Agrosvet 68

BESPLATAN PRIMERAK

god.XII br. 68

avgust 2015.

AGROSVET

AGROSVET 68 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/74-81-920 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Slobodanka Bulatović Momčilo Pejović Goran Radovanović Zdravko Ćorović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović ŠTAMPA: „Grafostil“ Kragujevac Tiraž 7000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, DC Sremska Mitrovica 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš, 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac, 063/105-81-94 Slobodanka Bulatović - DC Sombor, 069/430-19-91 Momčilo Pejović - DC Subotica, 063/693-147 Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175 Miloš Stojanović, šef sektora ishrane bilja - DC Valjevo, 063/414-722 Milan Raković - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078 Goran Radovanović - DC Niš, 069/50-70-979 Zdravko Ćorović - DC Zrenjanin, 063/112-44-01 Bojana Stanković - DC Kragujevac, 063/861-86-33

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Podgorica DC Bijeljina Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844 Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Gojko Ljumović +382 69 183-032 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Jovo Vujević, + 387 65 189 104 Miroslav Vesić, +387 66 394-750 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 983-150 Maja Mirković, +387 65 146-875 Lolo Marčeta +387 65 867-775

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

DC Priština Naser Spahiu +386 49-733-814 Eljmaz Orana +386 49-733-815 Nerdian Ahmedi +386 49-869-333

SADRŽAJ REČ UREDNIKA ↘

4

BELA CRKVA, ŠESTI PUT ↘

6

NA ISTOM ZADATKU ↘

8

SUZBIJANJE KOROVA NA STRNIŠTIMA ↘

12

SIVA TRULEŽ VINOVE LOZE (Botrytis cinerea) ↘

16

VIRUS BRONZAVOSTI, JEDAN OD REDOVNIH ŠTETNIKA PARADAJZA (Tomato Spotted Wilt Virus) ↘

18

CARSKA BAŠTA U SRCU BANATA ↘

20

BIOLOŠKE MERE, NAŠI SAVEZNICI U ZAŠTITI BILJA ↘

23

JAGODA, PRVI PLOD PROLEĆA ↘

30

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘

35

LUCERKA, SPAS ZA NAŠE STOČARSTVO ↘

36

I MIRIS I UKUS ↘

39

LEPOTAN NOĆI ↘

42

PČELARENJE ↘

45

EKOLOŠKE CRTICE ↘

48

DRUGI PIŠU ↘

50

AGROSVET

REČ UREDNIKA↘

O

vaj JUL stvarno nije COOL. Crveni i narandžasti alarmi se smenjuju od kraja juna, a po prognozama biće ih i u avgustu. Istovremeno, malo severnije od nas, u Poljskoj oluje sa kišom, gradobitnim padavinama... Opet počinju priče o ozonskoj rupi, sporazumu iz Kjota, dirigovanim vremenskim uslovima nad ovom ili onom zemljom, sedam gladnih godina... Prepuni bazeni, reke i jezera, pozdravi sa mora, cisterne, požari. Ovo su slike sa ekrana TV prijemnika.

A raport iliti slike iz naše fabrike pod vedrim nebom. Ne zna se ko je u većem problemu. Kukuruz još odoleva, a dokle će, niko ne zna. Ne zna kao što se i ne zna kako je protekao proces oplodnje.

Suncokret za sada jedini uliva poverenje, nešto manje soja, a šećerna repa, ako se koren ne skuva, biće dobro. Na muci su proizvođači jagodastog, pre svega zbog veličine i kvaliteta plodova, jer je masovna pojava belih fleka i ožegotina na vrhu i osunčanoj strani ploda maline, kao i nejednako sazrevanje i vraćanje boje zrelih plodova iz crne u crvenu kod kupine čime im je znatno umanjena tržišna vrednost. Koštičavo voće, posebno šljiva nema očekivani prirast, a krenuo je izvoz svežih plodova. Slično je i sa breskvom. Povrtari za sada uspevaju da se izbore sa vrelinom u vazduhu. Uostalom, njihovim favoritima (paprika, paradajz) odgovara da „noge budu u vodi, a glava na suncu“ ali sve ima svoje granice izdržljivosti. Šta činiti? Literatura kaže da rešenje problema visokih temperatura i negativnog uticaja u poljoprivrednoj proizvodnji leži u preduzimanju pojedinih mera kao što su duboka osnovna obrada zemljišta, pravovremena i kvalitetna predsetvena priprema, međuredna obrada ili kultivacija u toku vegetacije, navodnjavanje, orošavanje, senčenje i neposredno pokrivanje biljaka, izbor genotipova tolerantnih na visoke temperature i sušu, na otvorenom polju, odnosno u zaštićenom prostoru: provetravanjem, senčenjem, navodnjavanjem, orošavanjem i kalemljenjem.

Prevedeno, dobra agrotehnika u pripremnim procesima, te pravovremena intervencija raspoloživim arsenalom kada je to najpotrebnije. Sezona jesen 2014.-proleće 2015. nije omogućilo ovo prvo, a zaboravnost, ne prihvatanje novih tehnologija, a negde i nemaština ne omogućuje ovo drugo.

No, i to će proći. Proizvođači će sumirati iskustva i iz 2014. ali i iz 2015. godine. Odvodnjavanje, navodnjavanje...Šta će proći? Iz iskustva, treba biti spreman i za jedno i za drugo. Mi igramo našu igru, a protivnik neka se prilagođava.

4

AGROSVET

BELA CRKVA, ŠESTI PUT↘ Priredio: Dragan Đorđević, dipl. Inž. polj.

te „Dow“ na poljima ovog uspešnog kombinata održan je „VI Dan polja“.

P

rolećni dan, 12. jun, kao da je svojom temperaturom najavio vrelo leto 2015. godine. Tog dana živa u termometru se zaustavila na 34 podeljku ali to nije smetalo brojnijim posetiocima da se okupe, čuju i vide, probaju ono što su domaćini iz Bele Crkve ponudili. Novinarski rečeno, u organizaciji PIK „Južni Banat“ i kompanije „Agromarket“, a uz podršku „Villager“, „Fitofert“, „Syngenta“, „Belchim“, „Du Pont“

Jezikom brojki, ovoj manifestaciji je prisustvovalo preko 1200 registrovanih gostiju koji su doputovali u 16 autobusa i više od stotinu putničkih automobila iz gradova širom Srbije, kao i Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske, Kosova, Makedonije, Ruske Federacije.

Otvaranje manifestacije, obilazak tri punkta, dva voćarska i jedna ratarski, uz dva punkta na kojima se predstavio „Villager“ pratilo je 10 ekipa sredstava javnog informisanja, kao elektronski, tako i pisani mediji. Nakon oficijenog dela fešte, usledio je, pod 18 šatora, obavezni ručak uz ponudu, već tradicionalnu, svadbarski kupus, čorbast pasulj i juneći gulaš. Žeđ se gasila kako bezalkoholnim pićima, tako, mnogo češće točenim pivom. Možda je i previsoka temperatura ali i petak, poslednji radni dan te nedelje, učinio da se domaćini sa gostima rastaju nakon 16 časova.

Uz zahvalnost na domaćinstvu svi su poželeli ga se na istom mestu sretnu i sledeće godine. Iako neko 6

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

(zluradan) ko je već bio na danima polja u Beloj Crkvi kaže da je već viđeno sve, uvek ima iznenađenja.

Koja su to bila ove godine?

Prvo, skraćena pista za doček gostiju jer se gradi velika Ulo hladnjača, kapaciteta 6500 tona u kojoj bi se prvi proizvodi trebalo da smeste do kraja avgusta tekuće godine.

Drugo, pre svečanog otvaranja su prelepe i izuzetno vešte devojčice, mažoretkinje iz Vršca donele i dah Mediterana u vojvođansku ravnicu. Treće, timovi na punktovima na kojima već tradicionalno goste dočekuju Dragan, Radmila, Slobodanka, Moma, Ivan, Goran, Miloš, Milan, ovog puta bili su potpomognuti koleginicama i kolegama iz partnerskih firmi. Nikola i Filip, uz Rašu iliti „Villager man“ su demonstrirali rad uređaja koji voćarima olakšavaju poslove, leđna motorna i akumulatorska prskalica, odnosno najnovija motorna kosa.

Da ne nabrajamo dalje ali zasad iz jeseni 2014. sa po 10 ha jabuke i kruške. Zasad jabuke je nešto raznovrsniji tj. zastupljene su sorte Granny smith, Reinders, Jonagold

AGROSVET

li reći da se i kukuruz proizvodi u istemu kap po kap navodnjavanja i ishrane.

Tradicija dana polja u Beloj Crkvi nalagala je i male poklone za posetioce. Šarmantni voditeljski par, Miljana i Veselin su usrećili devetoro gostiju. Najviše sreće imala je mlada dama Nikolina Narančić iz Rume kojoj će za uspešan rad motornog trimera Villager BC 1250S trebati (možda već ima) kavaljer. Druga nagrada, ručna sejalica VHS 10 otišla je u Titel, a odneo ju je Miloš Krstić, a prskalicu Mona 12 u Minićevo, na putu Zaječar-Knjaževac nosi Srboljub Đorđević. u novom sistemu gajenja (70 cm između sadnica u redu), i sorta Ajdared sa razmakom između sadnica u redu od 60 cm. U zasadu kruške su zastupljene dve vrhunske sorte, Abate Fettel (35 cm razmak između sadnica u redu, odnosno 8680 sadnica po hektaru) i Vilijamova (80 cm razmak izmedju sadnica u redu). izmedju sadnica u redu). Dobri izvozni rezultati i osvojena i inovirana tehnologija koja obezbeđuje redovno i na celoj površini preko 60 tona po hektaru vrhunskih proizvoda učinila je da se ne staje sa novim sadnjama. Ni ovog proleća Belocrkvani nisu sedeli skrštenih ruku. Posađeno je novih 25 hektara jabuke sorte Red Delicious na podlozi M9 (40 cm između sadnica u redu), zatim na podlozi M26 sa rastojanjem od 60 cm između sadnica u redu, odnosno na podlozi MM 106 (80 cm između sadnica u redu). Pored ove sorte, posađene su i sorte Reinders, Galla, Granny smith, Breaburn i Jonagold na podlozi M9 sa razmakom od 60 cm između sadnica u redu. U ovom novom zasadu su pored dobro poznatih „Knip“ sadnica zastupljene su i „Magnum“ sadnice.

Ratari iz Bele Crkve su uvek malo u senci voćara ali imali su se i oni čime pohvaliti na „VI Dan polja“.

Pripreme za žetvu semenske pšenice na 142 ha su se privodile kraju, a na bazi potreba tržišta usmeren je sortiment domaćih selekcionih kuća, NS40S, kao i inostranih, sorte KWS sortimenta, Feria, Farineli. Istovremeno, u 2015. godini organizovana proizvodnja semenskog kukuruza na 180 hektara, a proizvodi se seme za kompanije KWS, i to novi hibridi, Karolinjo i Kines, kao i hibridi ZP Instituta, ZP 555 i ZP 427. Treba

7

Tri nagrade, voćarski paket (pesticidi i FitoFert formulacije) odneli su Marko Tričković, Božidar Manić i Kocić Vladimir. Tog 12. juna nije trebalo, ali će možda Pero Mirkovič, Marija Mitović i Andraš Čipak po nekom kišnom danu setiti se Bele Crkve i ogrnuti se jaknama Sunce na zalasku se ogledalo u čistoti belcrkvanjskih jezera kada smo polako napustili naše domaćine.

Oni su pored sve gužve koju su imali oko organizacije najveće voćarske manifestacije, zašto ne reći na Balkanu, spremali da sutra otpočnu berbu breskve. Srećno i berićetno.

AGROSVET

NA ISTOM ZADATKU↘

Priredili: Dr Ivan Krošlak, Dragan Lazarević, Momčilo Pejović, Ivan Valent, Slobodanka Bulatović, Milan Sudimac, Dragan Đorđević

Sezona „Dan polja“ otpočela je 29. maja na poljima u okolini Bačke Topole. Pred oko 80 učesnika predstavljen je sortiment gotovo svih semenarskih kuća koje posluju u Srbiji. Slika koja prati gotovo sve manifestacije, klasovi sakupljeni u buket za moguće upoređenje i ovde je dominirala.

S

ve ono što se tokom zimskih druženja sa kolegama iz struke, poljoprivrenim proizvođačima, apotekarima prodiskutuje i preporuči, postaje vidljivo tokom maja i juna meseca. Istovremeno, tzv. zimsku školu nasleđuje letnja škola ili škola pod otvorenim nebom. U ovoj školi se ništa ne može skriti, sve je otvoreno i vidljivo. I upravo stoga tradicionalni „Dan polja“ u organizaciji brojnih Poljoprivredno stručnih savetodavnih službi širom Srbije imaju nemerljiv doprinos kod krajnjih korisnika o tome šta je to vredno što treba preneti i u svoj atar.

Krenulo se krajem maja, a završilo početkom jula meseca. Naravno, početak je bio u Vojvodini, završilo se na jugu Srbije. Iako su to pretežno

dani strnih žita na kojima selekcione kuće, domaće i strane predstavljaju svoje adute za naredne godine, prilika je bila i da se predstave i brojne kombinacije herbicida i fungicida za primenu u strnim žitima. Članovi stručne službe kompanije Agromarket imaju dugogodišnju vrlo sadržajnu saradnju sa kolegama iz PSSS širom Srbije. I ove godine smo se potrudili da pomognemo našim kolegama, te samim tim i proizvođačima oko moguće dobitne kombinacije. Pripremljeni su i podeljeni uzorci vodećih proizvoda pesticida (Metmark WG, Mustang, Lodin, Excorta Plus, Fluoco...), kao i folijarnih đubriva (FitoFert Humisuper, FF Kristal 20:20:20...) jer u našoj strategiji nege useva ove dve grupe su jedna celina.

8

Četvrtog juna u Kikindi je u prisutvu 100-tinak posetioca održan dan polja strnih žita, ali su posetioci mogli da vide i delovanje herbicida u usevu kukuruza. Kombinacije herbicida koje su pripremili naši saradnici za ovo područje pokazale su odlično delovanje i preporučile se za primenu u narednim godinama.

Već 5. juna Senta je dočekala oko stotinu proizvođača kojima su domaćini predstavili sortni ogled strnih žita, kao i oglede sa herbicidnima u kukuruzu ali i šećernoj repi.

Ove godine su kolege u Subotici devetog juna predstavile oglede sa herbicidima u suncokretu, kukuruzu i soji. U godini u kojoj je bilo problema i sa optimalnom pripremom zemljišta ali i sa setvom, ni-

AGROSVET

canjem, osnovnim i korektivnim tretmanima, većina kombinacija je dobro „odradila posao“.

Istog dana i PSS Vrbas je održao svoj Dan polja. Među oko 150 posetioca bili su i predstavnici hemijskih, semenskih kuća i firmi koje prometuju folijarnim đubrivima.

Predstavljeni su rezultati u mikro i makro ogledima. Na makroogledima kukuruza, soje, suncokreta su bili preparati naše kompanije. Takođe, brojne kombinacije u mikroogledima su jedan od putokaza zaštite i ishrane u narednoj godini.

Rumljani su 10. juna pred oko 150 kolega iz struke i proizvođača predstavili slično Subotičanima oglede sa herbicidima u okopavinskim usevima.

PSS Sombor je održao gotovo najposećenije dane polja. Oko 350 gostiju sa svih strana, domaćih ali i iz inostranstva uz prisutne semenske, hemijske kuće, predstavnici kompanija koja proizvode folijarna đubriva, poljoprivrednici, prodavci poljoprvredne mehanizacije itd. Opšti utisak je odličan, usevi sortnih mikroogleda vizuelno veoma lepo urađeni uz puno sorti pšenice, ječma, šećerne repe... Prvi deo se odvijao na terenu Bilić, dok se drugi deo ogleda koji se taj dan obilazio nalazi na potezu Toplana. Na ovom potezu

su bili mikroogledi sa herbicidnim kombinacijama. Po tradiciji, posle završenog obilaska druženje je nastavljeno uz bogatu trpezu.

I PSS Zaječar je desetog dana meseca juna na području Sokobanje održala „Dan polja strnih žita“.

Pedesetak proizvođača sa ovog područja ali i Boljevca i Knjaževca je moglo da panoramski pregleda trenutno aktuelni sormiment pšenice i ječma.

Niški „Agrorazvoj“ bio je domaćin 16. juna manifestaciji na kojoj se okupilo oko stotinak proizvođača sa područja koje pokriva ova Poljoprivredna stručna i isavetodavna služba.

Vredne Piroćance vreme nije „htelo“ tog 18. juna jer je od ranog jutra rosila kiša. Ipak to nije smetalo grupi od 60 proizvođača da obiđe oglede sa sortama strnih žita i mikroogled sa fungicidima u pšenici.

Ono što izdvaja PSSS Pirot je što ima sopstvene površine na kojima se organizuju tradicionalno odlična druženja sa proizvođačima što nije izostalo i ove godine. Ovom događaju je trebalo da prisusutvuje i jedan od naših najvećih selekcionera pšenice, Dr Srbislav Denčić koji i potiče iz ovih krajeva ali zbog zauzetosti nije mogao ali je poslao pismo izvinjenja i čestitku svojim Piroćancima kao uvek dobirm domaćinima. A da su

9

stvarno dobir, pokazaće i tokom septembra na danima polja kukuruza.

U mestu Zagajici 18. juna u organizaciji PSS Vršac održani su dani polja. Oko 120 gostiju je moglo da pogleda markooglede sorata strnih žita, kao i oglede sa herbicidima u kukuruzu i suncokretu. Po stanju u kontorli, nije bila neka izuzetna brojnost korova ali se videlo da je većina zemljišnih herbicida korektno odradila posao pri čemu se po efikasnosti nije izdvojio niti jedan herbicid.

Tog osamnaestog juna i služba koja pokriva teren Srema, PSSS Sremska Mitrovica je održala dane polja strnih žita. Danima polja je prisustvovalo oko 100 posetilaca uglavnom iz okoline Mitrovice, gotovo niko iz Šida. Da li su u nekoj svađi nismo uspeli da saznamo ali su predstavljeni vrlo korektni ogledi sa herbicidima u okopavinama?

Ispred sela Brestovac na starom putu Leskovac-Niš, 25. juna, ekipa sturčnjaka iz PSSS Leskovac je održala svoje dane polja strnih žita.

Preko 80 posetilaca sa područja Leskovca, Lebana i Bojnika moglo je da se neposredno pred žetvu uveri u stanje trenutno vladajućeg sortimenta strnih žita.

Ko ne „baci pogled u susedno dvorište“ nema šta da traži u savremenoj tržišnoj utakmici. Tako se ponašamo mi, tako i konkurencija.

Upravo stoga, dana 29. juna prisustvovali smo u Futogu na parcelama Srednje poljoprivredne škole Danu polja soje austrijske firme Dunav Soja. Organizacija je bila veoma dobra, a bilo je prisutno negde oko 150 posetilaca, mada mali broj poljoprivrednika kojima je i bila namenjena ova manifestacija. Bilo je puno predstavnika firmi, kako semenskih tako i hemijskih kuća, ponekih zadruga...

Kompanija Agromarket je predstavila svoje 2 herbicidne kombinacije u ogledima u soji. Po našem realnom mišljenju bile su najbolje mada su se sve kombinacije pokazale sasvim dobro. Generalno na osnovu ove sezone, i ogleda sa herbicidima u soji po PSS i na ovom danu polja, Dynox veoma dobro odrađuje posao pa kombinacija Dynox + Ikarus daje dosta bolje rezultate, a i finansijski

AGROSVET

je povoljnija što joj daje prednost u odnosu na konkurentske proizvode.

Pored herbicida, pažnju je privukla i nova Selsemova sorta Beta sa atipičnim listovima. Tek ulazi na tržište pa će se njena upotrebna vrednost tek videti.

Najužnija stručna služba, PSS Vranje, organizovala je 1. jula na oglednoj parceli poljoprivrednog proizvođača Đorđević Nebojše iz sela Davidovac izuzetno uspeo «Dan polja strnih žita». Vredne kolege iz službe, bez obzira na tešku finsnsijsku situaciju, pa i ignoraciju nekih selekcionih kuća, a zahvaljujući i domaćinu Neši predstavili su ponudu pre svega inostranih sorata Amorosa, NS Nonius, Ingenio, Illico, Moison, Nikol, Avenue, Sofru,

Graindor, Balaton, Komarom, Apach i Andino. U ogledu je druga prihrana obavljena kombinacijom Fitofert Kristal 20:20:20 4 kg/ha + FF Humisuper 10 l/ha, a korovi suzbijani herbicidnom kombinacijom Metmark 10 g/ha + Lodin 0,5 l/ha + FitoFert Humisuper 5 l/ha. Od bolesti lista i stabla obavljena je prevntivna zaštita fungicidom Excorta Plus u dozi od 0.6 l/ha, a od insekata Cythrin 250EC 0.2 l/ha. Jedno lepo vranjsko prepodne.

Putešestvija po danima polja završila su se na 15-ak kilometara od Leskovca, 10. jula u Brestovcu, selu dobrih domaćina, pre svega povrtara. Održan je da li treba reći odlično organizovan «Dan polja povrća».

A među svim tim vrednim ljudima

10

izdvaja se porodica Perić. Đokica sa suprugom i sinovima i vrednim saradnicima kroz firmu «AgroHemija» poslednje dve decenije predstavlja pionira u širenju novih tehnologija i sortimenta povrća. Višegodišnja saradnja sa grčkim i turskim partnerima donela je to da se ovog puta u tri plastenika mogli videti, a pojedini plodovi i probati novi hibridi paradajza, čeri paradajza, paprike, krastavca, dinje, kalemljeni ili nekalemljeni. Okosnicu u merama hemisjke zaštite i ishrane svih useva činili su proizvodi kompanije Agromarket. Naravno i najnovija linija FitoFert Energy AFP proizvoda je primenjena u ovim plastenicima jer je kada Đole nešto isproba i preporuči, onda to nađe svoje mesto i kod ostalih povrtara. Predigra dana polja su zimska predavanja u prostoriji iznad poljoapoteke. Sve ono o čemu su tada povrtari slušali, sada, desetog jula su mogli da vide. Preko 150 posetilaca iz cele Srbije, ali i Makedonije, Turske i Grčke, družilo se tog kišovitog prepodneva uz grčki «Ouzo 12», specijalitete sa roštilja i točeno pivo.

Prisustvo danima polja širom Srbije pokazalo je da smo svi, nauka, struka, proizvođači na istom zadatku, unapređenju proizvodnje strnina i okopavina kroz uvođenje novog sortimenta, pesticidnih kombinacija i đubriva. Samo to donosi visok rod, dobar kvalitet i naravno, profitabilnost proizvodnje.

AGROSVET

SUZBIJANJE KOROVA NA STRNIŠTIMA↘ Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

P

roblem zakorovljenosti kako useva, tako i međa i nepoljoprivredenog zemljišta je sve izraženiji s obzirom na to da se našim poljima šire nove, introdukovane vrste korovskog bilja ali i da postojeće postaju manje osetljive prema nekim od herbicida koji su primenjivani tokom vegetacije. Takođe, u usevima su prisutne otporne, višegodišnje korovske vrste, koje se teže ali i skuplje suzbijaju tokom vegetacije. Početak zaštite od ovih korovskih upravo sledi nakon žetve strnina ali i drugih useva koji se „skidaju“ sa njive do sredine avgusta meseca. Naravno rešenje je kombinacija mehaničkih mera i primene herbicida sa neselektivnim, totalnim delovanjem na bazi Glifosata.

Uništavanje korova na parcelama započinje sezonu pre setve.

Garenje strništa je prva mera posle žetve strnih žita. Garenje ima višestruku namenu: • čuvanje vlage u zemljištu i poboljšavanje vodno-vazdušnog režima, • unošenje biljnih ostataka koji se uneti u zemljište brzo razlažu i olakšavaju izvođenje jesenjih radova, • aktiviranje mikrobioloških procesa u zemljištu, • provociranje nicanja korova i rasutog semena...

Zaoravanje ostataka bi trebalo izvršiti odmah po žetvi da bi se sačuvala vlaga, a i izvođenje operacija je lakše nego u suvom zemljištu pa je i potrošnja goriva znatno manja.

S obzirom da je slama siromašna azotom, pre zaoravanja bi bilo dobro

dodati azotna đubriva, do 40 kg azota/ha da ne bi došlo do „azotne depresije“ odnosno nepovoljnog odnosa N:C, jer mikroorganizmi koriste azot iz zemljišta i smanjuju rezerve azota u njemu. Zaoravanje strništa se može obaviti tanjiračama, plugovima, kombinovanim mašinama...

Najbolji rezultati se postižu kombinovanim mašinama, koje predstavljaju kombinacije tanjirača, spremača i valjka koji ostavljaju zemljišnu površinu ravnom i rastresitom. Dubina garenja bi trebala biti 10 -15 cm da bi se slama pokrila zemljom.

Ovakvim postupkom se i seme korova koje se nalazi u zemljištu provocira na nicanje pa je potrebna i određena količina padavina.

Iznikli korov se može uspešno uništiti tanjiračom, spremačem ili nekom drugom sličnom mašinom ili što je češći slučaj tretiranjem „totalnim“ herbicidima, Apsolut ili Glifomark. Razlog njihove primene je efikasno uništavanje višegodišnjih korova i znatno niža cena od tanjiranja tj spremanja.

Kada se 1974. godine pojavio prvi preparat na bazi Glifosata, mnogi su odahnuli. Odjednom su rešenje za suzbijanje sve agresivnijih korovskih biljaka imali i oni koji brinu o nepoljoprivrednim površinama, kosinama kanala, naftnim postrojenjima, putnoj i železničkoj mreži, površinama koje je trebalo privoditi kulturi. Tokom ovih tridesetak godina sve više se primenjivao i u voćnjacima i vnogradima. Polako su i proizvođači strnina shvatili da se čiste njive za narednu kulturu dobijaju primenom preparata na bazi glifosata na strništima nakon žetve.

I tako je postao nezamenljiv herbicid u „higijenizaciji polja“, pravi sanitarni kordon u odnosu na nastupajuću armiju korovskih biljaka.

Preparati Apsolut i Glifomark sadrže aktivnu materiju Glifosat i spadaju u grupu neselektivnih sistemičnih herbicida, a koriste se za suzbijanje velikog broja širokolisnih i uskolisnih korova. Kod prisustva divljeg sirka i palamide, a i mnogih jednogodišnjih korova kao što je am12

brozija, abutilon, divlja konoplja… „totali“ predstavljaju, zavisno od naredne kulture koja će da se seje, maltene i jedinu meru njihovog suzbijanja. Nakon primene deo preparata koji dospe na zemljište veže se veoma jako za koloidne čestice i ne spira se u dublje slojeve zemljišta te nema nikakvo zemljišno niti produženo delovanje preko zemljišta pa samim tim nema nikakvog uticanja na biljke koje u trenutku primene nisu nikle ili tek treba da se seju.

Spadaju u III grupu otrova i neznatno su toksični za sisare. Preparati Apsolut i Glifomark se primenjuju u dozi od 2 do 12 litara po hektaru u zavisnosti od prisutnih korovskih vrsta i njihove brojnosti. Doza od 2 do 4 l/ha dovoljna je za suzbijanje jednogodišnjih korova, 4 do 8 l/ha za suzbijanje višegodišnjih korova, a 8 do 12 l/ha za suzbijanje najtežih višegodišnjih korova.

Ono što ovi preparati traže su primena u fazi intenzivnog porasta korovskih biljaka pre cvetanja, mirno i tiho vreme bez vetra tokom primene, izostanak padavina najmanje 6 sati nakon aplikacije. Za punu efikasnost optimalna količina vode je 200 do 400 litara po hektaru. Tretiranu površinu ne obrađivati najmanje 14 do 21 dan nakon tretmana. Ponovna setva neke nove gajene biljke se bezbedno može obaviti nakon ovog perioda.

Postupajući na ovaj način, kombinovanjem i mehaničkih i hemijskih mera možemo da ostvarimo zadati cilj, smanjenje prisustva brojnih korovskih biljaka u usevima i uspešnija zaštita od korova tokom vegetacije. Naravno, i smanjenje troškova proizvodnje.

AGROSVET

SEZONA JE MOGLA DA POČNE↘ Priredili: Miloš Stojanović, dipl. inž. polj.

Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

P

odgorica nas je te noći oko pola deset sačekala sa plus 30 stepeni. „Šta li nas čeka sutra“ gotovo zajedno postavismo pitanje.

Vrlo često u razgovoru, Podgoricu smo označavali kao tepsiju koja zna da prži žestoko tako da su mesta na moru ponekada bila prava hladovina. I stvarno, sutra smo se „pekli“ na tridesetčetvrtom podeljku, a kasno popodne bilo je i malo gradobitine, pa opet vrelina.

Tradicionalno, po peti put smo, a stalno tokom juna meseca posetili stare ali i upoznali nove prijatelje kako bi se uverili da barem što se tiče povrća, a delom i voća, turistička sezona na crnogorskom primorju može da počne. Malo šale ali je tačno da naši prijatelji svoje proizvode, preko devedeset procenata, plasiraju na moru i da je sve posvećeno toj žetvi. Istovremeno, sve ono o čemu smo pričali tokom zime, a mejlovima i u telefonskim razgovorima tokom proleća se konsultovali, trebalo je potvrditi na licu mesta, u plastenicima i na otvorenom polju.

Poseta naravno počinje od naših, Miroslava, Milice, Mike, Gojka, Mije, Nikole, Gorana i ostalih koji su se razmileli što u magacinu što po terenu raznoseći robu.

I opet po tradiciji, prvo, poseta starom prijatelju Žarku Marašu. Sve pod konac, i luk vlasac, i krastavac, i paradajz. Jedino se žali na lošu sezonu kupusa. Na mnogim parcelama vozeći se po Golubovcima i Tuzi primetili smo da je kupus i dalje prisutan na njivama. Kaže Žarko da je uvoz i dampinška cena kupusa iz Albanije rezultiralo ovakvoj situaciji. No šta je tu je, Žare sa svojim sinovima i suprugom tera dalje, sprema se sezona, a loš rezultat kupusa ispraviće karfiol...Raspitujemo se i za prijatelja Veska Kažića, jednog od pionira proizvodnje u zatvorenom prostoru na ovim prostorima.

Otišao je za Beograd, reče Žarko, a mi, pozdravi ga kad se bude vratio.

Sledeća stanica, kafić porodice Stajović u Golubovcima. Ranijih godina smo u njemu gledali utakmice Lige šampiona, a sada se sa šampionima proizvodnje povrća, braćom Stajović, starijim Radetom i mlađim Mijom. I obilaskom površina se tvrdnja o velikim radnicima potvrđuje.

Da sve mora da bude kao po koncu, i kanap kojim su povezani strukovi paradajza su iste boje. I braća Rade i Mijo, kao i Žarko se mogu nazvati Fitofert manekeni. Od samog početka su verovali u priču da se na jedan drugačiji način može pristupiti gajenju, a pogotovu ishrani povrća i prvi su isprobali, a kasnije postali „zavisnici“ Tomato-a, Melon-a...

Krećući se ka Tuzi, Miroslav nam priča o novom članu „bratstva Fitofert“. Vaselj Kaljaj, visok, suvonjav sa posve neobičnom ličnom pričom. Živeo je i radio od malena u Detroitu, a zatim poželeo da se vrati i okrene se poljoprivredi. Tokom obilaska 13

useva otkriva nam se čovek koji želi da čuje, sasluša i proba. Vredno radi na oko 6 hektara proizvodeći pre svega lubenicu i dinju iliti pipun, nešto povrća i naravno, vinova loza.

Prihvata savete i o hranjenju i o zaštiti bilja i pada dogovor, polovina useva će ići po našoj tehnologiji, polovina po njegovoj. Kraj sezone i podvučena crta daće odgovor, šta i kako u 2016.

Idući dalje uskim putevima upoznajemo članove porodice Nicaj, Agrona i Frana. Po proizvodnji, sve je slično ali kod Agrona se srećemo sa zasadom kivija na jednom hektaru. Plodovi su veličine manjeg oraha i do kraja sezone ima dosta. Na naše pitanje šta je najteže u proizvodnji kivija, dolazi neočekivani odgovor, zimska rezidba. Izuzetno je spora, maksimalno jedan rezač može da oreže deset stabala. Fran je ipak okrenut povrću, 4 hektara je pod paprikom i bostanom.

Polako prelazimo kod članova porodice Siništaj. Tu je Roko kome je na srcu vinova loza, kao i Franu ali je Fran opet nešto posebno. On ima zasnovan zasad šipka ili nama poznatiji nar. I taj zasad se zaliva sistemom kap po kap. Svaka čast.

Velika trešnja prepuna sočnih plodova ispred porodične kuće i dečkić koji se igra po travi. Selo Dušići. Da li je to mali Toma, prošle godine još beba. Da, došli smo do starih prijatelja koji su takođe u gore pomenutom klubu. Beremo trešnje i pričamo sa Davidom, a pored njega tu je i njegova Nataša, vesela iako je od rana jutra brala i pripremala sočne plodove za tržnicu. David je osoba koja voli da osvaja i usvaja novine. Tako je krenuo i sa FitoFertovim proizvodima, a pre dve godine i sa zasadima trešnje, kako na otvorenom, tako i u plasteniku. Imati desetak dana ranije plodove za trži-

AGROSVET

šte je velika prednost. I ova vredna porodica to zna. Ujak, Lješ Siništaj, jedan od najvećih proizvođača krastavca i promoter FF Melona nije tu ali smo zavirili u plastenik. Sve je OK.

Iz Dušića pravo u Tuzi u poljoapoteku „Tritikum“ vlasnika Džon Đokaja. Apoteka je ispunjena „kao šibica“, tu su i pesticidi, đubriva, Villager proizvodi, veliki izbor ambalaže za vinarstvo. I Džon ima primedbu na nelegalni ulaz pesticida iz Albanije. Šta se može, izdržaće se i ta nevolja, a i sami kupci počinju da uviđaju da je sigurnost na „belom“ a ne „crnom tržištu pesticida“.

Idući dalje nailazimo gotovo na nestvaran prizor. Izuzetno uređen vinograd, kreće gotovo od puta i ide do Malisora. Vlasnik Paško Dedvukaj kaže da ima tačno 7 hektara vinove loze i planira da širi i dalje.

Naravno, kao i kod većine odnos sorata je sličan, 70% je Vranac, a 30% stone sorte, Kardinal, Vikorija, Muskat Hamburg. Ulazimo u skladište ispunjeno poljoprivrednim mašinama među kojima se izdvajaju freza sa pipalicom za oradu zemlje u zoni redova, pa mašina za rezidbu, atomizer kapaciteta 2,6 tona itd. Jednom rečju, fascinantno.

I onda malo tuširanja. Odjednom, grad iz vedra neba, praćem kišom i jakim vetrom. Prelep ambijent etno restorana „Troja“, je poslužio kao zaklon. Nakon sat vremena krenuli smo dalje. Da li treba reći da

se nakon kiše, uvek javlja Sunce? I javilo se i pratilo nas do kraja dana.

Završetak dana pripao je velikim proizvođačima povrća, braći Milić.

Ono što je posebno impresioniralo je 650 m2 zatvorenog prostora u kome se uzgaja plavi patlidžan, a na površini iste veličine jedna posve neobična kombinacija, jagoda i krastavac. Kako je jagoda završila sa sezonom, vredna porodica se dosetila da između redova posade krastavac i tako do kraja iskoriste ukazanu šansu. Jagoda je dobro prošla, a po svemu sudeći će i krastavac. Brat Željko smatra da je ipak krompir siguran te iz godine u godinu proizvede od 150 do 180 tona krompira.

i zaštiti povrća i voća. Među slušaocima se izdvojio starac Milutin, koji već 10 godina proizvodi paradajz u monokulturi i nema problema sa bolestima. I njegove komšije to su potvrdile. U redu, ako to funkcioniše suprotno svim pravilima dobre poljoprivredne prakse, u redu je.

A zatim sa teorije u praksu jer je to jedini način koji pravi proizvođači priznaju. I jedini način na koji nas dvojica, zajedno sa Miroslavom radimo već nekoliko godina u Crnoj Gori. Posetili smo Fadila Salković i njegovu porodicu. Vredni povrtar, proizvođač rasada ali i plodova kako na otvorenom, to i u plasteniku sopstvene konstrukcije. Po načinu na koji i kako je uređena, mogla bi da posluži i za kućni krov. U objektu i uređaji za praćenje vlage i temperature vazduha koji je pokazivao 36,80 C, kao i zujalica koja potpomaže boljem oprašivanju paradajza, krastavca i paprike. Zujalica od aparata na baterije za brijanje. Naš čovek je čudo, prepun ideja. Ono što nam je posebno privuklo pažnju je visok objekat u dnu dvorišta, kula Šabotića koju je 1909. godine podigao Fadilov pradeda. Do šezdesetih godina to je bila najviša kuća u dolini Lima, od Bijelog Polja do Višegrada.

Jutarnja kafa u domu porodice Jokić u vinoteci koja je u dnu dvorišta porodične kuće u naselju Zlatica. Vinoteka na dva sprata, donji podrum, a gornji se još uređuje, a poslužiće kao soba za probu. Vrhunska rakija i vino ali smo probu ostavili za neki drugi put. Putujemo.

Naredni dan je krenuo putovanjem kroz kanjon Morače, pored Kolašina sve do Bijelog Polja i tržnog centa „Imperijal“. Tu nas je sačekao vredni Selvudin. On vodi poljoapoteku koja pokriva ne samo Bijelo Polje već i Mojkovac. Doduše, po pravom imenu Selvudin ga retko ko, osim porodice poznaje ali ako kažete Seka Šabotić, onda ga svi vodeći poljoprivrednici sa ovih terena poznaju. Seka je i organizovao predavanje za 17 povrtara koji su predano slušali ne toliko predavanje, već više razmenu iskustava o ishrani 14

Krenuli smo nazad, preko Brodareva, Prijepolja do Požege, a tokom noći i Obrenovca i Zaječara. Stigli smo za drugo poluvreme finala Lige šampiona. Doduše, prethodna dva dana smo se družili sa šampionima. Šampionima poljoprivredne proizvodnje Crne Gore.

Potpuna zaštita kruške, jabuke breskve i paradajza od: kruškine buve, krvave vaši, dudove štitaste vaši i bele leptiraste vaši.

DA ŠTETOČINE NEMAJU GDE DA SE SAKRIJU Bayer d.o.o.

Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, www.bayercropscience.rs

AGROSVET

SIVA TRULEŽ VINOVE LOZE (Botrytis cinerea) ↘ Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

mogu biti vidljivi i na lišću. Gljiva može biti neaktivna zbog niskog sadržaja šećera i prisustva kiselina, a aktivira se prilikom omekšavanja bobica kada nivo šećera u bobicama dostigne 6 – 8 %. Širenje infekcije potpomognuto je pojavom učestalih kiša, vetrom i rosom. Mehanička oštećenja nastala usled ishrane insektima (oštećenja nastala ishranom moljca) i pticama doprinose širenju zaraze. Kada se trulež pojavi kasnije tokom vegetacije teže je kontrolisati zato što velika lisna masa koja onemogućava kvalitetno nanošenje fungicida.

Kada se pomene vinova loza i siva trulež, svi misle na vinogradara, a malo njih na vinara, a još manje na one koji uživaju u vinu. Uostalom, protekla 2014. godina je to itekako pokazala. U uslovima kakvi su vladali, ono što je načela plamenjača završila je siva trulež. Siva trulež vinove loze (Botrytis cinerea), odnosno botritis ili trulež, jedna je od najznačajnih oboljenja vinove loze. Široko je rasprostranjena pogotovu u intenzivnoj proizvodnji. Ogromne štete može da napravi kod osetljivih sorti vinove loze sa zbijenijim tipom grozda. Gubici u prinosu mogu dostići do 20 %, a troškovi kontrole ovog oboljenja su izuzetno veliki.

Sorte koje imaju bujnu lisnu masu sa tankom pokožicom su osetljivije na pojavu truleži. Neophodno je znati da nisu sve sorte podjednako osetljive na trulež (Botritis). Sorte koje su veoma osetljive: Chardonney i Italijanski Rizling dok su osetljive sorte Muscat Ottonel, Pinot Noir i Sauvignon Blanc. Slabo osetljive su Cabernet Sauvignon i Merlot.

Gljiva prezimljava u pupoljcima odakle kasnije prelazi i inficira lišće. Prvi simptomi se mogu obrazovati i na mladom lišću i ostati u latentnom stanju sve do sazrevanja. U povoljnim uslovima simptomi

Dodavanje okvašivača prilikom tretmana sprečava stvaranje prirodnog voska na bobicama koji predstavlja prirodnu barijeru.

Kako kontrolisati pojavu sive truleži? Broj prskanja koji je neophodan da bi se regulisalo ovo oboljenje zavisi od pritiska bolesti vremenskih uslova i osetljivosti.

Manji broj tretmana se izvodi kada je vreme suvo i u vinogradima koji u prethodnim godinama nisu imali probleme.

Postoji veliki broj fungicida tzv. botriticida koji se mogu primeniti u suzbijanju sive truleži vinove loze koji nisu podjednake efikasnosti.

Veoma je važno upotrebljavati fungicide iz različitih hemijskih grupa kako bi sprečili pojavu rezistentnosti. Zato Vam mi u daljem tekstu predlažemo koje fungicide treba primeniti, a držati pod kontrolom sivu trulež.

Postoje nekoliko ključnih momenata kada je potrebno primenjivati fungicide kako bi imali kvalitetnu zaštitu, a to su: • Faza precvetavanja • Faza pred zatvaranje grozda, odnosno bobice veličine zrna graška • Faza šarka ili omekšavanja bobica i • 7 dana pred berbu Faza precvetavanja - veoma osetl16

jiva faza kada siva plesan ostvaruje zarazu. Gljivica Botrytis cinerea kao saprofit naseljava ostatke odbačenih cvetova (prašnici, kapice). U uslovima povećane vlažnosti kada dolazi do slabijeg čišćenja grozdića (slab vetar, kiša) gljiva se ishranjuje ugljenim hidratima iz ostatka cvetova gde kasnije prodire u zelenu bobicu, peteljku i peteljčicu. Ako cvetne kapice nisu odbačene obavezno uraditi tretman. Ovu fazu nazivamo zelena trulež. U ovoj fazi predlažemo primenu preparata Pyrus 400 SC (pirimetanil) u dozi 2,0 - 2,5 l/ha.

Preparat se dobro vezuje za biljne delove i predstavlja odličan izbor za prvi tretman. Karenca preparat je 35 dana. Takođe u ovoj fazi se može primenjivati i Cormax (ciprodinil) u dozi od 0,75 kg/ha. Karenca iznosi 14 dana dok je u drugim evropskim zemljama 7 dana.

Faza pred zatvaranje grozda ili faza dodirivanja bobica je takođe veoma osetljiva faza zato što prilikom dodirivanja bobica dolazi do trenja i njihovog oštećivanja. Ako je ova faza praćena i padavinama zbog čega bi grozd bio vlažan duži period to je svakako signal za tretman. Za ovu namenu preporučujemo fungicid novije generacije Luna Experience (fluopiram + tebukonazol) koja pored odličnog delovanja na pepelnicu veoma dobro deluje i na sivu trulež u koncentraciji od 0,04 %. Pored preventivnog ovaj novi fungicid pokazuje kurativno i eradikativno delovanje. Karenca preparata iznosi 14 dana.

Faza šarka ili faza omekšavanja pokožice bobica kada je nagli priliv šećera te gljiva direktno prodire u bobice. Jak napad nastaje nakon padavina i naglog nalivanja bobica pri čemu pokožica ne uspeva da isprati porast te dolazi do pucanja pokožice koja predstavlja ulazna vrata za nastanak infekcije. Pojava grada takođe podstiče razvoj sive truleži. U ovoj fazi preporučujemo primenu Teldor 500 SC (fenheksamid) 0,1 % (karenca 7 dana) i Switch-a 62,5

AGROSVET

vu truleži. Hemijska zaštita protiv ostalih bolesti i štetnih insekata (plamenjača, pepelnica, crna pegavost, moljci, grinje, cikade...) mora se redovno sprovoditi preparatima sa različitim mehanizmima delovanja. Redovno suzbijati grožđanog moljca jer su otvori nastali prilikom njihove ishrane pogodna sredina za prodor patogena. Ishrana vinograda treba biti dobro izbalansirana kako ne bi potencirali pojavu truleži.

Uklanjati lišće oko grozdova pred berbu zbog lakšeg i bržeg sušenja. S obzirom na to da su povrede na bobicama jedan od značajnih uzročnika nastale infekcije sprečiti nastanak istih.

WG (ciprodinil + fludioksonil) u koncentarciji 0,06 - 0,08 %.

Pred berbu i tretman u ovoj fazi je obavezan, pogotovu u godinama sa povoljnim uslovima za razvoj gljivice (padavine, povrede od grada i sl.) jer u velikoj meri može da smanji pritisak oboljenja. Obavezno primenjivati preparate sa kraćom karencom kao što je Switch 62,5 WG (ciprodinil + fludioksoni) u koncentarciji 0,06-0,08 % (karenca 3 dana).

Pored primene hemijskih mera koje su neizbežne, potrebno je primenjivati i druge agrotehničke

mere koje u velikoj meri doprinose smanjenju nastanka infekcije. Jedna od mera je i izbor sortimenta što zavisi od namene (vinske ili stone sorte) tj. saditi sorte koje nemaju jako zbijene grozdove ako se to može. Takođe pre podizanja vinograda treba ispitati učestalost padavina (kiša, grad...) na lokalitetu.

Pravac redova treba da je postavljen u smeru duvanja najčešćih vetrova kako bi postigli dobru provetrenost i samim tim umanjiti rizik od zaraze.

Mere nege vinograda moraju se stalno i pravovremeno izvoditi. Ishrana vinograda treba biti dobro izbalansirana kako ne bi potencirali poja-

Sve napred izloženo ukazuje da se samo kombinovanjem različitih tehnika može ostvariti kvalitetna zaštita vinograda u kojoj se problem sive truleži neće javiti ili će njegova pojava biti zanemarljiva.

AGROSVET

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

17

AGROSVET

VIRUS BRONZAVOSTI, JEDAN OD REDOVNIH ŠTETNIKA PARADAJZA (Tomato Spotted Wilt Virus)↘ Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj.

tripsa, čine ovaj virus jednim od najdestruktivnijih virusa na svetu.

P

aradajz je biljka koja se gaji na velikim površinama, u Srbiji na preko 22000 hektara. Često je meta brojnih štetnika, gljivičnih oboljenja tipa plamenjače, pegavosti, plesnivosti, bakterioza, štetnih insekata i grinja. Među najdestruktivnija oboljenja ipak spadaju vioze. Među brojnim virusima kojima je domaćin paradajz, ipak se izdvajaju Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus), Virus mozaika duvana na paradajzu (Tobacco mosaic virus) i Virus mozaika paradajza (Tomato mosaic virus).

Generalno za sva tri virusa karakterističan simptom je mozaik listova.

Ipak, kakvi će se simptomi javiti na biljkama paradajza zavisi od virulentnosti virusa, vremenskih prilika, sorte paradajza i starosti biljaka. Na mladim biljkama nastaje mozaik na listovima, koji postaju duži i šiljasti.

Na starijim listovima paradajza pojavljuje se mozaik bez deformacije listova. Promene su izraženije tokom leta kada je povišena temperatura te ima dovoljno svetlosti. Sa starenjem biljke izgledaju kao da se oporavljaju, međutim, one su i dalje zaražene što utiče na smanjenje prinosa. Nekada se može desiti da dođe do pojave nekroze u vidu nekrotičnih crtica i pega i izumiranja tkiva biljaka, što zavisi od soja virusa.

Pa ipak, smatra se da Virus brozavosti paradajza ima najširi krug domaćina i da je jedan od najrasprostranjenijih biljnih virusa. Najčešće se javlja na povrću. Brzina kojom se stvaraju nove varijante virusa, efikasnost prenošenja vektorima, pre svega tripsima, kao i teškoća u kontroli

Virus je najviše rasprostranjen u suptropskim i umerenim područjima sveta. Kod nas se javlja u toplijim, suvljim i sunčanim krajevima, prvenstveno u južnoj Srbiji, ali sudeći po dešavanjima na terenu već godinama je virus prisutan i na teritoriji Vojvodine. Najčešće se javlja u plastenicima i staklenicima. U područjima u kojima se intenzivnije razvija štete mogu da iznose 30-50%, što nije nimalo zanemarljivo. Možemo slobodno reći da je to virus sa izraženom polifagnom prirodom i najširim krugom domaćina među biljnim vrstama, od kojih su u našem regionu najznačajniji: paradajz, paprika, plavi patlidžan, slata, pasulj, grašak, krastavac, duvan, krompir i drugi.

Simptomi su varijabilni i ispoljavaju se na lišću, stablu, peteljkama i plodovima. Virus ima specifične simptome u vidu zametanja plodova koji ostaju nerazvijeni. Izaziva izumiranje grančica i rano propadanje biljaka. Početni simptomi bolesti se ispoljavaju u vidu prstenastih pega na mladom lišću paradajza. Vremenom se ove pege spajaju i nastaju najrazličitiji oblici koncetričnih krugova. Na obolelom lišću dolazi do zadebljanja nerava, što se kasnije manifestuje njegovim uvijanjem prema licu, ili naličju. Na naličju lista se javlja karakteristična bronzasta boja po kojoj je bolest i dobila ime. Obolelo lišće nekrotira i ostaje da visi. Nekroza se može proširiti i na stablo. Obolele biljke zaostaju u porastu i manje su rodnosti. Ponekad ovi simptomi podsećaju na fiziopatije, ili na simptome bakterijske infekcije. Nekrotične pege na lišću mogu da podsećaju i na oštećenja od pesticida. U nekim slučajevima zaraze su bez vidljivih simptoma. Takve biljke predstavljaju najveću opasnost u plastenicima ili staklenicima.

Plodovi imaju karakterisitčne simptome. Na mladim, zelenim plodovima javljaju se šare i nekrotični krugovi usled čeka plodovi imaju nepravilan oblik. Na zrelim plodovima javljaju se koncentrične prstenaste 18

pege, odnosno bledo-crvena, ili narandžasta polja oivičena koncentričnim prstenovima. Često se javlja neravnomerno sazrevanje plodova.

Takvi plodovi gube tržišnu vrednost.

Dva osnovna načina širenja virusa su prenošenje vektorima-tripsima ili prenošenje zaraženim biljnim materijalom. Virus može biti unet u organizam tripsa samo u stadijumu larve, a njegovo širenje mogu da obavljaju jedino odrasla imaga. Da bi se virus nastanio u organizam larve tripsa, potrebna je ishrana larve na zaraženoj biljci u intervalu od najmanje 10 minuta. Inkubacioni period u biljci iznosi do 10 dana, dok najveća infektivnost traje oko 23 dana. Virus ne može da se prenese na potomstvo, ali zadržava svoju infektivnost i u prezimelim zaraženim tripsima. Suvo i toplo vreme je idealan preduslov za prenamnožavanje tripsa, pa se tada i bronzavost paradajza javlja u velikim razmerama.

Kako nema direktnih načina kontrole virusnih oboljenja, a poznavajući epidemiologiju virusa bronzavosti, mere kontrole treba da budu usmerene na smanjenje populacije tripsa. Insekticid koji može da se koristi za tu namenu je Teppeki 500 WG (Flonikamid) u dozi od 200 g/ha uz obavezno dodavanje okvašivača.

Time dobijamo bolje prijanjanje insekticida kao i mogućnost aktivne materije da dopre do skrivenih mesta na biljci gde se tripsi ishranjuju. Pored veoma kratke karence od 5 dana karakteriše ga i jedinstven način delovanja koji onemogućava stvaranje ukrštene rezistentnosti sa insekticidima za istu namenu.

Sve ovo ukazuje da se dobrom preventivom koja obuhvata izbor semena, dezinfekciju istog, dezinsekciju supstrata za proizvodnju rasada, redovnim merama nege (zaštita i ishrana), te po potrebi primena specifičnih delotvornih insekticida smanjuje mogućnost nastajanja i zaražavanja biljaka paradajza viroznim oboljenjima među kojima se izdvaja Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus).

Ponosni na visoke prinose.

Borealis L.A.T nudi najkvalitetnija pojedinačna i kompleksna mineralna đubriva za ishranu biljaka. Pored toga što obezbeđujemo sve neophodne hranljive elemente za poljoprivredne kulture, naš stručni tim pruža agronomsku i tehničku podršku korisnicima kako bi zajednički postigli visoke prinose. Više o kvalitetu i vrstama đubriva koje nudimo saznajte na našem sajtu www.borealis-lat.com

Naša granulisana đubriva: NAC 27 N UREA 46 N COMPLEX 15/15/15+7SO3+Zn COMPLEX 16/16/16 COMPLEX 6/12/18+20SO3 COMPLEX 20/20+7SO3+Zn MAP 12/52

T L.A. s i l orea rivrede B d štan u poljop ja a n i jm -15 ma šl a o s d a o r 9 Dob ter hali n du od 0 s a u Ma ovom S uN

• FERTILIZER • TECHNICAL N PRODUCTS

www.borealis-lat.com

AGROSVET

CARSKA BAŠTA U SRCU BANATA↘ Priredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

B

anatska ravnica je išarana plodnom crnicom i ritovima gde je trud paora mnogo neizvesniji. Kada iz Bačke, od Žablja, pređete u Banat, dočeka vas prošarana ritska zemlja koja se od Tise pruža skoro do Zrenjanina. Na takvim ritovima, u Mužlji, naselju koje se naslanja na grad Zrenjanin, paori su više stotina godina sejali pšenicu, kukuruz, suncokret ali i proizvodili povrće, pre svega kupus, krompir, luk, papriku. Tokom socijalističke izgradnje u Mužlji je osnovana zadruga “Mužljanski ritovi”, koja se u poslednjim promenama ugasila, a zemlja prodata.

Vredni Mužljanci su poslednjih decenija i pored sopstvene zemlje koju su vredno obrađivali sve manje

koristi imali, tako da se selo osipalo dosta je žitelja napustilo svoje domove i nepovratno otišlo daleko, neretko i cele porodice.

Oni koji su ostali shvatili su da se nešto mora učiniti da se proizvodnja mora ukrupniti, poboljšati kvalitetet, finalizovati proizvod i tako privući kupca. Na tim osnovama je nastala «Carska bašta». Magacini nekadašnje zadruge su preuređeni i pretvoreni u savremeni objekat za skladištenje i pakovanje povrća sa pokrivenom prilaznom rampom za kamione što omogućuje lak i brz utovar robe u svim vremenskim uslovima.

U kancelariji iznad magacina, u društvu sam sa Erne Čikošem koji

20

je jedan od osnivača «Carske bašte» i njen tehnički direktor. «Zadrugu smo osnovali 2008 godine, sa osnivačkim kapitalom 6 članova. Imamo sopstvenu proizvodnju i skladište, a takođe se bavimo otkupom povrća od proizvođača i direktnim plasmanom trgovinskim lancima i maloprodajama» počinje razgovor Erne. «U ovih 7 godina dostigli smo proizvodnju u zaštićenom prostoru na površini od 1,2 ha i to paradajza, paprike, krastavca, salate. Takođe smo pokrenuli i sopstvenu proizvodnju konstrukcija za plastenike, a prozvodnja povrća na otvorenom kod preko 100 kooperanata je dostigla 300 hektara. Godišnje se isporuči oko 600 tona raznog povrća, a svakodnevno iz magacina izađe 2530 tona povrća» kao iz topa nastavlja priču Erne.

Međutim, zahtevi tržišta i njihovo ispunjenje su uslov opstanka na sve probirljivijjoj berzi povrća pa su vredni povrtari iz Mužlje shva-

AGROSVET

tili da je izlaz i u tzv. sledljivosti u procesu proizvodnje. Upravo stoga, u programu su dobijanja certifikata HACCPP i GlobalGap. Naravno, to pored starih kupaca otvara i nove u Ruskoj Federaciji ali i na drugim tržištima.

Gospodin Čikoš nastavlja svoju priču «Dosta toga smo uradili, ali se tu ne zaustavljamo. Želimo da finalizujemo proizvod, lepo ga upakujemo, a prvo što smo pokrenuli u tom pravcu je proizvodnja kiselog kupusa i pakovanje za veleprodaje, možda i kao sopstveni brend».

Saradnju sa ovim vrednim ljudima, kompanija Agromarket je započela pre 2 godine. Pitam kolegu Ernea, kako su oni, naši domaćini zadovoljni saradnjom?

«Saradnjom sa Agromarketom smo više nego zadovoljni, stručna služba nas obilazi i upućuje kako da obezbedimo sigurnu proizvodnju i visok prinos, ali i kvalitet povrća, što je veoma važno. Takođe isporuka potrebnih pesticida, folijarnih đubriva, pumpi i ostalih elemenata za navodnjavanje, je brza što nam je veoma važno. Ono što smo uvideli je da je pored pravovremene i kvalitetene zaštite, veoma važna i pravilna ishrana povrća koja obezbeđuje visok kvalitet proizvoda, a to tržište traži.

Šta je novo što primenjujete u ishrani povrća tokom vegetacije ?

Od pre 2 godine koristimo folijarna i fertigaciona đubriva FitoFert, koja su veoma dobro rastvorljiva, a formulacije i odnos hranljivih elemenata je prilagođen vrsti povrća što nam je poboljšalo i povećalo proizvodnju. Ono što je nama predstavljalo ograničenje je visoka pH vrednost vode i zemljišta koja je preko 7,5. Proizvod FitoFert Energy pH Green koji se koristi zajedno sa fertigacionom prihranom je obezbedio sniženje pH vrednosti na optimalnih 6,5, a da pri tom ne dovodi do

porasta EC vrednosti što je poboljšalo usvojivost i veće iskorišćenje primenjenih đubriva.

Na kraju, kako je nastalo ime Carska bašta?

Okolina Zrenjanina je poznta po Carskoj bari, rezervatu koji je pre više od jednog veka bio poznat po lovu, a česte zvanice su bili i članovi carske porodice iz Beča, aristokratija iz Budima i Pešte. Upravo za tu vlastelu kmetovi su proizvodili hranu, a sigurno je da se i naši proizvodi danas mogu da nađu na trpezi krunisanih glava.

Napuštamo ove vredne ljude ali za kratko. Eto nas sledeće nedelje u redovnom obilasku useva. A do tada, povrće kraljevskog ukusa iz „Carske bašte“ iz Mužlje.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet 21

U zdravom voću, zdrav duh

Predstavljamo vam novo rešenje za efikasno suzbijanje najznačajnijih bolesti u zasadima jabuke, višnje i vinove loze.

Bayer d.o.o.

Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, www.bayercropscience.rs

AGROSVET

BIOLOŠKE MERE, NAŠI SAVEZNICI U ZAŠTITI BILJA↘ Priredio: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

S

vedoci smo, da zadnjih godina i pored moćne hemijske industrije u zaštiti bilja ima sve više teško rešivih problema. Setimo se samo kruškine buve, najezde grinja, tripsa, vaši, ervinije, apopleksije, bakterioza, nematoda, žilogriza, bolesti tipa Esca itd. Sve ovo nas navodi da moramo da razmišljamo mnogo šire i da kombinujmo hemijske i biološke mere zajedno, da sačuvamo sve što je korisno, te da bi to okrenuli protiv štetnog u biljnoj priozvodnji. Biološke mere zaštite su značajne, jer se u suzbijanju prouzrokovača bolesti, štetočina i korova koriste živi organizmi. Čuvanje i stimulisanje razvoja prirodnih neprijatelja štetočina, kao što su neki insekti, ptice i životinje najprirodniji je način zaštite biljaka. U dobro izbalansiranom eko-sistemu na hiljade korisnih vrsta pomaže u zaštiti biljaka držeći populaciju štetočina na tolerantnom nivou, sprečavajući ih da prouzrokuju veće štete. Pčele i bumbari su korisni, jer oprašuju biljke polenom, insekti predatori se hrane štetočinama, a insekti paraziti polažu jaja u štetočine, sprečavaju njihov dalji razvoj i dovode do uginuća. Dakle, koji su to korisni organizmi, naši saveznici u zaštiti bilja? Kada ih upoznamo, pokušajmo da ih što više da ih sačuvamo jer će nam itekako koristiti.

Ptice su efikasni predatori insekata. Jedna lasta može za 12 sati da

pojede više od 1000 skakavaca. Među korisnim pticama su i senice, vrapci, drozdovi, carići i dr. Ove ptice mogu da drže pod kontrolom populaciju insekata, zato ne treba da ih uništavamo, već da im pomognemo tokom zime da prežive hladnoću i nedostatak hrane. Žabe takođe tokom noći mogu da pojedu preko 100 insekata. Imajmo to na umu kada se raskrekeću u barama.

Za nas su mnogo značajniji insekti i grinje predatori koji se hrane drugim insektima i široko su rasprostranjeni na svim biljnim kulturama.

Poznati korisni insekti su trčuljci, tigraste bube, paukovi i naravno najpoznatije, bubamare. Rasprostranjena je sedmotačkasta bubamara koja se hrani vašima, kako odraslim jedinkama, tako i larvama i može da uništi oko 9000 jedinki biljnih vaši. Ova bubamara je najaktivnija tokom maja 23

meseca.. Osolike muve svojim izgledom podsećaju na ose, ali su bezopasne i korisne. Njihove larve su prijatelji čoveka, jer proždrljivo jedu vaši sa biljaka, tako da jedna larva tokom razvića od 8-15 dana pojede oko 400 vašiju. Zlatooke su u stadijumu imaga vrlo nežni insekti mrežastih krila, a u stadijumu larve su krvoločni predatori. Hrane se biljnim vašima i grinjama, imaju dve do četiri generacije godišnje. Insekti iz porodice Staphilinidae hrane se larvama podgrizajućih sovica, koje žive u zemljištu. Insekti iz reda Pterosticus, brzo se kreću, kriju se obično ispod kamena, a tokom noći se hrane larvama kupusove muve, podgrizajućih sovica i jaja puževa. Muve guseničarke iz porodice Tachinidae su velike tamnosive boje koje parazitiraju larve podgrizajućih sovica, razne gusenice, kukuruznog plamenca, stenice i dr. One polažu jaja na ove štetočine. Parazitna osica Aphidius colemani prirodni je neprijatelj svih lisnih vaši tako što položi po jedno jaje u svaku vaš, gde se razvije po jedna partazitna osica, a vaš ugine.

Leptiraste vaši ili čuvene bele mušice na povrću veliki su problem, kako u plastenicima, tako i na otvorenom.

Njihov prirodni neprijatelj je parazitska osa Encarsia formosa i predatorska stenica Macrolophis spp. Grinje na biljkama zadnjih godina prave velike štete, kako crvena, tako žuta i eriogidne grinje. U značajnoj meri mogu da ih kontrolišu predatorske grinje iz familije Fitoseidae i Tiflodromus sp. Možemo ih prepoznati tako što su nešto krupnije od crvene i žute grinje, brzo se kreću i sa nijansama svetlo žute, odnosno svetlo crvene boje.

AGROSVET

ne buve, žilogriz, žičnjake i dr. Tako je nastao preparat: Naturalis biogard.

Takođe, bakterije štetne za insekte ili entomofagne bakterije izazivaju smrtonosna obolenja insekata zvana baciloze, naročito su osetljive larve leptira, kod kojih se unutrašnji organi raspadaju, a tkivo prelazi u tečno stanje. Krajem druge decenije dvadesetog veka počeli su eksperimenti sa primenom bakterije Bacillus thuringiensis, i najveću primenu je našao varijetet kurstaki, koji je visoko efikasan za larve gubara, lisnih sovica, kupusara, pamukove sovice, južnoameričkog moljca paradajza (Tuta absoluta) i smotavaca voća. Ova bakterija je sadržana u preparatu Lepinox plus.

Ako sve ovo znamo, moramo da koristimo sve raspoložive mere da sačuvamo proizvodnju, ali i korisne insekte. U zadnjih nekoliko godina se izbacuju iz upotrebe insekticidi širokog spektra delovanja iz grupe organofosfata i ograničavaju piretriodi, kao i deo nekotinoida. Sve više je na ceni koncept usmerene i integralne zaštite, gde se ciljno uništavaju samo štetni insekti. Zato se od hemijskih preparata sve više koriste regulatori rasta insekata, kao što su Prince (piriproksifen), Coragen 20 SC (hlorantranilprol), Runner 240 SC (metoksifenozid), u suzbijanju larvi štetnih leptira, zatim Teppeki 500 WG (flonicamid) u suzbijanju lisnih, leptirastih vaši i tripsa, zatim Borneo (etoksazol) protiv svih vrsta štetnih grinja.

Njihove spore klijaju u miceliju, koja prodire u telo insekta i hrane se njihovim sadržajem. Za dobro razviće ovih gljivica potrebna je visoka vlažnost, pa su njihovom napadu uglavnom izloženi insekti koji su u zemljištu.

Najpoznatija iz ove grupe je Beauveria bassiana koja parazitira štetočine: grinje, tripse, vaši, voćne muve, kruški-

Slično ljudima i životinjama i insekti mogu biti napadnuti parazitnim mikroorganizmima. Oni izazivaju oboljenja koja su u većini slučajeva kobna po život mnogih insekata, pa se mogu koristiti za njihovo suzbijanje, a istovremeno su bezbedni za primenu, životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Poznat je veći broj gljivica iz grupe plesni koje “dolaze glave” insektima.

24

Bolesti prouzrokovane virusima često kod insekata mogu izazvati totalnu smrtnost čitavih populacija.

Virusi deluju vrlo sitnim česticama i formiraju granulozne tvorevine u ćelijama i bolesti koje izazivaju zovu se granuloze. Insekt prestaje da se hrani i uginjava. Ovo je sadržaj preparata Carpovirusine Evo 2 koji je registrovan za suzbijanje jabukinog smotavca.

Sve nam ovo govori da u prirodi već postoje odgovori na mnoga pitanja i probleme, samo ih treba otkriti i okrenuti u svoju korist.

Protektivni i kurativni fungicid

Vaš dugogodišnji verni saveznik!

Ridomil Gold® 68 WG je sistemični fungicid, sa protektivnim i kurativnim delovanjem, za suzbijanje plamenjače (Phytophtora infestans) i crne pegavosti (Alternaria solani) krompira i paradajza, plamenjače vinove loze (Plasmopora viticola), i plamenjače maline (Phytophthora fragariae var. rubi).

AGROSVET

JAGODA, PRVI PLOD PROLEĆA↘ Priredila: Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

M

irisna, sočna, slatka, crvena... Ako postoji voće neodoljivog izgleda, prijatnog mirisa i zanosnog ukusa, koje je ujedno i zdravo pa čak i lekovito, onda je to nesumnjivo jagoda.

To bobičasto voće prepuno je iznenađenja. Verovali ili ne, među brojnim vrstama jagoda postoje čak i žute, za koje se kaže da su pravi specijalitet i čiji se plodovi beru sve do jeseni. Zanimljivo je spomenuti, da su jagode voće čije semenke nisu skrivene unutar ploda, nego se nalaze spolja, a da se podsetimo, jagoda (rod Fragaria) je rod skrivenosemenjača iz porodice ruža sa desetak vrsta , koje su skoro sve rasprostranjene u severnom umerenom pojasu, a samo jedna u Čileu. Pored gajene, vrlo često se srećemo i sa šumskom jagodom (Fragaria vesca), koja je sitnijeg ali aromatičnijeg ploda te rasprostranjena u Evropi i Aziji ali se odomaćila i šire. U poslednje vreme se susrećemo i sa plasteničkom proizvodnjom šumske jagode

Poslednjih godina proizvođači jagode imaju stručnu pomoć i podršku na terenu od strane AgroServisa, stručnog tima kompanije „Agromarketa“ ne samo u domenu zaštite, već i prihrane kako bi postigli što veče prinose i održali zasade u dobroj kondiciji .

Vreme berbe jagoda se završilo.

Na žalost, po ko zna koji put, kad je cena bila dobra, krenule su kiše, tako da su jagodari, koji imaju zasade na otvorenom, opet imali problema sa otkupom, plasmanom, čuvanjem i prodajom svojih proizvoda.

Ali na vremenske prilike se ne može uticati. Može, može ali proizvodnjom u zatvorenom prostoru. Postoje proizvođači koji su upravo rešili da paralelno gaje jagodu na otvorenom ali i u zatvorenom prostoru.

Zadovoljstvo nam je da vas upoznamo sa proizvođačima jagode, porodicom Živanović, Ivan i Jelena iz Lipa kod Smedereva.. Ovi vredni proizvođači su postigli zavidne rezultate u količini i kvalitetu jagoda uz našu stručnu pomoć i savete za prihranu jagode .Ove godine oni će 30

povećati površinu svog zasada. Da napomenemo da se Živanovići bave kako plasteničkom, tako i proizvodnjom jagoda na otvorenom .

Ivan Živanović je pratio savete naše stručne službe, i postigao odličan prinos u plastenicima, gde je prošle godine na najvećem delu zasađena sorta Clery, a na manjoj površini sorta Alba. Pod plastenicima je površina od 10 ari, a broj biljaka je 6000 živića. Berba je u plasteniku otpočela 26. aprila, a završena je 20. maja. Program prihrane je u plastenicima počeo 01. marta i trajao do 11. maja. Pitamo Ivana da nam predstavi program ishrane koji je primenio u ovoj sezoni, a koji mu je doneo i dobru dobit. „Prva prihrana je bila kada je krenula vegetacija i to sa FitoFert 10 :40:10, u dozi od 1 grama po biljci kroz sistem kap po kap. Sledeća prihrana, deset dana kasnije je bila sa FitoFert Energy Root 5:55:10 AFP isto 1 gram po biljci i već nakon nekoliko dana bilo je vidno napredovanje biljaka u porastu“. Da malo pojasnimo. Ova đubriva sa većim sadržajem fosfora

AGROSVET

o proizvodnji kaže da je sa pojavom prvih cvetnih pupoljaka obavljen folijarni tretman sa FF BorMax 20 u koncentraciji 0,5% uz dodatak FF Aminoflex 0,3%. Po formiranju prvih cvetova folijarno je primenjen FitoFert Humistart u koncentraciji 0,5%. Po formiranju prvih plodova tretirano je FitoFert Humisuper 0,5%, a za 7 dana je ponovljen tretman uz dodatak FitoFert Calcium 15 u koncentraciji 0.3%, i ponovljen je tretman sa FF Calcium Organo 30 u koncentraciji 0,3% i to dva puta u toku berbe.

koristimo za aktiviranje korenovog sistema kao i za pokretanje rasta listova i formiranje cvetova. Takođe, linija FitoFert Energy AFP je ove sezone bila samo kod jednog broja odabranih proizvođača, a već sledeće, 2016. biće dostupna svima.

Ivanu se u razgovoru pridružuje i supruga Jelena i dodaje: „Nakon toga je pušten kroz sistem vaš Humiflex u količini od 2 litra“. Ovde je potrebno pojašnjenje. Naime, FitoFert Humiflex je organski oplemenjivač zemljišta na bazi huminskih kiselina, namenjen zemljištima sa dugom eksploatacijom, kao i za peskovita i glinovita zemljišta. Priemnom ovog oplemenjivača obezbedićemo razvoj pozitivnih mikroorganizama u zemljištu, uz povećanje stepena zadržavanja vlage i aeracije zemljišta. On svojim sastavom utiče na stvaranje biomase, propustljivost ćelijskih membrane korena i povećanju usvajanja đubriva iz zemljišta. Takođe u ovom priodu kretanja vegetacije biljke su izložene varijacijom temperature vazduha, kao i temperaturnom oscilacijom u toku

dana i noći, dan je kraći te je samim tim i kraći period fotosinteze… Sve su ovo stresni uslovi za biljke u kratkom periodu koje primenom Humifleksa bitno umanjujemo. Živković Ivan nastavlja svoju priču: «U intenzivnom cvetanju i formiranju plodova korišćen je FitoFert Berry u početku sa 1 gramom po biljci, a kasnije u intenzivnom nalivanju plodova, povećana je doza na 1,5 grama. Kada su prvi plodovi počeli da menjaju boju, znači početak zrenja primenjen je FitoFert Kristal 4:10:40 i Fitofert Kristal 24:6:10 u dozi od 1 gram po biljci, a tokom berbe ovaj postupak je ponovljen još jedanput“, a Jelena podseća „Primena đubriva FitoFert je išla na svakih 7-10 dana fertigacijom, tj. kroz sistem kap po kap.

Posle berbe pušten je FitoFert Kristal 20:20:20 a doza je bila 1 gram po biljci».

U izradi programa dogovarali smo i folijarnu primenu pojedinih formulacija iz palete FitoFert.

Ivan prebirajući po svesci u kojoj se uredno evidentiraju svi važni podaci 31

Na kraju, možda malo indiskretni pitamo Živkoviće kakvi su rezltati u ovoj sezoni. „Rezultat obostrane saradnje je da je ukupno nabrano 2880 kilograma sa 10 ari, odnosno prosečno je bilo 480 grama po živiću. Opet napominjemo da je jagoda sađena 2014. godine, i to od sopstvenog sadnog materijala, kao zeleni živići“.

No da ne bude da je samo ishrana iznedrila ovaj rezultat, Živkovići kažu da se bez pravovremene primene fungicida kao što su Funguran OH, Captan, Fiesta, Cormax, Pyrus i Svitch, odnosno insekticida Afinex i Nurelle D ne bi bilo moguće ostvariti gore navedeni rezultat. „Dobro, a šta ćete raditi u jagodnjaku nakon berbe“ pitamo ove vredne domaćine. „Prenesite svoje znanje i nekome ko počinje da se bavi ovom proizvodnjom ali i ukrstite iskustvo sa nekim od veterana u proizvodnji ove preslatke crvene lepotice“. Ivan gotovo u jednom dahu izgovara: „Posle završetka berbe, jagode bi trebalo ostaviti nekih 1015 dana uz povremeno zalivanje i prihranu, da se „odmore“, odnosno da se završi fiziološko zrenje zaostalih plodova. Folije na plastenicima treba da se sklone i pripreme za sledeću sezonu. Nakon ovog perioda, jagode treba pokositi, ukloniti lisnu masu, međuredni prostor očistiti od korova, proveriti trake za navodnjavanje... Tokom jula i avgusta, redov-

AGROSVET

Tehnologija gajenja. Za uspešno gajenje jagode neophodno je da su živići potpuno zdravi i što bolje razvijeni sa što boljim korenovim sistemom. Za sadnju su najbolji jednogodišnji živići koji potiču od autentičnih, selekcionisanih i garantovano zdravih matičnih biljaka ili frigo živići.

no vršiti zalivanje jagoda. Krajem avgusta i početkom septembra zasade jagoda po živićima (,,kućištima“ ) bi trebalo očistiti, tj., redukovati broj novih izbojaka (stabala) na 3-4, zavisno od kondicije biljaka i voditi računa o njihovom rasporedu. Sredinu ostavjati slobodnu, a mlada stabla rasporediti po obodu živića.

Krenuti sa prihranom i zalivanjem, kako bi se biljke što bolje spremile za sledeću vegetaciju. Naravno, moramo voditi računa i o zdravstvenom stanju zasada redovnim tretmanima protiv patogena i štetočina. Posebno obratiti pažnju na zdravstveno stanje korena. Po potrebi radimo i zalivanje fungicidom Ridomil i to u dozi od 4 kg po hektaru. To bi bilo sve“, završi svoj monolog Ivan.

Doduše, na ispraćaju Jelena Živković reče “Treba imati na umu, da jagoda, uz pravilnu prihranu i zaštitu može dobro rađati i do 4 godine, posle čega je potrebno obnavljanje zasada“.

E, upravo sa Jeleninim rečima počinjemo i našu malu školu za početnike.

Podizanje novih zasada jagoda.

Kako smo svedoci klimatskih promena, tako im se moramo i prilagođavati. Ranije preporuke za sadnju jagode su bila prolećna, letnja i jesenja sadnja. Mi, na bazi svog znanja i isustva u poslednjih nekoliko godina, preporučujemo letnju i jesenju

sadnju jagoda u cilju dobijanja što većih prinosa.

Letnja sadnja jagoda. Ova sadnja se može obaviti tokom svih letnjih meseci. Međutim, kako se menjaju klimatski uslovi ovu sadnju je dobro obaviti tokom avgusta i početkom septembra uz pravilnu prihranu za dobro ukorenjavanje. Jagoda posađena u ovom periodu postiže dobre prinose u sledećoj godini. Za letnju sadnju najbolje je koristiti »frigo materijal« tj. živiće koji su čuvani u hladnjači. Za ovaj period sadnje izuzetno je značajno da ima dovoljno vode, kako za zalivanje neposredno posle sadnje, tako i za još 3-5 zalivanja u toku vegetacije (dok se biljke dobro ne ožile) uz odgovarajuću prihranu proizvodima FitoFert.

Jesenja sadnja jagoda. U našoj zemlji ova sadnja se obavlja od druge polovine septembra, pa do prvih mrazeva. Živići posađeni u ovom roku nemaju dovoljno vremena da se dobro ožile i da razviju jak i dubok koren, zbog čega često stradaju od prvih zimskih mrazeva. Pri ovom terminu sadnje ne očekuje se značajan prinos naredne godine, već tek u drugoj godini posle sadnje. Za sadnju se koriste živići iz tekuće vegetacije. Međutim, i pri ovom terminu sadnje važi isto pravilo, da će živići posađeni krajem septembra dati znatno veći prinos nego oni posađeni kasnije (krajem oktobra...).

32

Jagoda uspeva u različitim pedološkim i klimatskim uslovima. Može se saditi u kontinentalnim nizinama pa sve do 1000 m nadmorske visine, kao i na različitim tipovima zemljišta. Ipak, pre same sadnje potrebno je ispuniti osnovne uslove za podizanje zasada, a to su: izbor tipa zemljišta, a odgovaraju joj rastresita i laganija, bogata humusom (mogućnost popravke unošenjem stajnjaka, i sl.). Optimalan pH 5,5-6,5 , kao i dobra obezbeđenost makroelementima (NPK kompleks).

Pre sadnje potrebno je dobro pripremiti parcelu. Ako su problem višegodišnji korovi, preporučuje se primena herbicida na bazi glifosata, Glifomark ili Apsolut (8-12 l/ ha) i to najmanje 3-4 nedelje pre sadnje, Na parceli na kojoj se sadi jagoda najbolja predkultura su strna žita, tako da ima dovoljno vremena za pripremu zemljišta. Priprema zemljišta započinje oranjem na dubinu 30-40 cm ako se radi o ilovasto-peskovitom zemljištu, a ako su zemljišta nešto „teža“ preporučuje se oranje na dubinu od 50 cm. Nakon oranja, sledi đubrenje organskim (stajnjak) i mineralnim đubrivima, kao i kalcifikacija ako je potrebna, na bazi prethodno urađene hemijske analize zemljišta i preporuke za đubrenje koja je obavezna pre podizanja zasada.

Zatim sledi rotofreziranje zemljišta čime se zemlja usitnjava, od praškaste do sitno zrnate strukture i to na dubinu do 15 cm. Treba posebno upozoriti potencijalne proizvođače da od freziranja do izrade bankova ne dođe do jačih padavina, što je bio slučaj u jesen 2014. godine, jer se time usitnjenoj zemlji kvari struktura, tj. dolazi do sabijanja tla pa je teško pripremiti kvalitetne bankove, sto loše utiče na razvoj korenovog sistema. Pre freziranja neophodno je dodati FitoFert Humifleks

AGROSVET

u dozi od 10 l/ha. FF Humiflex je organski oplemenjivač zemljišta na bazi huminskih kiselina, namenjen zemljištima sa dugom eksploatacijom, kao i za peskovita i glinovita zemljišta. Na ovaj način obezbedićemo optimalan razvoj pozitivnih mikroorganizama u zemljištu, povećati zadržavanje vlage i aeraciju zemljišta (vodno-vazdušni kapacitet zemljišta). FF Humifleks svojim sastavom utiče na stvaranje biomase, propustljivost ćelijskih membrana i povećanju usvajanja đubriva iz zemljišta, Ovo je jako bitno kod mladih, posađenih biljaka čiji je korenov sistem u razviću, a posađena biljka treba da se fiziološki dobro spremi za nastupajući period posle sadnje i zimski period mirovanja.

Nakon freziranja prave se bankovi, postavljaju trake za navodnjavanje kap po kap i na kraju polietilenska folija (0,05-0,07 mm).

Primenom sistema za navodnjavanje kap po kap (Sunstrem, Hirro, AgroDrip), obezbeđuje se i fertigacija tj. prihrana jagode kroz zemljiste preko korenovog sistema u toku vegetacije formulisanim vodotopivim đubrivima za svaku fenofazu rasta i razvića živića jagode, čime se bitno može uticati na prinos. Zavisno od tehnologije proizvodnje, folija može biti crna, bela i u poslednje vreme siva, jednoredna ili dvoredna. Širina bankova, zavisno od izbora proizvodnje može biti od 30-90 cm, a visina od 20-40 cm. Na ovaj način gajenja može se posaditi se 35.000 - 42.000 sadnica jagoda po hektaru što omogućava prosečan prinos od 20 do 30 t/ha.

Sadnja novih zasada jagode uglavnom se obavlja frigo ili zelenim živićima i krajem jula ili početkom avgusta Pri sadnji voditi računa o dubini sadnje. Najbolje je da korenov vrat ostane do 1 cm iznad zemlje.

Za početnike uvek je jedna od najvažnijih stvari i izbor sorte koju će gajiti. Naša iskustva pokazuju da je dobro u zasadu imati sorte različitog vremena zrenja čime se obezbeđuje duža eksloatacija tokom sezone i realizacija plodova. Sortment koji preporučujemo za naša područja:

• Rane: Clery, Alba • Srednje rane: Queen Elisa, Elsanta, Asia, Lia • Srednje kasne: Jolly, Antea, Arosa, Roxana • Kasne: Galia, Raurica, Syria Najbolji prijem pri sađenju se postiže živićima zasađenim neposredno po vađenju iz matičnjaka. Ako je prošlo duže vreme od skidanja živića do sadnje na stalnom mestu, potrebno ih je osvežiti prskanjem vodom, a žile držati u vodi 12 – 24 sata. Neposredno pred sadnju živiće treba pregledati, oštećene, trule ili suve odbaciti, suve žile osvežiti orezivanjem, a preterano duge skratiti za 1/3 dužine. Poželjno je da se tako pripremljeni živići jagode pre sadnje dezinfikuju i zaštite potapanje u rastvor fungicida Funomil (10 g/10 l vode) ili neposredno po sađenju puštanjem rastvora istog fungicida kroz sistem kap po kap.

Najbolje je živiće saditi kada je vreme oblačno ili krajem dana, a pripremljeno zemljište umereno vlažno. Živiće treba saditi na dubinu na kojoj su bili u matičnjaku.

Posle sadnje živiće treba obavezno zaliti i prihraniti formulacijom FitoFert Kristal 10:40:10 i to u dozi od 1 gram po biljci kroz sistem kap po kap, zbog boljeg ukorenjavanja. Ovaj postupak ponoviti i pri sledećem zalivanju kroz sistem kap 33

po kap uz dodavanje FitoFert Aminoflex (0,3%). Takođe je veoma bitno zaštititi mladi zasad od štetnih insekata puštanjem rastvora insekticida Teppeki 500 WG kroz sistem kap po kap u dozi od 200 g/ha. Kada se živići dobro ukorene i krenu novi listovi, pustiti kroz sistem prihranu FitoFert Kristal 20:20:20 u dozi od 1g/biljci.

Nakon ukorenjavanja preporučujemo folijarni tretman živića kombinacijom fungicida i nutritijenta, Talocuper i to u koncentraciji od 0,15%-0,20%, 2-3 puta nakon sadnje. Talocuper je đubrivo sa sistemičnim bakarom koji ima sposobnost da „uđe“ (prodire kroz kutikulu biljke) u list i spreči dejstvo patogena, bakterioza... Takođe se može koristiti i fetrigaciono u količini 2-6 l/ha .

Nakon ovih sprovedenih postupaka treba pratiti vegetaciju i polako smanjivati zalivanje i prihranu, kako bi biljka krajem oktobra i početkom novembra spremno ušla u hladniji period.

Nova vegetacija je novi izazov za proizvpođače, a kako doći do prinosa i profita, jednostavno, vratiti se na početak teksta.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA↘

Priredio: Dragan Đorđević

Amerikanci diktiraju cene žitarica?

Saudijska Arabija: Satelitsko navodnjavanje

Cene pšenice prošle sedmice u velikoj meri kreiralo je američko tržište, preplašeno nepovoljnim vremenskim us­ lovima u njihovim ključnim regijama. Vlažno vreme u SAD-u bilo je jedan od glavnih pokretača panike koja je vladala u vezi sa kvalitetom pšenice. Unapred ugovorene vrednosti pšenice prošle sedmice su počele sa cenom od 132 £/t, dok im vred­nost krajem nedelje opala na iznos od 123 £/t. Takođe, nepo­voljni uslovi uticali su na odlaganje setve kukuruza i soje. To bi moglo da rezultira manjim brojem posejanih površina. Prognoze najavljuju da će svetska proizvodnja pšenice, u sezoni 2015/2016, porasti za 2,6 miliona tona, odnosno da će dostići količinu od 721 milion tona.

Poljoprivrednici u Saudijskoj Arabiji koriste satelitske snimke da bi bolje organizovali potrošnju vode za navodnjavanje. Više od 80 odsto vode koja se godišnje iskoristi u ovoj zemlji završi u poljoprivredi.

U isto vreme, potrebe za hranom svakodne­vno rastu. Satelit „Landsat 8“ snimio je krajem maja pogled na Todhia Arable, jednu od farmi u Saudijskoj Arabiji. Zeleni krugovi na snimku su polja sa usevima. Svake godine usevi se rotiraju, pa se na mestu gde se gajila lucerka naredne godine gaji ječam, pa pšenica, pa kukuruz. Svaki deo polja navodnjava se uz pomoć siste­ma prskalica.

Farmeri stavljaju sisteme za navodnjavanje duboko u zemlju i pum­ paju vodu s dubine od 1.000 metara.

Cene hrane bagatelne, još će padati Cene osnovnih prehrambenih proizvoda ponovo su pale u maju i blizu su šestogodišnjeg minimuma posle znatnog pada cena žitarica.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) u svom izveštaju pad cena objašnjava uglavnom time što se predviđa povoljna žetva ove godine. FAO indeks cena prehrambenih proizvoda dostigao je prosečnih 166,8 poena u maju, što je veliki pad cena od 20,7% u odnosu na nivo od pre godinu dana. U poslednjem izveštaju organizacije o ponu­di i tražnji žitarica predviđa se rast svetske proizvodnje riže od 1,3% u odnosu na prošlu godinu, zbog predviđanja boljih žetvi u Aziji, iako će rezultati umnogome zavisiti od toga kako će se sezona kretati narednih meseci.

Veća proizvodnja pšenice i malina, manje višanja Monsantu cvetaju ruže, kupuje konkurenta

Australija: Na prodaju plac Američki proizvođač genetski veličine Engleske

modifikovanih semena Mon­ santo zabeležio je bolje od očekivanih rezultate u trećem poslovnom kvartalu i ponovo izrazio interesovanje za kupovi­ nu švajcarskog konkurenta kompanije Singenta. Kompanija je u u tri meseca zaključno sa majem zabeležila prihode od 4,58 milijardi dolara. Monsanto je ponovio da mu je cilj da do 2019. više nego udvostruči profit u odnosu na nivo iz 2014, dodajući da želi spajanje sa švajcarskim proizvođačem hemikalija Sin­gentom, koji je tri puta odbijao ponudu američke firme. Poslednju ponudu vred­nu 45 milijardi dolara Singenta je odbila navodeći da je Monsanto potcenio vred­nost kompanije i da želi da je kupi jeftino.

Najveće privatno zemljište na svetu, veliko skoro kao cela En­ gleska, koje se nalazi u Australiji, je na prodaju po ceni od 325 miliona dolara. Na zemljištu koje se prostire na 23.000 kvadrat­nih kilometara, radi samo 150 ljudi koji održavaju stoku. U pro­teklih 100 godina je bilo u vlasništvu porodice Sidni Kidmana, čoveka koji je, kako se navodi, ”od običnog begunca postao najveći vlasnik stoke u državi“. ”Independent“, ističe da će tih 11 miliona hektara biti prodato jednom od 30 najboljih ponuđača. Zbog njegove rasprostranjenosti, potrebno je više od nedelju dana letova iz južne Australije, preko Kvinslenda i Severne teritorije do zapadne Australije da se obiđu svi posedi stoke.

35

Koliko su statističari pogodili, uporedite sami. U daljem tekstu su data predviđanja koje su izneli stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije početkom juna meseca tekuće godine.

Ovogodišnja proizvodnja pšenice u Srbiji će, kako se očekuje, iznositi 2,4 miliona tona, što je 1,7% više u odnosu na lanjski rod. Kod proizvod­nje malina očekuje se povećanje u odnosu na prošlu godinu od 7,2%, a prognoze su da će rod iznositi 66.176 tona. Proizvodnja višanja trebalo bi da iznosi 91.774 tona, što je sman­jenje od 2,3 odsto, navodi RZS. U odnosu na prošlu godinu, u prolećnoj setvi 2015. zaseja­no je manje kukuruza (2,4 odsto), šećerne repe (34,3 odsto) i suncokreta (8,5 odsto), a više soje (21,8 odsto).

Kukuruzom je zasejano oko milion hektara, šećernom repom 42.123 hek­tara, suncokretom 170.612 ha, a sojom 187.950 ha.

AGROSVET

LUCERKA, SPAS ZA NAŠE STOČARSTVO?↘ Priredio: Dragan Đorđević

kopriva (Lamium amplexicaula), hoću-neću ili tarčužak (Capsella bursa pastoris), štavalj ili zelje (Rumex crispus), maslačak (Taraxacum officinale), mišjakinja (Stellaria media).

Takođe i jedna broj uskolisnih korova značajno može da utiče na dugovečnost useva, pre svega pirevina (Agropyrum repens), muhar (Setaria glauca), zubača (Cynodon dactylon), divlji sirak (Sorghum halepense).

L

ucerka Medicago sativum, spada u višegodišnje mahunarke izuzetno značajne za proizvodnju stočne hrane najvišeg kvaliteta. Sam usev lucerke je “livada”, koja se ne ore i obrađuje nekoliko godina, pa je ona pravo žarište za štetne organizme. Prisustvo korova, insekata, bolesti i glodara mogu smanjiti prinos za 80% i skratiti životni vek u odnosu na zdravo lucerište. Osim toga kvalitet stočne hrane je mnogo lošiji.

Priprema zemljišta - Za jesenju setvu obaviti oranje (30 cm) do početka avgusta, a za prolećnu setvu kada je temperature zemljišta iznad 12°C (20.3.-15.4.) izvesti jesenje oranje u novembru ili početkom decembra.

Posle sitnjenja zemljišta (tanjiranje, drljanje itd). Obavezno zemljište povaljati kembridž valjkom. Zemljište pre pripreme pođubriti sa 300-400 kg/ha NPK. Protiv uskolisni korova i zemljišnim insekticidima, FORCE itd. Ne pokušavati sa redukovanom obradom zemljišta (samo tanjiranje, freziranje itd). Prinosi su u takvim slučajevima 30-50% slabiji. Stajnjak treba dodati u prethodnoj godini 25-30 t/ha. Voditi računa o zemljišnim preparatima koji su se koristili u prethodnom usevu (triayinski preparati itd).

Setva. Obaviti je u optimalnom agrotehničkom roku, po mogućnosti neposredno pred kišu. Koristiti isključivo deklarisano I ispitano seme. Većina domaćih sorti ima visok rodni potencijal sličan evropskim ili američkim sortama. Norma setve zavisi od mnogih faktora.

U našim uslovima preporučujemo setvu od 15 kg/ha semena za merkantilni usev. Napominjemo da 1 kg lucerke ima 500 000 zrna. Kod setve od 20 kg/ha 1 kg pokriva 500 m².

Znači da se seje 1000 semenki na 1 m². U trećoj godini nema više od 100 biljaka po 1 m². Seje se mašinski na rastojanju od 12,5 cm red od reda, a 2 cm biljka od biljke u redu. Dubina setve 1-2 cm. Lucerka pri povoljnim uslovima niče za 10-15 dana.

Kako u proizvodnim, tako i u semenskim usevima, lucerku napada veliki broj štetnih organizama pa se merama nege kako tokom vegetacije, tako i zimskog mirovanja useva, mora posvetiti puna pažnja Najvažniji štetni organizmi u lucerki su korovske širokolisne vrste koji direktno konkurišu lucerki, a ima na desetine vrsta koje kvare kvalitet lucerkinog sena, kao što su pepeljuga (Chenopodium album), gorušica (Sinapsis arvensis), mrtva 36

Međutim svakako najznačajnijji štetni organizam u lucerki, a poslednjih godina i u nizu useva (parika, šećerna repa…) je vilina kosica (Cuscuta sp.). Ona spada u grupu zemljišnih korova specifičnog životnog razvoja koji nemaju hlorofil već sva hraniva uzima od biljke domaćina. Time uništava i biljku domaćina.

Njena prednost, a veliki problem za proizvođače je da klijavost semena sačuva i preko 40 godina pa je borba otežana. Mere borbe moraju da obuhvate nekoliko različitih postupaka kao što su: koristiti samo zdravo, dorađeno i deklarisano seme, redovno tretirati lucerku protiv korova, kositi i spaljivati žarišta viline kosice.

Useve lucerke napada i veliki broj insekata, a u prvom redu žičnjaci (Agriotes spp.), veliki majski gundelj (Melolontha melolontha), lucerkina pipa (Otorrhynchus sp.), mala

AGROSVET

lucerkina pipa (Sitona humeralis), lucerkina bubamara (Subcoccinella vigintiquatuorpunctata), lucerkina buba (Phytodecta fornicata), lucerkina crna vaš (Apis craccivora), mušica galica lucerkinog cvetnog pupoljka (Contarinia medicaginis), lucerkina osica (Bruchophagus roddi) Iako je najveća pažnja usmerena na praćenju pojave pojedinih korova i insekata, pojedine biljne bolesti (fitopatogene gljivice, bakterije i virusi) takođe mogu da umanje vrednost silaže, sena ali i semena kao što su crnilo lišća (Phoma spp.), crna pegavost (Pseudopeziza sp.), rđa lucerke (Uromyces sp.), antraknoza (Coletotrichum sp.), fuzariozno uvenuće (Fusarium sp.), verticiliozu (Verticillium dahliae), bakterijsko uvenuće (Pseudomonas sp.), bakterijska uvelost (Clavibacter sp.) Štete u lucerištima redovno čine i glodari, obična poljska voluharica (Arvicola terrestris), poljski miševi (Apodemus spp.), slepo kuče (Spalax leucodon), hrčak (Cricetus, cricetus) Nega useva. Znajući sve ovo, a iz iskustava preporučujemo niz kombinovanih mera za uspešnu proizvodnju lucerke, a koje su podeljene prema vremenu izvođenja tokom vegetacije ali i u periodu mirovanja.

Faza mirovanja lucerke

Po skidanju zadnjeg otkosa skloniti žetvene ostatke lucerke drljanjem. Uraditi tretman prepartom na bazi bifentrina u količini 0.2 l/ ha (zaštita od prezimljujućih formi insekata) i izvršiti trovanje glodara rodenticidima ubacivanjem istih u aktivne rupe. U period od decembra do februara prihraniti lucerku sa 150 kg/ha NPK. Idealna visina lucerke za ulazak u zimu je 8-10 cm. Tretirati lucerište preparatom na bazi metribuzina – Sencor Plus u količini 0,5-0,7 kg/ha ili tifensulfuron–metila Symphony sa 8 g/ha, kada je prosečna dnevna temperature 2-8°C Faza prvog otkosa: Tretirati lucerište u fazi 8-15 cm porasta sa 2,5 litara po hektaru bentazona - Bentamark protiv širokolisnih korova. U ovoj fazi pratiti razvoj insekata (lucerkine bube, crne lucerkine vaši). Koriste se preparati na bazi cipermetrina – Cythrin 250 EC ili kombinacije cipermetrina i hlorpirifosa – Nurelle D, te preparata na bazi gama-cihalotrina – Vantex 60 SC. Voditi računa o karenci.

Faza drugog otkosa: Posle skidanja prvog otkosa obavezno skloniti sve žetvene ostatke.

Uraditi drljanje, lančanje i obavezan tretman sa 1 do 1,5 litara preparatima na bazi cipermetrina + hlorpirifos ili dimetoat. Najčešći uzrok nekretanja lucerke u drugom otkosu su lucerkina pipa i ostali insekti.

Zaštita protiv korova je obavezna i to 2 – 3,0 l/ha bentazona ili 1 litar 37

imazamoksa – Ikarus, Soyasan protiv širokolisnh korova, a ako ima potrebe i zaštitu od uskolisnih korova u količini od 1,5 do 2,0 l/ha preparatima na bazi kletodima - Kletox ili kvizalofop-p-etil – Targa Super Uraditi fungicidni tretman preparatima na bazi mankozeba – Dithane M45, Penncozeb WG ili hlorotalonila – Balear 720 SC u količini 2-3 kg/ha. Uz sve tretmane koristiti FitoFert folijarnu prihranu – FitoFert Kristal 20:20:20.

Faza trećeg otkosa: U trećem otkosu treba pratiti zdravstveno stanje useva lucerke.

Potruditi se da treći otkos ostane što duže, jer na taj način lucerka bolje ulazi u zimu.

Samo kombinacijom hemijskih i agrotehničkih mera može se izvršiti uspešno suzbijanje svih štetočina koje napadaju lucerku, bilo da je reč o korovima, insektima ili bolestima.

Na taj način se jedino mogu dobiti visoki prinosi sena i semena. Osim ovoga treba napomenuti da je lucerka spremna za kosidbu kada je 20% biljaka procvetalo i kada su donji pupoljci veličine 3-5 cm. Ne treba praktikovati veći broj košenja od 4 jer se na taj način izaziva proređivanje lucerke.

Naslovom ali i celim tekstom pokušavamo da zaustavimo dalje propadanje srpskog stočarstva. Ovo je samo kap u moru problema koje ga prati ali od negde se mora početi.

Lucerka je «kraljica stočne hrane» te najbolje od nje početi.

®

tEmEljno i ciljano na vaši.

Efikasan jEdinstvEn održiv ekonomičan

AGROSVET

I MIRIS I UKUS↘

Priredila: Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj. krava muzara. Anis i njegovo ulje imaju raznovrsnu primenu kako u narodnoj, tako i u oficijelnoj medicini. Ulje anisa pod uticajem zraka i svetlosti postaje otrovnije za razliku od svežeg jer se stvaraju još otrovnije materije.

J

edinstvena aroma spaja bombon “Negro-odžačar grla” i “Ouzo 12”, jedno od pored “Metaxa”, najpoznatije grčko piće. Na deklaracijama oba proizvoda stoji Anis.

Anis (Pimpinella anisum) poznat još i kao aniš, anason, slatki janež, slatki komorac, slatki kopar i slatki kumin je jednogodišnja, zeljasta biljka iz familije Apiaceae.

Prapostojbina ove tropske biljke je Indonezija, ali za ovu biljku znali su još stari Egipćani pre tri i po hiljade godina, u antičkoj Grčkoj je korišćen za aromatizaciju vina, mada Hipokrat, najpoznatiji antički lekar spominje i lekovita svojstva anisa.

Rimljani su ga preneli u Toskanu, odakle se dalje širio po Evropi. U srednjem veku anis se proširio delom Sredozemlja, uzgajao se kako za prehrambene tako i u lekovite svrhe.

Glavna područja uzgajanja danas su južna Evropa, Egipat, Bliskom Istok i jugoistočnoj Azija.

Botaničke osobine. Anis je jednogodišnja zeljasta biljka. Koren je tanak i vretenast, prostire se do 20 - 30 cm dubine. Stabljika je razgranata, uspravna, 30 - 70 cm visoka, valjkasta, šuplja, obrasla kratkim, mekim dlačicama. Lišće anisa je različitog oblika i veličine (heterofilija). Donje je srcasto, na dugačkim drškama,

srednje lišće je trojno deljeno. Na vrhu stabla nalazi se složena štitasta cvast, koja se sastoji od 10 do 15 štitova sa petodelnim cvetovima bele boje. Plod je šizokarpijum sivozelene boje, spljošten, sastavljen iz dva dela, obrastao bradavičastim dlačicama. Perikarp je debeo, sa malim šupljinama ispunjenim uljem.

Jezgro je ispunjeno kapljicama ulja i aleuronskim zrnima. Dužina ploda je 3 - 6 mm, a debljina do 3 mm.

Masa 1.000 semenki je 1 - 4 g.

Hemijski sastav i upotreba. Svi delovi biljke sadrže eterično ulje.

Najviše ga ima u plodu (1,5 - 3 %), vrlo retko do 6 %. U plodu se nalazi i oko 18 - 23% masnog ulja, oko 16 - 20% belančevina i 3,5 - 5,5% šećera. Glavni sastojak eteričnog ulja je anetol (80-90%). Od njega potiče karakterističan miris ulja. Eterično ulje sadrži i do 15 % estragola, anisaldehida, anisovu kiselinu i dr.

Od anisa se koristi plod i eterično ulje (Anisi fructus et aetheroleum). Iz zrelih zdrobljenih plodova anisa dobija se destilacijom vodenom parom eterično ulje. To je bistra, žućkaste boje tekućina, lako pokretljiva ili bezbojno kristalna masa prijatnog mirisa i slatkog ukusa. Ulje očvrsne između 15 i 200C. Ostatak posle destilacije koristi se u vidu uljanih pogača za ishranu stoke, naročito 39

Ulje snažno deluje na neuromuskulatorni sastav. Anis se upotrebljava kao ekspektorans, karminativ, stomahik (splazmolitik), galaktagog (pojačava lučenje mleka) i korektor mirisa i ukusa raznih lekova, bombona, pasta za zube i dr.

Upotrebljava se i u vidu čajeva sa drugim biljkama. Procenjuje se da se od pčelinje paše anisa može dobiti 50 - 100 kg meda po hektaru. U narodnoj medicini plodovi anisa se upotrebljavaju kao sredstvo protiv nadimanja, za poboljšanje probave, za regulisanje varenja i dr.

Takode se koristi u industriji kolaca i slatkiša, kozmetickih proizvoda i proizvodnju likera. Po čitavom svetu postoje likeri i rakije s mirisom anisa, poput francuskog Perno, turskog specijaliteta Raki, nadaleko poznatog grčkog pića Uzo, kao i makedonskog specijaliteta Mastika.

Pravi anis se danas upotrebljava tek u neznatnim kolicinama jer ga je potisnuo zvezdoliki anis koji ima miris i ukus anisa, ali botanički nije ni u kakvoj vezi s njim.

Gajenje. Za uzgoj anisa pogodno je toplo, sunčano i vlažno podneblje. Vlaga je naročito potrebna u doba cvetanja. Manjak vlage u tom periodu može uticati na smanjenje prinosa i do 200 kg/ ha. Od cvetanja do sazrevanja su velike potrebe biljke za toplotom.

Uspešno se uzgaja na krečnom i rastresitom zemljištu, bogatom hranivima, optimalne vrednosti pH 6,5 - 7,2. Nisu pogodna teška glinena, zabarena i nepropusna zemljišta.

Anis počinje da klija na temperaturi od 6 - 8 oC. Optimalna temperatura za klijanje je oko 240C. Izdržava niske temperature do - 6 °C. Obično se seje u plodoredu posle okopavina. Na isto mesto može doći tek nakon 2 – 3 godine. Obrada zemljišta zavisi od vrste preduseva.

AGROSVET

Kod uzgoja anisa posebnu pažnju se posvećuje uništavanju korovskih biljaka, ali mora se imati u vidu da je anis osetljiv na herbicide. Ne sme se sejati posle korijandera. Dobri predusevi su žitarice sa kratkim vegetacioim periodom i silažni usevi (silažni kukuruz). Anis je dobar predusev svim ratarskim kulturama.

Obrada zemljišta. Zemljište treba poorati u jesen na dubinu od 25-35 cm, a u proleće ga izravnati i usitniti. Đubrenje. Poželjno je sejati na parceli na kojoj je prethodna kultura bila đubrena stajnjakom, a ako to nije slučaj, u jesen pre oranja ubaciti 20-30 t/ha stajnjaka. Povoljno reaguje na đubrenje mineralnim đubrivima, a količine treba utvrditi na osnovu analize zemljišta. Ako se planira prinos od 500- 600 kg ha onda se pre jesenje obrade unosi 4060 kg/ha N, zatim 60-70 kg/ha P2O5 te 40-60 kg/ha K2O. Setva. Anis se razmnožava isključivo semenom. Seje se u martu, a datum setve zavisi od toplote zemIjišta. Optimalno vreme setve je kada je tempera­tura zemljišta u gornjem sloju (3-5 cm) prosečno 7 – 80C (u našim uslovima od sredine do kraja marta). Seje se širokoredno, na rastojanju 40 cm red od reda, sa oko 10 kg/ha semena. Može se sejati i u trake od po dva reda na rastojanju 15 cm i sa razmakom između traka 45 cm, sa oko 15 kg/ha semena.

Na dobro pripremljenom zemljištu može se sejati uskoredno, na rastojanju 15 cm red od reda, sa oko 20 kg/ha semena. Seje se na 2 – 3 cm dubine. Optimalni broj klijanaca je 50 – 60 po dužnom metru.

Smatra se da je za dobar razvoj anisa po­ trebna priprema semena (stratifikacija). Seme se drži u vodi čija je temperatura 8 – 220C sve dok najveći broj semenki ne nabubri, a zatim se vadi, sakuplja na gomilu i ostavlja 2-3 dana na temperaturi 18 – 220C, a zatim se razastre i prosuši.

Vegetacioni period anisa traje 120 do 150 dana. Klijanje (nicanje) traje od 17 do 25 dana. Na početku vegetacije sporo raste. Od nicanja do formiranja stabljike protekne 35 - 40 dana. Cvetanje počinje 65 -75 dana nakon nicanja. Period cvetanja i formiranja plodova iznosi 20 do 25

dana. Od precvetavanja glavnih štitova do sazrevanja plodova u njima, protekne 25 do 30 dana. Sazrevanje plodova je neravnomerno.

Anis je stranooplodna, entomofilna vrsta. Sitni cvetovi proizvode dosta nektara, pa je anis i dobra medonosna biljka.

Nega useva. Pre nicanja može se obaviti valjanje i razbijanje pokorice, a od nicanja do žetve međuredno kultiviranje, okopavanje, prihranjivanje i zaštita od štetočina i bolesti.

U slučaju pojave korovskih biljaka usev se plevi. U uskorednoj setvi prvo plevljenje je posle nicanja, a drugo do početka cvetanja. U širokorednoj setvi obavljaju se 2-3 okopavanja.

Kod uzgoja anisa primjenjuje se i prihranjivanje azotnim đubrivima u jednom do dva navrata. Kad biljke dostignu 5-6 cm, unosi se pri prvom prihranjivanju 30 kg/ha azota. Drugo prihranjivanje se obično obavlja na siromašnim zemljištima.

Od bolesti koje povremeno napadaju anis, najveće štete izazivaju bakterioze, Pseudomonas syringae i Ramularia spp. Da bi se sprečio njihov napad, najbolje je pridržavati se datih agrotehničkih uputstava (plodored, vreme setve) i tretmana odgovarajućim fungicidima kao preventivnim merama (Funguran OH 1,75 kg/ha ili Talocuper 0,2%). Pored bakterioza štete mogu pričiniti i parazitne gljivice, kao Plasmopara nivea, uzročnik plamenjače i Puccinia pimpinellae koja izaziva rđu, a suzbijaju se fungicidom Queen 0,75 kg/ha ili Excorta Plus 0,6 l/ha. Takođe patogen Cercospora malkoffii može prouzrokovati okruglaste pege na lišću, a u zaštiti se kombinuju fungicidi Balear 1,0 l/ha + Fluoco 0,25 l/ha. Tokom vegetacije anis mogu napasti i štetni insekti, gusenice i listne vaši, od kojih neke žive na lišću, a neke na štitovima. Jedino u uslovima jakog napada, pre cvetanja ili nakon precvetavanja mogu se primeniti Nurelle D 1,3 l/ha za suzbijanje gusenica, odnosno Cythrin 250 EC 0,12 – 0.24 l/ha protiv slisnih vaši.

Za uspešno suzbijanje korova nakon nicanja do visine useva od 10 cm moguće je suzbijanje jednogo40

dišnjih širokolisnih korova herbicidom Linar (2-2,5 kg/ha) bez štetnog delovanja po anis U vreme cvetanja i sazrevanja plodova naročitu pažnju treba posvetiti uništavanju korovske biljke Conium maculatum - pegave kukute.

Otrovno seme (plod) C. maculatum po obliku i po veličini je vrlo slično plodu anisa i zato ga je praktično nemoguće odvojiti od njega. Anis zagađen plodom C. maculatum praktično je neupotrebljiv.

Anis sazreva 6-8 nedelja posle cvetanja. Sazrevanje je neravnomerno, jer središnji štitovi najranije sazru. Žetve se obično vrši kad grane postanu žućkaste, a plodovi sivo mrki. Treba je obaviti u što kraćem roku, a idealno vreme su jutarnji sati, dok je usev mokar od rose.

Time se sprečavaju gubici plodova.

Na manjim površinama kosi se ručno, a na većim kombajnom. U slučaju dvofazne žetve, posle dosušivanja i dozrevanja može se obaviti žetva kombajnom.

Nakon žetve plodovi anisa se prosuše i pakuju. Osušen plod je kruškolikog oblika s ostatkom od peteljke, sivomrke boje, hrapave površine, aromatičnog mirisa i sladunjavog ukusa. Prinos plodova se kreće od 500 – 1.000 kg/ha. Pored ploda može se dobiti i do 1.500 kg slame, koja se koristi u ishrani stoke).

Jednom rečju, anis, i miris i ukus.

AGROSVET

LEPOTAN NOĆI↘

Priredila: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

ratima za negu kože gde povećava elastičnost kože i sprečava nastanak bora. Noćurak ima višestruku upotrebu, koristi se i kao dodatak jelima. Seme noćurka se koristi za posipanje raznih salata, čorba i hleba.

Mlade čaure idu sjajno kao prilog uz povrće. Lišće je odlično za zelene salate, dinstano meso ili spanać. Cvet ima prijatan ukus koji podseća na limun i biber pa se koristi kao dodatak i za ukrašavanje prilikom serviranja hrane.

K

ada je Bog stvarao zemlju, stvorio je sve biljke i cveće.

Odredio je da sve cvetaju po danu ali jedna je zakasnila sa klijanjem svoga semena te se rascvetala po noći, da niko ne ruži lepotu njenih cvetova – žuti noćurak ili Oenothera biennis L. Noćurak je poreklom iz Meksika, odnosno zemalja Centralne Amerike. U XVIII veku je prenet u Evropu gde je gajen kao ukrasna biljka. U familiju noćurka spada 200 vrsta. Može se videti na padinama i u žbunju, a najčećše se sreće u baštama kao gajena biljka.

U našoj zemlji gaji se isključivo za proizvodnju semena od kojeg se pravi veoma zdravo hladno ceđeno

ulje. Ono sadrži eksencijalne masne kiseline koje naš organizam nije u mogućnosti da stvori. One su bitne za sve metaboličke procese i ulaze u sastav ćelije. Ime mu je dao grčki istoričar i biolog Teofrast, 300. godine pre nove ere, jer njegov koren smanjuje želju za vinom i drugim alkoholnim pićem. Latinsko ime upravo to i znači – lovac na vino.

Ono što posebno treba istaći je da su za razliku od drugih fitopreparata, preparati na bazi noćurka veoma dobro klinički ispitani a podaci o efikasnosti su dobijeni na bazi dobro sprovedenih kliničkih studija.

Ulje noćurka se koristi u kozmetičkim proizvodima, naročito u prepa42

Ova biljka blagotvorno deluje na zapaljenske procese, oboljenja zglobova, na krvne sudove, ekceme, akne, alergije. Pozitivno utiče na lečenje psorijaze, kvalitet kose i noktiju, povećava ukupnu odbambrenu sposobnost organizma i njegovu sposobnost na stres. Ublažava nadimanje, predmenstrualne tegobe i smiruje hiperaktivnu decu. U tradicionalnoj medicini infuz nadzemnog dela noćurka se koristi se kao sedativ, za suzbijanje astmatičnog kašlja i u terapiji gastrointestinalnog trakta. Spoljašnjom primenom se ublažavaju upalne reakcije kože i ubrzava zarastanje rana.

Uslovi gajenja. Noćurak najbolje uspeva na plodnom zemljištu, ali se može uspešno gajiti kako na težim tako i na lakšim tipovima zemljišta, kao što su peskovita zemljišta, uz obavezno navodnjavanje.

Noćurak je tolerantan prema kiselosti zemljišta pH vrednost i uspešno se može gajiti na zemljištima sa pH vrednošću od 5,5 do 8,0. Ipak, najpogodnija su zemljišta na kojima se ne stvara pokorica.

Pri izboru zemljišta za gajenje noćurka treba obratiti pažnju da na odabranoj lokaciji ne dolazi do nakupljanja vode, odnosno do zabari-

AGROSVET

liko analize zemljišta pokažu izraziti nedostatak mikroelemenata, oni se moraju dodavati zemljištu.

vanja, naročito tokom zimskih meseci. Iako je noćurak otporan prema niskim temperaturama, može doći do propadanja useva usled zamrzavanja vode na površini zemljišta.

Najbolje predkulture za noćurak su žitarice, jari ječam, krompir ili neka od leptirnjača. Nakon skidanja preduseva neophodne je blagovremena osnovna i predsetvena priprema zemljišta. Pripremi površinskog sloja treba posvetiti posebnu pažnju (po potrebi upotrebiti valjak) da bi se omogućilo postizanje optimalne dubine setve (1-1,5 cm). Pri prolećnoj setvi može da dođe do delimičnog isušivanja biljaka i proređivanja, a pri setvi dubljoj od 1,5 cm klijanje se značajno smanjuje.

Pripremljene površine treba đubriti formulacijama sa većom količinom fosfata, da bi se ubrzao rast korena u stadijumu rozete. U proleće, kada biljke počnu intenzivno da rastu, treba da usledi glavno mineralno đubrenje. Količine mineralnog đubriva razlikuju se u zavisnosti od lokalnih uslova. U proleće treba upotrebiti ostali deo fosfornih đubriva, a za porast biljaka valja uneti azot. Upotrebom velikih količina azota biljke postaju neotporne za prezimljavanje. Jedna od uobičajenih doza osnovnog đubrenja iznosi 300 kg/ha NPK đubri­va (15:26:12) i 250 kg/ha 16:16:16 u proleće za prihranjivanje, mada se mogu primeniti i veće količine đubriva. Uko-

Setva. U rejonima gde su kra­ jem avgusta i početkom septembra češće kiše i gde zime nisu izrazito hladne (bez golomrazica), moguća je setva i do kraja septembra. Uslov za uspešno nicanje i klijanje semena noćurka je visoka temperatura zemljišta, (optimalna je oko 25°C), uz dovoljno vlage u zemljištu. Ukoliko se seje posle 15. septembra veći deo semena će nići tek narednog proleća, što je veoma nepovoljno, a deo semena koji proklija daće veoma male neotporne i nedovoljno ožiljene biljčice koje će teško preživeti i malo oštriju zimu. Nije poželjna ni suviše rana setva (pre 15. avgusta ), jer u takvom usevu može doći do razvoja suviše bujne rozete, što je takođe nepoželjno za prezimljavanje, pošto se može desiti da kod tako bujne biljke dođe do oštećenja pa i do uništenja rozete i korenovog sistema. Norma setve je 4 kg/ha, što treba da obezbedi 800 biljaka po m2, ali zbog visokog procenta neklijanja se­mena biće 30 - 40 biljaka/m2, odnosno 300 - 400 hiljada biljaka/ha, što je i optimalno. Seje se sa razmakom od 50 cm između redova, radi lakše međuredne obrade, na dubinu od 1 do 1,5 cm..

Nega i zaštita. Pošto je u početnim fazama rasta noćurak veoma osetljiv prema korovima, prilikom odabira parcele za gajenje treba izabrati čist teren, bez višegodišnjih korova. Razvijene biljke pokrivaju međuredni prostor i same se štite od korova. Žetva. Čaure sa semenom nalaze se na glavnoj stabljici i bočnim granama. One postepeno sazrevaju od podnožja stabljike ka vrhu. Kada mahuna sazri, ivice joj se razdvajaju i seme počinje da ispada. Zato treba pažljivo odabrati vreme i način žetve kako bi se izgubilo što manje semena. Ako je žetva suviše kasna seme se gubi zbog osipanja, a ako se suviše rano žanje, seme je nedozrelo. Najbolje je ako se žanje u dve faze. Usev se prvo poseče, a zatim se 43

nakon prosušivanja pokupi kombajnom. Biljke treba seći kada mahune bar na donjoj polovini stabljike dobiju smeđu boju, pri čemu najniže mahune počinju da pucaju (obično je to sredina ili kraj avgusta). Biljke se ostavljaju u otkosima dok se potpuno ne osuše. Na taj način mahune na srednjem delu stabljike, koje sadrže fiziološki zrelo seme, prestaju da dozrevaju i tako se sprečava pucanje mahuna. Za žetvu je potreban kombajn sa vitlom ko­je podiže biljku i trese je. Ovo treba raditi pažljivo da bi se gubitak semena sveo na najmanju meru. Očekivani prinos noćurka kreće se od 800 do 1.500 kg/ha semena.

Pre nego što Sunce izađe, cvetovi će uvenuti, a čim padne nova noć eto novih. Nema reči koje bi opisale ovakvu lepotu jer „Priroda je u najmanjim stvarima najveličanstvenija“.

Talocuper SISTEMIČNI NUTRITIJENT, FUNGICID I BAKTERICID SA PREVENTIVNIM I KURATIVNIM EFEKTOM REGISTROVAN KAO NEORGANSKO ĐUBRIVO SA MIKROELEMENTOM BAKAR (Cu) 5 %.

Molekul organo-bakarnog kompleksa sa dvostrukim delovanjem koje se iskazuje u stvaranju depozita preko kutikule ali i razmeštaja jona bakarnog kompleksa između kutikule i epidermalnih ćelija. Sadrži specifične penetrirajuće agense te ispoljava preventivno i kurativno delovanje na fitopatogene gljive i bakterije iz rodova: Phythoptora, Fusarium, Phythium, Rhizoctonia, Antracnosis, Alternaria, Mildiu, Armillaria, Rosellinia, Clavibacter michiganensis, Pseudomonas syringae, Xanthomonas campestres, Erwinia carotovora…

Preparat Talocuper se može primeniti u usevima povrća, kao i zasadima voća, vinove loze i citrusa bilo folijarno u koncentraciji 0,15 - 0,2% (15-20 ml u 10 l vode) bilo navodnjavanjem u dozi od 2,0 – 6,0 l/ha (20 – 60 ml na 100 m2) u ranim vegetativnim i generativnim fazama. Broj tretmana preparatom Talocuper zavisi od “pritiska” patogena, odnosno tretmane obavljati svakih 15-ak dana u vreme perioda visokog rizika od infekcije i širenja oboljenja, a posebno u uslovima visoke vlažnosti vazduha. Preparat je visoko efikasan u niskoj koncentraciji.

Odlikuje ga izuzetna stabilnost u zemljištu.

Otporan prema razgradnji u zemljištu.

Usaglašen je sa novom EU regulativom u pogledu očuvanja životne okoline zbog niske koncentracije primene.

Napomena Ne preporučuje se mešanje ni sa jednim drugim proizvodom (fungicidi, đubriva)

AGROSVET

PČELARENJE ↘

Priredili: Hadži Zorana Jovanovića, Dragan Đorđević 2. Klaster «Panonska pčela» je započeo razgovore sa predstavnicima novosadskog sajm sa ciljem da se uspostavi saradnja jer klaster kao šampion u agrobiznisu želi da pčelarstvo, ali i firme koje proizvode opremu za pčelarstvo, budu predstavljeni na vrhunski način. Za tako nešto, NS sajam je upravo pravo mesto.

Iz aktivnosti klastera “Panonska pčela” izdvajamo: 1. Sastanak u Ministarstvu poljoprivrede. Dana 18. juna održan je sastanak na kome je raspravljano o dve «vruće» teme: Problemi koji opterećuju pčelarstvo u Srbiji Priprema Nacionalnog pčelarskog programa.

Problemi o kojima je razgovarao su oni koji se neće rešavati kroz Nacionalni program, a to su pre svega, naplata tzv..pašarine tj. korišćenje prostora u Nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima za iznošenje košnica.

Zatim, problem osiguranja u stočarstvu koji ne važi i za pčelarstvo, kao i limitiranje broja košnica za dobijanje podsticajnih sredstava za opremu u pčelarstvu, a koje odobrava Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Zajedničko mišljenje, da se treba pod hitno naći rešenje kako za ukidanje „pašarine“, tako i za limitiranje broja košnica kod konkurisanja u Ministarstvu, za podsticajna sredstva za nabavku pčelarske opreme. Takođe mora se pod hitno naći rešenje, kako bi se i kod osiguranja u pčelarstvu obezbedila refundacija 50% od premije osiguranja. Na sastanku, koji je bio izuzetno konstruktivan i otvoren, dogovarano je, a od predstavnika Ministarstva je i preuzeta obaveza, da urgentno razmotri mogućnost izvoza meda na tržište Tunisa i ostalih arapskih država. Sastanak je završen ali dogovoreno je da se ubrzo organizuju dva nova sastanka i to prvi sa temom vezanom za definitivno ukidanje „pašarine“ i drugi sastanak, sa ciljem da se razmotre mogućnosti izvoza meda na arapsko tržište.

45

3. Takođe, klaster apeluje na pčelare da med koji je već vrcan ove godine, obavezno daju na kontrolu bez obzira da li ga prodavali na veliko ili u maloprodaji. A svi pčelari koji uzorke meda daju na kontrolu preko klastera “Panonska pčela” imaće 25 % manju cenu. Klaster se ovim putem zahvaljuje Naučnom institutu za veterinarstvo „Novi Sad“, jer je odobrio stimulativan popust za kontrolu meda.

4. Predstavnici Inovativnog klastera «Panonska pčela» učestvovali su na prijemu i konferenciji upriličenoj u ambasadi Francuske, a koja je imala za temu ”Klimatske promene i sve što treba znati o tome”. Klaster i partnerska organizacija “Novosadski Ekološki Centar-NEC”, su bili jedini predstavnici iz Vojvodine. Predstavnik klastera je ukazao na veliki problem nepošumljenosti teritorije AP Vojvodine. Razlog, što i pored napora Pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, za prethodne 3 goodine pošumljenost u Vojvodini nije porasla ni za ceo jedan posto, klaster vidi u inertnosti lokalnih samouprava i nedovoljno definisanim vlasnič-

AGROSVET

kim odnosima zemljišta, koje bi se moglo pošumiti. Inače, jedna od mera koje bi mogle da dovedu do smanjenja uticaja globalnog zagrevanja tj. klimatskih promena planete Zemlje, je i u većem pošumljavanju. Inače Francuska je na jesen 2015.godine, domaćin konferencije posvećenoj klimatskim promenama i Srbija je prihvatila poziv da učestvuje na njoj i potpiše protokol sa definisanim obavezama u pogledu smanjenja emisije gasova tj. staklene baste. Kako je napomenula njena ekselencija ambasadorka Francuske u Srbiji gospođa Kristin Mor, neizvestan je uspeh konferencije, jer i do sada nisu uspeli napori da velike sile, SAD, Kina, Rusija prihvate obavezu smanjenja emisije gasova, jer smatraju da bi time bili ugroženi njihovi ekonomski interesi. Takođe, ambasadorka je navela da je predstojeća konferencija “pet do dvanaest”, kada su u pitanju klimatske promene i da budućnost planete može upravo zavisiti od odluka i sporazuma, koji su budu postigli na toj konferenciji.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredinei ne može da izradi Nacionalni pčelarski program.

6. Dana 01. 07. predstavnici klastera su prisustvovali Forumu privrednika Srbije i Mađarske. Klaster je imao puno sastanaka (Serbia-Malaysia-Business-Couneil, SIEPA, Top World kft.), što je još jednom pokazalo da je interesovanje za pčelinje proizvode iz Srbije ogromno.

7. Klaster priprema projekte za brojne konkurse: Serbia Start up za najbolju poslovnu ideju u Agro biznisu, VGIF sa projektom ekonomsko osnaživanje žena pčelarki u Vojvodini. Takođe Klaster će pomoći pčelarima iz Tutina i okolnih opština da pripreme projekat za konkurs prekogranične saradnje Srbija-Crna Gora za sredstva iz IPA fonda Evropske Unije.

5. Gosti iz Turske, Burak Horata i Mehmet Gokcek će u narednih šest nedelja boraviti u Srbiji i raditi na istraživanju i pripremi studije ”Troškovi u pčelarstvu”. Po programu koji je klaster pripremio, oni će sem stručnih aktivnosti, biti u prilici da se upoznaju sa mnogim aspektima rada i života u Srbiji. Osnovni stručni zadatak mladih gostiju je da izrade studiju troškova u pčelarskoj proizvodnji, prvu studiju sa temom troškova u pčelarstvu koja je izrađena u Srbiji. Bez takve studije

46

Uništeno oko 400 košnica pčela U prijepoljskom selu Jabuka uništeno je oko 400 košnica pčela izjavio je predsednik udruženja pčelara “Prijepolje” Mirsad Hodžić. On je izrazio sumnju da je do pomora pčela došlo zbog nekontrolisanog prskanja žitarica u tom kraju. Pčelar Hajrudin Kapidžić kaže da mu je stradalo oko 40 košnica. “Slučaj je prijavljen policiji i nadležnim inspekcijama koje su izlazile na teren.

Uglavnom su uginule pčele izletnice, a sva društva koja su bila na ispaši na Jabuci su veoma oslabljena”, rekao je on juče Tanjugu. Kapidžić je istakao da su veterinar­ski inspektori uzeli uzorke mrtvih pčela kako bi se utvrdio uzrok uginuća, a šteta se, prema njegovoj oceni, meri milionskim iznosima.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET

EKOLOŠKE CRTICE↘

i da se podrže “nehemi­jske alternative za borbu protiv paraz­ita, posebno ekološke poljoprivredne prakse”.

Cilj objavljivanja izveštaja je da se opomenu kompanije u masovnoj maloprodaji, što je nedavno učinio francuski ogranak Grinpisa koji je kam­ panjom “bez pesticida” želeo da ubedi šest najznačajnijih lanaca francuske maloprodaje da podrže poljoprivred­ nike koji se obavežu na proizvodnju bez pesticida. Kako navodi Anais Fur­ est, pesticidi su zdravstveni rizik, pre svega za zdravlje dece i poljoprivred­nika, ali mogu da naruše i biodiverzitet ako zagade tlo i vode. Posebno uka­zuje na rizik za pčele, koje su značajni oprašivači. Francuski mediji prenose da među proizvođačima za sada nema je­dinstvenog stava prema zahtevu da se prekine s upotrebom pesticida.

Priredio: Dragan Đorđević

Milion dinara najbolji projekat iz organske proizvodnje

Isuviše pesticida u jabukama u Evropi Proizvođači jabuka u evropskim zem­ljama i dalje koriste koktele pesticida, posebno oni koji snabdevaju velike lance prodavnica, upozorila je ekološka organizacija Grinpis.

Ostaci pesticida prisutni su u tri od četiri uzorka vode i tla u zasadima jabuka, pokazalo je istraživanje ove organizacije. Kako pre­ nose francuski mediji, proizvođači te zemlje smatraju da je potrebno vreme da se za pesticide nađu odgovarajuće zamene. Grinpis je analizirao 85 uzor­aka, od čega 36 vode i 49 zemljišta, u zasadima jabuka proizvođača koji spadaju među najveće u 12 zemalja članica EU. Poseban fokus bio je na proizvođačima za lance prodavnica. U proseku je od četiri uzorka tri “sadržalo ostatke najmanje jednog” od 53 pes­ticida, i to 78% u tlu i 72% u vodi. “Najmanje 70% utvrđenih pesticida predstavlja opštu visoku toksičnost za ljudsko zdravlje i divlje životinje”, navodi se u izveštaju Grinpisa.

Ova or­ganizacija optužuje industrijsku proiz­ vodnju za “toksični ter-

et”. Kada je reč o pesticidima u tlu, najveći nivo pesticida otkriven je u Italiji, Belgiji i Francuskoj. U vodi su najbrojniji “zagađeni” uzorci u Poljskoj, Slovačkoj i Italiji. U izveštaju se kompanije optužuju da koriste “koktel pesticida”. Kako je za AFP rekla Anais Furest zadužena za kampanje u poljo­ privredi u Grinpisu “izveštaj pokazuje da se u konvencionalnoj poljoprivredi u zaista velikoj meri, sistematično, koriste ’multiproizvodi’ hemijskih sintetičkih pesticida”. Grinpis od država članica EU traži da se “postepeno izbace iz upotrebe hemijski sintetički pesticidi iz poljoprivrede”

48

NLB banka četvrti put organizuje konkurs za izbor najboljeg projekta u oblasti organske proizvodnje i prerade hrane. Pravo da učestvuju na konkursu, koji će trajati do sredine avgusta, imaju individualni poljoprivredni proizvođači sa registrova­ nim poljoprivrednim gazdinstvom, a projekti moraju biti u skladu sa svim načelima sertifikovane organske proizvodnje i prerade hrane. NLB banka od ove godine uvodi novu praksu i nagrađuje tri najbolja projekta iz oblasti organske proizvodn­je i prerade hrane. Za autora najboljeg projekta, po mišljenju stručnog žirija, NLB banka Beograd je pripremila izuzetno vrednu nagradu – milion dinara, druga na­ grada iznosi 300.000 i treća 100.000 dinara.

AGROSVET

DRUGI PIŠU↘ Priredio: Dragan Đorđević

Agrar blista u evrima, a podbacuje u dolarima Preuzeto: Dnevnik, 7. jun 2015.

I dalje se nastavlja pad prodaje srpskih poljoprivrednih proizvoda na svetskoj pijaci, a stručnjaci ocenjuju da je sve slabijoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti agrara (uvozu direktno, izvozu indirekt­no) dobrim delom doprineo loš stan­dard građana. U prva četiri meseca ove godine Srbija je izvezla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u vrednosti od 887,6 miliona dolara, što je 21% uku­pnog izvoza i pad od 2,6% u odnosu na prošlu godinu. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 456,6 miliona dolara je za 12,1% manja.

Suficit u spoljnotrgov­inskoj razmeni poljoprivredno-preh­rambenih proizvoda od januara do kraja aprila ima rast od 9,9% i iznosi 431 miliona dolara, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 194,4%. Posmatrano u evrima, izvoz robe poljoprivredno-prehrambenog porekla u prva četiri meseca je iznela 795,5 miliona, što predstavlja rast od 19,8% u odnosu na isti period prethodne godine, dok uvoz od 409,4 miliona evra viši 8,2%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljo­ privrednoprehrambenih proizvoda u periodu januar-april 2015. godine, ima rast od 35,2% i iznosi 386,1 milion evra. ”Relativno skromno realizovani rezultati u spoljnotrgovinskoj razmeni je osnov­ na karakteristike položaja poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije tokom prva četiri meseca 2015”, kaže agrarni analitičar Vojislav Stanković. Pad vred­ nosti uvoza je posledica smanjene tražnje na domaćem tržištu prehram­benih proizvoda. Smanjena kupovna moć domaćih potrošača koji za hranu

po članu domaćinstva imaju oko 62 evra mesečno, kao i smanjena tražnja, predstavljaju veću uvoznu zaštitu od carinskih opterećenja.

Najznačajniji pol­ joprivredni izvozni proizvodi su kuku­ruz, smrznuta malina, cigarete, jabuke, šećer, dok su najvažniji uvozni proizvodi sirova kafa, banane, pomorandže, du­ van, seme suncokreta, jabuke, svinjsko meso. Najznačajniji partneri su pored zemalja EU i zemalja zapadnog Balka­ na (CEFTA) potpisnice multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini kao i tržište Ruske Federacije sa kojom Srbija ima bilateralni sporazum o liberalizaciji trgovine. ”Od 2001. Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u razmeni sa EU. Suficit raste iz godine u godinu, tako da je sa 170 miliona dolara iz 2001, povećan na 1.505 miliona dolara u 2014. godini. U strukturi izvoza poljoprivrede Srbije, EU je poslednjih godina zastupljena sa 49-54 odsto, dok je u strukturi uvoza učešće EU u rasponu između između 45-67 odsto”, kaže Stanković.

Stari vlasnici potražuju 115.000 hektara zemlje Preuzeto: RTV, 9. jun 2015.

Prema zvaničnim podacima, u restituci­ji se potražuje 115.000 ha, a u realnosti, tvrde u Mreži za restituciju, zemljišta ima pet puta više.

Uprkos tome, do sada je najmanje vraćeno poljoprivred­ nog zemljišta.

Pitanje restitucije ot­voreno je tek sa formalnim zahtevom EU u procesu pridruživanja. Zato Srbija 2011. donosi Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji se zasniva na vraćanju imovine u naturi, gde god je to moguće. Međutim, već tu 50

se ja­vila prva prepreka, jer Srbija i dalje nije popisala koliko zemljišta poseduje, pa nijedan državni organ, lokalna sa­ mouprava, čak ni sam Geodetski zavod nemaju pouzdanu evidenciju o poljo­ privrednom zemljištu. “Evidencija ili registar katastarskih parcela i sve ono što podrazumeva jedan dobro uređen sistem u ovom smislu smo nasledili ovakav kakav je. Podaci koje mi imamo često se ne slažu sa faktičkim stanjem na terenu”, kaže Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede. Dodatni problem stvara to što je 80% zemljišta u Vojvodini komasirano, što znači da se granice današnjih parcela ne podudaraju sa parcelama koje su nekad postojale.

Stari vlasnici predlažu supstituciju, odnosno vraćanje drugog odgovarajućeg zemljišta umesto nekadašnjih parcela. “Ne mogu da nam vrate zemlju zato što nema zakona o supstituciji, a ne mogu da nam isplate u obveznicama, jer moraju prvo da nam ponude drugu zemlju. Pošto ne mogu da ponude drugu zemlju, a ne mogu da nam daju obveznice, naši predmeti će otići u arhivu, pa će se rešavati kad... to samo valjda oni znaju”, ukazuje Ilija Surdučki, potražilac imov­ine. Za problem supstitucije rešenje je ponudila Radna grupa koja je krajem prošle godine uzradila nacrt izmena i dopuna zakona o restituciji kako bi se proces vraćanja imovine olakašo i ubrzo.

Međutim, taj nacrt je bez objašnjenja povučen na sednici vladi­nog odbora za finansije 19. decembra.

Pola godine kasnije, predlog izmena zakona Skupštini je uputio i zaštitnik građana Saša Janković, a nakon pro­ testa potražioca Radna grupa ponovo se okupila kako bi završila posao koji je prošle godine stopiran.

Oko supsti­tucije, kažu, pronaći će kompromisno rešenje, ali se u međuvremenu pojavila nova tačka razlaza. Naime, insisitirajući na zaštiti državne svojine, ministartsvo zahteva da se iz restitucije izuzmu ona poljoprivredna zemljišta na kojima se nalaze sistemi za navodnjavanje.

(RTV)

BESPLATNA REGISTRACIJA

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014

NAMA VERUJU web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet