Agrosvet 65 by Agromarket

BESPLATAN PRIMERAK

god.XII br. 65

mart 2015.

AGROSVET

AGROSVET 65 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/74-81-920 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Slobodanka Bulatović Momčilo Pejović Goran Radovanović Zdravko Ćorović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović ŠTAMPA: „Grafo produkt“ Novi Sad Tiraž 20000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, DC Sremska Mitrovica 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš, 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac, 063/105-81-94 Slobodanka Bulatović - DC Sombor, 069/430-19-91 Momčilo Pejović - DC Subotica, 063/693-147 Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175 Miloš Stojanović - Šef sektora ishrana bilja, 063/414-722 Milan Raković - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078 Goran Radovanović - DC Niš, 069/50-70-979 Zdravko Ćorović - DC Zrenjanin, 063/112-44-01 Bojana Stanković - DC Kragujevac, 063/861-86-33

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Podgorica DC Bijeljina Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844 Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Gojko Ljumović +382 69 183-032 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Jovo Vujević, + 387 65 189 104 Miroslav Vesić, +387 66 394-750 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 983-150 Maja Mirković, +387 65 146-875 Lolo Marčeta +387 65 867-775

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

DC Priština Naser Spahiu +386 49-733-814 Eljmaz Orana +386 49-733-815 Nerdian Ahmedi +386 49-869-333

SADRŽAJ REČ UREDNIKA ↘

AM VESTI ↘

UVOD ↘

NAJZNAČAJNIJE POVRTARSKE VRSTE NA POLJIMA SRBIJE ↘

HRANLJIVA VREDNOST POVRĆA ↘

OSNOVE POVRTARSKE PROIZVODNJE ↘

SUPSTRATI - NEZAMENJIVI U PROFESIONALNOJ POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI ↘

ZEMLJIŠTE I MIKROBIOLOŠKI PROCESI U NJEMU ↘

IZBOR SEMENA POVRĆA ↘

KALKULACIJA PROIZVODNJE POVRĆA ↘

PROIZVODNJA RASADA POVRĆA ↘

NEGA RASAĐENOG POVRĆA ↘

ZASNIVANJE PROIZVODNJE POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU ↘

PROIZVODNJA NA OTVORENOM POLJU ↘

MAKRO I MIKRO ELEMENTI U ISHRANI POVRĆA ↘

FitoFert Energy BILJNA HRANIVA BUDUĆNOSTI ↘

FitoFert U ISHRANI POVRĆA ↘

ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI ↘

ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE ↘

ZAŠTITA OD KOROVSKIH BILJAKA ↘

PRAVILNA PRIMENA PESTICIDA I POSTUPCI PREVENCIJE ZAGAĐENJA LICA, VODENIH TOKOVA I POVRŠINA SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILJA ↘

ORGANSKA POLJOPRIVREDA ↘

BERBA I ČUVANJE PLODOVA POVRĆA ↘

REČ UREDNIKA↘

AGROSVET

arodno viševekovno iskustvo pretočeno u izreku „po jutru dan poznaje“, a primenjeno na jutro kojim je otpočeo poljoprivredni dan 2015. godine, ne obećava baš mnogo. Zašto? Odakle početi. Možda od mnogo manje posejanih ozimih strnina tokom jeseni 2014., problema u skidanju kukuruza i neodvoženju korena šećerne repe u šećerane, previše padavina i u zadnjem kvartalu prošle godine, ledenim nanosima na voću početkom decembra, minusnim danima tokom prvih dana 2015., blagoj zimi sa vrlo malo snežnih padavina ali zato sa dosta kišnih padavina, poplavnim talasima, vodenim ogledalima u njivama, permanentnom napadu glodara, velikom broju insekata koji su prezimeli, bolestima na žitima... S druge strane, smanjenje Agrarnog budžeta, ograničavanje subvencionisane površine, otvaranje tržišta za udar jeftinijih, često nepotrebnih poljoprivrednih proizvoda iz zemalja EU, poremećaji na monetarnom tržištu (dolar-evro, švajcarac-evro, dinar-evro-dolar-švajcarac), skupi krediti, „muljaža“ sa srpskom jabukom, kivijem i bananom i izvozom za Rusiju, poskupljenje struje, gasa... I kada se sve ovo zna, kakav je akcioni plan za poljoprivredu Srbije u 2015. Ono naše „da sam ja samo pet minuta“, daje i meni pravo da predložim, naredim, zamolim sledeće: • Zaštitu voća i vinove loze u toku cele sezone raditi kvalitetno i na vreme • Dopunsku ishranu i zaštitu ozimih strnina od korova, bolesti i štetočina uraditi pravovremeno, te rod na vreme skinuti i uskladištiti • Ne uništavati zapat kvalitetnih grla stoke, a stalno unapređivati rasni sastav • Obaviti kvalitetnu setvu kukuruza,soje, suncokreta i šećerne repe i kasniju negu useva • Proizvesti kvalitetan rasad povrća • Nastaviti sa širenjem proizvodnje povrća u zatvorenom prostoru • Dalje ulagati u sisteme za navodnjavanje, kapacitete za skladištenje • Podizati nivoe prerade te nuditi kupcima proizvode, a ne sirovine • Ukrupnjavati površine za proizvodnju • Zemljište koje se ne obrađuje privesti nameni – proizvodnji hrane • Zasnivati nove voćnjake uz intenziviranje procesa proizvodnje • Stalno podizanje nivoa agro znanja... Ovo bi bio naš odgovor njima. Svejedno ko je, božanska ili ovozemaljska, strana ili domaća, sila. Jer kad su puni ambari i torovi, skladišta i hladnjače, sve, pa i pregovaračka pozicija je snažnija.

↙ AM VESTI / AGROSVET

AM VESTI ↘

Priredili: Dragan Đorđević, Predrag Nikolić, Boris Babić, Dušica Bec

Distributivni centar u Sloveniji Kao rezultat nastupa na sajmovima u Kelnu, Bolonji i Gornjoj Radgoni, saradnji sa proizvođačima opreme u EU, ali pre svega kvalitetom proizvoda, stvorila se potreba ali i tražnja da se deo proizvodnog programa ne samo predstavi, već i ponudi kupcima iz zemalja EU. Upravo stoga, krajem decembra 2014. godine, formirana je najmlađa članica Agromarket Grupa, Villager doo Slovenija sa sedištem u Ljubljani, kao prva firma u okviru Agromarket Grupa

koja je otvorena u nekoj zemlji, članici Evropske Unije. Tim stručnih saradnika, zaposleni u DC Ljubljana pokrivaće tzv. Alpe-Adriatic regiju, odnosno tržišta Slovenije, Italije, Hrvatske, Austrije, kao i deo susednih tržišta (Mađarska, Švajcarska, Nemačka…). Plan je da se na ovom tržištu pozicioniraju proizvodi Villager-a, specijalizovani proizvodi ali i tehnologija proizvodnje i ishrane bilja koju nudi FitoFert. Osnivanje Villager doo Slovenija još jedan je dokaz da ukoliko se domaća pamet i stručnost, kvalitetni proizvodi i dobra logistika ujedine, ni izbirljiva tržišta zemalja Evropske Unije nisu zatvorena za firme iz Srbije. Tradicionalni skup na Ribarcu – Saradnici Stručne službe kompanije Agromarket tradicionalno nakon novogodišnjih praznika otvaraju sezonu druženja uz edukaciju sa vodećim proizvođačima voća i ratarskih useva. Pod nazivom „Zajedno do novih saznanja“, i ove godine, Novi 5

Sad, odnosno „Ribarsko ostrvo“ su bili domaćini dvodnevnog (15. i 16. januara), na kome je preko 200 poljoprivrenih proizvođača moglo da čuje novine u zaštiti strnih žita i zaštiti voća. Predavanja širom zemlje ali i u susuedstvu – Zimski meseci predstavljaju vreme u kome se preispituje prethodna i prave planovi za narednu sezonu. Takođe, period u kome se predstavljaju novine u proizvodnom programu pesticida, đubriva, semena, garden proizvoda... Članovi Stručne službe kompanije Agromarket održali su više od 200 predavanja-prezentacija kojima je prisustvovalo preko 10000 poljoprivrednih proizvođača od Vranja do Bajine Bašte i Pačira do Crepaje. Pored aktivnosti u zemlji, održane su prezentacije i van Srbije, u Trebinju, Čapljini, Stocu, Prištini, Bosanskoj Krupi, Cazinu, Podgorici... EXPO 6 – Gradiška je 11. i 12. februar bila domaćin šestog kućnog saj-

AGROSVET / AM VESTI ↘

ma EXPO 6 kompanije Agromarket, odnosno Agromarket BIH. Kolege iz DC Bijeljina i Banja Luka uspele su da okupe preko 300 poslovnih partnera iz cele Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske. Zajedno sa partnerima, Institut NS, Bayer CropScience i Belchim, Agromarket BIH je predstavio nove proizvode i označio nezvanični početak trgovanja poljoprivrednim materijalom na ovom području. Tradicionalno, pored zvaničnog dela, organizovana je i nagradna igra za učesnike kojima su pripale nagrade. Slavodobitnici EXPO 6 u Gradiški su Milićević Drago sa Pala koji je osvojio prvu nagradu motorni trimer Villager, drugu nagradu, paket AGM pesticida, dobio je Pero Mitrović iz Branjeva, dok je Kojić Danica iz Kriškovca dobitnica treće nagrade - paket FitoFert proizvoda.

venije, Hrvatske, Albanije, Turske, Grčke, Italije... Na sajmu su se kroz prezentacije svojih proizvoda predstavili i saradnici kompanija koja najtešnje sarađuju sa kompanijom Agromarket, DuPont, Institut NS, Bayer, Oregon... Tradicionalno, svakodnevno su organizovana košarkaška nadmetanja u šutiranju slobodnih bacanja, a pobednici su kući odneli prigodne poklone. Naravno, i u Kraguejvcu su ie izvlačile nagrade, a dobitnici su:

EXPO 8 – centralna uloga otvaranja poljoprivredne sezone u Srbiji ali i u zemljama regiona pripala je Kragujevcu od 19. do 22. februara kada je održan EXPO 8, kućni sajam kompanije Agromarket. U ova četiri dana preko 2300 poslovnih partnera i prijatelja imalo je priliku da oseti poznatu gostoljubivost srpskih domaćina, upozna se sa brojnim novitetima u ponudi pesticida, semena, đubriva, opreme za navodnjavanje, proizvodima brendova Villager, Oregon, Fiskars, AL-KO... Posebno svečarski je bilo na štandovima Villager, s obzirom da je najavljena celogodišnja akcija obeležavanja 10 godina od kako je Villager na tržištu.

Kao i ranijih godina, kompanija KWS je nagradila jedan broj posetilaca sajma, a nagrade su osvojili: Saša Crnjaković iz Jagnjilo kraj Mladenovca koji je osvojio 5 vreća semenskog kukuruza, 3 vreće je osvojio Bojan Cojić iz Negotina, a dve vreće KWS semenskog kukuruza osvojio je Dragoljub Stojanov iz Gložana kraj Novo Sada,

I nagrada Milan Rovčanin iz Sivca, II nagrada Aleksandar Mićić iz Lazarevca III nagrada Vedran Martinović, iz Novog Beogrda

Konferencija za medije koju je pratilo više od 15 novinarskih ekipa poslužila je kao uvod u sajamska dešavanja. Sajam je bio prilika da se predstavimo i da se povežemo sa novim poslovnim partnerima iz Slo6

Na kraju, nezvanični početak trgovanja poljoprivrednim repromaterijalom u Srbiji mogao je da otpočne 23. februara, a domaćini i gosti su zakazali novo druženje, februara 2016. godine, naravno u Kragujevcu. Druženje u Podgorici – Agromarket Crna Gora je 27. februara bio domaćin jednodnevnog druženja saradnika stručne službe i poslovnih partnera od Bara i Budve do Nikšića i Bijelog Polja. Prisutna je bila i struka, nauka, trgovina, državni organi... Nakon nekoliko godina uspešnog organizovanja kućnog sajma, ovog puta su se domaćini opredelili da daju prednost prenošenju novih znanja u ishrani i zaštiti bilja, kao i novim oruđima i uređajima iz linija Villager i Oregon. Naravno, ovaj skup nije prošao bez trgovine, jer je više od 120 poslovnih prijatelja dobilo i sajamski popust na proizvode iz portfolija kompanije Agromarket. Još jedan uspeo skup u Podgorici kao najava poljoprivredne sezone u Crnoj Gori.

↙ UVOD / AGROSVET

UVOD↘ javlja tek u srednjem veku i to na severu Evrope. U periodu od dve do četiri hiljade godina unazad gaje se grašak, rotkva, mrkva, celer, beli luk, špargla, a povrtarske vrste kao što su spanać, peršun, dinja, šampinjoni, gaje se oko dve hiljade godina. Po otkriću Amerike, u Evropi je počelo uzgajanje tikava, paradajza, paprike i krompira. Specifičnost velikog broja vrsta, u svetu je poznato oko hiljadu vrsta povrća, od kojih se oko 150 gaji, a najširu upotrebu ima 30-50 vrsta, omogućuje proizvodnju hrane i u klimatski i edafski nepovoljnim uslovima, korišćenjem različitih načina i sistema proizvodnje kao što je zaštićeni prostor.

snovu savremene poljoprivrede čini intenziviranje ukupne proizvodnje kvalitetne hrane. Prirodni kapaciteti zemljišta su ograničeni, a broj stanovnika je u stalnom porastu, stoga je naš zadatak intenziviranje proizvodnje. U ukupnoj proizvodnji hrane, proizvodnja povrća i prerađevina od povrća zauzima značajno mesto. Povrtarstvo omogućuje intenzivno korišćenje zemljišta, uz smenu dve do tri vrste u toku godine na istoj parceli ili u zaštićenom prostoru.

Potrošnja povrća, kao što je poznato, ima značajno mesto u strukturi ishrane naroda, pa prema tome i u nacionalnoj ekonomiji svake zemlje. Uporedo s porastom materijalnog blagostanja i kulture naroda raste i udeo povrća u njegovoj ishrani. To je, svakako, razlog što se u razvijenim zemljama poklanja izuzetna pažnja unapređenju proizvodnje, prometa i potrošnje povrća. Prvi pisani podaci o gajenju povrća datiraju još iz perioda pre nove ere. Tako Teofrast (370-285 p.n.e.) piše da je u Sredeozemlju gajeno oko pedesetak vrsta povrća bilo za hranu ili kao lek. Rimski istoričar Katon (III-II vek p.n.e.) pominje veći broj sorti kupusa. Seme povrća pronađeno je i u grobnicama Egipta ali i Meksika. To su biljne vrste koje se gaje od pre četiri hiljade godina (crni luk, kupus, krastavac, pasulj. Karakteristično je da ovaj period karakteriše kupus lišćar, a glavičar se

Ranije je povrtarstvo Srbije bilo suočeno sa mnoštvom problema kao što su primitivna tehnika gajenja, ograničen broj vrsta, nepodesan sortni sastav, niski i kolebljivi prinosi, loš kvalitet proizvoda, nerazvijenost robne proizvodnje i tržišta, nepovoljna posedovna struktura, itd. Danas je, međutim, situacija drukčija. Mnogi problemi su uspešno rešeni. Lična potrošnja i industrijska prerada povrća su u stalnom porastu. Tehnička struktura je znatno poboljšana; uvodi se nova tehnika gajenja i nove sorte; sve više se koriste rezultati naučnih istraživanja. Osetno se povećava broj profesionalnih robnih proizvođača kojima gajenje povrća postaje jedino ili glavno zanimanje. Proizvodnja se specijalizuje i koncentriše na određena područja u kojima dobija karakter osnovne privredne delatnosti. Nastaje, dakle, opšti, izvanredno ekspanzivan razvoj ove proizvodnje, a samim tim i povećano interesovanje odgajivača da saznaju puteve i načine daljeg unapređenja proizvodnje. Proizvodnja povrća u Republici Srbiji se odvija na oko 290.000 ha, odnosno na 6% ukupnih obradivih površina. Kvantitativno izraženo to iznosi oko 2,2 miliona tona raznovrsnih povrtarskih proizvoda u vrednosti od oko 620 miliona dolara i učešćem od 12% u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Ovom statistikom nisu obuhvaćeni krompir i pasulj jer su to ratarski usevi, odnosno samo mladi krompir pripada povrću ali po7

datke o površinama i proizvodnji nisu pouzdani. Povrtarski proizvodi takođe učestvuju i sa oko 100 miliona dolara u izvozu. Iz godine u godinu ove vrednosti se uvećavaju o čemu svedoči i paralela sa 2010. kada je devizni priliv od prodaje povrća iznosio 64,6 miliona USD i kada je izvezeno 70.210 tona povrća. Proizvodnja povrća kod nas obezbeđuje količine kako za korišćenje svežeg povrća, tako značajne količine koje se koristi za pripremanje zimnice. Proizvodnja na otvorenom polju čini 90-95% ukupne proizvodnje i ima izražen sezonski karakter. Ta proizvodnja je značajno jeftinija od proizvodnje u zaštićenom prostoru, a obezbeđuje više od 80% ukupnih potreba domaće potrošnje. Karakteriše je tradicionalizam u upotrebi, posebno za povrće u zaštićenom prostoru te samim tim i krajnji proizvod i prerađevina postaju konkurentne na svetskom tržištu. Izvozna šansa upravo leži u prerađevinama od povrća, bilo da se radi o smrznutom, pasterizovanom, konzerviranom, sušenom ili biofermentisanom povrću. Bogatstvo hranljivih i zaštitnih materija čini povrće značajnim u ishrani ljudi. Osigurava oko 12% energetske vrednosti dnevnog obroka čoveka. Pored toga, povrće sadrži oko 50 elemenata i značajan je izvor mineralnih materija za ljudski organizam. Šta je ono što još izdvaja proizvodnju povrća u odnosu na ostale grupe poljoprivrednih proizvoda? Vrednost proizvoda. Naime, 1 ha povrća proizveden na otvorenom daje vrednost 30 do 100 ha pod pšenicom (u zavisnosti od cene pšenice) ili 1 ha povrća u zatvorenom prostoru daje vrednost proizvodnje pšenice na 600 do 900 hektara. Koje su najznačajnije povrtarske vrste koje se gaje na području Republike Srbije? Po površinama se izdvajaju lukovi (crni, beli, praziluk), kupus, paradajz, paprika, krastavac, lubenica i dinja, grašak, boranija, mrkva, spanać…

AGROSVET / NAJZNAČAJNIJE POVRTARSKE VRSTE NA POLJIMA SRBIJE ↘

NAJZNAČAJNIJE POVRTARSKE VRSTE NA POLJIMA SRBIJE↘

rema statističkim podacima, u Srbiji se povrće gaji na oko 290.000 hektara, od čega 90 % na otvorenom polju i oko 30.000 ha u zatvorenom prostoru. Primat u površinama pod povrćem na području Srbije pripada lukovima, vrstama iz familije Solanaceae (paradajz i paprika), krastavcima i kupusnjačama. Krompir, koji se gaji na oko 70.000 hektara (smanjenje za poslednjih desetak godina za oko 20.000 ha), i pasulj na oko 20.000 hektara (smanjenje za 5.000 ha), se svrstavaju u ratarske useve.

PARADAJZ – Površine pod paradajzom 2011. godine u Republici Srbiji su iznosile 20.229 ha sa proizvodnjom od 198.677 tona, od toga u Vojvodini je bilo zasejano 5.307 ha sa proizvodnjom od 65.561 tona. Kvalitet ploda paradajza se određuje na osnovu količine suve materije, šećera i organskih kiselina. U našoj zemlji su cenjene sorte koje imaju izbalansiran odnos šećera i kiselina, dok u zapadnoj i južnoj

Evropi više cene plodove sa većom količinom šećera u odnosu na sadržaj kiselina. Veći deo suve materije ploda čine ugljeni hidrati, a među njima su glukoza i fruktoza. Pored morfoloških karakteristika, kvalitet ploda je uslovljen prvenstveno njegovim hemijskim sastavom. Veoma značajani indikatori kvaliteta ploda su: sadržaj suve materije, šećera, kiselina, vitamina C i likopena. Najveći deo suve materije čine šećeri, prvenstveno glukoza i fruktoza, a sadržaj šećera i kiselina u najvećoj meri utiče na ukus ploda. Uloga kiselina je veoma značajna i za kvalitet prerađevina od paradajza. Plod ima i saharoze, čiji je sadržaj 7-8 puta manji od prostih šećera. Monosaharidi čine oko 55% od suve materije. Pored šećera, plod sadrži celulozu (0,84%) i pektin (0,130,23%). Pektini imaju važnu ulogu u strukturi svežeg ploda, jer od njih zavisi konzistencija ploda. Plod sadrži 0,5% kiselina (jabučna, limunska, oksalna, vinska, ćilibarna). Sadržaj belančevina se kreće od 0,91,1% i ulja oko 0,26%. Mineralne materije čine 0,5-0,6%. Po sadržaju gvožđa, plod paradajza nadmašuje pileće meso, mleko i ribu. Bogatstvo paradajza u gvožđu, a u isto vreme i u vitaminu C, ima ogroman značaj. Gvožđe se usvaja samo u prisustvu ovog vitamina. Plod sadrži i β–karoten, sorte sa žutim i narandžastim plodom imaju više β–karotena od crvenih. Oko 200 grama ploda paradajza zadovoljava dnevnu čovekovu potrebu za ovim vitaminom. Paradajz predstavlja jedini izvor likope8

na, a bogat je karotenoidima, vitaminom C, flavonoidima, mineralnim materijama i fenolima Ove materije smanjuju mogućnost pojave bolesti, odnosno imaju antioksidativno delovanje, utiču nepovoljno na proliferaciju kancerogenih ćelija, a deluju preventivno i na kardiovaskularne bolesti. Prema ukupnom sadržaju antioksidanata u plodovima, paradajz se svrstava u izvore bogate ovim materijama. Paradajz sadrži i kancero-zaštitne elemente. To su R-kumarinska i hlorogenična kiselina, koje blokiraju formiranje kancerogene materije nitrozamin. Energetska vrednost ploda iznosi 90 J ili 21,5 kalorija. Otud je veća dijetetska i lekovita vrednost ploda od hranjive. Stoga paradajz predstavlja okosnicu tzv. mediteranske dijete. Plod ima dosta kalijuma, što je od posebnog značaja za srčane bolesnike. Sok paradajza je dobar za sniženje krvnog pritiska. Paradajz potpomaže epitelizaciju sluzokože i ublažava zapaljenje u digestivnom traktu. Paradajz deluje osvežavajuće i neutrališe umor. Dobar kao hrana i lek, a sok paradajza ima i antiseptično dejstvo. U strukturi potrošnje povrća u Srbiji, paradajz se nalazi u samom vrhu sa 16 kilograma po stanovniku godišnje i ujedno je najprodavanija namirnica na svetskoj pijaci, posle banana. Sa cenom koštanja ranog paradajza Srbija nije konkurentna na evropskom tržištu, već jedino paradajzom iz njivske proizvodnje, odnosno prerađevinama od paradajza.

↙ NAJZNAČAJNIJE POVRTARSKE VRSTE NA POLJIMA SRBIJE / AGROSVET

laciju krvi, odnosno povećava nivo otrova, leči mamurluk i dijabetes, histamina koji čini glavni odbram- pomaže prilikom gubitka suvišne telesne težine, reguliše probavu i krvni beni sistem od oboljenja. pritisak, smanjuje holesterol, olakšava bolove koje uzrokuje artritis.

PAPRIKA – Ukupna površina pod paprikom u Republici Srbiji iznosi oko 18.000 ha, sa proizvodnjom od oko 150.000 tona ploda. U Vojvodini je organizovana proizvodnja na oko 4.000 ha sa proizvodnjom od oko 38.000 tona, a ostatak proizvodnje ispod Save i Dunava. U plodu paprike se nalazi više stotina jedinjenja u promenljivim količinama. Pre svega to su ugljeni hidrati (od kojih dominira grožđani šećer), organske kiseline, belančevine, masti, mineralne materije (plod paprike sadrži najviše kalijuma), vitamina, bojene materije, kapsaicin i eterična ulja. Paprika ima i lekovita svojstva, koja se zasnivaju na mineralnom i vitaminskom sastavu. Kalijum, čiji sadržaj je veoma visok, reguliše i olakšava rad srca i reguliše krvni pritisak. Visok sadržaj vitamina C i P deluje osvežavajuće, sprečava infekcije i zakrčenje krvnih sudova te povećava elastičnost istih. Celuloza, hemiceluloza i pektin pojačavaju peristaltiku creva i čiste organizam od štetnih materija. Ljuta paprika ima baktericidno i analgetsko dejstvo jer kapsaicin sprečava prenošenje impulsa bola od periferije ka mozgu. Blago ljute sorte paprike olakšavaju varenje jer poboljšavaju lučenje želudačnih sokova. Ljutina paprike širi bronhije i sprečava napad astme. Kapsaicin se koristi u medicini za spravljanje obloga koje se koriste za lečenje reume, gihta, lumbaga i išijasa. U dodiru sa kožom izaziva osećaj toplote, što podstiče bolju cirku-

KRASTAVAC – Krastavci su četvrto najuzgajivanije povrće na svetu i jedno od najboljih za celokupno zdravlje organizma. O njima se često govori kao o „superhrani”, i to sa razlogom. Najveći svetski proizvođač krastavaca je Kina sa oko 60% proizvodnje. Ostali veći proizvođači, ali puno manji od Kine su Turska, Rusija, Iran i SAD. Poreklo krastavca se vezuje za Afriku ali i Istočnu Indiju, a gajili su ga i Grci, Rimljani, Egipćani, Kinezi, Indusi. Familiji tikava (Cucurbitaceae) pored krastavca (Cucumis sativus) pripadaju i lubenica (Citrulus vulgaris) oko koje postoji sporenje da li je povrće (jednogodišnja vrsta) ili voće (konzumira se kao voće), zatim dinja (Cucumis melo), tikva (Cucurbita pepo) i dr. Površine pod lubenicom i dinjom su poslednjih godina u ekspanziji i procena je da se gaje na oko 16 do 19000 ha. Koristi se kako u svežem stanju “salatari”, tako i u konzerviranom “kornišoni” koji mogu biti bradavičasti ili američki i glatki ili holandski. Sastoji se od 97% vode, ima 9,7 kalorija na 100 grama. Bogat je vitaminima i mineralima. Uvreženo mišljenje da krastavac nema nikakvu hranljivu vrednost potpuno je pogrešno. Njegov biološki sastav, koji čine minerali (kalijum, kalcijum, fosfor, sumpor…) i vitamini, pokazuje suprotno. Bogat je vitaminima B i C, čisti od 9

LUK – pod lukovima (crni, beli, praziluk, vlasac) se nalazi oko 30.000 ha. Sama porodica lukova (Alliaceae), rod Allium, obuhvata oko 400 vrsta, od kojih je desetak gajenih. Hranljiva vrednost crnog luka zavisi od njegovog hemijskog sastava koji je u direktnoj korelaciji sa sortom, ekološkim uslovima gajenja, primenjene agrotehnike. Crni luk sadrži oko 50 kalorija, kao i od 7 do 21% suve materije. Sadržaj šećera varira između 2,5 do 14,3 %, pri čemu dominiraju monosaharidi (5,5%), zatim pentazon, celuloza i pektin, belančevine (1,5%) i mineralne materije (0,3 – 1%). Glavica luka sadrži i vitamine i to A, B kompleks, vitamin E. Od organskih kiselina sadrži jabučnu, limunsku, oksalnu i ćilibarnu. Od minerala sadrži najviše kalijuma (150 mg na 100 g), zatim fosfora, silicijuma, sumpora, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, bakra, mangana i joda. Sličan odnos je i kalorijske vrednosti i sadržaja suve materije kod praziluka, a jedino se izdvaja beli luk. Beli luk ima najveću hranljivu vrednost, oko 130 kalorija, i za razliku od gore navedenih srodnika oko 35 % suve materije od čega ugljenih hidrata (27 %), belančevina (6%), mineralnih materija (1,4%), masti i eteričnih ulja (do 0,5%). I upravo sadržaj eteričnih ulja daje im specifičan ljuti ukus koji

AGROSVET / NAJZNAČAJNIJE POVRTARSKE VRSTE NA POLJIMA SRBIJE ↘

dolazi od različitih sulfida tj. sum- raba (B. o. var. gongylodes), kelj pup- OSTALE POVRTARSKE VRSTE – u pornih jedinjenja. čar (B. o. var. gemmifera) i dr. ovu grupu spada oko tridesetak vrsti Pored primene u kulinarstvu, osKupus ima malu kaloričnu vred- koje se gaje u manjoj ali i nezanenovna karakteristika lukova je i nost (24 do 28 grama na 100 grama) marljivoj meri na površinama koje njihova lekovitost. Kod lukova je ali sadrži 70 do 100 mg na 100 gra- se kreću od 1.000 do 10.000 hektara. izražen tzv. fitoncidni efekat odno- ma vitamina C i manje vitamin A, B, Po površini se ipak izdvajaju se mrsno stvaranje biljnih antibiotika. kao i vitamin JU (U), prvi put nađen kva, salata, spanać, rotkva, cvekla, a Koristio se crni luk za previjanje u kupusu. Kupus sadrži i minerale, zatim peršun, paškanat, celer, plavi rana, stimulaciju sekrecije smanje- kalijum (294 mg), fosfor, kalcijum, patlidžan, blitva, tikvice… nje nivoa šećera u krvi, a praziluk za ishranu osoba obolelih od žuči i jetre, zapaljenja creva, reumatičara. Antibiotik alicin iz belog luka ima izuzetno dejstvo na niz patogenih bakterija prouzrokovača tifusa, dezinterije, difterije, gljivica Aspergillus, Penicillium i dr.

gvožđe, magnezijum, jod, sumpor i bakar (90 mg). Kupus čini oko 90 % vode i 10 % suve matrerije (šećer i ugljeni hidrati 4,2%, belančevina oko 1,3 %, masti i eteričnih ulja). Pored uloge u ishrani, kupus se koristi i kao pomoćno sredstvo u varenju hrane, olakšava rad jetre, smanjuje nivo holesterola u krvi, pomaže u ishrani ljudi sa problemima anemije i dr.

KUPUS - vodi poreklo iz Mediterana od divljeg kupusa (Brassica silvestris). Osnovno obeležje kupusa je manja potreba za toplotom i svetlošću tokom cele vegetacije pa se može gajiti kao prolećni, letnji i jesenji usev, odnosno kao glavni ili postrni. Kupus je značajna povrtarska vrsta, kako po obimu proizvodnje, tako i po potrošnji. Koristi se u svežem stanju i biofermentisan. Površine pod kupusom se poslednjih godina ustalile na oko 20.000 ha, sa proizvodnjom od 315.000 tona. Mnogo manje površine u odnosu na kupus glavičar (Brassica oleracea var. capitata) se nalaze pod ostalim vrstama ili varijetetima familije kupusnjača (Brassicaceae), kao što su kelj (Brassica oleracea var. sabauda), karfiol (B. o. var. botrytis), brokoli (B. o. var. botrytis var. cymosa), kele10

↙ HRANLJIVA VREDNOST POVRĆA / AGROSVET

HRANLJIVA VREDNOST POVRĆA ↘

оvrćе је nеоphоdnо u pravilnoj Kod nas se za preradu koristi samo ishrаni stаnоvništvа. Njеgоvа 5-6, retko 10-15 vrsta, dok se u zezаstupljеnоst u dnеvnоm mljama sa razvijenom industrijom оbrоku je rаzličitа u zаvisnоsti оd prerađuje oko 25 vrsta. nаčinа ishrаnе. Svetska potrošnja povrća (sa Zahvaljujući visokom sadržaju vi- krompirom) iznosi 160,3 kilogratamina, minerala, celuloze kao i ni- ma (FAO 2007) što je za skoro 36 skom učešću masnoća, povrće ima kilograma (22%) više u odnosu na važnu ulogu u ishrani potrošača. potrošnju ostvarenu u Republici SrDanas je u svetu poznato oko 5.000 biji. Evropska potrošnja iznosi 172,3 biljnih vrsta koje se koriste u ishra- kilograma, što je za 48 kilograma ni. Od toga povrće čini oko 1.200 vr- (38%) više u odnosu na potrošnju u sta iz 78 botaničkih familija, a gaji se Republici Srbiji. Regionalno posmaoko 600 vrsta (kod nas 20-30 vrsta). trano najveću potrošnju povrća imaNajviše povrća (40-60 vrsta) se gaji ju potrošači u istočnoj Evropi (200,5 u bašti i njivi za zelenu pijacu. kilograma), istovremeno najmanju potrošnju imaju potrošači u zapadnoj Evropi (143,4 kilograma).

preporučuju se tri obroka povrća dnevno. Kod unosa 2.200 kcal preporučuju se četiri, a kod 2.800 kcal preporučuje se šest obroka povrća dnevno. Prema pojedinim autorima i statističkim podacima, potrošnja povrća u Republici Srbiji polovinom prve dekade 21. veka iznosila je svega 4,8% ukupnog energetskog unosa, od čega je polovina poticala od krompira. Posledica je nedovoljan unos minerala, vitamina i dijetnih vlakana. Visok procenat složenih ugljenih hidrata svrstava povrće u energetski visoko kvalitetnu hranu, dok enzimi, vitamini, minerali i belančevine čine graditelje ćelija odgovornih za obnovu organizma

Kada se radi o potrošnji povrća u Hranjiva vrednost povrća ceni se, Srbiji, po poslednjim istraživanjiupre svega, po sadržaju mineralnih ma (2009.) situacija je sledeća: Potrošnja povrća u Republici Srbiji (u kg po glavi stanovnika) Vrsta povrća Krompir Kupus Paradajz Paprika Pasulj Korenasto povrće Luk Ostalo povrće Prerađeno povrće

Srbija 34,8 17,9 14,4 13,2 5,2 7,5 12,4 17,1 2,5

Centralna Srbija 32,6 18,7 14,7 15,2 5,8 6,8 12,4 17,6 2,3

Vojvodina 40,6 15,8 13,7 8,0 4,3 9,2 12,6 15,9 3,1

Ukupno

124,8

125,9

123,0

Prеmа prеdlоgu SZO (Svеtskе zdrаvstvеnе orgаnizаciје) povrće bi trebalo da zadovolji 15-20% dnevnih energetskih potreba. Preporuka je da treba dnevno konzumirati 400 grama povrća (bez krompira), a bitno je takođe u kom obliku se ono konzumira. Prednost bi trebalo da ima sveže povrće u odnosu na prerađeno. Preporučeni dnevni unos povrća zavisi od prosečnog dnevnog unosa energetske vrednosti. Kod prosečnog dnevnog unosa od 1.500 kcal

materija i vitamina, koji u organizmu imaju zaštitnu ulogu. Većina vrsta povrća, izuzev leguminoza (pasulj, grašak, sočivo) sadrži značajne količine vode, čak do 96,8% koliko na primer sadrži krastavac. Nasuprot tome, količina vode u leguminozama nije veća od 12%. Sve vrste povrća, izuzev leguminoza, sadrže malo proteina. Zavisno od vrste, ta količina iznosi 0,6 - 4,4%, osim belog luka koji sadrži 6,1% proteina. U leguminozama udeo proteina iznosi 21,3 -

AGROSVET / HRANLJIVA VREDNOST POVRĆA ↘

Zavisno od vrste povrća, ukupna 23,5%. Masti u povrću ima još manje nego proteina. Većina vrsta povrća količina mineralnih sastojaka, izuzisadrži u proseku 0,1- 0,4% masti. majući leguminoze, kreće se od 6002.200 mg na 100 g jestivog dela. NajPovrće sadrži nešto više ugljenih veći deo ukupne količine mineralnih hidrata nego proteina i masti. Ako se materija čini kalijum. Od ostalih u izuzmu leguminoze i još neke vrste znatnim količinama javljaju se kalpovrća (beli luk, krompir, ren i paštrcijum, fosfor i magnezijum. Pored nak) onda se količina ugljenih hidrapomenutih mineralnih sastojaka, ta u ostalim vrstama povrća kreće od povrće sadrži mangan, bakar, cink, 1,3% (krastavac) do 9,8% (peršunov kobalt, jod, sicilijum, sumpor i drulist). Ugljenih hidrata u leguminoge. Povrće se odlikuje znatnim sazama ima neuporedivo više, čak 56držajem vitamina. Naročito su zna61%. Za razliku od voća, gde najveći čajne količine vitamina C i karotina deo ugljenih hidrata čine voćni šeće(provitamina A). Povrće je bolji izvor ri, u povrću dominira skrob. Povrće vitamina od voća. Na primer mrkva je zahvalan izvor nesvarljivih biljnih sadrži 8,1 mg/100 g, list peršuna 7,3 vlakana, čija se količina, zavisno od mg/100 g, spanać 4,9 mg/100 g karovrste, kreće 0,5-4,0%. S obzirom da tina. Slično je sa vitaminom C. Neke se povrće u dnevnim obrocima uzivrste povrća sadrže toliko vitamina ma u nešto većoj količini i da se deo C, da ih je dovoljno uzeti u količini od povrća koristi u svežem stanju, zna30-50 grama da bi se podmirile dnevtan deo fizioloških potreba u celulone fiziološke potrebe. Na primer list zi potrošač zadovoljava povrćem. peršuna, koji sadrži 166 mg/100 g

ovog vitamina, paprika 139mg/100g, kelj sa 105 mg/100 g i drugim. Od ostalih vitamina povrće sadrži: E, K, B1, B2, B6, nijacin, pantotensku kiselinu, biotin, folnu kiselinu i dr. Osobe koje redovno jedu zeleno povrće imaju mnogo manje šanse da obole od dijabetesa od onih koji to retko rade. Brokoli, kelj, spanać, salata i kupus idealni su za borbu protiv ove sve učestalije bolesti. Zeleno povrće puno je antioksidanasa i magnezijuma koji su odlični u preventivi protiv dijabetesa, Prema podacima britanskih naučnika potrebno je čak i do pet puta dnevno konzumirati povrće i voće kako bi se na najbolji način aktivirali pozitivni efekti. O potrebi pravilne ishrane kao temelju zdravlja, a kojoj je upravo povrće jedan od oslanaca govore i narodne mudrosti: “Zdravlje, imaš me, ne znaš me, izgubiš me, znaš me”.

TEKSTOVE PRIREDILI: Miloš Stojanović Goran Radovanović Dragan Đorđević Zdravko Ćorović Milan Sudimac Momčilo Pejović Bojana Stanković Milan Raković

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet 12

↙ OSNOVE POVRTARSKE PROIZVODNJE / AGROSVET

OSNOVE POVRTARSKE PROIZVODNJE ↘

roizvodnja povrća je veoma kompleksna celina koja zavisi od mnogo faktora. Ako se skoncentrišemo samo na jedan od faktora, a ne uradimo ili nedovoljno dobro druge neophodne agrotehničke mere, može doći do značajnog, ako ne i potpunog podbačaja proizvodnje. Stoga je izuzetno važno uraditi sve preporučene mere koje osiguravaju normalan rast i razvoj gajene biljke. Svakako da su neke od važnijih:

kristalnih vodotopivih đubriva, kao i nagomilavanje zemljišnih patogena u rizosfernom sloju zemljišta koji se aktiviraju pri neadekvatom navodnjavanju zemljišta.

Pravilna i blagovremena primena sredstava za zaštitu bilja je veliki problem kod većine povrtarskih proizvođača. Bitno je samo na pravi način preventivno delovati na prouzrokovače biljnih bolesti, štetne insekte i korovske biljke, a ukoliko se pojavi problem čiji intenzitet pre• pravovremena i pravilna pripre- lazi „prag štetnosti“ delovati adema zemljišta koju prate osnovne kvatnim preparatom uz poštovanje analize zemljišta i vode za na- načina i vremena primene. vodnjavanje, Da bi lakše objasnili problematiku primene agrotehničkih mera u proi• izbor vrste, sorte, hibrida, zvodnji povrća, u Tab.1. date su gra• nabavka kvalitetnog semenskog nične i optimalne vrednosti agrohematerijala, mijskih karkteristika zemljišta na • proizvodnja mladog, zdravog i kome se planira proizvodnja, a kojih se proizvođači moraju pridržavati kvalitetnog rasada, ukoliko žele da ostvare kvalitetnu • rasađivanje u pravilnom sklopu proizvodnju. (broj biljaka po jedinici površini), • pravilno održavanje temperature i vlažnosti vazduha u proizvodnim objektima, • pravilna oplodnja cvetova gajenih biljaka, • pravilno navodnjavanje, • pravilna primena mineralnih i organskih djubriva u osnovnoj obradi, • pravilna primena vodotopivih djubriva u ishrani gajene kulture, • pravilna i pravovremena primena pesticida u pogledu doza primene i načina aplikacije, kao i poštovanja ekotoksikoloških parametara u proizvodnji zdravstveno bezbednih proizvoda

U intezivnoj povrtarskoj proizvodnji jako je važno odabrati kvalitetno zemljište kao podlogu za gajene kulture ali isto toliko je važno da se to zemljište sačuva od zagađenja i fitotoksičnosti nakon dugogodišnje proizvodnje. Glavni razlozi upropašćavanja zemljišta su nekontrolisana i nestručna primena mineralnih i

Usled intezivnog korišćenja zemljišta, što i jeste slučaj u povrtarskoj proizvodnji dolazi do velikih odstupanja u agrohemijskim parametrima zemljišta od propisanih (Tab.1.) optimalnih vrednosti. Saradnici AgroServisa, zajedničke službe kompanija Agromarket i Fertico, su obilaskom terena i redovnim prisustvom kod proizvođača, primenom terenskih uređaja za merenje pomenutih agrohemijskih parametara zemljišta u toku procesa proizvodnje primetili su sledeće velike greške: • Naglo povrćanje pH vrednosti tj. alkalnosti zemljišta u zoni korenovog sistema, koje je mereno direktnom metodom uz pomoć uređaja „Spectrum direct pH metar“. • Negativna vrednost elektropotencijala u mV, merena pomoću uređaja „Spectrum direct pH metar“.

Tab. 1. - Optimalne vrednosti agrohemijskih osobina zemljišta Agrohemijske osobine

Stepen obezbeđenosti zemljišta Loše

Optimalno

Previše

Humus %

od 2 do 5

> 10

Ukupan azot (N) %

< 0,1

od 0,1 do 0,4

> 0,4

Pristupačan fosfor P2O5 (mg/100g)

< 10

od 10 do 30

> 50

Pristupačan kalijum K2O (mg/100g)

< 10

od 10 do 30

> 50

Ukupan kalcijum (Ca) (mg/100g)

< 50

od 50 do 150

> 150

Ukupan magnezijum (Mg) (mg/100g)

od 6 do 15

> 15

Kiselost u vodi (pH jedinica )

< 5,0

od 5,5 do 6

> 6,5

Kiselost u KCl u supstratu (pH jedinica)

< 4,0

od 4,5 do 5

> 5,5

Koncentracija soli (%)

<0,1

od 0,1 do 0,2

> 0,3

Kalcijum karbonat CaCO3 (%)

0 - 10

> 10

AGROSVET / OSNOVE POVRTARSKE PROIZVODNJE ↘

• Veliko povećanje sadržaja soli u zoni korena biljke, usled nepravilne primene kristalnih i osnovnih mineralnih đubriva. • Neadekvatno stanje vlažnosti zemljišta usled lošeg korišćenja sistema za navodnjavanje. Daju se velike količine vode u kratkom vremenskom intervalu, što dovodi do naglog povećanja vlažnosti zemljišta i direktnog uništavanja jako bitnog vodno – vazdušnog režima. Merenja su vršena savremenim „TDR 100“ uređajem za direktno očitavanje vlažnosti u zoni korena. • Velika koncentracija nitrantnog oblika azota (NO3) u rizosfernom sloju zemljišta u toku celog ciklusa proizvodnje. Ovo je slučaj kod preko 90 % naših prizvođača. Na bazi izvršenih analiza u periodu 2010 - 2013. godine, u Tab. 2. dati su procentualni podaci kvaliteta primene osnovnih agrotehničkih mera u tehnologiji proizvodnje povrća kod nas. Iz prikazanih podataka može se videti gde naši povrtari najviše greše. Osnovne greške javljaju se pre početka proizvodnje,

kada većina proizvođača u neznanju o kvalitetu zemljišta i vode za navodnjavanje ulazi u prekomerenu i nekvalitetnu primenu mineralnog i organskog (stajnjak) đubriva pri osnovnoj obradi zemljišta. U tom ključnom trenutku od koga zavisi celokupna kasnija proizvodnja, proizvođači uglavnom preteraju sa količinama azota, usled čega dolazi do poremećaja vegetativnog i generativnog razvića gajene kulture. Druga velika greška se javlja kod intezivne primene fertigacije tj. vodotopivih kristalnih đubriva, gde je veoma bitan način i vreme primene (optimalne količine u kraćim vremenskim intervalima). Većina naših povrtara vodotopiva đubriva primenjuje jednom sedmično u velikim količinama, što izaziva trenutno zasoljavanje zemljišta jako štetno za pravilno razviće gajene kulture. Pored praćenja osnovnih agrohemijskih parametara zemljišta u toku proizvodnje povrća, AgroServis, primenom savremenih terenskih uređaja vodi računa i o pravilnom kretanju i koncentraciji osnovnih hranjivih elemenata (azot, kalijum) u

gajenoj biljci, kao i praćenju klimatskih parametara (temperatura, relativna vlaga, fotosintetska svetlost i vrednosti ugljen dioksid) u proizvodnom objektu. Praćenje pomenutih parametara vezanih za samu biljku i klimatske uslove u objektima jako je uticalo na same proizvođače sa kojima su stručnjaci AgroServisa tokom ovih godina sarađivali, da vide gde greše i kako da kvalitativno i kvantitativno poprave svoju proizvodnju u narednim godinama. Veći deo proizvođača imao je problem sa velikim koncentracijama azota u biljnom tkivu (list i nezreli plod) što je prouzrokovalo povećanje sadržaja osnovnog fotosintetskog pigmenta (hlorofila) iznad optimalnih vrednosti, koje se kreću za većinu povrtarskih kultura od 40 – 45 SPAD jedinica. Sa druge strane sadržaj kalijuma u plodovima u toku intezivne berbe i plodonošenja kretao se znatno ispod optimuma (< 3000 ppm K+ za plod paradajza), što je prouzrokovalo loš kvalitet plodova. Deo rezultata ovog ispitivanja predstavljen je u Tab. 3.

Tab. 2. - Osnovne greške u tehnologiji proizvodnje povrća Primenjene agrotehničke mere Pravilna osnovna obrada zemljišta Pravilna primena mineralnih đubriva Pravilna primena organskih đubriva (stajnjak, glistenjak ...) Osnovna agrohemijska analiza zemljišta pre početka proizvodnje Osnovna agrohemijska analiza vode pre početka proizvodnje Pravilna primena vodotopivih đubriva u fertigaciji Pravilna primena pesticida Kontrola pH vrednosti i saliniteta vode i zemljišta u toku proizvodnje

Pravilna primena agrotehnike u proizvodnji povrća podeljena po regionima u Srbiji u % Mačva Pomoravlje Smederevo Bačka Banat 60 70 70 90 90 40 30 50 60 60 20

↙ OSNOVE POVRTARSKE PROIZVODNJE / AGROSVET

Tab.3. Analiza gradivnih elemenata biljnog tkiva i ploda paradajza Vrednosti klimatskih parametara u proizvodnim objektima takođe su redovno praćeni os strane saradnika AgroServisa. Moglo se videti da su dva osnovna klimatska parametra, temperatura i relativna vlažnost vazduha često predstavljali najveći problem proizvođačima. Ali ovaj pokazatelj ima svoje opravdanje, a to je da se proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru kod naših povrtara još uvek odvija u niskim objektima koji su neadekvatni po svojoj konstrukciji za većinu povrtarskih kultura. Konstantnim me-

Posmatrani gradivni elementi biljnog tkiva

renjem klimatskih parametara u proizvodnim objektima, saradnici AgroServisa uspeli su da kod većine proizvođača ublaže loše karakteristike objekata i tako povećaju procenat pravilne oplodnje i zametaja plodova na gajenim kulturama. U novu povrtarsku sezonu uvek se ulazi bogatiji za predhodno iskustvo, koje ne treba brzo zaboraviti već ga se sa uvažavanjem često prisećati i na pravi ga način primeniti. Proizvođači treba da budu zaiteresovaniji za znanje, a stručne službe otvorenije u komunikaciji jer ćemo samo zajedničkim snagama unaprediti naše povrtarstvo.

Prosečne vrednosti analiza biljnog tkiva paradajza na uzorku od 100 odabranih biljaka kod više proizvođača Ispod vrednosti

Optimalna vrednost

Iznad optimalne vrednosti

Koncentracija hlorofila

Ukupan K+ (kalijum)

Nitratni NO3 azot

AGROSVET / SUPSTRATI ↘

SUPSTRATI - NEZAMENJIVI U PROFESIONALNOJ POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI ↘

upstrati su danas nezamenljivi kako u profesionalnoj proizvodnji tako i kod amatera hobista. Njihov razvoj i primena datira od sedamdesetih godina prošlog veka, kada su supstrate intezivno počeli da koriste proizvođači povrća i cveća u tehnološki mnogo naprednijim poljoprivrednim zemljiama kao što su Holandija, Španija, Belgija, Nemačka i Japan. Proizvođači su probali i uverili se da se koren mladih biljaka mnogo bolje razvija i kvalitetnije usvaja hranjive materije kada se stavi u prirodnu rastresitu podlogu koja se jednostavno naziva organski supstrat ili treset. Ovaj danas nezamenjivi dar prirode u profesionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji, nastao je prirodnom podpovršinskom razgradnjom organskih materija (kora drveta, korenje biljaka, lišće) pod uticajem mikroorganizama i pedogenetskim procesima u zemljištu. Glavna nalazišta kvalitetnih supstrata u svetu smeštena su na dalekom severu blizu Baltičkog mora, tako da su vodeće zemlje koje izvoze sirovinu upravo pribaltičke zemlje Litvanija, Letonija, Estonija, Belorusija… Da bi se mogao dalje koristiti u proizvodnji povrća i cveća, sirovinski supstrat (treset) se mora tehnološki obraditi i dovesti u optimalno strukturno i agrohemijsko stanje, koje će najviše prijati razvoju korena gajene kulturi. Glad profesionlnih povrtara i cvećara za kvalitetnim tresetom među prvima je prepoznala kompa18

nija Terracult iz Nemačke, koja je danas svetski lider u proizvodnji gotovih supstrata iz oblasti profesionalnog cvećarstva i povrtarstva, kao i u hobi programu supstrata. Istovremeno, ova kompanija se bavi i proizvodnjom sirovina od kojih se kasnije prave profesionalni i hobi supstrata. U proizvodnji gotovih supstrata Terracult koristi najkvalitetnije sirovine kao što su “Beli litvanski treset” i “Galicina” (crni ukrajinski treset), koje obrađuju i pripremaju na tehnološki najkvalitetniji način. Pored toga, stručni timovi ove kompanije usavršili su karakteristike gotovih supstrata i prilagodili ih za gajenje različite biljne vrste, sorte i hibride u povrtarstvu i cvećarstvu. U čemu je tajna Terracult supstrata? Jednostavno, istorija nas je naučila da je nemačka tehnologija najbolja na svetu, precizost, naučna dostignuća, završna izrada, standardi u procesu proizvodnje je ono što krasi nemačke proizvođače. Tako je i kod proizvodnje supstrata, tačno izbalansiran odnos hranjivih elemenata, okvašivač koji je patent kompanije, granulacija u zavisnosti od preporuke primene (za setvu od 0-7 i 0-10 mm, za pikiranje ili direktnu sadnju od 0-20 i 7-20 mm) i stalna untrašnja kontrola kvaliteta procesa proizvodnje je ono što je ubedilo Agromarket da krene sa uvozom i distribucijom Terracult supstrata u Srbiji i regionu.

↙SUPSTRATI / AGROSVET

Ono što preporučuju saradnici AgroServisa su, u zavisnosti od planirane proizvodnje, sledeći proizvodi:

rije (azot 140 ppm, fosfor 160 ppm i kalijuma 180 ppm). Pakovanja supstrata TC 6 su od 250 litara.

• TCS TRAY B – supstrat za setvu semena povrća i cveća, granulacije od 0-7 mm, sadrži 70 % crnog i 30 % belog treseta. Kiselost supstrata (pH) je od 5,5-6,5, EC od 0,8-1,3, u sebi sadrži okvašivač i mineralne materije (azot 110 ppm, fosfor 120 ppm i kalijuma 140 ppm) u pakovanja su od 70 litara.

• TC 8 – specijalizovana formulacija i granulacija za sadnju saksijskog cveća, i potpuno novi proizvod na našem tržištu. Granulacija je od 7 – 20 mm, sadrži 100 % belog treseta. Kiselost (pH) je od 5,5 od 6,5, EC od 0,8-1,3, u sebi sadrži okvašivač i mineralne materije (azot 140 ppm, fosfor 160 ppm i kalijuma 180 ppm). Pakovanja od 250 l. Po granulaciji supstrat TC 8 je specijalizovan i jedinstven na tržištu.

• TC 1 - supstrat za setvu semena povrća i cveća, granulacije od 0-10mm, sadrži 50 % crnog i 50 % belog treseta. Kiselost supstrata (pH) je od 5,5-6,5, EC od 0,8-1,3, u sebi sadrži okvašivač i mineralne materije (azot 140 ppm, fosfor 160 ppm i kalijuma 180 ppm) u pakovanja su od 70 litara.

• TC 9 – specijalizovana formulacija za sadnju biljaka sa zahtevima za niskom pH vrednošću (acidofilne biljke, borovnica, aronija, ribizla, azalea, kaluna, rhododendron…). Granulacija je od 0 – 20 mm, sadrži 100 % belog treseta. Kiselost (pH) je od 3,7 od 4,2, EC od 0,5-0,8, u sebi sadrži okvašivač i mineralne materije (azot 70 ppm, fosfor 80 ppm i kalijuma 90 ppm). Pakovanja od 250 l. TC 9 je specijalizovan i jedinstven na tržištu.

• TC 4 – supstrat za setvu i pikiranje rasada povrća i cveća, granulacija je od 0-10 mm, ima 80 % belog i 20 % crnog treseta. Kiselost (pH) je od 5,5-6,5, EC od 0,5-0,8, u sebi sadrži okvašivač i mineralne materije (azot 70 ppm, fosfor 80 ppm i kalijuma 90 ppm) u pakovanjimaa od 70 i 250 l. • TC 5 – supstrat za setvu i pikiranje rasada povrća i cveća nešto veće granulacije od 0-20 mm, sadrži 100 % belog treseta. Kiselost (pH) supstrata je od 5,5 do 6,5, a EC od 0,8-1,3, i u sebi sadrži pored okvašivača i mineralne materije (azot 140 ppm, fosfor 160 ppm i kalijuma 180 ppm). Pakovanja supstrata TC 5 su od 70 i 250 litara. • TC 6 – supstrat za setvu i pikiranje rasada povrća i cveća sa dugim periodom razvića, granulacije od 0-20 mm, sadrži 97 % belog treseta i 3% gline. Kiselost (pH) supstrata je od 5,5 do 6,5, a EC od 0,8-1,3, i u sebi sadrži pored okvašivača i mineralne mate

• TC 10 – supstrat za setvu i ožiljavanje, super fine granulacije od 0-5 mm, ima 90% belog treseta i 10 % perlita. Kiselost (pH) je od 5,5-6,5, EC od 0,50,8, u sebi sadrži okvašivač i mineralne materije (azot 70 ppm, fosfor 80 ppm i kalijuma 90 ppm) u pakovanjima od 70 i 250 litara. Plasmanom supstrata Terracult na zahtevna tržišta povtrara i cvećara Srbije i okruženja, kompanija “Agromarket” dopunjuje svoju ponudu za zadovoljenje potreba kako profesionalaca, tako i hobista jer su u ponudi i vrhunsko seme, sadni materijal, pesticidi i mineralna hraniva različitih formulacija. Uz stručnu pomoć saradnika AgroServis službe zajedno se trasiraju novi putevi uspeha domaće povrtarske proizvodnje.

↙ ZEMLJIŠTE I MIKROBIOLOŠKI PROCESI U NJEMU / AGROSVET

ZEMLJIŠTE I MIKROBIOLOŠKI PROCESI U NJEMU ↘

poljoprivrednoj proizvodnji uobičajeno je da se biološki procesi biljaka (fotosinteza, disanje, transpiracuija i sl.) odvojeno posmatraju od onih koji se dešavaju u zemljištu (humifikacija, adsorpcija, mineralizacija i dr.) pri čemu se zanemaruje njihova međusobna uslovljenost i povezanost. Veoma je lako prepoznati i izmeriti rezultate bioloških procesa koji se odvijaju u gajenim biljkama, naročito u povrću, ali pokretačku snagu za rast i razviće biljaka predstavljaju oni procesi koji se odvijaju u zemljištu. Međutim, zemljište još uvek predstavlja veliku nepoznanicu zbog složenosti procesa i međusobnih odnosa mikrobioloških organizama koji su ,,vredni“ članovi pedosfere. Početak 21. veka obeležio je značajne promene u pristupu poljoprivredne proizvodnje, posebno kod uzgoja povrća, kako u štićenom, tako i na otvorenom prostoru. Poznato je da u povrtarstvu postoji veliki broj billjaka po sadnoj površini, koje su intenzini potrošači, kao i da na istoj parceli u toku jedne godine bude više proizvodnji. Rezultati mnogobrojnih naučnih istraživanja pokazali su da korišćenjem zemjišta u intenzivnoj biljnoj proizvodnji često dovodi do poremećaja ravnoteže između pojedinih činilaca stvaranja zemljišta, koji narušavaju pravac i intenzitet pojedinih pedogenetskih procesa (procesi u zemljištu). Čovek svojom aktivnošću može da poveća ili smanji prirodnu otpornost zemljišta prema različitim vidovima degradacije. Degradacija zemljišta je pojava koja može da dovede do smanjenja sadašnjeg, a i budućeg proizvodnog potencijala zemljišta tj. njegovu „hranljivost“. U poslednje vreme, uporedo sa tehnološkim razvojem, svedoci smo pojave kontaminacije zemljišta teškim metalima, radionuklidima, pesticidima, nitratima, kao i degradacije (oštećenje fizičkih, hemijskih i bioloških svojstava) zemljišta.

Zemljište je veoma složen, dinamičan sistem koji ima sposobnost da integriše primenjene agrotehničke mere. Analizom svojstava zemljišta stičemo uvid u stanje specifičnih pokazatelja njegovog kvaliteta neophodnih za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju . Plodnost zemljišta se smatra ključnim faktorom koji određuje produktivnost biljne proizvodnje i najčešće je definisana kao sadržaj lakopristupačnih hraniva u njemu. Biološka svojstva zemljišta predstavljaju jednu od bitnijih faktora plodnosti zemljišta. Primenom organskih đubriva (stajnjak, kompost, zelenišno đubrivo, mikrobiološka đubriva) povećava se mikrobiološka aktivnost u zemljištu i količina pristupačnih hraniva za gajene biljke. Popravkom bioloških svojstava zemljišta poboljšavaju se i njegova fizička svojstva (vodno-vazdušni kapacitet, struktura, poroznost, zapreminska masa) čime zemljište potpuno ispunjava svoju proizvodnu funkciju, što je veoma bitno za pravilan razvoj korena i isbalansiranu ishranu bilja MIKROBILOŠKI PROCES KRUŽENJA AZOTA, FOSFORA I UGLJENIKA U BIOSFERI Mikrobiološka aktivnost predstavlja kariku koja spaja ključne procese koji u zemljištu kontrolišu oslobađanje hraniva u pristupačnom obliku za biljke, ali i intenzitet razgradnje organskih supstrata. Brzina kojom se odvijaju ovi procesi je indikator plodnosti zemljišta. Mogućnost primene mikrobioloških đubriva, koji sadrže korisne mikroorganizme je veoma široka i mogu se primenjivati kao bio-đubriva ili kao biofertilizatori. Najčešće su to đubriva sa simbioznim bakterijama azotofiksatorima iz roda Rhizobium spp. Postoje i mikrobiološka đubriva sa slobodnim (asimbioznim, asocijativnim, diazotrofima) azotofiksatorima koji sadrže bakterije iz roda 21

Azotobacterium spp. Pravilnom upotrebom ovakvih đubriva delimično se zadovoljavaju potrebe biljaka za pristupačnim azotom. Takođe postoje đubriva koja sadrže bakterije Bacillus megatherium var. phosphaticus čijom aktivnošću se oslobađa fosforna kiselina iz organskih jedinjenja u zemljištu. Pored ovih, značajne su kulture silikatnih bakterija Bacillus circulans koje imaju sposobnost da razlažu alumosilikate i oslobađaju mobilni kalijum. Postoji 17 elemenata bez kojih biljke ne mogu da rastu, razmnožavaju se i plodonose. Na osnovu njihovog sadržaja u biljkama oni su podeljeni na makroelemente i mikroelemente. Kruženje ovih elemenata se odvija između 3 glavna dela biosfere: neorganski deo zemljišta, organski deo (biomasa biljaka) i organskih produkata (ekstreta) živih mikroorganizama. Kruženje elemenata u biosferi je veoma komleksan proces, zbog velikog broja hemijskih i biohemijskih reakcija u njihovoj transformaciji do pristupačnog oblika koji biljke mogu da usvajaju. U ishrani biljaka ključni elementi su azot i ugljenik i njihovo kruženje kao i međusobno preplitanje. Količina ukupnog azota u našim zemljištima se kreće od 0,1- 0,3 %. Azot se u zemljištu nalazi pretežno u organskom obliku i kao takav je nepristupačan u ishrani biljaka. Samo mala količina je u neorganskom (mineralizovanom) obliku, pristupačan bilkama. U ukupnom kruženju azota treba znati da ga biljke najviše usvajaju u nitratnom NO3 i amonijačnom NH4 obliku. Ugradnjom azota u stvorenu biomasu biljaka vrši se njegovo iznošenje iz zemljišta. Značajan izvor azota se nalazi u žetvenim ostacima, zelenišnom đubrivu i stajnjaku. Korišćenjem navedenih izvora deo se vraća u zemljište, gde ga mikroorganimi mineralizuju u pristupačan oblik za ponovnu ishranu biljaka. Takođe deo azota dospeva u zemljište iz atmosfere i kroz atmosferske padavine .

AGROSVET / ZEMLJIŠTE I MIKROBIOLOŠKI PROCESI U NJEMU ↘

Azot može u zemljište da dospe simbiotskom i asimbiotskom fiksacijom. Prvo praktično korišćenje biološke simbiotske azotofiksacije je primenjivano još u vreme Rimske imperije o čemu postoje i zapisi. Tadašnji zemljoradnici su prenosili zemljište na kojima su gajene leguminozne biljke u polja koja je trebalo prvi put posejati ove biljke (pasulj, grašak, detelina ) i na ovaj način su prenosili i bakterije koje obrazuju kvržice na korenu. Simbiotska fiksacija se dešava putem Rhizobium spp. i Bradythizobium Ili ,,kvržične bakterije“ i različite su za različite biljke (detelina, grašak, pasulj, soja) tj. određeni soj bakterije uspostavlja simbiozu (zajednicu) sa korenom odgovarajuće biljke prodire u tkivo korena i obrazuje kvržicu u kojoj bakterije fiksiraju azot. Količina simbiotski vezanog azota se kreće u količini od 250 - 1.500 kg/ha . Nesimbiotsku ili asimbiotsku fiksaciju azota u zemljištu obavljaju dve grupe bakterija i alge: Azotobakter, Bacillus, Azospirillum, Gluconacetobacter, Burkholderia, Herbaspirillum, Clostridijum pasteurianum. Fosfor je „nosilac života“ kod biljaka, utiče na formiranje korenovog sistema i veoma je bitan za početne fenofaze razvića kod biljaka. Međutim, fosfor je slabo pokretljiv element u zemljištu, jer se veoma brzo pristupačni oblici imobilišu iz mineralizovanog u organski oblik, nedostupan za billjke ili se vezuju u teško rastvorljiva jedinjenja fosfora. Bakterije koje imaju visoku aktivnost fosfataza prevode organski oblik fosfora u mineralne oblike. U zemljištu ih ima oko 50% i one kolonizuju, naseljavaju površinu korena biljaka i na taj način direktno predaju biljci pristupačan oblik fosfora - ortofosfat u tečnom obliku. Predstavnik je Bacillus megaterium var. phosphaticus. Ova bakterija produkuje enzima fosfataze, mineralizuje fosfor, a kao produkti njenog metabolizma stvaraju se tiamin, piridoksin, biotin, pantotenska i nikotinska kiselina, vitamin B12,što utiče naveću otpornost biljaka na bolesti. Kruženje ugljenika u biosferi uvek počinje mikrobiološkom razgrad-

njom deponovanog organskog ugljenika u obliku zemljišnog humusa i njegovo oslobadjanje u atmosferu u obliku CO2. Procesom fotosinteze koji je najbitniji proces kod biljaka, dolazi do reverzibilnog vezivanja ugljenika iz atmosfere koji se ugrađuje u gajene biljke čineći 45 % suve materije biljnog tkiva. Zato je ugljenik veoma bitan za rast i razviće biljaka. Posle ubiranja plodova ili žetve useva, biljni ostaci podležu mikrobiološkoj razgradnji koju vrše proteolitički i celulolitički sojevi bakterija u zemljištu. Transformacije koje se dešavaju u ovom procesu su fermentacija, amonifikacija, saponifikacija i drugo, što nam ukazuje na složenost mikrobioloških procesa u zemljištu. Razgradnjom biljnih ostataka od strane mikroorganizama, oslobađa se asimilovani ugljenik i stvaraju se uslovi za sintezu složenih jedinjenja koja kasnije čina organsku materiju zemljišta. Spaljivanjem žetvenih ostataka, izostanak đubrenja organskim đubrivima, erozija, ispiranje zemljišta usled velike količine atmosferskih padavina smanjuje se količina sveže biomase koja se unosi u zemljište. Na ovaj način se vrši degradacija zemljišta i smanjuje sadržaj organske materije u njemu što se direktno odražava na proizvodnu sposobnost zemljišta i prinose gajenih kultura u biljnoj proizvodnji. Mikorize su takođe simbiotske asocijacije između biljaka i gljiva. Mikorizne gljive žive u zajednici sa skoro svim biljkama. Razlikuju se tri tipa mikoriza: endotrofna, egzo-endotrofna i egzotrofna zavisno od gljive, biljne vrste i veze sa korenom i zasniva se na obostranoj koristi. Biljka snabdeva gljivu ugljenim hidratima za njenu ishranu, a gljiva spletom svojih hifa povećava apsorptivnu površinu i kapacitet korena pri čemu se kod biljaka podstiče više usvajanje vode i hraniva. Produkti mikoriza su orgnske kiseline koje snižavaju pH zemljišta i tako rastvaraju teškorastvorljive fosfate i učestvuju u usvajanju jona mikroelemenata Zn, Cu, S, Fe, B, Al. 22

Mikorize imaju sposobnost da štite biljku od patogenih gljiva, teških metala, kao i da stimulišu rast biljaka. Pored toga utiču i na održavanju stabilnosti strukture zemljišta. Predstavnici mikoriznih gljiva su iz grupa Ascomycetes, Bazidiomycetes, Deuteromycetes, a svakako jedan od najpoznatijih, rod Trichoderma spp. Imajući sve navedeno, a stručni timovi kompanija Agromarket i Fertico, razvili su preparat FitoFert HUMIFLEKS koji je organski oplemenjivač zemljišta, na bazi huminskih kiselina, namenjen prvenstveno povrtarima koji proizvodnju ostvaruju na zemljištima sa dugom eksploatacijom i visokom mineralizacijom kao što su plastenici i staklenici, parcele na kojima se radi postrna setva, ali i za voćnjake, kao i za peskovita i glinovita zemljišta. Delovanje FitoFert HUMIFLEKS je takvo da: • stimuliše razvoj korisnih mikroorganizama u zemljištu • povećava zadržavanje vlage i aeraciju tla • povećava CEC (koeficijenat razmene katjona) • bitno utiče na usvajanje hraniva jer su humisnke kiseline prirodni helatizator mikroelemenata u zemljištu • povećava se propustljivost ćelijskih membrana čime se podstiče bolje usvajanje đubriva • stimuliše rast i razviće biomase • povećava kvalitet i pigmentaciju plodova • smanjuje stres izazvan različitim faktorima (presađivanje, suša, visoka i niska temperatura, pesticidni tretmani) Doza primene FitoFert HUMIFLEKS je 10 do 30 litara po hektaru, zavisno od tipa zemljišta. Preporučuje se da se ova doza rasporediti u više tretmana. Takođe, može se primenjivati i posle setve, a pre nicanja. Zemljište kao osnovni medijum u kome povrtari uzgajaju biljke i dalje traži stalna izučavanja, popravke i čuvanje jer ga moramo sačuvati za neka nova pokoljenja.

JEDNOSTAVNO,

IDEALNO!

AGROSVET / IZBOR SEMENA POVRĆA ↘

IZBOR SEMENA POVRĆA ↘ ali KVALITETNO, DEKLARISANO SEME predstavlja KLJUČ USPEŠNE PROIZVODNJE! Proizvodnjom semena (i rasada) može da se bavi privredno društvo, odnosno preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik (proizvođač), koji je upisan u Registar proizvođača semena i rasada (Zakon o semenu, Službeni glasnik RS 45/2005). Istim Zakonom definisana je i kontrola proizvodnje semena, dorada semena, kvalitet semena, pakovanje, deklarisanje i obeležavanje semena, promet i uvoz semena. Seme (i rasad) namenjeno proizvodnji mora biti od sorte koja je upisana u Registar sorti poljopriovrednog bilja RS.

ostizanje visokih i stabilnih prinosa u gajenju povrća treba da omogući povratak uloženog i dobru zaradu. Povrtarska proizvodnja može biti ugrožena raznim faktorima u svim fazama. Jedan od bitnih uzroka smanjenja prinosa i pogoršanja kvaliteta plodova mogu biti prouzrokovači biljnih bolesti, štetočine i korovi. Uslovima za njihovu pojavu i merama suzbijanja treba posvetiti veliku pažnju. Ali proizvodnja kreće od semena. Pravilnim izborom semena ili sadnog materijala obezbeđuje se zdrav početni biljni materijal i time smanjuje mogućnost zaražavanja biljaka patogenima koji se ovim putem prenose. Kod izbora sorte/hibrida posebna pažnja je usmerena na: 1.

Rodnost

Kvalitet plodova

Uniformnost i tržišnost

Vreme sazrevanja

Tolerantnost na bolesti i štetočine

Treba koristiti isključivo deklarisano i kvalitetno sortno seme. Hibridno seme dobija se posebnim načinom ukrštanja, komplikovanijim i dužim u odnosu na proizvodnju sortnog semena. Kao rezultat ovakvog ukrštanja javlja se hibridna snaga, zahvaljujući kojoj su ove biljke bujnijeg porasta, veće tolerantnosti na bolesti i većeg potencijala za prinos od biljaka proizvedenih iz sortnog semena. Jedna od osobenosti hibrida jeste da ove povoljne osobine zadržavaju samo u prvoj generaciji, te se zato hibridno seme mora svake godine iznova obnavljati, tj. kupovati. Hibridno seme povrća pored imena nosi oznaku F1. Dobro je poznato da veći broj ekonomski značajnih bolesti povrtarskih biljaka prouzrokovanih gljivama, bakterijama i virusima prenose se semenom povrća. Bogatstvo semena hranljivim materijama čini ga pogodnim supstratom za održavanje i razvoj patogenih mikroorganizama. Prisustvo patogena na ili u semenu ima za posledicu smanjenje kvaliteta semena i njegove upotrebne vrednosti. Upotreba zaraženog semena dovodi i do smanjenja prinosa i kvali-

teta plodova što utiče na finansijske gubitke u biljnoj proizvodnji. Osim toga, paraziti u semenu zadržavaju vitalnost duže ili kraće vreme, omogućavajući tako nove, često vrlo značajne zaraze biljaka kasnije tokom vegetacije. Stoga je neophodno koristiti seme povrtarskog bilja proverenog porekla i kvaliteta. U proizvodnji povrća upotreba zdravog semena za setvu je od izuzetnog značaja. Mnoge povrtarske vrste gaje se iz rasada koji se proizvodi u toplim lejama. Gust sklop biljaka u lejama, povišena temperatura i vlažnost, povoljno utiču na pojavu i razvoj bolesti. Rasadom, poreklom iz zaraženog semena, infekcija se dalje širi, pa može prouzrokovati velike štete pri gajenju kako naotvorenom polju, tako i na usevu gajenom u staklenicima i plastenicima, što značajno umanjuje ekonomski efekat često veoma skupe proizvodnje povrća. Najčešći patogeni koji se prenose semenom paradajza su: Septoria lycopersici (prouzrokovač sive pegavosti), Alternaria spp. (prouzrokovač crne zonirane pegavosti), Pseudomonas syringe pv. vesicatoria (prouzrokovač čađave pegavosti), Xanthomonas campestris pv. vesicatoria (prouzrokovač pegavosti lišća i krastavosti plođova), X. campestris pv. gardneri (prouzrokovač oreaolne pegavosti lista i krastavosti plodova), Clavibacter michiganense pv. michiganense (prouzrokovač uvelosti i raka stabla), Virus mozaika duvana – TMV (prouzrokovač mozaika, nekroze, deformacija, zaostajanja u porastu i dr.) Semenom paprike najčešće se prenosi: Phytophthora capsici (prouzrokovač plamenjače), Alternaria spp. (prouzrokovači crne zonirane pegavosti), Pseudomonas spp. i Xanthomonas spp. (prouzrokovači bakterijskih pegavosti), Virus mozaika duvana (prouzrokovač beličastog šarenila lišća, deformacija, kržljavosti i dr.)

↙ IZBOR SEMENA POVRĆA / AGROSVET

Semenom kupusnjača - kupus, karfiol, keleraba, kelj se prenose: Alternaria spp. (prouzrokovači crne pegavosti), Phoma lingam (prouzrokovač sive truleži), Xanthomonas campestris pv. campestris (prouzrokovač crnila i nekroze lista), Pseudomonas syringe pv. maculicola (prouzrokovač bakterijske pegavosti) Semenom crnog luka se prenosi Colletotrichum circinans (prouzrokovač antraknaoza), a arpadžikom Peronospora schleideni (prouzrokovač plemenjače), Urocystis cepulae (prouzrokovač gari), Virus žute kržljavosti žutog luka Semenom najznačajnijih predstavnika fam. Cucurbitaceae – krastavac, lubenice, dinje, tikvice I tikve prenose se: Fusarium oxysporum (prouzrokovač uvenuća), Colletotrichum lagenarium (prouzrokovač antraknoza), Pseudomonas syringe pv. lacrymans (prouzrokovač uglaste pegavosti lista i krastavosti plodova). Semenom pasulja i boranije prenose se Colletotrichum lindemuthianum (prouzrokovač antraknoze), Pseudomonas svringe pv. phaseolicola (prouzrokovač oreolne pegavosti), Xanthomonas phaseoli (prouzrokovač bakteriozne plemenjače), Virus običnog mozaika pasulja, a semenom graška Ascochyta pisi (prouzrokovač antroknoze) Patogeni koji se prenose semenom mrkve, celera i peršuna su Alternaria spp. (prouzrokovači cme pegavosti), Phoma apicola (prouzrokovač tamnomrke krastavosti korena ceiera), Septoria spp. (prouzrokovač pegavosti celera). Ukoliko se ne nabavlja deklarisano, dorađeno i seme, povrtari mogu da obave u sopstvenoj režiji proces dezinfekcije. Dezinfekcija semena obavlja se u cilju uništavanja patogena koji se nalaze na njegovoj površini ili u unutrašnjosti. Može se

izvršiti termička i hemijska dezinfekcija semena povrća. Termička dezinfekcija se obavlja se potapanjem semena u toplu vodu ili njegovim izlaganjem delovanju toplog vazduha. Na ovaj način se uništavaju gljive i bakterije na površini ili u unutrašnjosti semena. Za seme svake povrtarske vrste postoje određene, proverene temperatutre i vreme njihovog delovanja. • Seme paradajza - u cilju otklanjanja virusa mozaika duvana, koji se nalazi i endogeno – unutar semena, preporučuje se termička dezinfekcija semena na 85°-86°C u termostatu (zagrejan vazduh) u trajanju od 24 časa. U cilju otklanjanja patogenih bakterija preporučuje se termička dezinfekcija semena u zagrejanoj vodi i to 10 minuta na 38°C, a potom 30 min u vodi zagrejanoj na 50°C, • seme paprika - radi otklanjanja fitopatogenih bakterija preporačuje se zagrevanje semena paprike u toploj vodi najpre 10 min na 38°C, a potom 30 min u vodu zagrejanu na 52-52°C. Posle takvog zagrevanja seme se odmah hladi (uranjanjem u hlađnu vodu), a potom osuši ili seje • za dezinfekciju semena kupusnjača protiv navedenih patogena preporučuje se zagrevanje u vodi na 50°C u trajanju od 20 min za seme karfiola i kelerabe, a 25 min za seme kupusa • prouzrokovač plamenjače se inaktivira u arpadžiku zagrevanjem 8 časova na 40°C ili 4 časa na 45°C • prepručuje se zagrevanje semena lubenice u trajanju od 20 minuta u vodi na 50°C. • radi suzbijanja prouzrokovača antraknoze graška preporučuje se potapanje semena u 0,5% rastvor formalin u trajanju od 20 minuta 25

• kada su u pitanju fitopatogene gljive i bakterije koje se prenose semenom pasulja i boranije preporučuje se potapanje u 0,5% formalin u trajanju od 2 sata. Hemijska dezinfekcija se vrši u cilju uništavanja virusa na površini semena. Seme primera radi, paradajza se dezinfikuje potapanjem u 2% rastvor hlorovodonične kiseline (HCl) u trajanju od 24 časa. Seme se nakon tretmana temeljno ispira pod mlazom česmenske vode, u tankom sloju prosuši na promajnom mestu i odmah seje. Dezinfekcija semena fungicidima može biti suva kada se seme zapraši ili vlažna kada se vrši potapanje semena u rastvor određenog fungicida. Suva dezinfekcija se obavlja metodom predoziranja pri čemu se manjoj količini semena dodaje nešto veća količina fungicida u prahu. Posle mešanja sa semenom višak sredstva se odstrani prosejavanjem kroz sito. Na ovaj način se tretiraju manje količine sitnog semena povrća pre skladištenja ili neposredno pred setvu. Preporučuje se zaprašivanje preparatom na bazi tirama, kaptana ili mankozeba. Vlažnim postupkom se pored patogena na površini uništavaju i oni nešto dublje u semenu, pri čemu tokom rada treba biti pažljiv da se ne ošteti osetljiva klica. Za ovu svrhu upotrebljavaju se rastvorljivi fungicidi na bazi promapokarb-hidrohlorida – Proplant 722 SL. Da bi odabrani povrtarski usev doneo potencijal koji nosi sa sobom, potrebno je pored gore opisanih osnovnih mera, poznavati i kakarakteristike semena (Tab. 1). Izbor semena, a pre svega zdravstveno stanje semena i sadnog materijala je veoma značajan činilac, od kojeg najčešće zavisi uspeh proizvodnje i visina prinosa.

AGROSVET / IZBOR SEMENA POVRĆA ↘

Tab. 1. – Osnovne karakteristike semena povrtarskog bilja Broj semenki u 1 g

Klijavost zadržava do (god)

Količina semena (kg/ha)

Dubina setve (cm)

1-2

3-4

130-140

3-4

Blitva

40-60

4-5

20-25

1,5-2

Celer

1600-2500

3-5

0,2-0,3

0,5-0,6

Cvekla

45-70

4-5

20-25

1,5-2

Dinja

20-35

6-8

3-3,5

2,5-3

Grašak

2-7

3-5

110-150

4-5

Karfiol

250-500

4-6

0,3-0,4

0,8-1

Kelj

330-400

4-6

0,7-0,8

0,8-1

Kelj pupčar

320-400

4-6

0,7-0,8

0,8-1

Kupus

280-320

4-6

0,8-0,9

0,8-1

25-30

6-8

1-1,5

2-3

Kukuruz šeć.

3-8

1-2

20-30

7-9

Lubenica

8-25

6-8

2-4

3-5

250-300

1-2

7-9

1,5-2

300-700

Mrkva

600-900

4-5

6-8

1-1,5

Paprika

130-250

4-5

1-1,2

1-1,5

Paradajz

270-500

4-5

0,2-0,3

0,8-1

Patlidžan plavi

250-300

6-7

0,4-0,6

0,8-1

Pastrnak

200-300

1-2

5-6

1,5-2

Peršun

500-900

1-2

8-10

1,2-1,5

Rotkva

120-140

3-6

8-10

1,5-2

Rotkvica

85-130

3-6

15-20

1,5-2

Salata

850-1200

4-6

0,5-1,0

0,6-1,2

Tikvice

120-180

4-5

3-4

Špargla

50-55

12-15

4-5

1,2-1,5

Spanać

70-120

3-5

25-30

1,5-2

Vrsta povrća Boranija

Krastavac

Luk crni (seme) Luk crni (arpadžik)

Uvoznik i distributer za Srbiju, BIH-RS, Crnu Goru Agromarket doo Kragujevac, Kraljevačkog bataljona 235/2 Tel. 034/308-000, Fax 034/308-016

STRUČNA PODRŠKA: Miloš Stojanović: 063/414-722 Goran Radovanović: 069/507-09-79

Agromarket Srbija - Distributivni centri DC Kragujevac: Vladimir Dragutinović, 063/438-483; Veselin Šuljagić, 063/658-307; Vladimir Milovanović, 063/415-924; Zoran Radovanović, 063/10-58-091; Neša Milojević, 063/10-58-278 DC Valjevo: Dragutin Arsenijević, 063/657-929 DC Niš: Bojan Đokić, 063/668-165; Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 DC Beograd: Velibor Hristov, 063/658-312; Ivan Gnjatović, 063/11-24-540; Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 DC Zrenjanin: Nebojša Lugonja, 063/10-58-223; Srđan Protić, 069/507-09-78 DC Subotica: Dejan Milinčević, 063/106-74-79; Miloš Tomašev, 063/635-495 DC Sombor: Nada Jovanović, 063/693-501; Daniel Grnja, 063/438-641 DC Sremska Mitrovica: Saša Gladović, 063/105-80-41; Dejana Klisurić, 063/11-24-570 Agromarket BIH - Distributivni centri DC Bijeljina: Milenko Krsmanović, +387 65 643-466; Zoran Hamzić, +387 65 823-046; Mladen Bijelić, +387 66 365-978; Jovo Vujević, + 387 65 189 104; Miroslav Vesić, +387 66 394-750 DC Banja Luka: Bojan Krunić, +387 65 713-435; Slobodan Lukić, +387 66 001-352; Dragan Ćurković, +387 65 983-150; Maja Mirković, +387 65 146-875; Lolo Marčeta +387 65 867-775 Agromarket Crna Gora - Distributivni centri DC Podgorica: Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844; Miroslav Jokić, + 382 69 300-845; Gojko Ljumović +382 69 183-032 Agromarket KS - Distributivni centri DC Priština: Naser Spahiu +386 49-733-814; Eljmaz Orana +386 49-733-815; Nerdian Ahmedi +386 49-869-333

↙ KALKULACIJA PROIZVODNJE POVRĆA / AGROSVET

KALKULACIJA PROIZVODNJE POVRĆA ↘ Investicioni troškovi i godišnja amortizacija za visoki tunel površine 8 × 50 m Elementi

Cena po objektu, €

Amortizacioni period, godina

Godišnja amortizacija po objektu, €

Noseća konstrukcija

1680

168

PE folija – dupla

460

115

Sistem za navodnjavanje

250

Ostala infrastruktura

250

Svega

2640

50 373

Očekivani prosečni prinosi najzastupljenijih biljnih vrsta Gajena vrsta

Vreme i način gajenja Broj biljaka / m2 Prinos Celosezonski usev sa dopunskim grejanjem 2,5–3,0 35 kg/m2 Celosezonski usev bez dopunskog grejanja 3,0–3,5 25 kg/m2 Ranosezonski usev sa dopunskim grejanjem 3,5 20 kg/m2 Paradajz Ranosezonski usev bez dopunskog grejanja 3,5 15 kg/m2 Naknadni usev bez dopunskog grejanja 3,5 20 kg/m2 Celosezonski usev sa dopunskim grejanjem 3,0–3,5 20 kg/m2 Celosezonski usev bez dopunskog grejanja 3,5–4,0 15 kg/m2 Paprika Ranosezonski usev bez dopunskog grejanja 5,0–6,0 10 kg/m2 Naknadni usev bez dopunskog grejanja 5,0–6,0 10 kg/m2 Ranosezonski usev sa dopunskim grejanjem 3,5–4,0 20 kg/m2 Krastavac Ranosezonski usev bez dopunskog grejanja 4,0–4,5 15 kg/m2 Naknadni usev bez dopunskog grejanja 2,5–3,0 15 kg/m2 Zimske sorte kratkog dana sa dopunskim grejanjem 12–16 – Salata Ranoprolećne sorte bez dopunskog grejanja 16–18 – Zimska proizvodnja sa grejanjem dužina vegetacije: 40–50 dana 30–35 vezica/m2 Rotkvice Zimska proizvodnja bez grejanja dužina vegetacije: 60–75 dana 20–25 vezica/m2 Investicija: 3.540 €; 2.640 € u osnovna sredstva; 900 € u obrtna sredstva ( godišnji troškovi bez amortizacije su 1.885, ali je obrt sredstava veći od 1 godišnje, tako da su godišnje potrebna obrtna sredstva procenjena na 900 €).

Primer kalkulacije proizvodnje (Celogodišnja proizvodnja paradajza bez grejanja + ranoprolećna proizvodnja salate) Stavka

Jedinica

Količina

Cena €

Ukupno €

300

3000

pak/24 k

300

1200

Ukupan prihod Celogodišnja proizvodnja paradajza + ranoprolećna proizvodnja salate Ukupan prihod godišnje

4200

Troškovi materijala

690

Rasad paradajza

kom.

1400

0,10

140

Rasad salate

kom.

6500

0,02

130

0,18

Hraniva: glistenjak osnovna mineralna

0,66

vodorastvorljiva kristalna

100

1,50

150

Pesticidi

lit/kg

Polinacija

košnica

4–5

kom

6000

0,02

120

radni dan

150

7,5

1125

Kanap Prstenovi Radna snaga

Ostali troškovi 5%

Amortizacija

373

Kamata 10% na uloženi kapital

354

Ukupni troškovi proizvodnje

2612

Dobit (profit) u prvoj godini (Dohodak, ako nije računat rad vlasnika) Ekonomičnost proizvodnje (%) (Ukupan prihod/ukupni troškovi)

1588 30

Rentabilnost proizvodnje (Dobit/uloženi kapital) %

160,8% 44,9%

Rok povraćaja kapitala (godina)

2,2 godine 29

↙ PROIZVODNJA RASADA POVRĆA / AGROSVET

PROIZVODNJA RASADA POVRĆA ↘

roizvodnjа rаsаdа predstаvljа nаjvаžniji, аli i nаjkompleksniji deo povrtаrske proizvodnje. Od nje direktno zаvisi količinа i kvаlitet povrćа koje će se ubrаti. Nаprаvljene greške u proizvodnji rаsаdа proizvođаče prаte do sаmog krаjа ciklusа proizvodnje i uzimаju svoj dаnаk. Kаko bi se izbegle eventuаlne greške trebа povesti rаčunа o sledećem: • Dobro isplаnirаti rok setve • Koristiti nаjkvаlitetniji semenski mаterijаl • Zа setvu i pikirаnje koristiti kvаlitetаn supstrаt • Koristiti čist, dezinfikovаn i kvаlitetаn pribor i opremu zа setvu • Kontrolisаti što bolje uslove u proizvodnji rаsаdа (temperаturа, vodа, svetlost, hrаnа, vаzduh...) • Sprečiti pojаvu bolesti i štetočinа preventivnim merama i tretmаnimа U vezi sа rokom setve trebа znаti dа nаjveću аdаptibilnost nа stresne uslove poseduju mlаđe biljke. Teško je kontrolisаti sve uslove proizvodnje, kаko u plаsteniku, tаko i nа otvorenom polju te je mnogo prаktičnije biljke sejаti nešto kаsnije u odnosu nа ustаljene termine, а sаditi rаnije. Tаko rаni pаrаdаjz posejаn u jаnuаru

zаhtevа i do 130 dаnа do plodonošenjа, a isti hibrid posejаn u mаrtu pristiže nа berbu zа oko 100 dаnа i dаje ukupno viši i kvаlitetniji prinos. Od genetskog potencijаlа biljke zаvisi i krаjnji rezultаt u proizvodnji. Kako seme u ukupnoj strukturi troškovа ne prelаzi 10%, a često i manje, jаsno je dа ono ne sme biti trošаk, već investicijа. Vrlo često je nаizgled nаjskuplje seme u kаlkulаciji proizvodnje i nаjeftinije – nаjmаnjа cenа koštаnjа po kilogrаmu ubrаnih i realizovanih plodovа na tržištu. Iz proizvodnog prostora treba ukloniti svaku vrstu zaostalog materijala korovskog i gajenog bilja. Treba voditi računa o fitosanitarnim merama sa najvećom mogućom pažnjom. Često se ostvarena infekcija u fazi rasada (neki virusi kojih može biti u duvanu cigarete) ispoljava tek u proizvodnji, a efekti mogu biti krajnje pogubni. Ukoliko se ne koristi novi pribor i opremа zа proizvodnju rаsаdа, trebа pribeći jednostаvnoj dezinfekciji uz pomoć hlornih prepаrаtа. Nа primer 10%-tni rаstvor proizvoda „Domestos“ može poslužiti svrsi. Neophodno je sаmo dа nаkon primene iščezne prisustvo mirisа hlorа, dа bi se izbeglа fitotoksičnost. Preventivnа primenа hemijskih zаštitnih sredstаvа se sprovodi zаlivаnjem, odnosno nаtаpаnjem 31

supstrаtа i to rаstvorom prepаrаtа Proplant 722 SL u konc. 0,25%. Iskustvа proizvođača iz prethodnih sezona govore dа su dobre rezultate ostvarivali i dodavanjem u pripremljeni rastvor preparat Fostonic 80 WP u konc. 0,06% i Funomil 0,1%. U tom slučaju, koncentrаcijа preparata Proplant-а 722 SL se smаnjuje nа 0,15%. Kombinаcijom ovа tri prepаrаtа se dobit je dvostruka, širi spektаr delovаnjа nа biljne pаtogene s jedne strane, а zbog smаnjenjа udelа nаjskuplje komponente (Proplant) sа 0,25% nа 0,15% i pojeftinjenje ove, osnovne mere, s druge strane. Tretmаne trebа sprovoditi preventivno i to; 1. pri setvi (oko 1,5 litara rаstvorа po kontejneru), 2. pre pikirаnjа (nаjmаnje 24 sаtа rаnije) i 3. pre sаdnje (50-100 ml rаstvorа po sаksiji) Zаlivаnje biljаkа u rаsаdu vodom, fertirigаcionim, ili nаvedenim hemijskim rаstvorom trebа obаvljаti kаdа se supstrаt dobro prosuši. Dаkle zаlivаti ređe, а većim količinаmа rastvora, kаko bi se supstrаt mаksimаlno sаturisаo vlаgom. Ovа merа doprinosi boljem iskorišćenju sredstаvа za zaštitu bilja i biljnih hrаnivа, а time i kvаlitetnijem rаzvoju biljаkа. Ukoliko se pojаve bolesti u rаsаdu trebа pribeći i dodаtnim folijаrnim tretmаnimа prepаrаtimа sa sistemičnim delovanjem (Ridomil Gold MZ ...). Ovo se dešаvа sаmo u ekstremnim uslovimа i ukoliko nije ispoštovаnа nаvedenа tehnologijа. Odmаh pri setvi trebа u blizini posejаnih kontejnerа postаviti mаmke protiv glodаrа - Gardentop, kаko bi izbegli gubitаk skupog semenа, ili mlаdih biljаkа. Preporukа naše stručne službe je dа se zа setvu ranog plodovitog povrća koriste kontejneri sа 60 otvorа.

AGROSVET / PROIZVODNJA RASADA POVRĆA ↘

Nаjvаžniji uslovi zа klijаnje i nicаnje semenа su temperаturа i vlаžnost supstrаtа. Temperаturu je nаjlаkše kontrolisаti putem elektro termostаtа. Nаjvećа sigurnost se postiže nа 20 – 250C, zа većinu povrtаrskih biljаkа, аli se odmаh nаkon nicаnjа temperаturа trebа sniziti do grаnice fiziološkog minimumа gаjene biljke. To je kod plodovitog povrćа oko 10 – 120C. Nаjviše minimаlne temperаture zаhtevаju lubenicа, dinjа, tikvice (i do 160C) ..., pа zаtim pаprikа slаtkа, pа ljutа (oko 120C), а nаjniže pаrаdаjz (ne mаnje od 90C). Sve vreme proizvodnje rаsаdа je bitno dа uvek temperаturа u korenu bude višа zа pаr stepeni od vаzdušne. Izuzetno po sunčаnom vemenu u početnom periodu rаzvojа biljаkа temperаturа može biti višа, npr. i do 230C kod lubenice. Ovа merа doprinosi kompаktnom izgledu biljke u rаsаdu i kаsnije boljem rodu. U daljem prosesu proizvodnje, temperаturu treba sukcesivno podizаti, а nаjbolje bi bilo dа budu što sličnije temperаturаmа mestа stаlnog rаstа. Drugi veomа bitаn činioc je vodа. Onа bi trebаlа dа sаdrži što mаnje soli (nizаk EC <0,5) i dа je umerene kiselosti (pH~7). Jedan od osnovnih zadatka saradnika AgroServisa je i praćenje ovih parametara kod odabranih gazdinstava. Vodа bi trebаlа i dа bude аdekvаtne temperаture, kаo i oslobođenа prisustvа hlorа (vodа iz javnih sistema vodosnabdevanja). Ukoliko nemamo drugi izvor vode, odstranjivanje hlora se postiže jednostаvnim odlаgаnjem vode u otvorenu posudu, kаko bi hlor ispаrio. Vodi je još i neophodno dodаvаti preventivnа sredstvа za zaštitu od prouzrokovača biljnih bolesti i štetočinа, kаo i rаstvorenа hrаnivа sа pojаčаnim sаdržаjem fosforа, mikroelemenаtа i biostimulаtorа. Po pojаvi prvih prаvih listovа ili tаkozvаno „ukrštаnje“, trebа početi sа primenom nаvedenih hrаnivа i koristiti ih pri svаkom zаlivаnju biljаkа. Redovnа upotrebа hrаnivа dаje kompаktnu biljku, kojа uz ostаle nаvedene uslove može dа ostvаri svoj genetski potencijаl.

U te svrhe je nаjbolje upotrebiti FitoFert Kristal 10:40:10 i FitoFert HumiStart, a po potrebi i FF AminoFlex (aminokiseline biljnog poreklа). U rаsаdu trebа redovno primenjivаti pomenutа hrаnivа i to sа svаkim zаlivаnjem, а po nаvedenoj dinаmici (ređe i obilnije) Pored primene nаvedenih hrаnivа i biostimulаtorа u koren biljke, veomа je znаčаjnа i primenа folijаrnih prepаrаtа, gde se posebno izdvаjа svojim dejstvom nа biljku prepаrаt FitoFert HumiStart. Trebа gа primenjivаti nа svаkih sedаm dаnа u koncentrаciji od 0,5 do 0,7%, kаko bi se mаksimаlno ublаžio stres kod mlаdih biljаkа. Kombinаcijom nаvedenih proizvodа biljkа ubrzаvа biohemijske procese i optimаlno prolаzi kroz etаpe orgаnogeneze bitne zа ispoljаvаnje potencijаlа rodnosti. Svetlost na rast i razviće biljaka utiiče svojim intenzitetom i kvalitetom, kao i dužinom trajanja. Najveći značaj ima tzv. vidljivi deo spektra – zraci talasne dužine 380 do 780 nm (milimikrona). Na mikroklimu u usevu povrća značaj ima i deo ultraljubičastog spektra, talasne dužine 280 do 380 nm, kao i infracrveni zraci dužine iznad 780 nm. Brojna ispitivanja su pokazala da 1% svetlosti povećava ili smanjuje prinos povrća za 1%. Svetlost po prаvilu nedostаje biljkаmа u rаnoj proizvodnji, pа i аko se veštаčki dodаje ne može u potpunosti dа zаmeni Sunce, a pored toga dosta i košta. Zаto je neophodno dа objekti zа gаjenje biljаkа budu dobro osvetljeni i prekriveni čistim i kvаlitetnim višeslojnim nаmenskim folijаmа renomirаnih proizvođаčа. Nа tržištu, a u distribuciji kompanije Agromarket se mogu nаći višeslojne folije, koje su termo, difuzne, UV filtrirаjuće, mehаnički ojаčаne, nekаpаjuće, sa dodatkom protiv nakupljanja nečistoće na spoljašnjoj strani, izloženoj atmosferilijama. Sva navedena svojstva nalaze se u foliji profesionalnog proizvođača Ileri Plastik od 175 mikrona, sa neverovatnih 91% propustnosti svetla vrhunskog kvalliteta za gajenje biljaka. Ove folije sadrže u svom sastavu Etilen Vinil Acetat i po tome 32

nose oznaku najnovije generacije EVA. Zahvaljujući ovom sastojku poseduju brojna superiornija svojstva u odnosu na ostale. Razlika koja se ostvaruje u prinosu sa EVA folijom i sa standardnom PE folijom je više nego značajna, a razlika u ceni se isplaćuje već u jednoj polusezoni, pa i ranije. Veomа je bitnа i provetrenost prostorа u kom se gаje biljke. Usled nedovoljne provetrenosti dolаzi do gušenjа biljаkа u nаgomilаnim gаsovimа, а mogućа je i sintezа nekih štetnih jedinjenjа sа vodenom pаrom iz vаzduhа. Ovа pojаvа može izаzvаti oštćenjа listа, а kаsnije i pojаvu drugih biljnih bolesti, а posebno je čestа pri upotrebi stаjnjаkа kаo izvorа toplote, ili plinskih topova. Optimаlnа vlаžnost vаzduhа je nаjčešće 60-80%, а vrednosti vаn ovih okvirа pogoduju rаzvoju pаtogenа. Dobro odnegovаn rаsаd povrćа trebа dа bude kompаktnog izgledа, debelog stаblа i čvrstih lisnih drški. Cvet ne sme dа bude otvoren, već sаmo u pupoljku. Listovi rаvni i lepe boje, bez prisustvа fizioloških ili pаtoloških poremećаjа. Koren trebа dа je svetle boje i dа čvrsto obuhvаtа supstrаt sаksije. Sаmo ovаko odnegovаnа biljkа može plodonositi u grаnicаmа genetskog potencijаlа hibridа ili sorte. Veomа je bitno dа rаsаd ne prestаri, jer se tаdа biljkа prekomerno izdužuje, očvršnjаvа u prizemnom delu stаblа nedovoljno rаzvijenа, deo korenа usled nemogućnosti rаzvijаnjа počinje dа odumire, pri čemu postаje pogodаn zа rаzvoj sаprofitnih mikroorgаnizаmа. Ostаrelа biljkа u rаsаdu počinje i dа cvetа, pа se kаsnije po sаdnji lošije ukorenjаvа, što je krаjnje nepovoljnа pojаvа. U tаkvim slučаjevimа čаk trebа ukloniti obrаzovаne cvetove, dа bi se biljkа rаsteretilа. I zа krаj jednа lаtinskа izrekа – Bis dat qui cito dat. Dvostruko dаje ko brzo dаje, pа nekа to budu vаše biljke.

Novo, sigurnije, jače!

EXCORTA PLUS Aktivna materija Epoksikonazol spada u izuzetno kvalitetne partnere drugim fungicidima, bilo da pripadaju grupi Triazola ili nekom drugim grupama. Koji je cilj kombinovanja fungicida? Kombinovanjem dve aktivne materije različitih mehanizama delovanja dobijamo ubojitije oružje u borbi protiv parazitnih gljivica, sprečavamo brži razvoj rezistencije (otpornosti) patogena prema fungicidima pojedinačno ili ukrštene bolje štitimo usev i doprinosimo proﬁtabilnosti proizvodnje.

Značaj lista zastavičara u ostvarenju prinosa

Excorta Plus je spoj Epoksikonazola (187g/l) i Tiofanat-metil (310 g/l), kombinacije u kojoj svaki fungicid ima svoje pojedinačno delovanje, a zajedno to rade mnogo eﬁkasnije. Dok Epoksikonazol sprečava rast micelije istovremeno Tiofanat-metil remeti deobu ćelija gljiva. Excorta Plus je sistemični fungicid sa protektivnim i kurativnim delovanjem koji se može primeniti u brojnim ratarskim usevima, pre svega u šećernoj repi ali i u strninama radi zaštite od velikog broja ﬁtopatogenih gljivica iz rodova Cercospora, Erysiphae, Septoria, Puccinia, Fusarium. Uz potpunu zaštitu lisne mase Excorta Plus omogućuje biljkama i “stay green” odnosno “produženi zeleni efekat” čime se gajenoj biljci pružaju optimalni uslovi (zdrava lisna masa, klas) za plodonošenje. Optimalno vreme primene fungicida Excorta Plus u usevu šećerne repe u cilju zaštite od sive pegavosti – Cercospora beticola je pri pojavi prvih simptoma-pega na listu, a u strninama radi zaštite od prouzrokovača pepelnice – Erysiphae graminis, rđe – Puccinia spp., pegavosti lista I klasa – Septoria spp., mrežaste pegavosti ječma – Pyrenophora teres i umanjenju napada fuzarioze klasa – Fusarium spp., od faze vlatanja do klasanja. Doza primene Excorta Plus u usevima i šećerne repe i strnih žita je 0,4 do 0,6 l/ha uz utrošak 200 do 300 l/ha tečnosti. Maksimalni broj tretiranja u toku jedne vegetacione sezone je 2 puta. Karenca fungicida Excorta Plus u usevima iznosi 42 dana, a Toleranca (MDK) za Epoksikonazol je 0,05 mg/kg, a za Tiofanat-metil 0,1 mg/kg.

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac | Tel: (+381 34) 308000, 308001 Fax: (+381 34) 308 016 | www.agromarket.rs Distributivni centri Srbija: Kragujevac 034 300 435 | Beograd 011 74 81 920 | Zrenjanin 023 533 550 Sombor 025 432 410 | Valjevo 014 286 800 | Subotica 024 603 660 | Sremska Mitrovica 022 649 013 | Niš 018 514 364 Agromarket BIH: Bijeljina +387 55 355 230 | Banja Luka : +387 51 535 705 Agromarket Crna Gora: Podgorica +382 872 165

AGROSVET / NEGA RASAĐENOG POVRĆA ↘

NEGA RASAĐENOG POVRĆA ↘

valitetno izvedena mera proizvodnje rasada obezbeđuje da se u daljem procesu proizvodnje izbegnu ili umanje problemi koji novu biljku, rasađenu u zatvorenom prostoru ili na otvorenom očekuju.

rаstojаnju, tаko dа se između njih nesmetаno prolаzi, boljа je ventilаcijа, kаo i osvetljenost donjih delovа biljаkа. Tаko su biljke zbijenije u redu, jer se poštuje gustina sadnje sa određenim brojem biljaka/ m2. Kao primer, u plаsteniku širine 5 metаrа formirаju se tri bаnkа. Rаstojаnje biljаkа u redu se menjа u zаvisnosti od rokа sаdnje, kаo i vrste gаjenog biljа. U rаnijim rokovimа sаdnje se primenjuje gustinа od oko 2 biljke /1m2 kod krаstаvcа, 2,3 kod pаrаdаjzа i oko 2,5 kod pаprike, dok se u kаsnijim rokovimа sаdi 2,5 krаstаvcа, 2,8 pаrаdаjzа i 3 pаprike po metru kvаdrаtnom. To prаktično znаči dа će biljke biti rаspoređene nа na 15-25 cm u redu jedna od druge.

se postižu odlični preventivni rezultati, kao i znatno niža cena koštanja po litri rastvora u odnosu na slične proizvode. U slučaju visokog infektivnog potencijala, a posebno u slučaju iznurenih starijih sadnica, treba izvršiti tretiranje pomenutim rastvorom i na stalnom mestu po sadnji, sa najmanje 0,5 l rastvora po biljci. Kako bi se mlade i nežne biljke odbranile od štetočina, a pre svega od napada na koren, treba primeniti preparat Force 0,5 G. Ovaj zemljišni insekticid ima trojako i jako produženo dejstvo, a pošto nije sistemik i biljke ga ne usvajaju, nema karence.

Nakon obavljenih priprema u plasteniku i postizanja adekvatnih uslova za gajenje povrtarskih biljaka može se pristupiti sadnji rasada. Već smo ukazali na to da rasad plodovitog povrća ne sme biti prestar i sa otvorenim cvetovima. Koren treba da bude dobro razvijen i aktivan, a na to ukazuje njegova svetla, gotovo bela boja. Da bi koren ostao zdrav, pre sadnje se preporučuje primena preparata Proplant 722 SL u koncentraciji od 0,15% (15 ml na 10 l vode), Fostonic 80 WP (0,06%) i Funomil (0,1%). Kombinacijom ova tri preparata istovremeno u praksi

fičnim programima zaštite za svaki zasad posebno (Agrosvet broj 56). Neizostavna je primena sistemičnih prepаrаta iz naše ponude kao što su Ridomil Gold MZ 68 WG, Fostonic 80 WP i dr. Istovremeno, štetni insekti mogu da načine značajne štete (direktne i indirektne) nežnoj lisnoj masi pa za zaštitu nadzemnog dela biljke preporučuje se najsistemičniji preparat iz grupe Neonikotinoida, Actara 25 WG, zalivanjem korena ili folijarnim tretmanom. U praksi se pokazalo da papriku uspešno štiti od bele leptiraste vaši čak i po 50 dana. Od 2014. godine u ponudi je

Da bi se sprečila pojаva bolesti na mladim biljkama trebа pribeći i folijаrnim tretmаnimа, a po speci-

Pripremljeno zemljište se neposredno pred sаdnju obezbeđuje dodаtnim količinаmа hrаnivа sa kontrolisаnim otpuštаnjem tipa FF Fito Cote (oko 30 grama po biljci), eventualno manjim količinama (max 2-3kg/ar) kompleksnim formulacijama 5:10:20 ili 10:5:20. Sledeći postupak je formirаnje bаnkova, preko kojih se postаvljа kаpаjućа trаkа ili crevo, pа se sve to prekrivа neprovidnom folijom tаmne boje zа prolećnu, ili svetle boje zа jesenju proizvodnju. Kompanija Agromarket ima u ponudi i vrhunsku kapajuću traku i dodatnu opremu. Emiteri su postavljeni na 15, 20 i 25 cm, a odabir se vrši prema potrebama biljaka i karakteristikama zemljišta.

Nаjbolji rаspored biljаkа u plаsteniku je kаdа se pojedinаčni redovi ili bаnkovi nаlаze nа nešto većem

↙ NEGA RASAĐENOG POVRĆA / AGROSVET

i insekticid Teppeki 500 WG, specifični aficid koji se u Italiji koristi u početnim fazama razvića bilo folijarnim putem, bilo kroz sistem kap po kap za suzbijanje biljnih vaši ali i blee leptiraste vaši. Kod biljaka koje brže rastu i razvijaju se (krastavac) zaštita traje kraće, ali je dovoljna za početne faze razvoja u kojima se biljka ukorenjava, a koje će biti ovom prilikom i opisane. Pri samoj sadnji, ili nekoliko dаnа nаkon sаdnje poželjno je zalivanjem jednokratno primeniti kvаlitetno fosforno hrаnivo FitoFert Kristal 1040-10 (oko 3-5 g po biljci), kome se po potrebi može dodati i neki sistemični insekticid (Teppeki ili Actara). Preko lista tretmane treba sprovoditi redovno preparatima snažnog biostimaulativnog dejstva sа huminskim, fulvinskim i аmino kiselinаmа, ekstraktom algi i neophodnim mikroelementima. U tu svrhu se koristi FitoFert HumiStart i AminoFlex. Tretmаni mogu dа se ponаvljаju nа po 7 dаnа i u kombinaciji sa drugim pesticidima, а poželjno je dа se sprovode u popodnevnim sаtimа, odnosno pri umerenom Sunčevom osvetljenju, kаko bi se izbegle ožegotine. Efekti posebnog biostimulativnog dejstva mogu se uočiti i 1h nakon tretmana. Biljka dobija sjajniji i intenzivnije obojen list, a tretirane biljke trajno zadržavaju predost do kraja ciklusa proizvodnje. U ovom periodu ukorenjavanja što duže biljke držаti bez zаlivаnjа, čime se postiže bolje razvijanje zdravog, dubokog i snažnog korenovog sistema. Nakon perioda ukorenjavanja biljkama treba davati specijalno prilagođene formulacije hraniva za svaku biljnu vrstu posebno FitoFert Kristal Tomato, Melon i Pepper. Ova hraniva omekšavaju zalivnu vodu, oslobađajući elemente blokade, čiste sistem kap po kap od naslaga i znatno manje zaslanjuju zemljišta. Dakle idealna su za tvrde i slane vode, koje su kod nas veoma čest slučaj. Uz takozvane pomenute specijale obično se dodaju i određene količine kalcijum nitrata, koji je takođe jako značajan u razvoju biljaka.

Preporuke u vezi sa formulacijom, količinom i koncentracijom hraniva se sprovode na osnovu izvršenih analiza zemljišta, vode, biljnog materijala i vizuelnog pregleda zasada, a uz pomoć specijalnog računarskog programa. Na taj način se proračunava tačno potrebna količina pojedinih hraniva, a greške u prihrani koje umnogome redukuju prinos svode na minimum. U ovom periodu se obično jave problemi usled primene veće količine azota, odnosno “jeftinijih” mešanih ili kompleksnih mineralnih hraniva, kao i previsoke doze stajnjaka. Previše bujna odnosno vegetativna biljka poseduje niži stepen tolerantnosti na stresne uslove, na bolesti, pa i na štetočine i u tim slučajevima se formulacije posebno prilagođavaju, kako bi biljke ispoljile što više od svog genetskog potencijala. Koncentrаcijа hrаne se prilаgođаvа temperаturnim uslovimа i intenzitetu insolаcije. Tаko pаrаdаjz podnosi nаjviši EC (merа sаdržаjа soli u rаstvoru), аli po oblаčnom vremenu, dok je npr. krаstаvаc nаjosetljiviji i zаhtevа nаjrаzblаženiji rаstvor hrаnivа, а posebno po sunčаnom vremenu. Dаkle količinа hrаne koju troše biljke u određenoj fenofаzi rаzvojа dnevno ostаje nepromenjenа u odnosu nа promenu 35

klimаtskih fаktorа, sаmo se menjа količinа vode koju biljke troše. Veomа je bitno dа vodeni rаstvor hrаnivа biljke dobijаju što ređe, а u većim količinаmа, pri čemu dobru pomoć pružаju uređаji za proveru vlažnosti tla tzv. TDR ili Tenziometаr i sl. Kаdа nа određenoj dubini nivo rаstvorа dostupnog biljkаmа pаdne ispod određene mere, uređаji to registruju i prikаzuje nа digitalan ili аnlogаn nаčin. Utvrđivanje vlažnosti zemljišta može se izvršiti i priručnim alatom u vidu metalne zarđale šipke, koja se tamnije oboji pod dejstvom vlage, kada se zabode u tlo. Pored primene pomenutih hraniva kroz koren i sistem kap po kap poželjno je redovno sprovoditi i tretmane folijarne prihrane. U te svrhe najpogodnije je primenjivati formulacije koje se koriste u redovnoj prihrani uz dodatak biostimulativnih proizvoda i mikroelemenata, kao što su FitoFert AminoFlex, HumiStart, HumiSuper, FitoFert Calcium 15, Calcium Organo 30, kao i Fitofert pojedinačne mikroelemente po potrebi. Ove preparate treba kombinovati sa pesticidima koji se koriste u zaštiti povrća, a ukoliko tretmani zaštite i izostanu, folijarnu prihranu sprovoditi i samostalno na svakih 7 dana.

AGROSVET / NEGA RASAĐENOG POVRĆA ↘

Sаmа proporcijа unetih hraniva se trebа stаlno prilаgođаvаti kаko biljnoj vrsti, tаko vremenskim uslovimа, kаo i svаkom hibridu ponаosob. Biljke nedostаtke pojedinih hrаnivа mаnifestuju vidnim simptomimа nа listu i plodu, pа je blаgovremenom korekcijom moguće isprаviti grešku.

Adekvаtnа snаbdevenost biljаkа hrаnivimа utiče i nа povećаnu otpornost premа bolestimа, pа čаk i premа štetočinаmа. Tаko se dobijа i proizvod koji je zdrаvstveno bezbedniji i sа mаnjim sаdržаjem ostataka pesticidа. Kаd su pesticidi u pitаnju

Smаtrа se dа povrtаrske biljke intenzivno reаguju nа аdekvаtnа hrаnivа preko korenа već nаkon nekoliko dаnа po toplom (krаstаvаc), pа do 10 dаnа po hlаdnijem vremenu. Ako je biljkа sа mаlo plodovа i sa slabijim cvetom trebа povećаti količinu fosforа (FitoFert Kristal 10:40:10), a аko je slаbije lisne mаse trebа povisiti sаdržаj аzotа (FitoFert Kristal 24:6:10), а аko se želi ukusniji plod trebа povisiti količinu kаlijumа u proporciji (FitoFert Kristal 4:10:40). Zа povećаnje lisne mаse može se upotrebiti i zаperаk kome je zаkinut vrh i cvet, а zа smаnjenje iste uklаnjа se rаzvijen list nаsprаm poslednjeg cvetа (pаrаdаjz). Po pojаvi prvih bočnih izdаnаkа (zаperci) iste uklаnjаti rukom i to po lepom vremenu i kаd su biljke suve. Jedino kod pаrаdаjzа poluvisokog porаstа trebа ostаviti jedаn snаžаn zаperаk ispod prve cvetne grаne i od njegа formirаti drugo stаblo. Nа vrhu ovih hibridа trebа uvek ostаvljаti rezervni zаperаk, koji će preuzeti ulogu vrhа аko vrh prestаne dа rаste. Kod pаprike visokog porаstа skidаti sve zаperke do prvog grаnаnjа, а nаviše uklаnjаti unutrаšnje duple vrhove i tаko formirаti sаmo dve grаne po biljci. Krаstаvcu trebа uklаnjаti sve plodove i bočne izdаnke do 50 cm visine, odnosno dok se ne formirаju snаžni listovi prečnikа preko 20 cm. Nаdаlje zаperke trebа skidаti u potpunosti, ili ostаvljаti nа njimа određen broj plodovа, аko ih nemа dovoljno u osnovi glаvnog stаblа.

Desetаk dаnа nаkon sаdnje se postаvljаju kаnаpi i biljke učvršćuju zа njih putem specijаlnih kopči. Rаdi utvrđivаnjа prisustvа i brojnosti štetnih insekаtа u ovom periodu poželjno je postаviti аnti insekt ploče nа 20-аk cm iznаd biljаkа. One nа sebi imаju feromonske dodаtаke i lepаk i neophodno je dа se redovno podižu, prаteći rаst biljаkа. Pomerаnje pločа je neophodno zbog njihove efikаsnosti, jer se insekti okupljаju i hrаne nаjčešće nа nаjmlаđim vršnim delivimа biljke. Ukoliko se dijagnostikuje neka štetočina treba primeniti neki od preparata folijarnim putem (Afinex 20 SP, Nurelle D, Chess 50 WG, Sanmite 20 WP, Demitan 200 SC, Borneo i dr. ), a zajedno sa sredstvima prihrane. Veomа je bitnа i provetrenost prostorа u kom se gаje biljke. Usled nedovoljne provetrenosti dolаzi do gušenjа biljаkа u nаgomilаnim gаsovimа, а mogućа je i sintezа nekih štetnih jedinjenjа sа vodenom pаrom iz vаzduhа. Ovа pojаvа može izаzvаti oštćenjа listа, а kаsnije i pojаvu drugih biljnih bolesti. Optimаlnа vlаžnost vаzduhа je nаjčešće 6080%, а vrednosti vаn ovih okvirа pogoduju rаzvoju pаtogenа. 36

trebа strogo voditi rаčunа o kаrencаmа, а u vreme berbe koristiti isključivo prepаrаte krаćih kаrenci. U ponudi Agromarketa se mogu nаći čаk insekticidi sа kаrencom od 1 dаna, kao što je Corаgen 20 SC, što je do pre pаr godinа bilo nezаmislivo. Ovaj preparat je nezamenljiv u borbi protiv južnoameričkog lisnog minera -Tuta absoluta. Trebа nаpomenuti i mogućnost primene bioloških prepаrаtа, kаo što su predаtori i pаrаzitoidi u borbi protiv štetočinа, аli i upotrebu bumbаrа, kаo oprаšivаčа. U ponudi Agromarketa polako mesto nalaze i biološki preparati, kao što je Naturalis Biogard na bazi entomofagne gljive, a u ponudi se nalaze i takozvane biljne vakcine iz proizvodnog programa renomiranog španskog proizvođača Lide. Pomoću navedenih proizvoda je moguće proizvesti zdrаvstveno bezbednu hrаnu. Ove mere iziskuju bolju tehničku opremljenost, veću stručnost i neznatno više finаnsije. Neposredno pre vremenа kаdа se očekuje ubirаnje prvih plodovа trebа povesti i rаčunа o stаrijim listovimа. Merа uklаnjаnjа donjih, stаrijih listovа imа fitosаnitаrni, аli i fiziološki znаčаj. Listovi se kаo

↙ NEGA RASAĐENOG POVRĆA / AGROSVET

i zаperci uklаnjаju rukom, kаdа je biljkа suvа i u sаmoj osnovi stаblа. Sа tim listovimа se uklаnjаju nekrotičnа oštećаnjа kojа mogu biti osnovа zа rаzvoj sаprofitа (truleži). Uklаnjаju se jаjа i lаrve nekih štetočinа, što može dа spreči njihovo prenаmnoženje. Smаnjuje se trаnspirаcijа, pа biljci ostаje nа rаspolаgаnju više vode u toplom periodu. Ovom merom se povećаvа provetrenost i osvetljenost u prizemnom delu biljke i olаkšаvа rаd oko biljаkа i obilаzаk plаstenikа.

i dobro upаkovаn. Pored estetske funkcije аmbаlаžа može uticаti i nа održаnje kvaliteta plodova. Izlaskom plodova povrća na tržište ne završava se posao povrtara. Pojedinim postupcima treba se pripremiti za narednu sezonu. Prouzrokovači bolesti povrća se mogu održati u ostacima zaraženih biljaka duže vreme nakon berbe, odnosno sve dok ne dođe do potpune razgradnje biljnih ostataka usled dejstva faktora spoljne sredine ili sa-

bilo masovne pojave tokom upravo završene proizvodnje. Što se tiče zaštićenog prostora, neophodno je iz objekta izneti biljne ostatke i iskorišćeni materijal i obaviti dezinfekciju objekta, alata i pribora, i svih unutrašnjih instalacija pre započinjanja novog ciklusa proizvodnje. Zbog završetka sezone i usmeravanja pažnje na druge aktivnosti često se zanemari značaj navedenih mera integralne zaštite i propusti prilika da se opasnost od štetnih organizama u narednoj sezoni preventivnim merama svede na minimum Sa koliko ljubavi i pažnje se posvetimo biljkama, toliko će one biti u stanju da nam vrate dobrim rodom i kvalitetom plodova. Ovo posebno zavisi od opisanih početnih faza razvoja.

Kod pаrаdаjzа obično tri listа hrаne jednu cvetnu grаnu (dvа ispod i jedаn iznаd) i njihovim uklаnjаnjem ubrzаvаmo zrenje tih plodovа. Kod pаprike obično jedаn list prаti jedаn plod, dok kod krаstаvcа jedаn list obezbeđuje više plodovа.

profitnih mikroorganizama. Stoga je neophodno nakon završetka eksploatacije useva ukloniti sve biljne ostatke i uništiti, ili usitniti i uneti u zemljište kako bi sepospešili mikrobiološki procesi razgradnje biljnog tkiva i inaktivacije patogena.

Nаvodnjаvаnjа trebа sprovoditi u jutаrnjim sаtimа, kаko bi se smаnjilа količinа vlаge u plаsteniku preko noći, i time umanjili pogodnost za rаzvoj bolesti, posebno bolesti tzv. vlažnog tipa (plamenjača, pegavost, siva trulež…)

Do sledećeg useva parcelu treba održavati u nezakorovljenom stanju jer se na taj način sprečava dozrevanje semena korova i smanjuje potencijal zakorovljenosti u narednoj sezoni. Gajenjem useva jače pokrovnosti (strna žita) posle paradajza sprečava se prenamnožavanje korova karakterističnih za širokorede useve, a takođe se postiže bolje iskorišćavanje hraniva zaostalih izprethodne sezone. Osim toga ovakav plodored smanjuje nagomilavanje patogena paradajza i njemu srodnih biljaka u zemljištu naročito ako je

Plodove povrćа u tehnološkoj, ili fiziološkoj zrelosti trebа brаti u vreme kаd je biljkа suvа, аli i pod punim turgorom (čvrstа). Tаkvi plodovi imаju višu tržišnu vrednost, čvršći su, teži i hlаdniji, pа se duže čuvаju. Dа bi proizvod lаkše nаšаo put do kupаcа morа biti odličnog kvаlitetа

AGROSVET / ZASNIVANJE PROIZVODNJE POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU ↘

ZASNIVANJE PROIZVODNJE POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU ↘ ne strane kа unutrа, а ne i obrnuto efekat stаklа), AV efekаt (аntivirusni efekаt gde folijа ne propuštа deo spektrа sunčeve svetlosti koji insekti koriste zа kretаnje i rаzmnožаvаnje, te im je onemogućeno dа se rаzmnožаvаju i prаve štetu unutаr plаstenikа kаko ishrаnom gаjenih biljаkа tаko i prenošenjem virusа i drugih oboljenjа). Objekti zа gаjenje biljаkа treba da budu dobro osvetljeni i prekriveni čistim i kvаlitetnim folijama sa performansama koje smo naveli.

ntenzivnа proizvodnjа povrćа u zatvorenom prostoru je jednа od nаjprofitаbilnijih poljoprivrednih proizvodnji. Sudeći po podacima o izvozu povrća, potencijаl Srbije zа povrtаrsku proizvodnju je svаkаko većih rаzmerа od trenutno аngаžovаnog. Uočаvа se dakle neophodnost povećаnjа površinа, а posebno u zаštićenom prostoru. Kakva je situacija sa proizvodnjom povrća u zatvorenom prostoru u Srbiji? Prema popisnoj dokumentaciji Republičkog zavoda za statistiku, 542 poljoprivredna gazdinstva poseduje staklenike 898 staklenika, čiji kapaciteti iznose 1,29 miliona kvadratnih metara ali su oni iskorišćeni svega sa 32%. Registrovano je i da 41.706 poljoprivrednih gazdinstava ima 101.492 plastenika, čiji je ukupan kapacitet 24,44 miliona kvadrata, koji je daleko bolje iskorišćen neko kod staklenika. Od raspoloživog kapaciteta korišćeno je 23,8 miliona kvadrata, ili 97%. Najveći procenat staklenika nalazi se u Vojvodini - 37%, dok je najveći procenat plastenika zabeležen je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije - 43%. Brojne su podele objekаtа zа proizvodnju povrćа, premа veličini, tipu konstrukcije, mаterijаlu zа izgrаdnju, tipu pokrivke i dr. Tаko postoje leje, tuneli, plаstenici i kаo nаjviši i nаjproduktivniji (kg/m² plodova), stаklenici.

No pre donošenja odluke o tipu zatvorenog objekta treba razmisliti i o raspoloživoj rаdnoj snаzi, blizini tržištа, pristupnim saobraćajnicama, obezbeđenosti izvora vode, električne energije i sl. Naravno, zemljište nа kom se grаdi trebа dа bude poljoprivredno. Nаjčešći objekаt zаtvorenog proizvodnog prostorа u nаšem okruženju je mono plаstenik skromnijih dimenzijа, širine od 5 do 8 m i dužine 10 do 50 m. Idealna dužinа plаstenikа, ukoliko nemа bočnog provetrаvаnjа iznosi 4, a mаksimаlno 5 širinа plаstenikа. Kod objekаtа kod kojih je dužinа preko ovog odnosа neophodno je bočno (retko krovno) provetrаvаnje. Položаj plаstenikа zа područje Srbije bi trebаo biti istok-zаpаd аli i tu treba uzeti u obzir smer vetrа koji stvаrа nаjveće udаre, te postаviti plаstenik čelom kа vetru.Tаko smanjujemo opterećenje konstrukcije usled udаrа vetrа. Osnovu plаstenikа predstаvljа stаtički stаbilnа nosivа konstrukcijа, kojа se u nаjvećem broju slučаjevа izrаđuje od čeličnih, trаjno zаštićenih cevi. Kvаlitet folije u mnogome definiše uslove unutаr zаštićenog prostorа i igrа bitnu ulogu u postizаnju visine i kvаlitetа prinosа. Neke od nаjbitnijih kаrаkteristikа su UV stаbilizаcijа nа 3,5 i više godinа, аntikаpаjući efekаt, IR blokаdа (kаrаkteristikа folije dа temperаturu propuštа sаmo sа spolj38

Dostа je bitnih činilаcа u vezi sа izgrаdnjom plаstenikа, pa tako površinа nа kojoj se grаdi plаstenik trebа dа bude prostrаnа, kаko bi omogućilа odlаgаnje snegа u zimskom periodu i eventuаlno uvećanje proizvodnih površina. Topogrаfske kаrаkteristike trebа dа omoguće jeftiniju grаdnju. Trebа izbeći, аko je moguće izrаdu drenаžnog sistemа. Dаkle površinа trebа dа je ocednа i sа blаgim nаgibom. Takođe, izbegavati zаsenjene terene, one pod udаrom direktnog vetrа, аli i smаnjenih ventilаcionih mogućnosti. O svemo ovom moraju da razmišljaju oni koji prvi put žele da proizvode (povrće ali i cveće) u zatvorenom prostoru. Šta je sa onima koji već poseduju plastenik-staklenik? Što se priprema plastenika za sadnju tiče, posebnu pažnju treba posvetiti fitosnitarnim uslovima. Ovo je mera koju naši povrtari često zaborave te se infektivni potencijal patogena i prezimljujući stadijumi štetočina nalaze pripravni za nove nalete na gajenje biljke koje će se proizvoditi. Fitosanitarne mere podrazumevaju uklajnjanje i iznošenje biljnih ostataka iz objekta i njihovo spaljivanje, odnosno zatrpavanje duboko u zemljištu. Takođe, treba obaviti vlažnu dezinfekciju i dezinsekciju celog objekta. Pred predstojeći zimski period, koji po pravilu obiluje sa dosta padavina, a posebno na težim i glinovitijim tipovima zemljišta (smonica, pseudoglej i dr.) nastaju problemi sa usevima i zasadima u plastenicima. Shodno tome bi trebalo urediti prostor oko plaste-

↙ ZASNIVANJE PROIZVODNJE POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU / AGROSVET

nika tako da se višak atmosferskih taloga nesmetano odvodi od plastenika. Trebalo bi organizovati drenažne kanale, kako oko objekata, tako i u samim objektima, da ne bi dolazilo do zabarivanja istih.

svrhe, ili vodom. Samo čista i kvalitetna namenska folija (kao Ileri Plastik) može da obezbedi intenzivnu fotosintezu, a time i značajno više prinose u kasnoj jesenjoj, zimskoj i ranoj prolećnoj plasteničkoj proizvodnji.

Biljke, usled smanjene transpiracije, zbog kraćeg dana i nižih dnevnih temperatura, ne mogu efikasno da troše višak vlage koji se nagomilava u zemljištu. Povećana vlažnost može da utiče i na razblaženje zemljišnog rastvora, pa i hraniva postaju teže dostupna, jer je i korenov pritisak slabiji. U takvim uslovima se dešava i pucanje zrelih plodova paradajza, što u mnogome zna da redukuje zaradu.

Veoma bitan detalj na konstrukciji plastenika su i spojevi, a veoma je česta slika širokih i dugih otvora (zazori vrata i luftera). Ukoliko je moguće dobro bi bilo na prevojnim mestima „zapeglati“ parčad folije istog kvaliteta, ili iskoristiti originalnu traku za lepljenje folije. Ova traka treba da se upotrebi i kod mehaničkih oštećenja na foliji plastenika, kako bi se gubici toplote sveli na minimum. Kod objekata sa duplim folijama treba zatvoriti što bolje sva oštećenja nastala na mestima učvršćenja unutrašnje folije. Kod plastenika sa naduvavanjem bi trebalo naštelovati uduvavanje vazduha da zidovi budu debljine oko 20-30 cm. Manja, ali i veća debljina zidova od 30cm nepovoljno utiče na termička svojstva ovakvih objekata. Ileri Plastik EVA folije poseduju termo svojstva, odnosno, pravilno postavljene reflektuju IC zrake i ne dopuštaju njihov izlazak iz plastenika.

Pored navedenog, čest je i slučaj promene pH vrednosti u zemljišnom rastvoru i to najčešće ka višim vrednostima >7,5. Tako dolazi i do blokade većine mikroelemenata, kojih i inače nedostaje u zemljištu, uglavnom usled duge i intenzivne eksploatacije zemljišta i nedovoljnog unošenja formulacija koja ih sadrže.. Pojava zabarivanja zemljišta utiče i na razvoj anaerobnih mikroorganizama, koji su često i glavni neprijatelji gajenih biljaka. U takvim uslovima neophodno je sprovoditi mnogo više hemijskih tretmana u plastenicima, a da ni to nije garant zdravih biljaka i sigurne proizvodnje. Preventivno se mora voditi računa i o načinu sadnje, a posebno plodovitog povrća, uz obaveznu primenu bankova. Na težim zemljištima se i salata, luk i kupusnjače čak sade na uzdignutim lejama. Tako koren biljaka u zemljištu može da ima optimalan odnos vode i vazduha i da nesmetano obavlja svoju biološku funkciju. Jesenji period treba iskoristiti i za utezanje plastenika, odnosno folije na njemu i elemenata konstrukcije. Ukoliko je folija starija od propisanog vremena trajanja trebalo bi je zameniti novom. Nakon letnjeg perioda, kada je na plastenicima bila neophodna i zasena bilo kog tipa, sada dolazimo u situaciju da biljke pate od nedostatka svetlosti. Obavezno treba skinuti sa plastenika mreže za zasenu, spakovati ih i odložiti za sledeću sezonu. Ako je na plastenike nanošena neka druga zasena (kreč i sl.), trebalo bi je ukloniti specijalnim sredstvima za te

Pomenuti su uslovi optimalne vlažnosti zemljišta, kao i svetlosni i temperaturni režimi kojima treba posvetiti punu pažnja. Preostaje obezbeđenje biljaka hranom, gde se pored mineralnih i organskih hraniva spada i tzv. „gasovanje ugljendioksidom CO2“. Ono se odvija pri prirodnom procesu razgradnje organske materije u zemljištu, a posredstvom mikroorganizama. Da bi se navedeni procesi optimalno odvijali, nakon završenog ciklusa proizvodnje treba uneti u zemljište 0,5 t/ar dobro zgorelog stajnjaka, slame, komposta i sl. uz dodatak mineralnih hraniva 3 kg/ar formulacije Fitofert Kristal 24:6:10 i 5 kg/ar Fitoferta FitoCote (20-8-10 i/ili 12-16-14 u zavisnosti od gajene biljne vrste). Na ovaj način se obezbeđuje pravilna razgradnja organske materije u zemljištu, a mikroorganizmi pretvaraju u saveznike. Ukoliko nema na raspolaganju dobrog stajnjaka, poželjno je zemljištu pri osnovnoj obradi dodati do 1,0 l/ar preparata Fitofert HumiFlex, FF HumiStart, ili FF HumiSuper. Prednost primene ovih preparata u odnosu na stajnjak 39

je mnogostruka. Primenom navedenih formulacija izostaće problemi prisustva patogena u zemljištu, ubrzavaju se agrohemijski porcesi prirpreme hraniva za upotrebu od strane biljaka. Komparativna prednost ovih formulacija je da su to kvalitetni proizvodi prilagođene cene koštanja, a primena je mnogo jednostavnija. Odmah nakon primene biljke mogu usvajati hranljive materije iz formulacija, što nije slučaj sa stajnjakom. Proizvodi obiluju bioaktivnim i biostimulativnim komponentama, kao i mikroelementima u pristupačnom helatnom obliku. Ove komponente su krajnje neophodne biljkama, a posebno u prethodno iscrpljenom zemljištu i stresnim uslovima, koji su tipični za ovaj period godine. Problem sa mikroelementima nastaje i sa sniženjem temperature zemljišnog rastvora, što takođe nepovoljno utiče na njihovu pokretljivost. Sve napred navedene mere imaju za cilj da se proizvodnji povrća u jesenje-zimskom periodu u zatvorenom prostoru obezbede dobri preduslovi za pravilan rast i razviće. Naravno, tek nakon sprovođenja gore navedenih mera pristupa se i izboru biljne vrste, hibrida, supstrata, hemijskim merama zaštite i pravilne ishrane. Jer dobra poljoprivredna praksa poznaje samo sveukupnost izvršenja neophodnih postupaka koji na kraju donose i profitabilnost.

AGROSVET / PROIZVODNJA NA OTVORENOM POLJU ↘

PROIZVODNJA NA OTVORENOM POLJU ↘ sadnje, po potrebi mogu se koristiti herbicidi za suzbijanje izniklih korova, a takođe i zaustavljanje nicanja korova u početnom periodu nakon rasađivanja.

ored dominantne proizvodnje plodova za domaće, i nešto ređe izvoz, odnosno inostrano tržište (Rusija), prerađevine od pojedinih povrtarskih vrsta imaju potencijalnu izvoznu šansu – ajvar, ljuta i slatka mlevena paprika, kiseli kupus… Kako se povrtarska proizvodnja dominantno proizvodi na otvorenom polju (90%), to se treba podsetiti na osnovne principe proizvodnje, a najbolji primer za to je proizvodnja začinske paprike Postoje dva osnovna načina proizvodnje začinske ili industrijske paprika, iz rasada i direktnom setvom. Direktna setva se koristi u najviše u Vojvodini ali se te površine smanjuju. Ipak, začinska paprika je dobar izvozni artikal i ima mesta za unapređenje ove proizvodnje.

tobra vrši se đubrenje mineralnim đubrivima sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma (50-60 kg čistih hraniva po hektaru), duboko jesenje oranje na 25-35 cm dubine čime se poboljšavaju fizičke i biološke osobine zemljišta i unose u zemlju primenjena mineralna đubriva. U proleće kada vremenski uslovi dozvole potrebno je uraditi zatvaranje brazde (tokom marta meseca). Startno đubrenje sa oko 500 kg/ha NPK formulacije 15:15:15, predsetvena priprema i rasađivanje se obavljaju u maju mesecu, kada rasad ima starost od 45 – 50 dana. Ne postoji idealana preporuka za sve uslove. Ovo je samo generalni opis agrotehnike koji može da se menja u zavisnosti od prirodne plodnosti zemljišta. Pre

Ako želimo uspešnu proizvodnju paprike, najbolje je da se ista vrši u plodoredu, odnosno na zemljištima na kojima bar 2-3 godine nisu gajene, pored same paprike i paradajz, krompir, plavi patlidžan, krastavac. Paprika najbolje uspeva u ratarskom plodoredu, posle žitarica (strnina), u uslovima navodnjavanja. Ukolikoko proizvodimo papriku nakon strnina tokom jula meseca obavljamo ljuštenje strnjišta, đubrenje organskim đubrivima (preporučujemo 40-50 t/ ha goveđeg stajnjaka), početkom ok40

Za postizanje visokih prinosa i kvaliteta ploda paprike veoma je značajna pravilna i kontinuirana ishrana tokom cele vegetacije. Prihrana se uglavnom obavlja fertigaciono kroz sisiteme kap po kap, ili kroz navodnjavanje tifonima. Dobro hranjene biljke ne pate od stresova kakvi su suša, niske i visoke temperature, previše vlage, nedovoljno osvetljenje i slično, prirodno su otporne na bolesti pa je njihova zaštita svedena na najmanju meru. Redovno navodnjavanje je od presudnog uticaja u dobijanju visokih prinosa. Zemljište treba stalno da bude vlažno. U našim klimatskim uslovima izvodi se 10-12 navodnjavanja sa 20-25 l/m2. Bolje je zalivati preko dana, po najvećoj vrućini, nego noću. Danju su zemljište i vazduh topli, kapi veštačke kiše se zagrevaju na svom putu do biljke. Ukoliko zapreti opasnost od ranog jesenjeg mraza, jedini spas je uključivanje sistema za navodnjavanje u kritičnom periodu preko noći. Isto se odnosi i na kasne prolećne mrazeve, kada treba spasiti tek rasađen usev. Zaštita se na polju obavlja prvo nakon prijema rasada, kako bi se

↙ PROIZVODNJA NA OTVORENOM POLJU / AGROSVET

sprečila pojava bakterijske pegavosti i opadanja donjeg lišća. Kasnije se paprika štiti i insekticidima protiv lisnih vaši i pamukove sovice, ili kukuruznog plamenca, ukoliko su uslovi za razvoj ovih insekata povoljni. PROIZVODNJA ZAČINSKE PAPRIKA Postoje dva osnovna načina proizvodnje začinske ili industrijske paprika, iz rasada i direktnom setvom. Direktna setva se koristi u najviše u Vojvodini ali se te površine smanjuju. Ipak, začinska paprika je dobar izvozni artikal i ima mesta za unapređenje ove proizvodnje. Za setvu jednog hektara troši se oko 3 kg semena. Setva se obavlja u aprilu, u isto vreme kada se seje i kukuruz. Koriste se herbicidi za suzbijanje korova, posle setve a pre nicanja, kao što su glifosati sa inkorporacijom pre setve. Prinos, a samim tim i uspeh u proizvodnji, najviše zavisi od efikasne borbe protiv korova i suše, tj. navodnjavanja. Paprika iz direktne setve je otpornija na sušu i bolesti od one iz rasada. Da bi se obezbedilo ravnomerno i dobro nicanje, priprema zemljišta mora da bude idealna, kao i za setvu u leji, a to se postiže tako da se mašine za predsetvenu pripremu treba kreću dijagonalno na pravac osnovne obrade. Prohodi traktora po parceli treba da se svedu na što manju meru, kako bi se sačuvala rastresitost i struktura oraničnog sloja. Proizvodnja paprike daće dobre rezultate samo ako se sadi na strukturnim zemljištima koja imaju dobar vazdušni, toplotni i vodni režim. Paprika se seje na dubinu od 1,5 do 2 cm, sa oko 20-25 semenki po dužnom metru i međurednim rastojanjem od 50 cm. U slučaju da proleće postane hladno, seme, koje je bogato uljem, ne trune već čeka povoljne uslove za nicanje. Kao i u leji, prvo navodnjavanje treba da se

obavi odmah posle setve, a kasnije prema potrebi, kako bi se površinski sloj stalno držao u vlažnom stanju i sprečilo formiranje pokorice. Ako se formira pokorica, nicanje će biti gotovo nemoguće. Berba parike se obavlja ručno u više talasa (kola) berbe. Plodovi se klasiraju, pakuju i isporučuju kupcu. Dobre strane direktne setve su izbegavanje troškova oko proizvodnje rasada i povećana otpornost prema suši i bolestima, a loše su kasnije zrenje i opasnost od ranih jesenjih mrazeva koji mogu da nastupe i krajem septembra.

AGROSVET / MAKRO I MIKRO ELEMENTI U ISHRANI POVRĆA ↘

MAKRO I MIKRO ELEMENTI U ISHRANI POVRĆA ↘

isok prinos i kvalitet u proizvodnji povrća može da se postigne samo u optimalnom prisustvu svih hranivih elemenata. Ðubri se stajnjakom i mineralnim đubrivima. Stajnjak utiče pozitivno na strukturu zemljišta, sadržaj hranivih elemenata i aktivira mikrobiološke procese u zemljištu. Orijentaciono se uzima da je za 1 ar potrebno 500-600 kg zgorelog goveđeg stajnjaka. Stajnjak se unosi sa osnovnom obradom zemljišta. Veoma je bitno i to da se u zemljištu očuva odnos ugljenika i azota (C/N), pa se uz adekvatnu količinu dobro zgorelog stajnjaka dodaje i određenja količina obično NPK hraniva, ali i azotnog, zbog prethodno navedenog razloga. Mineralna đubriva utiču na ranostasnost, veličinu i kvalitet prinosa. Odličan kvalitet nude razne kompleksne formulacije na tržištu, a poželjno je da sadrže i određen sadržaj mikroelemenata. Dobro poznavanje osobina pojedinačnih elemenata, njihove pokretljivosti u zemljištu ali i u biljci, kompatibilnosti sa ostalim elementima, količine koje se tokom jednog proizvodnog procesa iznesu su osnova za pravlino đubrenje. Tako npr. poznato je fosfor (P) i kalijum (K) imaju slabu pokretljivost u zemljištu, ali u biljkama je to drugačije. Dobru pokretljivost u biljkama iskazuju azot, fosfor, kalijum, mangan, a slabu kalcijum (Ca), sumpor (S), gvožđe (Fe), cink (Zn), bor (B), molibden (Mo). Istovremeno, u proizvodnji je iznošenje hraniva znatno što se može uočiti u navedenom tabelarnom prikazu. Obilna ishrana azotom potencira vegetativni porast, a ukoliko on nije u odgovarajućoj ravnoteži sa ostalim elementima, dolazi do opadanja cvetova, kasnijeg sazrevanja, smanjenja kvaliteta plodova i njihovog težeg čuvanja. Prekomerno đubrenje azotom u odnosu na kalijum dovodi do pojave unutrašnje šupljikavosti ploda. Fosfor utiče na bolje ukorenjavanje, ranije sazrevanje i bolji kvalitet plodova. Kalcijum i magnezijum, ali i bor, mangan, sumpor, gvožđe, cink, molibden i mnogi drugi mikroelementi su takođe neophodni za normalan rast i razviće.

Stalnim iznošenjem hraniva prinosom, a posebno kod prinosnijih biljnih vrsta i dugogodišnjih zasada, zemljište se permanentno iscrpljuje. Kada se jednom poremeti odnos minerala u zemljišnom rastvoru nastaje sijaset različitih problema, antagonizama i blokada, a gajenim biljkama je uskraćen normalan rast i razviće. U prirodi postoje zakoni kruženja materije i energije i neizvodljivo je stvaranje nečega ni izčega. Upravo to pokušavaju neki naši proizvođači dodajući parcelama samo NPK, ili čak samo azot (N). Primena stajnjaka, ili drugih organskih đubriva (kompost, zaoravanje žetvenih ostataka, zelenišno đubrenje…) u velikoj meri vraća elemente iznete prinosom, međutim ova mera je u današnje vreme veoma retka, pa se moraju naći alternativni načini snabdevanja zemljišta i biljaka sekundarnim i mikoelementima. Biljke se hrane preko korena i u slučaju makro elemenata (NPK) to treba da bude glavno pravilo. Udeo makroelemenata u folijarnom tretmanima treba da bude sveden na minium, a da u ovim aplikacijama dominiraju bioaktivne supstance (huminske, fulvinske, amino kiseline, alge…), sekundarni i mikro elementi. Jedni od najkompleksnijih ovakvih preparata inače su iz FitoFert porodice HumiSuper i HumiStart. S toga je obavezno pre otpočinjanja proizvodnog ciklusa uraditi hemijsku analizu zemljišta da bi se utvrdila prava potreba za mineralnim hranivima, kako makro tako i mikroelementima. Ne treba gubiti iz vida da mali po udelu, ali ogromni po značaju u fizio-

loškim procesima mikroelementi mogu da budu odlučujući faktor u formiranju prinosa, a samim tim i profita proizvođača. Kao što vitamini igraju veoma važnu ulogu u metabolizmu čoveka, tako ovi mikro i sekundarni elementi predstavljaju nezamenljive elemente u ishrani biljaka. Imajući to u vidu, a težeći specijalizovanoj proizvodnji po vrstama, AgroServis je uz pomoć stručnog tima kompanije Fertico, pripremio i tzv. specijale za pojedine biljne vrste kao što su FitoFert Kristal Tomato (12,5:6:31), FitoFert Kristal Pepper (11:7:33) i FitoFert Kristal Melon (14:7:28) Kako bi proizvođači mogli da otkriju eventualne greške u proizvodnji i nedostatke pojedinih makro i sekundarnih, odnosno mikroelemenata dat je opis karakterističnih simptoma.

Azot – N Biljke imaju usporen razvoj, dobijaju vretenast izgled, listovi su žutozeleni, a kasnije požute i to se prenosi i na stablo. Biljke zaostaju u porastu, na naličju lista imaju ljubičasto obojenu nervaturu, a plodovi ostaju sitni. Među formulacijama za fertigaciju, pored gore navedenih specijala, u ponudi je i proizvod sa naglašenim sadržajem azota, FitoFert Kristal 24:6:10.

Fosfor – P Karkaterističan simptom nedostatka fosfora u ishrani povrtarskih biljka je da su biljke slabo razvijene, tankog stabla, sitnog i grubog lišća okrenuti na dole, pri čemu je lice lista plavozelenkaste, a naličje ljubičaste boje uključujući i nervaturu. Ovakvo lišće ubrzano odumi-

Iznošenje osnovnih makroelemenata (NPK) po toni ploda Hranivo

Količina čistog hraniva u kg po toni ploda Paradajz

Paprika

Krastavac

2,2

2,9

3,0

P2O5

1,2

0,7

0,9

K2O

4,7

4,9

4,2

CaO

2,2

1,7

1,9

MgO

0,6

1,1

0,8

SO3

1,5

1,0

1,1

↙ MAKRO I MIKRO ELEMENTI U ISHRANI POVRĆA / AGROSVET

re, pokriveno je beličastim pegama. Problem nedostatka fosfora može se nadomestiti primenom formulacije FitoFert Kristal 10:40:10, koja se može primeniti i folijarno i fertigaciono.

Kalijum – K Listovi biljaka koje imaju deficit kalijuma su sitni, a ivice starijeg lišća se uvrću dobijajući žutu boju. Pojedine biljne vrste (paradajz) reaguje i tako što se u okviru tog žutog oreola formiraju i sitne, suve pege sa smeđim ivicama. Plodovi biljaka u disbalansu sa kalijumom neujednačeno sazrevaju. U uslovima utvrđenog nedostatka kalijuma, fertigaciono ili folijarno treba primeniti FitoFert Kristal 4:10:40.

Magnezijum – Mg Nedostatak ovog elementa se manifestuje svetlijim obojenjem između lisnih nerava starijeg lišća. Vrlo često je poremećen odnos K i Mg u zemljištu, koji treba da bude 3:1, pa se onda remeti usvajanje i Ca i Mg i K. Odnos između Ca i Mg treba da bude 2:1. U nekim FitoFert specijalima (FF Tomato, FF Pepper) je povišen sadržaj magnezijuma na 4%, u FF Melon 3,5%, a kod FF Berry, 2% te se primenom programa prihrane ovih formulacijama izbegava nastanak nedostataka magnezijuma.

Sumpor - S Sumpor je neophodan gradivni element koji učestvuje u sintezi hloroplasta. U slučaju nedostatka sumpora javljaju se ujednačena svetlija obojenja lista i to prvo na novim listovima, a ako je hloroza duže prisutna veoma podseća i na nedostatak azota. Među formulacijma u paleti FitoFert đubriva, izdvaja se FF Kristal 10:40:10 povećanim sadržajem sumpora.

Kalcijum – Ca Uglavnom se nedostatak ovog elementa ispoljava u obliku nepravilnog razvijanja mladih listova, sa dosta izraženih nabora (klobučasti i nepravilno opkrojeni listovi), a na plodovima izaziva značajne ožegotine, gorke pege i sl. Može i da izostane i razvoj tačaka porasta, pa te biljke zakržljavaju. Ukoliko se desi da je zemljište suviše kiselo smanjuje se usvajanje kalcijuma, kao i u slučaju kada ima previše K i Mn. Ako Ca ima previše, to može izazvati nadostatak Mg i B, što drastično

može da umanji prinos biljaka. Naša preporuka je primena FF Calcium 15, odnosno FF Calcium Organo 30.

snabdeveni su količinama bakra koje obezbeđuju optimalnu ishranjenost biljke.

Gvožđe – Fe

Bor – B

Nedostatak se u početku ispoljava samo između lisnih nerava, a kasnije žutilo i izbeljivanje zahvata čitav list. Gvožđe se otežano usvaja na povišenim pH vrednostima, kao i u slučaju visokog nivoa P, Zn, Mn i Cu u kiselijim zemljištima. Na jako kiselim zemljištima uticaj gvožđa može biti i jako štetan po gajene biljke. Blokadi gvožđa mogu da doprinesu i lošija drenaža, kao i lošije razvijen koren biljaka. U slučaju pojave simptoma nedostatka gvožđa, mogu se primeniti FF Ferro Organo 6, FF Chell 6 ili FF Max 11.

Bor je element koji presudnu ulogu ima u ranijim fazama razvoja biljaka, a posebno u procesima diferencijacije cvetova, cvetanju, oprašivanju i oplodnji. Bor takođe značajno doprinosi asimilaciji i ostalim biohemijskim procesima.

Cink – Zn Cink je veoma bitan elemenat u ishrani ljudi, jer utiče na imunološke procese, a istovremeno je jedan od veoma važnih elemenata i u ishrani biljaka. Nedostatak se ispoljava kao hloroza tkiva izmedu nerava mladog lišća, sa zaostalim tkivom normalne boje duž lisnih nerava. Takođe se javljaju kratke internodije i sitni listovi, kovrdžanje listova ili pojava lisnih rozeta. Istovremeno, visoka pH vrednost i visok nivo P ili Mn mogu dovesti do nedostatka Zn. Popravak se može izvesti primenom FF Cink 14.

Mangan – Mn Ovaj element pokazuje slične karakteristike kao i gvožđe, sa malom razlikom u simptomima. Hloroze se javljaju između lisnih nerava sa zaostalim tkivom normalne boji. U kasnijim fazama se često javljaju zone sa odumrlim tkivom - nekroze. Kao i gvožđe, postaje jako toksičan na kiselim zemljištima, a njegova visoka koncentracija dovodi do nedostatka gvožđa. Ukoliko se registruje pojava nedostatka mangana, treba primeniti FF Mangan 12.

Bakar – Cu Nedostatak ovog elementa izaziva hlorozu tkiva između nerava mladog lišća, dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. Kasnije sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne površine. Svi specijali iz proizvodnog programa (Melon, Pepper, Tomato, Berry) 43

Nedostaci mogu da budu minorni i teško primetni, ali i da budu toliko drastični da u potpunosti izostaju cvetovi i plodovi. Stoga, primena FF BorMax 20 ili FF Bor Liquid 8 doprinosi optimalnom razviću gajene biljke. Redovnom upotrebom Fitofert specijala (Tomato, Melon, Pepper, Berry) reguliše se pH vrednost, koja takođe ima važnu ulogu u usvajanju sekundarnih i mikroelemenata. Sam sadržaj i oblik (helatni – usvojiv) u kom se nalaze ovi elementi u specijalima su odgovarajući prema biljnim vrstama za koje se primenjuju. Isto tako upotrebom proizvoda sa sekundarnim i mikroelementima iz FitoFert palete proizvoda u redovnim ili interventnim tretmanima preko lista mogu se obezbediti zdrave i kondiciono snažne biljke. Takve biljke su tolerantnije na stresne uslove, povećava im se stepen otpornosti prema pojedinim prouzrokovačima biljnih bolesti i štetnim insektima, te će tretmani pesticidima biti uspešniji, a proizvodnja rentabilnija uz vrhunski zdrav i visok rod. Jednostavno, AgroServis koji objedinjuje vrhunske proizvode i visoku stručnost koju nose Fertico i Agromarket obezbeđuje da veliki problemi koje mogu uzrokovati makro i mikro elementi budu rešeni na zadovoljstvo proizvođača.

AGROSVET / FitoFert Energy BILJNA HRANIVA BUDUĆNOSTI ↘

FitoFert Energy BILJNA HRANIVA BUDUĆNOSTI ↘

• Prisustvo organskih aktivatora AFP – formula • Visoka koncentracija uz naglašeniju proporciju dominantnih aktivnih materija. • Izuzetna rastvorljivost • pH i EC izbalansiranost (aktivno snižavanje EC i pH vrednosti) • Novo i prikladnije pakovanje

ROOT 5-55-10 ACTIVE 15-5-33 BALANCE 20-10-20 FINISH 0-10-45 pH Green

vedoci smo novih klimatskih, ekonomskih i tržišnih dešavanja, te se poljoprivrednim proizvođačima nameće profesionalizam, kao jedino moguće rešenje za opstanak. I poljoprivreda je postala industrija, a proizvođači su primorani, ako žele uspešnu egzistenciju na tržištu, da obezbede onih čuvenih “5K”, koji se odnose na kvalitet, kvantitet, kontinuitet, kontrolu iz čega proizilazi i sama konkurentnost na tržištu.

dupliramo količine poljoprivrednih proizvoda koje su ranijom tehnologijom dobijane. Na primer, ranijom tehnologijom je kilogram vodotopivih hraniva davao oko 25 kg plodova povrća, dok je upotrebom tzv. specijala” i biostimulatora, podignuto na oko 50 kg plodova. Sada Agromarket svojim proizvođačima može da ponudi novu profesionalnu liniju proizvoda, koja obezbeđuje još bolju efikasnost, gde 1kg hraniva obezbeđuje oko 80 kg plodova povrća.

Da bi se dobila bolja konkurentnost na tržištu i snizila cena koštanja poljoprivrednih proizvoda, mora se izabrati najefikasniji sistem zaštite biljaka, ali pre svega i same ishrane, pri čemu Agromarket stalno teži iznalaženju novih tehnologija i rešenja.

Sa ponosom predstavljamo, do sada najefikasniju liniju FITOFERT ENERGY hraniva. To je novi PREMIUM brend u okviru FitoFert sredstava za ishranu bilja, namenjen pre svega profesionalnim proizvođačima povrća, voća i cveća, ali i ratarima. Ova linija proizvoda se zahvaljujući znanju i iskustvu stručnjaka kompanija Agromarket i Fertico, razvija već tri godine i konačno je dostupna proizvođačima.

Upotrebom specijalizovanih formulacija FF Tomato, Melon, Pepper i Berry (specijala) koji imaju precizne kompozicije makro i mikro elemenata, korišćenih u kombinaciji sa ostalim FitoFert proizvodima biostimulativnih svojstava, uspeli smo da

Osnovne karakteristike i prednosti ovih proizvoda su sledeće: 44

• Smanjena upotreba kalcijuma u prihrani biljaka • Održavanje sistema za navodnjavanje funkcionalnim • Visoka efikasnost upotrebljenih hraniva • Deblokada najvažnijih elemenata ishrane bilja… Moćna AFP formula, deo je svake formulacije, a u pitanju je organski aktivator, zadužen za pokretanje mnogobrojnih enzimskih procesa u ćelijama biljaka. Zahvaljujući AFP formuli metabolizam, enzimski procesi, tolerantnost prema stresnim uslovima kao i usvojivost hraniva je neuporedivo veća u odnosu na uobičajene formulacije đubriva. Primenom FITOFERT ENERGY đubriva postižu se mnogobrojni pozitivni efekti na gajene biljke, ali se vodi računa i o samom zemljištu. Najvažniji efekti su; • Brz i ravnomeran razvoj korenovog sistema, • Izbalansiran odnos vegetativnih i reproduktivnih organa. • Intenzivirana enzimska aktivnost i usvojivost hraniva. • Intenzivirana fotosintetska aktivnost. • Pojačana tolerantnost ka stresnim meteorološkim uslovima. • Pojačana tolerantnost ka biljnim bolestima i patogenim organizmima. • Tolerantnost na zasoljena zemljišta. • Indukovana produkcija fitohormona.

↙ FitoFert Energy BILJNA HRANIVA BUDUĆNOSTI / AGROSVET

• Povećana brojnost korisnih mikroorganizama u zemljištu. • Nizak nivo rezidua nutritienata u zemljištu. Prema različitim fenološkim fazama razvoja biljaka pripremljene su i različite formulacije ovih proizvoda odnosno FITOFERT ENERGY AFP NPK FORMULACIJE. Namenjene su pre svega za fertigacionu ishranu povrća, voća i cveća, mada se mogu koristiti i folijarno za intenziviranje pojedinih fizioloških procesa u svim biljnjim proizvodnjama. Proizvodi iz ove grupe formulisani su u skladu sa fenološkim fazama biljaka, a mogu se i međusobno kombinovati do željenog odnosa hraniva u skladu sa potrebama biljaka. Pored visoke kuncentracije makro i mikroelemenata AFP formula je sastavni deo ovih proizvoda, tako da je asimilacija hraniva brza i efektivna. Azot je pretežno u nitratnom obliku koji biljke najlakše usvajaju, kalijum je pretežno nitratni, sem u formulaciji FINISH u kojoj je zbog proocesa fiziološkog sazrevanja u mešovitoj formi, a gvožđe u DTPA formi, a svi ostali mikroelementi su u EDTA helatnom obliku i znatno uvećanik količina u odnosu na standardne formulacije. FITOFERT ENERGY ROOT 5-55-10 AFP je formulacija koja se koristi u početnim stadijuma vegetacije, periodu formiranja i rasta korenovog sistema, ili regeneracije kod višegodišnjih zasada, kao i diferencijacije generativnosti biljke. Fosfor je energetski element a, bitno utiče na deobu i diferencijaciju ćelija i budući rast. Razvoj i plodonošenje vezani su za pravilno usvajanje fosfora u početnim stadijumima rasta. FITOFERT ENERGY BALANCE 20-10-20 AFP predstavlja izbalansiranu formulaciju koja u makroelementima ima uravnotežen odnos azota i kalijuma, a koristi se u vreme intenzivnog rasta i razvoja biljaka, ukoliko su bilj-

ke generativnije (manje bujne) od potrebnog. Pretežno se upotrebljava kod familije Cucurbitaceae, ali i kod drugih familija biljaka, ređe samostalno i češće u kombinaciji sa drugim kalijumovim formulacijama, uz dodatak kalcijuma. Snažna AFP formula omogućava brže prevazilaženje stresnih uslova i brže formiranje plodova, kao i njihov brži rast. Ovaj proizvod je najbrže rešenje za povećanje bujnosti gajenih biljaka u određenoj fazi razvoja. FITOFERT ENERGY ACTIVE 15-5-33 AFP je jedinstvena biostimulativna snažna osnovna formulacija je jako pogodna za period razvoja većine biljaka nakon perioda ukorenjavanja. Prema zahtevu vrsta, ili genotipova pojedinih biljaka ovoj formulaciji se može dodavati i bilo koja druga ENERGY formulacija, kako bi se dobio određeni NPK odnos hraniva. Može se koristiti najvećim delom vegetacije, kao osnova prihrane, a obezbeđuje visoke prinose i vrhunski kvalitet proizvoda. Upotrebom ACTIVE formulacije se povećava efikasnost i rentabilnost upotrebljene količine hraniva, omogućava se bolja ranostasnost i produžava period eksploatacije gajenih biljkaka. Ovoj formulaciji je takođe potrebno dodavati kalcijum, ali u znatno manjoj meri nego drugim sličnim formulacijma, a posebno u tvrdim karbonatnim vodama. FITOFERT ENERGY FINISH 0-10-45 AFP predstavlja jedinstvenu završnu AFP formulaciju sa naglašenim sadržajem kalijuma (beskonačno više kalijuma od azota), kompatibilna sa drugim ENERGY formulacijama, a posebno se preporučuje mešanje sa formulacijom ENERGY ACTIVE 155-33 u vreme početka bojenja plodova i povećanja koncentracije suve materije, šećera i antioksidanasa u plodovima. Dakle, ENERGY FINISH obezbeđuje ubrzanje fizioloških procesa uz ostvarivanje vrhunskog kvaliteta i zdravstvene ispravnosti plodova. U proizvodnjama ukrasnog bilja ovaj proizvod se upotrebljava 45

za intenzivniju sintezu raznih pigmenata. Sa boljim organoleptičkim svojstima, vizuelnim efektom i transportabilnošću, koje obezbeđuje ovaj proizvod, povećava se i profitabilnost proizvodnje. FITOFERT ENERGY pH GREEN AFP je đubrivo namenjeno za dopunsku upotrebu uz fertigaciona đubriva, ili samostalno. Pre svega se preporučuje za upotrebu u uslovima visokih pH zemljišta i visokog pH i EC zalivnih voda (tvrde i slane vode). Visok pH >7 može u velikoj meri da blokira usvajanje hraniva, pre svega fosfata, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i mikroelelmenata iz zemljišta, što za krajnji rezultat ima neuravnoteženu, često suviše vegetativnu biiljku i redukovan prinos. Takođe tvrde vode se odlikuju visokim EC-om, što u praksi redukuje mogućnost upotrebe normiranih količina đubriva. Treći problem koji izazivaju tvrde vode stvaranje nerastvornog depozita na zalivnom sistemu koji zapušava dizne i dovodi do oštećenja zalivnog sistema. Kontinuiranom upotrebom malih količina FITOFERT ENERGY pH GREEN AFP uspešno se snižavaju pH i EC u zalivnoj vodi kao i zemljištu i povećava se dostupnost i asimilacija hraniva. Pre upotrebe obavezno je iskontrolisati pH i EC zalivne vode, kao i pH zemljišta, i uporediti ih sa optimalnim uslovima za biljnu vrstu koja se gaji. Za pravilan proračun količine FITOFERT ENERGY pH GREEN AFP moraju se uzeti u obzir pH i EC zalivne vode. Prilikom obračuna količine neophodno je izmeriti pH i EC zalivne vode i zatim ih uporediti sa priloženom tabelom i izračunati količinu (C x količina iz pH tabele). Nedovoljno usvajanje, deficit mikroelemenata u razvoju biljaka, ostavlja velike posledice na gajenim biljkama, što na kraju rezultira nižim prinosima. Deficiti mikroelemenata se često ne mogu uočiti na listovima, tako da se preporučuju

AGROSVET / FitoFert Energy BILJNA HRANIVA BUDUĆNOSTI ↘

Tabela - Proračun potrebnih količina Fitofert pH Green EC zalivne vode (mS/cm2)

1 – 1,5

1,5 – 2

1,5

2,5

pH zalivne vode

7 - 7,2

7,2 - 7,5

7,5 - 7,7

7,7 – 8

FITOFERT ENERGY pH GREEN

100

125

150

(75)

(100)

(125)

(150)

(175)

Primer: Zalivna voda, EC 1,4 mS, ph 7,4 FITOFERT ENERGY pH GREEN AFP: 1,5 x 75 (100) = 125 (150) g na 1000 litara zalivne vode ili na 1kg vodotopivog hraniva. preventivni tretmani na usevima osetljivim na nedostatke mikroelemenata ili na zemljištima na kojima postoji deficit mikroelemenata. FITOFERT ENERGY COMBIVIT AFP je proizvod na bazi mikroelemenata, namenjen za folijarni tretman ratarskih, povrtarskih i voćarskih useva. ELEMENT

Udeo %

Zn Mn B Cu B Mo AFP

5 5 3 1 3 1 12

Usvajanje mikroelemenata u mnogome zavisi i od sledećih faktora: • karakteristike zemljišta, • visok sadržaj organske materije, karbonata, fosfata i • pH>6,5 koji često blokiraju usvajanje mikroelemenata • hladno vreme i niska temperature tla onemogućuju pravilan rad korena i lučenje materija koje utiču na usvajanje mikroelemenata. • stanje useva, tj nedovoljna razvijenost i efikasnost korenovog sistema onemogućuje asimilaciju dovoljnih količina mikroelemenata.

Kako je FITOFERT ENERGY COMBIVIT AFP univerzalni helatni AFP kompleks jako visokog sadržaja mikroelemenata, koji se može primenjivati i u slučaju kada nije jasno dijagnostikovano koji mikroelement nedostaje biljkama, a posebnu sinergiju ispoljava u kombinaciji sa drugim biostimulativnim FitoFert proizvodima. Još jedan proizvod iz linije FitoFert Energy je FITOFERT BIOFLEX AFP je premijum proizvod zasnovan na sinergiji dejstava FitoFert biostimulativne linije proizvoda i kanadske patentirane formule ACADIAN. ELEMENT Fe Zn Mn B Cu B Mo AFP

Udeo % 5 5 5 3 1 3 1 80

Efekat združenog dejstva je najsnažniji u ovom proizvodu i odlikuje ga velika brzina dejstva, kao i velika perzistentnost, odnosno produženo dejstvo. Deo komponenti FITOFERT BIOFLEX AFP sastoji se od posebnom tehnologijom pripremljenog ekstrakta algi Ascophyllum nodosum, koje su jedne od najaktivniji algi koje se razvijaju u hladnim i čistim morskim vodama. Ovaj proizvod; 46

• znatno povećava razvoj korenovog sistema i učvršćivanje biljaka, • povećava bujnost biljaka ( bolje ozeljenavanje i sposobnost fotosinteze) • povećava fiziološku aktivnost biljaka u toku stresa (suša, povišen EC, temperature, CO2...) • pospešuje dobru ishranjenost biljkaka • povećava prinos • poboljšava kvalitet proizvoda • produžava vegetaciju • produžava rok trajanja proizvoda Redovnom upotrebom FITOFERT BIOFLEX AFP folijarno, ali i fertirigaciono biljke se dovode u mogućnost da i u stresnim uslovima pruže maksimum svog genetskog potencijala i tako obezbede maksimalan profit proizvođaču. Opšta pravila u primeni FITOFERT ENERGY AFP NPK formulacije su sledeća: FITOFERT BIOFLEX AFP koristiti na svakih 15 dana nakon rasađivanja u količini od 15 grama po aru zalivanjem Uz formulacije FITOFERT ENERGY BALANCE 20-10-20 AFP i FITOFERT ENERGY ACTIVE 15-5-33 AFP redovno upotrebljavati i manju nego uobičajeno kojičinu kalcijuma, ukoliko je zalivna voda tvrđa. Po potrebi u suviše tvrdim vodama sa svakim zalivanjem koristiti i proizvod FITOFERT ENERGY pH GREEN AFP, a prema priloženoj tabeli. Sve FITOFERT ENERGY AFP NPK formulacije mogu se kombinovati u standardnim fitofert programima prihrane, što je i poželjno zbog povišenog sadržaja Mg u specijalima – FF TOMATO, FF PEPPER, FF MELON, FF BERRY.

↙ FitoFert Energy BILJNA HRANIVA BUDUĆNOSTI / AGROSVET

PRIMER PROGRAMA PRIMENE AFP PROIZVODA Faza razvoja

Proizvod

Fertigaciona primena

Proizvod

Folijarna primena Konc. (%)

PROIZVODNJA RASADA/ SADNICA (po pojavi prvih listova)

ROOT AFP

30g/10 l vode Pri svakom zalivanju

BIOFLEX AFP

0,3

UKORENJAVANJE NA STALNOM MESTU (do 30 dana)

ROOT AFP

3-5 g/biljci Jednokratno

BIOFLEX AFP + COMBIVIT AFP

0,2 + 0,1

INTENZIVAN RAST I USPOSTAVLJANJE BALANSA BILJKE

BALANCE AFP + ACTIVE AFP

ukupno 3-4 g/biljci nedeljno

COMBIVIT AFP

0,2

CVETANJE, OPRAŠIVANJE, OPLODNJA I NALIVANJE PLODOVA

ACTIVE AFP + FINISH AFP

ukupno 4-6 g/biljci nedeljno

FF Ca 15

0,5

SAZREVANJE I BERBA

FF ENERGY FINISH AFP

4-2 g/biljci nedeljno

FF Ca ORGANO 30

0,3

AGROSVET / FitoFert U ISHRANI POVRĆA ↘

FitoFert U ISHRANI POVRĆA ↘

vaka povrtarska biljka tokom svog porasta i razvića u zavisnosti od fenofaze u kojoj se nalazi, ima određene potrebe za hranjivim makro (N, P, K, Ca, Mg) i mikro (Fe, B, Cu, Mn..) elementima. Te količine ne mogu se kod povrtarskih kultura obezbediti prilikom osnovnog đubrenja zemljišta, već se moraju dodavati i u toku vegetacije, fertigacijom i folijarnom ishranom. Poželjno je da se postupak fertirigacije sprovodi što više automatizovano, kako bi se greške svele na najmanju moguću meru, a u te svrhe se koriste uređaji renomiranih proizvođača, ili improvizovana priručna sredstva. FitoFert đubriva su u potpunosti usklađena sa odgovarajućim fenofazama razvića povrća. Kristalne vodotopive formulacije se prvenstveno koriste za fertigacionu prihranu, ali se primenjuju i folijarnim putem u kombinaciji sa mikro i sekundarnoelementarnim đubrivima. U ponudi kompanija Fertico i Agromarket nalaze se sledeće formulacije đubriva: A – kristalna vodotopiva đubriva FitoFert Kristal 10:40:10 + 1 MgO – namenjeno za ishranu biljaka u ranoj fazi ali se može uspešno koristiti za neutralizaciju deficita fosfora, za inteziviranje cvetanja i ubrzavanje zrenja plodova.

dotopivo đubrivo za ishranu paprike kroz sistem kap po kap. Primenjuje se u većem delu vegetacije paprike u propisanim količinama, koje zavise od fenofaze razvića. FitoFert Specijal Melon 14:7:28 + 3.5 MgO + ME – specijalizovano vodotopivo djubrivo za ishranu povrtarskih biljaka iz familije Cucurbitacea (krastavac, lubenica, dinja, tikvica) kroz sistem kap po kap. Primenjuje se u većem delu vegetacije gajenih kultura u propisanim količinama, koje zavise od fenofaze razvića. Fitofert Kristal 4:10:40 + 3 MgO + ME – formulacija pogodna za brzo sazrevanje plodova, pigmentaciju i uvećan sadržaj šećera i suve materije u plodovima. Mala količina azota je dovoljno niska i ne ostavlja nitratne rezidue u plodovima. B - Formulacije specijalne namene FitoFert HumiFlex – specijalno tečno đubrivo na bazi huminskih i fulvo kiselina. Primenjuje se kroz sistem kap po kap i folijarno. FitoFert AminoFlex - specijalno tečno đubrivo na bazi amino kiselina. Primenjuje se kroz sistem kap po kap i folijarno.

FitoFert Specijal Tomato 12.5:6:31 + 4 MgO + ME – specijalizovano vodotopivo đubrivo za ishranu paradajza kroz sistem kap po kap. Primenjuje se u većem delu vegetacije paradajza u propisanim količinama, koje zavise od fenofaze razvića.

FitoFert HUMISTART je organo mineralno i biostimulativno hranivo u obliku koncentrovane suspenzije sa visokim sadržajem fosfora, huminskih, fulvinskih i amino kiselina, a sadrži i ekstrakt algi i esencijalne mikroelemente. Preparat predstavlja idealno rešenje za proizvodnju rasada, folijarno tretiranje useva u ranoj fazi (povrća nakon presađivanja, kao i voća u vreme cvetanja) ili biljaka u stanju stresa. Mehanizam dejstva ovog đubriva zasnovan je na sinergiji NPK materija i prisutnih biostimulativnih komponenti. Ove organske materije prirodnog porekla stimulišu niz pozitivnih biohemijskih procesa u ćelijama biljaka, pojačavaju asimilaciju hraniva i čine useve vitalnijim i otpornijim na stres i bolesti.

FitoFert Specijal Pepper 11:7:33 + 4 MgO + ME – specijalizovano vo-

FitoFert Humisuper 10:5:10 – idealno rešenje za folijarni tretman u

FitoFert Kristal 24:6:10 + 1 MgO + ME – pogodno kod biljaka sa velikom asimilacijom azota, u fazi intenzivnog rasta. Fitofert Ultra 20:20:20 + 1MgO + ME – karakteriše ga izuzetno dobro rastvaranje, može se koristiti i kod tvrdih voda (visoka pH vrednost vode)

ranim fazama razvića i kod stanja stresa (suša, gradobitne padavine…) C – sekundarna-mikro elementarna đubriva FitoFert Calcium 15 – tečno helatizirano đubrivo, sa dodatkom azotne komponente. Preporučuje se za prvi deo vegetacije. FitoFert Calcium Organo 30 – primenjuje se folijarno. Sadrži maksimalnih 30% helatiziranog kalcijuma. Za razliku od drugih formulacija sa kalcijumom, ova u sebi nema azota, tako da se može primeniti do same berbe plodova, bez ostatka rezidua u plodovima. FitoFert Ferro Organo 6 – namenjen za folijarni tretman u svrhu otklanjanja nedostatka gvožđa. FitoFert Chell 6 – gvožđe u obliku praha, primenjuje se prvenstveno preko sistema za navodnjavanje ili preko zemljišta, a može i folijarno. Može se primeniti gde je vrednost pH zalivnih voda do 7. FitoFert Max 11 – gvožđe u obliku praha, primenjuje se prvenstveno preko sistema za navodnjavanje ili preko zemljišta, a može i folijarno. Može se primeniti gde je vrednost zalivnih voda do pH 9. FitoFert BOR LIQUID 8 je tečno đubrivo namenjeno za folijarni tretman useva sa povećanom asimilacijom bora ili na borom siromašnim zemljištima. Velika efikasnost preparata zasnovana je na specifičnoj sinergiji komponenti u rastvoru. Bor je mikroelement sa mnogobrojnim funkcijama kao što su sinteza vitamina, izgradnja ćelijskog zida, rast polenovih prašnika, asimilacija šećera. Njegov nedostatak može da prouzrokuje mnogobrojne anomalije na usevima, koje se ogledaju u vidu smanjene oplodnosti, truljenja korena korenastih useva, neujednačenim plodovima i slaboj asimilaciji šećera. Ova formulacija se najčešće primenjuje u usevima šećerne repe, soje, suncokreta, vinove loze, voća (jabuka, višnja) i kupusastog povrća (brokoli, kelj, karfiol).

S UP S TR AT

Z A PIKIRANJE

R A S AĐIVANJE

S UP S TR AT

Z A KONTEJNERE S AK S IJE

2 – 7 cm

7 - 12 cm

> 13 cm

2 – 7 cm

7 - 12 cm

> 13 cm

2 – 7 cm

7 – 12 cm

Kulture sa posebnim zahtevima K ULTURE

S A Z AHTE VIMA NI S KIM

V IŠ EGODIŠ NJE

V OĆ NE

KULTURE

Jedinica za putni transport *

↙ FitoFert U ISHRANI POVRĆA / AGROSVET

FitoFert Bor Max 20 – đubrivo sa maksimalnih 20% bora. Primenjuje se kod svih cvetnica folijarno u fazama pre, u toku i posle cvetanja. Može se primeniti i kod ratarskih useva (šećerna repa, suncokret, uljana repica…). FitoFert Mangan 12 – đubrivo na bazi helatnog mangana. Može se koristiti u svim slučajevima deficita i u preventivne svrhe. FitoFert Zink 14 – đubrivo na bazi helatnog zinka. Može se koristiti u svim slučajevima deficita i u preventivne svrhe. Biljke kukuruza pozitivno deluju na tretman ovom formulacijom.

Proizvodnja rasade – za većinu povrtarskih kultura vreme proizvodnje rasade kreće se od 4 do 8 nedelja, i u tom vremenskom periodu biljka ima male potrebe za hranjivim elementima. Sve ono što joj je potrebno za pravilno razviće nakon nicanja do formiranja drugog pravog lista nalazi se u hranjivim supstratima za setvu. Za setvu se preporučuje Terracult TCS TRAY B granulacije 0-7 mm (Terracult TC 4 ili TC 1 Black), sa izbalansiranim pH vredostima i količinom hrane od 1 kg/m3 što je sasvim dovoljna količina za početne faze razvića biljke. Tri nedenje nakon setve većinu povrtarskih biljake je potrebno prepikirati u Terracult TC 5 gra-

nulacije 0-20 mm, koji u sebi sadrži veću količinu hranjivih elemenata do 2 kg/m3 koja biljci pruža potrebne količine neophodnih hranjiva u pomenutoj fazi razvića. Usled čestog zalivanja nekvalitetnom vodom prilikom proizvodnje rasada povrća, dolazi do intezivnog ispiranja hranjivih elemenata iz supstrata u kome se biljka ukorenjava, zato je potrebno da se u toku proizvodnje rasada povrća primenuje program prihrane bilja kroz zalivanje i folijarnu prihranu.

A - Program ishrane rasada povrća i cveća FitoFert kristalnim i tečnim đubrivima Stadijum (fenofaza) Po pojavi prvog pravog lista do kraja proizvodnje rasada

Preparat (zalivanjem)

konc.%

Preparat (folijarno)

konc.%

FF HumiStart (svakih 5 do 7 dana)

0,3

FitoFert HumiStart (svaki 7. dan)

0,5

B - programi ishrane povrća kroz sistem kap po kap sa dodatnom folijarnom prihranom PARADAJZ i PLAVI PATLIDŽAN Preparat (fertigaciono)

grama(ml)/ biljci nedeljno

Preparat (folijarno)

Konc. %

Ukorenjavanje nakon rasađivanja (prvih 10 dana)

FF Kristal 10:40:10 + FF Humistart

2,0 + 1,0

FF HumiStart

0.5

Početak cvetanja do formiranja prvih plodova (od 10- 30 dana)

FF Kristal 10:40:10 + FF Kristal Tomato

0,5 + 1,5

FF BorMax 20 + FF HumiStart (+ AminoFlex *)

0.3 + 0.5 (+ 0.2)

FF Kristal Tomato

3,5

posebno: FF Humisuper

20 l/ha

FF Calcium 15 + FF Humisuper (svaki 7. dan)

0.8 + 0.2

0.5 + 0.5

0.5

Stadijum (fenofaza)

Intezivni rast plodova i otvaranje 5. cvetne grane (30-65 dana)

Pojava pigmentacije plodova i početak berbe (65-100 dana)

FF Kristal Tomato

3,0

FF Calcium 30 Organo + FF Humisuper (svaki 7. dan)

Intezivna berba

FF Kristal 4:10:40

2,5

FF Calcium 30 Organo (svaki 7. dan)

Jednom u toku nedenje u intezivnoj vegetaciji kroz sistem kap po kap pustiti FitoFert CalNit (Kalcijum Nitrat) u količini 0.7 – 1.5 grama/biljci/nedeljno *Primenjuje se u stresnim uslovima (niske temperature, manjak svetlosti, mraz, vremenske nepogode) za razvoj biljke. 53

AGROSVET / FitoFert U ISHRANI POVRĆA ↘

PAPRIKA Preparat (fertigaciono)

grama(ml)/biljci nedeljno

Preparat (folijarno)

Konc. %

FF Kristal 10:40:10 + FF HumiStart

2,0 + 1,0

FF HumiStart

0,5

1,0 + 0,5

FF BorMax 20 ili BM 86 + FF HumiStart (+ AminoFlex *)

posebno: FF HumiSuper

20 l/ha

FF Calcium 15 + FF Humisuper (svaki 7. dan)

0,8 + 0,2

Posle prve berbe tj. drugog dela vegetacije (60 – 100 dana)

FF Kristal Pepper

2,5

FF Calcium Organo 30 (svaki 7. dan)

0,5

Završne faze plodonošenja ( od 100 dana do kraja vegetacije)

FF Kristal Pepper + FF Kristal 24:6:10

2,0 + 1,0

FF Calcium Organo 30 + FF Humisuper (svaki 7.dan)

0,5 + 0,5

Stadijum (fenofaza) Ukorenjavanje nakon rasađivanja (prvih 10 dana)

FF Kristal Pepper + FF Kristal 24:6:10

Nakon ukorenjavanja do cvetanja i prvih plodova (10 – 60 dana)

0,3 + 0,5 (+ 0,2)

Jednom u toku nedenje u intezivnoj vegetaciji kroz sistem kap po kap pustiti FitoFert CalNit (Kalcijum Nitrat) u količini 1.00 – 2.00 grama/biljci/nedeljno *Primenjuje se u stresnim uslovima (niske temperature, manjak svetlosti, mraz, vremenske nepogode) za razvoj biljke.

KRASTAVAC I KORNIŠONI Preparat (fertigaciono)

grama(ml)/biljci nedeljno

Preparat (folijarno)

Konc. %

Ukorenjavanje nakon rasađivanja (prvih 10 dana)

FF Kristal 10:40:10 + FF HumiStart

2,0 + 1,0

FF HumiStart

0,5

Nakon ukorenjavanja do formiranja 8. pravog lista(od 10. do 35. dana)

FF Kristal Melon + FF Kristal 24:6:10

3,0 + 1,0

FF BorMax 20 + FF HumiStart (+ AminoFlex *)

Stadijum (fenofaza)

Intezivni rast i porast plodova do prve berbe (od 36. do 65. dana)

Period punog opterećenja i berbe (od 66. dana do kraja berbe)

FF Kristal Melon + FF Kristal 24:6:10

3,5 + 1,5

posebno: FF HumiSuper

20 l/ha

FF Kristal Melon

5,5

0,3 + 0,5 (+ 0.2)

FF Calcium 15 + FF Humisuper (svakih 5 do 7 dana)

0,8 + 0,2

FF Calcium Organo 30 + FF Humisuper (svaki 7. dan)

0,5 + 0,5

Jednom u toku nedenje u intezivnoj vegetaciji kroz sistem kap po kap pustiti FitoFert CalNit (Kalcijum Nitrat) u količini 1.50 grama/biljci/nedeljno *Primenjuje se u stresnim uslovima (niske temperature, manjak svetlosti, mraz, vremenske nepogode) za razvoj biljke.

↙ FitoFert U ISHRANI POVRĆA / AGROSVET

LUBENICA i DINJA Preparat (fertigaciono)

grama(ml)/biljci nedeljno

Preparat (folijarno)

Konc. %

Ukorenjavanje nakon rasađivanja (prvih 10 dana)

FF Kristal 10:40:10 + FF HumiStart

15,0 + 5,0

FitoFert HumiStart

0,5

Intezivni porast do cvetanja i zametanja prvih plodova (10.-40. dana)

FF Kristal Melon + FF Kristal 24:6:10

15,0 + 10,0

FitoFert BorMax 20 + FF HumiStart (+ AminoFlex *)

FF Kristal Melon + FF Kristal 24:6:10

25,0

Stadijum (fenofaza)

Porast plodova do veličine 70 % (41.-65. dana)

Period punog opterećenja i berbe (61.-105. dana)

+ 5,0

FF Calcium 15 + FF Humisuper (svakih 5 do 7 dana)

0,3 + 0,5 (+ 0.2) 0,8 + 0,2

posebno: FF Humisuper

20 l/ha

FF Kristal Melon + FF Kristal 4:10:40

30,0 + 5,0

FF Calcium Organo 30 + FF Humisuper (svaki 7. dan)

0,5 + 0,5

Preparat (fertigaciono)

grama(ml)/biljci nedeljno

Preparat (folijarno)

Konc. %

FF Kristal 10:40:10 + FF HumiStart

15,0 + 5,0

FF HumiStart

0,5

FF Kristal Melon + FF Kristal 24:6:10

3,0 + 2,0

posebno: FF HumiSuper

20 l/ha

FF Kristal Melon + FF Kristal 4:10:40

4,0 + 0,5

TIKVICA Stadijum (fenofaza) Ukorenjavanje nakon rasađivanja (prvih 10 dana) Intezivni porast do cvetanja i zametanja prvih plodova

Period punog opterećenja i berbe

FF BorMax 20 + FF HumiStart (+ AminoFlex *) FF Calcium Organo 30 + FF Humisuper (svaki 7. dan)

0,3 + 0,5 (+ 0.2) 0,5 + 0,5

Jednom u toku nedenje u intezivnoj vegetaciji kroz sistem kap po kap pustiti FitoFert CalNit (Kalcijum Nitrat) u količini 1.50 grama/biljci/nedeljno SALATA, SPANAĆ, BLITVA, ZAČINSKO BILJE Stadijum (fenofaza) Ukorenjavanje nakon rasađivanja (prvih 10 dana) Od formiranje rozete do sredine vegetacije tj. početka glavičenja

Drugi deo vegetacije do berbe

Preparat (fertigaciono)

kg(l)/ha/fazi

Preparat (folijarno)

Konc. %

FF Kristal 10:40:10 + FF HumiStart

4,0 + 20,0

FF HumiStart

0,5

FF BorMax 20 + FF HumiStart (+ AminoFlex *)

0,3 + 0,5 (+ 0.2)

FF Calcium Organo 30 + FF Humisuper (svaki 7. dan)

0,5 + 0,5

FF Kristal 4:10:40 + FF Kristal 20:20:20

60,0 + 25,0

posebno: FF HumiSuper

20 l/ha

FF Kristal 4:10:40 + FF Kristal 24:6:10

70,0 + 35,0

AGROSVET / FitoFert U ISHRANI POVRĆA ↘

KUPUSNJAČE (kupus, karfiol, bokelj, brokoli, kelj) Stadijum (fenofaza) Ukorenjavanje nakon rasađivanja (prvih 10 dana) Od formiranje rozete do sredine vegetacije tj. početka glavičenja

Drugi deo vegetacije do berbe

Preparat (fertigaciono)

kg(l)/ha/fazi

Preparat (folijarno)

Doza kg (l)/ha

FF Kristal 10:40:10 + FF HumiStart

20,0 + 20,0

FF HumiStart

5,0 (min. 300 l vode/ha)

FF BorMax 20 + FF HumiStart (+ AminoFlex *)

2,0 + 3,0 (+ 2,0) (min. 300 l vode/ha)

FF Calcium Organo 30 + FF Humisuper (svaki 7. dan)

3,0 + 2,0 (min. 300 l vode/ha)

FF Kristal 24:6:10 + FF Kristal 20:20:20

25,0 + 20,0

posebno: FF HumiSuper

20 l/ha

FF Kristal 4:10:40 + FF Kristal 24:6:10

20,0 + 15,0

KROMPIR Stadijum (fenofaza) Do polovine vegetacije tj. zatvaranje redova i jasno izdvojene cvasti

Puno cvetanje

Precvetavanje i nalivanje krtole

Preparat (fertigaciono)

kg(l)/ha/fazi

Preparat (folijarno)

Doza kg (l)/ha

FF Kristal 20:20:20 + FF HumiStart

35,0 + 20,0

FF BorMax 20 + FF HumiStart (ponoviti 2-3 puta)

1,0 + 3,0 (min. 300 l vode/ha)

FF Kristal 20:20:20

65,0

posebno: FF HumiSuper

20 l/ha

FF Calcium 15 + FF Humisuper (na svakih 5-7 dana) (+ AminoFlex *)

3,0 + 2,0 (min. 300 l vode/ha) (+ 2,0)

FF Kristal 24:6:10 + FF Kristal 4:10:40

14,0 + 60,0

FF Calcium Organo 30 (svaki 7. dan)

3,0 (min. 300 l vode/ha)

Preparat (fertigaciono)

kg(l)/ha/fazi

Preparat (folijarno)

Doza kg(l)/ha

FF Kristal 20:20:20 + FF HumiStart

35,0 + 20,0

FF BorMax 20 + FF HumiStart

1,0 + 3,0 (min. 300 l vode/ha)

FF Kristal 4:10:40 + FF Kristal 24:6:10

30,0 + 7,0

FF Humisuper (+ AminoFlex *)

posebno: FF HumiSuper

5,0 (+ 2,0) (min. 300 l vode/ha)

20 l/ha

KRTOLASTO POVRĆE (mrkva, cvekla, celer, ren...) Stadijum (fenofaza) Početak razvoja rozete tj, razvijen 3. list (15-20 dana)

Intezivni rast do vađenja korena

LUKOVIČASTO POVRĆE (crni luk, beli luk, praziluk... ) Stadijum (fenofaza) Početak razvoja rozete tj, razvijen 3. list (15-20 dana)

Intezivni rast do vađenja korena

Preparat (fertigaciono)

kg(l)/ha/fazi

Preparat (folijarno)

Doza kg(l)/ha

FF Kristal 20:20:20 + FF HumiStart

30,0 + 20,0

FF BorMax 20 + FF HumiStart

1,0 + 3,0 (min. 300 l vode/ha)

FF Kristal 4:10:40 + FF Kristal 24:6:10

35,0 + 5.00

posebno: FF HumiSuper

FF Humisuper (+ AminoFlex *)

20 l/ha 56

5,0 (+ 2,0) (min. 300 l vode/ha)

↙ FitoFert U ISHRANI POVRĆA / AGROSVET

C - PREPORUKE FOLIJARNE ISHRANE POVRĆA BEZ PRIMENE FERTIGACIJE SALATA, SPANAĆ, BLITVA, ZAČINSKO BILJE Stadijum (fenofaza)

Preparat (folijarno)

Konc. %

Prilikom rasađivanja

FF HumiStart

0,5

Od formiranog 3.-5. lista do 30 % formirane glavice

FF BorMax 20 + FF HumiStart

0,3 + 0,5

FF Calcium Organo 30 + FF Humisuper

0,5 + 0,5

70 % formirane glavice

70 % formirane glavice do pred berbu

FF Kristal 4:10:40

0,5

Ishranu preko lista ponavljati na svakih 7-10 dana po fenofazama

KUPUSNJAČE (kupus, karfiol, bokelj, brokoli, kelj) Stadijum (fenofaza)

Preparat (folijarno)

Doza kg(l)/ha

Prilikom rasađivanja

FF HumiStart

5,0 (min. 300 l vode/ha)

Od formiranog 3.-5. lista do 30 % formirane glavice

FF BorMax 20 + FF HumiStart

2,0 + 3,0 (min. 300 l vode/ha)

FF Calcium Organo 30 + FF Humisuper

3,0 + 2,0 (min. 300 l vode/ha)

FF Kristal 4:10:40

5,0 (min. 300 l vode/ha)

70 % formirane glavice

70 % formirane glavice do pred berbu

Ishranu preko lista ponavljati na svakih 7-10 dana po fenofazama

KROMPIR Preparat (folijarno)

Doza kg(l)/ha

Posle nicanja

FF HumiStart

5,0 (min. 300 l vode/ha)

Do polovine vegetacije tj. zatvaranje redova i jasno izdvojene cvasti

FF BorMax 20 + FF Humisuper

1,0 + 3,0 (min. 300 l vode/ha)

Puno cvetanje

FF Kristal 20:20:20 + FF Humisuper

3,0 + 2,0 (min. 300 l vode/ha)

Precvetavanje i nalivanje krtole

FF Humisuper + FF Kristal 4:10:40

2,0 + 3,0 (min. 300 l vode/ha)

Stadijum (fenofaza)

Ishranu preko lista ponavljati na svakih 7-10 dana po fenofazama 57

AGROSVET / FitoFert U ISHRANI POVRĆA ↘

LUKOVIČASTO POVRĆE (crni luk, beli luk, praziluk... ) Preparat (folijarno)

Doza kg(l)/ha

FF HumiStart

5,0 (min. 300 l vode/ha)

Do polovine vegetacije tj. koren prečnika 30 %

FF Humisuper + FF Kristal 20:20:20

3,0 + 2,0 (min. 300 l vode/ha)

Intezivni rast do vađenja korena

FF Humisuper + FF Kristal 4:10:40

2,0 + 3,0 (min. 300 l vode/ha)

Stadijum (fenofaza) Posle nicanja do razvoja prva tri prava lista

Ishranu preko lista ponavljati na svakih 7-10 dana po fenofazama KRTOLASTO POVRĆE (mrkva, cvekla, celer, ren...) Preparat (folijarno)

Doza kg(l)/ha

FF HumiStart

5,0 (min. 300 l vode/ha)

FF Humisuper + FF Kristal 20:20:20

3,0 + 2,0 (min. 300 l vode/ha)

FF Calcium Organo 30 + FF BorMax 20

3,0 + 2,0 (min. 300 l vode/ha)

Stadijum (fenofaza) Posle nicanja do razvoja prva tri prava lista

Do polovine vegetacije tj. koren prečnika 30 %

Intezivni rast do vađenja korena

Ishranu preko lista ponavljati na svakih 7-10 dana po fenofazama MAHUNASTO POVRĆE (pasulj, grašak, boranija...) Preparat (folijarno)

Doza kg(l)/ha

Razvijenih prvih par listova do prvog pupoljka

FF HumiStart

5,0 (min. 300 l vode/ha)

Pred cvetanje

FF BorMax 20 + FF Humisuper

1,0 + 3,0 (min. 300 l vode/ha)

Precvetavanje i obrazovanje mahune

FF Calcium Organo 30 + FF Humisuper

3,0 + 2,0 (min. 300 l vode/ha)

Precvetavanje i obrazovanje mahune

FF Humisuper + FF Kristal 4:10:40

2,0 + 3,0 (min. 300 l vode/ha)

Stadijum (fenofaza)

Napomene: Tabele primene su projektovane na osnovu prosečnih potreba pojedinih kultura za hranjivima i na osnovu prosečnog kvaliteta zemljišta i postojećih hraniva u zemljištu. Na karbonatnim i alkalnim zemljištima ili na zemljištima tretiranim alkalnim zalivnim vodama usled nedostatka (inhibicije) gvožđa obavezno vršiti tretiranje prepara-

tom FF Ferro Organo 6 ili FF FeroMax 11, u koncentraciji 0.2%, u dva do tri navrata. Poželjno je da zbog bolje oplodnje prilikom svakog cvetanja tretirati preparatom FF Bor Max 20. Prilikom folijarnih tretmana obavezno proveriti kompatibilnost pesticida i folijarnih đubriva kao i 58

folijarnih đubriva međusobno. Napomene o kompatibilnosti sadrži svako uputstvo za upotrebu FitoFert folijarnih đubriva. U slučajevima stresa izazvanim niskim ili visokim temperaturama, drastičnim temperaturnim kolebanjem, useve višestruko tretirati preparatom FF Humisuper 10:5:10.

2015

↙ ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI / AGROSVET

ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI ↘

ovrće spada u gajene vrste koje su najviše ugrožene od prouzrokovača biljnih bolesti tokom celog svog životnog ciklusa – od setve do berbe i skladištenja. Posebnu teškoću u zaštiti povrtarskih vrsta predstavlja najčešće kratak vegetacioni period, brza rotacija useva, dve potpuno različite sredine za proizvodnju – otvoreni i zatvoreni prostor, način iskorišćavanja pojedinih vrsta, kao i mali broj registrovanih pesticida za primenu u povrću. Iako proizvođači najčešće pribegavaju hemijskim merama zaštite tj. primeni pesticida, uspešnost zaštite useva zavisi od primene brojnih agrotehničkih mera kao što su izbor zemljišta za proizvodnju, setva i gajenje otpornih sorti, upotreba sertifikovanog semena i rasada, plodored, izbalansirano đubrenje, navodnjavanje te regulacija vlažnosti (u zatvorenom prostoru), korišćenje mehaničkih, fizičkih i bioloških mera…

i razvijena oblast istraživanja, kao u svetu tako i kod nas. Stvorene su mnoge otpome i manje osetljive sorte. Tim sortama su spašene određene proizvodnje.

Segment u kome se spajaju zaštita bilja I genetika, odnosno selekcionisanje sorti je izbor otpornih sorti jer je gajenje otpomih sorti je najefikasnija i najekonomičnija mera zaštilte gajenih biljaka i najpogodnija sa gledišta očuvanja životne i radne okoline.

Prouzrokovači truleži korena i prizemnog dela stabla se nalaze u zemljištu i pripadaju različitim vrstama parazitnih gljiva, rodova Phytophthora, Pythium, Rhizoctonia, Sclerotinia. Gljive se održavaju i na semenu, sadnom materijalu i ostacima biljaka u zemljištu. Aktiviraju se u povoljnim uslovima temperature i vlažnosti. Na razvoj gljive i intenzitet napada utiče veći broj faktora od kojih su najznačajniji vlažnost i temperatura. Za većinu gljiva neophodna je kap vode da spora proklija i ostvari infekciju. Zbog toga je zaraza gljivama uvek jačeg intenziteta u uslovima vlažnogi kišovitog vremena.

Otpornost, odnosno osetljivost se ispoljava kao rezultat specifičnog međuodnosa sorte (genotipa) gajene biljke i rase genotipa (parazita). S obzirom da se rasni sastav patogena menja u vremenu i prostoru, a u cilju rešavanja ove problematike, potrebno je izvoditi stalne sortne oglede u svim reonima gajenja određene biljke. Dobar povrtar dominantne sorte, koje poznaje i masovno gaji, svake godine uključuje u proizvodnju u manjem obimu po 2-3 nove sorte radi upoznavanja i uporednog ocenjivanja. Selekcija gajenih biljaka (uključujući i povrće) na otpomost prema najznačajnijim patogenima je stalna

područja, pre svega paradajz, paprika, krastavac, luk, salata, kupus.

No da bi se mere zaštite u potpunosti i adekvatno sprovele što znači da su efikasne, ekonomične i ekotoksikološki povoljne, potrebno je prvo upoznati onog na kome će se one primeniti. Mikoze - Po svom broju, rasprostranjenosti i ekonomskom značaju u proizvodnji povrća, gljive zauzimaju prvo mesto među prouzrokovačima bolesti koje se nazivaju mikoze. Patogene gljive se u nepovoljnim uslovima održavaju u vidu različitih spora (oospora, hlamidospora) ili u obliku gustih i čvrstih tvorevina (sklerocije). Mnoge gljive se održavaju i u samoj biljci domaćinu, najčešće korovima, samoniklim biljkama ili gajenim biljkama u stakleniku gde se povrće proizvodi cele godine.

Poznavanje epidemiologije patogenih gljiva, odnosno načina održavanja i prodora u biljke, optimalnih uslova razvoja, veoma je značajno da bi se preventivnim merama sprečile infekcije. U pregledu ekonomski najznačajnijih bolesti i štetočina povrća, akcenat je dat onim vrstama koje ugrožavaju dominatnte gajene biljke našeg 61

Poleganje rasada, palež klijanaca, trulež semena - Pythium spp. U okviru roda Pythium spp., postoji nekoliko vrsta koje parazitiraju povrće u ranim fazama razvoja. (P. aphanidermatum, P. myriotylum, P. arrhenomanes, P. ultimum i P. debaryanum). Vrsta Pythium aphanidermatum je najčešći prouzrokovač poleganja i propadanja klijanaca. Sve navedene vrste su izraziti polifagni patogeni i pored paradajza napadaju i mnoge druge gajene biljke. Najosetljivije su mlade biljke u fazi klijanja i nicanja, dok su za starije biljke ove gljive praktično bezopasne. Štete su utoliko veće ukoliko spoljni činioci i loš kvalitet semena produžavaju vreme od setve do nicanja biljaka. Češćoj pojavi poleganja rasada doprinose teška i slabo drenirana zemljišta, neuravnotežena ishrana biljaka (višak azota), visoka vlažnost i temperatura, slabo provetravanje, niske temperature posle setve. Simptomi. Zaraženo seme ne klija, truli i raspada se. Tkivo klijanaca je jako osetljivo i na njemu se u početku javljaju vodenaste pege, koje se brzo povećavaju i cela biljka propada. Na izniklim biljkama oboljeva koren ili stablo u prizemnom delu, dobijaju mrku boju i nekrotiraju. Obolele biljke poležu i na njima se javlja beličasta navlaka ili micelija koja se širi i po površini zemlje u vidu paučinaste prevlake. Polegle biljke brzo uginjavaju, a pri većoj vlažnosti i toploti gotovo se istope, odakle inaziv „topljenje rasada”.

AGROSVET / ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI ↘

Mere zaštite. Za suzbijanje ove grupe najvažnije su preventivne mere. Neophodna je dezinfekcija zemljišta bilo hemijskim putem ili toplotom. Od agrotehničkih mera korisno je vršiti drenažu zemljišta, izbegavati teška zemljišta, vršiti provetravanje objekata za proizvodnju rasada, izbegavati preterano đubrenje azotom, sejati ili pikirati biljke kada su povoljni uslovi za njihov brži rast i razvoj. Koristiti plodored jer se tako smanjuje populacija parazita. Preparati na bazi propamokarb-hidrohlorida – Proplant 722SL i fosetil-Al – Fostonic 80 WP su registrovani u našoj zemlji za zaštitu povrtarskih biljaka. Međutim, njihova efikasnost u velikoj meri zavisi od prethodno preduzetih preventivnih mera suzbijanja patogena.

Fuzariozno uvenuće paradajza Fusarium oxysporum f.sp. lycopersici Prouzrokovač fuzarioznog uvenuća paradajza je veoma štetan i destruktivan patogen, koji u povoljnim uslovima može u potpunosti da uništi proizvodnju paradajza. Fusarium oxysporum f.sp lycopersici je specijalizovana forma parazita koja napada samo paradajz. Uslovi sredine koji pogoduju razvoju oboljenja u našoj zemlji su uglavnom vezani za proizvodnju paradajza u zaštićenom prostoru, gde je prisutna visoka temperatura i vlaga vazduha. Simptomi. Ispoljavanje simptoma u značajnoj meri zavisi od vremenskih uslova i virulentnosti patogena. Biljke u polju iznenadno venu dobijajući žutu boju i vidno zaostaju u porastu.

Na uzdužnom preseku prizemnog dela stabla uočava se mrka obojenost sudovnog tkiva, što predstavlja karakterističan simptom uvenuća. Promena boje je jače izražena na nodusima. Donje lišće zaraženih biljaka najpre postaje hlorotično sa prosvetljenim nervima, zatim pokazuje simptome uvelosti, kasnije po obodu nekrotira, suši se i opada. Propadanje čitavih biljaka nastaje kasnije, posle cvetanja i formiranja plodova. Ukoliko je prisutna velika količina vlage u zemljištu, nadzemni deo biljke ne vene, ali pokazuje žućenje i uvijenost. Simptomi fuzarioznog uvenuća veoma su slični simptomima koje prozrokuju gljive iz roda Verticillium, što treba uzeti u obzir pri dijagnostici.

Zeleno uvenuće je oboljenje koja može prouzrokovati ozbiljne gubitke pri gajenju povrtarskih biljaka iz familije Solanaceae. U prodručjima gde se ove biljke dugo gaje, naročito u monokulturi, može doći i do potpunog propadanja useva. Intenzitet uvenuća i gubitak prinosa zavise od nivoa inokuluma u zemljištu, uslova spoljašnje sredine i osetljivosti sortimenta. Patogen ima širok krug domaćina, preko 200 vrsta zeljastih i drvenastih biljaka. Od gajenih, to su vrste iz familije Solanaceae (paprika, paradajz, krompir, plavi patlidžan), Cucurbitaceae (krastavac, dinja, lubenica) i druge. Parazit se u prirodi prenosi površinskom vodom, zaraženim biljnim ostacima i zaraženim semenom.

Mere zaštite. Nedeljno pregledati parcele po “W” obrascu, počevši od sredine sezone do momenta zrenja plodova. Uspešna zaštita se može ostvariti kombinovanjem različitih mera, jer bilo koja pojedinačna mera nije u potpunosti efikasna. Primena višegodišnjeg plodoreda i zdravog semena u velikoj meri smanjuje infekcioni potencijal i gubitak prinosa. Podesiti pH zemljišta na 6,5-7 i koristiti nitratni azot umesto amonijačnog. Zemljište za proizvodnju rasada i gajenje biljaka u zatvorenom prostoru sterilisati termički ili hemijski. Tretmani kombinacijom fungicida Proplant 722SL, Fostonic 80 WP i Funomil doprinosi se smanjenju infektivnog potencijala.

Simptomi. Parazit može da zarazi biljke u svim fazama razvića. Mlade biljke i sejanci mogu veoma brzo propasti neposredno posle ostvarene infekcije, ali mnogo češće se javljaju kasnije zaraze. Prvi simptomi se uočavaju na donjem lišću zaraženih biljaka u vidu blagog uvenuća. Tkivo lišća zahvaćeno uvenućem omekša i obezboji se počev od ivice liske prema njenom središnjem delu. Lišće međutim zadržava zelenu boju, pa se zato i naziva „zeleno” uvenuće. Sa razvojem oboljenja, lišće sve više gubi turgor, suši se i na kraju otpada. Pored lišća, mogu biti zahvaćene pojedine grane pa i cele biljke. Na uzdužnom preseku korena i prizemnog dela stabla može se uočiti nekroza ksilema. Obolelo tkivo je mrko obojeno, čime se jasno razlikuje od okolnog zdravog tkiva. Zaražene biljke imaju skraćene internodije i žbunast izgled. Na paradajzu, su međutim spoljni znaci bolesti nešto drugačiji nego kod opisanih na paprici. Nema pojave uvenuća biljaka, niti se remeti njihov porast. Tek na starijem lišću nastaju hlorotične pege koje potom nekrotiraju. Mrka obojenost sudovnog sistema, uočljiva na uzdušnom preseku prizemnog dela stabla, karakterističan je znak zelenog uvenuća paradajza.

Zeleno (verticiliozno) uvenuće paradajza - Verticillium albo-atrum, Verticillium dahliae 62

Mere zaštite. Primena plodoreda, uklanjanje biljnih ostatatka i

↙ ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI / AGROSVET

korovskih biljaka koje su domaćini patogena, dezinfekcija supstrata pri proizvodnji rasada može pomoći u smanjenju zaraze i gajenje tolerantnih sorti. Povrtarske biljke iz fam. Solanaceae na istoj površini gajiti tek svake pete godine, a u plodosmenu uvoditi pre svega žitarice, kukuruz, soju, šećernu repu, kao i pasulj, boraniju, grašak i kupus. Zemlju za gajenje biljaka u zatvorenom prostoru termički ili hemijski dezinfikovati. U tu svrhu može se primeniti pregrejana vodena para (60 -700C u trajanju od 30 min), sunčeva toplotna energija (solarizacija – prektivanje zemljišta folijom tokom najtoplijih meseci) i dezinficijens na bazi a. m. dazomet. Od fungicida, u svetu se protiv prouzrokovača zelenog uvenuća najčešće koriste sisitemični fungicidi iz grupe benzimidazola koji imaju ograničeno delovanje na parazita jer zaustavljaju razviće gljive samo dok traje delovanje fungicida. Naša preporuka je korišćenje fungicida Funomil u propisanim koncentracijama (0,07 do 0,1%).

Plamenjača paradajza Phytophthora infestans Plamenjača, prouzrokovana gljivom Phytophthora infestans je s obzirom na učestalost pojave i stepen oštećenja lista, stabla i plodova, jedna od najznačajnijih bolesti paradajza. U uslovima umerenog klimata, u godinama sa čestim kišnim periodima praćenim visokom relativnom vlažnošću, štete koje nastaju delovanjem ovog patogena mogu biti i do 100%. Simptomi. Simptomi oboljenja se javljuju na svim nadzemnim delovi-

ma biljke. Na listu se početni znaci bolesti ispoljavaju u vidu bledo zelenih, vodenastih pega koje često počinju da se razvijaju od ivica listova ili lisnih vrhova gde se zadržava voda od kiše ili rose. U uslovima vlažnog vremena pege dobijaju maslinastu boju, pri čemu sa donje strane lista, na ivici pega, nastaje beličasta prevlaka koju čine reproduktivne organe gljive. Tokom perioda visokih temperatura i praćenih sa niskom relativnnom vlažnošću vazduha, pege se suše, a zaraženo lišće propada i otpada sa listova. Na stablu su pege ovalne ili izdužene, u početku vodenaste, a kasnije mrko obojene. Često prstenasto zahvataju stablo ili bočne izdanke, pri čemu delovi biljke iznad pega venu i suše se. Na zelenim plodovima paradajza vidljive su sivozelene, vodenaste pege, koje ubrzo postaju mrke, a tkivo ploda zahvaćeno parazitom je tvrdo. U okviru njih, u vlažnim uslovima dolazi do sporulacije patogena u vidu beličaste prevlake. Nekroza tkiva ploda se brzo širi i za nekoliko dana zahvati ceo plod koji lako opada. Mere zaštite. U cilju što ranijeg uočavanja pojave prvih simptoma oboljenja, potrebno je pregledati usev paradajza jednom nedeljno, tj. 5-10 mesta po parceli po “W” obrascu. Prouzrokovač plamenjače paradajza se suzbija kombinovanjem agrotehničkih i hemijskih mera i gajenjem otpornih sorti. Od agrotehničkih mera uništavanje zaraženih krtola i samoniklih biljaka krompira, upotreba zdravih sertifikovanih krtola semenskog krompira, izbalansirana ishrana NPK hranivima uz dodatak mikroelementa doprinose smanjenju intenzitetu pojave plamenjače. Primena kontaktnih, fungicida nespecifičnog delovanja Funguran-OH, Penncozeb WG, Dithane M45, Balear 720 SC u kombinaciji sa specifičnim sistemičnim ili lokalsistemičnim fungicidima Ridomil Gold MZ 68 WG, Queen, Equation Pro predstavlja osnovnu meru suzbijanja P. infestans. Program zaštite i primene fungicida uglavnom se zasniva na njihovoj preventivnoj primeni. Cilj je da se obezebedi stalno prisustvo 63

depozita fungicida na biljci sve dok postoji opasnost od infekcije. Sve dok se simptomi plamenjače ne pojave na krompiru, nema opasnosti od pojave plamenjače na paradajzu.

Crna pegavost – Alternaria solani Crna pegavost Alternaria solani je veoma rasprostranjeno oboljenje paradajza. U slučaju visokog intenziteta zaraze, listovi prevremeno propadaju, što se u značajnoj meri odražava i na prinos. U godinama kada su klimatski uslovi uslovi povoljni za razvoj oboljenja, troškovi suzbijanja A. solani mogu iznositi i preko 10% ukupnih troškova proizvodnje. Simptomi. A. solani se razvija na svim nadzemnim delovima paradajza. Na starijim biljkama simptomi se prvo pojavljuju na donjem lišću. U početku su pege okrugle, sivomrke boje i sitne (do 2 mm). Kasnije se povećavaju, postaju crne i na njima se ističu zone u vidu koncentričnih krugova, što je specifičan simtom oboljenja. Oko pega na lišću se javlja hloroza u vidu oreola žute boje kao posledica razgradnje hlorofila. Kada se pege uvećavaju i spajaju, često su ograničene većim lisnim nervima. Ponekad, kada se pege spoje, dolazi do propadanja cele lisne površina prouzrokujući uvijenost lista. Ovakvo lišće ne opada, već ostaje na stablu. Na stablu se javljaju pege izduženog, ovalnog oblika, znatno krupnije od pega na listu. U slučaju jake zaraze, mogu da zahvate i celu internodiju i prestenasto da obuhvate stablo, naročito kod mladih biljaka. Pege na plodovima se po pravilu

AGROSVET / ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI ↘

formiraju oko peteljke, crne su boje i sa ugnutim središnjim delom.

Mnogobrojne pege se spajaju, pa se zaraženo lišće uvija, suši i opada.

Mere zaštite. Jednom nedeljno potrebno je pregledati polje u cilju utvrđivanje nivoa zaraze. Uništavanje zaraženih biljnih ostatatka, najmanje dvogodišnji plodored, upotreba sertifikovanog semena i proizvodnja zdravog sadnog materijala predstavljaju osnovne preventivne mere zaštite paradajza. Treba izbegavati prekomerna i česta navodnjavanja koja listove održavaju duže vremena u vlažnom stanju. Takođe, u cilju smanjenja izlaganja bilja ka stresnim situacijama, potrebno je sprovesti adekvatno suzbijanje ostalih patogena i insekata. Primena fungicida je najvažnija mera suzbijanja A. solani. Sa zaštitom treba početi pre pojave bolesti i u ovu svrhu koristiti fungicide sa širokim spektrom delovanja, kao što su Funguran-OH, Penncozeb WG, Balear 720SC, Queen, Sigura.

Mere zaštite. Plodored, uklanjanje biljnih ostataka, dezinfekcija zemljišta i semena, provetravanje biljaka, gajenje biljaka uz naslon i zakidanje zaperaka, pregled useva, predstavljaju značajne preventivne mere u cilju otklanjanja uslova za razvoj gljive. Većina fungicida koji se koriste za suzbijanje plamenjače i crne pegavosti deluje i na prouzrokovača sive pegavosti lista.

Plesnivost lista paradajza - Fulvia fulva

Pepelnica paradajza - Leveillula taurica Pepelnica paradajza značajno smanjenje prinosa paradajza gajenog u zaštićenom prostoru. Prouzrokovač pepelnice je polifagni patogen koji ima širok krug domaćina kao što su paradajz, paprika, krompir i plavi patlidžan, a napada i crni luk. Siva pegavost paradajza - Septoria lycopersici Prouzrokovač oboljenja sive pegavosti paradaza napada pre svega vrste iz fam. Solanaceae (paradajz, plavi patlidžan i krompir), a štete koje može prouzrokovati mogu ići i do 90%prinosa. Simptomi. Simptomi bolesti se prvo ispoljavaju na donjem lišću paradajza. Na licu lista nastaju svetložute, sitne i okrugle pege okružene zonom tkiva mrke boje. U centru pege jasno se uočavaju crne tačkice koje predstavljaju piknide. Oko pega se formira oreol žute boje.

tom početi čim se uoče prvi simptomi oboljenja. U našoj zemljinema registrovanih preparata za suzbijanje pepelnice. U svetu se koriste preparati na bazi sumpora – Microthiol disperss i azoksistrobina - Queen.

Simptomi. Simptomi bolesti se ispoljavaju na starijem lišću paradajza u vidu krupnih hlorotičnih pega. Vremenom, sa napretkom bolesti pege se spajaju a tkivo u okviru pega nekrotira. Na licu i naličju lista obrazuju se beličasta brašnasta prevlaka koju čine sporonosne tvorevine gljive. Mere zaštite. Za razliku od drugih gljiva prouzrokovača pepelnice, micelija ove gljive se razvija u unutrašnjosti biljnog tkiva, što otežava njeno suzbijanje. Nedeljno pregledati parcele po “W” obrascu. Osnovni način suzbijanja prouzrokovača pepelnice je primena fungicida. Međutim, neophodno je sa hemijskom zašti64

Prouzrokovač plesnivosti lista paradajza prouzrokuje značajno smanjenje prinosa paradajza u plastenicima i staklenicima. U našim uslovima se isključivo javlja na paradajzu koji se gaji u zaštićenom prostoru. U uslovima povoljnim za razvoj patogena štete mogu biti veoma velike jer dolazi do masovnog sušenja lišća. Posebno je destruktivan u područjima gde su prisutni vlažni vremenski uslovi tokom dužeg perioda. Simptomi. Simptomi bolesti se prvo ispoljavaju na starijem lišću paradajza. Na stablu i plodu pojava simptoma je retka i bez štetnih posledica. Na licu lista najpre nastaju svetlozelene ili žute pege sa nejasnim ivicama. Na naličju lista u okviru pega dolazi do sporulacije gljive pri čemu se obrazuje gusta, somotasta, sivomrka prevlaka. Zaraženo tkivo potom nekrotira, list se uvija, vene i opada. Mere zaštite. Plodored, uklanjanje biljnih ostataka, dezinfekcija zemljišta i semena, provetravanje objekata gde se gaji paradajz, gajenje biljaka uz naslon i zakidanje zaperaka predstavljaju značajne preventivne mere u cilju otklanjanja uslova za razvoj gljive. Većina fungicida koji

↙ ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI / AGROSVET

se koriste za suzbijanje plamenjače i crne pegavosti deluje i na F. fulva, kao i kombinacija Balear 720 SC + Queen.

Antraknoza plodova paradajza Colletotrichum spp.

dovno provetravati objekte gde se gaje biljke. Izbegavati gustu sadnju i povređivanje korena biljaka u cilju smanjenja zaraze. Primena fungicida predstavlja značajnu meru u suzbijanju patogena. Posebno je značajna njihova primena u fenofazi početka zrenja plodova. Međutim, zbog postojanja latentnih infekcija koje se javljaju i na zelenim plodovima, tretiranja se moraju izvoditi praktično tokom cele sezone. U našoj zemlji nema registrovanih fungicida za suzbijanje prouzrokovača antraknoze plodova paradajza. U svetu se uglavnom primenjuju preparati Balear 720 SC, Penncozeb WG, Queen, Score 250 EC, Sigura i dr.

Antraknoza je u uslovima velike vlažnosti često oboljenje dozrelih plodova paradajza. Ovo je značajno oboljenje paradajza gajenog za indusatrijsku preradu koji duže ostaje u polju. Ukoliko se bolest zanemari, dolazi do značajnog gubitka prinosa i kvaliteta plodova. Simptomi. Karakteristični simptomi oboljenja ispoljavaju se na zrelim plodovima. Infekcija može da se ostvari i na mladim, zelenim plodovima, ali simptomi se ne javljaju sve do njihovog zrenja. Na plodu, kao posledica infekcije, nastaju kružne, neznatno udubljene pege, u prečniku i do 2 cm. Centralni deo pege je obično mrke boje, a kasnije sa njenim sazrevanjem javljaju se i sitne crne tačkaste tvorevina patogena. Površinski sloj napadnutog tkiva ispod pokožice može biti beličast i suv, a centrlni deo tamniji. Napadnuto tkivo često naseljavaju sekundarni mikroorganizmi ubrzavajući proces propadanja ploda. Mere zaštite. Nedeljno pregledati parcele po „W” obrascu, počevši od sredine sezone do momenta zrenja plodova. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored, vršiti uklanjanje biljnih ostataka i korovskih biljaka, dezinfikovati zemljište u lejama za proizvodnju rasada, uzimati seme samo iz nezaraženih plodova, re-

pega. Ona se postepeno širi, 5-10 cm u dužinu, zahvatajući stablo sa svih strana. U okviru pege formira se paperjasta, beličasta micelija. Obolele biljke se povijaju, venu i za kratko vreme izumiru. Tokom razvoja gljiva formira telašca crne boje – sklerocije, najčešće u srži obolelog stabla. Mere zaštite. Mere koje dovode do smanjenja infekcionog potencijala gljive i poboljšavanja uslova uspevanja biljaka imaju veliki značaj u suzbijanju parazita pa tako posebnu pažnju obratiti na prikupljanje i uništavanje biljnih ostataka. Regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u objektima je važna mera sprečavanja pojave bele truleži. Pri proizvodnji rasada obavezno dezinfikovati supstrat – Proplant 722SL. Praktična zaštita paradajza se zasniva na primeni odgovarajućih fungicida pre nego što patogen kolonizira staro i mrtvo bijlno tkivo. U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje prouzrokovača bele truleži. U svetu se u uslovima povoljnim za primarne infekcije koriste fungicidi na bazi boskalida, kao i Switch 67,5 WG.

Bela trulež Sclerotinia sclerotiorum Prouzrokovač bele truleži je kosmopolitski, polifagni patogen, koji parazitira preko 380 biljnih vrsta. Povremeno predstavlja problem pri gajenju povrća u uslovima produženo hladnog vremena i stalne vlažnosti zemljišta. Simptomi. Pri infekciji mladih, tek iziniklih biljaka gljiva prouzrokuje simptome poleganja ili topljenja rasada. Tada se na prizemnom delu stabla sejanaca uočava vodenasta nekrotična pega, koja zahvata nežno tkivo stabla sa svih strana. Slične simptome prouzrokuju i drugi patogeni, tako da lako može doći do pogrešne dijagnoze oboljenja. Na odraslim biljkama, nakon rasađivanja simptomi su vrlo karakterisitčni. Na prizemnom delu stabla u nivou zemljišta, nastaje prostrana vodenasta 65

Trulež biljaka ili „bela noga” Rhizoctonia solani Patogen R. solani predstavlja kompleks i skup vrsta sastavljen od izolata koji se razlikuju po krugu domaćina, patogenosti, odgajivačkim karakteristikama i reakcijama na uslove životne sredine. Mogu se naći širom sveta gde se gaje osetljive biljke domaćini. U povoljnim uslovima za razvoj patogena štete mogu biti

AGROSVET / ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI ↘

veoma velike i ogledaju se u smanjenju prinosa i pogoršanju kvaliteta plodova obolelih biljaka. Simptomi. Parazit prouzrokuje propadanje semena paradajza pre ili nakon klijanja. Na izniklim biljkama izaziva nekrozu i omekšavanje hipokotila, pa mlade biljke brzo polegnu. Polegle biljke postaju smeđe i brzo istrule. Parazit se postepeno i koncentrično prenosi na susedne zdrave biljke, pa se na taj način u leji obrazuju gola mesta. U pikirištu oboljevaju pojedinačne biljke. Karakterističan simptom je mrko obojena nekroza prizemnog dela stabla paradajza. Ona je jasno ograničena od susednog zdravog tkiva. Iznad zaraženog dela stabla na biljkama paradajza formiraju se adventivne žile. Gljiva zaražava lišće paradajza koje je u dodiru sa zemljištem. Širi se kroz peteljku i prouzrokuje rak rane na stablu, a posledica infekcije plodova kroz rane i epidermis su mrke pege. Mere zaštite. Najvažnije su preventivne mere. Neophodna je dezinfekcija zemljišta bilo hemijskim putem ili toplotom. Preporučuje se plodored sa biljkama iz porodice trava. Koristiti dezinfikovano seme. U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje R. solani. U svetu je primena fungicida na bazi iprodiona, prohloraza - Octave i azoksistrobina - Queen, prilikom rasađivanja biljaka se pokazala veoma uspešnom merom zaštite paradajza.

Siva trulež - Botrytis cinerea Prouzrokovač sive truleži se verovatno sreće svuda gde se gaji paradajz i ostalo povrće. Gljiva Botrytis fuckeliana je veoma rasprostranjen i štetan patogen, naročito u umerenim i suptropskim klimatima. Mno-

go je poznatiji konidijski stadijum gljive Botrytis cinerea koji je opisan na mnogim biljnim vrstama. U našoj zemlji, ova gljiva predstavlja problem pri gajenju povrća, a pre svega paradajza u zaštićenom prostoru. Štete najšečće nastaju u objektima u kojima nije pravilno regulisana temperatura i vlažnost vazduha. Tada se ispoljava u veoma štetnim razmerama. Simptomi. Pri infekciji mladih biljaka ova gljiva prouzrokuje simptome poleganja ili topljenja rasada. Tada se na prizemnom delu stabla sejanaca uočava vodenasta nekrotična pega, koja zahvata nežno tkivo stabla sa svih strana. Slične simptome prouzrokuju i drugi patogeni, tako da lako može doći do pogrešne dijagnoze oboljenja. Pojava vodenaste pege na odraslim biljkama dovodi do sušenja gornjih delova biljaka. Karakteristični su simptomi na zelenim plodovima paradajza. Na spojnom mestu ploda i peteljke nastaje vodenasta zona. Tada dolazi i do opadanja plodova. U uslovima obilne vlažnosti vazduha na površini zaraženog tkiva razvija se obilna sivopepeljasta prevlaka koju čine sporonosne tvorevine gljive. Na lišću se pojavljuju vodenaste pege, koje se u uslovima veće vlažnosti brzo šire i nekrotiraju sa razvojem obilne karakteristične sporulacije. Mere zaštite. Regulisanje temperature, vlažnosti vazduha i zemljišta u objektima zaštićenog prostora predstavlja osnovnu meru sprečavanja pojave sive truleži. Tokom prohladnih i oblačnih dana smanjiti zalivanje biljaka i tako sniziti vlažnost vazduha i zemljišta, uz istovremeno intenzivno provetravanje. Obolele plodove redovno odstranjivati. Pri proizvodnji rasada obavezno dezinfikovati supstrat. U zaštiti se koriste preparati Balear 720 SL, Queen, Funomil. Pri primeni fungicida voditi računa o broju tretiranja istim preparatom zbog brzog razvoja rezistentnosti patogena. Zbog toga, neophodno je kombinovati preparate različitog mehanizma delovanja i poštovati preporuke o maksimalnom broju tretiranja u toku gofine istim fungicidom. 66

Plamenjača paprike – Phytophthora capsici Napada još i plavi patlidžan, paradajz, krastavac, lubenice, tikvice i dinje. Simptomi. Zaražava sve delove paprike. Zaraženi klijanci u toplim lejama propadaju. Zaraženo stablo ima tamnozelene i vodenaste pege, koje se kasnije sasuše i postaju mrke. Pege mogu prstenasto savtiti stablo što dovodi do venjenja iznad zahvaćenog mesta. Na listu su sitne nepravilne i okruglaste pege koje se povećavaju, sasuše i imaju bledu boju. Plodovi mogu biti zaraženi kroz peteljku prodiranjem parazita iz stabla. Peteljka propada pre nego što počne trulež stable. Zaraženo tkivo ploda postaje tamnozeleno i vodenasto. Mere zaštite. Zasnivaju se na dobro dreniranom zemljištu, uništavanju korova, obaveznom plodoredu, dezinfekciji semena I supstrata redovnoj hemijskoj zaštiti rasada fungicidima Fostonic 80 WP, Ridomil Gold MZ 68 WG. Plamenjača krastavca – Pseudoperonospora cubensis Prouzrokovač plamenjače napada gotovo sve vrste iz familije Cucurbitaceae, i krastavac, lubenicu, dinju, tikvicu. Simptomi. Najčešće se javljaju na lišću starosti 5 do 15 dana u vidu mozaika svetlo i tamno zelenih zona. Razvojem bolesti pege postaju žute, uglaste, ograničene većim nervima. Zaraženi deo liske se suši, postaje krt, lomi se i raspada. Parazit

↙ ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI / AGROSVET

prezimljava na zaraženim ostavcima ili biljkama u plastenicima. Mere zaštite. Za gajenje krastavca treba koristiti dobro ocedno zemljište, veća rastojanja u redu i između redova radi boljeg provetravanja, obavezan je plodored, a izbegavati sukcesivnu sadnju na istom mestu. Pored gajenja otpornih sorti, obavezna je i mera hemijske zaštite fungicidima Penncozeb WG, Dithane M45, Balear 720 SC, Funguran-OH, Cuprabalu Z Ultra, Fostonic 80 WP, Ridomil Gold Mz 68WG.

Antraknoza lubenica i dinja – Colletotrichum lagenarium Antraknoza napada lubenice, dinje, krastavac, tikve, kornišone.

Pepelnica krastavca – Erysiphae cichoracearum Pepelnica krastavca parazitira veliki broj biljaka, a najveće štete se javljaju na krastavcu, tikvicama i bundevama: Značajnije su štete u zatvorenom prostoru, dok se na otvorenom javljaju kasnije, krajem vegetacije te su i štete manje. Simptomi. Prvi simptomi se uočavaju na naličju lista u vidu brašnaste navlake. U povoljnim uslovima za razvoj gljive brašnaste kolonije se sire i pokrivaju celu lisnu površinu sa lica i naličja. Zaraženo lišće se suši i izumire. Plodovi nisu direktno zaraženi ali usled propadanja lisne površine izloženi su suncu te nastaju ožegotine, prevremeno dozrevanje i slabog su kvaliteta i ukusa. Mere zaštite. Za gajenje krastavca treba koristiti dobro ocedno zemljište uz suzbijanje korova i gajenje otpornih sorti i fungicidima za zaštitu od pepelnice, npr. Systhane 240 E.

Simptomi. Bolest se ispoljava na svim nadzemnim delovima biljke ali najveće štete pričinjava plodu. Na lišću se stvaraju kružme, koncentrične pege mrke boje na kojima se stvara ružičasta prevlaka koja sa razvojem bolesti potamni. U slučaju jačeg napada lišće se potpuno sasuši i izgleda kao sprženo. Slični simptomi su i na stablu u vidu uleglih pega koje mogu da se spoje i prstenuju stablo te dolazi do propadanja vreže iznad tog dela stabla. Zaraženi plodovi pokriveni su mrkim ranama (prečnik 0,5 – 5 cm) koje su udubljene (i do 2 cm). Plod nepravilno raste, i gotovu uvek propada i istrune. Zaraženi plodovi trule i zbog prodiranja saprofita u unutrašnjost ploda kroz ububljene rane. Mere zaštite. Zasnivaju se na poštovanju plodoreda (najmanje 3 godine), setva zdravog i dezinfikovanog semena, gajenje otpornih sorti i tretman kako preventivnim Penncozeb WG, Captan 80 WG, tako i lokalsistemičnim Queen, odnosno sistemičnim fungicidima Plamenjača luka – Peronospora destrucor Najštetnije oboljenje luka na našim prostorima koje osim direktnih šteta u proizvodnji ukoliko se javi u predelu vrata glavice pospešuje se kasnije pojava bakterijske i gljivične truleži usled čega dolazi do truljenja glavica tokom skladištenja. 67

Simptomi. Na biljkama se ispoljavaju sistemični simptomi u vidu svetlozelenog lišća zakržljalih biljka koje se savijaju na dole. Ovi simptomi se javljaju na biljkama koje se razvijaju iz zaraženih glavica. Lokalne zaraze nastaju kao posledica sekundarnih zaraza bledo ovalnim ili izduženim pegama u okviru kojih parazit sporuliše te dobijaju sivoljubičastu boju. Zaraženo lišće vene i izumire. Iz lista se zaraza širi prema vrhu glavice, a često i ka ljuspastim listićima. Mere zaštite. Za setvu ili sadnju koristiti samo zdravo seme odnosno arpadžik uz poštovanje trogodišnjeg plodoreda. Suzbijanje korovskih vrsta i gajenje na osvetljenim, provetrenim i procednim površinama. Redovna zaštita od početka vegetacije fungicidima sa različitim mehanizmima delovanja, od preventivih, Funguran-OH, Dithane M45, Captan 80 WG, Balear 720 SC, do sistemika, Ridomil Gold Mz 68 WG, Fostonic 80 WP i lokalsistemika Queen. Pri tretiranju fungicidima treba dodavati okvašivače radi boljeg prijanjanja na lisnu površinu.

Crna pegavost kupusa – Alternaria brassicae Ovo oboljenje izaziva brojne štete na vrstama iz fam. Brassicaceae – kupus, karfiol, brokoli, kelj, keleraba. Simptomi. Prvi simptomi se javljaju na mladim biljčicama još u rasadniku u vidu sitnih, tamnih pega na stablu klijanca što uzrokuje poleganje. Ukoliko se takve biljke presade ne daju normalan porast niti prinos u odnosu na zdrave biljke. Kod odraslih biljaka javljaju se mrke

AGROSVET / ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI ↘

pege te dolazi do premena boje glavice koja zahvata jedan njen deo ili celu glavicu što značajno smanjuje njen kvalitet I tržišnu vrednost. Mere zaštite. Od mera borbe preporučuje se izbor zdravih izvodnica za seme, uništavanje biljnih ostataka, korovskih vrsta i duži plodored, kao i dezinfekcija semena. Takođe izbegavati gajenje u susedstvu vrsta iz iste familije. Od hemijskih mera tretmani fungicidima Penncozeb WG i Balear 720 SC, Queen daju kvalitetnu preventivnu zaštitu. I kod ovih tretmana koristiti okvašivače.

Plamenjača salate – Bremia lactucae

drugih organizama. Bolesti koje prouzrokuju fitopatogene bakterije na biljkama nazivaju se bakterioze. Bakterije su veoma infektivne i njihova pojava i širenje se teško kontroliše. Veoma lako se šire kapima vode koje se odbijaju od zaraženih biljaka i dospevaju na zdrave, kišom nošenom vetrom ili navodnjavanjem i orošavanjem. Pojedine vrste se najčešće prenose insektima, a skoro sve se prenose zaraženim alatom i rukama. Veoma značajan izvor zaraze je seme i sadni materijal. Zaštita povrća od bakterioza uglavnom se bazira na primeni preventivnih mera. Preventivne mere zaštite povrća od bakterioza podrazumevaju plodored i izbor adekvatne parcele, izbor otpornih ili manje osetljivih sorata, upotreba deklarisanog semena i proizvodnja zdravog rasada, suzbijanje insekata vektora i korovskih biljaka, određivanje momenta setve ili sadnje, adekvatna gustina useva i pravac redova, pravilna nega useva i dr. Od hemijskih mera, kao najsigurnije rešenje je primena fungicida na bazi bakra samostalno ili u kombinaciji sa preparatima na bazi mankozeba.

Simptomi. Ispoljavaju se na svim nadzemnim organima zaraženih biljaka. Prvi simptomi uočavaju se na donjem lišću u vidu sitnih tamnozelenih pega, vlažnog izgleda, oivičenih hlorotičnim oreolom. Tkivo u okviru pega izumire dobijajući tamnomrku do crnu boju, po čemu je bolest i dobila ime. Usled pojave većeg broja pega, list žuti i opada. Tamne, vlažne pege ispoljavaju se i na stablu i peteljkama lista i ploda. U uslovima povećane vlažnosti, na površini ovih pega uočava se bakterijski eksudat. Najkarakterističnije promene nastaju na mladim nesazrelim plodovima. Na površini ploda obrazuju se sitne sjajno-crne pege. Okolno tkivo je neznatno ugnuto i pri zrenju, umesto crvene, dobija žutu boju. Spajanjem pega dolazi do zastoja u porastu okolnog tkiva i deformacije ploda, pa je ugrožen prinos ali i tržišna vrednost plodova.

Plamenjača salate napada salatu kako na otvorenom polju tako i u zatvorenom, a nastavlja razvoj na biljkama u transportu i u skladištu. Simptomi. Kotiledoni i prvi pravi listići mogu biti potpuno zahvaćeni koniidjama gljivce što dovodi do uginuća. Na licu starijeg lišća formiraju se hlorotične uglaste pege oivičene glvanim nervima, koje sa razvojem bolesti postaju žute pa mrko-crvene. Lisni delovi se suše ili zbog veće vlažnosti podležu truljenju. Mere zaštite. Zasnivaju se na preventivnim merama – poštovanju plodoreda, gajenju otpornih sorti, uništavanju biljnih ostataka, dezinfikovanom susptratu, regulisanom zalivanju bez suviška vode i primeni fungicida, preventivnih, Penncozeb WG i sistemika Ridomil Gold MZ 68 WG. Bakterioze - Bakterije su jednoćelijski mikroorganizmi koji koriste izvor energije stvorene od strane

Bakteriozna pegavost lišća i krastavost plodova paradajza – Xanthomonas vesicatoria

Crna pegavost lišća i krastavost plodova paradajza i paprika Pseudomonas syringae pv. tomato Ovo je najrasprostranjenija bakterioza paradajza u našoj zemlji, a naročito je česta na usevu gajenom iz direktne setve. Gubici zavise od faze porasta biljaka u kojoj je ostvarena infekcija i od vremenskih uslova. Značajne štete mogu nastati još u proizvodnji rasada, a takođe i kasnije usled infekcije plodova.

Ovo je jedno od ekonomski najznačajnijih oboljenja paradajza i paprike. Zabeleženo je u svim rejonima rasprostranjenja ovog povrća u svetu. Usled učestale pojave krastavosti plodova ova bolest dobija sve veći značaj u proizvodnji paradajza i u našoj zemlji. Simptomi. Bakterija parazitira sve nadzemne delove biljaka paradajza. Na listu se uočavaju male vlažne ili uljaste pege nepravilnog oblika. Vremenom sredina pege dobija mrku boju a periferni deo ljubičastomrku. Pege se šire i spajaju a obolelo tkivo se lomi i ispada. Na stablu se mogu

↙ ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI / AGROSVET

zapaziti vlažne, tamnozelene pege nepravilnog oblika, koje izazivaju prstenovanje i sušenje vršnog dela stabla. Međutim, kod nas se najčešće uočavaju karakteristični simptomi na plodovima paradajza, usled čije pojave i nastaju najveće štete. Pege na nezrelim plodovima su u početku vrlo sitne i zelenkastomrke. Širenjem pega, obolelo tkivo postaje mrko, a u sredini se uočavaju zrakaste pukotine. Nastale promene se nepravilno razvijaju dobijajući karakterističan izgled krasta, po čemu je bolest i dobila ime. Oboleli plodovi se deformišu, gube tržišnu vrednost, ili potpuno izumiru.

stavlja karakterističan simptom po kome se bolest i zove “rak paradajza”. Mere zaštite. Najbolji efekat zaštite postiže se primenom preventivnih mera kao što su plodored, uklanjanje ostataka obolelih biljaka, dezinfekcija supstrata u objektima za proizvodnju rasada, regulacija temperature i vlažnosti u zaštićenom prostoru, upotreba zdravog i deklarisanog semena, gajenje otpornih genotipova i navodnjavanje natapanjem u brazde.

Bakterijska palež krastavca, lubenica, dinja – Pseudomonas syringae pv. lachrymans Bakteriozna uvelost i rak paradajza - Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis Ova bakterioza predstavlja ozbiljan problem u toplijim predelima sa dosta padavina. Može oboleti paradajz na polju i u zaštićenom prostoru, tokom celog vegetacionog perioda, pri čemu dolazi do izumiranja biljaka i pogoršanja kvaliteta plodova. Poslednjih godina zabeležene značajne štete i u našim proizvodnim područjima. Simptomi. Uvelost pojedinih delova stabla i liski, a vremenom i čitave biljke, nastaje kao posledica prisustva i širenja bakterija sudovnim sistemom. Osim toga, može se uočiti i pegavost lišća, a jedan od karakterističnih simptoma na plodovima su mrke pege okružene beličastim oreolom, koje zbog sličnosti nose naziv “ptičije oko”. Po stablu, grančicama, peteljkama lista i ploda pojavljuju se pege, u okviru kojih tkivo puca, pretvarajući se u rane, što takođe pred-

Na listovima se, na početku rasta pojavljuju uglaste, vodenaste pege koje se vremenom osuše, a tkivo ispada. Na donjoj strani pega, tokom vlažnog vremena pojavljuje se bakterijski eksudat. Slično pegama na listu, javljaju se pege i na stablu, odnosno plodovima iz kojih se izlučuje eksudat koji kada se osuši formira kapljice boje ćilibara. Glavni symptom na plodovima su okrugle uljane pege, a kora je ispucala. Mere zaštite. Pre svega agrotehničke mera kao uklanjanje i uništavanje zaraženih biljnih ostataka, široki plodored, setva sertifikovanog semena, navodnjavanje kapanjem, upotreba biostimulatora - FF Humistart, FF Aminoflex, bakarnog folijarnog đubriva – Talocuper. Bakterijska plamenjača kupusnjača - Xanthomonas campestris Biljka može biti zaražena u svim fazama razvoja. Ukoliko su zaražene mlade biljke, one propadaju. Na starijim biljkama na listovima se uo69

čavaju žuto-smeđe pege, a nervi pocrne. Tkivo između lisne nervature ima izgled pergamenta. Na poprečnom preseku korena , vidi se tamno obojeno sporovodno tkivo. Mere zaštite. Plodored od najmanje 4 do 5 godina, izbor i gajenje tolerantnih sorti, setva sertifikovanog semena jer se bolest prenosi semenom, izbalansirano đubrenje kalijumom, uklanjanje i uništavanje zaraženih biljnih ostataka, kao i mere zaštite fungicidima u sklopu redovne zaštite od prouzrokovača plamenjače i drugih oboljenja.

Bakterijska plamenjača pasulja Xanthomonas campestris pv. phaseoli Na licu listova javljaju se svetlozelene nekrotične pege, dok se na mahunama javljaju ulegnute okrugle masne pege, a zrna su pegava masno-smeđe boje. Mere zaštite. Agrotehničke mere kao što je plodored, setva sertifikovanog semena, uklanjanje i uništavanje zaraženih biljnih ostataka, tretman fungicidima na bazi bakra – Funguran OH u kombinaciji sa fungicidima na bazi mankozeba – Penncozeb WG, Dithane M45 Viroze - Virusi prestavljaju posebnu grupu patogena koji nanose značajne štete povrtarskim biljkama prouzrokujući viroze. Virusi su vrlo rasprostranjeni i svojim štetnim dejstvom smanjuju prinos i kvalitet povrtarskih biljaka. Među njima su i oni koji nanose značajne ekonomske štete, kao što su virus mozaika krastavca na paprici, virus mozaika duvana na paradajzu i drugi. U proizvodnji ovih biljaka mogu potpuno uništiti prinos ili ga smanjiti od 5-80%.

AGROSVET / ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI ↘

U povrtarskoj proizvodnji virusi se najčešće prenose vektorima (biljne vaši, cikade, nematode, parazitne cvetnice), mehanički, semenom, i zaraženim biljnim ostacima u zemljištu. Specifičnost virusnih infekcija povrtarskih biljaka je u tome što se one ne mogu sprečiti hemijskim metodama, koje se najčešće i sa uspehom primenjuju protiv drugih parazita već je potrebno suzbijati vektore tj. prenosioce. U zaštiti od virsnih oboljenja, generalno treba primeniti određene preventivne postupke kao: • Za proizvodnju rasada koristiti isključivo dezinfikovano seme. • Seme sejati u nezaraženi supstrat, što znači da isti treba dezinfikovati vodenom parom, ako je uzet iz prošlogodišnjih leja ili koristiti gotove supstrate Terracult • Pribor, alat, ramove leja i stakla dezinfikovati 10% rastvorom natrijum-trifosfata (Na3PO4). • U toku nege rasada ne pušiti. • Obolele biljke rasada počupati, ukloniti iz objekta i spaliti, a ruke oprati temeljno sapunom. • Poštovati plodored i nikako ne sejati jednu iza druge vrste iz iste familije

kod kojih se vrši presađivanje, pinciranje, zakidanje vrha stabla i sukcesivna berba plodova. Nisu retki usevi sa 100% zaraženim biljkama. Prinos obolelih biljaka može biti umanjen preko 50% uz značajno pogoršanje kvaliteta plodova. Virus mozaika duvana infektivan je za više stotina biljaka iz oko 30 porodica. Ekonomski je veoma značajan u proizvodnji biljaka iz porodice Solanaceae, među kojima su duvan, paradajz, paprika i druge. Kod ovog virusa utvrđeno je više sojeva. Virus mozaika paradajza smatra se posebnim virusom. Prema nekim podacima broj biljaka zaraženih ovim virusom može biti i do 60%.

Mere zaštite. Osnovna mera zaštite je suzbijanje vektora virusa – biljnih vaši kao i korovskih biljaka u blizini gajenog useva jer na njima deo svog životnog ciklusa provedu vektori. Virus mozaika krastavca na paradajzu - Cucumber mosaic virus Broj obolelih biljaka paradajza ovim virusom retko prelazi 15%. Međutim, rast i razviće obolelih biljaka u toj meri su poremećeni da ne daju nikakav rod ako su zaražene početkom cvetanja.

Simptomi. Promene koje na biljkama paradajza izazivaju ovi virusi zavise od soja virusa, sorte paradajza, starosti biljaka i klimatskih uslova. Na mladim biljkama nastaje mozaik, a listovi postaju duži i šiljati. Na starijim biljkama se pojavljuje mozaik bez deformacija liski. Promene su izraženije leti kada je viša temperatura i ima dovoljno svetlosti. Obolele biljke mnogih sorti sa starošću se prividno opravljaju, ali su i dalje zaražene i daju umanjeni rod. Pojava nekroze u vidu nekrotičnih crtica i pega može se uočiti na stablu, listu i plodovima.

Simptomi. Na paradajzu ovaj virus prouzrokuje veoma teške patološke promene. Prvi simptomi se ispoljavaju u vidu blagog šarenila koje sa razvojem bolesti postaje sve upadljivije. Razvijeni izdanci podležu dubokim morfološkim promenama dobijajući končast izgled poznat kao „nitavost paradajza”. Obolele biljke zaostaju u porastu, kržljave su a kolenca su im često zbijena. Virulenti sojevi izazivaju nekrozu duž lisnih nerava, crtičaste nekrotične pege duž stabla i plodova. Ponekad dolazi do izumiranja lastara. U združenoj zarazi sa virusom mozaika duvana prouzrokuje sterilnost cvetova. Formirani plodovi su sitniji čvrsti, slabog kvaliteta.

Virus mozaika krastavca Cucumber mosaic virus

Virus bronzavosti paradajza Tomato spotted wilt virus

Virus mozaika krastavca je široko rasprostranjen virus, patogen velikog broja povrtarskih biljaka ali primarno zahvata sve gajene vrste iz fam. Cucurbitaceae. Lišće zaraženih biljaka je mozaično, ponekad naborano, a ivice listova se uvijaju. Čest simptom je i skraćivanje internodija.

Virus bronzavosti paradajza se javlja na paradajzu gajenom u staklenicima, plastenicima i na otvorenom polju. Poslednjih godina značajno je njegovo prisustvo u zatvorenom prostoru. Spada u grupu veoma štetnih virusa za proizvodnju paradajza. Broj domaćina ovog virusa veoma je širok i čini oko 166 biljnih vrsta.

• Redovno suzbijanje insekata, vektora virusa i uništavanje korova kao prelaznih domaćina • Gajenje sorti i hibrida tolerantnih ili otpornih na vodeće viruse Za viruse važi i da se pojedini virusi javljaju na nekoliko različitih biljnih vrsta, a identifikacija pojedinačnog oboljenja se može izvršiti samo Elisa testom. Virus mozaika duvana na paradajzu i paprici - Tobacco mosic virus Virus mozaika duvana i virus mozaika paradajza su najrasprostranjeniji i najznačajniji virusi na paradajzu i spadaju među najznačajnije patogene ove vrste povrća. Naročito se javljaju na osetljivim, visokim i indeterminantnim sortama paradajza,

↙ ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI / AGROSVET

Osim na paradajzu razvija se na paprici, plavom patlidžanu, duvanu, pasulju, grašku, salati i spanaću. Virus ometa zametanje plodova, a zametnuti plodovi ostaju nerazvijeni i slabog kvaliteta. Izaziva izumiranje grančica i rano propadanje biljaka. Simptomi. Simtomi oboljenja koje ovaj virus prouzrokuje na paradajzu u zavisnosti su od varijeteta i starosti biljaka. Početni simptom oboljenja je zadebljanje nerava na mladom lišću na kome se mogu javiti i nekrotične prstenaste pege. Mlado zaraženo lišće uvija se naniže ili naviše i postaje krto. Stablo se savija i skraćuje. Biljka dobija žbunast izgled, sa simtomima uvenuća vrha biljke. Tipičan simptom bolesti je bronzasta boja koja se prvo javlja na osnovi naličja lista a zatim se širi po čitavoj liski. Na plodovima nastaju žuta, bledocrvena a ponekad i bela zona, oivičena koncentričnim prstenovima, koji u zavisnosti od soja mogu biti i nekrotični. Virus crtičastog mozaika krompira na paradajzu - Potato virus Y Ovaj virus je opšte rasprostranjen na paradajzu kako u zaštićenom prostoru, tako i na otvorenom polju. U proizvodnji paradajza nanosi značajne štete, kako u pogledu smanjenja prinosa, tako i u kvalitetu plodova. Među povrtarskim biljkama pored paradajza, napada krompir i papriku. Domaćini ovog virusa su i neke korovske vrste. Simptomi. Na paradajzu ovaj virus prouzrokuje različite simptome u zavisnosti od virulentnosti soja, sorte paradajza, starosti biljaka kao i drugih faktora. Blagi sojevi virusa izazivaju hlorozu nerava, neupadljivi mozaik na lišću. Kod većine zaraženih između lisnih nerava nastaju hlorotične pege. Zaražene biljke su manje rodne. Virulentni sojevi prouzrokuju nekrozu naročito na vršnom lišću, kada dolazi do sporijeg razvoja biljaka i deformisanosti plodova. Biljke su slabo razvijene, plodovi su nepravilni, sa mrkim, ugnutim nekrotičnim pegama. Virus se prenosi semenom, sokom zaraženih biljaka i vašima. Prenošenje vašima

je najznačajnije. Vaši unose virus u svoje telo za 5-30 minuta, a njihova infektivnost traje do 24 časa. Pored gore navedenih, u najznačajnijim povrtarskim usevima javljaju se i Virus žute patuljavosti luka (OYDV), Virus mozaika karfiola, Mozaični virus kupusnjača, Virus žutice kelerabe i repe… Fitoplazmoze - Još uvek su predmet intenzivnih proučavanja, ali se zna da ih ima veći broj različitih vrsta i da pojedine imaju širok krug domaćina. Najčešće su prisutne u elementima sudovnog sistema biljaka, uglavnom u floemu, gde dospevaju pomoću insekata koji ih nose u svom organizmu i ishranom šire sa zaraženih na zdrave biljke. Najpoznatiji prenosioci fitoplazmi su cikade.

zakržljavaju i ostaju sterilni. Formirani plodovi zaostaju u porastu, postaju čvrsti i suvi, a promena boje se odvija usporeno u poređenju sa zdravim. Može doći do nekroze centralnog dela ploda i semenjače. Ranij e formirano lišće dobija zelenožutu boju, dok mlađi listovi sve više žute i ostaju sitniji, često ivicama povijenim na gore. Biljka, a naročito vršni delovi, zaostaje u porastu, žuti i prerano izumire. Vrhovi paradajza mogu umesto žute dobiti crvenkastu boju usled viška antocijana.

U zaštiti od fitoplazmoza prevashodno treba voditi računa o nezi useva, suzbijati insekte i korove koji mogu da posluže kao rezervoar infekcije. Žuto uvenuće paradajza Fitoplazma Stolbur Stolbur fitoplazma uglavnom zaražava biljke iz familije Solanaceae, ali su ekonomski najznažajniji domaćini krompir, paradajz, paprika i plavi patlidžan. Ova bolest je karakteristična za biljke gajene na polju. Uočeno je da se bolest ispoljava ciklično. Takva pojava je u vezi sa porastom populacije insekata – glavnih prenosilaca patogena. Viši intenzitet zaraze nastaje u godinama sa suvim i toplim letom. Takvi uslovi spoljne sredine stimulišu kretanje cikada i primoravaju ih da se umesto na korovskim biljkama hrane na gajenim prenoseći zarazu. Jedan od značajnih izvora infekcije su zaražene biljke poponca. Smatra se da se patogen ne prenosi semenom gajenih biljaka. Simptomi. Zaražene biljke ispoljavaju lokalne promene uglavnom na cvetu, ili sistemične simptome u vidu žutila i uvelosti. Intenzitet simptoma može da varira u zavisnosti od patogena, vrste i osetljivosti domaćina i od uslova spoljne sredine. Na obolelim biljkama cvetovi zauzimaju uspravan položaj i dobijaju zelenu boju. Peteljka zadebljava, cvetovi 71

Žuto venuće paprika – Phytoplasma solani Osnovni symptom ovog oboljenja je žućenje svih delova biljke. Biljke prestaju sa rastom, izostaje cvetanje pa nema ni roda. Žutilo se prvo javljana gornjem lišću I spušta seka donjim listovima pri čemu lisni nervi zadržavaju zelenu boju pa je prvi utisak da je u pitanju nedostatak gvožđa. Listovi se uvijaju ka unutrašnjem delu. Mere zaštite. Setva ili sadnja tolerantnih sorata i hibrida, kao i uklanjanje i uništavanje zaraženih biljnih ostataka, te suzbijanje štetnih insekata (vaši i dr.), vektora oboljenja. Generalno, zaštita povrtarskog bilja od prouzrokovača biljnih bolesti zasniva se na preventivnim merama koje su širokog dijapazona – uklanjanje i uništavanje biljnih ostataka, suzbijanje korova, plodored, zdravo, dezinfikovano seme, dezinfikovan supstrat, gajenje manje osetljivih hibrida i sorti, optimalna ishrana, i na kraju, primena fungicida.

PROVEREN RECEPT ZA KUKURUZ

tEmEljno i ciljano na vaši.

Efikasan jEdinstvEn održiv ekonomičan

tEppEki u jabuci Najprikladnije vreme obavljanja tretmana je pre cvetanja - naročito za suzbijanje jabukine pepeljaste vaši (kao redovna mera koristi se u Južnom Tirolu) - kada je populacija vaši mala, a lisna masa još nije oštećena. Zdrava lisna masa značajno utiče na efikasno sistemično i translaminarno kretanje unutar biljke kao i dugotrajno delovanje omogućava zaštitu od biljnih vaši tokom celog perioda cvetanja. Predatorski insekti normalno se razvijaju i doprinose boljoj kontroli vaši. Primena insekticida Teppeki pre cvetanja, osigurava zaštitu tokom celog perioda cvetanja, tako da dolazi do vrlo sporog množenja vaši nakon cvetanja - zaštita protiv vaši preko cele vegetacije time je olakšana. Teppeki se može uspešno koristiti i iza cvetanja. Preporuka: upotrebiti najviše dva puta za redom i najviše tri puta u sezoni. Doza: 140 g/ha. Glavne (ciljane) vaši: jabukina pepeljasta vaš (Dysaphis plantaginea), kruškina pepeljasta vaš (Dysaphis pyri), jabukina zelena vaš (Aphis pomi), bitno smanjuje populaciju jabukine krvave vaši (Eriosoma lanigerum) i izuzetno se nadopunjuje u programu sa drugim aficidima (npr. triametoksam).Karenca za primenu u jabuci je 21 dan.

tEppEki u kruški Teppeki u zemljama EU pokazuje vrlo dobro delovanje na kruškinu buvu (Psylla pyri). Optimalna primena je u vreme faze žutih jaja kruškine buve, te u isto vreme odlično suzbija i vaši Dysaphis spp.. Druga generacija kruškine buve, suzbija se preparatom na bazi abamektina.

Teppeki u povrću U zemljama EU, Teppeki se upotrebljava i u većini povrtarskih kultura (paradajz, paprika, krastavac, krompir...) za suzbijanje bele leptiraste vaši (Trialeurodes vaporariorum/ Bemisia Tabaci) preko sistema kap po kap. Teppeki se u dozi od 200 g/ha preko tla upotrebljava rano iza rasađivanja (od kada se biljke ukorene, do najkasnije 2 do 3 nedelje nakon rasađivanja); prema potrebi Irigaciono preko tla Folijarno ponoviti tretman posle 1-2 nedelje; u slučaju dve aplikacije preko sistema za navodnjavanje moguća Suzbijanje bele leptiraste vaši Suzbijanje lisnih vaši je i treća upotreba insekticida Teppeki - folijarno - ali pod uslovom, da je toj primeni prethodio insekticid za suzbijanje bele leptiraste vaši sa drugim mehanizmom delovanja. Karenca za papriku i paradajz je 3 dana.

tEppEki u brEskvi U EU, Teppeki je nepogrešiv u suzbijanju vaši u breskvi. Glavni cilj je subijanje zelene breskvine vaši (Myzus persicae) za koju je poslednjih godina ustanovljena otpornost na neonikotinoide u skoro svim testiranim regionima u EU. Najbolje je upotrebiti ga pre cvetanja (prvi tretman) iako vaši nisu još ni prisutne. Teppeki upotrebiti najviše 2 puta u sezoni. Upotreba preparata Teppeki ne preporučuje se u blok primeni. Preporučena doza: 120-140 g/ha.

nca karE 3 dana

Teppeki® proizvodi

pozovitE naš tim: vladimir vasojević dipl.inž. mirko radović dipl.inž. tim lider centralno-zapadna srbija 063 364 857 069 670 455

rade pločić dipl.inž. Centralno-južna Srbija 062 335 253

Slavoljub Birvalski dipl.inž. Bojan Stanojković dipl.inž. vojvodina-sever vojvodina-jug 060 8601 693 063 364 855

distributer za srbiju

belchim crop protection srb d.o.o. vojvode stepe 78, 11000 beograd, srbija www. belchim.rs

agromarket Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac tel: 034 308 000; fax: 034 308 016

↙ ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE / AGROSVET

ZAŠTITA OD ŠTETOČINA ŠTETNI INSEKTI I GRINJE ↘

ekada su se za suzbijanje štetnih insekata koristili insekticidi koji su imali širok spektar delovanja i dugu perzistentnost u polju. Takvi insekticidi su uglavnom povučeni iz upotrebe. Danas su u upotrebi insekticidi koji imaju specifičan način delovanja i svoju efikasnost ispoljavalju samo u određenom stadijuma razvoja insekata ili u kratkom vremenskom periodu. Sadašnji pristup primene insekticida mora da uključuje i pregled gajene biljke na prisustvo insekta i njegovih prirodnih neprijatelja, odnosno primeniti insekticide samo onda kada je brojnost štetnih insekata iznad ekonomskog praga štetnosti. Pragovi ekonomske štetnosti su definisani tako da spreče gubitak prinosa nastao usled ishrane štetočina. Proizvođači sami biraju mere suzbijanja štetnih insekata, a one uključuju primenu agrotehničkih, bioloških, fizičkih i hemijskih mera. Agrotehničke mere suzbijanja insekata. Grinje i biljne vaši se na otvorenom polju naseljavaju prvo na rubnim delovima parcela, do puteva i livada. U zatvorenom prostoru prva pojava je obično do ulaza u objekte. Ukoliko je prisustvo ovih štetnih organizama ograničeno na manje površine u okviru parcele (oaze) suzbijanje se može izvesti samo u tim delovima. Generalno, upotreba insekatskih mreža na ulazima u objekte može u velikoj meri da eliminiše pojavu grinja i biljnih vašiju; ukoliko je nakon berbe uočeno prisustvo grinja i biljnih vaši na paradajzu potrebno je uništiti biljne ostatke (kompostiranjem ili na neki drugi način); ako je neki deo useva napadnut grinjama i vašima treba voditi računa da se ne prenesu dalje odećom i obućom radnika; takođe gusenice i lutke leptira obično prezime u zemljištu te se dubokim oranjem lutke se unose na veću dubinu iz koje odrasli insekti ne mogu da izađu iz zemljišta. Biljne vaši se javljaju na povrću hraneći se velikim brojem biljaka

i nanoseći i direktne i indirektne štete. Zbog svog načina ishrane - sisanjem biljnih sokova, one prenose biljne viruse. Biljne vaši najvećim delom prenose neperzistentne viruse koji se inače lako prenose i mehaničkim putem. Pri intenzivnom napadu vaši smanjuju vitalnost biljke i dovode do pojave medne rose. Smatra se da 70% biljnog soka vaši izluče kao mednu rosu. Ova izlučevina ima visok sadržaj šećera i lepljiva je. List sa mednom rosom naseljavaju gljive čađavice u vidu prevlake, mrko je obojen i zbog toga ima manju asimilaciju. Napadnuto lišće brže stari, plodovi su manji, biljke zaostaju u rastu i kržljave, a vegetacija se skraćuje. Zbog toga je pojava medne rose nepoželjna. Čest simptom ishrane vaši je deformacija lista u vidu kovrdžavosti.

Zelena breskvina vaš – Myzus persicae Vrlo je rasprostranjena štetočina i javlja se na velikom broju biljaka. Kada su vaši u velikoj brojnosti tada nanose direktne štete isisavanjem biljnih sokova. Usled obilne ishrane dolazi do pojave medne rose na kojima se razvija čađavica. Indirektne štete su značajnije jer vaš prenosi brojne biljne viruse. Ova vaš je efikasan vektor preko 100 biljnih virusa. Izgled. Odrasle beskrilne vaši su zelene, žute ili crvene boje duge oko 2 mm. Krilate vaši su sa tamno mrkom glavom i grudima dok im je trbuh zelen sa tamnim poprečni m prugama. Vrsta prezimljava u jajetu svetlo crne boje uglavnom na bre75

skvi, ređe na trešnji, mareli i šljivi. U proleće se na breskvi razvije nekoliko generacija beskrilnih vaši. Krilate vaši se javljaju maju i tada preleću na paradajz i brojne druge biljke i naseljavaju ih. U zaštićenom prostoru vaš se razvija u kontinuitetu i bez polaganja jaja. Mere zaštite. Zelena breskvina vaš se mora suzbijati permanentnim korišćenjem insekticida tzv. aficida sa različitim mehanizmima delovanja da ne bi došlo do pojave rezistentnosti. Kombinovanjem insekticida kao Lannate 90, Reldan 22EC, Cythrin 250 EC, Afinex 20 SP, Actara 25 EC, te novih aktivnih materija kao što je flonikamid – Teppeki 500 WG, može se uspešno rešiti problem zelene breskvine vaši.

Bela leptirasta vaš Trialeurodes vaporariorum Bela leptirasta vaš je kosmopolitska vrsta koja se hrani na velikom broju gajenih i korovskih biljaka. Najštetnija je na paradajzu i krastavcima. Izgled. Odrasla vaš je krilata, bele boje, dugačka oko 2 mm. Jaja su svetlo žute boje i pre piljenja dobijaju sivu boju. Sveže ispiljene larve su pokretne, sitne i teško uočljive golim okom. One se fiksiraju za biljku i tu provedu celo razviće. Svi razvojni stadijumi bele leptiraste vaši se nalaze na naličju listova. Odrasle krilate jedinke se uvek masovno nalaze na vršnim listovima gde polažu jaja, dok se larve i lutke hrane na donjim listovima. U zaštićenom prostoru

AGROSVET / ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE ↘

insekt se razvija tokom cele godine. Kada otopli insekt se razvija i u polju sve do zime. Ženke polažu do 100 jaja i mogu se pariti odmah po ekloziji. U stakleniku jedna generacija završi razviće za tri do četiri nedelje, tako da se godišnje može razviti 1012 generacija. Simptomi. Štete nanose larve i odrasli sisanjem biljnih sokova čime slabe biljku. Tipičan simptom ishrane ove štetočine je medna rosa na plodovima i listovima, na koju se kasnije nastanjuju gljive čađavice. Ova štetočina može značajno smanjiti prinos paradajza. Vaš ubada stilet u list i iz floema isisava sokove i tako iscrpljuje biljku. Kao posledica prekomerne ishrane biljni sok se iz vaši prosipa po listovima biljaka i tu se javlja medna rosa koja dodatno šteti biljkama. Treća manifestacija štetnosti adulta ove vaši je mogućnost prenošenja više biljnih virusa. Mere zaštite. U zaštiti od bele leptirasta vaši se moraju koristiti insekticidi sa različitim mehanizmima delovanja kako bi se s jedne strane pojačala efikasnost, a s druge ne razvije rezistentnost. Kombinovanjem insekticida iz grupe piretroida, Cythrin 250 EC, zatim neonikotinoida – Afinex 20 SP, Actara 25 EC, zatim piriproksifena Prince, pimetrozina – Chess 50 WG, kao i novih aktivnih materija kao što je flonikamid – Teppeki 500 WG, odnosno spirotetramata Movento 100 SC, moguće je svesti pojavu i štete od bele leptiraste vaši na minimum. Takođe insekticid Teppeki se može primeniti i preko sistema za zalivanje (kap po kap). Primer: Ako je potrošnja vode u sistemu 5 litra u minuti onda bi zalivanje do optimalne vlažnosti trebalo da traje 80 minuta. Potrošnja vode je 400 litra pa to delimo na 4 ciklusa zalivanja od po 20 minuta i 100 litra vode po ciklusu. Prvih 40 – 45 minuta pustiti samo vodu, a potom 20 minuta Teppeki 200 g i na kraju 15-20 minuta ispiranje sistema.

Leptirasta vaš duvana Bemisia tabaci Vrlo je slična beloj leptirastoj vaši i kod ove štetočine svi razvojni stadijumi se nalaze na naličju listova gde sišu biljne sokove i slabe biljku. Višak nesvarenih biljnih sokova se iz tela vaši preliva na listove te se tu razviju čađavice. Indirektne štete nastaju usled prenošenja preko 60 biljnih virusa koji su u proizvodnji paradajza vrlo štetni. Ova vrsta je razvila rezistentnost na brojne insekticide te je njeno suzbijanje otežano. Mere zaštite. Za praćenje pojave i leta ove štetočine koriste se žute lepljive ploče. Hemijska zaštita insekticidima se temelji na kombinovanju insekticida različitih grupa i mehanizama delovanja te treba primenjivati insekticide pomenute u zaštiti od M. persicae.

Kalifornijski trips Frankliniella occidentalis Kod nas je kalifornijski trips prisutan preko 20 godina. Najveće štete nanosi na plodovima paprike, krastavca dok su štete na paradajz sporadične. Pored direktnih šteta ova vrsta prenosi i vrlo štetan virus bronzavosti paradajza. 76

Izgled. Kalifornijski trips je sitan insekt, dužine 1,5 mm, sa krilima na kojima su rese. Boja odraslih varira od žute do tamno mrke. Larve su još sitnije od imaga, svetlije boje. Tokom godine može razviti 15 generacija. U staklenicima napad tripsa počinje već u februaru, dok se na otvorenom polju u većem broju javljaju tokom leta. Larve i odrasli tripsi se hrane sisajući sokove sa naličja lista. Usled ove ishrane javljaju se beličaste pege koje se spajaju zahvatajući čitavu površinu lista koji se potom suše. Tripsi se takođe hrane i u pupoljcima i cvetovima gde takođe nanose velike štete. Njihova ishrana pogotovu na mladim plodovima je vrlo štetna jer dovodi do deformiteta. Mere zaštite. Pri proizvodnji u zatvorenom prostoru postavljaju se plave lepljive ploče radi utvrđivanja i praćenja pojave tripsa. Ploče moraju biti postavljene na jednak razmak u prostoru i s donjim rubom u visini vrhova biljaka. Veći broj lepljivih ploča može poslužiti i za smanjenje populacije. Dobri rezultati ostvareni su i korišćenjem žutih ploča. Zbog gustoće sklopa uzgajanih biljaka u zatvorenom prostoru i navike tripsa da se zavlače u skrovita, teško dostupna mesta na biljkama (najčešće u cvet), klasična tehnika prskanja insekticida ne daje vrlo dobre rezultate. Po mogućnosti, za suzbijanje ovog insekta, bolje je primijeniti tehniku hladnog zamagljivanja. Odmah po utvrđivanju prve pojave imaga treba početi tretiranja i ponavljati ih u razmacima od 3-7 dana, zavisno o vrsti primenjenih pripravaka. Dobri rezultati postižu se primenom insekticida na bazi spinosada Laser (suzbija i lisne minere i kukuruzni moljac). Kvalitetna zaštita kulture može se postići i primenom insekticida Fastac 10-EC. U drugim evropskim zemljama moguća je primena insekticida na bazi abamektina - Akaristop. Najvažniji činilac dobrog učinka insekticida je kvalitetna aplikacija s velikom količinom rastvora.

↙ ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE / AGROSVET

Lisni miner - Lyriomiza bryoniae Sitna mušica veličine oko 2 mm. Sreće se i u polju ali je u staklenicima značajnija štetočina. Pre polaganja jaja ženka legalicom buši list da bi se hranila biljnim sokom. Jaja polažu ispod epidermisa lista. Glavne štete izazivaju larve hraneći se tkivom lista ispod gornjeg epidermisa. Usled ove ishrane formiraju se uske zmijolike mine (tuneli) bele boje. Štete su najveće na mladim biljkama. U toku godine ima više generacija, naročito u staklarama gde su povoljni uslovi za razvoj. Odrasla larva napušta list i pada na zemljište gde se učauri. Prezimljava lutka koja je u površinskom sloju zemljišta. Širi se zaraženim rasadom. Mere zaštite. Dosadašnja iskustva pokazala su da zaštita treba usledi za vreme leta prezimele generacije insekticidima na bazi acetamiprida Afinex 20 SP, cipermetrina Cythrin 250 EC, dimetoata – Perfekthion 40, Dimetogal...

Kukuruzna (pamukova) sovica Helicoverpa armigera Pamukova sovica spada u jednu od najopasnijih štetočina poljoprivrednih kultura, zbog svoje izražene polifagnosti (250 gajenih biljaka). Najveće štete pravi na kukuruzu, papri-

ci, soji, suncokretu, paradajzu. Naročito, velike gubitke nanosi generativnim organima biljaka hraniteljki. Kukuruzna (pamukova) sovica polaže jaja na svili, metlici, klipu, delu stabla oko klipa, tako da štete pravi na generativnim organima kukuruza, a kod plodovitog povrća na delu oko peteljke (paprika), ili na zelenim plodovima (paradajz). Gusenice su vrlo agresivne, ima ih više u jednom plodu, tako da postoji pojava kanibalizma. U početku se gusenice hrane na delovima biljaka gde su leptiri položili jaja. Od drugog, trećeg stadijuma prelaze na generativne organe. Gusenice mlađeg razvojnog stadijuma skeletiraju lišće, dok odraslije pojedu ceo list, sem nerava. Kao jedna od indirektnih, pored direktnih šteta, je i pojava raznih gljivičnih oboljenja posle njihovog napada. Broj generacija varira (1 do 7, kod nas 2 do 3). Prezimljava kao lutka poslednje generacije. Visoka temperatura i povećana relativna vlažnost vazduha je u direktnoj vezi sa brojem generacija. Leptiri lete od maja do oktobra. Najbrojniji su u maju-junu i avgustu-septembru. Let traje 17-20 dana. Posle kopulacije (noću, 5 dana posle pojave leptira) polažu jaja. Žive do 25 dana i svaki dan polažu 17-25 jaja. Dobri su letači i prilikom dopunske ishrane mogu posetiti i do 1000 cvetova. Prva generacija napada i hrani se cvetovima korova. Broj položenih jaja kreće se od 100-1.000, prvenstveno na generativne organe biljaka domaćina. Ženke žive duže 2-3 dana od mužjaka. Jaja su položena pojedinačno ili u manjim grupicama. Dužina embrionalnog razvoja je 3-12 dana. Gusenice se presvlače 6-8 puta. Taj stadijum traje 2-4 nedelje. Gusenice iz prvih jaja mogu da završe razviće kad se počnu piliti gusenice iz poslednje položenih jaja, zato se često dešava preklapanje generacija. Na dinamiku populacije utiče više faktora. Brojnost lutki je veća tamo gde je zastupljen černozem, ne voli hladna i zbijena zemljišta. Masovna kopulacija je pri suvom i toplom vremenu. Niske temperature prilikom prezimljavanja loše utiču na 77

njihov opstanak. Visoka vlažnost je samo bitna za prva dva stadijuma, a za let je potrebno suvo vreme. Pojava domaćih i doletelih leptira se preklapa, i u polju su istovremeno prisutni i leptiri i jaja i gusenice pamukove sovice. Mere zaštite. U cilju efikasnog suzbijanja potrebno je sprovoditi mere zaštite kao što su: praćenje pojave leptira putem svetlosnih i feromonskih klopki; izrada prognoze pojave jaja i gusenica u zavisnosti od meteoroloških uslova; vreme suzbijanja uskladiti sa mehanizmom delovanja primenjenog insekticida; interval između dva tretmana treba uskladiti sa osobinama primenjenog insekticida; izbor insekticida zavisi od sorte/hibrida i faze zrelosti ploda; ukoliko je potrebno izvesti više tretmana na istoj parceli koristiti insekticide različitog mehanizama delovanja u mlađim stupnjevima razvića gusenice. Vreme tretiranja kod povratarskih biljaka se određuje na osnovu pregleda biljaka koji počinje pred cvetanje. Kada se nađu prva jaja počinje se sa primenom piretroida. Najvažnije je suzbiti mlade gusenice pre ubušivanja u plodove, dok kasniji insekticidima Avaunt 15-SC ili Coragen 20 SC sa ovicidno-larvicidnim delovanjem (stadij jaja i larve).

Gama sovica - Autographa gamma Gama sovica ima slične osobine kao i pamukova sovica. Razlika je u tome što ima malu, stabilnu populaciju kod nas, a postaje važna štetočina u slučaju velikih migracija iz Mediterana. Mere praćenja i suzbijanja su iste kao kod pamukove sovice. Tokom godine obično je dovoljno

AGROSVET / ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE ↘

uraditi jedno suzbijanje gusenica u usevu povrća. Sovica gama je migratorna vrsta, higrofilna i termofilna vrsta. Ima 2-3 generacije godišnje, prezimljava u stadijumu gusenice i lutke. Ženka polaže jaja na donju stranu lista, obično po jedno (ređe 2-3). Polifagna je štetočina raznih ratarskih i povrtarskih useva (šećerna repa, suncokret, duvan, leguminoze, krompir, kupus, paprika i dr.). Gusenice prvog i drugog uzrasta izgrizaju na lišću “prozorčiće”, uglavnom na donjoj strani liske, dok je epidermis sa gornje strane nedirnut. Odrasle gusenice izgrizaju manje ili veće otvore na lišću. Glavnu štetnost pričinjavaju gusenice četvrtog i petog uzrasta. Sovica gama je sklona prenamnožavanju i tada nanosi velike štete. Na obrazovanje brojnosti ove štetočine prvenstveno utiču tri grupe faktora: vremenske prilike, prirodni neprijatelji i migracije leptira. Mere zaštite. Isti princip zaštite kao i kod zaštite od pamukove sovice.

konstatuje prisustvo ove štetočine primena insekatskih mreža, pravljenje predulaza u plastenike i staklenike može u velikoj meri smanjiti intenzitet napada. Uništavanje korova oko objekata je neophodna mera. Preporučuje se i upotreba klopki za masovno izlovljavanje. Suzbijanje pesticidima je otežano jer je prisutan veliki broj generacija koje se prepliću te se mora sprovoditi planski. To podrazumeva korišćenje jedinjenja različitog mehanizma delovanja kako ne bi došlo do stvaranja rezistentnosti. Dezinfekcija zemljišta ali i primena zemljišnih insekticida npr. teflutrin (Force 0,5 G) pri proizvodnji rasada i pre rasađivanja mogu dati dobru prevenciju i dobre efekte. U toku leta leptira i tokom vegetacije primenjuju se preparati Avaunt 15-SC i Coragen 20 SC. I preparati iz grupe regulatora razvoja su imali odlične rezultate. Oni se mešaju sa abamektinom. U ovoj kombinaciji delovanje se produžava i na jaja (Akaristop + Match) koja su tek snesena ili će tek biti položena. Poslednji tretman mora biti sa kraćom karencom (Coragen) zbog toga što uskoro sledi berba.

Paradajzov moljac - Tuta absoluta Od 2006. godine paradajzov moljac, domaća vrsta u Americi, postaje značajna štetočina paradajza u Evropi. S obzirom da se paradajz uvozi iz južnih krajeva Evrope i da se štetočina širi aktivnim letom, postala je štetočina i u našim povrtnjacima. Leptiri imaju raspon krila od 8 do 10 mm. Jaja su mala, veličine od 0,2 do 0,4 mm. Ženka ih polaže uglavnom na naličje lista, ali i na druge delove paradajza. Ima veliki broj generacija, 12 do 14 u zavisnosti od temperature vazduha. Mere zaštite. Preporučuje se upotreba feromonskih klopki za praćenje pojave ove štetočine. Ukoliko se

Povrtna stenica - Nezara viridula Povrtna stenica širom sveta (Severna, Centralna i Južna Amerika, Brazil, Bliski Istok, Japan...) predstavlja ozbiljnu štetočinu na soji, a kod nas uglavnom najveće štete pravi na povrtarskim usevima. Zbog ozbiljnih klimatskih promena i u potrazi za novim staništima ova stenica počela je da naseljava mesta gde ranije nije bila prisutna. U predhodnim godinama kod nas je pravila manje ili veće štete ali se procenjuje 78

da će u budućnosti predstavljati ozbiljan problem. Hrani se na velikom broju biljaka ali najviše preferira mahunarke. Tu pre svega spadaju soja, pasulj, boranija. Kod nas za sada najveće štete pravi na povrtarskim kulturama (paradajz, paprika, krastavac). Jaja polaže na naličje lista u grupi od 70 komada i liče na burence. Sveže položena jaja su žuto – bela dok kasnije prelaze u roze – narandžastu boju. Ispiljene larve prolaze kroz pet larvenih stadujuma. Ono što je karakteristično za ovog insekta je veoma velika raznolikost u boji. Stenica prolazi kroz pet nimfalnih stadijuma koji nemaju krila. Četvrti i peti larveni stadijum je svetlo do tamno zelene boje do crne sa karakteristični žutim, zelenim i crvenim oznakama. Odrasle jedinke su zelene ili crvenkasto braon boje i dobri su letači. Larve nakon piljenja ne napuštaju jajna legla 48 sati. Direktnom ishranom utiče na gubitak prinosa. Svojim stiletom prodire u biljno tkivo ubacujući svoje pljuvačni sadržaj izazivajuću promene u boji, pojava mrlja i brojne druge promene. Direktnom ishranom dovodi do usporenog porasta. Mrlje smanjuju kvalitet i konkurentnost proizvoda. Svi biljni delovi mogu biti napadnuti ali najviše štete nastaju na plodovima. Takođe je utvrđeno da prenosi spore gljivičnih oboljenja dok povrede nastale ishranom postaju ulazna vrata za brojne viruse. Na soji povećava udeo suvih mahuna i smanjuje klijavost. Ako su mahune napadnute u ranom stadijumu obrazovanja endosperma ne dolazi do formiranja zrna. Brazil kao zemlja velikom površinom pod sojom već ima sorte koje su tolerantne na stenicu tj. ispoljavaju otpornost. Mere zaštire. Kada je niska brojnost stenica hemijske mere nisu neophodne. Na lokacijama gde je brojnost značajnija i gde izaziva kozmetičke promene na plodovima potrebno je primenjivati insekticide. Rano utvrđivanje prisustva je veoma bitno. Ako je brojnost u nekom usevu velika onda je veoma teško kontrolisati. Drugi problem

↙ ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE / AGROSVET

je taj što većina insekticida koji dobro deluju na nju imaju najmanje 7 dana karencu. S obzirom na to da ova štetočina napada plodove pred berbu vrlo je teško uskladiti primenu insekticida sa berbom, tj. ispoštovati karencu preparata. Četvrti i peti larveni stadijum koji i prave najveće štete pojavljuju se u najtoplijem delu dana kada treba i primenjivati insekticide. Izuzetnu pažnju treba posvetiti kvalitetu aplikacije. Kako su prva tri larvena stadijuma dosta sitna i žive skriveno poželjno je koristiti nešto veće količine vode prilikom tretmana da bi se dobila bolja pokrovnost. Kod nas su registrovani preparati iz nekoliko hemijskih grupa dok bi samo nekoliko zbog svojih karakteristika mogli da se primenjuju. Prilikom pregleda useva u ranijim fazama kada se primate sveže položena jajna legla može se primeniti Prince u koncentraciji 0,1% (karenca 3 dana). U kasnijim fazama kada se bliži berba primenjivati insekticide sa kraćom karencom. Kada dominiraju mlađi larveni stadijumi primeniti Vantex u dozi od 60 ml/ha (karenca 7 dana). Takođe pored gore navedenih može primeniti i Afinex u dozi od 0,5 kg/ ha (karenca 14 dana).

Moljac krompira – Phthorimaea operculella Poslednjih godina sve značajnije štete u proizvodnji krompira pričinjava moljac krompira. Štete prouzrokuju gusenice koje se hrane tkivom lista, između lica i naličja ali i drugim nadzemnim delovima ne samo krompira već i paradajza i pričinjavaju izuzetno velike štete. Razvije nekoliko generacija godišnje u toplim područjima ili u skladištu ili manji broj generacija u hladnijem klimatu.

Ženke polažu biserno bela jaja pretežno na naličju lišća, pojedinačno ili u grupama. Pri kraju vegetacije, a krtole su plitko u zemljištu ili vide se i na površini zemljišta, polaže jaja i na krtole, i to u blizini okaca, što je posebno izraženo pri polaganju jaja na krtole u skladištu. Živeći između naličja i lica lišća larve prave hodnike (“mine”), i ubušuju se i u stablo. Razvijena gusenica je veličine 12 mm, zelenkaste boje ako se hrani tkivom lista ili stabla, a sivo-ljubičasta ako se hrani krtolama. Tuneli koje izgrizu ispunjeni su izmetom gusenice i to ih razlikuje od oštećenja žičara ili grčica jer ove ne ostavlju izmet u unutrašnjosti krtola. Više su napadnute krtole na parcelama koje su potpuno oslobođene od korova, a manje na zakorovljenim parcelama, kao i na površinama koje se navodnjavaju ili je pri kraju vegetacije bilo dosta padavina. Pored direktnih šteta koje nanosi, moljac krompira otvara put sekundarnim patogenima, koji izazivaju trulež Mere zaštite. Prilikom sadnje koristiti samo zdrave i neoštećene krtole, a sadnju obaviti na dubinu 10-15 cm. Na polju je važna plodosmena krompira sa biljkama na kojima se ovaj moljac ne razvija. Neophodno je uništavanje alternativnih domaćina, korovskih biljaka i samoniklog krompira na kojima se ova štetočina može razvijati. Primena insekticida u skladištima - koji imaju dobru isparljivost i deluju brzo, kao što su Actellic ili Ambarin može da ima pozitivne efekte. Nema podataka da je ovi ili neki sličan insekticid registrovan za ovu namenu, u krajnjem slučaju u skladištu krtola semenskog krompira može se primeniti i ova mera. Vreće sa krtolama u tom slučaju treba dobro pokriti folijom nakom primene ovog insekticida, kako bi se obezbedilo što bolje delovanja parama sredstva. Primena insekticida na polju ima efekta kada se, korišćenjem feromonskih klopki, utvrdi brojnost ove štetočine iznag praga štetnosti. Tada se najčešće koriste insekicid iz grupe Piretorida (Cythrin), Avermektina (Vertimec, Akaristop ili Affirm) ili regulatora 79

razvoja (Match, Prince). Primena insekticida je opravdana samo pri jačoj pojavi ove štetočine u polju i to u drugom delu vegeatcije, kada štete mogu biti velike. Primena insekticida može biti i usmerena na delove parcele gde se štetočina privlači feromonskom klopkama i uništava insekticidima.

Rovac - Gryllotalpa gryllotalpa Polifagna je vrsta koja najveće štete pričinjava u proleće, naročito u povrtarstvu, ali napada i brojne ratarske kulture. Krupan insekt, mrke boje, izduženo-valjkastog tela dugog 35-50 mm. Prednji par nogu podešen za kopanje kanala u zemljištu. Larve prolaze kroz četiri uzrasta. Rovac dobro leti i pliva. Ova vrsta u nas je veoma rasprostranjena i ubraja se u važnu štetočinu povrtarskih kultura, dok od ratarskih useva naročito ugrožava duvan. Razviće jedne generacije traje dve godine. Rovac se nakon prezimljavanja kreće ka površini zemljišta od druge polovine marta do početka aprila, masovno se javlja na temperaturi od 12 do 15°C. Tokom maja-juna ženka položi oko 200300 jaja, u komoricu na kraju svog hodnika. Nakon 10-20 dana javljaju se larve koje prezimljavaju u trećem uzrastu. Novi odrasli insekti obrazuju se krajem naredne vegetacije i prezimljavaju duboko u zemljištu, na mestima sa dosta stajnjaka ili komposta. Zimske hodnike rovac izgrađuje znatno dublje, za larve se oni nalaze na 20-50, odnosno za odrasle jedinke na 50-100 cm duboko u tlu. Mere zaštite. Primenom agrotehničkih mera, obavlja se češćom obradom zemljišta (ona predstavlja najvažniju meru), te melioracijom terena u području većih reka. Svaka obrada zemljšta, naročito duboka, prouzrokuje uništavanje hodnika i gnezda štetočine. Jaja izbačena na

AGROSVET / ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE ↘

površinu zemljišta propadaju posle nekoliko časova. Na napadnutim okopavinama potrebno je, tokom proieća, češće izvoditi međurednu kultivaciju zemljišta. Mere zaštite. Za hemijsko suzbijanje se koriste granulisani insekticidi insekticidi na bazi teflutrina Force 0,5G, koji se unosi u zemljište pre setve ili sadnje. Veliki i mali kupusar Pieris brassicae i P. rapae Kupusari, veliki i mali su leptiri belih krila, sa tamnim uglovima i mrljama na prednjem paru krila. Gusenice su žuckasto zelene, sa crnim pegama i retkim dlakama, veličine i do 50 mm. Gusenice malog kupusara su zelenkaste sa žuckastom prugom, dužine i do 30 mm. Buvači - Phyllotreta spp. Buvaci su sitni tvrdokrilci, sjajnih boja (crne, plave ili zelene). Neke vrste su jednobojne, a neke imaju uzdužnu prugu na svakom od dva pokrioca. Zadnje nogu su prilagodene za skakanje, pa se kreću brzim skokovima sa biljke na biljku. Štetu čine odrasli insekti koji grickaju list stvarajući brojne rupe na njemu, pa pri jačem napadu lišće usled brojnih rupica podseća na sito.Ovi insekti prezime u stadijumu imaga u zemljištu. U proleće, kada je temperatura preko 180C, intenzivno lete, pare se i polažu jaja na biljke ili u zemljište. Ispiljene larve nisu štetne. Krajem proleća pojavljuju se mladi insekti koji prave najveće štete. Pojavi i razvoju buvača pogoduje toplo i suvo vreme. Imaju jednu generaciju godišnje. Mere zaštite. Zbog velikih šteta, koje mogu nastati za kratko vreme, buvači se suzbijaju primenom insekticida. Zemljišna primena preparata Actara 25 WG ima dugotrajno delovanje i protiv ovih štetočina. Pri pojavi prvih oštećenja od ovih insekata preporučuje se folijarna primena insekticida Cythrin 250 EC, Vantex 60 SC, uz dodatak okvašivača Vin Film.

Štete pričinjavaju gusenice koje izgrizaju lisno tkivo, ostavljajući samo glavni nerv. S obzirom na to da leptiri odlažu jaja u gomilicama na naličju lista, to se na jednoj glavici može pojaviti veliki broj gusenica, koje se hrane 3-4 sedmice Za kratko vreme od listova ostaju samo peteljka i glavni nervi. Kupusari imaju 2 do 3 generacije tokom godine. Mere zaštite. U periodu polaganja jaja, kao i u vreme piljenja gusenica preporučuje se primena preparata Coragen 20 SC. Gusenice suzbijati dok su manje, jer su tada osetljivije na insekticide. Preporučuje se folijarna primena Vantex 60 SC, Reldan 22 EC,. Na biljkama kupusa ove insekticide primenjivati uz dodatak okvašivaca Vin Film.

Jedna od najpoznatijih štetočina. Tvrdokrilac čija larva čini štete hraneći se lišcem većeg broja gajenih i korovskih biljaka. Kod nas je jedna od glavnih štetočina krompira, a omiljena hrana krompirove zlatice su i list plavog patlidžana i paradajza. U zemljištu prezimi odrasli insekt. U proleće, krajem aprila ili početkom maja, aktiviraju se prezimela imaga, kratko se dopunski hrane kada ne nanose veće šteta, pa polažu jaja narandžaste boje u grupicama na naličju lista. Razvoj jaja traje od 5 do 15 dana, zavisno od temperature vazduha. Iz jaja se pile narandžasto crvene larve sa crnom glavom i nogama. Na bokovima imaju dva reda crnih tačkica. Stadijum larve traje od 14 do 21 dan. Ispiljene larve imaju nekoliko presvlačenja do odlaska u zemljište. Posle desetak dana pojavljuje se odrasli insekt. Najveće štete čine larve grickajući list. Za veoma kratko vreme pri jakom napadu mogu da izazovu golobrst. Mere zaštite. Veoma je važno odrediti pravi termin suzbijanja. Pogrešno je primeniti insekticid kada se pojavljuju odrasli insekti iz zemljišta. To je opravdano samo ako je napad izuzetno jak. Zlatica se suzbija u stadijumu larve koja je i najosetljivija na insekticide. Pri izboru insekticida treba imati u vidu da krompirova zlatica vrlo brzo razvija rezistentnost na insecticide, te treba koristiti insecticide iz različitih grupa. Preporučuje se folijarna primena insekticida Actara 25 WG ili Afinex 20 SP, zatim Coragen 20 SC, kao i regulatora razvoja insekata Match 050 EC. Muve povrtarskih biljaka (lukova, mrkvina, kupusna)

Krompirova zlatica Leptinorsa decemlineata

Odrasli insekti ovih štetočina su dvokrilci. Ženke polažu jaja na korenov vrat ili prizemni deo biljaka luka, mrkve ili kupusa. Štete čine larve koje se ubušuju u biljku i hrane se unutrašnjim sadržajem. Pored direktnih šteta usled ishrane ove štetočine otvaraju puteve za prodiranje gljiva i bakterija, prouzrokovača truleži biljaka. Napadnute biljke propadaju na polju ili se teško čuvaju i propadaju u skladištu.

↙ ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE / AGROSVET

Mere zaštite. Od hemijskih mera zaštite preporučuje se unošenje granuliranog zemljišnog insekticida Force 0,5G, pred setvu ili sadnju. Ovaj insekticid se kao konatktni može koristiti i u usevu mladog povrća (luk, mrkva, krompir), jer se ne usvaja u biljku, pa nema opasnosti od štetnih ostataka. Ako nije izvršeno unošenje ovog insekticida, biljke se mogu zalivati u doba leta muve uz istovremeno prskanje. Cilj je da se uništi imago pre polaganja jaja ili da se unište jaja i larve pre ubušivanja u biljku. Kasniji tretmani, kada se larva već nalazi u biljci nemaju efekat na ove štetočine. Za zalivanje i prskanje preporučuje se sistemik Actara 25 WG. Preparat se ne sme koristiti zalivanjem i prskanjem u usevu mladog luka i mrkve. Poslednjih godina u zaštiti od štetnih insekata sve više se koriste i tzv. biopesticidi.Jedan od takvih je i Naturalis, preparat koji sadrži žive spore soja ATCC 74040 entomopatogene gljivice Beauveria bassiana. Prema standardima dobre poljoprivredne prakse u integralnoj i organskoj proizvodnji u zemljama EU preparat Naturalis se koristi za suzbijanje bele leptiraste vaši, tripsa, crvene voćne grinje, lisnih vaši i žičnjaka u usevima paradajza, paprike, lubenice, krastavca, tikve, salate, šargarepe, krompira, tripsa, vaši i to u dozama od 0,75 do 1,5 l/ha.

tačkaste pege). Ženka polaže jaja ispod epidermisa, a ispiljena larva se hrani parenhimom, spuštajući se u lukovicu, ostavljajući „mine“, odnosno tragove po kojima je karakteristična. Larva tokom ishrane nikad ne prodire u središnji deo lukovice, već je koncentrisana na spoljašnjim ljuspama crnog luka.

uništavati biljne ostatke, a zemljište tretirati insekticidima. Tokom nicanja biljaka kada počinju da izlaze iz zemlje, potrebno je izvršiti tretiranje sistemičnim insekticidima sa kraćom karencom (Afinex, Lobo), koji imaju i kontaktno i utrobno delovanje.

Glavne štete na crnom luku prave larve, hraneći se na stablu i lukovici. U jednoj biljci može se naći i do 20 larvi. Prelazeći u ljuspe luka, prave oštećenja, koja predstavljaju ulaz za razne gljive.

Grinje

Mere zaštite. Podrazumevaju plodored, obradu zemljišta posle vađenja lukovica, uklanjanje pojedinačno zaraženih biljaka, pa tek onda primenu insekticida. Preporučuje se primena insekticida u jesen u usevu crnog luka, da bi se smanjila populacija. S obzirom da ova štetočina napada i oštećuje i biljke praziluka, hemijske mere zaštite u jesen se ne sprovode za praziluk. Suzbijanje u proleće se odnosi samo na biljke crnog luka i praziluka koje se ne koriste u proleće za ishranu. Za tu namenu može se primeniti Afinex 0,25 – 0,5 kg/ha uz okvašivač radi bolje prijemčivosti insekticida.

Lukova lisna buva – Bactericera tremblayi Minirajuća muva luka – Napomyza gymnostoma Imago minirajuće muve je dužine tela oko 4 mm, sivo crne boje sa žutim bočnim stranama, larva je crvolika oko 5 mm dužine, a lutka je crveno smeđe boje. Minirajuća muva ima dve generacije godišnje, prezimi u stadijumu lutke u mladim biljkama sadjenim u jesen. Pre kopulacije imago se hrani na listovima (bele

Ova lukova lisna buva (Bactericera tremblayi) hrani se mladim biljkama isisavajući sokove po celoj dužini lista. Istovremeno je registrovano masovno polaganje jaja žuto-narandžaste boje, koja su ovalna i za biljku pričvršćena drškom koja je dva puta duža od jajeta. Mere zaštite. Suzbijanje lukove lisne buve je dosta otežano i komplikovano iz razloga što nema registrovanih insekticida. Obavezno treba 81

Običan paučinar Tetranychus urticae Običan paučinar je grinja žuto zelene boje sa dve tamnije pege na leđima. Na visokim temperaturama u zaštićenom prostoru grinja se brzo razmnožava tako da se može razviti i 20 generacija godišnje. Na povrću plodovitom povrću najveće štete nanosi krastavcu, tikvicama, paprici dok su na paradajzu štete sporadične. Oštećene biljke ranije završavaju vegetaciju, zaostaju u porastu i formiraju sitnije plodove. U polju napada iste biljke ali u manjem intenzitetu. Grinja se hrani na licu lista gde nastaju hlorotične pege koje pri velikom napadu mogu da zauzimaju celu lisnu površinu. Ova grinja proizvodi paučinu unutar koje se vide pauci. Mere zaštite. Okolina mesta gajenja povrća mora da bude očišćena od korova. Praćenje prisustva i brojnost običnog paučinara mora se redovno izvoditi. Nakon uočavanja prisustva paučinara vrši se suzbijanje primenom insekto-akaricida Talstar 10EC, Fobos (Srbija i EU 7 dana karenca), abamektina – Akaristop (EU 3 dana karenca).

AGROSVET / ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE ↘

Rđasta grinja Aculops lycopersici Rđasta grinja paradajza ili erinoza je opasna štetočina u zaštićenom prostoru. Ova grinja je vrlo sitna od 0,15 do 0,24 mm, rđaste je boje i ne vidi se golim okom. Usled sisanja sokova listovi paradajza po obodu menjaju boju i uvijaju se. Jako napadnute biljke poprimaju rđastu boju i suše se. Pokožica oštećenih plodova je gruba i puca dobijajući izgled plute. U zaštićenom prostoru se razvija tokom cele godine dok na otvorenom polju je štetna u toplim i sušnim godinama. Mere zaštite. Suzbijanje se izvodi u okviru mera suzbijanja drugih štetočina (leptiraste,biljne vaši ,mineri), kao i sredstvima namenjenim za suzbijanje ovih štetočina: akaricidima Vertimec 018 EC, Akaristop, kao i insekto-akaricidima,Talstar 10 EC, Perfektion...). U ove mere spedaju upotreba biopesticida i bioloških agenasa koji su predatori, paraziti i parazitoidi grinja. Pošto se grinje nalaze na naličju lista, potrebno je da prskanje bude što bolje izvedeno, a to se postiže pumpama visokog pritiska, koje stvaraju finije kapljice i uz utrošak velikih količina vode obuhvati se cela lisna masa, biljka dobro se okupa, kako bi preparat dopro i sa naličja lista gde je i štetni insekt.

plitkom površinskom sloju zemljišta. Kada se kreću za sobom ostavljaju sjajni, sluzavi trag, hraneći se uzrokuju izgrizline na listovima i mogu naneti velike štete i povrću. Vole tamna i vlažna mesta, a hrane se mnogim vrstama biljaka, njihovim ostacima i natrulim organskim ostacima, najčešće u kasnim popodnevnim i noćnim satima. Najčešća i najopasnija vrsta puževa golaća su iz rodova Arion i Deroceras, a prepoznajemo ih po smeđoj ili crvenoj boji tela, a tu su i puževi iz roda Helix.

Crveni puž golać Arion lusitanicus Telo im je izduženo i usko, bez spoljne ljušture, obavijeno samo sluzastim plaštom. Mogu biti različite veličine i boje - sivi, crni, pepeljasti, crveni ”puž golać”. Javljaju se pretežno na vlažnim mestima. Dan provode u zaklonima, a hrane se početkom večeri i noću. Njihovo prisustvo se otkriva po svetlom tragu koji ostavljaju za sobom. Množe se preko celog leta. Ženka polaže i do 500 jaja iz kojih se za 20 dana pojavljuju novi mladi puževi. Životni ciklus traje od jedne do dve godine.

Puževi

Aktivno se kreće pri temperaturama 10 - 25oC. Krupnije jedinke prelaze veća rastojanja i duže se kreću od sitnijih golaća. Najveća brzina kretanja odraslog golaća je 9 m/h, a na dan proseĉno predje 9.7 m. Dnevno pojede hrane do polovine sopstvene težine, ili 50-100 cm2 lisne površine. Puževi mogu biti vektori razliĉitih biljnih patogena (gljiva, bakterija i virusa).

Dve su velike grupe puževa koje pričinjavaju štete u povrtnjaku - puževi golaći i puževi s kućicom. Obe grupe puževa borave ispod listova biljka, biljnih ostataka ili čak u

Mere zaštite. Obrada zemljištaje je preventivna mera i efikasan način za uništavanje jaja i mladih golaća. Jaja se dubljom obradom zatrpaju, a površinskom obradom izlože sun82

čevoj svetlosti. Plitko usitnjavanje površine i razbijanje zgrudvanog zemljišta uklanja potencijalna dnevna skloništa i ograničava golaće na kontrolisana mesta. Uništavanje korovskih biljaka. Nasuprot tome, primena zelenišnih djubriva, komposta i stajnjaka veoma je rizična jer privlači golaće sa okolnih površina. Mere zaštite.Radi sprečavanja šteta od puževa preporučuje se provođenje preventivnih mera zaštite postavljanjem mamaka na bazi metaldehida, limacid Gardene. Aktivna materija: preparata je Metaldehid 50 g/kg, formulasan kao granulirani mamak. Primenjuje se rasipanjem mamaka u trake ili oko biljaka u količini od 5 do 7 kg/ha (50 - 70 g na 1 ar). Mamci se mogu koristiti maksimalno 2 puta u toku godine sa intervalom između tretiranja od 14 dana u zavisnosti od intenziteta pojave puževa. Postavljanje mamaka u večernjim satima kada puževi izlaze iz skloništa ili pred kišu. Ono o čemu treba povesti računa kada je reč o primeni preparata Gardene je da na tretiranim površinama ne dozvoliti pristup domaćim životinjama najmanje 7 dana i da se tretirana površina ne sme se obrađivati 21 dan. Karenca preparata iznosi 21 dan za krompir, a u ostalim usevima i zasadima je obezbeđena vremenom primene. Poslednjih godina razvija se i tzv. biološka metoda korišćenjem nematoda, a sastoji se u postupku kojim se u puž naseli nematoda koja mu ulazi u telo i njime se hrani. Sam puž prestaje jesti povrće u roku od tri do pet dana, a uginjava za jednu do dve nedelje. Nematoda se u telu puža, osim što ga izjeda, i razmožava, i čim jedan parazitni puž ugine, nematode izlaze i traže novoga domaćina. Tako populacija nematoda raste. Primena nematoda preporučuje se za povrće kojemu su ugroženi podzemni organi (rotkvica…), ali kao i za sve lisnato povrće. Prednost ovog prirodnog načina je višestruka. Nematoda (Phasmarhabditis hermaphrodita) jedini je parazit puževa golaća, panema bojazni da će nematoda napasti i druge korisne or-

↙ ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE / AGROSVET

ganizme koji žive u povrtnjaku. Povrće koje se tretira prskanjem u kojemu su nematode može se odmah koristiti za jelo, ne postoji karenca, kao kod drugih zaštitnih sredstava. Jedino su tu neka pravila koje treba poštovati: rastvor s nematodama mora se polivati po povrću u sumrak i to iz običnih kanti polivača ili prskalica čija dizna mora biti manja od 1 mm. Nematode Nematode su uglavnom crvoliki organizmi vidljivi samo pomoću mikroskopa. U proizvodnji povrća štete su zapažene pretežno u zaštićenom prostoru.

Slobodno živeće nematode – Pratylenchus sp. Slobodno živeće nematode na mestu prodora u koren prouzrokuju odumiranje površinskog tkiva koje poprima smeđu boju. Napadnute biljke zaostaju u porastu i venu u toplim danima. Tkivo biljaka oštećeno nematodama biva napadnuto patogenim mikroorganizmima u zemljištu čime se povećava broj i intenzitet izumiranja gajenih biljaka. Korenove galove nematode – Meloidogyne spp. Najštetnije nematode u zaštićenom prostoru. Specijalizovani obligatni endoparaziti koji napadaju preko 700 biljnih vrsta. Ishranom prouzrokuju stvaranje džinovskih ćelija izazivajući pojavu gala-guka na korenu biljaka. Napadnute biljke slabije rastu, usvajaju vodu i mineralne materije što se odražava na niži prinos i kvalitet. Pripadaju rodu Meloidogyne sa preko 50 opisanih vrsta. Ove vrste nisu registrovane u Srbiji. Postaju sve veći fitosanitarni problem u evropskim zemljama kao što su Holandija, Belgija i Francu-

ska. Predstavljaju potencijalnu opasnost i za našu zemlju zbog povećanog uvoza semenskog krompira iz zemalja u kojima su prisutne. Ove vrste karakteriše polni dimorfizam. Invazione larve i mužjaci su crvoliki dok su ženke okruglaste-kruškaste sa izraženim vratnim delom kojim su pričvršćene za biljno tkivo. Ženke su beličasto-providno boje sa mekanom i elastičnom kutikulom, dužine i širine od po 0,5 mm. Invazione larve drugog juvenilnog stadijuma su dužine od 330470 mikrona, a mužjaci 0,8-2 mm. Mužjaci teže nalaze ženke koje su sakrivene u tkivu gale što za posledicu ima najčešći zastupljen partenogenetski način razmnožavanja. Karakteriše ih velika moć reprodukcije, odnosno veliki broj generacija jer je za kompletan ciklus dovoljno 2-3 nedelje na temperaturi od 27 0C. Ciklus razvića počinje prvim presvlačenjem larvi unutar jaja. Iz jaja se pile infektivne invazione larve drugog juvenilnog stadijuma. One se kreću kroz zemljište, privučene pogodnom biljkom domaćinom preko izlučevina korenovog sistema. Larve se usnom bodljom (stiletom) ubušuju u zoni izduživanja korena. Počinju da se intenzivno hrane lučeći određene sekrete i provicirajući patohistološke promene u korenu u vidu stvaranja džinovskih ćelija. Invazione larve tokom ishrane postaju kobasičastog oblika, razvijaju se u jedinke trećeg (J3), četvrtog (J4) i odraslog stadijuma. Ovi stadijumi su u kontaktu sa biljnim tkivom ali se ne hrane dok se ne obavi poslednje četvrto presvlačenje kutikule, razvijajući se u mužjake ili ženke. Mužjaci izlaze iz korena u potrazi za ženkom. Kratko žive i ne hrane se. Ženka ostaje nepokretna unutar biljnog tkiva, šireći se i zadobijajući kruškasti oblik. Usled ovog parazitizma, ženke izazivaju pojavu tumoroznih tvorevina koje se nazivaju gale ili guke korena biljke domaćina. Često se mogu u napadnutnom korenovom sistemu mogu videti krupne gale u kojima se kao u galerijama nalazi više ženki. Ženke nakon dobijanja stileta nastavljaju ishranu da bi postale polno zrele. Nakon toga polažu više od 1000 jaja u želatinoznu masu (matriks) 83

koja služi kao zaštita od nepovoljnih spoljnih uslova, prvenstveno od isušivanja. Ove jajne mase, veličine 1-2 mm su vidljive golim okom u vidu žućkastih kvržica na galama. Korenove galove nematode se šire zaraženim supstratom i biljnim materijalom. U njhovom suzbijanju, veliki značaj imaju preventivne mere tj. sprečavanje njihovog unošenja u nezaražene objekte. Mere zaštite. Suzbijanje plodoredom je otežano zbog polifagnosti ovih štetočina. Nematode su osetljive prema suši pa je korisno zemljište povremeno zasušiti. Gajiti genotipove otporne prema nematodama. Sterilizacija zemljišta vodenom parom, kao mera suzbijanja nematoda, veoma je efikasna, ali se malo primenjuje pošto zahteva posebne uređaje. Fumiganti, bez obzira na formulaciju, imaju širok spektar delovanja, pa se najčešće koriste. Na taj način pored nematoda suzbijaju se i ostale štetočine u zemljištu, veći broj zemljišnih mikroorganizama i mnogi korovi. Široku upotrebu, sa veoma dobrim efektima, ima preparat na bazi a. m. dazomet, Basamid granulat (60 g/m2). Za suzbijanje nematoda nakon rasađivanja se može koristiti i aktivna materija oksamil, odnosno preparat Vydate 10-L. Ovaj nematocid se primenjuje u dozi od 10 l/ha ali isključivo kroz zatvorene sisteme za navodnjavanje (kap po kap). Sistem treba da ima rezervoar u kome se nalazi Vydate10-L i iz koga se pomoću Venturijeve cevi pripremljeni rastvor primeni kroz sistem za navodnjavanje. Primeniti uz dovoljnu količinu vode da bi se obezbedila distribucija preparata na celoj tretiranoj površini na sledeći način: Prvo primeniti 60% od predviđene količine vode da se navlaži zona korenovog sistema. Zatim uvesti u sistem predviđenu količinu Vydate-a sa 20% vode. Preostalu količinu vode (20%) primeniti da bi se ceo sistem dobro isprao i rastvor preparata Vidate 10-L rasporedio u zoni korena. I pored svega navedenog, zamena supstrata je najsigurniji način kontrole populacije štetnih nematoda.

↙ ZAŠTITA OD KOROVSKIH BILJAKA / AGROSVET

ZAŠTITA OD KOROVSKIH BILJAKA ↘

orovske vrste, širokolisne ili uskolisne, jedno ili višegodišnje redovni su pratilac povrtarskog bilja, od setve pa do berbe. U svim razvojnim fazama povrća mogu, zbog svoje jače izražene konkurentske sposobnosti u zavisnosti od stepena stalnosti i pokrovnosti umanjiti prinos. Istovremeno, korovske biljke su brojni prelazni domaćini virusnih oboljenja koja se preko vektora (insekti) prenose na gajenu biljku.. Pri gajenju povrća u cilju zaštite od korovskih vrsta treba koristiti agrotehničke, fizičke, mehaničke, biološke i hemijske mere suzbijanja korova. Hemijske mere suzbijanja korova. Pre izbora herbicida potrebno je ustanoviti koje su korovske vrste prisutne na proizvodnim površinama... Korovi se uspešnije suzbijaju dok su u početnim fazama razvoja (2-4 prava lista). Primena herbicida i izvođenje međuredne kultivacije je mnogo efikasnije ukoliko se izvodi na početku nicanja i razvoja korovskih biljaka. Primenjeni herbicidi u ovom periodu ispoljavaju dobru efikasnost i pri manjim količinama primene. Pošto korovi niču tokom dužeg vremenskog perioda, bolje je herbicide primeniti višekratno nego u kasnijim fazama razvoja, posebno posle cvetanja kada je efikasnost herbicida niska. Korove treba suzbijati u i oko polja, kao i u područjima u neposrednoj blizini proizvodnih parcela. Ova mera sprečava širenje i stvaranje zaliha semena korovskih biljaka i doprinosi boljem suzbijanju korova kao alternativnih domaćina patogena i insekata. Preporuka je da se uvratine redovno kose i drže uredno, kao i prostori oko sistema za navodnjavanje, dalekovoda i sl. Za ovu name-

nu mogu se koristiti neselektivni, translokacioni herbicidi na bazi glifosata – Glifomark, Cosmic 36, Apsolut, odnosno neselektivni herbicid Diqua Top u dozi od 3 do 4,0 l/ha. Gajenje povrća na foliji ima više prednosti. Jedna od njih je mehanička zaštita od korova. Ukoliko se koristi folija, deo na kome nema folije se može tretirati jednim od gore pomenutih herbicida ali se moraju koristiti štitnici na diznama prskalice kako sitne kapi ne bi dospele na gajene biljke. S obzirom na to da je sužen izbor herbicida za primenu u povrću, da taj izbor zavisi i od vremena iskorišćenja pojedinog povrtarskog bilja, to je naš savet da se pre primene proizvođači konsultuju sa stručnom službom. PENDISTOP (Pendimetalin 330 g/l) Dobra poljoprivredna praksa u zemljama EU preporučuje ovaj selektivni herbicid sa pre-em (po setvi, a pre nicanja) delovanjem u cilju suzbijanja jednogodišnjih uskolisnih i nekih širokolisnih korova u usevima KROMPIRA, PARADAJZA i KUPUSA (iz rasada), LUKA (iz semena i arpadžika), GRAŠKA i MRKVE. Može se primeniti u usevu PAPRIKE pre rasađivanja. Doza primene je 4,0 do 6,0 do l/ha u zavisnosti od tipa zemljišta. Karenca za paradajz iznosi 42 dana, a za krompir, papriku, kupus i luk 63 dana. MONT (S-Metolahlor 960 g/l) Jedan od najselektivnijih i najfleksibilnijih herbicida za primenu po setvi, a pre nicanja ili pre rasađivanja u većem broju povrtarskih useva. U praksi se može primeniti u usevima KROMPIRA, LUKA, GRAŠKA, PA85

SULJA, MRKVE, CVEKLE i KUKURUZU ŠEĆERCU, kao i pre rasađivanja PARADAJZA i PARIKE. Doza primene zavisi od tipa zemljišta tako da se na lakim tipovima preporučuje doza od 1,0 do 1,2 l/ha, a na težim tipovima 1,2 do 1,4 l/ha. GIRASOLIN (Fluorohloridon 250 g/l) Selektivni herbicid sa pre-em primenom za suzbijanje jednogodišnjih širokolisnih korova (štir, pomoćnica-kereće grožđe, mišjakinja, dimnjača, mrtva kopriva, lipica, čestosavica, lubeničarka, čičak) u usevu KROMPIRA. Doza primene iznosi 2,0 do 4,0 l/ha, a karenca za krompir iznosi 63 dana. LINAR (Linuron 500 g/l) Herbicid sa selektivnim delovanjem koji se primenjuje po setvi, a pre nicanja mrkve, kao i po nicanju do porasta mrkve 5 do 10 cm. U zemljama EU primenjuje se i u usevima CELERA, PAŠTRNAKA, PERŠUNA, GRAŠKA, KROMPIRA, PASULJA, ŠPARGLE, CRNOG i BELOG LUKA iz arpadžika. Suzbija jednogodišnje širokolisne korovske vrste – loboda, pepeljuga, konica, gorušica, tarčužak, kamilica, dimnjača. Doza primene je 1,5 do 2,0 l/ha. Karenca za mrkvu iznosi 70 dana. PIRALIS (Klopiralid 100 g/l) Herbicid koji se može primeniti u usevu LUKA u cilju suzbijanja jednogodišnjih širokolisnih korovskih biljaka. U dozi od 0,6 do 1,2 l/ha primenjuje se posle nicanja luka (luk iz semena) ili nakon rasađivanja (arpadžik i praziluk).

AGROSVET / ZAŠTITA OD KOROVSKIH BILJAKA ↘

LODIN (Fluroksipir –meptil 360 g/l)

BELEŠKE:

Selektivni herbicid koji se u zemljama EU primenjuje u usevu LUKA radi suzbijanja jednogodišnjih širokolisnih korovskih vrsta. Doza primene je 0,8 do 1,2 l/ha kada je luk u fazi razvoja 3 do 6 listova. BENTAMARK (Bentazon 480 g/l) Kontaktni, selektivni folijarni herbicid namenjen suzbijanju jedno i višegodišnjih širokolisnih korova (štir, pepeljuga, tatula, gorušica, pomoćnica, čičak, maslačak i dr.), osim palamide i ambrozije u usevu KROMPIRA, GRAŠKA, PASULJA i BORANIJE. Slabo pokretan pa depozit herbicida mora biti dobro raspoređen po lisnoj površini. Efikasan u fazi razvoja korova 2 do 6 listova, odnosno kada je krompir visine 10 do 15 cm. Doza primene 2,0 do 3,0 l/ ha. Karenca preparata 42 dana. SENCOR PLUS (Metribuzin 600 g/l) Selektivni, translokacioni herbicid namenjen suzbijanju jednogodišnjih širokolisnih korova u usevu KROMPIRA i PARADAJZA. Doza primene iznosi 0,75 l/ha tretiranjem zemljišta posle setve a pre nicanja useva krompira na zemljištima sa 1,5-3 % humusa, a 1,25 l/ha na zemljištima sa više od 3 % humusa. U usevu paradajza primenjuje se 8 do 10 dana po rasađivanja. Karenca preparata je obezbeđena vremenom primene.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet 86

↙ PRAVILNA PRIMENA PESTICIDA / AGROSVET

PRAVILNA PRIMENA PESTICIDA I POSTUPCI PREVENCIJE ZAGAĐENJA LICA, VODENIH TOKOVA I POVRŠINA SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILJA ↘

redstva za zaštitu bilja (SBZ) ili pesticidi imaju važnu ulogu u biljnoj proizvodnji. Upotreba pesticida je nužnost u procesu proizvodnje gajenih biljaka. Proizvodnja nekih gajenih biljaka se ne može zamisliti bez upotrebe pesticida. Međutim s obzirom na to da su pesticidi svrstani u otrovne materije, to moramo voditi računa i o načinu postupanja kod upotrebe pesticida radi zaštite životne sredine. Da bi se izbegla eventualna trovanja i posledice koje ona nose, treba strogo voditi računa o sledećem: • Pre svega, izaberite najpogodniji pesticid za vaše gajene biljke, bolesti i štetočine koje želite da suzbijate. Ako ne znate, konsultujte stručnjaka. • Obavezno pročitati upustvo uz ambalažu i njega se strogo pridržavati. To činiti svaki put kada se primenjuje dato sredstvo. Etikete nikada ne skidati sa originalne ambalaže. • Kada planirate da primenjujete pesticide koje nikada ranije niste koristili, konsultujte se sa stručnjacima i pitajte ih kako da ih koristite. • Kada kupujete pesticide, sami proverite imena i upotrebu. Uz to, pre nego što kupite pesticide, pažljivo proverite pakovanje. Nemojte da kupujete proizvod sa oštećenim pakovanjem ili ambalažu koja curi. Nemojte da kupujete ni proizvod sa polomljenim zatvaračem na ambalaži. • Pazite kada vozite pesticide do vaše kuće. Bolje je ne prevoziti pesticide autobusom ili nekim drugim javnim transportnim sredstvima. Takođe, proverite da nema namirnica uz pesticide. • Kada prevozite pesticide kami-

onom ili drugim sredstvom, ne stavljajte teške stvari preko pakovanja sa pesticidima! U protivnom, pakovanja bi se mogla polomiti ili ugnječiti što bi bilo veoma opasno. Vodite računa kada tovarite pesticide. • Ako ste u toku transporta prosuli pesticide, prvo udaljite ljude i životinje sa tog mesta. Zatim nabacite materijale kao što su pesak, strugotina i sl. da upiju prosute pesticide. Posle otklanjanja prosutih pesticida, dobro oprati to mesto vodom. • Ako se pesticidi nanesu na kožu ili odelo, dobro ih isprati vodom i sapunom. Sapun ne samo da ispira pesticide, nego i ubrzava njihovo razlaganje. • Nikada ne jesti niti davati životinjama hranu zagađenu pesticidima. Takvu hranu treba zapaliti ili zakopati u zemlju. • Držati pesticide na suvom, hladnom i mračnom mestu. Ne držati ih na mestu koje je direktno izloženo svetlosti, niti na toplom i vlažnom mjestu. • Takođe, pesticide držati zaključane i zabraniti pristup neovlašćenim licima i deci. • Ne ostavljati pesticide u blizini hrane ili staja. • Tečni pesticidi se obično razblažuju za primenu. Razblažiti i strogo se pridržavati upustva na etiketama ambalaže. Unapred pripremiti za primenu neophodnu opremu kao što je prskalica i dr. Udaljiti decu i životinje sa mesta razblaživanja. • Proveriti da li preporučene koncentracije doziranja i razblaživanja odgovaraju onima na eti87

ketama ambalaže. Ne praviti ni koncentrovaniji, ni razblaženiji rastvor od preporučenog • Nikada ne sipati pesticide golim rukama. Pri rukovanju pesticidima obavezno nositi gumene rukavice. Pri mešanju pesticida upotrebljavati štapove ili druge naprave i neumakati ruke u rastvor pesticide • Prilikom sipanja tečnih pesticida u prskalicu koristiti levak da ne dođe do prosipanja. U slučaju formulacije u prahu, staviti otvor vreće u otvor prskalice. • Prilikom punjenja prskalice pesticidima zauzeti položaj uz vetar. • Poslije punjenja prskalice, proveriti da li negde ne curi. Ne upotrebljavati pokvarenu ili prskalicu koja curi. • Takođe treba paziti gde ostavljamo preostale pesticide. Nikada ne ostavljajte preostale pesticide u prazne boce za piće, jer bi ih deca, greškom, mogla popiti. • Ne koristiti praznu ambalažu od pesticida za držanje hrane i pića. Uništiti praznu ambalažu bušenjem. Zakopati u zemlju probušenu ambalažu. Ako je ambalaža spaljiva, spaliti je posle upotrebe. • Primenjivati pesticide rano ujutru po lepom vremenu, najradije kada je vetar slab. Truditi se da se pesticidi primenjuju niz vetar. Ako se pesticidi primenjuju neposredno pre kiše, mogu se lako isprati i ne mogu dati očekivan efekat. Ako se primenjuju po jakom vetru, vjetar može da ih raznese i mogu da oštete druge kulture ili obližnje kuće. • Kada tretirate usev, posebno me-

AGROSVET / PRAVILNA PRIMENA PESTICIDA ↘

donosne biljke, obavezno obavestite pčelare u vašem okruženju. • Prilikom primene pesticida nositi zaštitna odela koji će pokriti što veći deo tela. Ne raditi sa izloženom kožom, niti puštati decu da rade ili da budu prisutna pri primeni pesticida. • Prskalice (aplikatori) moraju biti ispravne i podešene. Dizne na prskalicama moraju biti isprave. Ako se zapuše dizne na prskalici, ne otpušavati ih ustima. Očistiti dizne stabljikama trave ili grančicama.

sa pesticidima pre, za vreme i posle primene, kao i upravljanje otpadom i ostacima. Upravo stoga dobra poljoprivredna praksa, naslonjenja na programe Evropskog udruženja proizvođača sredstava za zaštitu bilja, u proceduri rukovanja sa sredstvima za zaštitu bilja preporučuje: • Prevoz sredstava za zaštitu bilja – manju količinu SBZ prevoziti u podesnim kontejnerima koji se mogu zatvoriti i u kojima se može zadržati eventualno curenje ili prosipanje sredstva.

• Opremu za primenu, kao što su prskalice, dobro oprati vodom odmah posle upotrebe. Držati opremu na odgovarajućem mestu, van dohvata dece.

• Čuvanje sredstava za zaštitu bilja – obezbediti skladišni prostor koji se može zaključati, sa podom koji se lako čisti i sa policama od materijala koji ne upija SBZ pri slučajnom prolivanju. Skladišta ne treba da budu povezana sa odvodnim sistemima, a tečna SBZ treba da se čuvaju na donjim policama

• Nikada ne bacati preostale pesticide u reke ili ribnjake. Ponašajte se tako kao da ćete piti vodu nizvodno od vas. Sačuvati ih do zbrinjavanja od strane posebne organizacije

• Pre primene SZB – proveriti ispravnost uređaja za primenu i obezbediti ispravan rad svih delova. Najmanje jednom godišnje, pre početka sezone uraditi kalibraciju uređaja za primenu SBZ

• Posle rada obavezno se istuširati (okupati) vodom i sapunom

• Za vreme primene SBZ – održavati zonu između polja i vodenih površina kao što su kanali za navodnjavanje u kojoj se ne smeju primenjivati SBZ. Ova zona ili margina može biti pokrivenasmešom nekih useva koji smanjuju dospevanje SBZ u vode

• Prilikom primene pesticida ne uzimati hranu i ne pušiti. Ako to želite da radite, dobro prethodno operite ruke i lice.

• Posle rada oprati sapunom radno odelo. Od proizvođača sredstava za zaštitu bilja zahteva se da sprovode brojna istraživanja na osnovu kojih se određuju uslovi za njihovu bezbednu primenu, i to za korisnike sredstva, za potrošače, kao i za zaštitu životne sredine. Zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja, na tržište dospeva i ambalaža. Istu zabrinutost koja se odnosi na ova sredstva, potrebno je posvetiti i ambalaži koja ostaje nakon njihove upotrebe. Najširi krug proizvođača najčešće prepoznaje samo poslednje u nizu postupanja sa pesticidima ili sredstvima za zaštitu bilja, a to je ambalažni otpad. Međutim, proces prevencije zagađenja poljoprivrednog imanja, a samim tim i okoline od pesticida uključuje sve postupke od transporta, skladištenja, postupanja

• Posle primene SBZ – rezervoar prskalice nakon primene SBZ kada je to moguće, treba isprati korišćenjem integrisanog sistema na prskalici, a nastala tečnost se može primeniti na netretiranom polju. Nikada ne ispirati prskalicu na polju ili blizu vodenih površina • Odlaganje ambalažnog otpada pre uspostavljanja sistema zbrinjavanja ambalažnog otpada sredstva za zaštitu bilja, potrebno je da korisnici imaju naviku ISPIRANJA ambalaže, odnosno boca u kojima su bile upakovane 88

tečne formulacije ovih sredstava. Od nedavno je praksa nekih kompanija da i čvrste formulacije pakuju u boce od tvrde plastike, koje se nakon pražnjenja mogu ispirati. Na taj način se postiže maksimalno iskorišćenje sredstva, ali i omogućava da se isparana ambalaža bezbedno ukloni. A – Dobro isprazniti bocu sa sredstvoma za zaštitu bilja u rezervoar prskalice. B – U praznu bocu sipati čistu vodu, do 1/3 zapremine boce (oko 30% zapremine boce). C – Vratiti čep na bocu, dobro zatvoriti i protresati ili okretati bocu u toku 30 sekundi. D – Isprazniti bocu u rezervoar prskalica i ostaviti u vertikalnom položaju 30 sekundi, do isticanja celokupne tečnosti. KORAKE B, C I D PONOVITI TRI PUTA! PRILIKOM ISPIRANJA PAKOVANJA PESTICIDA UVEK NOSITI ZAŠTITNU OPREMU, RUKAVICE, ODELO I ZAŠTITU ZA OČI I LICE! Nakon ispiranja, praznu ambalažu od sredstava za zaštitu bilja probušiti na adekvatan način, da bi se sprečilo njeno ponovno korišćenje za neke druge svrhe. Ispranu ambalažu odloziti na pogodno mesto, najbolje u kese za odlaganje otpada u domaćinstvu i sačuvati do momenta prikupljanja od posebno ovlašćenih lica ili firmi. Prazne boce ne zatvarati čepom, one treba da ostanu otvorene, a čepove odložiti u posebnu kesu, jer se oni uvek smatraju opasnim otpadom, dok se prazne boce, nakon pravilnog trostrukog ispiranja tretiraju kao neopasan otpad. Stupanjem na snagu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao definisanjem Nacionalne strategije upravljanja ambalažnim otpadom, svi emiteri ambalaže koja postaje otpad, imaju zakonski okvir, ali i obavezu za rešavanje problema ambalažnog otpada.

AGROSVET / ORGANSKA POLJOPRIVREDA ↘

ORGANSKA POLJOPRIVREDA ↘

oslednjih godina sve je veći broj domaćinstava širom Srbije ali i susednih zemalja koja pokreću tzv. organsku proizvodnju povrća. Naravno, odlučiti se za takva potez zahteva dobro promišljanje kao i ispunjavanje određenih uslova ali je pre svega osnov u promeni mišljenja i prihvatanja nekih novih “pravila igre”. Površine pod organskom poljoprivrednom proizvodnjom u Srbiji iznose oko 8.500 hektara. Radi se o proizvodima koji su već sertifikovani ili onima koji su u procesu dobijanja sertifikata za organski proizvod, a navedenim brojem hektara nisu obuhvaćene površine korišćene za sakupljanje divljeg jagodičastog voća, pečuraka i lekovitog bilja. Po podacima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine broj organskih proizvođača je 218 (bez uračunatog broja kooperanata), dok je 19 onih koji sakupljaju organske proizvode iz prirode Da bi proizvođačima, pre svega povrtarima približili ovu vrstu proizvodnje, izneli smo istorijat organske proizvodnje, benefite koji se mogu ostvariti organskom proizvodnjom ali i predstavili deo proizvoda koje jedino “Agromarket” ima u svojoj ponudi. Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje koji održava zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi. Ona se oslanja na ekološke procese, biodiverzitet i cikluse prilagođene lokalnim uslovima, umesto korišćenja resursa sa neželjenim efektima. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovaciju i nauku kako bi poboljšala okruženje, razvila fer odnose i dobar kvalitet života za sve uključene. Metode orgаnske proizvodnje podrаzumevаju primenu prirodnih postupаkа i supstаnci, а

ogrаničаvаju ili potpuno eliminišu upotrebu sintetizovаnih sredstаvа. Ljudi su počeli da tragaju za alternativnim postupcima u poljoprivredi početkom 20. veka. Austrijanac Rudolf Štajner, 1924. godine, osniva biodinamički pokret. Početni postulat ovog pokreta je bio: biodinamička poljoprivreda mora da sa zasniva na mešovitom gazdinstvu, gde se kombinuje biljna i animalna proizvodnja. Njegov osnovni princip u poljoprivredi je bio da se ne može dati život zemljištu samo dodavanjem hemikalija u njega. U živi sistem zemljišta mora se dodati organska materija ojačana “kosmičkim silama” koje će uliti život u takav sistem. Iz tog razloga biodinamičari koriste biodinamičke preparate koji (veruje se) usmeravaju kosmičke sile u zemljište i time povećavaju njegovu plodnost i snagu (goveđi rog). Ranih 1960-tih godina raste zabrinutost za zdravlje ljudi i životnu sredinu zbog povećane upotrebe pesticida u poljoprivredi. U to vreme osniva se grupa Lemer-Buše u Francuskoj, a u SAD se pojavljuje interes za organsku poljoprivredu osnivanjem “New Alchemy Institute” i “Ecology Action”, organizacije koje pokušavaju da proizvode hranu sa smanjenom upotrebom vode, đubriva i bez pesticida. Poznata naučnica i prirodnjak Rachel Carson (Karson), 1962. godine, objavljuje knjigu “Tiho proleće” (Silent Spring), koja objašnjava pogubne efekte DDT i drugih pesticida na životnu sredinu, a naročito na ptice i druge korisne organizme. Upravo autorka i njena knjiga su označeni kao začetnici svetskog pokreta za zaštitu životne sredine. Iste godine (1972) osniva se Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu – International Federation of Organic Agricultu90

re Movements (IFOAM). Razvojem analitičkih metoda ocene kvaliteta hrane, pritiskom potrošača i tzv. “zelenim, ekološkim talasom započinje brži razvoj organske poljoprivrede. Godine 1980, IFOAM donosi osnovne standarde za organsku proizvodnju, koji su i danas osnova za sve naredne propise, a 1990., osniva se prvi sajam organskih proizvoda BIOFACH u Nirnbergu u Nemačkoj, koji je od tada do danas izrastao u najveći svetski sajam organskih proizvoda. Paralelno sa promocijom, radi se i na donošenju zakonske regulative. Već 1991. godine, donesena je prva zakonska regulativa u EU o organskoj proizvodnji ECC No. 2092/91. Nedugo zatim, 1992. godine doneseni su prvi propisi ECC No. 2078/92 o subvencijama za organsku poljoprivredu u EU u okviru agroekoloških mera podrške, a 2004. godine objavljuje se Evropski Akcioni Plan za Organsku poljoprivredu. Kao krajnji produkt organske poljoprivrede pojavljuje organski pro-

↙ ORGANSKA POLJOPRIVREDA / AGROSVET

izvod. Organski proizvodi su bezbedni, bez prisustva veštačkih materija i hemijsko-sintetičkih pesticida. Samim tim oni su zdraviji i imaju veću nutritivnu vrednost. Istraživanja pokazuju da organski proizvodi sadrže čak 63% više kalijuma, 73% više gvožđa, 125% više kalcijuma i 60% više cinka magnezijuma, gvožđa, omega3 masnih kiselina i antioksidanata.nego proizvodi dobijeni konvencionalnom proizvodnjom. Organski proizvodi, zbog načina i procesa dobijanja koji je u harmoniji sa prirodom imaju veću životnu energiju i snagu, a ona je upravo odgovorna za održavanje imuniteta, regeneracionih procesa i održavanja vitalnosti ljudskog organizma. Naročito se ističe značaj u ishrani dece. Genetski modifikovani organizmi (GMO) i njihovi proizvodi su apsolutno zabranjeni u organskoj proizvodnji. Organski proizvodi imaju karaktrerističan ukus, miris i boju za datu vrstu koje često zovemo „zaboravlje-

ni ukus namirnica sa sela”. Naravno, mere zaštite gajenog bilja se odnose i na organsku proizvodnju. Organska proizvodnja prihvata primenu i nekih konvencionalnih pesticida, pre svega neorganskih kao što su preparati na bazi bakra – Cuprablau Z Ultra, Funguran OH, Blue Bordo, preparata na bazi sumpora – Microthiol disperss, kao i parafinskih ulja – Nitropol S. Međutim, tzv. biopesticidi su sinonim za organsku poljoprivredu. Biopesticidi - Prema literaturnim podacima oko 4.6 miliona tona pesticida se izbaci raznim načinima primene u životnu sredinu u svetu na godišnjem nivou. Trenutno se u svetu u masovnoj upotrebi nalazi oko 500 pesticida – aktivnih materija. Samo 1% upotrebljenih pesticida dođe na ciljanu površinu dok 99% završi na površini zemlje, vodenim površinama i u vazduhu. Poljoprivredna struka, a posebno fitomedicinari ili specijalisti zaštite bilja, slaže se da kao posledica svega

ovoga, primena i proizvodnja pesticida treba da teže sledećem: moraju biti visokoefikasni, što znači da u malim količinama primene moraju da imaju visoku efikasnost. Zatim, moraju biti netoksični i ne smeju zagađivati prirodnu sredinu. Sve ove karakteristike za sada ispunjavaju samo biološki preparati – biopesticidi. Biopesticidi nisu toksični za čoveka, aktivne materije su im prirodnog porekla, nemaju rezidualno delovanje, zasada nije utvrđena rezistentnost prema njima i poseduju dobru efikasnost u suzbijanju štetočina i bolesti. Proizvodnja biopesticida se poslednjih godina izuzetno raširila u istraživačko-proizvodnim pogonima Kine, Indije, Italije, Španije, Nemačke, Francuske. To je jedan pravac rešavanja problema sa štetnim agensima u poljoprivrednoj proizvodnji. Drugi pravac se odnosi na selekciju i oplemenjivanje bilja prema najznačajnijim štetnim organizmima – gljivama, bakterijama, virusima, insektima… I naravno, treći pravac koji se odnosi na korišćenje posebnih materija koje jačaju samu odbrambenu reakciju gajene biljke. Stručni tim kompanije “Agromarket” se opredelio proizvođačima povrća ponudi po 2 proizvoda iz prve grupe, biopesticide – Naturalis i Lepinox Plus, 2 proizvoda, specijalizovane biljne vakcine – Micobiol i Stemicol, kao i kombinaciju đubriva, fungicida i baktericida – Talocuper. Takođe, od ove godine Agromarket poljoprivrednicima, a pre svega povrtarima nudi i briketirani stajnjak BioFert. Naturalis Biogard Bioinsekticid i akaricid sa kontaktnim delovanjem čija je aktivna materija žive spore soja ATCC 74040 entomopatogene gljivice Beauveria bassiana ne manje od 2.3 x 107 spora/ml u 100 g preparata formulisan kao koncentrovana suspenzija spora u biljnom ulju Spore Beaveria bassiana deluju kontaktno. Nanete na telo insekta, konidije gljivice klijaju stvaraju-

AGROSVET / ORGANSKA POLJOPRIVREDA ↘

Lepinox Plus ći hife koje prodiru kroz kutikulu i šire se u telu insekta.Visoka vlažnost vazduha (veća od 50%) i slobodna voda pogoduju daljem širenju ali konidije Beaveria bassiana su invazivne u svim režimima vlažnosti. Infekcija može biti ostvarena u roku od 24 do 48 sati u zavisnosti od temperature (u rasponu od 10 do 370C, a optimum na 20 do 270C). Ako je insket u fazi preobražaja (presvlačenja), process infekcije se prekida. Micelija nastavlja da se širi hraneći se domaćinom odnosno njegovim hranljivim sastojcima. Širenje gljivice unutar domaćina prouzrokuje smrt insekta u roku od 3 do 5 dana. Nakon uginuća insekta nove konidije nastavljaju hraneći se ostacima insekta. Međutim, temperatura i vlažnost imaju uticaja na sporulaciju B. bassiana, a time i na prenos gljivice na druge insekte. Soj ATCC 74040 entomopatogene gljivice B. bassiana ne proizvodi nikakve toksine jer zaraženi domaćin umire od dehidratacije i/ili nedostatka hranljivih materija. Preparat Naturalis Biogard namenjen je suzbijanju crvene voćne grinje (Panonychus ulmi) u integralnoj i organskoj proizvodnji u zasadu jabuke u dozi od 1,5 l/ha pri čemu prvi tretman izvesti nakon pojave prvih pokretnih formi, drugi tretman nakon 3 do 4 dana. Po potrebi izvesti još jedan do dva tretmana u roku od 7 dana Prema standardima dobre poljoprivredne prakse u integralnoj i organskoj proizvodnji u zemljama EU preparat Naturalis Biogard se koristi za suzbijanje bele leptiraste vaši, tripsa, crvene voćne grinje, lisnih vaši i žičnjaka u usevima paradajza, paprike, lubenice, krastavca, tikve, salate, šargarepe, krompira, tripsa, vaši i crvenog voćnog pauka u jagodi, malini i kupini, tripsa i trešnjine muve u višnji i trešnji, tripsa i mediteranske voćne muve u zasadu breskve, nektarine, kajsije, šljive, jabuke, kruškine buve u krušci, vaši, minera i voćne muve u dunji, vinovoj lozi, leski, kestenu, maslini, citrusima, ukrasnom bilju, i tripsa u lekovitom bilju (bosiljak) u dozama od 0,75 do 1,5 l/ha.

Biološki insekticid digestivnog delovanja na bazi providnog kristalnog proteina – protoksina sa insekticidnim delovanjem, koji je proizvod bakterije Bacillus thuringiensis subsp. kurstaki (soj EG 2348), formulisan kao kvašljivi prašak Gram-pozitivna bakterija Bacillus thuringiensis subsp. kurstaki (soj EG 2348) je prirodno prisutna u zemljištu. Tokom sporulacije proizvodi prozirni kristalni protein, aktivni sastojak formulisanih proizvoda. Lepinox Plus је visoko efikasan biološki insekticid kojim se suzbijaju insekti iz reda Lepidopterа (sovice, plamenci, smotavci ploda). Jednom kada ciljana štetočina (gusenica) unese kristalne proteine koji se aktiviraju u srednjem crevu, odmah prestaje sa ishranom, a uginjava nakon dva dana Preparat je namenjen suzbijanju pamukove (kukuruzna) sovice (Helicoverpa armigera) u usevu kukuruza i paradajza u dozi od 0,7 do 1,0 kg/ ha primenjen za vreme polaganja jaja, pre piljenja larvi i na početku piljenja larvi. U zemljama EU, preparat Lepinox Plus je veoma efikasan i u kontroli štetočina kao što su: breskvin smotavac (Cidia molesta), i breskvin moljac (Anarsia lineatella) u zasadu breskve, odnosno šljivin smotavac (Cidia funebrana) u zasadu šljive.. Istraživanja u Italiji sprovedena 2011. godine, pokazala su izuzetnu efikasnost preparata Lepinox Plus u suzbijanju južnoameričkog moljca paradajza (Tuta absoluta) te je uključen u redovne programe zaštite od ove štetočine. Preporučena količina primene preparata kako u gore navedenim voćnim zasadima, tako i u paradajzu je 1,0 kg/ha. MIcobiol Biljna fitovakcina registrovana kao neorgansko đubrivo sa mikroelementima Mangan (Mn) 1,25%, Cink (Zn) 0,75%, Bakar (Cu) 2% i specifičnim betaglukanima formulisana kao rastvor. Osnovno delovanje je da snaži biljku kroz jačanje otpornosti u procesima protiv nepovoljnog 92

efekat biotičkog stresa u vezi sa infekcijama patogena iz klase Oomycete. Smanjujući agresivnost patogena, povećava snagu biljke i poboljšava parametare kvaliteta plodova voća i povrća, kao i prinos. Preparat u biljci aktivira nekoliko molekularnih i fizioloških stimulacija unutar ćelije. Kada biljni receptori prepoznaju Micobiol, potrebno je samo nekoliko minuta za aktiviranje procesa samoodbrane dinamičnom kaskadom, proizvodeći povećanje intra - celularnog kalcijuma, aktiviranje MAPK proteina koji će da fosforilišu ključne proteine i aktivirati specifične transkriptore da regulišu aktivaciju gena samoodbrane. Biljke tretirane preventivno ovim proizvodom aktiviraju mehanizme odbrane ranije i pre nego što se stvore uslovi za infekciju patogena, pokazuju brži i efikasniji odgovor biljaka patogenu. Micobiol se može primeniti u usevima krastavca, paradajza, paprike, krompira, tikvice, jagoda, dinja, lubenica, pasulja, zelene salate, karfiola, luka, kao i zasadu vinove loze (vinsko i stono grožđe) u dozi od 2do 3,0 l/ha. Najbolji efekat na useve se postiže kada se korisni ceo program tokom ciklusa proizvodnje u cilju da biljke imaju imuni sistem uvek aktivan. Preporučljivo je da se sa tretmanima počne preventivno, primenom

↙ ORGANSKA POLJOPRIVREDA / AGROSVET

odbrane gene. Transkripcija i biohemijske promene imaju za rezultat: jačanje ćelijskog zida biljaka, a kao posledica mehaničkog jačanja usled depozita kaloze, što otežava prodor patogena u ćeliju, kao i proizvodnju sekundarnih metabolita biljaka koji iskazuju antimikrobnu aktivnost i direktno su štetni za patogena. Primenjuje se u usevima luka, praziluka, celera, šargarepe, brokolija, artičoke, krompira svake dve nedelje u toku cele vegetacije pri čemu se prvi tretman obavlja kada se pojave prvi listovi bilo folijarno u koncentraciji 0,2% (20 g u 10 l vode) ili navodnjavanjem u dozi od 2,5 kg/ha (25 g na 100 m2).

2-3 puta svakih 7-10 dana pre pojave prvih simptoma infekcije patogena. U ovom slučaju biljka aktivira sopstveni odbrambeni mehanizam te preventivno odlaže simptome bolesti i smanjuje agresivnost patogena. Ako se infekcija širi i patogen uzrokuje štetu na biljnim organima i ako su uslovi sredine povoljni za razvoj bolesti, preporučljivo je korišćenje specifičnog tj. namenskog fungicida, a zatim treba nastaviti sa programom fitovakcine preparatom što može dovesti do optimiziranja ili smanjenja upotrebe hemijskih pesticida. Stemicol Proizvod – biljna fitovakcina registrovana kao neorgansko đubrivo sa mikroelementima Mangan (Mn) 2,7 % i Cink (Zn) 2,3 %, formulisan kao prah. Stemicol je sredstvo odbrane koje pospešuje procese samoodbrane u biljkama i unapređivanje opšteg zdravstvenog stanja, te povećanje kondicione stabilnosti što se odražava na poboljšanje kvaliteta i prinosa. Receptori hitooligosaharida (razvijeni iz hitina) aktivraju se u nekoliko minuta izazivajući molekularne i fiziološke promene te se koncentacija unutarćelijskog CA+2 i MAPK proteina koji fosforilišu meta protein povećava. Meta protein uključuje transkripciju faktora koji regulišu

Takođe, preparat Stemicol se preporučuje i za primenu u usevu paradajza, paprike, tikvice, krastavca, plavog patlidžana, pasulja, jagode, salate, lubenica i dinja svakih 15 do 20 dana u toku vegetacije. Prva primena treba biti izvedena prilikom setve ili u vreme rasađivanja folijarno u konc. 0,2 – 0, 25% (20 g – 25 g u 10 l vode) ili navodnjavanjem kroz sistem kap po kap u dozi od 2,5 -3 kg/ha (25 g - 30 g na 100m2). Talocuper Sistemični nutritijent, fungicid i baktericid sa preventivnim i kurativnim efektom registrovan kao neorgansko đubrivo sa mikroelementom Bakar (Cu) 5 %, a formulisan kao rastvor. molekul organo-bakarnog kompleksa sa dvostrukim delovanjem koje se iskazuje u stvaranju depozita preko kutikule ali i razmeštaja jona bakarnog kompleksa između kutikule i epidermalnih ćelija. Sadrži specifične penetrirajuće agense te ispoljava preventivno i kurativno delovanje na fitopatogene gljive i bakterije iz rodova: Phythoptora, Fusarium, Phythium, Rhizoctonia, Antracnosis, Alternaria, Mildiu, Armillaria, Rosellinia, Clavibacter michiganensis, Pseudomonas syringae, Xanthomonas campestres, Erwinia carotovora… Preparat Talocuper se može primeniti u usevima povrća, kao i zasadima voća, vinove loze i citrusa bilo folijarno u koncentraciji 0,15 - 0,2% (15-20 ml у 10 l воде) bilo navodnjavanjem u dozi od 2 – 6,0 /ha (20 – 60 ml на 100 m2) u ranim vegetativnim 93

i generativnim fazama. Broj tretmana preparatom Talocuper zavisi od “pritiska” patogena, odnosno tretmane obavljati svakih 15-ak dana u vreme perioda visokog rizika od infekcije i širenja oboljenja, a posebno u uslovima visoke vlažnosti vazduha. Visoko efikasan u niskoj koncentraciji. Izuzetna stabilnost u zemljištu. Otporan prema razgradnji u zemljištu. Usaglašen je sa novom EU regulativom u pogledu očuvanja životne okoline zbog niske koncentracije primene. Kao stručnjaci, smatramo da primena ovih proizvoda ne sme biti ekskluziva organske proizvodnje već da trebaju biti uključeni u procese konvencionalne i integralne proizvodnje kako bi u strategiji zaštite imali razvnorsnije oruđe s jedne, “relaksirali” dosada primenjivane organke pesticidie te im tako produžili vek s druge strane, i smanjili količine ostataka pesticide u krajnjem proizvodu te na taj način sačuvali I krajnjeg konzumenta proizvoda. Biofert 4:3:3 Organsko đubrivo – peletirani pileći stanjak koji je 100% sterililan a sadrži: Azot ukupni (N) 4,2%, Azot organski (N) 3,5%, Azot amonijačni 0,7%, Fosfor (Р2О5) 3,0%, Kalijum (К 2О) 2,8%, Magnezijum (MgO) 1,0%, Kalcijum (CaO) 9,0%, Sulfati (SO4) 0,5 %, Hlor (Cl) 0,5% (max), Natrijum (Na2O) 0,5% (max). Elementi u tragovima: Gvožđe (Fe) 1200 mg/ kg, Mangan (Mn) 480 mg/kg, Cink (Zn) 420 mg/ kg, Bakar (Cu) 110 mg/kg, Bor (B) 45 mg/kg, Molibden (Mo) 11 mg/kg, Kobalt (Co) 2 mg/kg Primenjuje se unošenjem u zemljište na dubinu 10 do 20 cm (plitko zaoravanje, freziranje), a kod višegodišnjih biljaka unošenjem u zonu korenovog vrata. Tokom vegetacije Biofert 4:3:3 može se razmutiti u vodi i nakon dan-dva ručno zalivati biljke koje na ovaj način brže usvajaju hranljive materije. Može se primeniti u usevima paradajza, krastavca, parike i luka na 15-ak dana pre početka proizvodnog ciklusa u dozi od 1000 do 1500 kg/ ha, u usevu kupusa 1000 do 1250 kg/ha, krompira 850 do 1250 kg/ha, lubenice 1250 do 1500 kg/ha organskog đubriva Biofert.

AGROSVET / BERBA I ČUVANJE PLODOVA POVRĆA ↘

BERBA I ČUVANJE PLODOVA POVRĆA ↘ takve uslove potrebni su odgovarajući rashladni sistemi i kontrolisani uslovi čuvanja u celom procesu. Pravilno upravljanje temperaturom povrća počinje sa precooling metodom (brzo uklanjanje topline) zbog toga što temperatura područja u kojem je ubrano povrće iznosi često i preko 30°C. Brzo uklanjanje topline je najvažniji faktor u zaustavljanju kvarenja proizvoda. Sistem za rashlađivanje kroz nekoliko sati snižava temperaturu povrća do 0°C. Nakon što se temperatura proizvoda smanji na nisku razinu, smanjuje se i disanje proizvoda.

ada se svi postupci u procesu pripreme proizvodnje, samog proizvodnog toka obavljaju na vreme i na pravlan način, logično je da se berba i plasman očekuju sa nestrpljenjem jer se očekuje ono zbog čega se i ušlo u process proizvodnje povrća, profit. No i tu postoje određena pravila koja treba poštovati. Osnovna načela berbe u sistemu GAP (Good Agricultural Practices - Dobra poljoprivredna praksa) u povrtarstvu obuhvataju postupke berbe i kvalitetnog čuvanja proizvoda do njegove krajnje realizacije. Među najznačajnije postupke spadaju: • Berba se obavlja u jutarnjim ili večernjim satima (suvi plodovi), • Higijena berbe mora biti na visokom nivou (toaleti, mesta za pranje ruku, rukavice...), • Plodove prilikom berbe treba sačuvati od mehaničkih povreda, • Povređene i obolele plodove odstraniti pre berbe i ne mešati sa dobrim plodovima, • Gajbice, ambalaža za berbu moraju biti nove i čiste i prilikom berbe ne smeju doći u dodir sa zemljom,

• Beru se samo plodovi prispeli za berbu, a optimalna zrelost određena je namenom ploda (prodaja, transport, čuvanje) Cena plodova povrća je veoma promenljiva, često vansezonska proizvodnja po pravilu donosi većii profit, a kvalitetni i dobro upakovani plodovi ostvaruju višu cenu. Tehnološki zrelo povrće podrazumeva stepen rasta ili razvoja onog dela biljke radi kojeg se uzgaja, tj. kad je najprikladnije za potrošnju i kad ima najprikladnija hemijska i organoleptička svojstva. Za razliku od voća, količina kiselina i šećera u povrću nije merilo vrednosti okusa, pa ni zrelosti u onom smislu kao kod voća. Tehnološka zrelost može se definirasi za pojedine kulture na temelju hemijskog sastava tj. kvaliteta koji nam je s prehrambenog stanovišta najpovoljniji. Određivanje trenutka tehnološke zrelosti, tj. trenutka berbe, zavisi o tome kakve zahteve postavljamo na neku vrstu obzirom na konzumaciju. Takođe, treba poznavati dužinu trajanja tehnološke zrelosti. Kako bi zadržali kvalitet povrća na putu od proizvođača do kupca, potrebno je stvoriti određene temperaturne uslove za te proizvode. Za 94

Vreme od berbe do rashlađivanja povrća treba da bude što kraće. Preporuka je da se obrani plodovi rashlade istog dana. Brzo rashlađivanje plodova nakon berbe veoma je važno, jer se na taj način usporava proces zrenja i smanjuje pojava pojedinih fizioloških oboljenja. Od bioloških specifičnosti ploda zavisi u velikoj meri dužina uspešnog čuvanja, pa se stoga i javljaju osetne razlike u trajnosti pojedinih sorti. Na trajnost i gubitke do kojih dolazi u toku čuvanja utiču i uslovi pod kojim su se plodovi razvijali, zatim stepen zrelosti plodova, kao i način pripreme i pakovanja. Postupci koji se uobičajno koriste u cilju sprečavanja kvarenja moraju osigurati: • pažnju da ne dođe do oštećenja (rezanja, gnječenja) proizvoda, • hlađenje tako da se smanji porast mikroorganizama i uspore enzimske reakcije, • pakovanje i skladištenje u uslovima u kojima se može kontrolisati respiracija i dozrevanje, • korišćenje konzervansa koji ne dozvoljava porast mikroorganizama na plodu. Režimi čuvanja povrća prvenstveno zavise od vrste koje se skladišti, a zatim od pojedinih sorti. Poznato je da se s porastom temperature svi procesi unutar ploda biljke odvijaju brže, a sniženjem temperature do-

↙ BERBA I ČUVANJE PLODOVA POVRĆA / AGROSVET

lazi do usporavanja svih procesa u plodu. Hladnjače s kontrolisanom atmosferom (CA hladnjače) koriste, osim niskih temperatura, i promenjenu atmosferu unutar komora sa sniženim udelom O2 i povećanim sadržajem CO2. U kontrolisanoj atmosferi vrlo je važno vreme potrebno da se uspostavi tzv. ULO (Ultra Low Oksygen) režim. Da bi se kiseonik spustio sa standardnih 21% koliko ga ima u normalnom vazduhu potrebno je ubaciti čisti azot. Količina CO2 takođe je važna. Utvrđeno je da dolazi do oštećenja plodova ako je koncentracija istog prevelika. U komorama mora biti visoka relativna vlažnost vazduha, najčešće od 90 do 95%. Ako bi vlažnost bila niža, došlo bi do jače transpiracije i plodovi bi postali smežurani i bez tržišne vrednosti. U komoru mogu ići samo plodovi bez oštećenja. Najveća ograničenja za dugotrajno skladištenje voća i povrća je patološki raspad uzrokovan infekcijom izazvanom Botrytis cinerae (siva trulež ili buđ). Ugljen monoksid (CO), ako se doda u koncentraciji od 5-10% nivou kiseonika ispod 5%, postaje efektivan fungicid i može biti korišćen za kontrolu truljenja proizvoda koji ne podnose koncentracije ugljen-dioksida u koncentracijama od 15-20%. Međutim, treba napomenuti da je ugljen monoksid (CO) veoma toksičan za ljude i moraju se provesti mere predostrožnosti.

PLODOVITO POVRĆE U plodovito povrće spadaju paprika, patlidžan, paradajz, tikvice i krastavac. Krastavci sadrže veliku količinu vode, osetljivi su na udare,

lako se lome i brzo uvenu ukoliko se ne održavaju u atmosferi sa niskom relativnom vlažnošću. Optimalni uslovi čuvanja se često razlikuju za pojedine sorte i krastavce iz raznih proizvodnih regiona. Na nižim temperaturama vrlo su osetljivi, pa se stoga moraju održavati na nešto višim temperaturama. Optimalna temperatura skladištenja je 10 do 12oC, a relativna vlažnost 95%. Nije preporučljivo u komorama mešati krastavce sa drugim voćem i povrćem kao što su: banana, lubenica i paradajz. Krastavac toleriše povišen CO2 u kontrolisanoj atmosferi do 10%. Rane od zamrzavanja će se pokrenuti na – 0,5 °C. Za lokalno tržište paradajz se bere u punoj biološkoj i fiziološkoj zrelosti, kada postigne karakterističnu, najčeće crvenu boju ploda. Zreli plodovi se čuvaju 3-4 nedelje na temperaturama 15-200 C, pri RVV (relativna vlažnost vazduha) oko 85%. Za udaljena tržišta plodovi se beru znatno ranije, u vreme pojave ružičaste boje na vrhu ploda. Postoje hibridi (long shelf life) koji nose genetsku predispoziciju za dugo čuvanje i naknadno sazrevanje plodova. Ovi genotipovi imaju čvrste plodove i pogodni su za transport na već udaljenosti. “Shelf life” tipovi paradajza mogu se posle branja čuvati nekoliko nedelja u odgovarajućim uslovima (temperatura 100C i RVV 80%). Gajenje ovakvih hibrida posebno ima smisla ukoliko se paradajz gaji u kasnoj plasteničkoj proizvodnji bez dopunskog zagrevanja, kada se plodovi moraju ubrati bez obzira što nisu fiziološki dostigli punu crvenu boju, ukoliko preti opasnost od izmrzavanja. Ukoliko hoćemo da postignemo ujednačeno i brže sazrevanje plodova u skladište se unose zreli plodovi (emituju etilen). Na ovaj način u mogćnosti smo da iskoristimo usporeno (prolongirano) sazrevanje plodova i svežu robu duže imamo u ponudi na tržištu. Paprika nakon berbe treba biti 95

ohlađena što je pre moguće, radi smanjenja gubitka vode. Najbolje je papriku skladištiti na temperaturi oko 7,5°C. Skladištenjem na ovoj temperaturi se osigurava maksimalan rok trajanja od 3 do 5 nedelja. Skladištenjem na temperaturi iznad 7,5°C dolazi do gubitka vode i narušavanja senzornog kvaliteta. Paprika je vrlo osetljiva na niske temperature, pri čemu može doći do ozleda prilikom prehlađivanja. Simptomi ozleda uzrokovanih prehlađivanjem uključuju pojavu udubljenih pega na plodu, raspad, gubljenje boje i omekšavanje. Raznolikost sorti plavog patlidžana se povećala u posednjih nekoliko godina. Generalno, ambijent skladištenja patlidžana zavisi od sorte. Plavi patlidžan se može skladištiti do 14 dana na temperaturi od 10 do 12°C sa relativnom vlažnošću od 9095%. Uslovi čuvanja patlidžana u velikoj meri zavise od zrelosti ploda. Nedozreli plodovi ne treba da se održavaju na temperaturi ispod 12°C, jer su plodovi tada vrlo podložni truljenju. Duže izlaganje nezrelog patlidžana niskim temperaturama omogućava njegovo kasnije dozrevanje. Zeleni plodovi se čuvaju 7 do 10 dana na temperaturi od 12°C, a za to vreme se proces dozrevanja i kolorisanja (promena boje) nastavlja iako vrlo usporeno. Iz tih razloga patlidžan nakon skladištenja mora dozrevati na povišenoj temperaturi od 18 do 20°C.

LISNATO POVRĆE Lisnato povrće (bliiva, celer list, kelj lisnati, španać, salata, peršun list i drugi). Zelena salata vrlo brzo

AGROSVET / BERBA I ČUVANJE PLODOVA POVRĆA ↘

gubi kvalitet i svežinu, pa je stoga skladištenje u uslovima kontrolirane atmosfere neophodno za njeno održavanje. Ako se čuva u optimalnim uslovima može se održati u kvalitetnom stanju 2 do 3 sedmice. Za čuvanje i skladištenje salate neophodna je temperatura od 0oC i relativna vlažnost oko 95%. Spanać, takođe, spada među povrće koje se brzo kvari i ima relativno kratak koristan period čuvanja. Stoga se često nameće potreba da se održava pod uslovima kontrolirane atmosfere, jer i tada može maksimalno da se održi u kvalitetnom stanju 10 do 14 dana.

gubi dobar vizuelni i senzorni kvalitet. Niska temperatura je izuzetno važna kako bi se produžio odgovarajući rok trajanja brokola. Temperaturu od 0°C i relativnu vlažnost od 95% je potrebno optimizirati prilikom skladištenja na period od 2128 dana. Skladištenjem brokolija na 5°C može se sačuvati na period od 14 dana, a skladištenje na 10 °C oko 5 dana.

MAHUNASTO POVRĆE

GLAVIČASTO POVRĆE U glavičasto povrće spadaju kupus glavičar, karfiol i brokoli, kelj glavati, kelj pupčar…Za uspešno čuvanje kupusa pogodne su pozne sorte koje treba brati kad su zrele, čvrste i suve. Iako je tačka smrzavanja prilično visoka i iznosi oko -0,5 oC, kupus se bez opasnosti može izlagati temperaturi -2oC, jer se laganim odmrzavanjem voda resorbuje i ne dolazi do oštećenja tkiva. Rani kupus može se čuvati i do 4 sedmice, dok se pozniji kupus može čuvati i do 6 meseci. Skladištenje u kontrolisanoj atmosferi će zadržati boju i ukus kupusa, te sprečiti propadanje lista. Kupus je jako osetljiv na etilen koji izaziva promenu boje lista kupusa i propadanje. Adekvatna ventilacija za vreme skladištenja je vrlo važna za održavanje niske koncentracije etilena. Karfiol je vrlo osetljiva vrsta povrća, jer se glavica lako lomi, brzo vene i gubi bela boja. Da bi se glavica zaštitila prilikom berbe, ostavlja se dosta listova. Karfiol nije preporučljivo čuvati duže od tri sedmice, jer

Među mahunasto povrće spadaju: grašak, pasulj, boranija, bob, sočivo. Najčešće korišćeno povrće u našoj zemlji je pasulj, grašak i boranija. Mahunasto povrće se ređe čuva u svežem stanju. Najčešće čuvanje ovog povrća je u dehidriranom stanju. Nakon branja, plodovi se vade iz mahuna i nakon toga suše. Ovako dehidrirano povrće može se skladištiti i preko godinu dana na temperaturi od 21°C. Na temperaturi od 7°C se skladišti ako ga je potrebno čuvati duže od godinu dana ili ako ga je potrebno zaštititi od insekata. Kada je u pitanju skladištenje u svežem stanju, mahunarke se na duži period mogu skladištiti zamrzavanjem. Mladi grašak (u mahuni) se relativno kratko vrijeme može održati, čak i pod optimalnim uslovima, jer dolazi do osetnih gubitaka šećera. Prema potrebi, čuva se kraće vreme radi ravnomernijeg snabdevanja tržišta, transporta i konzervisanja. Optimalna temperatura za čuvanje mladog graška u svežijem stanju je 0 °C a relativna vlažnost 95-98%. Jestivi plod graška je vrlo kvarljiv i neće održati dobar kvalitet duže od dve sedmice. Boranija, takođe, ima ograničene mogućnosti za čuvanje u svežem stanju, pa se uglavnom skladišti u hladnjačama radi ravnomjernije distribucije u trgovinskoj mreži. S 96

obzirom na intenzivnu respiraciju, boranija oslobađa mnogo toplote, na 4,5oC 2700 kal/t/24 sata, pa je stoga neophodno da se obezbedi ravnomerna cirkulacija vazduha u delovima komore. U pogledu trajnosti postoje određene razlike među sortama boranije tako da se period čuvanja kreće od 10 do 20 dana.

LUKOVIČASTO POVRĆE Lukovičasto povrće obuhvata: crni luk, beli luk, crveni luk, praziluk. Glavice crnog luka mogu se čuvati u suvim prostorijama gde se spoljni hladniji vazduh koristi za oduzimanje toplote i snižavanje temperature. Ovaj način čuvanja se koristi u predelima sa povoljnim klimatskim uslovima, gde su spoljne temperature niske. Skladištenje u kontrolisanoj atmosferi daje optimalne uslove, jer se pod strogo kontroliranim uslovima luk najuspešnije i najduže čuva. Crni luk se može čuvati 6-9 meseci na optimalnoj temperaturi od 0oC i relativnoj vlažnosti 65 do 70% sa adekvatnom cirkulacijom vazduha. Optimalni temperaturni režim za mladi (zeleni) luk je 0oC, a relativna vlažnost je 98%. U takvim uslovima mladi luk se može čuvati do 4 sedmice. U kontrolisanoj atmosferi i ambijentu od 2% O2 i 5% CO2 sa temperaturom 0oC čuvanje mladog luka može se produžiti za 2-4 nedelje.

↙ BERBA I ČUVANJE PLODOVA POVRĆA / AGROSVET

upotrebe kontrolisane atmosfere.

KORENASTO POVRĆE Kod korenastog povrća upotrebljava se koren za ljudsku prehranu. Tu spadaju: mrkva, cvekla, celer, ren, peršun, repa, pastrnjak, rotkva i rotkvica. Od korenastog povrća najviše se upotrebljava mrkva. Optimalna temperatura za čuvanje mrkve je 0oC. Zavisno od sorte i namene, mrkva ili šargarepa, ukoliko su dovoljno zreli plodovi, može se uspešno čuvati 7-9 meseci. Visoka relativna vlaga od 98-100% je neophodna kako bi se sprečio gubitak hrskavosti. Koncentracija CO2 iznad 5% će uzrokovati truljenje. Niska koncentracija kiseonika ispod 3% nije preporučena i može doći do pojave bakterijske truleži.

Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnološke zrelosti odnosno kada je pokožica potpuno zasušila. Nakon prirodnog odumiranja i sušenja cime sačekati desetak dana da pokožica krtola potpuno završi svoj razvoj. Krompir treba vaditi po umereno toplom i suvom vremenu, da bi se smanjilo povređivanje krtola. Međutim, kvalitet krompira, gubici i dužina čuvanja u najvećoj meri zavise od uslova pod kojim se krompir održava. Nekontrolirani uslovi čuvanja najčešće ne mogu da spreče promene kao što je pojava slatkog ukusa, proklijavanje, truljenje i prekomerno isušivanje. Niže temperature u principu sprečavaju proklijavanje i truljenje, a uz to je i proces respiracije usporen. Povišene temperature pospešuju klijanje krtola, isušivanje i razvoj mikroorganizama, pa se stoga takođe moraju izbegavati. S obzirom na namenu krompira kao sirovine i temperatura održavanja je različita i to za potrošnju: 4-7oC, za proizvodnju čipsa: 7-11oC i za prženje i sušenje: 5-8 oC. Za spreèavanje klijanja mogu se koristiti hemijski inhibitori klice kao što je Neo stop (Hlorprofam).

KRTOLASTO POVRĆE Glavni predstavnik povrća je krompir (posle žitarica najvažnija prehrambena namirnica). U našoj zemlji je jako rasprostranjen. Krompir spada među one vrste povrća koje se relativno dobro čuvaju i bez

Pojava slatkog ukusa zbog nagomilavanja šećera u krtolama krompira otklanja se tako što se krompir održava sedam ili više dana na temperaturi od 16 do 20°C. Povišena temperatura intenzivira respiraciju, a kao energetski materijal služi šećer koji se na taj način utroši i krompir ponovo dobije dobar ukus. Ako se krompir čuva u komorama, dolazi do nagomilavanja CO2, čija koncentracija može da pređe 1% pa je neophodno vršiti obnovu vazduha. Profitabilnost povrtarske proizvodnje, pored svih aspekata od pravilne setve i sadnje preko mera nege i berbe, obuhvata i deo koji se odnosi na skladištenje. Promašaj u tom delu može kompromitovati celu proizvodnju.

BESPLATNA REGISTRACIJA

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014

NAMA VERUJU web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet