako, posle Slovačke, postala druga država članica Evropske unije koja je pravo na vodu stavila u ustav.

30

31 biološku aktivnost pri najnižem nivou doziranja i proizvodi minimalne probleme u pogledu odlaganja pakovanja“. U vodi dispergujuće granule ili kvašljivi prahovi koji se nalaze u vodi rastvorljivim vrećicama, koje se mogu direktno dodati u rezervoar za prskanje, nalaze se na dugom putu ka ispunjavanju ovih (gore pomenutih) zahteva, i radovi na razvoju ovih opcija se izvode u svim glavnim agrohemijskim kompanijama.

Međutim, nikada neće biti moguće formulisati sve aktivne sastojke na ovaj način, tako da se druge opcije opširno procenjuju, zajedno sa idejama u vezi pakovanja i zatvorenih sistema za aplikaciju proizvoda prskanjem. Formulacije na bazi vode će biti neophodna i sigurna alternativa formulacijama u vodi dispergujućih granula, i ove opcije uključuju (pored koncentrata za suspenzije): • Suspoemulzije; • O/W emulzije ili koncentrate za emulzije; • Mikroemulzije; • Mikrokapsule.

Formulacije nove generacije

površinski aktivnih emulgatora radi sprečavanja flokulacije, kriminga (raslojavanja) i koalescencije kapljica ulja. Emulzije se obično zgušnjavaju sa polisaharidima kao što je ksantan guma kako bi se sprečila separacija kapljica ulja. Ponekad se koriste polimeri kao što je polivinil alkohol, koji deluju istovremeno kao emulgatori i zgušnjivači/ stabilizatori.

Ostale mogućnosti koje uključuju specijalna pakovanja su gelovi i šumeće tablete.

Priredila: Jelena Konstantinović, dipl. inž. tehnologije

Tokom poslednjih godina došlo je do povećanog pritiska od strane regulatornih tela Evropske Unije da se razvijaju formulacije pesticida koje će imati manji uticaj na životnu sredinu. Glavni izazovi koji treba da se reše su: • • • • •

Bezbednost u proizvodnji i upotrebi; Pogodnost za korisnika; Lakoća odlaganja pakovanja ili ponovne upotrebe; Smanjenje količine primenjenih pesticida; Smanjenje otpada i otpadnih voda svih vrsta.

Trenutni trendovi u razvoju formulacija pesticida su: 1. Upotreba bezbednijih rastvarača ili eliminisanje isparljivih organskih rastvarača i upotreba vodenih emulzija; 2. Zamena formulacija tipa kvašljiv prah vodenim koncentratima za suspenzije ili granulama koje

disperguju u vodi; 3. Razvoj formulacija sa višestruko aktivnim sastojcima; 4. Razvijanje novih formulacija kao što su mikrokapsule, tablete ili gelovi; 5. Razvijanje efikasnijih pomoćnih sredstava radi povećanja biološke aktivnosti i smanjenja doziranja pesticida.

Ove složene zahteve je moguće ispuniti zahvaljujući tehnološkom napretku na polju formulacija surfaktanata i drugih aditiva, posebno mešavina surfaktanata, snažnije dispergujućih agenasa i zahvaljujući boljem razumevanju principa koloidne hemije i reologije*.

U skladu sa gore pobrojanim „Idealan proizvod bi trebalo da ne sadrži isparljive rastvarače, da ne predstavlja opasnost po operatera, ima maksimalnu

Emulzije ulja u vodi (EW). Emulzije ulja u vodi danas privlače veliku pažnju zbog potrebe za smanjenjem ili eliminisanjem isparljivih organskih rastvarača radi bezbednijeg rukovanja. Kako su na bazi vode, emulzije ulja u vodi mogu imati značajne prednosti u odnosu na koncentrate za emulzije pre svega u pogledu cene i bezbednosti u njihovoj proizvodnji, transportu i upotrebi. Međutim, one zahtevaju pažljivu selekciju

Suspoemulzije (SE). Mešane formulacije postaju sve popularnije zbog sigurnosti da će poljoprivrednik primeniti ispravnu količinu svake komponente pesticida, kao i za prevazilaženje problema nekompatibilnosti za njihovo mešanje u rezervoaru.

Ukoliko je jedan aktivni sastojak čvrsta supstanca, a drugi tečna supstanca, potrebno je proizvesti formulaciju suspoemulzije koja se sastoji od tri faze: • Tečnih kapljica ulja; • Čvrstih dispergovanih čestica; • Kontinualne faze, obično vode.

Suspoemulzije se, dakle, mogu smatrati mešavinama koncentrata za suspenzije i emulzija ulja-u-vodi sa

33 dodatim surfaktantima radi sprečavanja flokulacije i dodatim zgušnjivačima radi sprečavanja separacije dispergovanih faza. Kako su ove formulacije na bazi vode i uopšteno su zgusnute pomoću polisaharida, potrebno je dodati konzervans kako bi se sprečila degradacija zgušnjivača. Mogu se pojaviti problemi heteroflokulacije između čvrstih čestica i kapljica ulja, tako da je potrebno opsežno testiranje ovih formulacija tokom njihovog skladištenja.

Mikroemulzije (ME). Mikroemulzije su termodinamički stabilne, prozirne emulzije koje su stabilne u širokom temperaturnom opsegu. Mikroemulzije imaju veoma fine kapljice dimenzija manjih od 0.1µm i sastoje se od tri komponente: • Uljane tečnosti ili čvrste supstance rastvorene u organskom rastvaraču; • Vode; • Surfaktanta/Ko-surfaktanta (pomoćne površinski aktivne supstance).

Za pripremanje mikroemulzija su potrebna dva tipa surfaktanata: jedan koji je rastvorljiv u vodi, i drugi

rastvorljiv u ulju. Mikroemulzije imaju relativno niske koncentracije aktivnih sastojaka, ali mogu imati povećanu biološku aktivnost. Mikroemulzije mogu biti tipa ulje-u-vodi ili voda-u-ulju, i potrebno je da oko 3050% uljane faze predstavlja surfaktant. Mikroemulzije tipa voda-u-ulju je jednostavnije proizvesti, ali u ekonomskom smislu nisu naročito atraktivne. Usled visoke koncentracije surfaktanata, ove formulacije su skupe i nisu konkurentne u poređenju sa tradicionalnim koncentratima za emulzije.

Višestruke emulzije (W/O/W). Višestruka emulzija je ona u kojoj kapljica ulja može sadržati kapi vode i koja može biti emulgovana u vodenoj fazi. Konačni sistem je emulzija tipa voda-u-ulju-u-vodi (W/O/W). Moguće su takođe formulacije emulzija obrnutog tipa ulje-uvodi-u-ulju (O/W/O).

Višestruke emulzije se uobičajeno koriste u formulacijama lekova, kozmetičkih preparata i hrane, mada se sve više upotrebljavaju za formulacije pesticida. Njihova prednost je da omogućavaju smanjenu toksičnost pesticida. Višestruke emulzije pesticida su obično tipa W/O/W i u njih mogu biti inkorporirani jedan ili više aktivnih sastojaka rastvorljivih u vodenoj i/ili uljanoj fazi. Poslednjih godina se sve više pažnje poklanja višestrukim emulzijama kao mogućim prenosnicima za kontrolisano oslobađanje pesticida rastvorljivih u vodi ili ulju. Razvoj višestrukih emulzija je veoma skup i dugotrajan, a njihova upotreba je ometana usled manjka fizičke stabilnosti koji se često pripisuje dodatku aktivnih sastojaka.

Budući razvoj višestrukih emulzija će uključivati emulzije koje su dovoljno izdržljive i sa velikom tolerancijom na dejstvo sila prisutnih pri skladištenju i pri rukovanju, a koje su uobičajene u poljoprivrednoj praksi.

Fabrika za proizvodnju i formulaciju sredstava za zaštitu bilja u Bačkom Petrovcu prati sve novine na polju razvoja novih tehnologija u formulisanju pesticida i uključuje se u ovu „svetsku trku“ za „idealnim proizvodom“. *Chemistry and Technology of Agrochemical Formulations

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs

74

34

35 u generativne organe. Oni se skidaju za vreme berbe da ne bi dovodili do iscrpljavanja biljke dok se posle berbe ostavljaju da rastu, a proizvođači ih, pored osnovne generativne uloge za svoju proizvodnju, često koriste kao i dodatni izvor zarade na taj način što ih spremaju, skraćuju i prodaju kao formirane živiće za rod u sledećoj godini.

Jagoda, novo “crveno zlato” Srbije?

Stefan Marjanović, dipl. inž. poljoprivrede

Da li se jagoda u Srbiji ponovo vraća na velika vrata?

Sudeći po rezultatima u poslednje dve-tri godine, odgovor je pozitivan. U svetskim okvirima sa ukupnim udelom od 0,95% spada u najznačajnije voćne vrste jagodičastog voća od ukupne proizvodnje u svetu (1.25%). Jedna je od najranijih voćnih vrsta, stiže prva u proleće i što je najvažnije donosi prvi profit proizvođačima. Plodovi jagode su privlačnog oblika i boje, ugodnog mirisa, mekog mesa, osvežavajućeg ukusa, značajne zdravstvene i nutritivne vrednosti, ponajviše zbog sadržaja vitamina C i antocijana. Plod jagode se sastoji od preko 89% vode.

Morfologija. Jagoda se sastoji od vegetativnih i generativnih organa. Visine je od 10-40 cm, životnog veka je 6-7 godina ali se zbog intenzivinog načina proizvodnje, i pre svega profita i prinosa, ona gaji najviše tri godine. Koren kao vegetativni organ je dosta razgranat i žiličast, a njegova glavna masa se nalazi na dubini od 15-25 cm. Kao i kod ostalih biljaka, osnovna funkcija mu je da učvršćuje biljku, usvaja vodu i mineralne materije, a razgranatost i čvrstina pre svega, zavisi od uslova u kojima se nalazi, kao i načina kojim se prihranjuje.

Stablo se obično nalazi u tlu odakle se iznad površine zemlje račva na nekoliko bočnih izbojaka. List je

složene građe, sastoji se od lisne osnove, lisne drške i liske, i u tipu je trodelnog lista. Kvalitet lista, tj. lisne mase direktno utiče na procese fotosinteze, respiracije, gutacije i transpiracije što ima uticaj na kvalitet, čvrstoću i krupnoću plodova.

Stoloni su nadzemni puzeći izbojci jagode dužine i do 1.5 m, služe za razmnožavanje jagode pa spadaju

Cvet je generativni organ koji je najznačajniji za jagodu jer od broja cvetova zavisi i broj plodova jagode.

Mogu biti primarni, sekundarni, tercijarni i kvartarni, i obično primarni plodovi daju najkrupnije plodove.

Plod jagode u voćarskom smislu se naziva jagoda, a u botaničkom smislu oraščić. Sastoji se od peteljke, časice i velikog broja sinkarpnih oraščića (ahena) koje se nalaze utisnute na površini sočne i jestive cvetne lože.

Agroekološki uslovi za gajenje jagode. Za proizvodnju jagode najbolja su peskovito-ilovasta zemljišta i zemljišta bogata organskim materijama (humusom).

Zemljišta moraju biti dovoljno duboka i drenirana.

Nagib terena ne bi smeo da prelazi 2-5%. Najpovoljnija kiselost je od pH 4,6 - 6,4. Veoma je bitno da zemljište bude dovoljno vlažno jer usled nedostatka vlage u zemljištu, korenov sistem se nedovoljno razvija u površinskom delu zemljišta, ne formiraju se stolone na stablu, usled čega se smanjuje bujnost i rodnost, a plodovi su sitni i neupotrebljivi. Jagoda izmrzava na temperaturi od -150C do -180C, a pod snežnim pokrivačem može da podnese temperature i od -300C. Plod izmrzava na -1.5, a cvet na -30C pa često

proizvođači imaju problema sa kasnim prolećnim mrazevima, tako da, pokrivanjem jagode agril folijama ili orošavanjem u ranim jutarnjim časovima, mogu da spreče štetne posledice mraza.

Jagoda je biljka dugih sunčanih intervala, prohladnih noći i velikih potreba za vodom, tako da je dodatno navodnjavanje neophodno za pravilan razvoj biljke.

Nakon izbora lokacije, pre sadnje, važno je pripremiti zemljište. Pre svega se tu misli na đubrenje zemljišta, bilo goveđim stajnjakom u količini od 20-50 t/ha, živinskim 10-30 t/ha, ili peletiranim BioFert (1- 1,5 t/ha), ili pak upotrebom veštačkih đubriva različitih formulacija, zatim na duboku obradu, kao i finalno sitnjenje i pripremu zemljišta za sadnju, tu pre svega mislimo na postavljanje folije, jednoredne ili dvoredne, koja zauzima bitno mesto u proizvodnji jagoda.

Prednost upotrebe folije je što je sprečen razvoj korova, smanjen je gubitak toplote i isparavanje vode, plodovi ranije dozrevaju, postiže se veći prinos po jedinici površine, bolja je čvrstoća plodova, smanjen je razvoj truleži i olakšana je berba. Sadnja se može sprovoditi u različita godišnja doba, ali najčešće se obavlja leti, od jula do septembra, s tim što, poučeni iskustvom, što ranija sadnja kao rezultat daje raniju berbu, a samim tim i bolju cenu jagode. Sadnice moraju biti sertifikovane, zdrave, imati barem tri dobro razvijena lista i koren minimalne dužine od 8 cm.

Tehnologija zaštite i prihrane jagode od sadnje do berbe. Nakon sadnje, u zavisnosti od fenofaze, jagoda ima velike potrebe za određenim makro i mikroelementima i na osnovu toga dodatna prihrana

36

37 Kombinacijom kristalnih đubriva i uravnoteženim odnosom mikro i markoelemanata postižemo pravilan razvoj korena, lisne mase, cvetova iplodova, i siguran kako plasman, tako i transport jagode.

iziskuje dodavanje pojedinih elemenata koji su od izuzetne važnosti za pravilan razvoj korena, cveta i ploda.

U početnim fazama razvića fosfor je element koji je najneophodniji za pravilan rast i razvoj korena. Utiče na deobu, diferencijaciju ćelija i budući rast i ono što je najvažnije, razvoj i plodonošenje vezani su za pravilno usvanjanje fosfora u početnim stadijumima rasta.

Od vodotopivih đubriva sa povećanim procentom fosfora može se koristiti Fitofert Energy Root 5:55:10 fertigaciono, u koncentraciji od 0.2%, kao i Fitofert Kristal 10:40:10 u konc od 0.1%, mada praksa koja se pokazala ispravnom je dodavanje kristalnih đubriva u zavisnosti od broja biljaka u količini od 1 grama po biljci. Dakle na 10000 živica, dovoljno je 10 kg gore pomenutih formulacija đubriva sistemom kap po kap.

koga veoma uspešno suzbijamo preparatom Byfin 100 EC (0.03%) u kombinaciji sa preparatom za suzbijanje vaši, Afinex 20 SP (0.03%) ili Amos (0.02%).

Sistemom kap po kap neophodno je uravnoteženo dodavati sve elemente nephodne za pravilan rast i razvoj biljke, a najbolje rešenje je upotreba kristalnog đubriva Fitofert Energy Balance 20:10:20 u koncentraciji od 0.2%.

Ukoliko se koriste frigo živići i sertifikovane sadnice, ne postoji opasnost od patogena korena, ali ako se sade “iz druge ruke” potrebna je upotreba preparata Ridomil Gold Mz 68, i to zalivanjem korena, u količini od 3-4 kg po hektaru, za suzbijanje prouzrokovača plamenjače korenovog vrata (Phytophtora fragariae).

Takođe, upotrebom preparata Fitofert Humiflex u količini od 10-30 l po hektaru dolazi do mnogo bolje aeracije tla, zadržavanja vlage i boljeg usvajanja đubriva.

Folijarna zaštita u početnim fazama obuhvata zaštitu od prouzrokovača antraknoze (Colletotrichum fragariae) i pegavosti lista jagode (Micospherela fragariae) preparatom Fiesta (0.7%) u kombinaciji sa preparatima za suzbijanje štetnih vaši Teppeki 500WG (0,014%) i grinja Akaristop (0.1%), uz obaveznu upotrebu preparata Fitofert Bioflex L (0.25%) zbog velikih temperaturnih razlika u tom periodu godine. Ovaj preparat uspešno neutrališe i ublažava dejstvo različitih faktora stresa (hladnoća, suša, mehanička oštećenja, fitotoksije), a takođe i aktivira proizvodnju biljnih hormona.

U periodu cvetanja zaštita jagode podrazumeva mere suzbijanja od prouzrokovača sive truleži (Botrytis cinerea), preparatom Pyrus 400 SC (0.2%) u kombinaciji sa preparatom Queen (0.08%) koji deluje na antraknozu lista jagode, kao i pegavost lista jagode.

Kalcijum je element koji je od velikog značaja za proizvodnju jagode. Nedostatak kalcijuma dovodi do slabljenja pokožice jagode, neravnomernog i nepravilnog porasta, što dovodi do smanjenja tržišne vrednosti ploda jagode. Upotrebom Fitofert Ca Nit u konc. od 0.1% sistemom kap po kap, ili folijarno preparatom Fitofert Calcium Organo 30 (0.2%) otklanjamo nedostatke ovog elementa, i samim tim dobijamo čvrst i sjajan plod.

U ovoj fazi kombinacijom preparata kao što su Fitofert Bormax (0.25%) i Fitofert Biolflex L (0.25%) pospešuje se cvetanje, što će doneti bolje zametanje plodova, a samim tim i veće prinose. Takođe, fertigacijom preporučujemo dodavanje kristalnog đubriva sa većim sadržajem fosfora u količini od 1g/ biljci jer se pospešuje bolje cvetanje a samim tim i plodonošenje.

U periodu precvetavanja veoma je važno nastaviti sa redovnim merama borbe od prouzrokovača sive truleži preparatima Luna sensation (0.08%), zatim Switch 62.5 WG (0.08%), odnosno novim botriticidom Zenby (0.8 l/ha), antraknoze i pegavosti lista, preparatima Queen (0.08%) Ili Fiesta (0.7%). U ovoj fazi može doći i do pojave i šteta koje nanosi jagodin rilaš (Otiorhyncus ovatus)

U zavisnosti od vremenskih prilika, siva trulež predstavlja najveći problem u proizvodnji jagoda. Česte kiše, topli dani, a hladne noći pruzrokuju velike probleme proizvođačima za vreme berbe.

Preparatima koji imaju samo jedan dan karencu Switch 62.5 WG (0.08%) i Zenby (0.8 l/ha) , što je od velike važnosti kad je berba u najvećem jeku, uspešno možemo sačuvati plod jagode od ovog pruzrokovača.

I vraćanje na početak teksta. Na teritoriji Srbije, jagoda kao voćna vrsta je u neprestanoj ekspanziji.

Poljoprivrednici kroz subvencije koje pruža Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, pokrajina i lokalne samouprave mogu povratiti i do 40% od početnog ulaganja u gajenje jagoda.

Subvencije koje te institucije daju odnose se pre svega na sertifikovani sadni materijal, malč foliju, elemente za navodnjavanje, pa čak i osiguranje zasada od elementarnih nepogoda.

Takođe, siguran otkup, ono što je za većinu poljoprivrednih proizvođača u Srbiji često misaona imenica, kod jagode je velika prednost. Najveći deo proizvodnje jagode iz Srbije završi na ruskom trzištu.

Prošle godine Srbija je proizvela 12.000 tona jagode, od toga 80 odsto roda je izvezeno, najviše u Rusiju, a potrebe za ovim proizvodom stalno rastu.

Jagoda je u ekspanziji u svim delovima Srbije, preko Vojvodine, Šapca, Smedereva, Rasinskog okruga do Leskovca i Vranja. Veliki deo površina koji su bili pod povrtarskim kulturama na jugu Srbije sada je pod jagodom. Na području Šapca, jagoda se gaji na preko 1300 hektara, i Šabac važi za jedan od najjačih „jagodarskih krajeva“.

U vreme intenzivnog formiranja plodova, praktično na par dana od berbe možemo početi sa dodavanjem kristalnog djubriva sa najvećim procentom kalijuma, a tu pre svega govorimo o đubrivu Fitofert Energy Active 15:5:33 + Me i Fitofert Berry 14:8:30 koji u sebi sadrži 2% Mg0 koji dodatno povoljno utiče kako na list, tako i na plod jagode.

Pravilnom zaštitom i prihranom, podsticajima države, stabilnom cenom i sigurnim otkupom, možemo očekivati dalji rast zasada ove voćne vrste, za koju se s pravom može reći da polako postaje novo “crveno zlato Srbije” stidljivo se približivši, a moguće u narednim godinama i da svrgne sa trona malinu.

38

43

50

51

AgroStatistika

AgroStatistika Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

U Srbiji više njiva i traktora - manje ljudi i gazdinstava

Izvor: Tanjug, april 2019

U Srbiji je za šest godina broj poljoprivrednih gazdinstava pao za 9,9 odsto, dok je poljoprivredna površina povećana za 1,1 odsto. Broj traktora se povećao za 10 odsto, a prosečni nosilac gazdinstva stariji je za dve godine, kažu u Republičkom zavodu za statistiku prilikom predstavljanja prvih rezultata Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava. Ukupno je u Srbiji 569.000 gazdinstava, a u odnosu na 2012. godinu broj poljoprivrednih gazdinstava pao je za 10% dok je broj gazdinstava pravnih lica manji za 38 odsto. Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, preko 244.000, dok ih je u Regionu Beograd osam puta manje od tog broja, au Vojvodini, gde je zabeležen najveći pad od 13 procenata, sada je 128.000 gazdinstava. U Srbiji se koristi 3.476.788 hektara poljoprivrednog zemljišta, prosečna površina koju gazdinstvo koristi je 6,1 hektar, pri čemu je prosek za porodična gazdinstva 5,4 a za gazdinstva pravnih lica - 304,1 hektar, a najveći porast površina od 10% zabeležen je kod višegodišnjih zasada.

Prema prvim rezultatima ankete, 435.053 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji “se bavi stočarstvom” što je 80 odsto gazdinstava, a stoka se gaji u 20 odsto gazdinstava pravnih lica. Od 881.000 goveda najviše ih se 46 odsto, gaji u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, u Vojvodini 29%, a u regionu Beograd šest odsto, dok se ukupno 3,2 miliona svinja 45% gaji u Vojvodini, a svaka treća u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Živina se najviše gaji u Vojvodini gde je 10 miliona komada, a sa milion ovaca i više od 76.000 koza šampion je region Šumadije i Zapadne Srbije. U Srbiji je 451.985 traktora, što je za 10 odsto više u odnosu na popisano 2012. godine, tako da 80% poljoprivrednih gazdinstava koristi sopstveni traktor ali je 83% traktora starije od 20 godina.

Prosečni nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji star je 61 godinu i dve godine je stariji nego 2012. godine, a najviše mladih je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Direktor RZS Miladin Kovačević koji je prvim saradnicima predstavio podatke naglasio je da je Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018. godine rađena uz fnansijsku podršku Evropske komisije i po metodologiji Evrostata, a podatke je sa 120.000 gazdinstava prikupljalo 535 anketara.

Konačni rezultati ankete biće objavljeni na službenom sajtu RZS do 30. juna, a posebne publikacije sa analizom stanja u oblasti poljoprivrede biće raspoložive do kraja septembra.

Od 2012. ugašeno 62.000 gazdinstava u Srbiji

Izvor: AgroSmart, maj 2019.

Prema popisu polјoprivrede iz 2012., u Srbiji je bilo oko 628.000 polјoprivrednih gazdinstava i još 2.000 pravnih lica.

Uprkos podsticajnim merama države, 2018. godine je u Srbiji bilo 61.941 polјoprivredno gazdinstvo manje nego 2012, odnosno njihov broj se smanjio za blizu 10%. Jedan od razloga smajenja broja gazdinstava je njihovo ukrupnjavanje i ako je to u pitanju, to je dobro, kaže Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije. Ali ako je razlog smanjenja broja gazdinstava, odnosno gašenje domaćinstava i napuštanje sela, a znamo da taj proces traje, to nije dobro. Pravi rezultati moći će ozbilјno da se sagledaju za tri godine, kada bude novi popis polјoprivrede.

Porasle svetske cene hrane u maju, peti mesec zaredom

Izvor: Tanjug, jun 2019.

Svetske cene hrane porasle su u maju peti mesec zaredom, a loše vremenske prilike pogurale su cene sira i kukuruza naviše, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Iz ove organizacije, takođe, upozoravaju da je drastičan pad očekivanog roda kukuruza u poplavljenim područjima SAD-a umanjio prethodnu projekciju te organizacije o globalnoj proizvodnji žitarica u 2019. godini, prenosi agencija Rojters. FAO sada predviđa da će svetska proizvodnja žitarica iznositi 2,68 milijardi tona, što je manje u odnosu na prethodnu prognozu od 2,72 milijarde tona, ali još uvek za 1,2 odsto više u odnosu na nivo iz 2018. godine, kada je proizvodnja pala.

52

Kruškina buva - nepredvidiv protivnik Goran Jakovljević, dipl. inž. poljoprivrede

Proizvodnja kruške kao deficitarne voćne vrste u svetu može biti veoma unosna. Što se tiče isplativosti proizvodnje, u današnje vreme gde je uslovno rečeno došlo do hiperprodukcije poljoprivrednih proizvoda, sa akcentom na voće, od presudnog značaja je sigurnost plasmana proizvedene robe. Kruška proizvođačima upravo to može da garantuje, jer gotovo svake godine ima dobro tržište pogledu dobrih otkupnih cena u kojem dobru prođu imaju plodovi različitog kvaliteta, kako plodovi prve klase tako i plodovi za industrijsku upotrebu. Što se tiče proizvodnje kruške, da bi se svi benefiti ostvarili neophodno je sastaviti sve činioce koji na njih utiču. Kada pominjemo činioce proizvodnje definitivno se pažnja usmerava na sortiment, lokalitet, infrastrukturu, ali pre svega treba istaći specifičnosti tehnologije proizvodnje koja je definitivno, bar u Srbiji neusaglašena. Jedna od bitnijih karika u lancu tehnologije proizvodnje kruške svakako predstavlja i zaštita kruške. Problematika zaštite kruške je veoma kompleksna, a kao takvu upravo je karakteriše dosta izazova u vidu bakterioznih i mikoznih oboljenja, kao i štetočina koje po svojoj prirodi mogu biti veoma destruktivne. Međutim ipak treba staviti akcenat na štetočinu koja proizvođačima godinama unazad zadaje velike glavobolje u zasadima kruške, a u pitanju je obična kruškina buva Cacopsylla pyri. Štete koje prouzrokuje kruškina buva mogu biti direktne i indirektne. Direktne štete prave larve

štetočine hraneći se biljnim sokovima na mladarima i plodovima kruške, tačnije delovima biljke gde je protok hranljivih materija najintenzivniji. Larve sišu biljne sokove, biljka se iscrpljuje i sprečava se neometan razvoj mladara i plodova. Usled obilne ishrane, larve kruškine buve luče mednu rosu, koja predstavlja podlogu za razvoj gljive čađavice. Ukoliko dođe do razvoja ove gljivice na plodovima, oni automatski gube tržišnu vrednost. Ukoliko se čađavica pojavi na lišću granama i stablu, stome biljke su u tom slučaju zapušene i biljka se još više iscrpljuje, prestaje sa normalnom vegetacijom, što predstavlja indirektnu štetu. Gljiva čađavica se izuzetno teško uklanja sa površine plodova i ostalih biljnih delova. Ukoliko je biljka često izložena napadima kruškine buve i ukoliko se navedeni simptomi redovno stvaraju, može doći do sušenja i kompletnog propadanja biljke. Imago kruškine buve je i vektor fitoplazme „pear decline phytoplasma“ koja je takođe izuzetno destruktivna.

53 Borba sa običnom kruškinom buvom je, kao što je poznato veoma kompleksna problematika i vezana je za dosta različitih faktora. Prvi od tih faktora su tehnološke procedure koje se primenjuju u zasadima kruške kao što su rezidba, navodnjavanje, primena fitohornona, ishrana itd. Svi ovi faktori mogu jednostavno da se svedu na balans između rodnosti i vegetativnog porasta biljaka. Što je rodnost biljaka veća vegetativni prirast letorasta je manji, a kada je situacija obrnuta, tj, kada izostane rodnost, vegetativni prirast se neobuzdano razvija i predstavlja idealno stanište za razvoj ove štetočine. Dakle ovaj odnos je u direktnoj proporciji, a samim tim jasan je uticaj na populaciju obične kruškine buve u zasadu. Zaključak je da ukoliko svoj voćnjak kruške izbalansiramo i postignemo kontinuitet u rodnosti, učinili smo prvi korak ka olakšanoj borbi protiv kruškine buve.

Kruškina buva je štetočina koja u našim agroekološkim uslovima razvija 4 – 5 generacija u toku jedne godine.

Broj generacija može da varira i postoji mogućnost da se poveća ukoliko su uslovi za njen razvoj povoljni. Prezimljava u stadijumu odraslog insekta.

Prezimljujući imago postaje aktivan na temperaturama oko 100C i od tog momenta počinje da odlaže jaja na nabore grana i u osnove pupopljaka. U našim agroekološkim uslovima prva aktivnost može da se zabeleži i u toku zime, naravno ukoliko temperature dostignu neophodnu vrednost. Prezimljujuće ženke kruškine buve čiji životni vek traje između 30-45 dana, može da odloži do 400 jaja i polaže ih u grupama od 2 – 20 jaja ili nizu od 4– 8 komada. Neophodno je istaći da je momenat piljenja „zimskih“ jaja takođe vezan za temperaturu, što u našim agroekološkim uslovima vezano za momenat pucanja pupoljaka tj, kretanja vegetacije. Nakon kretanja vegetacije, imago odlaže jaja na ostale vegetativne delove: mlado lišće i grane, peteljke, cvasti i plodove. Letnje forme ženki ovog insekta žive nešto kraće, ali fekunditet ovih ženki je i do 600 jaja. Embrionalno razviće jaja traje između 7-18 dana, dok kompletan ciklus jedna generacija može da završi između 17 – 48 dana, što zavisi od vremenskih uslova, a najviše od temperature. Imajući u vidu ogroman reproduktivni potencijal štetočine i ukoliko joj vremenski uslovi dozvole da taj potencijal ostvari, situacija u voćnjaku u veoma kratkom vremenskom periodu može bespovratno da se otme kontroli.

Insekt ima pet larvenih stadijuma. Larveni stadijumi L1 – L2 su najosetljiviji na uticaj insekticida i strategiju suzbijanja treba koncipirati i usmeriti upravo na ove stadijume. Svaki naredni larveni stadijum je sve teži kada je suzbijanje kruškine buve u pitanju.

Situacija koju proizvođači po svaku cenu moraju izbeći je momenat preklapanja generacija kruškine buve pri čemu u istom zasadu mogu da se nađu svi larveni stadijumi (L1 – L5), svi stadijumi jaja (od sveže položenih, do žutih sa crvenim ocelama koja su pred piljenje) i imago koji je u procesu odlaganja novih jaja.

Takođe, neophodno je po svaku cenu suzbiti larve dok ne počne intenzivno lučenje medne rose. Larve koje se nalaze u mednoj rosi zaštićene su od kontakta sa insekticidima i suzbijanje je otežano.

Što se tiče strategije suzbijanja kruškine buve, jedan od najvažnijih činilaca je učestali monitoring, gde proizvođač u svakom momentu ima jasnu sliku u kojoj fazi se nalaze različite forme ovog insekta (da li je u pitanju imago, jaje ili larva). Suzbijanje kruškine buve počinje onog momenta kada se uoči aktivnost imaga i kada u toku zime-proleća počne odlaganje

54 jaja. Za efikasnu borbu protiv kruškine buve, od presudnog je značaja da se u vegetaciju uđe sa što manjim potencijalom, tj. sa što manje odloženih jaja.

Da bi se to ostvarilo, neophodni su tretmani u cilju kontole imaga i sprečavanje masovnog odlaganja jaja.

Za tu namenu najbolje se pokazao preparat na bazi mineralnog ulja Nitropol S, u količini od 30 – 40 l/ha.

Uloga ovog preparata i u ovoj količini jeste da se se napravi fizička barijera, tačnije da se mirisi kruške koji privlače buvu zamaskiraju, da joj poremeti orjentaciju i oteža proces odlaganja jaja, kako bi se broj položenih jaja sveo na minimum. Kada se već ulazi u ovaj tretman, u kombinaciju obavezno treba dodati insekticide koji će izvršiti suzbijanje prisutnog imaga. Za tu namenu mogu se primeniti insekticidi na bazi piretroida poput insekticida Cythrin 250 EC, Vantex 60 CS, Grom ili Byfin 100 EC. Ukoliko je pritisak imaga jak, odnosno ukoliko je populacija u ovom periodu velika, onda trena odabrati malo „tvrđe“ insekticide poput Nurelle D ili Despot.

Kada su ovi tretmani adekvatno izvršeni, spremno može da se dočeka proleće i kretanje vegetacije. Bitno je istaći da je određena brojnost odloženih jaja uvek prisutna. Sledeći momenti kontrole kruškine buve, svode se na monitoring razvojnih stadijuma jaja i larvi. Suzbijanje imaga u ovom delu vegetacije i sve do kraja godine nema nikakvog značaja. Kao što je već pomenuto, larveni stadijumi L1 i L2 su najosetljiviji na uticaj insekticida, tako da sa insekticidnim tretmanima treba nastaviti kada se uoče ovi stadijumi. Godinama unazad jedan od najefikasnijih insekticida u borbi protiv kruškine buve je insekticid Movento 100 SC, koji se primenjuje u količini od 1,5 l/ha. Najbolji momenat za pozicioniranje ovog insekticida je period kada su jaja u fazi pred piljenje (žuta sa crvenim ocelama) i kada se utvrdi prisustvo larvi prvog stadijuma. Ovaj insekticid suzbija ispilele larve i „dočekuje“ nove larve koje se pile u narednim danima. Aktivna materija insekticida Movento 100 SC u biljkama može da se zadrži i do 20 dana, što mu omogućava njegova fantastična sistemičnost, i gotovo sve vreme efikasnost je maksimalna. Insekticid koji takođe ima veoma bitnu ulogu u suzbijanju kruškine buve je insekticid-akaricid na bazi aktivne materije abamektin, Akaristop.

Preparat Akaristop nema tako izraženu sistemičnost, ali ispoljava veoma dobre efekte na prva tri larvena

stadijuma. Ovaj insekticid poželjno je kombinovati sa insekticidom Movento 100 SC, naročito ukoliko se malo kasni sa primenom Moventa, tj. u zasadu već imamo larve L2 i po koju L3 stadijuma. Kako bi oba insekticida ispoljila maksimalan efekat preporuka je da se uz njihovu primenu doda i Nitropol S i to 3,0 l/ha kao univerzalni i najdelotvorniji okvašivač. U strategiji kontole kruškine buve, kao sjajan nastavak nakon Moventa pokazao se insekticid Delegate 250 WG, na bazi nove aktivne materije spinetoram. Reč je o vrhunskom larvicidu koji ima najbolje delovanje na larvene stadijume L1 i L2. Insekticid poseduje dobru fotostabilnost i perzistentnost, a karakteriše ga još i odlična translaminarna aktivnost. Pored digestivnog, odlikuje ga i veoma dobro kontaktno delovanje, što je svakako veoma korisno kada je borba sa ovakvim insektom u pitanju. Insekticid Delegate 250 WG primenjuje se u količini od 0,4 kg/ha.

Svi pomenuti insekticidi imaju veoma izraženu selektivnost na predatore, tačnije korisne insekte koji mogu biti od velikog značaja kada govorimo o održavanju niske populacije kruškine buve u voćnjaku.

Predatori poput Orius spp. i Anthocoris spp. nakon primene ovih insekticida neometano šire svoju populaciju i na taj način u velikoj meri uzgajivačima kruške olakšavaju posao, bar kada je u pitanju borba sa kruškinom buvom.

55

56

57

Kvalitetno plodišno saće kao bitan faktor uspešnog pčelarenja* Pre deset godina u prepunoj sali, pred više od 300 kragujevačkih i pčelara iz okruženja, koji su sa najvećom pažnjom slušali višečasovno izlaganje uvaženog, danas direktora najvećeg Specijalističkog pčelarskog instituta na svetu, iz Ribnoja kod Moskve, prof. dr V. I. Lebedeva, predavač je izneo tvrdnju koja mi se trajno urezala u sećanje: „Sa mladom maticom rešavamo 7, sa blagovremenim rojenjem 9, a sa kvalitetni plodišnim saćem čak 10 problema savremenog pčelarstva“.

Pčelarenje

Svi mi koji se bavim pčelarstvom, nesumljivo volimo pčele, ali svakako želimo da od njih imamo i koristi.

Slobodno možemo reći da je to visokorizična i nisko produktivna profesija, koja je na ovim prostorima sada u velikoj ekspanziji. Pre trideset-četrdeset godina, dok

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Pčelari proglasili elementarnu nepogodu Izvor: spos.info, 31. maj

Izvršni odbor Saveza pčelarskih organizacija Srbije proglasio je elementarnu nepogodu tokom perioda cvetanja bagrema. Naime, ovogodišnja bagremova paša, koja je i najznačajnija pčelinja paša u Srbiji po količinama meda koje daje, katastrofalno je podbacila u prinosima zbog klimatskih neprilika. Iako je bagrem na većim nadmorskim visinama pred krajem cvetanja,

već sad se može reći da će bagremova paša podbaciti u masi, za teritoriju cele Srbije, prema podacima SPOS-a, za najmanje 65-70 odsto. Ovakva elementarna nepogoda predstavlja veoma lošu vest za pčelare Srbije, posebno na severu, zapadu i istoku zemlje, dok su na jugu Srbije zabeleženi uglavnom simbolični prinosi.

se nije pojavila varoa, klimatske promene i mnoge druge nedaće, sa oko 50 pčelinjih zajednica mogla je porodica pčelara solidno živeti. Danas je ta brojka bar 3-4 puta veća. Zato produktivnost pčelinjih društava mora biti veoma važna, a ona zavisi od više faktora, od kojih je kvalitetno plodišno saće jedno od najbitnijih.

Svaka pčelinja zajednica prolazi kroz 5 faza svog godišnjeg ciklusa razvoja, od kojih je za nas svakako veoma značajan „period intenzivnog razvoja“, koji nastupa neposredno posle smene zimskih dugoživećih pčela, pčelama prolećno-letnje generacije. Te pčele imaju mogućnost negovanja velike količine legla, kao i lučenja voska (ove dve aktivnosti u velikoj su zavisnosti).

Dokazano je da pčele izgrađuju najkvalitetnije saće

58 i sa najmanjim procentom trutovskih ćelija u vreme intenzivog razvoja pčelinjih zajednica. Kućne pčele starosti 12-18 dana imaju najveću mogućnost lučenja voska, pa ih u periodu voćno-maslačkove paše ne treba štedeti, već im to maksimalno omogućiti, a na taj način i u velikoj meri utičemo na smanjenje rojevnog nagona, što je u uslovima savremenog pčelarstva nepovoljno. Ali, kod dodavanja prvih satnih osnova treba biti veoma obazriv i pratiti razvoj svake pčelinje zajednice ponaosob.

Kada dodavati satne osnove u pčelinjim zajednicama?

Pojava „belog saća“ po ramovima pouzdan je znak da je vreme za dodavanje prvih satnih osnova u pčelinjim zajednicama.

Obično, početkom aprila meseca, dok vreme još uvek nije stabilno, posebno što su još uvek niske noćne temperature, nije poželjno „cepati“ leglo, već prvu satnu osnovu dodati izmedju rama sa polenom i leglom sa toplije (južne) strane pčelinjeg gnezda.

Posle oko sedam dana, trebalo bi ponoviti postupak, ali sa njegove druge strane. Ukoliko su ove osnove bar delimično izgrađene, trebalo bi ih odmah premestiti u centar gnezda. U centru su idealni uslovi za njihovu izgradnju: idealna temperatura i vlažnost vazduha, mnoštvo mladih pčela koje neguju leglo (one imaju mogućnost i lučenja voska), a pčelinja zajednica je

narušena gde je najosetljivija, pa teži da u najkraćem roku stanje dovede u prvobitno. Veoma je važno da se satne osnove ne dodaju jedna do druge, već da budu pregrađene sa dva ili više izgrađenih ramova, jer tako pčele brže i kvalitetnije grade saće. Hofmanov ili drugi ugrađeni razmak na ramu, omogućiće pravilno međuramno rastojanje, adekvatnu dubinu i minimalno deformisanje ćelija saća.

Pojačan unos svežeg nektara, a posebno polena (tada 55% izletnica donosi cvetni prah, a to uglavnom donose sa rastojanja do 400 metara od košnice, po Lebedevu), itekako utiče na intenzitet lučenja voska, a količina hrane u košnici veoma malo na to utiče. Zbog toga, treba pratiti kratkoročnu vremensku prognozu, pa ukoliko se u naredna tri dana se očekuje lepo i stabilno vreme, slobodni smo da dodamo satne osnove. U toku aprila i maja meseca imamo maksimalnu količinu legla u pčelinjim zajednicama na našem području i tada imamo maksimalno lučenje voska, a kada prestane leglo nema ni lučenja voska.

Zato u tom periodu treba dodati bar 3-4 satne osnove, zavisno od jačine pčelinje zajednice, meteoroloških uslova i pčelinje paše, a po potrebi i šećernim sirupom „pomoći“ njihovu izgradnju.

U tom periodu matica veoma rado zaleže ove novododate satne osnove, čak kada one i nisu u potpunosti izgrađene, već samo do njihove polovine tj. 5-6 mm.

Svaki ovakav ram daće nam veoma dragoceno leglo koje će u ranoj paši (bagremovoj) dati izletnice ili kućne pčele, a obe su nam jako potrebne.

Ne bi trebalo stavljati satne osnove između ramova sa hranom, jer ih pčele nerado izgrađuju, s obzirom na to da mlade pčele treba da pređu preko tih ramova do satnih osnova, što one izbegavaju.

I najmanji zaperak, ili povezivanje pčela u lance u košnici, definišu stanje koje iziskuje potrebu za satnim osnovama, pa ove signale iz košnice svakako treba blagovremeno prepoznati i iskoristiti.

Sa mladom, kvalitetnom maticom i leglom u različitim fazama razvoja, pčele u najvećoj meri izgrađuju

59 radiličko saće, a što je matica starija, više je i trutovskih ćelija.

luče vosak, a njenim stavljanjem u izolator u velikoj meri se smanjuje njegovo lučenje.

Što više imamo izgrađenih satnih osnova, toliko ćemo oduzeti ramova sa starim saćem, čijim blagovremenim pretapanjem dobijamo, danas na tržistu, veoma deficitaran kvalitetan pčelinji vosak. Najvažniji uslov za kvalitetne satne osnove, upravo je kvalitetan pčelinji vosak.

Danas svi naučnici koji se bave pčelarstvom u svetu, predlažu da treba zameni polovinu plodišnog saća godišnje, a najmanje jednu trećinu. Blagovremena zamena starog plodišnog saća mladim je osnova gajenja jakih i zdravih pčelinjih društava, koja su i najproduktivnija. Novoizgrađeno saće je jedan od osnovnih uslova za zdrav uzgoj pčela.

Sa pojavom jače pčelinje paše, lučenje veće količine voska odvlači pčele od sakupljanja i prerade nektara, pa u tom periodu svakako treba izbegavati izgradnju satnih osnova. Sa završetkom pčelinjih paša prestaje i lučenje voska, sve do proleća naredne godine.

Pčelinja društva koja se pripremaju za rojenje privremeno prestaju da grade saće ili to smanjuju, ali pčele koje čine taj roj veoma brzo i kvalitetno izgrađuju saće u novom staništu (do deset puta više u odnosu na pčele u pčelinjoj zajednici), pa je poželjno roju dodavati uglavnom satne osnove i to u velikom broju. Takođe, u odsustvu matice pčele prestaju da

Uvek moramo stremiti da pčelama omogućimo najbolje uslove za leglo, odgoj mladih pčela i život pčelinje zajednice.

Nije bez razloga rečeno „kvalitetno plodišno saće su pluća svake košnice“, pa omogućimo našim pčelama „da dišu tim punim plućima“. A one će nas, nadamo se, bogato nagraditi. Medna nam 2019. *Rade Kostadinović, pčelar iz Kragujevca, koji samostalno pčelari više od 35 godina,

u Godačici, opština Kraljevo. Trenutno ima oko 100 pčelinjih zajednica, a zvanični predavač je Saveza pčelara Srbije 7 godina, sa održanih 163 predavanja u 5 okolnih država.

60

61

Kruška koja bujno rađa, a lako se čuva Mr. Nebojša Mladenović

Sorta kruške Abate Fetel je trenutno je jedna od vodećih sorti kruške u Srbiji. Poreklom iz Francuske, sazreva u drugoj polovini septembra, ranije za oko 30 dana u odnosu na viljamovku. Stablo je srednje bujno sa srednje razvijenom krunom. Sa dunjom ima vrlo dobar afinitet. Pogodna je za sve oblike krune i sisteme gajenja. Odgovaraju joj plodnija zemljišta (sa većim sadržajem humusa), kao i jaka (preporuka kratka rezidba na pet rodnih pupoljka) i intenzivna rezidba.

Cveta srednje pozno, istovremeno sa viljamovkom.

Dobar je oprašivač za mnoge sorte krušaka (boskova bočica, vilijamovka, junska lepotica, krasanka, rana moretinijeva, crvena viljamovka i dr.), dok nju dobro oprašuju (boskova bočica, viljamovka, krasanka, pakhams trijumf, rana moretinijeva, hardijeva maslovka, konferans i dr).

Sorta Abate Fetel je vrlo rodna kruška. Prorodi u trećoj godini i rađa redovno i obilno. Po rodnosti je slična boskovoj bočici. Ona je izrazito jesenja sorta kruške.

Plod je srednje krupan do krupan, prosečne težine oko 190 grama. Kod nje se ispoljava i partenokarpno obrazovanje plodova.

Plod je atraktivnog izgleda, izduženo – kruškast, zbog čega se teško pakuje. Po površini je često neravan, pa čak i gukast, naročito u delu ka čašici. Čašica je srednje velika i poluotvorena. Smeštena je u plitkom do srednje dubokom i prilično širokom udubljenju.

Peteljka je prosečno dugačka oko dva centimetra.

Ona je zdepasta, mesnata i najčešće direktno

prelazi u plod. Pokožica je tanka, glatka i sjajna, osnovne boje zelenkastožute dok je boja prevlake slamastožuta. Oko peteljke i u donjem delu ploda prevlaka je mestimično prožeta rđastim flekama koje predstavljaju karakteristiku ove sorte. Meso ploda je beličasto-žućkasto, meko, sočno, osrednje topljivo i slatko – nakiselog ukusa.

Mogućnost čuvanja je vrlo dobra. Na vreme ubrana u običnim skladištima čuva se do mesec dana, a u hladnjačama četiri do pet meseci.

U ukupnoj godišnjoj proizvodnji kruške u EU, posmatrano kroz zastupljeni sortiment, sorta Abate Fetel je u samom vrhu (2011. godine bila je na drugom mestu u ukupnoj proizvodnji iza sorte konferans, a ispred sorte viljamovke), a u Italiji je vodeća sorta.

BIOLOŠKI INSEKTICID

Biološki insekticid za zaštitu od larvi jabukinog smotavca Cydia pomonella u jabukama, kruškama, dunjama, nashi (azijskim kruškama) i orasima.

Isti nivo zaštite kao i kod konvencionalnih sredstava za zaštitu bilja Ne ostavlja rezidue, vrlo kratke karence Bez mogućnosti pojave rezistencije Ne šteti korisnim insektima, siguran za korisnika i okolinu Odlično rešenje za proizvođače koji prate trendove „od polja do stola“

www.arystalifescience.eu

63

64

65

Agro IT Svet Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede Izvor: www.ekapija.com

Robot koji može da nabere 25.000 malina na dan Izvor: B92, 31. maj

Robot specijalizovan za branje malina u tom poslu dvaput je uspešniji od ljudi jer za dan nabere 25.000 malina, dok je ljudski maksimum 15.000 plodova.

Osmislio ga je profesor robotike na Univerzitetu Plimut Martin Stelen, a projekat je razvila kompanija Fildvork robotiks. Robot koristi

tehnike mašinskog učenja da bi identifikovao “zrele” maline i za to koristi svoje kamere i senzore.

Kada pronađe “dobru” malinu za hvatanje, njegove hvataljke, koje podsećaju na štipaljke za roštilj, hvataju plod i beru ga, a potom ga

stave u korpu.

Tehnologija za razvoj je koštala skoro 900.000 dolara i koštaće još više jer konstruktori imaju u planu da razviju nove sposobnosti ovog uspešnog radnika.

Spoj robotike i etičkog mlekarstva Izvor: eKapija, 4. Jun

Bannister Downs je porodična mlekara u kojoj se odgajaju krave za mužu, a zatim se na istom mestu vrši prerada, flaširanje i pakovanje mleka i mlečnih proizvoda. Neverovatan i inovativan industrijski kompleks za proizvodnju mleka na zapadu Australije projektovao je studio Bosske Architecture. Projekat je osmišljen sa namerom da istakne inovacije u oblasti proizvodnje mleka, a vlasnici nameravaju da vrata drže otvorena za sve one koji su zainteresovani da nauče nešto o etičkom mlekarstvu i muži krava.

Glavna ideja na kojoj se zasniva

koncept etičkog mlekarstva se odnosi na to da se krave muzu samo onda kada one to hoće, a robotizovane mašine za mužu ovu uslugu pružaju 24 sata dnevno.

Izvoz softvera iz Srbije prešao milijardu evra Izvor: Tanjug, 2019.

Direktor vladine kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović istakao je da je Srbija sada prepoznatljiva po izvozu IT proizvoda i softvera, te da je po tome ovaj privredni segment danas premašio poljoprivredu. „Izvoz IKT sektora prošle godine za samo 11 meseci je prešao milijardu evra“ istakao je Jovanović u izjavi za Tanjug. Prema njegovim rečima, IT sektor se prožima kroz svaki segment i bez razvoja IT ne može da se razvije ni jedan drugi segment, uključujući poljoprivredu. „IT je

66 našao svoje mesto u svim granama domaće privrede“, kazao je Jovanović.

Tokom tribine na temu ,,Ulaganje u budućnost Srbije kroz znanje”, koja je održana u Domu omladine, govorilo se o IT tehnologijama i razvojnom putu start-upova u Beogradu.

Reč je bila o tome na koji način da se dođe do subvencionisanja IT ideja, kreditiranja inovacija i ostalih programa podrške ovom sektoru kako u Beogradu, tako i u celoj Srbiji.

Jovanović je podsetio da je digitalizacija jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, te da se ona zasniva na nekoliko stubova a to je reforma javne uprave, reforma sistema prosvete, razvoj IKT sektora i razvoj infrastructure koja je, kako on ističe, neophodna za razvoj digitalizacije.

On je istakao da Vlada Srbije radi na promeni okruženja, zameni školskih kreda i tabli tabletima

i digitalnim udzbenicima, kako bismo, kako kaže, zadržali mlade, koji bi ulagali u sebe i budućnost svoje države.

dve firme su ove godine zaradile 20 miliona evra, dok u prošloj 16,4 miliona evra”, precizirao je Petronijević za Tanjug.

Takođe je govorio o aktivnostima prekvalifikacije koje sprovodi Vlada Republike Srbije, a na kojima zainteresovani mogu da se kvalifikuju kroz relativno kratke kurseve od šest do devet meseci i da steknu IT znanja kako bi postali IT junior eksperti. ,,Preko 35 odsto njih koji je učestvovalo na ovim prekvalifikacijama već je našlo posao u IT sektoru”, zaključio je Jovanović.

Nikola Krstić iz startup preduzeća u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu kaže da su Tehnološki park u Beogradu i finansijska pomoć grada Beograda bili prekretnica u razvoju njegovog biznisa. „Tehnološki park je pravo mesto za inovativne biznise, dok proizvod ‘rukavica za slepe’, koju pripremamo i koja je u finalnoj fazi, ne postoji u svetu i upravo zato sada radimo na zaštiti ovog patenta”, ističe Krstić u izjavi Tanjugu.

Član gradskog veća Dragomir Petronijević je istakao je vlada ulaže u IT sektor i moderne tehnologije pre svega s ciljem da se olakša život građanima. ,,Cilj je da se birokratija smanjuje i da se manje ide na šaltere. Naši najmlađi treba da iskoriste svoja znanja i kroz finansijsku podršku države kreiraju sebi nova radna mesta. U naučno-tehnološkom parku samo

Petronijević je inače najavio takmičenje za ,,Najbolju žensku inovacionu ideju” čiji je nagradni fond u vrednosti od pet miliona dinara. Takođe zainteresovani za ulaganja, kredite i subvencije u IT sektoru i inovacionim tehnologijama mogu da prate obuke ,,Znanjem do cilja”, kao i otvorene konkurse na sajtu www.znanjemdocilja.rs.

67

69

68

69 bokor ivanjskog cveća koje od tada prijatno miriše na med. Uoči Svetog Jovana, u narodu poznatijeg kao Ivanjdan, žene širom Srbije pletu venčiće od cveća i uveče ga stavljaju ispred kućnih vrata. Ako venac od ovih naročitih cvetova na praznik osvane pred kućom, veruje se da će porodicu zaštititi od svake nedaće.

Venac od cveća simbolizuje lepotu prirode, kao i to da svaki čovek treba da ima vrline i čini dobra dela.

U narodu se veruje da na Ivanjdan sunce zastane na trenutak što ljude čini srećnim i raspoloženim. Osim lekovitim pripada i medonosnim biljkama, a koristi se za bojenje sira i zgrušavanje mleka. Ova tradicija sačuvana je i danas u nekim delovima Grčke.

Venčići za blagostanje - Bogorodičin pomoćnik Olivera Gavrilović, dipl. inž. poljoprivrede

Postoji dan kada ih pletemo u nadi da će nas zaštiti, doneti radost i berićet našem domu. Venčići od žutog cveća, okačeni na kapijama i vratima - Galium verum L.Ivanjsko cveće pripada familiji Rubiaceae. Sam naziv je grčko-latinskog porekla i to od grčke reči: gala – mleko (zato što se neke vrste koriste za zgrušavanje mleka) i latinske verus - istinit, pravi. Na prostorima ima brojna imena, kao broćac, broćika, ivan-cvet, ivanova trava, sirište, sirištica, žuto ivanjsko cveće, gospin prostirač, gospina stelja i jovanova travica. Poljoprivrednicima je poznata „bliska rođaka“, prilepača (Galium apparine).

Ivanjsko cveće je veoma rasprostranjena evroazijsko - submediteranska vrsta koja je odatle preneta u Severnu Ameriku. Raste na livadama, pored puteva, listopadnih šuma, proplancima, pašnjacima.

Po predanju Devica Marija je Ivanjsko cveće stavila je u kolevku gde je prvi put položen Isus Hrist. Na osnovu ovoga predanja i sami možete da procenite kolika je moć ove biljke koja se u davna vremena veoma cenila, a danas je u velikom broju slučaja zaboravljena.

Trudna Bogorodica, prilegla je da se odmori na

Miris na med potiče od esencijalnog ulja, a pored njega biljka sadrži flavonoide, glikozide, etarsko ulje, organske kiseline i malo etarskog ulja. Ivanjsko cveće sadrži još i vitamin C, minerale, heterozide, saponozide, vosak, tanine, crvenu boju. Kao droga se koristi gornji deo procvetale biljke (Galii veri herba) koji se sakuplja po suvom i sunčanom vremenu.

To je višegodišnja, zeljasta biljka, stabljika je uspravna i dostiže visinu od 30 - 150 cm obrasla nežnim dlačicama

ili gola. Cvetovi su sitni, sakupljeni u metličaste vršne cvasti čija je osovina gusto obrasla kratkim dlakama.

Krunični listići su zlatno žute boje i mirišu na med.

Berba je u u toku jula pa sve do septembra. Bere se po lepom i sunčanom vremenu, suši u hladovini ili u sušarama. Na našim prostorima se ne gaji plantažno, jer je raspostranjena i bere se kao samonikla.

Ivanjsko cveće ima dugu tradiciju u lečenju pojedinih oboljenja. U narodu se veruje da čisti jetru, anemiju kod dece, tera nesanicu, ona je i dobar diuretik, sedativ, regulator metabolizma tiroidne žlezde.

Pomaže u lečenju anemije, akni, lišajeva, ekcema, oboljenja uterusa, hidropsije, oboljenja mokraćne bešike i bubrega, histerije, epilepsije, lezije, gojaznost, insomnija, vrtoglavice. Osnovna namena ivanjskog cveća je lečenje oboljenja tiroidne žlezde.

Još jedna stranica ispisana, zaboravljene i moćne, magične i lekovite biljke Ivanjsko cveće.. „Priroda nas nikad ne vara, mi smo ti koji sebe zavaravamo“. (Žan Žak Ruso).

70

71

TRIGLAV

TRI SVETA, TRI GLAVE

Nebo, zemlja i podzemlje- tri sveta nad kojima vlada bog Triglav. Ovo ratničko božanstvo bilo je izuzetno poštovano među starim Slovenima, a verovali su da Triglav nosi zlatne poveze preko očiju kako ne bi mogao da vidi greške koje ljudi prave jer im je bio veoma naklonjen, o čemu svedoče brojni kipovi posvećeni ovom bogu. Triglav je bog kog su obožavali uglavnom baltički i polapski Sloveni, ali i oni u Rusiji i u bivšoj Jugoslaviji, tačnije Sloveniji gde se izdiže planina Triglav.

Iako je zastupljeno verovanje da Triglavove glave predstavljaju tri sveta koja su pod njegovom kontrolom, postoje i stručnjaci koji smatraju da svaka glava označava po jedno božanstvo- Svarožića, Sivu i Crnboga - odnosno gospodara neba, gospodaricu zemlje i gospodara podzemlja. Neki pak veruju da tri glave označavaju tri letnja meseca tokom kojih Triglav vlada.

Kada su u pitanju simboli ovog boga, Triglav je najčešće prikazivan sa kopljem jer je bio ratničko božanstvo, a njegova životinja je bila crni konj i naravno koristila se za gatanje koje se odvijalo po principu: konj se puštao da prođe kroz 9 kopalja crne i bele boje. Ako bi konj dodirnuo crna koplja to se tumačilo kao loš znak, a ako bi dotakao bela koplja to se tumačilo kao uspeh u predstojećoj borbi/ ratu. Ipak, ukoliko se gatalo direktno pred neku bitku, u bitku se išlo samo ukoliko bi konj zaobišao sva koplja. U nekim germanskim izvorima navodi se da su simboli Triglava bili konj, grožđe i guska.

Hramovi posvećeni bogu Triglavu uglavnom su se nalazili na planinama, a uvek se u njihovoj sredini sadilo drvo hrasta, koje su Sloveni smatrali svetim drvetom. S dolaskom hrišćanstva usledio je raspad kulta boga Triglava, iako je on bio duboko ukorenjen u narodu.

Brojne prolećne obredne pesme čuvaju sećanje na boga Triglava: ,,Grad gradila bela vila, Bela vila Samovila, Od istoka do zapada, Od zapada do sjevera, Od sjevera pa do juga.

Grad gradila nagradila Po svom svetu velikome, Po tom zraku prostranome, Po tom zraku triždi zraku.

Nagradila, napravila Celog grada od merđana, A zidove od biljura, Jasne stole od alema, A prestole od dragoga.

U njem sedi višnji bože.

On mi gledi na tri strane, Na tri strane u tri sveta: Na nebeskog, pod nebeskog, I na onog pod zemljicom.

Svuda gledi, svuda vlada, Svuda čini što mi treba.’’

Jelena Maravić, novinar

72

PRIJAVA ZA ČASOPIS

73

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

Fabrika za proizvodnju i formulisanje sredstava za zaštitu bilja U fabrici pesticida u Bačkom Petrovcu, proizvodnja pesticida odvija se u skladu sa najvišim standardima Evropske unije.

Fabrika je opremljena najsavremenijom opremom koja garantuje maksimalnu zaštitu životne sredine i čoveka.

Bezbedna proizvodnja Kvalitetni proizvodi Zdravi plodovi Zadovoljni kupci

Industrijska zona bb, 21 470 Bački Petrovac tel.: 021/ 780 566 www.agromarket.rs www.agrosvet.rs f / AgroSvet

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

75 Mladen Tatić

STRUČNA SLUŽBA:

direktor sektora Seme

063/651-990 Sanja Petro-Gajić

Dr Ivan Krošlak direktor marketinga

SLUŽBA PRODAJE:

AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Perica Sailović, +387 65/841-388

DC Kragujevac Goran Petrović, 063/105-83-20 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Željko Ilić, 063/590-296 Tomislav Mićić, 063/112-44-01 Nataša Radovanović, 063/651-519 Miloš Đorić, 063/590-102

DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Maja Mirković, +387 65/146-875 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Aleksandar Lukić +387 66/900-778 Kristijan Veber, +387 66/001-352 Miloš Todorović, +387 65/843-244

DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 Mario Rajič, +387 66/289-439

sektor Seme

063/106-63-55 Dragan Lazarević

063/86-30-809 Marko Minić

rukovodilac Stručne službe

063/580-958 Danijela Radujkov DC Sombor 069/51-06-121 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica 063/625-531 Mladen Đorđević DC Kragujevac 063/105-81-94 Bojana Karaklajić DC Beograd 069/50-70-997 Agneš Varga DC Beograd 063/105-80-17 Stefan Marijanović, promoter, DC Kragujevac 062/313-572 Miloš Stojanović direktor sektora Ishrana bilja

063/414-722 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55 Marija Bujagić DC Kragujevac 063/590-034 Miloš Pavlović DC Beograd 069/507-53-92

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Anđelka Kovač, 063/625-974

sektor Seme

069/511-06-44

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 Ivan Valent, 063/628-175 DC Sombor Zoran Radanović 063/438-583 Slovenka Nikšić, 063/112-01-38 Irena Simonović, 063/106-66-06 Biljana Leković, 063/11-20-767 Milenko Abadžin, 063/590-139 DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Nataša Petrović, 063/105-82-76 Živka Ilić, 069/50-913-31

AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Milica Pavićević, +382 69/388-778 Vesko Jovanović, +382 69 370 180 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +377 45/334-465 Nexhat Maxhuni, +386 49/733-872 Eljmaz Orana, +377 44/311-930 Nerdian Ahmedi +386 49/869-333 Zahvaljujemo se autorima tekstova i

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 Nikola Petrović, 063/626-953

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 63 AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1: Agromarket, 2004-

. - Kragujevac

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 Senka Romić, 069/50-70-827

fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs

PREMIUM KOKTEL FOLIJARNA ISHRANA I ZAŠTITA OD KOROVA

76

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs