Agrosvet 66

BESPLATAN PRIMERAK

god.XII br. 66

maj 2015.

AGROSVET

AGROSVET 66 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/74-81-920 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Slobodanka Bulatović Momčilo Pejović Goran Radovanović Zdravko Ćorović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović ŠTAMPA: „Grafostil“ Kragujevac Tiraž 8000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, DC Sremska Mitrovica 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš, 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac, 063/105-81-94 Slobodanka Bulatović - DC Sombor, 069/430-19-91 Momčilo Pejović - DC Subotica, 063/693-147 Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175 Miloš Stojanović - Šef sektora ishrana bilja, 063/414-722 Milan Raković - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078 Goran Radovanović - DC Niš, 069/50-70-979 Zdravko Ćorović - DC Zrenjanin, 063/112-44-01 Bojana Stanković - DC Kragujevac, 063/861-86-33

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Podgorica DC Bijeljina Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844 Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Gojko Ljumović +382 69 183-032 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Jovo Vujević, + 387 65 189 104 Miroslav Vesić, +387 66 394-750 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 983-150 Maja Mirković, +387 65 146-875 Lolo Marčeta +387 65 867-775

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

DC Priština Naser Spahiu +386 49-733-814 Eljmaz Orana +386 49-733-815 Nerdian Ahmedi +386 49-869-333

SADRŽAJ REČ UREDNIKA ↘

4

DA LI SMO USAMLJENI U SVOJIM PROBLEMIMA? ↘

6

ACANTO® PLUS – TROSTRUKA ZAŠTITA USEVA ↘

8

FOLIJARNA PRIHRANA OKOPAVINA, PREPORUKE I REZULTATI PRIMENE ↘

10

ZAŠTITA SOJE OD KOROVA ↘

15

VILLAGER SERVIS TRENING 2015. ↘

18

KRUŠKA, SLASNA POSLASTICA ↘

20

VIRUSIMA PROTIV JABUKINOG SMOTAVCA ↘

26

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘

28

HRANA, LEK, MAGIJA, LJUBAV… ↘

30

SVIMA NAMA DAR ANĐELA ↘

32

NEGOVANJE TRAVNJAKA ↘

34

STOČARSKI KUTAK ↘

39

ORGANIKA ↘

42

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA - ISKUSTVA IZ ŠVAJCARSKE ↘

44

DRUGI PIŠU ↘

45

PČELARENJE ↘

48

ŠUMARENJE ↘

50

POLJOSTATISTIKA ↘

52

AGROSVET

AGROSVET / REČ UREDNIKA ↘

REČ UREDNIKA↘

U

mesto svoje reči, nudim Ti čitaoče reči Prof. Dr Miladina Ševarlića, redovnog profesora Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu («Politika» 17. april 2015.). Zašto?. Odgovor sledi.

Sa svakom novom strategijom sve manje sela i seljaka

“U utorak 30. marta u Palati Srbije, uz prisustvo ministarke i većine članova kabineta Ministarstva poljoprivrede i životne sredine i predstavnika nekoliko ambasada Evropske unije, održana je promocija štampane „Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014­/2024” – verovatno poslednje nacionalne strategije pre pristupanja naše države EU. To je, posle Strategije iz 2005. druga zvanična strategija naše „strateške delatnosti”.

Pored rukovođenja izradom „Strategije razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Republici Srbiji” (2012) – koja je u svojoj primeni najviše dogurala dotle da bude primereno „okačena” na sajt Zadružnog saveza Vojvodine, ali ne i na sajtove Zadružnog saveza Srbije i Ministarstva poljoprivrede (koje je i finansiralo njenu izradu), kao član ekspertskih timova učestvovao sam u izradi i čak tri strategije razvoja poljoprivrede za tri „naše” države čija se prestonica nije menjala: SFRJ (1982), SRJ (1999) i (naknadno pri­ključen) za RS (2014).

S obzirom na višedecenijsko angažovanje u oblasti agroekonomije, smatram sebe odgovornim da sistematizujem razloge zašto se čak i relativno dobro urađene strategije poljoprivrede u velikoj meri ne ostvaruju i što će ih države poput Srbije sve teže moći da realizuju.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

vima realizacije i izvorima sredstava za pojedine planske zadatke i njihove godišnje kontrole (ne)ostvarivanja – radi blagovremenog preduzimanja „korektivnih mera” u realizaciji strategije.

do 2020. godine iz pretpristupnog fonda EU (IPARD), koja su približno jednaka iznosu koji je dobijala i Hrvatska – iako ima dvostruko manje agrarne kapacitete nego Srbija!

Treći je nepredvidivost mera agrarne (i u „tragovima” ruralne) politike, koje se pod uticajem lobističkih grupa često i u toku iste godine menjaju radi ad hoc prilagođavanja potrebama naših tranzicionih kapitalista, agrobiznis projekata iza kojih „stoje” pojedine partije ili njihovi lideri ili, pak, lobistička udruženja drugih agrarnih tranzicionih dobitnika kojih nema čak ni u spisku obveznika PDV, a ni u spisku obveznika koji su podnosili prijave za oporezivanje godišnjeg ukupnog prihoda građana – a u poslednjoj tranzicionoj deceniji kupili su pojedinačno čak i više od 2.000 hektara oranica, novu i vrednu poljoprivrednu mehanizaciju, džipove...

Budući da Srbija već drugu godinu kasni u institucionalnom i kadrovskom obezbeđenju preduslova za povlačenje sredstava IPARD­a, naši poljoprivrednici realno neće moći da dobiju povraćaj dela sredstava iz tog fonda ni u 2016. go­dini.

Četvrti je politička averzija i zakonsko zapostavljanje zadruga kao organizatora proizvodnje i prometa repromaterijala i otkupa tržišnih viškova od 99,5 odsto ukupnog broja odnosno sadašnjih 628.522 porodična poljoprivredna gazdinstva. To se ogleda i u namernom izopštavanju zadružnog sektora iz procesa restitucije – kome je bez naknade od 1953. do danas oduzeto imovine u vrednosti od barem osam milijardi evra.

I peto, kao „šlag na tortu” (i pored višedecenijskog domaćeg „jada”), sve je izraženiji razarajući uticaj procesa globalizacije proizvodnje, liberalizacije tržišta i od nadnacionalnih korporacija (pod „kišobranom” tzv. međunarodnih integracija u nadnacionalnu „državu“ i „partnerstva” sa nadnacionalnom armadom) ubrzanog preuzimanja svih nacionalnih ekonomskih potencijala – od banaka, kao „krvotoka” privrede, preko trgovine (sa antićiriličnim preimenovanjem naziva lanca prodavnica koji se bukvalno može prevesti sa „kupi i beži”?).

Prvi je odnos svih vladajućih političkih koalicija prema poljoprivrednicima i poljoprivredi koji se ogleda u omalovažavajuće malom izdvajanju budžetskih sredstava za razvoj agrara i elementarnih infrastrukturnih potreba sela, uključujući i ovogodišnje protivzakonito znaNosioci državne agrarne politike ničajno smanjenje agrarnog budžeta ispod kako da shvate da se pri realizaciji bilo propisanih pet odsto ukupnog državnog koje strategije „ni iz čega ne može stvobudžeta. riti nešto”, čak i kad nam je konačno Drugi je odsustvo konkretnijih nacio- dostupna „šargarepa na dugačkom štanalnih programa razvoja poljoprivrede pu” – potencijalnih 170 miliona evra ili i sela, sa definisanim nosiocima, roko- oko 24 miliona evra godišnje od 2014.

4

Jedino rešenje koje preostaje jeste model naše viševekovne narodne samoodrživosti – „u se i u svoje kljuse”, koja se može realizovati na dva načina. Prvi je da se oformi Nacionalna razvojna banka preko koje bi se obavljale sve finansijske transakcije državnog sektora – od kabineta predsednika Republike, preko svih nacionalnih kompanija do javnih preduzeća u svim lokalnim samoupravama, uključujući i sve para­državne agencije.

U toj novostvorenoj banci dnevni iznos raspoloživih „sredstava po viđenju” bio bi na nivou desetina miliona evra, koje bi se, bez zaduživanja u inostranstvu, mogle koristiti za beneficirano kreditiranje odobrenih projekata za razvoj agroprivrede – do refundiranja dela investicionih ulaganja iz sredstava IPARD­-a.

Drugi model je da se od oko devet milijardi evra devizne štednje u domaćim bankama izdvoji samo dva odsto u Fond za razvoj namenski za potrebe finansiranja odabranih IPARD projekata.

U protivnom i ova Strategija ostaće „mrtvo slovo na papiru”, a Srbija će do 2020, kada se završava budžetski period rezervisanih sredstava IPARD­ a, verovatno „baciti u zasenak rekorde” Bugarske i Rumunije po minornosti korišćenja pretpristupnih fondova EU».

AGROSVET

DA LI SMO USAMLJENI U SVOJIM PROBLEMIMA? ↘ Priredio: Dragan Lazarević, dipl. inž. polj.

P

rošle godine nam se desio problem rđe na pšenici i u iščekivanju novog problema (čitaj izazova), bilo bi dobro da pogledamo gde smo to mi na karti sveta, i da li je ono što se nama desilo izuzetak, ili nešto sasvim drugo. Ove, 2015. godine, što iz straha, što opravdano i preventivno, veliki broj proizvođača, čak i ispod Save i Dunava u svoje proračune uključilo je i jedan do dva tretmana fungicidima.

Poznato je svima da su prouzrokovači bolesti lista pšenice potencijalno najveća opasnost po smanjenje prinosa. A ko nije znao, uverio se prošle sezone. Tu prvenstveno mislimo na prouzrokovače rđe i septorije. I u zavisnosti od vremenskih uslova, prouzrokovači ovih bolesti su prisutni u različitom obimu na našim parcelama.

Ono što se desilo u sezoni 2013/2014., svakako je iznenadilo sve koji su aktivni u zaštiti bilja. Naime problem rđe i to one crtičaste (Pucicinia triticini) doveo je do izuzetnog smanjenja prinosa pšenice. Bolest koja je prema podacima Dr Jeftića u prethodnih desetak godina bila prisutna 5-6%, u prethodnoj sezoni je bila apsolutno dominantna. Šta se to dogodilo, i da li smo mi jedini koji imaju taj problem?

Ne naravno da nismo. Napravimo jedan mali osvrt na to šta se dešava u zemljama Evropske Unije, koja je tako blizu, a u nekim stvarima opet daleko.

Godine 2011. U Velikoj Britaniji se pojavio novi soj žute (crtičaste) rđe na sorti Worrior. I upravo po toj sorti taj novi soj je i dobio ime. Iste godine soj je registrovan i na području Francuske, Danske i Švedske. I to je bio prvi put da se jdan novi soj u tako kratkom vremenu raširi putem vazdušnih struja na tako širokom prostoru. Šta za nas praktično znači ta promena sojeva. Oni su mnogo agresivniji, brže se šire, brže umnožavaju, otporniji su na višim temperaturama.

I upravo iz tog razloga smo bili iznenađeni prošle godine, jer se nikada rđa na pšenici nije širila tom brzinom.

Pa dobro šta nam je sada činiti?

Ono što treba da znamo jeste da je ovaj patogen obligatni parazit, tj. može preživeti samo na biljkama na kojima i parazitira, nikako samostalno. Dakle rđa prezimljava na travama i na samonikloj pšenici. Ona je prisutna kod nas, na našim pracelama. Kako će se ponašati sada ostaje da vidimo, i zavisi prvenstveno od vremena. Ono što mi možemo da uradimo, jeste da obilazimo i pažljivo pregledamo naša polja. Iskustvo kaže da je u za dobru zaštitu od rđe neophodno obilaziti pšenicu na svakih 10 dana od fenofaze drugog kolenca. Prvi simptomi po našem iskustvu se mogu naći na mestima gde je pšenica iz nekog razloga slabija (bila je pod vodom, nije dobila

dovoljno hrane...). Prvi simptomi su nam znak da moramo da reagujemo prskanjem, tj fungicidnim tretmanom. Ove godine smo imali dosta takvih polja, a do zaključenja ovog teksta nije bilo potpune informacije o stepenu zaraze rđom.

Kompanija Agromarket, a na predlog saradnika Stručne službe, je prethodnih godina značajno pojačala izbor fungicida u svojoj paleti (Funomil, Eccorta, Artea, Acanto Plus...).

Pri izboru smo se vodili iskustvima iz sveta i sa naših parcela, naravno.

Ipak, naš pik je preparat Fluoco.

Novi fungicid sa poznatom aktivnom materijom Flutriafol, iz grupe triazola koji je čak i u prethodnoj godini koja je bila toliko problematična dao dobre rezultate. U dozi primene od 0,5 l po ha, primenjen na vreme uspeo je da sačuva pšenicu i obezbedi siguran rod.

Tu je i Excorta plus koji je kombinacija dve aktivne materije, Epoksikonazol, koji je najprodavanija materija u čitavom svetu za zaštitu strnih žita od bolesti, i Tiofanat-metil. Ovaj fungicid ima najbolje ocene u zaštiti od rđe i septorie. To je i razlog zašto ga preporučujemo za zaštitu lista zastavičara, kao nosioca prinosa. Preparat Excorta plus primenjena i u cvetanju daće visok procenat zaštite i od fuzariuma.

Naime obe aktivne materije su efikasne u suzbijanju Fusarium spp., a zajedno imaju i sinergističko delovanje, tako da je rezultat primene zdrav klas i dobar hektolitar.

I ova sezona pokazuje, barem u svom prvom delu da je svaka sezona posebna, da nema sistema „copy and paste“ već redovno praćenje stanja na terenu (čitaj u usevima) i pravovremene reakcije već dokazanim rešenjima. A njih ima.

Tabela 1. - Pregled promene sojeva rđe u prethodnih 10 godina (Izvor Wheatrust)

6

Novo, sigurnije, jače!

EXCORTA PLUS Aktivna materija Epoksikonazol spada u izuzetno kvalitetne partnere drugim fungicidima, bilo da pripadaju grupi Triazola ili nekom drugim grupama.

Koji je cilj kombinovanja fungicida? Kombinovanjem dve aktivne materije različitih mehanizama delovanja dobijamo ubojitije oružje u borbi protiv parazitnih gljivica, sprečavamo brži razvoj rezistencije (otpornosti) patogena prema fungicidima pojedinačno ili ukrštene bolje štitimo usev i doprinosimo profitabilnosti proizvodnje.

Značaj lista zastavičara u ostvarenju prinosa

Excorta Plus je spoj Epoksikonazola (187g/l) i Tiofanat-metil (310 g/l), kombinacije u kojoj svaki fungicid ima svoje pojedinačno delovanje, a zajedno to rade mnogo efikasnije. Dok Epoksikonazol sprečava rast micelije istovremeno Tiofanat-metil remeti deobu ćelija gljiva. Excorta Plus je sistemični fungicid sa protektivnim i kurativnim delovanjem koji se može primeniti u brojnim ratarskim usevima, pre svega u šećernoj repi ali i u strninama radi zaštite od velikog broja fitopatogenih gljivica iz rodova Cercospora, Erysiphae, Septoria, Puccinia, Fusarium. Uz potpunu zaštitu lisne mase Excorta Plus omogućuje biljkama i “stay green” odnosno “produženi zeleni efekat” čime se gajenoj biljci pružaju optimalni uslovi (zdrava lisna masa, klas) za plodonošenje.

Optimalno vreme primene fungicida Excorta Plus u usevu šećerne repe u cilju zaštite od sive pegavosti – Cercospora beticola je pri pojavi prvih simptoma-pega na listu, a u strninama radi zaštite od prouzrokovača pepelnice – Erysiphae graminis, rđe – Puccinia spp., pegavosti lista I klasa – Septoria spp., mrežaste pegavosti ječma – Pyrenophora teres i umanjenju napada fuzarioze klasa – Fusarium spp., od faze vlatanja do klasanja.

Doza primene Excorta Plus u usevima i šećerne repe i strnih žita je 0,4 do 0,6 l/ha uz utrošak 200 do 300 l/ha tečnosti.

Maksimalni broj tretiranja u toku jedne vegetacione sezone je 2 puta.

Karenca fungicida Excorta Plus u usevima iznosi 42 dana, a Toleranca (MDK) za Epoksikonazol je 0,05 mg/kg, a za Tiofanat-metil 0,1 mg/kg.

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac | Tel: (+381 34) 308000, 308001 Fax: (+381 34) 308 016 | www.agromarket.rs Distributivni centri Srbija: Kragujevac 034 300 435 | Beograd 011 74 81 920 | Zrenjanin 023 533 550 Sombor 025 432 410 | Valjevo 014 286 800 | Subotica 024 603 660 | Sremska Mitrovica 022 649 013 | Niš 018 514 364 Agromarket BIH: Bijeljina +387 55 355 230 | Banja Luka : +387 51 535 705 Agromarket Crna Gora: Podgorica +382 872 165

AGROSVET

® Acanto Plus – trostruka zaštita useva ↘ Priredio: DuPont Team. i visoko kvalitetno zrno, a Acanto Plus je rešenje za dobar rod!

Takođe, Acanto® Plus je registrovan i za primenu u usevima suncokreta i šećerne repe.

P

ovršine pod hlebnim žitom u našoj zemlji su smanjene u poređenju sa prosečnim godinama. A setva ovih useva je obavezna kako bi se uspostavio odgovarajući plodored. Nepovoljne cene u prethodnom periodu destimulisale su ratare da ozbiljnije pristupe gajenju ovih kultura. No situacija se menja, manjak posejanog žita je evidentan, usevi su dugo bili pod vodom, što je sve motivisalo proizvođače da maksimalno ozbiljno pristupe završetku proizvodnog ciklusa strnina.

S obzirom na nedovoljnih količina đubriva u osnovnoj obradi, adekvatna prolećna prihrana je izvršena na većini njiva, a borba protiv korova je praktićno završena. sada je u toku.

No, borba za očuvanje visokih prinosa i dobijanje visokokvalitenog i zdravog zrna počinje fungicidnim tretmanima, odnosno sprečavanjem i suzbijanjem prouzrokovača biljnih bolesti. Dovoljna su nam iskustva iz 2014. godine. A koji su to glavni problemi u našim njivama: Blumeria (Erysiphe) graminis f. sp. tritici - prouzrokovač pepelnice pšenice Blumeria (Erysiphe) graminis f. sp. hordei - prouzrokovač pepelnice ječma Puccinia spp. - prouzrokovač rđa Septoria spp. - prouzrokovač sive pegavosti lista i klasa pšenice Helminthosporium sativum – mrka pegavost lišća, propadanje klijanaca i trulež korena žita Pyrenophora teres - prouzrokovač

mrežaste pegavosti ječma Kompanija DuPont u svojoj ponudi ima preparat Acanto® Plus koji će uspešno rešiti ove probleme.

Fungicid Acanto® Plus je kombinacija dve aktivne materije: Ciprokonazol је sistemična aktivna materija sa protektivnim, kurativnim i eradikativnim delovanjem, a Pikoksistrobin je nova aktivna materija iz grupe strobilurina sa preventivnim i kurativnim delovanjem dokazana širom sveta po svojoj efikasnosti, dugotrajnom delovanju, povećanju intenziteta fotosinteze što ima direktan uticaj i na povećanje prinosa.

Količina primena jovog fungicida je 0,6 l/ha.

Preparat Acanto® Plus postiže najveći efekat kada se primenjuje preventivno u ranim fazama zaraze, a najkasnije po pojavi prvih simptoma, u pšenici tokom vlatanja i klasanja i po potrebi još jednom tokom cvetanja, a u ječmu tokom vegetacije, po pojavi simptoma i postojanja uslova za širenje parazita. Maksimalni broj tretiranja tokom vegetacije je dva puta

Semenski suncokret se obavezno štiti od prouzrokovača biljnih bolesti Phomopsis helianthi – sivomrka pegavost, Botritys cinerea – siva trulež, Sclerotinia sclerotiorum –bela trulež. No preporuka je da se preventivnim tretmanima i merkantilni suncokret sačuva od napada biljnih patogena. Preparat Acanto® Plus se primenjuje od faze butonizacije do cvetanja suncokreta u količini 0,60,8 l/ha. Šećernu repu ugrozava više bolesti, a poseban problem proizvođačima predstavlja pegavost lista, fitopatogena gljiva Cercospora beticola.

Svake godine se javlja pa je zaštita od ove bolesti uvek potrebna.

Konidije ovog patogena se šire vetrom i kišnim kapima. Ukoliko dospeju na vlažan list šećerne repe prodiru u tkivo. Razvoj bolesti zavisi od temperature. Ukoliko je toplo, simptomi se javljaju već za pet dana i bolest može veoma brzo da se širi izazivajući oštećenja i propadanje lista. Biljka tada počinje da troši sećer za stvaranje novih listova čime se smanjuje prinos.

Upravo s toga, hemijska zaštita je ključna u borbi protiv Cercospore!

Acanto® Plus ima visoku efikasnost u suzbijanju oboljenja šećerne repe, a su brzo usvajanje i distribucija u biljci kao i trostruko delovanje, odnosno potpuna zaštita šećerne repe. Količina primene preparata Acanto® Plus je od 0,6 do 0,8 l/ha šećerne repe.

Iskustva u proizvodnji pšenice i ječma ukazuju da se razlika u prinosu između tretiranih i netretiranih useva kreće od nekoliko stotina kilograma pa i do preko jedne tone po hektaru u zavisnosti od vremenskih uslova i prisustva patogena

Fungicid Acanto® Plus se usvoji u roku od 2-3 sata nakon tretmana i treba ga treba primenjivati pre svega preventivno, pre ostvarivanja infekcije, a zbog kraće karence pogodan i za kasnije tretmane.

Samo pravovremenom borbom protiv prouzrokovača biljnih bolesti sačuvaćemo naše žito u dobroj kondiciji, potpuno zdravo i tada tek možemo očekivati maksimalan prinos

Poruka kompanije Du Pont je jednostavna - Zaštitite useve pšenice, ječma, suncokreta i šećerne repe na pravi način jednim fungicidom i bićete u u plusu uz Acanto Plus!

8

AGROSVET

Septoria spp.

Phomopsis helianthi

Puccinia spp.

Blumeria( Erysiphae) graminis

Sclerotinia sclerotiorum

9

Pyronophora terres

Cercospora beticola

AGROSVET

FOLIJARNA PRIHRANA OKOPAVINA, PREPORUKE I REZULTATI PRIMENE ↘ Priredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

U

ratarskoj proizvodnji, pored pravilne i efikasne zaštite useva, od velikog značaja je i optimalno obezbeđenje biljaka hranivima u svim fazama rasta i razvoja.

Promene činilaca, kao što su: temperatura, količina i raspored padavina, fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta doprinose ostvarenju viših ili nižih prinosa i kvalitetu roda.

Poslednjih godina se pored osnovnog đubrenja i prihrane čvrstim azotnim đubrivima, nametnula kao veoma korisna agrotehnička mera, folijarna prihrana.

Ishrana bilja, a posebno folijarna prihrana, ukoliko se primenjuje pravovremeno i odgovarajućim formulacijama đubriva, značajno doprinosi bržem i efikasnijem rastu i razvoju biljka što dovodi do povećanja prinosa i kvaliteta zrna.

Prednost folijarne prihrane je ta da se biljka obezbeđuje makro i mikro elementima te organskim biostimulatorima u obliku koji se veoma brzo usvaja od strane biljke, još brže transportuje i ugrađuje u biljku. Primenom folijarne prihrane u 2-3 tretmana tokom prolećnog dela vegetacije, obezbeđuje se u kontinuitetu izbalansiran odnos makro i mikro elemenata uz dodatak biostimulatora u vidu amino, huminskih i fulvo kiselina. Na taj način biljke nemaju periode “gladovanja” koji mogu da nastanu usled ispiranja hraniva iz zemljišta ili njihove nedovoljne pristupačnosti za biljku.

Kompanija Agromarket kao vodeća na našem tržištu u pogledu logističkog obezbeđenja poljoprivrede je u poslednjih 15 godina, pored široke palete repromaterijala, razvila uz saradnju sa stručnim timom firme FertiCo, domaći brend folijarnih đubriva FitoFert. Brend sa 10

sobom nosi brojne formulacije, kako kristalne vodotopive, tako i tečne, koje sadrže izbalansiran odnos makro i mikroelemenata, fulvo, huminskih i aminokiselina u pakovanjima koja su pozicionirana tako da zadovolje potrebe kako velikih proizvođača, tako i amatera. FitoFert folijarna đubriva su vodotopiva, veoma brzo se rastvaraju u radnom rastvoru, potpuno su kompatibilna sa pesticidima i preporuka je da se folijarna prihrana obavi u istom prohodu sa zaštitom od korova, bolesti ili štetočina.

Kukuruz kao vodeća ratarska kultura po zasejanim površinama (preko million hektara) takođe zahteva adekvatnu ishranu tokom vegetacije. Bez dobrog osnovnog đubrenja nema ni prinosa, a folijarna đubriva potpomažu maksimalno iskorišćenje unetog đubriva u zemljište i kondicionu stabilnost biljke. Rezultati kako ogleda, a još više proizvodne prakse, isprva na imanjima u Beloj Crkvi i Zaječaru, a poslednjih godina širom Srbije, Rusije, Makedonije, Grčke, Bosne i Hercegovine, pokazali su da se u usevu kukuruzu sa zaštitom od širokolisnih korova (Mustang, AgroDimark, Peak) u fazi 3-5 listova, primeni FitoFert Corn u količini 3,0 l/ ha. Prilikom zaštite od uskolisnih korova (Siran 40 SC, Motivel Extra 6OD, Siran 750 WG, Motivell 4SC) u fazi 6-8 listova kukuruza, preporučujemo primenu FitoFert Liquid 12:4:6 u količini 5,0 l/ha.

O efektima, kako biološkim, proizvodnim, tako i ekonomskim, mnogo bolje od reči kazuju rezultati koji se ostvaruju od strane reprezentativnih ustanova, odnosno privrednika, pa tako u tabeli 1., mogu se videti rezultati ogleda postavljeni os strane stručnjaka PSSS Zrenjanin u 2014. godini.

AGROSVET

Tabela 1. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u kukuruzu u 2014. (PSS Zrenjanin) Ukupna povšina ogleda (ha)

2.00

Kontrola površina (ha)

1.00

Tretirano površina (ha)

1.00

Kontrola - prinos kg/ha

12,860.00

Tretirano - prinos kg/ha

13,200.00

Razlika kg/ha (5-4) FF formulacije u ogledu Vrednost FF formulacija u ogledu Tržišna cena kulture (RSD /kg)

340.00 I FF Corn 3,0 l/ha II FF Liquid 12:4:6 4,0 l/ha 2,200.00 (RSD/ ha) 13.00

Vrednost razlike (RSD/ha) (6 x 9)

4,420.00

Neto dobit (RSD/ha) (10-8)

2,220.00

Procentualni udeo porasta prinosa

2.64 %

Zadruga “Mrkšićevi salaši” iz Srpskog Itebeja kod Zrenjanina, bavi se ratarskom proizvodnjom na površini od 3.000 ha. Na ritskom zemljištu, koje je sklono zabarivanju i sporijem zagrevanju tokom proleća, primenom folijarnih đubriva u kukuruzu se može značajno uticati na visinu prinosa što se potvrdilo i tokom ogleda u 2014. Godini.

ZZ “Nizine“ iz Plavne, kod Bača, bave se otkupom poljoprivrednih proizvoda i ratarskom proizvodnjom na oko 300 ha sopstvenih površina, a takođe i organizacijom proizvodnje kod kooperanata na oko 800 ha. Kukuruz i u ovom delu Bačke zauzima značajne površine, a primena folijarnih đubriva može doprineti povećanju prinosa.

Tabela 3. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u kukuruzu u 2014. (ZZ “Nizine”)

Tabela 2. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u kukuruzu u 2014. (Mrkšićevi salaši) Ukupna povšina ogleda (ha)

20.00

Kontrola površina (ha)

10.00

Tretirano površina (ha)

10.00

Kontrola - prinos kg/ha

9,120.00

Tretirano - prinos kg/ha

9,860.00

Razlika kg/ha (5-4)

FF formulacije u ogledu

Vrednost FF formulacija u ogledu (RSD/ha) Tržišna cena kulture (RSD /kg) Vrednost razlike (RSD/ha) (6 x 9)

9,620.00

Neto dobit (RSD/ha) (10-8)

7,620.00

Procentualni udeo porasta prinosa

8.10 %

Kontrola površina (ha)

1.00

Tretirano površina (ha)

1.00

Kontrola - prinos kg/ha

9,420.00

Tretirano - prinos kg/ha

9,880.00 460.00

FF formulacije u ogledu

I FF Corn 3,0 l/ha II FF Liquid 12:4:6 4,0 /ha

Vrednost FF formulacija u ogledu

2,200.00 RSD/ha)

Tržišna cena kulture (RSD /kg)

I FF Liquid 12:4:6 4,0 l/ha II FF Liquid 12:4:6 4,0 l/ha

13.00

2.00

Razlika kg/ha (5-4)

740

2,000.00

Ukupna povšina ogleda (ha)

13.00

Vrednost razlike (RSD/ha) (6 x 9)

5,980.00

Neto dobit (RSD/ha) (10-8)

3,780.00

Procentualni udeo porasta prinosa

4.88 %

Poljoprivredna stanica iz Sombora je na svojim oglednim tablama, takođe organizovala tradiocionalne dane polja gde su prikazani sortni ogledi, herbicidni i fungicidni ogledi u pšenici , kukuruzu, šećernoj repi, soji i suncokretu. Značajan deo oglednih parcela je odvojen za praćenje efekata primene folijarnih đubriva u ratarstvu. Rezultati primene FitoFert vodotopivih đubriva su prikazani u tabeli koja sledi: 11

AGROSVET

Tabela 5. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u soji u 2014. (ZZ «Nizine») Ukupna povšina ogleda (ha)

2.86

Kontrola površina (ha)

1.43

Tretirano površina (ha)

1.43

Kontrola - prinos kg/ha

3,260.00

Tretirano - prinos kg/ha

3,560.00

Razlika kg/ha (5-4) Tabela 4. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u kukuruzu u 2014. (PSS Sombor) FF formulacije u ogledu

300.00 I FF Humisuper 3,0.l/ha II FF Humisuper 2,0 l/ha + FF BorMax20 1,0 kg/ha

Ukupna povšina ogleda (ha)

2.00

Kontrola površina (ha)

1.00

Tretirano površina (ha)

1.00

Kontrola - prinos kg/ha

12,515.00

Tržišna cena kulture (RSD/kg)

Tretirano - prinos kg/ha

12,890.00

Vrednost razlike (RSD/ha) (6 x 9)

12,000.00

Neto dobit (RSD) (10-8)

10,000.00

Razlika kg/ha (5-4)

FF formulacije u ogledu Vrednost FF formulacija u ogledu (RSD/ha) Tržišna cena kulture (RSD /kg)

Vrednost FF formulacija u ogledu (RSD/ha)

375

Procentualni udeo porasta prinosa

I FF Corn 3,0 l/ha II FF Liquid 12:4:6 4,0 l/ha

2,000.00 40.00

9.20 %

2,200.00

Zoltan Zelenka, vredni poljoprivredni proizvođač iz Temerina, je takođe primenom FitoFert đubriva ostvario značajnu razliku u prinosu soje.

13.00

Tabela 6. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u soji u 2014. (Z. Zelenka, Temerin) Ukupna povšina ogleda (ha)

6.00

Kontrola površina (ha)

3.00

Tretirano površina (ha)

3.00

Kontrola prinos kg/ha

5,500.00

Soja je ratarski usev koji se sve više širi na našim prostorima. Sa porastom površina pod sojom sve intenzivnije se ulaže u proizvodnju ove višestruko značajne biljke. Preporuka za folijanu prihranu u soji je sledeća: sa zaštitom od korova, u fazi 1-3 troliske FitoFert Humisuper 10:5:10 u količini 5,0 l/ha, a pre početak formiranja cvetova:FitoFert BorMax20 u količini 2,0 kg/ha

Tretirano prinos kg/ha

5,750.00

Iskustava iz proizvodnje, kao i brojni ogledi koje smo sproveli u 2014. godini, potvrđuju da soja veoma pozitivno reaguje na primenu mikroelementa Bor folijarno pred početak cvetanja.

Vrednost FF formulacija u ogledu (RSD/ha)

Vrednost razlike (RSD/ha) (6 x 9)

4,875.00

Neto dobit (RSD) (10-8)

2,675.00

Procentualni udeo porasta prinosa

3.00 %

Već pomenuta zadruga, “Nizine” iz Plavne pored Bača, su veliki proizvođači soje, kao i ceo region zapadne Bačke je poznat po veoma uspešnoj proizvodnji ove proteinske biljke.

12

Razlika kg/ha (5-4)

FF formulacije u ogledu

Tržišna cena kulture (RSD /kg)

250.00 I FF Humisuper 3 lit./ha II FF Humisuper 2 l/ha + FF BorMax 1 kg/ha 2,000.00 40.00

Vrednost razlike (RSD/ha) (6 x 9)

10,000.00

Neto dobit(10-8)

8,000.00

Procentualni udeo porasta prinosa

4.55 %

AGROSVET

Obično je rašireno mišljenje da folijarna prihrana ima svoju uspešnu primenu samo u stresnnim uslovima kada se biljkama daje “infuzija” koja doprinosi bržem oporavku, što je svakako potvrđeno u praksi.

Tabela 8. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u soji u 2014. (PSS Sombor)

Ono što su pokazali rezultati ogleda iz 2014. godine koja je bila veoma povoljna za ratarske useve kao što je soja je da se primenom folijarnih đubriva FitoFert, može značajno povećati prinos i u uslovima kada biljka ima povoljne uslove za nesmetan rast i razvoj.

Ukupna povšina ogleda (ha)

3.00

Kontrola površina (ha)

2.00

Tretirano površina (ha)

1.00

Kontrola prinos kg/ha

3,866.00

Tretirano prinos kg/ha

4,181.00

Razlika kg/ha (5-4)

FF formulacije u ogledu

Vrednost FF formulacija u ogledu (RSD/ha) Tržišna cena kulture (RSD/kg)

Procentualni udeo porasta prinosa

Kontrola prinos kg/ha

4,052.00

Tretirano prinos kg/ha

4,470.00 418.00 I FF Humisuper 3,0 l/ha II FF Humisuper 2,0 l/ha + FF BorMax20 1,0 kg/ha 2,000.00 30.00

Vrednost razlike (RSD/ha) (6 x 9)

12,540.00

Neto dobit (RSD) (10-8)

10,540.00 10.32 %

Folijarna prihrana useva u ratarstvu je postala redovna agrotehnička mera kod proizvođača u agrarno razvijenim zemljama. Primenom folijarnih đubriva, pored ostalih agrotehničkih mera, obezbeđujemo maksimalno iskorišćenje potencija za visok prinos i kvalitet useva. I ogledi, ali još više praksa poslednjih godina pokazuje da smo uz primenu formulacija FitoFert na pravom putu.

30.00

7,450.00

1.00

Procentualni udeo porasta prinosa

2,000.00

Neto dobit (RSD) (10-8)

Tretirano površina (ha)

Tržišna cena kulture (RSD /kg)

I FF Humisuper 3,0 l/ha II FF Humisuper 2,0 l/ha + FF BorMax 20 1,0 kg/ha

9,450.00

1.00

Vrednost FF formulacija u ogledu (RSD/ha)

315.00

Vrednost razlike (RSD/ha) (6 x 9)

Kontrola površina (ha)

FF formulacije u ogledu

Saradnici AgroServisa preporučuju primenu sledećih FitoFert proizvoda: u fazi porsta 2-4 para listova suncokreta FitoFert Humisuper 10:5:10 u količini 3,0 l/ ha, a pred početak butonizacije FitoFert BorMax20 u količini 1,0 kg/ha. Sva navedena folijarna đubriva mogu se primeniti samostalno ili zajedno sa herbicidima i fungicidima.

Tabela 7. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u suncokretu 2014. (PSS Zrenjanin)

2.00

Razlika kg/ha (5-4)

U proizvodnji suncokret, slično soji se primenom folijarnih đubriva sa naglašenim sadržajem mikroelementa Bor podstiče oplodnja i na taj način postiže da glavica bude ispunjenija većim brojem zrna, a samim tim ostvaruje se i veći prinos.

Rezultati ogleda koji su postavljeni od strane PSS Zrenjanin i Sombor su prikazani u tabelama koje slede.

Ukupna povšina ogleda (ha)

8.15 %

13

AGROSVET

ZAŠTITA SOJE OD KOROVA ↘ Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

primenom posle setve, a pre nicanja dobijamo slobodu da kasnije radimo neke druge stvari i ne razmišljamo o korovima. Novi preparat Sencor plus osim poboljšane formulacije i lakše primene odlično suzbija i najopasnije korove u soji, a to su ambrozija i pepeljuga. Kombinacija preparata Sencor plus 0,4 - 0,45 l/ ha i Mont 1,2 - 1,4 l/ha uz barem 7 mm padavina ostavlja parcelu čistu od korova i nesmetan rast useva bez konkurencije korova.

Z

aštita soje od korova ima puno specifičnosti i aspekata o kojima moramo voditi računa kod primene herbicida. Nicanje korova zajedno sa usevom, njegov brz rast zbog dovoljno svetlosti, mnogo veća kompetitivna sposobnost korova naročito u ranim fazama porasta kada je i njihovo prisustvo najpogubnije po usev su činjenice koje moramo uzeti u obzir kod suzbijanja korova.

Soja je širokoreda kultura koja se seje počev od polovine aprila, a poslednjih godina i nešto ranije zbog povoljnijih vremenskih (temperaturnih) uslova tj. kada se setveni sloj zemljišta zagreja na 100C. Nicanje traje 10-tak dana, tj kada suma efektivnih temperatura potrebnih da biljka iznikne je 100. Po nicanju soje pojavljuju se i korovi, nekada ravnomerno, a nekada razvučeno što je veoma važan podatak kod suzbijanja korova, odnosno strategija suzbijanja se prilagođava spektru i pojavi korova.

Primena preparata po nicanju soje zavisi od ravnomernosti nicanja korova, odnosno ukoliko je nicanje ravnomerno preparati se mogu primeniti odjednom, a ako je nicanje razvučeno onda doze podeliti i primeniti iz dva puta (split) u razmaku od 7 – 12 dana. Vreme primene po uputstvima je od 1 – 3 troliske, dok u praksi treba pratiti pojavu korova i tretirati ih u ranijim fazama porasta što često bude i pre faze prve troliske, odnosno najbitnije je pratiti pojavu i porast korova.

Preparat Dynox ima odlično delovanje na veliki broj širokolisnih i jednogodišnjih uskolisnih korova.

U potpunosti zaustavlja u porastu palamidu koja u porastu nije prešla 6 list, dobro suzbija ambroziju, gorušicu, čičak, kereće grožđe itd, odnosno da skratimo, ukoliko u parceli nemate štir, pepeljugu i tatulu Dynox ili preparat Ikarus (suzbija i tatulu) će vam biti dovoljni. U kombinaciji sa herbicidom Symphony

Primena zemljišnih preparata u poslednje vreme se širi među proizvođačima zbog „dobijanja na vremenu“ odnosno rešavanjem korova 15

rešava se i problem pepeljuge. Za suzbijanje štira preporučujemo dodavanje preparata Bentamark herbicidima Dynox ili Ikarus.

Kombinacija koju preporučujemo naročito u uslovimo velike zakorovljenosti i pojave svih mogućih korova je: Dynox 100 g + Bentamark 1,5 l + Symphony 8 g/ha ili u splitu, što naročito preporučujemo: I tretman - Dynox 50 g + Bentamark 1,0 l i nakon 7-12 dana: II tretman Dynox 50 g + Bentamark 1,0 l + Symphony 8 gr Suzbijanje višegodišnjih uskolisnih korova se vrši kada je divlji sirak visine 15-30 cm i to preparatima Kletox 1,5 l/ha i Targa super 1,5 2 l/ha koja odlično deluje i na trsku.

AGROSVET

VILLAGER SERVIS TRENING 2015. ↘ Priredio: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

•

Zaštita zdravlja i sigurnost zaposlenih, kao i zaštita životne sredine predstavljaju trajnu odgovornost i obavezu koja se sprovodi u skladu sa važećim zakonskim regulativama

Naša vizija je da budemo primer najboljeg servisa u industriji garden uređaja i električnih alata u skladu sa svim principima savremenog poslovanja. To se može postići samo konstantnim unapređenjem kvaliteta usluga uz sticanje novih znanja i veština.

Z

ašto sada pišemo o nečemu što se dogodilo krajem januara ove godine? Jednostavan je razlog. Ulazimo u period kada se valorizuju januarske vrednosti. Naimse, Stručni tim Villager je u januaru 2015 godine organizovao prvu servisnu konferenciju u cilju edukacije svoje servisne mreže. Zašto nam je bila potrebna ova konferencija?

Višegodišnje iskustvo u poslu i stalni kontakt sa klijentima pomažu nam da dostignemo najviše standarde u pružanju servisnih usluga.

Servisna služba Villager orijentisana je u nekoliko pravaca pa tako od osnovnog, pružanje servisnih usluga, tu je i tehnička podrška ovlašćenim prodavcima i krajnjim kupcima kroz vršenje nultih servisa i davanjem odgovarajućih saveta vezanih za održavanje uređaja. Naša obaveza je i snabdevanje klijenata originalnim rezervnim delovima, jer samo ugradnjom originalnih rezervnih delova Villager mašine postižu maksimalne performanse. Jedan od bitnijih segmenata u kojem deluje servisna služba jeste i konstantan rad na unapređenju kvaliteta Villager uređaja. U servisima se najpre identifikuju određene mane i nedostaci, nakon toga se rade detaljne analize problema koje dovode do postizanja najboljih rešenja za unapređenje kvaliteta naših uređaja.

Za postizanje dobrih rezultata zaslužna je politika kvaliteta vezana za vršenje servisnih usluga.

Osnovna načela politike kvaliteta su: • • • • • •

Kvalitet stvara budućnost i odražava se kroz sve segmente našeg poslovanja Pružamo najviši nivo stručnosti i profesionalnosti u odnosu sa našim kupcima Shvatili smo da je zadovoljstvo kupaca od primarne važnosti Razvijamo partnerske odnose sa našim klijentima Pružamo usluge na višem nivou od konkurentskih firmi uz poštovanje ugovorenih rokova i cena Odlikuje nas brzo i efikasno rešavanje problema

18

Naša servisna mreža raširena je u 28 gradova Srbije na 34 lokacije.

Pored Srbije Villager ima i servise u drugim zemljama regiona sa ujednačenim površinskim rasporedom, pa je tako Bosna i Hercegovina pokrivena sa 15 servisa koji svakodnevno popravljaju naše uređaje i prodaju originalne rezervne delove i potrošni materijal Villager. U sistemu kompanije Agromarket nalazi se 8 servisa u Srbiji i to u Kragujevcu, Beogradu, Valjevu, Nišu, Zrenjaninu, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Subotici, dva servisa u BiH i to u Bijeljini i Banja Luci i servis u Podgorici, kao centralni servis za teritoriju Crne Gore.

Godišnje se u našim servisima popravi preko 20000 uređaja ne samo bazično Villager i AGM proizvoda već i različitih svetskih proizvođača (AL-KO, Dolmar, Alpina, Telwin, GGP, Lavor Wash i dr.) koje zastupa i distribuira Agromarket.

AGROSVET

A sada konkretno o servisnoj konferenciji. Servis trening je trajao dva dana i na njemu je učestvovalo preko 80 servisera iz Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Kosova.

Ovo je bila odlična prilika da se razmene iskustva između servisera te da se bolje upoznaju tehnički detalji određenih Villager uređaji.

Na ovom serviserskom seminaru možda najvećem u regionu obrađene su mnoge teme: Zakon o zaštiti potrošača, smernice za priznavanje garancije, oštećenja na dvotaktnim motorima, servisne intervencije na Villager motornim kosama, motornim kosačicama, cepačima za drva i električnim alatima, Villager potrošni materijal i specijalni alati.

jalnih alata. Predmet serviserske obuke bile su Villager motorne kose bc2100 i bc1250p model za 2015 godinu. Na motornoj kosi bc 2100 pokazane su izmene koje su urađene sa ciljem da se poveća kvalitet samog uređaja. Redizajniran je sistem za hlađenje, što je dovelo do snižavanja temperature na motoru za 13°C, promenjeni su zupčanici u pogonskoj glavi, ojačan je sistem blokirača pogonske glave, redizajniran je auspuh i rezervoar za gorivo.

Serviseri su prošli obuku za popravljanje Villager cepača za drva model LS 8T, kao i obuku za servisiranje električnih alata sa akcentom na popravke električnih čekića VLP 1210 I VLN 1545.

U praktičnom delu obuke serviserima su naši instruktori u najkraćim crtama ukazali na najčešće probleme na uređajima, ponuđeni su predlozi za otklanjanje kvarova uz primenu odgovarajućih speci-

U završnom delu seminara svi učesnici su se upoznali sa novim modelima Villager uređaja koji su na tržištu u toku 2015. godine. Svi zainteresovani serviseri su bili u mogućnosti da isprobaju nove ure19

đaje i daju svoju ocenu vezanu za kvalitet i mogućnosti predstavljenih noviteta.

Prvi servis trening Villager je uspešno završen na naše i zadovoljstvo gotovo svih učesnika. Ovo prestavlja samo početni korak u tehničkom razvoju i unapređenju brenda Villager.

AGROSVET

KRUŠKA, SLASNA POSLASTICA ↘ Priredio: Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

K

ruška je vrsta iz roda drvenastih biljaka iz familije Rosaceae, podfamilije jabuke Maloideae i srodna je sa jabukama i dunjama. Vrste ovog roda rastu u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike. Inače, zanimljivost za ovu voćnu vrstu je ta da postoje dva latinska naziva. Jedan je je Pyrus communis (evropska ) i Pyrus pyriofolia (dalekoistočna). Kruška spada u grupu rentabilnih voćaka, gde prinosi u plantažnim zasadima premašuju i 30 t/ha.

Ova voćka ima zanimljivu istoriju, a poreklom vodi iz zapadne Azije. U ovim se krajevima za krušku zna već tri hiljade godina. Ima pretpostavki da se za nju znalo čak i mnogo ranije od toga, još u kameno doba. Kakvo god da joj je tačno poreklo, sigurno je da se sastav kruške dosta promenio kroz vreme. Sve do 18. veka, njihova unutrašnjost nije bila tako sočna i mekana kao danas. Sadašnje stanje posledica je kultivisanja ove biljke i mešanja sa drugim voćkama. Danas se najveći broj plantaža na kojima se uzgajaju kruške nalazi u Kini, Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Na našim zemlji kruška se gajila vekovima. Danas je ona posle šljive i jabuke najrasprostranjenija mada svojim rodom ne zadovoljava tražnju. Kruška je zadobila značajno mesto u ukupnoj strukturi voćarske proizvodnje zahvaljujući pre svega svojim izuzetno kvalitetnim, mnogostruko upotrebljivim plodovima i dugoj sezoni sazrevanja i potrošnje.

S obzirom da postoji oko hiljadu sorti, razlikujemo ih po veličini,

obliku, boji, ukusu kao i dužini skladištenja. Dobar su izvor dijetalnih vlakana koja lekovito djeluju najprije na zdravlje probavnog, a zatim i kardiovaskularnog sistema.

Hranljiva vrednost. Sveži plodovi kruške u sebi sadrže i do 20% suve materije, 9–15% ukupnih šećera, 0,30–0,60% organskih kiselina, 0,80–1,50% celuloze, znatne količine tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina i drugih biološki značajnih supstanci. Kruške sadrže oko 40 kcal u 100 g voća i to uglavnom ugljene hidrate oko 11 %. U njima ima vitamina C, a od minerala kalijum i fosfor.

Od plodova kruške prave se vrlo kvalitetni proizvodi: sokovi, bebi kaše, kompoti, marmelade, džemovi, rakija, te je ona i značajna sirovina u industriji prerade. Nažalost, proizvodnja ove izvanredne voćke poslednjih decenijama suočava se sa nizom problema vezanim uglavnom za osetljivost sorti prema prouzrokovačima bolesti i štetočina (bakterijska plamenjača, čađava krastavost, kruškina buva i dr.), koje ugrožavaju rodnost kruške i zahtevaju povećanu upotrebu hemijskih zaštitnih sredstava.

Gajenje. Drveće je srednje visine (10-17m), uglavnom listopadno, sa prostim i naizmenično raspoređenim listovima (dužine 2-12 cm).

Plod je specijalan oblik bobice — pomum, sa jednoslojnim (kod vrsta iz Sect. Pyrus) ili višeslojnim epidermisom (kod vrsta u Sect. Pashia) i često brojnim sklereidima (kamenim ćelijama). Taksonomski, rod se deli u dve pomenute sekcije. Kruška 20

cveta pre jabuke te je mogućnost prolećnog izmrzavanja znatno veća, a osetljivija je i na apsolutne temperaturne minimu­me tokom zime.

U samom cvetanju temperature od -10C mogu potpuno uništiti rod jer je to naj­osjetljivija fenološka faza.

Kada prođe faza punog cvetanja, tj. kad su kruške u precvetavanju, temperatura vazduha od -10C neće potpuno uništiti rod, ali će takvi plodovi imati znatno nižu tržišnu vrednost jer su vrlo često nepravilni (krompirasti) i po pravilu imaju smeđi pojas od mraza. Tokom vegetacije kruška može podneti temperaturu i do 340C. Potrebe kruške za vodom su mnogo skromnije od potreba jabuke zbog dubljeg korena koji crpi vodu i iz dubljih slojeva zemljišta. Kruška tokom intenzivnog rasta ploda i lastara, zahteva najviše vode. Za svoj uzgoj zahteva dublja zemljišta, dobro drenirana, lakše peskovita, ilovasta ili ilovasto-peskovita. Zemljište treba da bude neutralne do slabo kisele reakcije (pH od 5,5 do 7,0), bogat humusom i hranjivim elementima. U međurednom prostoru poželjno je da se održava zatravljena površina koja se kosi 6 - 8 puta u vegetaciji, a nezakorovljena zona redova (primena herbicida).

Ako u voćnjaku nema sistema za navodnjavanje, zemljište se može održavati stalnom međurednom obradom. Odmah posle sadnje ili najkasnije do kraja proleća mladi se voćnjak nađubri stajskim đubrivom.

Za voćnjake pod kruškom sa većom gustinom sad­ nje preporučuju se dva načina đubrenja: pojedinačno đubrenje svake sadnice s 20 - 30 kg stajskog đubriva oko sadnice ili

AGROSVET

odoravanjem brazde oko 70 cm od reda sadnica, te zaoravanjem đubriva koji se stavlja u odoranu brazdu, duž redova.

Priprema zemljišta za sadnju. Odabranu površinu, koja je svojim položajem i svojstvima zemljišta do­ bra za uzgoj krušaka, nađubriti na osnovu obavlje­ne hemijske analize zemljišta. Posle toga zemljište se duboko obradi, pri čemu dubina obrade mnogo zavisi od tipa zemljišta. Ako je zemljište dobrih fizičkih osobina, i koja često u nižim horizontima imaju povećan sadržaj kalcijuma, obradom se ni u ko­jem slučaju ne sme ići preduboko. Dva su razloga: prvo, da se delovi horizonta s povećanim sadržajem kalcijuma ne izoru na po­vršinu, i drugo, takvom pripremom stvaraju se uslovi za dublje prokorenjivanje. Takva zemljišta se pripremaju oranjem do dubine 40 do 50 cm. Lošija, teža zemljišta, loših fizičkih osobina pre oranja potrebno je po­drivati na dubinu 70 do 80 cm. Najpovoljnije je duboku obradu obaviti u toku jeseni . Pre sadnje, zemljište je neophodno dobro obraditi tanjiračom i obeležiti redove .

Izbor sorti. Najviše zavisi od agroekoloških uslova za gajenje i mogućnosti plasmana. Rane sorte mogu se uzgajati u svim kruškarskim područjima, ali prednost se daje onim područjima gde je veća mogućnost plasmana da bi se izbegao nepotreban skup prevoz. Osim toga, najranije sorte nemaju dobru transportabilnost, te se ne mogu dugo skladištiti. Sorte kasnije epohe sazrevanja zahtevaju dovoljno sunčanih dana da bi mo­gle postići visoki kvalitet plodova, te se mogu uzgajati samo u toplijm područjima. Pri tome posebnu pažnju treba posvetiti navodnjavanju jer su to krajevi gde tokom leta obično vlada suša. Sorte srednje epohe sazrevanja mogu se uzgajati na povoljnim lo­kacijama svih naših područja, a jedini ograničavajući faktor jeste plasman.

Izbor uzgojnog oblika.Razmak između redova zavisi od bujnosti podloge i sorte, ali za savremene uzgoje, uz dobru voćarsku mehanizaciju, taj razmak ne tre­ba da bude veći od 3,2 m. Razmak u redu zavisi od sorte, ali načelno može se reći da je za većinu sorata dovoljno 1,2 do 1,5 m. Kod kruške najčešći uzgojni oblici se vitki vretenasti grm i vitko vreteno.

je osetljiva na alkalnu reakciju. Na njoj kruške oboljevaju od fero – hloroze ukoliko je pH 7,8 – 8,2 . Stabla rano prorode i dobro rode. Plodovi su veći nego kod sejanaca. Nije kompatibilna sa mnogo sorata, a među njima su Viljamovka, Clairgeau, Boskova bočica, Abbe Fetel i dr.

Dobri posrednici su Gellertova, Sv. Marija, Buttira precoce Morettini .

Izbor podloga. Sve sorte krušaka nema­ ju zadovoljavajuću kompatibilnost s dunjom, te se one moraju kalemiti s međupodlogom. Kruška se može kalemiti na divljoj krušci i na različite tipo­ve dunje. Na podlozi divlje kruške manje je osjetljiva na lošija zemljišta, ali su stabla bujnija, a i plodovi su znatno lošijeg kvalitata. Za podlogu se koriste tipovi dunje: EMA, EMC, BA 29, Adam’s, Sydo i OHF 333. Prednost imaju podloge EMA i BA 29 . Sorte loše kompatibilnosti s dunjom (npr.

Viljamovka) obavezno treba kalemiti sa posrednikom. Kao posrednik mogu poslužiti sorte Ge-lertova ili Hardenpontova.

Dunja MC. Slabije je bujnosti od MA i BA 29. Slabo se ukorenjuje jer se koren rasprostire površinski. Zahtjeva plodna zemljišta sa sa krečnjakom ispod 3%. Prikladna je za uzgoj u gustom sklopu. Zbog patuljastog rasta teško se formira skelet krošnje pa se preporučuje samo za bujne sorte. Otporna je prema vašima i nematodama na korenju, ali je više osetljiva na hladnoću i sušu.

Kod nas se generativne podloge proizvode od odabranih matičnih stabala divlje (šumske) kruške (Pirus communis var. piraster). Na generativnim podlogama sorte krušaka postižu veću bujnost i kasnije počnu da plodonose. Koren prodire dublje u zemljište, pa bolje iskorišćava vlagu i hraniva iz dubljih slojeva. Korenov sistem se sastoji od glavne korena i više debljih skeletnih žila. Postiže se dobar prijem jer plemka dobro sraste s podlogom.

Od vegetativnih podloga najveće značenje imaju različiti tipovi dunje. U intenzivnom uzgoju krušaka danas se više upotrebljavaju vegetativne podloge. Proizvode se u matičnjaku vegetativnih podloga od odabranih matičnih grmova dunja.

Dunja MA. Ova podloga ima dobru sklonost ukorenjavanju pa se lako razmnožava bilo sa zrelim reznicama bilo nagrtanjem. Prilagođena je za teška zemljišta, ali ne i sušna te 21

Dunja BA 29. Ima dobru sklonost za ukorenjivanje pa se dobro razmnožava nagrtanjem panja i reznicama. Pokazuje dobru otpornost na sušu u odnosu na dunju MA, ali je u odnosu na nju osetljivija na hladnoću i krečnjak u zemljištu. Prikladna je za južna područja gde nema uslova za navodnjavanje jer je otporna na sušu.

Posrednik se koristi za neke sorte krušaka (Viljamovka) koje su slabe kompatibilnosti sa dunjom kao podlogom, pa se iz toga razloga proizvode sadnice sa posrednikom.

Za posrednika može se koristi sorta kruške Gelertova koja ima dobar kompatibilitet sa sortama kruške kalemljenih na nju.

Sortiment kruške. U današnjem sortimentu u Srbiji dominiraju sorte koje su već nekoliko decenija prisutne sa malim promenama, odnosno novinama koje su ostvarili selekcioneri.

AGROSVET

158 g. Plod je zelene boje, prekriven „rđom“. Meso ploda je bele boje, slatkog ukusa, sočno i vrlo aromatično.

Oprašivači: William, Kaiser, Dr.J. Guyot, B.Hardy, Decana del Comizio

JUNSKA LEPOTICA - kruška sa najranijem vremenom zrenja i ako je plod sitan (oko 70 g) kao takva zaslužuje posebnu pažnju, jer na tržištu u to vreme nema druge kruške.

Rodnost je visoka, stablo je srednje do vrlo bujno. Svetložuta prelivena crvenilom sa sunčane strane Uspešno se može gajiti na podlogama sejanca divlje kruške, dunja BA-29

KALUĐERKA - potiče iz Francuske. Bere se početkom oktobra.

Bujna sorta. Dobro se prilagođava različitim uslovima sredine. Mladari Kaluđerke rastu povijeno. Dobro je oprašuje: Druardova i Krasanka.

Rađa vrlo dobro.

CONFERENCE M 202 - sazreva početkom septembra. Stablo je umereno bujno do bujno. Dobar je oprašivač, samooplodna. Visoko produktivna sorta. Prosečna težina ploda

RANA MORETINIJEVA ILI BUTIRA – poreklom je iz Italije. Sazreva u drugoj polovini jula. Cveta srednje rano. Srednje je bujna. Dobro je oprašuju Junska lepotica i Viljamovka. Rano prorodi, a zatim rađa dobro i redovno. Plod je krupan.

Pokožica je glatka, nežna, zelenkastožuta, a sa sunčane strane ružičasta. Meso ploda je beličasto, čvrsto, slatkonakiselo, vrlo ukusno.

VILJAMOVKA - Viliamovka je najbolja i privredno najznačajnija sorta kruške. Voćne sadnice kruške Viljamovka potiču iz Engleske, a poznata je još od 1796. godine. Bere se u drugoj polovini avgusta. Cveta srednje pozno. Srednje je bujna. Dobro je oprašuju Boskova bočica, Krasanka. Pogodna je za različite sisteme gajenja. Rano prorodi a zatim rađa obilno i redovno. Plod je krupan, slamastožute boje, izvanrednog kvaliteta.

22

SANTA MARIJA – italijanska sorta.

Sazreva sredinom avgusta. Srednje je bujna do bujna. Dobro je oprašuju Rana Moretinijeva, Vilijamovka i Krasanka. Rađa obilno. Plod je krupan. Meso ploda je belo, osrednjeg kvaliteta.

BOSKOVA BOČICA - potiče iz Belgije. Bere se u prvoj polovini septembra. Cveta pozno. Srednje je bujna. Dobro je oprašuje Viljamovka. Pogodna je za različite sisteme gajenja. Rađa veoma dobro. Plod je krupan, oblika boce. Meso ploda je žućkasto, sočno, slatko i aromatično.

FETELOVA - voćne sadnice kruške Fetelova potiču iz Francuske. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Srednje je bujna. Umereno rađa. Plod je srednje krupan, izduženo-kriškast. Meso ploda je beličastožućkasto, sočno, slatkonakiselo.

AGROSVET

Pored gore pomenutih, poslednjih godina u zasadima kruške se mogu naći i nove sorte kao:

PAKHAMS TRIJUMF – sorta koja je selekcionisana u Australiji. Bere se krajem septembra. Umereno je bujna. Rađa dobro. Plod je krupan, kruškolik, limunastožute osnovne boje, izvanrednog kvaliteta.

KRASANKA - Krasanka potiče iz Francuske. Bere se u krajem septembra i u prvoj polovini oktobra.

Cveta srednje rano. Slabo je bujna.

Vrlo povoljno reaguje na navodnjavanje. Dobro je oprašuju Druardova i Hardijeva Pogodna je za različite sisteme gajenja. Umereno rađa. Plod je krupan, loptastojabučast. Meso ploda je bledožućkasto, sočno, slatkonakiselo i prijatno aromatično.

DRUARDOVA – stara sorta kruške koja takođe potiče iz Francuske. Bere se početkom oktobra. Srednje je bujna do bujna. Veoma je krupnih plodova i lepa je za oko. Izuzetno prijatnog ukusa, veoma je sočna i topiva.

ETRUSKA - Rana sorta kruške „Etrusca“ nastala je u Italiji ukrštanjem sorti „Coscia“ i „Gentile“ (Košija x Đentile). Na našim prostorijama se gaji od sredine 90-ih godina i svako leto dobro rodi. Plod ove kruške je zbog velike rodnosti male do srednje veličine. Ova kruška se po sazrevanju može konzumirati 8 do 10 dana. Ova sorta se ističe velikom i redovnom rodnošću. Ima atraktivan spoljni izgled, glatku kožicu i zelenu boju, koja sazrevanjem prelazi u zelenkasto-žućkastu na oko 40 % površine, a na sunčanoj strani u crvenu boju, što ovoj ranoj sorti kruške daje lep izgled plodova. Ova kruška sazreva 39 dana pre Viljamovke, plodovi retko opadaju, otporni su na na bakterioznu plamenjaču i ne sazrevanju prebrzo.

Meso „Etruske“ ima belu boju, prijatan ukus i prepoznatljivu aromu.

Podloga za gajenje može biti sejanac divlje kruške ili dunja BA-29.

TOSCA - nova rana sorta kruške, koja je u Italiji dobijena ukrštanjem sorti „Coscia“ i „Williams“ (Košija x Viljamovka), a proizvodnja ove sorte je započeta 1993. godine. Slično kao i sorta „Etruska“, „Toska“ svojim kvalitetnim plodom i ranim sazrevanjem dopunjuje ponudu krušaka u ranom letnjem periodu.„Toska“ je rana letnja sorta koja sazreva oko

23

21. jula, u zavisnosti od područja gde je zasađena i od vremenskih uslova sazrevanja. Ova vrsta kruške daje plod srednje veličine, kruškolikog oblika, ima kratki i široki vrat sa ravnim vrhom. Sortu „Toska“ karakterišu lep, privlačan spoljni izgled ploda, srednje debela svetlozelena boja kožice, koja na sunčanoj strani prelazi u mermerno crvenkastu boju. Ova kruška sazreva 28 dana pre Viljamovke, a isto kao i kod rane sorte „Etruska“, plodovi su otporni na bakterioznu plamenjaču i retko sazrevaju pre vremena. Meso ploda sorte „Toska“ ima belu boju i prijatnog ukusa za konzumiranje.

Ova rana sorta kruške brzo raste, a savijanjem jednogodišnjih postiže se dobra rodnost. „Toska“ cveta srednje rano, a može biti oplođena od strane drugih sorta krušaka koje cvetaju isto vreme. Podloga za gajenje može biti sejanac divlje kruške ili dunja BA-29.

Domaće stare autohtone sorte kruške - Zbog potomaka, ali i u cilju očuvanja genetskog potencijala te izvora otpornosti prema nekim od biotičkih, odnosno abiotičkih činilaca, struka mora spasiti od zaborava neke od starih sorata kao: Jagodarku, Žuticu, Ječmenku, Ovčarku, Takušu, Jeribasmu, Arapku, Turšijaru…

Jagodarka (”jagodnjača” ili ”majska kruška”) - Nekada se gajila na skoro svakom imanju. Danas se može naći samo po koje stablo u okolini Čačka, Požege, Užica i Valjeva. Sazreva krajem maja ili početkom juna, u vreme berbe jagoda, po čemu je i dobila ime. Stablo je bujno, s razgranatom piramidalnom krunom. Dobre je rodnosti i ima sitan, okruglast plod s karakterističnom dugom peteljkom. Pokožica je glatka, sjajna, zelenkastožuta, meso beličasto, meko, polusočno i slatko-nakiselo. Relativno brzo gnjili.

AGROSVET

rađa dobro i redovno. Plod je srednje krupan, kruškastog oblika. Zelenkastožutu pokožicu prekriva rumenilo sa sunčane strane, a meso je svetlocrveno, sočno, slatkonakiselo, prijatne arome. Čim počne da prezreva, gnjili i gubi karakterističnu crvenu boju, ali je i tada prijatno za jelo.

”Takuša”(”takiš”) ima bujno stablo, razgranatu okruglastu i rastresitu krunu. Rada obilno, a sazreva u drugoj polovini septembra. Okruglast ili okruglasto-pljosnat plod je svetlozelen.

”Žutica” se najčešće može videti u centralnim delovima naše zemlje.

Razvija bujno stablo, a sazreva sredinom jula. Plodovi su pravilnog kruškastog oblika, slamastožuti, trpkog, slatkonakiselog ukusa. ”Ovčarka” je nepoznatog porekla.

Najčešće se može videti na padinama Goča. Sazreva početkom septembra i može dugo da se čuva. Plodovi su srednje krupni, kruškastog oblika s debelom zelenožutom pokožicom, crvenom sa sunčane strane.

”Ječmenka” (”ječmenac”) se dosta gaji u okolini Beograda. Ima bujno stablo koje redovno i obilno rađa, a otporna je na bolesti, štetočine, sušu i mraz. Sazreva polovinom juna, u isto vreme kao ječam, pa joj otuda i ime. Plodovi su sitni, limunžuti, slatkonakiseli, prijatne arome.

”Karamanka” je veoma stara sorta.

Do Drugog svetskog rata najviše je gajena u Srbiji, ali danas se viđa retko, uglavnom u starim, zapuštenim voćnjacima. Može doživeti i preko 200 godina. Sazreva u drugoj polovini avgusta, a u običnim skladištima čuva se dve-tri nedelje. Stablo je bujno, razgranato, dok su srednje krupni plodovi malo suženi prema dugoj, tankoj i blago povijenoj peteljci.

Pokožica je glatka (masna), u punoj zrelosti slamastožuta, sa sunčane strane svetlocrvena. Sočno, slatkonakiselo meso je prijatne arome.

”Lubeničarka” ima tamnocrveno meso koje podseća na lubenicu. Sazreva od polovine do kraja avgusta, a 24

Gajenje kruške ugrožava brojni patogeni, prouzrokovači bolesti čađava pegavost lišća i krastavost plodova kruške (Venturia pirina), rđa kruške (Gymnosporangium sabinae) bakteriozna plamenjača (Ervinia amylovora), kao i brojni štetni organizmi, kruškina osa (Hoplocampa brevis), pepeljasta vaš kruške (Dysaphis pyri), smeđa vaš kruške (Melanaphis pyraria), crna kruškina vaš (Anuraphis farfarae), zelena jabukina vaš (Aphis pomi) i kao najznačajnija, obična kruškina buva (Cacopsylla pyri).

U prethodnim brojevima revije «Agrosvet» pisali smo o najznačajnijim bolestima i štetočinama, a u broju 64 iz februara ove godine i orijentacioni predlog programa zaštite i ishrane kruške.

Sva istraživanja tržišta ukazuju da je kruška deficitarna i da bi jedna od izvoznih šansi bila naše poljoprivrede bila i kruška, bilo u svežem stanju bilo kao prerađevina.

®

tEmEljno i ciljano na vaši.

Efikasan jEdinstvEn održiv ekonomičan

AGROSVET

VIRUSIMA PROTIV JABUKINOG SMOTAVCA ↘ Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

J

abukin smotavac danas predstavlja glavnu štetočinu jabuke. Za potpuno suzbijanje ove štetočine neophodna je primena insekticida iz različitih hemijskih grupa da bi se ona održala na ekonomski prihvatljivom nivou.

Nedostaci takve prakse uključuju snažne negativne efekte na korisne insekte i na kraju razvoj rezistencije na insekticide.

Sve ovo otežava kontrolu štetočine i na taj način ugrožava proizvodnju jabuke. Zbog toga postoji očigledna i hitna potreba za razvojem manje agresivnih kontrolnih mera kao što je primena nehemijskih jedinjenja, odnosno kombinovanje biopesticida sa sintetičkim, organskim insekticidima. Mikrobiološki pesticidi kao što su granulovirusi predstavljaju značajan iskorak u suzbijanju ove šetetočine. Ovakvi pesticidi imaju minimalan uticaj na životnu sredinu i korisne insekatske vrste.

daljom ishranom unosi virus u crevni trakt. Prilikom primene nižih doza uginjavaju stariji larveni stadijumi, a zabeleženo je da se na ovaj način virus može prenositi i na potomstvo tj. na sledeću generaciju. Virusi mogu biti neaktivni neko vreme u domaćinu-larvi pa se prilikom stresa (gladovanje, prezimljavanje...) aktiviraju i ubijaju larvu. Za dobru efikasnost preparata Carpovirusin evo 2 veoma su važni vremenski uslovi prilikom primene. UV zračenje je najdestruktivniji faktor koji može umanjiti aktivnost ovg virusa. Virusne čestice direktno izložene sunčevoj svetlosti imaju životni vek samo 2 dana. Međutim, visoke temperature nakan primena ovog proizvoda nisu ograničavajući faktor efikasnosti.

Formulacija sadrži samo organske aditive zbog čega nakon njegove primene nema hemijskih ostataka u lancu ishrane i može se koristiti u organskoj proizvodnji.

Jedan od takvih je preparat Carpovirusin evo 2, biološki insekticid koji sadrži granulovirus. Ovo je proizvod multinacionalne kompanije Arysta LifeScience. Kako deluje Carpovirusin evo 2. Granulovirus jabukinog smotavca nakon ishrane insekta se dalje umnožava u srednjem crevu gde ostvaruje infekciju pri čemu izaziva uginuće. Zaražene larve prestaju sa ishranom pri čemu se tope i oslobađaju milijardu novih virusa koji dalje mogu ostvariti novu zarazu larvi. Ovaj virus je bezopasan za ne ciljane organizme pri čemu se koristi u biološkoj kontroli i kao takav ekološki je bezbedan.

Da bi smo tačno odredili tačan momenat primene Carpovirusin evo 2 neophodan je kontinuitet u praćenju jabukinog smotavca. U zavisnosti od godine sporadično pojavljivanje odraslih jedinki počinje početkom treće dekade aprila, a već krajem meseca i kontinuirani ulov koji se može definisati kao početak u praćenju ove štetočine (Biofix). Prva položena jaja mogu se pronaći već krajem meseca dok se prve larve pojavljuju oko 10 – 15. maja i to je pravi momenat za primenu Carpovirusin evo 2. Može se mešati sa fungicidima i insekticidima. Radni rastvor bi trebao da ima pH vrednost između 5-7. Treba izbegavati mešanje sa sumporom i bakrom. Količina vode iznosi 1000-1500 litara po hektaru. Visoke količine vode će biti potrebne u starijim zasadima gde je veći habitus stabla da bi dobili bolju pokrovnost. Intervali između tretmana se kreću od 7 do 14 dana. Kraći intervali se primenjuju usled jačeg intenziteta sunčevog zračenja. Da bi smo povećali ili održali aktivnost Carpovirusin evo 2 neophodno je dodati Vin – film kao UV protektant u količini 0,5 l/1000 l vode.

Ovaj proizvod se mora čuvati na temperaturama ispod 5°C da bi se virus održao.

Standardna primenjena doza je 100 ml/ ha, a preporučuje se da se tretman ponovi nakon 8 sunčanih dana. Primena nižih koncentarcija od 50 ml/ha takođe može dati dobre rezultate ali u kraćim razmacima od 6 sunčanih dana. Može se kombinovati i sa tzv. klasičnim insekticidima. Kada je najjači pritisak prilikom maksimuma prvog i drugog leta upotrebiti brzodelujuće insekticide da bi sprečili oštećenje plodova. Ova strategija je posebno važna da bi se smanjio rizik od pojave rezistencije na insekticide. U cilju zaštite virusa usled izlaganja UV zracima preporučuje se aplikacija predveče. Upotreba šećera i melase za stabilizaciju na UV zračenje je korisna. Kada imamo nisku početnu gustinu naseljenosti larvi po stablu (1-3 larve po stablu, 1-5% od oštećenih plodova ) moguće je održati nizak nivo šteta duži vremenski period tj. procenat oštećenih plodova je ispod ekonomskog praga. Ovo se odnosi na primenu niže preporučene doze od 50 ml/ha. Broj tretmana se može svesti na 3 – 5 po generaciji. Pri većoj brojnosti doza se mora povećati na 100 ml/ha sa 4-6 tretmana po generaciji uz kombinaciju sa insekticidima. S obzirom na to da Carpovirusin evo 2 deluje samo na gusenice, kao odličan partner za ostale stadijume može se kombinovati sa regulatorima rasta koji deluju na jaja kao i sa inhibitorima presvlačenja.

Od velike važnosti je da prilikom kretanja larvi po listu i plodovima virus već bude deponovan. Usled kretanja larva biva zaražena zbog čega unosi virus u ubušeni hodnik gde

26

Carpovirusin evo 2 je proizvod koji ima perspektivu. Sve veća pojava rezistencije na organofosfate i piretroide otvara mogućnost za primenu ovog preparata. Može se koristiti sam ali takođe i u kombinaciji sa drugim insekticidima. Najbolji rezultati se postižu u zasadima sa niskom gustinom populacije gde je neophodno primeniti 4 tretmana protiv prve generacije i 6 tretmana protiv druge generacije. Bez obzira na formulaciju predstavlja snažan larvicid koji značajno smanjuje procenat oštećenih plodova od jabukinog smotavca. Kako nema karencu predstavlja odličan izbor za poslednje tretmane jer nakon njegove primene nema ostataka u plodovima.

Registrovan je skoro u svim evropskim zemljama kako u konvencionalnoj proizvodnji tako i u organskoj.

Organska proizvodnja ali i konvencionalna, je uvođenjem Carpovirusin evo 2 dobila odličan proizvod kojim može da se kontroliše jabukin smotavac.

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘ Priredio: Dragan Đorđević

višemilionske kazne. Inače kvota za proizvod­nju mleka, koju je EU uvela pre tri decenije kako bi sprečila hiperprodukciju i sta­ bilizovala cene na tržištu, ističe krajem marta.

ženje kako je “malo verovatno da će predstavlja­ti rizik za poljoprivredu zbog pojačanog tretiranja pesticidi­ ma”. Okanagan planira da prodaje jabuke pod nazivima Arctic Granny i Arctic Golden i tvrdi da su identične običnim jabukama, osim što neće truliti. Direktor udruženja za organsku hranu Ronnie Cummins kaže da se jabu­ke i inače tretiraju različitim pesticidima, a GMO još i više.

Francuzi mućkali, EU bi pare nazad Arapi kupili rumunski ječam za konje Saudijska Arabija, Jordan i Kuvajt kupili su 43% žetve ječma u Rumuniji u roku od četiri meseca, kao sirovinu za proizvodnju hrane, namenjene trkačkim konjima. Arapi su kupili 784.000 tona, koji su platili 129 miliona evra, piše list “Ziarul Financiar”. Predstvnik Konjičke akademije Mogosoaia Ana - Marija Du­guleac izjavila je za taj list, da je ječam najvažniji elemenat u ishrani konja. “Ishrana je zasnovana na receptu koji kombinu­je ječam i ovas, s tim što ječam čini 85 odsto”. Prema njenim rečima, Arapi kupuju jeftin ječam u Rumuniji koji prerađuju u stočnu hranu. Te arapske zemlje imaju mala krda konja, ali ulažu desetine miliona evra godišnje u gajenje trkačkih konja.

Francuska će zbog malverzacija i grešaka morati da vrati EU skoro milijardu i po evra koje je, u okviru pomoći namenjenoj agraru primila od 2008. do 2012. godine. Kako je saopštila je Evropska komisija, reč je o sumi koja predstavlja oko dva ods­to od 40 milijardi evra koje je Francuska dobila u tom periodu u okviru Zajedničke poljoprivredne politike, javlja AFP. Fran­ cuska će morati da vrati 1,45 milijardi evra Uniji, u tri rate do 2017. godine, zato što nije dovoljno proveravala da li su projek­ti za koje je poljoprivrednicima isplaćivala pomoć u skladu sa ekološkim propisi­ma, kao i zbog netačnih podataka koji se odnose na poljoprivredne površine.

Austrijske poljoprivrednike čeka rekordna kazna Austrijske proizvođače mleka očekuje rekordna kazna, jer nisu ispoštovali kvotu Evropske unije za proizvodnju mleka. Zbog daleko većih isporuka od dozvoljenih, prema progno­ zama eksperata, austrijski poljoprivrednici mogli bi platiti EU kaznu u visini od oko 45 miliona evra. Od 1.aprila prošle go­dine do 31. januara ove, kvota isporuke bila je za 6,3% više od dozvoljene, što znači da je isporučeno za 152.474 tona više mleka. Austrijski proizvođači mleka su i ranijih godina prekoračili kvote i svesno plaćali

Stigle jabuke otporne na truljenje Američke regulatrone vlasti odobrile su u dve vrste GM ja­buka koje su otporne na truljenje. Jabuke su odobrene us­ prkos protivljenju industrije organske hrane. Uprava za in­spekciju ministarstva poljoprivrede odobrila je jabuke koje je razvila kanadska kompanija Okanagan Speciality Fruits Inc. uz obrazolo28

Stiže i GMO krompir bez “modrica” Na američkom tržištu odobreno je uzgajanje šest vrsta ge­netski modifikovanog krompira, na tržištu poznatih kao rob­na marka “innate” krompiri, koje proizvodi kompanija J. R. Sim­ plot kompani iz američke savezne države Ajdaho. “Odobrene vrste ne samo da su otporne na ‘modrice’, već takođe proizvo­de manje akril amida, hemikalije koja se može osloboditi iz po­jedinih namirnica pri kuvanju ili prženju, i za koju je utvrđenu da je kancerogena”, navodi se u saopštenju američke Uprave za hranu i lekove (FDA).

FDA je, takođe, odobrila uzgajanje dve vrste genetski modi­fikovanih jabuka otpornih na truljenje, poznatijih kao “arktičke jabuke”, kanadske kompanije Okanagan spešalti.

UN: Gubici zbog prirodnih katastrofa dostižu 300 milijardi Ekonomski gubici zbog prirodnih katastrofa kao što su zemljot­ resi, poplave, suše i cikloni, dostigli su godišnje iznos između 250 i 300 milijardi dolara, navodi se u izveštaju UN koji je ob­javljen 4. marta. Izve-

AGROSVET

štaj Kancelarije UN za smanjenje rizika od nepogoda procenjuje da bi godišnje ulaganje od šest milijardi dolara u cilju smanjenja rizika uštedelo na svetskom nivou gu­bitke od 360 milijardi dolara tokom narednih 15 godina. Spe­cijalna predstavnica UN za smanjenje rizika od katastrofa, Mar­gareta Valstrom, rekla je da “izveštaj predstavlja poziv za buđenje zemljama da povećaju svoja ulaganja u rešenja kojima bi se ojačala otpornost na prirodne ne­ pogode”, prenosi AP.

granice siromaštva. Hranom koja svake godine ode u smeće moglo bi se snabde­ti više od 150 miliona ljudi. U želji da se hrana sačuva, u EU je pokrenuta inicijativa kojom bi proizvođačima i distributerima bila omogućena donacija takve hrane ili njena prodaja po najviše 60% tržišne cene. Tako bi povrće lošeg kvaliteta, jogurt kom ističe rok trajanja i druga hrana mogli biti donirani ili prodati po sniženim cenama u korist organizacija koje se bave humanitarnom pomoći. Platforma kojom se želi sačuvati hrana pokrenuta je već u Francuskoj, Holandiji, Engleskoj, Irskoj i Škotskoj.

FAO: Treba nam produktivnija poljoprivreda

Svet vapi za bosanskim malinama Ove godine u celoj Bosni i Hercegovini očekuje se rod malina od oko 10.000 tona, a voćari već tri godine beleže odličan uspeh u proizvodnji i izvozu maline. Prema podacima UNDP BiH, 90 odsto ukupnog roda maline iz BiH se izvozi u zemlje EU, Švajcarsku, Severnu Ame­riku, dok se ostatak koristi za domaće tržište i domaće prerađivačke kapacitete. Da je je BiH odličan proizvođač maline, svedoči i izveštaj USDA - “National Agricultural Statistics Ser­ vice” za 2014. godinu, u kojem BiH zauzima čak 12. mesto u svetu po proizvodnji i izvozu maline. Otkupna cena po kilogramu maline iznosila je 2013. godine 1,63 evra, 2014. godi­ne 1,68 evra, dok se 2015. očekuje minimum 1,53 evra.

Evropljani bace 90 miliona tona hrane U EU svake godine propadne 89 miliona tona hrane, dok 16,9% stanovnika zemalja Unije živi ispod

Da se na baci: Duži rok hrane Francuski lanac supermarketa Karfur pridružio se borbi pro­tiv rasipanja hrane produživši rok trajanja za više od 300 proi­zvoda. Bivši francuski ministar za poljoprivredu Gijom Garo predložio je francuskoj vladi 36 mera u borbi protiv rasipanja hrane, među kojima je i ova o produženju roka trajanja poje­ dinih prehrambenih proizvoda. Rok trajanja je posle analiza o potpunoj bezbednosti hrane produžen proizvodima kao što su so, šećer, sirće, alkohol, grickalice, ali i jogurtu sa osam na deset dana i slatkim pavlakama. Ova kao i ostale mere uvedene su sa ciljem da se smanji bacanje hrane, s obzirom na to da se u Francuskoj godišnje po sta­novniku baci od 20 do 30 kg hrane.

29

U 2050. na planeti će biti dovoljno vode za proizvodnju hrane za očekivanu populaciju od devet milijardi ljudi, ali ne dobro raspoređene – preterana potrošnja i uticaj klimatskih prome­na će umanjiti količinu vode u mnogim, a posebno u zemlja­ ma u razvoju, piše u saopštenju Organizacije UN za poljopri­ vredu i hranu (FAO). Za 35 godina svetu će biti potrebno do 60%, a u zemljama u razvoju do 100% više hrane nego danas. Poljoprivreda će i tada biti najveći potrošač vode. Širom sveta bi trebalo u okviru poljoprivredne proizvodnje smanjiti potrošnju vode, odnosno učiniti ovaj sektor produktivnijim. Ako se to ne uradi u nekim delovima sveta će 2050. biti premalo vode za proizvodnju hrane.

AGROSVET

HRANA, LEK, MAGIJA, LJUBAV…↘ Priredila: Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj.

U svežem stanju sadrži 62% vode, 5-6% proteina, 30% ugljenih hidrata, 0,15% masti, 0,1 - 0,36% etarskih ulja, razne enzime, jod, vitamine B grupe, vitamin C, provitamin A, kalijum, gvožđe, sumpor, kalcijum, fosfor, selen i dr.

B

eli luk (Fam. Aliaceae, rod Allium, Allium sativa L.) je najstariji i najpoznatiji začin koga pominju drevne civilizacije. Do dan danas je zahvaljujući svojim svojstvima opstao kako u kulinarstvu, tako i u narodnoj ili alternativnoj medicini.

U svetu se gaji na oko 900.000 ha, a najveći proizvođači belog luka su Kina, Koreja, Indija, SAD, Španija, Argentina i Egipat. Po poslednjim statističkim podacima, kod nas se gaji na oko 12.000 ha. Najveći prinos po jedinici površine (kg/ha) ostvaruje Egipat sa preko 25.000 kg, a kod nas je prinos oko 4.500 kg/ha.

Istorijat. Beli luk potiče iz centralne Azije, gde se gajio pre više od sedam hiljada godina, a širili su ga Kinezi, Indusi, Jevreji, Egipćani, putnici, trgovci, vojnici. Na svim prostorima uzgajan je kao hranljiva, začinska i lekovita biljka. Indusi su ga koristili kao sredstvo za jačanje imuniteta, kod gubitka apetita, kožnih bolesti, lošeg varenja, kašlja, reumatizma, hemoroida i drugih oboljenja. Danas, mnogi narodi u Sredozemlju najviše koriste beli luk kao svakidašnju hranu, začin, lek i kao sredstvo sa preventivnim delovanjem protiv mnogih bolesti.

Upotreba. U narodima na ovim prostorima, beli luk je lek za sve, prema kome se ima vrlo veliko i nepokolebljivo poverenje. U tom gotovo fanatičnom iskonskom verovanju ide se često tako daleko da se beli luk i danas u nekim domaćinstvima na selu upotrebljava ne samo kao preventivno već i kao magijsko zaštitno sredstvo protiv „zlih duhova“ i drugih „nevidljivih opasnih sila“, dakle, kao sredstvo za bajanje, vračanje, čini i mađije. Verovanje u lekovitu, zaštitnu i mađijsku moć belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijalnom i duhovnom životu našeg naroda.

Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom, srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk priznavale za lek i službene medicine raznih naroda, ali je u poslednjim vekovima, a naročito u XIX veku gotovo potpuno izbačen iz farmakopeja. Tek u I, a naročito u II Svetskom ratu i posle njega počinje pravo naučno proučavanje belog luka zajedno sa radovima na izučavanju i otkrivanju bakteriostatičnih lekova tipa penicilina, streptomicina, dakle, antibiotika.

Za beli luk je dokazano da sadrži više od 200 različitih komponenti.

30

Biologija. Tretira se kao jednogodišnja vrsta koja se razmnožava vegetativno i u našim uslovima klime i dužine dana nikada ne donosi seme. Beli luk ima pliticu ili pravo, zakržljalo stablo iz koga raste žiličast koren, glavicu, tzv. lažno stablo i pljosnato lišće. Glavica je sačinjena od čenova koji se nalaze u pazuhu listova. Naime, iz plitice rastu listovi u koncentričnim krugovima, formirajući u početku, lažno stablo. Čenovi rastu u pazuhu unutrašnjih listova, jer prva 3-4 ponekad i 8 listova se, kasnije, sa zrenjem, suše i omotavaju glavicu. Čenovi imaju svoj čvrsti, kožasti omotač, sočni, jestivi deo i pupoljak. Spoljni čenovi su obično krupniji i povijeni, dok su unutrašnji više pravi, formirani pod pritiskom susednih čenova.

Gajenje. Tip zemljišta igra glavnu ulogu pri izboru parcele za gajenje belog luka. Beli luk uspeva na plodnim, dubokim, ocednim i sunčanim zemljištima. Sa pripremom zemljišta potrebno je predsetveno uneti 100-200 kg azota, 100-200 kg kalijuma i 50-80 kg fosfora po hektaru.

Za postizanje većeg prinosa i kvalitetnijih lukovica potrebno je uneti i sumpor (kalijum sulfat). U jesen se ne preporučuje korišćenje stajnjaka, već komposta i to u količini od 2030 tona po hektaru.

Dobar predusev za beli luk je povrće i to mahunarke (grašak, pasulj…), paradajz, paprika, nikako ostali lukovi (crni, praziluk). U plodoredu dolazi svake 4-5 godine.

Sadnja zavisi od sorte i namene. Beli luk koji se gaji kao obični koji ne formira cvetonosno stablo i prema vremenu sadnje deli se na jesenjak

AGROSVET

i proletnjak Jesenjak se sadi polovinom oktobra i ima veoma krupne glavice i čenove. Nužno je da iznikne do zime i razvije 3-4 lista. Otporan je na mraz tako da dobro ukorenjen izdrži golomrazicu od – 250C. Stiže za vađenje rano u proleće pa se može trošiti kao mladi luk. Lažno stablo je debelo i krto, listovi krupni i sočni. Potpunu botaničku zrelost dostiže u julu i avgustu, kada se vadi iz zemlje, prosuši na suncu 2-3 dana, plete u vezu i čuva na suvom i promajnom mestu. Glavica je teška 30-50 grama. Kako preko zime gubi brzo vlagu i suši se tako jesenjak nije za zimsku potrošnju.

Prolećnjak (sadi se najkasnije do 15. maja) formira sitne i žilavije biljke. Glavica i čenovi su mnogo sitniji nego kod jesenjaka, pa se zimi mnogo bolje čuva. Sadnja prolećnjaka počinje početkom marta. Sadnja se obavlja ručno. Otvaraju se brazde u koju se sade dva reda na 20 cm, a zemlja se skida tom prilikom i pokriva prethodne brazde sa dva reda. Praksa je pokazala da na svake tri brazde ili 6 redova treba ostaviti razmak od pola metra je olakšana obrada kako u redu, tako i međuredno. U redove se beli luk sadi na rastojanju od 10 cm, što daje i do ima 400.000 biljaka po hektaru. Dubina sadnje je 2-5 cm. Prilikom sadnje čenovi se ubadaju u zemlju delom kojim su bili srasli za pliticu i iz koga izbijaju žile. Za sadnju belog luka je potrebno od 800 do 1200 kg čenova sadnog materijala po hektaru. Neposredno pred sadnju odbacuju se svi oštećeni, oboleli i jako sitni čenovi. Najbolje je saditi luk ujednačene krupnoće tako da dobijemo usev belog luka ujednačenog porasta, bujnosti i krupnoće glavice. Prinos belog luka jesenjaka je 6-12 t/ha, a proletnjaka od 2-4 t/ha, što opet sve zavisi od plodnosti zemljišta, agrotehnike, klime i zdravstvenog stanja useva.

i štetočine. U početnim fazama porasta belog luka neophodno je dati optimalne uslove za rast i razviće i umanjiti konkurentske uticaj korova. Po sadnji, a pre nicanja može se primeniti herbicid Pendistop u dozi od 4 do 6,0 l/ha uz napomenu da je za njegovo aktiviranje poželjno 10 do 15 mm/m2 padavina i da je karenca 63 dana. Po nicanju se za suzbijanje širokolisnih korova mogu primeniti Lodin (0,6-0,8 l/ha) ili Linar (1,2-1,5 l/ha).

Od prouzrokovača biljnih bolesti dominira gljivica Peronospora schleideni koja izaziva plamenjaču.

Preporučuju se preventivni tretmani fungicidom Dithane M 45 ili Penncozeb WG u dozi od 2.5 kg/ha. Ovim fungicidima pruža se i preventivna zaštita od rđe belog luka koju izaziva gljivica Puccinia porri, kao i Botrytis spp. prouzrokovač truleži i nekroze lažnog stabla i glavice. Dobru preventivnu zaštitu daju i preparati na bazi bakra (Funguran-OH, Cuprablau Z Ultra). Što se tiče insekata najveću štetu pravi muva belog luka Sullia lurida.

Muva prezimljava kao odrasli insekt i rano u proleće (krajem februara i početkom marta) čim to vremenske prilike dozvole napušta zemljišta i polaže jaja po zemlji, uz same biljke belog luka. Iz jaja se pile larve koje se ubušuju u lažno stablo. U njemu se hrane mladim sočnim listovima u sredini, prodirući sve dublje, prema glavici. Tako napadnute biljke naglo zaostaju u razvoju, mnoge od njih uginu dok preživele biljke daju neu-

Mere nege. Kao i sve gajene biljke i beli luk ugrožavaju korovi, bolesti

31

potrebljive plodove. Prva generacija ove larve napada samo luk jesenjak, dok druga i treća mogu oštetiti i proletnjak. Da bi ovu muvu suzbili moramo pratiti njen let i tretirati insekticidima u 2 do 3 navrata. Pri Izboru insekticida važno je je menjati mehanizme delovanja tako da se može korisiti Cythrin 250 EC (0,15 l/ha), Nurelle D (1,25 l/ha) ili sistemik Afinex 20 SP (0,25 kg/ ha) uz obavezno poštovanje karence preparata. Pri primeni pesticida u luku zbog specifične građe luka preporučuje se korišćenje sredstva koja omogućuju bolju prijemčivost depozita pesticida na list kao što je Vin-film (0,3 l/ha).

Beli luk se bere kao lišće i lažno stablo, motičicama na manjim parcelama, dok na većim parcelama vađenje ide mašinama. Glavice se čiste od zemlje i klasiraju po kvalitetu i krupnoći, dok se oštećene odvajaju.

Luk sa manjih površina se plete u vence i suši na promajnom mestu.

Beli luk koji je namenjen za kasnije korišćenje čuva se na temperaturi od 8-120C, pri relativnoj vlažnosti od 40-60%, dok u hladnjači na temperaturi od 1-20C. Sve u svemu, za šta god ga koristili, ne može da škodi već samo koristi. Čak i zaljubljenima ako imaju razumevanja.

AGROSVET

SVIMA NAMA DAR ANĐELA↘ Priredila: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

korena pripremaju se lekoviti čajevi.

Semenke se koriste u industriji likera. Ulje se upotrebljava u kozmetici, posebno u proizvodnji paste za zube. Kapljice anđelike sa medom pomažu kod začepljenosti bronhija i protiv hroničnog bronhitisa.

Ima i sedativno dejstvo pa ublažava napetost i umanjuje nivo stresa.

K

ada jednu biljku nazovemo anđeoskom, to je siguran znak da na nju treba obratiti posebnu pažnju. Ne duguje svoje ime izgledu: premda je lepa, robusna i visoka biljka, nego delovanju.

Anđelika ili angelika (Angelica archangelica L.) je dvogodišnja biljka iz porodice Apiaceae. Drevna upotreba ove lekovita biljke, toliko hvaljene kroz vekove, polako je zaboravljena.

Anđelika je poreklom sa Islanda i Grenlanda. Rasprostranjena je u Sibiru, severnoj i srednjoj Evropi. Južna granica njenog rasprostranjenja su Karpati, gde raste na nadmorskoj visini od 700 do 1.700 m, na vlažnim staništima, duž planinskih rečica i potoka. Gaji se u više evropskih zemalja, prvenstveno u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Francuskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rusiji, Ukrajini i Švajcarskoj.

Postoji legenda koja kaže da je sveti Arhangel Mihailo otkrio lekovitost anđelike kao biljku koja može izlečiti kugu, bolest koja je u to doba harala planetom. Tada je dobila naziv archangelica.

Anđelika je u upotrebi duže nego što postoji pisana istorija o njoj, a ljudi je zbog aromatičnog ukusa korena odavno koriste kao hranu, začin i lek. Do nebeskih visina uzdigli su je sveštenici i časne sestre u samostanima, gde je bila jedna od glavnih lekovitih biljaka. Bio im je nužan prijatelj u svakodnevnim poslovima i uobičajenim životnim tegobama.

Osim uz anđele, u hrišćanstvu se vezuje i uz Duha Svetoga. Upotrebljava se kao začinska i lekovita biljka.

Deluje povoljno na želudačno crevne organe, olakšava varenje, odstranjuje gasove i teškoće, koje zbog toga nastaju. Dobro deluje na želudac jer pospešuje izlučivanje sokova za varenje i ostale funkcije. Ekstrakt sirove biljke deluje izvrsno kod slabog varenja. Nije škodljiva i ne izaziva naviku. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. Anđelika pročišćava bešiku i krv. Možda je manje poznato ali pomaže i kod kašlja, vrtoglavice, glavobolje, menstrualnih bolova. U Sibiru listovi služe kao sredstvo protiv skorbuta, a u mnogim zemljljama od listova, plodova i 32

U herbalnoj medicini upotrebljava se cela biljka, što znači da su svi delovi (koren, stabljika, listovi, cvetovi, seme) lekoviti. Koren se prikuplja u proleće i jesen, a ostali delovi biljke u vreme cvetanja. Izuzetak je seme koje se naravno preuzima tek nakon cvetanja. Gaji se radi korena (Angelicae radix at rhizoma), ređe listova (Angelicae folium), ploda (Angelicae fructus) i etarskog ulja (Angelicae aetheroleum). Koristi se u narodnoj medicini, u parfimeriji i medicini (najčešće etarsko ulje), u ishrani stoke (zelena masa i seme), i u veterini.

Kao začin, koriste se zrele semenke, peteljke i lišće, a može se dodavati u salate, sosove, supe, džemove, likere...

Biljka anđelika u prvoj godini formira lisnu rozetu u kojoj su listovi krupni, srcolikog oblika, na dugim drškama, a u drugoj godini listovi se razvijaju i na stablu, naizmenično postavljeni. Stablo je okruglo, sa šupljim internodijama, u donjem delu i do 5 cm debelo, a razvija se u drugoj godini. Raste uspravno i visine 150 - 200 cm. Ima razgranat koren, a glavni koren je vretenast i zadebljao, bledo žute boje, prodire u dubinu i do 50 cm. U drugoj godini odrveni i razvija se do dubine od 100 cm.

Uslovi i načini gajenja - kao biljci severnih krajeva pogoduje joj hladnija klima, i dobro podnosi slabije mrazeve u periodu vegetacije. U toplijim krajevima se ne može gajiti bez navodnjavanja. Za rast i razvoj zahteva niže temperature. Klija i niče već na 4 - 5°C, a podnosi ni-

AGROSVET

ske temperature do - 30°C. Tokom vegetacije ima povećane zahteve za vodom. Dobro podnosi vlažnija zemljišta i veću relativnu vlažnost vazduha. Prema potrebi za svetlošću, anđelika je biljka dugog dana.

Dobro uspeva na dubokom, bogatom humusnom, vlažnom zemljištu.

Ne odgovara joj glinovito i zbijeno, ali ni lakše sa lošim vodno - vazdušnim režimom. Najčešće vrste koje se sreću na našim prostorima su obična - Angelica archangelica L.) i šumska Angelica silvestris L. Da bi se postigli dobri prinosi u gajenju obične angelike, biraju se plodna, strukturna, humusom bogata zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode. U Vojvodini su to aluvijalna zemljišta pored vodotokova i ritska crnica, gde je veoma važna pravilna obrada jer spada u grupu teških i vlažnih. Parcelu je neophodno očistiti od korova i poštovati plodored. Najbolji predusevi za gajenjej anđelike su strna žita i đubrene okopavine koje rano napuštaju parcelu (krompir, suncokret, rani hibridi kukuruza, povrće itd., a loši predusevi su biljke koje kasno napuštaju parcelu i ostavljaju zbijeno zemljište (kukuruz, šećerna repa i sl.). Na istoj parceli može da se gaji nakon 4 - 5 god.

Obrada zemljišta – gaji se kao dvogodišnja kultura, pa je potreban dublji oranični sloj. Osnovna obrada se obavlja na 30 - 40 cm dubokim oranjem u jesen i odmah priprema za setvu ili sadnju (jesenja setva/ sadnja), ili se parcela ostavi do proleća (za prolećnu setvu/ sadnju ).

Dopunska obrada se obavlja zavisno od vremena setve/sadnje i tipa zemljišta, u jednom ili dva prohoda. Đubrenje - količinu đubriva uslovljava plodnost parcele, što se utvrđuje agrohemijskom analizom.

Potrebno je uneti se 60 - 70 kg/ha N, 100 - 120 kg/ha P2O5; 150 - 180 kg/ha K2O, pod osnovnu obradu, a kasnije se može vršiti i folijarno prihranjivanje. Povoljno reaguje na đubrenje stajnjakom pod predusev (strna žita i rane okopavine) sa 20 do 30 t/ha.

Razmnožava se setvom direktno na stalno mesto ili proizvodnjom rasada. Uglavnom se gaji pomoću rasada.

Setva se obavlja krajem oktobra ili u novembru, razmakom između redova 60 cm, a u redu 40 cm posle proređivanja useva. Seje se 8 - 10 kg semena po hektaru. Dubina setve 1 - 2 cm (zavisi od predsetvene pripreme i tipa zemljišta). Seme sporo niče (oko 20 dana). Razvija se do zime da bi druge godine donela plod. Ovaj način gajenja nije čest, jer daje niži prinos korena u odnosu na proizvodnju iz rasada. U sušnim godinama posle setve treba povaljati parcelu. Seme za setvu treba da je čisto i dobrog kvaliteta. Vrlo brzo gubi klijavost (posle 6 - 8 meseci ) i nije za setvu.

Proizvodnja rasada - seje se u hladne leje, razmak redova 24 cm, i gusto u redu. Dubina setve od 1 - 2 cm.

Postoje dva roka za setvu: kraj jula - početak avgusta i kraj oktobra – početak novembra. Biljke niču najčešće u proleće sledeće godine. Kod ranije sadnje rasađuje se u proleće sledeće godine, a kod jesenje u oktobru sledeće godine. Rasađuje se na stalno mesto na razmaku 60 x 40 cm. Sade se sadnice - zadebljao koren sa odstranjenom lisnom rozetom. Kvalitet sadnica određuje debljina vrata korena i kreće se u granicama 20 - 25 mm. Za sadnju je potrebno oko 42.000 biljaka po 1 ha.

Mere nege - od mehaničkih, obavezne su kultiviranje, okopavanje i zagrtanje. Kultivira se do 3 puta - prvo kultiviranje 10 - 15 dana po rasađivanju. Kada će se vršiti ostala kultiviranja zavisi od pojave korova. Pre ovog kultiviranja ili zajedno sa njim obavlja se i prihranjivanje.

Pre ili zajedno sa drugim kultiviranjem prihranjuje se sa oko 30 kg/ha čistog azota N. Istom količinom se prihranjuje i u drugoj godini (proizvodnja za seme).

Navodnjavanje - na lakšim zemljištima navodnjavanje je obavezna mera nege sa 4 - 6 navodnjavanja.

Na normalnim i vlažnim zemljišti33

ma navodnjava se samo u slučaju suše i u fazama rasta kada su povećane potrebe za vodom. Navodnjava se u početku manjim zalivnim normama, koje se kasnije povećavaju (5 - 30 mm/m2 ).

Hemisjka zaštita useva od štetočina i bolesti je potrebna ali tu treba biti oprezan i birati pesticide koji su ekotoksikološki povoljni. Od štetočina povremeno se javljaju poljske stenice i buvač, koji oštećuju cvast i plodove i mogu drastično da umanje prinos, a česta je pojava i lisnih vaši. Primena insekticida Teppeki ili Naturalis daje dobre rezultate. Zbog velikog broja bolesti preporučuje se preventivna zaštita fungicidima svakih 10 -12 dana. Anđeliku najviše napada pepelnica koju izaziva (Erysiphe umelliferarum), zatim rđa (Puccinia cari - bistortae), pegavost listova (Cercospora cari). U zaštiti se mogu koristiti fungicidi iz grupe strobilurina (Queen, Zato...) Žetva - žetva semena je na većim površinama jednofazna, kombajnima, kada je oko 50 - 60% plodova dobilo svetlo mrko-smeđu boju. Na manjim površinama žetva je dvofazna. Travokosačicama se pokosi kada je 30 - 40% zrna dobilo karakterističnu boju. Ostavlja se u otkosima 2 - 3 dana i žanje kombajnom sa podizačima ili se pažljivo masa odnosi do vršalica. Prinos semena je 600 - 800 kg/ha i 5 - 8 kg/ha etarskog ulja. Posle žetve zrno se obavezno mora dosušiti na 12% vlage. Žetva korena je u godini sadnje rasada posle odstranjivanja lisne rozete. Vađenje korena je pomoću vadilica, a najčešći način je izoravanje plugom bez plužne daske na dubinu 30 - 40 cm. Prinosi korena se razlikuju i to 7 - 9 t/ha kod jesenje sadnje, 5 - 6 t/ha kod prolećne sadnje i 3 - 4 t/ha kod direktne setve. Od jedne tone svežeg korena se dobija oko 1 kg etarskog ulja. Odnos svežeg i suvog korena je 4 : 1.

Anđeosta biljka, svima nama dar anđela.

AGROSVET

NEGOVANJE TRAVNJAKA ↘ Priredila: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Da bi se jedan travnjak pravilno oformio potrebno je da se ispoštuje redosled radnih operacija prilikom njegove izgradnje, a to su: • • • • • •

Priprema zemljišta Izbor smeše trava Setva trava Zalivanje Košenje Uništavanje korova

Najpogodniji period za zasnivanje travnjaka je u proleće od marta do maja meseca, te u jesen od kraja avgusta pa do sredine oktobra jer tada ima dosta padavina, a zemljište je dovoljno toplo da omogući klijanje semena.

U

životima ljudi, travnjaci imaju sve veću ulogu.

To su zelene oaze koje naročito u gradovima unose deo prirode u svakodnevni život savremenog čoveka. Pored toga što služe za uživanje i opuštanje, njihova ekološka uloga je još veća. Veliki broj zeljasti biljaka na jednoj površini predstavlja fabriku za proizvodnju kiseonika koji će uneti svežinu u svaki delić životne sredine. Trava ima i veliku ulogu u sprečavanju erozije tla na izuzetno strmim terenima jer štiti zemljište od razarajučeg dejstva kišnih kapi. Jedan travnjak predstavlja stanište za mnoge insekte i korisne mikroorganizme, reguliše vlažnost i temperaturu zemljišta i povoljno utiče na stvaranje prijatne mikroklime.

Travnate površine imaju različitu namenu, pa tako imamo dekorativne i parkovske površine, sportske terene, travnjake od posebne namene i zelene površine oko kuća za stanovanje i vikendica. U zavisnosti od korišćenja travnjaka zavisi i njegova otpornost i održivost u dobrom stanju, jer se na određenim površinama trava konstntno gazi i trpi velika oštećenja. Da bi se dobio kvalitetan travnjak potrebno je da se uskladi veliki broj faktora koji utiču na kvalitet i rast trave kao što su: klimatski faktori (temperatura, vlaga, vetar, sneg, mraz), zemljište (gustina, pH vrednost, struktura, vlažnost i nivo hranljivih materija), bolesti i štetočine, vrsta trave, mere nege (košenje, đubrenje, vertikuliranje i navodnjavanje). Samo u optimalnim spoljašnjim uslovima može se očekivati dobijanje kvalitetnog travnjaka.

34

Što se tiče pripreme zemljišta, najpre se mora uraditi čišćenje terena od svih primesa (korova, žbunja, panjeva, grana, kore, kamena, cigle i drugih primesa).

Za čišćenje vegetacije preporučujemo upotrebu motornih kosa brenda Villager i to BC 1700xc, BC 2100xc, BC1250 ili BC1900. Sa ovim motornim kosama sa lakoćom se može ukloniti drvenasta vegetacija prečnika do 10 cm, kao i žbunoliki izdanci iz zemlje i panjeva.

Za usitnjavanje grana koristite električne seckalice za grane Villager VC2400 i Villager VS 2400s. Usitnjene grane se mogu upotrebiti za pravljenje organskog đubriva komposta. Kompost se takođe može iskoristit prilikom formiranja travnjaka, jer on predstavlja sredstvo pogodno za rast biljaka, dobar je kao porozni i apsorpcioni materijal, koji zadržava vlagu i rastvorene minerale, pružajući zaštitu hranljivim materijama neophodnim za napredovanje većine biljaka.

Nakon čišćenja terena, vrši se obrada zemljišta, jer je takvo zemljište najčešće stvrdnuto i nije moguće izvršiti kvalitetnu setvu semena. Stvrdnuto zemljište je najbolje prekopati ašovom ili plugom, a kasnije izvršiti usitnjavanje zemlje sa kultivatorom ili frezom. Za obradu zemlje preporučujemo Villager kultivatore VTB 360, 600, 851, 852, odnosno VTB 900 ECO, kao i višenamenski kultivator VMM 1918 R koji može da nosi plug i frezu. Pored pripreme zemljišta potrebno je paralelno uklanjati delove korovskih biljaka (rizome) koje mogu naneti veliku štetu travnjaku, na prvom mestu zubača (Cynodon dactylon) i pirevine (Agropyrum repens ). Đubrenje cele površine stajnjakom ili tresetom poželjno je da se obavi za vreme prekopavanja zemljišta.

Visina sloja upotrebljenog stajnjaka treba da se kreće od 1 do 3 cm, a ako se upotrebljava treset (Terracult) treba ga razbacati 2 do 5 kg/m². Posle prekopavanja obavezno izvršiti sabijanje zemlje laganim valjkom kako bi se zemlja ravnomerno slegla, a nakon toga grabuljama ukloniti sve neravnine koje se nalaze na datoj površini.

AGROSVET

Veoma važan posao jeste i odabir prave mešavine semena, jer travnjak je mešavina različitih trava. U zavisnosti od namene, lokaliteta, klimatskih faktora i tipa zemljišta mora se pronaći odgovarajuća kombinacija trava. Najčešće vrste trava koje se koriste za formiranje kućnih travnjaka su engleski ljulj (Lolium perenne), prava livadarka (Poa pratensis), crveni vijuk (Festuca rubra), livadski vijuk (Festuca pratensis). Engleski ljulj sa uskim listovima raste brzo, otporan je na gaženje i brzo zatvara rupe u travnjaku. Crveni vijuk podnosi nisko košenje i hladovinu. Prava livadarka razvija snažan korenov sistem koji stvara podlogu otpornu na gaženje. U našoj ponudi je trava renomiranog italijanskog proizvođača Franchi sementi i to smeše Sunny, Olimpico, Jolly, Gran Gala, Rigenerazione, kao i Villager Parkovska trava.

Pre setve površinu koju treba zatraviti treba podeliti na manje delove i svaki deo posebno zasejavati, kako bi se seme ravnomerno rasporedilo po čitavoj površini.

Setva se može obaviti pomešanim semenom različitih vrsta trava, ali ako se ne koristi smeša trava onda je bolje da se odvojeno zasejava krupnije, a odvojeno sitnije seme. Na ovaj nači postiće se ravnomeran raspored semena na setvenoj površini. Sitnije seme se seje na dubinu od 1cm, dok krupnije treba zasejati na dubinu od 2 cm. Posle izvršene setve, da bi seme došlo u kontakt sa česticama zemlje, obavezno je zasejanu površinu povaljati valjkom težine 30-50 kg.

Zalivanje novozasejanih površina treba da je ravnomerno u toku dana, i to dva puta (ujutru i uveče, pre i posle osunčavanja zasejane površine). Zalivanje je najbolje izvoditi rasprskivačem ili ručnim crevom na kome se nalazi rasprskivač-mlaznica za razbijanje vodenog mlaza u sitne kapljice, stvarajući veštačku kišu (Fitt creva i G. F. rasprskivači). Zalivati treba sve dok se ne počnu stvarati male barice, što je indikator da je zemlja zasićena vodom. Zalivanje novozasejane površine treba izvoditi sve dok površina ne ozeleni, tj. dok trava ne poraste do 15 cm. Kasnije novi travnjak treba zalivati prema potrebi.

Košenju se pristupita nakon formiranja travnjaka, ali se mora voditi računa da se prvo košenje izvodi tek onda kada je trava porasla do visine od 15 cm. Visina prvog košenja treba da bude 6-7 cm. Kada je travnjak u potpunosti formiran treba vršiti redovno košenje, jer redovno košenje čini travnjak izuzetno gustim. Kućni travnjaci mogu da se kose svakih 7-10 dana, ali u letnjim mesecima za vreme velikih vrućina košenje treba da bude ređe. Optimalna visina košenja kreće se od 3,5 cm do 5 cm, svako košenje ispod ove granice može dovesti do isušivanja busena i smanjenja vitalnosti trave.

Villager poseduje široku paletu kosačica koje su idealne za održavanje različitih tipova travnjaka. Od najmanjih, električnih kosačica koje su namenjene za košenje zelenih površina 300-600 m² (Villy1000e, 1200e, 1200p, 1300e, 1400p, 1600i, 1600p), zatim kosačica za košenje zelenih površina do 1200 m² sa benzinskim četvorotaktnim motorima (Villager V42T, V46E, V46T, VR46E, VS51T, VR51T, V46P, VR46P, VS53P), kao i velike kosačice za zelene površine do 1500 m² (Villager VRS 51, VRSA 53, VRS 56P). Više informacija vezanih za kosačice možete naći na sajtu www.villager.rs Villager u svom asortimanu poseduje dva tipa traktorskih kosačica (Villager VT 840 i VT 980) koji su pogodni za košenje zelenih površina do 5000 m². Đubrenje i prihrana su neizostavni jer trava zahteva osnovne hranljive sastojke da bi ostala zdrava. Da bi trava bila gusta i intetnzivno zelena treba je redovno i ispravno prihranjivati. Najčešće se travnjak ošteti 35

AGROSVET

neravnomernom upotrebom, količinom ili pogrešnim izborom đubriva. Neophodni su joj azot, fosfor i kalijum pa prema tome mogu se koristiti NPK veštačka đubriva. Prilikom košenja trave uklanjate i hranljive materije sa travnjaka: Po svakom kilogramu pokošene trave ukloni se oko 30 grama azota, 20 grama kalijuma i 10 grama fosfora i to se mora nadoknaditi. Đubriva kojima se prihranjuje u proleće i tokom leta bi trebalo da imaju veći sadržaj azota, da bi se pospešio rast i dobila divna boja trave. Đubriva kojima se vrši jesenja prihrana, bi trebalo da imaju manji sadržaj azota, a veći sadržaj kalijuma i fosfora, kako bi se obezbedio rast korenovog sistema, a na taj način se obezbeđuje otpornost na isušivanje i izmrzavanje, kao i otpornost na bolesti. Jedno od mogućih rešenja istovremenog đubrenja ali i zalivanja travnjaka je Garden aplikator. Ova proizvod kompanije Fertico je idealno rešenje za svaki vrt. Upotreba je krajnje jednostavna, đubrivo se iz kese prebaci u kontejner aplikatora, aplikator se priključi na crevo za navodnjavanje i travnjak prihranjuje prilikom zalivanja. Formulacija đubriva je takva da obezbeđuje optimalan rast, gustinu i intenzivnu boju travnjaka.

Travnjake prihranjivati od početka do kraja vegetacije svakih 20-30 dana. Sadržaj jedne kese đubriva dovoljan je za 250 m² travnjaka.

36

Za đubrenje travnjaka može se koristiti i sama trava primenom tehnike malčiranja. Villager kosačice imaju mogućnost za malčiranje, to je dodatno usitnjavanje trave pomoću specijalnog noža, trava se sitni i ravnomerno slaže i služi kao kvalitetan izvor organskih hranljivih materija. Iz ovako usitnjene trave hranljive materije se sporo i konstantno oslobađaju, štedi se đubrivo i štiti životna sredina. Trava koja je ravnomerno raspoređena na travnjaku, duže zadržava vlagu u zemljištu, štiti od erozje i sprečeva izračivanje toplote iz zemljišta. Na ovaj način smanjuje se potreba za zalivanjem jer se gornji sloj brzo isuši od vetra i sunca, a ispod njega nalazi se obilje vlage koja će osvežiti travu u najtoplijim letnjim danima. Malčiranje ima višestruku korist za travnjak, a i ekološki je prihvatljivo. Villager ima nekoliko rešenja za malčiranje travnjaka. U zavisnosti od veličine travnjaka mogu se primeniti različiti modeli kosačica: za male i srednje površine pogodna je kosačica Villager VR 46P, VR46E, VR46T, VR51T dok za velike površine tu su robusne premium kosačice Villager VRS 51P, VRSA 53, VRS 56P. Zalivanje travnjaka je neophodna mera naročito u toku leta. U slučaju sušne zime i proleća travnjake treba zalivati nešto ranije, ne čekajući toplije dane. Stare travnjake treba zalivati nešto ređe i većom količinom

AGROSVET

tečnosti, nego što je to slučaj sa novopodignutim travnjacima. U toku zalivanja, treba po kvadratnom metru dodati 20-25 litara vode. Bolje je ređe i duže, nego kraće i češće zalivanje. U sušnim danima treba dobro zaliti travnjak jednom do dva puta nedeljno i to uveče ili ujutru, ali najbolje vreme za zalivanje travnjaka je rano ujutru u periodu između 3:00 i 6:00 časova.

Aerifikacija odnosno prozračivanje travnjaka je veoma bitna mera nege, koja podrazumeva cepanje tla travnjaka i busena trave radi dovođenja vazduha do korena biljki. Na ovaj način jača se korenov sistem biljaka, povećeva se drenaža i otpornost na sušu. Travnjaci su često zasejani na zemljištima koja nisu dovoljno peskovita, pa do korenja dolazi premalo vazduha, a za njih je neophodno da dišu. Usled toga, zemljište je previše čvrsto, a rast trave je usporen. Za prozračivanje koriste se specijalni uređaji kao što je Villager prozračivač VAS 1300. Pomoću ovog uređaja travnjak dobija više vazduha i oslobađa se korova, mahovine i odumrle trave.

žem. U mere održavanja starih travnjaka spadaju čišćenje od otpadaka organske ili neorganske prirode (odgovarajućim grabuljama, rasturanje krtičnjaka i suzbijanje slepog kučeta i krtica (odgovarajućim preparatima koji se mogu kupiti u poljoprivrednim apotekama).

Naravno, uz ovako negovane travnjake idu odlično i italijanske vrtne garniture, bazeni i sve ono što će obogatiti zelenu površinu.

Uklanjanje korova se može vršiti raznim ručnim alatima. Manji korov, kao što su veronike i bela detelina, možete ukloniti ručnom alatkom za rastresanje zemlje.

Ostale vrste korova, kao što je maslačak ili bele rade, mogu da se uklone plevilicom ili starim kuhinjskim no-

37

AGROSVET

STOČARSKI KUTAK ↘ Priredio: Dragan Đorđević

Ukidanje kvota za mleko - prilika ili opasnost

Od aprila bez kvota za mleko u EU Ukidanje kvota za mleko u Evropskoj uniji, koje će označiti kraj restrikcija na tržištu i doneti veću konkurentnost, za rezultat bi moglo da ima i značajnu ekspanziju mlečnog sektora. Evropski proizvođači mleka i mlečnih proiz­voda koji planiraju širenje proizvod­nje najviše računaju na rast tražnje u azijskim i afričkim zemljama. U susret tržištu bez ograničenja proizvođači mleka i proizvoda u EU moraće da re­strukturiraju proizvodnju, što su najveći već manje-više učinili pod pritiskom niske cene mleka. Godišnje EU proiz­vede više od 150 miliona tona mlečnih proizvoda a vodeći proizvođači su Nemačka, Francuska, Britanija i Holan­dija. Kvote za mleko prestaće da važe u aprilu 2015. nakon što su od 1984. bile deo Zajedničke poljoprivredne politike. Prema nekim ocenama, režim kvota za posledicu je imao smanjenje proizvod­nje govedine i teletine u EU u poslednje tri decenije. Za mnoge u EU ukidanje kvota posle 30 godina znači potencijal za ekspanziju i članice će nastojati da povećanju proizvodnju mleka kako bi is­koristile prednost rasta globalne tražnje mlečnih proizvoda. Brojne zemlje već su počele da reorganizuju mlečnu in­dustriju pa Evropska komisija predviđa rast sektora za gotovo dva odsto na­kon

ukidanja kvota. Kod ekspanzije se najviše računa na rast izvoza mlečnih proizvoda u zemlje u razvoju, posebno u Aziji i Africi, navode analitičari. Fran­cuski institut za nacionalna istraživanja (INRA) podseća da je izvoz mlečnih proizvoda iz EU u zemlje u razvoju između 2000. i 2005. udvostručen, na 13 milijardi evra. Od tog povećanja Holandija je obezbedila 26%, Francuska 19%, Nemačka 13%, Belgija i Poljska po 6% a Irska 2%. Prema analizama INRA-e, budući razvoj evropskog mlečnog sektora zavisiće od strategija koje su kompanije prerađivači mleka unele u ugovore sa proizvođačima. S obzirom da ugovori i strategije nisu isti širom EU, rast mlečnog sektora znatno će se raz­likovati od zemlje do zemlje. Međutim, analitičar Kajt konsaltinga Džon Alen ne očekuje znatan rast mlečnog sektora EU odmah po ukidanju kvota, posebno s ozbirom na situaciju sa cenom mleka. Alen kaže da se očekuje da cene mle­ka u Evropi idu na dole, verovatno na oko 30 evrocenti po litru, i dodaje da će biti malo poljoprivrednika u Evropi koji će biti u stanju da proizvode mleko ispod te cene, čak i uz niže cene hra­niva.

Pored toga što će onemogućavati ekspanziju, niska cena mleka mogla bi da vodi i do širokog restrukturiranja, dodaje Alen.

39

Poljoprivrednici u EU od 1. aprila će moći da proizvode onoliko mleka ko­ liko žele jer se završava višedecenijsko ograničenje kroz sistem kvota. Na seve­ru Evrope ovo je dočekano sa odobra­vanjem, dok je u jednom od najvećih proizvođača - Francuskoj - izražen strah da će proizvodnja biti prevelika.

Nakon Drugog svetskog rata trebalo je proiz­ voditi stalno sve više mleka. Međutim, 70-ih godina je došlo do zasićenja. Evropa je 1984. godine, umorna od kupovine viškova po visokim cenama, oduičila da proizvodnju reguliše kvota­ma. U to doba za uzgajivače je to bio pravi potres. Tri decenije kasnije, EU će u potpunosti liberalizovati tržište. To je korak ravan novoj revoluciji, bez obzira na to što su između 2009. i 2013. kvote podizane za jedan odsto godišnje kako bi se ovaj sektor pripremio i kako bi mogao da odgovori na rastuću tražnju u svetu. Zemlje sa privredama u usponu sve više koriste mlečne prozivode. U ovako pogodnom okruženju, severna Evropa je u niskom startu. Irska ne krije ambiciju da proizvodnju mleka do 2020. poveća za 50%. Slično važi i za Holan­diju čije Udruženje holandskih mlekara na kraj sistema kvota gleda kao na “nev­erovatnu priliku”.

“Kvote su bile uvedene jer je na tržištu bilo isuviše mleka u poređenju sa tražnjom, ali se situacija u međuvremenu zaista mnogo prome­nila”, rekao je portparol te organizacije Rene van Buitenen. Holandski uzgajivači su odlučili da nadoknade izgubljeno vreme i planiraju da do 2020. povećaju proizvodnju za 20%.

U Nemačkoj, najvećoj mlekarskoj industriji u Evropi, industrija računa na rast proizvodnje od 1 do 3% godišnje do 2020, a proizvođači ne kriju radost. U prethodnih 30 godina, Nemačka je 21 put premašila kvote i pla­tila skoro dve milijarde kazni. Nemačka je, kao i mlekari iz drugih severnoev­ ropskih zemalja, dobro pripremljena da se “ubaci u

AGROSVET

treću brzinu”, i puna je poverenja da će dodatne proizvedene količine naći kupca. U Francuskoj, međutim, drugačije gledaju na stvari, i dalje uplašeni iskustvom tokom krize 2009. Manja tražnja zbog jake ekonom­ske krize tada je dovela do pada cena mleka za 30%. U takvim uslovima, ovaj drugi proizvođač mleka u Evropi ne želi da rizikuje.

“Uzgajivači i mlekarske zadruge tvrde da neće povećati proiz­vodnju osim ukoliko bude tražnje. Oni čak zahtevaju da se uspostavi evropski mehanizam za slučaj prekomerne proiz­vodnje na deregulisanom tržištu. Pariz je za sada dobio podršku Poljske i Italije, ali je u Briselu u ovoj inicijativi prilično usamljen.

Uvozimo svinje, a izvozimo kukuruz Kod nas se iz godine u godinu ponavlja situacija da izvozimo kukuruz i da nam to, neretko, postaje najbolji izvozni proizvod, a da smo s druge strane stalni uvoznici mesa, pogotovo svinjskog. Šta je po sredi?

Sistemska greška naše eko­nomije i poljoprivrede ili jednostavno nebriga države za ovu proizvodnju. Prošle godine, zbog političkih razmirica Rusije i Evrope oko Ukrajine, nama se učinilo da se izvozom hrane u Rusiju za nas otvara posao veka. Međutim, to na kraju nije ispalo tako, a upućeni kažu da su naša očekivanja o izvozu, koji nismo realizovali, glavni razlog za ak­tuelni pad cena tovljenika na oko 115 dinara po kilogramu s ranijih preko 200 dinara.

Nezadovoljni proizvođači ovih dana traže pomoć države i inter­ venciju Robnih rezervi. Rajko Latinović, direktor PKB „Imesa”, kaže da je izvoz svinjetine u Rusiju u poslednja dva meseca prošle godine podigao cene.

Proizvođači su počeli namenski tov za to tržište, ali su se izvoznici suočili s teškoćama. ”Počeo je bio izvoz i zam­rznutih svinjskih polutki i nešto malo i prerađevina. Međutim, upravo zbog odnosa Rusije i Evrope, kamionski izvoz nije dolazio u obzir (zbog bolesti svinja u našim oborima), a alternativa je bila da roba u Rusiju stigne morem, preko barske i solunske luke. Međutim, trans­ port robe od oko 40 dana poskupeo je cenu krajnjeg proizvoda za uvo-

znika pa su Rusi našli druge kanale nabavke. Iz Kine prevashodno”, objašnjava Latinović. Po njemu, ovaj „talas na­menske” proizvodnje za Rusiju, koji je završio na domaćem tržištu, nekako će proći, ali mi ostajemo s našim starim problemom – da naša proizvodnja ne zadovoljava domaće potrebe i da smo otvoreno tržište koje je suočeno sa stalnim uvozom. Ko god nađe interes može da uveze robu iz celog sveta. Prošle godine smo uvezli 300.000 živih svinja i još 14.000 tona svinjskog mesa. ”Zemlje u našem okruženju, Hrvatska i Mađarska kupe od nas kukuruz, a nama prodaju meso. Zašto?

Pa zato što nji­hovi proizvođači imaju bolje uslove. Njihove države imaju drugačiji tretman poljoprivrede”, izričit je Latinović. Dra­ govan Milićević, ekonomski analitičar kaže da se Srbija, nažalost, u nedostat­ku bilo kakve valjane poljoprivredne, a pogotovo strategije razvoja stočarstva, sve više orijentiše na slobodan uvoz. Iako to ima pogubne posledice po ce­lokupnu poljoprivredu, jer je poznato da se ratarstvo uvećava kroz stočarstvo za više od tri puta.

Mitovi + zablude = pogrešna politika

Izvor: www.mc.rs

Srpskim stočarstvom ne vladaju ni Kostić, ni Mišković, ni Matijević, nego neznanje, zablude i mitovi.

Kao po­ sledica dolazi do pogrešne poljo­ privredne politike koja proizvođačima daje pogrešne signale, te zapravo kvari i postojeće stanje i perspektive. “U po­slednjih pet godina vi ćete samo čuti: Stanje u sto40

čarstvu i proizvodnji mesa je katastrofalno. A onda se kao argu­ment navodi kako smo nekad ogromne količine mesa i mesnih prerađevina iz­vozili. Ali, tadašnje i današnje prilike ni u svetu ni u Srbiji ne mogu ni da se up­orede”, kaže agrarni konsultant Goran Živkov. Prema njegovim rečima, daleko od toga da je stanje u stočarstvu Srbije danas loše.

Naprotiv, “nas u inostrans­tvu stalno pitaju: kako ste vi uspeli da sačuvate vaše svinjarstvo”. Srbija proiz­ vodi 450-500 hiljada tona mesa, Hrvats­ ka 170.000 tona, Bugarska, koja ima zemljišta kao i mi, proizvodi 220.000 tona. Mit o katastrofalnom stanju u stočarstvu doveo je do loše agrarne politike koju je započeo još Saša Dra­gin, nastavili je Knežević i Glamočić, i koja, evo, traje do današnjeg dana. Subvencije ratarima se smanjuju, a stočarima povećavaju. Nije problem toliko u tome što se državna pomoć stočarima povećava, koliko u tome što će dovesti do lošeg rezultata. Podrška je orijentisana na povećanje proizvod­nje, ali će ona u zatvorenom sistemu ka­ kav je srpsko stočarstvo samo dovesti do pada cena zbog povećane ponude, tako da će seljaci sa više rada zaraditi isto.

Umesto toga, država bi trebalo da gleda kako da se “otčepi” izvoz u EU. Kad proizvođači dobiju mogućnost da izvoze, dobiće praktično sve, onda će imati smisla da se povećava proizvod­nja i onda će oni i sami naći načina da je povećaju. To je, međutim, stvar sistema, tu je reč o formiranju odgovarajućih in­stitucija i to je pre svega zadatak države. A tu ne da se ne radi ništa, nego se radi kontra. “Kad ulazi u EU”, kaže Živkov, “zemlja mora da ima objekte registro­vane za proizvodnju mesa.

Srbija danas ima oko 1.800 objekata koji mogu da konkurišu za tu registraciju. Ja se bojim da mi do 2020., kad budemo ulazili u EU, nećemo imati više od 200 registro­ vanih objekata. Mnogo više od 100 evra seljaku bi pomoglo da država organizu­je inspekcijsku službu, da omogući reg­ istraciju objekata, da eliminiše bolesti i slično, dakle da mu pomogne da može da izvozi na EU tržište. To je, međutim, za našu državu poslednja rupa na svi­ rali”, zaključuje Živkov.

AGROSVET

ORGANIKA↘ Priredio: Dragan Đorđević

Nova prepreka za srpske krševe na njivama Nije nikakva novost reći da naša pol­joprivreda, baš kao i sve industrijske grane koje je prate, očajno kasne za Evropskom unijom u tehnološkom razvoju, a sva je prilika da će se nakon nedavnog predloga Evropske komisije, ovaj ambis samo produbiti. Naime, na samom izmaku godine 2014. godine, u novembru, Evropska komisija je predložila novi propis sa ciljem da se smanji emisija štetnih gasova poljo­ privrednih i građevinskih mašina.

Novi propis predstavlja odgovor na sve veću emisiju azotnih oksida i finih čestica pokretnih mašina koje ne izlaze na drumove, a konkretnije rečeno odnosio bi se, pored građevinskih i rekreativnih, na mašine iz poljoprivrednog sektora poput kombajna, samohodnih berača, prskalica, kosilica.. Ako bude usvojen na vreme, novi propis će stupiti na snagu 2017., a rok za uvođenje novih motora biće od 2018. do 2020. godine, zavisno od tipa mašine.

Tranzitni period između odobrenja i komercijalizacije trajaće još godinu dana. Pored novih ograničenja za ugljen-oksid, ugljovodonike i azot-oksid, predloženim propisom takođe se uvode limiti za fine čestice i to one prečnika većeg od 23 nanometra. Cilj je da se ograniči ispuštanje opasnih, ul­trafinih čestica koje prodiru duboko u pluća, a koje svet-

ska zdravstvena orga­nizacija smatra veoma kancerogenim, čime će se EU standardi kod poljo­privrednih mašina izjednačiti sa onim već važećim u SAD. I dok se EU bavi daljim tehnološkim napretkom svoje industrije koja “servisira” poljoprivredu, Srbija se nalazi u nezavidnom položaju da joj ubrzano propadaju i oni preostali proizvođači poljoprivrednih mašina, dok je zbog nemaštine sa kojom se bore poljoprivrednici sve manji u uvoz modernih mašina. Pri tome je prosečna starost traktora preko 20, a kombajna oko 18 godina. Prema neažuriranim statističkim podacima, u našoj zemlji ima oko 12.000 kombajna, od kojih čak 8.000, zbog zastarelosti, više i nije za upotrebu. Kako kažu stručnjaci, Sr­ bija bi trebala da svake godine uveze između 800 i 1.000 kombajna ne bi li ko­liko-toliko održali korak sa svetom, što će, ukoliko bude usvojen ovaj predlog EK o smanjenju emisije štetnih gasova i finih čestica, biti dodatno otežano. Ovakav trend je zabrinjavajući ne samo zbog tehnološkog zaostajanja u grani koja ima sve strože standarde, već se odražava i na produktivnost, jer su zbog zastarele mehanizacije gubici u žetvi u Srbiji godišnje preko pet odsto, dok je to u svetu najviše jedan odsto.

Unapređenje organskog sektora Dosadašnji rezultati projekta ”Pomoć u izgradnji kapaciteta i usluga za podršku organskoj poljoprivredi u Sr­biji“ koji sprovodi Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), a finansira Vlada Mađarske, predstavljeni su u Cen­tru za organsku proizvodnju u Selenči. Od oktobra 2013., kada je projekat počeo, do 42

januara ove godine realizova­ no je mnogo aktivnosti koje su imale za cilj unapređivanje organskog sektora i izgradnju kapaciteta poljoprivrednika i srednjoškolskog nastavnog kadra. Projekat je podeljen na više kompo­nenti koje uključuju analizu organskog sektora i regionalnih specifičnosti u pogledu organske proizvodnje, analizu lanca vrednosti za odabrane region­alne organske specifične proizvode, unapređivanje nastavnog programa iz izbornog predmeta Organska proizvod­ nja, formiranje otvorenih i poslovnih škola za poljoprivrednike pri Centru za organsku proizvodnju u Selenči.

Studi­je i izveštaji urađeni u okviru projekta mogu se preuzeti na web stranici Na­cionalnog udruženja za razvoj organ­ske proizvodnje ”Serbia Organica” ( www. serbiaorganica. org). Veliki do­ prinos ovog projekta organskom sek­toru u Srbiji je i akreditacija programa namenjenog nastavnicima srednjih poljoprivrednih škola iz organizovanja praktičnih vežbi iz organske proizvodn­je, a čeka se još i osavremenjivanje nas­ tavnog programa iz izbornog predmeta Organska proizvodnja. Ova aktivnost je sprovedena u saradnji sa Ministarstvom prosvete. Kroz saradnju sa Nacionalnim udruženjem ”Serbia Organica“ organi­zovane su promotivne kampanje na­ menjene podizanju svesti potrošača o vrednostima i koristima koje organski proizvodi imaju, pružena je podrška učešću organskih proizvođača na saj­ movima i festivalima. ”Serbia Organica” je izradila i vodič za komunikaciju u sek­ toru organske proizvodnje. Uz pomoć saradnika na projektu - Centra za organ­sku proizvodnju u Selenči uspešno su otpočele sa radom inovativne otvorene i poslovne škole namenjene sadašnjim i budućim proizvođačima, putem kojih se kroz neformalno druženje diskutuje o problemima u proizvodnji, rešenjima za probleme, razmenjuju se iskustva i pospešuje saradnja između poljo­ privrednika.

Ove ”škole bez zidova“ kako ih inače zovu, mogu da se formira­ju bilo gde

AGROSVET

ukoliko za to postoji interes i volja učesnika. Nacionalni program raz­ voja kapaciteta i usluga za regionalne specifične organske proizvode, koji je finalni rezultat projekta, biće realizovan do kraja leta ove godine.

izveštaju. “Danas Evropljani uživaju u čistijem vazduhu i vodi, manje otpadaka se odlaže na deponije a više resursa se reciklira”, ocenila je EEA u izveštaju pod naslovom “Životna sredina u Evropi. Stan­je i perspektive 2015”.

Fond za ekologiju ponovo od ove godine Namenski fond za zaštitu životne sredine, koji je u Srbiji ukinut 2012. godine, ponovo će biti uspopostavljen u toku ove godine, izjavila je ministarka poljoprivrede i zaštitite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković. “Sadašnji sistem finansiranja zaštite životne sre­dine ne obezbeđuje u dovoljnoj meri efikasno funkcionisanje sistema zaštite životne sre­dine, naročito u delu upravljanje posebnim tokovima otpada koji treba da je usklađen sa zahtevima EU”, kazala je ona juče na konferenciji “Zelena ekonomija”.

Prema njenim rečima, u poređenju sa razvijenim zemljama u Srbiji ima nedovoljno namenskih sredstava i decen­tralizovanih izvora finansiranja za oblast ekologije.

EU još daleko od ciljeva u oblasti životne sredine EU nije dostigla ciljeve koje je postavila u oblasti životne sre­dine, posebno kada je reč o očuvanju biodiverziteta, kvalitetu vazduha i zagađenju bukom, ocenila je juče Evropska agen­cija za životnu sredinu (EEA). EU bi trebalo da promeni načine proizvodnje i potrošnje ako želi da ostvari te ciljeve, navela je ta evropska agencija u izveštaju o stanju u oblasti životne sre­dine. Ipak, evropske politike u oblasti životne sredine su do­nele koristi, ističe se u

Kampanja za odgovorno korišćenje pesticida

Zemljište u Kini prekomerno zagađeno pesticidima

Svetski fond za prirodu (WWF) saopštio je juče da je po­ krenuo kampanju za odgovorno korišćenje pesticida pod nazivom “Čujte i ne trujte! Orao pao”. Kako se navodi, po­vod za ovu inicijativu su sve češća trovanja strogo zaštićenih životinja kao posledica trovanja pesticidima, čije žrtve nisu samo “nepoželjne” životinje, već i domaće životinje i, u velikoj meri, i ugrožene i retke vrste, poput orla belorepana. Dodaje se da slučajeve uginuća divljih životinja treba prijaviti na tele­fon 063/1538385 nakon čega će informacije biti prosleđene nadležnim službama. Kampanja će biti realizovana uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.

Zagađenje poljoprivrednog zemljišta u Kini se pogoršava, up­rkos konstantnim naporima da se smanji upotreba veštačkih đubriva i pesticida. Zbog toga je kinesko ministarstvo poljo­privrede apelovalo je na poljoprivrednike da se okrenu organs­kim alternativama. Međutim, stručnjaci tvrde da će ostvaren­ je ovakvih ciljeva vlade imati negativne efekte na proizvodnju hrane, što je ključni prioritet u najmnogoljudnijoj zemlji na sve­tu, ocenjuje Rojters. Prekomerno korišćenje hemijskih đubriva i pesticida je, međutim, uzrokovalo zagađenje voda i zemljišta teškim metalima, kao i pesticidima koji se zadržavaju na hrani, ugrožavajući javno zdravlje i poljo­ privrednu proizvodnju.

43

AGROSVET

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA - ISKUSTVA IZ ŠVAJCARSKE↘ Priredila: Nataša Đorđević, dipl. inž. polj.

zrno, soju, pšenicu, stočni ječam, tritikale, ozimi i jari stočni grašak, seno i senažu lucerke, seno i senažu italijanskog ljulja, cveklu, kao i seno sa organskih prirodnih pašnjaka

O

vo je deo priče naših domaćina, bračnog para iz Švajcarske koji se već nekoliko godina bave organskom proizvodnjom.

“Naša kompletna biljna proizvodnja na površini od preko 500 ha je podređena ishrani muznih krava na našoj farmi, sa krajnjim ciljem – dobijanje organskog mleka. Takođe, jedan deo biljne proizvodnje je usmeren ka biogas postrojenju koji, uz tečni i čvrsti stajnjak, koristi i kukuruznu silažu da bi stigao do svog glavnog proizvoda – električna i toplotna energija, i nusproizvoda – supstrat (organsko čvrsto đubrivo) i rastvor (organsko tečno đubrivo).

Organskim đubrivom prihranjujemo površine koje koristimo u biljnoj proizvodnji. Organsko đubrivo sadrži u sebi živa bića (mikroorganizme), koji razlažu sastojke zemljišta i čine ih pristupačnim biljci. Organsko đubrivo utiče i na održavanje toplote u zemljištu upijanjem i zadržavanjem sunčevih zraka, čime se zemljište bolje i ranije zagreva, te i setva može ranije da se obavi. Organsko đubrivo čini zemljište rastresitim, stvara se prostor za vazduh koji je potreban za rad zemljišnih mikroorganizama. Rastreseno zemljište bolje upija vlagu i bolje je drži, što je bitno za područja sa niskim padavinama”.

Na površini od 500 ha, koji su u sistemu organske proizvodnje, poštujući rotaciju useva ova porodica gaji sledeće brojne useve: silažni i postrni sliažni kukuruz, kao i kukuruz za

Zna se, organska proizvodnja plodoredom kao sistemom biljne proizvodnje i drugim agrotehničkim merama ostvaruje cilj - očuvanje „živog” zemljišta kao osnove poljoprivredne proizvodnje. To podrazumeva povećanje biološke aktivnosti zemljišta pravilnim đubrenjem i održavanje strukture zemljišta, uvođenje kultura sa dubokim korenom, zatim leguminoza i kultura pogodnih za đubrenje. Mikroorganizmi u tlu imaju važnu ulogu u obradi i obezbeđenju hranljivih materija biljkama. Zemljište je potrebno obrađivati lakim oruđima da se što manje remeti životni prostor zemljišnih organizama. Zato, jedan od glavnih zadataka organskog proizvođača je da se pobrine za biološku aktivnost.

Organska proizvodnja teži uspostavljanju zatvorenog sistema proizvodnje. To podrazumeva proizvodnju krmnih smeša, vezivanje azota setvom leguminoza, kompostiranje otpadaka, zaustavljanje erozije zemljišta i pravilno rukovanje biljnim otpacima i stajnjakom. Azot je hranljivi element koji nameće najveća ograničenja u organskoj proizvodnji.

Zbog toga je proizvodnja mahunarki važan faktor za vezivanje azota iz atmosfere i njegovo vraćanje u tlo. Korišćenjem simbiotičko-biološke fiksacije azota koja je svojstvena mahunarkama obezbeđuje se visok nivo plodnosti zemljišta, kao i produktivnost i kvalitet sistema gajenja.

Biljne bolesti, štetočine i korovi se, u organskoj proizvodnji, suzbijaju pravilnim izborom vrsta i sorti bilja i uništavanjem korova fizičkim i mehaničkim putem. Suštinu zaštite biljaka čine metode integralne zaštite, uz primenu različitih bioloških sredstava za zaštitu. Jedan od mehaničkih načina uništavanja korova 44

koje smo prilikom posete prvi put videli u praksi jeste i uništavanje korova plamenom. U pitanju su baklje koje delovanjem na listove korova od samo jedne sekunde isti uništava sa stoprocentnom efikasnošću.

Kako? «Unakrsno raspoređenim plamenicima i suzbijanjem korova u korenu useva većina listova nije izložena plamenu i svaka biljka prima samo delić sekunde žestoke toplote. Mali korov i trave će uvenuti skoro trenutno zbog širenja ćelijskog tkiva. Veći korovi će uvenuti ili neće moći da se razvijaju kada mnogo čvršće ratarske kulture bace senku na konkurentne korove i trave. Kako su usevi zeleni i u fazi porasta ima veoma malo dima. Vreme za koje plamen mora doći u kontakt sa korovom varira zavisno od vrste i veličine, ali u većini slučajeva adekvatno vreme je 1/10 sekunde. Manje i nežnije biljke korova su mnogo osetljivije na plamen od sazrelih biljaka i zato ratarska kultura treba da bude veća od korova ili trave koji se suzbijaju. Naravno, neko rastinje je otpornije na uništavanje plamenom.

Iz tog razloga, brzina, ugao plamenika, pritisak goriva i ostale parametre treba uzeti u obzir kada se pripremamo za spaljivanje korova».

Korišćenje vode za navodnjavanje u proizvodnji organske hrane i njen kvalitet je veoma značajna mera.

Voda za navodnjavanje mora biti I ili II klase. U organskoj proizvodnji neophodno je uspostavljanje i ”eko-koridora”, odnosno, prirodnog zelenog pojasa. U pitanju su pojasevi sa drvoredima, mešanim korisnim biljkama ili samoniklim vrstama. O povećanju broja divljači, ptica i insekatskih vrsta u ovim ekokoridorima koji otvaraju nove perspektive eko turizma već su preduzete akcije. I to smo prilikom posete ovoj farmi videli.

Ovo je samo deo priče nekoga ko se opredelio za organsku proizvodnju i ko je uspešan u tome. U narednim brojevima možete čitati i o pojedinim organskim proizvodima koji su produkt organske proizvodnje.

AGROSVET

DRUGI PIŠU↘ Priredio: Dragan Đorđević

Ponovo priča o razvodima zbog državnih para Preuzeto: Dnevnik, 6. februar 2015.

Da li su priče o tome da se bračni paro­vi u Vojvodini u poslednje vreme češće razvode zarad subvecija samo rekla-kazala, ili je zaista tako, niko ne može da tvrdi, ali u svakom slučaju, dobro je da poljoprivrednici pažljivo pročitaju obaveštenje Uprave za trezor, koje, ako ga nisu dobili, mogu videti i na sajtu Up­rave za agrarna plaćanja. Naime, svake godine, pa i ove, poljoprivrednici su u obavezi da, od 1. februara do 31. marta, registruju svoja gazdinstva, po Pravil­ niku o upisu u Registar poljoprivred­nih gazdinstava i obnovi registracije. S obzirom na spekulacije o fiktivnim razvodima poljoprivrednika, naročito je interesantan deo koji se odnosi na bračne drugove. Pojedini mediji pre nekoliko dana obavili su da je posled­njih meseci u Banatu i Bačkoj podneto oko 150 zahteva za razvod, što je mno­ gostruko više nego prethodnih godina. Pretpostavlja se da su matičari u bačkim i banatskim opštinama imali više posla zbog najavljenih promena u agrarnoj politici zemlje, po kojima se subven­cije poljoprivrednom gazdinstvu više neće davati za stotinu već za dvadeset hektara. Kako se može čuti u paors­kim krugovima, razvodi među poljo­privrednicima su formalni jer mahom nisu posledica neslaganja supružnika već namere da oni koji imaju veće po­sede ne ostanu bez subvencija. ”Ako neko ima troje punoletne dece i 100 hektara njive, kada sve to podeli na pet delova od po 20 hektara, sebi, ženi i deci, dobiće 10.000 evra godišnje. A ovako bi dobio samo 2.000 evra jer je sve na njegovom imenu”, reči su pol­joprivrednika koji je dao izjavu medi­jima. U obaveštenju iz Uprave za trezor Ministarstva finansija koje se odnosi na registraciju gaz-

dinstava, data su detalj­ na uputstva, a između ostalog, navodi se da bračni drugovi mogu biti upisani samo u jednom porodičnom poljo­ privrednom gazdinstvu. ”Ako vi i vaš bračni drug imate registrovana poseb­na gazdinstva, potrebno je da spojite vaše gazdinstvo i ono vašeg bračnog druga. Ukoliko to ne uradite i podnesete zahtev za podsticaje, odrediće se pasi­ van status za oba gazdinstva”, izričito je rečeno u pismu Trezora. Dodaje se da se nosilac poljoprivrednog gazdinstva izjašnjava o tome da li je njegovo gaz­dinstvo komercijalno ili nekomercijalno u postupku upisa, odnosno obnove, potpisivanjem izjave koja se prilaže kao obavezni dokument za obnovu poljo­ privrednih gazdinstava. Ukoliko se pol­joprivrednici ne izjasne, ostaće sadašnji podatak iz Registra.

Kakve jabuke jedemo Preuzeto: Politika, 16. mart 2015.

Do kraja 2016. godine potrošači u SAD će imati priliku da probaju gen­etski modifikovane jabuke koje je raz­vila jedna kanadska kompanija. Ovo voće otporno je na truljenje i ne men­ja boju kada se raseče i njeni tvorci smatraju je istorijskim projektom, preneo je nedavno ”Njujork tajms”. Ovakvih vesti, makar prema našim zakonima koji isključuju proizvodnju i distribuciju GMO, u Sr45

biji još dugo neće biti i, bez obzira na to kako ko na to gleda, ovdašnji potrošači jedu isključivo jabuke iz tradicionalne proizvodnje. Samo prošle godine, koja je bila kišna, Srbija je izvezla oko 160.000 tona jabuka, i to u Rusiju 85 odsto i ostatak u zemlje EU. Uvoz je znatno manji, ali je intenziviran u januaru i februaru, pokazuje statisti­ ka. ”Imamo veliki potencijal za proiz­vodnju svih vrsta voća, a kada je reč o jabuci sve je više zasada i proizvođači to vrlo ozbiljno rade. Suština je da kada imate tržišta na koja možete da izvozite, to vam i ne dozvoljava ništa drugo osim ozbiljnosti u proiz­ vodnji. Sa druge strane, ne možete ni da ugrozite druge zemlje, jer sa naših 250.000 godišnje proizvodnje, u najboljem slučaju, niste ni približno ”jaki“ kao jedna Poljska, na primer, koja godišnje proizvede 2,7 miliona tona jabuka”, kaže Evica Mihaljević iz Asocijacije ”Plodovi Srbije”. Prema njenim rečima, sve više potrošača traži deklaracije na uvid i bira voće koje kupuje i zato bi, kaže, trebalo in­sistirati na tome da deklaracije budu vidljivije, kako u trgovinama, tako i na pijacama. - I dalje je ukus presuđujući kod naših potrošača. Mi imamo odlične, ukusne i sočne jabuke. I kada je reč o sortama, napredovali smo. Pre desetak godina je na našem tržištu dominirala sorta ”ajdared”, sa 70 odsto tržišta, međutim sada je sve manje ove sorte, a sve više dru­gih jabuka poput ”zlatnog” i ”crvenog delišesa”, ”breburna” i ”greni smita” - kaže Mihaljević. Izvoz, inače, raste, pa je sa 11.000 tona, koliko smo izvozili pre desetak godina, danas stigao do 160.000 tona, što ukazuje i na to da je sazrelo vreme da se formira jedan in­stitut ili centralno mesto na kome bi svi proizvođači mogli da se u svakom trenutku obaveste o standardima, sortama i svemu drugom bitnom za proizvodnju.

AGROSVET

Smanjena očekivanja zamenila ambiciozne planove Preuzeto: Dnevnik, 17. mart 2015.

Ili je nabubrila od obećanja, ili je obavi­jena velom tajni, ili je pod tepihom – elem, sa poljoprivredom već godinama nije načisto. Stalno slušamo o ogrom­ nim projektima, kojih nema, o velikim arapskim, kineskim i inim investicijama, koje nikako da vidimo, a sada i o novom načinu upravljanja ovim resorom, pod palicom stranog dirigenta, o kojem, izgleda, još niko ništa ne zna.

I poljo­ privreda bi, naime, trebalo da postane “junit”, to jest jedinica, jedna od četiri iz sistema “deliveri junit” po mod­elu bivšeg britanskog premijera Tonija Blera – šta god da to u našem slučaju značilo. Osim toga da će tu jedinicu, kao i ostale tri – za infrastrukturu, državnu upravu i javna preduzeća – činiti iskusni profesionalci koji će upravljati agrarnim projetima i nadgledati njihovu real­izaciju, ni od onih najbližih vrhu vlasti, upućenim u ovu oblast, ništa nismo mogli čuti. Stoga smo bar pokušali da istražimo kakvi su to projekti koje će nadzirati “poljoprivreda junit” i kakvi nam trebaju. ”Stručnjaci koje se bave agrarnim pitanjima nisu konsultovani ni o čemu. I to nije prvi put. Već smo slušali o milion hektara koje će Srbija navodnjavati, o velikim projektima u stočarstvu... Takve nam priče ne trebaju. Nama treba zemljišna reforma, ali ne u korist stranaca već onih koji se bave poljoprivredom, mladih i obrazovanih, koji žive na selu i od zemlje”, naglašava sekretar Udruženja za poljoprivredu u PKV Đorđe Bugarin. On dodaje da nam trebaju i isplative kreditne linije za pol­joprivredu sa kamatama primerenim dužini trajanja ciklusa proizvodnje u primarnoj poljoprivredi i za investicije – za opremu i kupovinu zemljišta. Bivši vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Je-

šić deli mišljenje da “deliveri junit” poljoprivredi neće doneti ništa korisno. ”Koliko je poznato, te jedinice treba da budu sistem komunikacije između ministarstva i koordinatora, to jest predsednika Vlade, ali ne postoji model kako će to da funkcioniše. Ne vidim razlog da se takve stvari rade ukoliko već postoji zakon o državnim službenicima i ako postoje jasne nadležnosti šta se radi u Ministarstvu, šta se radi u Vladi. Stoga je pitanje da li će u poljoprivredi biti više projekta ili neće”, kaže on. ”Ako vidimo ko su savetnici predsednika Vlade za poljo­ privredu, i kako se u Ministarstvu hvale time što je smanjen ionako mizeran agrarni budžet, nažalost, nema osnova za očekivanja da se tu nešto pozitivno može desiti”, zaključuje Ješić.

Zamrznuto meso iz EU prodaju kao sveže Preuzeto: Politika, 23. mart 2015.

Država je najzad odlučila da zaštiti domaće svinjarstvo od prekomer­nog uvoza. Najavljeno je povećanje posebne dažbine na uvoz živih svin­ja, takozvanog prelevmana, a biće pooštreni i uslovi za promet zamrznu­ tog mesa. To meso više neće moći da se prodaje kao sveže i da se na taj način potrošači dovode u zabludu.

Ove mere država nije donela na svoju ruku, jer je o povećanom uvozu obaveštena i EK. Mi i kada bi hteli da povlačimo samostalne poteze to ne bi prošlo bez sankcija EU pošto smo potpisali SSP. Proizvođači već duže vreme ukazuju da je uvoz svin­ ja i mesa krivac za pad cena tovlje46

nika. O tome, uostalom, govore i zvanični podaci i bilo je potrebno da se održe mnogi protesti da bi država reagovala. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2014. uvezeno 14.500 tona mesa i oko 330.000 živih svinja. Samo za žive svinje plaćeno je preko 46 miliona evra. Iz Hrvatske je uvezeno 165.000 svinja koje su plaćene 25,6 miliona evra, a iz Mađarske 141.000 za oko 20 miliona. Zamrznuto meso uvozili smo iz mnogih zemalja EU, ali i drugih evropskih zemalja. Interesantno je da statistički podaci pokazuju da smo mi uvoznici mesa iz Rusije, pa je tako iz te zemlje lane uvezeno stotinak tona po­lutki.

Takođe je interesantno da smo i iz Crne Gore uvezli 23 tone zamrznutog svinjskog mesa. Stručnjaci kažu da se od tih uvezenih 330.000 tovljenika, koji imaju po 100 kilograma, dobija oko 55% mesa, što znači da je na taj način uveze­no 18.100 tona mesa. Uz to da je uveze­no i 14.500 tona svežeg rashlađenog i zamrznutog mesa, dolazi se do podatka da je uvezeno oko 32.600 tona mesa.

Naša godišnja proizvodnja svinjskog mesa je od 250.000 do 270.000 tona, što znači da je prošlogodišnji uvoz iznosio 12-13% ukupne domaće proizvodnje. Do sličnog odnosa se dolazi i kada se uzme u obzir da godišnje utovimo oko dva miliona živih svinja, a da smo uve­zli 330.000 tovljenika. Stručnjaci upo­ zoravaju da naš problem zapravo nije uvoz živih svinja, a to ne bismo ni mogli da zabranimo po SSP, već zamrznutog mesa. Jer, naši pravilnici o njihovoj upotrebi nisu usklađeni sa evropskim. Naime, u EU je rok upotrebe mesa zam­rznutog na minus 12 i duboko zamrznu­tog na minus 18, šest meseci. Posle tog roka vlasnici mesa su dužni da ga unište, to jest pošalju u kafileriju, što moraju da plate.

Kod nas je rok godinu dana i zato je tamošnjim izvoznicima isplativije da ga nama prodaju i po znatno nižim ce­nama, tako da im naše tržište služi i kao unosna kafilerija.

AGROSVET

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

Plodovi klime Preuzeto: Vreme, 17. april 2015.

Poljoprivreda, i dalje presudno zavisna od vremenskih prilika, sada je na uda­ru nove pošasti - razornih posledica klimatskih promena. Ekstremne suše, poplave i druge prirodne nepogode koje se kao pošast učestalo javljaju u Srbiji i regionu direktno su uslov­ ljene rastom globalne temperature. Istovremeno, scenarija predstavljena kroz prethodne izveštaje, a posebno poslednji Peti izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene, najav­ ljuju da će Srbija i sve zemlje regiona trpeti brojne posledice čak i ako glo­balna temperatura do 2100. ne po­ raste više od dva stepena. “Promene klime već imaju značajan upliv na poljoprivredu na Zapadnom Balkanu”, navodi se u opsežnoj studiji Unlock­ ing Future – “Zameci promene: održiva poljoprivreda kao put prosperiteta za Zapadni Balkan”, koju je u maju 2014. objavila Fondacija “Hajnrih Bel”, a koju potpisuju dr Darko Znaor i Set Landau sa saradnicima.

Centralni problem je bez ikakve sumnje neotpornost na vremenske prilike. Štete i troškovi koji nastaju zbog neprilagođenosti na suše i padavine koštaju Srbiju izuzetno mnogo. Prema podacima Svetske ban­ke, trenutni troškovi zbog vremenskih prilika u Srbiji godišnje iznose između 150 i 480 miliona evra. Kon-

kretan problem je, svakako, premala površina koja se navodnjava.

Uprkos impozant­nom vodoprivrednom kompleksu Du­ nav–Tisa–Dunav, navodnjava se samo par procenata obradivih površina. Učestale suše dovode i do drugih posledica – jedan neprijatan primer je slučaj sa aflatoksinom od pre dve godine.

Istovremeno, nedovoljno in­vesticija u poljoprivredu dovelo je do toga da se ova oblast, ma kako pojedini seljaci osavremenili svoju proizvod­ nju, generalno nije pomakla od nivoa iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Drugi oblik problema, zbog koga srpska poljoprivreda nije u dovoljnoj meri pri-

47

lagođena klimatskim promenama, jeste ekonomske prirode i proističe iz strukture poljoprivrednih dobara u Republici. Ključni problem, kako ekonomski tako i onaj vezan za adaptaciju na klimatske promene, jeste veličina imanja. Anketa o standardu života iz 2007. pokazuje da 73 odsto od ukupnog broja poljoprivrednih gazdin­stava u Srbiji čine ona koja su manja od pet hektara.

Sa tolikim imanjem poljo­privrednici teško opstaju na surovom tržištu, a posebno nisu u mogućnosti da svoju proizvodnju dovoljno osavremene da bi se suprotstavili kli­ matskim promenama.

AGROSVET

PČELARENJE↘ Priredio: Dragan Đorđević

Inovativni klaster “Panonska pčela” predložio Strategiju razvoja Strategija razvoja pčelarstva prvo je analizirala (još uvek prikuplja informacije) trenutno stanje i to •

U samom pčelarstvu;

•

U posticajnim merama države prema pčelarstvu.

Osnovni problemi su: 1. nema usvojene strategije razvoja pčelarstva u Srbiji za period 5-7 godina, a kada nje nema, nema ni: 2. Nema kvalitetan pravilnik o kontroli kvaliteta meda; 3. Nema referentnu labaratoriju koja bi uvela u akreditaciju labaratorija za kontrolu meda, pčelinjih proizvoda i zdravlja pčela; 4. Ne dovoljno stručan kadar u veterinarskoj struci kako u inspekcijskim službama tako i u veterinarskim stanicama; 5. Nema stručnjaka za pčelarstvo u savetodavnim službama za poljoprivredu; 6. Pčelarstvo u Srbiji je u najvećem delu hobi (dodatna delatnost) tako da su nejčešći pčelari sa košnicama do 50 društava; 7. Ne radi se na povećanju zasada medonosnog bilja (da se „paša“ produži: april – novembar) 8. Država naplaćuje korišćenje nacionalnih parkova i zažtičenih područja za „pašu“ pčelarima; 9. Nije rešen status registracije vozila koja prenose košnice (vozila se koriste 3-4 meseca, a plaća se puna registracija); 10. Skupe kontrole kvaliteta meda i pregleda zdravlja pčela, a pri tome te kontrole nisu ni kvalitetne niti se priznaju prilikom izvoza.

11. Ne postoji katastar „paša“ niti ljudi koji brinu o tim prostorima (pašni poverenik)

12. Nema adekvatne kontrole i pravila u: • Proizvodnji košnica (kvalitet drveta, lepila, boje) • Proizvodnji pčelarske opreme (koji se materijal upotrebljava, vrsta prokrona i plastike) • Proizvodnji pogača za prihranu pčela • Upotrebe lekova u borbi protiv varoe i drugih bolesti pčela.

13. Nema dovoljno ni znanja kod pčelara ni stručnjaka za pčelarstvo. Šta Srbija trenutno ima: 1. Za pčelarstvo od ključnog značaja je dokument „Dobra pčelarska praksa“ koji je urađen ali se još ne primenjuje.

2. Pokušava se ali teško ide i da se uradi dokument „Dobra veterinarska praksa u pčelarstvu“ ali se nadamo da će uskoro i taj dokument biti izrađen.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine opredelilo je 500,00 dinara subvencije po obeleženoj košnici i 700,00 din. subvencije po obeleženoj košnici u sertifikovanoj organskoj pčelarskoj proizvodnji (po ne proverenim informacijama u Srbiji za sada samo jedan pčelar sa sertifikovanom proizvodnjom).

Osim ovih novčanih subvencija Ministarstvo, a i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu dodeljuju po konkursu subvencije za nabavku pčelarske opreme i adaptaciju prostorija za rad sa medom u vrednosti 50% od realizovane nabavke i izvršenih radova. Vrednost tih subvencija je oko 800.000 eura i uz subvencija udruženjima pčelara 200.000 eura (sto posto subvencije) ukupno se za pčelarstvo opredeli (650.000 košnica po 500,00 din. plus ostale subvencije) oko 3,5 miliona eura.

Klaster smatra da taj iznos nije dovoljan, a i nije povećao broj mera za koje bi se sredstva za subvencije opredelila.

48

Iskustva iz regiona i EU pokazuju da treba povećati subvencije za borbu protiv bolesti pčela jer samo zdrava i jaka društva mogu obezbediti veću količinu i kvalitetniji med.

Srbija ne ulaže ni jedan dinar u razvoj i istraživanja u pčelarstvu tako da ne postoji ni jedan centar – institute koji be se bavio istraživanjima i razvojem pčelarstva. Još pre oko 12-15 godina tadašnja Vlada uočila je potrebu osnivanja bar 2 Centra za istraživanje i razvoj u pčelarstvu, a posebno za selektiranje matica. Od te namere do sada ništa nije ostalo.

Kvalitetna matica je od ključnog značaja za kvalitetno pčelarenje i sada se u Srbiji stihijski pristupa toj proizvodnji matica.

Srbija nema ni meru školovanja stručnih kadrova za pčelarstvo i sve se svodi na jednodnevne seminare. Šta klaster predlaže i zašta će se zalagati?

Klaster predlaže da se u narednih pet godina ukine bilo koje plaćanje od strane pčelara počevši od pregleda pčela, kvaliteta meda, pašarine, potvrda za seobu pčela, lečenje pčela.

Da dosadašnje subvencije ostanu u istom obimu i nameni ako se već ne mogu povećati.

Da se opredele sredstva za istraživanje i razvoj u pčelarstvu pre svega kroz centar za istraživanje i razvoj u pčelarstvu, koristeći tehničke i ljudske resurse u institutima i fakultetima.

Uvesti obaveznu školu za pčelare, a posebno za komercijalne pčelare (profesionalne pčelare). Definisati program i preduzeće i sertifikaciju za pčelare koji uspešno prođu školu.

Posebno obučiti stručnjake za proveru kvaliteta meda senzorskom metodom jer ne retko boja, miris i ukus su opredeljijući za korisnika meda.

Registraciju vozila za transport košnica da se uradi posistemu povremenih registracija na određeno vreme (što je mnogo jeftinije od klasične registracije) Za seleće pčelare obezbediti regresirano gorivo. Akreditovati samo određeni broj labaratorija (prema broju kontrolnih uzoraka meda) za

AGROSVET

kontrolu kvaliteta meda, a po standardima koji traže u EU. Sve ove mere se mogu i trebaju regulisati kroz dva dokumenta: •

Program razvoja pčelarstva 2015-2020 g.

•

Pravilnik o kontroli meda i pčelinjih proizvoda.

Sve vreme sprovođenja ovih petogodišnjih mera treba kroz definisanu metodologiju i monitoring kontrolisati kakvi se efekti ostvaruju ovim merama, i uvesti korektivne mere pravovremeno ako su porebne.

Klaster je analizirao i mogućnosti budžeta Srbije za realizaciju predloženih mera.

Pčelarstvo kao poljoprivredna grana raralnog razvoja nije predviđeno u nacrtu programa za IPARD sredstva u periodu 2015-2020, ali su zato mnoge druge poljoprivredne oblasti predviđene što bi značajno rasteretilo budžet Srbije za potrebe u Poljoprivredi i raralnom razvoju.

Pčelari prepolovili izvoz meda Srpski pčelari su u prošloj godini na strana tržišta plasirali 1.500 tona meda što je manje za više od 50 odsto u odnosu na 2013. godinu. U 2013. je naime izvezeno 3.370 tona tog pčelinjeg proizvoda, izjavio je zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije Milutin Petrović. “Prošlogodišnje poplave i elementarne nepogode desetkovale su proiz­ vodnju, posebno u vreme paše bagrema, prošla godina je najgora za pčelare u posledn­jih nekoliko decenija”, podsetio je Petrović.

Prema njegovim rečima, u prošloj godini proi­zvedeno je svega 20 odsto normalne godišnje proizvodnje meda koja se kreće od 6.000 do 8.000 tona meda.

utvrđuje falsifikate meda. Prema rečima predsednika SPOS-a, Rodoljuba Živadinovića tom metodom može pouzdano da se utvrdi šta je dodato medu - šećer od repe, glukozno-fruktozni kukuruzni sirup i slično. ”Tako će borba protiv falsifikata biti mnogo jednostavnija i efektivnija, jer su neki trgovci “zaslađivačima sa dodatkom meda”, uspeli da naprave “med” koji ispunjava kriterijume trenutnog Pravilnika, iako su čisti falsifikati prema analizama na stabilne isotope”, predočio je on.

Može li pčela postati srpski losos?

Norveški ambasador Nils Ragnar Kamsvog izjavio je da Srbija ima preduzetničkog po­tencijala navodeći primer srpskog meda. Naime, naš med se za kratko vreme probio na norveškom tržištu i sada tamo zauzima skoro trećinu tržišnog kolača.

Kamsvog je u razgo­varu sa studentima beogradskog univerziteta podelio norveška iskustva, inspirišući prisut­ne da i sami možda krenu tim putem. ”Pre četrdeset godina u Norveškoj uopšte nije post­ ojao uzgoj ribe. Privreda za male poljoprivrednike je slabila i u uzgoju ribe su videli šansu. Norveška je danas drugi najveći izvoznik morskih proizvoda na svetu, a samo prošle godi­ne je od izvoza lososa zaradila pet milijardi evra”, rekao je Kamsvog.

NS: Pčelari korisnici imena “Fruškogorski lipov med” Društvo pčelara “Jovan Živanović” iz Novog Sada dobilo je status ovlašćenog korisnika imena porekla

Usvojen metod utvrđivanja falsifikata meda Delegati Skupštine Saveza pčelarskih organizacija Srbije izglasali su odluku da se u Pravilnik o kvalitetu meda, čija je izrada u toku, ugradi i obaveznost analize na stabilne izoto­pe, koja bez dvoumljenja 49

“Fruškogorski lip­ov med” od Zavoda za intelektualnu svojinu, za period do 29. januara 2018. godine. Zahvaljujući projektu ‘’Lipov med za održivi razvoj dunavskog mikroregiona” čiji je nosilac bio Grad Novi Sad, a Društvo pčelara partner, predstavnici poje­dinih udruženja dobili su i sertifikate o kvalitetu proizvoda u skladu sa propisanim standardima iz elaborata. To je podra­ zumeva praćenje celokupnog procesa proizvodnje, te su tako određeni članovi Društva, koji su ranije dobili sertifikate, sada dobili i rešenje o korišćenju svojst­va imena porekla Fruškogorskog lipovog meda.

Pčelari “zuje” na lošu godinu Pčelari Pomoravskog i Šumadijskog okruga, koji imaju oko 50. 000 pčelinjih društva prošlu godinu ocenjuju najlošijom za med u poslednjih nekoliko decenija. U ovoj se nadaju viso­kim prinosima. Pčele su dobro prezimele, bilo je gubitaka, “ali ništa alarmantno, uobičajni za prezimljavanje” tvrde pčelari, što je Tanjugu rekao i direktor Specijalističko veterinars­kog instituta za Šumadiju i Pomoravlje u Jagodini Zoran Rašić. Sada je sve na pčelarima, da pčele pripreme za glavnu, bagremovu paši. U Šumadiji i Pomoravlju, ako “omane begrem” propalala je medonosna godina, pčele od ostalog bilja, na stacioniranim pčelinjacima, jed­va da sakupe za sebe, tvrde pčelari.

AGROSVET

ŠUMARENJE↘

Priredio: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Suša i ledeni talas ugrozili srpske šume Šume u Srbiji su samo prošle godine usled suše pretrpele štetu od oko tri miliona evra, izjavio je v.d. direktor Srbijašume Predrag Aleksić. Aleksić kaže da je to javno preduzeće iz šuma Srbije izvuklo više od 100.000 kubika suvih stabala što je velika ekonomska, ali i ekološka šteta budući da osušena stabla predstavljaju izvor zaraze za druge zdrave biljke. „To je velika eko­nomska šteta nastala usled suša jer skupljanje pojedinačnih stabala na ve­likom prostoru izaziva velike posledice, a troškovi da se oštećena stabla izvuku iz šuma su veći nego što to drvo vredi“, rekao je on novinarima nakon obilas­ ka šumskog gazdinstva Boljevac na Rtnju. Najveće suše koje su izazvale i velike posledice bile su 2012. godine kada je za krajem avgusta i početkom septembra došlo do sušenja mladih šuma, koje su bile zasađene na teškim i nepristupačnim terenima, i to u Ibar­skoj dolini. Aleksić je istakao da je Ja­vno preduzeće Srbijašume pošumilo većinu površina koje je trebalo, ali da problem ostaje na million hektara u privatnom vlasništvu. Pošumljavanje površina u nadležnosti tog preduzeća podiže šumovitost za svega 1, 5 ods­to, kaže Aleksić i dodaje da bi zato trebalo stimulisati privatne vlasnike da to učine na površinama koje su u njihovom vlasništvu. Srbijašume su, kaže, prošle godine poklonile oko tri miliona sadnica, a to se činilo i pre­thodnih godina. Ipak, šume su sve više ugrožene zbog klimatskih promena, aerozagađenja i zračenja. “Šuma u Sr­biji jeste ugrožena, ali nije u prevelikoj opasnosti”, kazao je Aleksić i dodao da obnavljanje zahteva velika ulaganja.

U prošloj godini šume su stradale od požara, poplava, ali i gubara za čije su­zbijanje je potrošeno gotovo 250 mil­iona dinara, dok je sanacija šuma posle poplava koštala 280 miliona dinara. Inače, šumsko gazdinstvo Boljevac je pretrpelo i veliku štetu od ledenog talasa krajem novembra i početkom decembra, a za sanaciju

će, kako se procenjuje, biti potrebno između 20 i 25 miliona evra. Štete su nastale na 20.000 hektara površine i iznose skoro 500.000 kubnih metara drvne zaprem­ine koje spadaju u državne šume, dok će podaci o šteti u privatnim gazdin­stvima očekuju ovih dana. Za sanaciju će biti potrebna značajna finansijska sredstva koja Srbijašume nemaju pa se očekuje pomoć nadležnih institucija i drugih izvora, na primer, fondova EU.

Srbija mora da reši problem vetrozaštitnih pojaseva Srbija mora da hitno, sistemski reši problem eolske erozije i počne podi­zanje vetrozaštitnih pojaseva, kako vetar ne bi i dalje ugrožavao na hil­jade hektara oranica, kanala i akumu­lacija, a zimi i saobraćajnu infrastruk­turu, ocenjeno je u Skupštini Srbije na skupu o zaštiti od erozije. Prepreku za očuvanje postojećih i podizanje novih vetrozaštitnih pojaseva u Srbiji, kako je navedeno, predstavlja nekontro­ lisana i nelegalna seča stabala zbog prikupljanja ogreva, proširenja obradi­vog zemljišta i bespravna gradnja, ali i nejasna podela nadležnosti oko toga ko je zadužen za sadnju drveća u tim pojasevima, za finansiranje takvih pro­jekata i njihovo održavanje. “Poslednjih 20 godina ima dosta primera krajnje bahatog i protivzakonitog uništavanja vetrozaštitnih pojaseva koji nisu sank­cionisani”, kazao je profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić na javnom slušanju parlamentarnog Od­bora za zaštitu životne sredine “Podi­ zanje vetrozaštitnih pojaseva i zaštita od erozije”. Ristić je rekao da problem eolske erozije mora da se rešava sistem­ski od republičkog do nivoa lokalnih samouprava, jer je erozija nastala zbog vetra prisutna na čitavoj teritiriji Srbije, a da je dominantna na prostoru Vo­jvodine, gde se na 24.000 ha prostire Deliblatska peščara, najveća u Evropi, a tu su i Subotičko-horgoška i Ramsko-golubačka peščara. “Potrebno je da Srbija najpre izradi kartu erozija, 50

koja je posledni put rađena pre više od 40 godina. Nakon toga treba da se uradi strategija prevencije zaštite od eolske erozije i napravi katastar postojećih zaštitnih pojaseva, kako bi se imao uvid u stanje na terenu”, kazao je on. Ristić smatra da je važno i da se definiše ko je nadležan za podizanje tih vetrozaštitnih pojaseva, kao i ko će da finansira i da se stara o njihovom održavanju. On je ukazao i da je od 2006. do 2013. godišnji novo ulaganja Srbije u protiverozivne radove, u šta spadaju i vetrozaštitni po­ jasevi, iznosilo od 100.000 do 800.000 evra, dok su potrebe, utvđene nizom dokumenata, poput Prostornog pla­na Srbije, od 20 do 25 miliona evra godišnje.

Kako je dodao, trenutno se podizanje vetrozaštitnih pojaseva sporadično finansira od sredstava nev­ ladinih organizacija, stranih donacija, doprinosa loklanih samouprava.

Kako je istaknuto na skupu, vetrozaštitni poja­sevi mogu biti korisni za razvoj turizma, ali i za očuvanju autohtone flore i faune, dobra su zaštita od buke, štite vazduh od zagađenja i ublažavaju efekte kli­matskih promena.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

Protektivni i kurativni fungicid

Vaš dugogodišnji verni saveznik!

Ridomil Gold® 68 WG je sistemični fungicid, sa protektivnim i kurativnim delovanjem, za suzbijanje plamenjače (Phytophtora infestans) i crne pegavosti (Alternaria solani) krompira i paradajza, plamenjače vinove loze (Plasmopora viticola), i plamenjače maline (Phytophthora fragariae var. rubi).

AGROSVET

POLJOSTATISTIKA↘ Priredio: Dragan Đorđević

Godina 2014. najtoplija od 1880.

Godina 2014. je bila najtoplija godina na planeti od početka temperaturnih zapisa 1880. godine, saopštila je juče američka Agencija za okeane i atmosferske prilike. Temperatura u de­ cembru bila je 0,77 stepeni iznad proseka u poslednje 134 go­dine. Tokom cele godine, prosečna temperatura tla i okeana bila je 0,69 stepeni iznad proseka u odnosu na temperaturu u 20. veku, što premašuje rekord iz 2005. i 2010. od 0,4 stepe­ni. Rekordna temperatura zabeležena je svuda u svetu, čak i u dalekim i hladnim delovima Rusije, na zapadu Aljaske, u Južnoj Americi, kao u većem delu evropskog kontinenta i na zapadu Australije. Temperatura tla je bila za jedan odsto veća od prosečne u 20. veku.

Đubrimo njive, a gubimo milijarde Zbog neracionalne upotrebe miner­alnih đubriva poljoprivrednici, a i ceo srpski agrar, na velikom su gubitku. Ko­lika je ukupna šteta nastala zbog toga što jedne godine njive dobiju previše hraniva a sledeće ostanu sasvim posne, kao što je kod nas običaj, teško je pre­cizno reći, ali dovoljno govori podatak da su ratari pro[le godine samo na ku­kuruzu imali gubitak od 300 evra po hektaru zbog preteranog i bespotreb­nog đubrenja. U sušnim godinama veći su gubici s obilnim đubrenjem, i obrnuto, u optimalnim godinama šteta se nanosi nedovoljnim đubrenjem, poručuju stručnjaci. – U povoljnim godinama, gubitak kod kukuruza je i bezmalo 500 evra, u izgubljenom pri­ nosu i nedovoljnom đubrivu – kaže prof. dr Branko Marinković sa Poljo­privrednog fakulteta u Novom Sadu, iznoseći frapantan podatak da je u periodu intezifikacije i hemizacije poljo­ privrene proizvodnje u Srbiji, odnosno od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka,

na vojvođanskim poljima nepotrebno uloženo u đubrivo više od 70 milijardi dinara. – Ako se računaju troškovi primene, gubitak zbog preter­ane primene fosfora i kalijuma još je veći. Istu praksu nastavljamo i danas. On navodi da su prošle godine, zbog neracionalne upotrebe đubriva, ratari na suncokretu imali gubitak od 50 do 140 evra po hektaru, a ogromna je šteta kod šećerne repe i kod drugih kultura. – Kada je o kukuruzu reč, u nepovoljnim godinama, kada je izražen manjak pa­ davina, s povećanjem količine NPK hra­niva u odnosu na optimalnu ishranu, prinos se smanjuje. To smanjenje može biti od 1,4 do 2,36 tone po hektaru su­vog zrna. Đubrenjem količinama hra­niva manjim od optimalnih prinos se smanjuje od 0,84 do 1,40 tone po hek­taru. Godine za nama pokazuju da gu­bitak ide i do 485 evra – kaže profesor Marinković, navodeći da je u proseku, za 11 godina, gubitak u proizvodnji kukuruza, računajući izgubljeni prinos, 48.818.500 dinara, odnosno 397.647 evra. On naglašava da je problem u tome što poljoprivrednici rade stihijski, ne shvatajući dovoljno značaj pravilne primene đubriva i kontrole plodnosti zemljišta. – Ide se logikom – đubrimo pa kako bude, što je svakako pogrešno. Svakako je savet poljoprivrednicima da obavezno rade kontrolu plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva. Čak bi bilo veoma svrsishodno da se donesu agrarne mere koje bi uslovljavale kon­trolu zemljišta, recimo, da vežemo sub­vencije za obavezne kontrole – kaže Marinković.

Neobrađeno više od 600.000 hektara oranica U Srbiji ostaje oko 600.000 do 800.000 ha neobrađenih oranica, izjavio je član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Branislav Gulan. Kako je ka­zao, fond obradivih površina godišnje se smanjuje za oko 25.000 ha zbog izgrad52

nje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata. Gulan je istakao da u Srbiji postoji “zabluda da pod poljoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine 4,2 miliona hektara”. Iako su ovo obradive poljo­privredne površine, po poslednjem popisu poljoprivrede iz 2012., uvedena je nova kategorija - površine koje se obrađuju, a to je oko 3,36 miliona hek­tara”, naveo je on.

“Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki, naše bogatstvo. Realno, nemamo više te površine”, tvrdi Gulan. Prema njegov­im rečima, ni mnogo razvijenije zemlje ne dozvoljavaju sebi da neobrađene ostanu tako velike površine kao što je to slučaj u Srbiji. On je ukazao da se površine koje se ne obrađuju uglavnom nalaze u pograničnom području Mađarske, Rumunije, Bugarske i Make­donije, odnosno, u regionima Srbije gde nestaje oko 1.200 sela. “Trenutno u Srbiji u 986 sela ima manje od po 100 stanovnika. U 86% sela opada broj stanovnika”, upozorio je sagovornik. Gulan je objasnio da su u korišćenju zemljišta u Srbiji prisutni sledeći prob­lem - ekstenzivnost, usitnjenost pose­ da, nedovoljno unošenje organske ma­terije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka. Način korišćenja zemljišta je eksten­zivan sa, kako dodaje, ekstenzivnom setvenom strukturom i smanjenjem broja stoke (dva do tri odsto godišnje). U strukturi setve i dalje dominiraju žitarice (77%), a nedovoljna je zastu­pljenost industrijskog bilja, povrća i krmnog bilja (23%), rekao je Gulan, dodajući i da su smanjene površine pod vinogradima. Poslednjih godina vinogradarstvo se usklađuje sa propi­sima EU, podižu se i novi zasadi, pa sad po vinogadima u Srbiji se nalazi oko 22.000

AGROSVET

ha, navodi on, ali i napominje da je to znatno manje nego što je bilo pre dve, tri decenije. “Postojeći zasadi su zastareli, neujednačenog sortnog sastava, nisko prinosni, nekvalitetni i nedovoljno profitabilni - što je takođe pokazatelj ekstenzivnosti proizvodnje. Sad se krenulo u obnovu, ali potrebno je da prođe vreme da bi novi zasadi davali rod“, zaključio je Gulan.

Francuzi piju sve manje mleka Potrošnja mleka u Francuskoj prošle godine smanjena je za 2,9%, a od 2011. to smanjenje iznosi 3,2%, saopštilo je udruženje proizvođača mleka Sindile. U saopštenju se dodaje da je su nove navike u ishrani, posebno u pogledu doručka, kao i aktuelne polemeke o štetnosti upotrebe mleka po zdravlje, neki su od razloga pada potrošnje ove namirnice. Prodaja pas­ terizovanog punomosnog, delimično obranog i obranog mle­ka koji čini 77% francuskog tržišta mleka prošle godine je opa­ la za 4,4%. Prodaja svežeg mleka je u Francuskoj 2014. smanjena 3,1%, a kozjeg mleka 1,9%.

Samo specifične vrste mleka, biomleko, vitamizinarano mleko, aro­ matizovano mleko nisu zabeležile smanjenu prodaju.

Italija najveći proizvođač paradajza, Nemačka svinjetine Na 52% poljoprivrednog zemljišta u EU u 2014. gajene su kul­ture dok je proizvodnja proizvoda životinjskog porekla zau­zela 43%, pokazuju podaci Eurostat-a. Vodeći proozvođači cerealija u EU su Francuska i Nemačka, Poljska predvodi u proizvodnji jabuka a Italija paradajza, Nemačka proizvodi najviše svinjetine a Francuska govedine. Ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u EU je 392,28 milijardi evra pri čemu je vrednost proizvodnje Francuske 70,5 milijardi, Nemačke 51 milijardu, Italije 48,3 milijarde.

Izbalansirano korišćenje poljopri­

vrednih površina za kulture i gajenje životnja je u Nemačkoj (47% kulture i 49% za životinje), Sloveniji (50% i 48%), Švedskoj (46% i 48%).

Bićemo opet zemlja jabuka Srbija nije zemlja jabuka, ali ima sve preduslove da to postane, tvrde vodeći proizvođači u zemlji. Sa svo­ jim geografskim položajem i vrlo povoljnim klimatskim uslovima naša zemlja bi mogla da bude daleko veći proizvođač ovog voća, nego što je to sada sa 18.296 hektara pod jabukom i ukupnom godišnjom proizvodnjom od 332.255 tona. To, poređenja radi, pred­stavlja ukupnu proizvodnju jedne veće kooperative u Italiji. Domaći stručnjaci objašnjavaju da su jabuke, kada se radi o punoj tehnologiji uzgoja, eko­nomski najznačajnija voćna vrsta. Problem je mali broj zasada pod pro­tivgradnim mrežama, to što nedostaju sistemi navodnjavanja “kap po kap” i antimraz sistem. Nemamo ni dovoljno hladnjača, koje se uglavnom nalaze na privatnim gazdinstvima i kapacitet im je ispod pet hiljada tona. To nije konkurentno međunarodnom tržištu. ”Imamo i zastarele sorte, kod nas dominira “ajdared”, koja je na tržištu praktično prevaziđena za jelo. Za do­bru proizvodnju potrebno je podizanje novih, savremenih zasada, čiji bi prinos, u fazi pune rodnosti, po hektaru izno­sio 60 i više tona. S druge strane učešće prve klase jabuka iznosilo bi onda 80 odsto, a to je izvozno i cenovno najbit­nije za ovo voće”, objašnjava profesor Miladin Ševarlić, savetnik Ekonomskog instituta. On ističe da Srbija nema ni or­ganizovanu nacionalnu prodaju, pa ve­liki broj individualnih proizvođača sa­ mostalno nastupa na tržištu. Tako sami sebi stvaraju konkurenciju. Ipak, velike kompanije prepoznale su dobar posao u jabukama, a među njima je i “Delta Agrar”, najveći domaći proizvođač i izvoznik ovog voća. ”Ono što govori u prilog da je Srbija 53

na dobrom putu da postane zemlja jabuka svakako je po­datak da je u 2013. povećana površina pod jabukama za 1.392 ha, najvećim delom gusti zasadi sa 4.000 stabala jabuke na jednom hektaru”, kaže Ivan Kostić, direktor “Delta Agrara”. Kostić naglašava da svakih 1.000 hektara novopodignutih zasada za pet godina daje proizvodnju od 50.000 do 80.000 tona, dok stari način proizvodnje ja­ buke za pet godina daje proizvodnju od svega 18.000 tona. Ukupna proiz­vodnja jabuka u Evropskoj uniji u 2013. godini iznosila je blizu 12 miliona tona, a najveći proizvođači jabuka su Poljska sa 3,2 miliona tona, Italija (2,1 milion tona), Francuska (1,6 miliona tona) i Nemačka (804.000 tona), što daje jas­nu sliku koliko Srbija malo koristi svoje prednosti u proizvodnji jabuka.

U Srbiji 22.150 hektara pod vinogradima Vinske sorte grožda u Srbiji se gaje na 17.483 hektara, što čini oko 75,7 odsto ukupnih površina pod vinogradima, pokazali su podaci objavljeni u posebnoj publikaciji “Vinogra­darski atlas”. Sorte čije je grožđe namenjeno potrošnji u svežem stanju gaje se na ukupno 4.667 hektara, odnosno na 24,3 odsto ukupnih površina pod vinogradima.

Proizvodnjom grožđa se bavi 80.341 poljoprivredno gazdinstvo koje u proseku ima 0,28 hektara pod vino­ vom lozom, prema podacima RZS-a.

Publikacija “Vinogradarski atlas”, čiji su autori Drago­slav Ivanišević, Darko Jakšić i Nada Korać, na sistematičan način prikazuje važne informa­cije o vinogradarskim regionima, reonima i vinogorjima Srbije.

BESPLATNA REGISTRACIJA

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014

G A 4

NAMA VERUJU web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet