AGROSVET 67

BESPLATAN PRIMERAK

god.XII br. 67

jun 2015.

AGROSVET

AGROSVET 67 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/74-81-920 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Slobodanka Bulatović Momčilo Pejović Goran Radovanović Zdravko Ćorović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović ŠTAMPA: „Grafostil“ Kragujevac Tiraž 7000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, DC Sremska Mitrovica 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš, 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac, 063/105-81-94 Slobodanka Bulatović - DC Sombor, 069/430-19-91 Momčilo Pejović - DC Subotica, 063/693-147 Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175 Miloš Stojanović, šef sektora ishrane bilja - DC Valjevo, 063/414-722 Milan Raković - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078 Goran Radovanović - DC Niš, 069/50-70-979 Zdravko Ćorović - DC Zrenjanin, 063/112-44-01 Bojana Stanković - DC Kragujevac, 063/861-86-33

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Podgorica DC Bijeljina Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844 Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Gojko Ljumović +382 69 183-032 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Jovo Vujević, + 387 65 189 104 Miroslav Vesić, +387 66 394-750 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 983-150 Maja Mirković, +387 65 146-875 Lolo Marčeta +387 65 867-775

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

DC Priština Naser Spahiu +386 49-733-814 Eljmaz Orana +386 49-733-815 Nerdian Ahmedi +386 49-869-333

SADRŽAJ REČ UREDNIKA ↘

4

AM VESTI ↘

6

FOLIJARNA PRIHRANA ŠEĆERNE REPE - PUT KA PROFITU ↘

8

ZAŠTITA ŠEĆERNE REPE OD ŠTETOČINA ↘

11

OBIČNA KRUŠKINA BUVA - (Psylla piri), stalna opasnost ↘

14

ZELENA REZIDBA, PRIPREMA VOĆKE ZA NAREDNU GODINU ↘

15

PEPELNICA VINOVE LOZE – USPOMENA IZ 2014. ↘

18

PLAMENJAČA VINOVE LOZE – NE PONOVILA SE ↘

20

SUZBIJANJE PEPELJASTOG GROŽĐANOG MOLJCA - Lobesia botrana

22

DRUGI PIŠU ↘

32

OSVAJANJE NEPOZNATOG ↘

34

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘

36

EKOLOŠKE CRTICE ↘

38

ORGANSKA PROIZVODNJA, TRŽIŠTE, EKONOMIKA ↘

41

STOČARSKI KUTAK ↘

44

ČUBAR, ČAROBNI MIRISI I... ↘

46

PČELARENJE ↘

48

POLJOSTATISTIKA ↘

48

VEČNI SJAJ, BILJKA ZLATA VREDNA ↘

50

AGROSVET

REČ UREDNIKA↘

N

isam sakupljač narodnih umotvorina, a kamo li neko ko je narodno sveznanje i iskustvo rešio da menja ali izreka „Tresla se gora, rodio se miš“ bi mogla da zvuči kao „Treso nas grad, rodila se šteta“. Ili „Mnogo babica, a dete kilavo“ u „Mnogo dedica (MUP, RHMZ, lokalna samouprava), a zasad prerano obran“.

Nisam ni prestar ali pamtim neke godine u provincijskom gradu kada je mlekar u limenim kantama raznosio mleko po kućama rano izjutra jer je kao strelac morao da bude pripravan od 8 do 22 sata i to odmah posle 1. maja, pa sve do Dana oslobođenja, 7. sepembra. Nešto se ne sećam da je bilo mobilnih, već samo fiksni telefon sa pet brojeva i radio stanica.

Nisam verujući ali ako postoji 11. Božija zapovest, odnosno greh, onda bi mogao da bude „Ne budi licemeran“. Licemerje ili hipokrizija označava pojam gde se zastupaju vrednosti i uverenja u koje ličnost ne veruje.

Etimološki potiče iz grčke reči ὑπόκρισις (hypokrisis) koja znači „gluma“. „Hipokrit“ u antičkoj Grčkoj je bio pojam za glumca odnosno osobu koja namerno zavarava druge.

Zašto ovo pišem? Zato što se samo licemerjem može objasniti objašnjenje odgovornih da nisu angažovali strelce a rakete nisu poletele jer iako su imali sredstva, zbog nepostojanja precizne zakonske regulative i mogućeg budžetskog prekršaja, te sigurnog kažnjavanja, nisu nikoga angažovali. Za to da su raznoraznim „estradnim umetnicima tj. umetnicama“ za nastupe i uveseljavanje običnog puka plaćali iznosima koji daleko premašuju vrednost stotinu strelaca i dve stotine raketa, nije bilo nikakve zakonske prepreke. Šta tek reći za brojne sportske belosvetske „vedete“ koje su prolile „krv, znoj i suze“ za voljeni klub iz „najlepšeg grada na svetu“, a uz to pokupile pregršt evrića od kojih bi mogli da angažujemo i avio raspršivanje gradonosnih oblaka. I to je razumljivo, jer slikanje sa seljacima donosi svake četvrte godine uspeh na izborima, a „pojenje“ estrade i sporta može da donese i neko putovanje ili članstvo u nekom odboru...

Prosto je neverovatno da su se lokalni moćnici samo oko plaćanja strelaca strogo pridržavali zakona, a ostalo... Džabe što su se seljani samoorganizovali i kupili rakete, saglasnost je morao dati neko ko nije hteo da prekrši zakon. Takvi „zakonovernici“ su prava blagodet.

Doduše, još su stari Rimljani rekli „Hleba i igara“ (lat. panem et circenses, doslovno: „hleba i cirkusa”) je metafora za metode kojima vlast obezbeđuje podršku stanovništva tako što prividno zadovoljava njegove kratkoročne interese i nevažne potrebe, a nauštrb dugoročnih interesa, odnosno da bi mu skrenula pažnju od daleko važnijih problema.

Možda poljoprivreda i gradobitne padavine nisu važne ali je „hleb (malina, višnja, jabuka, ...) naš nasušni“ ono od čega živimo.

4

AGROSVET

AM VESTI↘ Priredili: Duško Simić, Predrag Nikolić, Dragan Đorđević, Nikola Momčilović, Goran Petrović, Naser Spahiu

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

Saradnja sa budućim stručnjacima

KG sajam cveća 2015.

Villager u Slovačkoj

Šumarski fakultet u Beogradu, bio je 20. aprila domaćin stručnog predavanja strudentima III godine smera Šumarstvo koje je organizovao garden stručni tim prezentacija kompanije Agromarket, a u saradnji sa Prof. Dr Miloradom Danilović, šefom Katedre za iskorišćavanje šuma. Saradnici garden stručnog tima Duško Simić i Božidar Stoiljković predstavili su prednosti proizvoda brendova Villager i Oregon jer su usko vezani za predmete Iskorišćavanje šuma i Mehanizacija u šumarstvu. Predavanje je naišlo na izuzetano interesovanje studenata i po njihovim rečima pokazalo pravi put u saradnji školstva i privrede jer se na ovaj način bolje pripremaju za poslove koji ih čekaju. Dogovoreno je da se ova praksa nastavi sa sledećim generacijama budućih šumarskih stručnjaka.

U hali I “Šumadija sajma” i na platou ispred od 24. do 26. u Kragujevcu je održan V sajam hortikulture. Nekoliko hiljada Kragujevčana i njihovih gostiju iz cele Srbije uživalo je u predstavljanju proizvoda i usluga više od 100 izlagača, uzgajivača cveća i cvetnog materijala, ali i učesnika iz raznih oblasti hortikulture - voćarstva, vino­gradarstva, pčelarstva, gajenja lekovitog bilja, proizvodnje sadnica i semenskog materija­la, uzgoja i održavanja zelenih površina, pejzažne arhitekture.

Sajam je otvorio ataše za poljoprivredu holandske ambasade koji se nakon obilaska štandova uzlagača zadržao u dužem razgovoru na štandu kompanije “Agromarket”, generalnog sponzora sajma.

Krajem aprila meseca «Villager demo kombi» protutnjao je Slovačkom. Za sedam dana i pređenih par hiljada kilometara proizvodi brenda Villager predstavljeni su u sedam gradova: Trencin, Bratislava, Zwolen, Senica, Piescani, Kolarovo i Levice. Inače tržište Slovačke je jako dobro razvijeno, ljudi su mahom fokusirani na profesionalne brendove kao što su Stihl, Husquarna, Makita, ali je uočen nedostatak proizvoda koje nudi Villager. Prvi maj, kao što i dolikuje obeležen je radno jer se učestovovalo na manifestaciji “Man’s day” na kojoj firma “Ibo” već tradicionalno prezentuje proizvode “Fiskars”, “Stihl”, razne brendove lovačke opreme i od ove godine “Villager”. Tokom celodnevne prezentacije, posetioci su su najviše interesovali za trimere BC 2100 xc, leđne motorne prskalice DM 14p, akumulatorske prskalice VBS 16, kao i VLP i VPL liniju alata. Firma «Ibo», naš partner u Slovačkoj, na uređaje Villager daje i tri godine garancije, a u svojim šoping molovima ima dve radnje sa kompletom ponudom proizvoda ovogbrenda koji se širi i u Slovačkoj ali i u Češkoj.

6

AGROSVET

Sajam u Prištini U periodu od 29. aprila do 2. maja održan je Međunarodni opšti sajam u Prištini. Pored 106 domaćih i inostranih učesnika izlagao je i Agromarket KS. Ekipa DC Priština je na ovom sajmu predstavila proizvode koji su se već pozicionirali na ovom tržištu Villager i FitoFert. Ono što je izdvojilo nastup na ovom sajmu je prisusutvo stručnih saradnika ova dva brenda tako da su posetioci mogli da iz prve ruke saznaju sve o novim ali i pozicioniranim proizvodima.

Novosadska poljoprivredna fešta Prvi dani najveće sajamske manifestacije na našim prostorima, 82. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu (9. – 15. maj), protiču u prijatnom vremenu kako za brojne izlagače, tako i za još brojnije posetioce iz zemlje ali i susedstva. Kompanija «Agromarket» je najširem krugu posetilaca pripremila dva izložbeno-savetodavna punkta, jedan ispred hale 10 na kome su predstavljeni proizvodi iz oblasti zaštite i ishrane bilja, AGM pesticidi, FitoFert đubriva, oprema za navodnjavanje Sunstream i AgroDrip, kao i garden programa svetski poznatih kompanija, Fiskars, Oregon, Dolmar, AlKo, Alpina, Lavor, G.F., Di Martino... Na ovom punktu, posetioci su mogli da dobiju pregršt informacija i saveta vezanih za problematiku biljne proizvodnje ali i opremanja i uređenja prostora.

Drugi punkt, ispred Master hale je ceo posvećen proizvodima Villager

7

na kome su stručni saradnici svojim savetima i demonstracjiom pravilne upotrebe alata i uređaja ovog prepoznatljivog brenda pomogli učesnicima sajma. Uzgred, tokom šest sajamskih dana ponudu preko 1500 izlagača iz stotinu zemalja, moglo je vidi registrovanih 106.649 posetilaca, što je za 30 do 40% više nego prošle godine.

AGROSVET

FOLIJARNA PRIHRANA ŠEĆERNE REPE - PUT KA PROFITU↘ Priredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

I

ako je prošla, 2014., obeležena negativnim iskustvom za većinu proizvođača šećerne repe, pravi zaljubljenici u ovu kraljicu polja, posejali su je i u tekućoj godini. Zna se da je za uspešnu proizvodnju šećerne repe potrebno izabrati zemljišta dobre strukture, teksture, bogata hranljivim elementima i sa dobrim vodno-vazdušnim režimom. Takođe, šećerna repa je pored svih navedenih faktora, biljka koja zahteva velike količine hranjlivih elemeneta i to prevenstveno kalijuma, a od mikroelemenata veoma značajnu ulogu ima optimalna snabdevenost borom, jer ga iznosi više od drugih kultura (300-500 g/ha).

su sklona ispiranju hraljivih elemenata pa tako i bora.

Reakcija zemljišta, ili pH takođe utiče na sposobnost usvajanja hraniva. Visok pH (preko 7,5), koji je čest na zemljištima u Vojvodini, utiče na smanjenje sposobnosti usvajanja bora iz zemljišta. Nedostatak vlage u zemlji, odnosno suša, takođe značajno utiču na usvajanje bora, koje se u takvim, ekstremnim uslovima drastično smanjuje.

Pošto je šećerna repa već odavno posejana i u punom je vegetativnom porastu, ovom prilikom ćemo obrazložiti važnost folijarne prihrane borom.

Nedostatak bora kod šećerne repe manifestuje se u morfološkim, anatomskim i fiziološkim promenama biljke. Zbog slabe pokretljivosti bora u biljkama, prvi simptomi nedostatka javljaju se na vegetativnim vrhovima korena i na meristemu najmlađih listova. Pri nedostatku bora, biljkama izumiru vrhovi najmlađih listova, a u unutrašnjosti korena javlja se trulež srca korena.

Posledice nedostatka bora su slabo razvijen i zadebljali koren, smanjen sadržaj šećera, tj. manji prinos i lošiji kvalitet korena repe.

Mogućnost i vreme aplikacije Bora. Usled direktnog uticaja bora na kvalitet korena šećerne repe, apsolutno je opravdano primeniti đubrenje ovim mikroelementom. Kao i ostala hraniva bor se može unositi sa osnovnim đubrivima u jesen, sa startnim đubrivima pred setvu, a takođe veoma je efikasna folijarna primena u toku vegetacije.

Zašto je Bor toliko važan? Potvrđeno je da bor utiče na ubrzan transport asmilata (saharoze) iz lista u ćelije korena, čime direktno doprinsi povećanju sadržaja šećera u korenu kao i zbog uloge toga elementa pri deobi ćelija.

Svaki od navedenih načina primene ima svoje prednosti i mane.

Koji uslovi izazivaju nedostatak ili nemogućnost optimalne ishrane Borom? Nivo obezbeđenosti borom u pojedinim zeljištima zavisi od sadržaja organske materije, peskovita zemljišta sa manje organske materije

Unošenje u zemljište omogućuje usvajanje bora od samog početka vegetacije, ali je nedostatak što bor u 8

AGROSVET

utiče na visinu cene šećerne repe u otkupu koja se obračunava po kvalitetu (digestiji), odnosno visini prinosa plative repe. Jedan od primera koji na egzaktan način pokazuje prednosti, još bolje reći profitabilnosti primene folijarnih đubriva FitoFert BorMax20 u dozi od 5,0 kg/ha i biostimulatora FitoFert Humisuper u dozi od 2,0 l/ha. u dva tretmana, zajedno sa fungicidnim tretmanima iz 2014. godine je rezultat ostvaren u Crvenki (Tabela 1).

većim koncentracijama može da ošteti klijance šećerne repe. Takođe može doći do ispiranja i antagonizma sa drugim elementima u zemljištu, što sve zajedno može da utiče na smanjenu sposobnost usvajanja od strane biljke.

U praksi je folijarana primena mikroelementa bora pokazala visoku efikasnost iz više razloga.

Prvi je to da se bor veoma brzo usvaja i efikasno transportuje do mesta delovanja, drugi da se primenjuju male doze đubriva 2-3 kg/ha, te nema opstruktivnih faktora koji se mogu javiti prilikom primene preko zemljišta.

Vreme primene folijarne prihrane. Pravovremena primena folijarnih đubriva u šećernoj repi je veoma važna za visok sadržaj šećera u korenu (digestiju). Folijarna primena bora se obavlja zajedo sa fungicidnim tretmanima zaštite šećerne repe od pegavosti lista (Cercospora beticola ) Kompanija Agromarket u svojm portfoliu nudi proizvođačima dve formulacije folijarnih đubriva sa borom: 1. FitoFert BorMax 20, kristalno vodotopivo đubrivo sa 20% bora (B) u helatnom obliku.

2. FitoFert LiquidBor 8, tečno vodotopivo đubrivo sa 8%, odnosno 110 grama bora po litri preparata.

Na osnovu sprovedenih ogleda, rezultata iz proizvodnje, konsultovane literature, preporučene doze primene u šećernoj repi su sledeće:

Proizvodnju na preko 1000 hektara pod šećernom repom koja se ostvaruje na imanju «Novo Plus» prati pravovremena zaštita kako od korovskih biljka (Safari + Betasana Compact + Kletox), štetnih insekata (Nurelle D), tako i bolesti (Excorta Plus, Balear 720 EC, Acanto Plus), praćena folijarnom prihranom ostvarila je nadmoć u odnosu na rezultate u proizvodnji bez ovakve podrške gajenoj biljci. Rezultati iz tabele pokazuju sve.

FitoFert BorMax 20 u dozi od 2,5 - 3,0 kg/ha ili tečna formulacija FitoFert LiquidBor8 u dozi 3,0 – 4,0 l/ ha u tank mix-u sa prvim fungicidnim tretmanom i primenom biostimulatora FitoFert Humisuper 10:5:10 u dozi od 1,0 l/ha. Preporuka saradnika AgroServisa je da se izabrana formulacija ponovi i sa drugim fungicidnim tretmanom.

Upravo stoga, naša preporuka je da za sigurnu proizvodnju koja obezbeđuje visok prinos korena i vrhunski kvalitet, pored ostalih agrotehničkih mera, neophoda je i primena folijarnih đubriva, a brend Fitofert raspolaže brojnim formulacijama, kao što su FitoFert BorMax 20 ili tečna formulacija FitoFert LiquidBor.

Efekti folijarne primene Bora. Na osnovu rezultata potvrđenih iz više naučnih ogleda i praćenja primene folijarnih đubriva u šećernoj repi kod brojnih kooperanata, može se reći da se folijarnom primenom bora postiže povećanje digestije za 0,7-1,3 %, što direktno

Tabela 1 - Finansijski efekti folijarne primene bora – proizvođač «Novo plus» doo, iz Crvenke Proizvođač

Prinos (t/ha)

Nečistoća Prinos Digestija (%) čiste repe (%) (t/ha)

Novo Plus

85,0

14,0

73,1

Prosečne vrednosti isporučene repe*

85,0

14,0

73,1

Plativa repa (t/ha)

Cena plative repe (rsd/t)

Neto iznos isplata (rsd)

Vrednost đubriva (rsd/ha)

Dobit (rsd/ha)

14,93

68,20

3.800,00

259.168,00

5.000,00

254.168,00

13,65

62,35

3.800,00

236.946,00

-

236.946,00

Razlika (rsd/ha)

22.222,00

*nije korišćena folijarna ishrana formulacijama na bazi bora

9

17.222,00

AGROSVET

ZAŠTITA ŠEĆERNE REPE OD ŠTETOČINA↘ Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

K

ada se završe herbicidni tretmani u šećernoj repi koje većina proizvođača smatra najvećim problemom u njenoj proizvodnji, nastupa set novih problema. Velike probleme u kasnijem periodu mogu izazvati korenova vaš, repin moljac, lisne sovice, a od bolesti pegavost lišća i siva pegavost.

Razvoj i pojava štetočina i bolesti dobrim delom zavise od vladajućih vremenskih uslova, te se štete mogu delom preduprediti praćenjem prognoza pojave, meteorološkim podacima, kao i pravovremenim tretmanima sredstvima za zaštitu bilja.

Korenova vaš (Pemphigus fuscicornis) je štetočina šećerne repe koja se u sušnim godinama kao što su 2000., 2003. i 2012. godine, javila u prenamnoženju i prouzrokovala štete. Osim repom hrani se i na korovima iz porodice Chenopodiaceae (pepeljuga, loboda,..). Može da razvije veliki broj generacija, 8-13 godišnje, a razvoj jedne generacije traje dve nedelje. Vaši žive na korenovim dlačicama i bočnim korenčićima i uočavaju se po beloj navlaci od presvlačenja i izlučevina. Vaši se šire aktivno i to pre svega larve prvog uzrasta koje kroz pukotine u zemlji napadaju nove korene tokom jula i avgusta. Štete se kreću od 3 pado 90% propalih biljaka. Napadnute biljke se suše, dehidriraju pa se i iz daljine mogu prepoznati oaze napadnute repe uz veliko snižavanje

tehnoloških vrednosti korena. Mere koje smanjuju pojaviu i štetnost od korenove vaši su obavezni plodored, izbegavanje graničnih površina na kojima je prethodne godine gajena repa, uništavanje širokolisnih korova, navodnjavanje...Hemijsko suzbijanje je dosta otežano, ali se tretman u vreme migracije tj. raseljavanja insekticidom Nurelle D u količini 1,0 l/ha dobrim pokazao.

Repin moljac (Scrobipalpa ocellatella) je još jedna štetočina šećerne repe koja se javlja u povećanoj brojnosti u sušnim godinama. Zadnji jači napad je zabeležen 2012. godine. Repin moljac ima 4-5 generacija godišnje, a razvoj jedne generacije traje 40 – 60 dana i često su izmešane. Pogoduje mu suvo i toplo vreme sa optimumom oko 24°C. Leptir je dužine oko 8 mm, a gusenice zavisno od uzrasta 0,9 – 12 mm, u početku su beličaste a na kraju razvoja tamno crvene. Gusenice prvo napadaju centralno lišće pa se spuštaju u glavu korena. Lisne drške koje ostaju su pokrivene izmetom i paučinom. Najveće štete su u drugoj polovini leta. U povoljnim uslovima imago može preleteti više kilometara. Brojnost od 15 do 20 gusenica po biljci može smanjiti prinos za 20% i digestiju za 50 %. Mere zaštite obuhvataju raniju setvu, obilno đubrenje, navodnjavanje useva repe, iznošenje svih biljnih ostataka iz njive i primena

11

insekticida. Tretmani se vrše kada je napadnuto 70 % biljaka sa 4-5 gusenica po repi. Preparat Nurelle D u količini 1,3 - 1,5 l/ha sa većom količinom vode (200 - 250 l/ha) odlično rešava problem ove štetočine.

Kupusna sovica (Mamestra brassicae) – Široko rasprostranjena higrofilna vrsta, što znači da se intezivnije javlja u vlažnim godinama i usevima koji se navodnjavaju. Ima dve generacije godišnje. Roje se krajem maja i početkom juna za prvu generaciju i krajem jula, početkom avgusta za drugu generaciju. Najveći uticaj na razvoj ove štetočine ima vlažnost. Jedino na kupusu, šećernoj repi i grašku ima optimalne uslove za razvoj i razmnožavanje. Odrasli su dugi oko 20 mm a gusenice u prvom uzrastu oko 3 mm, drugom preko 5 mm, trećem 10 mm, a 40-45 mm u zadnjem – šestom stadijumu.

Kao mlađe, gusenice su zelene boje, a kasnije postaju tamnije-zelene ili tamno-mrke. 1 gusenica/m² izaziva propadanje 1 % lisne mase šećerne repe. Naročito je štetna druga generacija koja može izazvati golobrst.

Kritična brojnost je 1 gusenica/m².

Suzbijanje se vrši sa Nurelle D 1,31,5 l/ha. Od agrotehničkih mera duboko jesenje oranje smanjuje brojnost lutki koje prezimljavaju, a suzbijanje cvetajućih korova smanjuje dodatnu ishranu imaga pre parenja.

AGROSVET

prvom tretmanu se pokazala kombinacija preventivnog i sistemičnog preparata Balear 720 SC 1,0 l/ha + Fluoco 0,25 l/ha, za drugi tretman preporučujemo Acanto plus 0,7 l/ha koji je kombinacija triazola i strobilurina, a za treći tretman novi preparat Excorta plus 0,6 l/ha.

Pegavost lista šećerne repe (Cercospora beticola), svakako najpoznatjija bolest, koja se javlja svukuda gde ima šećerne repe i najštetnije je oboljenje na ovom usevu. Prve simptome uočavamo na starijem lišću u vidu okruglastih, sitnih sivkastih pega koje su uglavnom oivičene mrkocrvenim prstenom, pri čemu treba napomenuti da izgled simptoma zavisi od otpornosti sorti. Spajanjem pega dolazi do sušenja veće površine lista ili kompletnih listova što dovodi do pojave novog lišća tj. retrovegetacije i izduživanja glave korena. Kišne kapi su glavni način širenja bolesti i širi se od pojedinačno jače zaraženih biljaka. Temperatura i vlaga u najvećoj meri utiču na razvoj bolesti, jer je cercospora bolest vlažnog i toplijeg klimata.

Pojava prvih pega je obično krajem juna. Česte kiše i toplije vreme tokom jula, avgusta i septembra dovode do jakog razvoja bolesti kao što je bila i prethodna godina. Uz pomoć automatskih meteroloških stanica je moguće utvrditi dane sa uslovima za ostvarivanje infekcije, a kasnijim praćenjem useva nakon perioda inkubacije prati se pojava simptoma i kritične brojnosti kada se počinje sa tretmanima. Prvo tretiranje se izvodi kada se na 5% biljaka utvrdi 10 pega, a ostali tretmani zavisno od vremenskih uslova. Prošle, 2014. godine, koja je bila veoma povoljna za razvoj bolesti kao veoma dobra u

Siva pegavost (Ramularia beticola) poslednjih godina u zavisnosti od vremenskih prilika pratilac šećerne repe. Oboljenje se javlja u svim područjima na kojima se uzgaja šećerna repa. Kod vrlo ranog i istovremenog napada drugim oboljenjima (cerkospora), lisna masa repe može biti trajno uništen. Glavni simptom su veće, neravnomerno okrugle, ponekad čak i pravougle lisne mrlje (promera 4 – 10 mm); svetlijeg i nepravilnije ivice nego kod cercospore, a u sredini sivo-smeđe do belo-sive boje. Tkivo u unutrašnjosti mrlja se suši i može ispasti. Gljiva preživljava na odumrlim listovima i u tlu, tako da se kod uskog plodoreda stvara visok zarazni potencijal. Simptomi su vidljivi nakon 18 dana pri temperaturama između 17 - 20°C i pri relativnoj vlažnosti vazduha iznad 95%. Do zaraze dolazi pri vlažnim vremenskim uslovima. Spore se šire vetrom i sistemima za navodnjavanje. Zarazu pospešuje i visok zarazni potencijal iz prethodnih godina (uski plodored), kao i već pomenuto navodnjavanje. Pravovremena za-

12

štita od cerkospore daje punu zaštitu i do sive pegavosti.

Upravo s toga što su u 2015. godini smanjene površine pod šećernom repom u odnosu na protekle godine kao rezultat problema u otkupu, ovogodišnju proizvodnju treba ispoštovati do kraja jer ova kraljica polja to zaslužuje.

Potpuna zaštita kruške, jabuke breskve i paradajza od: kruškine buve, krvave vaši, dudove štitaste vaši i bele leptiraste vaši.

DA ŠTETOČINE NEMAJU GDE DA SE SAKRIJU Bayer d.o.o.

Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, www.bayercropscience.rs

AGROSVET

OBIČNA KRUŠKINA BUVA (Psylla piri), stalna opasnost ↘ Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj.

na sklopa, osetljivost sorti, jačina rezidbe, navodnjavanje, uništavanje korova, uništavanje prirodnih neprijatelja i brzo prilagođavanje primenjenim pesticidima. Iskreno govoreći, upravo je čovek taj koji nekontrolisanom primenom preparata sa istim mehanizmom delovanja pospešuje razvijanje manje osetljivih formi.

J

edna od voćnih vrsta koja je svakako deficitarna na tržištu Srbije, a može biti i dobar izvozni adut je kruška. U razgovoru sa voćarima međutim, uvek se ističu problemi u gajenju, počevši od adekvatnih podloga, pa do bolesti među kojima prednjači bakteriozna plamenjača ili ervinija, odnosno kruškina buva ili jednostavno buva ili psila.

I to ne jedna, već tri. Naime, na našem području egzistiraju tri vrste kruškine buve: obična kruškina buva (Psylla piri), velika kruškina buva (Psylla pirisuga) i mala kruškina buva (Psylla piricola). Pa ipak, ekonomski najznačajnija štetočina u intenzivnoj proizvodnji je obična kruškina buva. Razvije od 4 do 5 generacija godišnje u dve forme.

Zimska forma imaga je tamno-smeđa sa nekoliko crnih i narandžastih pega, dok je letnja forma imaga svetlo-smeđa sa nekoliko tamnih i narandžastih pega. Jaja su svetlo žute boje, sa donje strane ima peteljku a sa uže nose tanku vlas. Postoje pet razvojnih stadijuma larve. Imago prezimljava u pukotinama kore stabla i grana kruške. Pojavljuje se rano u proleće, odnosno čim se temperatura ustali i dostigne 100C. Ženka obično polaže jaja u blizini pupoljka, oko pupoljaka, ili duž nerva lista.

Na intenzitet pojave kruškine obične buve utiču mnogi faktori, među kojima su preterano đubrenje azotom, bujnost zasada, gusti-

U našim uslovima najveće štete su tokom juna meseca, a pričinjavaju ih larve, koje se javljaju na mladim izbojcima i listićima. Štete pričinjavaju sišući sokove na mladom lišću, mladarima, pupoljcima i plodovima, usled čega dolazi do žućenja i uvijanja listova, opadanja cvetnih, lisnih pupoljaka i mladih plodova. Dakle upravo su mesec maj i jun ključni za njeno suzbijanje.

Kako odrediti kada je pravo vreme za tretman? Vizuelni pregled treba obaviti na vrhovima mladara, u pazuhu između drški cveta gde se nalaze larve. Imago polaže jaja na licu i naličju najmlađeg lišća, cvetnim drškama i samim cvetovima. Sveže položena jaja su bele boje, a pred piljenje larvi tamno žute. Prisustvo larvi se uočava po kapljicama medne rose koje ih prate. Suzbijanje kruškine buve tokom vegetacije je veoma teško, s jedne strane zbog malog broja efikasnih preparata, a s druge strane zbog mogućnosti nastajanja rezistentnih sojeva upotrebom preparata istih, ili sličnih mehanizama delovanja. Preparati koji su prethodnih godina dali dobre rezultate su: Akaristop (0,1%) u kombinaciji sa mineralnim uljem Nitropol S (0,5%), pošto mineralno ulje smanjuje napon površine medne rose i time izaziva njeno spiranje.

Larve ne mogu živeti bez medne rose pa postaju dostupne za insekticide. U razmaku od 7 do 10 dana preporučujemo da se tretman ponovi sa prepapratom Movento 100 SC (0,15%). I upravo je tu poenta cele priče o izmeni pesticida. Novi insekticid iz laboratorije Bayer CropScience, je sistemični insekticid iz 14

nove grupe insekticida sa pretežno digestivnim delovanjem. Odlikuje ga jedinstveno svojstvo dvosmerne sistemičnosti. Naime, primenjen preko lista, spirotetramat se usvaja i ulazi u sprovodni sistem biljke i kreće se i naviše i naniže u biljci. Štetočine koje se hrane sisanjem biljnih sokova unose u svoj organizam aktivnu materiju koja deluje na stvaranje lipida u telu insekata. Na ovaj način, mnogi procesi u razvoju bivaju poremećeni i prekinuti (presvlačenje, poleganje jaja, stvaranje kolonija...) što za posledicu ima uginuće štetnih organizama. Ono što je takođe jedna od prednosti insekticida Movento 100 SC je karenca koja iznosi 21 dan.

Takođe, ova štetočina pričinjava i indirektne štete pošto luči mednu rosu na kojoj se naseljava gljiva čađavica. Samim tim sprečava se proces fotosinteze, lišće i plodovi postaju crni što utiče na kvalitet voćke.

Odrasle jedinke su prenosioci fitoplazme Pear decline prouzrokovača iznenadnog propadanja kruške. Šta još moramo znati? Iako je sad još rano za razmišljenje o zimskom prskanju, neka nam bude u podsvesti da je to jedan obavezan proces za redukovanje populacije kruškine buve. Potrebno je suzbiti odrasle, prezimele insekte u jesen i proleće, pre opadanja lišća i kretanja vegetacije radi smanjenja populacije u narednoj sezoni. Pre polaganja jaja, odnosno pre kretanja vegetacije koristiti piretroid Cythrin 250 EC (0,05%) zajedno sa mineralnim uljem Nitropol S (2,0%), jer ženke kruškine buve ne polažu jaja na uljnu podlogu. Time se brojnost ove štetočine redukuje pre njenog odlaska na prezimljavanje. Tretman treba sprovesti po sunčanom danu, u najtoplijem delu dana.

Poznavanje štetočine, praćenje pojave i izbor i primena različitih oružja je temelj kvalitetne zaštite pa makar neprijatelj bio obična kruškina buva.

AGROSVET

ZELENA REZIDBA, PRIPREMA VOĆKE ZA NAREDNU GODINU ↘

Priredila: Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

kod bujnih sorti koje su kalemljene na podloge veće bujnosti.

M

nogi smatraju da je obavljanjem zimske rezidbe ova vrlo važna pomotehnička mera završena. Međutim, zelena rezidba je isto toliko važna kao i zimska, ali se vrlo retko ili uopšte ne primenjuje u našim zasadima.

Pravilno i pravovremeno izvođenje zelene rezidbe umnogome određuje prinos naredne godine. Zašto? Prvo, tokom druog dela vegetacije vrši se diferenciranje i razvoj cvetnih pupoljaka Zatim, kvalitetno odrađena zelena rezidba uveliko olakšava izvođenje zimske rezidbe jer se zelenom rezidbom ukloni i preko 50% grana koje bi se ionako odstranile zimskom rezidbom. Zelenom rezidbom se dopunjuje zimska rezidba i nastoji da se uravnoteži rodnosti i bujnost voćaka.

Zelena rezidba se obavlja kod starijih voćaka dok se kod mlađih leti režu samo neke grančice koje su izbile na pogrešnom mestu, i svojim porastom bi remetile formiranje željenog uzgojnog oblika.

Osnovni zadatak zelene rezidbe je poboljšanje osunčanosti i provetravanje unutrašnjosti krošnje, što se postiže uklanjanjem iz krune prebujnih mladara, koji rastu pod oštrim uglom, kao i uklanjanjem vodopija koje za svoj porast nepotrebno troše vodu i hranljive materije i iscrpljuju biljku. Zelenom rezidbom postiže se i bolja obojenost plodova, naročito kod sorti jabuka sa crvenom pokožicom . Ujedno se stvaraju uslovi za bolju i lakšu zaštitu od patogena i štetočina. Iz navedenih razloga zelena rezidba se preporučuje

Zavisno od klimatskih faktora i stadijuma razvoja voćke, sa zelenom rezidbom može se početi nakon kretanja vegetacije, sa pojavom prvih letorasta kada se uklanjaju suvišni i neadekvatni lastari po položaju u startu. U većini slučajeva zelenu rezidbu treba obaviti krajem juna i početkom jula, u periodu posle završetka intenzivnog rasta voćaka jer u tom periodu dolazi do diferencijacije rodnih pupoljaka za narednu godinu.

Međutim i kod zelene rezidbe treba poštovati određena pravila.

Zelenom rezidbom ne bi bi trebalo ukloniti više od 30 % zelene mase sa stabla. Odstranjivanje veće količine lisne mase može da dovede do smanjenja procesa fotosinteze, slabije ishranjenosti plodova kao i mogćnost nastanka ožegotina na plodovima.

Zelenoj rezidbi prethode određene pomotehničke mere koje takođe potpomažu bolju rodnost voća.

Jedna od takvih mera je rovašenje pupoljaka. Ova mera ima za cij popunu praznine koje su se u toku razvoja stvorile u kruni i radi se neposredno pred kretanje vegetacije tako što se iznad pupoljka vrši lučno zasecanje kore. Ovako se isprovocira kretanje letorasta jer se hranljive materije i sokovi presmeravaju ka pupoljku koji se aktivira. Rovašenje pupoljka je pokazala dobre rezultate kod jabučastog voća, dok kod koštičavog, posebno šljive rezultati nisu zadovoljavajući. Druga, povijanje – razvođenje letorasta zauzima značajnu ulogu u formiranju uzgojnog oblika i sprovodi se od sadnje, kad krene vegetacija pa do formiranja odabranog uzgojnog oblika tj. u sledeće 3-4 godine. Ova mera ima za cilj da se poveća ugao granjanja letorasta u odnosu na stablo (letorasti ne mogu biti pod oštrim uglom u odnosu na stablo već pod uglom od 60 – 900). Za ovu meru koriste se 15

razna pomagala, od čačkalica, plastičnih držača u obliku slova „Z“ do komada žice. Ova operacija se izvodi krajem juna, kad kada primarna građa prelazi u sekundarnu da ne dođe do očenjavanja lastara, u cilju boljeg formiranja letnjih pupoljaka.

Meru sprovoditi u prve dve godine posle sadnje, jer je u kasnijem periodu to teže izvodljivo usled veće bujnosti grana teže se savijaju, očenjavaju se i lome. Preporučuje se u zasadima šljiva gde se formiraju slobodniji uzgojni oblici sa dužim skeletnim granama.

Zelena rezidba u gustom zasadu jabuke i kruške. Opšta napomena koja se odnosi na formiranje uzgojnog oblika kod jabuke je da visina krošnje ne sme biti veća od razmaka sadnje, maksimalna visina je 80% od rastojanja između redova, npr. ako je sadnja 3 m red od reda, visina krošnje može biti do 2,4 m, a širina krošnje, kod gustih zasada preporučuje se da bude 120 do 150 cm. U gornjem delu krošnja ne sme biti gusta, ni jednu rodnu grančicu ne smemo rezati osim ako ih ima previše. Zelenu rezidbu kod voćki slabije bujnosti ne bi trebalo raditi. Prednosti zelene rezidbe je u tome što se uklanjaju porasti koji nisu pogodni za dobijanje grana na željenom mestu i postiže se bolja osvijetljenost plodova. Zelena rezidba u zasadu jabuke se može raditi kao rana zelena rezidba, odnosno kada je porast lastara 5 – 10 cm i primenjuje se kod formiranja uzgojnog oblika. Ta rezidba povoljno utiče na pravilan izbor grančica. Postupci za ranu zelenu rezidbu su pinciranje, uklanjanje samog vrha lastara i utiču na usporavanje rasta iznad poslednjeg razvijenog lista radi dobijanja prevremenih grančica. U drugom delu vegetacije vrši se prekraćivanje lastara u zoni prelaznih listova.

Zelena rezidba u zasadu breskve. Opšta napomena je da se broj mešovitih grančica kod umereno razvijene voćke kreće oko 100, kod izuzetno bujne voćke 120 do 150, kod voćke slabije bujnosti 70 do 80 mešovitih grančica. Razmak između mešovitih grana u istoj liniji je oko 20 cm.

AGROSVET

Proređivanje plodova - Na majskim buketićima ostavlja se samo jedan plod, na cvetnoj grančici maksimalno 2 ploda. Na mešovitim grančicama razmak između plodova je oko 12 cm, a kod sorti krupnog ploda razmak između plodova na mešovitim grančicama treba da je oko15 cm. Razmak kod sorti sa sitnijim plodovima je oko 10 cm. Za ishranu jednog ploda potrebno je 20 do 30 listova. Zelena rezidba se u zasadu kajsije obavlja tri puta: Prvo, pinciranje, čim počne vegetacija, kad lastari tek počinju da rastu

1. krajem maja početkom juna – rana zelena rezidba 2. krajem jula i polovinom avgusta – zelena rezidba.

Ranom zelenom rezidbom se prekraćuju bujni letorasti na polovinu ili na dve trećine. Tom rezidbom postiže se veći broj cvetnih pupoljaka, veća otpornost pupoljaka prema niskim temperaturama i produžava se faza cvetanja za 4 do 7 dana.

Zelena rezidba, posle berbe plodova, obavlja se od polovine jula do polovine avgusta, a njome se ukla-

Dugo, prolećna rezidba, u razdoblju bujnog rasta i Treće, dopunska letnja rezidba od kraja juna do sredine jula.

Pinciranje na početku vegetacije je postupak kojim se prekidaju zeljasti vrhovi lastara, čiji je porast 5–10 cm. Prolećna rezidba se obavlja početkom maja kada se uklanjaju bujni lastari na nepoželjnim mestima, kao što su vodopije i bočne lastari pri vrhovima grana. Ta rezidba je zamena za pinciranje, ako nije urađeno, a izvodi se krajem maja ili početkom juna, za popravak propusta učinjenih prethodnom rezidbom, kada se uoče nepotrebni jači lastari pri vrhu grana, ili lastari koje zasenjuju druge, te delovi grana na kojima se nalaze gusti zasenjeni lastari. Prevelike lastare treba prorediti ili odrezati, posebno ako su na nepoželjnom mestu na grani. Rezidbu treba obaviti pre nego što lastari pri osnovi odrvene. Dopunska zelena rezidba, se obavlja od kraja juna do sredine jula, na jako bujnim voćkama ili na vrlo bujnim delovima krošnje. Režu se lastari koji imaju nepovoljan položaj (tzv. “vodopije”) ako ih ima previše.

Zelena rezidba u zasadu kajsije. Preporučuje se da se zelena rezidba izvodi tokom vegetacije, u vremenu od kretanja pupoljaka u proleće pa do polovine avgusta. Najbolje je zelenu rezidbu raditi u dva vremenska termina:

16

njaju osušene, polomljene i suvišne grane radi bolje osvetljenosti i provetrenosti krošnje. Rane nastale tom rezidbom dobro zarašćuju jer je u periodu juli-avgust veoma intenzivna kambijalna aktivnost (stvaranje tvornog tkiva - meristema kod biljaka).

Vremenske prilike poslednjih godina pokazale su da je u ostvarenju dobrog i kvalitetnog roda neophodno primeniti sve raspoložive mere nege, a zelena rezidba je upravo jedna od tih mera.

Ponosni na visoke prinose.

Borealis L.A.T nudi najkvalitetnija pojedinačna i kompleksna mineralna đubriva za ishranu biljaka. Pored toga što obezbeđujemo sve neophodne hranljive elemente za poljoprivredne kulture, naš stručni tim pruža agronomsku i tehničku podršku korisnicima kako bi zajednički postigli visoke prinose. Više o kvalitetu i vrstama đubriva koje nudimo saznajte na našem sajtu www.borealis-lat.com

Naša granulisana đubriva: NAC 27 N UREA 46 N COMPLEX 15/15/15+7SO3+Zn COMPLEX 16/16/16 COMPLEX 6/12/18+20SO3 COMPLEX 20/20+7SO3+Zn MAP 12/52

T L.A. s i l orea rivrede B d štan u poljop ja a n i jm -15 ma šl a o s d a o r 9 Dob ter hali n du od 0 s a u Ma ovom S uN

• FERTILIZER • TECHNICAL N PRODUCTS

www.borealis-lat.com

AGROSVET

PEPELNICA VINOVE LOZE – USPOMENA IZ 2014. ↘

Priredio: Dragan Lazarević, dipl. inž. polj. infekcija u 2015. godini i MNOGO novih (sekundarnih) spora u vreme formiranja bobica koje su jako osetljive na pepelnicu. Šta prija pepelnici postavlja se pitanje, a nama zadaje glavobolje?

Upravo u ovome i jeste problem.

Najvažniji faktor koji utiče na njen razvoj jesu temperature vazduha, gde se nova „generacija“ može razviti za 5 do 7 dana na konstantnim temperaturama od 15 do 26 ⁰C. Takođe i veoma hladne noći mogu vratiti infekciju i razvoj pepelnice unazad.

U

prethodnoj godini smo doživeli i preživeli velike probleme sa pepelnicama, a naročito nas je mučila ona na vinovoj lozi.

Ustvari tamo gde plamenjača nije rano razorila vinograde pepelnica je napravila ogromne probleme.

Nisam sklon da koristim tako teške kategorije (uništila, razorila...), ali je to prosto bila realnost, a pošto smo skloni zaboravljanju vredi se podsetiti.

Podsetimo se malo pepelnice vinove loze, tj njenog prouzrokovača Uncinula necator. Prezimljava kleistotecijama, koje se formiraju na listu i bobicama krajem leta i u jesen, a zatim se odatle spiraju i opstaju i prezimljavaju na čokotima ispod kore. U kleistotecijama se formiraju spore uz pomoć kojih se pepelnica u proleće širi i stvara primarne infekcije. I upravo iz tog razloga je i najosetljiviji period godine za zaštitu od pepelnice, period od pucanja pupoljaka pa gotovo do precvetavanja.

A šta je sa faktorom relativne vlage?

Optimum za razvoj pepelnice je relativna vlaga od 85%. S druge strane ne postoji prag za razvoj pepelnice ali se pouzdano zna da na RH 80% u odnosu na RH 40% duplo jača infekcija. Kada vratimo film unazad u prethodnu godinu u ovome ćemo i naći razlog za jake infekcije prethodne 2014. godine, iako je vladalo mišljnje da je peplnica bolest suvih godina. Što se bobica vinove loze tiče, one su najosetljivije u periodu neposredno pre cvetanja pa sve do 4 nedelje nakon cvetanja.

I na kraju šta da radimo da bi se sa pepelnicom izborili?

Kao što se u prethodnom dela teksta i vidi, najvažniji period u zaštiti od pepelnice je od pucanja do precvetavanja, kako bi se zaštitili od primarnih zaraza. U tom periodu svakako treba birati sistemične preparate na bazi triazola poput si-

Ne treba zaboraviti da je potencijal u ovoj, 2015. godini direktno proporcionalan prošlogodišnjoj zarazi. Da je ovo istina uverili su se mnogi vinogradari koji su u ovoj sezoni sa pojavom svakog novog lista primećivali zaraze, i to upravo zbog velikog inokuluma iz prethodne godine. Dakle jaka infekcija i zaraza u 2014. donosi MNOGO primarnih 18

gurnog Systhane 240 EC, kompanije DoW Agrosccience. Još jedan od novih preparata od iste kompanije koji bi bio logičan nastavak u planu zaštite je Postalon 90 SC koji je kombinacije Kvinoskifen, lokalsistemik sa gasnom fazom i Miklobutanil, aktivna materija sa sistemičnim delovanjem..

Ono što je definitivno revolucija u zaštiti od pepelnice je preparat tj fungicid Luna Experience. Aktivna materija iz ovog proizvoda je iz nove hemijske grupe tako da ima maksimalno delovanje i nema prostora za priču o rezistentnosti. Dakle Fluopyram pripada grupi SDHI i ima sistemično delovanje i kreće se i ksilemom i floemom. Pored izuzetnih rezultata u suzbijanju pepelnice ima odlične rezultate protiv Botrytis cinerea, pa je logično i preporuka da se primeni u precvetavanju u dozi od 0,5 l po ha. Kompanija Bayer CropSciences se potrudila da zaista u pravi čas donese novi proizvod na naše malo tržište i čak iako je malo kasnio prethodne godine, imali smo vremena da vidimo pravu snagu preparata Luna Experience.

Ne treba nikako zaboraviti ni preparate na bazi sumpora kao jednog od najstarijih i najpouzdanijih fungicida. Naime u svaki tretman osim u periodu cvetanja treba dodavati Microthiol disperss. Ovaj proizvod pruža odličnu preventivnu zaštitu, kao i odličnu efikasnost neposredno posle same infekcije kada simptomi postanu očigledni i vidljivi. Naravno efikasnost je mnogo bolja ako se koristi u periodu inkubacije i na jako mladim kolonijama.

Pepelnica vinove loze je „nagrada“ koju uvek dobijemo zbog lošeg postupanja u prethodnoj godini.

Učinimo sve da nam ne bude poklon i u 2016. godini.

U zdravom voću, zdrav duh

Predstavljamo vam novo rešenje za efikasno suzbijanje najznačajnijih bolesti u zasadima jabuke, višnje i vinove loze.

Bayer d.o.o.

Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, www.bayercropscience.rs

AGROSVET

PLAMENJAČA VINOVE LOZE – NE PONOVILA SE ↘ Priredio: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

K

ako izgleda kada plamenjača vinove loze uključi plamen i kao “brenerom” sprži sve zeleno u vinogradu, nismo baš skoro doživeli, pa nas je na to podsetila 2014. I možemo reći narodnu izreku «pomenulo se, ne povratilo se».

Ne samo da smo grožđe gledali samo na slici, već su u vinogradima stajali “goli štapovi”, zbog čega vinova loza nije dovoljno sazrela. I naravno, desilo se izmrzavanje lastara tokom zime. Zbog takve situacije mnogo je praznih mesta u vinogradima.

Naravno da je uzrok ekstremno povoljna godina za plamenjače, velike količine padavina i povoljne temperature, kada se plamenjača brzo širi.

Teza da gledamo u nebo i kažemo da je sve u božjim rukama, nije tačna, jer je često sve u našim rukama. U zaštiti bilja važi uvek zlatno pravilo, imati dosta znanja, osloboditi se navika i prilagoditi se situaciji, tj. pratiti vremenske uslove i reagovati na vreme i na pravi način. Dakle šta treba znati?

Gljiva Plasmpopara viticola prezimljava u opalom lišću, koje je zaraženo prethodne godine, u obliku zimskih spora. Stara je i najopasnija bolest vinove loze, redovno se javlja skoro svake godine i ne može se kontrolisati bez hemijske zaštite.

Zato je razrađen model prognoze ove bolesti te treba pratiti savete prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja. Za početak podsećanja, za nastanak primarne infekcije moraju biti ispunjena 4 uslova: da zemlja bude zasićena vodom da bi proklijale oospore, da vinova loza ima razvijeno lišće 2-3 cm u prečniku, da kišni period traje 2-3 dana i da za to vreme padne najmanje 10 ml kiše, a srednje dnevne temperature za ta 2-3 dana budu iznad 110C. Posle inkubacionog perioda će se na licu lišća javiti uljaste pege, a preko noći, ako ima vlažnosti, na naličju lista će se stvoriti bela prevlaka od spora. To je pravi moment za poče-

tak zaštite, jer od tada kreću ciklusi sekundarne infekcije. Lišće je najosetljivije na plamenjaču u fazi intenzivnog porasta, a grozd od cvetanja do šarka. Zavisno od temperature zaštitu u početku kada je loza najosetljivija, treba vršiti na 8-10 dana, tako da u prosečnim godinama obavimo oko 6 tretiranja, a u ekstremnim godinama 10-12. Prošle godine su se uslovi za primarnu infekciju sklopili dosta rano tako da su se najteže infekcije dešavale oko cvetanja, kada su napadnute i mlade cvasti i to su bile najveće štete.

Još jedna zabluda da se u vinograd ne ulazi u vreme cvetanja je išla na ruku bolesti. Znači ako ima potrebe zaštita se može obaviti i u cvetanju, bez ikakvih posledica. Samo bakarni preparati se ne preporučuju u cvetanju, jer mogu u nekim uslovima (hladno i vlažno vreme) izazvati fitotoksije kod loze i kod ostalih kultura gde se primenjuje. Zaštitu treba obavljati preventivno i pre kiše, jer tada svi preparati bolje i sigurnije deluju. Po načinu delovanja fungicide delimo na preventivne ili kontaktne i sistemične. Pojava sistemičnih preparata nam je donekle olakšala zaštitu, jer može uspešno da se primenjuju i posle kiše i daju taj kurativni efekat. Kada ih biljka usvoji ne mogu se isprati kišom, a što je najbitnije prodiru do naličja lista, gde plamenjača kroz stomine otvore ulazi u biljku. Zato kada se radi zaštita preventivnim fungicidima uvek treba dobro oprskati i naličje lista. Sistemike treba koristiti kada je loza najosetljivija i najbrže raste, a to je tokom maja i juna.

Preventini, kontaktni preparati na koje možemo da se oslonimo u zaštiti protiv plamenjače su: Dithane M45 (doza 2-2,5 kg/ha), Penncozeb WG (2,5 kg/ha), Captan 80 WG (2,0 kg/ha). Oni nanešeni na biljku stvaraju fungicidni film te ne dozvoljavaju klijanje spora koje padaju na površinu. Preporučujemo ih za 20

prvo tretiranje kada lastari dostignu dužinu oko 10 cm i kasnije u vegetaciji posle sistemika. Pred cvetanje i posle cvetanja najsigurniji su Ridomil Gold MZ 68 WG (2,5 kg/ ha) ili Ridomil Gold Combi 45 WG (2,0 kg/ha) jer sadrže dve aktivne materije, sistemičnog i preventivnog delovanja, koje se dopunjuju i uništavaju sve razvojne stadijume gljive. Aktivna materija Metalaksil M ima jedinstven mehanizam delovanja, pravi je sistemik, ulazi u biljku i kreće se kroz sprovodne sudove naviše i naniže, stoga može donekle da prati i porast lastara. Posle preparata Ridomil preporučujemo Fostonic 80 WP (2,0 kg/ha), takođe dobar sistemik, pored fungicidnog delovanja podiže otpornost vinove loze na razne patogene. Radi dopune preventivnog delovanja može se mešati sa preparatima na bazi kaptana ili mankozeba. Posle ovih tretmana, značajno mesto zauzima Queen (0,75 l/ha) koji ima trojno delovanje, pored plamenjače suzbija pepelnicu i trulež. Završni tretmani se obavljaju fungicidima na bazi bakra: Blue bordo (5,0 kg/ha) ili Funguran OH (3,0 kg/ha) ili Cuprablau Z Ultra (3,0 kg/ha). Pored dobre zaštite od plamenjače oni utiču na ojačavanje pokožice kod bobica, te one ne pucaju pri većim padavinama. Takođe, bakarni preparati su bitni i za sazrevanje lastara vinove loze i bolju pripremljenost biljke za prezimljavanje, kako ne bi došlo do izmrzavanja. Preporučena količina vode u zaštiti vinove loze je 600 do 1000 litara po hektaru.

Nadamo se da smo vam donekle približili znanje ili podsetili na ovu složenu bolest. Ako se držite ovih pravila ima nade da ove godine berete grožđe. Agromarket Vam želi berićetnu godinu uz zdravo grožđe i vino.

Protektivni i kurativni fungicid

Vaš dugogodišnji verni saveznik!

Ridomil Gold® 68 WG je sistemični fungicid, sa protektivnim i kurativnim delovanjem, za suzbijanje plamenjače (Phytophtora infestans) i crne pegavosti (Alternaria solani) krompira i paradajza, plamenjače vinove loze (Plasmopora viticola), i plamenjače maline (Phytophthora fragariae var. rubi).

AGROSVET

SUZBIJANJE PEPELJASTOG GROŽĐANOG MOLJCA - Lobesia botrana ↘ Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

sekticida je veoma važna zato što su neškodljivi za prirodne neprijatelje.

G

rožđani moljci predstavljaju značajne šetetočine vinove loze i u pojedinim godinama mogu napraviti značajne štete.

Ako se osvrnemo u prošlost videćemo da je žuti grožđani moljac bio dominantna štetočina vinove loze.

Međutim, sredinom 20-og veka pepeljasti grožđani moljac preuzima dominaciju i potiskuje žutog i sada ga ima skoro u svim proizvodnim zasadima vinove loze. Kao i većina insekata, nekoliko godina nije prisutan pa se iznenada pojavi i pravi štete 2 do 3 godine, pa ga nema nekoliko godina. Zbog izuzetno velikog reproduktivnog potencijala kao i bolje migracijske sposobnosti pepeljasti moljac ima glavnu ulogu u nastanku šteta u vinogradima. U našem regionu pepeljasti grožđani moljac obrazuje tri generacije godišnje. Ispiljene gusenice ubušuju se u cvasti vinove loze u kojima se hrane. Pored direktnih šteta koje gusenice prave svojom ishranom takođe, nastala oštećenja predstavljaju otvorena vrata za razvoj sive truleži vinove loze - Botritis cinerea.

Praćenjem pepeljastog grožđanog moljca metodom izlovljavanja putem feromonskih klopki dobijamo pravu sliku o stanju populacije u vinogradu. S obzirom da ova štetočina ima tri generacije od velike važnosti je utvrđivanje početka leta odraslih jedinki kao i ostvarivanje maksimuma leta za svaku generaciju. Ovakvim pristupom možemo pravovremeno primeniti insecticide i na taj način dobiti odličnu efika-

snost. Ono što je karakteristika za insekte koji imaju veći broj generacija je preplitanje istih pa zbog toga praćenje kretanje populacije ima ogroman značaj. Prag štetnosti se kreće 15-30 gusenica prve generacije na 100 grozdova. Praćenje druge i treće generacije je veoma teško iz razloga što se prepliću i otežavaju zaštitu. Prag štetnosti za drugu i treću generaciju je 5-10 gusenica na 100 grozdova. Kod jačeg napada gusenice ovih generacija treba suzbijati na samom početku.

Prva generacija može biti slabo primećena pogotovo ako je niska brojnost odraslih jedinki. Sveže položena jaja se veoma teško uočavaju.

Tretman protiv prve generacije se obično izvodi neposredno pred početak cvetanja ako je neophodno jer napad prve generacije može značajno uticati na proređivanje bobica.

Kod niskog ulova u feromonskim klopkama suzbijanje prve generacije nije ekonomski opravdano ali ako je populacija brojna svakako da kvalitetno suzbijanje prve generacije u velikoj meri doprinosi smanjenju obrazovanja druge i treće generacije.

Primenu insekticida treba pozicionirati preventivno pred sam početak polaganja jaja kako bi dobili kvalitetnu zaštitu. Za kontrolu prve generacije možemo primeniti insecticide ovi-larvicidnog delovanja kao što su Runner 240 SC (a.m. metoksifenozid) u koncentraciji od 0,05% ili Avaunt 15 SC (a.m. indoksakarb) u konc. 0,25 l/ha. Primena ovih in22

Za suzbijanje druge i treće generacije pepeljastog grožđanog moljca treba primeniti insekticide kraćih karenci. Kod sorti koje imaju zbijeniji grozd prednost dati insekticidima koji pored dobrog kontaktnog poseduju i gasnu fazu pa dodatno guše insekte. Pepeljasti grožđani moljac ima veoma dug period polaganja jaja pa je veoma bitno primeniti isekticide koji pored dobrog delovanja na jaja, imaju odličnu efikasnosti na larve. Jedan od najboljih za tu namenu je Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) primenjen u konc.

0,015% koji se već godinama pokazuje kao vodeći insekticid za suzbijanje gusenica u voćarstvu. Jedan od preparat koji u velikoj meri može da smanji populaciju grožđanog moljca je Reldan 22 EC (hlorpirifos) koji pored larvicidnog delovanja smanjuje populaciju i odraslih jedinki.

Njegova osobina da deluje parama pa dodatno pojačava efikasnost.

Pristup u kontroli pepeljastog grožđanog moljca mora da bude takav da u svakom trenutku znamo nivo populacije praćenjem putem feromonskim klopkama ne bi li pravilno pozicionirali insekticide. U vinogorjima koji imaju tradicionalno visoku brojnost posebno obratiti pažnju. To se posebno odnosi na regione u blizini Dunava kao i peskovitijim regijama u blizini Deliblatske peščare. U ostalim vinogorjima nema opuštanja, oprez je majka dobrog upravljanja merama zaštite gajenih biljaka.

AGROSVET

DRUGI PIŠU↘ Priredio: Dragan Đorđević

Srbija uvodi sistem predžetvenog finansiranja Preuzeto: Tanjug, 27. april 2015.

Srbija je prva zemlja u Evropi koja će od 1. juna početi da primenjuje Za­kon o predžetvenom finansiranju, a uspostavljanje tog sistema omogućiće poljoprivrednicima da lakše dođu do finansijskih sredstava koristeći kao za­log budući rod, izjavila je šef odseka za analitiku i statistiku Ministarstva poljoprivrede Milica Jevtić. “Taj sistem finansiranja podrazumeva da će pol­joprivrednici imati olakšan pristup fi­ nasijskim sredstvima jer će kao zalog za obezbeđenje pozajmice koristiti buduću poljoprivrednu proizvodnju i neće morati da polažu hipoteku kao obavezan način osiguranja kakav je do sad bio slučaj”, objasnila je Jevtić.

Ona je podsetila da je to u najvećem broju slučajeva bilo ograničavajuci faktor za dobijanje kredita. Novi sistem predviđa da korisnici predžetvenog finansiranja budu fizička i pravna lica i preduzetnici i da se sve ove kategorije mogu naći na strani dužnika i imati ulogu poverioca, precizirala je Jevtić. Ona očekuje da će najčešći slučaj biti da fizička lica dobiju pozajmice od banaka i prerađivača, kao pravnih lica, ali i dodala da će i drugi poljoprivredni proizvođači moći da ih finansiraju kroz ovaj sistem, ako nađu interese za to.

“Važno je pomenuti da će ugovor o finansiranju biti obavezan, poverilac i dužnik će morati da potpišu i da registruju taj ugovor u Agenciji za privredne registre i on će biti garant ispunjenja obaveza i prava iz ugovora”, dodala je Jevtić. Prema njenim rečima, ministarstvo trenutno radi na uspostav­ljanju posebnog registra ugovora o finansiranju koji će voditi Agencija za privredne registre i sve zaloge će se upi­sivati u

taj registar, tako da će se time obezbediti transparentnost, s obzirom da će i registar biti javan. Takođe, radi se i na pripremi pravilnika koji treba da bude usvojen tokom maja i taj pravil­nik će se odnositi upravo na taj registar, čime će biti završen komplet zakonskih akata neophodan da bi se počelo sa pri­menom ovog načina finansiranja. Jevtić je napomenula da zakon predviđa ova­kav način finansiranja u oblasti biljne proizvodnje, ali je u planu da zakonski okvir bude proširen u budućnosti, tako da se i stočna grla mogu koristiti kao zaloga buduće proizvodnje. Brazil je prva zemlja na svetu koja je uvela taj zakon i uspostavila taj sistem još 1994., sa veoma pozitivnim iskustvima, tako da se danas otprilike pet milijardi dol­ara godišnje finansira kroz predžetveno finansiranje i na taj način finansira na­jveci deo brazilske poljoprivrede.

Otrov na njivama, rak na tanjiru.

Preuzeto: Vesti | N. S. Preradović), 14. 05. 2015.

Oranice u Srbiji godinama se prskaju herbicidima koji sadrže glifosat, aktivnu supstancu za koju je Komitet od 12 stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije utvrdio da je kancerogena i da izaziva rak.

Glifosat sadrže 34 različita preparata za zaštitu bilja koja se koriste u otadžbini, a srpski farmeri ih koriste po ugledu na Evropsku uniju.

Međutim, nije samo to nevolja sa kojom se suočava srpska poljoprivreda i građani.

32

Uz zatrovane oranice u Srbiji je sve više onih koje niko godinama ne obrađuje i kojima je promenjena namena. Procenjuje se da je na taj način izgubljeno 1,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta vrednog više od 15 milijardi evra.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Miladin Ševarlić kaže za „Vesti“ da je Komitet SZO za borbu protiv raka potvrdio ono što je istraživao Arpad Pustaji koji je davne 1995. godine utvrdio da glifosat loše deluje na životinje koje su se hranile GMO krompirom i kukuruzom koji su tokom zrenja prskani tom supstancom. „Kod stoke koja je hranjena GMO kukuruzom i krompirom već u drugoj generaciji su se pojavila oštećenja organa, u trećoj generaciji je registrovana kancerogenost, u četvrtoj neplodnost. Najviše su stradale životinje u Argentini gde avionima zaprašuju GMO soju na ogromnim prostranstvima“, objašnjava dr Ševarlić.

Prema njegovim rečima kada se stradanje životinja uporedi sa ljudima jasno je da će i ljudi doživeti sličan scenario za 30 do 120 godina.

Na žalost iako je glifosat obeležen kao kancerogena supstanca, on se u EU koristi i tako će biti sve do 2020. godine, kada će se vršiti nova ispitivanja o štetnosti. „Ne moramo i ne smemo da kao papagaji slušamo Evropsku uniju, pa valjda stručnjaci SZO predstavljaju veći autoritet“, navodi dr Ševarlić.

Ukazujući na krah poljoprivrede i zbog sve manje zasejanih oranica naš sagovornik ističe kao drastičan primer gradnje pored auto-puta Beograd-Zagreb i Beograd-Subotica. „Građeno je sve i svašta i tako plodno agrarno zemljište uništavano.

Pored toga čak 424.000 hektara se ne koristi, što znači da je neobrađen svaki deveti hektar“, navodi ovaj stručnjak.

Iako se često hvalimo da smo poljoprivredna zemlja, dr Ševarlić ističe da to nije baš tako, jer smo kroz plodne oranice gradili auto-puteve,

AGROSVET

a vrleti „nismo dirali“. „Čak osam od 25 oblasti u Srbiji nisu prehrambeno održive i čak 45 od 165 opština deli takvu sudbinu“, navodi dr Ševarlić.

On ukazuje da bi se trebalo ozbiljno pozabaviti tim problemom jer je 20 ari po standardu potrebno da se prehrani jedan stanovnik zemlje.

Milan Prostran, agroekonomista za „Vesti“ kaže da o upotrebi svih supstanci, pa i glifosata treba da se izjasni država. „Državni organi su ti koji bi trebalo da obelodane šta i koliko se koristi i eventualan štetan uticaj. Ono što mogu reći jeste da u sferi zaštite bilja postoje strašni uticaji lobija“, navodi Prostran.

Dramatični apeli iz Argentine „U Argentini glifosat se primenjuje na više od 28 miliona hektara. Svake godine, zemljište se prska sa više od 320 miliona litara, što znači da je 13 miliona ljudi pod rizikom da budu izloženi negativnom uticaju.

To su podaci udruženja Lekarska mreža zaplašenih ljudi. Soja nije jedini usev koji je zavistan od glifosata: ovaj herbicid se takođe koristi i u uzgoju transgenetičkog kukuruza i drugih useva. Gde glifosat padne, samo GMO mogu da rastu. Sve ostalo propada“, pojašnjava dr Ševarlić apel 30.000 argentinskih lekara. Što se tiče navoda njegovog kolege Ševarlića da je Srbija izgubila oko 1,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, Prostran kaže da je to na žalost tačno. „Srbija raspolaže sa pet miliona i 100.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, koristi se tri miliona i 400.000 hektara. Šta je i gde je izgubljeno 1,5 miliona hektara. Slika poljoprivredne Srbije je grozna, zapuštene velike površine, šikare i korovi“, navodi Prostran.

Srbija ima ogromne resurse koje arči, a poljoprivredno zemljište je naročito stradalo u poslednjih nekoliko godina. „Na račun zemljišta obogatilo se šest do sedam ljudi, a naš seljak je pao na najniže grane.

Pa ta ista EU na koju se pozivamo ne poznaje kategoriju šikara i neobrađenog zemljišta, a kod nas šikara na sve strane“, priča naš sagovornik.

Ogromne pare za zaštitu bilja. „Ogromne pare vrte se u oblasti zaštite bilja. Neko mi je onomad rekao da se vrte veće pare nego u sferi narkotika ili oružja. Stoga je jasno da je teško doći do prave slike u toj oblasti“, navodi Prostran.

Zakupci parcelama „vade dušu“. „Država loše gazduje svojim zemljištem. Daje ga u zakup razno-raznim ljudima koji ga doslovno arče – pet godina seju istu kulturu, što znači da i dušu tom zemljištu izvlače. Država mora da propiše šta i kako zakupac treba da se ponaša tokom zakupa. Zakup ne sme da bude podela plena, nego ozbiljna rabota“, navodi Milan Prostran.

Na prekretnici Preuzeto: «Novi Magazin», 31. maj 2015.

“Poljoprivreda Srbije nalazi se na prekretnici. Dosadašnji faktori rasta iscrpili su svoje mogućnosti i sada je potrebno pronaći nove pokretače raz­voja”, kaže u razgovoru za Novi magazin Goran Živkov, agrarni konsultant. Na pi­tanje koji su to činioci do sada nosili naš agrarni sektor, Živkov na prvom mestu ističe otvaranje tržišta, liberalizaciju, zatim pristup novim tehnologijama i kvalitetnim inputima, na trećem mestu je porast cena hrane, a na četvrtom pristup kreditima, i konačno, na petom, mogućnost iznajmljivanja državne zemlje. Kao potvrdu svoje teze naš sagovornik ističe da “agrar već tri godine stagnira” i upozorava

33

da upravo u tom kontekstu treba obratiti pažnju na iskustvo Hrvatske - kakva je bila njena politika u pretpristupnom procesu i kakve je efekte ona pokazala nakon ulaska u EU. Miroslav Božić je više od deset godina u Ministarstvu poljoprivrede Hrvatske bio zadužen za kreiranje politike i evropske integraci­je. Ono što je prema Božićevim rečima najkarakterističnije za razvoj događaja u Hrvatskoj jeste “velika nepodudar­ nost između političke retorike i njene realizacije. Posledica se ogleda u tome šta sada u Hrvatskoj postoji vrlo vrlo mali broj velikih proizvođača, srednjih praktično uopšte nema, tu zjapi velika rupa, i onda postoji ogroman broj ma­lih, nekonkurentnih i loših poljoprivred­nika.

Ono što, međutim, naš sagovornik ističe kao dobro jeste to da je Hrvatska uspela da izgradi prilično dobru admin­ istraciju. Zahvaljujući tome Hrvatska je od budžeta EU “izboksovala” godišnju pomoć za poljoprivredu od oko 750 miliona evra, dakle oko pet milijardi evra do 2020. To je 30 puta više nego što će u istom razdoblju dobiti Srbija kojoj sleduje 25 miliona evra godišnje.

Međutim, ono što je najvažnije, hrvatski primer pokazuje da i od viška može da boli glava. Obilje novca, naime, prosto je uspavalo hrvatske poljoprivredne proizvođače. Orijentacija na dodavanje vrednosti proizvodima – prerada, stan­dardi, pakovanje, kvalitet, geografske oznake porekla, odlazak u organsku, integralnu proizvodnju, sve ono što je neko spreman da plati skuplje – to je šansa za srpsku poljoprivredu.

Vrlo teško ćemo mi moći da budemo ceno­vno konkurentni, sve teže će to biti ostvariti i kod uljarica i žitarica, tako da se poljoprivreda Srbije zaista nalazi na prekretnici i zato su nam iznad svega potrebne institucije. I zato u vezi s tim treba da se pošalje jasna poruka i don­osiocima odluka, ali i najširoj javnosti”, kaže Živkov.

AGROSVET

OSVAJANJE NEPOZNATOG ↘ Priredio: Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

V

eć par godina kompanija Agromarket i Fertico Niš, kao deo Agromarket Grupa, uspešno sarađuju sa ruskim firmama, pre svega „Jug Poliv“ i „Koroljev Agro“ iz Moskve, odnosno Krasnodara. Naime, ove sestrinske firme su lideri na ruskom tržištu u izradi projekata i ugradnji sistema za navodnjavanje i ishranu biljaka.

Sa ponosom ističemo i to da su pomenute firme ovlašćeni distributeri FitoFert hraniva na ruskom tržištu. Na osnovu kvaliteta FitoFert proizvoda i izvanrednih rezultata u sprovedenim ogledima u Rusiji u voćarskoj, povrtarskoj i u ratarskoj proizvodnji, saradnja se kvalitativno i kvantiativno intenzivira. Tako se sprovode i razmenjuju stručno edukativne i posete saradnika iz pomenutih firmi, a u cilju unapređenja saradnje. Jedna od takvih poseta usledila je nedavno, sredinom maja ove godine, pri čemu saradnik AgroServisa imao zadatak da pomogne u implementaciji specifične domaće intenzivne tehnologije i FitoFert proizvoda.

Prvi veći proizvodni revir, koji je trebalo posetiti, nalazi se na skoro 1300 km istočno od Moskve i sa 3 sati vremenske razlike u odnosu na našu vremensku zonu. Radi se o regiji Baškirije, odnosno republici Baškortostan sa gradom prestonicom, Ufa. Ovaj ruski „gradić“ ne broji ni milion i dvesta – trista hiljda stanovnika, a mnogi od nas nisu nikada ni čuli za ovo mesto. Ovdašnji živalj uglavnom sačinjavaju Baškiri,

muslimanske veroispovesti sa prihvaćenim ćiriličnim pismom, i nesvakidašnjim bogomoljama, koje po svemu podsećaju na crkve.

Prosečnom balkanskom oku treba dosta vremena da se navikne na nepregledna prostranstva oranica pod tek posejanom pšenicom, koju gaze i pasu losovi. Na horizontu se prepliću čudne boje modrog plavetnila i izmaglice, a nakon pomračenja i strašnog pljuska, u trenutku prži Sunce i tako mnogo puta na dan. Dan doduše i traje od 4:30, pa do... i ne zna se tačno zbog polarne difuzne svetlosti. U ovoj zemlji nebom krstare ždralovi i orlovi belih krila ogromnog raspona. Pored puta stoje „čudni“ spomenici sa petokrakama i naftne bušotine i stiče se utisak, kao da smo u vremeplovu.

Na nekoliko sati vožnje od Ufa ka severozapadu, u bližoj okolini (raspon od 300 km) gradića Tumazin nalazi se oko 500 ha povrtarske proizvodnje u zaštićenom prostoru sa grejnim sistemom. Sve je drugačije, pa čak i „plastenici“. Oni su po pravilu površine od 1 hektara u komadu, a izgledaju kao velike kuće na dve vode od po 10000 kvadrata.

Jedan vlasnik ih nema manje od 5, a ima i onih koji imaju po 20-ak ha.

Većina vlasnika je povezana poslovno, a često i rodbinskim vezama, pa je i tehnologija uglavnom preslikana. Objekti deluju pomalo primitivno čak „sklepano“ sa mnoštvom letvica, koje pričvršćuju najobičniju foliju, koju ovi vredni ljudi uništa-

34

vaju i uklanjaju, kao i postavljaju novu svake sezone iznova.

U samom objektu su i pored loše klimatizacije nestvarno bujne povrtarske biljke (uglavnom domaći hibridi krastavca), ogromnih listova i već pri kraju proizvodnog ciklusa.

Način gajenja je iznenađujući, hidoponski, na supstratu ili kokosovim vlaknima, a grejanje, naravno na gas. Za polinaciju su zaduženi bumbari i pčele, a ponegde se gaje i partenokarpni hibridi. I pored navedene tehnologije brojni su problemi prisutni u proizvodnji, a posebno fitosanitarne prirode i na prvom mestu u izbalansiranosti parametara prihrane i kompozicije hranljivih elemenata.

Da bi preskočili bazu, tzv. standardne FitoFert specijale, Melon, Tomato ili Pepper, u priču sa Baškirima smo ušli direktno sa Energa linijom proizvoda. Nekolicina proizvođača je bila u prilici da se uveri u snažno dejstvo FitoFert biostimulativnih Energy proizvoda u sopstvenim ogledima i svi su odreda jako zainteresovani za primenu naše celokupne tehnologije proizvodnje, a posebno za redovnu upotrebu FitoFert proizvoda. Neki od ovih proizvođača se bave i distribucijom i prodajom poljoprivrednog repromaterijala kroz poljoprivredne apoteke, tako da ni trebovanja nisu izostala.

Iz razgovora sa domaćinima nakon napornog radnog dana, još više se razvio ponos na to da iz naše tako male Srbije i male domaće fabrike Fertico iz tako, za njih malenih gradića Kragujevca i Niša, uspevamo da unapredimo proizvodnju hiljadama kilometara daleko.

Dakle, „FitoFert Energy pokreće Vaše biljke“, gde god se one nalazile, na kojoj god geografskoj širini i dužini i u kakvom god sistemu proizvodnje...

®

tEmEljno i ciljano na vaši.

Efikasan jEdinstvEn održiv ekonomičan

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘ Priredio: Dragan Đorđević

Hoćete sveža jaja?

Rentirajte kokošku

Koliko su okeani ekonomski jaki?

Rusi: Kakav GMO, evo nove pšenice

Sva mora i okeani na planeti svetskom bogatstvu godišnje doprinose sa 2.500 milijardi dolara. Poređenja radi, bruto društveni proizvod Francuske, ili Velike Britanije, oko 2.900 milijardi dolara, ali je to bogatstvo ugroženo zagađenjem, navodi se u studiji Svetske fondacije za prirodu. U istraživanju nazvanom “Oživljavanje okeanske ekonomije” ističu da je uku­pna vrednost okeanskih resursa oko 24.000 milijardi dolara. Najveći izvor bogatstva potiče od faune i flore - korali, ribe, mangrove, podvodna vegetacija.

Ovi resursi koji se direktno vade iz okeana pro­cenjeni su na oko 6.900 milijardi dolara, pomorski saobraćaj na oko 5.200 milijar­di, a turizam na 7.800 milijardi dolara.

Rusija bi u narednim godinama mogla da započne snabdevan­ je svetskog tržišta novom ekološki čistom pšenicom sa visokim sadržajem korisnih materija. Stručnjaci poznatog Moskovskog naučno-istraživačkog poljoprivrednog instituta Nemcinovka razvili su posebne sorte ozime pšenice, koje po sadržaju ko­ risnih elemenata nadmašuju postojeće vrste. Sorte koje su proizvedene u Institutu mogu da daju 10 do 12 t/ha sa 17% belančevina.

Oni su razvili 15 novih sorti ozime pšenice za oblasti gde je zemljište slabijeg kvaliteta, što se odnosi na ogromnu teritoriju u evropskom delu Rusije. Stručnjaci smatraju da nove sorte, zahvaljujući visokom prinosu, mogu da postanu dostojan “odgovor na GMO”.

Želja sve većeg broja ljudi da jedu sveža jaja, ali bez odgovor­ nosti koju nosi njihov uzgoj, zaslužni su za uspeh novog biz­nisa u SAD - iznajmljivanje kokoški. Džen Tompkins je pre dve godine u Pensilvaniji osnovala kompaniju “Iznajmite kokošku” i od tada je proširila poslovanje na još tri američke države, i Toronto u Kanadi. Iznajmljivanje kokošinjca i humano uzga­janih kokoški je sve popularnije širom SAD, kako se sve više stanovnika gradova, predgrađa i sela pridružuju antifabričkom pokretu.

Najosnovniji paket uključuje dve kokokške, kokošinjac i hranu. Cena iz­ najmljivanja zavisi od kompanije, lokacije i vremenskog perioda, a početna cena je oko 150 dolara mesečno.

Syngenta odbila preuzimanje Monsanta Najveći svetski proizvođač hemikalija za poljoprivredu, švajcarska Syngenta, odbila je ponudu konkurenta, američke kompanije Monsanto, da je preuzme za 45 milijardi dolara, objavila je agencija Blumberg. Prema saopštenju iz kompanije Syngenta, ponuda je odbijena uz obrazloženje da je potcenjena vred­nost kompanije i da bi spajanje izazvalo značajne rizike. Mon­santo

36

AGROSVET

je ponudio 449 švajcarskih franaka po akciji, saopštila je Syngenta potvrđujući Blumbergov izveštaj da je ponuda od­bijena, ali da su ostavljena “otvorena vrata” za dalje razgovore. Ukoliko posao između multinacionalnih kompanija Syngenta i Monsanta ipak bude napravljen, to će biti najveće preuziman­ je neke evropske kompanije od američkog konkurenta.

FAO: Prvi put manje od 800 miliona gladnih u svetu

Otkrivena misterija pojave rupa u nekim sirevima

Francuzi zabranili prodavnicama da bacaju hranu

Bacanje hrane je globalni problem. Čak trećina nepojedene hrane završava na deponijama. Francuski parlament usvojio je zakon nulte toleracije prema uništavanju neprodate hrane. Prema novom zakonu, veliki supermarketi više neće moći da uništavaju neprodatu hranu. ”Skandalozno je da se jestiva hra­ na uništava“, istakao je socijalistički poslanik Giljem Garo, koji je nekada bio i ministar poljoprivrede. Hrana koja ne može da se proda, a još je jestiva, mora da se donira. Velike prodavni­ce moraće da naprave precizne ugovore sa dobrotvornim organizacijama do jula sledeće godine o tome kako će, kada i gde donirati neprodatu hranu. Ukoliko se ne povinuju zakonu, pretiće im kazne od 75.000 evra.

Broj pothranjenih i gladnih u svetu, prvi put otkako se vodi evidencija, iznosi manje od 800 miliona, saopštila je juče Orga­nizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

U novom izveštaju procenjuje se da je 795 miliona ljudi i dalje pothranjeno, što je za 167 miliona manje, nego u prethodnoj deceniji. Situacija se značajno poboljšala u Latinskoj Americi i na Karibima. U izveštaju se upozorava, međutim, na okolnosti koje otežavaju borbu protiv gladi u svetu. “Krize danas duže traju, posebno one koje su posledica prirodnih katastrofa i konfikata. Klimatske promene i finan­sijske krize su faktori koji dodatno pogoršavaju situaciju”, navodi se u saopštenju FAO.

Posle skoro jednog veka istraživanja, konačno je rešena mis­terija rupa u nekim švajcarskim sirevima, kao što su ementa­ler i apencel objavio je juče Institut za nauku i prehrambene proizvode Agroscope, sa sedištem u Bernu. Istražitelji Agros­ kopa povezani sa saveznom laboratorijom za testove materij­ala i istraživanje, Empa, otkrili su da su “rupe” izazvane malim česticama slame, koje upadaju u mleko tokom muže krava. To­ kom fermentacije, te čestice ispuštaju gas koji formira rupe u siru, navodi Institut nauku i prehrambene proizvode u saopštenju. Istraživači su to otkrili kada su primetili da rupa u siru nema kada se krave muzu mehanički na savremenim farmama.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET 37

AGROSVET

EKOLOŠKE CRTICE ↘ Priredio: Dragan Đorđević

Predlogom Brisela o GMO svi nezadovoljni

Evropska komisija predožila je izmenu propisa o uvozu genet­ski modifikovanih organizama. Reformom bi se olakšao uvoz u EU, iako bi procedure bezbednosne provere ostale, a istovre­meno bi se zemljama članicama dala mogućnost da zabrane uvoz na svojoj teritoriji. Ovakvo rešenje nedavno je usvoje­no za uzgoj GMO. Predlog je odraz želje predsednika Komi­sije Žana-Kloda Junkera da bolje “uzme u obzir zabrinutost” država i građana. Međutim, proizvođači genetski modifikova­nih organizama i predstavnici poljoprivredno-prehrambenog sektora koji se bave GM smatraju da je ovde reč o prepreci za poslovanje, dok su aktivisti za zaštitu životne sredine optužili Brisel da izbegava odgovornost.

EU digla rampu za GMO hranu

Evropska unija odobrila je uvoz 19 genetski modifikovanih proizvoda, među kojima su GMO za ljudsku

prehranu, za ishranu stoke i rezano cveće. Među odobrenim GMO proi­ zvodima su oni američkih kompanija Monsanto i Dupont, i nemačkih Bajera i BASF-a. Ovakva odluka Komisije dolazi samo dva dana nakon što je ona predložila novi zakon koji će omogućiti pojedinačnim članicama Evropske unije da same ograniče ili zabrane uvoz genetski modifikovanih useva, čak i ako Unija bude odobrila njihovo korišćenje. “Svi odobreni genetski modifiko­ vani proizvodi pokazali su se kao bezbedni pre njihovog uvođenja na evropsko tržište”, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

SAD Evropi: Pustite svima GMO

Sjedinjene Američke Države kritikovale su plan Evrops­ke unije da omogući članicama da same ograniče uvoz GMO useva, čak i ako EU bude odobrila njihovo korišćenje.

Američki trgovinski predstavnici nadaju se da će EU sa odlu­kom napredovati na način koji će poštovati decenijama stara američka pravila o trgovini. Sa druge strane, iz EU smatraju da je predlog u potpunosti saglasan sa njihovim međunarodnim obavezama i da ni na koji način ne ugrožava njihov odnos sa SAD. Majkl Froman, predstavnik SAD u pregovorima istakao je da je SAD “veo­ma razočarana predlogom EU da 28 država članica same odluče da li će doz­voliti uvoz genetski modifikovane hrane, stočne hrane, i drugih proizvoda.

38

Prva potvrda “bez GMO”

Američko ministarstvo poljoprivrede uvodi prvu potvrdu za označavanje prehrambenih proizoda koji su bez GMO. Ovaj potez odvija se istovremeno dok neke grupe potrošača u SAD traže obavezno označavanje GMO na proizvodima koji su proi­zvedeni uz takvu tehnologiju. Dobijanje sertifikata od Minis­ tarstva bilo bi dobrovoljno i kompanije će morati da ga plate. Proizvodi, ukoliko dobiju vladino odobrenje, moći će da nose etiketu Provereno od USDA (američkog ministarstva poljopri­vrede) uz potvrdu da ne sadrže GMO. Ministar poljoprivrede Tom Vilsak je u pismu zaposlenima 1. maja objasnio da se ovi sertifikati izdaju na zahtev jedne vodeće globalne kompanije, čije ime nije naveo.

SAD nudi, BiH neće GMO šljive Američko ministarstvo poljoprivrede namerava da u BiH po­digne ogledni zasad šljive “hanisvit”, kaže predstavnica tog ministarstva Linda Eilks. U razgovoru o naučno-istraživačkoj saradnji na području unapređenja proizvodnje šljive u BiH, Eilks je upoznala ministra poljoprivrede BiH Šemsudina Dedića da američko ministarstvo poljoprivrede, u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Sarajevu i uz podršku projek­ ta FARMA, namerava da u BiH podigne ogledni zasad sadnica sorte šljive “hanisvit”. Međutim, po

AGROSVET

Zakonu o GMO, u BiH je zabranjena upotre­ba organizama i proizvoda od GMO, podsetio je Dedić i naglasio da ne post­oje zakonske osnove za uvođenje GM sorti poljoprivrednih kultura u BiH.

Otkrivena osa koja koristi hemijsko oružje

Oko 18.000 vrsta biljnog i životinjskog sveta, velikih i malih, otkriveno je to­kom 2014. godine i pridodato već postojećim koji broje dva miliona, saopštili su naučnici i objavili listu od deset najzanimljivijih među novoot­ krivenima. Tih deset su ”podsetnik na čuda koja nas čekaju“, rekao je Kven­tin Viler, predsedavajući Koledža za nauku prirodne sredine i šumarstvo iz Sirakuze koji je i objavio listu. Procenjuje se da na svetu postoji oko deset miliona vrsta nepoznatih nauci. Stručnjaci pak moraju brzo da delaju - razvoj, krivolov i klimatske promene dovode do izumiranja i is­ trebljenja flore i faune brže nego što nauka stigne da ih otkrije. Dve vrste dospele su na listu zbog neobičnog ”roditeljstva“. Osa iz Kine, dugačka 15 milimetara, prva je za koju je ot­kriveno da koristi hemijsko oružje ko­ jim odbija predatore od svoje dece. Majka puni gnezdo mrtvim mravima koji ispuštaju hemikalije koje ”pri­krivaju“ miris larvi i tako odbijaju po­tencijalne pretnje. Žaba iz Indonezije prekršila je pravilo reprodukcije kod žaba i umesto da polaže jaja kao što čine gotovo sve žabe na svetu, njih 6.455 vrsta, ona punoglavce ”ispušta“ u plićak.

Jedna među deset najzanim­ ljivijih vrsta, takozvano ”pile iz pakla“ je izumrlo. Pernati dinosaurus čiji su delovi skeleta otkriveni u Dakotama bio je savremenik Ti-reksa i Tricer­ aptorsa, piše Rojters. Dve vrste priv­ ukle su pažnju sastavljača liste zbog svojih performansa. Pauk koji živi u peščanim dinama Maroka, pravi salta da bi odbio predatore i brže se tako kreće nego kad trči, dok riba fugu iz Japana pravi zamršene krugove na dnu mora koji već 20 godina zbun­juju naučnike. Mužjaci crtaju krugove migoljeći se po pesku kako bi priv­ukli ženke. Kako je lepota neizbežan faktor za ulazak na listu deset naj­zanimljivijih, koledž je na nju stavio fotogeničnog plavog, crvenog i zlat­nog morskog puža iz Japana.

Osim što je fotogeničan, ovaj puž može da objasni kako alge u utrobi mor­skog puža stvaraju hranjive sastojke od korala koje jede. Lista top deset objavljuje se za 23. maj, dan rođenja švedskog prirodnjaka i naučnika, oca taksonomije Karla fon Linea i jednog od očeva moderne ekologije.

39

Zbogom za besplatne kese u radnji

Evropski parlament usvojio je zakon kojim se ograničava up­otreba tankih plastičnih kesa koje ugrožavaju životnu sredinu. Po tom propisu, potrošači će morati da koriste čvršće kese koje se mogu koristiti više puta ili da plate više ako žele opasnije tanje kese debljine 0,05 milimetara, koje se često daju bes­ platno u prodavnicama. Svih 28 članica Unije već je odobrilo ovu meru koju bi trebalo da potvrde ove godine. Od članica se zahteva da smanje upotrebu tankih plastičnih kesa za 80 ods­to do 2025. godine, mada same mogu da biraju kako će to postići. Pre pet godi­na svaki žitelj u EU je prosečno koristio 198 kesa godišnje, od čega su 90 odsto bile nerazgradive, tanke kese.

AGROSVET

ORGANSKA PROIZVODNJA, TRŽIŠTE, EKONOMIKA ↘ Priredila: Nataša Đorđević, dipl. inž. polj.

skih proizvoda iz Srbije usmerena ka izvozu na tržište EU i SAD, na domaćem tržištu postoji veliki razvojni potencijal.

Ekonomska održivost organske poljoprivrede zavisi od razvoja tržišta organskih proizvoda. U Srbiji tržište organskih proizvoda se razvija veoma sporo. Ovo ne treba da obeshrabruje jer svest o korišćenju zdravstveno bezbedne hrane gde organski proizvodi svakako spadaju, iz dana u dan raste, informacije stižu do sve većeg broja potencijalnih korisnika.

D

a bi organska proizvodnja bila prihvatljiva za farmera, nije bitna samo motivacija, već je važan i ekonomski aspekt. Samo ako ta proizvodnja može da izdržava domaćinstvo i daje povoljan prihod proizvođaču da živi pristojno, ona može biti uspešna.

U umerenoj klimatskoj zoni, gde se u konvencionalnoj poljoprivredi postižu visoki prinosi, prelaz na organsku proizvodnju uglavnom donosi smanjenje prinosa od 10% do 50%, zavisno od useva i sistema gajenja. Da bi bio siguran, farmer koji je zainteresovan za prelazak na organsku poljoprivredu, treba da očekuje pad prinosa u početnim godinama proizvodnje i izvestan oporavak posle tri do pet godina.

Organska poljoprivreda je jedan od oblika poljoprivrede sa manjim ulaganjima i većim smanjenjem troškova. Farmer, koji prelazi na organsku poljoprivredu, veoma efikasno može da smanji troškove, npr. reciklažom najveće moguće količine materija na farmi. Troškove radne snage može smanjiti korišćenjem preventivnih mera u zaštiti od bolesti, štetočina i korova. Troškove ulaganja može da smanji upotrebom lokalnih biljaka za pripremu sopstvenih pesticida, gajenjem životinja za sopstvenu proizvodnju đubriva, mle-

ka, jaja i mesa, proizvodnjom sopstvene stočne hrane, deljenjem opreme i mehanizacije sa susedima itd.

Organska poljoprivreda usmerena je na budućnost i dalji razvoj, ne samo sa aspekta zaštite životne sredine i unapređenja zdravlja ljudi, već i sa stanovišta ekonomskog prosperiteta.

Treba reći da bez pomoći države ova proizvodnja teško može da izdrži konkurenciju konvencionalne, jer se efekti proizvodnje ne mogu gledati kratkoročno. Oni svoje efekte daju tek posle dužeg niza godina.

Ono što je bitno je da uslove za razvoj organske poljoprivrede imamo. Tehnologije proizvodnje su nam poznate i neophodno je samo stalnim edukovanjem uputiti zainteresovane proizvođače u ovaj način poljoprivredne proizvodnje.

Ipak, prema ekonomskim pokazateljima, danas organska proizvodnja postaje sve značajnija. Trgovina organskim proizvodima u zemljama EU je u poslednje četiri godine porasla sa 23 na 40 milijardi dolara.

Cene organskih proizvoda su i dalje visoke uprkos povećanoj prodaji i u proseku su više od 15% do 30% u poređenju sa proizvodima dobijenim konvencionalnim metodama proizvodnje. Iako je većina organ41

Kako se tržište organskih proizvoda razvijalo u svetu? Tržište organskih proizvoda se brzo razvijalo u poslednjih 15 godina. Organsku poljoprivredu u Evropi predvodi Austrija sa 13% poljoprivrednog zemljišta koje funkcioniše u skladu sa EU regulativom o organskoj proizvodnji, a u Nemačkoj je udeo organskog zemljišta bio preko 6%.

Razvoj organske poljoprivrede je u 80-tim i 90-tim godinama bio podržan od udruženja poljoprivrednika.

Tek uvođenjem većih subvencija za ovu granu u EU, organska poljoprivreda je postala ekonomski interesantnija za šire grupe farmera. I u Srbiji su subvencije po hektaru za organsku proizvodnju daleko veće od subvencija za konvencionalnu proizvodnju. Ranije, dok države članice EU nisu smislile nacionalni logo za sertifikovane organske proizvode, kupci su bili veoma zbunjeni.

Npr. u Nemačkoj postoji mnogo različitih brendova, kao Bioland, Demeter, Naturland, Biokreis, Ecoland itd. Uvođenjem nacionalne oznake u Nemačkoj, uprkos otporu nekih udruženja organskih poljoprivrednika,“Bio” oznaka je postala široko prepoznatljiva kao dokazani logo organske poljoprivrede i naročito je koriste maloprodajni marketi koji takođe uvoze mnogo proizvoda iz Evrope i ostalih zemalja širom sveta.

Ta “Bio” oznaka se može koristiti za sve organske proizvode koje poštuju EU standarde, čak i iz inostranstva. U Srbiji organski proizvod je svaki proizvod koji je proizveden i označen u skladu sa Zakonom o or-

AGROSVET

ganskoj proizvodnji. Pored oznake “ORGANSKI PROIZVOD” sertifikovani proizvodi mogu se obeležiti i drugim terminima i skraćenicama (ekološki, biološki, organik, eko, org. i sl).

Informacije o ekonomskom učinku farme su potrebne za bilo koji proces donošenja odluka koje se tiču budućnosti farme, bilo kratkoročnog planiranja za samo sledeću sezonu ili za dugoročne investicione odluke.

Farmer/preduzetnik se može samo delimično osloniti na svoje iskustvo.

Za bitne odluke farmer mora da poseduje valjane informacije o svojoj farmi i njenim ekonomskim učincima. Ukoliko je farmeru potreban kredit za finansiranje investicija, potrebno je da banci obezbedi ekonomske iznose ili biznis plan za svoju farmu. Iz razloga planiranja, obračun se može povezati sa optimizacijom postojeće farme uz efikasniju upotrebu raspoloživih resursa i povećanja profita farme sa druge strane. Pored toga, obračun može da posluži za donošenje odluka o uvođenju novog proizvoda ili nove proizvodne metode.

Ekonomske brojke su potrebne iz nekoliko razloga, npr. : • knjigovodstvo; • Informacije o ekonomskim čincima postojeće proizvodnje; • planiranje budućih rezultata proizvodnje. uštede/ dodatna vrednost nema upotrebe mineralnog azota nema upotrebe pesticida bolje cene veće subvencije za organsku proizvodnju troškovi/ potražnja skupo seme manji prinos

šači čine poslednju kariku u lancu snabdevanja i mora im se poklanjati velika pažnja pre svega sa stanovišta kvaliteta ponuđenih proizvoda.

Prodaja je zapravo finalizacija bilo koje proizvodnje, pa i organske. Međutim, prodaja organskih proizvoda je mnogo specifičnija od prodaje konvencionalnih proizvoda jer poštrošači zahtevaju zdrave proizvode, proizvedene u skladu sa prirodnim zakonima i spremni su da za njih više plate, a s druge strane farmeri proizvode u skladu sa organskim standardima i mogu da prodaju svoje proizvode po većoj ceni.

Informisanje i edukacija potrošača o organskim proizvodima neophodni su preduslovi za podsticanje tražnje te je veoma je važno izgrađivanje poverenja kao značajne karike u lancu organske proizvodnje.

investicije (zgrade prilagođene za stoku) troškovi sertifikacije

U organskoj poljoprivredi važan segment je snabdevanje, lanac distribucije i sama maloprodaja. Potro-

42

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET

STOČARSKI KUTAK ↘ Priredio: Dragan Đorđević

Prelazak na evropske kaveze za koke ide sporo

Gotovo sva jaja iz proizvodnje za tržište u Srbiji dolaze sa živinarskih farmi od kojih manje od pet odsto ima kaveze u skladu sa propisima Evropske unije o dobrobiti životinja.

Proizvođačima u Srbiji do 2020. je produžen rok da pređu na proizvodnju po pravilima EU ali prelazak na evropske standarde za nosilje ide sporo zbog nedostatka sredstava.

Iz Zajedniče živinara Srbije upozoravaju i na problem usitnjenosti proizvodnje jaja pošto polovinu nosilja drži petnaestak proizvođača a druga polovina je podeljena na više od 800 živinara. U EU šest od 10 jaja snesu koke u kavezima a van EU više od 90% jaja daju kokoške koje se gaje u ka­vezima. Na nivou EU, novo istraživanje Međunarodne komisije za jaja (IEC) pokazalo je da u Britaniji polovina jaja dolazi od koka iz slobodnog uzgoja dok 70 i više procenata proizvodnje u zemljama na jugu i istoku EU daju nos­ilje iz kaveza. U IEC kažu da se stav po pitanju dobrobiti životinja menja ali i priznaju da zemlje koje imaju prob­lema da nahrane populaciju ne mogu mnogo da brinu o tome. Istovremeno gotovo sva jaja koja se u Srbiji proiz­vode za tržište stižu od koka iz kaveza a procenat jaja od nosilja u slobodnom uzgoju je zanemariv, ispod jedan odsto, kaže predsednik Poslovne zajednice živinara Srbije Rade Škorić. U Srbiji se, prema njegovim rečima, ni pet odsto koka na farmama ne drži prema ev­ropskim pravilima o dobrobiti životinja iz 2012. “Sledećih 10-15% farmi ima mogućnosti da pređe na proizvodnju po pravilima EU a 80% mora potpuno da promeni uslove proizvodnje”, kazao je Škorić. “Pro-

izvođači jaja tražili su (i dobili) da im se do 2020. produži rok da pređu na novi sistem uzgajanja ali prelazak ide sporo jer nemaju sredstva za to”, rekao je Škorić napominjući da su proizvođači iz EU dobili sredstva od Unije za prelazak na nove uslove proiz­vodnje. Škorić je ukazao i na usitnjen­ ost proizvodnje jaja u Srbiji pošto dva miliona od ukupno 4-4,5 miliona koka drži petnaestak proizvođača a ostale su raspoređene na više od 800 farmi. Proizvodnja jaja, pokazala je analiza, razlikuje se i unutar EU. Tako u Litvaniji, Portugaliji, Španiji, Grčkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Letoniji, Hrvatskoj i Češkoj 70% i više jaja proizvedu koke koje žive u kavezima. Istovremeno je u zemljama poput Holandije i Austrije proizvod­nja na živinarskim farmama bez kaveza veoma velika dok se u Velikoj Britaniji i Irskoj jaja mahom proizvode u slobod­nom uzgoju.

Francuska evropski lider u proizvodnji jaja

mačke (13,1 miijarda) i Italije (11,1 milijarda).

Dupliran uvoz mlečnih proizvoda u Srbiju

U Srbiju je u periodu od 1. januara do 1. maja ove godine uvezeno oko 2.700 tona mleka, mleka u prahu i sireva, što je više nego duplo u istom periodu prethodne godine, poka­zuju podaci Uprave carina. Za četiri meseca 2015. u našu zemlju uvezeno je mleka, mle­ka u prahu i sireva za gotovo šest miliona evra, dok je u istom lanjskom periodu uvezeno oko 1.200 tona mleka, mleka u prahu i sireva, čija je vrednost bila četiri miliona evra. Se­ kretar Udruženja za poljoprivredu PKS Nenad Budimović kaže da je ove godine promen­ jena struktura uvoza, pa je 100 odsto uvoza mleka u prahu iz EU. “Mi sada pratimo situa­ciju na na nedeljnom nivou, kako bi mogli da odreagujemo”, istakao je Budimović.

STO protiv deklaracije o Francuska je u 2014. zauzela po- poreklu mesa ziciju evropskog lidera u proizvodnji jaja, pokazuje studija istraživačke kuće CSA. Istraživanje otkriva da devet od 10 francuskih potrošača prilikom kupovina daje prednost domaćim jajima, smatrajući da su prizvedena po novim evrops­ kim normama koje vode računa o zdravlju živine. Francuski uzgajivači kokošaka-nosilja investirali su milijardu evra počev od 2012, što je ekvivalentno godišnjim prihodima tog sektora, kako bi modernizovali svoju proizvodnju. Rezultat toga je proizvodnja 14,8 mi­ lijardi konzumnih jaja prošle godine, čime je Francuska dospela na čelo najvećih evrops­kih proizvođača, ispred Ne44

Nalepnice koje se stavljaju na pakovanja mesa u maloproda­ji u SAD, na kojima piše odakle je stoka, gde je gajena i zakla­na, moraće ubuduće da se izostave sa pakovanja ili da se nji­hov sadržaj sasvim izmeni, odlučila je u ponedeljak Svetska trgovinska organizacija. Kancelarija trgovinskog predstavni­ka SAD saopštila je da je STO odbacila žalbu SAD, smatrajući da to što SAD na pakovanjima mesa navode da je ono iz Ka­ nade ili iz Meksika, dovodi te zemlje u nepovoljan položaj na tržištu. Kanada i Meksiko su izdali zajedničko saopštenje u kojem takođe poziva­ju SAD da ukinu nalepnice i kažu da će, ako se SAD ogluše o taj zahtev,

AGROSVET

tražiti odo­brenje STO za mere odmazde protiv američke robe.

Austrijski pelcer za stočarsku proizvodnju

Nikad teža situacija u domaćem stočarstvu, pri čemu, čini se, najviše problema imaju proizvođači mleka.

I sad se svi pitaju da li će uvoz rasnih junica iz Austrije (taj aranžman do­ govoren je na nedavno završenom 82. Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu) makar ublažiti poremećaje u stočarskoj proizvodnji? Podsećanja radi, ministri poljoprivrede Austrije, Andre Ruperter, i Srbije - Snežana Bogosavljević Bošković, potpisali su Memorandum o razvoju i saradnji u oblasti stočarstva. Potom je usledilo potpisivanje ugovora između predstavnika austrijskog izvoznika goveda Klinger i domaćeg uvoznika Fruškogorska doo, a sve to krunisano je prvim ugovorom o uvozu goveda. Preciznije, reč je o uvozu 60 junica si­mentalske rase, čime grad Zrenjanin pruža podršku banatskim stočarima. Ako je suditi prema izjavi ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević Bošković, razvoj stočarstva je strateško opredeljenje, s obzirom na činjenicu da je stočni fond desetkovan i da bi tre­ balo pod hitno poboljšati rasni sastav stada. Austrija je jedan od lidera u Ev­ropi kada je reč o stočarstvu i Srbija želi da iskoristi znanje i iskustvo austrijskih farmera kako bi unapredila sopstvenu stočarsku proizvodnju. Austrijske frame krava imaju u proseku 25 grla stoke.

To je prosek, a najčešće su to farme sa 50 grla čiji je proizvodni bilans oko 9.000 litara mleka. Zanimljiv je i podatak da se austrijski stočari, gotovo po pravilu, istovremeno bave

i ratarstvom, jer im to omogućava proizvodnju hrane za stočni fond. Štale, gde su smeštene krave, prostrane su, nemaju beton­ske stubove i najčešće su od drveta, i što je najvažnije krave nisu vezane. I ishrana životinja je važna, obrok sadrži trećinu silaže kukuruza, dve trećine silaže trave, dok je ostatak energetsko hranivo, odnosno koncentrat smesa, koja sadrži kukuruz, ječam i tritikale. Domaće stočare zanimao je i podatak u vezi sa otkupnom cenom mleka. Saznali su da njihove kolege u Aus­triji za jedan litar dobijaju 40 evrocenti (računajući i poreze). U Austriji je reg­istrovano oko 1,6 miliona grla goveda simentalske rase (u svetu ima 41 milion grla simentalske rase i to je druga rasa po zastupljenosti), a osim njih uzga­jaju se i “holštajn”, “pincgauer”, “smeđe goveče”, “tirolsko sivo goveče”, kao i mesne i autohtone rase. U 25 zemalja Austrija godišnje izveze oko 30.000 grla “simentalki”, koje daju veoma kvalitetno mleko sa 4,5 odsto mlečne masti i 3,5 odsto proteina.

Država “ne vidi” uzgajivače sitnih životinja

slednjih tridesetak godina iza svega stoji profesionalan rad. U ovom delu je matični zapat ženki i mužjaka kao i početna selek­cija mladih kunića”, kaže Tomšić. Kada se pomene uzgajanje sitnih životinja, uglavnom su prve asocijacije živina, kunići, golubovi. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bilo je više uzgajivača nutrija zbog krzna ali i mesa. A onda je preko noći splasnuo interes za njihovim uzgojem, kako zbog nepovoljne kreditne politike banaka tako i zbog nezainteresovanosti države, iako se cena krzna jedne nutrije kreće i do 18 evra. “Počelo je sa nutrijama da bi se završilo tako da su puštane koje gde i napravile veću štetu nego ko­rist. Nekada, u boljim vremenima za vreme stare Jugoslavije, to je bilo i un­osno. Evo, primera radi, nas kunićare niko iz Vlade ili Ministarstva poljo­privrede niko nije pitao niti ponudio pomoć”, objašnjava on. Uzgoj sitnih životinja pogodan je iz više razloga, kaže Tomšić. Mnogo manja ulaganja u objekte i, što je itekako važno, sa jednog do dva hektara oranica može se obezbediti sva potrebna hrana za njihov uzgoj. A to je potencijal o ko­ jem vredi razmisliti pogotovo u državi u kojoj oko milion njenih žitelja nema prihode a svaki četvrti građanin živi na ivici siromaštva.

Ponovo nestašica putera u Japanu

Uzgajanje sitnih životinja mogao bi biti unosan posao kada bi bilo više brige od strane države. Trenutno, a to stanje nije od juče, uzgajivači kunića, živine, ptica i drugih vrsta prepušteni su sami sebi. Za predsednika Udruženja odgajivača sitnih životinja Novog Sada Željka Tomšića uzgoj kunića, živine, golubova, papagaja odavno je prestao da bude hobi o čemu svedoče brojna priznanja i pe­hari. “Počeo sam od malih nogu. Kao manje više kod svakog odgajivača poput mene koji je počeo u detin­jstvu. Međutim, po45

Japan je suočen sa nestašicom putera, drugi put u poslednjih nekoliko meseci, tako da će vlada ponovo morati da pribegne uvozu po hitnom postupku. Potražnja maslaca prevazilazi po­nudu od preko 7.000 tona. “Vlada namerava da uveze dodat­ ne količine maslaca kako bi odgovorila potražnji” navodi se u saopštenju japanskog ministrstva poljoprivrede. Prošle godi­ne, Japan je već bio prinuđen da hitno uvoze dodatne količine maslaca usled masovne nestašice koja je navela pojedine su­permakete da ograniče kupovinu putera na jedno pakovanje.

Već više godina, ja­panski uzgajivači su smanjili proizvodnju mleka zbog smanjenja potrošnje u zem­ lji čije stanovništvo stari.

AGROSVET

ČUBAR, ČAROBNI MIRISI I... ↘ Priredila: Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj.

ukus jelima, pa prilikom upotrebe ne treba preterivati. Čubar sadrži 2% eteričnog ulja, ugljenohidrate (54,6%), celulozu (15,3%), mineralne materije (8,7%), belančevine (7,1%) i vitamine A (865 mg/100 g). Količinski prevladavajući sastojak eteričnog ulja čubra je timol (29-62,6%), a po koncentraciji su značajni i karvakrol (6,6-42,7%) i p-cimen (4,5-30,0%).

Č

ubar ili čubrica,čubrica, vrtni čubar, bresina, čupar, cupar, čubrika, čubr, čubrak, jaber, kubar, vrtni vrisak, vrtni vrijesak, ljetni čubar. Čubar ili Satureja hortensis je aromatična, začinska i lekovita biljka iz porodice usnatica, Lamiaceae . Čubar potiče i zemalja istočnog Sredozemlja i Bliskog istoka. Raste kao samonikla biljka na području Dalmacije i Hercegovine. Uzgaja se u Istri, Liki i Dalmaciji, a dosta je rasprostranjen i njegov bliži rođak, primorski vrisak (Satureja montana) te planinski vrisak (Satureja subspicata) Gaji se u zasadima, a najviše u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Hrvatskoj, Kanadi i SAD-u. Rimljani su je doneli u Englesku, gde je postala najomiljenija začinska biljka. U priručnicima o začinskom bilju pominje se u 16. veku. Dugo vremena čubar se koristio umesto bibera. Stari Rimljani radije su koristili čubar kao zeleni dodatak jelima, ali služio im je i kao začin. Za vreme gozbe po-

mešali bi ga u pikantan umak. I Grci i Rimljani su ga pored jela smatrali i neizbežnim u ljubavi pa su ga tako travarice u antičko vreme preporučivale kao afrodizijak. Zanimljivo je da je ovo jedna od prvih biljaka koje su iz Evrope prenesene u Ameriku. Čubar je začinska i lekovita biljka, miris mu je aromatičan, okus ljutkast nalik na biber, uz jaku primesu origana i timijana. Nekada se je u našim krajevima često upotrebljavao pri pripremi jela, u poslednje vreme postao je »egzotični začin». Najčešće se koristi pri pripremi variva i jela od krompira i mahunarki. Ima važnu primenu i u bio-uzgoju: posađen uz mahunarke pojačava im ukus i efikasno ih štiti od lisnih vaši. Inače, čubar je omiljena začinska biljka u mesnoj industriji, ali i u domaćinstvima. Nemci je zovu pasulj trava, zbog svojstva da ublažava nadimajuće dejstvo pasulja. Može se upotrebiti kao začin za jela od pasulja, za kobasičarske proizvode, divljač i razne salate.

Jaka aroma čubara može dati gorak 46

U narodnoj medicini se čubar uspešno primenjuje kao čaj protiv glista, te protiv bolesti jetre i žuči. Čaj se uzima i protiv nadutosti i grčeva. Zbog fenolnih materija u eteričnom ulju za čubar je karakteristično jako antiseptičko delovanje.

Utvrđeno je njegovo pozitivno antivirusno delovanje u lečenju herpes simpleksa tipa 1 i HIV 1. Čaj od čubra vrlo je zdravo piće za pčele i neophodno je kod pčelinje paše. Treba ga zasaditi oko pčelinjaka jer je biljka za vreme cvetanja vrlo omiljena paša za pčele. Čaj od čubra primenjuje se kod proliva i kod svih vrsta grčeva kod domaćih životinja.

AGROSVET

Čubar je jednogodišnja biljka sa jako razvijenim korenom. Stabljika je visoka 20-40 cm, većinom grmoliko razgranata, s granama koje pri dnu odrvene. Listovi su uski, 1-3 cm zatupljeni skoro sedeći. Cvetovi su na kratkoj dršci, cvet je zvonast, zelene ili ljubičaste boje, cvetni venčić je ljubičaste, ružičaste ili bele boje, fino pahuljast. Prašnici jedva prelaze preko venčića. Biljka širi oko sebe jak i ugodan miris. Čubar ima jak aromatičan ukus, sličan majoranu i majčinoj dušici. Cveta od jula do septembra ružičastim do svetlo ljubičastim sitnim cvetovima. Uglavnom se uzgaja kao začinska biljka, a u prirodi ga se samoniklo može naći po međama. Čubar je dosta teško uzgajiti. Najbolje uspeva kad ima mnogo svetla i topline, u zavetrini. Razmnožava se samo pomoću semena. Žanje se tokom cvetanja. Nakon žetve se suši u tankom sloju na daskama ili u sušnici na temperaturi od 350C. Izuzev na veoma lošim tipovima zemljišta, svuda se uspešno gaji. Dobro raste i posle strnih žita, deteline ili povrća.

Što se tiče preduseva, treba obratiti pažnju na to da zemljište bude bez korova, jer korovske biljke zadaju dosta teškoća prilikom žetve čubara. Posle jesenjeg dubokog oranja zemljišta na dubini oko 30 cm gde je uneseno i 300 – 500 kg/ha NPK i prolećne predsetvene pripreme zemljišta krajem marta ili početkom aprila, čubar se seje na površinu dobro nabijenog, povaljanog zemljišta.

Potrebno je tri i po do četiri grama semena na deset metara kvadratnih zemljišta, odnosno 6 - 10 kg/ha semena. Setva je na rastojanju 25-30 cm i posle završene setve se preporučuje valjanje zemljišta. Za dve-tri nedelje semenke počinju da klijaju.

Ako je usev previše gust, treba ga prorediti na 20-25 cm.

Za proizvodnju rasada seme se seje krajem marta I početkom aprila u leje. Posejane leje se prekriju tankim slojem peska I folijom. Na 1 m² leje poseje se oko 25 g semena. Sedinom maja sadnice imaju visinu 8-10 cm i tada su spremne za presađivanje. Sadnja se vrši na razmak 25-30 cm x 20-25 cm, a posle presađivanja usev se mora zaliti. Čubar ima veoma brz rast pa se savetuje okopavanje dok biljka ne pokrije međuredni prostor. Poželjna je prihrana dva puta, pre i nakon cvetanja.

menki na biljkama. Iznad donjeg izdanka biljke treba preseći kosom ili srpom. Suše se na suvom, promajnom mestu u tankom sloju. Udaranjem osušenih biljaka odstranjuju se listovi. Za dobijanje semena treba ostaviti najbolje biljke. Prirodno se suši u tankom sloju, na zasenjenom promajnom mestu, a sušenje u sušnici vrši se na temperaturi od 35 °C. Pri sušenju se od 3-4 kg dobija se oko kilogram suve herbe. Sa osušenih biljaka se listovi skidaju mlaćenjem. Proseje se na situ na otvorenom promeru 2,5 mm te se tako odvoje oštećeni listovi i delovi izlomljene stabljike. Može se dobiti 1.500-3.000 kg suvog nadzemnog dela po ha i 150-400 kg/ha semena Pakuje se u vreće ili sanduke, a etarsko ulje u aluminijske posude i čuva u suvim I hladnim prostorijama.

Kome više verovati, Nemcima ili starim Grcima i Rimljanima, ostaje na vama ali je čubar zaslužio i da ga probate, a možda i počnete sa uzgajanjem.

Biljke čubra su tokom vegetacije podložne razvoju bolesti pegavosti stable, lista i ploda, koju prouzrokuje gljiva Alternaria spp. Dolazi do otpadanja listova, a sasuše se prvo stabljike pa cele biljke. Samo u uslovima izuzetno jakog napada, u semenskim usevima se preporučuje primena fungicida Queen u dozi od 0,75 l/ha. U poslednje vreme i vilina kosica zna da se «preseli» u usev čubra pa preporučujemo tretman u oazama herbicidom Diqua Top u dozi 3,0 l/ha. Žetva se vrši u punoj cvetanju, tada biljka sadrži najviše etarskog ulja, tj. od juna do septembra. Biljka se kosi na 5-10 cm iznad zemlje iznad odrvenelih delova biljke. Rascvetali izdanci biljaka se skupljaju. Žetva se obavlja u ranoj fazi cvetanja, kada ima samo nekoliko se47

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET

PČELARENJE ↘ Priredilo: Dragan Đorđević

Pčele postaju zavisnice od pesticida

U SAD nestalo više od 40 odsto kolonija pčela

Na tržištu 1.000 tona falsifikovanog meda

Kao nikotin neke ljude, tako i pojedini pesticidi izgleda privlače pčele, iako je to loše za njih, upozoravaju naučnici. Nova istraživanja, kako na terenu, tako i u laboratorijama, pokazala su da pčele ne izbegavaju cvetove biljaka tretira­nih pesticidima iz grupe neonikotinoida koji su ranije dove­deni u vezu sa poremećajima u memoriji i navigaciji pčela.

U Evropskoj uniji je do 1. decembra na snazi dvogodišnja za­brana korišćenja neonikotinoida na poljima zasejanim biljak­ ma koje privlače pčele. U laboratorijskim uslovima pčele ne samo da nisu izbe­ gavale hranu sa neonikotinoidima, nego su joj čak davale prednost, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Nature.

U SAD je za godinu dana nestalo 42% kolonija pčela, što su drugi najveći gubici za devet godina, pokazali su preliminarni podaci godišnjeg izveštaja o pčelama. Kao uzrok velike smrt­ nosti pčela pominje se kombinacija više faktora, poput pa­ razita, loše ishrane i uticaja pesticida. U EU su zabranjene tri grupe pesticida neonikotinoida koji, kako se smatra, negiti­vno utiču na pčele.

Njihova upotreba je i dalje dozvoljena u SAD, ali je u aprilu uveden moratorijum na upotrebu pestici­da iz ove grupe dok se ne donesu konačni zaključci o rizicima. “Ovaj problem sa pčelama je snažan signal da se nešto loše dešava sa našim poljoprivrednim eko­sistemom”, reko je autor studije Keith Delaplane.

Nakon loše godine, kakva je bila lanjska, naši pčelari užurbano sele košnice na bagrem koji obećava dobru pašu. Proizvođači očekuju dobar kvalitet meda koji se i do sada bez pro­blema izvozio u EU. Kada je reč o ceni meda za domaće tržište, najverovatnije neće biti značajnijeg pojeftinjenja, a kako se žale proizvođači pravi med se i dalje na tržištu bori sa falsifikatima. “U Srbiji se potroši hiljadu tona falsifikovanog meda. Nažalost nemamo in­spekcije i odgovarajuće organe koji bi to suzbili i kontrolisali. Moja je procena da i pored povećanog prinosa meda ove godine, on neće znatnije pojeftiniti”, ocenjuje predsednik Društva pčelara “Jovan Živanović” u Novom Sadu Miodrag Čupić.

POLJOSTATISTIKA ↘ Priredilo: Dragan Đorđević

BiH: Fijasko voća i povrća Proizvodnja voća i povrća u Bosni i Hercegovini pala je 35 ods­to u 2014. godini, prema podacima Godišnjeg izveštaja Spol­jnotrgovinske komore BiH. Prošle godine u BiH je proizvede­ no 714.676 tona voća i povrća za razliku od 1,08 miliona tona u 2013. Najzastupljenija kultura je krompir kojeg je lani proi­ zvedeno 300.408 tona, a sledi šljiva sa 74.075 tona. Proizvod­ nja šljive doživela je prošle godine pravi pogrom, budući da je višestruko manja nego u 2013. kada je proizvedeno 276.898 tona tog voća, navodi se u tekstu. Na listi najzastupljenije proizvodnje nalaze se još kupus i kelj sa lanjskom proizvodnjom od 59.972 tone, zatim jabuka sa 44.795 tona i crni luk sa 33.346 tona.

Najniže cene hrane u zadnjih pet godina Globalne cene hrane pale su u aprilu na najniži nivo od juna 2010, pri čemu su najviše snižene cene mlečnih proizvoda. Ce­ novni indeks koji izračunava Organizacija UN za hranu i poljo­privedu (FAO)

i koji meri mesečne promene cena korpe proi­zvoda (žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera) iznosio je prošlog meseca 171 poen, 1,2 odsto manje u odno­su na nivo iz marta. FAO je snizio prognozu svetske prozivod­ nje žitarica za 2015/16. na 2,50 milijardi tona u odnosu na 2,54 milijarde, koliko je prognozirano u martu. Zalihe žitarica će, kako predviđa agen­cija, u sezoni 2015/16. dostići 626,6 miliona tona u odnosu na ranije očekivanih 645,6 miliona tona.

Studija: Trećina ptica u Evropi ugrožena Trećina ptica u Evropi je ugrožena zbog aktivnosti ljudi, pok­ azuje najobuhvatnija studija Evropske unije o prirodnim staništima i divljini. Izveštaj EU o stanju prirode u koji je list Gardijan imao uvid, pokazuje dramatičan pad među nekada uobičajenim vrstama kao što su poljske ševe i grlice, uglavn­om zbog pritisaka poljoprivrede, ali ugrožavanja ekosistema drugim aktivnostima ljudi. Nalazi iz izveštaja će, navodi Gar­dijan, ojačati kampanju 48

protiv planova Evropske komisije da preispita i ublaži dve ključne odredbe zakona o životnoj sredini. Od 804 prirod­na staništa koje je u izveštaju razmatrala Evropska agencija za životnu sredinu, 77 odsto je lošem stanju.

Pijaca - neprikosnoven kanal distribucije U ukupnoj prodaji i otkupu poljoprivrednih proizvoda na teritoriji Srbije, pijace su tokom 2014. godine imale skoro petinu tržišnog udela, odnosno 19,4 odsto. Kako je saopštilo Poslovno udruženje “Pijace Srbije”, iako imaju sve izraženiju konkurenciju u super i mega­ marketima, pijace čuvaju status veoma važnog kanala distribucije za sveže voće, povrće, mleko, mlečne proizvode, živinu i jaja. “Za poljoprivredne proizvođače pijace su i dalje brz, lako prohodan, efikasan i jeftin kanal dsitribucije, a za kupce jedino mesto na kojem se di­rektno susreću sa proizvođačima i na kojem im se nudi veliki izbor različitih vrsta roba”, ocenjeno je u saopštenju ovog udruženja.

AGROSVET

VEČNI SJAJ, BILJKA ZLATA VREDNA ↘ Priredilo: Olivera Gavrilović dipl. inž. polj.

omogućava bolje i kompletnije varenje hrane. Takođe, ovi sastojci poboljšavaju apetit, pa se biljke koje ih sadrže koriste za jačanje i oporavak organizma. Za vodeni ekstrakt herbe kičice dokazano je da ispoljava i protivupalno i antipiretično delovanje. Koristi se za čišćenje krvi, u slučaju velikog kašlja, gorušice i bolova u želucu, da pospeši lučenje stomačnih sokova, protiv proliva, glista, gihta, groznice, temperature i da smiri nervozu. Čajna mešavina pomaže pri lečenju poremećaja krvnog pritiska, malokrvnosti i problema s nervima. Preporučuje se uzimanje čaja posle hemoterapija i radioterapija.

N

ije potrebno tražiti blago,ono je svuda oko nas. Upotreba biljaka u svrhu ishrane i lečenja stara je koliko i samo čovečanstvo. Koristeći bilje u svakodnevnoj ishrani, čovek je postepeno uočavao njihova lekovita svojstva.

Jedna od takvih, vrlo važnih biljaka je i kičica - Erythraea centaurium, u narodu poznata kao gorka kitica, gorko zelje, crveni kantarion...

Pripada familiji Gentianaceae kao i ostale vrste iz ovog roda (lincura).

Latinski naziv biljke potiče, prema jednom verovanju, od Kentaura Hirona, Ahilovog učitelja, a po drugom, od latinske reči centum (sto) i aurum (zlato), tj. lek koji vredi stotinu zlatnika. Kičica je rasprostranjena u Evropi, severnoj Africi i zapadnoj Aziji. Kod nas je samonikla biljka, nije poznato da se gaji plantažno na većim površinama. Za medicinske svrhe, biljka se bere u prirodi. Koristi se kao lekovita biljka za spravljanje čajeva, gorkog vina, kao i raznih vrsta travarica. Kičica je veoma gorka ali nije otrovna. Podjednako se koristi u narodnoj i zvaničnoj medici, tako da ima i privredni značaj, jer se mnogo traži i dobro plaća. Zbog toga se pokušavalo da se plantažno gaji ali bez uspeha.

Od najranijih vremena bila je poznata gorka trava, kičica. Hipokrat, Aristotel i svi veliki lekari hvalili su

tu biljku koja se kod Rimljana zvala “fel terrae”, tj. žuč zemlje, radi svog gorkog ukusa. Istočni narodi smatrali su je čudotvornom, a kineski pripovedači, inspirisani lekovitim dejstvima, prenosili su generacijama divne priče o moćnoj kičici. U istoriji, pričama i verovanju mnogih naroda, kičica je kao lekovita biljka uvek prisutna. Ova biljka raste na vlažnim i peščanim brdskim livadama i pašnjacima, oranicama, šumskim čistinama i obroncima. Često u tako velikom broju da se sve od nje zarumeni.

Kičica je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, ima četvorougaonu, oko 30 centimetara visoku, šuplju stabljiku koja se pri vrhu grana. Listovi su jajoliko duguljasti, a cvetovi ružičasti, grozdasti, prave metlaste cvasti na vrhu stabljike i otvaraju se samo na suncu, oko podneva. Kičica obiluje gvožđem, natrijumom, gorkim heterozidima, sadrži smolu, šećer, vosak, oko 0,6 do 1 % alkaloida, među kojima je glavni gencijanin, i eterično ulje. Najviše gorčine ima u stabljici, manje u cvetu, a najmanje u listu. Kao biljna lekovita sirovina koriste se osušeni gornji delovi biljke u cvetu.

Deluje kao gorko sredstvo (Amarum purum), čiji sastojci izazivaju refleksno lučenje pljuvačke, sokova i enzima u digestivnom traktu, što 50

Biljka se sakuplja samo kada je u cvetu, a to je od jula do septembra.

Sakuplja se cela biljka bez korena dužine oko 15 - 20 santimetara. Suši se u promajnim koševima i na tavanima u tankom sloju ili u manjim kiticama, nanizana na kanap. Od oko 3 kg sirove stabljike sa listom dobija se 1 kg suve droge. Suva kičica mora zadržati prirodnu boju pa je treba zaštiti od svetlosti, u protivnom nije kvalitetna. Osušena biljka je slabog mirisa i gorkog ukusa. Pakuje se u jutane vreće i čuva na suvom, promajnom mestu.

Nemarnost tokom berbe dovela je do toga da je sve manje ima u prirodi. Jer, kičica ne sme da se čupa!

Bere se odsecanjem oštrim makazama gornja polovina stabljike u cvetu. „Priroda je jedina knjiga koja na svim listovima nudi mnogo sadržaja“ rekao je veliki Goethe. A kičica je samo jedna stranica te najbogatije knjige na svetu.

BESPLATNA REGISTRACIJA

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014

NAMA VERUJU web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet