AGROSVET 75

BESPLATAN PRIMERAK

god.XIII br.75

AGROSVET

• NEŽELJENE GOŠĆE • BILJKA BOGA SUNCA • MALINA-II deo

maj 2016.

AGROSVET 75 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/74-81-920 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Dušica Bec REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Igor Šćekić Olivera Gavrilović ŠTAMPA: „Kip Kap“ Loznica Tiraž 7000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - rukovodilac stručne službe, DC S. Mitrovica 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš, 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac, 063/105-81-94 Momčilo Pejović - DC Subotica, 063/693-147 Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175 Igor Šćekić - DC Sombor, 069/510-61-21 Miloš Stojanović - rukovodilac sektora ishrane bilja, DC Valjevo, 063/414-722 Milan Raković - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078 Goran Radovanović - DC Niš, 069/50-70-979 Bojana Stanković - DC Kragujevac, 063/861-86-33 Dragiša Vuković, DC Kragujevac, 062/608-661 Milan Kusalo, DC Zrenjanin, 069/508-65-55

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278 Marko Minić, 069/511-06-44

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76

DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641 Marko Vidaković, 069/50-808-76

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Podgorica DC Bijeljina Spaso Popović, + 382 67 207-104 Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Gojko Ljumović +382 69 183-032 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Milica Pavicevic, +382 69 388-778 Jovo Vujević, + 387 65 189 104 Miroslav Vesić, +387 66 394-750 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 983-150 Maja Mirković, +387 65 146-875 Lolo Marčeta +387 65 867-775

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

DC Priština Naser Spahiu +386 49-733-814 Nerdian Ahmedi +386 49-869-333 Eljmaz Orana +386 49-733-815

SADRŽAJ REČ UREDNIKA ↘

4

MALINA U VOJVODINI. DA ILI NE, PITANJE JE SAD? ↘

6

MALINA - II deo ↘

9

GAJENJE I ZAŠTITA VIŠNJE U SRBIJI ↘

14

SAČUVAJMO PRINOS SUNCOKRETA ↘

18

Ramularia collo cygni – NOVA BOLEST NA NAŠIM NJIVAMA ↘

20

PČELARENJE ↘

22

EKOLOŠKE CRTICE ↘

31

GOŠĆE KOJE NE ZASLUŽUJU GOSTOPRIMSTVO ↘

32

BILJKA BOGA SUNCA –NEŽNA MAJKA ISCELJENJA ↘

36

MAK, TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ↘

38

POLJOSTATISTIKA ↘

42

BALKANSKI SAMIT ŠUMARSTAVA ↘

44

DRUGI PIŠU ↘

42

POLJOSTATISTIKA ↘

46

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘

48

ŠUMARENJE ↘

50

AGROSVET

REČ UREDNIKA↘

P

oslednjih dana, kako u elektronskim, tako i štampanim medijima, veliku pozornost je privukla vest da je u Južnoj Koreji sve popularniji život na selu i bavljenje poljoprivredom i to onom poljoprivredom u kojoj informacione i komunikacione tehnologije olakšavaju izvođenje nekih poslova. Naime, razvoj tzv. „pametnih farmi“ omogućuje da se vode poslovi, tj. upravljaju životnom sredinom uključujući kontrolu vlažnosti i temperature. Svi integrisani podaci stižu do mobilnog telefona i sada on, telefon ili vlasnik telefona, to niko nije pomenuo, preduzima odgovarajuće mere. Prema podacima iz južnokorejskog Ministarstva poljoprivrede, proizvodnja na „pametnim farmama“ je porasla za 25,2%, profit za 30,6 %, a rashodi za radnu snagu su se smanjili za 9,5%. Čudo! Čudo neviđeno! Svakako da su ovo cifre za poštovanje, mada sve to pomalo liči na selfi, fejs, tvit, blog...

Pripadam onim starovremskim koji kažu „Ja sam ipak za poljoprivredu sa ljudskim licem“. A to znači da se i pored svih novotarija, njiva, kako se to nekad pričalo, mora pregaziti. Moraš da znaš i gde voda leži, i gde je pesak, i da li je prvo kolence, i gde probije prva pega plamenjače, i gde...

A to znači da imaš dovoljno „kilometraže“ i znanja da se zimi u nekoj hladnoj školskoj učionici odgovoriš na sva pitanja poljoprivredno-stočarskokafilerijskog tipa (što bi rekao Radmilović Zoran), znači i da se sretneš na njivi, u zasadu sa ratarom, voćarom, da rešiš problem i da se, ono što je još važnije, sledeće godine opet sretneš u onoj učionici ili na njivi i možeš da ga pogledaš u oči.

Pripadam onoj generaciji koja pamti kako su nekada u meteorološkim stanicama meteorolozi mastiljavom olovkom i digitronom izračunavali tačku rose te fiksnim telefonom sa okruglim brojčanikom i crnom slušalicom najavljivali mraz u ranim jutarnjim časovima. Kako nam je makar to nedostajalo 27. aprila? Za neupućene, tog jutra je od 0 sati i 34 minuta pa sve do 5 sati i 12 minuta temperatura vazduha na području centralne, jugoistočne i južne Srbije na 5 cm bila i do - 6, a na 2 m i do – 3,50C. Nije bilo meteorologa, nije bilo starog telefona, nije bilo TV vremenske prognoze, ni Biljane, ni Lidije... Bio je samo mraz. Posle mraza ostale su samo štete i još veći finansijski minus naših proizvođača.

A možda informacione i komunikacione tehnologije koje olakšavaju izvođenje nekih poslova i nisu tako loše. Barem bi na ekranu mobilnog telefona izašla poruka da će biti mraza. Nekad je i to dovoljno.

4

Stojimo iza najšireg portfolia kvalitetnih proizvoda koji: -

ulivaju poverenje kupcima,

-

primenom spajaju profitabilnu proizvodnju koja čuva životnu sredinu,

-

su garant za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane,

-

ima odličan odnos cene i kvaliteta,

Agromarket, neko ko sa punim razlogom može da kaže, da već 25 godina NAMA VERUJU.

www.agromarket.rs

/agrosvet

AGROSVET

MALINA U VOJVODINI. DA ILI NE, PITANJE JE SAD?↘ Priredio: Miloš Stojanović, dipl. inž. polj go zasenčene tj. koje nisu celi dan osunčane već se drugi deo dana nalaze u zasenčenju od bukovih šuma.

Malo je ovakvih parcela u Srbiji, ali verujte na reč, kod proizvođača koji gaje malinu na ovakvim terenima nema problema u proizvodnji, i oni uz primenu kompletnih agrotehničkih mera (navodnjavanje, dobra ishrana i zaštita) u malini dobijaju pune rodne potencijale.

I

li proizvodnja remotantnih sorti MALINE u regionima Srbije gde joj nije prirodno stanište. Malina, kako neki u šali ili zbilji rekoše „Crveno zlato naše poljoprivrede“ uspeva u dobro poznatim malinarskim regionima Srbije, kao što su ariljski, valjevski, ivanjički, požeški, mačvanski i od skoro bajno-baštanski. Voli laka porozna tj. lako propusna planinska zemljišta, sa visokim sadrzajem organske materije (preko 3 %) i slabo kiselom hemijskom reakcijom (pH od 5,5 do 6,5). Blagu planinsku klimu gde u prolećnom periodu nema visokih dnevnih temperatura, i što je najbitnije voli blizinu bukovih šuma i parcele koje su bla-

Ali, ne mogu svi proizvođači imati idealne parcele i staništa za proizvodnju maline. Sama rečenica da je ona „Crveno zlato...“, govori nam da je dobar posao gajiti malinu, jer profit koji ona obezbeđuje proizvođačima u prethodnih 3-5 godina nije ni malo zanemarljiv i ne može se uporediti ni sa jednom drugom gajenom kulturom u voćarstvu. Želeli mi to da priznamo ili ne, jednostavno je tako, jer se površine pod malinom u Srbiji intezivno šire i to u regionima gde se ona nikada do sada nije gajila, kao što su jug i istok Srbije (preko 300 hektara poslednjih godina), Šumadija pa čak i Vojvodina. Upravo zbog toga nastaju veliki problemi u proizvodnji (sušenje zasada, širenje bolesti....) što direktno utiče na sanjenje prinosa i rodnog potencijala određenih sorti maline tipa Willamet ili Miker. Uz mnogo veće troškove proizvodnje i agrotehničke mere koje se moraju primeniti u zasadima maline koja se gaji u netipičnim regionima , a sa druge strane manje dobijene količine, smanjuje se profit, što izaziva nezadovoljstvo kod proizvođača.

Interesantni regioni gde je od skoro počela da se gaji malina i to samo remotantne sorte Polka ili Polana, su regioni u Vojvodini. Poljoprivredni proizvođači iz okoline Zmajeva, Bačkog Dobrog Polja, Vrbasa, Kule, Odžaka, Silbaša i drugih mesta u Bačkoj, pored svog redovnog posla proizvodnje ratarskih kultura, počeli su gajenje maline i to uglavnom sorti poljske selekcije, (Polana i Polka) na manjim površinama i došli do određenih rezulata.

Kada su videli da zasadi opstaju i da dolaze do nekih rezultata u proizvodnji, počeli su dalje da se šire i usavršavaju proizvodnju.

6

A šta kaže nauka, može li malina da uspeva i bude rentabilna u regionima gde se do sada nije gajila i to pogotovo u Vojvodini? Često se u praksi nauka razilazi sa mišljenjem u odnosu na dobru poljoprivrednu proizvodnju, pa zbog toga dolazi do sukoba u mišljenjima između proizvođača i poljoprivrednih stručnjaka. Zbog toga proizvođači često kažu: „Ma rekao mi je inženjer da uradim ovako, a kada uradim drugačije mnogo je bolje, tj. Nikada ne bude kako je inženjer rekao, znam ja bolje od njega’’. A stručnjaci često kažu: ’’ Sigurni smo da nikada ne urade kako smo im rekli, nije dobro primenio sredstva za zaštitu ili ishranu bilja’’.

Jednostavno, moramo naučiti da se slušamo međusobno, i da povežemo što bliže praksu i nauku, jer jedino tako možemo usavršiti proizvodnju i krenuti dalje sa kvalitetom i kvantitetom u poljoprivredi. Nekada je proizvođač u pravu, ali često i stručnjak, inženjer poljoprivrede.

Ipak, samo zajedničkim radom i poverenjem možemo napraviti da malina uspeva u Vojvodini.

Ali manimo se motivacionih govora, već krenimo na ključne probleme u proizvodnji maline i njihovo rešavanje: ZEMLJIŠTE – često kažemo da je nezamenjiv prirodni resurs, nešto što smo dobili u nasledstvo od prirode i što moramo sačuvati i preneti na buduće generacije u nasleđenom stanju, a možda čak i boljem stanju nego pre. Bački dobro poznati Karbonatni černozem, najbolji tip zemljišta u Srbiji, plodan, sa dobrim fizičkim i hemijskim osobinama, sa uglavnom dobrim sadržajem humusa ( preko 3 %), ali za gajenje maline sa jednom velikom manom, a koja se veoma teško popravlja, visok sadržaj kalcijum karbonata u zemljištu i visoka alkalnost tj. pH preko 7,5 jedinica. Setimo se bilo koja sorta maline voli pH od 5,5 do 6,5 jedinica.

NAVODNJAVANJE – kako definisati malinu kao biljku koja ima određene potrebe za vodom, to možemo staviti u jednu rečenicu: ’’Malina traži veliku količinu vode, ali ne trpi visoku vlagu u zemljištu’’. Zato je treba kvalitetno navodnjavati i dati joj ono što traži što je preciznije moguće sa manjim količinam vode u kraćim vremenskim intervalima (npr. ne jednom dnevnom 3 sata navodnjavanja, već 3 puta dnevno po 1 sat navodnjava-

AGROSVET

nja). Druga bitna stvar je kvalitet vode za navodnjavanje, odnosno hemijski sastav vode. Bački bunari imaju dobru izdašnost i kapacitete tako da količina nije problem, ali je problem hemijski sastav vode. Opet problem visoka alkalnost vode kao i zemljišta pH preko 7.5 , visok sadržaj gvožđa, kalcijuma, bikarbonata, a i ponekad natrijuma u vodi takođe prave velike probleme u proizvodnji maline u Vojvodini. To se mora i može reštiti, kao i zemljište, samo proizvođači moraju da slušaju i primenjuju struku.

KLIMA – opet problem. Proleće i leto znaju da budu žarka sa visokim dnevnim temperaturama, nema bukovih šuma koje će praviti hladovinu u drugom delu dana, nema ekspozicije terena. Sve je rešivo, ali uz velika ulaganja koja su trenutno isplativa u poređenju sa cenom maline u predhodne 2-3 dodine. Agrotehničke mere postavljanja mreža za zasenu i protivgradnih mreža, sistem navodnjavanja orošavanjem tj. podizanje vlažnosti vazduha u zasadu i samim tim spuštanja temperature vazduha, sve su to mere koje se mogu i moraju uraditi da bi omogućili proizvodnju maline u Vojvodini.

REŠENJA KOJA DAJE FITOFERT ISHRANA BILJA - da bi smanjili alkanost zemljišta i vode za navodnavanje i doveli pomenute parametre na optimalne vrednosti za rast i razviće korena maline treba uraditi određene mere. U osnovnom đubrenju pred početak vegetacije, u februaru ili martu mesecu primenjivati hemijski kisela mineralna đubriva tipa UREA, AN ili Amonijum sulfat od azotnih đubriva, Kalijum sulfat granulisani od kalijumovih đubriva i MAP (11:52:0) od fosfornih đubriva. Ako proizvođač želi da koristi NPK formulaciju mineralnih đubriva, onda treba da bira formulaciju sa što više kalijuma, tipa NPK 6:12:24 ili 5:10:20 ili 6:6:24, ali da kalijum bude iz kalijum sulfata. Od vodotopivih đubriva koja se koriste kroz sistem kap po kap u toku vegetacije, treba koristiti NPK KRISTALNA đubriva koja imaju kontrolu pH vrednosti vode za navodnjavanje, tipa FitoFert Kristal Berry (14:8:30 + 2 MgO + me), FitoFert Kristal 10:40:10, FitoFert Energy Balance 20:10:20, FitoFert Energy Active 15:5:33 i FitoFert Energy Finish 0:10:45.

Ova đubriva se koriste prema pro-

pisanom planu prihrane maline u toku fenofaza razvića maline.

I najbitnija mera u rešavanju problema visoke alkalnosti zemljišta i vode za navodnjavanje je primena preparata Fitofert pH Green kroz sistem kap po kap u toku intezivne vegetacije maline. Ovaj proizvod je organiski preparat koji smanjuje pH i EC vrednost vode za navodnjavanje, pravi postojeće elemente u vodi još pristupačnijim za koren biljke, neutrališe negativno delovanje natrijuma u vodi i čisti sistem kap po kap od zapušavanja usled velike količine gvožđa i kalcijuma u vodi za navodnjavanje.

Sa druge strane kada FitoFert pH Green preko vode dođe u zemljište, nastavlja da radi i u zemljištu i obara i pH vrednost zemljišta tako što razara kalcijum karbonat u zemljištu i na taj način pravi pristupačan kalcijum za koren biljke. NAČIN PRIMENE JE LAK I JEDNOSTAVAN – isto kao i vodotopiva đubriva kroz sistem kap po kap, rastvara se u tanku sa vodom i preko odgovarajućeg uređaja za prihranu daje se kroz sistem. Količina FitoFert pH Green zavisi od kvaliteta vode i zemljišta gde se gaji malina, a kreće se od 3-5 kg/ha na svakih 10-15 dana kroz sistem kap po kap u periodu od sredine aprila do početka septembra meseca. Obavezno ide i sa đubrivima koja se puštaju kroz sistem i to 100 grama FitoFert pH Green ide na svaki kilogram đubriva koji su pušta u prihrani.

Da bi se lakše razumeo način rešavanja problema kvaliteta zemljišta i vode za navodnajvanje u daljem tekstu je dat jedan primer profesionalnog programa prihrane maline sorte Polana na tipičnom bačkom zemljištu za planirani prinos od 20 tona po hektaru.

Osnovno đubrenje: početkom marta meseca u redove sadnje ubaciti NPK zemljišno đubrivo tipa 6:12:24 u količini 300 kg/ha ili granulisani kalijum sulfat u količini 150-200 kg/ha + azotno đubrivo UREA 150 kg/ha. Pred početak vegetacije u redove sadnje razbacati azotno đubrivo AN u količini 100 kg/ha.

Fertigacina programe prihrane maline: na početku vegetacije kod početka rasta lastara kroz sistem kap po kap raditi Fitofert Humistart (5,0 7

l/ha) + FitoFert Kristal 10:40:10 u dozi od 20 kg/ha. Treba sačekati da se zemljište malo ugreje pa onda pustiti kroz sistem.

Nakon 10 do 15 dana kroz sistem uraditi FitoFert Energy Balans 20:10:20 (20 kg/ha) + FitoFert Humiflex u dozi od 10 l/ha + Amonijum sulfat (20 kg/ha). Ne zaboravite, Kalcijum nitrat u dozi od 30 kg/ha, mora da ide odvojeno.

Od kraja aprila do sredine juna meseca, treba kroz sistem ubacivate FitoFert Kristal Berry (50 kg/ha) + FitoFert BioFlex-L (3,0 l/ha) + AN (30 kg/ha). Ove količine podeliti na 5-7 puštanja na razmacima od 7-10 dana. Odvojeno ide Kalcijum nitrat u količini 20 kg/ha + FitoFert Humiflex (10 l/ha).

U toku jula meseca do sredine avgusta kroz sistem kap po kap treba raditi FitoFert Kristal Berry u količini 50 kg/ha + FitoFert Humisuper Plus (5,0 l/ha). Ove količine podeliti na 5-6 puštanja na razmaku od 5-7 dana.

Krajem avgusta i tokom septembra meseca treba raditi FitoFert Kristal Berry u količini 20 kg/ha + FitoFert Kristal 4:10:40 u količini 10 kg/ha. U dva puštanja po polovinu količine na razmaku od 7 dana.

UZ SVAKO PUŠTANJE HRANE KROZ SISTEM KAP PO KAP IDE I PREPARAT FitoFert pH Green (za smanjenje alkalnosti zemljišta) u količini 100 g na svaki kg ili litar đubriva koji ide u sistem kap po kap.

Odvojeno kada ne ide fertigacija, može se puštati sam preparat FitoFert pH Green u količini 3-5 kg/ha, i to na svakih 10-15 dana.

NAPOMENA: Zadate količine su na površini od 1 ha ili 5000 m dužnih zasada maline. Ako se rade manje površine, treba smanjiti količine đubriva.

Na pitanje postavljeno u naslovu teksta, odgovor je jednostavan, da, ali po pravilima struke ili ti FitoFert pravilima.

AGROSVET

Senzacionalno Štiti malinu od truleži (Botrytis cinerea) i sušenja lastara (Didymella applanata)

Bayer d.o.o.

Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, www.cropscience.bayer.rs 8

AGROSVET

MALINA - II DEO ↘ Priredila: Bojana Stanković, dipl. inž. polj. vlažnost vazduha oko plodova i izdanaka, što pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama. Divlja malina i kupina koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takode mogu predstavljati problem. One su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih patogena te ih treba eliminisati u krugu od 200 metara oko zasada.

U

prethodnom broju upoznali smo se sa poreklom, osobinama i vladajućim sortimentom maline. U narednim redovima predstavićemo ono što je za proizvođače značajno, gde i kako formirati, malinjak i šta preduzeti u kvalitetnoj nezi i zaštiti maline kako bi nam ona to kroz rod i kvalitet vratila.

Orografija. Orografski činioci obuhvataju: nadmorsku visinu, položaj i ekspoziciju. U našoj zemlji plemenite sorte maline uspevaju na 400-800 m nadmorske visine. Položaj znatno utiče na izmrzavanje maline. Malinjake treba podizati na položajevima sa dobrom vazdušnom drenažom. Malina izmrzava u širokim dolinama sa uskim izlazom, u uskim uvalama, i na položajima koji su na udaru hladnih vetrova (severac, košava...), pa takve položaje treba izbegavati pri podizanju malinjaka. Severne ekspozicije su hladnije i vlažnije od južnih, istočnih i zapadnih pa su u našim prilikama najbolje za malinu.

Izbor mesta i položaja za malinjak. Kao višegodišnja kultura malina ostaje na istom mestu 10,15 i više godina. Stoga je veoma bitno da se za malinjak odabere pogodno mesto. Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena dovoljnom količinom vlage i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Promenljive zimske i prolećne temperature prouzrokuju većinu oštećenja. U našem podneblju malina daje najbolje rezultate kad se gaji na blago nagnutim (do 10%) severnim ekspozicijama. Na takvim položajima ne zadržava se voda i hladan vazduh, dok je snežni pokrivač obično dugotrajan. Previše nagnuti položaji (preko 10%) i položaji izloženi jakim vetrovima nisu pogodni za malinu, jer nisu dovoljno vlažni, mehanizacija radova u malinjaku je otežana, a rodne grančice i izdanci često se lome pri udaru jakih vetrova. Poželjno je da u zasadu bude dobra cirkulacija vazduha jer umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava 9

Izbor zemljišta za malinjak.

Malina najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće izmedu 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava. Treba znati da oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm površinskog sloja zemljišta iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije.

Priprema zemljišta. Priprema zemljišta treba da obezbedi normalan prirast izdanaka i obilnu rodnost maline. Pošto je malina višegodišna biljka, priprema zemljišta mora da se obavi pravilno i blagovremeno.

Sadnja maline. Crvena malina se sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima. Jesenje sadnja maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poredenju s prolećnom. Pre svega, pri jesenjem sađenju koriste se izdanci maline koji su pre kratkog vremena izvađeni iz matičnjaka za proizvodnju izdanaka. Sadnice maline posađene u jesen ne oskudevaju u vlazi, a na temperaturama zemljišta iznad tačke mržnjenja one tokom zimskih meseci razvijaju korenov sistem. Zbog toga malinjaci zasađeni u jesen razvijaju u prvoj vegetaciji snažne izdanke, a u drugoj godini donesu dobar rod. Kasno

AGROSVET

sertificirane sadnice, kako biste bili sigurni da materijal nije zaražen.

Rizik od infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz kulture tkiva, na drugom mestu su one iz staklenika, dok sadnice proizvedene u poljskim uslovima nose najviši stepen rizika. Biljke dobijene iz kulture tkiva nabavljaju se po višoj ceni, ali se obično isplate kroz povećan rod i duži vek eksploatacije zasada.

Razmak između sadnica takođe treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio adekvatan broj sadnica. Razmak između redova zavisi od mehanizacije koja će se koristiti i naslona koji će se eventualno postavljati. Razmak između redova kreće se od 2,4 – 3,3 m. Mora se imati u vidu širina kosilice i postavljanje naslona, odnosno treba obezbediti dovoljno prostora između redova za neometano košenje, prskanje i berbu. Istraživanja su pokazala da se oboljenja manje javljaju i da se postiže veća produktivnost ukoliko je broj redova veći i kada su oni na manjem odstojanju, nego kada je manje redova na većem odstojanju. Razmak između sadnica u redu kod crvene maline varira od 0,6 do 0,9 m, u zavisnosti od bujnosti. Uopšteno govoreći, malina se gaji u obliku žbuna ili živice, sa velikim brojem mladih izdanaka koji se razvijaju iz korenovog vrata i popunjavaju prostor između primarno posađenih sadnica. Kod nekolicine sorti, kao što je „Titan“ i kod sorti purpurnih plodova, izdanci se uglavnom razvijaju iz žbuna i te sorte se mogu gajiti u sistemu uzdignutih leja.

u proleće sadi se malina koja je dugo vreme provela u trapovima. Ako je proleće sušno, a nema mogućnosti da se malinjak redovno zaliva onda je prijem sadnica veoma slab.

Sađenje maline u toku zimskih meseci povoljnije je nego sađenje maline u proleće ako je zemljište pogodno za rad, a temperature nisu ispod tačke mržnjenja. Crne i purpurne maline uvek se sade u prole-

će, jer se tek tada vrhovi izdanaka ožile, podrazumeva se da ovo sađenje treba obaviti što ranije u martu, dok još nije krenula vegetacija.

Izbor sadnog materijala. Veoma je važno da se obezbedi zdrav sadni materijal, dobrog kvaliteta.

Zasad neće dati dobre rezultate ako se ovaj uslov ne ispuni. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje 10

Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m između redova podeljeno sa 0,9 m između sadnica jednako je 3,704 sadnice. Sadnice treba poručiti u zimu pre sadnje da bi se obezbedila adekvatna količina.

Malina je prirodno dvogodišnja biljka sa višegodišnjim žbunom.

Nakon razvoja u prvoj vegetaciji jednogodišnji izdanci prolaze kroz period mirovanja u jesen, prezi-

AGROSVET

me niske zimske temperature i rađaju sledeće godine. Jednogodišnje izdanke u drugoj vegetaciji nazivamo dvogodišnjim izdancima, jer cvetaju. Posle plodonošenja ovi izdanci odumiru i sledećeg proleća se uklanjaju. Umesto njih, novi jednogodišnji izdanci postaju dvogodišnji.

Orezivanje dvogodišnjih izdanaka u proleće, kako bi se proredili rodni i uklonili suvi izdanci, ima pozitivan uticaj na zaštitu maline od bolesti kao i na povećanje dimenzije ploda.

Dvorodne sorte rađaju u prvoj godini, u jesen iste godine. Snaga prirasta veoma varira, od plodonošenja samo na vrhovima izdanaka kod nekih dvorodnih sorti, do obilnog rađanja dužinom celog izdanka, kod sorti kao što su „Autumn bliss“ „Polka“ i «Polana». Kod dvorodnih sorti sa kasnim vremenom zrenja, kao što je „Heritage“, rani mrazevi mogu da utiču na umanjen prinos. Kod ovih sorti, rezidba se vrši košenjem do nivoa zemlje pre izbijanja jednogodišnjih izdanaka u rano proleće. Plodovi sorti koje se koriste za svežu upotrebu su svetlije boje od onih koje se proizvode za obradu, čvršćeg su mezokarpa i mogu se držati u hladnjači do deset dana pod idealnim uslovima.

Plodovi svetlije boje u hladnjači manje tamne i manja je verovatnoća da će usled manipulacije i transporta pokazati znake oštećenja. U pogledu dugotrajnosti postoje velike varijacije među sortama. Tržište takođe pokazuje interesovanje za krupnije plodove iz brojnih razloga, uključujući i veću naklonost potrošača ka krupnijim plodovima, kao i zbog lakše berbe. Plodovi ovih sorti imaju veća udubljenja koja se usled nepažljivog rukovanja deformišu.

Priprema izdanaka maline za sadnju. Izdanci maline se najbolje primaju ako se posade odmah posle vađenja. To često nije moguće pa je sadnice najbolje čuvati u trapovima i hladnjačama , da bi se sačuvale od isušivanja izmrzavanja i mehančkih oštećenja. Ako izdanci duže vreme provedu u transportu, treba žile odmah pri prispeću potopiti u vodu, ostaviti u njoj 24 sata pa onda saditi.

Za sađenje se koriste izdanci čiji je identitet sorte poznat i koji su garantovano zdravi (sertifikovani sadni materijal). Vrlo je povoljno da su izdanci dugi 50 cm, srednje debljine 8-10mm, sa razvijenim korenovim sistemom od 8-10 glavnih žila, pri čemu je svaka od tih žila duga 12-20 cm i sa što više sitnih žila. Na sadnici treba da bude što više očuvanih pupoljaka, a žile na preseku sveže i svetle boje.

Načini sađenja i sistemi gajenja maline. Malina se može gajiti u obliku različitih sistema u zavisnosti od uslova sredine, sorte i odabrane agrotehnike. Najčešće se primenjuju sledeći sistemi gajenja: Sistem žbuna sa kvadratnim rastojanjem. Razmak sadnje 1,5 × 1,5 m do 2,5 × 2,5 m što zavisi u našim klimatskim uslovima od bujnosti sorte i radnog zahvata mašine za obradu. Na jedno sadno mesto sadi se jedna sadnica, a ređe 3-4. Pri dovoljno velikom kvadratnom rastojanju može se vršiti obrada u dva pravca. Pri ovom sistemu gajenja stane mali broj sadnica po jedinici površine. Ovaj sistem gajenja može se koristiti na ravnim površinama i površinama sa blagim nagibom.

Sistem žbuna sa pravougaonim rastojanjem. Rastojanje između redova iznosi 2,5-3 m a u redu 1-1,5 m. Ovde se takođe na jedno sadno mesto stavlja jedna sadnica ređe više. Prvih godina moguća je unakrsna obrada dok kasnije može se obrađivati samo međuredno rastojanje. Pri pravougaonom rastojanju prinosi su nešto veći u odnosu na kvadratni sistem.

Sistem pantljike. Kod ovog sistema rastojanje između redova se kreće 2,5-3 m , a u redu 0,300,50 m. U praksi se sreću dva sistema, sistem širokih pantljika 60-90 cm koga karakteriše veliki broj izdanaka što često nemogućava obradu. Rodne grančice su u sredini redova preguste, pa berači teško uočavaju plodove. Izdanci su slabi često se savijaju pa se plodovi prljaju. Kvalitet plodova je slabiji ali su prinosi veliki, pa ipak, sistem velikih pantljika nije za preporuku.

Drugi sistem je sistem uskih pantljika (30-40 cm) i pogodaniji je za 11

gajenje maline. Redovi su udaljeni 2,5-3 m, a širina reda je 30-40 cm.

Rastojanje između redova zavisi od radnog zahvata mašine koje se koriste za obradu, kao i od bujnosti sorte u zasadu. Broj izdanaka po hektaru je srazmerno veliki pa se dobijaju i visoki prinosi. Malina gajena po ovom sistemu dobro rađa, a plodovi su kvalitetni.

Sistem žive ograde. Razmak sađenja je 2,5-3 m izmedu redova i 0,25 - 0,5 m u redu. Gajenjem maline po sistemu žive ograde postižu se dobri rezultati, utrošak radne snage je mali, zaštita laka, prinosi veliki, a kvalitet ploda dobar. Na sadno mesto se sadi jedan, a ređe po dva izdanka. Širina pojasa u kome rastu maline je oko 40 cm, žbunovi su međusobno razmaknuti, pa je moguća obrada oko njih, a osunčavanje izdanaka je dobro.

Nasloni za malinu - Izdanci maline posebno kod bujnih sorti savijaju se pod teretom roda ka zemlji. Da bi se ovo sprečilo postavljaju se nasloni. Kod sistema žbunova koristi se kolje 200 × 5 cm, a kod pantljike i žive ograde 200 × 10 cm.

Između direka postavlja se pocnikovana žica 2-3 mm. Stubovi mogu biti od drveta (bagrem, hrast), gvožda ili armiranog betona. Drvene direke treba do polovine njihove visine nagoreti, potopiti u bordovsku čorbu ili premazati masnom bojom. Gvožde se štiti od korozije osnovnom i masnom bojom. Stubovi se pobijaju u zemlju na 8 - 10m jedan od drugog.

AGROSVET

Pravilno je stubove odmah postaviti nakon sadnje jer je lakše nego kada maline porastu. Naslon može biti: sa jednom žicom na visini 1,2 do 1,5 m za koju se vezuju izdanci sa dve žice žice na visini 60 cm i 120 cm između kojih se provlače izdanci i vezuju za gornju žicu sa dve žice u istom nivou 100 do 120 cm između kojih se uvlače izdanci ostavljeni za rod rastojanje između žica je 30-40 cm, koje se postiže zakivanjem daščice za direke i žice za daščice.

sa četiri žice od kojih su po dve na istom nivou na 60 cm i na 100120 cm izdanci se uvlače između žica koje su udaljene 30-40 V-špalir. Sistem koji se preporučuje kod gajenja višegodišnjih sorti je V-špalir. Kod ovog sistema, stubovi se postavljaju pod uglom od 20 - 30° ili, u nekim slučajevima, pod neznatno većim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a između vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 25°.

Na svaki od stubova postavljenim u zemlju, kao što je opisano, pričvršćuju se dva reda žice. Prvi red žice postavlja se na visini od 70 – 80 cm, a drugi na visini 160 – 170 cm, uz razmak od 60 -70 cm izmedu

žica. U proleće, dvogodišnji izdanci se orezuju i vezuju za žicu sa spoljne strane reda, kako bi se omogućila berba,dok se jednogodišnjim izdancima omogućava rast sa unutrašnje strane, za berbu sledeće godine. Ovim sistemom gajenja povećava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i omogućava maksimalna izloženost sunčevim zracima.

Vertikalni naslon. Kod sistema vertikalnog naslona, razmak između redova kreće se između 2,5 – 3 m i 0,25 – 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubovi istesani od bagrema, ili nekog drugog drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stubovi dimenzija 250 × 12 × 10 cm. Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na cm, što znači da se visina stubova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m. Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od dužine redova, preporučuje se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima. Drveni stubovi postavljaju se na rastojanju od 6–7 m, a betonski na 8-10 m. Ovaj sistem može se upotrebiti kod T ili I špalira. Uprvom slučaju postavlja se poprečna letva širine 60 – 90 cm na predviđenu visinu rasta dvogodišnjih izdanaka, a druga poprečna letva širine 45 – 60 cm pričvršćuje se na približno ⅓ do ½ visine dvogodišnjih izdanaka. Žica se postavlja na spoljni deo poprečnih dasaka na koje se dvogodišnji izdanci naslanjaju. Mana ovog sistema ogleda se u nemogućnosti prilagođavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa jednogodišnjih izdanaka.

Kod I špalira ne koriste se poprečne letve, već 1 do 2 pojedinačne žice (sa svake strane stuba po jedna) kojim se vezuju uspravljeni dvogodišnji izdanci. Ovakvim načinom vezivanja sprečava se lomljenje izdanaka usled vetra, međutim jednogodišnji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, što može otežavati zaštitu i berbu.

Poslednji, III deo se odnosi na mere nege zasada. Ali o tome u narednom 76. broju stručne revije «Agrosvet».

12

AGROSVET

INSEKTICID KOJI POŠTUJE VAŠE VREME Najviši nivo zaštite Veća sigurnost u kvalitet plodova Odlučan i snažan pristup kontroli smotavca u jabuci i breskvi Visoka selektivnost prema korisnim insektima

Ovaj štampani materijal je informativnog karaktera, pre primene opisanih sredstava obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. © Copyright 2014.

DuPont. Sva prava zadržana. DuPont Oval logo, DuPont®, The miracle of science™ i imena proizvoda su robne marke i zaštićena imena kompanije E.I. du Pont de Nemours i njenih članica. Koristite proizvode za zaštitu bilja bezbedno i odgovorno.

13

AGROSVET

GAJENJE I ZAŠTITA VIŠNJE U SRBIJI↘ Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

i sorte Reksele, Hajmanova konzervna, Keleris 14 i Šumadinka. Priznata lista sortimenta višnje u Srbiji je doneta 1993 u Vrnjačkoj Banji i važi, do dan danas, sledeća podela: 1. Sorte za proizvodne zasade Vodeće sorte: Erdska rodna (Erdi Botermo), Hajmanova konzervna, Reksele, Keleris 14, Šumadinka, Ujfehertska grozdasta Prateće sorte: Oblačinska, Nortstar, Gorsemska , Ričmorensi 2. Sorte lokalnog značaja: Rani meteor, Čačanski rubin, Krupna lotova, Hajmanov rubin, Keleris16 3. Perspektivne sorte: Lara, Erdski jubilej, Nabela, Cerela, Erdska rodna, Meteor, Dukat, Favorit, Petri, Eva

Višnja zadnjih godina ima trend rasta proizvodnje i povećanje površina pod mladim zasadima u Srbiji.

Kao rano voće obraduje potrošače svojim ukusnim plodovima, hranljive i lekovite vrednosti, kao i njihove proizvođače, jer dođu do prvih zarada tokom godine. Gde nam je mesto, kakva je perspektiva, kakvi su problemi u zaštiti, koje su atraktivne sorte i možemo li unaprediti ovu vrstu proizvodnje i povećati profitabilnost?

Srbija ima veoma povoljne agroekološke uslove za proizvodnju višnje i dobre perspektive za njen izvoz. Obim proizvodnje višnje se zadnjih godina povećava. Višnja se proizvodi uglavnom za razne vidove prerade. Proizvođači postižu slabije ekonomske rezultate, jer dominira stara sorta, Oblačinska višnja.

Zadnjih godina plasman je prilično nesiguran (izuzetak 2011/2102. i 2014/2015.) a i cena jako varira.

Ipak možemo reći da je višnja rentabilna za proizvodnju u Srbiji i da uložena sredstva u podizanje zasada se mogu vratiti u drugoj ili trećoj

godini eksploatacije tj. pet do šest godina posle sadnje.

Sortiment višnje je oskudan, prema procenama oko 500 sorti i vrlo je malo novih sorti koje se stvaraju u svetu. Sortiment višnje se razlikuje u pojedinim zemljama ali je najčešće lokalnog karaktera i uglavnom su prisutne stare sorte i ekotipovi. Na primer u Mađarskoj se dosta gaji sorta Kereška i Cigančica, u Srbiji Oblačinska, u Rusiji Vladimirskaja, Šubinka i Ljubskaja, u Ukrajini Černokorka. Mali broj sorti se gaji u većem broju zemalja kao što su: Krupna lotova, Hajmanova konzervna ili od novijih sorti selekcionisanih u Mađarskoj kao što su Ujfehertska grozdasta i Erdska rodna. U Srbiji, kao što smo već napomenuli, dominira Oblačinska višnja sa oko 60% od ukupnog broja stabala. Iako označena kao sorta, pre bi se reklo da se pod ovim imenom nalazi veći broj populacija koje se između sebe razlikuju kako po vremenu cvetanja, tako i obliku i veličini ploda. Zastupljene su još i domaće višnje, tzv. cigančice kao 14

Glavni problem proizvodnje višnje u Srbiji su: usitnjenost parcela, prinos koji se kreće oko 6,5 do 7 tona po hektaru, niska rentabilnost zasada zbog starosti i neadekvatnih sorti, male površine pod protivgradnom mrežom, nedovoljne površine pod zalivnim sistemima, zastarela mehanizacija, nedovoljna povezanost medju proizvođačima.

Istovremeno, prerada u domaćim hladnjačama je svedena na tzv. polufabrikate, BK rolend, višnja u alkoholu, rotativa, tako da nemamo proizvodnju gotovog proizvoda koji ima dobru cenu na inostranom tržištu.

Ono što posebno poslednjih godina smanjuje manevarski prostor za veći izvoz i višu cenu je problem sa ostacima pesticida u plodovima kao posledica neadekvatnog odnosno nepravilnog izbora pesticida.

Naime, zemlje uvoznice (Nemačka, Francuska, Italija, SAD, Japan...) postavljaju sve strožije kriterijume u vezi odobrenih sredstava-pesticida za tretiranje višnje i njihovih ostataka u proizvodu koji kupuju kod nas. Takođe, vrednosti ostataka pesticida se razllikuju od tržišta

AGROSVET

do tržišta i treba redovno pratiti promene i o tome izvestiti sve u lancu – poljoprivrednike, apotekare, hladnjačare, izvoznike. E tu već pada struka, odnosno znanje i savest saradnika koji vode ili «vode» proizvodnju tj. zaštitu.

Zaštita višnje nije mnogo komplikovana, ali ipak traži disciplinu i znanje, svi problemi bolesti i štetočina mogu da se reše sa oko 8 tretiranja. Ovom prilikom ćemo posvetiti pažnju ekonomski najštetnijim.

Najopasnija bolest višnje je Monilia laxa koja izaziva sušenje cvetova i grančica i koja može da umanji prinos preko 50%, a višnja je pored kajsije najosetljivija voćna vrsta na ovo oboljenje. Bolest se javlja na cvetovima, grančicama, granama i plodovima. Zaraza cveta ide preko tučka i prašnika u čašicu cveta, a zatim dalje preko cvetne drške prelazi na grančice i grane. U uslovima jake zaraze, cvetovi se suše, a potom i grančice, kasnije i deblje grane.

Ponekad u godinama povoljnim za pojavu bolesti, suši se 50-80% novog prirasta višnje, pa voćka izgleda kao da je vatrom spaljena, patogen

se kreće silaznom linijom na veće grane, na kojima se pojavljuju rak rane usled čega se suši. Pored osetljive fenofaze, cvetanje, uslov za pojavu bolesti su padavine. U našim uslovima obično se obavljaju dva (u mirnim i suvim uslovima), odnosno tri (kada je vlažno tokom celog perioda precvetavanja) prskanja: I - na početku cvetanja (otvoreno 10 - 20% cvetova), i drugo, nekoliko dana kasnije, u punom cvetanju višnje. Od preparata se mogu koristiti: Cormax, Pyrus 400 SC (na nižim temperaturama vazduha) Octave, Funomil, Luna Expirience, Indar 5 EW. Plodovi pred berbu su takođe osetljivi na Monilinia fructigena, formu koja izaziva trulež plodova. Zbog kratke karence treba dati prednost fungicidima Luna Expirience i Indar 5 EW. Po značaju druga bolest na višnji je lisna pegavost koju izaziva gljiva Blumeriella jappi. U uslovima izostanka ili neblagovremene zaštite od nje prevremeno opada lišće pa voćke ostaju ogoljene već u julu i avgustu. Ovo dovodi do iscrpljivanja biljke što za posledicu ima slabo diferenciranje pupoljka te manji rod iduće godine. Bolest se manifestuje tako što se na licu lista pojavljuju ljubičaste pege veličine oko 3 mm u prečniku. Kasnije se pege povećavaju, međusobno spajaju i ceo list požuti, dok oko pege ostaje zeleno lisno tkivo, što daje šareni izgled listu. Ako se simptomi jave ranije, tokom maja, plodovi budu sitni, tvrdi i kiseli. Zbog opadanja lista dolazi do ponovnog listanja biljaka – retrovegetacije tokom jeseni. Opadanjem zaraženog lišća patogen nastavlja da se u njemu razvija do sledeće vegetacije. Na novo lišće u proleće, patogen dospeva sa starog prezimelog lišća i tako se zaraza nastavlja. Razvoju bolesti pogoduje kišovito i prohladno vreme u proleće, odnosno biljka je osetljiva 8 nedelja nakon cvetanja. Zaštita se izvodi hemijskim putem, koriste se Captan 80 WG ili Capi, Syllit 400 SC ili Agrodin, Dithane, Fiesta (za neka područja da). Prvo tretiranje je u precvetavanju, a drugo u zametanju plodova, po potrebi još jedno 15

za 10 do 12 dana. Preporučuje se i jedno do dva tretiranja posle berbe.

Radi smanjenja potencijala gljivičnih bolesti, ali i suzbijanja bakterijskih oboljenja, obavezna je i zaštita u jesen po opadanju lišća, kao i pre kretanja vegetacije kada preporučujemo bakarne preparate, Funguran OH, Cuprablau Z Ultra, Blue Bordo, Talocuper.

Od štetočina, pored lisnih vaši, rilaša, najvažnija je trešnjina muva Ragoletis cerasi koja izaziva crvljivost plodova i javlja se redovno svake godine. Trešnjina muva ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u zemlji na 5-10 cm dubine, najčešće ispod stabala. U proleće obično polovinom maja, odrasli insekti izlaze iz zemlje, a nedelju dana kasnije ženke polažu jaja u mlade plodove. Polože 60-80 jaja, ispili se samo jedno jaje po plodu. Ženke biraju plodove koji se nalaze u fazi prelaska od zelene u žućkastu boju, larva se hrani oko 30 dana i završava razviće kada plod sasvim sazri. Zaštita se izvodi u vreme leta muve, odnosno dok traje polaganje jaja. Praćenje leta je izuzetno važno, u tome pomažu vizuelni i mirisni mamci. Vizuelni mamci su žuto obojene pravougaone plastične ploče, premazane bezmirisnim lepkom. Mamci se postave pre očekivanog početka leta, u krunu stabla na visinu od 2 m, a potom se svakodnevno kontroliše pojava muve.

Vreme za borbu je kada se, dnevno, na jedan mamac uhvati više od 5 muva, a boja plodova u to vreme prelazi iz zelene u žućkastu. Za suzbijanje trešnjine muve treba izvesti dva do tri tretiranja insekticidima

AGROSVET

na bazi acetamiprida, Afinex 20 SP. Pred samu berbu i tokom berbe se može koristiti bioinsekticid Naturalis Biogard (žive spore entomopatogene gljive Beuveria bassiana koje parazitiraju jaja i larve, a nema karencu.) Preparati na bazi dimetoata su se mogli koristiti samo u precvetavanju i zametanju plodova, jer imaju dugu karencu, ali u poslednjih dvadesetak dana došlo je do zabrane primene ovih insekticida u Francuskoj zbog problema sa D. suzikii, što može da ugrozi i naš izvoz u zemlje EU. Takođe i insekticidi na bazi hlorpirifos-a imaju od ove godine ograničenje zbog strožih

obuhvate kombinaciju mehaničkih (lovni mamci, pojasevi i posude, sakupljanje imaga, zastiranje folije), agrotehničkih (obrada zemljišta u zoni redova, navodnjavanje, krčenje i tretman insekticidima samoniklog šiblja u zasadu i oko zasada) i hemijskih mera (deponovanje granulisanih insekticida u zonu oko stabla, zalivanje rastvorom insekticida, tretman debla i ramenih grana tokom drugog dela vegetacije i nakon berbe). Od insekticida mogu se koristiti Reldan, Kozma, Nurelle D, Despot, Force 0,5G, Prince.

Kada je sušna i topla godina (kao što je bila 2015.) štete mogu da naprave i grinje (eriofidne, žute i crvene). Zato posle berbe treba obavezno pregledati zasade i po potrebi primeniti jedan od akaricida, Akaristop, Sanmite ili Borneo.

Mere zaštite moraju da budu praćene adekvatnom folijarnom ishranom tokom cele vegetacione sezone ali i van nje, u kojoj se smenjuju formulacije sa mikroelementima FitoFert Combivit 20, FitoFert Bor Max 20, makroelementima FitoFert Kristal 4:10:40, FitoFert Calcium 15 i FitoFert Calcium Organo 30, biostimulatorima FitoFert Humistart ili FitoFert Bioflex-L ili FitoFert Aminoflex ili FitoFert Humisuper Plus.

vrednosti MRL - ostataka u plodovima, pa je preporuka da se koristi Reldan 22 EC (hlorpirifos-metil) dozvoljen od faze precvetavanja do mladi plodovi - veličine zrna graška i to ukoliko se radi izvoz plodova u zemlje EU, a preparat Kozma (hlorpirifos ili hlorpirifos-etil) ako je planiran izvoz u SAD. Poslednjih godina, u pojedinim rejonima (j ugositočna i iistočna Srbija) gajenja registrovane su znatne štete od žilogriza, Capnodis tenebrionis, štetne vrste koja je karakteristična za mediteransko područje i koja je pravu ekploziju doživela upravo u tzv. tropskim godinama (2011., 2012, 2013.). Jedinstvenog rešenja za suzbijanje žilogriza nema, već mere zaštite moraju da

Orijentacioni program zaštite i ishrane predstavljen je u specijalnom izdanju revije Agrosvet, br. 72 Za uspešnu proizvodnju, privlačenje stranih kupaca i siguran plasman višnje neophodni su kvalitet, kvantitet i kontinuitet. Rešavanjem postojećih problema, uspešnom zaštitom i prihranom, kao i tehnologijom gajenja, novi zasadi bi trebalo da donose sve veće zarade proizvođačima, prerađivačima i izvoznicima i očekujemo da će se ova proizvodnja u narednim godinama prilično unaprediti.

16

AGROSVET

17

AGROSVET

SAČUVAJMO PRINOS SUNCOKRETA↘ Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj. faktore je njegov uticaj ograničen, a to se pre svega odnosi na klimatske i ekološke faktore i pojavu bolesti.

Da li bolesti imaju uticaj na prinos? Na suncokretu je do sada registrovano prisustvo preko 40 raznih prouzrokovača bolesti, Sclerotium bataticola, zatim Alternaria helianthi, Phoma oleracea var. hehlianthi-tuberosi, Phomopsis helianthi, Alternaria helianthinficiens, Alternaria helianthicola, Verticillium lateritium, Phytophthora drechsleri i Sclerotium rolfsii, ali je njihov broj i značaj za proizvodnju različit.

Međutim, po ekonomskom značaju izdvajaju se tri bolesti, a to su Bela trulež - Sclerotinia sclerotiorum, Siva trulež suncokreta - Botrytis spp. i Sivo-mrka pegavost suncokreta – Phomopsis helianthi, koje su svake godine prisutne u većoj, ili manjoj meri na našim parcelama i koje u kišnim godinama mogu značajno da utiču na smanjenje prinosa.

S

uncokret je kod nas najvažnija uljana biljka od koje se dobija vvisokokvalitetno ulje. U pogledu zemljišta i đubriva vrlo je skromna biljka, tolerantna na sušu. Zahteva niža ulaganja, a postiže stabilne i relativno visoke prinose što ga čini vrlo profitabilnim usevom. Naravno da svaki proizvođač teži za sve većim prinosom, što nam novi hibridi i omogućavaju.

U tehnologiji proizvodnje mnogi faktori imaju značajnu ulogu. Da bi gajenje suncokreta bilo uspešno i rentabilno, neophodno je od setve do žetve pravilno i blagovremeno izvesti sve predviđene agromere, a naročito mere zaštite, kako bi se očuvao visok prinos zrna i njegov kvalitet.

Na mnoge od ovih faktora čovek može, manje ili više uticati. Na neke 18

Prouzrokovač bele truleži - Sclerotinia sclerotiorum, je vrlo raširena i štetna gljiva na suncokretu. Patogen je polifagni parazit. Napada sve organe suncokreta u svim fenofazama njegovog razvića. Obično bolest počinje od prizemnog dela stabla, na obolelim delovima biljaka dolazi do odumiranja tkiva i ono dobija mrko-braon boju. U vlažnim uslovima formira se gusta bela navlaka od micelija. Bolest redovno prstenasto zahvata stablo, a biljka veoma brzo vene. Pred kraj svoje vegetacije gljiva obrazuje tamnomrke sklerocije u okviru zaraženih delova biljaka. Usled razaranja tkiva, dolazi do lomljenja stabla na mestu zaraze. Postoji i forma na glavici koja se javlja posle cvetanja. Upravo na ovu formu želimo da vam skrenemo pažnju. Bolest se javlja na glavicama, na njenoj donjoj strani, u vidu mrkih, nekrotičnih pega. Zaraženo tkivo u okviru pega se razmekšava i počinje da truli. Pege se šire i zahvataju celu glavu, prelaze na vršni deo stabljike do glave. Izme-

AGROSVET

đu semenki se obrazuje gusta bela micelija, koja se kasnije pretvara u sklerocije. Pri kraju vegetacije jače zaražena tkiva glavice zajedno sa semenom ispadaju na zemlju, tako da na stablu ostaje samo njen skelet. Semenjača zaraženog semena nekrotira, semenka u njoj je slabo razvijena, ima neprijatan miris i gorak ukus.

Prouzrokovač sivo truleži suncokreta - Botrytis spp., javlja se u skoro svim područjima proizvodnje suncokreta. Međutim, kao i kod bele truleži, veće štete pričinjava samo u vlažnim godinama. Može se javiti na suncokretu od klijanja semena do žetve, odnosno na tek isklijalim biljkama kada se poseje kontaminirano seme, gljiva napada klicu ili tek isklijale bljke, koje trunu i propadaju. Oboljenje može da se javlja i na stablu, na listu i na lisnim drškama suncokreta. Zaraženi delovi dobijaju svetlomrku boju sa sivom praškastom navlakom od konidiofora i konidija gljive. Simptomi sive truleži se najčešće javljaju na glavicama suncokreta. Prvi simptomi oboljenja uočavaju se sa donje strane glavice gde nastaju svetlo-mrke udubljene pege, koje se postepeno povećavaju, zahvatajući veće površine tkiva. Preko osnove glave gljiva se probija do semena, kojeg napada. Na glavi se formiraju crni sklerociji, tkivo glave trune, glava puca i raspada se, seme se osipa.

Pa ipak, većina stručnjaka se slaže da je poslednjih decenija naj-

destruktivnija gljivica Phomopsis helianthi, prouzrokovač sivo-mrke pegavosti suncokreta. Prvi znaci bolesti javljaju se na listovima, a potom ukoliko ima povoljnih uslova za širenje infekcije na donjem delu stabljike javljaju se produžene eliptične krupne pege, koje se mogu uočiti početkom cvetanja suncokreta. Pege se sa daljom progresijom bolesti sve više šire po stabljici i listu. Bolesno lišće se suši i visi niz stabljiku. Na mestu gde je lisna peteljka vezana uz stabljiku takođe se javljaju pege. Pege su u početku sitne i crne, brzo se povećavaju dobivajući okruglasti ili eliptični oblik. Središnji deo pege postaje siv, a ivice tamne. Nakon toga pege ponovno dobijaju crnu boju. U okviru pega tkivo stabljike (kora i parenhim) se razmekšava pa se stabljike lako lome. Kada su starije pocrne, a tkivo, kora i srž stabljike se raspadaju. Biljke koje su obolele brzo venu i suše se, te su i gubici ogromni.

Ipak, najosetljivija fenofaza za infekciju je cvetanje i neposredno nakon cvetanja suncokreta.

To što je zajedničko za sve tri bolesti jeste da za infekciju skoro da nema prepreka izuzev toplog i suvog vremena. Međutim, pri vlažnom i hladnom vremenu ove bolesti uništavaju biljke od nicanja pa sve do žetve. Svaka obolela biljka potpuno je izgubljena za proizvodnju zrna i ulja. A to je već ozbiljan udar na profitabilnost proizvodnje.

Odgovor na dilemu da li treba tretirati suncokret fungicidima ili ne, se nakon gore navedenog više i ne dovodi u pitanje. Ostaje samo šta i kada primeniti. Dugogodišnji rezultati iz prakse ukazuju na najbolji proizvod za tu namenu. Dakle, radi se o fungicidu kompanije DuPont, koji je već dugi niz godina na tržištu i predstavlja sinonim za kvalitet i pouzdanost. Fungicid Acanto Plus. Reč je dvokomponentnom (Pikoksistrobin + Ciprokonazol) fungicidu koji sadrži dve aktivne materije sa različitim ali kompatibilnim mehanizmom delovanja, što upravo potpomaže kvalitetnu preventivnu, kurativnu i eradikativnu zaštitu.

Optimalno vreme primene je od faze butnizacije do faze cvetanja, a doza primene fungicida Acanto Plus iznosi 0,8 l/ha. Biljke usvajaju fungicid u roku od 2 do 3 sata nakon tretmana, kreće se akropetalno (na gore) i translaminarno kroz biljku. Pošto ima jedinstven, trostruki način transporta – sistemična distribucija u biljci, apsorpcija difuzijom kroz voštane slojeve na površini biljke i redistribucija gasnom fazom, obezbeđuje i zaštitu novoizraslih delova.

U semenskom suncokretu je ovaj preparat postao već redovna mera zaštite od prouzrokovača bolesti.

Zašto ne i u merkantilnom? Treba biti realan tj. ne treba očekivati od fungicida da će nam povećati prinos, jer to i nije njegova namena.

Cilj primene fungicida je prevencija, odnosno pomoć suncokretu da izvuče maksimalan potencijal roda, a to se ostvaruje upravo primenom fungicida Acanto Plus..

Phomopsis helianthi, prouzrokovač sivo-mrke pegavosti suncokreta

19

AGROSVET

Ramularia collo cygni – NOVA BOLEST NA NAŠIM NJIVAMA↘ Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj. važno je istaći da pored zaraženog semena postoje i drugi prenosioci (domaćini) ovog patogena kao što su i druge vrste trava, ovas, pšenica, raž, pirevina. Ozimi ječam takođe može biti značajan izvor inokuluma za jare ječmove. Veoma često gljivica inficira i razvija se unutar ječma ne izazivajući vidljive simptome.

Takođe donji listovi mogu pokazati znakove infekcije tokom cele sezone ali glavne štete nastaju na vrhovima listova posle cvetanja. Kao što je dobro poznato gornji listovi, a posebno poslednji list (zastavičar) je nosilac prinosa i njegov zadatak je da enrgiju koju proizvede usmeri ka zrnu u klasu. Faza cvetanja je sama po sebi stresna faza jer biljka povlači kompletnu hranu iz lišća u klas usled čega je gornje lišće pod stresom. Prema sprovedenim istraživanjima, nedostatak azota prouzrokuje raniju pojavu simptoma.

P

rvo registrovanje karakterističnih simptoma ovog oboljenja saopšteno je krajem 19. veka, dok je tek poslednje decenije prepoznata kao ekonomski značajno oboljenje. Bolest je široko rasprostranjena u Evropi (Engleska, Irska, Francuska, Nemačka, Poljska), Argentini i Novom Zelandu.

Pegavost lišća ječma koja je opisana kao Ramularia collo cygni predstavlja veliku pretnju usevu jarom pivskom ječmu ali je poslednjih godina izazvala ekonomske gubitke i u ozimom ječmu. Ovo oboljenje može uticati i na smanjenje kvaliteta samog zrna.

Kakve gubitke može izazvati? U godinama kada su povoljni uslovi za razvoj ove bolesti gubici u pri-

nosu mogu biti značajni. Godinama unazad utvrđeno je da jari ječmovi pokazuju različite nivoe otpornosti, ali ne postoji sorta koja je u potpunosti otporna. Na najosetljivijim sortama prinosi mogu biti umanjeni i za 0,9 t/ha dok kod tolerantnih sorti gubici se kreću oko 0,1 t/ha.

Prosečan gubitak prinosa na lokacijama zahvaćenim ovom bolešću se kreću 0,4 t/ha. Dobro je poznato da su ječmovi „pivarci“ daleko osetljiviji u odnosu na obične ječmove.

Kako se prenosi? Često postoji nedoumica da li se bolest prenosi semenom. Kada je u pitanju Ramularia collo cygni bitno je istaći da se prenosi zaraženim semenom kao i sporama koje se javljaju u okviru pega tokom sezone. Podjednako 20

Rani simptomi se pojavljuju na gornjim listovima u vidu malih braonkastih pega. Pege mogu biti pravougaonog oblika, oivičene žutim oreolom i vidljive sa obe strane lista. Kasnije tokom sezone na zaraženim listovima se mogu videti redovi spora. U vlažnim uslovima na kraju sezone može se pojaviti crvenkasto boja oko pega ili oko nekrotičnih delova. Simptomi oboljenja se takođe javljaju na stablu i na lisnim rukavcima kao crno braonkaste pege oivičene žutim oreolom. Postoji velika sličnost ove bolesti sa mrežastom pegavošću ječma (Pyrenophora teres). Postoji velika verovatnoća da se u prošlosti usled slabijeg napada Ramulari collo cygni mešala sa mrežastom pegavosti ječma (Pyrenophorom teres).

Kada lišće počne da odumire kao posledica prirodnog starenja, loših vremenski uslova, loše fotosintetske aktivnosti ili nedovoljne ishra-

AGROSVET

njenosti dolazi do promene u lišću pri čemu se obrazuje toksin, identifikovan kao Rubellin D. Ovaj toksin još dodatno ubrzava propadanje već zahvaćenih listova gljivom Ramularia collo cygni. Ovaj toksin je usko povezan sa formiranjem ovog oboljenja ali nije u potpunosti utvrđena povezanost. Simptomi bolesti su najčešće vidljivi na gornjim listovima ali i na stablu. Veće prisustvo svetlosti u gornjim spratovima stimuliše jače formiranje toksina pa samim tim i intenzivnije propadanje lisne mase. Mokro i vlažno vreme sa dugim sunčanim periodima povećavaju rizik od pojave bolesti.

Da bi se ova bolest razvila dovoljna je i rosa na površini lista. Bolest prodire u list veoma brzo (24 h) pri čemu se gljivica razgranato širi kroz list. Prvi simptomi se mogu javiti za oko desetak dana u vidu braon do braon crnih tačkama dugačkim 1-2 mm oštro ocrtane nervaturom lista.

Primena fungicida protiv ove bolesti je ograničenog dejstva.

Obično se prvi tretman može uraditi već od faze bokorenja. Najveći efekat se može očekivati ako primenimo fungicide u fazi pojave zastavičara pa sve do neposredno pred klasanje. Ako se analiziraju hemijske grupe koje se eksploatišu u kontroli različitih bolest videćemo da nisu sve podjednako dobre na ovu bolest tj. samo nekoliko aktivnih komponenti dobro deluje na Ramularia collo cygni. Iz grupe triazola koje se i najviše primenjuju epoksikonazol pokazuje najbolje delovanje. Preparati koji u sebi sadrže ovu komponentu su Excorta i Excorta Plus. Prvoimenovani proizvod, Excorta se primenjuje u dozi od 1,0 l/ha dok Excorta Plus 0,6 l/ ha. S obzirom da su ovo sredstva koja leče biljku (sistemici) da bi se pojačala efikasnost praksa je da se doda preventivni fungicid. Jedan od najboljih u kontroli ovog patogena je svakako Hlorotalonil - Balear 720 SC, naravno kada se primeni na vreme i predstavlja odličnog partnera za mešanje. Veoma je značajno istaći da strobilurini koji se nalaze u velikom broju preparata ne deluju na prouzrokovača pegavosti lista ječma. Oni se mogu primenjivati u ječmovima ali kao dopuna za kontrolu ostalih bolesti. Indirektni korisni efekat koji možete očekivati od strobilurinskih preparata jeste “zeleni efekat” koji izazivaju nakon primene. Fiziološki dolazi do ozelenjavanja tj. produžetaka vegetacije.

Preparat sa takvim efektom koji bi mogao da koristi je Acanto plus u dozi od 0,6 l/ha ali naravno u kombinaciji sa sredstvima koji dobro deluju na bolest. Aktivna materija koja se takođe u literaturi navodi zbog svog dobrog delovananja na ovo oboljenje je Protiokonazol koji se može naći u fungicidima Prosaro i Cello.

Istraživanja pokazuju da tretman semena fungicidima ne utiče na kontrolu bolesti.

U proteklih 15 godina Ramularia collo cygni prepoznata je kao važan patogen ječma. Razlozi zašto se to 21

desilo u tom periodu u odnosu na prvu pojavu pre sto godina nisu poznati. Jasno je iz ovog kratkog pregleda da je epidemiologija slabo razumljiva. To nije iznenađujuće s obzirom na veoma sporu pojavu u polju i činjenici da može da ostane neprimećena u biljkama do početka reproduktivne faze. Od ključnog je značaja upoznavanje sa patogenom u cilju boljeg prognoziranja kao i kontrole bolesti. Bez obzira što je ovaj patogen ječma poznat javnosti postoje još dosta nedoumica oko biologije i daljeg širenja koje bi nauka i struka trebalo da otkriju.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET

PČELARENJE↘ Priredio: Dragan Đorđević

Veći prihod od meda nego od junjećeg mesa

Male količine prirodnog meda na tržištu

Srpski pčelari prošle godine doneli su Srbiji gotovo dvostruko više novca nego izvoznici junećeg i goveđeg mesa zajedno. Na tržište poput EU, Amerike, Kanade, izvezeno je meda u vrednosti od 9,6 miliona dolara, dok je plasman ove dve kategorije mesa zbirno vredeo oko 5,6 miliona dolara. Za samo godinu dana broj košnica uvećan je za oko 200.000, na oko 870.000. ”Izvozno tržište nam se polako otvorilo, a i pčelari su preko nekoliko svojih organi­zacija uspeli da obezbede organizovani otkup. Prošlogodišnja cena od 4,5 evra po kilogra­mu, za najtraženiji bagremov med, bila je povoljna za proizvođače i podstakla izvoz”, kaže Srbislav Vidojević, predsednik Grupacije za pčelarstvo u PKS.

Ako kupujete med u nekoj od prodavnica u Srbiji šansa da kupite pravi prirodni med koji do­ lazi iz pčelinjaka vam je najviše 33%.

Ovakve rezultate, objašnjava dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, dala su ispitivanja Instituta za veterinarst­ vo iz Beograda od pre nekoliko godina a stanje se, od tada, navodi Živadinović, nije popra­v ilo.

“Inspektori, ne samo veterinarski, već i tržišni, morali bi daleko aktivnije da rade kako bi se zaštitili neupućeni potrošači. Često je med pogrešno deklarisan da se izbegnu zakonske regulative, zatim, može da bude proizveden “bez učešća” pčela od raznih vrsta šećera, ili je u med dodat šećer”, ističe Živadinović.

22

Kiša ispira med Kiša i hladno vreme remete životne procese bilja. To najbolje osete pčelari, jer sada pčele umesto unosa polena troše hranu u košnicama. Đorđe Mrkić, predstavnik Društva pčelara “Jovan Živanović” u Novom Sadu, upozorava pčelare na to da je sada najbitnije sačuvati pčele. “Pčele umesto da sakupljaju nektar, sada troše zalihe koje imaju u košnici. Najveći broj društava ući će u rojevo stanje, što je za pčelare nepovoljno. Ako ne uspemo da iskontrolišemo pčele, one će se izrojiti po granama u šumama. To može da nas onemogući u tome da iskoristimo naredne paše koje uskoro dolaze. Sve to zajedno može značajno da umanji prinose meda za ovu godinu”, objašnjava Mrkić.

AGROSVET

23

AGROSVET

24

AGROSVET

25

AGROSVET

26

AGROSVET

27

AGROSVET

28

AGROSVET

29

AGROSVET

30

AGROSVET

EKOLOŠKE CRTICE↘

Vrući trend na planeti nastavlja se 11 mesec za redom

Priredio: Dragan Đorđević Rekordna stopa rasta obnovljivih izvora energije u 2015.

Kapacitet obnovljivih izvora energije širom sveta porastao je prošle godine za rekordnih 8,3 odsto, prema rezultatima izveštaja Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije. “Do kraja 2015. godine, kapaciteti obnovljivih izvora energije u svetu su iznosili 1.985 gigavata”, navodi se u saopštenju IRE­NA, a prenosi agencija Frans pres. Prošlogodišnje povećanje kapaciteta za 152 GW je najveća godišnja stopa rasta ikada zabeležena, koju su, kako se dodaje u saopštenju, predvodi­ le energija vetra i sunca zbog konstantnog pada tehnoloških troškova.

Kapacite­ti hidroelektrana povećani su za tek tri odsto, dok su kapaciteti bioenergije i geo­termalne energije porasli za po pet odsto.

Jagode najzagađenije pesticidima

analizirala rezul­tate testa više od 35.200 uzoraka voća i povrća koje je obavilo američko Ministarstvo poljoprivrede. Skoro svi uzorci neorgan­ski gajenih jagoda - 98 procenata, imali su tragove pesticida, a 47 odsto uzoraka ostatke 10 ili više pesticida. U nekim uzorci­ma nađeni su ostaci i po 17 vrsta pesticida. Suprotno tome, na čelu liste “Čistih 15” je avokado, sa manje od jednog procenta uzoraka u kojima je uopšte nađen neki pesticid.

Led na Grenlandu počeo da se topi mnogo ranije Grenlandska ledena ploča počela je ove sedmice da se topi neuobičajeno rano zbog viših temperatura i kiša koje nisu karakteristične za ovo doba godine, kažu naučnici. Rani­ji početak topljenja bi mogao da bude samo privremen, ali naučnici su ipak zabrinuti šta će to značiti kada na leto počne sezona topljenja. U normalnim okolnostima, led na Grenlandu ne bi trebalo da se topi u ovo doba godine. Znaci topljenja leda su u ponedeljak i utorak bili vidljivi na 12 odsto površine lede­ne ploče, odnosno 1,7 miliona kvadratnih kilometara, kazao je naučnik Piter Lan­gen iz Danskog meteorološkog instituta. Takvo topljenje leda je normalno krajem maja, a ne sredinom aprila, kazao je Langen.

Planetarne rezonance uzrok poplava?

Jagode su na vrhu ovogodišnje liste proizvoda u SAD sa najviše ostataka pesticida, saopštila je Radna grupa za zaštitu životne sredine (EWG). Tako su se jabuke spustile na drugo mesto, posle pet godina na čelu liste “Prljavih 12”. Grupa je

Grupa međunarodnih eksperata tvrdi da su, osim klimatskih promena, za poplave na Balkanu verovatno odgovorne i “pla­netarne rezonace”, sadržano je u novoj studiji objavljenoj u časopisu Sajens. Tim stručnjaka pokušavaju da objasne uzor­ ke katastrofalnih poplava koje su pre dve godine pogodile područje celog Balkana - uništile brojne kuće, useve i odnele na desetine života. Kako naglašavaju u studiji, Balkan je pogodio ciklon tipa Vb, koja je s Mediterana donela ogromne količine oborina, a verovatno je povezana sa planetarnim Rosbijevim talasima. Rosbijevi talasi nastaju zbog rotiranja Zemlje, a zapravo se radi o poremećajima u pretežno zapadnom strujanju umerenih geografskih širina.

31

Mart 2016. bio je 11 uzastopni rekordno topao mesec na pla­neti, a pored toga u martu je temperaturna razlika u odnosu na normalnu temperaturu bila najviša do sada, saopštila je američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA). Sa prosečnom temperaturom od 12,7 stepeni Celzijusa na plane­ti mart 2016. bio je najtopliji, ali je u martu takođe nastavljen trend rekordno visokih temperatura koji je počeo u maju prošle godine, saopštila je Nacionalna uprava za okeane i atmosferu koja vodi merenja od 1880. godine. Globalna temperatura u martu bila je 2,20 ste­peni Celzijusa iznad proseka u 20. veku, i 0,58 stepeni toplija nego u martu 2015, što je bio prethodni najtopliji mart mesec.

Grejanje i struja iz otpada od 2019. godine

Od ukupno 11 firmi koje su se prijavile na tender za izbor privatnog partnera koji će sa gra­dom Beogradom srediti deponiju u Vinči, izgraditi postrojenje za upravljanje otpadom i tamo proizvoditi struju i toplotnu energiju, njih pet je ušlo u uži izbor. Kako navode iz Se­ kretarijata za zaštitu životne sredine, odabrane firme učestvovaće u drugom krugu tendera koji se organizuje u maju, a cilj je da se odabere jedno preduzeće. Planirano je da postrojen­je bude završeno i pušteno u rad do kraja 2019. Nadležni ističu da će svaki otpad koji može da se preardi biti iskorišćen ponovo. Tako će biorazgradivi, u koji spada i kuhinjski, biti pret­varan u kompost, vrstu đubriva.

AGROSVET

GOŠĆE KOJE NE ZASLUŽUJU GOSTOPRIMSTVO↘ Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

P

rve godine XXI veka donele su pored svega ostalog i nove štetne organizme na našim poljima. Pored divljeg sirka (iz XX veka), u useve ali ne samo tamo uselila se ambrozija (Ambrosia artemisifoliia), u paradajz je ušao južnoamerički moljac (Tuta absoluta), u krompir, moljac krompira (Phthorimea operculella), tripsi u krastavcima i breskvi, javilili su se prouzrokovači bolesti, Ralstonia, Clavibacter. Vinogorja su dobrim delom desetkovana kao posledica delovana cikade Scaphoideus titanus, a po svemu sudeći, novinama nema kraja. Upravo stoga, pre nego bude kasno, malo podsećanje na ono što može da nam ugrozi proizvodnju.

Fitoplazma Flavescence dore je prouzrokovač zlatastog žutila vinove loze. Zaraženi listovi dobijaju dobijaju zlatnožutu boju koja kod crvenih sorti prelazi u ljubičastocrvenu, savijaju se po obodu lista prema naličju, a čokoti se u kratkom vremenu suše. Štetni organizam vodi poreklo iz Severne Amerike odakle je četrdesetih i pedesetih godina XX veka prešao u Evropu, zahvatajući vinogradarske rejone Francuske i Italije, a u narednim decenijama pričinjava značajne štete u Švajcarskoj, Sloveniji, a na početku trećeg milenijuma i u Srbiji, pre svega u centralim i jugoistočnim vinogorjima.

Fitoplazmu zlatastog žutila vinove loze prenosi insekt – cikada Scaphoideus titanus Ball. Cikada je verovatno sadnim materijalom preneta četrdesetih godina prošlog veka iz Severne Amerike. Prvo je registrovana 1958. u Francuskoj, a zatim i Italiji i tako redom. Cikada ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu jajeta i ceo svoj životni ciklus provodi na vinovoj lozi. Jaje je crne boje, dužine oko 1,3 mm, smešteno pod koru, u pukotine čokota i lastara. Ženka tokom perioda jul – septembar položi oko 24 jaja, 32

AGROSVET

pojedinačno ili u grupi od 2 puta po 12 u nizu. Cikada Scaphoideus titanus ima pet stadijuma larvi, a u poslednjem, petom stadijumu duge su oko 5 mm, boje slonove kosti, a na zadnjem segmentu imaju dve simetrične trouglaste crne mrlje. Larve su vidljive golim okom i hrane se od kraja maja do početka jula. Odrasli insekt je dug 4,5 do 5,5 mm (ženka krupnija od mužjaka), mrkožute boje. Svi larveni stadijumi i imago odnosno odrasli insekt se hrani na naličju lista vinove loze isisavajući biljne sokove. I upravo tada može doći do usvajanja fitoplazme ukoliko je biljka zaražena. Cikada koja je usvojila fitoplazmu sposobna je da je prenese tek posle perioda mirovanja - inkubacije koji traje oko 40 dana. Međutim infekciju odrasli insekt ne prenosi na potomstvo.

Osnove mere zaštite zasnivaju se prevenciji, rigoroznoj kontroli sadnog materijala, redovnom pregledu zasada vinove loze, postavljanjem žutih lovnih ploča ili pojaseva na čokotima na visinu oko 10 do 15 cm iznad zemlje tokom juna meseca radi hvatanja cikada, kao i preduzimanju mera hemijskog suzbijanja cikada sve do animiranja stručnih službi i stručnjaka na evidenciji obolelih čokota i vinograda i po potrebi njihovom krčenju.

Hemijska zaštita protiv cikade ipak predstavlja osnovu uspešne borbe. Iskustva u našoj zemlji ukrštena sa višegodišnjom praksom francuske, italijanske i hrvatske fitosanitarne servisne službe temelj su dobre poljoprivredne prakse u odbrani vinove loze. Zaštita počinje prvim tretmanom nakon rezidbe

vinove loze kada se preporučuje primena kombinacije mineralnog ulja i kontaktnog insekticida – Nitropol S + Cythrin 250 EC. Tokom vegetacije preporučuju se tri tretmana i to: I tretman – mesec dana po piljenju larvi što najčešće pada krajem maja odnosno početkom juna, praktično po cvetanju loze, II tretman - 15 dana kasnije i III tretman – do mesec dana nakon drugog tretmana. Preporuka je da se za sva tri tretmana koriste insekticidi sa različitim mehanizmima delovanja, pa vinogradarima preporučujemo primenu kontaktnih kao što su Reldan 22 EC (Hlorpirifos-metil) ili Kozma (Hlorpirifos-etil), Nurelle-D ili Despot (Hlorpirifos+Cipermetrin), zatim grupu piretroida Vantex 60SC (Gama-cihalotrin), Cythrin 250 EC (Cipermetrin), ili neonikotinoide Afinex 20 SP (Acetamiprid), Actara 25 WG ili Amos (Tiametoksam).

Kod ovog tretiranja treba paziti na karencu i vremenu berbe sorte koju se tretira. Program suzbijanja cikade Scaphoideus titanus Ball. u rasadnicima vinove loze obuhvata sva tri tretiranja.

Olimpijske 2012. godine, prvi put smo predstavili potencijalnu novu gošću na našim prostorima.

Da li će se nakon 4 godine pojaviti i kod nas, u olimpijskoj godini?.

Ne zna se, mada je u susednim zemljama registrovana pojava i štete.

Upravo stoga, još jedno podsećanje da ne bude kasno. Jednostavno, Drosophila suzukii – red Diptera, fam. Drosphilidae, rod Drosophila, Vrsta Drosophila suzukii se za sedamdesetak godina se raširila od Azije (prva polovina XX veka), da bi

33

osamdesetih preko Havaja došla do severnoameričkog kontinenta, a u prvoj dekadi XXI veka projurila od obala Tihog okeana do Atlantika.

Po informacijma poslednjih godina registrovana je i u Evropi, najpre novembra 2008. godine u Španiji, septembra naredne godine u Italiji i juna 2010. u Francuskoj. Prema nekim procenama iz 2008. godine, u svetskim okvirima štete na svežem voću kao posledica napada Drosophila suzukii se kreću do 500 miliona dolara.

Prve zapise o vrsti dao je Kanzawa u Japanu 1916. godine, dok je detaljan opis dao Matsumura 1931.

Ova vrsta predstavlja ekonomski značajnu štetočinu voćnih plodova – trešnje, maline, kupine, jagode, breskve, nektarine, kajsije, grožđa i drugog voća. Po karakterističnoj pegi na krilima nazvana je “spotted wing drosophila” (SWD), ili mušica pegavog krila, mada je označena i kao japanska ili azijska mušica.

Dužina tela odraslog insekta iznosi 2 do 3,5 mm dok je raspon krila od 5 do 6,5 mm. Telo je žuto do braon boje sa tamnim tačkama na trbuhu, a na glavi su karakteristične crvene oči. Osnovna razlika u izgledu mužjaka i ženke je ta što mužjak na vrhu krila ima jasnu tamnu tačku-pegu za razliku od ženki kojima su krila jednobojna. Larve su cilindričnog oblika, bele boje, dužine oko 3 do 3,5 mm i prolaze kroz tri larvena stadijuma koja provode u voćnim plodovima. Nakon preobražaja, lutka napušta plodove ili ostaje u njima.

Do sada je registrovano i do 13 generacija godišnje, a životni vek jedne generacije se kreće od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

Najčešće se dužina životnog ciklusa kreće od 8 do 28 dana u zavisnosti od temperature. Tako na 150 C traje 21 do 25 dana, a na 250C 8 do 13 dana. Ženka u zavisnosti od broja generacija položi i do 300 jaja. Vrsta Drosophila suzuki napada sveže plodove, polažući 1 do 3 jaja dugačkom, nazubljenom legalicom ispod tanke pokožice plodova. To je pored veličine tela jedna od osnovnih razlika u odnosu na blisku rođaku, vinsku mušicu D. melanogaster, koja

AGROSVET

biologije ove štetočine pokazala su da mužjaci postaju sterilni na temperaturama vazduha višim od 300C te da je njeno širenje može biti limitirano u područjima sa ovom i višim temperaturama.

Problem suzbijanja odnosno zaštite voća od Drosophila suzuki pokazala su da se zaštita mora sprovoditi kombinovanjem pomotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera. Kvalitetna rezidba, obrada zemljišta, uklanjanje biljnih ostataka iz objekta samo je deo mera.

Od mehaničkih mera u Francuskoj se dobro pokazala primena lovnih klopki koje sadže 1/3 vinskog sirćeta, 1/3 vode, 1/3 voćnog koncentrata i nekoliko kapi tečnog sapuna i koje se postavljaju u krošnjama voćaka.

vani preparati na bazi Acetamiprida (Afinex 20 SP), Spinosada (Laser 240 SC) i Imidakloprida (Confidor 200 SL), sa karencom od 7 dana.

Takođe, najnoviji literaturni podaci ukazuju na efikasnu zaštitu primenom insekticida na bazi aktivnim materija Ciantraniliprol, Spinetoram i Hlorantraniprol (Coragen 20 SC).

Preparat Coragen 20 SC je u Bugarskoj registrovan za primenu u jabuci, kruški, breskvi, nektarini, kajsiji, šljivi i vinovoj lozi u dozi od 3 – 4 ml na 10 litara vode u intervalima od 10 dana, a karenca iznosi 14 dana, osim za vinske sorte gde je karenca 30 dana.

Osobine koje Drosophila suzukii nosi sa sobom kao da preslikavaju njeno azijsko poreklo. Vrednoća kojom napadaju plodove, brzina širenja i osvajanja teritorija, brojnost i starost pojedinih generacija, preciznost uboda i šteta koju nanose ukazuju na ozbiljnost koja ova štetočina nosi sa sobom. To iziskuje i od nauke i struke na našim prostorima krajnji oprez, počevši od fitosanitarne kontrole redovnih pošiljaka voćnih plodova iz uvoza, tako i unosa ilegalnih količina kontinentalnog voća. Ovo posebno jer su na meti ove štetočine upravo vodeći izvozni produkti Srbije – malina, višnja, kupina, jagoda…

Upravo stoga Drosophila suzukii se mora na vreme upoznati. Ako se kreće i širi kao što joj ime kazuje treba je zaustaviti pre nego što izađe na pistu, odvozi krug i prođe ciljnu liniju.

plodove polaže u već oštećene plodove. Na mestu uboda uočava se udubljenje, nalik ubodu žaoke. Nakon 2 do 3 dana, tkivo oko uboda omekšava i kvari tržišnu vrednost plodova. Istovremeno tečnost iz rane predstavlja i otvorena vrata za prodor parazitnih i saprofitnih mikroorganizama.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da generacije koje se izlegnu početkom godine imaju kraći životni vek od onih koje se izlegnu tokom septembra meseca. Kasno izlegle generacije mogu da prezime kao imaga. Aktivnost nakon prezimljavanja počinje kada su temperature preko 100 C. Sprovedena ispitivanja

Kada je reč o primeni insekticida ranija istraživanja su favorizovala primenu preparata iz grupe piretroida (gama i lambda-cihalotrin), organo-fosfata (dimetoat) i neonikotinoida, ali se kao problema javljala karenca. Poslednjih godina u rešavanje problema Drosophila suzuki uključeni su i insekticidi iz novijih grupa i sa različitim mehanizmima delovanja. Ono što ih preporučuje su i povoljnije eko-teoksikološke karakteristike. Prema podacima iz 2010. godine, za suzbijanje ove štetočine u Oregonu su primenji34

Ovaj tekst nema nameru uznemirenja javnosti, on je tu da pripremi proizvođače na moguća iznenađenja (koja im ne želimo) koja treba spremno dočekati. Ili malo da parafraziram “spremamo se kao da nezvane gošće, cikada i mušica, nikada neće doleteti kod nas, a spremni smo kao da su tu”.

AGROSVET

/ AGROSVET

www.agromarket.rs

AGRODIMARK

SIRAN 4O SC

ŠAMPIONI U POLJU KUKURUZA! 35

AGROSVET

BILJKA BOGA SUNCA –NEŽNA MAJKA ISCELJENJA↘ Priredila: Olivera Gavrilović dipl. inž. polj. da neguju kosu jer je posvetljuje i daje joj sjaj. Tokom srednjeg veka u Evropi su je smatrali gotovo svemogućim lekom, a uzgred je sakupljana i iz veoma praktičnog razloga, uklanjanja neprijatnih mirisa. Španci su je zvali manzanilla - mala jabuka, i dugo su je koristili da bi poboljšali ukus šerija koji je nazvan istim imenom. Specifična primena vezuje se i za omiljeno piće muškaraca širom sveta, koji sigurno ne znaju da je pre mnogo vekova i u pivo dodavana kamilica da bi se poboljšao njegov ukus.

L

ekovita biljka naših polja, nežan cvet sunca za omiljeni čaj. Bezbroj nežnih cvetova – kamilica Matricaria chamomilla L. = Chamomilla recutita (L.) Rausch., priprada familiji Asteracea kao i njena rođaka, bela rada koju često mešamo sa kamilicom. Razlika između kamilice i bele rade je u izgledu same biljke, listu i mirisu.

Takođe, kamilica ima karakterističan prijatan miris, dok bela rada nema izražen miris.

Kamilica vodi poreklo iz Evrope i Bliskog istoka, ali zahvaljujući širokoj upotrebi kamilica je gotovo svuda naturalizovana. Najviše se gaji u Argentini, Brazilu, Egiptu, Mađarskoj, Rusiji... Samo ime, kamilica, nastalo je od grčkih reči chamai (na zemlji) i melon (jabuka), dakle bukvalni prevod reči kamilica bio bi “jabuka na zemlji”. Na to ih je inspirisao sitni cvet čiji je miris podsećao na miris ovog voća.

Nesumnjivo da je kamilica jedna od najranije korišćenih biljaka u lečenju ljudskog roda. Prva dokumentovana upotreba ovog cveta potiče još iz drevnog Egipta, a najraniji spisi u kojima se pominje nastali su na papirusu 1550. godine pre Hri-

sta. Ovaj zapis se smatra jednim od najstarijih medicinskih zapisa u ljudskoj istoriji. Stari Egipćani su smatrali da je kamilica sveta biljka, koju im je poklonio Ra, bog Sunca, i zbog toga je poštovana više nego bilo koja druga. Korišćena je ne samo radi lečenja, već je bila i deo rituala balsamovanja - pripreme tela za put u zemlju mrtvih. Hemijska analiza mumije faraona Ramzesa II (1100. godina pre Hrista), potvrdila je da je jedan od sastavnih elemenata ulja za balsamovanje bilo upravo ulje kamilice. Nezavisno od medicinskih i religioznih zapisa o korišćenju, postoje zapisi koji dokazuju da je kamilica široko korišćena i u kozmetici, posebno kod bogatijih i uglednijih žena. Nakon propasti Rimskog carstva, anglosaksonski narodi preuzeli su primat u poštovanju ove biljke.

Drevni anglosaksonski spis, sadrži listu od devet svetih biljaka, među kojima je i kamilica. Korišćena je kod nesanice, glavobolje, problema sa kožom, reume, lošeg varenja, gihta. Zbog svog opuštajućeg i umirujućeg delovanja postala je u sedmom veku neizostavni sastojak raznih ljubavnih napitaka. Vikinzi su prvi shvatili da kamilicom mogu 36

Gaji se plantažno za komercijalnu upotrebu zbog cvetnih glavica, dok se destilacijom kamilice dobija etarsko ulje. Cvetne glavice sadrže i preko 1% etarskog ulja, 2,5 do 3% apigenina, gorke materije, tanine, smole, flavonoide, kumarine... Upotrebljava se kao sirovina u industriji kozmetike, prehrambene i farmaceutske industrije. Osnovni aktivni sastojak kamilice je etarsko ulje azulen ili hamazulen, azurno plave boje koje je osetljivo i lako isparava. Otuda preparati sa kamilicom i azulenom imaju plavu boju u sebi.

Terapijska upotreba ove biljke je česta i raznovrsna, ne samo u narodnoj već i u naučnoj medicini.

Njena velika prednost je što nije ni otrovna ni škodljiva. Kamilica je jedno od najboljih sredstava za lečenje zapaljenja kože i sluzokože, njom se ublažavaju tegobe kod opekotina, rana, čireva. Koristi se i za ispiranje očiju, usta, nosa i ušiju, kao i svih osetljivih organa. Pomaže u lečenju nervnih bolesti, reumatizma, oboljenja creva i želuca, grčeva, upale debelog creva, nadutosti, kao i kod oboljenja bubrega, jetre i žuči... Može da se koristi i u obliku tinkture - rastvora cvetnih glavica kamilice u alkoholu i eteričnog ulja, za ispiranje usta kod upalnih procesa ili česte pojave afti.

Eterično ulje ima široku primenu u farmaciji, kozmetici i parfimeriji.

Koristi se u aromaterapiji za lečenje grčeva, glavobolje, akni, ublažavanje opekotina, snižavanje temperature i lečenje depresije. Pomaže

AGROSVET

kod alergija, anemije, konjuktivitisa, upaljenih tetiva i zglobova, kao i bolova u mišićima. Zbog svih svojih kvaliteta, kamilica je vrlo važan izvozni artikal, a njeno gajenje je sve unosniji posao.

Biljka je visine do 80 cm sa lišćem višestruko perasto deljenim.

Cvetovi su sakupljeni u glavicu prečnika 1,5 do 3 cm, po obodu sa belim jezičastim cvetovima, a u sredini cevasti cvetovi žute boje. Vegetacioni period traje oko 100 dana.

Kamilica je jednogodišnja biljka umerenih zahteva prema temperaturi. Za klijanje i nicanje dovoljna je temperatura od oko 60C. U ranim fazama, dok su biljke male, mrazevi mogu dovesti do izmrzavanja, ali u fazi formirane rozete može da podnese i do – 300C bez većih oštećenja. Za normalan rast i razvoj optimalne temperature su oko 200C, a u vreme cvetanja zahteva nešto više temperature, do 300C. Prema vodi ima umerene zahteve.

Kritični periodi su vreme klijanja i nicanja i period intenzivnog porasta do cvetanja. Povećana vlažnost zemljišta u svim fazama razvoja loše utiče na razviće i plodonošenje. Uspeva na različitim zemljištima, od ravničarskih do brdskih, ali najbolje uspeva na dubokim zemljištima normalne do blago alkalne reakcije. Najveše prinose daje na normalnim zemljištima, mada dobro uspeva i na zaslanjenim. Traži duboka i plodna zemljišta dobre strukture. Kamilica dobro podnosi gajenje u monokulturi, ali na istom zemljištu ne treba je gajiti duže od 2 - 3 godine. Gajenje u monokulturi izvodi se tako što se neobrane cvasti ostavljaju da donesu plodove i da iz njih ispadne seme. Iz njega će se do jeseni razviti nove biljke, koje će naredne godine cvetati. Takav način monokulture se naziva “zalivađivanje“ i primenjuje se jer je setva pojedinih godina nesigurna, a smanjuje i troškove obrade. Kamilica se najčešće seje iza strnih žita, jer ima dovoljno vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta, dobar je predusev za većinu kultura jer “rano napušta zemljište“. Međutim, da kamilica nije u svemu idealna, pakazuje i da je problem to što se dugo pojavljuje kao korov u narednim usevima.

Osnovna obrada zemljišta za kamilicu je na dubini 20 - 30 cm, što

zavisi od tipa zemljišta. Na slatinama se obrada izvodi u proleće. Posle strnih žita često se praktikuje i redukovana obrada tanjiračama.

Dopunska obrada je odmah posle duboke, drljačama ili setvospremačima, najkasnije do septembra. Pre setve je poželjno parcelu poravnati i povaljati, da bi se seme što kvalitetnije rasporedilo, kako po parceli tako i po dubini. Istovremeno se ravnanjem parcele izbegavaju mikrodepresije, što omogućava kvalitetniju berbu cvetova.

Količine hranljivih elemenata se obavezno koriguju nakon određivanja plodnosti zemljišta. Količina đubriva zavisi i od načina gajenja kamilice kao jednogodišnjeg useva ili u monokulturi. Na srednjim zemljištima đubri se sa 40-60 kg/ ha N, 60-80 kg/ha P i 60-90 kg/ ha K. Jedan deo azota se dodaje u predsetvenu pripremu, a ostatak se dodaje na početku vegetacije. Ove norme đubrenja su potrebne ako se kamilica gaji kao višegodišnji usev, s tim da se svake naredne godine doda 20-30 kg/ha N. Kada se gaji kao jednogodišnji usev količine se smanjuju za 50%, a ako je zemljište peskovito ove količine se povećavaju za 100%. Ako se gaji na bogatim i plodnim parcelama ne treba je đubriti, jer će u tom slučaju biti bujna i sklona poleganju što otežava berbu.

Kamilica se može sejati u jesen i u proleće. U našim uslovima daje se prednost jesenjoj setvi i to sredinom septembra, da bi biljke bile spremene za zimu. Prolećna setva može se obavljati početkom marta, ali uz intenzivnu agrotehniku. Pad prinosa kod prolećne setve može biti i do 50% u odnosu na jesenju. Seje se mašinski, uskoredo, sa razmakom redova 12-36 cm po površini, jer bolje klija pod uticajem svetlosti.

Norma setve je 4-10 kg/ha semena, zavisno od razmaka redova i čistoće semena. Setva se obavlja mehaničkim žitnim sejalicama pri brzini od 5 do 8 km/sat. Nakon setve obavezno je valjanje posejane površine.

Pri povoljnim uslovima seme niče za 2 - 3 nedelje, što omogućuje biljkama da uđu spremne u zimu.

Od mera nege se primenjuju kultiviranje, plevljenje, prihranjivanje, zaštita i navodnjavanje po potrebi. Kultivira se kod setve sa širim razmakom redova (36 cm), kada su 37

biljke visine oko 20 cm. Prihranjivanje je zajedno sa kultiviranjem i to preostalim količinom azota, do norme od 40 - 60 kg/ha. U uslovima jake zakorovljenosti pre svega širokolisnim korovima, po nicanju se može primeniti preparat Linar (1,8 do 2,0 l/ha). Ako je gustoredna setva ili ako je nemoguće kultiviranje useva, onda se obavlja plevljenje.

Plevljenje je obavezna mera pred cvetanje, da bi se uklonio korov i dobile što kvalitetnije cvasti.

Cvast kamilice se može brati ručno, pomoću češljeva, a na većim površinama se bere specijalnim kombajnima i vučenim mašinama za berbu cvasti kamilice. Kamilica cveta neravnomerno, tako da na biljci istovremeno imamo precvetale cvetove i nerazvijene pupoljke na bočnim grančicama. Zato je vrlo teško odrediti momenat žetve.

Najkvalitetniji cvetovi su kada beli jezičasti cvetovi stoje horizontalno a iz žutih cvetova se prosipa polen.

To je pravi momenat za berbu, takvih cvasti ali pojedinačnu. Zato se pribegava sukcesivnoj berbi. Ako se bere ručno može biti 2 - 8 berbi, zavisno od vremenskih prilika.

Kada se bere radi destilacije etarskog ulja, pribegava se mašinskoj berbi, tako što se biljke odsecaju u visini prvih cvetova i odmah nose na preradu. Vreme žetve u jesenjoj setvi je u aprilu ili maju a u prolećnoj setvi u junu. Cvetne glavice se suše prirodnim putem, na promajnom mestu zaštićenom od sunca.

Rasprostiru se u veoma tankom sloju, na početku uz prevrtanje da se sirovina ohladi. U novije vreme se sve više suši u sušarama, na temperaturi ne većoj od 400C. Prinos suvih glavica po 1 ha iznosi 400 - 1500 kg, etarskog ulja 3 - 5 kg a semena do 150 kg. Odnos svežih i suvih glavica je 4 - 6 : 1, što znači da prinos svežih glavica može biti i do 8 tona po hektaru. Šta reći za kamilicu na kraju?

Možda su reči Aristotela dovoljne „Ako je jedan način bolji od drugog, onda budi siguran da je to prirodni način“.

AGROSVET

MAK, TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE↘ Priredio: Igor Ščekić, dipl. inž. polj.

M

ak predstavlja jednu od najstarije gajenih kultura. Bio je poznat još u kamenom i bronzanom dobu.

Njegovo lekovito dejstvo bilo je poznato Sumercima 3000 god. p.n.e.

Iz Male Azije je prenet u Egipat. Na naše prostore doneli su ga Turci u 18. i 19. veku.

U našoj zemlji, pretežno Vojvodini, proizvodnja maka podrazumeva proizvodnju uljanog maka, dok u svetu postoje i kultivari za proizvodnju opijuma. Makovo ulje ima veliku hranljivu vrednost i koristi se u ljudskoj ishrani. Kvalitet ulja je približan kvalitetu maslinovog ulja. Značajan je u proizvodnji lakova, toaletnih sapuna, kvalitetnih silikatnih boja. Uljane pogače sadrže 40% belančevina, 20%

ugljenih hidrata i 13% vlakana, te se koriste kao odlična koncentrovana hrana za muznu i tovnu stoku.

Seme se koristi u domaćinstvima, pekarstvu, poslastičarstvu i za poboljšanje kvaliteta peciva. U suvim čaurama maka nalaze se alkaloidi kofein i morfijum, što je veoma značajno za farmaceutsku industruju.

U cvećarstvu se koriste dekorativne forme maka.

Kada su u pitanju ekološki uslovi, pre svega vlažnost, za uzgajanje maka, u prvom delu vegetacije, praktično od setve do početka cvetanja, mak traži više vlage, a manje toplote, dok u ostatku vegetacije do zrelisti, zahteva veću količinu toplote i svetla nego vlage. Kritični momenti za vodom su vreme setve i nicanja, te u prvim fazama rasta 38

do početka cvetanja, kao i u fazi butonizacije kada se biljke granaju i intenzivno rastu. Uljani mak daje najbolje rezultate na plodnim zemljištima, ali uz adekvatnno đubrenje može uzgajati i na manje plodnim zemljištima. Pogoduju mu laganija, dobro strukturna tla kao što su aluvijalni nanosi tla sa pH 6,5 - 7,2.

U plodoredu dolazi nakon ozimih strnih žita. Monokulturu ne podnosi i dobar je predusev za strna žita i leguminoze. Mak obavezno treba uzgajati u plodoredu da bi se smanjila opasnost od bolesti i štetočina. Na istu se površinu može doći nakon 4 - 5 godina.

Kao i kod većine jednogodišnjih sitnosemenih kultura, za setvu ulja-

AGROSVET

nog maka pravilna obrada ima veliki značaj. Pripremljena površina mora biti usitnjena i poravnata, bez korova i tvrda da bi se seme posejalo plitko i na istu dubinu. U jesen treba obaviti oranje na dubinu 25 35 cm. S proleća, kad se površinski sloj prosuši, treba obaviti drljanje te pripremu tla setvospremačem, kvalitetno i plitko, maksimalno do 5 cm dubine. Za setvu treba upotrebiti kalibrirano i tretirano sortno seme.

U uslovima Vojvodine, posebnu adaptabilnost pokazale su mađarske i slovačke sorte uljanog maka.

Setva se mora obaviti najkasnije do 1. aprila, odnosno kad se zemljište zagreje do 50C. Idealan sklop se postiže korišćenjem sitnosemene sejalice ili žitne sejalice. Optimalna gustoća sklopa za uljani mak je 60 – 80 biljaka/m2 u žetvi, a to se postiže se setvom na međuredni razmak 25 ili 30 cm uz upotrebu 1,0 - 1,4 kg/ha semena. Setva se obavlja na 1,0 -1,5 cm dubine. Što se tiče đubrenja, količine i unošenja treba uskladiti s plodnošću zemljišta, klimatskim uslovima i planiranim prinosom, a na bazi prethodno urađene hemijske analize. Poželjno je uneti organso đubrivo – stajnjak u dozi od 15 t/ha. Ako toga nema može se primeniti i FitoFert Humiflex (30 l/ha) U tom slučaju, zajedno sa stajskim đubrivom na srednje plodnom zemljištu treba uneti oko 70 kg/ha N, 60 - 80 kg/ha P2O5 i 100 - 120 kg/ha K 2O. Oko 1/2 fosfornog i kalijumovog te 1/4 azotnog đubriva se primenjuje se pre oranja, a ostatak fosfornih i kalijumovih te polovina azotnih đubriva se unosi predsetveno. Ostatak od 1/4 azotnih đubriva (KAN 200 kg/ ha) treba upotrebiti u prihrani kada mak ima razvijenih 5 - 6 listova.

Tokom vegetacije se moraju sprovoditi mere nege maka, prihranjivanje, suzbijanje bolesti, štetočina i korova.

Mak napada veći broj prouzrokovača bolesti. U našoj zemlji od najvećeg značaja su prouzrokovači oboljenja plamenjače, crne pegavosti i bakterijske uvelosti maka.

Pored ovih značajnih oboljenja u usevu maka često se pojavljuje još nekoliko oboljenja: Sclerotinia

spp.(trulež korena, stabla i čaure), Fusarium spp.(fuzariozna uvenuća), Bacterium papaveris (bakterijska uvelost), Verticilium albo-atrum (verticiliozno uvenuće), Pseudomonas papavericola (pseudomonoza), Alternaria brassicace (crna pegavost) i Botryotina fuckeliana (siva pegavost maka).

Plamenjača maka prouzrokuje je Peronospora arborescens De Bary.

Biljke mogu biti ugrožene od klijanja i nicanja pa sve do berbe. U godinama epifitocije u celosti je ugrožena proizvodnja maka. Potrebno je poštovati plodored, tako da na istu parcelu dolazi za 3-4 godine. Neophodno je dobro i kvalitetno zaoravanje žetvenih ostataka maka. Za uspešnu proizvodnju neophodna su 3-5 fungicidnih tretmana. Od fungicida najčešće se koriste preparati na bazi mankozeba- Dithane M-45 (2-2,5 kg/ha), metalaksil+mankozeb - Ridomil Gold Mz (2,5 kg/ha), azoksistrobina - Queen (0,75 l/ha), cimoksanil+famoksadon - Equation Pro (0,4 kg/ha).

Crna pegavost maka izaziva Pleospora calvescens, konidijski stadijum Helmintosporium papaveris.

Mak može biti ugrožen tokom čitave vegetacije od ovog oboljenja.

Zaraženo seme slabo klija, a ponici venu i suše se. Kod ranih infekcija se uočavaju nekrotične pege na pridzemnom delu stabla koje izazivaju uveniće mladih biljaka. Kod kasnih zaraza na stablu, listovima i čaurama pojavljuje se veći broj mrko-crnih pega nepravilnog oblika i dolazi do sušenja lišća. Nanosi značajne štete svake godine, a u povoljnim godinama za razvoj ove bolesti štete mogu biti do 50%. Potrebno je ispoštovati četvorogodišnji plodored i duboko zaoravanje žetvenih ostataka maka. Obavezna je dezinfekcija semena na bazi kaptana - Captan SP4 (200 ml/100 kg semena) ili karboksima+titama - Vitavax 200FF (500 ml/100 kg semena). U toku vegetacije su za preporuku fungicidi na bazi flutriafola - Fluoco (1,0 l/ha), azoksistrobina - Queen (0,75-1,0 l/ha), ciprokonazol+pikoksistrobin - Acanto plus (0,6l/ha).

39

Bakterijska uvelost je bolest koju izazaiva bakterija Xanthomonas papavericola. Prenosi se semenom i biljnim ostatcima koji ostaju u polju nakon berbe. Parazit se širi sprovodnim sudovima što ima za posledicu brzo propadanje biljaka.

Ukoliko su česte kiše u proleće i tokom leta ova bolest može da doboje epifitotičnu formu. Najvažnije je proizvesti zdravo seme i sačuvati biljke zdrave tokom kišnog proleća.

Seme mora biti dezinfikovano gore pomenutim fungicidima. U toku vegetacije se koriste bakarni preparati kao što je Cuprablau Z Ultra (3,0 kg/ha) i Funguran OH (1,5-2 kg/ha).

Usev maka je ugrožen od većeg broja štetočina od nicanja pa do ubiranja. U periodu nicanja i klijanja najveće štete pričinjavaju žičari, grčice, podgrizajuće sovice i ptice.

Od štetočina u toku vegetacije od najvećeg ekonomskog značaja su makov korenov surlaš, siva makova pipa i muva makove čaure. U periodu cvetanja maka izuzetne štete pričinjava rutava buba - Tropinota hirta i neposredno pred berbu štetne ptice.

Makov korenov surlaš - štete pričinjavaju larve i imago. Larve su štetne tokom celokupnog razvoja.

U početku miniraju lišće, a kasnije izgrizaju koren i korenove bočne žilice. Biljke zaostaju u porastu, a

AGROSVET

čaure su sitne i šture. U pojedinim godinama dolazi do masovne pojave imaga. Imago se hrani listovima i veoma često dolazi do potpunog uništenja useva. Mere zaštite se svode na suzbijanje imaga insekticidima na bazi gama-cihalotrina – Vantex 60 SC (60 ml/ha), zatim na bazi lambda-cihalotrina, deltametrina.

Siva makova pipa - Ceutorrhynchus macula alba Herdst, se u Vojvodini redovno javlja i svakako je najopasnija štetočina maka. Štete uglavnom nanose larve koje se hrane semenkama maka. Usled ishrane imaga i bušenja čaura radi polaganja jaja čaure se osuše. Otvori na čaurama u kombinaciji sa kišnim periodima omogućuju prodiranje mikroorganizama i pri tome dolazi do smanjenja kvaliteta i tržišne vrednosti maka. U pojedinim godinama prinos maka može da se smanji i do 50%. Obično se izvode dva tretmana insekticidima pre polaganja jaja imaga. Prvo pred početak cvetanja i drugo u precvetavanju.

Preporučuju se insekticidi-piretroidi.

Muva makove čaure - pojava ove štetočine se dobrim delom podudara sa pojavom sive makove pipe. Štetne su uglavnom larve koje se hrane semenkama i oštećuju ih.

Imago pravi otvore na čaurama maka radi polaganja jaja i za izlazak po završenom razviću. Ovu pojavu prate prouzrokovači truleži i plesni te dolazi do drastičnog smanjenja

prinosa i kvaliteta maka. Tretmani insekticidima se izvode pre polaganja jaja, na početku cvetanja i u precvetavanju u vreme pojave čaura maka. Koriste se iste metode i insekticidi kao i za suzbijanje sive makove pipe.

Hraneći se cvetnim delovima, prvenstveno prašnicima i tučkom, rutava buba može da nanese velike štete u usevu maka. Njen let traje oko 3 meseca. Suzbijanje treba obaviti kombinacijom mehaničkih mera – postavljanje lovnih klopki, i hemisjkih, tretiranje useva maka insekticidima koji se koriste za suzbijanje sive makove pipe. Međutim, suzbijanje se smora izvesti po mogućnosti pre cvetanja jer suzbijanje tokom cvetanja ima poguban uticaj na pčele, glavne oprašivače.

Zaštita od korova - izbor herbicida za suzbijanje širokolisnih korova je mali te se suzbijanje korova u prvim fazama koristi ljudski rad.

U drugom delu vegetacije biljke svojim habitusom guše korove i ne dozvoljavaju njihov rast. Proizvođačima se pre setve ili posle setve a pre nicanja useva maka, savetuje suzbijanje višegodišnjih korova na strništima preparatima na bazi glifosata (Apsolut, Glifohem, Glifomark u dozi pd 3 do 6,0 l/ha).

Glavni kriterijum za izbor vremena primene herbicida jeste poštovanje faze razvoja kulture i korova te propisane karence Dosta su šturi podatci, stručna i naučna istraživanja, ali po analogiji mogli bi se ko-

40

ristiti herbicidi na bazi s-metolahlora - Mont (1,2-1,4 l/ha). U susednoj Hrvatskoj za primenu u maku registrirovana dva herbicida na bazi fluroksipir i mezotrion. Nakon setve, a pre nicanja maka, mogu se primijeniti Callisto 50 WG (0,25 l/ha) + Gamit 4-EC, odnosno Kalif, Rampa (0,15 l/ha). Kad mak razvije 5 - 6 listova mogu se primieniti Callisto 480 SC, odnosno Mezatron u dozi od 0,15 l/ha (u faziBBCH 16-31) te Lodin u dozi od 0,5 l/ha. Suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih travnih korova u usevu maka rešen je herbicidima na bazi fluazifop-p-butila - Floyd (0,8-1,3 l/ha), odnosno Kletox (1,5 – 2,0 l/ha). Niže doze su namenjene za suzbijanje jednogodišnjih, a gornje doze za suzbijanje višegodišnjih (rizomskih) travnih korova. Radi ujednačenog sazrevanja maka desikacija se izvodi desikantom na bazi dikvat dibromida Diqua Top (3,0 l/ha).

Među mere nege spada i proređivanje koje treba obaviti kad mak ima 3 - 4 stalna lista jer ukoliko se obavlja kasnije, snižava se prinos.

Takođe, nakon proređivanja potrebno je obaviti prihranu te okopavanje ako suzbijanje korova herbicidima nije uspelo.

Ovo je još jedna priča o biljnim vrstama koje su možda i zapostavljene od strane naših proizvođača.

Mesta za mak na našim njivama ima, samo je potrebno prvo ugovoriti proizvodnju, a zatim vođen i preporukama iz ovog teksta, prionuti na posao.

AGROSVET

41

AGROSVET

POLJOSTATISTIKA↘ Priredio: Dragan Đorđević

Velike promene na tržištu semenskog kukuruza Pre deset godina, na tržištu kukuruza dominirali su naučni instituti sa udelom od preko 70%. Pored Pioneer-a, sa oko 20% udela, ostale kompanije su imale zanemarljiv udeo – KWS oko 4% a ostali ispod jednog procenta. Otvaranjem tržišta kukuruza, konkurencija je postajala sve veća, a njegov kvalitet sve bolji. Instituti su pokazali nisku fleksibilnost i konkurentnost.

NS institut ima najveći pad, na oko 13%. Udeo zemunskog instituta smanjen za oko 15% – na 20,9%.

Strane kompanije beleže najveći rast udela. Ističu se Pioneer sa uvećanjem preko 7% – sa 19,4% na 26,8%, KWS i Syngenta koji imaju kontinuirano povećanje udela tokom godi­na: KWS za deset godina nepunih 5%, a Syngenta 6%.

Rusija pretiče SAD kao najveći svetski izvoznik pšenice Sjedinjene Američke Države su nekada bile najveći svetski iz­voznik pšenice, ali im lidersku poziciju polako preuzimaju Ru­ sija i Kanada, javlja Raša tudej. Razlog za gubitak vodeće po­zicije su jak dolar, stagnacija prinosa, rastuća konkurencija i klimatske promene. Prema ocenama analitičara, američki iz­voz pšenice bi u sezoni koja se završava 31. maja mogao pas­ti za 9,3 odsto, na 21,1 milion metričkih tona, što je najniži nivo od 1972. godine. “Više nećemo biti lider u količini izve­zene pšenice”, izjavio je predsednik američke Asocijacije proizvođača pšenice Alan Trejsi za njujošku agenciju “Blumberg”, dodajući da je jedina nada za SAD povećanje globalne trgovine pšenicom. (Tanjug) Indija preuzima proizvodnji pamuka

primat

u

Prema procenama udruženja Southern India Mills’ Associati­on, proizvodnja pamuka u Indiji će, u sezoni 2015/2016 dostići 6,8 miliona tona, što ovu zemlju stavlja na prvo mesto global­nih proizvođača.

Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) procenjuje da će ukupna globalna proizvodnja pamuka u ovoj sezoni pasti na 23,68 miliona tona, što je za 8,6% man­je u poređenju sa 25,90 miliona tona proizvedenih u protekloj sezoni. Prema procenama USDA, proizvodnja pamuka u dva najveća svetska proizvođača, Kini i SAD biće manja za 13,3% odnosno 17,7% u od­nosu na prošlu sezonu.

Iako se očekuje da prinosi po hektaru budu nešto manji, Indija će preuzeti primat globalnog proizvođača pamuka od Kine.

Orasi deficitarni na evropskom tržištu Na teritoriji Srbije ima oko 1.9 miliona stabala oraha, koja daju prosečan rod od 24.000 tona godišnje. Po rečima stručnjaka to nije ni polovina potreba u našoj zemlji, pa se ova voćna vrsta često i uvozi, iako je ovdašnje podneblje odlično za proizvodnju oraha. Kina važi za najvećeg svetskog proizvođača oraha. Ova zemlja godišnje proizvede oko 360.000 metričkih tona ploda. Odmah iza Kine, po proizvodnji oraha dolaze SAD sa 294.000 metričke tone oraha na godišnjem nivou. Čak 90% američkog orha dolazi iz Kalifornije. Nakon Kine i SAD-a po proizvodnji oraha u svetu poznati su i Iran, Turska i Ukrajina. Što se tiče evrops­kog tržišta, deklarisani deficit oraha je čak 100.000 tona.

Najmanje površine pod uljanom repicom još od 2011. godine Situaciju na tržištu, od prošlog petka, obeležio je, kako se i nagađalo, kraj dvonedeljnog rasta cena soje na američkom tržištu. Čikaške obveznice su znatno pale krajem prošle sed­mice, u poređenju sa devetomesečnim periodom, uglavnom zbog sredstava dobijenih kupoprodajom. Tržište uljarica i dal­je je veoma koncentrisano na potencijalni uzgoj soje u Južnoj Americi, a razlog za to je zabrinutost zbog vremenskih prilika. U Argentini je zbog obilnih padavina u severoistočnoj 42

regi­ji otežana žetva. Prošle nedelje je požnjeveno samo 16% posejanih površina, go­tovo tri puta manje u poređenju sa 46% površina od prošle godine. Rezultati ka­nadske statistike pokazuju rast tržišta uljarica.

FAO: Nakon pada skaču cene hrane Svetske cene ključnih namirnica su u aprilu porasle treći uzastopni mesec, posle četiri godine pada, saopštila je Orga­nizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO). FAO indeks cena hrane, koji meri mesečne promene u korpi žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera, iznosio je u aprilu prosečnih 151,8 poena, za 0,7% više u odnosu na mart. To je za oko deset odsto ispod nivoa od pre godinu dana i za trećinu ispod mak­ simalnog nivoa iz 2011, navodi se u saopštenju FAO. Aprils­ ko povećanje cena je bilo predvođeno skokom cena palminog ulja, ali i žitarica u manjem obimu.

FAO je, takođe, povisio prognozu vezano za svetsku proizvodnju žitarica u 2016., na skoro 2.526 miliona tona.

Trendovi u trgovanju žitaricama na svetskom nivou Veća proizvodnja, velike zalihe i velika konkurencija u trgovini doveli su do nižih cena pšenice, pri čemu se predviđa i manja trgovina 2016 godine, pri čemu su zalihe u 2015 godini dostigle najveći nivo u zadnjih 13 godina. Proizvodnja pšenice na svetskom nivou je porasla u 2015. godini za 2 miliona tona i to zahvaljujući povećanoj proizvodnji u Australiji (7%), Rusiji, Ukrajini (7%), Kini (3%), Turskoj (18%), Maroku i SAD-u (5%).

Svetska trgovina pšenicom u 2015/16. (jul/jun) je prognozirana na 150 miliona tona, oko 6 miliona tona manje nego 2014/15. Predviđa se povećan izvoz iz Rusije i Ukrajine zbog pada nacionalne valute.

Pregled proizvodnje i trgovine je prikazan u tabeli.

AGROSVET

Statistika proizvodnje i trgovine pšenicom na svetskom nivou (FAO, Biannual Report on Global Food Markets. October 2015)

43

AGROSVET

BALKANSKI SAMIT ŠUMARSTAVA↘ Priredio: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

O

ve godine prvi put je održan Balkanski samit šumarstva na planini Goč.

Oko hiljadu predstavnika preduzeća koja se bave izvođenjem radova za šumska gazdinstva, predstavnika Javnih preduzeća iz oblasti šumarstva, uvoznika i distributera opreme za šumarstvo, studenata Šumarskih fakulteta, učenika i nastavnika srednjih šumarskih škola i predstavnika nstituta za šumarstvo, učesnici su Balkanskog samita šumarstva i šumarske opreme.

Skup pod nazivom „Goč 2016“ organizovan je na teritoriji nastavno naučne baze Šumarskog fakulteta iz Beograda na Goču.

Osim iz Srbije, učesnici samita došli su iz Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Albanije, Grčke, Rumunije, Bugarske, Turske, Češke i Brazila, a sve njih pozdravili su Dekan Šumarskog fakulteta dr Rajko Ristić, Gradonačelnik Kraljeva Tomislav Ilić i predsednik opštine Vrnjačka Banja Boban Đurović.

Samit je organizovan u saradnji sa Šumarskim fakultetom iz Beograda i na njemu se govorilo o značaju šuma u ekološkom i privrednom pogledu. Cilj samita je bio da se pokažu dostignuća iz oblasti šumarstva, posetioci su na 16 punktova mogli da vide kompletnu opremu koja se koristi u eksploataciji šume od obaranja stabala pa do transporta na dalju preradu. Generalni spoznor manifestacije bila je kompanija „Tajfun Planina“ iz Slovenije. U okviru samita učesnice na samitu bile su firme iz zemlje i inostranstva, „Tajfun Planina“ Slovenija, „Tajfun RIS“ Srbija, „Vallhal Husqvarna“ Srbija, „Veriga Slovenija“, „Stihl“ Srbija, „Lancman“ Slovenija, „Gomark“ Slovenia, „RTI“ Srbija, „IRUM“ Rumunija.

Na Balkanskom samitu šumarstva zapaženo mesto je bilo predstavljanje naše kompanije Agromarket koja je uz stručnost, predstavlla i široku lepezu proizvoda brendova Villager, Oregon, Fiskars i Dolmar.

Najveću pažnju privukla je zaštitna oprema brenda Villager, 44

koja se koristi za zaštitu šumarskih radnika sekača. Zaštitne pantalone su pažljivo dizajnirane za rad u šumarstvu, pružaju najviši nivo zaštite radnika sa motornom testerom. Sastoje se od 9 slojeva zaštitnog materijala lancem motorne testere i na taj način štite radnika, odnosno ove pantalone spadaju u zaštitnu klasu 1 (Class 1), što znači da ne dozvoljavaju prerezivanje lancem motorne testere koji se kreće brzinom do 20 m/s. Villager u ponudi ima dva modela zaštitnih pantalona trgovačkog naziva VPT 14 i VPT 15. Pored pantalona Villager u svom asortimanu poseduje zaštitne čizme koje su otporne na rez motorne testere brzinom lanca od 28 m/s (Class 3), dva modela zaštitnih rukavica otpornih na rez motorne testere brzinom lanca od 20 m/s (Class 1) i kompletnu zaštitu za oči, uši i glavu. Zaštitne naočare, viziri, šlem i antifoni ispunjavaju najstrožije sigurnosne standarde.

Kompanija Oregon ima širok spektar proizvoda koji se svakodnevno koriste u šumarstvu, poseduje veliku paletu vodilica za motorne

AGROSVET

pantalone za sekače, cipele, čizme, rukavice i šlem sa antifonima za glavu i uši.

Kompanija Dolmar je prepoznatljiva po svom asortimanu te svakako po profesionalnim motornim testerama koje su idealne za rad u šumarstvu i teškim uslovima eksploatacije. Na samitu šumarstva predstavili smo tri modela profesionalnih motornih testera PS6400 4,8 ks, PS7300 5,7 ks i PS7900 6,3 ks.

testere i najkvalitetnije lance za motorne testere. Proizvodi koji se najčešće koriste u šumarstvu jesu PRO LITE vodilice u dužinama od 38-50 cm korak 3/8 i lanci koraka 3/8 73LPX,73LGX i 75LPX. Pored osnovnih proizvoda Oregon u svojoj ponudi ima različite tipove lančanika za motorne testere, turpije, svećice, oštrače lanaca POWER Sharp rezne garniture i maziva. Posetioci samita su imali priliku da isprobaju Oregon zaštitnu opremu koja ispunjava bezbedonosne standarde klase 1 i 2. U pitanju su zaštitne

Naravno i visokokvalitetni proizvodi kompanije „Fiskars“ izazvali su šveliku pažnju svih učesnika ove manifestacije za koju svi kažu da je trebala i mnogo ranije, odnosno da je neizostavna i u narednim godinama.

Generalni sponzor Balkanskih dana šumarstva, kompanija „Tajfun“ Planina se bavi proizvodnjom opreme za šumarstvo, pre svega, šumska vitla koja se koriste za izvlačenje drvnih sortimenata iz nepristupačnih predela, mašine za rezanje i cepanje drveta, mobilne šumske žičare, hidraulične traktorske dizalice i kamionske dizalice.

45

Ova kompanija uspešno posluje i distribuira svoje proizvode u 55 zemalja širom sveta. Poslovnu aktivnost razvila je u skoro svim evropskim zemljama, a ima i otvorene poslovne jedinice u Rusiji i SAD-u, Brazilu i Srbiji. Predstavnici kompanije Tajfun su se potrudili da oprema bude poligonski raspoređena u realnim uslovima u šumi, kako bi posetioci mogli da steknu pravi utisak šta ta mehanizacija sve može i kakvu primenu ima u šumarstvu.

Prvi Balkanski samit šumarstva je prema kazivanjima svih učesnika u potpunosti ispunio očekivanja svih poslenika koji imaju veze sa šumarstvom na ovim prostorima. I već po tradiciji, na rastanku je pitanje, kada i gde će se održati Drugi Balkanski samit šumarstva.

AGROSVET

DRUGI PIŠU↘ Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Srbija uvezla čak 15.000 tona pasulja Preuzeto: Novosti, 8. april 2016.

Srbija, zemlja koja, kako često volimo da kažemo “pola Evrope može da hrani” u inostranstvu je prošle godine, između ostalog, nabavila 15.000 tona pasulja, 25.000 tona paradajza, 30.000 tona krompira, kao i više od 6.000 tona krastavaca, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Rano povrće, mladi krompir, paradajz, krastavci, stižu go­ tovo sa svih kontinenata, uvozno smo zavisni i od onoga čega bismo mogli da imamo napretek.

Godišnje za povrće, koje možemo sami da gajimo “damo” više desetina miliona dolara. Samo za pasulj u toku 2015. platili smo 11 mil­iona dolara, na krompir je “otišlo” još devet, na paradajz 15,5 a krastavce 3,8 miliona dolara. ”Ukupan uvoz poljo­privredno-prehrambenih proizvoda u 2015. godini iznosio je 1,4 milijarde dol­ ara, dok je izvoz iznosio oko 2,8 milijardi dolara”, kaže Nenad Budimović, sekre­ tar Udruženje za poljoprivredu, preh­ rambenu industriju PKS-a.

Najzastu­pljeniji u uvozu su, dodaje Budimović, slatkiši, konditorski proizvodi za koje smo izbrojali čak 171 milion dolara, za sokove i džemove - 66,8 miliona dolara, dok je za mineralne vode i be­zalkoholna pića plaćeno oko 35 miliona “zelenih” novčanica. Trgovci ističu da ponuda povrća i voća zavisi prvenst­veno od sezone i od mogućnosti da se ta roba nabavi na domaćem tržištu.

Mladi krompir stiže nam iz Grčke,

crni luk iz Holandije, beli iz Kine, krastavac iz Makedonije, pasulj iz Kirgistana. Stručnjaci upozoravaju da je naš prob­lem to što imamo četiri puta manji obim proizvodnje od potrebnog, koji je u znatnoj meri opao tokom privatizaci­ja u poslednje dve decenije. Savetnik za agroekonomiju Ekonomskog instituta u Beogradu Miladin Ševarlić kaže da je više razloga za povećan uvoz povrća i voća. ”Najpre, naša nedovoljna proiz­ vodnja ranog povrća po cenama koje nisu konkurentne u odnosu na robu i cene, recimo iz Turske”, ističe Ševarlić. - Drugo, razlike u nivou subvencija koje dobijaju poljoprivrednici u Srbiji, a koje su najniže u Evropi. Zatim, kolateralna šteta zbog ekonomskih sankcija SAD i EU s jedne, i Rusije s druge strane, što se odrazilo na povećan uvoz visoko­subvencionisane proizvodnje iz EU i Turske na naše potpuno liberalizovano tržište. Trgovci kažu da domaća proiz­vodnja često ne zadovoljava potražnju, pa zato prodaju uvozni zeleniš. Struk­ tura ponude uvoznog voća i povrća, kažu, zavisi od godišnjeg doba.

Uvozi se u periodu kada te robe nema na domaćem tržištu.

Važna pobjeda Zelenih - Europski parlament glasovao protiv korištenja glifosata za gotovo sve svrhe Preuzeto: Slobodna Dalmacija, 13. april. 2016.

Izglasavanjem amandmana protiv korištenja glifosata za gotovo sve svrhe zastupnici u Europskom

46

parlamentu u srijedu su na plenarnoj sjednici u Strasbourgu uvažili mišljenje velikog broja građana Europske unije o zabrani daljnje upotrebe herbicida glifosata kao sredstva koje služi suzbijanju korova u poljoprivrednoj proizvodnji, vrtlarstvu i šumarstvu.

Iako nije obvezujući, ovaj jasno izraženi stav zastupnika jasna je poruka Europskoj komisiji, ali i državama članicama EU-a, za donošenje konačne odluke o daljnjoj upotrebi glifosata.

“Iako se ovako izglasanom rezolucijom umjesto potpune zabrane, predlaže autorizacija glifosata na sedam godina, postignuta je važna pobjeda Zelenih jer su prihvaćeni amandmani kojima smo tražili zabranu korištenja glifosata za puno specifičnih slučajeva, kao što su zabrana korištenja glifosata za neprofesionalnu uporabu te korištenje glifosata u blizini javnih parkova, igrališta i vrtova. Ovi uvjeti će praktično onemogućiti ili otežati postupak autorizacije. Budući je Francuska već donijela odluku o zabrani glifosata, očekujem da će i druge zemlje postupiti isto, uključujući Hrvatsku i naše resorno ministarstvo” – priopćio je eurzastupnik Davor Škrlec.

Nakon glifosata nova kemijska opasnost na našim njivama (HR) Preuzeto: Poslovni dnevnik, 19. april 2016.

AGROSVET

Francuska je već podnijela zahtjev kojim poziva na širu zabranu korištenja insekticida dimetoata na razini Europske unije nakon što je u veljači zabranila njegovo korištenje i na svom tlu.

Insekticid dimetoat koji se naširoko koristi u maslinarstvu, povrtlarstvu i voćarstvu kao sredstvo za zaštitu bilja mžoe biti dugoročno štetan za ljudsko zdravlje, poručila je prošlog tjedna Europska agencija za sigurnost hrane (EFSA). Potaknut priopćenjem EFSA-e, zastupnik Davor Škrlec kao član Odbora za okoliš, javno zdravlje i sigurnost hrane Europskog parlamenta zatražio je mišljenje Europske komisije te ovim putem javno izražava svoju zabrinutost za zdravlje građana zbog činjenice da je u Hrvatskoj dozvoljena upotreba spornog insekticida.

“Francuska je već podnijela zahtjev kojim poziva na širu zabranu korištenja insekticida dimetoata na razini Europske unije nakon što je u veljači zabranila njegovo korištenje i na svom tlu, te isto tako poziva na zabranu uvoza voća i povrća tretiranih navedenim insekticidom iz SAD-a i trećih zemalja. U ovom konkretnom slučaju iz Francuske riječ je o trešnjama jer se u voćarstvu najčešće stablo nakon cvata prska insekticidom kako bi se direktno zaštitilo od napada voćnih mušica.” – objašnjava Škrlec.

Insekticid dimetoat pronalazimo u brojnim sredstvima za zaštitu bilja koja se nude na tržištu od strane velikih europskih proizvođača.

U Hrvatskoj se navedeno sredstvo najčešće koristi u maslinarstvu.

Na temelju svih prikupljenih informacija EFSA je zaključila kako ne postoji dovoljno dokaza kojima se može isključiti postojanje rizika za ljudsko zdravlje koji proizlazi od korištenja insekticida dimetoata.

“Zbog prekoračenja maksimalnih razina ostataka pesticida u hrani (MDK) rizik konzumiranja prema trenutačnoj regulativi postoji kod mladog luka, maslina, krumpira, dinja, naranči, maslinovog ulja,

rajčica, lubenica, ananasa i kopra.

Mislim da je to dovoljan razlog za zabrinutost i uspostavljanje hitnih mjera kojima bismo zaustavili neželjene učinke i prisutnost štetnih tvari u našoj hrani.” – poručio je Škrlec.

Malinjaci najveće fabrike u Srbiji Preuzeto: Novosti, 26. april 2016.

Malina za našu zemlju u poslednjim godinama predstavlja najprofitabilniji izvozni artikal, čija vrednost dostiže u nekim godinama i više od 200 miliona evra. Prema podacima Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline, sa proizvedenih 79.000 tona, najveću proizvodnju u prošloj godini imala je Srbija, zatim SAD, sa 66.000 tona, treća je bila Poljska - 60.000 tona, a četvrto mesto zauzeo je Čile sa 38.000 tona. U proizvodnji, preradi i plasmanu domaće maline angažovano je oko 30.000 zaposlenih s punim fondom radnih časova, a povremeno u ovom poslu radi čak oko 150.000 ljudi. To znači da su malinjaci zapravo najveće fabrike na otvorenom u Srbiji. Naučni saradnik dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo kaže da je, od nastanka velike ekonomske krize u našoj zemlji, malina jedan od značajnijih proizvoda srpske privrede. Prema njegovom mišljenju, razlog tome je što se od početka sedamde­setih godina prošlog veka do danas značajno proširuju proizvodni zasadi maline, izgrađuju rashladni kapaciteti i povećava izvoz, ali i zbog toga što je u 47

ovom periodu došlo do zaosta­janja u razvoju i propadanja više drugih privrednih grana i delatnosti. ”Poslednjih godina kod nas dolazi do neplanskog, a u 2015. i 2016. godini i do stihijskog povećanja proizvodnih površina. Slična situacija je i u zeml­jama okruženja. Nažalost, povećenje proizvodnih površina nije praćeno i povećanjem prinosa i kvaliteta. Zasadi maline se podižu čak i u uslovima ne­postojanja minimuma uslova za eko­nomski isplativu proizvodnju maline”, kaže dr Leposavić.

Najveći deo izvoza maline u smrznutom stanju naša zemlja ostvaruje ka EU, Japanu i SAD. Ovo su ujedno i najrazvijenija i najzahtevnija tržišta kada je reč o kvalitetu i bezbed­nosti. Dr Leposavić ističe da, zasada, na svetskom tržištu svežih plodova Srbija nema mnogo toga da ponudi. Što se tiče tržišta smrznute maline, ne­ prikosnoveno prvo mesto u pogledu tehnoloških svojstava ima vilamet proizveden u tipičnim agroekološkim uslovima zapadne Srbije gde je skon­ centrisano dve trećine proizvodnje najkvalitetnije maline u našoj zemlji. S obzirom na privredni značaj maline, pre svega u izvozu, prihodu porodičnih gazdinstava i preradi, dr Leposavić smatra da treba podržati inicijativu za formiranje nacionalnog saveta za mal­inu na svim nivoima, jer “to je naš izvoz­ni proizvod, prepoznatljiv na svetskom tržištu po količini i kvalitetu”.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA↘ Priredio: Dragan Đorđević

Najveći izazovi mladih farmera u EU - zemljište Prema izveštaju Evropske komisije, gotovo 61 odsto mladih poljoprivrednika smatra da su im dostupnost zemljišta za kupovinu i zakup, kao i cena zemljišta najveći problemi s koji­ma se suočavaju. U istraživanju sprovedenom na više od 2.200 mladih poljoprivrednika u Evropskoj uniji o glavnim izazovi­ ma država članica, više od jedne trećine istaklo je da im je mogućnost kreditiranja i subvencionisanja, takođe, problem. Ovo istraživanje, takođe, pokazuje i to da mladi poljoprivred­nici ne smatraju da je sticanje znanja presudan element uspešnog poslovanja. Mladi poljoprivrednici bi, u potrazi za informacijama, prvo potražili pomoć dru­ g ih poljoprivrednika, njihove savete i iskustva.

Milioner iz SAD i siromah komšija kandidati za pastire Već imaju dva kandidata u najužem izboru koje će uskoro pozvati na razgovor, kako bi preuzeli “službu iz snova”. Za posao pastira na Velikoj planini u slovenačkim Alpima obja­vljen na internetu kako bi se popularizovao ekološki turizam i slovenački turistički kapaciteti uopšteno, do sada se javilo već preko 3.000 ljudi iz celog sveta, izjavio je vođa tog pro­ jekta Matjaž Zorman. On je rekao da već imaju dva kandidata u najužem izboru koje će uskoro pozvati na razgovor. Je-

dan je Amerikanac, milioner koji je čak ponudio da sam plaća smeštaj i hranu kako bi mogao da čuva krave i ovce, a drugi je iz Makedonije, siromašan mladić bez škole i radnog iskustva, kazao je Zorman.

Prvi put manje površina pod GMO u svetu U svetu je 2015. godine zabeleženo smanjenje površina pod genetski modi­ f ikovanim kulturama prvi put posle go­ tovo 20 godina uzastopnog povećanja, navodi se u izveštaju međunarodne neprofitne organizacije za promociju biotehnologije International Service for the Acquisition of Agri-biotech ap­ plications. Neke zemlje poput Burkine Faso su odustale od njihovog uzgoja, ali se smanjenje površina pre svega objašnjava padom cena, pa se očekuje da se sa rastom cena povećaju i površine pod GM kulturama. Tokom prošle go­dine GM kulture su gajene na 179,7 miliona hektara, a godinu dana ranije na 181,5 miliona hektara. Smanjenje površina pod GM kulturama objašnjava se time što je zbog pada cena manje površina ukupno zasejano u svetu, uključujući kulturama koje nisu genet­ski modifikovane. Površine na kojima se gaji GM kukuruz smanjile su se za 4% a površine sa pamukom za 5%. Poje­dini poljoprivrednici su, takođe, prešli sa kukuruza, pamuka i uljane repe na uzgoj kultura koje se lakše gaje poput soje ili suncokreta. U SAD, koje su svetski lider sa udelom od 39%, povr48

šine pod GMO usevima su se smanjile za 2,2 mil­iona hektara na 70,9 miliona hektara. U Kanadi, petom proizvođaču GMO kultura, površine su se takođe smanjile za 0,6 miliona hektara na 11 miliona hektara zbog smanjenja površina pod uljanom repicom, navodi se u izveštaju.

U Južnoj Africi su se površine pod GM kukuruzom zbog velike suše smanjile za oko 70.000 hektara, sa tri na 2,3 miliona hektara. Burkina Faso, jedina zemlja za­padne Afrike koja je gajila modifikovane kulture od 2000. godine, prošle nedelje je u potpunosti odustala od proizvod­ nje GM pamuka jer se nije pokazao kao isplativ. ISAAA podseća da su se za 20 godina površine pod GMO usevima “uvećale 100” puta i da se njima bavi 18 miliona poljoprivrednika u 28 zemalja. Od tih zemalja, 20 su zemlje u razvoju sa udelom od 54% u svetskim površinama pod GM kulturama. Među njima su Vi­ jetnam koji je počeo proizvodnju 2015, i Kuba koja je to učinila pre dve godine, dok je Bangladeš udvostručio površine. Pet zemalja u razvoju proizvelo je goto­vo polovinu (48%) GM useva. To su Brazil koji je drugi po površinama u svetu iza SAD, Argentina koja je treća, Indija (4. mesto), Kina (6. mesto) i Južna Afrika (9. mesto). Od evropskih zemalja Španija je na 17. mestu sa 0,1 milion hektara, a slede Češka (24. mesto), Slovačka (25) i Rumunija (28. mesto) sa po manje od 0,1 milion hektara. Sve te zemlje gaje genetski modifikovani kukuruz.

Rekordne svetske zalihe ne obećavaju dobru cenu pšenice Skladištari su počeli da spremaju silose za ovogodišnju žetvu pšenice i ako se bilo šta može prognozirati, očekuje se pristojan rod hlebnog zrna. Međutim, za cenu se to ne bi moglo reći. Novi rod pšenice će, procenjuju stručnjaci, biti jeftiniji od one koju sada imamo na lege­r ima. I naše velike zalihe i svetska velika proizvodnja, ne idu na ruku ratarima. ”S obzirom na to da je zasejano oko 580.000 ha pšenice, ako ne bude elementarnih nepogoda, očekujemo prinos preko dva miliona tona. Kako prošlogodišnji viškovi još uvek nisu izvezeni, imamo

AGROSVET

oko 400.000 tona na lageru, očekujemo i značajne prelazne zalihe”, kaže Zdravko Šajatović, direktor Poslovnog udruženja Žitounija.

pisi primenjuju u zemljama poput Francuske i Austrije. (agroklub)

Jagode s ukusom gume i ananasa

Francuska preti da će odbaciti veliki sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i EU, uz ocenu da je suviše naklonjen američkim firmama i da je verovatno osuđen na propast. Loši znaci sve više opterećuju Transatlantsko partnerstvo za trgo­v inu i investicije (TTIP), kako se zove sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i EU koji obuhvata pola svetske privrede. Predsednik Fransoa Oland rekao je da Francuska “nikad neće prihvatiti” otežavajuće okolnosti za njenu poljoprivredu. Fran­cuski ministar trgovine Matijas Fekel insistirao je na tome da mora da se uvedu bolje zaštite za poljoprivredu i za životnu okolinu i dodao da Francuska ne može da potpiše sporazume kako se sada predlažu.

žvakaće

U Australiji su napravljene dve varijante jagoda koje imaju ukus kao ananas i žvakaća guma. Željeno voće se ukršta sa jagoda­ma, a rezultate treba čekati i nekoliko godina.

U Australiji post­ oje pineberries i bubbleberries, dve varijante jagoda koje ima­ju ukus kao ananas i žvakaća guma. Uzgajivač tih jagoda, Filip Nilsen, kaže da, bez obzira na posebnost izgleda, ovo voće nije genetski modifikovano. “Sve ove varijante gaje se kao jagode”, kaže Nilsen.

On objašnjava da je ovo voće kreirano selektivnim uzgojem, u kojem se bira voće s ukusom koji želimo i ukršta se sa jagodama. Nil­sen ističe i da je potrebno nekoliko godina da bi se dobio konačni rezultat.

Mađarska štiti zemljište od stranaca Uprkos mogućim sukobima sa EU, Mađarska je usvojila amandman na Ustav kojim je strancima zabranila kupovi­ nu poljoprivrednog zemljišta, ocenivši tu odluku istorijskom. Novi ustavni amandman kaže da stranci ne smeju da kupuju poljoprivredno zemljište u Mađarskoj po privremenoj odredbi Ugovora o pristupanju Mađarske Evropskoj uniji iz 2003. godi­ne. Međutim, ta mera je po prvim planovima trebala da istek­ne 2011. godine, a produžena je do kraja aprila 2014.

Mađarski poslanici su odluku usvojili 17. decembra. Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da strani ulagači neće moći da kupe obradivo zemljište, tvrdeći da se slični pro­

Francuska preti odbacivanjem TTIP-a

finansija Scott Morrison rekao je da ukupna površina tog zemljišta, koje prodaje jedna porodica prvobitnih doseljenika, izno­si više od jedan odsto teritorije Australije i dva odsto njenog ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Posed je toliki da je domaćim, australijskim ponuđačima bilo teško da konkurišu za kupovinu. Cena zemljišta je 371 miliona australijskih dolara što je oko 249 miliona evra. Španija lider proizvodnji vina

u

organskoj

U svetu 800 miliona ljudi gladuje Oko 800 miliona ljudi na svetu gladuje, a nedostatak hrane i siromaštvo, koji predstavljaju neke od najvećih izazova sa koji­ma se suočava globalno društvo, moraju se iskoreniti, kako bi svet postao mirnije i sigurnije mesto, poruka je sa jučerašnjeg otvaranja Regionalne konferencije Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Ministar poljoprivrede Turske Faruk Čelik poručio je da je, u uslovima povećanja svet­ske populacije, glavni zadatak obezbediti hranu za sve, te pod­setio da prognoze predviđaju da će 2050. godine na svetu živeti skoro 10 milijar­di ljudi.

Zbog toga bi, smatra, poljoprivredna proizvodnja trebalo da se poveća za 60 procenata.

Australija: Ne damo zemlju Kinezima Nadležno regulatorno telo Australije koje razmatra strane in­ vesticije u zemlji (Foreign Investment Review Board – FIRB) preporučilo je vladi da ne odobri prodaju najvećeg privatnog australijskog zemljišnog poseda kineskom konzorciju “jer je u suprotnosti sa nacionalnim interesima”. Ministar 49

Španija je jedan od najvećih svetskih proizvođača vina. Prosečna proizvodnja vina u poslednjih pet godina iznosi 41 milion hektolitara. Španija je takođe zemlja sa najvećom površinom zemljišta pod vinovom lozom na svetu, što po­drazumeva milion hektara i 630.000 farmi, od čega se 25% površine navodnjava. Od toga 30.000 ha ide na voće za kon­zumaciju, a ostatak za proizvodnju vina. Ukupno 86% površine pod vinogradima spada pod područja koja nose zaštićeno ge­ografsko poreklo. Manje je poznato da Španija ima dominaciju u organskoj proi­z vodnji vina, većina njene teritorije je pod organskim vinogradima – oko 84.000 ha, prema podacima španskog Ministarstva poljoprivrede iz 2013. godine.

AGROSVET

ŠUMARENJE↘ Priredio: Dragan Đorđević Žalba protiv Poljske zbog plana seče u prašumi

Naseljavanje jelena u lovišta Stigli su jeleni u vojvođanska lovišta. To je rezultat selekcije koja je trajala više od 20 godi­na i sada je konačno preduzeće Vojvodinašume počelo da naseljava lovišta visokokvalitet­ nim grlima jelenske divljači. JP Vojvodinašume je odmah po osnivanju konstituisalo Cen­tar za oplemenjeni uzgoj jelenske divljači “Štrbac”, koji se nalazi u lovištu Kozara šumskog gazdinstva Sombor u Bačkom Monoštoru.

Ovde su selekcionisani potomci najkvalitetni­jih grla, a sada su se stekli uslovi da budu preseljeni najperspektivniji mladi jeleni u druga lovišta. Programom naseljavanja donetim 2015. godine predviđeno je da u narednih pet godina bude preseljeno 14 do 16 biloški najvrednijih jedinki.

Ekološke organizacije među kojima su i Grinpis (Greenpeace) i Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) podnele su 19. aprila Evropskoj komisiji žalbu na plan poljske vlade da seče drveće u Bjalovješkoj šumi, jednoj od poslednjih prašuma u Evropi. Poljski ministar životne sredine Jan Šiško najavio je kontro­ verzni plan da poveća broj stabala predviđenih za seču u ovoj šumi koja se nalazi između Belorusije i Poljske, a kao razlog navodi invaziju insekata drvnih štetočina iz reda potkorn­jaka. Šuma postoji već 12.000 godina. Ekolozi i naučnici su odmah uputili protest, Evropska komisija je izrazila zabrinutost, a Grinpis je za poziv da se odluka povuče sakupio 140.000 potpisa.

Setva biljaka “bombardovanjem” Bombardovanje semenom, odnosno vazdušno pošumljavanje je poljoprivredna tehnika kojom se drveće i biljke seju “iz vaz­ duha”.

Biljke se obično ispuštaju iz dronova ili aviona, padaju na zemlju i tamo nastavljaju da se razvijaju.

Obično seme “up­ akovano” je u zamotuljke zemlje sa živom vegetacijom. Takva tehnika može se primeniti na industrijskom, ali i “uradi sam” ni­vou, u zavisnosti od situacije. Prva takva poznata setva obavl­jena je 1930. godine kada su avioni korišćeni za pošumljavanje površina na planinama u Honoluluu. Setva bombardovanjem se koristi i u Africi. Proces se obično sprovodi tako što se stotine i stotine semenki istovremeno iz vaz­ duha ubacuju u zemljište.

AGROSVET 50

BESPLATNA REGISTRACIJA

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014

NAMA VERUJU web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet