AGROSVET 74

BESPLATAN PRIMERAK

god.XIII br. 74

AGROSVET

• PEPELNICA, OPASNA I UPORNA • ENERGY- DOBITNA KOMBINACIJA • MALINA-I deo

april 2016.

AGROSVET 74 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/74-81-920 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Dušica Bec REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Igor Šćekić Olivera Gavrilović ŠTAMPA: „Kip Kap“ Loznica Tiraž 7000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - rukovodilac stručne službe, DC S. Mitrovica 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš, 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac, 063/105-81-94 Momčilo Pejović - DC Subotica, 063/693-147 Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175 Igor Šćekić - DC Sombor, 069/510-61-21 Miloš Stojanović - rukovodilac sektora ishrane bilja, DC Valjevo, 063/414-722 Milan Raković - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078 Goran Radovanović - DC Niš, 069/50-70-979 Bojana Stanković - DC Kragujevac, 063/861-86-33 Dragiša Vuković, DC Kragujevac, 062/608-661 Milan Kusalo, DC Zrenjanin, 069/508-65-55

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278 Marko Minić, 069/511-06-44

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76

DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641 Marko Vidaković, 069/50-808-76

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Podgorica DC Bijeljina Spaso Popović, + 382 67 207-104 Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Gojko Ljumović +382 69 183-032 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Milica Pavicevic, +382 69 388-778 Jovo Vujević, + 387 65 189 104 Miroslav Vesić, +387 66 394-750 Maja Mirkovic,+387 65/146-875 DC Banja Luka DC Priština Bojan Krunić, +387 65 713-435 Naser Spahiu +386 49-733-814 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Nerdian Ahmedi +386 49-869-333 Dragan Ćurković, +387 65 983-150 Eljmaz Orana +386 49-733-815 Maja Mirković, +387 65 146-875 Lolo Marčeta +387 65 867-775 web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

SADRŽAJ REČ UREDNIKA ↘

4

SIGURNA ZAŠTITA ZA SIGURNE PRINOSE↘

6

MUSTANG, SINONIM ZA POUZDANOST ↘

8

ODLIČNO REŠENJE ZA DRUGI TRETMAN FUNGICIDIMA ↘

10

PEPELNICA, OPASNA I UPORNA BOLEST ↘

13

PČELARENJE ↘

16

HERBICIDI U CRNOM LUKU U PROIZVODNJI IZ SEMENA ↘

17

DRUGI PIŠU ↘

19

DOBITNA KOMBINACIJA ↘

21

MALINA – I deo ↘

31

EKOLOŠKE CRTICE ↘

36

PRAĆENJE I SUZBIJANJE ŠTETNIH ORGANIZAMA ↘

39

FACELIJA – KORISNA MEDONOSNA BILJKA ↘

40

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘

42

POLJOSTATISTIKA ↘

45

SVETSKI DAN ŠUMA ↘

48

STOČARSKI KUTAK ↘

50

AGROSVET

REČ UREDNIKA↘

O

zbiljno se zahuktalo na poljima Srbije. Naši proizvođači znaju mnogo, najvećim delom, bez obzira na osiromašene finansije, to i primenjuju, ali utakmica na svetskom tržištu traži poštovanje pravila igre. Upravo stoga, pre nego što se ode stramputicom, jedno pravovremeno podsećanje. Српске малине и даље контролишу на норовирус* Српске малине и даље не могу да се транспортују на тржиште Европске уније без потврде да воће није заражено такозваним норовирусом, који се шири путем заражене воде и хране. Контрола сваког десетог камиона натовареног малинама, који стиже из Србије, уведена је у октобру прошле године и до сада није било пријаве заражених узорака. Осим тога још није познато да ли ће и када ова одлука бити обустављена. Због насталих проблема Управа за биље Министарства пољопривреде најављује нови правилник о хигијенским правилима за производ­њу, откуп и прераду јагодичастог воћа који ће вероватно ступити на снагу пре почетка овогодишње бербе. Увођењу појачаног надзора нашег воћа претхо­ д ио је инцидент из јула прошле године када је на тржишту ЕУ пронађена смрзнута малина заражена норовирусом, навод­ но произведена на некој од плантажа у околини Шапца. Воће је тестирано у Шведској одакле је потекла узбуна, а онда и налог за повлачење са европ­ског тржишта. У недавно објављеном извештају одбора за пољопривреду ПКС наводи се да је учесталост кон­т роле малина 10 одсто што је ”најмања учесталост која је предвиђена европским прописима о појачаној контроли”. Иако се у извештају наглашава да листу забрана и појачаног надзора ЕУ редовно реви­д ира у Министарству пољопривреде нисмо успели да сазнамо када ће ЕУ повући ту одлуку што је стална претња нашим произвођачима који су прошле године, са приходом од око 280 милиона евра, избили на позицију највећих светских из­возника малине. Добро упућени сагов­ орници Политике истичу да ће Србија тешко изаћи из режима који јој је наметнут и да је ово нека врста константног притиска на произвођаче. ”Једном установљене мере тешко се укидају. То је начин да се произвођачи држе под контролом и не верујем да ће контрола малина на норовирус бити обустављена у скорије време, осим ако не буде драстичног мањка овог воћа на тржишту”, каже наш саговорник. Произвођачи малина апеловали су више пута да се појача кон­т рола хладњача које откупљују воће без познатог порекла и провере што до­ д атно може да угрози репутацију српских произвођача. Како је Политика већ писала тестови на норовирус раде се у свега две лабораторије у Србији. У Новом Саду и у Ужицу, али немају акредитацију за методе откривања присуства норовируса у храни. Увођење акредитације је изузетно скупо па их извозници и откупљивачи ангажују из предострожности. Већина извозника анал­изе ради углавном у лабораторијама у Немачкој. *Политика, Ивана Албуновић, 09.04.2016

4

Stojimo iza najšireg portfolia kvalitetnih proizvoda koji: -

ulivaju poverenje kupcima,

-

primenom spajaju profitabilnu proizvodnju koja čuva životnu sredinu,

-

su garant za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane,

-

ima odličan odnos cene i kvaliteta,

Agromarket, neko ko sa punim razlogom može da kaže, da već 25 godina NAMA VERUJU.

www.agromarket.rs

/agrosvet

AGROSVET

SIGURNA ZAŠTITA ZA SIGURNE PRINOSE↘ Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj.

herbicida Mont u dozi od 1,2 l/ha + Sencor Plus 0,4 l/ha.

U

poslednjih nekoliko godina jedna od ratarskih kultura, koja donosi profit je svakako soja, te se lako može uočiti rast proizvodnje soje, kao i trend rasta prosečnih prinosa ove kulture. Sa povećanjem proizvodnje u našoj zemlji, raste i potreba za efikasnijim i ekonomičnijim merama suzbijanja svih štetnih agenasa, koji mogu umanjiti prinos soje.

Soja je nežna biljka koja zahteva čisto zemljište tokom cele vegetacije, ali najosetljiva je u početnim fazama porasta. Konkurentski odnosi korova i soje mogu značajno uticati na smanjenje prinosa, a takođe, otežavaju žetvu i umanjuju kvalitet zrna. Upravo zbog toga ne sme se dozvoliti da joj korovi konkurišu u vodi i hranjivim materijama, odnosno da uzimaju njen životni prostor.

Jedna od najčešćih grešaka koja se pravi kod zaštite soje je dugo čekanje na prvi tretman, jer se smatra da nema dovoljno korova na parceli pa se čeka “još malo”, a to može skupo da košta, naročito ako je u parce-

li prisutno seme ambrozije i pepljuge, a gotovo ne postoji parcela gde se seje soja, a da nema ova dva korova. Dakle, to su vrlo problematični korovi za suzbijanje i oni se moraju vrlo rano suzbijati dok ne ojačaju. Šta u ovom slučaju treba raditi? Prilikom odabira herbicida, od najvećeg značaja je da on bude selektivan i visokoefikasan, kako ne bi došlo do oštećenja soje odnosno fitotoksija. Primena herbicida posle setve, a pre nicanja rešava problem u početnim fazama. Naravno, pod uslovom da bude dovoljno padavina i zemljišne vlage kako bi se molekuli herbicida aktivirali. U tom slučaju pre-em primena herbicida predstavlja idealnu meru zaštite, koja u velikoj meri redukuje korovsku populaciju u najosetljivijoj fazi soje, i koja takođe smanjuje troškove eventualnog kasnijeg tretmana posle nicanja soje. Ukoliko se radi o parceli sa velikim prisustvom korova, uvek je boje uraditi tretman posle setve, a pre nicanja. Naša preporuka za ovu namenu je proverena kombinacija dva visokoselektivna 6

Naravno da se herbicidni tretmani mogu izvesti kada je soja u fazi od 1 do 3 trolistke. Što se mnogih poljoprivrednih proizvođača tiče ovo je najčešća i najpouzdanija mera za suzbijanje korova, ali pod uslovom da se ne zakasni sa prvim tretmanom, odnosno da korovi ne prerastu fazu soje u kojoj je moguće suzbiti ih propisanim dozama herbicida. Zato je veoma važno poznavati parcelu na kojoj je zasejana soja. Izbor herbicida za ovu namenu je dosta širok i postoji mnogo kombinacija i najbolji način za preporuku je stalno ispitivanje kako u ogledima tako i u proizvodnim uslovima. Veliku pomoć u celom ovom postupku pružaju stručnjaci iz PSSS, a kao izuzetno korektna se pokazala ekipa PSS Zrenjanina. U tabelama 1. i 2., predstavljeni su rezultati ogleda iz 2015. godine na lokalitetu «Lukićevo», a sve sa ciljem da pomoći oko izbora preparata. U tabeli 1. su predstavljene tri kombinacije sa različitim preparatima, ali i različitim dozama primene, kao i kontrolna, netretirana varijanta. Sve tri kombinacije su rađene u split aplikaciji (11. i 18. maja 2015.). r.br.

I tretman 11/05

doza/ha

II tretman 18/05 V1

V2

V3

V4

DYNOX +

50 g +

BENTAMARK +

1l+

SYMPHONY +

4 g+

okvašivač

0,1 %

BENTAMARK +

1l+

IKARUS +

0,6 l +

okvašivač

0,1 %

DYNOX +

50 g +

IKARUS +

0,6 l +

okvašivač

0,1%

kontrola

Tabela 1. Ispitivane kombinacije herbicida u usevu soje u 2015. godini (PSSS Zrenjanin)

AGROSVET

(broj korovskih vrsta/koeficijent efikasnosti) 1

V1 Kontrola V2 kontrola V3 V 4 -kontrola

0/100 18 0/100 16 0/100 14

2

3

4

5

6

7

0/100 14 0/100 18 0/100 12

0/100 18 0/100 12 0/100 10

0/100 16 0/100 12 0/100 19

0/100 14 0/100 17 0/100 13

0/100 5 0/100 6 0/100 4

0/100 19 0/100 18 0/100 22

Ukupan broj korova 0 104 0 99 0 84

Ukupan KЕ %

Koeficijent efikasnosti po korovskim vrstama*

KЕ %

Redni broj kombinacije

Prosečan

Rezultati ispitivanja ostvareni u ogledu predstavljeni su u tab. 2.

100

100

100

100

100

100

Tabela 2. Rezultati efikasnosti ispitivanih kombinacija

1. Chenopodium album * 2. Amaranthus retroflexus 3. Datura stramonium 4. Xanthium strumarium 5. Solanum nigrum 6. Helianthus annuus 7. Ambrosia artemisifolii

Ako malo bolje pogledate rezultate ogleda, videćete da su sve tri kombinacije dale 100% efikasnosti, odnosno pun učinak, a kako je u kontroli konstatovan veliki broj korova, naše kombinacije su sa sigurnošću opravdale očekivanja. Sudeći po podacima iz tabele, sa ovakvim rezultatima ogleda malo ko može da se pohvali.

7

Zajedička poruka stručnjaka je:“Poljoprivredni proizvođači, sami ste kreatori kombinacija herbicida, tako da je na vama da odlučite za koju kombinaciju ćete se opredeliti, ali na osnovu iznetog možete videti da se radi o vrhunskim kombinacijama, koje daju još bolje rezultate. Struka je uvek tu, na jedna telefonski poziv od Vas”.

AGROSVET

MUSTANG, SINONIM ZA POUZDANOST↘ Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

Z

aštita kukuruza od korova je kompleksna mera koja počinje još od osnovne obrade. Oranjem se zaoravaju žetveni ostaci, ostaci korova uključujući i seme korova koje se našlo na površini. Deo rizoma divljeg sirka (ako ga je bilo na parceli) se izoravaju na površinu i podložni su izmrzavanju. Seme korova koje se zaore neće nići te godine te se tako smanjuje zakorovljenost. Predsetvenom pripremom se uništavaju ponikli korovi, a klice korova koji tek klijaju izbacuju se na površinu pri čemu dolazi do njihovog sušenja.

Zemljišni herbicidi se primenjuju posle setve a pre nicanja. Kombinacija preparata Mont (1,4 l/ ha) i Terbis (1,5 – 2,0 l/ha) rešava problem jednogodišnjih uskolisnih i širokolisnih korova i ostavlja parcelu čistom u dužem vremenskom periodu. U slučaju odsustva padavina kada zemljišni herbicidi imaju slabije delovanje ili ako se ne primenjuju, korovi se uništavaju u tzv. postu. Ovde je izbor prilično širok, a zavisi najvećim delom od faze razvoja gajene biljke u ovom slučaju kukuruza, kao i spektra korovskih biljaka.

Kao idealno rešenje za suzbijanje širokolisnih korova u kukuruzu pokazao se preparat Mustang. Sastoji se iz dve aktivne materije Florasulam i 2,4-d-2-ehe, koje imaju potpuno različit mehanizam delovanja čime se pokriva kompletan spektar širokolisnih korova, a istovremeno sprečava pojava rezistencije. Ono što ga odvaja od drugih preparata je delovanje na nižim temperaturama (iznad 5°C) sa optimumom od 8 - 25°C. Aktivna materija Florasulam je efikasna u veoma niskim koncentracijama tj. 3,75 – 5 g/ha, a odlikuje je velika pokretljivost u biljkama i usvaja se nadzemnim delom i u nešto manjoj količini preko zemljišta. Sadržaj aktivne materije 2,4-d-ehe je 450 g/l tj. 270 – 360 g/ ha što je znatno manje od preparata sa samo ovom aktivnom materijom

(850 - 900 g/ha) pa je i mogućnost fitotoksičnog delovanja svedena na minimum. Degradacija na i u zemljištu je brza i traje 14 dana tako da ne ostavlja ostatke niti se spira kroz zemljište i samim tim nema štetno delovanje na okolinu.

Ono što Mustang izdvaja je primena u širokom broju useva tzv. žitima. Može se primeniti u strnim žitima u fazi od busanja-bokorenja do pojave drugog kolenca, gde suzbija najopasnije korove (prilepača, kamilicu, hoću-neću, gorušicu,…).

Praktično je jedini koji suzbija i kamilicu i prilepaču u fazi porasta do 25 cm u dozi primene od 0,4 do 0,6 l/ha. Osim sistemičnog delovanja ima i određenu gasnu fazu zahvaljujući estarskom obliku 2,4-d aktivne materije, što je velika prednost u gustim usevima strnih žita U kukuruzu se primenjuje do pojave 5. lista, mada je u nekim zemljama (Mađarska) registrovan do pojave 6. lista bez ikakvih štetnih posledica po usev, a doza primene iznosi 0,6 – 0,8 l/ha. U kukuruzu njegovom primenom se ostvaruje odlično delovanje na korove velikog porasta (kao što se vidi na fotografijama) i to najtvrdokornije korove (ambrozija, pepeljuga, abutilon…).

Pored navedenih, odlično deluje i na pepeljuge, gorušicu, samonikli suncokret, štir, dvornike, čičak, tatulu, kereće grožđe, kamilicu. Kao jedno od rešenja u suzbijanju izniklih korova i korova čije se nicanje očekuje moguća je kombinacija: Terbis (2,0 l/ha) + Mustang (0,6 l/ha) do razvijenog 3. lista. Odličan je i u kombinacijama sa preparatima za suzbijanje uskolisnih korova kao što su Siran 40 SC/Siran 750 WG ili Motivell Extra 6 OD. Preparat Mustang, iako je duže od 15 godina u primeni kako u strnim žitima, tako i u kukuruzu i dalje opstaje kao izuzetno pouzdano rešenje koje poljoprivredni proizvođači imaju na raspolaganju u zaštiti 8

od dominantnih korovskih biljaka.

Takođe, mogućnost primene u istoj godini u dve najčešće gajene ratarske kulture na našim prostorima daje pored efikasnosti i segment ekonomičnost. Što kaže narodna mudrost, „jednim proizvodom, Mustang, ne dve već veći broj korovskih vrsta ubijaš“.

4 dana nakon primene

15 dana nakon primene

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET

ODLIČNO REŠENJE ZA DRUGI TRETMAN FUNGICIDIMA↘ Priredio: Slobodan Stefanović, dipl. inž. polj.

K

ompanija DuPont u okviru prolećne kampanje 2016., nudi svoju zvezdu Acanto® Plus, dvokomponentni fungicid sa kombinovanim preventivnim i kurativnim dejstvom za produženu zaštitu od ekonomski važnih bolesti pšenice i ječma, tako što istovremeno obezbeđuje snažan fiziološki efekat za usev i poboljšava njegovu otpornost na stres prouzrokovan faktorima životne sredine.

Kod relativno blage zime, žitarice su uspele da uspešno prezime, čak i kasno zasejane kulture, koje su dočekale niske temperature u relativno ranoj fazi razvoja. Topli dani u februaru, u kombinaciji sa prihranjivanjem useva, doprineli su brzom inicijalnom rastu kod pšenice i ječma. Sa zahlađenjem koje je nastupilo tokom marta, postoji stres kod jesenjih useva, tako da je kod mnogih tretiranje herbicidima i fungicidima zakasnelo. Dodatno na sve ovo je masovno postojanje simptoma pepelnice, septorioze i rđe. Sa druge strane, očekivanja u vezi sa otkupnim cenama nisu visoka, u skladu sa rekordnim svetskim

nivoom zaliha. Normalno je da kod takvih očekivanja poljoprivredni proizvođači traže nižu proizvodnu cenu, a jedan od načina da je postignu jeste da ulaganja u preparate za zaštitu maksimalno snize.

Međutim, ovaj izbor može da bude mač sa dve oštrice, zbog činjenice da ulaganja u preparate za zaštitu čine samo 10% ukupne cene proizvodnje, ali njihov nepravilan izbor i neblagovremena primena, mogu da dovedu do velikih gubitaka u prinosu koji kompromituju ostale investicije. U takvoj situaciji mnogi poljoprivredni proizvođači su uložili u fungicide iz niskog cenovnog segmenta za prvo tretiranje, čime su ograničili razvoj patogena, ali ovi fungicidi imaju relativno kratak period zaštite od bolesti. Sa druge strane, njihova primena u mnogim slučajevima nije bila preventivna, i to kod već nastalih i vidljivih simptoma bolesti. Očekuje se da porast temperatura tokom sledećih nedelja stvori povoljne uslove za uvećanje infektivnog pritiska, a ponajviše za brzi razvoj zaraze od septorije i rđa kod pšenice, kao i mrežaste pegavosti kod ječma. U tim okolnostima period zaštite preparata u masovnoj 10

primeni za prvo tretiranje fungicidima će trajati od 12-15 dana, što će neminovno dovesti do slabosti u zaštiti i naša su očekivanja da potreba za drugim tretmanom fungicidima može da se nametne čak i pre formiranja lista zastavičara.

Izbor fungicida za drugo tretiranje u ovim uslovima je od velikog značaja. Bitno je da ovaj preparat poseduje niz kvaliteta, kao što su kontrola maksimalno širokog spektra bolesti, brzo početno dejstvo, dug period zaštite i kombinovano preventivno i kurativno dejstvo.

Imajući u vidu značaj drugog tretiranja za uvećanje količine i kvaliteta prinosa, primenjivani fungicid trebalo bi da je dokazao svoje mogućnosti za prevazilaženje teških situacija, da poseduje svojstvo da štiti i novi priraštaj, da je kombinacija aktivnih materija iz različitih hemijskih grupa, a koje poseduju različit način delovanja. Kao dopuna fungicidnom dejstvu, preparat treba da poseduje i snažan fiziološki i antistres efekat za kulturu. Sveobuhvatnost tih kvaliteta određuju rentabilnost fungicida ili dodatog

AGROSVET

efekta koji on daje u poređenju sa drugim jeftinijim varijantama.

Sve je to neophodno da se uzme u obzir prilikom izbora fungicida za drugo tretiranje, što je najvažnija pretpostavka za maksimizaciju prinosa i kvaliteta proizvodnje.

Кultura

Prouzrokovač bolesti

Doza primene

Siva pegavost klasa pšenice (Septoria nodorum), Siva pegavost lista (Septoria tritici), pšenica

Lisna rđa (Puccinia recondita),

0,6 l/ha

Žuta rđa (Puccinia striiformis),

Pepelnica (Erysighe graminis) Zašto treba da izabeMrežasta pegavost ječma (Pyrenophora teres), rete Acanto® Plus za druječam 0,6 l/ha go fungicidno tretiranje?

Pegavost ječma (Helmintosporium sativum) Tokom poslednjih nekoliko godiTabela 1. – Registracije useva, prouzrokovača bolesti i doza primene preparata na Acanto® Plus se dokazao kao Acanto® Plus siguran i pouzdan fungicid i odlično rešenje za kontrolu ekonomski značajnih bolesti kod žitarica.

Acanto® Plus je dvokomponenetni poljoprivrednim proizvođačima po- to® Plus u dozi 0.6 l/ha, bude fungicid sa širokim spektrom i kom- uzdanu kontrolu u sezoni i rezultati preventivna ili u ranim fazama razvoja zaraze, tako što se na taj binovanim preventivnim i kurativ- su vidljivi. nim dejstvom kod pšenice i ječma Acanto® Plus utiče na fiziolo- način koristi prednost preparata Acanto® Plus sadrži Pikoksistrobin giju useva. Tokom godina, sa dra- da uništava proklijale spore i da - strobilurin nove generacije i jedini matično nestabilnim klimatskim ne dozvoljava njihov dalji razvoj. je na tržištu sa potpunim sistem- uslovima i značajnim stresom iz ži- Period zaštite Acanto® Plus je od skim dejstvom i gasnim efektom. Li- votne sredine, korišćenje prepara- 4 do 6 nedelja u zavisnosti od klistovi kulture brzo apsorbuju Pikok- ta, koji može da poboljša otpornost matskih uslova i infekcionog potensistrobin i on se kreće kroz provodna žitarica i da aktivira njihove zaštit- cijala. tkiva, od osnove prema vrhu lista, ne snage, je od suštinskog značaja Budite u plusu uz Acanto® tako što obezbeđuje dobro i ravno- za postizanje optimalnih i visokomerno širenje u i na delovima biljke. kvalitetnih prinosa.

Plus.

Acanto® Plus deluje na sve ekoAcanto® Plus duže odrnomski važne bolesti (Tab. 1). žava kulturu zelenom, potpoAcanto® Plus štiti novi pri- maže nagomilavanje biomase, rast. Fungicid Acanto® Plus ap- povećava apsorpciju azota i disorbuju listovi i stabla useva i on se rektno utiče na otpornost kultukreće uzlazno kroz sprovodna tkiva re na stres od klimatskih faktora. biljke. Analiza primene Pikoksistrobina kod žitarica pokazuje kretanje Kada treba da primenite Acanaktivne materije ka novom prirastu to® Plus? Koliko traje zaštita? i njegovu zaštitu. Mogućnost Pikok- Za postizanje najboljeg efekta presistrobina da štiti i novi prirast daje poručujemo da primena Acan-

11

AGROSVET

PEPELNICA, OPASNA I UPORNA BOLEST ↘ Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

B

olesti tipa pepelnica se javljaju svake godine na voćarskim, povrtarskim i ratarskim kulturama nanoseći značajne štete. Njihovom razvoju pogoduju sušni i topli periodi, koji su vladali u prošloj 2015. godini, te su stoga bile dominantna oboljenja.

S obzirom da je ostalo i dosta infektivnog potencijala za ovu godinu, treba se dobro pripremiti, pre svega znanjem ali i sredstvima za njeno suzbijanje kako bi se u vegetaciji delovalo preventivno u osetljivim fazama razvoja biljaka, kao i povoljnim uslovima za razvoj patogena.

Pepelnice na gajenom bilju pripadaju familiji Erysiphaceae, od kojih su najpoznatiji rodovi: Erysiphae (javljaju se na ratarskim i povrtarskim kulturama), Podosphaera (na voćnim kulturama), Sphaerotheca (napada voće, ruže, krastavce i hmelj), te Uncinula (na vinovoj lozi).

Zajednička osobina svih pepelnica je da se razvijaju na zeljastim delovima, prvenstveno na mladom lišću. U uslovima jake zaraze, brzo može da uništi lisnu masu koja stvara hranu za biljku, pa tako utiče i na rod i na kondiciju biljke. Plodovi napadnuti pepelnicom gube tržišnu vrednost i podložni su truljenju.

Karakterističan simptom, bela brašnasta skrama, biljke dobijaju tako što gljive formiraju splet belih micelija na površini biljnih organa sa masom konidija koje služe za dalje razmnožavanje. Gljiva takođe uzima hranu biljci pomoću haustorija-sisaljki koje pušta plitko ispod epidermisa. Nemaju posebne zahteve za vodom i temperaturom zbog čega je otežana njihova prognoza i zato su veoma nepredvidive. Osnov strategije u njihovom suzbijanju je preventivno delovanje u osetljivim fazama biljaka, a najkasnije sa uočavanjem prvih simptoma. Najviše problema u 2015. godini su zadavale pepelnica na jabuci i pepelnica na vinovoj lozi.

Pepelnica jabuke - Podosphaera leucotricha - ovo oboljenje je prisutno u svim voćarskim regionima, a posebno u kojima su dominantne osetljive sorte kao što su Jonatanovi hibridi i mutanti, gde spada i najzastupljenija sorta kod nas, Ajdared.

Parazit napada lišće, mladare, cvet i plodove jabuke. Štetnost se ogleda u smanjenju fotosinteze i transpiracije, gubi se vitalnost biljke, a to utiče na rodnost, te naročito na krupnoću plodova. Parazit prezimi kao micelija u drvenastim i cvetnim pupolj13

cima. U proleće zaraženi pupoljci kreću, a sa njima i micelija. Mnogi zaraženi pupoljci izmrznu tokom zime na temperaturama od -20 do -250C. Oni koji prežive razvijaju se u tzv. “ bele mladare”, maldare prekrivene masom konidija, koje se rasejavaju i vrše sekundarne infekcije. Infekcije se dešavaju na temperaturi od 10 do 300C i optimalnom relativnom vlagom 70-95%. Iako za klijanje konidija nije potrebna voda, primećeno je da kiša i rosa pospešuju pepelnicu, verovatno zato što dlačice na listu zadržavaju konidije i stvaraju povoljan mikroklimat za njihovo klijanje. Pored infekcije lista za vreme vegetacije dolazi do zaraze pupoljaka dok su otvoreni.

Zbog toga se najčešće zaraze terminalni, vršni pupoljci koji su zbog porasta najduže otvoreni. Parazit najveće štete nanosi u vreme intenzivnog porasta letorasta i zato je kritičan period 10-tak nedelja od otvaranja pupoljaka do formiranja plodova. U tom periodu treba vršiti intenzivnu zaštitu fungicidima u intervalima od 6-7 dana , uz obavezno uklanjanje «belih», zaraženih mladara. Kako se smanjuje porast letorasta tako se mogu povećavati intervali na 12-15 dana.

Na početku vegetacije u prvim fenofazama, kada su niže temperature najbolje delovanje je pokazao preparat Karathane Gold 350 EC (Meptildinokap). Odlikuje ga pre-

AGROSVET

ventivno, kurativno i eradikativno delovanje. Tokom cvetanja i u precvatavanju posebno mesto zauzima Luna Expirience (Fluopiram + Tebukonazol), koja je prava revolucija u zaštiti od pepelnica. Napada energetski sistem gljive i potpuno je razori, čak može da «izleči» i bele letoraste te im vrati zelenu boju. U fenofazi formiranja i porasta plodova, kada najbrže raste lisna masa dobre rezultate u suzbijanju pepelnice jabuke su dali sistemični fungicidi sa preventivnim i kurativnim delovanjem: Systhane 240 EC (Miklobutanil), Postalon 90 SC (Miklobutanil + Kvinoksifen).

Optimalno delovanje pokazuju na temperaturama vazduha iznad 12150C. Novo u paleti fungicida u kompaniji Agromarket je i preparat Asena (Krezoksimetil) koji pripada strobilurinima koga preporučujemo tokom juna meseca pa do kraja vegetacije. Takođe se mora primenjivati i stati, klasični preparat na bazi sumpora Microthiol disperss (temperatura delovanja od 18 do 280C). Preparat Funomil (Tiofanatmetil), koji se koristi u drugom delu vegetacije protiv truleži, ima sporedno delovanje i na pepelnicu.

Pošto je tokom vegetacije veliki broj tretiranja protiv pepelnice jabuke najvažnije je primenjivati antirezistentnu strategiju u suzbijanju, tj. rotirati preparate sa različitim mehanizmom delovanja kako bi s jedne strane sačuvali što duže efikasne preparate, a s druge, sprečili razvoj rezistencije gljive.

biljnih organa. Infekcija se dešava na temperaturi 20-270C, a porast gljive se obavlja u intervalu od 6 do 320C. Odgovara joj viša relativna vlažnost za sporulaciju-formiranje spora, ali nije bitna za klijanje. Bolje se razvija kada je oblačno, nego na Suncu. Jaka kiša joj smeta jer spira konidije.

Suzbijanje pepelnice vinove loze izvodi se isključivo fungicidima, preventivno. Sumpor je bio prvi koji je namenjen za suzbijanje ove bolesti. Zbog njegove efikasnosti i niske cene, kao i odsustva rezistencije koristi se gotovo 200 godina jer je delovanje na pepelnicu uočeno 1824. godine u staklenicima u Londonu. Sumpor na pepelnicu deluje parama pa zato njegova efikasnost zavisi od vremenskih uslova. Sumpor deluje na temperaturi 18-300C, a iznad 300C može biti fitotoksičan.

Na početku kretanja lastara dok su niže temperature preporučujemo već pominjani Karathane Gold, moćan preventivni fungicid koji deluje na sve razvojne faze patogena i nema opasnosti od rezistencije iako je u primeni više od 40 godina. Pred cvetanje i u precvetavanju vinove

Pepelnica vinove loze - Uncinula necator - ovo obolenje može vinogradu naneti velike štete. Od unošenja u Evropu, do otkrivanja sumpora za njeno suzbijanje, desetkovala je vinograde u Francuskoj.

Gubici su često bili i do 80%. Pepelnica napada lišće, lastare, cvetove i grozdove, a posebno je destruktivna na grozdovima, jer dovodi do pucanja bobica, koje se zatim suše i propadaju. Bobice mogu biti zaražene od zametanja do početka zrenja (šarak), a posebno je značajna u fazi intenzivnog porasta i zatvaranja grozdova. Parazit prezimi kao micelija u pupoljcima vinove loze, kao i u obliku kleistotecija na površini

loze za uspešno suzbijanje mogu se koristiti i drugi organski fungicidi koji imaju sistemično delovanje, kao što je Tilt 250EC ili Taurus (Propikonazol). Nakon formiranja bobica pa sve do faze šarka primenjivati jedan od fungicida: Luna Expirience, Systhane 240 EC, Postalone 90 SC, Asena. Ako je pepelnica bila prisutna prethodne godine onda se sa zaštitom treba početi ranije, kada lastari dostignu 5-10 cm, a posebno je važno uraditi tretman ranije nego što se ukaže potreba za suzbijanje plamenjače. Takođe su važni tretmani pred cvetanje , posle cvetanja i u porastu bobica. Zadnjih godina zna da iznenadi jaka pojava i u julu. Greške u praksi se čine i što se sa suzbijanjem kasno počinje, kada se primeti na grozdovima.

Kada se situacija otme kontroli i na bobicama pojave simptomi, može se donekle sanirati tretiranjem 0,1% kalijum permanganatom (Hipermangan), pa onda nastaviti zaštita pomenutim fungicidima.

Sve u svemu, pepelnice su bolesti koje traže znanje i disciplinu. U znanju vam možemo pomoći (kada i čime), a vi se pobrinite za ovo drugo, jer ih je uvek bolje sprečiti nego lečiti.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet 14

U zdravom voću, zdrav duh

Predstavljamo vam novo rešenje za efikasno suzbijanje najznačajnijih bolesti u zasadima jabuke, višnje i vinove loze.

Bayer d.o.o.

Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, www.bayercropscience.rs

AGROSVET

PČELARENJE ↘ Priredio: Dragan Đorđevič, dipl.inž.polj Softver povezuje pčelare i poljoprivrednike Kragujevčani Dušan Jagličić i Đorđe Đokić razvili su “BeeWeb”, aplikaciju koja softverski izračunava najbolju kombinaciju bil­ jne kulture sa određenim brojem košnica i na taj način po­vezuje poljoprivrednike sa pčelarima. Aplikacija “BeeWeb” počela je sa radom početkom marta, besplatna je za koris­ nike iz Srbije, jednostavna je za korišćenje, a sve što treba da uradite je da se registrujete i ostavite vaše podatke - koliko košnica imate, za koju ste biljnu kulturu zainteresovani ili ako ste poljoprivrednik - gde i na koliko hektara se prostiru vaši voćnjaci ili sunco­kreti. Iako je počela da radi početkom marta, na “BeeWeb” platformi je već regi­ strovano oko 200 pčelara.

Srbija podržala Sloveniju da se ustanovi svetski dan pčela Inicijativu slovenačke vlade Ujedinjenim nacijama da se 20. maj proglasi za međunarodni dan pčela do sada su podržale Češka, Mađarska, Srbija i Crna Gora. Zajedničku izjavu kojom su podržali osnivanje međunarodnog dana pčela potpisali su u subotu u Celju predstavnici ministarstava poljoprivrede četiri zemlje, na početku tradicionalnog pčelarskog sajma “ApiSlo­ venija”.

Slovenački pčelarski savez predložio je da se za svetski dan pčela proglasi 20. maj, datum rođenja slovenačkog zoolo­ga Antona Janše, jednog od pionira modernog pčelarstva čije se delo “Potpuni nauk o pčelarstvu” iz 18. veka koristilo širom habsburške monarhije u vreme ca­r ice Marije Terezije.

Francuzi zabranjuju pesticide štetne za pčele?

Da li će Francuzi potpuno zabraniti upotrebu pesticida koji sadrže aktivne materije smrtonosne za pčele? Francuski poslanici počeli su drugo čitanje Zakona o biološkoj raznovrsnosti, za koji se mnogi nadaju da će nadmašiti evropske standarde i zabraniti upotrebu onih pesticida koji deluju smrtonosno na pčele.

Neonikotinoidi, kontroverzna grupa insekticida koji utiču na pčelinji nervni sistem, u centru su pažnje još od decembra prošle godine, kada je u jednom delu Evrope istekao moratorijum na njihovu upotrebu. U naučnoj literaturi naveliko ”optuženi” za pretnje nestankom najvažnijih oprašivača, neonikotinoidi su još u upotrebi u Francuskoj i nekim zemljama EU. Evropska komisija je, 2013. godine, stavila dvogodišnji moratorijum na tri vrste neonikotinoida - klotianidin, imidakloprid i tiametoksam koji se trenutno ispituje na evropskom nivou. ”Evropski moratorijum se odnosi na zabranu tek određenih materija, ali šta je sa drugima? To jednostavno nije dovoljno”, istakao je bivši ministar ekologije Delfin Bato. Francuska je u prvom čitanju propustila priliku da donese potpunu zabranu takvih hemikalija, ali ima priliku da to ispravi na drugom čitanju Zakona o biološkoj raznolikosti. Poražavajuće je to da se insekti oprašivači danas suočavaju sa najvećim pretnjama ikada, a naša potreba za njima nikada nije bila veća. ”Mi smo u Narodnoj skupštini, tokom rasprave o Zakonu o bioraznovrsnosti, usvojili potpunu zabranu neonikotinoida. Međutim, on kao takav nije prošao. Senat je već tamo takoreći ”oslabljen” jer su senatori umesto potpune zabrane izabrali stroža ograničenja u upotrebi insekticida, a prema preporuci francuske Agencije za hranu, zaštitu životne sredine, zdravlja i bezbednosti”, istakao je Bato i dodao da se nadaju da će ovo drugo čitanje ipak doneti bolje rezultate jer su sada predali novu izmenu koju su potpisala 52 člana vladajuće stranke.

Populacija divljih oprašivača je pod velikim pritiskom, u čitavoj Evropi, a zabrinjava i podatak da je broj insekata sada čak 37% niži od prirodnog nivoa. ”Dodatak, koji je podržala većina političara, zapravo predlaže da se upotreba proizvoda koji sadrže aktivne materije, iz porodice neonikotinoida, uključujući i semena tretirana tim 16

proizvodima, zabrani od 1. januara 2017. godine”, istakao je Bato i dodao da bi se interesi poljoprivrednika i pčelara na ovoj temi trebala poklapati, jer čak 84% poljoprivredne proizvodnje u EU zavisi upravo od pčelara i divljih oprašivača.

Međutim, uprkos tome, razni agrarni lobiji, ali i mnoga udruženja farmera, koja se po tom pitanju podržavaju i dalje pružaju jak otpor eventualnoj potpunoj zabrani neonikotinoida. Ukoliko amandman o neonikotinoidima bude prihvaćen u francuskom parlamentu, njihovo zakonodavstvo će to staviti daleko ispred evropskog standarda.

Neophodna saradnja pčelara i voćara Od nedavnih izmena Zakona o stočarstvu očekuje se da pomiri pčelare i voćare, i da spreči nesavesnu upotrebu pesticida. I voćari i pčelari se nadaju na će njihova prava bolje uredi­t i novi zakon. Mića Mladenović, profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu kaže da zakon neće biti primenjiv sve dok se ne postavi poverenik pčelinje paše.

“Takva osoba je neophodna kao u zapadnoj Evropi, kao u Sloveniji, jer se ona brine da pčelinjaci budu pra­v ilno raspoređeni na terenu, da ne dođe do prenatrpanosti, da ne dolazi do širenja boles­t i, naleta pčela”, objašnjava profesor Mladenović.

Pčele oprašuju 40 odsto cvetnica i više od 200 poljoprivrednih kultura.

Veće subvencije za pčelare, “organskim” dodatnih 40 odsto Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je da su u ovoj godini povećane subvencije za pčelare. Pčelari koji su u sistemu organske proizvodnje dobijaju i dodatni iznos od 40%.

Bogosavljević Bošković je otvarajući 15. Sabor mlavsko-homoljs­ kih pčelara kod Petrovca na Mlavi rekla da pčelari mogu da računaju na podršku za inves­t icije i nabavku nove opreme za pčelarstvo. Ona je navela da broj pčelara i pčelinjih za­jednica kontinuirano raste, da je registrovano je oko 677.000 pčelinjih zajednica, koje su u vlasništvu 31.000 poljoprivrednih gazdinstava, a da prosečna proizvodnja meda u Srbiji u poslednjih 10 godina iznosi oko 5.5 hiljada tona na godišnjem nivou.

AGROSVET

HERBICIDI U CRNOM LUKU U PROIZVODNJI IZ SEMENA↘ Priredio: Igor Šćekić, dipl. inž. polj.

L

uk, odnosno vrste iz roda Allium spp., predstavlja po površini koju zauzima vodeću povrtarsku vrstu u Srbiji. Statistički podaci ukazuju da pod crnim lukom (Allium cepa), belim (A. sativum), prazilukom (A. porrum) i ostalim (vlašac, aljma...) nalazi oko 30.000 hektara, a da dominira crni luk. Pored brojnih problema koji se mogu javiti tokom proizvodnje kao što su bolesti (plamenjača, truleži...) i štetnim insekata (lukove muve, minirajuća muva luka...), za proizvođače je suzbijanje korova najveći izazov.

Primena herbicida u crnom luku uslovljena je tehnologijom proizvodnje, tj. da li se gaji iz semena, iz arpadžika ili iz rasada. U našim uslovima na manjim površinama proizvodnja iz arpadžika je dominantna ali veliki proizvođači primenjuju isključivo setvu iz semena.

Luk proizveden iz arpadžika i rasada bolje podnosi herbicide od luka koji se proizvodi iz semena.

Luk koji se proizvodi iz semena ima dugu vegetaciju. Od setve crnog luka pa sve do vađenja lukovica protekne oko šest meseci. U tako dugom vegetacionom periodu usev je praktično nemoguće održati čistim bez primene herbicida. Važno je da luk još u ranim fazama porasta (faza petlje i faza kotiledona) bude što manje zakorovljen, zato što u momentu neposredno posle nicanja luka praktično ne postoji mogućnost za suzbijanje širokolisnih korova, a pre formiranja prvog pravog lista luka. Često se dogadjaju greške u proizvodnji pa se za fazu kotile-

dona smatra da je to faza prvog pravog lista. Primena herbicida u fazi kotiledona kod luka je pogrešna i mora se izbegavati jer su posledice po luk zastoj u porastu, veoma veliki broj sitnih lukovica a samim tim i izrazito smanjenje prinosa. Selektivnost lukova na herbicide zasniva se na što boljoj voštanoj prevlaci na listu. Navodnjavanje i padavine smanjuju voštanu prevlaku na listu, dok vreme bez padavina, a naročito sunčani periodi povećavaju sadržaj voštane prevlake na listu. Za setvu luka treba izbegavati zemljišta zakorovljena palamidom (Cirsium arvense) i divljom kupinom (Rubus spp.). Pored mogućnosti za njihovo suzbijanje herbicidima, biljke luka jako zaostaju u porastu na mestima gde se ove korovske vrste javljaju.

Dozu sigurnosti u proizvodnji luka iz semena u početnim fazama klijanja i nicanja daje primena PRE-EM herbicida, odnosno herbicida koji se primenjuju po setvi, a pre nicanja. Jedan od takvih je herbicid Pendistop (Pendimetalin) u dozi 4-5,0 l/ha. Na korove deluje u fazi njihovog klijanja kao i u početku nicanja. Dobro suzbija pepeljugu (Chenopodium album), štirevi (Amaranthus spp.), muharike (Echinochloa crus-gali, Setaria spp.) kao i divlji sirak iz semena (Sorghum halapense), a polovično gorušicu (Sinapis arvensis). Veoma slabo deluje na pomoćnicu (Solanum nigrum), tatulu (Datura stramonium), ambroziju (Ambrosia artemiisifolia), čičak (Xantium strumarium). Svi zemljišni herbicidi, pa tako i Pendistop traže za svoju aktivaciju i puno delovanje 10 do 15 l/ m2 padavina u 10 do 15 dana po primeni. Luk veoma sporo niče pa sa primenom herbicida Pendistop ne treba žuriti, pogotovo ako posle setve usledi sušan period kada herbicidni tretman može da se odloži sve do početka nicanja luka. U slučaju primene preparata Pendistop, treba imati u vidu da se ozima pšenica i ječam mogu sejati nakon 4 meseca, a šećerna repa, cvekla i spanać nakon 12 meseci.

Ukoliko po setvi, a pre nicanja luka dođe do nicanja korovskih biljaka, može se koristiti samosta-lno ili u kombinaciji sa herbicidom Pen17

distop, preparat Basta 15 (Glufosinat-amonijum) u dozi od 1,5-2,5 l/ha.

Primena herbicida posle nicanja luka i korova je moguća, a izbor zavisi od korovskih vrsta u usevu i faze razvoja gajene biljke. Korovi se znatno bolje suzbijaju ako su u ranijim fazama rasta i razvića (širokolisni 2-4 lista, a travni 1-3 lista). Što je luk mlađeg uzrasta slabije podnosi herbicide i obratno. U primeni herbicida, posle nicanja, treba biti obazriv. Obično se u praksi obave dva do tri tretiranja. Jedan od herbicida koji se često rešava problem širokolisnih korova u luku je Lodin (Fluroksipir). Iako je njegova glavna primena suzbijanje korova u pšenici veoma dobro se pokazao veoma i u luku. Uklapa se sa pomenutim herbicidom Pendistop jer veoma dobro suzbija korovske vrste koje ovaj propušta (Datura stramonium, Xanthium strumarium, Solanum nigrum, Hybiscus trionum, Helianthus annuus - samonikli suncokret). Naročito je pogodan za suzbijanje ambrozije (Ambrosia artemisifolia) u dozi 1,0 l/ha, pri uzrastu luka 1-2 lista, a ambrozija 2-4 lista. Veoma brzo ispoljava svoje delovanje. Posle primene lišće luka se blago opusti, ali ti simptomi brzo nestaju. Kod suzbijanja ambrozije ne sme da se zakasni, jer ubrzo postaje otporna na herbicid a nanosi veliku štetu usevu.

Drugi herbicid za suzbijanje širokolisnih korova je Piralis (Klopiralid). Primenjuje se u dozi 0,6-1,2 l/ha, a korovska vrsta palamida (Cirsium arvense) u luku jedino može da se suzbije ovim herbicidom u dozi 1,2 l/ha, a primenjuje se najranije posle formiranja prvog lista luka. Sve ima svoje prednosti i mane pa tako treba znati da se nakon njegove primene u jesen iste godine i u proleće naredne ne sme sejati lucerka, salata, mrkva i grašak. Zato se preporučuje njegova primena samo po žarištima.

Za suzbijanje divljeg sirka i uskolisnih korovskih vrsta u fazi njihovog intenzivnog porasta (3-5 listova) dozvolu za primenu kod nas imaju preparati na bazi aktivne materije Kletodim, pa preporučujemo herbicid Kletox u dozi od 1,0 l/ha za jednogodošnje, a 1,5 - 2,0 l/ha za višegodišnje travne korove. Pored ovog preparata, za ovu namenu moguća je primena herbicida Floyd (Fluazifop-P-butil) 0,8 - 1,3 l/ha ili Targa Super (Kvizalofop-P-etil) u dozi od 1 -2,0 l/ha.

AGROSVET

DRUGI PIŠU ↘ Živkov: Povrtarstvo naša šansa Preuzeto: Novi magazin, 9. 03. 2016.

Proizvodnja povrća i voća jeste naša šansa. U voćarstvu je veoma dobro ko­ristimo, u povrtarstvu još uvek ne, ali su trendovi zaista vrlo pozitivni, tvrdi Goran Živkov, agrarni konsultant u razgovoru za Novi magazin.

Srbija je po izvozu voća među prvima u Evropi. Kad pogledate podatke o izvozu ma­ lina, jabuka, višanja, šljiva, borovnica, kupina... vidite da smo zaista voćarska velesila. Mi imamo značajnu proizvod­nju povrća, ali ona nije tržišno orijenti­sana, ona ima jako kratak “tržišni lanac” koji se završava ili u domaćinstvu ili na lokalnoj pijaci.

Srećom, sve veća trgov­ ina povrćem u supermarketima tu sliku polako menja, pa dolazi do promena i u samoj proizvodnji: povrće postaje sve više i berzanska roba – i luk, i krompir, i kupus. Sa izgradnjom hladnjača više nema problema oko njihovog čuvanja, gaje se nove sorte, čak i paradajz i pa­ prika koji mogu da stoje po 2-3 meseca i koji vrlo lako mogu da se transportuju. Doduše, supermarketi sve više uvoze, ali sa druge strane naši proizvođači su se specijalizovali i oni sve više izvoze. Naš najveći neuspeh je u tome što nismo uspeli da privučemo velike ev­ropske kompanije da dođu u Srbiju i s jedne strane ponude tehnologiju, a sa druge otkupe te proizvode tako što će ugovarati sa domaćim proizvođačima. To se zapravo uspelo u žitaricama, jer vi ovde danas imate apsolutno sve najveće svetske trgovce žitaricama kao što su Kargel, Bunge, CHF, a slično je i sa uljaricama. U voćarstvu i povr­tarstvu, međutim, toga još nema, nije ovde došao još uvek ni Grineri, nisu došli veliki supermarketi. Ja očekujem da će Lidl preokrenuti aktuelnu ten­denciju da supermarketi uvoze voće i povrće iz Evropske unije i da će on kupovati od domaćih poljoprivrednika i da će, štaviše, te proizvode “gurati” u svoje trgovine po čitavoj Evropi. Razvoj poljoprivrede u poslednjih 10 godina u potpunosti su izneli poljoprivred­ nici u Vojvodini i centralnoj Srbiji koji su razumeli promene, koji su shvatili da dolazi novo vreme, da treba kupo­ vati zemlju, rentirati zemlju, ulagati u proizvodnju i da će se te investicije vratiti. Takvih ljudi ima mnogo danas u Srbiji: 155 hiljada poljoprivrednika drži 80 odsto zemljišta u celoj Srbiji i oni nose našu poljoprivredu. Lično mislim da treba da ih bude još više i da ima prostora za to, optimalan broj je negde oko 200 hiljada poljoprivrednika, koji mogu da se pripreme i da budu pot­puno konkurentni za Evropsku uniju, zaključuje Živkov.

Topao februar oborio rekorde

Dodatna pomoć agraru EU

Preuzeto: Politika, 14. 03. 2016.

Preuzeto: EuroActive, 15. 03. 2016.

Najkraći mesec bio je ove godine za 1,35 0C topliji od prosečne temperature tokom tri decenije. Preliminarni podaci američke svemirske agencija Nasa pokazuju da je kombinacija rekordno snažnog fenomena El Ninjo i globalnog zagrevanja, kojem doprinosi čovek, podigla temperaturu u svetu do nivoa koji nije zabeležen od 1880. kada je počelo merenje. Ovaj februar bio je najtopliji do sada i treći je mesec uzastopno koji obara rekord, objavio je „Gardijan”.

Podaci Nase pokazali su da je prosečna temperatura na površini naše planete bila za 1,35 0C viša od proseka u referentnom periodu, a to su tri decenije od 1951. do 1980. godine.

Ovaj februar bio je najtopliji do sada i treći je mesec uzastopno koji obara rekord. Nikada do sada nisu tri uzastopna meseca bila toplija od istorijskog proseka, upozoravaju naučnici Ova anomalija veća je od one zabeležene u januaru ove godine, koji bio za 1,14 0C topliji od proseka u pomenutom periodu, i u decembru prošle godine. Odstupanja su još veća na severnoj hemisferi (2,76 0C) i na Arktiku (5,36 0C). „Ovaj rezultat je stvarno zaprepastio. To je još jedan podsetnik da globalne temperature konstantno rastu zbog ispuštanja gasova sa efektom staklene bašte”, napisali su naučnici Džef Masters i Bob Henson na blogu posvećenom klimatskim promenama, analizirajući podatke objavljene za vikend.

Evropska komisija je 14. marta tokom sastanka ministara poljoprivrede ze­malja članica najavila da je spremna da odobri privremeno ograničenje proiz­vodnje mleka i povećanje robnih rezer­v i mleka u prahu i sira, preneo je AFP. “Spreman sam da predložim primenu tih propisa o smanjenju proizvodnje”, izjavio je evropski komesar za poljo­ privredu Fil Hogan. Ovim je otvoren put da se aktivira mera koja omogućava op­ eraterima u sektoru mleka da na dobro­ voljnoj bazi postignu dogovor o privre­ menom ograničenju proizvodnje. Kao drugu meru za zaštitu poljoprivrednika od smanjenja cena najavio je predlog da se udvostruče robne rezerve mleka u prahu i putera, na 218.000 odnosno 100.000 tona. Ovim je premašen i predlog Francuske da se maksimalna količina robnih rezervi za mleko u pra­hu poveća na 160.000 tona sa sadašnjih 109.000. Kada je reč o krizi u uzgoju svinja, Hogan je predložio da se limit za pomoć ministarstava ne povećava već da ostane na sadašnjhi 15.000, dok su neki učesnici predlagali povećanje na 20.000 do 30.000.

Njegov stav je da bi izmena ovog iznosa iziskivala naj­manje sedam meseci s obzirom na broj etapa u usvajanju ove mere. Hogan je rekao i da je spreman da uspostavi centar za nadzor tržišta mesa, koji bi pokrivao proizvode od goverine i svin­jetine. Zemlje članice nisu oklevale sa podnošenjem predloga za poboljšanje stanja u poljoprivredi u Evropi. “Bilo je 100 predloga novih mera”, istakao je holandski ministar poljoprivrede Mar­ tejn van Dam, čija zemlja trenutno predsedava EU. Francuska, najveća poljoprivredna sila u Evropi, aktivno je diskutovala sa drugim vladama i sma­tra da je većinu njih okupila oko ideje da je potrebno stabilizovati pa smanjiti proizvodnju mleka. Naime, od aprila 2015. kada su ukinute kvote za mleko povećana proizvodnja doprinosi padu cena. Pored podizanja robnih rezervi, na šta je Brisel spreman, Pariz predlaže i privremeno izuzeće od propisa koje bi zemljama omogućile da ograniče proizvodnju mleka. Neke zemlje su zatražile kredit za izvoz, za šta Evrop­ska komisija ne zatvara vrata. Komisija je međutim upozorila da nema nameru da prihvati nove finansijske izdatke koji bi se pokrivali “svežim novcem” i da nije sklona tome da koristi evrop­sku “kriznu rezervu” jer je “reč o novcu poljoprivrednika”. Zauzvrat, Komisija želi da se postojeći instrumenti bolje koriste i ističe da zemlje članice nisu koristile sve vidove pomoći odobrene pre šest meseci.

Iako je uzrok visokih temperatura posledica i veoma snažnog fenomena El Ninjo u Tihom okeanu, ove godine one su oborile rekorde zabeležene prilikom poslednjeg velikog El Ninja 1998, koji je bio isto toliko snažan. Te godine je i zabeležen prethodni najtopliji februar, koji je ipak bio za 0,846 0 C hladniji od ovogodišnjeg. Ovaj februar nije zabeležen kao najtopliji mesec uopšte, jer to može da se desi samo u vreme leta na severnoj hemisferi kada se zagreje većina kontinentalne mase. Ali odstupanje od prosečne temperature predstavlja najveće za bilo koji mesec od 1880. godine. „Ovo je vanredno klimatsko stanje. Stvarno je zaprepašćujuće, sasvim bez presedana”, prokomentarisao je za mediji Štefan Ramštorf sa nemačkog Instituta za klimatska istraživanja u Potsdamu. Ranije nezabeleženo otopljavanje dovelo je do posledica bez presedana, posebno na Arktiku, gde je nivo leda ove zime rekordno opao.

Podatke je na „Tviteru” prokomentarisao i Gavin Šmit, naučnik koji vodi Nasin Godard institut za svemirske studije, rekavši da obično ne komentariše pojedinačne mesece, ali da je ovog meseca morao zbog toga što imamo „poseban” slučaj.

19

AGROSVET

DOBITNA KOMBINACIJA↘ Priredio: Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

M

ožda naslov teksta i asocira na neku nagradnu igru i lutriju, ali je davno prošlo vreme kada smo smeli sebi da dozvolimo luksuz u poljoprivredoj proizvodnji i kockamo se.

Neki „proizvođači“ to i danas rade, ali je pitanje vremena do kada će opstati, kao neprilagodljiva evolutivna kategorija.

Stručna služba kompanije Agromarket promoviše savremenu tehnologiju proizvodnje uz racionalizaciju troškova, povećanje efikasnosti upotrebljenih sredstava zaštite i ishrane, kao i postizanje maksimuma genetskog potencijala gajenih biljaka.

Ovom prilikom ćemo se pozabaviti uopšteno ishranom bilja u intenzivnoj proizvodnji, kao parametrom koji možemo najviše kontrolisati i direktno uticati na profitabilnost.

U brojnoj paleti proizvoda kompanije Fertico od prošle sezone se nalaze i novi biostimulativni proizvodi po jedinstvenim nazivom Energy, te ćemo se ovom prilikom pozabaviti upotrebom istih.

U ranim fazama razvoja većine biljaka, korenov sistem je još uvek nedovoljno razvijen, ili regenerisan (dugogodišnji zasadi). Tada biljke nisu u stanju da se obezbede teže pristupačnim oblicima hraniva, koja su „zaključana“ kao rezerva u adsorptivnom kompleksu zemljišta. I pored dovoljne obezbeđenosti zemljišta makroelementima, a posebno fosforom, na osnovu hemijskih laboratorijskih analiza, treba upotrebiti neku od fosfornih formulacija, koje učestvuju u izgradnji energetskih molekula ATP i ADP i pospešuju fiziološke procese u biljnom tkivu. Analize se sprovode pod dejstvom raznih kiselina, što je simulacija razvijenog korena u punoj vegetaciji. Formulacija FitoFert Kristal 10:40:10 je pokzala dobru efikaskost zbog naglašenog odnosa N/P, 1 prema 4, kao i snaž-

ne rezidualne kiselosti. Ovu formulaciju smo standarno kombinovati sa FF HumiFlex ili FF HumiStart i primenjivali jednokratno za ukorenjavanje. U praksi se pokazalo da je velika dominacija azota u zemljišnim rastvorima, zbog nekontrolisane količine NPK osnovnih hraniva (najčešće 15:15:15) i gotovo redovan problem nedostatka organskih komponenti i mikroelemenata, te smo pripremili kompleksniju i snažniju FF Energy Root 5:55:10 kombinaciju sa AFP (Aktivacija Fizioloških Procesa) kompleksom u sebi. Ovo bi bilo kvalitetnije rešenje, koje se može koristiti u redukovanoj količini od 2 – 3 g po biljci, umesto pređašnjih 4 - 5 g proizvoda FF Kristal 10:40:10. Da bi se dobio još veći stepen sinergije poželjno je dodati FF BioFlex P u količini od 0,5 kg na 1000 m2.

U periodu od nekoliko nedelja ukorenjavanja, uz restriktivnu upotrebu vode kroz sistem, poželjne su folijarne kombinacije biostimulatora i mikroelemenata. Na primer prvo se koristi FF Bioflex-L 0,4% + FF HumiStart 0,3%, a zatim se u vreme cvetanja uz FF Bioflex ili FF HumiStart dodaje FF BorMax 20.

Po sunčanom i lepom vremenu, kada se očekuje rast biljaka treba uz biostimulatore dodavati FitoFert Ca 15, a pred pojavu lošijih vremenskih prilika FF BioFlex-L ili FF AminoFlex, odnosno AminoMax 80.

Nakon ukorenjavanja osnovu u folijarnim programima može činiti i novi proizvod FF HumiSuper Plus koji je značajno pojačan biostimulatorima (huminske, fulvinske, amino kiseline, betaini, lignosulfonati...) i mikroelementima duplo višeg sadržaja u odnosu na staru verziju proizvoda. Njemu se po fazama razvoja dodaju specifični proizvodi na bazi kalcijuma (FF Ca 15, FF Cal Amino 15), ili mikroelementa (FF Combivit, FF FeroMax 11, Cink organo 14...), ili na bazi amino kiselina u vreme stresnih uslova (FF 21

AminoFlex sa 15% AK i FF AminoMax 80, sa 80% amino kiselina). Kompletni programi zaštite Agromarketa su kompatibilni sa pomenutim folijarnim biostimulativnim prihranama, koje pospešuju i samo dejstvo pesticida i njihovu efikasnost. Tako se ponovo dobija sinergijsko – udruženo dejstvo preparata. Podsećamo da folijarne aplikacije treba sprovoditi u uslovima umerenih temperaturnih vrednosti, te je najpraktičnije za to izabrati kasnije popodnevne termine.

Kod upotrebe sistema navodnjavanja treba izbegavati večernje termine i bespotrebno vlaženje listova pod uticajem korenovog pritiska. Ako se i mora navodnjavati u popodnevnim satima, najbolje je prestati par sati pre zalaska Sunca, kako bi biljke višak vode oslobodile putem transpiracije. Time se u mnogome smanjuje mogućnost razvoja biljnih bolesti.

Vraćamo se fertirigaciji, te nakon ukorenjavanja kroz liniju takozvanih „specijala“ (FF Tomato, FF Melon, FF Pepper i FF Berry), a po potrebi u vezi sa gajenom biljkom. Njima mogu da se dodaju FF Energy Active, ukoliko su biljke normalnog porasta, ili FF Energy Balance, kada se očekuje veća bijnost biljaka, i to u odnosu 1 : 1.

Primera radi, na 1 gram FF Tomato ili FF Berry za voće, se dodaje 1 gram FF Energy Active, a uz njih ide i 0,5 do 0,7 g CaNO3, koji se posebno rastvara, a koristi istovremeno kroz dva zasebna kanala prihrane, ili nakon, odnosno pre pomenute kombinacije kristala. Kombinacijom „specijala“ i „Energy“ proizvoda sa kalcijumom, dobija se formulacija adekvatne kompozicije makro (NPK), sekundarnih (Ca, Mg, S...) i mikroelementata (B, Zn, Fe, Mn, Cu, Mo...), te se biljke nesmetano razvijaju i plodonose, a upotreba sredstava zaštite može biti redukovana. Treba izbegavati upotrebu čistih mono

AGROSVET

formulacija tipa Kalijum Nitrat, ili Kalijum Sulfat, jer se njihovom upotrebom primenjuju samo dva elementa, a istiskuju iz zone korena svi ostali elementi izbalansirane ishrane. Takođe treba imati na umu da upotrebljena hraniva kroz koren biljke koriste tek nakon nekog vremena, te treba donekle i prognoziorati potrebe biljaka.

Ukoliko postoji problem visoke pH vrednosti zemljišta, ili karbonatne vode (puno kamenca), treba upotrebiti i FitoFert pH Green, najčešće u količini od 100 – 200 g na 1 kg „kristala“ ukupno (pr. 10% od FF Active + FF Tomato). Na taj način se povećava efikasnost usvajanja hraniva, stimuliše helatizacija mikroelemenata, snižava EC u rastvoru, čime joni hraniva bivaju konkurentniji, nedostupan kalcijum iz bikarbonata (kamenca) prevodi u dostupnu formu i redukuje potrebnu količinu kalcijuma, a sistem za fertirigaciju održava čistim i funkcionalnim. Naveden je jedan primer mogućnosti kombinovanja „Energy“ proizvoda i specijala, ali

je moguće i primenjivati „Energy“ povremeno kao zamenu sa standarne formulacije, sa svakim drugim ili trećim prihranjivanjem...

Najčešće se u završnim fazama razvoja koriste formulacije sa više kaijuma, te se upotrebljavaju proizvodi FF Kristal 4:10:40 i FF Energy Finish 0:10:45, koji sadrže magnezijum i mikroelemente, a forma kalijuma je prilagođena procesima maturacije (sazrevanja).

Ukoliko je neophodno održavanje pH vrednosti na nižem nivou i dalje se upotrebljava FF pH Green sa standardnim učešćem od 10-15%, dok se kalcijum eliminiše iz fertigacione, a forsira u folijarnoj prihrani sa proizvodom FF Ca Organo 30 najčešće (kod jabučastog voća FF Ca Apple).

Ovakve sinergijske kombinacije folijarnih i fertirigacionih prihrana su i ekonomski jako prihvatljive, a biljke daju vrhunske rezultate.

U nekim ogledima je zabeležena neverovatna efikasnost pomenutih kombinacija, te je ukupno 1 kg vodotopivih FitoFert hraniva da-

vao i po 78 kg plodova povrća. Ova računica daje mogućnost pozitivne kalkulacije i na niskim cenama proizvoda, tako da je uz vrhunski kvalitet i količine konkurentnost na tržištu zagarantovana.

Pomenute FF Energy proizvode možete pronaći kod ovlašćenih „Energy distributera“ širom Srbije, a oko detalja kontaktirajte najbliži distributivni centar kompanije Agromarketa (Kragujevac, Beograd, Valjevo, Niš, Subotica, Sombor, Sremska Mitrovica, Zrenjanin).

U nadi da će ovaj tekst doprineti Vašoj profesionalnosti, privodimo ove redove kraju, a na početku proizvodne sezone, podsećamo Vas da nije kasno za implementaciju pomenute tehnologije i ostvarenje vrhunskih rezultata i dobrog profita.

Zaigrajte na sigurno i odaberite i vi dobitnu FitoFert Energy kombinaciju.

Na raspolaganju Vam stoji Stručna Služba Agromarketa.

AGROSVET 22

TIM KOJI POBEĐUJE

VILLAGER DILERI

VILLAGER DILERI su edukovani i stručni trgovci koji će najbolje razumeti Vaše zahteve i potrebe za određenim uređajem i tako pronaći najbolje rešenje za Vas. Na taj način smo između ostalog obezbedili i dodatnu kontrolu plasmana proizvoda, dobru izloženost robe i garanciju dobijanja stručne i profesionalne usluge.

BLACK EDITION / MOTORNE KOSAČICE

V

illager BLACK EDITION serija uređaja je dizajnirana da zadovolji najviše standarde i ispuni visoka očekivanja i stroge kriterijume najzahtevnijih korisnika. Prilikom kreiranja BLACK EDITION uređaja nije bilo kompromisa, naročito smo vodili računa o brzini i kvalitetu rada, tako da kao rezultat Vam možemo ponuditi premijum klasu uređaja koja ne samo da ispunjava sve standarde, već diže lestvicu i postavlja nove.

Motorna kosačica Villager VRS 510 P

Motorna kosačica Villager VRS 460 P

Motor: Briggs & Stratton 675 EXI Zapremina motora: 163 cm³ Pogon: SAMOHODNA Površina košenja: 1500 m² Širina košenja: 51 cm Podešavanje visine: 2.7 - 8 cm Kapacitet sakupljača: 60 l Masa: 39 kg

Motor: Briggs & Stratton 500 E Zapremina motora: 140 cm³ Pogon: SAMOHODNA Površina košenja: 1100 m² Širina košenja: 46 cm Podešavanje visine: 2.7 - 8 cm Kapacitet sakupljača: 60 l Masa: 31 kg

Ready to use Izbacivanje sa strane Podešavanje ručki Malčiranje

Ready to use Izbacivanje sa strane Podešavanje ručki Malčiranje

57.99900din*

49.99900din*

BLACK EDITION / MOTORNE KOSAČICE

PREPORUKA ZA MOTORNE KOSAČICE

Motorna kosačica Villager V 460 P Motor: Briggs & Stratton 450E Zapremina motora: 125 cm³ Pogon: gurajuća Površina košenja: 1100 m² Širina košenja: 46 cm Podešavanje visine: 2.7 - 8 cm Kapacitet sakupljača: 60 l Masa: 29 kg Ready to use Podešavanje ručki Malčiranje

37.999

00

din*

Zaštitne naočare već od: 19900din*

Antifoni već od: 99900din*

Zaštitne rukavice već od: 99900din*

Ulje za četvorotaktne motore već od: 34900din*

MOTORNE KOSE

PREPORUKA ZA PROFESIONALCE Villager VORTEX rezne niti

Motorna kosa Villager BC 270 PE

Motorna kosa Villager BC 430 PE

Motorna kosa Villager BC 480 PE

Motor: Mitsubishi TLE27FD Zapremina motora: 25.6 cm³ Snaga motora: 1.09 KS Radni zahvat niti: 43 cm Radni zahvat noža: 25.5 cm Masa: 6.1 kg

Motor: Mitsubishi TLE43FA Zapremina motora: 42.7 cm³ Snaga motora: 1.73 KS Radni zahvat niti: 43 cm Radni zahvat noža: 25.5 cm Masa: 8.2 kg

Motor: Mitsubishi TLE48FD Zapremina motora: 47.1 cm³ Snaga motora: 2.45 KS Radni zahvat niti: 43 cm Radni zahvat noža: 25.5 cm Masa: 8.5 kg

Profesionalni menjač i prenos testiran za 200 sati rada

Profesionalni uprtač

Profesionalni uprtač

Profesionalni menjač i prenos testiran za 200 sati rada

Profesionalni menjač i prenos testiran za 200 sati rada

36.99900din*

42.99900din*

46.99900din*

MOTORNE KOSE

Motorne kose Villager BC 900 S

Villager BC 1250 S Villager BC 1900 S

Motor: 2-taktni vazdušno hlađeni Zapremina motora: 32.6 cm³ Snaga motora: 1.2 KS Radni zahvat niti: 41.5 cm Radni zahvat noža: 25 cm Masa: 7 kg

Motor: 2-taktni vazdušno hlađeni Zapremina motora: 42.7 cm³ Snaga motora: 1.7 KS Radni zahvat niti: 41.5 cm Radni zahvat noža: 25 cm Masa: 7.7 kg

Motor: 2-taktni vazdušno hlađeni Zapremina motora: 51.7 cm³ Snaga motora: 1.9 KS Radni zahvat niti: 41.5 cm Radni zahvat noža: 25 cm Masa: 7.7 kg

Sva tri modela su opremljena profesionalnim uprtačem za nošenje

Glava sa silkom već od: 79900din*

16.99900din*

Rezna nit već od: 9900din*

Ulje za dvotaktne motore već od: 19900din*

19.99900din*

22.99900din*

Motorna kosa Villager BC 1250 P

Motorna kosa Villager BC 2100 XC

Multifunkcijski trimer Villager MBC 1000 XC

Motor: 2-taktni vazdušno hlađeni Zapremina motora: 42.7 cm³ Snaga motora: 1.7 KS Radni zahvat niti: 43 cm Radni zahvat noža: 25.5 cm Masa: 7.7 kg

Motor: 2-taktni vazdušno hlađeni Zapremina motora: 51.7 cm³ Snaga motora: 2 KS Radni zahvat niti: 43 cm Radni zahvat noža: 25.5 cm Masa: 8.7 kg

Motor: 2-taktni vazdušno hlađeni Zapremina motora: 25.4 cm³ Snaga motora: 1.02 KS Masa sa testerom: 8.7 kg Masa sa trimerom: 7.2 kg

Keramikom obložen cilindar

Glava VH1PRO Champion svećica tm

INNA ležajevi

Cirkular

Profesionalni uprtač

Profesionalni uprtač

23.99900din*

29.99900din*

Championtm svećica Nastavci: - trimer za živu ogradu - testera za grane

33.99900din*

KULTIVATORI

Kultivator Villager VTB 660 P

Kultivator Villager VTB 888 V

Motor: R180 Zapremina motora: 179 cm³ Snaga motora: 4.8 KS Radna širina: 60 cm Broj motičica: 4 Br. brzina napred: 1 Br. brzina nazad: 1 Masa: 53 kg

Motor: R210 Zapremina motora: 210 cm³ Snaga motora: 5.7 KS Radna širina: 85 cm Broj motičica: 6 Br. brzina napred: 2 Br. brzina nazad: 1 Masa: 60 kg

Visokoefikasna transmisija

Varijabilni pogon omogućava automatsku promenu broja obrtaja u zavisnosti od opterećenja i varira od 28 do 165 obraja u minutu

Čelično kućište Uzak prenosnik

58.79900din*

79.99900din*

KULTIVATORI

Kultivator Villager VTB 360

Kultivator Villager VTB 600

Motor: 4-taktni, vazdušno hlađeni Zapremina motora: 139 cm³ Snaga motora: 3.1 KS Radna širina: 36 cm Broj motičica: 4 Masa: 33 kg

Motor: 4-taktni, vazdušno hlađeni Zapremina motora: 100 cm³ Snaga motora: 2.4 KS Radna širina: 60 cm Broj motičica: 4 Masa: 27 kg

Podesivi rukohvat

Podesivi rukohvat

36.99900din*

39.99900din*

Kultivator Villager VTB 851

Kultivator Villager VTB 852

Motor: Villager VGR 250 H Zapremina motora: 212 cm³ Snaga motora: 7 KS Radna širina: 85 cm Broj motičica: 6 Br. brzina napred: 1 Br. brzina nazad: 1 Masa: 61 kg

Motor: Villager VGR 250 H Zapremina motora: 212 cm³ Snaga motora: 7 KS Radna širina: 85 cm Broj motičica: 6 Br. brzina napred: 2 Br. brzina nazad: 1 Masa: 61 kg

Podesivi rukohvat

Podesivi rukohvat Transportni točkovi

59.99900din*

65.99900din*

PRSKALICE, ATOMIZERI, SEJALICE

Motorna prskalica Villager VS 30

Motorna prskalica Villager DM 14 P

Motorna prskalica Villager PS 20 / PS 15 E

Motor: 2-taktni, vazdušno hlađeni Zapremina motora: 25.6 cm3 Rezervoar za tečnost: 30 l Radni pritisak: 40 bara Domet: 9 - 12 m masa 21 kg Brener, raspršivač (54+60+7.14cm)

Motor: 2-taktni, vazdušno hlađeni Zapremina motora: 42.7 cm3 Rezervoar za tečnost: 14 l Domet: 6 - 9 m masa: 9.8 kg

Motor: 2-taktni, vazdušno hlađeni Zapremina motora: 22.6 cm3 / 25 cm3 Rezervoar za tečnost: 20 l / 15l Radni pritisak: 25 bara Domet: 9 - 12 m masa: 9.8 kg / 8.8 kg Brener, raspršivač (54+60+7.14cm)

36.99900din*

Akumulatorska prskalica Villager VBS 16 Baterija: Ni-Cd Napon: 12 V - 10 Ah Vreme rada: ~ 3 h Rezervoar za tečnost: 16 l Radni pritisak: 2.7 - 4 bara Masa: 7.2 kg Regulator pritiska

11.44900din*

Potisna pumpa

20.99900din*

21.49900/20.99900din*

Ručna prskalica Villager Lela 5

Ručna prskalica Villager Lela 10

Rezervoar za tečnost: 5 l Masa: 1.75 kg

Rezervoar za tečnost: 5 l Masa: 2.1 kg

1.59900din*

1.79900din*

Ručna prskalica Villager Lela 12

Ručna prskalica Villager Lela 16

Rezervoar za tečnost: 12 l Masa: 3.2 kg

Rezervoar za tečnost: 16 l Masa: 3.4 kg

2.59900din*

2.79900din*

* Navedene cene su neobavezujeće, preporučene maloprodajne cene izražene u dinarima sa uračunatim PDV-om.

Copyright © Villager. Zadržavamo pravo na promenu cena i pravo na moguće štamparske greške pri navođenju tehničkih podataka i opisa priložene robe.

Slike uređaja u katalogu mogu se razlikovati od pravog izgleda.

AGROSVET

MALINA – I deo ↘

stanica raka. Izvor su fitohemikalija i elagične kiseline. Od plodova se pripremaju malinov sirup i sirće koji podstiču i jačaju rad srca, štite od visoke telesne temperature i infektivnih bolesti.

Priredila: Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

Malina ima više prednosti u odnosu na druge voćke. Lako se razmnožava, počinje da rađa u prvoj ili drugoj godini posle sađenja, a u trećoj godini dostiže pun rod. Plod dozreva u junu i julu kad na tržištu nema dovoljno svežeg voća. Rizik u proizvodnji maline je manji u odnosu na druge voćne kuture jer joj grad, mraz i vetar ređe pričinjavaju štete.

S

vedoci smo vremena kada se sve više sadi malina. Pored toga što znamo da ima dobru cenu (za sada), šta još znamo o ovom voću i zašto se proizvođači sve više okreću sortama Polka i Polana.

Malina je posle jagode najznačajnija jagodasta voćna vrsta. Desertno je voće, a plod se može koristiti u svežem ili smrznutom stanju, kao i za različite oblike prerade - sok, sirup, vino, prirodni liker, kompot, slatko, džem, marmelada, kandirano voće, sladoled, malina u prahu i pulpa.

Malina (lat. Rubus idaeus) je vrsta biljke roda Rubus. Raste na nadmorskoj visini od 400 do 800 m.

Malina je višegodišnja samonikla biljka i ima zeljastu stabljiku. Grm raste i do 250 cm visine. Listovi su složeni od 3 do 7 listića i perasto sastavljeni. Cvetovi su beli. Plodovi su zbirni, najčešće crvene boje, jako su ukusni, a beru se zreli. Semenke su svetlosmeđe, mrežasto naborane, a najčešće ih raspršuju ptice. Rasprostranjena je u Evropi i severnoj Aziji. Raste po obodima šuma gde je veća vlažnost vazduha. Ima lekovita svojstva i koristi se za pravljenje

mnogih proizvoda. Raste od sredine leta do sredine jeseni, a cveta u maju i junu. Najveći proizvođač malina je Rusija.

Stari Grci su poznavali malinu, pa ime idaeus potiče od imena planine Ida na Kritu. Postoji jedan grčki mit prema kojem je Zevsu malina spasila život kad je bio dete, jer ga je majka sakrila iza grmlja maline zato što ga je vrhovni tadašnji bog Kron, njegov otac, hteo da ubije.

Tako je, prema mitu Zevs postao vrhovni bog. Rimljani su proširili uzgoj malina po Evropi. U srednjem veku se malina koristi u medicinske svrhe, ali i za proizvodnju boja, a samo bogati ljudi su je mogli koristiti. U Severnoj Americi pre nego što su Evropljani došli, Indijanci su već dugo koristili maline. U 18. veku se širi uzgoj malina. List maline se u narodnoj medicini koristi za ispiranje usne šupljine. Sadrži tanin, flavonoid i organske kiseline. Često se koristi za lečenje bolesti kardiovaskularnog i probavnog trakta.

List maline se koristi i za čajeve.

Ekstrakt ploda deluje protiv virusa i snižava šećer u krvi aktivirajući pankreas na lučenje insulina. Maline su dobra zaštita protiv malignih bolesti i sprečavaju razmnožavanje 31

Najveći proizvođač maline je Rusija sa 90110 t, Poljska 37524 t, Čile 35000, SAD 32100 t, Nemačka 28285 t, Mađarska 27277t. U Srbiji se proizvodi 60.000 do 90.000t maline. U našoj zemlji površine pod malinom iznose preko 12.000 ha, s tim da je poslednjih nekoliko godina registrovano povećanje kako na jugu Srbije, tako u Mačvi, Bačkoj ali i u «tradicionalnom» staništu, Zapadnoj Srbiji.

Hemijski sastav i hranljiva vrednost maline - plod šumske divlje maline težak je od 0,9 do 1,7 grama. U plodovima se nalazi 85-88% vode, 12-15 % ukupne suve materije, a 4,1-9,9% otpada na semenku i pokožicu. Težina ploda plemenite maline kreće se 1.7-8,4 g, a neki plodovi su teški i do 12 g. Sadržaj vode u plodovima plemenite maline iznosi 77,4-90,9 %, ukupne suve materije od 9,1 -22,6 %, rastvorljive suve materije 8,0-13,0 % i pepela 0,4-0,8 %. Sadržaj šećera se kreće 3,4-6,9 %, ukupne kiseline se kreću 0,6-2,6 %. Pektinske materije iznose 0,5-2,8 %, pentozani 2,7 %, taninske i bojene materije 0,1-0,3 %, azotne materije 0,8-1,9 %, vitamin C 12,8-53,2 mg %, a pH 2,95-3,52.

Plod maline sadrži i značajne količine aromatičnih materija. U semenu se nalazi 14,6 % masnih materija.

Morfologija maline - malina je višegodišnja žbunasta listopadna biljka cvetnica. Kao takva malina sadrži vegetativne i fruktifikacione organe. Vegetativni organi služe održavanju života jedinke i diferencirani su na koren, stablo, list. Fruktifikacioni organi ili organi za razmnožavanje omogućuju

AGROSVET

opstanak vrste. Tu spadaju cvet, seme i plod.

Koren - koren je osnovni vegetativni organ maline. Radijalne je simetrije, višegodišnji je i dobro razvijen. Uloga korena maline je mnogostruka. Iz zemljišta usisava vodu i u njoj rastvorene mineralne materije, utvrđuje biljku u zemljištu, služi kao organ za skladištenje organskih materija i za vegetativno razmnožavanje – korenove reznice crvene maline.

Stablo - stablo je osnovni vegetativni organ maline i radijalne je grade. Na stablu maline listovi su spiralno raspoređeni a u pazuhu listova nalaze se pupoljci. Stablo zajedno sa lišćem gradi izdanak, koji se sastoji od dva dela. Nad zemljom u vazduhu nalazi se aerofilni, fotofilni izdanak koji živi nepotpune dve godine i podzemni geofilni izdanak koji je višegodišnji i bogat je rezervnim hranljivim materijama. U drugoj polvini leta na podzemnim izdancima i na mladim žilama obrazuje se veći broj pupoljaka od kojih nastaju novi mladi izdanci. Ovi izdanci rastu u toku jeseni i zime sve dok se zemljište ne smrzne. Narednog proleća izdanci počinju da izbijaju na površinu u zavisnosti od ostvarenog porasta u prethodnoj godini. Na podzemnom delu izdanaka razvijaju se adventivni korenovi. Izdanci koji do sredine vegetacije ne izbiju na površinu oni uginu.

Poznavanje načina obrazovanja i rastenja izdanaka maline pod zemljom od velike je važnosti za određivanje i prikladnog sistema održavanja zemljišta u rodnim zasadima i zasadim za proizvodnju sadnice.

Nadzemni izdanak živi nepune dve godine, on dostiže punu visinu na kraju prve godine. Mladi jednogodišnji izdanci nose krupne neparno peraste listove sa 3 ili 5 liski. U pazuhu listova jednogodišnjih izdanaka razvija se obično po jedan ili dva, a ređe tri pupoljka koji su rasporedeni jedan iznad drugog serijalno. Ako postoje po dva pupoljka gornji su bolje razvijeni i iz njih se razvijaju naredne godine rodne grančice. Donji pupoljci ostaju nerazvijeni i od njih se razvijaju rozete. Pri povredi gornjeg pupoljka pozni mraz onda iz donjeg pupoljka se može razviti rodna

grana. Jednogodišnji izdanci maline dostižu dužinu od nekoliko desetina santimetara do preko tri metra.

Dužina izdanka zavisi od sorte, fiziloškog stanja biljke, plodnosti zemljišta, meteoroloških prilika i nege. Jednogodišnji izdanak sazreva od osnove ka vrhu. Stoga kod sorata koje su osetljive prema mrazevima i temperaturnim kolebanjima najpre izmrzavaju vrhovi izdanaka.

Dvogodišnji izdanci maline ne obrazuju kambijalni prsten, ne debljaju sekundarno i ne stvaraju godove. U toku druge godine iz bočnih pupoljaka nadzemnog izdanka mogu da se razviju rodne grančice, koje nose cvetove i plodove. Najveći broj i najkrupniji plodovi maline obrazuju se na rodnim grančicama na srednjoj trećini izdanka, a kada na rodnim grančicama donjeg dela vršne trećine izdanaka. Zbog toga rezidbu maline treba podešavati tako da se sačuvaju najveći broj rodnih grančica.

Prema nameni postoje dve vrste izdanaka, za zamenu koji izbijaju iz pupoljaka na podzemnom višegodišnjem izdanku i služe za zamenu dvogodišnjih izdanaka, koji su doneli rod i potom se osušili, i za razmnožavanje izbijaju iz adventivnih pupoljaka na žilama i služe za proizvodnju sadnica maline koji se koriste za podizanje novih malinjaka.

List - pored korena i stabla osnovni vegetativni organ maline. U listu maline vrši se sinteza organske materije – fotosinteza, razgrađivanje organske materije – disanje i isparavanje vodene pare - transpiracija.

Listovi postaju od lisnih začetaka, koji se diferenciraju u lisnu osnovu, lisnu dršku i liske. List maline je složen neparno perast i sastoji se od 3 ili 5 jajastih liski. Listovi su na stablu maline raspoređeni spiralno.

Neparno perasta građa listova i njihov spiralni raspored omogućavaju malini da potpuno iskoristi raspoložive količine svetlosti za proces fotosinteze.

Cvet - obrazovanje cvetnih pupoljaka maline počinje u septembru ili oktobru. Najpre se obrazuje terminalni cvet u cvasti, njegov razvoj je najbrži. Ostali cvetovi formiraju se ka osnovi u vidu nepravilne spirale, a njihov razvoj je sporiji. Cvet maline je dvopolan. hermafroditan.

Sastoji se od čašice, krunice, praš32

nika i tučkova. Čašica maline sastoji se od pet čašičnih listića zelene boje, krunica ima pet kruničnih listića bele ili ružičaste boje. Prašnika ima mnogo i oni grade prsten oko tučkova. Cvetovi maline su skupljeni u cvasti, cvetanje obično traje 20-25 dana.

Plod - zbirni plod maline sastoji se iz velikog broja koštunica sakupljenih oko sasušene cvetne lože.

Plod maline izgrađen je od 20-160 pojedinačnih koštunica. Svaka koštunica nastaje od po jednog oplodnog listica - karpele. Plod je obično crvene, žute ili crne boje, izduženog ili loptastog oblika. Ako je oplođenje slabije neke se koštunice ne razvijaju, pa plod može da bude nepravilnog oblika. Sorte čiji se plodovi osipaju ne trebaju se gajiti. Težina ploda plemenite maline iznosi 1,78,4 g, a katkad i do 12 grama.

Seme - razvićem semenog zametka maline posle oplođenja nastaje seme. Ono sadrži opnu, semenjaču i klicu. Kad seme maline dođe u povoljne uslove ono klija.

U životu maline razlikuju se dva doba, doba aktivnog života ili vegetacije i doba zimskog odmora.

Vegetacija traje od trenutka kad se razviju prvi pupoljci maline, pa sve dok ne otpadne lišće u jesen. Ostatak vremena je zimski odmor.

U toku godišnjeg ciklusa malina prolazi kroz nekoliko fenofaza: Početak rastenja i listanja tokom aprila i prve polovine maja, novi izdanci počinju da izbijaju na površinu zemlje. Njihovo rastenje je najintezivnije od sredine maja do kraja juna. Dvogodišji izdanci maline počinju da listaju početkom aprila, a početak i trajanje listanja zavisi od sorte, temperature i drugh činilaca sredine. Iz pupoljka u pazuhu listova dvogodišnjih izdanaka obrazuju se rodne grančice.

Cvetanje - u našim malinarskim područjima malina počinje da cveta u drugoj dekadi maja, a cvetanje traje 20-30 dana u zavisnosti od sorte i meteoroloških prilika. Razlika u cvetanju između ranih i poznih sorti iznosi 6 do 10 dana.

Oprašivanje i oplođenje - malina je entomofilna biljka, a najvažniji oprašivač insekt je medonosna pčela. Većina sorata maline ima

AGROSVET

hermafroditan cvet, koji se sastoji od čašice, krunice, prašnika i tučkova. Uspešno oprašivanje je uslov za oplođenje. Da bi se zbirni plod maline normalno razvio neophodno da se oprašivanje obavi u svim ili skoro svim tučkovima.

Obrazovanje cvetnih pupoljaka - cvetni pupoljci se obrazuju u jesen u godini koja prethodi cvetanju. Kod crvenih malina cvetni pupoljci se diferenciraju postepeno od vrha izdanka ka osnovi, dok je ta sklonost manje izražena kod crnih i purpurnih malina. Diferenciranje pupoljaka počinje u prvoj polovini septembra, a kod crnih sorata u toku oktobra.

Zimski odmor - zimski odmor u našim uslovima počinje u novembru, kad otpadne lišće. Zimski odmor je veoma bitan za malinu bez njega se ne mogu obrazovati rodne grančice na dvogodišnjem drvetu.

Za uspevanje maline su bitni sledeći klimatski elementi: Temperatura je veoma važan činilac koji određuje raspored biljaka maline na zemljinoj površini. Divlja evropska crvena malina i artička malina rasprostranjene su daleko na severu. U tim krajevima su srazmerno niske biljke koje pod snežnim pokrivačem podnose niske temperature do -350C. U odsustvu snega izdanci maline mogu da izmrznu na temperaturi od -18 do -260C, što zavisi od sorte i njenog fiziološkog stanja. Korenov sistem maline izmrzava na temperaturi zemljišta -12 do -140C, naročito kad nije zaštćen snegom. Kolebljive temperature u proleće mogu da pričine značajne štete izdancima, naročito ako se smenjuju temperature iznad 6 0C i -7 0C. Malina ne podnosi podneblja sa visokim letnjim temperaturama. Ona najbolje uspeva u oblasti sa prohladnim letom i zimama koje nisu suviše oštre. Dvorodne sorte maline su osetljivije prema niskim temperaturama nego jednorodne. U hladnim krajevima vrhovi nedozrelih izdanaka izmrzavaju.

Vlažnost je jedan od najvažnijih faktora jer se glavni proizvodni rejoni maline nalaze u semihumidnim i humidnim krajevima gde godišnja suma padavina prelazi 800 mm/m2, a vlaga je pravilno rasporedena u toku vegetacionog

perioda. Malina ne podnosi sušu.

Pri nedovoljnim količinama vlage u zemljištu i vazduhu smanjuju se prinosi i smanjuje se kvalitet plodova, koren slabo raste, a broj izdanaka i njihova bujnost se smanjuju.

Malinjak se proreduje, a prinosi su mali. Malina dobro uspeva na propustljivim zemljištima s visokim vodenim kapacitetom, posebno ako se malinjak nalazi u blizini šuma, koje pružaju svežinu, povoljnu vlažnost i strujanje vazduha.

Na suviše vlažnom zemljištu malina slabo raste a na zabarenom ugine. Podzemna voda ne sme da bude bliža površini više od 1 m.

Vetar je od uticaja te malinu treba štititi od hladnih, suvih i olujnih vetrova. Olujni vetrovi mogu da polome izdanke maline, a naročito duge rodne grančice pred berbu i u toku berbe. Blagi povetarci su korisni za malinu, jer sprečavaju ili otrežavaju pojavu gljivičnih bolesti.

Svetlost - malina je biljka koja za uspevanje zahteva dosta svetlosti i vlage. Na severu kulturne sorte maline uspevaju na osunčanim južnim položajevima, dok se u južnim krajevima pretežno gaje na severnim ekspozicijama. Malina daje dobre rezultate ako se gaji po sistemu žive ograde, jer joj tada stoji na raspolaganju dovoljna količina svetlosti.

Malina teško podnosi jaču zasenu.

Zemljište - za malinu su povoljna rastresita, propustljiva i slabo kisela zemljišta, bogata organskim materijama, koja mogu da prime i zadrže dovoljne količine vlage u toku sušnog perioda vegetacije.

Malina ne podnosi laka, suva, krečna i peskovita šemljišta, a ni teška i zbijena zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode. Za gajenje maline najpodesnije su gajnjače, blago otpozoljene gajnjače i aluvijumi. Teške smonice i teški podzoli nisu pogodni za malinu. Na krečnim zemljištima često se pojavljuje nedostatak gvožda i magnezijuma, što dovodi do hloroze lišća i otežane fotosinteze. Za malinu su najpogodnija zemljišta čiji je pH oko 6, tačnije ako se pH kreće od 5,5-6,5.

Sorte crvene maline koja se i najviše gaji na našim prostorima, mogu se prema privrednom značaju i načinu plodonošenja podeliti na sledeće grupe: 33

• Privredno značajne jednorodne sorte • Perspektivne jednorodne sorte maline • Remontantne (dvorodne) sorte maline Među sortama iz prve grupe koje su i najzastupljenije na području Srbije, izdvajaju se Vilamet (Willamette), Miker (Meeker), Tjulamin (Tullameen), dok se iz druge grupe izdvajaju Čilivok (Chilliwack), Malahat (Malahat), Vejkfild (Wakefield).

Među remontantnim (dvorodim) sortama koje se šire u našoj zemlji koje tek treba da pokažu svoje osobine u Srbiji, izdvajaju se: POLKA je nova poljska sorta dobijena slobodnom oplodnjom selekcije čiji roditelji potiču od sorte Autumn Bliss. Masovno se gaji u Poljskoj, a polako se širi i u zapadnoevropskim zemljama. To je bujna sorta uspravnih izdanaka. Formira veliki broj bočnih grančica koje konkurišu rodnim granama. Plodovi su srednje krupni, prosečne mase 3,2 g. Odlikuju se dobrom čvrstoćom i svetlocrvenom bojom. Pri gajenju u plastenicima plodovi mnogo brže tamne. Testovi su pokazali dobar hemijski sastav i dobre organoleptičke osobine. Pogodna za stonu potrošnju i za preradu. Spada u rane sorte i sazreva sredinom jula i berba traje do oktobra, odnosno u isto vreme kad i sorta Autumn Bliss. Na plodnim zemljištima sa navodnjavanjem potrebno je pred berbu oko reda postaviti potporu u vidu veziva.

POLANA je pored sorte Autumn Bliss, druga komercijalna sorta iz grupe remontantnih varijeteta.

AGROSVET

Rana sorta po vremenu zrenja (10.

Do 15. jul). Pošto rod donosi na jednogodišnjim izdancima, sukcesivnim proređivanjem tj. košenjem izdanaka tokom vegetacije diktira se vreme berbe. Izdanci su čvrsti i ne poležu, prosečne visine oko 150 cm. Uspešno se gaji bez naslona.

Vrlo je rodna sorta, formira od 13 do 18 rodnih prirasta od same osnove izdanka, sa prosečnim brojem plodova u cvasti oko 10. Prosečan prinos po m² je 13,4 kg. Plod je krupan, intenzivno crvene boje, veoma čvrste konzistencije i uniformnog oblika.

HERITIDŽ (Heritage) je sorta stvorena u SAD 1969. godine iz ukrštanja (Milton x Cuthbert) x Durham. Gaji se u SAD, Italiji, Poljskoj, a sporadično i u Srbiji. Bujna sorta dugačkih, uspravnih i čvrstih izdanaka po čemu je karakteristična.

Izdanci su pokriveni sitnim bodljama. Plodovi su sitni do srednje krupni, zarubljeno kupastog oblika, čvrsti, tamnocrveni, slatkonakiselog ukusa i blage arome. Mogu dobro da se čuvaju. Plodovi prvog (letnjeg) roda počinju da zru početkom jula, a drugog (jesenjeg) roda u toku septembra pa se ova sorta ne preporučuje za područja gde postoji opasnost od ranih jesenjih mrazeva.

Jesenji rod je veći od letnjeg. Otporna je na pepelnicu (Oidium tuckery), tolerantna na RBDV i RMV viruse.

Osetljiva je na prouzrokovače sive truleži plodova (Botrytis cinerea) i uvenuća pupoljaka i rodnih grančica maline (Didymella applanata).

Dobro podnosi nešto teža zemljišta, ali u slučaju slabe dreniranosti razvija se trulež korena. Sorta pogodna za gajenje na okućnici, ali i u komercijalnim zasadima u blizini većih tržišta. Pogodna je za sve vidove potrošnje.

jedina komercijalna sorta maline koja je otporna na trulež korena maline (Phytophthora fragariae var. rubi). Takođe je otporna na sve četiri rase vaši (Amphorophora idaei) koji su prenosioci RBDV virusa.

Kvalitet plodova, sposobnost čuvanja i sezona sazrevanja su glavna preporuka ove sorte za njeno gajenje u Srbiji.

OTM BLIS (Autumn Bliss) je sorta dobijena kompleksnim ukrštanjima više vrsta (Rubus arcticus, Rubus occidentalis, Rubus idaeus strigosus) i sorte Lloyd George 1973. godine u Ist Molingu (Velika Britanija).

Priznata za sortu 1983. godine. Gaji se u Velikoj Britaniji, Holandiji, Belgiji, Poljskoj, Mađarskoj, počinje da se gaji i u Srbiji. Ima kratke, uspravne izdanke prekrivene bodljama.

Broj izdanaka nije velik. Plodovi su srednje krupni, okruglo-kupasti, prosečne mase 3,3 grama, crveni do tamnocrveni, prijatnog ukusa i dobre sposobnosti čuvanja. Veličina ploda ne opada mnogo tokom sezone. Odvajanje plodova može biti otežano kod plodova koji prvi sazru. Jedna od najranijih dvorodnih sorti maline. Drugi rod počinje da sazreva u avgustu, te se ova sorta nastavlja na sezonu sazrevanja jednorodnih sorti kao što je Tulameen.

Sezona traje sve do prvih mrazeva u oktobru. Prinosi su visoki. Radi lakše berbe potrebno je postaviti potporu (vezivo) na obe strane reda pred berbu. Autumn Bliss je

HIMBO TOP (Himbo Top) je sorta dobijena ukrštanjem Autumn Bliss x Himbo-Queen® var. “Rafzater” u privatnom oplemenjivačkom programu u Švajcarskoj. Gaji se u Italiji, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji i drugim zemljama Zapadne Evrope. Veoma bujna sorta, dugačkih izdanaka sa manje bodlji nego Autumn Bliss. Plodovi su često veoma krupni (6 do 8 grama), čvrsti, svetlocrvene boje koja ne tamni sa zrenjem. Lako se bere i može da se koristi za stonu potrošnju i za preradu.

Sadržaj šećera je visok. Sazrevanje počinje 6 – 8 dana posle sorte Autumn Bliss. Sezona berbe traje 6-8 sedmica. Zbog velike bujnosti potrebno ju je saditi na većim rastojanjima (2,5-3,0 m × 0,40-0,50 m), a treba postaviti i potporu. Veoma je interesantna za gajenje u plastenicima gde daje najbolje rezultate. Visoko prinosna sorta. Tolerantna na trulež korena maline (Phytophthora fragariae var. rubi). Veoma interesantna sorta pre svega zbog krupnoće plodova i visokih prinosa ali je tek treba ispitati u našim uslovima.

Pored pobrojanih, u zasadima se od dvorodih mogu naći i sorte Erika, Pokusa, Ljuljin... ...nastavak u sledećem broju 34

Senzacionalno Štiti malinu od truleži (Botrytis cinerea) i sušenja lastara (Didymella applanata)

Bayer d.o.o.

Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, www.cropscience.bayer.rs

AGROSVET

EKOLOŠKE CRTICE ↘ Priredio: Dragan Đorđevič, dipl.inž.polj.

Rambo gradi solarni jedrenjak

Rok-muzičar i ekološki aktivista Rambo Amadeus prikuplja na internetu novac da obnovi brod star čitav vek i pretvori ga u solarni jedrenjak, koji vidi kao podstrek za promene loših ekoloških navika i za očuvanje Jadrana. “Ovaj brod će biti ogroman podstrek za promene navika i ako preobrati samo jednog gliseraša da pređe sa benzina na vetar, učinili smo prvi, najvažniji korak za očuvanje Jadrana”, napisao je Rambo Ama­ deus na prezentaciji projekta na sajtu na kojem prikuplja no­vac za svoj projekat. Rambo je planirao da stari “kuter” pretvori u jedrenjak i da na njegovu palubu ugradi solarne panele, koji će, preko baterija, pokretati elektro­ motor prilikom uplovljavaja i isplovljavanja.

Zemlje u razvoju ulažu više u OIE od razvijenih Investicije u obnovljivu energiju prošle godine su dostigle re­kordnih 286 milijardi dolara od čega je više od polovina bila u zemljama u razvoju, navodi se u izveštaju programa UN za zaštitu okoline. Time su zemlje u razvoju prvi put premašile ra­ z vijene po investicijama u OIE. Investicije zemalja u razvoju su porasle za 19% na 156 milijardi dolara.

SAD su povećale inves­ticije u obnovljivu energiju za 19 % na 44 milijarde dolara, ali su ukupno takve investicije u razvijenim zemljama pale za osam odsto na 130 milijardi dolara. Uprkos većim investicijama, obnovljivi izvori ener­g ije pokrivaju tek jednu desetinu energije u svetu, koja većinom dolazi iz uglja i prirodnog gasa.

Seralini: Srbiji niko ne može nametati GMO

Negativne posledice nezdrave životne sredine Oko 12,6 miliona ljudi umrlo je zbog života u nezdravoj životnoj sredini 2012. godine, što je skoro četvrtina ili 23 odsto od uku­pnog broja umrlih u svetu, navodi se u novom izveštaju Svet­ske zdravstvene organizacije (SZO). Faktori rizika koje donosi životna sredina, kao što su zagađenja vazduha, vode i zemlje, izloženost hemijskim substancama, klimatskim promenama i UV zracima, izazivaju više od 100 bolesti ili povreda kod lju­di. Da bi se popravila ta situacija SZO predlaže rešenja kao što su smanjenje emisije ugljeničnih gasova, razvoj javnog prevoza, popravljanje sa­nitarne mreže, promena ishrane tako da se koristi manje hemijskih proizvoda, zaštita od sunca i zabrana pušenja.

Niko Srbiju ne može da natera da ko­risti GMO ulaskom u Evropsku uniju, ističe u ekskluzivnom intervjuu za No­vosti, profesor molekularne biologije iz Francuske i svetski poznati borac protiv GMO Žil-Erik Seralini (Gilles-Eric Serali­ ni). On upozorava, međutim, na to da su najveći problem multinacionalne kom­panije koje predvode ”poljoprivredni lobi“. Dodaje da o ovom pitanju EU ”ne treba da nas plaši“, jer evropska pravila, koja smo obavezni da prihva­ timo, nameću označavanje i praćenje GMO. Da bi razvila zdravu hranu, Srbija mora 36

da ima rasprostranjeniju organ­sku poljoprivredu, bez pesticida, koji su veoma toksični na duge staze.

Sve poljoprivredne genetski modifikovane biljke su izmenjene da bi primile visoki nivo pesticida, kaže on. Na pitanje da li je, i u kojoj meri, uvođenje GMO u la­nac ishrane pitanje interesa, Seralini od­govara da su međunarodne kompanije za hemiju, lekove, pesticide i GMO iste.

Ima ih desetak u svetu, američke firme, koje podržavaju i subvencionišu njihove vlade, zahvaljujći lobijima, izmislile su koncept biljaka dovoljno različitih da mogu da budu panteti­rane kao GMO, ali nedovoljno različitih da bi bile etiketirane, ističe on. Upitan kako vlasti uopšte kontrolišu to šta jedemo, Seralini konstatuje ”veoma loše, i to u svim zemljama na svetu, s tim što je situacija malo bolja u Evropi“. Prema njegovom mišljenju, svet se nalazi u najvećoj krizi biodiverziteta od nastanka ljudske rase i nestanka di­ nosaurusa. Na velikim međunarodnim konferencijama to je objasnilo 1.360 stručnjaka iz 160 zemalja.

Zagađenje u tome igra suštinsku ulogu, kao i kada je reč o klimi. Nalazimo se na ključnoj prekretnici da toga postanemo svesni. To nam je prilika i nada da izađemo iz stare privrede koja proizvodi zagađenje i koja uništava Zemlju i njene narode, upozorava ovaj stručnjak.

Ima nas na­jmanje dva puta više od Amerikanaca, manje smo zagađeni, zdraviji smo, živimo duže. Evropski parlament više vodi brigu za društvo i okolinu nego u bilo kojoj državi. Ali Evropska komisija, koja nije izabrana, igra igru lobija i man­jka transparentnosti. Treba se boriti da bi se uklonile njene prepreke i nagodbe. Treba napustiti zastarelu privredu iz 18. veka koja se ne obazire ni na prirodna bogatstava – zdravu vodu i vazduh i nezagađenu zemlju, ni na otpad. To je lažna privreda koja ljude ostavlja bez zdravlja i posla, da bi još više oboga­tila najbogatije, zaključuje Seralini.

AGROSVET

Novi propis EU za veću upotrebu organskog đubriva

zagađivače, mik­robe i fizičke nečistoće pre nego što na svoj proizvod stave oznaku CE koja im omogućava da ih slobodno prodaju u EU. Zabrana tankih kesa na kasama u Francuskoj

ekološke koristi da donese i nove poslove francuskoj in­ dustriji koja proizvodi kese od biorazgradivih materijala. Zabra­na kesa na kasama trebalo je da stupi na snagu 1. januara, ali je to odloženo kako bi se dao dovoljan prelazni period trgovinama, objasnila je ministarka životne sre­dine Segolen Roajal.

Vrtić kao poljoprivredno domaćinstvo

Evropska komisija predložila je novi zakon sa ciljem da se olakša pristup organskom i đubrivima od otpada na jedinstve­nom tržištu EU. Novim propisom uspostavljaju se zajednička pravila za pretvaranje bio-otpada u sirovine koje mogu da ko­r iste proizvođači đubriva. Njime se definišu bezbednost, kva­ litet i označavanje svih đubriva kako bi njima moglo slobod­no da se trguje širom Evropske unije. Kako je navela Evropska komisija, proizvođači će morati da dokažu da su njihovi proi­z vodi u skladu sa tim odredbama, kao i sa limitima za organske

Od 1. jula tanke plastične kese za jednokratnu upotrebu neće smeti da se koriste na kasama u Francuskoj, bez obzira na to da li se plaćaju ili su besplatne, a od januara 2017. godine treba­lo bi da se ukinu i druge jednokratne kese za namirnice u pro­davnicama. Ovi propisi, koji su način Francuske da se prilago­di direktivi EU o smanjenju upotrebe plastičnih kesa, trebalo bi pored

37

Predškolske bašte deci omogućavaju da nauče kako da gaje svo­ju hranu sopstvenim rukama, kao i da se zbliže sa životinjama. U eri tehnologije deci nije nimalo lako da se povežu sa priro­dom i steknu svest o tome odakle dolazi hrana koju jedu.

A up­ravo to su pokušali da ostvare rimski dizajneri Eduardo Kapu­ co Dolćeta, Gabrijele Kapobjanko, Davide Trojana i Džonatan Lazar.

Njihov projekat dobio je nagradu na međunarodnom takmičenju za arhitekte i dizajnere “AWR”. “Da bi deca uživala u prirodi stvorili smo jednu neobičnu školu, koja nema učionice već otvorene pros­tore za gajenje povrća i životinja i unutra i napolju.

Tako se škola i priroda spaja­ju,” izjavio je Dolćeta.

INSEKTICID KOJI POŠTUJE VAŠE VREME Najviši nivo zaštite Veća sigurnost u kvalitet plodova Odlučan i snažan pristup kontroli smotavca u jabuci i breskvi Visoka selektivnost prema korisnim insektima

Ovaj štampani materijal je informativnog karaktera, pre primene opisanih sredstava obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. © Copyright 2014.

DuPont. Sva prava zadržana. DuPont Oval logo, DuPont®, The miracle of science™ i imena proizvoda su robne marke i zaštićena imena kompanije E.I. du Pont de Nemours i njenih članica. Koristite proizvode za zaštitu bilja bezbedno i odgovorno.

AGROSVET

PRAĆENJE I SUZBIJANJE ŠTETNIH ORGANIZAMA↘ Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

E

fikasan način suzbijanja štetočina, bolesti i korova gajenih biljaka podrazumeva proces pravilnog, postupnog i pravovremenog donošenja odluka.

Ako pratimo dole navedene korake, možemo često uštedeti novac, vreme i energiju: • Treba identifikovati uzročnike oboljenja, štetočine i korov, i poznavati njihov način života.

• Neophodno je utvrditi zaraženost biljaka, broj štetočina i korova.

• Treba registrovati površinu parcele koja je zahvaćena napadom.

• Pre donošenja odluke o tretiranju uzeti u obzir prag štetnosti i ekonomski prag štetnosti, da bi se videlo da li je tretiranje pesticidima ekonomski opravdano.

• Proceniti mogućnost suzbijanja, odnosno primena pojedinih mera: agrotehničke (plodored, obrada zemljišta, vreme setve, žetve ili berbe), mehaničke, biološke ili hemijske. Bira se najefikasniji, najjeftiniji i najzdraviji način sa aspekta zdravlja ljudi i zaštite životne sredine.

• Posle tretiranja usevi i zasadi se ponovo pregledaju da bi se utvrdila efikasnost primenjenog načina suzbijanja Suština ovog koncepta suzbijanja štetnih organizama sastoji se u korišćenju svih dostupnih metoda i načina, kako bi se ostvario optimalan prinos uz minimalne troškove.

Integralno suzbijanje štetočina ne podrazumeva samo direktnu primenu pesticida, već se više zasniva na preventivnim, nepesticidnim merama koje treba upražnjavati kada je god to moguće. Pravilno smenjivanje useva i razne agrotehničke mere, koje se inače primenjuju u gajenju useva, ako su na vreme i kvalitetno izvedene, značajno mogu uticati na smanjenje brojnosti i posledice aktivnosti štetnih organizama.

Obilazak useva ili zasada podrazumeva i redovnu kontrolu na pojavu i stanje štetočina tokom čitave vegetacije. Redovnim pregledom proizvođač može na vreme uočiti pojavu i razmere kretanja štetočina.

Tada se može odrediti da li je opravdano primeniti neke mere suzbija-

nja, i ako jeste, one će u tom slučaju biti pravovremeno izvedene.

Integralna zaštita bilja dozvoljava izvesno prisustvo štetnih organizama u usevima i zasadima, sve dok njihova brojnost ili zaraza ne narastu do te mere da preti opasnost od značajnijeg smanjenja prinosa. Zbog toga hemijsko suzbijanje ne treba izvoditi po svaku cenu, samo na osnovu prisustva. Ono se izvodi na osnovu pragova štetnosti ili kritičnih brojeva. Oni predstavljaju maksimalno dozvoljenu zarazu ili brojnost štetnih organizama kada treba izvesti tretiranje jer u protivnom preti opasnost od nastanka ekonomski značajnih šteta. Ovi pokazatelji su naučno utvrđeni i poznati za većinu ekonomski značajnih štetočina kod nas.

Kritični brojevi se utvrđiju redovnom kontrolom u vreme pojave štetnih organizama po metodama koje su opisane. Kritični broj ili ekonomski prag štetnosti podrazumeva stanje zaraženosti biljaka, broj insekata ili broj korova po jedinici površine (m²) kada preti opasnost od nastanka ekonomski značajnih šteta, te se hemijsko suzbijanje mora sprovesti. Ukoliko se tretiranje obavi što pre posle ostvarenog kritičnog broja, utoliko će rentabilnost ulaganja u ovu meru biti veća. Kada se troškovi ulaganja u zaštitu izlednače sa očekivanim gubicima, dostignut je takozvani prag ekonomičnosti i njihovo dalje suzbijanje se više ne isplati.

Od svih navedenih mera hemijsko suzbijanje je još uvek najpouzdanije.

Ipak primenom hemijkih preparata za zaštitu bilja mogu se pojaviti mnogi problemi, posebno vezani za zdravlje ljudi i životnu sredinu uopšte, pogotovo ako bi se maksimalno oslonili samo na njihovu primenu.

Prednosti primene pesticida su: • Efikasni su protiv mnogih štetnih organizama • Jedan pesticid ili kombinacija pesticida, može se koristiti za uništavanje više ili nekoliko štenih organizama u određenom usevu • Pesticidi brzo deluju. Zbog ove osobine su vrlo efikasni kada se brojnost štetočine približava ekonomskom pragu štetnosti.

39

• Ekonomski posmatrano i dalje je upotreba sredstava za zaštitu bilja naš najčešći izbor u suzbijanju štetnih organizama Međutim, pored prednosti, javljaju se i nedostaci primene pesticida, a to su: • Pesticidi predstavljaju potencijalnu opasnost za korisnike i životnu sredinu • Ukoliko se štetočine stalno suzbijaju hemijskim sredstvima, njihove populacije mogu postati rezistentne prema određenim pesticidu ili srodnoj grupi sredstava • Česta primena pesticida u toku godine predstavlja dodatni trošak i poskupljuje proizvodnju • Prilikom primene pesticida, postoji mogućnost njegovog kretanja kroz vazduh i mogućnost njegovog ostatka u zemljištu i biljkama. Takođe, mogu biti štetni za korisne insekte, oprašivače biljaka (pčele), divlje životinje itd.

• Pesticidi posle nestručne primene mogu dospeti i zagaditi površinske i podzemne vode. Usled toga mogu nastati ozbiljni zdravstveni problemi kao rezultat hroničnog izlaganja delovanju pesticida.

Ako se pesticidi primenjuju bezbedno i pametno, mogući rizik za korisnike kao i životnu sredinu može biti sveden na minimum.

Sprovođenje integralnih mera zaštite bilja u praksi je višestruko korisno. Suzbijanje štetnih organizama se izvodi samo na osnovu prognoze i stanja njihovih populacija, što za rezultat ima pametno i racionalno korišćenje pesticida. Oni se tada primenjuju ciljano i samo ako za to postoji ekonomska opravdanost. Dakle, njihova primena se zasniva samo na ispitanim i istinitim informacijama dobijenim na osnovu pregleda useva i zasada na pojavu štetočina, bolesti i korova.

Sve ovo ukazuje da preuzimanje svih raspoloživih (agro-, pomo- i ampelotehničkih mera) uz poznavanje biologije i gajene biljke ali i štetnog organizma uz redovan obilazak useva i zasada i savet sa sttukom i naukom može da ostvari proizvodnju zdravstveno ispravnog i profitabilnog proizvoda uz očuvanje životne sredine.

AGROSVET

FACELIJA – KORISNA MEDONOSNA BILJKA↘ Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.; Dr Andrija Peić

G

ajenje facelije kao medonosne kulture je odavno poznato. Poreklom je iz Severne Amerike, tačnije Kalifornije, a u Evropu je preneta početkom 19. veka.

Zbog odličnog prinosa meda, atraktivnosti za insekte, dužine cvetanja i samim tim mogućnosti duge ispaše facelija se izdvojila kao vrlo važan usev. Takođe, facelija se može koristiti i za kosidbu i pripremu hrane za stoku u zelenom stanju ili češće kao seno. Poželjna je vrsta u voćnjacima na strmijim padinama jer sprečava eroziju, a doprinosi boljoj oplodnji voća jer privlači insekte. Sejana u visekratnoj setvi može imati cvetanje tokom celog leta i prinos meda i do 1000 kg/ha.

Facelija je leguminozna biljka, odnosno na njenom korenu koji je gust i prodire do 70 cm u dubinu, razvijaju se bakterije koje vezuju elementarni azot iz vazduha. Na taj

način popravlja se struktura zemljišta, a odumiranjem korena, ostaju značajne količine organske materije i vezanog azota (i do 150 kg/ha azota), što ovu biljku čini pogodnom za poboljšavanje osobina zemljišta.

Osim toga cela biljka se može zaorati na završetku cvetanja, zbog čega je pogodna i za zeleno đubrenje vinograda ili voćnjaka. Izuzetno vredna vrsta u plodoredu. Nadalje, facelija se često smatra nematocidnom biljkom pa je veoma korisna za očuvanje pedohigijene zemljišta. U prilog toj tvrdnji idu rezultati istraživanja u Nemačkoj, koji ukazuju da je gajenje facelije kao međuuseva smanjio broj repine nematode u zemljištu za 20-30 %. Međutim, treba reći da taj povoljan učinak facelije na smanjenje broja nematoda u tlu nije utvrđen u svim istraživanjima.

Facelija pripada porodici Hydrophyllaceae. Poznato je nekoliko tipova facelije ali su najraširenija dva, Phacelia tanacetifolia, jednogo40

dišnja zeljasta biljka visine 70-100 cm. Cela biljka je gusto pokrivena kratkim dlačicama. Listovi su perasto usečeni. Cvetovi su plavičasti ili modri sakupljeni na vrhu stabljike ili bočnih grana. Vrsta Phacelia campanularia je niža biljka, visine 15-20 cm. List je u obliku srca, a cvet u obliku zvončića zagasito je plave boje, znatno krupniji od predhodnog tipa. Počinje se granati već u donjem delu stabljike. Na svakoj grani nalaze se grančice koje nose sitne cvetove. Latice su u gornjem delu ljubičaste, a pri dnu prelaze u belu boju. Jedna biljka sadrži od 5.000 - 7.000 cvetića. Na mestu cvetova stvara se plod u obliku čaure koji sadrži semenke. Na manjim grančicama nalazi se jedna do dve semenke, a na većim tri do četiri. Karakteristično je i to da čaure na vrhu, u pravilu, sadrže manje semenki od onih na dnu. Nezrelo seme je bele boje koja prelazi u na-

AGROSVET

rančastu, da bi na kraju zrelo seme bilo tamnosmeđe do crne boje.

I jedna i druga vrsta su medonosne biljke s tim što se P. tanacetifolia se koristi se i kod mešanog cveća i za zelenišno đubrenje, a P. campanularia zbog lepog cveta koristi se više kao cvetna vrsta u cvetnim lejama.

Oba tipa imaju prednost da cvetaju pre svih biljaka. U istovremenoj setvi cvetaju već krajem maja. Pošto je ovo medonosna biljka potrebno je povezati proizvodnju semena sa potrebama pčelara. Cveta 45 do 50 dana posle setve. Cvetanje traje 30-40 dana. Ako se setva podesi u vremenskim razmacima, na pojedinim parcelama, može se period paše ove biljke produžiti tokom celog leta, odnosno od maja do septembra. Cvetovi daju obilje nektara i cvetnog praha. Prinosi meda sa 1 ha kreću se od 150-300 kg. Pod povoljnim uslovima (višekratna setva) može se postići i 1000kg/ha meda.

Boja meda je svetložuta ili bela, prijatnog mirisa i ukusa i odličnog kvaliteta. Pored ispaše za pčele facelija se koristi za pripremu sena za stoku i za proizvodnju semena.

Zemljište - najbolje uspeva na kvalitetnim zemljištima kao što su karbonatni černozem, livadske crnice i aluviumi, ali može se sejati i na drugim tipovima zemljišta.

Predsetvena priprema treba da je što kvalitetnija, da obezbedi uslove za dobru setvu, zatim ujednačeno i dobro nicanje, odnosno jesenje – zimsko oranje na dubini 26 do 30 cm i predsetvena priprema do 6 cm.

Važno je da se pre nicanja ne stvori pokorica na površini, jer su klijanci facelije vrlo nežni.

Setva - obavlja se u drugoj polovini marta kada se temperatura zemljišta ustali na 6 do 80C. Za proizvodnju krme setva se obavlja žitnim sejalicama na međuredno rastojanje od 25 cm ili 12,5 cm. Razmak od 12,5 cm je optimalan ako je usev namenjen za pašu. Dubina setve treba da bude 2-3 cm. Količina semena je 5-10 kg/ha za setvu za seme, odnosno 10 do 12 kg/ha ako je setva za pašu. Jedna od specifičnih osobina facelije jeste da je klijanje semena inhibirano sunčevim svetlom zbog čega ono ne sme ostati na površini te mora biti pokriveno slojem zemlje. Setva facelije za pašu pčela odvija se od polovine jula meseca u vremenskim razmacima 15 do 20 dana. Na ovaj način obezbeđuje se kontinuitet paše u celom vegetacionom period.

Nega useva – u zaštiti od zemljišnih štetnih insekata pre setve se može primeniti granulisani insekticid Force 0,5 G u dozi od 12 do 15 kg/ha. Upotreba herbicida je moguća, ali treba biti oprezan sa izborom i vremenom primene, naročito nakon razvoja petog lista. Kod proizvodnje facelije za pašu pčela, pesticide je poželjno izostaviti, a i sklop biljaka je gust i onemogućava rast korovskih biljka. Zaštita od širokolisnih korovskih biljaka kod semenskih useva ostvaruje se primenom herbicida Linar po setvi, a pre nicanja u dozi od 1,5 l/ha. Takođe, u uslovima jače zakorovljenosti širokolisnim korovima može se koristiti kombinacija Linar (0,6 – 0,8 l/ ha) + Piralis (1,0 l/ha) kada su biljke porasta 10 do 15 cm. Za zaštitu

Đubrenje - ako se facelija proizvodi za krmu količina mineralnih đubriva zavisi od više faktora kao što su predusev, plodnost zemljišta, i td. Prosečna količina NPK koja se unosi pod osnovnu obradu iznosi oko 300 kg/ha đubriva formulacija 8:16:24 ili sličnih formulacija sa naglašenim fosforom. Predsetveno se unosi 100 do 150 kg po hektaru Uree radi boljeg razlaganja žetvenih ostataka i obezbeđenja azotom.

Po potrebi, u zavisnosti od namene, u prihranjivanju se može dodati i 50 – 100 kg azota. Na plodnim zemljištima đubrenje se u potpunosti može izostaviti posebno ako je proizvodnja facelije namenjena za pašu pčela.

41

od uskolisnih korova u semenskim usevima mogu se koristiti Kletox (1,2 – 1,5 l/ha) ili Floyd (0,8 – 1,3 l/ha). Žetva – ukoliko se facelija proizvodi za seme, žetvi se mora posvetiti posebna pažnja kako ne bi došlo do rasturanja semena zbog pucanja mahuna. U tehnološkoj zrelosti semenskog useva tj. kada se u donjem delu klasa vide semenke, usev se tretira desikantom Diqua Top (3 – 4,0 l/ha), a nakon nekoliko dana (5 do 7) može da se kombajnira žitnim kombajnom. U vreme žetve, vlažnost semena treba da bude oko 15%.

Ukoliko nije izvodljivo koristiti desikante usev se može direktno kombajnirati, ali gubici su veći. Takođe, ako se izbegava upotreba desikanta može se obaviti dvofazna žetva.

Usev se pokosi travokosačicom i ostavi u otkosima da se prosuši 5-7 dana, te se posle toga kombajnom “pokupe” otkosi, izvrši vršidba. Nakon žetve seme se mora prečistiti i prosušiti bilo u sušarama, bilo lopatanjem. Radi bezbednog skladištenja, vlaga semena se mora dovesti na maksimalno 12%. Prinosi semena se kreću od 500-800 kg/ha.

Ako se usev gaji za proizvodnju krme najbolje je započeti kosidbu facelije pred početak punog cvetanja jer u toj fazi vegetacije ima najbolju nutritivnu vrednost.

Sve navedene prednosti gajenja facelije ukazuju na to da ova vrsta mora naći značajnije mesto na našim njivama, a u odnosu na događanja u pčelarstvu poslednjih godina čini se kao pravi izbor.

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA↘ Priredio: Dragan Đorđevič

u Beogradu održala prezentaciju.

Tim povodom, ambasador Ka­nade u Beogradu Filip Pinington rekao je da je Kanada drugi proizvođač mahunarki u svetu. “Indija je na prvom mestu ali oni ih uglavnom proizvode za sopstvene potrebe, dok je Kana­da najveći izvoznik”, naveo je on. Mahunarke su zastupljene u Srbiji u proizvodnji i u ljudskoj ishrani ali ovaj deo Balkana je sklon da pojedinim vrstama mahunarki, poput soje, hrani stoku čije meso radije koristi u ishrani.

Nemci ukidaju rok trajanja namirnica

UN: Bez dovoljno hrane u 34 privrednika koji je dobio sumu od 12.000 evra u to vreme sada biti zazemlje traženo da vrati 7.000 evra. Pored Organizacija UN za hranu i po- “Hacigakis” subvencija, Grčka se ljoprivredu (FAO) saopštila je da takođe suočava sa pravnom bitkom 34 zemlje u svetu, od kojih 80% u zbog još dva paketa državne pomoAfrici, nema dovoljno hra­ne za svo- ći. je stanovništvo zbog ratnih sukoba, Porastao najviši vrh Velike suše i poplava. U izveštaju objavBritanije ljenom u sredu u Njujorku, FAO navodi da su ratni sukobi u Iraku, Najviši vrh u Velikoj Britaniji, Siriji, Jemenu, Somaliji i Central- Ben Nevis, porastao je za jedan menoafričkoj Republici imali pogubne tar od poslednjeg merenja, saopštili posledice na poljoprivrednu proiz­ su britanski naučnici. Prema novim vodnju, čime je dodatno pogoršana merenjima, planina je sada visoka humanitarna kriza u tim zemljama. 1.345 m umes­to 1.344 m koliko je Ti sukobi su negativno uticali i na zabeleženo 1949. godine, kada je situaciju u sused­nim zemljama is- posled­nji put mereno, prenosi Skaj crpljujući i njihove prehrambene njuz. Geometri kažu da promena mogućnosti. FAO procenjuje da će nije posledica tektonskih pokreta, ove godine prinos žitarica u svetu već je rezultat preciznijeg čitanja iznositi 723 miliona tona, što je za novim tehnologijama. “Interesa10 milio­na manje od rekordnog pri- ntno je koliko su geo­ metri 1949. nosa u 2015. bili blizu rezultatu”, kaže geodetski Grčka sluša EU: Ko je dobio konsultant Mark Grivs, čovek koji je otkrio promenu. Prilikom me12.000 evra vraća 7.000 renja, sedam geometara je 20 noći Grčki ministar za ruralni razvoj merilo planinu zbog loših vremenEvangelos Apostolu kaže da će od skih uslova, a novo merenje trajalo poljoprivrednika, koji su primili je dva sata zahvaljujući GPS tehnonajveće subvencije prvo biti traže- logiji. no da vrate pomoć. Evropski sud UN proglasila 2016. za Međupravde je doneo nepozivu presudu narodnu godinu mahunarki da su subvencije date nezakonito i naredio da se one vrate. Prvi poziOrganizacija UN za hranu i vi za povraćaj novca biće poslati na poljoprivredu (FAO) proglasila je adrese 12.000 poljoprivrednika koji 2016. godinom mahunarki sa ciljem su dobili državnu pomoć od preko da se podigne svest o mahunarka5.000 evra pojedinačno, te da Ati- ma kao sastavnom delu zdrave hrana očekuje da će od njih povratiti ne i podstakne njihova proizvodnja, ukupno 40 miliona evra. Od poljo- a tim povodom je ambasada Kanade 42

Ukidanje roka trajanja namirnica je način da se stane u kraj masovnom bacanju hrane, kaže nemački ministar poljopri­ v rede Kristijan Šmit. Preporučen rok upotrebe u Nemačkoj je uveden još pre više od 30 godina i tek u retkim slučajevima on zaista ima smisla, naročito kod nekih proizvoda koji su jes­tivi i godinama. “Mi masovno bacamo dobre namirnice jer su proizvođači postavili prevelike sigurnosne razmake do roka kad se proizvod kvari”, rekao je Šmit. On se zalaže da se tak­ve oznake o trajnosti proizvoda zamene inteligentnim pakovanjima kakva su već dostupna. Na primer, u pakovanja kao što su čaše za jogurt može se ugraditi čip koji meri kako se sadržaj proizvoda menja iz dana u dan.

Nikada više zaplenjene lažne hrane U sklopu zajedničke inicijative Europola i Interpola za zaštitu javnog zdravlja i bezbednosti u 57 zemalja je zaplenjeno više od 10.000 tona opasne lažne hrane i milion litara lažnog pića. Tokom operacije Opson V u Sudanu je otkriven šećer kontami­ niran đubrivom, Italijani su pronašli više od 85 tona maslina čija je boja “osvežena” bakar sulfatom a Grci tri ilegalne fabrike alkoholnih pića. Zvaničnici evropske i svetske policije ukazu­ju na potrebu još bliže saradnje zemalja i agencija širom sveta u borbi protiv kriminalaca koji vođeni profitom ne prezaju od ugožavanja zdra­vlja i života potrošača. U operaciji Opson je uhapšen veliki broj ljudi i istrage tra­ju.

AGROSVET

Britanski poljoprivrednici: Srce za Bregzit, razum za EU

Italijani “okupiraju” traže 500 hektara zemlje

Krim,

Kelogs i Mars obeležavaju GMO slatkiše

Britanskim poljoprivredicima srce može nalagati da glasaju za izlazak iz EU, ali to neće biti njihova odluka na biračkom mestu, smatra istraživač Instituta za evropsku politiku zaštite životne sredine (IEEP) Alan Bakvel. Poljoprivrednici u Velikoj Britaniji dobijaju i preko 50% ukupnih prihoda iz evropske kase, i sum­njaju da bi ih nezavisna Britanija toliko mazila, a veliki problem bila bi i neizvesnost koju bi doneli pregovori o uslovima trgo­ v ine sa EU nakon istupanja. Ministar poljoprivrede Džordž Jus­t is zalaže se za istupanje iz EU, i želi da ublaži strah tvrdeći da bi nezavisna Velika Britanija u najmanju ruku zadržala nivo poljoprivredne pomoći koji se odobrava unutar EU.

Grupa italijanskih investitora traži na Krimu 500 hektara zem­lje.

“Došli smo jer je Krimu potreban razvoj. Klima je ovde slična onoj u Tunisu, zato želimo da gajimo kulture koje uspe­vaju u Tunisu. Plan je da napravimo agro-industrijski park na 500 hektara zemlje”, rekao je Frančesko Lo Ludiće, jedan od članova italijanske delegacije posle sastanka za krimskim za­menikom premijera Ruslanom Balbekom. Investitori se nada­ju i da će privući desetine italijanskih kompanija koje rapolažu naprednim tehnologijama u poljoprivredi. Trenutno se najviše interesuju za grad­nju plastenika, ali i ulaganje u vinogradarstvo, stočarstvo i preradu poljoprivred­ nih proizvoda na Krimu. (b92)

Kompanije „Kelogs” i „Mars” počele su i zvanično da obeležavaju proizvode koji sadrže genetički modifikovane organizme (GMO). Nove deklaracije već su dobili popularne čokoladne bombonice „M end M“, „skitles“, „lajfsejvers“ i žvake „vrigli“, kao i žitarice proizvođača „Kelogs“. Ova novina u deklarisanju i veliki preokret na američkom tržištu hrane započeti su zbog stupanja na snagu zakona u Vermontu, prvoj američkoj saveznoj državi koja je 2014. godine propisala obavezno obeležavanje GM hra­ ne. ”Kelogs” se povinovao novim propisima i na svojim proizvodima, koji će se u maloprodaji pojaviti sredinom aprila, istakao oznaku „proizvedeno uz pomoć ge­netskog inženjeringa”. (

AGROSVET 43

/ AGROSVET

www.agromarket.rs

SIRAN 4O SC

AGRODIMARK

ŠAMPIONI U POLJU KUKURUZA!

AGROSVET

POLJOSTATISTIKA ↘ Priredili: Dragan Đorđevič, Momčilo Pejović.

Srbija osma na svetu po izvozu ruža

Proizvodnja cveća može biti dobar biznis i izvor sticanja zarade.

Do pre dve godine Srbija je bila osma zemlja u svetu po izvozu ruža jer je on u 2008. vredeo 1,2 miliona evra, a po podacima ekonomiste Miroslava Zdravkovića, u 2012, kao i dve godine kasnije, izvoz je po­rastao na 2,7 miliona evra, da bi prošle bio smanjen na 1,9 miliona. Kako je naveo, Srbija je kod ruža imala veću vrednost izvoza od svih susednih zemalja uzetih zajedno jer je izvoz Mađarske vredeo 1,35 miliona evra, Bugarske milion, a ostalih komšija manje od 30.000 evra. Razlog što je Srbija osma na svetu, po njegovom mišljenju, jeste izvoz u Rusiju, koji je povećan sa 428.000 evra u 2008. na 1,555 evra u 2013. godinu.

Izvoz voća Srbiji u 2015. doneo 583 miliona dolara

Iz Srbije je prošle godine na sve strane sveta izvezeno 454.444 tone raznog voća, za ukupan prihod od 583,40 miliona dolara. Količinski, to je 16% više nego 2014. kad je, takođe prema podacima PKS, izvoz bio 391.930 tona a priliv 552,40 miliona dolara. Najveći prihod u 2015. donela je malina, sveža i

smrznuta, jer je izvozom 100.233 tone obezbeđen priliv 280,61 mi­ liona dolara. Vodeći kupci bili su iz Nemačke, Francuske, Belgije, Švedske i Austrije. Plasman jabuke (178.414 tona u Rusku Federaciju) doneo je 102,09 miliona dolara, sveže i smrznute višnje (26.539 tona) 31,42 miliona, sveže i smrznute jagode (8.889 tona u Rusiju) 16,35 mi­liona a 4.602 tone trešnje 7,34 miliona dolara.

U odnosu na devedesete broj živine prepolovljen

Skoro sve naše komšije izvoze više živinskog mesa i jaja, a ako je za ute­hu, rast naše prodaje u inostranstvu u poslednjih sedam godina povećan je 2,6 puta, pokazala je analiza por­tala “Makroekonomija”. Srbija je na listi najvećih izvoznika svežih jaja u ljusci na 42. mestu (1,8 miliona evra) u poslednje dve godine. Od susednih zemalja bolje su rangirani Bugarska na 21. mestu (8,6 miliona), Rumunija na 27. (6 miliona) i BiH na 39. mestu (2,4 miliona evra). Mađarska je bila tik iza Srbije sa samo 12.000 evra manjom vrednošću izvoza, dok je Hrvatska na 49. mestu. ”Srpska jaja prodaju se samo u tri zemlje – u Crnoj Gori, BiH i Make­doniji, dok ih Slovenci šalju u čak šest zemalja”, navodi Miroslav Zdravković, urednik portala “Makroekonomija”. Kad je reč o izvozu živinskog mesa, on ističe da cela Srbija izveze ćuretine za samo 40.000 evra, a mesa gusaka i pataka za tričavih 14.000 evra, što 45

govori da se ni ovde, kao u mnogim oblastima, ne ko­r isti potencijal Srbije. Verovatno nikog ne iznenađuje podatak da je u odnosu na devedesete broj živine sa oko 30 miliona kokošaka, gusaka, ćuraka i pa­taka prepolovljen. Najgore stojimo sa izvozom zamrznutih delova i iznutrica pilića, gde smo na 67. mestu.

Po prodaji svežih delova i iznutrica, kao i zamrznu­t ih celih pilića zauzimamo 43. mesto, ali ova kategorija je donela najviše novca, 4 miliona evra od ukupno 9,2. Najbolje smo plasirani kod plasmana svežih ce­lih pilića - tu smo 27. Zdravković ističe da su ga ovi podaci, kao Pomoravca, duboko razočarali. ”Celo Pomoravlje od Varvarina i Ćićevca do Smedereva i Požarevca moglo bi da živi i uživa samo da namnoži živinu i sitnu stoku. Ovako ostaje samo da konstatujemo da su u okruženju od nas u tome dosta bolji”, zaključuje on. Zdravković primećuje i da visoke stope rasta izvoza poljo­ privrednih proizvoda iz većine zemalja dovode do dodatnog pitanja kako je ekonomska kriza uticala na ovaj sek­tor? U situaciji kad milioni ljudi žele da uđu u Evropu, kako iz ratom ugroženih područja, tako i u potrazi za boljim životom, usled demografske eksplozije koju ne prati ekonomski rast, logično je da potražnja za hranom raste i da, koliko god finansijske institucije ma­ nipulisale cenama primarnih proiz­ voda, raste i svetski izvoz. ”To znači da je prosečna geometrijska stopa rasta izvoza industrijskih proizvoda 2,4%, a poljoprivrednih 5,2%, te da razmena agrarnih proizvoda raste više nego dvostruko brže od industrijske”, objašnjava Zdravković.

Trendovi u trgovanju žitaricama na svetskom nivou Proizvodnja kukuruza u 2015. godini je manja za 2,2 % nego u 2014. godini pre svega zahvaljujući padu proizvodnje u SAD-u, najvećem svetskom proizvođaču kukuruza.

Takođe Evropa je zabeležila veliki pad u proizvodnji. U Kini (5%) kao

AGROSVET

i u celoj Aziji je zabeležen značajan porast proizvodnje. Najveća cena u zadnjih 10 godina je zabeležena 2012/13. i to 311 dolara/toni a 2014/15. je iznosila 173 dolara/toni.

rasla u 2015. godini za 2 miliona tona i to zahvaljujući povećanoj proizvodnji u Australiji (7%), Rusiji, Ukrajini (7%), Kini (3%), Turskoj (18%), Maroku i SAD-u (5%).

Veća proizvodnja, velike zalihe i velika konkurencija u trgovini doveli su do nižih cena pšenice, pri čemu se predviđa i manja trgovina 2016 godine, pri čemu su zalihe u 2015 godini dostigle najveći nivo u zadnjih 13 godina. Proizvodnja pšenice na svetskom nivou je po-

Svetska trgovina pšenicom u 2015/16. (jul/jun) je prognozirana na 150 miliona tona, oko 6 miliona tona manje nego 2014/15. Predviđa se povećan izvoz iz Rusije i Ukrajine zbog pada nacionalne valute.

Tabela 1. - Statistika proizvodnje i trgovine kukuruzom na svetskom nivou (FAO, Biannual Report on Global Food Markets, October 2015) 46

®

tEmEljno i ciljano na vaši.

Efikasan jEdinstvEn održiv ekonomičan

AGROSVET

SVETSKI DAN ŠUMA↘ Priredio: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

K

U Beogradu su gradske vlasti, zajedno sa najboljim studentima Šumarskog fakulteta, zasadili 25 stabala poljskog jasena (Fraxinus angustifolia) u Bajfordovoj šumi, nekadašnjoj Banjičkoj šumi.

na akcija u šumi Košutnjak u Beogradu, zajedno sa đacima Osnovne škole „Karađorđe“. Sa polazišta, poznate Hajdučke česme, učesnici akcije otisnuli su se kroz šumu Košutnjaka, saznajući mnogo značajnih informacija o ovom zaštićenom području, njegovoj istoriji, ali o njenim prirodnim vrednostima i značaju za ukupni kvalitet življenja u gradskoj sredini. Šuma Košutnjak je jedan izuzetno važan prirodni resurs grada Beograda, koji predstavlja složen ekosistem sa velikim brojem različitih vrsta flore i faune.

Svetski dan šuma tradicionalno obeležava i Zavod za zaštitu prirode Srbije sa namerom da podseti na značaj i korist šuma, ali i na neophodnost njihove zaštite i očuvanja kao dragocenog prirodnog resursa.

Ove godine izvedena je edukativ-

Učenici Šumarske škole iz Kraljeva, su Svetski dan šuma, 21. mart, obeležili radno, pošumljavajući terene u okolini Kraljeva. U saradnji sa JP „Srbijašume“, učenici drugog razreda Šumarske škole, smera šumarski tehničar, posadili su preko

ao i do sada, tako je i ove godine, različitim akcijama vezanim za pošumljavanje i edukaciju građana o značaju i očuvanja šuma u Srbiji obeležen 21. mart, Svetski dan šuma. Aktivnosti su se dešavale od glavnog grada do lokalnih samouprava koje su shvatile značaj brige o šumama.

48

600 sadnica bora na brdu Ćava, koje je bilo zahvaćeno požarom pre nekoliko godina. Pošumljavanje predstavlja jedan od poslova kojim će se budući šumarski tehničari baviti kroz svoju profesiju. Sađenjem sadnica ostavljaju budućim generacijama lepšu i šumovitiju Srbiju, odnosno pokazuju svim generacijama kako se priroda čuva i unapređuje. Čuvajući šume čuvamo i gljive, lekovito bilje, šumske plodove, divljač i sveukupnu prirodu Srbije i sveta!

Inače, Svetski dan šuma ustanovljen je pre 45 godina u cilju podsećanja na njihov značaj i da bi se istakle brojne koristi koje čovečanstvo ima od njih. Obeležavanje Svetskog dana šuma pokrenula je Generalna skupština evropske konfederacije poljoprivrede još 1971. godine, kada je Organizacija UN za

AGROSVET

hranu i poljoprivredu – FAO, prihvatila ovu inicijativu, smatrajući da će se time doprineti jačanju uverenja najšire javnosti o značaju šuma i njenoj vrednosti i ulozi čoveka – zaštitnoj, proizvodnoj i rekreativnoj. Za obeležavanje simbolično je odabran 21. mart, prvi dan proleća, u znak buđenja prirode i vegetacije, ali i kao znak novog početka, večitog obnavljanja života.

Ovogodišnji Svetski dan šuma je obeležen pod sloganom “Šume i Vode” jer su šume prirodna brana za sprečavanje erozivnih, destruktivnih i poplavnih talasa koji su se dešavali i još uvek su prisutni na našem području. Jedan hektar šume je sposoban da veže oko 250 litara vode po metru kvadratnom, što ukazuje koliko je velika uloga šuma u sprečavanju poplava. Nažalost, ovaj dragoceni resurs je u Srbiji ugrožen zbog nekontrolisanih seča.

Površine pod šumom u svetu u 2015. iznosile su oko 3.869 miliona hektara, što je skoro trećina ukupne površine Zemlje. Najšumovitije zemlje sveta na osnovu statistike Svetske banke su Gabon 88%, Finska 73%, Japan 68%, Južna Koreja 64%, Brazil 59%, Rusija 50%, Severna Koreja 44%, Kanada 38%.

Međutim, za poslednjih 25 go­ dina svet je izgubio oko 300 miliona hektara šuma ili oko sedam procenata u odnosu na 1990. godinu.

Preterano korišćenje šuma dovelo je do konstant­nog smanjivanja površina pod šumom i do degradacije životne sredine. Opšte i zdravstveno stanje šuma u Evropi progresivno se pogoršava. Problem sušenja šuma u Srbiji, kao i u celom sve­t u, a posebno u industrijski razvijenim zemljama, već ima razmere katastrofe, navodi se u redovnim godišnjim saopštenjima FAO.

odsto. Prostornim planom Republike Srbije postavljen je cilj da se sa sadašnjih 26,7 odsto teritorije šumom, do 2050. godine poveća na 41,4 odsto.

Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom, od ukupne površine njene teritorije 29.1% nalazi se pod šumom, odnosno 2.252.000 ha.

Od toga u državnom vlasništvu je 1.194.000 ha ili 53%, a u privatnom vlasništvu 1.058.387 ha ili 47%.

Gledano po regionima, šumovitost Vojvodine je 7.1%, dok je šumovitost centralne Srbije znatno veća i iznosi 37.6%. Šume su najraznovrsniji biološki ekosistem na kopnu, dom za više od 80% vrsta životinja, biljaka i insekata. One takođe pružaju sklonište, posao i sigurnost za šumskezavisne zajednice. Ipak, bez obzira na sve, ove neprocenjive ekološke, ekonomske, socijalne i zdravstvene benefite, globalno krčenje šuma nastavlja se alarmantnom brzinom, 13 miliona hektara šuma se godišnje uništi. Krčenje šuma čini 12 do 20 posto globalnih emisija štetnih gasova koji doprinose klimatskim promenama.

Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa štetnim posledicama, među kojima su prvenstveno promene zemljišta i klime, kao i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Zemljište, koje nakon seče šume ostaje ogoljeno i bez zaštite

Šumovitost naše zemlje u odnosu na globalni aspe­kt bliska je svetskoj koja iznosi 30 odsto, a znatno je niža od evropske koja je u proseku oko 46 odsto. Ukupna površina šuma u Srbiji iznosi oko 2,3 miliona hek­tara, od čega je u državnom vlasništvu 53 %, a u privatnom 47 49

drveća, osim što je izloženo eroziji, ono u velikoj meri gubi sposobnost apsorbovanja vlage, te se rasipa i postaje neplodno. Seča šuma dovodi i do velikog smanjenja biološke raznolikosti na određenom području, pa nestaju brojne i nekad vrlo raširene vrste biljnog i životinjskog sveta.

Povećanje površina pod šumama ima neprocenjiv značaj za očuvanje životne sredine, a kvalitet životne sredine direktno zavisi od stepena šumovitosti. Zato se šume moraju čuvati i negovati, jer negujući šume održavamo život na zemlji. I zato, ne sećati se šuma samo za 21. mart, već svakog dana jer su nam «pluća planete Zemlje» neophodna.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET

STOČARSKI KUTAK↘ Priredio: Dragan Đorđević

Ponovo se pojavila bolest “ludih krava” u Francuskoj Francuska je otkrila izolovani slučaj bolesti “ludih krava”, prvi put od 2011. godine, saopštilo je francusko ministarstvo pol­ joprivrede.

Slučaj goveđe spongioformne encefalopatije (BSE) identifikovan je u severoistočnom regionu Francuske, Arde­ni, u blizini granice sa Belgijom, prenosi agencija Frans pres.

“Sumnjivi slučaj BSE, identifikovan kod petogodišnjeg grla uginulog na jednom poljoprivrednom gazdinstvu u Ardeni, potvrdila je 23. marta referenta laboratorija Evropske unije”, navodi se u saopštenju ministarstva. Kako se dodaje, slučaj je prijavljen Evrops­koj komisiji, pariskom veterinarskom regulatoru i Svetskoj organizacija za zdravl­je životinja (OIE).

Nove mere za borbu protiv bolesti životinja Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su paket mera za borbu protiv epidemija bolesti životinja uz istovremenu bri­ g u o njihovoj dobrobiti. Nacrt novog propisa fokusiran je na prevenciju bolesti, hitne mere u slučaju pojave bolesti i od­govornost svih aktera - vlasni-

ka životinja, veterinara, trgova­ ca.

Predviđena su zaduženja institucija i vlasnika životinja sa ciljem da se spreče bolesti koje mogu značajnije da utiču na javno zdravlje, dobrobit životinja i poljoprivredu. Očekuje se da se svi poljoprivrednici, vlasnici zemlje i trgovci stokom vode principima do­bre prakse kada je reč o nezi životinja i da koriste veterinarske lekove odgovor­no i promišljeno.

Samo jedna organska mlečna farma u Srbiji Svake godine Danska izveze hranu u vrednosti od 13 milijardi evra a svoju šansu prepoznala je i u organskoj pol­joprivredi, posebno u mlečnom gove­ darstvu. Samo u prošloj godini proiz­ vedeno je oko 500 miliona kilograma organskog mleka. Ta zemlja broji više od 300 organskih farmi. Prosečna or­ ganska farma u Danskoj broji 200 grla. Muzni prosek po kravi godišnje dostiže čak 11.000 litara mleka.

“Ako želiš da proizvodiš organski moraš biti siguran kako ćeš prodati sirovinu. Trenutno mlekare imaju potrebu za organskim mlekom i bilo bi dobro da što više konvencionalnih farmera započne kon­ verziju i postanu organski”, kaže Birgit Sangard Ingvorsen iz danskog poljo­ 50

privrednog savetodavnog servisa.

“U ovom trenutku ovaj biznis u Srbiji nije isplativ bez obzira što država pomaže subvencijama koje i nisu baš velike. Mi razumemo da nema para i da je teško, ali treba isplativost posmatrati i kroz efikasnost u proizvodnji”, kaže Jovan Popović, direktor proizvodnje na jedi­ noj organskoj farmi mleka u Srbiji.

Kompanija “Global seed” zasnovala je organsku proizvodnju u Čurugu, na površini od 1.740 hektara. Ova farma prostire se na površini od 32 hektara a broji čak 2.257 grla. Organska proiz­vodnja mleka u Srbiji u ovom mo­mentu nije isplativa. Danski farmeri veliku pomoć imaju od nacionalnog organskog brenda ”Organska Danska” sa čijim značenjem je upoznato čak 97 odsto građana.

“Ljudi u Danskoj vole organske proizvode i potražnja je jako velika.

Oko 70 odsto ljudi je veoma zainteresovano da kupuje organske proizvode. Mi želimo još više kupaca svakoga dana”, navodi Helena Birk, predstavnica Nacionalnog organskog brenda “Organska Danska”.

“Danska je daleko odmakla kada je u pitanju tržišni udeo organskih proizvoda. On čini 20 odsto od ukupne količine hrane koja se proda. U Evropi je prosek dva odsto. Hajde da nam u Srbiji bude cilj da u narednih 10-ak godina imamo bar ta dva procenta”, kaže Saša Vitošević, član Upravnog odbora Centra za or­ gansku proizvodnju. Da je organsko mlečno govedarstvo u našoj zemlji još uvek u povoju govori i činjenica da je ova farma i dalje jedina u zemlji koja posluje na ovaj način. Bilo bi dobro da se lanac širi a da farmeri sarađuju i zajedničkim snagama izlaze na tržište što bi doprinelo većem ineteresovanju za organske proizvode. Upravo je to je­ dan od puteva kojim već decenijama idu danski farmeri.

BESPLATNA REGISTRACIJA

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014

NAMA VERUJU web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet