Agrosvet 73

BESPLATAN PRIMERAK

god.XIII br. 73

AGROSVET

• ZAŠTITA VOĆA OD KASNIH PROLEĆNIH

MRAZEVA • LANCELOT 450 WG-SNAŽNO PROTIV KOROVA

U PŠENICI • ZAŠTITA BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI mart 2016.

AGROSVET 72 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/74-81-920 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Dušica Bec REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Igor Šćekić Olivera Gavrilović ŠTAMPA: „Kip Kap“ Loznica Tiraž 7000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - rukovodilac stručne službe, DC S. Mitrovica 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš, 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac, 063/105-81-94 Momčilo Pejović - DC Subotica, 063/693-147 Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175 Igor Šćekić - DC Sombor, 069/510-61-21 Miloš Stojanović - rukovodilac sektora ishrane bilja, DC Valjevo, 063/414-722 Milan Raković - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078 Goran Radovanović - DC Niš, 069/50-70-979 Bojana Stanković - DC Kragujevac, 063/861-86-33 Dragiša Vuković, DC Kragujevac, 062/608-661 Milan Kusalo, DC Zrenjanin, 069/508-65-55

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278 Marko Minić, 069/511-06-44

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76

DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641 Marko Vidaković, 069/50-808-76

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Podgorica DC Bijeljina Spaso Popović, + 382 67 207-104 Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Gojko Ljumović +382 69 183-032 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Milica Pavicevic, +382 69 388-778 Jovo Vujević, + 387 65 189 104 Miroslav Vesić, +387 66 394-750 Maja Mirkovic,+387 65/146-875 DC Banja Luka DC Priština Bojan Krunić, +387 65 713-435 Naser Spahiu +386 49-733-814 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Eljmaz Orana +386 49-733-815 Dragan Ćurković, +387 65 983-150 Nerdian Ahmedi +386 49-869-333 Maja Mirković, +387 65 146-875 Lolo Marčeta +387 65 867-775 web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

SADRŽAJ REČ UREDNIKA ↘

4

EXPO IX, NOVI IZAZOVI↘

6

ZAŠTO JE VLATANJE BITNA FAZA U RAZVOJU PŠENICE? ↘

10

LANCELOT 450 WG-SNAŽNO PROTIV KOROVA U PŠENICI ↘

12

ZNANJE, STRUKA... ↘

17

ZAŠTITA VOĆA OD KASNIH PROLEĆNIH MRAZEVA ↘

20

SUZBIJANJE KOROVA U USEVU KROMPIRA ↘

24

USPOSTAVLJANJE KONTROLNOG TESTIRANJA PRSKALICA I OROŠIVAČA U REPUBLICI SRBIJI ↘

28

ISHRANA CRVENE PAPRIKE U PROIZVODNJI NA OTVORENOM POLJU ↘

32

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ULJANE REPICE ↘

34

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘

39

SIMBOL SREĆE, VEČNOG BLAŽENSTVA I SPOKOJA ↘

40

POLJOSTATISTIKA ↘

43

ZAŠTITA BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI ↘

46

EKOLOŠKE CRTICE ↘

48

PČELARENJE ↘

50

AGROSVET

REČ UREDNIKA↘

N

adrealno je jedini izraz koji se nameće prvih dana marta, a odnosi se na našu poljoprivredu. Ako je početak godine ovakav, šta li nas očekuje u njenom središnjem delu, a tek na kraju ...

A obećavalo je što kažu „samo tako“. Prelepa jesen koja je dala šansu i najvećim lenjivcima da obrade, pripreme, poseju, zasade, orežu sve što su poželeli, a i uzmogli. Pa malo sneg, pa malo niske temperature, dovoljno za procese jarovizacije. I onda „April ali ne u Beogradu, već u februaru“. Temperature vazduha karakteristične za kraj marta i april dešavaju nam se oko Sretenja. Kajsija sva unezverena, zbunjena izletela prva na stazu, a za njom i breskva. Ostale iskusno čekaju, ali dokle, ne zna se. I odjednom, „Maj u Martu“. Majske padavine, a sa njima i poplave, a u martu. Za dalje niko ne može da da prognozu, ni RHMZ, Rusi, ni „accuweather“ ili „weather2umbrella“ i Koljčicki... A sneg samo što nije, a možda i pada.

Kad smo već kod prognoze, ne vremenske, već tržišne, berzanske, i tu se sve okrenulo. Niko nije očekivao sunovrat kako na svetskim berzama, tako i kod nas cena pšenice i kukuruza. Ovo je zabrinulo sve proizvođače žitarica jer pšenica odavno nije posejana na ovako velikoj površini od preko 620 hiljada hektara kao u jesen 2015. godine. Istine radi, nikad manje primenjenog đubriva s jeseni i to sada kada je izuzetnog kvaliteta. I opet nadrealno, cena đubriva pada li pada. Bar za sad, a dokle, „...ne znamo“. Da li će se zbog trenutno niskih cena kukuruza, veštački sušenog ili „ambaraša“ smanjiti površine pod kukuruzom, sada, kada je gotovo svo svetsko znanje u selekciji hibrida u ponudi našim proizvođačima? Sačekajmo, tek će april i početak maja dati odgovor.

Ovo je godina u kojoj na rod stižu stotine i stotine hektara maline, višnje, šljive, a, bogami i trešnje. I to u godini u kojoj se na prste obe ruke mogu izbrojati pošiljke tzv. smrznutog programa koje su našle put do kupaca u zemljama Evropske Unije. Da li je to znak da im više prijaju poljske ili čileanske ili je možda „mečka zakucala i na njihova vrata“? Pre će biti da je na delu još jedna europejska ujdurma. Jabuke i sušene šljive za sada imaju dobar izlaz.

A naš izlaz? Vrlo, vrlo jednostavan. Što bi rekao Stari, da malo parafraziram „saditi, prskati, hraniti, sejati kao da će sto godina cene biti najviše, prinos najveći, a kvalitet najbolji, a biti spreman kao da će sve biti suprotno“. I verovati i činiti sve u tom pravcu.

Znali smo i za veće nevolje pa smo ih prevazišli. I struka i znanje, a zašto ne reći i inat.

4

Stojimo iza najšireg portfolia kvalitetnih proizvoda koji: -

ulivaju poverenje kupcima,

-

primenom spajaju profitabilnu proizvodnju koja čuva životnu sredinu,

-

su garant za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane,

-

ima odličan odnos cene i kvaliteta,

Agromarket, neko ko sa punim razlogom može da kaže, da već 25 godina NAMA VERUJU.

www.agromarket.rs

/agrosvet

AGROSVET

EXPO IX, novi izazovi ↘ Priredio: Dragan Đorđević dipl.inž.polj.

U

subotu, 27. februara spuštena je zavesa na četvorodnevno (24–27.) druženje saradnika kompanije Agromarket i poslovnih prijatelja i partnera.

EXPO IX, prvi put u Beogradu, u okviru Beogradskog sajma, hala 5, privukao je, na jednom mestu preko 2600 posetilaca, zastupnika i distributera kompletnog Agromarket proizvodno-prodajnog portfolia kako iz Srbije, tako i iz regiona (oko 500), Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Mađarske...

Ovoj manifestaciji prisustvovali su i predstavnici diplomatskog kora iz zemalja čiji su proizvodi u lancu distribucije kompanije Agromarket.

prepoznatljiv brend na području Zapadnog Balkana još više učvršćuje kao vodeći Garden i Power Tools segment tržišta. Sredstva za zaštitu bilja su kroz početak rada Fabrike za proizvodnju i formulaciju pestricida u Bačkom Petrovcu dobili nekoliko novih proizvoda (Despot, Glifohem, Kozma, Capi…), mogućnost raznovrsnijeg pakovanja prilagođen svakoj kategoriji kupaca ali i jačanje saradnje sa inostranim kompanijama (Dow, Arysta…).

Brend FitoFert je obogaćen no-

Na preko 2500 m² po sektorima (garden, pesticidi, semena, đubriva i navodnjavanje, alati, agromaterijal...) bilo je izloženo više od 2000 proizvoda, među kojima i brojni noviteti u svim sektorima. Garden sektor je kroz novi koncept “Villager Store” predstavio novine u komunikaciji, prodaji i postprodajnim aktivnostima kojima se ovaj 6

vom linijom Energy proizvoda sa oznakom AFP koji su nastali kao rezultat domaće pameti i saradnje sa “Acadian”, vodećom kanadskom kompanijom u proizvodnji biostimulatora. Novopokrenuti sektor, Agromarket Seeds, pored tradicionalne saradnje sa kompanijama Franchi sementi, brendovima ZP, NS, KWS, predstavio je i adute za naredni period, Dekalb hibride kukuruza i Caussade Semences, odnosno sortu pšenice Sosthene.

Takođe, izloženi su bili i drugi bren-

AGROSVET

dovi, Fiskars, Tigar, STS, AGM, ALKO, Oregon, Di Martino, Alpina, Telwin, Sunstream, AgroDrip, Illeri Plastic …

Uz proizvode, poslovni parteneri su bili u prilici i da se kroz predavanja-prezentacija upoznaju sa novinama u proizvodnom programu.

Za novinare, održana je posećena pres konferencija na kojoj su pripadnici “sedme sile” upoznati sa svim onim što se dešavalo između dva sajma i planovima kompanije za tekuću godinu.

Sajamska manifestacija EXPO IX je označila i početak obeležavanja «srebrnog jubileja», 25 godina uspešnog rada kompanije Agromarket na ovim prostorima.

Tradicionalno, na EXPO IX je uz pomoć naših parntera, organizovana i nagradna igra, naravno za one koji su hteli da se igraju. Ko se igrao, taj se i radovao.

Ukratno, evo rezultata izvlačenja kupona na sajmu EXPO IX:

I nagrada-Motorna samohodna kosačica Villager VR 51 T, dobitnica Danijela Tobić iz Pirota

IV nagrada-Akumulatorska prskalica Villager VBS 16, dobitnica Ema Nađ iz Bečeja

II nagrada-Motorni trimer Villager BC 1250 S, dobitnik Darko Sazdanović iz Busilovca

V nagrada-4 semenske jedinice KWS kukuruza, dobitnik Igor Vrba iz Hajdučice

III nagrada-6 semenskih jedinica KWS kukuruza, dobitnik Živojin Dajić iz Kladova

VI nagrada-2 semenske jedinice KWS kukuruza, dobitnik David Anišić iz Subotice VII nagrada-voćarski paket (pesticidi+đubriva), dobitnik Rade Velinov iz Minićeva VIII nagrada-povrtarski paket (pesticidi+đubriva), dobitnik Makarić Dragan iz Putinaca IX nagrada-ratarski paket I (pesticidi+đubriva), dobitnik Bojan Livadić iz Kočana-Doljevac X nagrada-ratarski paket II (pesticidi+đubriva), dobitnik Radojica Purkov iz Zrenjanina I na kraju odgovor koje je polovina posetilaca sajma postavila, a drugoj polovini je lebdelo na usnama ali ga nisu izrekli. Zašto u Beogradu?

Odgovor je jednostavan, Beograd je zaslužio jednu ovakvu sajamsku manifestaciju, i obrnuto, kompanija „Agromarket“ je nakon 25 godina zaslužila da se prikaže Beogradu.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

7

AGROSVET

ZAŠTO JE VLATANJE BITNA FAZA U RAZVOJU PŠENICE? ↘ Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj. rekordnih prinosa, jer poučeni iskustvom iz prethodne godine, ovu smo dočekali spremniji.

K

od pšenice formiranje stabla počinje još u periodu bokorenja. U to vreme su kolenca na stablu međusobno zbližena. Pri završetku bokorenja kolenca počinju da se izdužuju, pa se stablo pojavljuje na površini zemljišta. Sa tim mometom biljka prelazi u novu fazu, a to je vlatanje, odnosno porast u stablo. Vlatanje počinje kada je unutar lisnog rukavca glavnog stabla moguće napipati kolence. U fazi vlatanja nadzemni deo naglo uvećava svoju lisnu masu, pet i više puta u odnosu na lisnu masu u fazi punog bokorenja.

Dužina fenofaze vlatanja kod većine sorti traje 20-45 dana, u zavisnosti od vremena setve i vremenskih uslova godine. Naravno, veća dužina ovog perioda je preduslov za ostvarenje većeg broja zrna u klasu.

Još u fazi bokorenja formira se broj klasića u klasu, dok se u fazi vlatanja diferenciraju delovi klasa i dolazi do formiranja cvetova u svakom klasiću, što u prevodu znači da u fazi vlatanja dolazi do formiranja budućeg prinosa.

Na osnovu prikupljenih podataka sa terena, trenutna situacija, što se tiče pšenice u 2016. godini, je raznolika. Kod pšenice koja je zasejana u optimalnom vremenskom roku prisutne su bolesti kao što su pepelnica (Erysiphe graminis) i siva pegavost lista (Septoria tritici), dok je u Bačkoj registrovano i prisustvo rđe, ali nije obavljena identifikacija kako bi se utvrdilo o kojoj je reč.

Da nam vegetacija kreće nešto ranije pokazuje i prisustvo korova, što je naravno posledica blage zime.

To znači da možemo da očekujemo ranije tretmane, što naravno ne treba da predstavlja problem za poljoprivredne proizvođače, pošto naša kompanija od ove godine ima u ponudi jedan vrhunski herbicid Lancelot 450 WG. Kako je u pojedinim krajevima redovna pojava divlji ovas (Avena fatua), to od ove godine proizvođačima nudimo tzv. avenicid Pallas 75 WG (Piroksulam).

Herbicid se primenjuje u dozi od 0,25 kg/ha uz okvašivač Pallas Adjuvant (0,5 l/ha) u fazi razvoja od drugog lista do drugog kolenca.

Pošto svi težimo za visokim prinosima, nemojte zaboraviti da se prinos formira još u fazi vlatanja (između prvog i drugog kolenca), što u potpunosti opravdava primenu kako herbicida Lancelot 450

Složićete se da je svaka godina posebna, što su potvrdile i prethodne dve: vlažna, 2014. godina, koja je bila poznata po žutoj crtičastoj rđi (Puccinia striiformis), dakle, godina koja nam je pokazala da se vremenski uslovi menjaju i da sa njima dolaze i nova pravila, i sušna, 2015. godina, godina sive pegavosti (Septoria tritici), ali i 10

WG, a po potrebi i Pallas 75 WG. Upravo u ovom periodu kada dolazi do izduživanja internodija (kolenca) vreme je za primenu regulatora rasta. Naša preporuka je preparat Cerone. Od fungicida, za prvi tretman vam preporučujemo dva preparata, Excorta (Epoksikonazol) čiju osnovu čini najbolje ocenjena aktivna materija za suzbijanje rđe i pegavosti lista, što je potvrdio i sam preparat u prethodne dve godine, koliko je prisutan na našem tržištu. Drugi fungicid koji vam preporučujemo je Fluoco (Flutriafol) u dozi od 0,5 l/ha. Fungicid pripada grupi Triazola i ispoljava protektivno, kurativno i eradikativno delovanje. Oba preparata se odlično kombinuju sa preporučenim herbicidom. .

Da je svaka godina posebna, potvrđuju i sledeći podaci. U februaru mesecu 2014. godine nismo imali registrovanu pojavu žute crtičaste rđe, koja je kasnije prosto buknula i nanela nam ogromne štete, dok smo u februaru 2015. godine imali prisutnu rđu, ali je u martu prosto nestala sa naših parcela. Da li će se 2014. godina ponoviti za dve, tri, ili deset godina, mi prosto ne znamo. Zato, apelujemo na oprez i savetujemo redovan obilazak parcela, naravno, uz stručnu pomoć našeg iskusnog tima, jer zajedničkim snagama i znanjem možemo postići više.

AGROSVET

LANCELOT 450 WG - SNAŽNO PROTIV KOROVA U PŠENICI ↘ Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

Još jedna od važnih operacija je kontrolisanje korova u strnim žitima. Kao što je i poznato postoje veliki broj herbicida koji se koriste za suzbijanje širokolisnih korova u strnim žitima ali svi oni ne pokazuju podjednako dobru efikasnost.

P

oljoprivredni proizvođači u našoj zemlji tradicionalno imaju veoma uzak plodored. Najinteresantnije kulture za setvu su kukuruz, suncokret i pšenica dok se soja i šećerna repa smenjuju u zavisnosti od raspoloženja proizvođača koje u velikoj meri zavisi od tržišne cene proizvoda. Najčešće se susrećemo sa tropoljem, ali neretko (često) je prisutno i dvopolje. Gubici koji nastaju usled uskog plodoreda (prisustvo bolesti) su ograničavajući faktori dobijanja maksimalnih prinosa.

Usev pšenice je prethodnoj deceniji dobio na značaju iz nekoliko razloga. Strna žita su inače dobar predusev iz razloga što nakon žetve imamo dovoljno vremena da pripremimo parcelu za naredni usev.

Sama priprema zemljišta se daleko lakše i brže odvija nego kod nekih drugih useva. Veoma važna operacija kod strnih žita je ugarenje (plitka obrada) čime podstičemo razvoj korova te kasnije primenom totalnih herbicida čistimo njivu od korova. Ova operacija je korisna zato što je daleko lakša borba sa korovima u narednoj vegetaciji. Sorte pšenice koje su danas prisutne u velikoj meri se razlikuju od sorti koje su bile zastupljene u prošlosti.

Nova genetika se odlikuje time da se intenzivno bokori ali i da traži dosta hrane. S druge strane većina ih je niska do srednje visoka tako da su tolerantnije na poleganje. I ono što je najbitnije jeste da su stabilne sa prinosima u različitim vegetacionim sezonama.

12

Herbicid koji je poslednjih godina zauzeo svoje mesto u pšenici kao vrhinski proizvod je Lancelot 450 WG. Od svih dosad prisutnih herbicida ovaj je registrovan poslednji. Sastoji se od dve komponente Aminopiralid i Florasulam.

Ako govorimo o njegovoj efikasnosti na korove onda možemo reći da praktično ne postoji korov koji može da preživi njegovo delovanje. Sve najznačajnije korove kao što su palamida, gorušica, divlja kamilica, ambrozija, prilepača i drugi, ovaj herbicid rešava besprekorno. Njegova najveća prednost u odnosu na ostale herbicide je sistemičnost – pokretljivost koja pogotovo dolazi do izražaja kod korova koji imaju duboko razvijene podzene organe (rizome) kao što je to slučaj sa palamidom. Palamida ima rizome koji mogu dospeti i do 40 cm u zemljištu i praktično su nedostupni većini herbicida. Ali ne i herbicidu Lancelot 450 WG. Ovaj herbicid ima odličnu pokretljivost te se spušta do najudaljenih delova rizoma i onemogućava ponovno kretanje korova iz pupoljaka. Efekat da rizom bude u potpunosti uništen delovanjem herbicida Lancelot 450 WG često se može videti i u narednoj vegetacionoj sezoni (narednom usevu) kada palamida nije prisutna kao korov. Konkurentni herbicidi imaju slabiju efikasnost zbog čega se veoma sporo kreću i ne prodiru daleko od površine zemlje. Od ovog preparata može se očekivati i zemljišno delovanje. Aktivna materija Aminopiralid koja se nalazi u ovom herbicidu ima odlično i zemljišno delovanje. Herbicid kada dospe na površinu zemlje obrazuje

AGROSVET

zaštitni sloj koji sprečava kretanje rano prolećnih korova. Ova osobina je važna jer pored jakog folijarnog efekta postiže se i kvalitetno zemljišno delovanje. Doza primene Lancelota 450 WG je 33 grama po hektaru. S obzirom na to da je ovaj herbicid u granulama poželjno je dodati okvašivač, npr. Imox (0,1%) ali i ako se to ne uradi imaćemo odličnu efikasnost.

Vreme primene herbicida Lancelot 450 WG je kada pšenica formira drugo kolence. Ako se želi ostvarenje maksimalnog efekta herbicida treba ga primeniti u navedenoj fazi kada pšenica nije još u potpunosti svojom lisnom masom blokirala pristup herbicidu. Ova faza i jeste optimalno vreme primene iz razloga što velika količina sredstva dospe i do površine zemlje gde u potpunosti uništavamo korove i u prizemnim slojevima. Ono što je bilo karakteristično za jesen 2015. godine jeste da je bila topla jesen koja je omogućila korovima da niknu. Svi ti korovi čekaju s proleća čim grane Sunce zbog čega ne treba mnogo čekati sa suzbijanjem korova strnim žitima. U periodu primene Lancelot 450 WG vrlo se često dešava variranje dnevne i noćne temperature tj. da se noćne temperature spuštaju ispod 100C. Obe aktivne materije iz preparata (Aminopiralid i Florasulam) pokazuju odličnu efikasnost na nižim temperaturama pa čak i do 50C tako da ćemo i pod takvim okolnostima imati odličnu efikasnost. Kada je u pitanju plodored nakon primene herbicida, iste godine mogu se sejati ozima žita i uljana repica dok sledeće godine mogu kukuruz, suncokret, šećerna repa i krompir.

Soja i grašak se mogu sejati nakon 14 meseci.

Lancelot 450 WG za suzbijanje bolesti je fungicid Excorta (1,0 l/ha).

Odličnu efikasnost pokazuje na sve bolesti koje se u tom trenutku mogu naći kao što su (septorija, pepelnica i rđa). Ako je godina povoljna za razvoj bolesti, umanjenje prinosa može biti značajno tako da je primena kvalitetnog fungicida kao što je Excorta, opravdana.

Strna žita koja su posejana u optimalnom vremenskom roku (do kraja oktobra) dobila su adekvatnu količinu padavina te su nikla ravnomerno i sada na proleće izlgedaju dosta bujno. Kod sorti koje su s proleća u dobroj kondiciji i koja dobiju dobru količinu azota postoji mogućnost da tokom vegetacije polegnu usled težine. Da bi to sprečili neophodno je koristiti neki od regulatora rasta. Za tu namenu kompanija Agromarket nudi regulator rasta Cerone. Ovaj proizvod dolazi iz saradnje sa Bayer CropSciences, a primenom preparata Cerone povećavamo otpornost

Kao što i svi znamo nijedna godina nije uporediva sa drugom.

Potreba za suzbijanjem bolesti uglavnom zavisi od vremenskih uslova tj. od njih zavisi da li ćemo to morati da uradimo ranije ili kasnije.

U prošlosti nam se dešavalo da smo kasnili sa primenom fungicida pa je i efekat zbog toga bio loš. Tretman protiv bolesti treba da teži preventivi. Kao idealan partner herbicidu 13

na poleganje usled skraćivanja i ojačavanja stabljike do koga dolazi skraćivanjem internodija, a forsiranjem stvaranja celuloze i lignina sa druge strane. Regulaciju visine stabljike je poželjno uraditi zbog loših vremenskih uslova, usled preteranog đubrenja azotom kao i usled sortne osetljivosti. Cerone se primenjuje u količini 0,75 do 1,0 l/ha od faze početka obrazovanja stabla pa sve do pojave zastavičara u pšenici i ječmu. Da bi smo dobili bolji efekat regulator rasta treba primeniti u ranijim fazama kako bi uspeo da se usvoji i na vreme da odradi svoj zadatak.

Većina prisutnih sorti pšenice su pokazale da imaju izuzetno visoke i stabilne prinose. Naravno da bi one to mogle ostvariti treba im pomoći tako što ćemo primeniti odgovarajući herbicid kao i na vreme sprovesti regulaciju rasta stabla.

Prednosti DKC hibrida prilikom branja u klipu

AGROSVET

1. Visok potencijal za prinos - odličan randman zrna po klipu!

2. Brzo otpuštanje vlage omogućava: • raniju berbu • više vremena za pripremu zemljišta za sledeći usev • sprečava gubitke na polju 3. Berač lako “čisti” klipove!

4. Jaka stabljika omogućava beraču lakši rad – berbu!

Značajne informacije: DKC5143, DKC5170, DKC6089, DKC5707 su hibridi dvostruke namene – mogu se skidati u zrnu ili u klipu. Svi DEKALB hibridi kukuruza odlikuju se brzim otpuštanjem vlage, tako da prilikom berbe u klipu obratiti pažnju na nivo vlage.

Optimalan nivo vlage za berbu u klipu iznosi 24-26%, koja se kod ranih hibrida u godini sa prosečnom količinom padavina može očekivati već početkom septembra.

Zahvalni su za čuvanje u košarama / čardacima. Izuzetno lako se beru!

Posebna napomena: UKOLIKO VLAGA PADNE ISPOD 23% MOŽE SE OČEKIVATI POJAČANO KRUNJENJE TOKOM BERBE. U TOM SLUČAJU VAM PREDLAŽEMO DA SAČEKATE DA VLAGA PADNE I DA OVE HIBRIDE ISKOMBAJNIRATE U ZRNU.

DKC5143 UVEK STABILAN!

FAO 430

Jedan od prvih DEKALB hibrida na tržištu Srbije DKC5143 je postao standardni hibrid u regionima sa manje povoljnim uslovima gajenja. Osobina zbog koje DKC5143 opstaje na tržištu je adaptabilnost na najrazličitije uslove gajenja, kao i stabilnost prinosa sa niskim sadržajem vlage. DKC5143 pokazuje veoma male oscilacije u odnosu na vremenske uslove kao i tipove zemljišta i nivoe ulaganja Hibrid spada u grupu „Ear flex“* hibrida, tako da mu je za postizanje visokih prinosa dovoljan sklop ispod 75.000 biljaka/ha. * gustina setve utiče na veličinu klipa, pri ređem sklopu dolazi do povećanja klipa 14

DKC5170 UVEK DOBRA OPLODNJA!

AGROSVET

FAO 450

Hibrid odlične reakcije na stres u periodu cvetanja, koji će vas sa povećanjem gustine u dobrim proizvodnim uslovima iznenaditi prinosom sa niskim sadržajem vlage. Snažan početni porast preporučuje ovaj hibrid za ranije rokove setve.

DKC5170 ima snažno i fleksibilno stablo sa dobrom tolerantnošću na fuzarijum.

Uvek dobra oplodnja pruža mu stabilnost u proizvodnji. Ovaj hibrid spada u grupu „Ear fix“* hibrida i za postizanje visokih prinosa zahteva oko 75.000 biljaka u žetvi. * gustina setve ne utiče na veličinu klipa, klip je približno iste veličine pri ređoj i gušćoj setvi

DKC6089 SREDNJE KASNI HIBRID VISOKOG PRINOSA! FAO 590 Ukoliko imate parcelu dobrog kvaliteta zemljišta i niste sigurni hoćete li usev skidati u zrnu ili u klipu, DKC6089 je odličan izbor za vas. Visoko prinosan hibrid u FAO grupi 600. Biljka je robusna, a stablo je jako i elastično spremno da podnese visok prinos. Klip je velik sa duboko usađenim zrnom. Kao tipičan „Ear-fix“ hibrid za ostvarivanje potencijala prinosa zahteva preko 70.000 biljaka/ha u žetvi.

DKC5707 ZA VISOKE PRINOSE ZRNA!

FAO 600

Ovaj hibrid se preporučuje za intenzivne uslove proizvodnje uz primenu pune agrotehnike, pogodan za uslove navodnjavanja. Biljka je bujnih listova sa snažnim i elastičnim stablom tolerantnim na lom i poleganje. Hibrid je visok sa odlično izbalansiranim odnosom između visine biljke i visine do klipa. Spada u grupu „Ear flex“ hibrida, tako da se u manje povoljnim uslovima može redukovati sklop bez velikog rizika za smanjenja prinosa. Za ostvarivanje potencijala prinosa zahteva 70.000 biljaka/ha u žetvi.

15

AGROSVET

ZNANJE, STRUKA...↘ Priredili: Dragan Đorđević, Miloš Stojanović, Miroslav Jokić, Naser Spahiu

Z

imski period u radu kompanije Agromarket, a posebno sektora Stručna služba posvećen je prenošenju znanja, stučnosti i razmeni iskustava sa brojnim proizvođačima širom Srbije i regiona. U tu svrhu tokom decembra, januara i februara održi se preko 250 prezentacija, od velikih centara do zaseoka, od prostorija sa „bubnjarom“ na sredini do velelepnih sala kojima prisustvuje preko 5000 učesnika.

Paralelno sa ovim, poslovnim partnerima, poljoapotekarima i vlasnicima radnji garden programa se kroz centralne prezentacije pojedinih distributivnih centara predstavljaju novine u portfoliju za 2016. godinu. Ovaj tekst, uz slike predstavlja samo kratko podsećanje na zimska druženja od Subotice, Ruskog Krstura, Pačir, Kukujevca,

Karavukaova, Žitišta, Selevca, Prahova, Prokuplja, Žitorađe, Štrpca, Gračanice, Pirota, Trebinja, Stoca, Bijeljine, Gradiške, Ulcinja, Golubovaca, Bijelog Polja... „Jučer, 14. januara, je u organizaciji udruge Slavonsko Voće, a uz potporu općine Bizovac, održan iznimno posjećen stručni skup s voćarskom tematikom. Predavači su bili gosti iz Republike Srbije, priznati voćarski stručnjaci i praktičari. Predavanja su bila izuzetno zanimljiva i voćari su imali prilike čuti novosti iz različitih voćarskih tematika.

Jedna od tema bila je i zaštita jabuke od jabučnog savijača i kalifornijske štitaste uši. Temu je obradila gđa. Marija Milenković Kolundžija dipl. ing., savjetodavac. Naglasak je bio na mogućnostima uspješne kon17

trole ovih štetnika kemijskim i nekemijskim metodama. Zaključeno je da nam bliža budućnost, pogotovo imajući u vidu globalne klimatske promjene koje karakteriziraju izuzetno vruće proizvodne godine, donosi i sve intenzivnije populacije štetnika, pa i pojave sve većeg broja generacija, što pred voćare stavlja novi izazov u smislu postavljanja ispravne strategije zaštite od štetnika.

Gospodin Marko Kostić, dipl. ing zaštite bilja i doktorant na genetici imao je zanimljivo predavanje o upotrebi više sojeva korisnih bakterija i gljivica u zaštiti voćaka od potencijalnih patogena, kao izuzetno primjenjivoj, a što je bitno i ekološki prihvatljivoj metodi borbe protiv štetočinja u budućnosti. Temelj zaštite je princip inkapsulacije, tj. inaktiviranja potencijalnih patoge-

AGROSVET

na od strane korisnih sojeva bakterija i gljivica, čime spriječavamo daljnji razvoj bolesti. Ova metoda bi u voćarstvu svakako mogla naići primjenu u tretmanima protiv. truleži, Pseudomonasa, Phytophtore, te Erwinije.

Gospodin Hrvoje Milunović je u svom nastupu na zanimljiv način prikazao formiranje visoko-intezivnog nasada šljive u sklopu 4 x 0,75 m, gdje je sažeo svoja praktična iskustva i probleme sa kojima se sučio tijekom formiranja ovog modernog nasada. Zaključak je da se u visoko intenzivnom uzgoju šljiva, u formi vitkog vretena, može u vrlo kratkom roku ući u visoke prinose i što je još bitnije, postići odličnu kvalitetu proizvoda. U ovakvom načinu uzgoja nešto su veći troškovi formiranja, ali su kasnije znatno smanjeni troškovi održavanja i berbe.

Gospođa Ines Bem dipl. ing je u svom izlaganju predstavila sustav za navodnjavanje voćaka, metodom kap po kap, gdje je naglasak stavila na sve veću efikasnost sustava u smislu dozacije vode i vodotopivih hraniva, koji u konačnici imaju za cilj dodati vodu i hraniva voćki u trenutku kada su joj neophodni i u količini koji su joj u određenoj fenofazi potrebni. Dakle, ovakvim pristupom voćar štedi vodu i hraniva, a biljka je u svakom trenutko opskrbljena količinama koje su joj neophodne za daljnji neometani razvoj.

Ove prednosti se postižu primjenom sofisticirane tehnologije. Očekivanja su da će kroz nekoliko godina i naši voćari započeti uvoditi u proizvodnju ovakove sustave koji će pomoći ostvariti veću produktivnost proizvodnje, i što je najbitnije, podići konkurentnost i samim time voćaru osigurati veći profit.

Zadnje, izuzetno zanimljivo predavanje, održao je renomirani

stručnjak iz područja ishrane bilja, gospodin Miloš Stojanović dipl. ing koji je u izlaganju iznio niz novih informacija o temi fertirigacije i njene pune učinkovitosti. Zaključak je potreba da se s konvencionalne gnoidbe krutim mineralnim gnojivima sve više prelazi na gnojidbu vodotopivim i folijarnim gnojivima kako bi biljka u fazi kada joj je to i najpotrebnije dobila hraniva koja joj trebaju u dostatnoj količini bez ispiranja ili predoziranja. Naglasak je stavljen na postizanju početne idealne opskrbljenosti tla svim potrebitim hranivima i daljnjem održavanju razine istih ispravnim obavljanjem fertirigacije. Naglašena je i potreba za stalnom kontrolom razine pH tla, kao ključnim faktorom pristupačnosti hraniva za biljku, kao i kontroli koncentracije otopljenih soli u vodenom dijelu tla (EC vrijednosti), kako bi hraniva biljci mogla biti uvijek u pristupačnom obliku. Gospodin Stojanović je mišljenja da bi idealan odnos upotrebe hraniva prema njegovom praktičnom iskustvu bio, ako bismo 50 % potrebe hraniva dali kroz primjenu krutih mineralnih gnojiva prije vegetacije gnojidbom na zali-

hu, a 40 % preko sustava za fertirigaciju. Ostatak od 10 % potrebnih hraniva valjalo bi primjeniti folijarnim putem. Može se reći da se, kako se razvija voćarstvo, sve više koristi fertirigacija i već u bližoj budućnosti možemo očekivati gotovo potpuni prelazak na primjenu vodotopivih gnojiva, putem sustava za navodnjavanje.

Nakon ovih izuzetno zanimljivih predavanja, voćari su se nastavili družiti uz neobavezne razgovore o iskustvima i u proizvodnji, uz večeru i glazbu do duboko u noć.

Ovo druženje svakako će svima prisutnima ostati u lijepom sjećanju, a udruga Slavonsko Voće ne kani na ovome stati, i već za veljaču možemo najaviti organizaciju voćarskog skupa sa novim renomiranim gostima predavačima iz inozemstva i RH, te aktualnim i zanimljivim temama“.

Naša misija se ne završava sa prolećnim danima, samo se seli u njive, voćnjake, odnosno prelazimo sa reči na dela, od teorije ka praksi.

AGROSVET 18

AGROSVET

19

AGROSVET

ZAŠTITA VOĆA OD KASNIH PROLEĆNIH MRAZEVA ↘ Priredila: Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

P

osle najtoplije 2015. godine od kako se beleže vrednosti temperatura vazduha, početkom 2016., svedoci smo izmenjenih vremenskih prilika u odnosu na očekivano vreme tokom zimskih meseci. Priča se i o globalnoj promeni klime, ili o samo incidentnoj pojavi , svejedno, ostaju nezapamćene visoke temperature u toku januara i februara uz manjak snežnog pokrivača. Neke voćne vrste su već i procvetale dok se piše ovaj tekst (rane sorte kajsija), a ostale samo što nisu krenule. Voćare brine nastupajući period i pojava mrazeva kada su voćke najosetljivije.

Uticaj temperature na voće Životni procesi biljaka zavise od toplotnog stanja vazduha i zemljišta, variranja optimalnih, maksimalnih ii minimalnih temperatura. Maksimalne i minimalne temperature predstavljaju presudan okvir za uspevanje biljaka i njihov geografski raspored. Niske temperature su korisne u zimskom periodu za održavanje latentnog života voćaka u toku zimskog mirovanja ali i nepovoljne zbog mrazeva koje se manifestuju u toku zimskog mirovanja ili kasnije u početnim fenofazama vegetacije.

Koje su kritične temperature za pojedine biljne organe? Na osnovu ispitivanja urađena je skala izmrzavanja tako da temperature vazduha: od - 1 do + 2 0C ugrožavaju zametnute plodove, od - 3 0C ugrožavaju otvorene cvetove, od - 5 do - 8 0C ugrožavaju neotvorene pupolljke, od - 10 0C ugrožavaju kambijum i od - 25 0C do - 35 0C ugrožavaju neodrvenele delove stabla, apsorptivni deo korena čak i čitavu biljku.

Stadijum razvoja biljke Zatvoren pupoljak Puno cvetanje Mladi, zeleni plodovi

Kritične temperature (oC) Kajsija Breskva Šljiva -1,1 -3,9 -1,1 -0,6 -2,2 -0,6 0 -1 -0,6

Tabela 1. Kritične temperature vazduha kod vodećih voćnih vrsta u nas u zavisnosti od fenofaze razvića

Uticaj niskih temperatura na voće Mraz je kratkotrajni pad temperature prizemnog sloja vazduha do 0°C ili niže, i u toplom delu godine može izazvati velike štete naročito kada se radi o voćarskim kulturama. Mraz nastaje sublimacijom vodene pare na ohlađenim predmetima kad je temperatura ispod 0°C, odnosno procesima advekcije, radijacije, ili istovremeno radijacijom i advekcijom.

Advekcijski mraz nastaje zbog prodora hladnog vazduha, zadrži se i po nekoliko dana, a uz to prekrije veliko područje. Upravo zbog navedenog, zaštita je biljaka od advekcijskog mraza vrlo teška. Jedini mogući način koji se u praksi do sada pokazao delotvornim jeste orošavanje.

Radijacijski mraz nastaje kad je tokom noći vrlo intenzivno hlađenje zemljišta i prizemnog sloja vazduha. U najnižim delovima nekoga kraja, a zbog spuštanja ohlađenog vazduha niz obronke nastaju takozvana “jezera hladnog vazduha” pa po kotlinama, dolinama, uvalama i nizinama nastaju štete izazvane mrazom.

Opasnost od pojave mraza je znatno manja blizu većih vodenih površina, iznad neobrađenog zemljišta, a i na južnim obroncima.

O tim okolnostima moramo voditi računa prilikom planiranja sadnje voćaka i vinove loze. Nužno je da se svaki voćar upozna sa tehnologijom zaštitom od mraza, te da se pravovremeno ulaže u tehnolgiju, 20

jer u protivnom mraz će vrlo verovatno, prepoloviti ili u potpunosti uništiti očekivani rod, što predstavlja veću štetu od troškova ulaganja u tehnologiju zaštite od mraza Uticaj mrazeva na organe i tkiva voćaka.

Oštećenje ćelija voćaka od mraza nastaje kao posledica stvaranja kristala leda od vode iz ćelijskog soka i protoplazme ćelija biljaka.

Rastom kristala dolazi do kidanja i oštećenja membrana ćelija. Usled velikog gubitka vode dolazi do taloženja proteina i poremećaja metabolizma i ćelija biljaka.

Oštećenja tkiva voćaka uslovljena su anatomijom, ulogom tkiva u biljnim organima, zdrastvenim stanjem, uslovima kaljenja, prisutnošću hranljivih materija.

Tkiva naglo gube sposobnost otpornosti prema mrazu početkom kretanja vegetacije. Najosetljivije tkivo je kambijum.

Smanjenje otpornosti svih tkiva prema mrazu dolazi kao posledica iznurenosti voćaka, neblagovremenog završetka vegetacije, nedovoljnim sadržajem organske materie, neadekvatnim kaljenjem...

Povrede tkiva voćaka mogu biti različite: delimično ili potpuno cepanje, pucanje i sušenje korena, debla, grana cvetnih pupoljaka, plodova po zametanju ili u toku razvića.

U uslovima kontinentalne klime kakva je u Srbiji, imamo čestu pojavu kasnih prolećnih mrazeva koji mogu da smanje prinos voća čak i do

AGROSVET

100 %. Iz tog razloga proizvođači od trenutka stvaranja plantažnog uzgoja voća bore se da reše taj problem.

uslovima u Vojvodini na osnovu višegodišnjeg proseka opasnost od poznih prolećnih mrazeva postoji sve do 5. maja.

Cvetni pupoljci voćaka spadaju u organe najosetljivije prema mrazu i često mogu delimično ili potpuno izmrznuti, naročito kod badema, kajsija, nekih šljiva, bresaka itd. Štetnost kasnih prolećnih mrazeva na pojedine voćne vrste je pre svega uslovljena fenofazom u kojoj se te voćne vrste nalaze. Ostale kontinentalne voćne vrste kasnije ulaze u fenofazu cvetanja, pa prema tome i ređe im izmrzavaju cvetni pupoljci. Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova u voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Kod istih sorati voćaka na otpornost mogu uticati: meteorološke prilike tokom vegetacije; načini gajenja i negovanja; stanje zrelosti drveta i količina rezervnih materija u tkivu; stepen razvijenosti pupoljka; mesto pupoljka na grančici; debljina grančice; starost voćaka; jačina i trajanje niskih temperatura; da li su cvetovi vlažni ili suvi pri delovanju mraza i sl. U kontinentalnim

Faktori koji ukazuju mogućnost pojave mraza.

na

Među faktorima koji mogu da ukažu na pojavu kasnih prolećnih mrazeva su i: - vetar - prirodni vetrovi mešaju hladniji vazduh pri tlu sa toplijim vazduhom u inverziji iznad. Dok vetar duva pad temperature će biti veoma spor. Ova pogodnost vetrova opada noću i praćena je bržim padom temperature. Kada je vetar dovoljno jak, da promeša sav vazduh iznad i unutar drveća, temperatura u voćnjaku će se povećati.

Spora kretanja, manja od 6 km/h, često izazivaju prostrano mešanje.

Stanje bez vetra je najpogodnija za nastanak radijacionog mraza.

- oblaci - oblačan dan, posle koga sledi vedra noć, izaziva najveći rizik od pojave mraza. Oblaci tokom dana sprečavaju Sunce da zagreva zemljinu površinu i ukoliko je noć vedra akumulisana toplota se brzo izrači.

Mala količina oblaka tokom noći je dovoljna da spreči pojavu mraza.

21

Toplota koja se gubi iz voćnjaka se izračuje u dugim talasima, koji ne mogu u potpunosti da prođu kroz oblake koji sadrže vodenu paru. Ako su oblaci niski i dovoljno gusti, oni će apsorbovati izračenu energiju i vratiti je nazad do voćnjaka. Oblaci koji prolaze nad voćnjakom, tokom noći sa mrazom mogu da dovedu čak i do porasta temperature. Mali, izolovani oblaci imaju mali uticaj na pad temperature.

- tačka rosa - predstavlja temperaturu vazduha na kojoj dolazi do kondenzacije. Niska tačka rose ukazuje na suv vazduh, što znači da se veoma malo toplote oslobadja tokom hlađenja vazduha i kondenzacije vlage. Sve ovo vodi ka brzom padu temperature i većoj verovatnoći nastajanja mraza. Iskustvo je pokazalo da, ukoliko tačka rose tokom večeri predje 5,50C, tada će se višak zračenja reflektovati nazad, iz atmosfere, što će usporiti proces hlađenja i time smanjiti mogućnost nastajanja mraza. Tačka rose manja od 2,20C ukazuje na veliku mogućnost pojave mraza. Niska tačka rose ukazuje na ekstremno suv vazduh kao i na teške uslove za zagrevanje. Ona može da pred-

AGROSVET

hodi veoma brzom opadanju temperature. To može da upozori da se uključe sistemi za grejanje na vreme, posebno ako je tačka rose ispod kritične temperature. Opšti vremenski uslovi.Posebno pogodno vreme za nastanak mraza je kraj depresije, koje su praćenje razvedravanjem i bez mogućnosti pojave kiše tokom dana, tako da su noći vedre i mirne.

je važno razumjeti da radijacijski mraz hladi vazduh ispuštanjem energije. U osnovi je to isti princip kao i plinski plamenik na kojem grejemo vodu ili vazduh oslobađanjem energije. Radijacija se odvija konstantno. Želimo li malo ohladiti vodu, u nju stavimo nekoliko kocki leda.

Prema tome, mi možemo sprečiti hlađenje vazduha konstantnim dodavanjem toplog vazduha.

Primenjeno blagovremeno, uz obezbeđenje gustih dimnih zavesa, dimljenje povećava temperaturu za 0,5°C do 1,5°C, što je u izvesnim slučajevima dovoljno za ostvarenje zaštite cvetova voćaka od mraza.

Može se sprovoditi na primitivan način - paljenjem unapred spremljenih teško sagorljivih materija, ali pri jačem mrazu ovim se ne postiže sigurna zaštita voćaka.

Jedini način za efikasnu zaštitu biljaka od mraza jeste da se prognoza mraza obavlja posebno za svaku lokaciju, a da se zatim na tim lokacijama primeni neka od brojnih metoda za zaštitu od mraza. Da bi mogla da se obavi prognoza pojave mraza u nastupajućoj noći neophodno je da se na izabranoj lokaciji, tokom dana, izmere vrednosti temperature i relativne vlažnosti vazduha.

Koja metoda će biti primenjena zavisi pre svega od ekonomske moći proizvođača i vrste biljaka koje se štite. Neke od najčešće korišćenih metoda su:

Uglavnom, Frostbuster meša određenu količinu vazduha i poleže ga po zemljištu. Topao vazduh koji izlazi iz ovog uređaja ima temperaturu 80-100 0C na izlazu iz turbine. Na razmaku od 1 m od mašine je temperatura 20 0C. Dakle, nema opasnosti od oštećivanja biljaka.

Topao vazduh se nakon izlaza penje na oko 10 metara visine i stvara neku vrstu vazdušnih vrata čime se sprečava prodor hladnog vazduha. Za sprečavanje radijacije vrlo je važno da mašina počinje raditi na + 0,5 0 C. Površina koju možete zaštititi od mraza varira s obzirom na položaj i oblik parcele. Mnogo je lakše zaštititi pravilno oblikovanu parcelu nego nepravilnu parcelu sa mnogo uglova.

Zaštita voćaka od mraza veštačkom kišom (površinska irigaciona zaštita).

a) zagrevanje vazduha upotrebom grejača na bazi nafte ili nekog drugog goriva; b) orošavanje upotrebom rasprskivača i impaktnih sprejera; c) mešanje vazduha upotrebom „wind” mašina; d) zamagljivanje (zadimljavanje) Zaštita voćaka toplim vazduhom.

od

mraza

Ova metoda zasnova se na primeni specijalog uređaja, Frostbuster koji se sastoji od plinske turbine koja zagreva vazduh. Ovaj vrlo jednostavni gorionik je preuzet iz avio industrije. Suprotno od primene kod aviona, on u ovom slučaju može razvijati toplinu prema našim potrebama. U slučaju Frostbustera, turbinu pokreće traktor preko kardana sa max. 540 o/min. Traktor mora imati min. 55 KS. Turbina nam služi za disperziju vrućeg vazduha po parceli. Maksimalna disperzija toplog vazduha je 150 m u širinu. Jednostavnost ovog sistema omogućava nam mašinu vrhunskih osobina, ekonomičan i potpuno siguran u radu. Potrošnja plina (propan) iznosi 30-40 kg na sat. Vrlo

Pre rada sa mašinom potrebno je isplanirati i označiti put kojim se vozi sa mašina. Razmak izmedu prohoda mašine ne sme biti veći od 140 m, on je obično 70-60 m. Vrlo je važno da se svakih 8-10 min vratite na istu tačku sa koje ste krenuli; dakle jedan prolaz po voćnjaku ne sme biti duži od 10 min. Maksimalna dozvoljena brzina vožnje je 8 km/h. Tokom svakog prolaza temperatura poraste za 2 0C, a nakon toga polako pada. Posledica toga je da temperatura nekad padne i ispod 0 0C, bez obzira na to, ako ta situacija ne traje duže od 10 min, nema štete na biljci. Mašina radi savršeno na temperaturama do – 5,5 0C, po rezultatima iz Belgije, a rezultati istraživanja u USA ukazuju da se zaštita od mraza uspešno sprovodi do – 7 0C. Testiranja nam govore i to da mašina dostiže svoj optimum nakon 1 sata rada. Takođe se Frostbuster može koristiti za sušenje plodova posle kiše.

Primitivniji, i za naše prilike najrašireniji metod je zadimljavanje: 22

Pretvaranje vode u čvrsto agregatno stanje u procesu formiranja leda predstavlja egzotermičan proces praćen oslobađanjem toplote koja može biti znatna. Na ovoj pojavi se zasniva prskanje cvetova ili zametnutih plodova voćaka vodom, u vidu što finije izmaglice, i to u kritičnom vremenu, neposredno ispod nula stepeni, pa do prestanka kritične temperature, da bi se svi organi zaštitili od izmrzavanja. Usled niske temperature voda se na svim organima voćaka koje kvasi brzo smrzava, formirajući po površini zaštitnu skramicu leda, dok unutrašnje tkivo usled oslobođene toplote (80 kalorija na 1 gram smrznute vode) pri tome nije ugroženo hladnoćom, jer se u njemu ne dešava smrzavanje. Pri tom, povišenje temperature je srazmerno količini vode upotrebljene za prskanje. Prema ispitivanjima u East Maling (Engleska) u za jedan čas temperatura se povisi: sa 2 mm taloga upotrebljene vode za 20C, sa 4 mm za 3,4°C a sa 6 mm vode za 4,5°C. U praksi često nije potrebno više od 2,5-3 mm (25-30m2/l/ha/ čas) pri slabijem mrazu (do-50C).

Zalivanje mora da se obavi sporo i u vidu najfinije izmaglice, da bi moglo trajati što duže, uz malu potrošnju vode. Očigledno da se dužim prskanjem i potrošnjom većih količina vode može postići zaštita i pri znatno nižoj temperaturi, čak i pri mrazu od -100C, što se ne može ostvariti na druge načine. Prskanje treba početi kada temperatura oko cvetova padne na 00C. Ranije prskanje je nekorisno jer se neće formirati led, a toplota se oslobađa samo pri formiranju

AGROSVET

leda. Medutim, sa prskanjem se ne sme ni zakasniti. I za kraj, važno je napomenuti da se za sve vreme trajanja mraza prskanje cvetova ne sme prekinuti (nepovoljan je prekid preko 3-4 minuta).

Zaštita voćaka od biološkim preparatima.

mraza

Nastojeći da pomogne proizvođačima da u borbi protiv izmrazavanja voća CropAid ltd., u saradnji sa renomiranim stručnim timom na čelu sa Prof. Dr. Fevzi Ecevitom patentirao je preparat pod imenom Natural Plant Antifreeze, odnosno, prirodni antifriz za biljke.

Preparat je prirodnog porekla i potpuno ekološki prihvatljiv u svetu.

Osnovu preparata čine bakterije Thiobacilus subspecies (T. ferrooxidant, T. thiooxidant, T. thioparus) i preko 60 minerala koji se i inače nalaze u našem prirodnom okruženju.

Zbog specifičnog mahanizma delovanja bakterija i efekti primene su višestruki. Primena preparata u toku sezone omogućuje neke povoljnosti za biljke. U toku sezone rasta, primena NPA omogućava biljkama da proizvedu antifriz proteine (AFP) i antifriz amino kiseline (AAA) koje omogućavaju da biljke lakše podnesu hladne i vruće temperaturne šokove. Neke od prednosti korišćenja Natural Plant Antifreeze: 1. NPA može sniziti tačku oštećenja od hladnoće za do 7 0C. 2. Povećava se kapacitet fotosinteze i osmotski pritisak, biljka bolje usvaja hranu i vodu, zbog boljeg iskorištena prirodnih resursa zemljišta smanjuje se količina bačenog đubriva, povećava se otpornost biljke na bolesti (ušteda na radu i pesticidima), biljka je u boljoj kondiciji i otpornija.

zuje da je zasad tretiran NPA doneo 80-90% prinosa u odnosu na ne tretiran pri mrazu od -5 0 C. Služba razvoja kompanije Fertico i Agroservis kompanije Agomarketa su poslednjih godina pažnju usmerili upravo ka stvaranju proizvoda koji pojačavaju odgovor biljke na moguće stresne uslove i ublažavanje posledica mraza, a izdvajaju se dva proizvoda: FitoFert BioFlex – L - biostimulativno đubrivo nove generacije, formulisano kao koncentrovana suspenzija, od komponenata prirodnog porekla, ekstrata algi, amino i organskih kiselina, koje omogućavaju biljkama da se adaptiraju na niske temperature, stvarajući u biljnim sokovima i „antifriz“ amino kiseline. Namenjen je za folijarnu primenu i najbolje je primenjivati ga početkom vegetacije do formiranja plodova. Uspešno neultrališe ili ublažava dejstvo različitih faktora stresa za biljke (niske i visoke temperature, suša, oštećenja , pesticidi..). FitoFert BioFlex-L takođe aktivira i i proizvodnju biljnih hormona, što pozitivno utiče na prinos, kvalitet i uniformnost plodova, bolju transportabilnost kao i duži period čuvanja.

U slučaju najave niskih temperatura, preparat FitoFert BioFlex-L nabolje je primeniti kada su cvetni pupoljci u fazi kretanja i još uvek obavijeni čašičnim listićima, pa tretman ponoviti za 7-10 dana, da bi se smanjio rizik od izmravanja u dozi od 2 – 3,0 litra po hektaru.

Pored ove namene, FitoFert BioFlex-L se preporučuje i nakon

3. Biominerali sadržani u NPA lako se usvajaju preko lista, stabljike i korena, ubrzava se metabolizam i povećava sadržaj aminokiselina, proteina, šećera, vitanima, ulja, a naročito antifriz proteina.

Primenom NPA tri puta u pravo vreme omogućavate da biljka lakše podnese pozni mraz ponekad čak i bez gubitka u prinosu. Primer engleskih proizvođača kajsije poka23

berbe zbog toga što aktivira proizvodnju fitohormona koji utiču na bolju diferencijaciju cvetnih pupoljaka za narednu godinu.

Drugi preparat koji se može koristiti u smanjenju posledica mraza kod voća je FitoFert Aminoflex, specijalizovano biostimulativno đubrivo na bazi slobodnih (L) kiselina i primenjuje se u stresnim uslovima ( hladnoća, niske i visoke temperature, oštećenja...). Ima izuzetno izraženu antistres aktivnost, kao i stimulaciju aktivnosti enzima i regulacija ishrane biljaka.

Produkcija aminokiselina kod biljaka u svim stresnim uslovima je značajno smanjena, tako da se primenom FF Aminoflex nadoknađuje njihov nedostatak i biljka nastavlja normalan rast i razviće, jer aminokiseline učestvuju u izgradnji ćelijske strukture, sintezi hlorofila, otvaranju stoma, oplodnji kao i u mnogobrojnim enzimskim procesima. Folijarno se primenjuje u dozi od 2-3 l/ha tretmanima u vreme stresnih perioda .

No ipak se nadamo da će temperature ostati u granicama koje obezbeđuju optimalne uslove za najosetljivije fenofaze u razvoju voća, cvetanje i formiranje plodova i da neće doći do pojave mraza.

AGROSVET

SUZBIJANJE KOROVA U USEVU KROMPIRA ↘ Priredio: Igor Šćekić, dipl. inž. polj.

Z

a suzbijanje korova u krompiru postoji širok izbor herbicida. Izbor herbicida, odnosno njihovih kombinacija zavisi: - od vremena proizvodnje, odnosno da li se krompir uzgaja kao mlad ili kasni krompir - od vremena zagrtanja (jednovremeno pri sadnji, odmah posle sadnje, uoči nicanja ili posle nicanja) Period gajenja mladog krompira je kratak. Često se nakon njegovog vađenja u istoj godini gaji neka druga povrtarska vrsta, najčešće kupusnjače. Za preporuku je da se u njemu ne primenjuju herbicidi.

Tehnološki zreo, kasni krompir ima dugu vegetaciju, pa je zbog toga potrebno pravilnim izborom herbicida, najčešće njihovim kombinacijama, obezbediti da usev bude što duže čist od korova. Najširu primenu imaju herbicidi na bazi Metribuzina kao što je Sencor plus upravo zbog svog dugog delovanja. Na korove deluje pre i posle njihovog nicanja, a može se primeniti pre i posle nicanja krompira (samo u sortama tolerantnim na Metribuzin).

Herbicid Sencor Plus suzbija veliki broj najvažnijih korovskih vrsta

kao što su gorušica (Sinapsis arvensis), štir (Amaranthus spp.), pepeljuga (Chenopodijum album), ambrozija (Ambrosia artemisiifolia), tatula (Datura stramonium). Veoma slabo deluje ili ne deluje na pomoćnicu (Solanum nigrum), prilepaču (Galium aparine) i čičak (Xanthium strumarium). Sa stanovišta primene herbicida u odnosu na vreme zagrtanja, najbolje je da se zagrtanje obavi pri sadnji ili odmah nakon sadnje, a svakako pre primene herbicida. Svaka mehanička obrada posle primene herbicida remeti herbicidni film na površini zemljišta, pa korovi mogu nesmetano da niču. Kod kasnijeg zagrtanja krompira pri njegovom nicanju ili nakon nicanja uništavaju se ponikli korovi, što je veoma značajno u proizvodnji mladog krompira, jer se tu izbegava primena herbicida.

Sa primenom herbicida Sencor plus u dozi 0,75 - 1,25 l/ha i herbicida Linar (Linuron) 1,8 – 2,0 l/ha ne treba žuriti. Najbolje je sačekati da se zemljište slegne i korovi počnu da niču. Preparat Sencor plus se veoma dobro kombinuje sa herbicidom Pendistop (Pendimetalin). Preporučena kombinacija Sencor plus 0,5 l/ha + Pendistop 4,0 l/ha je veoma dobra na terenima gde nema značaj24

ne pojave pomoćnice. Herbicid Pendistop veoma dobro deluje na muharike, divlji sirak iz semena, štir i pepeljugu. Tamo gde se srećemo sa pomoćnicom preporuka bi bila kombinacija Sencor plus 0,5 l/ha + Mont ili Mont 960 1,2-1,4 l/ha. Herbicid Mont/Mont 960 veoma dobro deluje na muharike, štir, pomoćnicu i galinsogu tj. konicu.

Posle nicanja krompira i korova najčešće se primenjuje herbicid Sencor plus i to u dozama 0,5-0,75 l/ha.

U praksi te doze su značajno niže i kreću se 0,25 - 0,35 l/ha, pri uzrastu krompira 5 - 10cm, a korovi 2-3 cm visine (samo u sortama tolerantnim na metrbuzin). Bentamark (Bentazon) herbicid koji se koristi pri uzrastu krompira 10 do 15 cm u dozama 2-3 l/ha. U praksi se teži da njegova primena bude u početnim fazama porasta korova (kotiledoni-prvi par listova). Tada su doze značajno niže 1,2-1,5 l/ha. Preparat Bentamark dobro suzbija čičak, prilepaču, a jedino mada ne tako dobro rešenje za suzbijanje palamide. Herbicid Rimex (Rimsulfuron) iako mu je glavna primena u kukuruzu, se može koristiti i u krompiru pri uzrastu krompira 5-20 cm. Pored divljeg sirka kako iz semena tako i iz rizoma dobro suzbija muharike, štir, pepeljugu i samonikli suncokret. Koristi se uz okvašivač Imox u koncentraciji 0,1%.

Za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih travnih korova primenjuju se herbicidi: Kletox (Kletodim) u dozama 1,0 l/ha za jednogodišnje travna korove, a za višegodišnje 1,5-2,0 l/ha. Herbicid Targa super (Kvizalofop-p-etil) u dozama 1,0 l/ha za jednogodišnje travne korove, a za višegodišnje 1,5 – 2,0 l/ha, a Floyd (Fluazifop-p-butil) u dozama 0,8 - 1,0 l/ha za jednogodišnje travne korove, a 1,3 l/ha za višegodišnje.

Zaštita useva krompira od korovskih biljka je osnov da bi se tokom vegetacije sama gajena biljka, krompir, mogla da pruži uspešniji odnosno adekvatan odgovor izazovima koji je očekuju u vidu bolesti tipa plamenjača, crna pegavost, viroze, štetnih insekata kao što su vaši, zlatica, moljac... A kao pomoć u rešavanju ovih problema na raspolaganju su i Ridomil Gold MZ, Sigura, Queen, Balear, Hillan, Dithane DG Neo Tec, Funguran OH, Afinex, Coragen...

Ali, najpre korovske biljke.

AGROSVET

Protektivni i kurativni fungicid

Vaš dugogodišnji verni saveznik!

Ridomil Gold® 68 WG je sistemični fungicid, sa protektivnim i kurativnim delovanjem, za suzbijanje plamenjače (Phytophtora infestans) i crne pegavosti (Alternaria solani) krompira i paradajza, plamenjače vinove loze (Plasmopora viticola), i plamenjače maline (Phytophthora fragariae var. rubi).

25

AGROSVET

26

AGROSVET

27

AGROSVET

USPOSTAVLJANJE KONTROLNOG TESTIRANJA PRSKALICA I OROŠIVAČA U REPUBLICI SRBIJI ↘ Priredio: Doc. dr Aleksandar Sedlar-Poljoprivredni fakultet, Novi Sad poljoprivredne, prehrambene i šumarske politike Republike Italije.

Pored revizije i izrade novih propisa u oblasti kontrolnog testiranja uređaja za primenu pesticida u okviru ovog projekta izvršena je i obuka 42 ovlašćena kontrolora.

Deo ovog projekta jeste i nabavka opreme za potrebe kontrole uređaja za aplikaciju pesticida, kojom je 31 regionalna mobilna stanica u potpunosti oprema za obavljanje poslova kontrolnog testiranja u RS. Predmet testiranja i oprema koja će se koristiti

K

ontrolno testiranje prskalica i orošivača u Republici Srbiji (RS) je zakonska obaveza još od 1999. godine. Međutim, iako to Pravilnik o pružanju usluga u zaštiti bilja predviđa kao obavezu već 16 godina, ovaj sistem nije implementiran zbog izuzetno teške situacije u privredi, uključujući i poljoprivredu, u kojoj se u prethodnom periodu nalazila RS. Za sada se u RS obavi između 30 i 50 inspekcija godišnje i to je rezultat rada Centralne laboratorije za kontrolu tehnike za aplikaciju pesticida Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koja je od 2006. godine opremljena i operativna za obavljanje poslova kontrolnog testiranja prskalica i orošivača u skladu sa zahtevima aktuelnih evropskih normativa, direktiva i komercijalnih standarda. U najvećem broju, kontrolno testiranje zahtevaju proizvođači koji imaju uvedene različite komercijalne standarde u oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao što je Global GAP ili ISCC standard.

Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine u RS evidentiran je broj od 138.042 traktorskih prskalica. Precizni i sigurni podaci o broju orošivača ne postoje ali se u odnosu na strukturu zasada i površina pod voćnjacima i vinogradima, pretpostavlja da je njihov broj oko 13.000.

Kako bi implementirala sistem kontrolnog testiranja ovako velikog broja mašina za aplikaciju pesticida, a imajući u vidu i otvaranje pregovora za pristupanje Evropskoj uniji (EU), RS je utvrdila akcioni plan, kojim su utvrđene institucije i aktivnosti za uspostavljanje sistema kontrolnog testiranja mašina za aplikaciju pesticida do kraja 2016. godine. Akcioni plan se implementira preko tvining projekta „Implementacija održive primene sredstava za zaštitu bilja i uspostavljanje sistema redovne tehničke kontrole uređaja za primenu pesticida“ (SR12/IB/ AG/01), koji se finansira od strane EU u okviru IPA 2012. i u kome je RS tvining partner Ministarstvo 28

Kontrola traktorskih prskalica i orošivača, kao najčešće korišćenih uređaja, u skladu sa važećim evropskim normativom za kontrolu prskalica i orošivača u upotrebi (EN 13790) podrazumeva 60 različitih zahteva koji svaki uređaj za primenu (aplikaciju) pesticida mora da ispuni. Ono što je najbitnije jeste: -kontrola rada pumpe -kontrola rada mešalice -kontrola rada rasprskivača -kontrola rada manometra Pored navedenog kontroliše se još stanje sprovodnih cevi, stanje rezervoara, filtera ...

Za pomenute kontrole mora da se koriste baždarena merila. Pumpe koje po svom protoku odstupaju za više od 10 % u odnosu na nominalni protok ili ne odgovaraju potrebama mašine treba da se reparariju ili zamene.

Mešalica koja u svakom momentu vraća na mešanje 5 do 10 % od nazivne zapremine rezervoara smatra se dobrom. Tridesetjedna (31) mobilna stanica u Srbiji opremljena je sa turbinskim merilom protoka belgijskom proizvođača AAMS-Salvarani, slika 1.

AGROSVET

skalice. Kod istovremene provere protoka rasprskivača na orošivaču, razlika između ukupno izbačene količine tečnosti na levoj i desnoj strani ne sme da bude veća od 10%.

Za potrebu provere ispravnosti manometra ispitne stanice poseduje manotester, slika 4, opsega do 25 bar.

Slika 2b. Mehaničko merilo protoka većeg broja rasprskivača

Slika 1. Merilo protoka pumpe (Čelarevo, 2009)

Merilo protoka pumpe poseduje u svom sastavu digitalni displej za očitavanje protoka pumpe. Radni opseg mu je od 5 – 400 l/min, a pritisak 25 bar.

Kontrola kvaliteta rasprskivača podrazumeva kontrolu kapaciteta rasprskivača i kontrolu poprečne distribucije. Merilo kapaciteta rasprskivača može biti elektronsko namenjeno za proveru pojedinačnog protoka, sl. 2a, ili je namenjeno za istovremenu proveru protoka svih rasprskivača, sl. 2b, što je bitno kod kontrole orošivača. Pojedinačno merilo poseduje adaptere za sve tipove rasprskivača i memorijsku jedinicu za skladištenje 1000 podataka.

Slika 2a. Elektronsko merilo pojedinačnog kapaciteta rasprskivača (Novo Miloševo, 2011)

Kontrola poprečne distribucije u nekim evropskim zemljama se ne sprovodi, međutim različita ispitivanja su pokazala da ona predstavlja možda i najvažniji segment ispitivanja jer je upravo ona pokazatelj ravnomernosti raspodele pesticida.

Za ispitivanje poprečne distribucije koristi se sprej skener prikazan na slici 3. Sve stanice u Srbiji poseduje merila protoka i sprej skener, proizvođača AAMS-Salvarani.

Rasprskivači čiji se protok povećao za više od 15% u odnosu na početnu vrednost protoka smatraju se neispravnim i izbacuju se iz upotrebe. Koeficijent varijacije (CV) poprečne distribucije pesticidne tečnosti ne sme biti veći od 10% kod ispravne i podešene pr-

Slika 4. Manotester (Bačka Topola, 2010)

Dozvoljeno odstupanje očitane vrednosti između repernog manometra i manometra koji se kontroliše je 10%. Kod nabavke manometra proizvođači treba da vode računa da je prečnik manometra minimum 63 mm, da su podeoci na skali na svakih 0,2 bar, do vrednosti 5 bar, a za veće vrednosti podeoci mogu biti u opsegu od 1 bar.

Slika 3. Sprej skener za kontrolu poprečne distribucije (Turija, 2015)

29

AGROSVET

Organizaciona šema kontrolnog testiranja u R. Srbiji Aktivnosti u okviru IV komponennte pomenutog IPA projekta SR12/IB/AG/01, kojom koordiniše Departman za poljoprivrednu tehniku – Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, podrazumevaju organizovanje dobrovoljnih i besplatnih kontrolnih provera prskalica i orošivača u 2015 i 2016. godini od strane mobilnih stanica koje u svom sastavu poseduju prikazanu u opremu.

Evropska Direktiva 2009/128/ EC o održivoj primeni pesticida uvodi, za sve zemlje članice Evropske unije, obavezu kontrole uređaja za aplikaciju pesticida u petogodišnjim ciklusima do 2020 godine, a od 2020 godine u trogodišnjim ciklusima.

U Poglavlju III, članu 8, paragrafu dva, Direktiva definiše 14. decembar 2016, kao krajnji rok da se kontrola svih uređaja za aplikaciju pesticida izvrši bar jednom. Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i kao zemlja koja želi da izvozi svoje poljoprivredne proizvode na tržište Evropske unije mora da implementira kontrolno testiranje u svoju praksu u što je moguće kraćem roku. Aktivnostima na projektu SR12/IB/AG/01 stvaraju se uslovi i obaveza da se

kontrola uređaja za aplikaciju pesticida uspostavi 2017 godine.

Umesto zaključka Kontrola prskalica i orošivača ima za cilj da unapredi primenu pesticida u našoj zemlji. Ispravne, dobro podešene mašine unapređuju bezbednost po zdravlje ljudi, životinja i divljači. Gubici, koje loša aplikacija pesticida proizvodi, a koji u zaštiti voćarskih kultura iznose i do 60% (od 1000 l/ha – do 600 litara završi van tretiranog objekta) predstavljaju veliku opasnost po životnu sredinu i značajno povećavaju troškove proizvodnje. Često pitanje, koje postavljaju vlasnici uređaja za aplikaciju pesticida je cena kontrolnog testiranja.

U naredne dve godine kontrolno testiranje je besplatno i na vaš poziv obučeni kontrolori će doći kod Vas. Onog momenta kada kontrolno testiranje postane obaveza poljoprivrednih proizvođača, cena koštanja će biti višestruko manja od finansijski gubitaka koji su posledica nepodešenih i neispravnih prskalica, orošivača i druge opreme za aplikaciju pesticida.

Poražavajući podaci o tragovima pesticida u našim poljoprivrednim proizvodima su posledica jednog lošeg pristupa primeni pesticida, gde aplikacija istih zauzime posebno mesto. Nađene količine nesistemičnog insekticida hloripirifosa u vrednosti od 0.921 do 1.947 mg/kg. (MDK 0.5 mg/kg), tokom višegodišnjih ogleda u zasadima jabuka od strane autora ovog rada, su samo još jedan u nizu potvrda neophodnosti uvođenja kontrolnog testiranja u praksu i generalno drugačijeg (održivog) pristupa primeni pesticida.

Poštovani proizvođači iskoristite ove dve godine pred nama da prekontrolišete i kalibrišete svoje mašine. Pozovote ovlašćene kontrolore, pozovite Centralnu laboratoriju za kontrolu tehnike za aplikaciju pesticida, Departmana za poljoprivrednu tehniku – Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad ili posetite naš sajt www.dpt.rs.

TU SMO DA ZA JEDNO R ADIMO

Šteta koju nanosimo svom zdravlju, našem zemljištu i vodotokovima, kao i uopšte životnoj sredini je finansijski nemerljiva.

CENTRALNA LABORATORIJA ZA KONTROLU TEHNIKE ZA APLIKACIJU PESTICIDA Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Srbija tel: +381 21 4853363; 4853375: e-mail: ltap@polj.uns.ac.rs

30

ISHRANA CRVENE PAPRIKE U PROIZVODNJI NA OTVORENOM POLJU ↘ Priredio: Miloš Stojanović, dipl. inž. polj. fertil 4-10-20 ili Yara 7-12-25… Količina ovih tipova đubriva varira od 500 do 700 kg/ha u zavisnosti od hemijske analize zemljišta. Preporuka je ići sa 600 kg/ha sličnih ili istih formulacije, i uz njih dodati 200 kg/ha đubriva UREA. Ova đubriva primenjuju se pre pripreme zemljišta za sadnju paprika I to pre freziranja. Bilo bi dobro uneti ih što više u redove sadnje ako postoji mogućnost za tim. Idealno vreme unošenja je nekih tri nedelje pre sadnje paprika. Što se tiče azotnih đubriva, ako se radi prihrana azotom u toku proizvodnje paprike onda treba raditi sa đubrivom AN i to u količini 250 do 300 kg/ha. Vreme primene prvi put u toku pune vegetacije pre cvetanja pola količine i drugi put kod zametnutih prvih plodova. Ako nema mogućnosti za ovom prihranom onda AN i to celu količinu treba ubaciti par dana pre sadnje paprika. Treća i najbolja prihrana AN-om je preko sistema za navodnjavanje zajedno sa propisanim FitoFert đubrivima u ravnomernim dozama npr., uz svako puštanje preko sistema za navodnjavanje dodati u tank sa FitoFert đubrivima po 30 kg/ ha AN-a (nekih 8 prihrana što je oko 240 kg AN-a za 1 ha površine) .

A - ISHRANA KROZ SISTEM KAP PO KAP (fertigaciona ishrana) za 1 hektar

P

aprika se kod nas gaji na površinama oko 20.000 hektara, pretežno na otvorenom polju sa godišnjom proizvodnjom od oko 150.000 tona ploda.

Za postizanje visokih prinosa i kvaliteta ploda paprike veoma je značajna pravilna i kontinuirana ishrana tokom cele vegetacije. Prihrana se uglavnom obavlja fertigaciono kroz sisteme kap po kap, ili kroz navodnjavanje tifonima. Dobro hranjene biljke ne pate od stresova kakvi su suša, niske i visoke temperature, previše vlage, nedovoljno osvetljenje i slično, prirodno su otporne na bolesti pa je njihova zaštita svedena na najmanju meru. Redovno navodnjavanje je od presudnog uticaja u dobijanju visokih prinosa. Zemljište treba stalno da bude vlažno. U našim klimatskim uslovima izvodi se 10-12 navodnjavanja sa 20-25 l/m2.

Bolje je zalivati preko dana, po najvećoj vrućini, nego noću. Danju su zemljište i vazduh topli, kapi veštačke kiše se zagrevaju na svom putu do biljke. Ukoliko zapreti opasnost od ranog jesenjeg mraza, jedini spas je uključivanje sistema za navodnjavanje u kritičnom periodu preko noći. Isto se odnosi i na kasne prolećne mrazeve, kada treba spasiti tek rasađen usev.

Osnovno đubrenje mineralnim đubrivima - u osnovnom đubrenju zemljišta treba voditi računa o izboru formulacije đubriva. Najbolja formulacija je sa pojačanim kalijumom tipa Elixir 6-12-24, Euro-

Odmah nakon rasađivanja u prvom zalivanju ide samo starter FitoFert Kristal 10:40:10 50 kg + FitoFert Humistart 5 l. Nakon 7 dana od rasađivanja, nova generacija đubriva FitoFert Energy ROOT 5:55:10 u količini 10 kg/ha.

Nakon drugog zalivanja i prihrane startnim đubrivima ostavljamo biljku od 10-15 dana da se dobro ukoreni bez zalivanja.

Nakon ukorenjavanja kreće prihrana kroz sistem kap po kap po sledećem rasporedu: 1. Od ukorenjavanja do prvih 25 dana (vreme trajanja oko 15 dana): Fitofert Energy Balans 15 kg/nedeljno FitoFert Pepper

15,0 kg/nedeljno

FitoFert BioFlex-P

1,0 kg/nedeljno

Sva tri đubriva se mešaju zajedno i puštaju zajedno. Treba ih u ovoj fazi pustiti dva puta na razmaku od 7 dana.

2. Od 25-55 dana vegetacije (vreme trajanja 30 dana) AN 35,0 kg/nedeljno FitoFert Pepper

25,0 kg/nedeljno

Fitofert Humisuper

5,0 l/nedeljno

Ova đubriva se mešaju i puštaju zajedno kroz sistem kap pa kap. Bilo bi dobro u ovoj fazi raditi đubriva na svakih 5-7 dana. Posebno u ovoj fazi treba dati četiri puta tj. na svakih sedam dana mešavinu đubriva Kalcijum Nitrat u dozi od 15,0 kg/nedeljno.

3. Od 55-90 dana (vreme trajanja 35 dana) FitoFert Pepper 30,0 kg/nedeljno AN 25,0 kg/nedeljno FitoFert HumiStart

2,0 l/nedeljno

Ova đubriva mešati zajedno i puštati ih na svakih 5-7 dana. Posebno u ovoj fazi treba dati četiri puta tj. na svakih 15 dana mešavinu Kalcijum Nitrat 10 kg/ nedeljno + FitoFert pH Green 0,5 kg/nedeljno 4. Od 90-120 dana (vreme trajanja 30 dana) Kalijum sulfat 25,0 kg/nedeljno FitoFert Pepper

10,0 kg/nedeljno

FitoFert BioFlex-P

1,0 kg/nedeljno

Ova đubriva mešati zajedno i raditi prihranu na svakih 7 dana.

5. Od 120 dana od rasađivanja u zavisnosti od stanja biljke odlučićemo šta dalje treba raditi.

OBAVEZNO: U svakom puštanju đubriva kroz sistem kap po kap u tank sa đubrivima dodajemo preparat FitoFert pH Green u količini 100 g na svaki kilogram đubriva koji se stavi u tank sa đubrivom.

6. Dalje nalivanje plodova i postepeno zrenje paprike (period od 1. do 20. avgusta.)

FitoFert Pepper

10 kg/ha +

Kalijum sulfat

20 kg/ha +

FitoFert pH Green

1,5 kg/ha

Ove količine podeliti u dva puštanja na razmaku od 7-10 dana u količinama 5 + 10 kg/ha + 0,75 kg/ha.

B - FOLIJARNA ISHRANA - važi za sve tehnologije proizvodnje: 1. Tretman sa preparatom na bazi bakra (FunguranOH) posle rasađivanja

FitoFert HumiStart 2,0 l/ha 2. Tretman sa preparatom na bazi bakra u intenzivnom porastu (Cuprablau Z Ultra)

FitoFert Humisuper 3,0 l/ha

3. Tretman bez mešanja sa pesticidima

FitoFert BioFlex - L 1,0 l/ha +

FitoFert BorMax 20 2,0 kg/ha

4. Tretman sa bakarnim preparatom (Talocuper) pred cvetanje

FitoFert HumiStart 2,0 l/ha 5. Tretman u cvetanju sa sredstvima za zaštitu bilja (Penncozeb WG, Sigura, Switch 62,5 WG)

FitoFert Calcium 15 3,0 l/ha +

FitoFert Aminoflex 1,0 l/ha

6. Tretman posle cvetanja u kombinaciji sa pesticidima (Queen, Dithane M45, Funguran-OH,Coragen 20SC, Lepinox Plus)

FitoFert Calcium Organo 30 2 kg/ha +

FitoFert Humisuper 1,0 l/ha

7. Tretman u fazi nalivanja plodova sa zaštitom (Talocuper, Switch 62,5 WG,Naturalis)

FitoFert BorMax 20 2,0 kg/ha +

Fitofert BioFlex-L 1,0 l/ha

8. Tretman u fazi 7-10 dana pred berbu (Switch 62,5 WG, Equation Pro, Lepinox Plus)

Fitofert Calcium Organo 30 2,0 kg/ha +

FitoFert Aminoflex 1,0 l/ha

Poštovanje osnovnih principa proizvodnje paprike: plodored, izbor sorte, odnosno hibrida, zdravo, dezinfikovano i deklarisano seme, kvalitetan supstrat – Terracult, i poštovanje navedenih programa ishrane i zaštite omogućiće proizvođaču profitabilnu proizvodnju, a krajnjem korisniku zdravstveno bezbedan proizvod.

AGROSVET

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ULJANE REPICE ↘ Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

u svetu. Istorija njenog gajenja je mnogo duža jer je bila poznata još 4000 godina pre n.e. Osim ozimih i jarih sorti, koje se koriste za dobijanje ulja, postoje i sorte velike vegetativne mase za ishranu domaćih životinja. U savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji zastupljene su, gotovo isključivo, sorte ’00’ tipa, bez eruka kiseline u ulju i niskog sadržaja glukozinolata u semenu.

U

ljana repica je rezultat spontanog ukrštanja između dve biljne vrste, Brassica oleracea L. i Brassica rapa L. syn campestris na području Sredozemlja, gde rastu kao deo korovske flore. Smatra se da je poče-

tak njenog korišćenja kao ratarske kulture 16. i 17. vek. Zbog velike mogućnosti korišćenja proizvoda prerade uljane repice, prvenstveno njenog ulja, povećala se njenu proizvodnju i značaj, tako da je u poslednjoj deceniji treća uljana biljka

Proizvodnja uljane repice u celom svetu doživljava porast, sezone 2000. je proizvedeno 39,5 miliona tona, a sezone 2011. - 62,5 miliona, dok 2013. godine 72,5 miliona tona, kod nas takođe raste proizvodnja iz godine u godinu. Najveći svetski proizvođač je Kanada sa 17,9 miliona tona 2013. godine. Najveći svetski izvoznik je Indonezija, pa Malezija. Najviše se koristi za proizvodnju maziva za mašinsku industriju, zatim za ishranu stoke i u manjem delu kao ulje za ljudsku ishranu. Još jedna korist od uljane repice je ta što je dobra paša za pčele i dobra je medonosna biljka, daje oko 50 kg/ha meda.

Tabela 1.- Pregleda ostvarene proizvodnje uljane repice u svetu u periodu 1965-2013.

Država Canada China India Germany France Australia Poland Ukraine United Kingdom Czech Republic Russia United States Romania Denmark Belarus Lithuania Hungary Ukupno

1965

1975

1985

1995

2000

2005

2007

2009

2011

2012

2013

0.5*

1.8

3.5

6.4

7.2

9.4

9.6

11.8

14.2

15.4

17.9

1.1

1.5

5.6

9.8

11.3

13.0

10.5

13.5

13.4

14.0

14.4

1.5

2.3

3.1

5.8

5.8

7.6

7.4

7.2

8.2

6.8

7.8

0.3

0.6

1.2

3.1

3.6

5.0

5.3

6.3

3.9

4.8

5.8

0.3

0.5

1.4

2.8

3.5

4.5

4.7

5.6

5.4

5.5

4.4

<0.007

<0.06

0.1

0.6

1.8

1.4

1.1

1.9

2.4

3.4

4.1

0.5

0.7

1.1

1.4

1.0

1.4

2.1

2.5

1.9

1.9

2.7

<0.007

<0.06

<0.03

<0.1

0.1

0.3

1.0

1.9

1.4

1.2

2.4

<0.007

0.06

0.9

1.2

1.2

1.9

2.1

2.0

2.8

2.6

2.1

0.07

0.1

0.3

0.7

0.8

0.7

1.0

1.1

1.0

1.1

1.4

N/A**

N/A

N/A

0.1

0.1

0.3

0.6

0.7

1.1

1.0

1.4

<0.007

<0.06

<0.03

0.2

0.9

0.7

0.7

0.7

0.7

1.1

0.9

0.01

0.02

0.04

0.04

0.1

0.1

0.4

0.6

0.7

0.2

0.7

0.05

0.1

0.5

0.3

0.3

0.3

0.6

0.6

0.5

0.5

0.7

N/A

N/A

N/A

0.03

0.07

0.1

0.2

0.6

0.4

0.7

0.7

N/A

N/A

N/A

0.02

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.5

0.008 5.2

0.1 8.8

0.1 19.2

0.1 34.2

0.2 39.5

0.3 46.4

0.5 50.5

0.6 61.6

0.5 62.5

0.4 64.8

0.5 72.5

* proizvodnja u milionima tona (FAO 2014) **nije gajena

34

AGROSVET

Što se tiče morfologije potrebno je znati da je koren znatno slabije razvijen od nadzemne mase. Prostire se do dubine od 1m i slabe je usisne moći. Pošto se rano odnosi sa parcele u dobroj meri zaobiđe visoke temperature i sušu. Najveće potrebe za vodom ima u semptembru i oktobru i u drugoj polovini marta i početkom aprila, suše u tom periodu mogu napraviti velike probleme.

Proizvodnja je prilično jednostavna, a prihod dobar. Najbolji predusevi su strnine zbog ranog skidanja useva i dovoljno vremena za kvalitetnu primenu zemljišta.

Idealno bi bilo posle skidanja strnina izvršiti garenje na 10-15 cm, najčešće sa tanjiračom. U poslednje vreme često je garenje zemljišta sa mašinama za redukovanu obradu tipa „Discordon“, „TopDown“, … koja u jednom prohodu rade podrivanje, tanjiranje, spremanje i valjanje (Kembridž valjci). (Sl. 1 i 2).

Često se i osnovna obrada radi sa tim mašinama koje imaju brojne prednosti (više operacija u jednom prohodu,manja potrošnja goriva, manje rada...) ali ima i nedostataka (slabije prevrtanje zemljišta i zaoravanje žetvenih ostataka, obično veća zakorovljenost uskolisnim korovima naredne godine). Oranje bi trebalo uraditi 30-tak dana pred setvu i odmah uraditi „zatvaranje“ brazde da bi se sprečio gubitak vlage i sleglo zemljište. Predsetvena priprema treba da bude kvalitetna, ne bi trebalo da ide odmah posle oranja jer ostaju vazdušni džepovi u zemljištu. Sitno seme uljane repice zahteva i fino usitnjen setveni sloj zemljišta. Đubrenje treba raditi prema potrebama useva (treba imati u vidu da su potrebe znatno veće od iznošenja prinosom) i sadržaju hraniva u zemljištu. Tako, 100 kg prinosa iznosi 4-6 kg N, 3-4 kg P, 6-10 kg K.

Najveći uticaj na prinos ima azot, a na kvalitet zrna fosfor. Za prinos od 3 t/ha potrebno je biljci obezbediti 210 kg N, 80 kg P i 300 kg K. Svakih dodatnih 0,5 t/ha prinosa zahteva dodatnih 30 kg/ha azota, do prinosa od 5 t/ha. Ukupnu količinu PK đubriva i 1/3 azota treba primeniti pred osnovnu obradu, a ostatak azota na proleće kao prihranu. Ispitivanja u Velikoj Britaniji su pokazala da primena 40 kg/ha azota u cveta35

nju dovodi do povećanja prinosa za 0,25 t/ha ali i do smanjenja sadržaja ulja za 0,9 % što zajedno iznosi povećanje prinosa za 0,2 t/ha. Uljana repica najintezivnije usvaja azot do faze cvetanja, posle čega se usvajanje naglo smanjuje. Tada dolazi do intezivne translokacije azota i ugljenih hidrata unutar biljke. Da bi se postigao optimalni GAI od 3,5 (indeks zelene površine) u cvetanju i nalivanju, za svaku jedinicu je potrebno 50 kg azota tj. 3,5 x 50 = 175 kg/ha azota. Razvijenost biljaka se obično meri indeksom zelene površine (GAI-green area index), koji u suštini predstavlja odnos zelene biljne mase (nadzemni deo) i površine koju biljka pokriva, tj zelena biljna masa u kg pomnožena sa 0,8.

Uljana repica koristi azot iz đubriva sa efikasnošću od 60 % dok mineralizovani azot iz zemljišta koristi sa čak 100% efikasnosti. U svetu se sve češće u makroelemente ubraja i sumpor čiji je sadržaj u zemljištu (na svetskom nivou) tokom 80-tih godina značajno smanjio.

Nega useva. Najbolji predusevi su mahunarke i strna žita. Setva se obavlja od 20 avgusta - 20 septembra. Prerana kao i prekasna setva deluju loše na razvoj uljane repice.

Rana setva izaziva veći razvoj nadzemne mase i postoji mogućnost od izmrzavanja useva, dok kasna setva dovodi do formiranja nedovoljno razvijenog useva koji u zimu ulazi kao loše pripremljen i takođe osetljiv na izmrzavanje. U Bugarskoj postoji praksa sejanja uljane repice čim se stvore uslovi za kvalitetnu setvu, čak i početkom avgusta, pri čemu se u jesenjem i prolećnom periodu uvek vrše tretiranje određenim fungicidima na bazi Triazola koji blago zaustavljaju porast nadzemne mase na čiji račun se koren intezivnije razvija te biljka spremnija ulazi u zimu. Optimalan sklop u setvi je 55-65 biljaka/m2 da bi u žetvi bio 50-55 biljaka/m2. Međuredni razmak pri setvi je 25 cm, a dubina setve do maksimalnih 2,5 cm.

AGROSVET

Buvači, Psylliodes spp., Phyllotreta spp. (Sl. 4.) su mali insekti do 0,5 cm tamnoplave ili tamnozelene boje (zavisno od vrste) metalnog sjaja.

Repičina lisna osa, Athalia colibri

U suvljem zemljištu je posle setve potrebno obaviti valjanje, zbog podizanja kapilarne vlage iz dubljih slojeva u zonu semena, a u slučaju duže suše potrebno je i zalivanje.

Tokom jeseni se kao problem (skoro pa redovno) može javiti repičina lisna osa, Athalia colibri (Sl. 3.).

Pagusenice koje prave glavne štete su tamno zelene boje dok na kraju postaju crne, dužine su oko 2 cm.

Kada se masovno jave izazivaju golobrst koji u pojedinim slučajevima može biti toliko jak da dovodi do preoravanja useva. Najveće štete prave u oktobru pogotovo ako je u septembru i oktobru suvo i toplo vreme. Kritična brojnost je 50 pagusenica po m2 i to dok su u ranijim razvojnim stadijumima ali tretiranje se u praksi obično izvodi znatno ranije.

Buvač, Psylliodes spp., Phyllotreta spp.

Najveće štete pričinjavaju mladom usevu od nicanja do prvih pravih listova. Naročito im pogoduje toplo i suvo vreme u septembru.

Kritična brojnost je 2 imaga (odrasla insekta) po m2 ili kad se po dužnom metru pronađe 1 buvač. Najvažnija štetočina uljane repice je sjajnik, Meligethes aeneus koji izlazi iz zemljišta pri nižim temperaturama od 8-100C. Najveće štete nastaju upravo kod rane pojave repičinog sjajnika kada se uljana repica nalazi u fazi formiranja cvetnog pupoljka kada buše pupoljke i izgrizaju unutrašnjost. Nakon otvaranja cvetova više ne prave štete jer se hrane po-

36

lenom. Štete još prave surlaši, rutava buba … Navedeni insekti se efikasno suzbijaju sa insekticidima iz grupe piretroida: Vantex 0,06 l/ha, Cythrin 250 EC 0,25 l/ha ili Nurelle D, odnosno Despot u dozi od 1 – 1,3 l/ha.

S obzirom da dugo cveta i dozrevanje je neujednačeno i dugo te određivanje pravog momenta žetve nije lako. Žetvu treba započeti kada se lišće suši, stabljika menja boju u žućkastu, a mahune poprimaju žutosmeđu boju i pucaju. Česta preporuka je desikacija repice 7 – 10 dana pred žetvu zbog ujednačenog dozrevanja. Za tu namenu se mogu koristiti preparati Basta 15 u dozi 2,5 - 3,5 l/ha i Diqua top 2 - 2,5 l/ ha. Žetva se vrši žitnim kombajnima (sa odgovarajućim adaptacijama).

Prvi redovi ovog teksta su upravo poziv proizvođačima da gajenje uljane repice u našoj zemlji bude prošireno na veće površine, a tehnologija u daljem tekstu priprema da to već od leta-jeseni 2016. godine, to i ostvare.

AGROSVET

37

AGROSVET

U zdravom voću, zdrav duh

Predstavljamo vam novo rešenje za efikasno suzbijanje najznačajnijih bolesti u zasadima jabuke, višnje i vinove loze.

Bayer d.o.o.

Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, www.bayercropscience.rs 38

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘ Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj. zemlju te eliminacija nedoz­voljenog uvoza proizvoda mlečne industrije.

“Blokiraćemo celu zemlju jer do sada nije bilo dovoljno efikasnih kotrola od strane države po pitanju uvoza mleka i mlečnih proizvo­ da. Blokiraćemo granične prelaze i za 24 sata ćemo pokazati kako “nedozvoljena” roba iz Nemačke, Francuske, Mađarske i drugih zemalja ulazi u Bugarsku”, istakao je Bojko Sinapov iz Nacionalnog udruženja uzgajivača.

Kinezi grade najveću svetsku mlečnu farmu sa 100.000 krava Kina gradi najveću mlečnu farmu u svetu sa 100.000 krava koja će snadbevati Rusiju, prenosi Daily Mail . Ogromna farma u gradu Mudanjiangu imaće 60.000 krava više nego trenutno najveća svetska farma China Modern Dairy Holdings Ltd., koja se takođe nalazi u Kini. Investicija Russia Severny Bura i China Zhongding Dairy Farminga, koji zajedno kreću u ovaj projekt, vredna je milijardu yuana. Potpisan je i prvi sporazum o zaku­ pu 115.000 ha u ruskoj regiji Transbaikal za proizvodnju stočne hrane. Mansel Raymond, predsednik udruženja Copa-Cogeca, krovne organizacije evropskih poljoprivrednika, rekao je da su kinesko-ruski poduhvat zabrinjavajući signal za evropske proizvođače mleka.

Italijani na tronu, pomogli im Amerikanci Italija je prošle godine bila najveći izvoznik i proizvođač vina na svetu, a SAD najveći potrošač italijanskog vina. “Danas je svaka peta izvezena flaša vina proizvedena u Italiji, zem­ lji najvećem izvozniku vina na svetu”, navodi se u saopštenju italijanske poljoprivredne asocijacije Koldireti. Italija je prošle godine izvezla vino u vrednosti od 5,4 milijarde dolara što je povećanje od 575 odsto u proteklih 30 godina, pokazali su rezultati studije, koja je

istraživala oporavak ovog sektora od skandala sa metanolom iz 1986, kada je jedna porodična kompanija, u želji da poveća procenat alkohola u vinu, dodala metanol, što je na kraju uzrokovalo smrt 23 osobe i trovanje desetina ljudi.

EU grčkim poljoprivrednicima: Vratite subvencije

Zbog ruske zime, svetu manje pšenice Svetska proizvodnja pšenice će u 2016. pasti za 1,4 odsto, zbog suvog vremena koje će prouzrokovati smanjenje postavljan­ ja zasada tokom zimskog perioda. Proizvodnja će pasti zbog manje zasada u Ruskoj Federaciji i Ukrajini, prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). FAO je u svojoj prvoj prognozi žetve pšenice u svetu u 2016. go­ dini, procenio da će ukupna proizvodnja iznositi 723 miliona tona, što je oko 10 miliona tona ispod prošlogodišnje rekordne proizvodnje, navodi se u saopštenju ove organizacije. Sa druge strane, Kina i Paki­stan će, kako se dodaje, evidentirati gotovo rekordnu žetvu pšenice, uz očekivani oporavak proizvodnje u Indiji.

Mlekari Bugarske u organizovanom štrajku Bugarski mlekari izašli su na ulice i zahtevaju bolju kontrolu uvoza mleka i mlečnih proizvoda.

Oni su započeli nacional­ni štrajk koji će prema njihovim rečima trajati do rešavanja njihovog zahteva. Glavni zahtev je kontrola uvoza mleka, mlečnih proizvoda i sirovina u 39

Evropski sud pravde naložio je grčkim poljoprivrednicima da vlastima u Atini vrate 425 miliona evra dobijene pomoći.

Prema najnovijoj presudi, sredstva dodeljena poljoprivrednici­ma su u suprotnosti sa propisima o zaštiti konkurencije, zbog čega moraju biti vraćena. Ovaj slučaj datira još iz 2009. godine kada je 800.000 grčkih poljoprivrednika dobilo državnu pomoć posle loših vremenskih prilika.

Evropska komisija, kao antimo­ nopolski organ EU, proglasila je kasnije dodeljena sredstava kao nezakonite državne subvencije. Od grčkih poljoprivrednika će se zahtevati da u proseku vrate oko 500 evra po poljoprivrednom domaćinstvu, navodi se u saopštenju suda.

AGROSVET

SIMBOL SREĆE, VEČNOG BLAŽENSTVA I SPOKOJA ↘ Priredila: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

M

alo je ljudi koji nisu probali ovu biljku bar kao začin. Mnogi je mešaju sa poznatim origanom. To me je navelo da se bliže upoznamo sa ovom biljkom, u narodu poznata kao majoran - Majorana hortensis L. pripada familiji Lamiaceae kao i ostale aromatične i začinske biljke. Botanički gledano origano je divlja vrsta majorana, i ukus mu je znatno jači.

Majoran ima finiji ukus, i nežnija je biljka.

Poreklo majorana se stavlja pod znakom pitanja. Različiti izvori navode za prvobitnu domovinu Indiju, drugi Severnu Afriku, a treći da je to biljka Sredozemlja. Nećemo pogrešiti ako kažemo da je majoran poreklom iz područja što se proteže od Libije do Indije. Kao uzgaja-

na biljka rasprostranjena je širom Evrope, sa izuzetkom hladnih severnih predela. Na većim površinama gaji se u Aziji, Americi i Evropi, i to najviše u Francuskoj, Italiji, Portugaliji, Španiji, Nemačkoj i Mađarskoj. U naše krajeve je navodno stigao posle krstaških ratova, vremenom je prihvaćen, a posle postao omiljen kao lek i začin. Kod nas se najviše gaji u Vojvodini.

Majoran je uglavnom jednogodišnja biljka od 20 do 40 cm u obliku malog grma. Listovi su maleni, eliptični sa kratkim peteljkama.

Cvetovi su beli ili bledo - ružičasti, a razvijaju se u pršljenastim cvastima. U kontinentalnim delovima majoran se uzgaja kao jednogodišnja biljka, jer ne može da izdrži niske temperature. Majoran se upo40

trebljava kao lekovita, začinska i obredna biljka.

U Starom Egiptu majoran je bio posvećen bogu Ozirisu. Služio je posebno za izradu venaca namenjenim religioznim obredima. Stari Grci majoran su smatrali i cenili kao simbol sreće. Verovali su ako na grobu pokojnika nikne i izraste majoran da je to znak večnog blaženstva i spokoja koji pokojnik uživa.

Stari Rimljani su proširili upotrebu majorana po celoj imperiji. Grci i Rimljani krunisali su mladoženju i mladu nevestu vencem od majorana. Na ostrvu Kritu majoran je simbol časti. Grčki i rimski botaničari i lekari koristili su majoran kao lekovitu biljku. U antičko doba bio je čuven po tome, što se dodavao vinu da bi podstakao ljubavnu želju. U

AGROSVET

srednjem veku majoran su koristili da namirišu okolinu, kao magičnu svetinju i biljku protiv raznih uroka. Njegova najveća lekovita snaga počiva u smirivanju ne samo tela, već i duše.

Majoran sadrži eterična ulja, tanine, gorke materije i u manjoj meri vitamin C. Ima jak miris na kamfor i izrazit pikantan, gorkast ukus.

Najčešće se koristi za lečenje astme, zubobolje i ujeda pauka. Majoran sadrži vitamine A i C i zato smiruje kašalj i deluje protiv prehlade. Iz svežeg majorana dobija se eterično ulje koje se koristi za masažu protiv reumatizma, ukočenih zglobova, posledica dugog i napornog pešačenja, kao i za pravljenje masti koja ublažava glavobolju. Čaj od majorana može da otkloni jutarnju mučninu, da ublaži stomačne probleme i da pomogne kod teškoća sa jetrom.

Majoran se svrstava u mesne začine. Posebno se koristi u mesnoj industriji i industriji gotove hrane kao sastojak mešavine začina za gotova i polugotova jela. Koristi se za čorbe, jela od pečuraka i krompira, variva, sosove, razna mesna jela, divljač, džigericu, knedle od džigerice i paštete. Omiljen je začin za kobasice. Fini ukus daje filovima za punjenje pilića. Oduzima neprijatan miris nekim namirnicama.

Dodaje se na kraju kuvanja, jer pod dejstvom toplote majoran gubi dosta aktivnih sastojaka. Ukoliko biste želeli da ga kombinujete sa drugim biljkama, on se idealno slaže sa klekom i timijanom.

Gajenje - za gajenje majorana potrebno je dosta toplote i svetlosti jer je biljka južnih krajeva. U našim klimatskim uslovima gaji se isključivo kao jednogodišnji usev, zbog toga što majoran ne može da prezimi. Kao višegodišnja biljka gaji se u krajevima sa optimalnim uslovima za uspevanje, gde ne postoji opasnost od izmrzavanja. Mlade biljke izmrznu na temperaturi oko -40C. Majoran je biljka kojoj pogoduju položaji zaklonjeni od severnih vetrova, i peskovito - glinovita zemljišta, bogata krečnjakom. Za ga­jenje majorana pogodna su rastresita i humusna zemljišta sa dobrim vodnim i vazdušnim režimom. Naročito su

pogodna neutralna do slabo kisela zemljišta, kao što su černozem, ritska crnica i aluvijum.

Pošto je majoran kod nas jednogodišnja kultura, posvećuje se velika pažnja njegovom mestu u plodoredu. Poželjno je da se predkultura blagovremeno ukloni sa zemljišta i da posle nje ne ostane zakorovljeno zemljište. Najbolji predusevi za majoran su đubrene okopavine i jednogodišnje leguminozne biljke kao što su soja i jara grahorica. Ponekad se majoran gaji u monokulturi. Ovakav način gajenja se ne može preporučiti zbog opasnosti od bolesti i štetočina.

Obradi zemljišta se posvećuje velika pažnja. U jesen je neophodno duboko oranje (na 30 – 40 cm dubine), koje omogućava bolji razvoj korenovog sistema i bolje korišćenje vode i hraniva. Ovako poorano zemljište ostavlja se preko zime otvorenih brazda, a u proleće, što ranije, obavlja se predsetvena priprema.

Smatra se da majoranu odgovara direktno đubrenje stajnjakom, i to što ranije, pre jesenjeg oranja sa oko 30 t/ha. Mineralna đubriva se unose pri osnovnom đubrenju u količini 80 – 100 kg P205 i 120 – 140 kg K 2O. U proleće se unosi još 40 – 60 kg/ha azota. Pored toga, u toku vegetacije se prihranjuje sa 60 – 70 kg/ha N. Setva - majoran se proizvodi isključivo iz semena. Može se sejati direktno na proizvodnu parcelu, ili u tople leje za proizvodnju rasada koji se zatim rasađuje na stalno mesto. U praksi se pokazalo da razmnožavanje direktnom setvom ne obezbeđuje dve žetve godišnje, pa se skoro i ne koristi. Smatra se da je proizvodnja rasada u toplim lejama veoma siguran način razmnožavanja majorana, pa se taj način i koristi. Seje se u tople leje krajem februara ili početkom marta, omaške ili u redove na 7 – 10 cm red od reda. Seme se pre setve obično pomeša sa peskom, jedan deo semena i dva dela peska, kako bi se bolje rasporedilo. Seme počinje da niče na 120C. Na optimalnoj temperaturi od 18 do 220C seme obično nikne za 10 – 12 dana. U to­plim lejama rasad ostaje do kraja aprila ili početka maja. Tada je obično dostigao visinu 41

10 – 15 cm i dovoljno očvrsnuo, pa se može rasađivati. Majoran se sadi na stalno mesto u proleće kad se zemljište dovoljno zagreje i kad ne postoji opasnost od prolećnih mrazeva. Biljke se obično sade na 40 cm red od reda i 25 cm između bilja­ka u redu, po 3 – 5 biljčica zajedno. Posle sadnje majoran se zaliva u nekoliko navrata, da bi se ra­sad primio. Ako postoji više praznih mesta, ona se mogu naknadno popuniti.

Nega - od mera nege, u gajenju majorana mogu se primeniti okopavanje, prihranjivanje i zalivanje.

Prvo okopavanje je kada se presađeni ra­sad primi, vodeći računa da se mlade biljke ne ozlede. Drugo okopavanje je po potrebi, u vre­me masovne pojave korova, obično 3 4 nedeIje kasnije. Zalivanje je potrebno u zavisnosti od vladajućih vremenskih prilika. Žetva - majoran se obično kosi dva puta godišnje, a uz dobru agrotehniku i navodnjavanje može se dobiti i treći otkos. Kosi se neposredno pred cvetanje, po lepom i suvom vremenu, na 8 – 10 cm od zemlje. Poznato je da se na ovaj način stimuliše formiranje većeg broja bočnih izdanaka, pa je u drugoj žetvi biljka bujnija nego u prvoj. Prva žetva obično dospeva krajem juna i početkom jula, a druga krajem septembra. Na većoj površini majoran se žanje travokosačicom. U sušarama se suši na oko 400C. Kvalitetna droga je sivozelene boje i sa karakterističnim mirisom ma­ jorana, i nagorkog ukusa. Sa jednog hektara može se dobiti 1.200 – 2.000 kg/ha suve herbe. Herba se pakuje u vreće ili kutije i čuva na su­vom mestu zaštićena od svetlosti i vlage. Ulje se čuva u aluminijumskim posudama u suvim i hladnim prostorijama.

Biljke nisu alternativa... Biljke su lek i zdravlje.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET

®

tEmEljno i ciljano na vaši.

Efikasan jEdinstvEn održiv ekonomičan

42

AGROSVET

POLJOSTATISTIKA ↘ Priredio: Dragan Đorđevič, Momčilo Pejović

Francuska poljoprivreda najjača u EU Oko tri četvrtine vrednosti poljo­privredne proizvodnje Evropske unije daje sedam članica. Najveći udeo ima Francuska (18%) a slede Nemačka (14%), Italija (13%), Španija (10%), Velika Britanija (8%), Holandija (7%) i Poljska (5%), pokazuju podaci Ev­ropske statističke službe (Eurostat). U 2014. godini u EU je požnjeveno rekordnih 331,7 miliona tona cere­alija (uključujući pirinač). Najveći proizvođač bila je Francuska sa 72,7 miliona tona a slede Nemačka (52 mil­iona), Poljska (31,9 miliona), Britanija (24,5 miliona), Rumunija (22,1 milion), Španija (20,6 miliona), Italija (19,4 miliona) i Mađarska (16,5 miliona).

Gledano prema vrednosti, proizvod­ nja cerealija predstavlja 13% ukupne poljoprivredne proizvodnje u EU i učestvuje sa 25% u proizvodnji kultura u EU. Proizvodnja cerealija u EU raste u poređenju sa dugoročnim prosekom uprkos smanjenju površine pod tim kulturama. U poređenju sa prosekom za period 2002-12, proizvodnja cere­alija u EU u 2014. je bila za 15,2% veća dok je površina pod tim kulturama bila manja za pet odsto. Među članicama je najveći rast proizvodnje zabeležen u baltičkim zemljama, od oko 70%, a slede Bugarska i Slovenija sa oko 50%. Pad je registrovan na Kipru, u Holan­diji, Italiji, Španiji i Grčkoj. U EU je u 2014. godini bilo 88,4 miliona gove­da, od toga oko 19 miliona ili svako peto grlo u Fran-

cuskoj. Tako je udeo Francuske u ukupnom broju goveda u Uniji bio 22% a slede Nemačka (14%) i Britanija (11%). Iste godine pobrojano je 84,2 miliona ovaca a svaka četvrta (27%) ili 23 miliona registrovano je u Britaniji. Slede Španija sa više od 15 miliona ovaca i Rumunija i Grčka sa po više od devet miliona. Kada je reč o svinjama, prednjače Nemačka sa 28,3 miliona grla i Španija sa 26,6 miliona. Od 148,3 miliona svinja u EU u 2014, više od trećine bilo je u te dve članice. Svinje, goveda i ovce obezbeđuju 17% vrednosti poljoprivredne proizvodnje u Uniji.

Za Srbiju su objavljeni samo podaci o stočnom fondu u kojem, gledano prema broju grla, dominiraju svinje. Proizvodnja svinja u Srbiji mno­gostruko je veća nego u zemljama u okruženju a kada bi je svrstali među članice Evropske unije, Srbija bi bila na 11. mestu. Prema Eurostatu, u Sr­biji je u 2014. godini bilo 3,2 miliona svinja, 920.000 goveda i 1,7 miliona ovaca.

Rekordna prodaja francuskog šampanjca u 2015. godini Prodaja francuskog šampanjca je prošle godine porasla na rekordnih 4,75 milijardi evra zbog veće “žeđi” u inostranstvu za francuskim penušavim vinom, saopštilo je udruženje fran­cuskih proizvođača šampanjca.

Prošlogodišnja prodaja je za 5,6 odsto veća nego u 2014. godini, navodi 43

se u saopštenju udruženja i dodaje da je prodaja u nečlanicama EU porasla za 4,8 odsto, na rekordnih 70,5 miliona flaša, pri čemu je prosečna cena po flaši bila viša zbog troškova transporta, pre­nosi agencija Frans pres. Prodaja u Francuskoj je ostala na nivou iz 2014. godine, sa 162 miliona prodatih flaša, dok je prodaja u celoj Evropi, porasla za 3,3 odsto na 80,2 miliona flaša.

Kupina među prvih pet izvoznih proizvoda u EU Prošle godine kupine su se našle na listi prvih pet izvoznih poljoprivrednih proizvoda u države Evropske unije. Ispred te voćke bili su samo – kukuruz, malina, šećer i sojino ulje. Mada zvuči iznenađujuće, za poznavaoce tržišta ovo nije novost. Kažu da je to bobičasto voće, poreklom iz Srbije, a od kojeg smo lane prihodovali čak 35 miliona dolara, u poslednje vreme sve traženije na stranim tržištima.

Da smo među najvećim svetskim izvoznicima ma­ lina široj javnosti je uglavnom poznato. Retko ko, međutim, zna da je Srbija, koja godišnje proizvede u proseku oko 30.000 tona kupina, na prvoj poziciji u evropskoj konkurenciji. Na svetskim rang-listama, posle SAD i Meksika, zauzimamo treće mesto.

Lice i naličje srpskog agrara Kada god se zapodene priča o domaćoj poljoprivredi, neizbežno se, pre ili kas­nije, svi problemi koji postoje pravdaju veličinom poseda.

Naime, u jav nost i se upor no

AGROSVET

forsira ideja da je jedini ispla­tivi način bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom što veća površina koja se obrađuje. U prilog tome stalno se plasiraju informacije kako je prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji tri puta manje nego u EU, pa je logično zašto je srpska poljoprivreda tu gde jeste. Istovremeno, često se govori i o usitnjenosti poseda, ali se nikada do kraja ne objasni da su sitan i usitnjen posed dva odvojena problema koji imaju različite posledice, ali se i rešavaju na različite načine. Pojam “sitan” odnosi se na veličinu ukupne površine koju jedno gazdinstvo obrađuje, dok “usit­njen” objašnjava da ta površina nije u jednom komadu, već se sastoji od fizički odvojenih parcela. Tačno je da je prosek gazdinstava u EU veći nego u Srbiji - prema podacima EK, prosečna veličina gazdinstva u EU iznosi oko 15 ha, a u Srbiji 5,44 ha. Međutim, mnogo su bitniji podaci koji pokazuju ko-

liko procentualno ima farmi određene veličine a oni govore da čak 49,1% svih farmi u EU ima površinu manju od dva hektara, 20,2% je veličine od dva do pet hektara, dok je samo oko tri odsto pose­da većih od 100 ha. Istovremeno, prema podacima popisa poljoprivrede iz 2012, samo osam odsto gazdinstava u Srbiji je do dva hektara, a čak 23,6%, odnosno gotovo osam puta više nego u EU, veće je od 100 ha.

Kada uporedimo ove po­datke, jasno je da veličina poseda nije presudni faktor za stepen razvijenosti poljoprivrede, s obzirom na to da je na teritoriji EU gotovo 50% gazdinstava manje od dva hektara, dok je u Srbiji čak 23,6% gazdinstava veće od 100 ha, a u EU samo tri odsto.

Ono što jeste problem sa kojim se poljoprivrednici u Srbiji suočavaju svakako je usitnjenost poseda s obzirom na to da se jedno gaz­dinstvo, prosečne veličine od 5,44 ha, obično sastoji od šest odvojenih parce­la različitog kvaliteta zemljišta, što sve uvećava troškove njihove obrade.

To se relativno jednostavno rešava koma­sacijom. Međutim, proces komasacije je odgovornost lokalnih samouprava u kojima često rade nestručni kadrovi, skloni korupciji i zloupotrebi službenog položaja.

Suvišno je reći da u EU taj problem ne postoji, jer se zemljišna politika, kao srž agrarne politike, tretira veoma ozbiljno, a efektivnost i efikas­ nost proizvodnje doživljavaju se kao faktori koji najviše utiču na profit.

Trendovi u trgovanju žitaricama na svetskom nivou Proizvodnja kukuruza u 2015. godini je manja za 2,2 % nego u 2014. godini pre svega zahvaljujući padu proizvodnje u SAD-u, najvećem svetskom proizvođaču kukuruza. Takođe Evropa je zabeležila veliki pad u proizvodnji. U Kini (5%) kao i u celoj Aziji je zabeležen značajan porast proizvodnje. Najveća cena u zadnjih 10 godina je zabeležena 2012/13. i to 311 dolara/toni a 2014/15. je iznosila 173 dolara/ toni.

Veća proizvodnja, velike zalihe i velika konkurencija u trgovini doveli su do nižih cena pšenice, pri čemu se predviđa i manja trgovina 2016 godine, pri čemu su zalihe u 2015 godini dostigle najveći nivo u zadnjih 13 godina. Proizvodnja pšenice na svetskom nivou je porasla u 2015. godini za 2 miliona tona i to zahvaljujući povećanoj proizvodnji u Australiji (7%), Rusiji, Ukrajini (7%), Kini (3%), Turskoj (18%), Maroku i SAD-u (5%).

Svetska trgovina pšenicom u 2015/16. (jul/jun) je prognozirana na 150 miliona tona, oko 6 miliona tona manje nego 2014/15. Predviđa se povećan izvoz iz Rusije i Ukrajine zbog pada nacionalne valute.

AGROSVET 44

AGROSVET

45

AGROSVET

ZAŠTITA BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI ↘ Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

O

rganska proizvodnja je nastala najpre u zemljama koje su najintenzivnije koristile sve raspoložive agrohemikalije radi postizanja maksimalnih prinosa i time narušile prirodne cikluse i ekosisteme. Danas je u svetu veoma popularna organska hrana, koja se proizvodi na sve većim površinama, dok je kod nas tek u povoju, iako imamo povoljne uslove za razvoj takve proizvodnje.

Cilj je da se priozvede hrana visokog kvaliteta uz očuvanje ekosistema i održavanja plodnosti zemljišta.

Razvoj organske proizvodnje zavisi od znanja, svesti o potrebi očuvanja prirodnih resursa i životne sredine, ali i od ekonomskih činilaca, tržišta, kao i od podsticajnih sredstava za organsku proizvodnju i zaštitu životne sredine.

U zemljama EU prodaja organskih proizvoda je utrostručena.

Potrošači ovu hranu kupuju pre svega iz zdravstvenih razloga i boljeg ukusa. Najveće tržište organskih proizvoda je u Nemačkoj i Francuskoj, a najuspešnija zemlja u pogledu izvoza proizvoda iz organske poljoprivrede je Mađarska.

Ona izvozi oko 80% svojih proizvoda zahvaljujući stimulativnim merama vlade, pri tome treba znati da je cena proizvoda iz organske proizvodnje za 25-30% veća nego iz konvencionalne. Da bi se zasno-

vala organska proizvodnja postoji zakonska procedura koja mora da se ispuni i prati. Ako se uslovi ne ispunjavaju odmah, onda postoji prelazni period od 3 godine da se zemljište, voda i sva agrotehnika i zaštita prilagodi ovom tipu proizvodnje.

Kada se ispune uslovi za početak organske proizvodnje, najpre se vrši izbor vrsti i sorti koje su prilagođene datim ekološkim uslovima, a seme i sadni materijal mora biti iz serti-

fikovane organske biljne proizvodnje, ili ako inspektor koji nadgleda proizvodnju odobri da se koristi iz konvencionalne proizvodnje, ali bez hemijskog tretiranja i piliranja. Osnov organske poljoprivrede je plodored postavljen u skladu sa tipom proizvodnje i plodnosti zemljišta, a obavezno je uvođenje leguminoza i travno-detelinskih smeša. Obrada zemljišta je po pravilu redukovana i koriste se plugovi sa podrivačima za rastresanje zemljišta. Đubrenje se

Biljna vrsta

Štiti od:

beli luk

bakterija i gljiva

bosiljak

muve

crni luk

mrkvine muve

dragoljub

lisne vaši i kupusari

ren

krompirove zlatice

kadifica

nematoda

majčina dušica

kupusara, puževa

maslačak

nematoda

mlečika

rovac

neven

nematode, kupusari

paprat

puževa, mrava

paradajz

kupusara

žalfija

puževa

Tabela 1. – Uporedni pregled biljne vrste i štetnog organizma 46

AGROSVET

vrši u skladu sa plodnošću zemljišta i vrstom organske proizvodnje.

Dozvoljena je upotreba đubriva organskog porekla i prirodnih mineralnih đubriva radi održavanja i poboljšavanja plodnosti, kao što su stajnjak, kompost, supstrat od pečuraka i dr.

U organskoj proizvodnji biljne bolesti, štetočine i korovi suzbijaju se: plodoredom, obradom zemljišta, čuvanjem korisnih biljaka i životinja i stvaranjem povoljnih uslova za razvoj prirodnih neprijatelja štetočina, kao i uništavanjem korova isključivo fizičkim i mehaničkim putem. Dakle, suštinu zaštite čine metode integralne zaštite uz primenu različitih bioloških sredstava za zaštitu – biocida. Među biocidima, podgrupa Insekticidi obuhvata biljna ulja, biološka sredstva na bazi bakterija, virusa, gljivica, feromoni. Borba protiv fitopatogenih gljivica i bakterija zasniva se na primeni preparata na bazi: bakar hidroksid, sumpor, kalijumov sapun, kalijum permanganat i dr.

Za zaštitu biljaka koriste se i drugi biološki - prirodni aspekti (korisne biljke, alelopatski odnosi, predatori) kako bi se štetni organizmi zadržali na ekonomskom pragu štetnosti. Primer: biljka dragoljub i bob privlače crne lisne vaši i tako smanjuju napad na povrće. Za dezinfekciju semena dobre efekte daje jak čaj od kamilice, rena, belog luka i koprive. U sledećoj tabeli su prikazane biljne vrste koje mirisom ili korenovim izlučevinama odbijaju štetočine povrća.

Kompanija Agromarket je među prvima u Srbiji prepoznala značaj paralelnog razvoja konvencionalne i organske proizvodnje, tako da u svom portfoliju ima bogat program dozvoljenih preparata za organsku proizvodnju kao i biocida - bioloških preparata, a paralelno se radi i na proširenju liste. Prema važećoj zakonskoj regulativi (Lista registrovanih sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta i sredstava za zaštitu biljka koji se mogu koristiti u organskoj proizvodnji od 10.

10. 2013.) na listi se nalaze: Terracult TC 4, Terracult TC 1 Black, Terracult TC 5, Terracult

TC 6, Terracult TC 8, Terracult TCS Tray – supstrati za proizvodnju rasada povrća i cveća.

FitoFert Calcium Organo 30 - organsko čvrsto đubrivo biljnog porekla za folijarnu primenu u voću i povrću u fazama intenzivnog porasta plodova do zrenja.

Funguran OH i Cuprablau Z Ultra - preparati na bazi Bakar-hidroksida, namenjeni su za efikasno suzbijanje fitopatogenih bakterija i skoro svih fitopatogenih gljiva na voću i povrću.

Microthiol disperss – preparat na bazi Elementarnog sumpora, služi za suzbijanje svih vrsta pepelnica na voću i povrću, kao i redukciju brojnosti grinja.

Nitropol S - parafinsko ulje 98.8 % čistoće, namenjeno suzbijanju jaja lisnih vaši, jaja svih vrsta grinja, kao i “maskiranju” podloge protiv polaganja jaja kod kruškine buve. Nanešen na telo štenog organizma depozit nedozvoljava respiraciju (razmenu gasova i disanje) jaja pred piljenje, te dolazi do gušenja.

Naturalis Biogard - žive spore gljivice Baeuveria bassiana koje imaju kontaktno insekticidno i akaricidno delovanje. Nanete na telo insekta spore klijaju u hife, koje prodiru kroz kutikulu insekta i hrane se njihovim sadržajem te tako prouzrokuju smrt za 3-5 dana.

Preparat je efikasan protiv svih stadijuma grinja, tripsa, lisnih vaši, leptiraste vaši, žičnjaka, žilogriza, trešnjine muve i dr.

Carpovirusine EVO2 – virus granuloze jabukovog smotavca (CmGV) 1013 virusnih čestica /l, Cydia pomonella Granulosis Virus (CpGV), rod Granulovirus, Familija Baculoviridae, Mexican isolate (CpGV – M) granule virusa protiv jabukinog smotavca, deluje na mlade larve preko probavnog sistema pre nego što se ubuše u plod. Smanjuje populaciju i potpuno stavlja pod kontrolu štetočinu. Može da se koristi za sve generacije, do 10 tretiranja godišnje u razmacima 7-10 dana.

Talocuper - organo bakarni kompleks koji penetrira u tkivo biljke i uništava sve gljive i bakterije na voću, povrću i vinovoj lozi.

Sistemični nutritijent, baktericid i fungicid.

Stemicol i Micobiol – fitovakcine koje pospešuju procese samoodbrane biljke, utiču na jačanje ćelijskog zida, te povećavaju kondicionu stabilnost i imunitet, što se odražava na veći prinos. Mikroelemeti su vezani za kompleks polisaharida.

Nadamo se da će i ovaj vid proizvodnje dobiti zasluženo mesto i da će mnogim porodičnim gazdinstvima biti izvor veće zarade. Uz primenu ovih dozvoljenih preparata može da se proizvede bezbedna i visokokvalitetna hrana, atraktivna za domaće i inostrano tržište.

U ponudi je i nekoliko proizvoda za koje će se u narednom period tražiti dozvola za primenu u organskoj proizvodnji: Lepinox plus - protein sa insekticidnim delovanjem, koji je proizvod bakterije Bacillus thuringiensis supsp. kurstaki. Visoko efikasan bioinsekticid kojim se suzbijaju insekti iz reda Lepidoptera (sovice, plamenci, smotavci ploda). Kada ciljana štetočina-gusenica unese kristalne proteine koji se aktiviraju u srednjem crevu, odmah prestaje sa ishranom i uginjava nakon dva dana.

47

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET

EKOLOŠKE CRTICE ↘ Priredio: Dragan Đorđevič, dipl.inž.polj.

Kina “oduvala” EU, brojevi enormno veliki

Kina je pretekla EU i postala najveći region u svetu po proizvod­ nji energije vetra, zahvaljujući enormno velikom broju instali­ranih vetroturbina prošle godine. Kina je instalirala gotovo po­lovinu od ukupno 63 gigavata novih vetroturbina izgrađenih u 2015. godini, tako da sada poseduje oko trećine ukupne svet­ske instalirane snage vetroelektrana, pokazao je izveštaj Svet­skog saveta za energiju vetra To je gotovo dvaput veći proce­nat od onog koji ima SAD (17%) i tri puta veći od Nemačke (10%), koja ima najveće kapacitete, prema podacima Saveta. Kina nije jedina koja je pokazala ubrzan rast izgradnje vetroelektrana. Indija danas nadilazi Španiju kao četvrto najveće tržište.

Prošle godine sušom pogođeno 98 miliona ljudi

Agencija Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa saopštila je da je prošle godine planeta Zemlja bila pogođena sušama više nego dvostruko u odnosu na prosek u posledn­ joj deceniji. U izveštaju agencije UN se navodi da je u 2015. godini 98,6 miliona ljudi pogođeno posledicama najtoplije godine zabeležene do sada. U toku 2015. godine zabeležene su 32 suše, što je znatno više u odnosu na prosečnih 15 to­kom prethodne decenije. Šef kancelarije agencije UN Ro­ bert Glaser rekao je da je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje klimatskim promenama “od vitalnog značaja za zemlje koje žele da smanje rizik od katastrofa sada i u budućnosti”. (Beta)

48

Sve nove zgrade moraju imati krov “od biljaka” Nedavno usvojen zakon u Francuskoj propisuje da svi novi ob­jekti koji su izgrađeni u komercijalnim zonama budu delimično pokriven biljkama ili solarnim panelima.

Izolacija, kojoj će doprineti “zeleni krovovi” pomoćiće u smanjenju količine energije koja je potrebna za zagrevanje zgrada tokom zime, a tokođe će doprinete i hlađenju u toku leta. Zeleni krovovi su takođe u stanju da zadrže i kišu, a mogu biti dom pticama u urbanim delovima grada. Francuski aktivisti za zaštitu životne sredine su prvobitno želeli da se donese zakon kojim bi zeleni krovovi pokriva­ li celu površinu svih novih krovova.

Međutim, to nije bilo lako izvesti, tako da je delimično pokrivenje krovova ogroman korak.

AGROSVET

49

AGROSVET

PČELARENJE ↘ Priredio: Dragan Đorđevič, dipl.inž.polj potrebno postaviti „stroga ograničenja za premeštanje košnica čak i ako nisu zaražene varoom“. Ova naučnica ističe da je potrebno da pčelari preduzmu neophodne mere kako bi iskorenili parazite iz košnica pošto i divlji insekti oprašivači mogu biti zaraženi virusom.

Evropska medonosna glavni prenosilac bolesti

pčela

U svetu postoji trend smanjenja kolonija pčela čiji uzroci nisu u potpunosti razjašnjeni. Često se takav trend pripisuje korišćenju insekticida ili masovnom uzgoju nekoliko vrsta useva, ali i varoi.

Veliko smanjenje broja pčela, koje imaju važnu ulogu u oprašivnaju biljaka, imalo bi ozbiljne posledice na raznolikost biljnih i životinjskih vrsta, poljoprivredu i privredu u svetu, upozoravaju naučnici Bolest koja desetkuje pčele u svetu potiče iz Evrope, a za njeno širenje odgovorni su ljudi, zaključili su britanski i američki istraživači. Istraživanje je pokazalo da je širenje bolesti deformisanih krila u svetu rezultat trgovine i premeštanja košnica zbog oprašivanja kultura pre nego prirodni fenomen.

Virus koji izaziva bolest defomisanih krila često na pčele prenosi parazitska grinja Varroa jacobsoni.

Iako je ovaj virus uobičajen, simptomi bolesti su češći kod populacija pčela zaraženih ovim parazitom.

Istraživači Univerziteta u Eksiteru u Velikoj Britaniji i Berklija u Kaliforniji, otkrili su da od evropske pčele vrste Apis mellifera nesumnjivo vode slučajevi bolesti de-

formisanih krila u košnicama širom sveta. To ukazuje da je pandemija rezultat trgovine i premeštanja košnica zbog oprašivanja kultura pre nego prirodni fenomen, ocenili su istraživači. Virus i parazit varoa zasebno ne predstavljaju veliku opasnost za pčele, ali zajedno čine smrtonosnu kombinaciju koja je doprinela nestanku miliona domaćih pčela u proteklih nekoliko decenija.

Varoa se hrani larvama, dok virus deformisanih krila ubija pčele, što zadaje dvostruki udarac populaciji pčela. „Ovo je prvo istraživanje koje je pokazalo da su evropske pčele izvor širenja smrtonosne kombinacije virusa deformisanih krila i varoe“, kaže jedna od autora studije Lena Vilfert sa Univerziteta u Eksiteru. Prema njenim rečima, studija pokazuje da je „širenje te razorne kombinacije u velikoj meri delo ljudi, jer bi se, da je reč o prirodnom fenomenu, moglo očekivati prenošenje među zemljama koje su blizu jedna drugoj, što nije slučaj“, rekla je ona.

U prilog tome je navela da slučajevi virusa koji izaziva deformitet krila kod pčela na Novom Zelandu vode poreklo iz Evrope. „To ide u prilog teoriji da je uzrok pandemije to što ljudi premeštaju pčele“, ocenila je ova naučnica. Istakla je da je 50

Istraživači su analizirali uzorke slučajeva bolesti deformisanih krila iz celog sveta sa pčela i grinje varoe, a rezultati su objavljeni 5. februara u naučnom časopisu Sajens (Science). Utvrdili su da se epidemija širila iz Evrope u Severnu Ameriku, Australiju i Novi Zeland. U izvesnoj meri bilo je i širenja u oba pravca između Evrope i Azije, ali ne i između Azije i Australije i pacifičkih zemalja i pored geografske blizine. Ispitane su i druge vrste pčela, bumbara i grinja ali je zaključeno da je evropska medonosna pčela glavni prenosilac bolesti.

Pčele u Čačak donele milion evra Pčelari na području Čačka zabeležili su prošle godine dobar prinos bagremovog meda, 25– 30 kg po društvu, na livadskoj paši od 8 do 10, a u suncokretu oko 20 kg. ”Prosečna starost naših članova je iznad 60 godina, ali hrabri činjenica da smo pojačani za 23 pčelara, među kojima su i osmorica mladih. To nas podstiče da nastavimo delatnost na razvoju pčelarstva u ovom delu Srbije, na dobrobit društva i nas samih”, kaže profesor Svetomir Stamenković, od 2014. predsednik udruženja ”Čačak”. Ono sada okuplja 128 članova sa 5.309 košnica. Međutim, u gradu deluju još dve pčelarske zadruge sa 80 članova. Pčele su lane u ovom kraju donele ukupno oko 300 tona meda, ili milion evra.

BESPLATNA REGISTRACIJA

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014

NAMA VERUJU web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet