AGROSVET 71

BESPLATAN PRIMERAK

god.XII br. 71

decembar 2015.

AGROSVET

AGROSVET 71 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/74-81-920 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - rukovodilac stručne službe, DC S. Mitrovica 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš, 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac, 063/105-81-94 Momčilo Pejović - DC Subotica, 063/693-147 Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175 Igor Šćekić - DC Sombor, 069/510-61-21 Miloš Stojanović - rukovodilac sektora ishrane bilja, DC Valjevo, 063/414-722 Milan Raković - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078 Goran Radovanović - DC Niš, 069/50-70-979 Bojana Stanković - DC Kragujevac, 063/861-86-33

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641 Marko Vidaković, 069/50-808-76

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Podgorica DC Bijeljina Spaso Popović, + 382 67 207-104 Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Gojko Ljumović +382 69 183-032 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Jovo Vujević, + 387 65 189 104 Miroslav Vesić, +387 66 394-750 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 983-150 Maja Mirković, +387 65 146-875 Lolo Marčeta +387 65 867-775

ŠTAMPA: „KipKap“ Loznica Tiraž 7000 primeraka web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

DC Priština Naser Spahiu +386 49-733-814 Eljmaz Orana +386 49-733-815 Nerdian Ahmedi +386 49-869-333

SADRŽAJ REČ UREDNIKA ↘

4

25 GODINA↘

5

VOĆARSTVO U 2015.-LAKŠE SE DIŠE ↘

9

SEZONA ZA PAMĆENJE, ILI MOŽDA, ZABORAV ↘

12

OGLEDI, JEDINI PUT KOJI POMAŽE U ODLUČIVANJU ↘

15

MONOKULTURA: DA ILI NE ↘

19

REZULTATI VREDNI PAŽNJE ↘

20

BIOZAŠTITA BILJAKA↘

25

PČELARENJE ↘

37

STENICE KAO ŠTETOČINE U VOĆARSTVU ↘

38

VILLAGER ČISTAČI SNEGA ↘

40

LEPINOX PLUS-NOVI BIOINSEKTICID U BORBI PROTIV GUSENICA

42

DRUGI PIŠU ↘

44

PRIRODNI LEK SA MIRISOM JESENI ↘

46

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘

49

POVRATAK U BUDUĆNOST SRPSKOG POVRTARSTVA↘

52

HELIOSEC-NAJBOLJA PRAKSA ZA UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA↘

54

EKOLOŠKE CRTICE ↘

56

POLJOSTATISTIKA ↘

58

AGROSVET

REČ UREDNIKA↘

I

tako, dan za danom polako zaklapamo stranice registratora koji je označen sa rednim brojem 2015. Godina na izmaku. Po čemu ćemo je pamtiti, kako je oceniti, šta će reći završna računica?

Prvo promišljanje i odgovor suša, a zatim suša nakon poplava jer jedno bez drugog ne ide, zatim manji prinos gotovo svih proizvedenih plodova, smanjen izvoz, poskupljenje svega, izostanak pravovremenih subvencija, protesne vožnje, zemljište... I tako gotovu u nedogled. Suma, sumarum, neveselo.

Međutim zašto ispratiti staru, a dočekati Novu, 2016. u takvom raspoloženju. Ide novih 365 dana u kojima bi trebalo da smo pametniji ako ništa drugo bar za ovih prethodnih tristotine i nešto dana i noći. Treba se radovati novim izazovima, sanjati neko nove snove i biti vođen srećnom zvezdom.

I verovati u sebe i svoje bližnje. Jedino to.

I zbog toga dragi Čitaoče, ostavljam Ti belinu ovog papira da sam sebi postaviš ciljeve koje želiš da ostvariš u 2016. godini...

I budi objektivan, poželi nemoguće jer ćeš samo tako moći da ih ispuniš.

4

AGROSVET

25 GODINA ↘ Priredili: Dr.Ivan Krošlak, Dragan Đorđević dipl.inž.polj.

N

akon četvrt veka postojanja, Agromarket je danas vodeći proizvođač, zastupnik i distributer širokog portfolia proizvoda na tržištu Zapadnog Balkana. Od početne delatnosti kompanije, veleprodaje i maloprodaje osnovnim repromaterijalom za primarnu poljoprivrednu proizvodnju u regionu centralne Srbije, kompanija Agromarket je tokom 25 godina izrasla u jedan od vodećih snabdevača tržišta pesticida, semenske robe i garden uređaja u celom regionu.

Pesticidi, semenska roba i garden uređaji okosnica su razvoja kompanije. Distribucijom pesticida Agromarket pokriva 1/3 celokupnog tržišta Srbije, dok prometom semenske robe zauzima 1/4 tržišta.

Tržište garden proizvoda tj. tržište mašina i alata kako za poljoprivredu tako i hobi i profesionalnu primenu kvalitetno je pokriveno najširim prodajnim portfoliom u zemlji zahvaljujući kojem Agromarket sa dva pozicionirana brenda Villagerer i AGM dominira i ostvaruje udeo od 25 % celokupnog tržišta baštenskih proizvoda.

Najbrže rastući portfolio kompanije u poslednjih par godina je segment specijalizovanih vodotopivih i tečnih đubriva pod brendom Fitofert sa kojim Agromarket zaokružuje kompletnu paletu proizvoda u domenu primarne poljoprivredne proizvodnje.

stranih selekcionih semenarskih kuća (NS seme, KWS, ZP, Franchi sementi, Caussade...), proizvoda garden programa (Oregon, Fiskars, Dolmar, Lawor-wash, Al-Ko, Alpina, Telwin, G.F., Di Martino, Elpumps...), opreme za navodnjavanje (Sunstream, AgroDrip), folija za plastenike (Illeri Plastic) i supstrata (Terracult).

Najveća energija tokom godina je ulagana u razvoj stručne službe, koja je na današnji dan najbrojnija stručna podrška poljoprivrednim proizvođačima na terenu. U okviru stručne službe rade saradnici specijalisti za zaštitu bilja, tehnologiju proizvodnje i ishranu bilja. Uspeh ne samo ove službe već i cele filozofije kompanije ogleda se u uspesima proizvođača sa kojima se ostvaruje saradnja. Provereni saradnici svakodnevno prate raznoliku biljnu proizvodnju, predlažu agro i pomotehničke mere, usaglašavaju preduzimanje potrebnih mera zaštite posebno vodeći računa o bezbednoj primeni pesticida, zaštiti onog koji ih primenjuje, očuvanju životne sredine i najvažnije, zdravlju krajnjeg korisnika. Saradnici za ishranu bilja uz pomoć mobilne laboratorije obavljaju analize zemljišta, supstrata i vode, a na bazi toga uz upotrebu najsavremenijeg softvera daju preporuke za proizvodnju.

Poslednjih godina, stručni tim kompanije Agromarket uvodi i bio liniju, odnosno biopesticide i fitovakcine, zaokružujući na taj način ponudu prema oba segmenta proizvodnje - prema organskoj i ka konvencionalnoj proizvodnji.

Uz svoje proizvode, Agromarket je zastupnik brendova vodećih svetskih proizvođača pesticida (Syngenta, Du Pont, Dow AgroSciences, Bayer Cropscience, United Phosphorus, Arysta LifeSciences, Sinochem Ningbo, Agriphar, Spiess Urania, Cheminova, Nissan Chemical Industries, Mio, Zapi, Goemar, Mio, Cinkarna...), domaćih i ino-

Kroz integrisani miks koji spaja tradicionalne i moderne alate komunikacije, kompanija Agromarket komunicira sa širokim auditorijumom različitih profila ciljanih javnosti. Stručna predavanja i prezentacije širom celog regiona, stručni časopis Agrosvet koji izlazi 5

već 12 godina, video materijali, komunikacija kroz društvene mreže i direktan kontakt kroz SMS servis, kompanijske internet prezentacije - osnova su ukupne produkcije sadržaja koju kompanija plasira kroz svoje navedene, kao i kroz druge, masovne medije.

Važan deo nastupa na tržištu su i sajmovi koje kompanija organizuje, a koji su pre svega orijentisani na biznis segment. Tradiconalni EXPO kućni sajmovi koje Agromarket krajem februara svake godine organizuje u Kragujevcu, Bijeljini, odnosno Banja Luci i Podgorici okupe preko 2500 poslovnih partnera i prijatelja predstavljaju nezvanični početak trgovanja poljorepromaterijalom i garden proizvodima

Najdinamičniji segment kompanije koji se najbrže razvija je garden sektor. Brend Villager, sa deset godina tradicije, je prepoznat na tržištu kao „value for money“ brend koji svoju poziciju potvrđuje kvalitetnim i širokim portfoliom proizvoda ali i usluga: servis, rezervni delovi, ovlašćena prodajna mreža.

Villager je svojim kvalitetom izborio mesto i na zahtevnom tržištu Evropske Unije, u koju se plasman obavlja preko kompanije Villager Slovenija. Uz slovenačko tržište, Villager je dostupan na tržištima Češke, Slovačke, Grčke, Hrvatske, Albanije, Makedonije, Rumunije, Francuske, itd. Uz brend Villager, zaokružen je nastup na tržištu kroz AGM brend koji je pozicioniran u hobi segmentu.

AGROSVET

Agromarket je dugogodišnjim razvojom svoje prodajne mreže dostigao vodeću ulogu u regionu po logističkim mogućnostima.

Distributivna mreža je dobro organizovana i pozicionirana i predstavlja značajnu konkurentsku prednost. Distribucija proizvoda se odvija kroz rad 8 distributivnih centara u Srbiji i to Kragujevac, Beograd, Valjevo, Niš, Subotica, Sombor, Sremska Mitrovica i Zrenjanin. Razvoz proizvoda se svakodnevno obavlja do preko 3500 malo i veleprodajnih objekata, od čega više od 2000 poljoprivrednih apoteka, poljoprivrednih imanja i zemljoradničkih zadruga, više od 100 hipermarketa i oko 1000 objekata koji prodaju garden proizvode.

Van granica Srbije, kompanija Agromarket je organizovana kroz predstavništva u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sloveniji i Kosovu, čime svakodnevno kroz komunikaciju sa svim tržištima, kompanija dokazuje poziciju regionalnog lidera.

Prve godine XXI veka donele su i smeli ulazak kompanije Agromarket u primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Sjedinjavanje proizvodnje i prodaje pod istim krovom stvara uslove za razvoj i jačanje Agromarket Grupe. U okviru Agromarket Grupe posluju preduzeća PIK „Južni Banat“ iz Bele Crkve, PD „Zaječar“ iz Zaječara, Fabrika za proizvodnju vodotopivih i tečnih đubriva „Fertico“ iz Niša, Fabrika za proizvodnju i formulisanje sredstava za zaštitu bilja u Bačkom Petrovcu preduzeća za doradu semena „Agroseme“ u Kikindi, odnosno „Semenarstvo“ u Šapcu i silosi “Natalinci” u Natalincima i Kragujevcu.

Posvećenost kompanije uvođenju i primeni najsavremenijih tehnologija, ali i jasno opredeljenje da se u proizvodnji dobije proizvod vr-

hunskog kvaliteta u Poljoprivredno industrijskom kombinatu Južni Banat vidi se veoma jasno.

U kombinatu je organizovana proizvodnja na blizu 2000 hektara, od čega je preko 350 hektara pod zasadima jabuke, breskve, nektarine i kruške, a na 75 hektara se proizvodi vinsko i stono grožđe. Uz to, godišnje se proizvede i preko 200.000 „knip“ i „magnum“ sadnica jabuke i kruške koje su namenjene kako za proširenje sopstvenih zasada tako i i za dalju prodaju. Celokupna voćarska proizvodnja se odvija u sistemu „Global Gap“ sistema kvaliteta što omogućava da se proizvodi mogu naći na tržištu kako Evropske Unije tako i Rusije. Novina u 2015. je puštanje u rad najmodernije ULO hladnjače kapaciteta 6500 tona, sa novom klasirnicom za klasiranje na principu vodenih tokova i pakirnicom sa mašinom za klasiranje na principu vodenih tokova.

Na preko 1000 hektara odvija se i proizvodnja semena strnina, suncokreta, kukuruza i uljane repice.

Proizvodnja, kako voćarska, tako i ratarska organizuje se u zalivnom sistemu kao i u sistemu protivgradne zaštite. Međutim mnogo više od svega toga u Beloj Crkvi predstavljaju visoko stručni saradnici koji su uz primenu najnovijih dostignuća u oblasti tehnologije proizvodnje doprineli ostvarenju i preko 120 tona po hektaru vrhunskih plodova jabuke. Svi oni, pored znanja stečenih na domaćim fakultetima, prošli su brojna usavršavanja u najrazvijenijim voćarskim regijama Italije i Slovenije. Uz to, iz zemalja EU angažovani vrhunski savetnici poslednjih godina ističu sa zadovoljstvom da su učenici u mnogo čemu prevazišli učitelje.

Zahvaljujući ovome, zasadi voća u Beloj Crkvi postali su i svojevrsna učionica u kojoj se tokom godine, kroz zimske škole voćarstva, stručne posete tokom sezone i dane polja praktično i teoretski edukuju voćari iz Srbije i susedstva. Ipak najveća škola na otvorenom predstavlja Dan polja koji se svake godine održava u drugoj dekadi meseca juna kome prisusutvuje preko 1200 proizvođača iz zemalja regiona.

Kada se govori o voćarskoj proizvodnji u okviru poslovnog sistema 6

Agromarket Grupa logičan nastavak je u Zaječaru u okviru imanja Poljopriverdno dobro Zaječar gde se proizvodnja višnje sorte »Oblačinska« obavlja na 130 hektara, a na 10 hektara je proizvodni zasad šljive, sorte »Stenli«. Programi hemijske zaštite i ishrane koji se primenjuju na plantažama su usaglašeni sa regulativnom o ostacima pesticida i mineralnih đubriva za zemlje EU i SAD tako da se plodovi mogu naći na oba ova tržišta što je komparativna prednost proizvoda iz Zaječara. Ubrani voćni plodovi prerađuju se u hladnjači kapaciteta prijema 1500 tona godišnje. Na procesnoj opremi tokom sezone prerade višnje, šljive, kupine, šipurka kao i šumskog voća dobije se preko 4000 tona vrhunskog kvaliteta usaglašenih sa ISO 22000 standarda kvaliteta. Zahvaljujući svemu tome, kvalitetnim proizvodima snabdeva se industrija hrane, proizvođači džema, voćnih jogurta, sokova, konditorska industrija, baker proizvodi, destilerije i veletrgovine u evropskim i prekookeanskim zemljama.

Pored voćarske PD Zaječar karakteriše i semenska proizvodnja sorata i hibrida vodećih domaćih i inostranih selekcionih kuća. Na oko 1000 ha umnožavaju se sorte strnina i hibridi suncokreta, a na oko 200 ha proizvodi se i merkantilni kukuruz, odnosno suncokret i trave. Proizvedeno seme pšenice, raži, tritikala dorađuje se u centru za doradu odakle se preko 2500 tona plasira na tržišta Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova... Četiri procesa, primarna poljoprivredna proizvodnja, uskladištenje i dorada semena te njegova distribucija daju pun rezultat kada su u jednom lancu. Da bi se ova četiri posla obavila kvalitetno i u pravo vreme nužna je vrhunska organizacija, stručni ljudi, pouzdana oprema, a to poseduju skladišno-doradni kapaciteti koje poseduju centri “Agroseme” Kikinda i “Semenarstvo” Šabac članice Agromarket Grupe. U ovim doradnim centrima radi više od 70 stručnih, vrednih i odgovornih zaposlenih koji i uz pomoć vrhunske opreme, linije “Hide” i “Lind”, uspešno ostvaruju zadate ciljeve.

AGROSVET

“Agroseme” poseduje podna skladišta koje mogu da zapremine preko 5000 tona, kao i 18 silo ćelija kapaciteta preko 10000 tona zrnaste robe. U okviru doradnog centra instalirana je i sušara za kukuruz sa mogućnošću sušenja 480 tona.

S druge strane, “Semenarstvo” Šabac, raspolaže podnopaletnim skladištem površine 6000 m2 kao i zasebne ćelije kapaciteta 40, 100 i 200 tona. U Šapcu se koriste i 88 “Konskilde” silo-ćelija kapaciteta preko 12000 tona čime je omogućeno potpuno razdvajanje zaprimljene robe po sortama, hibridima, proizvođačima ili kvalitetu. Oba doradna centra raspolažu sušarama na tečno-naftni gas sa dnevnim prijemom od 80 do 120 tona gde se u 10 komora kapaciteta 50 tona svaka, suši i skladišti kukuruz.

Na 32. kilometru od autoputa Beograd nalaze se „Silosi Natalinci“ koji od 2011. godine posluju u okviru sistema Agromarket Grupa.

Osnovna namena je uskladištenje, sušenje i pakovanje zrnaste robe, pre svega kukuruza i pšenice ali i ostalog ratarskog bilja u instaliranih 12 silo ćelija ukupnog kapaciteta 12000 tona. Takođe, u pogonu je instalirana i vertikalna dvodelna sušara na tečni mazut sa tampon ćelijom koja prima 300 tona kukuruza. Deo celine skladištenja zrnastih proizvoda u okviru Agromarket Grupe predstavlja i silos „Žitoprodukt“ u Kragujevcu sa skladišnim prostorom za 45.000 tona.

Najnovija u nizu članica Agromarket Grupe koja je ušla u sastav grupe u 2015. godini je Fabrika za proizvodnju i formulisanje sredstava za zaštitu bilja u Bačkom Petrovcu ispunjava sve preduslove da uz snažnu pomoć i podršku matične

kompanije izbije u sam vrh domaćih proizvođača pesticida. Istovremeno, zahvaljujući fabrici, povećava se ponuda pesticida čime se kompletira portfolio sredstava za zaštitu bilja Agromarketa.

U pogonima se proizvode i formulišu preparati tečnih, praškastih i granulisanih formulacija. Prilagođavanje potrebama krajnjih korisnika ogleda se i kroz uvođenje novih linija za pakovanje praškastih pesticida, kao i mogućnosti pakovanja tečnih preparata manjih zapremina.

Proizvodnja je koncipirana prema najnovijim standardima Evropske Unije na najsavremenijoj opremi, čime se obezbeđuje maksimalna zaštita čoveka i njegove okoline.

U sastavu Agromarket Grupe posluje i Fertiko, jedina domaća fabrika za proizvodnju specijalizovanih mineralnih kristalnih vodotopivih i tečnih formulacija hraniva za prihranu gajenog bilja pod brendom Fitofert koja svoje proizvode ali i znanje prenosi na domaće, susedna, kao i udaljena tržišta kao što je tržište Ruske Federacije. Pored standardnih kristalnih formulacija, razvijeni su specijali Fitofert Tomato, Peper, Melon i Beri, tečni biostimulatori Fitofert Humistart, Humisuper i Aminoflex, a tu su i formulacije mikroelemenata sa borom, cinkom, manganom, kalcijumom, gvožđem. Poslednje godine rad fabrike Fertiko se odvija u dva paralelna procesa – unapređenje proizvodnje i pakovanja s jedne i naučno-istraživački rad s druge strane. Nove linije za pakovanja omogućuju paletu proizvoda od 10 grama do 10 kg, odnosno od 200 mililitara do 200 litara. Takođe, na osnovu analiza saradnika i iskazanih potreba klijenata sa terena, 7

za pojedine kupce se rade i specijalne nestandardne formulacije, a sve sa ciljem zadovoljenja krajnjeg korisnika. Istovremeno, saradnja sa naučnim institucijama iz Južne Afrike, Indije, Kanade i SAD aktivirala je razvoj i rad u laboratorijskim uslovima na biostimulatorima i mikroorganizmima. Kao rezultat toga u 2015. godini razvijena je i tržištu predstavljena specijalizovana linija proizvoda Enerdži sa bioaktivatorima AFP kompleksa. Uspesi na oba polja delovanja inicirali su nastavak istraživanja i formulisanja tzv. specijala, kao i novih proizvoda iz grupe biostimulatora i primene mikroorganizama.

Sektor poljoprivrede je dopunjen i opremom za navodnjavanje kompanija “SanStrim” i “AgroDrip”, folijama firme “Illeri plastik”, supstratima renomirane nemačke kompanije “Terakalt” i mnogim drugim proizvodima koji su neophodni za pokretanje primarne poljoprivredne proizvodnje. Širok asortiman kvalitetnih proizvoda, povoljne cene i uslovi prodaje, efikasna i brza isporuka, stručna podrška u svim segmentima karakteristike su koje su kompaniju dovele na lidersku poziciju u Srbiji ali i regionu.

Iza ovako pozicionirane kompanije stoje ljudski resursi kao osnovna vrednost i najveća snaga kompanije. Kompanija Agromarket trenutno zapošljava 300 saradnika, od toga preko 100 visokoškolaca i to 60 inženjera poljoprivrede raznih specijalnosti, 2 doktora poljoprivrednih nauka, više od 80 saradnika sa srednjom stručnom spremom i preko 60 kvalifikovanih radnika u delu transporta, servisa i održavanja. Stručan, iskusan, pouzdan i motivisan tim je osnov uspeha i garancija budućeg uspeha.

Razvoj je usmeren ka tome da kompanija regionalno postane prepoznata kao kompanija koja stoji iza kvalitetnih proizvoda koji ulivaju poverenje kupcima i čijom upotrebom se omogućava profitabilna proizvodnja koja čuva životnu sredinu, kao garant za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane, kao neko ko sa punim razlogom može da kaže, da već 25 godina NAMA VERUJU.

Stojimo iza najšireg portfolia kvalitetnih proizvoda koji: -

ulivaju poverenje kupcima,

-

primenom spajaju profitabilnu proizvodnju koja čuva životnu sredinu,

-

su garant za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane,

-

ima odličan odnos cene i kvaliteta,

Agromarket, neko ko sa punim razlogom može da kaže, da već 25 godina NAMA VERUJU.

www.agromarket.rs

/agrosvet

AGROSVET

VOĆARSTVO U 2015. - LAKŠE SE DIŠE ↘ Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

Š

ta reći za proteklu proizvodnu godinu, a da bude realno i da se uklopimo u mišljenje većine. Manje-više, voćari su prošli dobro, s obzirom da je većina prošlogodišnje proizvodnje potonula, u ovoj su ipak došli do vazduha, a i nešto se zaradilo. Godinu je obeležila suša i ekstremno visoke temperature, što je prouzrokovalo slabiji kvalitet plodova, često sa ožegotinama, ali zato nije bilo ni gradobitnih oblaka i svega negativnog što je pratilo prethodnu kišnu godinu.

Kompanija Agromarket se trudila da obezbedi potrebna sredstva za zaštitu bilja da bi se rešavali problemi, a servisna stručna služba je bila dostupna, da dodjemo do zajedničkog cilja, tj. da se u datim uslovima postigne maksimum u smislu kvaliteta i kvantiteta.

Pa da krenemo po voćnim vrstama, kako su prošle, koji su bili problemi i kako smo ih rešavali?

Prvo voće koje stiže na rod, a pod većim je površinama je jagoda.

Jagoda je imala prosečan rod ali je prodaja bila dobra. Proizvodnja u plastenicima je bila isplativija, jer je jagoda ranije sazrela i cena je bila viša od jagode proizvedene na otvorenom polju. Redovne mere zaštite i prihrane su dale rezultate, te nije bilo većih problema.

U avgustu je veće štete napravila žuta grinja, Tetranychus urtice, što je izazivalo sušenje živića. Šteta se izbegavala tretiranjem akaricidima Akaristop ili Sanmite. Ono što je bitno kod jagode je obratiti pažnju na antraknozu i plamenjaču korenovog vrata, koji se uvek suzbijaju preventivno na početku vegetacije.

Od štetočina pored jagodinog surlaša i grinja, treba obratiti pažnju i na tripsa koji je ove godine registrovan na jagodama, a suzbija se pred cvetanje insekticidom Teppeki, a posle cvetanja- Laser.

Trešnja je zabeležila dobar kvalitet, kao i cenu, ali je na nekim lokalitetima imala vrlo malo roda, a

kiša tokom maja i početka juna je uticala na pucanje plodova, tako da nije bilo lako izboriti se za kvalitet.

Pucanje plodova trešnje je konstantan problem usled čega naglo truli.

Može se u značajnoj meri ublažiti zaštitom sredstvom Vin Film dva puta pred berbu u količini 2,0 l /ha.

Višnja je voće koje u ekspanziji i ima perspektivu. Zadnjih nekoliko godina je vrlo isplativa, proizvodi se uglavnom za industriju, skromna je u smislu zahteva i ulaganja, lako se prodaje, brzo se dolazi do novca, 9

sazreva relativno rano, tako da se izbegnu rizici od ekstrema tokom leta. Ova godina je jedna od najboljih po količini roda i zaradi koja se ostvarila. Što se tiče zaštite bilo je redovno stanje sve po programu do berbe, a posle berbe su nastali neviđeni problemi. Tokom jula i avgusta su proizvođači počeli panično da traže pomoć, jer im je nešto spržilo lišće višnje i pretilo da izazove masovno sušenje. Pregledom na terenu ustanovljena je žuta grinja, Tetranyichus urtice, koja je isisala

AGROSVET

sokove, a visoke temperature praćene vrelim vazduhom spalile lišće. Primenjeni su preparati Akaristop ili Sanmite i zasadi su oporavljeni. I pored dobre cene, jedan broj voćara je zaboravio da se nega nastavlja i nakon berbe pa je ispustio tretman bakarnim preparatima. Naravno, na jugu se borba protiv žilogriza nastavlja, a po svemu sudeći u zasadima koji se redovno štite i u kojima se kombinuju i indirektne i direktne mere, intenzitet šteta se smanjio i brojnost štetočine se drži pod kontrolom.

godine veliki problemi su tripsi. Pored breskvinog tripsa, Taeniotrips meridionalis, koji se lakše suzbija pred cvetanje i u precvetavanju, registrovane su, od strane Instituta za zaštitu bilja u Beogradu, još dve veoma agresivne vrste Francliniella ocidentalis i Francliniella intosa.

Plodovi koji su oštećeni od tripsa ne mogu ići u izvoz i pri graničnom pregledu ako se ustanovi prisustvo živih ili mrtvih jedinki tripsa, te se takva pošiljka vraća nazad. Zato je i većina ovogodišnjeg roda breskve završila u industrijskoj preradi.

Kajsija i šljiva su takođe donele proizvođačima značajanu zaradu.

Ovo su vrste koje treba širiti, jer su potrebna manja ulaganja i manje je rizika u proizvodnji, a prodaja je laka, jer ima namenu za konzum, industriju (sokovi, kompoti, džemovi, rakija itd). Mlade zasade treba podizati na višim, toplijim i osunčanim ekspozicijama terena, jer može doći do izmrzavanja tokom cvetanja i zametanja plodova. Nije bilo većih iznenadjenja u zaštiti, osim nešto većeg napada grinja i tripsa , što je posledica dužeg sušnog i toplog perioda. Važni momenti u zaštiti: obratiti pažnju na moniliju cveta i ploda (zaštita tokom cvetanja preparatima: Cormax, Pyrus, Funomil, Indar i 15 dana pred berbu. Šupljikavost lista se suzbija dva- tri puta posle cvetanja: Syllit, Captan, Dithane, dok su šljivine osice suzbijane posle cvetanja, a smotavci tokom maja i juna.

Kalifornijski cvetni trips, Francliniella ocidentalis, je sitan insekt dužine 1-2 mm. Štete izaziva i larva i imago sišući biljne sokove iz lista, cveta i ploda koji ostaju sitni i zakržljali. Na plodu breskve nastaju „ćelava“ mesta, kod nektarine i plutaste tačke, zbog čega gubi tržišnu vrednost. Trips najpre napada cvet i najmlađe lišće zbog čega postaje kovrdžavo. Može razviti do 12 generacija godišnje i borba protiv njega je jako teška, pogotovo u sušnim i toplim periodima. Istovremeno se mogu naći svi razvojni stadijumi, jaja, larva, lutka i odrasli. Ženka polaže jaja ubadajući ih u list ili cvet. Prezimi u zemlji oko korova i dobro podnosi niske temperature.

Kosmopolit je i napada veliki broj vrsta, voća, povrća, cveća, korova.

Velike probleme pravi i u plastenicima, odakla je i počela ekspanzija na breskvu. Dobar je letač i ubrzano osvaja nove teritorije. U zaštiti je potrebno više tretiranja, jer uvek suzbijamo do 50% populacije. Jaja u listu i lutke ne možemo suzbiti, već „gađamo“ samo larve i odrasle.

Za sada se strategija «pred cvetanje Teppeki, posle cvetanja Afinex i tokom juna i jula zbog kratke karence Laser» pokazala kao najuspešnija.

Ako želimo uspeh, ovo treba uraditi istovremeno na širem terenu.

Breskva je veoma rasprostranjena voćna vrsta, posebno na području Smedereva i Grocke. Veoma je tražena i ima velike mogućnosti za izvoz. Ove godine donela dobar rod, kvalitet je malo izostao, gde nije bilo navodnjavanja, jer je breskva veoma zavisna od vode tokom letnjih meseci. Dobru zaradu su ostvarile sorte ranog zrenja i poznije sorte.

Dok su sorte srednjeg zrenja, tokom jula bile u padu, najpre zbog prezasićenosti tržišta i neuređene otkupne politike, a jednim delom i zbog velikih problema u zaštiti. Naime pored redovnih bitnih momenata u zaštiti breskve kao što su tafrina, monilija, šupljikavost lista, lisne vaši, smotavci, grinje, zadnje dve

Jabuka je takođe kultura koja je u ovoj godini dosta dobro profitirala. Kod jabuke je definitivno veoma isplativ intenzivni način gajenja, gde se postižu visoki prinosi dobrog kvaliteta. Ali naravno da su i ulaganja velika, što podrazumeva postojanje zalivnog sistema, protivgradnu mrežu, antifrost sistem, 10

modernu rezidbu, hemijsku proredu plodova, primenu biljnih hormona protiv mrežavosti i opadanja, naravno adekvatnu zaštitu i prihranu fertigacijom i folijarno. Ovim se isključuju svi rizici i obezbeđuje stabilan rod svake godine, tako da uz moderan i atraktivan sortiment ovo može da bude najisplativija proizvodnja. Bolje je na manjoj površini raditi kako treba, nego na velikoj površini proizvoditi drugu klasu i industriju sa vrlo malo prve klase.

Kod jabuke je ove godine u zaštiti najveći problem bio suzbijanje grinje. Bile su prisutne sve tri vrste, i crvena i žuta i braon ili eriofidna.

Izazvale su žućenje i opadanje lista što uz visoke temperature dovelo do sitnih plodova za industriju.

Izborili su se samo disciplinovani proizvodjači koji poštuju struku. U pravom trenutku je trebalo primeniti akaricid Akaristop, Borneo ili Sanmite, a na početku vegetacije Nitropol S. Bilo je i dosta ožegotina od sunca, ali je situaciju spasla kiša, koja je padala na početku septembra, pa je jabuka narasla i dobro se obojila.

Jabuku i vinovu lozu spojilo je i jedno izvanredno rešenje problema pepelnice, kako Podosphaera leucotricha, tako i Uncinula necator, a to je fungicid Luna experience, kao odlično «čistač belih mladara».

Voćari koji su koristili ovaj novi fungicid iz saradnje Bayer Cropsciences i Agromarketa, kažu da je neizostavan u programima zaštite tokom naredne godine.

Vinogradi su najbolje prošli i vidi se koja biljka najviše voli sunce i toplotu, istovremano najveća suprotnost u odnosu na 2014. Imali smo slatko groždje i nadamo se kvalitetno vino. A šta nas čeka iduće godine, ko zna? Uz malo sreće i mnogo znanja nadamo se najboljem, a sad “Ajd’ živeli“!

INSEKTICID KOJI POŠTUJE VAŠE VREME Najviši nivo zaštite Veća sigurnost u kvalitet plodova Odlučan i snažan pristup kontroli smotavca u jabuci i breskvi Visoka selektivnost prema korisnim insektima

Ovaj štampani materijal je informativnog karaktera, pre primene opisanih sredstava obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. © Copyright 2014.

DuPont. Sva prava zadržana. DuPont Oval logo, DuPont®, The miracle of science™ i imena proizvoda su robne marke i zaštićena imena kompanije E.I. du Pont de Nemours i njenih članica. Koristite proizvode za zaštitu bilja bezbedno i odgovorno.

AGROSVET

SEZONA ZA PAMĆENJE, ILI MOŽDA, ZABORAV ↘ Priredio: Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

Z

a nama je još jedna veoma čudna proizvodna sezona, koja se ni po čemu ne može podvesti pod neki statistički prosek i taman kad pomislimo da smo videli sve moguće scenarije, priroda nas iznenadi i podari nešto novo.

Bez prošlosti nema sadašnjosti, ni budućnosti, pa se tako nameće pitanje analize nečega što je za nama, a u svrhu potkrepljenja proizvođačke mudrosti i iskustva.

Stiče se utisak da se sve nekako dešava stihijski i da malo proizvođača zaista razmišlja o tome kako može popraviti svoj finansijski saldo. Iz sezone u sezonu, svedoci smo da se u poljoprivrednoj proizvodnji nakon dobrih rezultata u jednom proizvodnom ciklusu, naredne sezone tom usevu, ili zasadu, pokljanja puna pažnja i obrnuto... Tako se nakon uspešne sezone i dobre cene višnje ili maline, već u jesenjem periodu masovno zasnivaju novi zasadi, što je slučaj i ove sezone. Pamtimo i to da je samo u jednoj sezoni loših cena dolazilo do masovnog krčenja zasada u punom rodu, što nikako ne bi smelo da se dešava, jer smo svi na gubitku.

Narodna izreka kaže: „Ako razmišljaš 50 godina unapred i više, posadi voćnjak“, zar ne bi trebalo da se naslanjamo na mudrost naših predaka i da malo poradimo na

strategiji očuvanja vrednosti koje posedujemo.

Slično se dešava i u drugim granama poljoprivrede. Tako povrtari nakon sezone sa lošijim cenama paradajza masovno smanjuju površine pod istim, što će verovatno biti i slučaj naredne godine.

Treba dobro izanalizirati tržišna i klimatska dešavanja u nekom dužem prethodnom periodu, kroz više sezona, pa tek onda donositi sud i sprovoditi strategiju. Dakle godina za nama je mnogima zadala puno problema, a posebno povrtarima, pa da se podsetimo šta smo to sve imali.

Na samom početku proizvodne sezone imali smo jako malo svetlosti i toplote, te se pojedinim proizvođačima nije isplatilo što su poranili, a pojedinci su čak dva puta presejavali rasad. U lošim uslovima i uz lošiju tehnologiju, biljke su uglavnom izgledale očajno, sem kod pojedinih proizvođača koji su se maksimalno potrudili da izkontrolišu uslove i nisu ništa u proizvodnji prepustili slučaju.

Usled dosta padavina na početku sezone i prezasićenosti kišom iz zimskog perioda (nije bilo snega i sporog natapanja zemljišta), voda je prodirala u zaštićene objekte nadzemno i podzemno. Tako se pojavio veliki broj proizvođača koji je imao prerastanje i prestarevanje rasada, a na kraju su mnogi od njih morali da bace svoje prve biljke i zasnivali su novu proizvodnju, ili kupovali rasad. Neki od njih nisu ni sadili prolećnu proizvodnju, jer im je do maja meseca voda ležala u plastenicima. Oni koji su i uspeli da rasade imali su uglavnom iznurene biljke u lošem kondicionom stanju, te su trošili dosta sredstava na pesticide, ne bi li ih sačuvali od bolesti.

Nakon dugog vlažnog perioda usledio je sušni period, pa se od statistički skoro najvlažnijeg proleća prešlo u statistički skoro najsuvlje leto, što je rezultiralo prisustvom brojnih štetočina i čak, kasnije i nji12

hovim kalamitetom (prenamnoženje). Muku su povrtarima počeli da pričinjavaju trips, vaši, grinja, bela leptirasta vaš, a vrhunac je bio paradajzov moljac (Tuta absoluta), koji je u sezoni 2015. ostvario maksimalan broj generacija. U borbi protiv ove pošasti najbolje rezultate pokazao je provereni Coragen 20 SC. Najznačajnije plasteničke površine u prolećnoj sezoni su bile pod paradajzom, a pod uticajem ekstremno visoke cene iz 2014., pa tako njega najviše i analiziramo. Niska cena koja je usledila nakon svih muka naterala je većinu proizvođača na defanzivne korake, što je vodilo u još veće gubitke. Cena se spuštala naglo iz nekoliko razloga: nepostojanje uređenog tržišta, nepostojanje adekvatnih prerađivačkih kapaciteta, lošiji kvalitet robe, hiperprodukcija zbog lošijeg sortimenta, kao i nekontrolisan („liberallizovan“) uvoz uglavnom nekonkurentne po kvalitetu, ali po ceni svakako, robe iz južnijih krajeva.

Pod defanzivnim koracima podrazumevamo redukovanje, ili isključenje prihrane i sredstava zaštite, kao i agrotehničkih mera, radi očuvanja proizvodnje i kvaliteta i kvantiteta proizvoda.

Roba se dosta stihijski nudila na otvorenim tržnicama i kvantaškim pijacama i kada bi se god pojavila veća količina robe, po pravilu je drastično opadala cena, koja se nakon toga teško i sporo vraćala. Bilo je i slučajeva neuspešnog izvoza, kada se roba zbog loše tehnologije proizvodnje i suviše azota, kvarila na samom ulasku u Rusiju, pa je uništavana na našu štetu.

Za jesenji period su zasnovane proizvodnje pod velikim infektivnim potencijalom i pritiskom štetočina, kao i ekstremnim toplotnim uslovima, te se priča iz prolećnog ciklusa skoro ponovila. Proizvođači su ponovo zbog nižih cena i finansijski iznureni improvizovali u proizvodnji, što im se svaki put vraća poput bumeranga i otuda i naše na-

AGROSVET

stojanje da pomognemo da se takve stvari ne bi ponavljale.

U takvoj turbulentnoj sezoni mi navodimo primere tehnološki doslednih proizvođača, koji su uz skromnu pomoć stručni saradnika za ishranu i zaštitu kompanije Agromarket uspeli da proizvedu dobre količine paradajza, odličnog kvaliteta i da ga zahvaljujući tome prodaju uglavnom iz svog dvorišta, a u prolećnoj proizvodnji recimo prosečnih 5,5 kg po biljci po 61 din/ kg. Za ovakav rezultat je u proseku trošeno oko 130 g vodotopivog FitoFert hraniva po biljci, koji je koštao oko 30-ak dinara, dakle 8,9% od ostvarene prodajne vrednosti.

Dakle ipak je ostvarena zarada, ne tako visoka, kao prošle sezone, kada je cena bila duplo viša.

Ovi proizvođači nisu odustajali od programa prihrane i zaštite, a biljke su redovno održavali, te nakon završene teške sezone ne kriju zadovoljstvo, za razliku od većine njihovih kolega.

Recept je proveren, a temelji se na višegodišnjoj saradnji sa našom Stručnom službom, i kreće od kontrolisane proizvodnje sadnog materijala. Dakle, setva se sprovodi u kvalitetne i dezinfikovane kontejnere u supstratu Terracult TC 4. Veoma je bitna pravovremena zaštita i to pri setvi, pre pikiranja i pre sadnje zalivanjem preparatima Proplant (0,15%) + Fostonic (0,06%) + Funomil (0,1%), a po potrebi se suzbijaju i štetočine, najčešće folijarno preparatom Nurelle

D (0,1%). Od pojave prvih pravih listova se permanentno prihranjuju biljke preparatom FitoFert Humistart (0,5%) folijarno uz dodatak FF Aminoflex po lošem vremenu, ili FF Calcium 15 po sunčanom vremenu (0,3%), na 7 dana, dok se sa svakim zalivanjem hrane biljke u koren i to preparatom FitoFert Energy Root 5-55-10, u koncentraciji 0,1-0,2%. Tako se dobija vrhunski rasad koji može da ispolji maksimum svog genetskog potencijala. U slučajevima kad proizvođači kupovali kvalitetan uvozni rasad, sugestija je bila da se makar pre sadnje sprovedu pomenute mere, što daje znatno bolje rezultate.

Sadnja se sprovodi na bankove (uzdignuća od zemljišta), a rastojanje između redova je maksimalno prošireno (do 2m), dok je smanjeno u samom redu. Pri formiranju bankova je neophodno u njihovu osnovu uneti zemljišni insekticid Force 0,5G, neka kalijumova kompleksna hraniva, kao i organski peletirani stajnjak BioFert u količini od 20-ak kg na 100m2. Pripremljene bankove je neophodno prekriti neprovidnom malč folijom ispod koje je postavljeno crevo, ili traka za navodnjavanje Sunstream ili Peštan. Pri samoj sadnji se koristi FF Energy Root 5-5510 u količini obično oko 3 g po biljci jednokratno i uz neki sistemični insekticid (Teppeki, Actara i dr.), pa se pristupa ukorenjavanju bez davanja vode što je duže moguće.

U vreme intenzivnog rasta biljaka uključuju se u ishranu već dobro poznati FitoFert specijali (Tomato, Melon, Pepper), a u zavisnosti od gajene biljne vrste i njima se 1/1 dodaje najčešće FF Energy Active (po potrebi može i FF Energy Balance). Sve vreme intenzivnog porasta uz pomenuta hraniva biljkama se dodaje i kalcijum nitrat. Ove kombinacije obezbeđuju visoke prinose, odličan kvallitet biljkaka i dobru tolerantnost na sve stresne situacije sve do početka berbe. Tada se uvode formulacije FitoFert Kristal 4-1040 i FF Energy Finish 0-10-45, za vrhunski kvalitet plodova, organoleptička i vizuelna svojstva, kao i transportabilnost i dugotrajnost nakon berbe.

13

Ukoliko se za zalivanje koristi voda koja ima viši pH i dosta kamenca (bikarbonata), obavezno se sve vreme uz pomenuta hraniva dodaje i FF pH Green u kojičini od 100-300 g/1kg hraniva, ili 1m3 ukupne količine vode kojom se vrši zalivanje.

Sve vreme se sprovode tretmani zaštite biljaka, a po programima (Agrosvet 64, februar 2015.) i u kombinaciji sa folijarnim biostimulativnim prihranama iz programa Fertico, što dovodi do vrhunskih rezultata gotovo u svim klimatskim scenarijima.

Po ovom uprošćenom receptu se zaradi svake sezone, neke više, neke manje, čemu svedoče zadovoljni korisnici AgroServisa kompanije Agromarket, a kako svedoči narodna umotvorina „Na muci se poznaju junaci“. Kako bi po dobru pamtili svaku narednu sezonu i vojevali kao junaci, naši stručnjaci su na raspolaganju i na dalje.

AGROSVET

OGLEDI, JEDINI PUT KOJI POMAŽE U ODLUČIVANJU ↘ Priredila: Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

Drugi ogled izveden je kod domaćina Velizara Bekića iz Porodina.

U ogledu je zasejana sorta Nicol, zemljište je tipa aluvijalna smonica, a pre setve je urađeno osnovno đubrenje uz korišćenje 150 kg/ha MAP + 150 kg/ha NPK 16:16:16, a prihranjivanje sa 200 kg/ha AN: V1-FitoFert Humisuper 5,0 l/ ha + FF Kristal 20:20:20 3,0 kg/ha V2-Kontrola

P

ribližava se kalendarski kraj godine i početak još jedne nove u nizu. Poljoprivredni radovi na poljima su završeni, pšenica, ječam i uljana repica posejani, njive izorane, vočnjaci i vinogradi čekaju na rezidbu-ustaljeni poljoprivredni radovi.

Ali kako ćemo pamtiti ovu godinu? Sada u zimskom periodu prepričavaćemo kakva je bila godina, kakvi su prinosi, šta raditi sledeće godine?

Za par meseci, kada počnu novi radovi, zaboravićemo i na dugo hladno i kišovito proleće 2015., zaboravićemo i na visoke temperature vazduha tokom jula i avgustu, sušu, kišni oktobar, topao novembar, okasnelo skidanje suncokreta i kukuruza...

Zato se Stručna služba odlučila da Vam u ovom broju prikaže neke od rezultata ogleda u ratarstvu postavljenih i praćenih tokom 2015. godine. Nadamo se da će se vredni poljoprivrednici prepoznati u njima, ali i svi ostali koji su na sličan način radili i koristili FitoFert đubriva. Pored već standardnih, odomaćenih formulacija na naši-

ma njivama, ove godine je prvo u ogledima isproban i novi proizvod, FitoFert Humusuper Plus. Po rezultatima koje je ostvario, svakako je jedan od aduta u narednoj godini.

A-Ogledi sa FitoFert đubrivima u usevu pšenice u 2015. godini Kod vrlog domaćina Dobrisavljević Dragana iz Kamenova, postavljen je ogled na sortama Moison, Ingenio, Andino i Apache. Zemljište je aluvijalni nanos, obavljeno je osnovno đubrenje NPK 16:16:16 u dozi od 350 kg/ha, a prihranjivanje formulacijom SAN u dozi od 200 kg/ha. U ogledu su bile zastupljene dve varijante: V1-Excorta 1,0 l/ha + FitoFert Humisuper 5,0 l/ha V2-Kontrola Sorta

Prinos kg/ha V1

V2

V1 – V2

Moison 8.170

7.565

605

7.150

6.665

485

Andino 7.010

6.590

420

Apache 7.300

6.760

540

Ilico

15

Sorta

Prinos kg/ha

Nicol

V1 6.840

V2 6.255

V1 – V2 485

Treći ogled izveden je kod domaćina Nešić Gorana iz Markovca.

Ogled je postavljen u sortama Solehio i Farineli koje dolaze iz selekcije kompanije KWS. Zemljište u ogledu je izluženi černozem, u osnovnom đubrenju dato je 350 kg/ha formulacije NPK 15:15:15, a u prihrani 300 kg/ha KAN. V1-FitoFert Humisuper 5,0 l/ ha V2-Kontrola Sorta

Prinos kg/ha V2 7.495

V1 – V2

Solehio

V1 8.010

Farineli

6.720

6.385

335

515

AGROSVET

B – Ogledi sa FitoFert đubrivima u usevu kukuruza u 2015.

Na imanju Radiše Radisavljević iz Medveđe kod Svilajnca, na zemljištu tipa smonica posejan je hibrid NS 6030. Na parceli je primenjeno osnovno đubrenje i to MAP 12:52:0 u dozi od 200 kg/ha, a predsetveno je data UREA u dozi od 150 kg/ha UREA. V1-FitoFert Humisuper Plus 5,0 l/ha V2-Fitofert Humisuper 5,0 l/ha V3-Kontrola Hibrid NS 6030

Prinos kg/ha V1

V2

V3

9.540

9.485

9.220

Kukuruz tretiran folijarno sa FF Humisuper Plus (Varijanta 1) je dao više za 320 kg/ha u odnosu na kontrolu, a tretiran sa FF Humisuper (Varijanta 2) dao je više za 265 kg/ ha u odnosu na kontrolu. Istovremeno, prinos u V1 je za 55 kg/ha veći u V2.

Poljoprivredne stručne savetodavne službe su deo transfera nauke i struke do poljoprivrednika. Jedna od kvalitetnih službi u centralnoj Srbiji je i PSSS Jagodina iz Jagodine, zahvaljujući i dugogodišnjem radu kolege Miodraga Simić, koji je postavio ogled sa hibridom ZP 341 na zemljištu aluvijalna smonica.

Pre setve obavljeno je osnovno đubrenje formulacijom MAP 12:52:0 u dozi od 150 kg/ha + NPK 15:15:15 + S u dozi od 100 kg/ha, dok je predsetveno dat AN i to 100 kg/ ha + UREA 100 kg/ha. Prihrana je urađena sa 200 kg/ha SAN. U ogledu su bile zastupljene 2 varijante:

C – Ogledi sa FitoFert đubrivima u usevu soje u 2015. godini

V1-FitoFert Humisuper Plus 5,0 l/ha V2-Kontrola Hibrid

Prinos kg/ha

ZP 341

V1 8.136

V2 7.730

V1-V2 406

U saradnji sa kolegom Đorđević Nenadom iz semenske kompanije LG, na imanju vrednog domaćina Radiša Radisavljević iz Medveđe (Svilajnac), na zemljištu tipa smonica postavljen je ogled sa nekoliko hibrida kukuruza. Prethodno je obavljeno osnovno đubrenje i to MAP 12:52:0 u dozi od 150 kg/ha i NPK 15:15:15 u dozi od 150 kg/ha.

Pred setvu je deponovana UREA i to 250 kg/ha, a u prihrani je data UREA i to 200 kg/ha UREA. V1-FitoFert Humisuper Plus 5,0 l/ha

V1-Fitofert Humisuper Plus 5,0 l/ ha + FitoFert Bor Max 20 0,5 kg/ ha V2-Fitofert Humisuper 5,0 l/ha + Fitofert Bor Max 20 1,0 kg/ha V3-Kontrola Sorta

V2-Kontrola Hibrid

Na kraju sezone kod većine proizvođača soje osetilo se razočarenje i prinosom i cenom ali ne i kod Velizara Bekića iz Pordina, koji je uz našu pomoć postavio ogled u sorti Maximus, na zemljištu tipa smonica kome je u osnovnom đubrenju uneto 150 kg/ha MAP 12:52:0 + 150 kg NPK 16:16:16, a u prihrani dato je i 200 kg/ha AN (27% N). U ogledu su bile zastupljene tri varijante:

V1 3.270 Maximus

Prinos kg/ha

V1 Limanova 6.774 LG 30.389 6.416 LG 30.491 6.753 6.640 Poncho 7.353 Janet 7.873 Helen

V2 6.550 6.110 6.431 6.385 7.071 7.493

V1 – V2 224 306 322 255 282 380

Kod svih hibrida registrovano je povećanje prinosa u varijanti sa folijarnim đubrenjem formulacijom FitoFert Humisuper Plus, a povećanje se kreće od 224 do 380 kg/ha.

16

Prinos kg/ha V2 3.155

V3 2.980

U varijanti 1, soja tretirana formulacijom FF Humisuper Plus + FF Bor Max 20 je dala više za 290 kg/ ha u odnosu na kontrolu, a soja tretirana FF Humisuper + FF Bor Max 20 je dala više za 175 kg/ha u odnosu na kontrolu. Istovremneo, soja u V1 (FF Humisuper Plus + FF Bor Max 20) je dala veći prinos za 155 kg/ha u odnosu na V2 (FF Humisuper + FF Bor Max 20)

AGROSVET

suncokret tretiran FF Humisuper + FF Bor Max 20 (V2) je dao prinos veći za 250 kg/ha u odnosu na kontrolu, dok je Varijanta 1 tretiran dala veći prinos u odnosu na Varijantu 2 za 120 kg/ha Vredni domaćin Radiša Radisavljević iz Medveđe kod Svilajnca ima dobru saradnju da kako hemijskim, tako i semnenskim kućama pa je to iskorišćeno kako bi se ispitalo delovanje folijarnih đubriva u usevu suncokreta. Na zemljištu tipa gajnjača koje je prethodno dato 200 kg/ha MAP (12:52:0), posejan je hibrid LG 56.33 CL, a u prihrani je dato 150 kg/ha NPK 15:15:15. Ogled je sadržao 2 varijante i to:

D – Ogledi sa FitoFert đubrivima u usevu suncokreta u 2015. godini Veleprodaja “Zeleni Butik” iz Lozovika, spada u one koji pored prodaje nastoji i da svojim kooperantima na najbolji način ukase nan ovine u tehnologiji proizvodnje.

Upravo stoga, vlasnik Mlađa, uz našu asistenciju, je na svojoj parceli na zemljištu tipa gajnjača, pre setve hibrida Hysun, predsetveno zaorao 350 kg/ha NPK 16:16:16. Za prihranu je upotrebio 150 kg/ha UREA (46%N). Kao i u prethodnom ogledu, varijante su bile:

V1-FitoFert Humusuper Plus 5,0 l/ ha + FitoFert Bor Max 20 0,5 kg/ha V2-FitoFert Humisuper 5,0 l/ha + FitoFert Bor Max 20 1,0 kg/ha V3-Kontrola Hibrid

Hysun

Prinos kg/ha V1

V2

V3

3.730

3.610

3.360

Tretmani sa folijarnom prihranom su izvedeni sa oba preparata pred botunizaciju. Suncokret tretiran FF Humisuper Plus + FF Bor Max 20 (V1) je dao prinos veći za 370 kg/ha u odnosu na kontrolu, a

V1-FitoFert Humisuper Plus 5,0 l/ ha + Fitofert Bor Max 20 0,5 kg/ ha V2-Kontrola Hibrid

Prinos kg/ha V1 V2 V1 – V2 LG 56.33 CL 3.980 3.735 245

Kao što se iz date tabele vidi, varijanta u kojoj su primenjene FitoFert formulacije ostvarila je za 245 kg/ha viši prinos u odnosu na kontrolnu varijantu.

Svi ostvareni rezultati ukazuju da je folijarna primena formulacija koja dolaze iz laboratorije i pogona Fertico Niš, uticala na povećanje prinosa vodećih ratarskih useva i da je odnos uložena cena za folijarno đubrivo i ostvareni prinos znatno u korist primene FitoFert đubriva.

I kao što je u naslovu rečeno, ogledi, jedini i pravi put koji pomaže u odlučivanju.

17

AGROSVET

MONOKULTURA: DA ILI NE? ↘ Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

M

onokultura je poljoprivredna praksa sejanja jedne kulture na istoj površini, dve ili više uzastopnih godina. Najčešće se u monokulturi seju soja, kukuruz i pšenica. Često je glavni razlog ponovljene setve dobra cena određenog proizvoda prethodne godine.

Monokultura je iz perspektive ekonomije efikasan sistem jer omogućuje specijalizaciju u opremi i proizvodnji određene kulture, korišćenje mnogih naprednih tehnologija u proizvodnji bilja. Međutim, istovremeno je i kontroverzan način proizvodnje jer može naštetiti zemljišnoj ekologiji tj. izazvati negativne promene oko nutritijenata, degradaciju zemljišta, nagomilavanje bolesti, štetnih insekata, korova…

Upravo između ta dva oprečna stava se kreće i proizvodnja, ne samo u Srbiji, već i u svetu. Kao struka, uvek smo na stanovištu da se ekonomija mora uvažavati, ali da stručnost ima prednost. U prilog ovome, možda malo podsećanje na prošlost.

Najbolji primer mogućih šteta od monokulture je masovna proizvodnja krompira istog sortimenta u Irskoj tokom tridesetih i četrdesetih godina devetnaestog veka. Naime, sorta „Irish lumper“ je izuzetno osetljiva na plamenjaču krompira, a upravo su između 1845. i 1849. vladale tzv. „godine plamenjače“ i dovele do ogromnih šteta, a samim tim i velike gladi, znatnog smanjenja populacije, a kao posledica svega i do velika migracija stanovništva u SAD.

Problem sorte ovsa „Victoria“ u SAD-u koja je bila raširena po celoj zemlji zbog otpornosti na lisnu rđu (Puccinia coronata f.sp. avenae) inače tada veoma problematične bolesti u ovsu. 1940 godine, više od polovine sorti ovsa je imalo Victoriu kao jednog od roditelja. A onda se pojavila nova bolest na koju je Victoria bila veoma osetljiva, pa je bolest i nazvana Victoria blight (Viktorijina plamenjača). Ispostavilo se da je gen otpornosti prema rđi bio i gen osetljivosti prema Helminthosporium victoriae. Sve je to uslovilo izuzetan pad prinosa ovsa u SAD, te nateralo selekcionere na kreiranje novih sorti sa novim roditeljskim parovima.

Ako ovi podaci sežu u prohujala vremena, poslednjih deceniju-dve, svedoci smo da se upravo iz najčešće neopravdanih, nekad i delimično opravdanih razloga događaju slične situacije koje usložnjavaju ali i poskupljuju proizvodnju.

Otpornosti korova na pojedine aktivne materije herbicida su takođe široko rasprostranjene pri čemu se uvek prvo javljaju na parcelama gde se iste biljne vrste seju duži niz godina i primenjuju se isti herbicidi (sa istim mehanizmom delovanja).

Dugotrajne promene u korovskoj flori mogu biti prouzrokovane različitom obradom zemljišta, uslovima sredine (tip zemljišta, vlaga) i primenjenih načina borbe protiv korova. Prema dostupnim literaturnom podacima, jedan broj korova kao što su štir, pepeljuga, divlji sirak, ambrozija su upravo kao posledica stalnog gajenja istog ratarskog bilja i primene herbicida sa istim mehanizmom delovanja, razvile rezistenciju ili smanjenu osetljivost u pojedinim regionima.

Pojava kukurzne zlatice, ranije i kukuruzne pipe i plamenca uzrokovale su da se kukuruz uglavnom seje u plodosmeni. Od gore navedenih štetočina kukurzna zlatica (larva) se hrani isključivo na kukuruzu, a štete izaziva samo na ponovljenoj setvi. Na više ogleda u suzbijanju kukuruzne zlatice jedino je plodosmena bila efikasna. Dobri predusevi za kukuruz su strnine, suncokret. Šećerna repa nije najpogodniji predusev zbog toga što dovodi do nedostupnosti fosfora i cinka u početnim fazama rasta kukuruza, što se manifestuje crvenilom biljaka i njihovim zaostajanjem u porastu.

Poslednjih godina je bio čest slučaj ponovljene setve šećerne repe, što je van svih preporuka i predstavlja efikasan način širenja i umnožavanja repine nematode, štetočine protiv koje nemamo efikasan način borbe. Repina pipa prezimljava na starim repištima, tako da u ponovljenoj setvi može napraviti ogromne probleme. Naravno tu je i pegavost lista (Cercospora beticola) koja se na ponovljenoj setvi javlja ranije i u znatno jačem intezitetu. Dobri predusevi za šećernu repu su oni koji omogućavaju pravovremenu i kvalitetnu setvu, a to su strnine.

Suncokret je biljka koja ne bi smela da se gaji u monokulturi što zbog bolesti (truleži, pegavosti,..) što zbog Orobanche cummana - volovoda (parazitska cvetnica). Inače za suncokret bi trebalo izbegavati preduseve na kojima se javljaju iste bolesti, kao što su soja, uljana repica …

Soja je usev koji često bez većih problema gaji u monokulturi, ali problem otpornih korova može biti veliki izazov za proizvođače (štir, abutilon). Kao predusev treba birati strnine, šećernu repu, kukuruz -gde treba obratiti pažnju na korištenu hemiju.

Nakon ovih razmatranja, možda se i razreši dilema data u naslovu teksta. Na struci je da predoči sve prednosti i mane, ali nekada „viša sila“ nadjača struku. Zbog svih nas je bolje da se ti slučajevi sreću u tragovima.

19

AGROSVET

REZULTATI VREDNI PAŽNJE ↘ Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj.

V3 - Callisto 0,25 l/ha + Motivell 0,75 l/ha primenjen u fenološkoj fazi 5. list

S

aradnja sa strukom na konkretnom terenu uvek je dobitna kombinacija, kako za savetodavce i nas, predstavnike kompanija koji spajaju struku i prodaju, a još više za krajnjeg korisnika naših usluga i proizvoda, poljoprivrenog proizvođača. Upravo ta saradnja je poslednjih decenija i doprinela podizanju znanja, a sa znanjem i prinosa i kvaliteta proizvoda na svakom terenu gde se kvalitetno radilo. Jedan od takvih primera je saradnja sa PSSS Zrenjanin. Naša kompanija ima odličnu saradnju sa ovom savetodavnom kućom i svake godine zajedno učestvujemo u pripremi i postavljanju brojnih ogleda. Sve što se uradi, mora i da se predstavi pa je tako u Lukićevu 5. juna ove godine, a u organizaciji PSS Zrenjanina održan Dan polja.

Kao i prethodnih godina naš glavni cilj je bio da u konkretnim uslovima karakterističnim za srednji Banat, poljoprivrednim proizvođačima pokažemo delovanje nekoliko kombinacija herbicida, a sudeći po tada viđenom, kao i postignutim rezultatima, sigurno ćete se složiti da su vredni pažnje. Pošto smo u tom periodu bili u jeku sezone, a letnja vrućina je možda delimično uma-

njila sećanja, želimo da vas u ovom zimskom periodu malo podsetimo te pripremimo za narednu sezonu.

Nešto se ipak ne zaboravlja, za ogledna polja bile su zadužene tri dame koje su ujedno i vrhunski stručnjaci, Snežana Parađenović, Kristina Nikić i Žarka Bošković.

Iskustva sa proizvodnih parcela, ali i izvršenih ogleda širom Srbije poslednjih godina pokazala su da se izbor kombinacija herbicida mora usaglašavati sa situacijom u usevu, kao i vladajućim vremenskim prilikama. U zaštiti useva merkantilnog kukuruza upoređivali smo efikasnost tri kombinacije, i to: V1 - AgroDimark 0,6 l/ha + Terbis 1,0 l/ha primenjeni u ranom postu (fenološka faza 3 lista) dok je u post-em (fenološka faza 5. list) primenjen Siran 750 WG u dozi od 80 g/ha + EtalFix Pro (0,1%).

V2 - Mustang 0,8 l/ha + Terbis 1 l/ ha primenjeni u ranom postu (fenološka faza 3 lista) dok je u post-em (fenološka faza 5. list) primenjen Motivell Extra 6 OD u dozi 0,75 l/ha.

20

U sve tri varijante postojala je i kontrolna varijanta (K1, K2 i K3) u kojoj nije bilo primene herbicida.

Prvi herbicidni tretman je obavljen 11. maja, a maksimalna dnevna temperatura je iznosila 19,50C. Drugi herbicidni tretman je rađen 18. maja, a u tom periodu primenjeni su Siran 750 WG, odnosno Motivell Extra 6 OD, kao i treća varijanta. U tom periodu maksimalna dnevna temperatura je iznosila 25,70C. Ostvareni rezultati predstavljeni su u tabeli 1.

AGROSVET

Tabela 1. – Rezultati ispitivanja efikasnosti herbicidnih kombinacija u kukuruzu u 2015. godini Varijanta V1 – broj biljaka K1 – broj biljaka V1 – KE (%) V2 – broj biljaka K2 – broj biljaka V2 - KE (%) V3 – broj biljaka K3 – broj biljaka V3 – KE (%)

Korovske vrste * 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

A (%)

0

0

1

2

0

0

0

0

0

0

3

10

8

14

12

9

6

10

6

7

8

90

100 100 92,8 83,3 100 100 100 100 100 100 0

0

2

2

0

0

0

0

0

4

9

8

10

14

13

8

8

6

6

10

92

100 100 100 85,7 84,6 100 100 100 100 100

96,6

97,0 95,6

1

1

1

0

0

0

0

1

1

0

5

12

13

13

10

9

6

9

8

8

9

97

A – Ukupan broj korovskih biljaka po varijanti

U ovoj godini odlučili smo se za dve herbicidne kombinacije koje su većini poljoprivrednih proizvođača već dobro poznate sa željom da utvrdimo delovanje na dominantne širokolisne korovske vrste.:

B – Prosečan koeficijent efikasnosti

V1 - Mont 1,4 l/ha + Terbis 1,5 l/ha

C – Ukupan koeficijent efikasnosti

V2 - Mont 1,4 l/ha + Terbis 1,0 l/ ha + Girasolin 1,0 l/ha

91,6 92,3 92,3 100 100 100 100 87,5 87,5 100

Analiza rezultata iz tabele, pokazuje da su sve tri kombinacije dale rezultate preko 95%, što je odličan rezultat. Kombinacija pod rednim brojem 1. (V1) je dala najbolje rezultate, za nijansu bolje od druge dve.

U prvoj i drugoj kombinaciji najveći problem je bio čičak - Xanthium strumarium, ali s obzirom na godinu, njegovu brojnost i sposobnost nicanja sa dubljih slojeva odnosno naknadnog nicanja posle aplikacije herbicida-rezultat je odličan. Moram napomenuti da je dan posle aplikacije nikosulfurona (Motivell 6 OD, Siran WG) maksimalna dnevna temperatura bila 29,9°C, a sledećeg dana 28,1°C. Međutim, iz tabele se vidi da je divlji sirak - Sorghum halepense, uništen u potpunosti, što znači da je aktivna materija u veo-

C (%)

97,6

0

Legenda: Chenopodium album Amaranthus retroflexus Datura stramonium Xanthium strumarium Solanum nigrum Cirsium arvense Sinapis arvensis Helianthus annuus Setaria spp.

Sorghum halepense

B (%)

Suncokret kao manje zahtevan usev u odnosu na kukuruz u uslovima srednjobanatske klime daje solidne rezultate. Zaštita od korova kod standardnih hibrida je bazirana na izboru preparata u pre-em (posle setve, a pre nicanja) aplikaciji sa širokim spektrom delovanja i visokom selektivnošću, istovremeno vodeći računa o tipu zemljišta, sadržaju organske materije i dr.

Poslednjih godina svedoci smo i da vremenski uslovi nisu najpovoljniji za setvu u optimalnom roku i aktiviranje delovanja zemljišnih herbicida, ali ipak, najbolje efekte ili početnu sigurnost za nesmetan razvoj gajene biljke daje tzv. „zemljišna hemija“.

95,1 94,8

ma kratkom vremenu u potpunosti usvojena i počela da deluje.

21

Naravno, u oba tretmana je bila i kontrolna varijanta (K1, K2).

Termin pre-em aplikacije je bio 30. april. U prvoj dekadi maja registrovano je 9,4 l/m2 padavina što je bilo dovoljno za aktivaciju zemljišne hemije, ali i klijanje i nicanje i useva i korovskih bilja. Rezultate delovanja herbicida možete videti u tabeli 2.

AGROSVET

Tabela 2. Rezultati ispitivanja efikasnosti herbicidnih kombinacija na dominantne korovske vrste u usevu suncokreta u 2015. godini Korovske vrste* Varijanta V1 biljaka K1 biljaka V1 (%) V2 biljaka K2 biljaka V2 (%)

– broj – broj – KE – broj – broj – KE

A

B

1.

2.

3.

4.

5.

6.

0

0

2

2

1

0

5

14

11

16

13

14

12

80

100

100

87,5

84,6

92,8

100

0

0

1

1

0

0

2

18

14

16

10

12

14

84

100

100

93,7

90,0

100

100

C

94,1

93,8

97,3

97,6

Legenda: *1. Chenopodium album 2. Amaranthus retroflexus

A – Ukupan broj korovskih biljaka po varijanti

3. Datura stramonium

B - Prosečan koeficijent efikasnosti

4. Xanthium strumarium

C – Ukupan koeficijent efikasnosti

5. Solanum nigrum 6. Ambrosia artemisifolia

22

I ovaj put kao i prethodnih godina najbolje se pokazala kombinacija Mont 1,4 l/ha + Terbis 1,0 l/ ha + Girasolin 1,0 l/ha. Iako čičak - Xanthium strumarium i tatula Datura stramonium nisu potpuno uništeni rezultat je zadovoljavajući, da ne kažemo odličan, pošto je poznato da su to tvrdokorni širokolisni korovi koji niču iz većih dubina.

S obzirom da je ove godine bilo kiše, imali smo i veću populaciju korova koje je ova kombinacija uspešno rešila. Na osnovu rezultata možemo konstatovati da je ova kombinacija SIGURNO vredna vaše pažnje.

Znamo da ne postoji idealna kombinacija koja će u potpunosti rešiti problem, ali na osnovu rezultata navedenih u tabelama možemo konstatovati da su se naše herbicidne kombinacije izvrsno pokazale i smatramo da će u budućnosti ove kombinacije našim poljoprivrednim proizvođačima pružiti miran san.

AGROSVET

PČELARENJE ↘ Priredio: Dragan Đorđevič, dipl.inž.polj

Fruškogorski lipov med ima veoma visok udeo lipovog nektara iz kojih potiče najveći broj hemijskih jedinjenja koja nose lekovita svojstva lipe. Ovaj med se izdvaja od drugih lipovih medova, čak iako potiču sa Fruške Gore, oznakom geografskog porekla jasno indi­kovanim na ambalaži, dobijenom od strane Zavoda za intelektualnu svojinu kao potvrda jedinstvenog i kontrolisanog kvaliteta i porekla.

Tržište meda dovesti u red U finalnoj verziji novog Pravilnika o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela nije uvedena nova metoda za analizu meda, tj. analiza na stabilne izotope, koja nedvosmisleno može da utvrdi da li je medu bilo šta dodato (šećer, kukuruzni sirup..), upozorava Savez pčelarskih organizacija Srbije. ”Predstavnici Uprave za veterinu nas ubeđuju da novi Pravilnik daje mogućnost da se po utvrđivanju sumnje od strane inspektora može raditi i ta analiza, ali mi zahtevamo da ova analiza bude obavezna. Ukoliko se naši zahtevi ne usvoje, pčelari SPOS-a biće naterani na protest. Ovakav Pravilnik bi bio podstrek falsifikatorima meda da nasta­ve još žešćim tempom”, kažu u SPOS-u.

U Svilajncu uskoro regionalni centar za pčelarstvo Opština Svilajnac potpisala je sa slovenačkim gradom Rodovljica memorandum o saradn­ ji koji

obuhvata i izgradnju prvog Regionalnog centra za pčelarstvo u Srbiji. Pčelari će tako imati priliku da pohađaju edukacije kako napraviti med koji zadovoljava evropske standar­de, a sam proizvod moći će da prodaju van granica naše zemlje.

Na ovaj način zaštitiće se i geografsko poreklo resavskog meda. Na području opštine Svilajnac poslednjih godi­na povećao se broj pčelara pa je resavski kraj postao poznat po proizvodnji bagremovog meda. Centar će biti smešten u okviru srednje Poljoprivredno-veterinarske škole a korisnici će, sem pčelara, biti i učenici koji su zainteresovani za proizvodnju meda.

Fruškogorski lipov med sa oznakom geografskog porekla Društvo pčelara “Jovan Živanović“ iz Novog Sada 2011. je registrovalo oznaku geografskog porekla za ”Fruškogorski lipov med“. Kako se navodi u sopštenju, i ove godine su članovi Društva dobili sertifikate i stekli pravo da svoj proizvod obeleže markicom geografskog po­rekla.

37

AGROSVET

STENICE KAO ŠTETOČINE U VOĆARSTVU ↘ Priredio: Dragan Lazarević, dipl. inž. polj.

Na taj način su stenice uspele da izbegnu odbrambene mehanizme biljaka poput malja, dlačica, voštanih materija, tanina, kao i dejstvo brojnih kontaktnih pesticida.

P

oslednjih nekoliko godina na plodovima jabuke primećene su štete od stenica, ili pravih buba. Stenice su vrste iz podreda Heteroptera. Najbrojnija familija ovog podreda su Miridae sa oko 37000 vrsta, od kojih su čak 32 hilj. prepoznate kao štetočine jabuke.

One nanose povrede na plodovima, umanjujući njihovu ekonomsku vrednost i smanjujući prinos. U uslovima ekstenzivne proizvodnje ili organske proizvodnje sa manjim brojem hemijskih tretmana, mogu naneti i preko 40% oštećenja, dok velike populacije mogu u potpunosti uništiti rod.

Jedna od vodećih stenica po štetnosti je Lygocoris pabulinus, vrsta stenice koja je široko rasprostranjena u Evropi. Ova vrsta po Southwood i Leston ima dve generacije u toplijim krajevima Evrope, a jednu u severnim evropskim zemljama.

Polifagna je vrsta, koja se seli od korovskih do drvenastih biljaka. Ženka polaže jaja krajem leta i to u mlade grančice (pupoljke) različitog žbunja i drveća poput jabuke, kruške, trešnje i vrsta iz roda Rubus.

Larve prve generacije pojavljuju se u aprilu i maju, i hrane se na cvetnim pupoljcima, vršnim pupoljcima i začecima plodova, sišući njihove sokove, a zatim se sele na korovske vrste po istraživanju Bloomersi-ja i saradnika.

Druga generacija L. pabulinus se može naći na korovima iz familija Urticae, Senecio i Rumex i gajenim biljkama poput paradajza i šećerne repe. I na ovim biljkama L. pabulinus, se hrani na cvetnim pupoljcima.

Značaj stenica kao štetočina povećava se i usled značajno viših prosečnih godišnjih suma temperatura, koje pogoduju njihovom razvoju.

Drugi razlog je i bogata korovska kultura, kao alternativnih domaćina predstavnika reda Heteroptera, u modernim voćnjacima čije je međuredno rastojanje zatravljeno.

Iako se kao domaćini ovog insekta spominju različite drvenaste i zeljaste biljke neophodno je napomenuti jednu razliku. Naime, larve i odrasle Lygocoris pabulinus mogu se hraniti zeljastim biljkama poput paradajza, dok se ne mogu hraniti na mladarima jabuke, kruške, maline i ruže. Upravo to je i razlog zbog kog larve ovog insekta već po piljenju napuštaju drvenasto bilje i svoj razvoj završavaju na već spomenutim zeljastim biljkama domaćinima.

Usni aparat kod pripadnika reda Heteroptera je sastavljen od delova koji služe sisanju i bodenju. Pomoću njega stenice ubadaju plod i iz njega sišu sokove. Usni aparat sastoji se iz dva kanala. Kroz jedan od njih insekt u žrtvu ubacuje enzime koji služe razgradnji različitih materija, dok drugi služi usisavanju hrane.

Na tim biljkama insekt ostaje sve dok se dužina dana ne smanji na 16,5 časova. Upravo taj trenutak služi ženkama druge generacije kao indikator prelaska na drvenaste biljke na kojima polažu jaja. Ono što je interesantno je da su i u ovom periodu polaganja jaja na drvenastim biljkama ženkama neophodni koro38

vi na kojima se hrane. Za razvoj L. pabulinus potrebno je oko 40 dana sa temperaturom oko 200C. Ženke polažu oko šest jaja na dan, a iz njih se na kraju razviju tri do četiri larve. Jedna ženka može da položi i do 200 jaja i to u periodu od dve nedelje.

Svojim sekretom (pljuvačkom) i različitim enzimima koji se u njoj nalaze larve prouzrokuju simptome najčešće u vidu braon tačkica, koje vremenom prelaze u lezije. Ishrana larvi na plodnicima

dovodi do pojave rđastih malformacija (Taksdal, 1970). Piljenje jaja i ishrana dešavaju se pre kraja fenofaze cvetanja na jabuci.

Mere zaštite gajenog bilja, pre svega jabuke zasnivaju se na preduzimanju preventivnih mera - suzbijanje korovske flore i bilja spontane flore u i oko voćnjaka, kao i redovnim tretmanima insekticidima različitih mehanizama delovanja.

Prema rezultatima ogleda sprovedenih u Sloveniji, primenom neonikotinoida (Actara, Lobo, Afinex…) ostvarena je od 92-95% efikasnosti u suzbijanju Lygocoris pabulinus.

Voćne stenice su samo još jedan dokaz da se određene promene klimatskih prilika, kao i pojačan, često nekontrolisan uvoz i promet i sadnog materijala, ali i plodova uzrok povećanja brojnosti i šteta na gajenom bilju u Srbiji.

Potpuna zaštita kruške, jabuke breskve i paradajza od: kruškine buve, krvave vaši, dudove štitaste vaši i bele leptiraste vaši.

DA ŠTETOČINE NEMAJU GDE DA SE SAKRIJU Bayer d.o.o.

Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, www.bayercropscience.rs

AGROSVET

VILLAGER ČISTAČI SNEGA ↘ Priredio: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Z

ima polako dolazi u naše krajeve, a sa njom sneg koji nas uvek obraduje. Međutim sneg zna da bude pomalo dosadan i da stvara svima nama gomilu problema vezanih za čišćenje i otklanjanje snežnih prepreka.

U toj borbi u velikoj meri pomoćiće Villager VST 110 čistač snega koji je napravljen i dizajniran baš za Vas. Ovaj čistač snega opremljen benzinskim jednocilindričnim četvorotaktnim motorom od 337 cc, maksimalne snage od 8,1 kw.

Pogonske gusenice u kombinaciji sa snažnim motorom obezbeđuju veliku stabilnost prilikom kretanja čistača po klizavom terenu. Širina spirale za čišćenje je 70 cm, što omogućava brzo i efikasno čišćenje, čak i kod najtežih snežnih nanosa. Čistač se može koristiti u ekstremno hladnim danima, jer poseduje sistem za grejanje ručki što će sva-

kom korisniku pomoći i olakšati rad u ekstremnim uslovima. Takođe može se koristiti za rad u noćnim uslovima jer poseduje far za osvetljavanje. Čistač poseduje sistem elektro starta, koji omogućuje brzo i lako pokretanje motora bez zamaranja korisnika. Očišćen sneg

40

čistač može da izbaci na daljinu od 15m u smeru koji se može podesiti na kanalu za izbacivanje snega.

Visokotehnološka rešenja primenjena na ovom čistaču ulivaju veliko poverenje u kvalitet i pouzdanost bez obzira na snežne uslove u kojima se koristi.

AGROSVET

Za one zahtevnije korisnike obezbedili smo čistač VST 130, inače naš najsnažniji čistač u asortimanu Villager čistača za sneg.

Pogonski agregat jednocilindrični četvorotaktni benzinski motor 375 cc isporučuje maksimalnu snagu od 9.5 kw. Odlikuje ga moderan dizajn I velika udobnost pri radu, poseduje grejače u ručkama što omogućuje visok nivo konfora pri manipulaciji sa ovim uređajem. Poseduje sistem elektro starta koji olakšava startovanje uređaja bez upotrebe fizičke sile samog korisnika. Pomoću ovog sistema obezbeđeno je startovanje mašine I u ekstremno hladnim uslovima. Radna širina za čišćenje je 70 cm, a može se čistiti snežni pokrivač debljine 55cm.

Za ovu zimu obezbedili smo male električne čistače snega pogodne za svako domaćinstvo. Modeli VEST 1600 i VEST 1800 će vam omogućiti lagano čišćenje snega uz uživanje u snežnom pokrivaču. Razvojni tim kompanije Agromarket potrudio se da osmisli mašinu koja će pomoći vernim kupcima u savladavanju prirodnih prepreka i otklanjanju svih nelagodnosti vezanih za čišćenje snega na tradicionalni način sa lopatom. Na brz i jednostavan način očistićete sneg u vašem dvorištu, naši čistači su prilagodljivi za sve terenske uslove i veoma jednostavni za rukovanje.

ručki koja se sklapa, lako se skladišti i transportuje.

Agromarket i Villager su se spremili za ovu zimsku sezonu. Ne dozvolite da Vas iznenadi sneg, kao naše putare, jer „grtalica“ ima i u Srbiji, a ne samo u pismima iz Kanade.

web www.villager.rs facebook www.facebook.com/VillagerTools

Zadovoljsto nam je da predstavimo i naš najprodavaniji model motorni čistač snega VST 65. Nešto slabiji od predhodna dva modela, a cenovno dosta pristupačniji. Pogoni ga snažan motor 196 cc, maksimalne snage od 4.8 kw. Radna širina čistača je 56 cm, pogodan je za čišćenje snežnog pokrivača debljine do 51 cm.

Visok nivo performansi i elektromotori od 1600w i 1800w, omogućiće čišćenje snežnog pokrivača debljine do 33 cm. Radna širina ovih čistača je 50 cm, što je sasvim dovoljno za čišćenje staza u Vašem domaćinstvu. Mašina u radu sakuplja i izduvava sneg u željenom pravcu na udaljenosti od 3-8m.

Zahvaljujući kompaktnom obliku i

41

AGROSVET

LEPINOX PLUS - NOVI BIOINSEKTICID U BORBI PROTIV GUSENICA ↘ Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj. mena. U okviru vrste Bacillus thuringiensis postoji nekoliko sojeva ove bakterije koja se koristi u različite svrhe.

A

ko se malo osvrnemo oko sebe videćemo da je sve manje novih molekula pesticida.

Iznalaženje novih aktivnih materija, kao i njihova sinteza traje veoma sporo, 10 do 12 godina, a patentno pravo je na 20 godina što znači da je mogućnost realizacije na tržištu svedena na oko 8 godina. Istovremeno naučnici nisu u mogućnosti ili ne mogu da adekvatno prate tempo koji zadaje priroda. Uglavnom se kombinuju već postojeće aktivne materije koji ne pružaju ništa novo.

Sve veći ekotoksikološki zahtevi nameću primenu manje agresivnih insekticida kako na štetočinu tako i na korisne organizme. Rezistencija štetočina je prisustna, a mi imamo mogućnost da koristimo insekticide iz svega nekoliko hemijskih grupa. Kao dopuna postojećoj paleti insekticida na našem tržištu stoje tzv. bioinsekticidi. Bioinsekticidi ili proizvodi čije poreklo seže direktno iz prirode, a koji nemaju karencu tj. mogu da se koriste do same berbe bez rizika da se mogu naći u plodovima, predstavljaju pravo bogatstvo.

Jedan od takvih proizvoda je Lepinox plus, bioinsekticid koji ima široku primenu ali se prvenstveno koristi za suzbijanje gusenica iz familije leptira, odnosno familije Lepidoptera. Ovaj bioinsekticid bazira se na delovanju bakterije Bacillus thuringiensis subspecies kurstaki ili Btk pronađen je tj. izolovan još 1902. godine iz larve svilene bube i od tada počinje njegov razvoj i pri-

Како deluje Lepinox plus? Kada se ovim proizvodom istretiraju gusenice, visoko alkalna sredina u crevima gusenica pokreće bakteriju Bacillus thuringiensis subspecies kurstaki pri čemu se oslobađa kristalni protein nazvan „endotoksin“ koji razara probavni sistem insekata. Ovaj endotoksin ubija ćelije i obrazuje rupe u spoljnom omotaču creva štetočine. Prilikom ishrane insekt unosi u organizam spore bakterije koje se kreću kroz formirane otvore u crevima, meša se sa krvlju gusenice pri čemu nastaje opšta infekcija koja ubija gusenicu.

Gusenica odmah prestaje sa ishranom i uginjava za dva do tri dana.

Da bi smo imali dobru efikasnost vreme primene je od ključne važnosti. S obzirom na to da je Lepinox plus stomačni otrov neophodno je da ga insekt pojede. Efikasan je jedino kada su isekti u fazi gusenica tj. kada se aktivno hrane na lisnoj površini. Ovaj proizvod ne deluje na jaja i odrasle insekte. Najefikasnije delovanje ispoljava kada se primenjuje na mlade gusenice i to primena dva tretmana tokom desetak dana kako bi pokrili najveći deo mlađih larvenih stadijuma. Procenat efikasnosti Lepinoxa plus se kreće od 80-85%, a ako se urade dva tretmana u bloku onda se efikasnost penje i do 99%. Sunčano vreme negativno deluje na Btk već nakon nekoliko sati, te je obavezna preporuka da ga treba primeniti kasnije tokom dana da bi se insekti hranili tokom noći kada su veoma aktivni.

S obzirom da je u pitanju bakterija postavlja se pitanje da li je opasna za čoveka i životinje?

Ljudi i drugi sisari imaju veoma kiselu sredinu u stomaku koja uništava Btk pre nego što izazove infekciju. Da bi se ovaj endotoksin razvio i aktivirao neophodno mu je prisustvo alkalne sredine. Preparat Lepinox plus je jedan od najsi42

gurnijih prirodnih insekticida koje možete primenjivati u kontroli gusenica na povrću i voću bez oštećenja korisnih insekata te je potpuno bezopasan i za okolinu i za čoveka.

Koje insekte suzbijaja Lepinox plus?

U našoj zemlji ima registraciju u kukuruzu i paradajzu za suzbijanje kukuruznog plamenca i pamukove sovice. Međutim u zemljama Evropske Unije registrovan je i za efikasno suzbijanje breskvinog smotavca (Cydia molesta), breskvinog moljca (Anarsia lineatella), šljivinog smotavca (Cydia funebrana), kupusnog moljca (Plutella xylostella) ...

Istraživanja koja su sprovedena u prethodnim godinama pokazala su izuzetnu efikasnost preparata u suzbijanju moljca u paradajzu (Tuta absoluta) zbog čega je uključen u redovne programe zaštite od ove štetočine. Njegova primena u šumskim zasadima za suzbijanje gubara (Lymantria dispar) široko je rasprostranjena. Preporučena količina preparata za voćne zasade, kao i u povrtarstvu iznosi 1,0 kg/ha.

Zašto je Lepinox plus alternativa drugim klasičnim insekticidima?

Kao što je već pomenuto, izraženi ekotoksikološki zahtevi u pogledu zaštite krajnjeg potrošača i okoliša nameću primenu manje agresivnih insekticida kako na štetočinu tako i na korisne organizme.

Istovremeno, razvijanje smanjenje osetljivosti ili rezistencije pojedinih štetočina je prisustna, a mi imamo mogućnost da koristimo insekticide iz svega nekoliko hemijskih grupa.

Stoga, kada se pojavi nešto novo treba ga shvatiti i prihvatiti kao dar sa neba. Ubacivati ga u programe zaštite tamo gde je najefikasniji i polako zamenjivati neke stare proizvode. Sve gore navedene karakteristike poseduje bioinsekticid Lepinox plus. Proizvod koji ima karencu 0 (nula) dana znači mnogo.

Svedoci smo da u prethodnim godinama upravo pred berbu dolazi do naglog povećanja brojnosti insekata kada smo hendikepirani jer ne smemo koristiti insekticide. Bioinsekticid Lepinox plus je bioinsekticid koji možete primeni danas i već sutra izvoziti proizvod bez opasnosti od ostataka insekticida.

AGROSVET

DRUGI PIŠU ↘ Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Subvencije iz svih uglova Danas, 11. 11. 2015.

Prošle nedelje je održan prvi kongres mlekarstva u Srbiji uz podršku Minis­tarstva poljoprivrede i životne sredine, FAO i EBRD. Diskutovalo se na puno tema, počevši od politike subvencija u mlekarskom sektoru, preko zemljišne i veterinarske politike, do očekivanih pretpristupnih fondova namenjenih agraru i ruralnom razvoju. Kao i obično, najviše pažnje su privukle subvencije. Teme o visini premija za mleko, kao i plaćanja po grlu stoke, bile su predmet najvećeg interesovanja primarnih pol­ joprivrednih proizvođača, ali i indus­trije prerade mleka i države – svakoga iz svog ugla. Poljoprivrednicima je ovo pitanje od ogromnog značaja, jer tre­nutna premija od sedam dinara po litru mleka čini bitnu stavku u njihovim uku­pnim prihodima, mlekarskoj industriji, zato što ovo plaćanje države u velikoj meri utiče na njihovu ukupnu rentabil­nost, a kreatorima politike u sektoru jer ova mera čini veoma veliki deo ionako limitiranog agrarnog budžeta. Ipak, bitnije od visine državnih subvencija u svakom sektoru poljoprivrede je da li će državnih subvencija uopšte biti u periodu pred nama, upozorava Miloš Milovanović, internacionalni konsul­ tant Organizacije UN za hranu i poljo­privredu (FAO) i koordinator FAO – EBRD projekata u Srbiji. Ako će ih biti, u kojoj for-

mi će se isplaćivati? U sektoru kao što je poljoprivreda, koji zahteva visoka ula­ganja i vezivanje resursa na dugi rok od izrazitog je značaja poznavanje državne politike za najmanje srednjoročni period, kako bi se poslovni planovi mogli graditi na poznatim i zdravim osnovama.

Planiranje poslovanja na osnovu trenutno visokih cena (koje kako smo imali prilike da vidimo ranije, mogu za tren postati istorija, a sa njima nestati i očekivani profit investitora, ali nekad i cela investicija), trenutno raspoloživih državnih subvencija sek­toru koje se takođe mogu lako promen­iti (i to, po pravilu, smanjiti) u skladu sa budžetskim mogućnostima države, ne može dati pravu sliku buduće rentabil­ nosti proizvodnje a time i poslovnog uspeha. U ovom smislu su skupovi kao prošlonedeljni od velikog značaja za sve koji se bave poljoprivredno-prehrambenom proizvodnjom, sma­tra Milovanović. Oni omogućavaju da na jednom mestu dođe do sudara očekivanja (korisnika) i planova (države) koji uz dubok analitički rad posvećen sagledavanju stanja na domaćem i međunarodnom tržištu poljoprivred­nih proizvoda i uz, najbitnije, otvoren i transparentan dijalog, mogu dovesti do kreiranja optimalne politike za sek­tor.

44

Subvencije u poljoprivredi: Više para nego ćara Biznis i Finansije, novembar, 2015.

Država na subvencije i podsticaje u poljoprivredi izdvaja oko četiri odsto republičkog budžeta, što je manje od iznosa predviđenog zakonom o podsti­cajima, ali u skladu sa mogućnostima domaće ekonomije. Problematična je, međutim, struktura potrošnje, čiji najveći deo odlazi na direktna plaćanja, dok su pitanja kvaliteta i regionalnih specifičnosti proizvodnje, kao i podrška ruralnom razvoju potpuno skrajnuti, kaže za B&F profesorka Poljoprivred­ nog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov. Da ovoga leta nije bilo suše koja je umanjila poljoprivrednu proiz­ vodnju, ukupan rast BDP u ovoj godini dostigao bi 1,5 odsto, odnosno bio bi tri puta viši od očekivanog – podatak je Svetske banke koji odlično odsli­ kava i potencijale i situaciju u kojoj se i dalje nalazi domaća poljoprivreda. Problem je u tome što se gotovo svake godine dogodi ”ono nešto“ zbog čega se drastično menjaju i iznosi i načini fi­nansiranja budžetske podrške agraru. ”Posle prošlogodišnjih poplava, recimo, značajno je povećan iznos sredsta-

AGROSVET

va za regresiranje premije osiguranja u pol­joprivredi. Sa jedne strane, to je dobar potez, pošto se proizvođači motivišu da osiguraju svoju proizvodnju. Sa druge strane, osiguravajuće kuće mogu zado­voljno da trljaju ruke, pošto se tako njima uvećava prihod, umesto da se is­tom sumom novca proizvođači ohrabre da ulažu u tehnologije koje će smanjiti negativan uticaj klimatskih promena i vremenskih nepogoda na proizvod­nju“, objašnjava Bogdanov.

To je, kaže, samo jedan od brojnih primera gde se podsticaji i subvencije koje je država s razlogom odvojila za poljoprivredu ko­ r iste za saniranje umesto za rešavanje problema. Lakše je, kaže, sprovoditi politiku subvencionisanja preko ovakvih mera ili direktnih plaćanja po hektaru ili grlu, što je komforno za korisnike a relativno jednostavno za državu da organizuje i sprovede u delo. Posledice takve politike subvencija su, međutim, veoma ozbiljne. ”Manji je problem to što ovakvi oblici podrške nisu kompatibilni sa praksom Evropske unije – Srbija ima vremena da harmoni­zuje svoju politiku do momenta ulaska u članstvo. Mnogo veći problem je taj što se ovakvim pragmatičnim i ad-hoc rešenjima ne doprinosi rešavanju ključnih problema sektora i njegovom razvoju, niti se zadire u suštinu neo­phodnih strukturnih promena, jačanja konkurentnosti i održivosti“, kaže upo­zorava Natalija Bogdanov.

Zašto uvozimo ono što proizvodimo?

Preuzeto: Danas, 2. 12. 2015.

Često se u medijima može naići na pomalo senzacionalističke naslove poput “Uvozimo jabuke iz Poljske”, “Sr­bija uvozi paradajz iz Makedonije” ili “Srbija jede grčke lubenice a domaće propadaju”. Pri tom se zaboravlja da nije “uvezla Srbija” ni jabuke, ni paradajz, ni lubenice niti bilo šta drugo, već ljudi sa imenom i prezimenom, odnosno kompanije i to ne iz antinacionalnih pobuda, već zato što su u uvozu pre­poznale interes, kaže Miloš Milovanović, internacionalni konsultant Organizaci­je UN za hranu i poljoprivredu (FAO) i koordinator FAO – EBRD projekata u Srbiji. Zato bi pitanje “Zašto uvozimo” trebalo preformulisati u “Kako da kupe u zemlji a ne da uvoze”. Da, tačno je u našoj zemlji se proizvodi (ili se barem može proizvesti) i više nego dovoljno hrane za domaće potrebe, ali ih proiz­vodi veliki broj usitnjenih proizvođača koji najčešće nezavisno nastupaju na tržištu. Umesto da objedinjuju njih­ovu razjedinjenu i raznovrsnu ponudu, trgovinski lanci i drugi veliki kupci često posežu za uvozom proizvoda ujednačenog kvaliteta, istovetno upak­ ovanih, konstantno dostupnih u njima potrebnim količinama i po cenama koje su konkurentne. Dakle, nema tu nikakve sramote ili protivdržavnog delovanja, već čistog interesa, kaže Milovanović. Pi­ tanje je šta uraditi i kako “naterati”

45

velike kupce da kupuju u zemlji a ne da uvoze? Kreiranjem ponude na domaćem tržištu koja može da odgovori njihovim kako kvantitativnim i kvalitativnim tako i cenovnim zahtevima. U tom kontekstu potrebno je uraditi više stvari, i ne preko noći, a ovde se navodi samo nekoliko. Država treba da preformuliše svoju agrarnu politiku i da, ionako ograničena budžetska sredstva, preusmeri sa plaćanja po hektaru na investicije u hladnjače, sušare, opremu za voćarsku i povrtarsku proizvodnju, protivgradne mreže, zalivne sisteme, elektromreže, podizanje savremenih zasada voća. Pored toga, pretpristupna sredstva EU namenjena poljoprivredi potrebno je što pre učiniti dostupnim domaćim proizvođačima i prerađivačima, budući da ona sa sobom donose značajne in­vesticije u agrar zemlje (za period 2014- 2020. godina ukupno 175 miliona evra, što uz domaće kofinansiranje od 50 odsto znači 350 miliona evra investicija). Rad na organizovanju poljoprivrednika u asocijacije, udruženja, zadruge ili bilo koju drugu formu njihovog zajedničkog nastupa na tržištu, kako bi mogli da ponude respektabilne količine svojih proizvoda, takođe je imperativ, smatra Milovanović.

AGROSVET

PRIRODNI LEK SA MIRISOM JESENI ↘ Priredila: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

N

aizgled grubo, a po mirisu čarobno voće, neponovljivi miris koji se širi sa ormana i dokono čeka ljutu zimu, budi sećanja na detinstvo. Kao dukat žuti loptasti plod Cydonia oblonga - dunja pripada mnogobrojnoj familiji Rosaceae, u gde spadaju jabuka i kruška. Latinski naziv roda Cydonia, potiče od mesta Cydon (Cidon) na Kritu gde se gaji od vajkada.

Poznаtа je još od pre 4000 godinа.

Poreklom je sа Kаvkаzа, odаkle se proširilа u Mаlu Aziju pа iz nje u drevnu Grčku. U Jermeniji i Iranu, u svom zavičaju, i danas raste divlja, u prirodi.

Kroz istoriju, priče i legende, dunja je važila za simbol ljubavi, sreće, lepote i neprolaznosti. Neki istoričari smatraju da je upravo dunja, a ne jabuka, bila zabranjeno voće u Raju. U antičkim legendama, Bogovi su koristili dunju za proricanje sudbine. U stаrа vremenа smаtrаnа je simbolom plodnosti. Običаj je bio dа mlаdenci, uoči venčаnjа, pojedu dunju dа bi im brаk bio plodаn i srećаn. Ta krupna voćka prvi put se u dokumentima pojavljuje u spisima o grčkim svadbenim običajima iz šestog veka pre Hrista. I tada je

bila deo rituala u kojem je smatrana simbolom plodnosti i bila posvećena boginji ljubavi Veneri. Navodno su trudnice morale često da je jedu da bi rodile sinove! Nаjčešće bi je pripremаli tаko što bi je izdubili, nаpunili medom i ispekli. Rimljаni su iz dunje izvlаčili eteričnа uljа zа proizvodnju pаrfemа. Plansko odgajanje dunje započelo je u Mesopotamiji, na području današnjeg severnog Iraka. Putujući morima, dunja je preko Italije stigla u Evropu i do naših krajeva, gde dobro uspeva.

Zbog velike količine pektina, našla je široku primenu u prehrambenoj industriji u proizvodnji sokova, poslastica, u farmaceutskoj industriji u izradi lekova, a posebno mesto zauzima u proizvodnji neizostavne rakije od dunja. U lekovite svrhe koristi se plod (Cydonia fructus), seme (Cydonia semen) i list (Cydonia folium). Zahvaljujući taninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Dunjin sok, ukuvan sa istom količinom šećera, leči kašalj, astmu i akutnu dijareu. Pečena ili kuvana dunja preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova 46

dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smirujuće, otklanja nesanicu, kao i loš miris iz usta. Semenke dunje sadrže čak 15% ulja i značajne količine važnog sastojka amigdalina, odnosno vitamina B 17, koji poseduje antikancerogeno dejstvo. Obloge od dunje (plod, kora, list…) koriste se za lečenje otvorenih rana, opekotina, ispucale kože ili bradavica.

Dunja, generalno jača imuni sistem, stimuliše cirkulaciju u kardiovaskularnom sistemu, smanjuje krvni pritisak itd... U kulinarstvu, proizvodi od dunje se dobro slažu sa pečenim mesom, piletinom, pačjim mesom, junetinom i mesom divljači. Ovo posebno važi ako se mesa peku zajedno sa dunjama ili se služe s umakom od dunja.

Gajenje - najpogodnija zemljišta za dunju su ona koja su umereno vlažna, propusna i bogata hranljivim materijama. Teška i vlažna zemljišta, kao i jako suva i peskovita i karbonatna su nepogodna za gajenje dunje. Stabla dunje vrlo povoljno reaguju na đubrenje stajnjakom pa je kao i kod drugih voćnih vrsta poželjno da sadržaj humusa bude što viši, makar 2-3%. Deblji-

AGROSVET

na oraničnog sloja za dunju treba da bude najmanje 50 – 60 cm, da bi se dunja normalno razvijala. Dunja je heliofilna (svetloljubiva) voćka, pa joj najviše odgovaraju dobro osvetljena mesta. Ukoliko su stabla dunje zasenjena, ona slabo rađaju, u pregustom sklopu rađaju samo po periferiji krune. Plodovi u senci ne dobijaju sortno karakterističnu aromu i znatno su zeleniji i maljaviji od normalno osunčanih plodova.

Za normalan rast i uspešno gajenje dunje, po literaturnim podacima je potrebno da padne godišnje 750 do 990 mm/m2 vode sa dobrim rasporedom u toku vegetacije. Međutim u praksi se pokazalo da se dunja veoma uspešno gaji i u voćarsko-vinogradarskim krajevima gde najčešće ne padne više od 600 mm vode godišnje. Ipak ona daje znatno bolje rezultate u uslovima navodnjavanja pa optimalnu vlažnost zemljišta treba održavati tokom cele godine, a posebno u avgustu i septembru kada je prirast plodova najintenzivniji.

Priprema zemljišta za sađenje dunje sastoji se u krčenju, čišćenju i ravnanju terena ukoliko je to potrebno, zatim u poboljšanju plodnosti i drugih osobina zemljišta (melioracija), rigolovanju i kopanju jama.

Dakle, zemljište treba u avgustu, najkasnije u septembru izrigolovati ili bar duboko izorati na 40 – 50 cm i podriti na 80 cm. Zatim se predviđena površina neposredno pre sadnje isparceliše, razmeri, obeleže se pravci redova i mesta voćaka u njima. Rastojanje između redova i u samom redu zavisi od niza činilaca, kao što su podloga, bujnost sorte, uzgojni oblik, tip zasada, ekološki uslovi i planiran nivo agrotehnike.

U praksi se sreću rastojanja između redova od 4 – 6 m, a u redu od 2,80 do 4,50 m.

Dunja se razmnožava semenom, reznicama, položnicama, nagrtanjem, izdancima i kalemljenjem. U masovnoj proizvodnji sadnice dunje se proizvode isključivo kalemljenjem.

Mlada stabla, do pete godine života, obično se prihranjuju pojedinačno, sa po 0,2 – 0,5 kg KAN-a i sa 0,5 – 1,2 kg NPK đubriva formulacije 10:12:26 ili sličene sa povećanim sadržajem kalijuma, po stablu, u zavisnosti od starosti. U rodnim zasadima korenov sistem dunje se prostire po celoj površini zemljišta, pa se stoga đubri cela površina dunjika, normama koje zavise od starosti i iscrpljenosti stabala, gustine sadnje, ali okvirno to su količine od 200 – 400 kg KAN-a i 400 – 600 kg NPK đubriva. Ovakva prihrana se obavlja u jesen i rano s proleća (u prvoj polovini marta i početkom maja), a leti se, ukoliko se primete znaci nedostatka pojedinih elemenata prihranjivanje vrši folijarno (prskanjem preko lista).

O merama zaštite i prihrane dunje više se može naći u Agrosvet-u br. 64, februar 2015.

Berba - vreme berbe plodova dunje se u praksi određuje uglavnom po boji pokožice, lakoće odvajanja plodova od grane, boji semenjače semenke i dr. Pošto dunja vrlo dugo vegetira, raste i do kraja oktobra, preranom berbom nastaće vrlo veliki gubici u težini (do 1% dnevno) ali i u kvalitetu. Prvi rod daje u 2. godini, značajniji prinos počev od 4. godine, obilniji rod se dobija od 5, odnosno 6. godine, a maksimalan u 10. godini. Prinos po stablu se kreće od 10 do 60 kg u plantažnim zasadima, a pojedinačna stabla daju 100 pa i do 400 kg plodova. Drvo dunje živi obično od 30 do 40 godina, a pojedina usamljena stabla mogu da žive i do 70 godina.

Dunja mirisom pokreće dobre emocije i uspomene, greje dušu i telo. Ili što bi Ruso (J.J. Rousseau) rekao, “Sve knjige sam zatvorio, a samo jedna će ostati svim očima otvorena za svagda, knjiga prirode”.

47

AGROSVET

U zdravom voću, zdrav duh

Predstavljamo vam novo rešenje za efikasno suzbijanje najznačajnijih bolesti u zasadima jabuke, višnje i vinove loze.

Bayer d.o.o.

Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, www.bayercropscience.rs 48

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘ Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Pivarski gigant se rađa, kreće u osvajanje Azije

Da li konferencija o klimi može biti ekološka Klimatska konferencija u Parizu predstavlja organizacioni i ekološki izazov – kako ugostiti desetine hiljada učesnika, pre­voziti ih, hraniti i smestiti uz vođenje računa o životnoj sredini. Pribor će biti od biorazgradivih materijala, skoro tri četvrtine hrane biće francuskog porekla, a hleb će se proizvoditi na licu mesta. Učesnici su pozvani da koriste javni prevoz, a za to će dobiti i besplatne karte. Konferencija će koštati 170 milio­na evra. Ovo će biti najveća diplomatska konferencija ikada održana u Francuskoj od potpisivanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravi­ma u Parizu 1948.

Očekuje se da će tokom konferencije svakog dana biti prisutno 40.000 iz celog sveta. (EurActiv) Pen:Poslednja nada za čovečanstvo Holivudski glumac i oskarovac Šon Pen izjavio je da je predstojeća međunarodna konferencija o klimi u decembru u Parizu “poslednja velika nada za čovečanstvo”. “Mislim da je to naša poslednja velika nada.

Treba da budemo optimistični o is­ hodu konferencije jer nemamo drugog izbora”, rekao je Pen u Pa-

rizu posle sastanka sa francuskom ministarkom za ekologiju Segolen Roajal. Pen je ocenio da svako mora da promeni način života, “ako vole svoju decu, jer će u protivnom predstojeće ge­neracije živeti u manjem i drugačijem svetu”. Američki glumac je 2010. godine po­ krenuo projekat pošumljavanja Haitija, uz podršku Francuske, odmah posle zem­ljotresa u toj zemlji.

Italija ponovo vodeći proizvođač vina

svetski

Italija je pretekla Francusku po proizvodnji vina i u 2015. će sa oko 6,5 milijardi boca biti najveći svetski proizvođač. Proizvodnja vina porasla je u brojnim evropskim zemlja­ ma zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama i očekuje se da cene tog pića budu stabilne. Na listi vodećih svetskih proizvođača vina je i Srbija, na 19. mestu, sa proizvodnjom većom od dva miliona hektolitara. Italija daje 18% svetske proizvodnje vina, Francuska 17%, Španija 13%, SAD osam odsto. Poljoprivredno udruženje Evropske unije Copa-Cogeca saopštilo je da je kvalitet i prinos ovogodišnje berbe grožđa bio dobar i da će evropska proizvod­nja vina porasti za 2,7%, na 171,2 miliona hektolitara.

49

Proizvođač piva Anhojzer-Buš Inbev iz Belgije najavio je konačni sporazum za kupovinu Sabmilera sa sedištem u Velikoj Britani­ ji za 100 milijardi evra. Kako bi dobio odobrenje regulatora u SAD, Sabmiler je pristao da proda 58 odsto vlasništva u piva­ r i Molson Kurs za 12 milijardi dolara, čime je onemogućeno da posle spajanja s Inbevom, nova kompanija ima dominaciju na američkom tržištu.

Nova kompanija takođe će morati da rešava sporna pitanja s vlastima u Kini, gde Sabmiler ima 49 odsto udela u proizvođaču piva Snou. AB Inbev želi da kupovinom Sabmilera ojača po­ziciju u Africi i Aziji pošto se na razvijenim tržištima menja ukus potrošača koji sve više prelaze na male pivare.

Italijani varali: Maslinovo ulje nije devičansko?

Sedam italijanskih proizvođača maslinovog ulja, uključujući Bertoli, Saso i Carapeli predmet su istrage zbog navoda o “ekstra devičanskom” kvalitetu. Tužioci u Torinu pokrenuli su istragu nakon izveštaja “La Stampe” čiji su novinari proverili kvalitet 20 najpopularnijih marki ekstra devičanskog ulja i ot­krili manjkavosti. Kompanije su navodno izbegavale stroga pravila u

AGROSVET

proizvodnji koja je skupa. Iako potrošači teško mogu da osete razliku između maslinovog i ekstra devičanskog ulja za njim vlada velika potražnja, a italijanska vlada brine o održavanju kvaliteta. Tamošnje ministarstvo poljoprivrede je prošle godine zaplenilo lažno maslinovo ulje u vrednosti od 10 miliona evra.

Selo nudi novac za nove stanovnike, Hrvati i Srbi pohrlili Naselje Mišima u Japanu je nedavno objavilo oglas u kojem traži nove stanovnike jer ih je premalo, tamo živi 372 ljudi. Na­pisali su kako nude oko 21.000 kuna (oko 2.750 eur) svakome ko dođe, a uz to bi podmirili oko 6.000 troškova selidbe i davali mesečnu nak­nadu.

Ona za samce iznosi oko 5.000 kuna, a za parove hiljadu kuna više i dobijali bi je tri godine. Jedini uslov je bio da glava porodice mora biti mlađa od 55 godina. To naselje rasprostran­jeno je na tri ostrva Takešima, Lojima i Kuroš, priroda

je predi­v na, ali nema bolnice i teško je naći posao. Ipak, ponude za preseljenje stigle su iz celog sveta.

Od ukupnog broja zainteresovanih, oko 90% su ljudi iz Hrvats­ke, Srbije i Brazila.

Oznaka za preslana jela u njujorškim restoranima

Potrošači traže hamburger bez antibiotika

Međunarodna organizacija za zaštitu potrošača Konzumer internešnal uputila je prošle nedelje zahtev na adresu tri veli­ka lanca brze hrane Mekdonalds, Sabvej i KFC tražeći od njih da prestanu da služe mesne obroke od stoke kojoj su dava­ni antibiotici za lečenje ljudi.

Ova kampanja pokrenuta je to­kom Prvog svetskog kongresa o upotrebi antibiotika koji je organizovala Svetska zdravstvena organizacija.

Na skupu je zaključeno da se antibiotici rutinski daju životinjama kako bi se pojačao i ubrzao njihov rast, sprečilo obolevanje, kao i da ljudi koji konzumira­ju to meso postaju sve otporniji na antibiotike i na taj način dovode u pitanje svo­je lečenje u slučaju oboljenja.

Njujorški restorani koji služe jela sa mnogo soli od sada će morati da na jelovniku imaju ikonicu s crnim slanikom pored takvog ponuđenog jela, preneli su juče lokalni mediji u SAD dodajući da je to prva takva mera radi boljeg informisanja potrošača. Usvojena mera predviđa i kaznu restoranima od 200 dolara za svako jelo koje nije obeleženo da je preslano. Predsta­ v nica njujorških sanitarnih vlasti Sonja Endžel izjavila je da će mera stupiti na snagu 1. marta 2016. godine, ali se restorani već sada pozivaju na obeležavanje slanih jela. Njujork je takođe prvi grad u SAD u ko­jima se u jelovnicima restorana navodi broj kalorija za svako jelo.

AGROSVET 50

®

tEmEljno i ciljano na vaši.

Efikasan jEdinstvEn održiv ekonomičan

AGROSVET

POVRATAK U BUDUĆNOST SRPSKOG POVRTARSTVA ↘ Priredio: Miloš Stojanović, dipl. inž. polj.

što smo u Španiji zatekli. Nisu oni mnogo daleko od nas, čak naprotiv ima nekih stvari za koje se može reći da naši povrtari bolje rade, i zbog toga samo treba da još jače krenemo napred i da se vratimo u budućnost gde nam je i mesto u proizvodnji povrća u Evropi. Krenimo redom korak po korak.

Zemlja (zemljište) i voda – dva osnovna prirodna resursa bez kojih se ne može zamisliti savremeno povrtarstvo. Španski povrtar je u startu u problemu, od zemljišta samo kamenje i krš, jako plitak oranični horizont (5-10 cm), sa slabim vodno - fizičkim i hemijskim osobinama. Od kamena prave zemljište i privode ga kulturi, ali i sa tim rade i proizvode.

N

ovembar 2015., jug Španije, regija od Valensije, preko gradova Mursije i Kartagene do čuveno poznate povrtarske oblasti grada Almerie, sa oko 45000 ha pod plastenicima, ali i hiljade i hiljade hektara na otvorenom polju pod salatom, kupusnjačama, spanaćem i ostalim lisnatim povrćem. Otud i ne čudi što Španci ovu oblast zovu „Plastic Sea“ (More plastike), oblast koja ima preko 300 sunčanih dana u toku godine, sa prosečnom dnevnom temperaturom u toku zime od 10-120C. Svako ko dođe sa strane pomisli da je došao u srce povrtarske proizvodnje u Evropi, u oblast gde je proizvodnja najsavremenija i najbolje organizovana. Ali kada malo bolje sagledate stvari, ima tu svega, od najboljih i najsavremenijih proizvođača do onih sa jako lošom i nekvalitetnom proizvodnjom. To nas je i ohrabrilo, jer smo odmah uporedili naše povrtarstvo sa onim

Sa druge strane gde smo mi, naša vojvođanska, moravska i mačvanska zemljišta (černozem, aluvijumi, ritske crnice), bogata i plodna, mnogo moćnija i kvalitetnija za povrtarsku proizvodnju, sa sjanim osobinama koje samo treba iskoristiti i kontrolisati na pravi način? Jednom rečju Bogom data za kvalitetnu povrtarsku proizvodnju.

Sa druge strane voda za navodnjavanje, u Španiji skupljaju svu vodu koju mogu da prikupe u toku godine, kišnicu, iz bujičnih vodotokova, nešto uzimaju i iz mora i mešaju sa kišnicom, prave ogromne akumulacije jako skupe da bi u toku godine imali dovoljno vode.

Buše duboke bunare i do 200 m, da bi došli do kakve-takve vode za navodnjavanje. I kada je nađu lošeg je kvaliteta i mora da ulažu puno novca da bi se hemijski doradila i koristila za navodnjavanje.

Kod nas je sve obrnuto, imamo dovoljno kvalitetne vode za navodnjavanje pored rečnih korita i iz bunara u Srbiji i u Vojvodini, ali ne znamo to da koristimo na pravi način. Malo 52

boljom organizacijom u eksploataciji voda za navodnjavanje ali i odvodnjavanje u Srbiji, otišli bi mnogo koraka u budućnost u odnosu na Španiju.

Klima – neko bi rekao „Eeee, tu je ključ u povrtarskoj proizvodnji, puno sunca i dobrih temperatura i ništa nam više ne treba“. Sa jedne strane moglo bi se tako reći, u ranoj zimskoj i prolećnoj proizvodnji španski proizvođači su u velikoj prednosti u odnosu na nas. Imaju mnogo manje utroška energije za zagrevanje plastenika, samim tim i manje troškove koštanja proizvodnje. Ali sa druge strane, jako visoke temperature koje kreću od kraja aprila do početka septembra, a i kasnije, sprečavaju ih da proizvode tri najznačajnije povrtarske kulture u plastenicima (paradajz, krastavac, paprika) u tom periodu godine.

Tu je šansa za naše povrtare, treba da se prilagode i pomere svoje cikluse proizvodnje tako da pune berbe u plastenicima krenu nešto kasnije.

AGROSVET

Sa boljom organizacijom i planskom setvom i sadnjom možemo se vratiti u budućnost i ponuditi evropskom potrošaču ono što mu treba i što će kupiti od nas.

Organizacija u proizvodnji i učinak radne snage – u početku ni mi sami nismo verovali onome što čujemo od španskih povrtara, ali se

kasnije ispostavilo da je istina. Za proizvodnju 1 ha paradajza u plastenicima sa prosečnim prinosom u toku cele godine (2 ciklusa, rani prolećni i jesenji) od oko 25 kg/m2, potrebno je između 3-4 stalna dobro obučena i kvalifikovana radnika čija je prosečna dnevnica između 70-80 evra za radno vreme od 8-10

sati. U toku berbe ne uvode nove radnike već sve rade sa stalnim radnicima. Za proizvodnju paprike u plastenicima 2-3 stalna radnika, za tikvicu 2 stalna radnika...

U Srbiji je radna snaga za sada dosta jeftinija, ali je slabo kvalifikovana. Zato treba raditi na edukaciji radne snage za proizvodnju povrća u plastenicima i na taj način postati konkurentan španskom proizvođaču.

Logistika i organizacija otkupa i prodaje – daleko su ispred nas, sve je u milimetar isprogramirano.

Veliki logistički centri koji su u vlasništvu zadrugara (proizvođača) za otkup povrća, locirani u centru povrtarskih regija, sortiraju, pakuju i u istom danu transportuju robu na tržište Evrope i sveta. Proizvođači se pre početka proizvodnje opredele za jedanu od logističkih kompanija - zadruga i od nje dobijaju sve za proizvodnju, seme, đubriva, pesticide... Razdužuju se kasnije kroz robu, ali u startu imaju okvirnu zagarantovanu cenu određenog proizvoda. Ova organizacija je upravo sve i pokrenula u pravom smeru i razvila povrtarstvo u pomenutoj regiji Španije. Šta napisati o našoj organizaciji otkupa i prodaje???

Posle svega viđenog i analiziranog, može se reći da nismo daleko, da možemo brzo da se vratimo u budućnost i postanemo konkuretni u određenim povrtarskim proizvodima za početak u regionu, a kasnije, ko zna možda i na svetskom nivou. Samo naši povrtari malo da podignu svest i pogled, preslikaju neka rešenja, neka prilagode i gledaju napred, ispred sebe, šansa je tu samo je treba uzeti i iskoristiti.

A ako država pomogne barem malo, eto pravog puta povrtarstva Srbije.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet 53

AGROSVET

HELIOSEC-NAJBOLJA PRAKSA ZA UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA OD SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA NA POLJOPRIVREDNOM IMANJU ↘ Priredio: Dr Miroslav Ivanović

E

vropsko udruženje proizvođača sredstava za zaštitu bilja (ECPA), zajedno sa svojim partnerima, pokrenulo je 2005. godine program po nazivom TOPPS (Train Operators to Promote best management Practices and Sustainability) ili, kako bi mi rekli, „Obučiti i trenirati operatere ili korisnike sredstava za zaštitu bilja za promovisanje najboljih postupaka upravljanja i održivosti“. Ovo je zapravo projekat prevencije ili sprečavanja zagađenja ili kontaminacije vodenih tokova i površina sa sredstvima za zaštitu bilja.

Nekoliko sistema za otpadne vode - Na poljoprivrednom imanju se otpadnom vodom zagađenom sredstavima za zaštitu bilja može upravljati na različite načine.

Upravljačkim sistemima za biološko prečišćavanje otpadnih voda, kao što su fitobakterije ili biofilter, koji koristi mikrobiološke procese razgradnje da uništi hemijske ostatke. Zatim, Biobed smeša, koja se u većini slučajeva sastoji od lokalnog zemljišta pomešanog sa organskom materijom, može se ponovo uvesti u polja kada u toj smeši nema preostalih hemikalija na štetnom nivou.

Postoje i sistemi za hemijsko prečišćavanje otpadnih voda koriste osmotske procese za razdvajanje hemikalija od otpadnih voda.

Dobijeni koncentrovani otpad odlaže se kao opasni otpad.

hemijski otpad u koji je ubačena, to će imati za posledicu veliku količinu zagađenog zemljišta koje je neophodno odložiti. Sistemi za prečišćavanje otpadnih voda putem osmoze povećavaju rizik po bezbednost ljudi zbog povećane interakcije ljudi sa otpadnim vodama. Sistemi koji se zasnivaju na isparavanju pokazali su se kao jednostavni, efikasni i bezbedni za korišćenje, ukoliko se njima pravilno upravlja, to jest ako su zaštićeni od spoljašnjih uticaja kao što je kiša, kao i ako se posmatrači ili divlje životinje spreče da ne oštete konstrukciju i izazovu curenje.

Sistemima za fizičko prečišćavanje otpadnih voda, koji koriste procese evaporacije, odnosno isparavanja, da razdvoje hemikalije od otpadnih voda. Suvi ostatak se prikuplja i odlaže kao opasni otpad.

Heliosec je praktično rešenje kroz prirodan proces koje je razvila kompanija Syngenta za održivo upravljanje otpadnim vodama koje sadrže ostatke pesticida. Heliosecom se upravlja otpadnim vodama korišćenjem prirodnog procesa, isparavanja. Uređaj se sastoji od konstrukcije, odnosno gvozdenog rama sa sve četiri strane rezervoara od polietilena sa dvostrukim zidovima, koji omogućava skupljanje otpadnih voda u oblozi smeštenoj

Svaki od ovih procesa ima svoje prednosti i mane. Na primer, ako biosmeša ne uspe da razgradi

unutar rezervoara. Rezervoar je pokriven providnom plastičnom pokrivkom koja stvara bolje uslove

54

AGROSVET

za isparavanje vode. Omogućeno je i strujanje vazduha, koje takođe pospešuje isparavanje. U sredinu rezervoara nalazi se skala preko koje se prati količina otpadne tečnosti u rezervoaru. Nakon isparavanja vode u obliku vodene pare, suvi ostatak ostaje u oblozi, kao kada se zaboravi lonče sa kafom na šporetu, voda ispari, a ostane kamenac koji je ona imala. Ova se obloga pažljivo savija i skladišti u vreću, koja se propisno obeležava i predaje kompaniji za odlaganje opasnog otpada.

Brzina isparavanja zavisi od klimatskih uslova, pre svega od temperature i dužine sunčevog zračenja na mestu gde je postavljena konstrukcija Heliosec-a. Zato se ona postavlja na otvorena mesta, dostupna Suncu, pa i vetru, većim delom dana. Rezervoar se postavlja na betonsku podlogu debljine 1015 cm, sa 50-100 cm širine od ivice konstrukcije. Na jednom mestu se može postaviti do 3 rezervoara.

Ovim sistemom se može upravljati otpadnom vodom različitog porekla, koja sadrži i teške metale kao što je bakar, ne samo onom koja sadrži ostatke sredstva za zaštitu bilja. U ovom sistemu se ne može odlagati otpadna voda koja sadrži ulja, a koja sprečavaju isparavanje formiranjem sloja ulja na površini otpadne vode u rezervoaru.

se postavlja na sigurnom mestu, udaljeno od vodenh površina, puteva, prostora za gajenje životinja.

Mesto pripreme prskalica, gde se pune, je obično i mesto gde se ispiru i peru spolja nakon rada u primeni sedstava za zaštitu bilja, najčešće je mesto gde se postavlja Heliosec.

Sistem Heliosec omogućava upravljanje i malim i velikim zapreminama zagađenih otpadnih voda. Postoje dve veličine rezervoara za otpadne vode, dimezija 3 x 2 m, kapaciteta oko 2500 litara vode, i 2 x 2 m, kapaciteta oko 1600 litara. Sistem se pokazao kao veoma efikasan i jednostavan u upravljanju otpadnim vodama koje sadrže proizvode za zaštitu bilja. Na farmi je lako sklopiti Heliosec, za postavljanje sistema potrebna su dva čoveka, a u proseku su potrebna oko dva do tri sata da se cela konstrukcija montira. Cela oprema

Rezervoar Helioseca-a može se lako povezati sa područjima za pripremu rastvora i punjenje prskalice na farmi, sa mogućnošću direktnog ulivanja otpadnih voda u rezervoar. Ovaj sistem nije zahtevan po pitanju održavanja. Jedino se obloga u rezervoaru mora menjati na godišnjem nivou.

55

Ovaj sistem je postavljen u preko 10 država EU, a od jula 2015., nalazi su i u Srbiji, na oglednom polju PSS Institut Tamiš u Pančevu.

AGROSVET

EKOLOŠKE CRTICE↘ Priredio: Dragan Đorđevič, dipl.inž.polj.

Klimatske promene mogu proizvesti siromaštvo

Klimatske promene bi do 2030. mogle gurnuti u ekstremno siromaštvo više od sto miliona ljudi negativnim posledica­ ma na poljoprivredu i podsticanjem malarije i drugih boles­ ti, saopštila je juče Svetska banka. U izveštaju Svetske banke, objavljenom nekoliko nedelja uoči samita UN u Parizu o kli­ matskim promenama, naglašava se kako globalno zagrevan­je može negativno delovati na siromašne koji nisu pripremlje­ni za klimatske šokove poput podizanja nivoa mora ili velikih suša. Svetska banka je navela da napori za zaštitu siromašnih, kao i poboljšanje zaštite od poplava ili razvijanja useva koji bolje trpe više temperature, mogu sprečiti najgore posledice klimatskih promena na siromašne.

Uspeh samita o klimi zavisi od svetskih lidera

Šelag Vitli iz Instituta za prekomorski razvoj.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da su ključna pi­tanja koja su ostala nerešena uoči velikog samita o klimatks­kim promenama u Parizu “preveliki izazov za pregovarače” i da odgovornost za uspeh samita sada leži na svetskim liderima.

Ban je rekao da je do kraja oktobra svoje nacionalne planove o klimatskim promenama podnelo 155 zemalja koje pokriva­ju gotovo 90 odsto emisije ugljen-dioksida. Prema njegovim rečima, preostala nerešena pitanja uključuju i finansijsku i dru­g u pomoć zemljama u razvoju kako bi smanjile emisiju štetnih gasova. General­ni sekretar UN pozvao je razvijene zemlje da se javno obavežu na finansiranje pre početka samita u Parizu, 30. novembra.

Za 10 godina Britanci neće imati prljave elektrane

Zemlje G20 troše 452 milijardi dolara na fosilna goriva

Britanija do 2025. planira da ugasi sve svoje elektrane na ugalj koje nisu modernizovane čistom tehnologijom. Ova odluka do­lazi u vreme kada zvanični London želi da prekine upotrebu najčešće korišćenog goriva za elektrane u svetu. Na proleće će biti održane konsultacije o zatvaranju svih postrojenja na ugalj koja nisu ekološki prihvatljiva, a od 2023. njihova upotre­ba biće ograničena, saopštilo je britansko Ministarstvo za ener­ getiku i klimatske promene. “Nije prihvatljivo da se razvijena privreda kao Britanija oslanja na 50 godina stare elektrane na ugalj koje su veli­ki zagađivači. Želim da pojasnim - to nije naša budućnost”, rekla je sekretarka za energetiku i klimu, Amber Rad. Moderna Nojeva barka

Članice Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20) potroše 452 milijarde dolara godišnje na pružanje podrške industriji fosilnih goriva, uprkos njenoj primarnoj ulozi u izazivanju kli­ matskih promena, navodi se u studiji nezavisnog britanskog istraživačkog Instituta za prekomorski razvoj i američke orga­ nizacije Ojl čejndž internešnel, prenela je agencija Frans pres.

“Vlade G20 plaćaju proizvođačima fosilnih goriva da podrivaju njihove sopstvene politike o klimatskim promenama. Ukidan­ je ovih subvencija bi donelo uravnoteženje na energetskim tržištima i omogućilo bi jednake uslove za zelene i efikasne alternativne izvore”, izjavila je 56

U britanskom gradu Notingemu nalazi se Zamrznuta barka u kojoj naučnici čuvaju DNK i ćelije ugroženih vrsta. U vreme kada se prema mišljenju naučnika odvija šesto veliko izumiran­je vrsta, prvo od nestanka dinosaurusa, cilj je da se prikupe in­formacije o vrstama. Mnoge vrste će nestati. Zamisao Zamrz­nute arke je da pronađe i sačuva (njihov DNK i ćelije) za buduće generacije pre nego što bude prekasno. Barku je pre malo više od 10 godina pokrenuo par britanskih naučnika Brajan Klark koji je preminuo 2014. i njegova žena An. Ovaj projekat danas ima 22 partnera, zooloških vrtova, istraživačkih centara i univerziteta širom seta, koji su prihvatili 48.000 uzoraka 5.500 vrsta.

Tone leda sa Grenlanda stižu u Pariz Nekoliko tona leda sa Grenlanda na putu su za Pariz, gde će se od 30. novembra do 11. decembra održati konferencija UN o klimi (COP21). “Led koji ćemo izručiti u Parizu predstavlja de­seti deo leda

AGROSVET

koji se istopi svake sekunde leti na Grenlandu”, objasnio je inicijator projekta, danski geolog Manik Torlif Ro­sing. Dvanaest ogromnih blokova leda, teških po desetak tona, isečeno je sa santi leda koje plutaju nadomak Nuka, glavnog grada Grenlanda. Transportovan brodom do danske luke Al­borg, led bi trebalo da do kraja meseca stigne drumskim prevozom u Pariz gde će biti postavljen u obliku sata na jednom od gradskih trgova i tu polako se topi­ti dok traje konferencija.

SAD odobrile upotrebu GMO ribe za ishranu Uprava za kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda i leko­ va SAD (FDA) prvi put u istoriji dozvolila je upotrebu genetski modifikovane ribe. Nakon istraživanja, genetski modifikovan atlantski losos proglašen je prigodnim za ishranu, dok frag­ment DNK ribe koji ubrzava rast povećavai otpornost na bo­ lesti ne nanosi štetu, objavljeno je u saopštenju FDA. FDA nije pronašla

nikakve razlike u biološkim ili hranljivim svojstvima lososa “akva advantidž“, genetski modifikovanog atlantskog lososa kompanije “Akva baunti“, osim što on dobija na težini dva-tri puta brže od prirodnog.

Genetski modifikovani lososi nisu u stanju da se razmnožavaju i same modifikovane osobine su sterilne.

Promene klime najviše brinu Francuze, najmanje Poljake Većina ljudi u svetu smatra da su promene klime ozbiljan pro­ blem i čak tri četvrtine ispitanika iz 40 zemalja podržava ideju da se njihovi lideri na konferenciji UN o klimatskim promena­ ma obavežu da će ograničiti emisiju gasova sa efektima stak­lene bašte. Promene klime najmanje brinu zemlje najveće zagađivače a najviše one koje trpe posledice u vidu popla­va, suša, podizanja nivoa mora. Takođe, od klimatskih prome­na više strahuju žene nego muškarci i više mlađa generacija nego starija. Da su klimatske promene ozbiljan problem

57

smatra više od polovine Francuza i samo petina anketiranih Poljaka.

Zbog klimatskih promena najmanje su zabrinuti građani u SAD i Kini.

GMO će posvađati SAD i EU Razlike između SAD i Evropske unije po pitanjima kao što su genetski modifikovani usevi i hormonski tretirana govedina mogle bi podriti sporazum o slobodnoj trgovini. To je izjavio sekretar za poljoprivredu američkog Ministarstva poljopri­ vrede Tom Vilzak. EU i SAD se nadaju da će zapečatiti spora­zum o Transatlantskom partnerstvu u trgovini i investicijama (TTIP) koji bi obuhvatio trećinu svetske trgovine i gotovo po­lovinu globalnog bruto domaćeg proizvoda. Kako prenosi agencija Rojters, dve strane su ostvarile ograničen napredak posle 11 rundi pre­govora, međutim, poglavlja o hrani i poljoprivredi imaju tendenciju da postanu najmučnija u trgovinskim pregovorima.

AGROSVET

POLJOSTATISTIKA ↘ Priredio: Dragan Đorđevič, dipl.inž.polj

Suša smanjila prinose za trećinu

Privredne komore Srbije. Voće je uspešno odolelo suši. Proizvodnja maline dostigla je 66.176 t, jabuka 352.257 t i šljive 312.897 t. Proizvodnja grožđa u Srbiji veća je za 34,9 odsto od prošlogodišnje.

Pretnja za poljoprivredu, zemljište nestaje

Pijace važne za podsticaj lokalne privrede

Ovogodišnja suša negativno je uticala na većinu prinosa u agraru pa je rod u proseku manji do 30 odsto. U ovoj godini proizvedeno je 2.428.203 t pšenice, 5.454.841 t kukuru­za, šećerne repe 2.094.194 t, suncokreta 437.084 t i soje 454.431 t. Izvoz srpskog agrara za devet meseci vredeo je 2,15 milijardi dolara, a suficit 1,1 milijardu, istaknuto je na sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodopri­ v redu

Razvoj pijaca, koje treba da se transformišu i prilagode 21. veku, uz očuvanje tradicional­ nog duha, važan je za lokalne privrede i socijalno - ekonomsku sigurnost malih poljopri­ v rednih proizvođača, ocenjeno je na međunarodnoj konferenciji u Beogradu. Na skupu koji su organizovali PKS i PU ”Pijace Srbije“, okupili su se predstavnici pijaca iz Srbije, Mak­edonije, CG i RS. Izvršni direktor ”Pijaca Srbije“ Savo Duvnjak rekao je da se na teritoriji Sr­bije pijačnom delatnošću bavi oko 160 pravnih lica, koja upravljaju sa oko 410 pijaca na kojima ima oko 70.000 prodajnih mesta. Prema podacima RZS-a, pijace su u prošloj godi­ni u odnosu na prethodnu imale za nekih 12 odsto veći promet.

Jedna trećina obradivog zemljišta u svetu je u proteklih 40 go­dina izgubljena zbog erozije tla ili zagađenja. Očuvanje obradi­v ih površina je od presudnog značaja za ishranu rastuće popul­acije, pokazali su rezultati jednog istraživanja predstavljenog tokom Konferencije o klimatskim promenama u Parizu.

Pod normalnim poljoprivrednim uslovima, potrebno je oko 500 godina kako bi se stvorila obradiva površina od 2,5 cm. Nesta­janje takvih površina je, međutim, u poslednje vreme ubrzalo, budući da potražnja za hranom raste. “Gubitak obradivih površina predstavlja jed­nu od najvećih globalnih pretnji po poljoprivredu”, navodi se u saopštenju profes­ora biologije sa Šefilda, Dankana Kamerona.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet 58

BESPLATNA REGISTRACIJA

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014

NAMA VERUJU web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet