AGROSVET 70

* za preuzimanje elektronske verzije časopisa posetite našu web stranicu www.agromarket.rs

BESPLATAN PRIMERAK

god.XII br. 70

novembar 2015.

AGROSVET

STRUČNA REVIJA

AGROSVET 69 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/74-81-920 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, DC Sremska Mitrovica 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš, 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac, 063/105-81-94 Momčilo Pejović - DC Subotica, 063/693-147 Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175 Miloš Stojanović, šef sektora ishrane bilja - DC Valjevo, 063/414-722 Milan Raković - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078 Goran Radovanović - DC Niš, 069/50-70-979 Bojana Stanković - DC Kragujevac, 063/861-86-33

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641 DC Podgorica Spaso Popović +382 67 207 104 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Gojko Ljumović +382 69 183-032

DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 983-150 Maja Mirković, +387 65 146-875 Lolo Marčeta +387 65 867-775

ŠTAMPA: „KipKap“ Loznica Tiraž 7000 primeraka web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Jovo Vujević, + 387 65 189 104 Miroslav Vesić, +387 66 394-750 DC Priština Naser Spahiu +386 49-733-814 Eljmaz Orana +386 49-733-815 Nerdian Ahmedi +386 49-869-333

SADRŽAJ REČ UREDNIKA ↘

4

ZNAČAJ OSNOVNE OBRADE ZEMLJIŠTA I PRIMENE ĐUBRIVA ↘

7

DOW, ILI KAKO UNAPREDITI VEZE? ↘

9

„PROBLEM POČINJE U POLJU, A NASTAVLJA SE U SKLADIŠTU“ ILI PLESNIVOST (KLIPA) KUKURUZA ↘

13

MOLJAC KROMPIRA - Phthorimaea operculella ↘

15

HIDROPONSKA PROIZVODNJA – REALNOST ILI APSTRAKCIJA ↘

18

ZELENA SALATA, TAKO OBIČNA ALI… ↘

22

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘

25

LESKA - GAJENJE I MERE NEGE ↘

28

ŠUMARENJE ↘

32

TRNOVITI ŽBUN PUN VITAMINA ↘

35

FitoFert HUMIFLEX ORGANSKI OPLEMENJIVAČ ZEMLJIŠTA ↘

37

POLJOSTATISTIKA ↘

39

ŠUMSKI POŽARI ↘

42

PČELARENJE ↘

44

PČELARSTVO ↘

44

EKOLOŠKE CRTICE ↘

47

STOČARSKI KUTAK ↘

50

AGROSVET

REČ UREDNIKA↘

R

adovi u polju se polako približavaju svom kraju, a paralelno sa tim otpočinje svođenje računa tekuće i planiranje naredne sezone. Planiranju će svakako pomoći i brojna nastupajuća okupljanja struke, počev od tradicionalnog zlatiborskog skupa zaštitara, preko zimskih škola stručno-savetodavnih službi, promotivnih predavanja kompanija, okupljanja rekordera... Period u kome struka polaže račune jer sve ono što je savetovala, negde i primenjivala dolazi na „naplatu“.

Prilika je to i da se struka zagleda sama u sebe te preispita se. Zašto? Ima se utisak, a voleo bih da grešim, da je poljoprivredna struka malo klecnula, zastala, ućutala... Kad kažem struka, mislim na svakog pojedinca agronomske struke, ali i na strukovna udruženja. Za početak, možda da struka pokuša da odgovori na pitanja, kakvi nam stručnjaci krstare selima, ko i gde (nije nevažno) ih je obrazovao, da li su „pregazili njivu“, imaju li mladi kadrovi nekog ko će ih kvalitetno uvesti u struku, da li su stari, iskusni kadrovi „zaboravili“ struku, a okrenuli se (ili su ih okrenuli) samo komercijali i mnoga druga pitanja. U prilog ovome svakako i to da se prilikom prijema u neku kompaniju mnogo više posvećuje pažnja znanju npr. razlomaka, rešenju mogućih konflikntih situacija, pa onda mnogobrojnih „skilsa“ iliti veština, a mnogo manje znanju struke.

Otprilike, važnije je poznavanje rada na PC od razlikovanja lista i stabla breskve i kajsije. Takođe, bespomučno popunjavanje tabela ne doprinosi jačanju jednog gazdinstva već direktna pomoć i odgovor na pitanje, kako iskoristiti kapacitet, postići kvalitet, dostići kvantitet, obezbediti kontinuitet, i naravno obezbediti profitabilnost uz zdravstvenu ispravnost proizvoda za krajnjeg konzumenta i naravno, očuvanja prirodne okoline.

Možda je i ovo moje pisanje u trećem licu jedna vrsta izbegavanja suočavanja sa položajem struke. A šta ako se meni sve samo tako čini.

Uostalom naredni period ispunjen brojnim izazovima kao što su poljoprivredno zemljište, vremenske prilike, razvoj rezistencije štetnih organizama, nove, invazivne vrste, novi sortiment, izmene u ishrani, GMO, projekti za predpristupne ali i pristupne fondove, subvencije, krediti... pokazaće vitalnost i snagu struke i strukovnih udruženja.

4

Stojimo iza najšireg portfolia kvalitetnih proizvoda koji: -

ulivaju poverenje kupcima,

-

primenom spajaju profitabilnu proizvodnju koja čuva životnu sredinu,

-

su garant za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane,

-

ima odličan odnos cene i kvaliteta,

Agromarket, neko ko sa punim razlogom može da kaže, da već 25 godina NAMA VERUJU.

www.agromarket.rs

/agrosvet

AGROSVET

ZNAČAJ OSNOVNE OBRADE ZEMLJIŠTA IPriredila: PRIMENE ĐUBRIVA↘ Bojana Stanković, dipl. Inž. polj.

J

esen je stigla, polako se neki radovi u poljoprivredi privode kraju dok drugi tek počinju.

Neprekidan ciklus kod poljoprivrednih proizvođača se nastavlja. Ali svi radovi u poljoprivredi počinju od onog osnovnog, obrada, priprema i đubrenje zemljišta.

Za početak da se malo podsetimo kako je to išlo kroz istoriju, jer je jedino proizvodnja hrane garancija opstanka čovečanstva. Još od samog nastanka, ljudi živeli kao nomadi, baveći se lovom, ribolovom i sakupljanjem plodova i korenja iz prirode kako bi preživeli. Sa dolaskom neolita počela je i promena načina života ljudi. Neolitska revolucija je prva poljoprivredna revolucija — prelazak sa lovačko-sakupljačkog načina života na bavljenje poljoprivredom i sedelački način života. Arheološki podaci ukazuju na to da su se ra-

zličiti oblici domestikacije biljaka i životinja pojavili nezavisno u šest odvojenih lokaliteta širom sveta, sa najranijim poznatim tragovima pronađenim širom tropskih i suptropskih oblasti jugozapdne i južne Azije, severne i centralne Afrike i Centralne Amerike starim otprilike 10000 do 7000 godina pre n.e.

Neolitska revolucija uključivala je mnogo više od jednostavnog usvajanja ograničenog načina za proizvodnju hrane. Male, pokretljive grupe lovaca-sakupljača koje su do tada dominirale ljudskom istorijom transformišu se u sedelačka društva sa izgrađenim selima i kasnije gradovima. Primena specijalizovanih tehnika za kultivisanje useva (npr. obrada i đubrenje zemljišta, sistemi za navodnjavanje, skladištenje...) radikalno je promenila njihovu prirodnu sredinu i omogućila 7

proizvodnju viška hrane. Ovakav razvoj događaja obezbedio je bazu za nastanak naselja sa velikom gustinom naseljenosti, društvene podele rada, ekonomije razmene dobara i trgovine, umetnosti, arhitekture, kulture, centralizovanih administracija i političkih struktura, hijerarhijskih ideologija, vlasništva, itd. i sve to zato što su ljudi počeli da se intenzivno bave poljoprivredom, da je usavršavaju i da žive od nje.

Danas, možemo slobodno reći da je bavljenje poljoprivredom zahtevan posao, koji traži praćenje svih naučnih saznanja vezanih za zemljište, seme, đubrenje, navodnjavanje, zaštitu bilja, prihranjivanje... Međutim, kao je zemljište ograniče resurs, poslednjih godina intenzivno se radi na očuvanju poljoprivrednog zemljišta, njegovog kvaliteta i rodnosti.

AGROSVET

Osnovna obrada zemljišta jedna je od najvažnijih operacija koje treba obaviti na početku proizvodnje.

Time se vrši aktiviranje oraničnog sloja do pune dubine, odnosno stvaranje rastresitog sloja zemljišta koje pored setvenog, obuhvata i dublje slojeve kojima se razvija najveći deo korenovog sistema biljaka. Osnovni cilj obrade zemljišta je stvaranje sitno-mrvičaste strukture i njegovo dovođenje u stanje biološke funkcije.

Pravilnom i blagovremenom osnovnom obradom zemljišta se vrši aktivacija velikog broja fizičkih, hemijskih i mikrobioloških procesa, koji se dešavaju u zemljištu (rizosfera).

Jesenja obrada oranica je osnovno i glavna mera kako za ozime useve tako i za jare, posebno za okopavine. Treba ga obavljati što ranije u jesen, dok je vreme još toplo, a zemljište ima dovoljno vlage. Pravilno određivanje vremena oranja značajno je zbog kvaliteta posla i potrošnje goriva. Pri umerenoj vlažnosti zemljišta plastica se lako meša i drobi u manje grudve, što olakšava kasniju površinsku obradu zemljišta.

U našim agroekološkim uslovima, u poslednjih nekoliko godina često je jesenji period bude izrazito suv ili previše vlažan,a ovi klimatski uslovi otežavaju osnovnu obradu.

Nekada su ljudi određivali optimalno vreme za oranje tako što se malo zemlje uzme u ruku i blago stisne, pa se formira slepljena grudva, što je znak da u zemljištu ima suviše vode. U slučaju da se od zemlje posle stezanja ne može formirati grudva, zemljište je suvo. Ako se formirana grudva pusti sa metar visine i ne raspadne se pri udaru u zemlju, znak je da je zemljište spremno za obradu.

Dubina osnovne obrade zemljišta zavisi od izbora gajene kulture.

Ozima i jara strna žita ne zahtevaju duboku obradu, dovoljno je obraditi zemljište do 20 cm dubine. Okopavine traže nešto dublju osnovnu obradu zemljišta, između 20 i 30 cm, dok lucerka i krompir zahtevaju obradu na 30-35 cm dubine. Prinosi okopa-

vina su redovno veći ako se zemljište u jesen uzore. Glavni razlog je veće nakupljanje i čuvanje zimske vlage. Ponekad, česte jesenje kiše mogu biti prepreka za optimalni rok izvođenja osnovne obrade zemljišta, ali je bolje obaviti oranje u jesen i kada su nešto vlažniji uslovi, nego orati kasno u zimu. Dobar kvalitet osnovne obrade zemljišta se može postići i pri većoj vlažnosti ukoliko se poveća brzina kretanja traktora, jer se pri većoj brzini poboljšava prevrtanje zemljišta, plastica se bolje drobi, a naknadna površinska obrada lakše obavlja. U takvim uslovima povećane vlažnosti zemljišta obrada će se uspešnije obaviti na onim parcelama gde je zemljište u boljem fizičkom stanju.

Vreme i način unošenja organskih i mineralnih đubriva su veoma bitni u biljnoj proizvodnji. Najbolji rezultati se postižu ako se zajedno primenjuju organska i mineralna đubriva koja se ravnomerno rasturaju po površini zemljišta pre osnovne obrade kako bi se obezbedilo njihovo unošenje na željenu dubinu. Đubrenje zemljišta stajnjakom utiče na formiranje i čuvanje strukture zemljišta, čime se uspostavlja optimalni vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta. Povoljni odnosi u zemljištu utiču i na veću mikrobiološku aktivnost, a time i na dobru ishranu biljaka. Stajnjak treba zaorati odmah po rasturanju, jer u suprotnom dolazi do velikih gubitaka u azotu, jer je azotna komponenta jako isparljiva.

Mineralna đubriva (NPK) takodje treba primeniti pre osnovne obrade zemljišta kako bi pod uticajem zimskih rezervi vlage kako u površinskom tako i u dubljim slojevima zemljišta prešli u oblike pristupačne biljkama. Nema opasnosti od gubitaka pomenutih hraniva, jer se fosfor i kalijum slabo kreću u zemljištu, odnosno vezuju se za adsorptivni kompleks zemljišta.

Ravnomerna raspoređenost po celom profilu obrade omogućuje bolje usvajanje hraniva od strane korenovog sistema.

8

Jednom rečju, pravovremenim izvođenjem jesenje osnovne obrade zemljišta te đubrenjem, postiže se: a) kvalitetna priprema zemljišta za setvu jer se seme unosi u zemljište tako da na određenoj dubini dobija povoljne uslove za klijanje i nicanje. b) lakši rast korena u dubinu i širinu jer tako može da obuhvati veću masu zemljišta radi boljeg iskorišćenja hranljivih elemenata i vlage. c) obnavljanje strukture zemljišta – jesenjim oranjem, tokom zimskog perioda zemljište izmrzava tokom golomrazica, što bitno utiče na poboljšanje strukture zemljišta. Na ovaj način se izbegava da zemljište u setvi bude u grudvama, a ujedno se vrši i uništavanje korova d) poboljšanje biološke aktivnosti u zemljištu – oranjem se zemljište obezbeđuje vazduhom koji je veoma bitan za rad mikroorganizama koji razgrađuju organske ostatke biljaka i mineralizuju ih. e) akumulacija zimske vlage jer se sprečava da velika količina padavina bude slivena na druge površine ili se prekomerno nakupi u mikrodepresijama nastalih nepravilnom obradom ali se posle jesenjeg oranja moraju «zatvoriti» brazde lakim oruđem. f ) unošenje mineralnih đubriva u zonu korena ima veći efekat u početnom porastu i razvoju mladih biljaka jer je odmah pristupačno korenovom sistemu.

Kako je u poslednjih par godina kod proizvođača došlo do nedoumice kad i kako obrađivati zemljište, nadamo se da smo Vam pomogli da se rešite nedoumice i ako vreme dozvoli uradite uspešno i pravovremeno obradu vaših parcela i pripremite ih za predstojeće setve. I za kraj da Vas podsetimo da ne spaljujete strnjišta ne zbog zakonskih mera već zbog očuvanja plodnosti zemljišta.

AGROSVET

DOW, ILI KAKO UNAPREDITI VEZE? ↘ Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj; Srđana Petrović, dipl. inž. polj.

od 6,4 milijardi dolara. Na tržištu Srbije, kompanija je pod nazivima koji su gore pomenuti prisutna više od 20 godina. Kompaniju su na druženju I jačanju veza predstavljali predusretljivi članovi tzv. zagrebački tim Boris Paradžik i Andrea Mitrović, beogradski tim u sastavu Dragan Jovičić i Srđana Petrović i domaćini u Solnoku, Dr Gabor Kerekeš, Jožef i Lili.

S

vaka veza, bilo poslovna, porodična ili emotivna traži radi boljeg funkcionisanja stalno negovanje, unapređenje… Što se svi učesnici u tim procesima “osvežavanja” veze više trude to je veza stabilnija, dugotrajnija i kvalitetnija. To su shvatila poslovodstva tri firme i učinila da nakon trodnevnog druženja saradnika u Solnoku u Mađarskoj, veze između njih ojačaju što će biti od koristiti svima. Ko su pojedinačni učesnici procesa unapređenja veza?

Prvi učesnik, kompanija Dow AgroSciences bavi se istraživanjem i razvojem u oblasti zaštite bilja, semenarstva i biotehnologije.

Počeci su vezani za 1897. godinu i osnivanje kompanije Dow Chemical Company koju je osnovao kanadski naučnik Herbert Henri Dau (Herberth Henry Dow), poznat po tome što je izumeo nov metod ekstrakcije broma iz slane vode. Iako Kanađanin, kompaniju je osnovao u SAD, u Midlandu, država Mičigen gde joj je i danas sedište. Početni proizvod kojim se krenulo u osvajanje tržišta bili su izbeljivači na bazi kalijum-bromida, dok danas, gotovo 120 godina od formiranja, Dow je proizvođač plastičnih materija, hemikalija i proizvoda za poljoprivredu.

firma sjedinjuje u sebi sredstva koja se koriste u održivoj poljoprivredi sa hemisjkim jedinjenjima koja se koriste u konvencionalnoj proizvodnji. Nova promena ne samo imena, već i načina poslovanja i širenja na nova tržišta sledi 1997. godine, kada nastaje Dow AgroSciences. Ono što danas predstavlja Dow AgroSciences se može sublimisati u rečenici Endrjua Liverisa, predsednika borda direktora: “Naš zadatak je da strasno inoviramo ono što je od suštinskog značaja za ljudski napredak obezbeđujući održiva rešenja našim klijentima.” Kompanija upošljava preko 55000 saradnika širom sveta, uspešno posluje u više od 160 zemalja u svetu, u 8 ima svoje istraživačke stanice, a globalna prodaja za 2012. godinu, meri se vrednošću

Devedesetak godina kasnije Dow se udružuje sa kompanijom Elly Lilly, te nastaje DowEllanco. Ova nova 9

Drugi učesnik je AgroChem Maks iz Zagreba, zastupnik i distributer proizvoda iz programa Dow AgroSciences na području Hrvatske. Kompanija ima 15 zaposlenih, a kako sami kažu, to «je tvrtka na području distribucije sredstava za zaštitu bilja i srodnih proizvoda. AgroChem Maks djeluje kao skup iskusnih i dokazanih stručnjaka, kako u promociji i prodaji proizvoda svjetske produkcije zaštite bilja, tako i neposrednoj primjeni ovih proizvoda u konkretnoj poljoprivrednoj proizvodnji, vodeći računa o adekvatnoj i pravovremenoj zaštiti, ekonomski prihvatljivim kombinacijama proizvoda i odnosu prema okolišu i eventualnim posljedicama koje nekontrolirana i nestručna primjena ovih sredstava može prouzročit». Članovi ekipe bili su Hrvoje, Zlatko, Milan, Mihaela, Mato, petoro iskusnih agronoma i Franjo, sin vlasnika kompanije koji se kalio u bankarstvu i sada ulazi u agroposlove.

AGROSVET

stova ali poslednji, milenijumski se svojim izgledom I konstrukcionim rešenjem izdvaja od ostalih. Zgrada pozorišta upućuje na najlepša građevinska rešenja s kraja XIX I početka XX veka. Ipak, sportski centar sa velikiom brojem terena, novim fudbalskim stadionom, bazenom, halama za male sportove pri čemu se izdvaja posebna zgrada za skvoš, kao i rukavac Tise od koga je napravljeno veštačko jezero na kome je takmičarska staza za veslanje je nešto što izdvaja Solnok od većine gradova kroz koje smo prošli.

Naravno, treći član procesa unapređenja poslovnih veza je ekipa kompanije Agromarket iz Kragujevca sa kojom Dow AgroSciences tokom uspešne i dugogodišnje saradnje na tržištu Srbije plasira preparate Systhane 240 EC, Runner 240 SC, Indar 5 EW i Postalon 90 SC. U ovoj niski kvalitetnih pesticida izdvaja se herbicid Mustang, vodeći proizvod u zemljama Zapadne Evrope u zaštiti useva strnih žita i kukuruza. Ovoj listi priključiće se od sezone 2015/2016. još dva nova preparata, Lancelot 450 WG i Pallas 75 WG. Upravo dva poslednja su jedan od razloga zbog čega su tri Ivana, Krošlak, Valent i Gnjatović, Milan, Momčilo i Dragan činili treću ekipu koja je radila na jačanju veza.

Malo o domaćinu. Dow AgroSciences Field Research Station je jedna od 8 takvih koje Dow ima širom sveta, osnovana je 1985, godine i raspolaže sa 22 hektara na kojima se sprovode ispitivanja kako u ratarskim usevima, tako i u zasadu jabuke i vinove loze. U stanici raspolažu sa dva staklenika, različitom opremom za izvođenje i najzahtevnijih ispitivanja. O svemu tome brine 8 zaposlenih od kojih su četvoro istraživači, a ostatak je pomočno osoblje.

Istaživanja na godišnjem nivou su oko 75% usmerena na ispitivanja herbicida u preko 20 useva. Sve ovo, a i mnogo više od toga ispričao nam je Dr Gabor Kerekeš, rođeni Kikin-

đanin koji je nakon vaterpolo karijere u Kikindi i Bečeju, završio Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, a već dvadesetak godina živi i radi za kompaniju u Solnoku. Doktor Gabor je vodeći istraživač herbolog u Mađarskoj, i kako sam kaže ispitivanja koje sprovodi sa svojim timom sve više su pomerena ka traženju rešenja za probleme razvijanja rezistencije korovskih vrsta prema najčešće primenjivanim herbicidima u ratarskim usevima.

Sam grad Solnok lociran je u centralnoistočnom delu Mađarske, izuzetno uređen grad sa oko 75000 stanovnika. Ljubiteljima sporta poznat i po vaterpolo i košarkaškom klubu koji se poslednjih godina se bore sa našim klubovima u Ligi šampiona odnosno ABA ligi. Tisu u Solnoku premošćuje nekoliko mo-

10

Radni deo druženja ili jačanja veza bila je celodnevna interaktivna radionica u kojoj je Dr Gabor usmeravao diskusiju u pravcu iznalaženja najoptimalnijih rešenja kako za problem koje more kolege u Hrvatskoj, tako i za nas u Srbiji. Svi su se trudili da iskustva iz prakse podele sa ostalim članovima i svoje ali i druge ekipe jer je ipak interes zajednički, dalja promocija kvalitetnih rešenja koja nudi Dow AgroSciences.

Kako smo u prvom pasusu i napisali, veze jačaju kroz negovanja i stalna unapređenja. Tako smo i mi posle trodnevnog druženja po reakciji svih učesnika osnažili lanac Agro-Dow-Agro. A o tome šta je druženje u Solnoku oktobra 2015. godine, iznedrilo, više tokom kampanje predavanja i prezentacija kolegama agronomima i proizvođačima tokom zime, odnosno na poljima s proleća 2016. godine.

䐀䌀 䬀爀愀最甀樀攀瘀愀挀 ㌀㐀 ㌀ 㠀 㬀 䐀䌀 一椀愁 ㄀㠀 㔀㠀 ㈀ 䐀䌀 嘀愀氀樀攀瘀漀 ㄀㐀 ㈀㠀㘀 㠀 㬀 䐀䌀 䈀攀漀最爀愀搀 ㄀㄀ 㜀㐀 㠀㄀ 㤀㈀ 䐀䌀 匀爀攀洀猀欀愀 䴀椀琀爀漀瘀椀挀愀 ㈀㈀ 㘀㐀㤀 ㄀㌀㬀 䐀䌀 娀爀攀渀樀愀渀椀渀 ㈀㌀ 㔀㌀㌀ 㔀㔀 䐀䌀 匀漀洀戀漀爀 ㈀㔀 㐀㌀㈀ 㐀㄀ 㬀 䐀䌀 匀甀戀漀漀挀愀 ㈀㐀 㘀 ㌀ 㘀㘀

眀眀眀⸀愀最爀漀洀愀爀欀攀琀⸀爀猀 昀愀挀攀戀漀漀欀⸀挀漀洀⼀䄀最爀漀猀瘀攀琀

伀娀䤀䴀䄀 倀态䔀一䤀䌀䄀

匀伀匀吀䠀䔀一䔀

䐀䌀 䬀爀愀最甀樀攀瘀愀挀 ㌀㐀 ㌀ 㠀 㬀 䐀䌀 一椀愁 ㄀㠀 㔀㠀 ㈀ 䐀䌀 嘀愀氀樀攀瘀漀 ㄀㐀 ㈀㠀㘀 㠀 㬀 䐀䌀 䈀攀漀最爀愀搀 ㄀㄀ 㜀㐀 㠀㄀ 㤀㈀ 䐀䌀 匀爀攀洀猀欀愀 䴀椀琀爀漀瘀椀挀愀 ㈀㈀ 㘀㐀㤀 ㄀㌀㬀 䐀䌀 娀爀攀渀樀愀渀椀渀 ㈀㌀ 㔀㌀㌀ 㔀㔀 䐀䌀 匀漀洀戀漀爀 ㈀㔀 㐀㌀㈀ 㐀㄀ 㬀 䐀䌀 匀甀戀漀漀挀愀 ㈀㐀 㘀 ㌀ 㘀㘀

眀眀眀⸀愀最爀漀洀愀爀欀攀琀⸀爀猀 昀愀挀攀戀漀漀欀⸀挀漀洀⼀䄀最爀漀猀瘀攀琀

AGROSVET

„PROBLEM POČINJE U POLJU, A NASTAVLJA SE U SKLADIŠTU“ ILI PLESNIVOST (KLIPA) KUKURUZA↘

Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj.

P

lesnivost klipa kukuruza je oboljenje koje predstavlja najveći problem u proizvodnji i skladištenju kukuruza. Ova bolest se u poslednje vreme javlja stalno, a naročito od kako smo počeli da sejemo visokorodne hibride sa dužom vegetacijom. Bolest utiče na smanjenje prinosa i na pogoršanje kvaliteta kukuruza zbog stvaranja toksina. Najčešći prouzrokovači ovog oboljenja su gljive iz rodova Fusarium, Aspergillus, Penicilium i Cladosporium.

Simptomi su karakteristični i prepoznatljivi, ali u mnogim slučajevima u polju nije moguće utvrditi koja vrsta je odgovorna za zarazu.

Fitopatogena gljivica Fusarium graminearum izaziva tzv. ružičastu plesnivost klipa kukuruza.

Simptomi su vidljivi u fazi precvetavanja kukuruza.

Ukoliko imamo toplo i vlažno vreme od svilanja do zrenja masovna zaraza klipa je neizbežna, o čemo mogu da svedoče i prethodne godine, setite se samo 2012. godine. Simptomi se najčešće javljaju na vrhu klipa kukuruza, a između redova zrna pojavljuje se karakteristična svetloružičasta prevlaka sačinjena od micelije ove gljive. Ukoliko vremenski uslovi dozvole i ova bolest se javi ranije, može doći do potpune truleži klipa. Trulež zahvata zrno i širi se na kočanku, usled čega ona postaje krta i lako se lomi. Na takvim klipovima komušina je u potpunosti obavijena micelijom i zajedno sa svilom je slepljena uz klip i teško se odvaja.

Plesnivost klipa javlja se krajem vegetacije u polju.

Osim šteta u polju simptomi mogu biti i u skladištima ukoliko je vlaga viša od 18% u zrnima kukuruza.

Prve simptome najčešće primetimo na klipu. Fuzariozne spore šire se kišom i vetrom. Oštećenja od kukuruznog plamenca, ili nekog drugog insekta su mesta na kojima kreće infekcija, takođe deluju i kao vektori (prenosioci bolesti). Nekoliko fuzarioznih vrsta koje izazivaju plesnivost klipova proizvode i štetne toksine, Patogen Fusarium monitako da veliku pažnju moliforme se manifestuje kroz ramo usmeriti na ishranu sa simptome koji se obično plesnivim kukuruzom. javljaju na pojedinačnim zrU našim uslovima najče- nima, ili grupi zrna, a preko šći prouzrokovači su gljive njih se oblikuje karakteriroda Fusarium spp., a naj- stična brašnasta bela prečešći su Fusarium graminea- vlaka. Time se ova bolest rum i Fusarium moniliforme. razlikuje od simptoma ruži-

časte fuzariozne plesnivosti. poklapanja osetljive faze Međutim, ovo oboljenje ne na infekciju sa povoljnim zavisi direktno od vremenvremenskim prilikama. skih uslova, jer zaraza nastaje preko oštećenje komu- • Uticaj može imati i pojačano đubrenje azotom šine od larve kukuruznog koje produžava vegetaciplamenca, koji je kod nas ju, a posledica toga je bersve češći problem, ali i od ba klipa, ili zrna sa većim oštećenja glodara i ptica. procentom vlage.

Osim gljivica iz roda Fusarium spp. plesnivost na • Neadekvatni uslovi skladištenja doprinose jačoj kukuruzu mogu izazvati i pojavi plesnivosti kao i gljive iz rodova Aspergillus u slučajevima oštećenja spp.. Patogen obično nasezrna prilikom berbe, sušeljava mehanički oštećena nja, ili skladištenja. zrna, na kojima se formira navlaka zelene ili plaviča- • Čišćenje zrna pre sušesto-zelene boje. Aspergilinja. Time uklanjamo fine oze klipa i truleži zrna su čestice koje su najčešće karakteristične za tople i najplesnivije i sa najviše suve areale i godine. Preziplesnivih komponenti na mljuje u biljnim ostacima površini klipova i zrna. ili na uskladištenom kukuruzu. Spore se šire vetrom • Plesniva zrna moramo sušiti u što kraćem roku i insektima. Infekcije se i brzo skinuti vlagu ispod ostvaruju preko insekatskih 15%. Držanje zrna čak i oštećenja, ili preko svile. vrlo kratko vreme može Ove gljive proizvode čuvene izazvati pravu plesen, koja i štetne toksine kukuruza, će proizvesti veliku količiaflatoksine. Gljive se lako nu toksina. determinišu i identifikuju u kukuruzu, jer proizvode • Jako zaražene klipove u fluorescentne komponente polju i skladištu treba odpod crnom svetlošću, koja straniti. potencira potrebu za test na • Treba suzbijati skladišne aflatoksine. insekate.

Tu se postavlja pitanje, Kontrola kukuruznog da li možemo da se izborimo sa ovim veoma čestim pro- plamenca koji nam predstavlja ozbiljan problem. I blemom? to je tema kojom se treba Brojni faktori utiču na detaljnije pozabaviti. Inrazvoj ove bolesti. Da li su formacije na ovu temu moto hibridi manje otpornosti žete naći na našem sajtu prema patogenima, vremen- www.agromarket.rs rubrika ske prilike tokom vegetaci- Agrosvet br. 45 strana 23. je, primenjena agrotehnika, Naš vodeći poljoprivreduslovi tokom skladištenja... ni izvozni adut, kukuruz je • Preventivne mere su teške iz godine u godinu opterei neizvodljive pošto zavise ćen problemom plesnivosti, od vremenskih uslova i a ponekad i nivoom aflatokograničenih efekata agrosina. Ako želimo da ostane tehničke mere. na prvom mestu i donosi • Takođe, do jače zaraze deviznu zaradu, moramo ga dolazi i na usevima ra- od početka dobro čuvati i nijih rokova setve, zbog sačuvati.

13

U zdravom voću, zdrav duh

Predstavljamo vam novo rešenje za efikasno suzbijanje najznačajnijih bolesti u zasadima jabuke, višnje i vinove loze.

Bayer d.o.o.

Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, www.bayercropscience.rs

AGROSVET

MOLJAC KROMPIRA Phthorimaea operculella↘ Priredio: Milan Sudimac, dipl. Inž. polj.

T

okom 2015. godine vremenski uslovi, a prvenstveno se misli na veoma visoke dnevne temperature u potpunosti su odgovarale razvoju insektima. Ne treba zaboraviti da i izostanak oštrih, snegovitih zima poslednjih godina je takođe uticao na visok stepen preživljavanja pojedinih vrsta. Jedan od insekata koje se godinama nije pojavljivao a tokom 2015. godine doživeo renesansu i naneo ogromne štete u proizvodnji krompira. Postavlja se pitanje da li se možemo odbraniti od krompirovog moljca ako se ponovi slična godina?

Krompirov moljac je štetočina koja se ne hrani samo na krompiru već ima određen broj biljnih vrsta na kojima pravi štete kao što su paradajz, duvan, paprika, patlidžan tj. uglavnom biljkama iz porodice pomoćnica (Solanaceae). U poslednjoj deceniji velike problem je napravio u SAD na duvanu. Ovo je štetočina je daleko brojnija u tropskim, suptropskim i mediteranskim zonama.

Kako poslednjih godina registrujemo izuzetno sušne zime i ekstremno topla leta , to su se stvorili uslovi za pojavu i kod nas. Tropski uslovi koji su vladali tokom 2015. godine omogućili su da moljac napravi ogromne štete koje ćemo dugo pamtiti. Praktično je rasprostranjen u skoro svim regionima proizvodnje krompira. U prethoidnim godinama gubici su se kretali od 50% u Jemenu i Peruu, 85% u Tunisu i Alžiru pa čak i do 90% u Turskoj.

Ovo je štetočina koja ima od 5 do 7 generacija te tokom proizvodnje dolazi do preklapanja genera-

cija što dodatno otežava hemijsku kontrolu. Krompirov moljac može da nastavi da se razvija u zemljištu i posle žetve. Prezimljava kao lutka u zemljištu. Larve nisu mnogo probirljive oko svog razvoja pa se mogu razvijati u zemljištu, odbačenim gomilama krompira, opalom lišću, na zidovima u skladištu, okcima uskladištenih krtola, pukotinama u zidu, podovima, sanducima...

Ako se u objektima za skladištenje održava optimalna temperature za opstanak moljca može se razvijati i preko zime. Odrasle jedinke (leptiri) su dosta brzi letači i aktivni u zoru i predveče. Larve se hrane lišćem krompira, stabljikama i krtolama. Larve koje se izlegu hrane se na listivima stvarajući mine ostavljajući gornji i donji epidermis lista netaknut. Uglavnom se hrane na mladom lišću. Na krtolama prave tunele smanjujući prinos i kvalitet tokom skladištenja. Najveće ekonomske štete nastaju na krompiru tokom skladištenja u zemljama u razvoju tj. u skladištima koja nisu adekvatno pripremljena za tu namenu. U skladišta moraju ući samo zdrave krtole. U nastalim tunelima usled ishrane na krtolama se mogu razvijati brojne gljive i bakterije koje izazivaju truljenje pri čemu se stvara neprijatan miris.

Kada sve o moljcu krompira znamo, kao i navike naših proizvođača, pravo je pitanje kako ga savladati (moljca, a ne proizvođača). Praćenje krompirovog moljca je ključ uspeha.

Monitoring je jedna od najvažnijih komponenti inegralnog upravljanja pri čemu dobijamo podatke o prisu15

stvu, brojnosti i distribuciji štetočine. Takođe praćenjem svih parametara, omogućena nam je preciznija primena insekticida U skoro svim prethodnim tekstovima u kojima smo opisivali štetočine pominjali smo fenološki model koji postoji i primenjuje se u Americi već nekoliko decenija. Upotrebom ovog modela jasno mogu da se definišu faze u razvoju (imago, jaja, larva, lutka) krompirovog moljca pri čemu upotrebom adekvatnih mera zaštite možemo ovu štetočinu svesti na minimum. Postavljanjem feromonskih klopki koje privlače mužjake prati se populacija. Kao prag štetnosti nakon koje treba primeniti mere kontrole je 15-20 imaga za jedan dan.

Kada je upitanju pojava mina na listu, onda je prag štetnosti 0,5 mina po biljci. Како kontrolisati pojavu krompirovog moljca? → Izbor parcela za sadnju krompira, odnosno poštovanje plodoreda.

Treba odabrati parcele na kojima u predhodnim godinama nije bio krompir ili izbegnuti biljke koje mogu biti domaćini. → U poljskim uslovima sprovoditi adekvatnu higijenu polja koja se odnosi na uništavanje korovskih biljaka i samoniklog krompira. → Koristiti zdravo seme. → Dubina sadnje sprovesti na 10-15 cm u dobro rastresitom zemljištu. → Adekvatno zagrnuti zemljište i sprečiti mogućnost ostanka krtola na površini kako bi sprečili polaganje jaja. → Navodnjavanjem zemljišta sprečavamo nastanak pukotina kroz koju se insekti kreću i polažu jaja.

Jedini način kako larve mogu doći do krtola je da se kroz pukotine u zemlji kreću i domognu semena. → Desikacija nadzemne mase ima veoma važnu ulogu u smanjenju brojnosti štetočine. Uništavanjem lisne mase sprečavamo mogućnost

AGROSVET

dalje ishrane larvi i samim tim dalji prelazak u narednu generaciju, a posledica toga je manja brojnost imaga tokom vađenja krompira. → Čim sazri krompir, krenuti sa vađenjem. → Gomile odbačenog krompira uklanjati da bi sprečili prezimljavanje na krtolama. → Izvađeni krompir što pre odneti sa parcele da bi sprečili polaganje jaja. → Obavezna sanacija zidova, podova i plafona u skladištima te vršenje dezinsekcije. → Za sada ne postoje sorte koje pokazuju tolerantnost na krompirovog moljca. Neka istraživanja govore da postoje određeni klonovi koji pokazuju tolerantnost i to bi trebalo da bude važan deo u integralnoj kontroli štetočine. → Hemijske mere. Tokom vegetacije neophodno je redovno primenjivati insecticide. Da bi primena insekticida bila adekvatna obavezno je tokom vegetacije praćenje pomoću feromonskih klopki prisustvo i brojnost odraslih jedinki. Podjednako je važno tokom vegetacije kombinovana primena kontaknih preparata koji deluju na odrasle jedinke kao i regulatora rasta koji deluju na larve. Prilikom visokih brojnosti leptira (moljaca) dobri rezultati postižu se primenom preparata iz grupe piretroida kao što su Cythrin 10 EC. Verovatno jedan od najačih preparata za ovu namenu je Nurelle D koji ima snažno kontaktno delovanje na imaga. Ne treba zanemariti i njegovu gasnu fazu koja guši larve koje se kreću kroz list. S obzirom na to da ova štetočina ima nekoliko generacija godišnje pri čemu dolazi do preklapanja generacija neophodno je primeniti insekticide koji imaju snažno delovanje i na jaja i na larve, a da istovremeno budu stabilni na visokim temperaturama. U svim regionima proizvodnje krompira u svetu i kod nas najbolji rezultati se

postižu primenom preparata Avaunt 15 EC, odnosno Coragen 20 SC. Insekticid Avaunt 15 EC ima veoma dobro kontaktno delovanje što je neophodno kod insekata koji vode skriven način života, kakav je moljac krompira. Larva se hrani između lica i naličja lista zbog čega je nedostupna većini insekticida. To nije slučaj kod pomenutog preparata koji se veoma dobro vezuje za površinu lista i prodire u njega. Ima odlično delovanje na jaja i na larve te pruža dugotrajnu zaštitu. Preparat Coragen 20 SC je bez konkurencije najbolji za suzbijanje krompirovog moljca. U skoro svim poljskim istraživanjima postiže izuzetne rezultate. Preparat koji pokazuje najjače početno delovanje na jaja i larve. Već posle 6 do 7 dana ima efikasnost od 100 %. Odličnu efikasnost pokazuje čak ako se primenjuje i nakon vidljivih siptoma na lišću. Posle njegove primene može se očekivati dugotrajno delovanje i do tri nedelje. Oba preparat (Avaunt, Coragen) pored efikasnosti imaju odlične ekotoksikološke osobine pa su zbog toga neškodljivi za korisne organizme. Takođe kratka karenca omogućava primenu ova dva preparata neposredno i pre vađenja krompira. Proizvođači koji su primenjivali Coragen 20 SC protiv krompirove zlatice tokom vegetacione sezone 2015. znaju da nisu imali problem sa krompirovim moljcem. → Kontrola tokom skladištenja – u skladištima obavezno ubacivati samo zdrave krtole. Temperaturu u skladištima održavati u inervalu od 7,2 – 10 0C, jer je na toj temperature smanjena mogućnost razvoja.

Na ulazu u skladište postaviti mreže koje onemogućavaju ulazak ali i izlazak insekata. U slučaju pojave primeniti preparate koji imaju dobru isparljivost i deluju brzo. Vreće, sanduci i kontejneri koji se koriste za skladištenje trebaju biti novi ili bez prisustva štetočine.

16

Prognoza govori da ćemo u budućnosti ima sve češće godine sa tropskim uslovima koji u potpunosti odgovaraju razvoju insekata kao što je to bio slučaj u tekućoj godini. U svakoj proizvodnji postoji veliki broj ključnih tačaka koje treba iskontrolisati kako bi imali isplativu proizvodnju. Situacija sa krompirovim moljcem koja nas je zadesila 2015. godine može nas u budućnosti zadesiti sa nekom drugom štetočinom.

Zbog toga je neophodno veoma dobro poznavanje štetnog organizma uz kontinuirano praćenje tokom vegetacije. Kod insekata koji imaju veći broj generacija kao što je to slučaj i sa krompirovim moljcem nema opuštanja tokom cele sezone jer u svakom trenutku može se izmaći kontroli i napraviti nenadoknadive štete. Krompirov moljac je veoma opasna štetočina sa kojom se poljoprivredni proizvođači moraju suočiti tako što će usavršavati svoju proizvodnju kako bi zadovoljili sve veće zahteve otkupljivača, a svoju proizvodnju učinili profitabilnijom

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

INSEKTICID KOJI POŠTUJE VAŠE VREME Najviši nivo zaštite Veća sigurnost u kvalitet plodova Odlučan i snažan pristup kontroli smotavca u jabuci i breskvi Visoka selektivnost prema korisnim insektima

Ovaj štampani materijal je informativnog karaktera, pre primene opisanih sredstava obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. © Copyright 2014.

DuPont. Sva prava zadržana. DuPont Oval logo, DuPont®, The miracle of science™ i imena proizvoda su robne marke i zaštićena imena kompanije E.I. du Pont de Nemours i njenih članica. Koristite proizvode za zaštitu bilja bezbedno i odgovorno.

AGROSVET

HIDROPONSKA PROIZVODNJA – REALNOST ILI APSTRAKCIJA↘ Priredili: Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

Ž

ivimo u vremenu savremene tehnike i elektronike, koja je postala deo naše svakodnevnice i teško da bi mogli i da zamislimo funkcionisanje bez mobilnih telefona, navigacija, računara i ostalih spravica...

Kako u ostale sfere života, tako i u intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju sve više ulazi automatizacija i digitalizacija, ali ipak malo stidljivo. U ekonomski razvijenim državama ona je već duže vreme prisutna, ali kakve su realne mogućnosti primene iste kod nas?

Scene iz naučno fantastičnih i filmova o Bondu od pre desetak godina postale su stvarnost o kojoj svi svedočimo u svakodnevnom životu.

Scene iz prosečnog plastenka srpskog proizvođača su ipak iz nekog drugog žanra, koji bih ja nazvao biljnim hororom.

Ponovo smo kod imperativa profesionalizma, kao ključa profita, a u tome svakako može puno da pomogne elektonika i automatizazija.

Vrhunska hidroponska proizvodnja mora da obezbedi optimalne uslove za razvoj biljaka, a to podrazumeva automatizaciju u svrhu

kontrole svih parametara biljne proizvodnje. Dakle fotosintetska aktivnost biljaka zavisi od svetlosti, temperature, ugljendioksida i kiseonika, vlažnosti vazduha i supstrata, kao i sadržaja nutrijenata u supstratu.

Prema načinu organizacije hidroponska proizvodnja se deli na šest osnovnih tipova; → Kapilarna hidroponija → Vodena kultura (flotantna – plutajuća) → Plima i oseka (Flood and drain) → Kapajući (Drip sistem) → Tehnika hranivog filma (NFT) → Aeroponika Sve ove sisteme odlikuje jako visoka početna investicija, vrhunska sofisticiranost i tehničko tehnološka opremljenost iz čega proističe velika preciznost proizvodnje, prinosi na granici genetskog potencijala biljkaka, ali i veliki rizik.

Ako imamo vrhunsku pistu (objekat za gajenje), vrhunski trkački automobil (odabrani genotip biljke), vrhunsko gorivo (FitoFert), onda nam treba i vrhunski vozač 18

(poljoprivredni proizvođač), koji je u stanju da izveze trku do kraja i osvoji pobedničko postolje!

Realnost u našim ekonomskim i tržišnim uslovima je verovatno u nekoj modifikovanoj varijanti proizvodnje.

Osnovni ulslov za osavremenjavanje proizvodnje je prisustvo električne energije, a ako je i nema moguće je organizovati solarne panale, koji su znatno dostupniji u novije vreme, a cena se kreće nešto preko 1 eura za 1W (vat) instalirane snage. Takođe se radi o investiciji, koja može veoma brzo da se otplati i da nastavi da povećava prihod trajno...

Dosta proizvođača želi da krene putem hidroponske proizvodnje, ali misli da je dovoljno da promene podlogu u kojoj gaje biljke, što je velika zabluda. Mi sugerišemo zadržavanje zemljišta kao supstrata, jer je ono jedinstven prirodni resurs.

Osnovni zadatak je očuvanje ovog resursa, koje garantuje veću sigurnost u proizvodnji, dugoročnu eksploataciju i profit. Treba dakle što bolje organizovati proizvodnju u realnim okvirima, a rizik svesti na što manju meru.

AGROSVET

trebom biostimulatora iz FitoFert profesionalne linije proizvoda. U koren se mogu dodavati FF Energy Root 5-55-10 i FF Energy Bioflex, a preko lista FF HumiStart i FF Aminoflex.

Jako puno pažnje treba posvetiti fitosanitarnim merama, a posebno raščistiti predeo oko proizvodnih površina. Često se tu nalaze deponije sa otpadnim organskim materijalom, koji predstavlja leglo zaraze. Treba redovno uništavati korov kako u samim proizvodnjama, tako i u njihovoj neposrednoj blizini, jer je on prelazni domaćin brojnim bolestima i štetočinama. Štalska i druga organska đubriva treba koristiti u jesenjoj osnovnoj obradi i zajedno sa NPK i najčešće karbamidnim azotom (C/N odnos), kako bi se obezbedili humifikacija i mineralizacija, a ne truljenje (amonifikacija) organske materije i razvoj fitopatogena. Ukoliko nam štalsko đubrivo nije dostupno, odličan izbor predstavlja organsko peletirano đubrivo Biofert Green 4:3:3 +Ca+Mg+S+ME, koje se koristi u količini oko 150-300 kg/1000 m2.

Potrebno je poštovati rokove i ne „mučiti“ biljke, kako bi dale što više od svog genetskog potencijala.

Posebno je bitno da rasad ne prestari. Što mlađa biljka, to je veća njena sposobnost adaptacije i tolerantnija je na stresne uslove.

Plastenička folija mora da bude u roku trajanja, jer samo tada daje vrhunske rezultate. U slučaju i kad nema mehaničkog oštećenja, a istekao je predviđeni rok upotrebe, folija može značajno da redukuje količinu i kvalitet svetlosti koju propušta i time smanji drastično prinos. Vrhunske karakteristike pruža Ileri Plastik višeslojna EVA, termo difuzna, UV filtrirajuća, nekapajuća,...folija, dimenzija 8, 10 i 12 m širine, dostupna po jako pristupačnim cenama.

U pripremi zemljišta bi trebalo dosta pažnje obratiti da se pri postavljanju redova obavezno formiraju bankovi sa folijom, čime imitiramo skupe hidroponske supstrate.

U hidroponskim proizvodnjama su rastojanja između redova po 2 m, dok se u većini naših proizvodnji nalazi rastojanje od svega 0,7-1 m.

Nedovoljno svetlosti i čistog vazduha dovodi do brojnih problema u proizvonji.

Obično se rani ciklus proizvodnje zasniva kada su još uvek niske temperature i vazduha i zemljišta i kada nema dovoljno svetlosti. Takvi stresni uslovi u realnim uslovima proizvodnje mogu se ublažiti upo19

U ranim fazama razvoja biljaka uslovi za proizvodnju mogu rapidno da se menjaju u kratkom roku. Česta je pojava da se usled nailaska oblaka naglo spusti temperatura, a da je po sunčanom otvoren plastenik ostavljen sve do večeri bez zatvaranja. Isto tako ukoliko je hladno i oblačno, pa se naglo razvedri dešava se da temperature u zatvorenom objektu pređu i 40°C. Svi ti šokovi usporavaju plodonošenje i ukupne prinose, a mogu se rešiti upotrebom jednostavne automatike za otvaranje i zatvaranje čela, bočnih strana, ili i krovova plastenika. Na primer potrebno je termostat povezati sa reduktorom koji ima granične mikroprekidače, ili iskoristiti gotov sklop satelitske antene (štapni motor). Tako se klima drži zadatih okvira, a biljke daju daleko viši prinos i brže plodonose. U takvim uslovima se razvija i manje bolesti i štetočina.

Kod primene pesticida, pored dobrog izbora istih, trebalo bi i puno pažnje posvetiti načinu aplikacije.

U svojoj širokoj ponudi kompanija Agromarket nudi pesticide standardne namene, kao i one koji se koriste u integralnim proizvodnjama, ali ne manjka ni organskih proizvoda, kojih je iz sezone u sezonu sve više.

Tako navodimo samo neke od njih Naturalis Biogard, prirodni akaroinsekticid, insekticid Lepinox Plus, Stemicol – fitoimuno stimulator, Micobiol - fitovakcina protiv patogena iz klase Oomycete, Talocuper – sistemični fungicid, baktericid, kurativnog i protektivnog dejstva, kao i sredstvo ishrane - nutritijent.

Navedeni preparati se mogu primenjivati samostalno tokom cele vegetacije ili se mogu kombinovati sa konvencionalnim sredstvima za zaštitu bilja u cilju „relaksacije“ istih

AGROSVET

te izbegavanja stvaranja mogućih manje osetljivih populacija štetnih patogena i insekata. Što se aplikacije tiče na raspolaganju je širok asortiman Villager prskalica, Monica 5 i 12, Lela 5, 10, 12, 16, Maya 8, akumulatorska VBS 16, motorna PS 20 i DM-14P, kao i motorne prskalice na kolicima VS 30 i VS 120. Svaki od navedenih uređaja ima svoje specifične mogućnosti i namenu. Tako npr., VBS 16 je idealna za primenu u zatvorenom prostoru jer se ne stvaraju izduvni gasovi, a DM-14P se može koristiti i kao sredstvo za oprašivanje i oplodnju, jer ima vazdušnu podršku. Najkvalitetnija aplikacija se postiže uređajima koji mogu da stvore veliki pritisak i čestice malih dimenzija (bolja disperzija). Poželjno bi bilo da se konstruišu rampe sa većim brojem dizni, koje bi tretirale zasade bez mogućeg preskakanja, a radile bi u sprezi sa prskalicama na kolicima.

Usled permanentnog iznošenja hraniva iz zemljišta, javlja se često deficit organske materije i mikroelemenata, pa tako u najistrošenijim zemljištima najbolje efekte pokazuju FitoFert Energy formulacije, koje su kompleks makro, sekundarnih i mikroelemenata, uz dodatak raznih organskih biostimulativnih komponenti, sadržanih u formuli AFP kompleksa. To su proizvodi FF Energy Root, Active, Balance, Finish, Bioflex, Combivit, Aminototal, koje sa ponosom ističemo.

Među ovim proizvodima se ističe proizvod pH Green, koji je regulator pH, ali i EC vrednosti u rastvoru, kao i sredstvo koje je aktivator fizioloških procesa. U svakoj hidroponskoj proizvodnji se u svrhu kontrole pH vrednosti dodaju razne kiseline (fosforna, azotna, sumporna), koje su pre svega jako opasne. Kao idealno sredstvo umesto kiselina nameće se potpuno bezbedan, jedinstveni proizvod FitoFert Energy pH Green.

Najčešći hidroponski tip gajenja je „Drip“ sistem. U njemu se nutritivni rastvor dovodi u zonu korena putem kapljača, a po toplom vremenu nekada i 25 puta dnevno. U varijanti zemljišne proizvodnje to može biti najviše 2 puta dnevno u vanrednim okolnostima, ili manje, te je mogućnost za konforniju proizvodnju znatno bolja. Ipak, najčešći propusti u irigaciji biljaka su nekontrolisane prevelike količine vode sa

Najznačajniji deo jedne savremene proizvodnje, koja može biti nalik hidroponskoj je organizacija sistema za fertirigaciju. Većina stvari koje su pomenute skupa ne mogu doprineti jednoj proizvodnji kao što može sistem za prihranu biljaka. Hraniva u strukturi direktnih troškova proizvodnje mogu da čine 10-ak %, a pravilan odabir kompozicije i količine, kao i koncentracije hraniva, može desetostruko da uveća prinose.

20

suviše blagim rastvorom hraniva, illi čak i bez njih. Kada se u hidroponiji greškom iz tehničkih razloga pusti čista voda svega par puta od dvadesetak puta ukupno, nastaje poremećaj parametara, koji je evidentan mesecima kasnije.

Poželjno bi bilo da se sprovede, najvažnija od svih, automatizacija sistema za navodnjavanje i prihranu. Na taj način neki proizvođači uspeli su da maksimalno intenziviraju proizvodnju, dajući gotovo uvek rastvor hraniva, a početna investicija se otplaćuje već u samom ciklusu proizvodnje... U vreme kada mobilnim telefonom, ili drugim računarom može da se nadgleda čitav sistem automatike plastenika, mi sugerišemo, makar osnovnu automatizaciju, kao ključ do boljeg uspeha. Postoje gotovi sistemi za fertirigaciju svetskih firmi, koji su nešto skuplji, ali znatno pouzdaniji i dugovečniji, ali postoji i mogućnost improvizacije u kojoj su naši proizvođači inače vični.

Prava hidroponska proizvodja je ipak nerealna za naše tržišno ekonomske uslove, ali treba simulirati sličnu proizvodnju u zemljištu, kao supstratu neprocenjive vrednosti.

Ako je ovaj tekst nekom zagolicao maštu i voljan je da unapredi svoju proizvodnju, a time olakša rad i popravi finansijski bilans, Stručna služba kompanije Agromarket stoji Vam na raspolaganju.

Talocuper SISTEMIČNI NUTRITIJENT, FUNGICID I BAKTERICID SA PREVENTIVNIM I KURATIVNIM EFEKTOM REGISTROVAN KAO NEORGANSKO ĐUBRIVO SA MIKROELEMENTOM BAKAR (Cu) 5 %.

Molekul organo-bakarnog kompleksa sa dvostrukim delovanjem koje se iskazuje u stvaranju depozita preko kutikule ali i razmeštaja jona bakarnog kompleksa između kutikule i epidermalnih ćelija. Sadrži specifične penetrirajuće agense te ispoljava preventivno i kurativno delovanje na fitopatogene gljive i bakterije iz rodova: Phythoptora, Fusarium, Phythium, Rhizoctonia, Antracnosis, Alternaria, Mildiu, Armillaria, Rosellinia, Clavibacter michiganensis, Pseudomonas syringae, Xanthomonas campestres, Erwinia carotovora…

Preparat Talocuper se može primeniti u usevima povrća, kao i zasadima voća, vinove loze i citrusa bilo folijarno u koncentraciji 0,15 - 0,2% (15-20 ml u 10 l vode) bilo navodnjavanjem u dozi od 2,0 – 6,0 l/ha (20 – 60 ml na 100 m2) u ranim vegetativnim i generativnim fazama. Broj tretmana preparatom Talocuper zavisi od “pritiska” patogena, odnosno tretmane obavljati svakih 15-ak dana u vreme perioda visokog rizika od infekcije i širenja oboljenja, a posebno u uslovima visoke vlažnosti vazduha. Preparat je visoko efikasan u niskoj koncentraciji.

Odlikuje ga izuzetna stabilnost u zemljištu.

Otporan prema razgradnji u zemljištu.

Usaglašen je sa novom EU regulativom u pogledu očuvanja životne okoline zbog niske koncentracije primene.

Napomena Ne preporučuje se mešanje ni sa jednim drugim proizvodom (fungicidi, đubriva)

AGROSVET

ZELENA SALATA, TAKO OBIČNA ALI…↘ Priredile: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj. ma, jer ne raste ako je prevelika količina herbicida u zemljištu.

Z

elena salata (Lactuca sativa), pripada porodici glavočika (Asteracea). Jednogodišnja je ili dvogodišnja koja se uzgaja kao lisnato povrće. U mnogim zemljama, obično se jede sirova u salatama, sendvičima te u drugim jelima.

Godišnje se proizvede preko 20 miliona tona , a najveći proizvođači salate su Kina sa preko 51 % udela u svetskoj proizvodnji, zatim SAD (22%), zemlje Mediterana, pre svega Španija, Italija sa oko 5 % i druge. U Srbiji se gaji na oko 5000 ha, poslednjih godina sve više. Osnovni razlog tome je pojačana tražnja za ovim povrćem što obezbeđuje siguran i brz plasman. Salata je sve više prisutna na našim trpezama, kako zbog nutritivnih vrednosti i visokog sadržaja vitamin A i K i minerala kao što su Kalijum, Kalcijum, Fosfor, što je ovu biljku uvrstilo u program ishrane dijabetičara, u slučajevima hroničnog umora i iscrpljenosti, lečenje nesanice.

Najraniji prikaz salate je rezbarija u hramu u Karnaku u Egiptu gde su joj pripisivali afrodizijačka svojstva. Rimljani su je kultivirali, a veruje se da je nakon putovanja Kristofora Kolumba prenesena na američki kontinent.

Zelena salata raste u glavicama.

Kada se koristi za jelo, bere se prije cvetanja i plodonošenja. Postoje rane i kasne sorte te stotine kultivara salate odabranih prema obliku i boji listova, vremenu rasta i roku trajanja. Neke od kultivara zelene salate su i radič i endivija.

Veoma je značajna i kao test biljka na ostatke herbicida i rasadnici-

Glavičasta salata sadrži prosečno 94 % vode, 2 % šećera, 0.6 % sirove celuloze, 0.6 % mineralnih elemenata i 1.2 % sirovih proteina.

Salata je bogata vitaminom C, B1, B2, karotinom i dr. Od mineralnih elemenata bogata je kalijumom, gvožđem, fosforom i dr. Uostalom prema podacima USDA (National Nutrient Database for standard Reference, Release 16, July 2003), energetska i nutritivna vrednost na 100 grama iznosi: Nutrijent Energetska vrednost Masti zasićene masne kiseline jednostruko nezasićene masne kiseline višestruko nezasićene masne kiseline Ugljeni hidrati Vlakna Belančevine Soli Vitamin A Vitamin D Vitamin E Vitamin K Vitamin C Vitamin B6 Vitamin B12 Tiamin Riboflavin Niacin Pantotenska kiselina Kalijum Kalcijum Fosfor Magnezijum Gvožđe Cink Bakar Mangan Selen

Merna Jedinica jedinica količina kcal / kJ 10/42

22

g

0,11

g

0,01

g

0,00

g

0,06

g g g g μg μg mg μg mg mg μg mg mg mg

2,09 1,00 0,81 0,01 322,00 0,00 0,03 24,10 3,90 0,05 0,00 0,04 0,02 0,12

mJ

0,12

mg mg mg mg mg mg mg mg μg

152,00 20,00 22,00 8,00 0,35 0,16 0,03 0,13 0,50

U objektima zaštićenog prostora, salata je uglavnom ozimi usev, koji se u stakleničkoj proizvodnji gaji uz dopunsko zagrevanje, dok se u plastenicima uglavnom proizvodi bez grejanja u kasnu jesen i početkom proleća.

Spada u useve prohladne sezone.

Seme klija na 2-40C, rast i razvoj odvija se na temperaturama od 15200C, a u fazi formiranja glavice od 5-80C. Ozima salata sa razvijenih desetak listova ukoliko se nalazi ispod snežnog pokrivača ili agrotekstila može da podnese jako niske temperature (do -150C).

Rana prolećna proizvodnja počinje setvom u plastenike od 15.

– 30. oktobra u negrejanim plastenicima, ili 1. do15. decembra u grejanim, kada salata pristiže krajem februara, početkom marta.

Usled nedostatka svetlosti u ovom periodu formiraju se nekvalitetne i rastresite glavice (svetlost se kompezuje povećanjem temperature), a pristiže krajem marta i početkom aprila.

Rasada za ovaj termin proizvodnje se proizvodi uz dogrevanje.

Setva. Salata može da se seje u kontejnere, kocke ili u gajbice (holandezi). Optimalni uslovi koji su potrebni da se setva uspešno odvija, odnose se na temperaturu, vlažnost kao i đubrenje tokom ovog perioda.

Setva u kontejnere podrazumeva setvu svake semenke posebno u jednu ćeliju kontejnera. Kod setve u kocke zemlje stavljamo po jedno seme u kocku natopljenu vodom i zatim je prekrivamo tankim slojem peska.

Setva u gajbice je najmanje preporučljiva pošto gusto sejana salata tokom rasadničkog perioda isprepliće korenje tako da se prilikom rasađivanja korenje ošteti. Zalivanje zavisi od perioda godine kada sejemo salatu. Leti i u proleće zalivamo češće, 2-3 dnevno, dok za jesenju i zimsku proizvodnju zalivamo ređe, 3-4 puta nedeljno. Osnovni kriterijum je da kocka ili zemlja u kontejneru nikad ne bude suva. Pored naturalnog semena, postoji i pili-

AGROSVET

rano seme, kod koga je svako seme obavijeno posebnim materijalima, i sa kojim se mnogo lakše manipuliše.

Rasađivanje. Obavlja se ručno i mašinski Sorte sitnijih glavica rasađuju se gušće (20x20 cm), a krupnijih ređe (30x30 cm). Na većim površinama sadnju obavljati u višeredne trake. Malč folije se dosta koriste i daju odlične rezultate.

Da bi se taj posao pravilno odradio zemljište mora biti odlično pripremljeno. Postoji veliki izbor folija koje se koriste za nastiranje zemljišta.

Najviše se koriste tamne (najčešće crne) ili crnobele, širine 1-1,4 m i debljine maksimalno do 0,025 mm.

Navodnjavanje. Ukoliko se salata proizvodi na otvorenom polju tokom proleća i leta, navodnjavanje vršimo rasprskivačima. Ovo s toga što rasprskivači ne samo što prokvašavaju zemljište na dubini od 2030 cm, gde se nalazi koren salate, već stvaraju i povoljnu mikroklimu u vrelim letnjim danima. Navodnjavanje salate u zatvorenom prostoru najčešče se obavlja sistemima „kap po kap“, koji su pogodni jer se pored zalivanja vrši i prihrana. Mikrorasprskivači u zatvorenom prostoru služe da se njima koriguje vazdušna vlaga, koja u najvećem delu vegetacije salate treba da iznosi 70%.

Program fertigacione i dodatne folijarne ishrane Stadijum (fenofaza)

Preparat (fertigaciono)

Kg-l/ha

FitoFert HumiStart Ukorenjavanje + nakon rasađivanja (prvih 10 dana) FitoFert Kristal 10:40:10

Od formiranja rozete do sredinevegetacije tj. glavičenja

20 4

Preparat (folijarno)

Konc. (%)

FitoFert HumiStart

0,5

FitoFert Kristal 4:10:40 +

60

FitoFert BorMax 20

0,3

FitoFert Kristal 20:20:20

25

+ FitoFert HumiStart

0,5

posebno FitoFert Humisuper

20

(+ Aminoflex)*

0,2

FitoFert Kristal 4:10:40 +

70

FitoFert Ca Organo 30

0,5

35

FitoFert HumiSuper (svaki sedmi dan)

0,5

Drugi deo vegetacije do berbe

FitoFert Kristal 24:6:10

NAPOMENA: * Primenjuje se u stresnim uslovima (niske temperature , manjak svetlosti, mraz)

Pravilnom primenom fertigacionih đubriva obezbeđujemo visok kvalitet i prinos gajene salate što je u današnjim uslovima zahtevnih kupaca veoma važno.

Đubrenje. Zbog kratke vegetacije, salata traži intenzivno đubrenje u prvom delu vegetacije, do faze formiranja glavice. Primena vodotopivih đubriva je efikasan način za pravilnu i uspešnu isharnu povrća u zaštićenom prostoru tako da je postala redovna agrotehnička mera.

Komapnija Agromarket preporučuje primenu vodotopivih fertigacionih i folijarnih đubriva FitoFert i to po sledećem programu:

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet 23

Iz svega izloženog, i naslov ovog teksta sugeriše da salata predstavlja usev koji se sa posebnom pažnjom gaji, a može predstavljati izuzetno profitabilnu proizvodnju imajući u vidu odnos uloženog i ostvarenog.

®

tEmEljno i ciljano na vaši.

Efikasan jEdinstvEn održiv ekonomičan

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA↘

Priredio: Dragan Đorđević

podmiriti trećinu svetskog tržišta piva i čija bi berzanska vrednost bila 275 milijardi dolara. (Tanjug)

Ipak dogovor - pivarski džin je rođen

Pivarski svetski broj jedan bi da kupi drugog najvećeg Najveći svetski proizvođač piva AB InBev (Anheuser-Bus­ch) objavio je juče nameru da kupi svog konkurenta SABMi­ler (SABMiller), da bi formirao giganta koji će proizvoditi oko trećinu piva u celom svetu i imati berzansku kapitalizaciju veću od 200 milijardi evra. Drugi svetski proizvođač piva, SAB­Miler saopštio je da ga je AB InBev informisao o nameri da mu dostavi ponudu o kupovini, dodajući da nema nikakvih detal­ ja o modalitetima eventualne ponude, preneo je juče Rojters. AB InBev je, sa svoje strane, potvrdio da je kontaktirao SABMiler, uz objašnjenje da želi da sarađuje s Upravnim odborom SABMilera vezano za ponudu o prijatel­jskoj kupovini.

Belgijsko-brazilski proizvođač piva AB InBev objavio je da je postignut načelni dogovor sa britanskim SABMilerom da ga preuzme po ceni od 44 funte po akciji. Tim preuzimanjem formiraće se najveći proizvođač piva na svetu. Tom ponudom je SABMiler vrednovan 71,2 milijardi funti (96 milijardi evra). AB InBev proizvođač marki kao što su Badvajzer (Budweiser) i Stela Artoa (Stella Artois) saopštio je da je tokom noći povećao ponudu drugom po veličini proizvođaču piva na svetu i da su upravni odbori obe kompanije u principu postigli dogovor o ključnim uslovima moguće ponude.

Procenjuje se da bi nova kompanija imala godišnju prodaju piva u vrednosti do 73,3 milijarde dolara.

1843. godine u Remu. Flaša šampanjca “Vev Kliko“ iz 1841. godine prodata je 2011. go­dine za 30.000 evra, podseća AFP. Šampanjska kuća “Vev Kliko“ iz Rema, takođe je u vlasništvu konglomerata LVMH.

Američko tržište organske hrane vredi 5,5 milijardi dolara Prodaja proizvoda sa američkih organskih farmi dostigla je prošle godine 5,5 milijardi dolara, što je rast od 72 ods­to od 2008., objavilo je američko Ministarstvo poljoprivrede i izveštaju u kom ističe trend rasta potrošnje organskih proi­zvoda.

Prošle godine je najtraženiji organski proizvod bilo mleko, sa prometom od 1,1 milijardi dolara. Prodaja organs­kih jaja, koja su snele kokoške izvan kaveza, iznosila je 420 miliona dolara. Potražnja za organskom hranom, od voća i povrća do mesa i žitarica, stabilno je rasla u poslednjih 10 godina, pošto su potrošači postali sve zabrinutiji zbog genetski modifikovanih proizvoda i hemi­ kalija koje se koriste u lancu ishrane

Spajanje pivara teško 106 milijardi dolara Ponuda najveće svetske pivare AB InBev za preuzimanje drugog aktera u tom sektoru, britanskog proizvođača SAB­Milera, procenjena je na oko 106 milijardi dolara, piše Sandej tajms. List dodaje da su dve grupe otpočele “prijateljske pre­ govore” o saradnji. Kako se navodi, SABMiler, vlasnik čuvenih brendova korak po korak pregovara o ceni, ali se ne protivi transakciji. Zasad dve grupe nisu komentarisale navode bri­tanskog lista. Rojters podseća da je pre dve nedelje belgijs­ka pivara AB InBev obelodanila svoju nameru da kupi kompaniju SABMiler u cilju formiranja giganske grupe koja će

Evropa godišnje baca 22 Flaša šampanjca “Krug“ iz 1915. miliona tona hrane

Dao bogatstvo za jednu flašu

godine prodata je na aukciji u Njujorku za 116.375 dolara i sada su ostale još samo tri boce ovog penušavog vina. Prodata flaša šampanjca nalazi se u vi­nariji šampanjske kuće “Krug“ u severnoistočnom francuskom regionu Šampanj. Osim šampanjca, anonimni kupac dobio je i posetu zajedno sa tri gosta regionu Šampanj i vinarijama kuće “Krug“ u gradu Remu, koje su u vlasništvu konglomera­ ta LVMH. Šampanjsku kuću “Krug“ osnovao je Josif Krug 25

U EU se godišnje baci oko 22 miliona tona hrane koja može da se jede, po­kazala je studija istraživačkog centra Evropske komisije koja je zaključila da bi 80 odsto tih namirnica moglo da se sačuva, što bi donelo uštede potrošačima, a koristilo i životnoj sredi­ ni. Evropski parlament je pozvao zem­lje EU da što pre donesu zakone koji bi omogućili supermarketima da nepro­datu hranu daju u humanitarne svrhe, umesto da je bace. Inicijativa, koja se pre-

AGROSVET

lila na Evropsku uniju pokrenuta je u Francuskoj i to od lokalnog odbornika Araša Derambarša, koji je u početku, zgrožen prizorima beskućnika koji sva­kodnevno preturaju po kontejnerima. On je sakupljao odbačenu hranu iz supermarketa i delio je ugroženima, a zatim pokrenuo peticiju za donošenje pomenutog zakona, koja je imala neočekivano veliki odziv. Francuski parlament je početkom maja izgla­sao zakon prema kom trgovački lanci ne smeju više da bacaju i uništavaju neprodate prehrambene proizvode. Supermarketi u Francuskoj (sve pro­davnice veće od 400 kvadrata) nepro­ datu hranu, koja je i dalje jestiva, prema novom zakonu, moraju da poklone do­brotvornim organizacijama, a onaj deo koji nije za ishranu da se prerađuje u hranu za životinje ili u poljoprivredno đubrivo. Direktorima velikih prodavnica nimalo se, naravno, nije dopada ova kampanja, kao ni činjenica da su pred­stavljeni kao oni koji tek tako bacaju hranu.

Neki od njih su ovu kampanju ocenili negativno tvrdeći da je započeta samo zbog toga da bi se „političari osećali bolje” objašnjavajući da od trgovaca potiče tek pet odsto ukupnog otpada u Francuskoj. Ipak, oko 4.500 supermarketa već je sklopilo ugovore o donacijama, a inicijator Derambarš je, u međuvremenu pokrenuo sličnu peticiju i na nivou Evropske unije, koja je rezultirala pozivom Evropskog par­lamenta da sve članice donesu zakone i pridruže se ovoj akciji. Kompanija Metro keš end keri Srbija u potpu­nosti podržava inicijativu EU povodom inicijative za donošenje zakona protiv bacanja hrane. Raspoloženi smo da robu doniramo u humanitarne svrhe, ali u onom trenutu kad bude usklađen i poreski zakon u ovoj oblasti, kažu u ovoj kompaniji. Prema rečima Martine Petrović, pi-ar menadžerke Deleza Sr­ bija, uvođenje doniranja proizvoda čiji je rok trajanja pred istekom ili imaju oštećenu ambalažu, u stalnu praksu, bio bi značajan iskorak u pomoći lokal­noj zajednici.

procenama UN, više od četvrtine useva širom sveta služi za uz­goj hrane koja se na kraju baci ili propadne. Svetski lideri su za predjelo dobili “Salatu Deponija” od odbačenih jabuka i krušaka. Hleb je umešen od žitarica koje obično bacaju pivare i destilerije.

Koriste EU pare, uzeli neverovatnih 107 odsto

“Ružni” keks u francuskim prodavnicama U 146 prodavnica francuskog trgovinskog lanca Intermarsse u Pariskoj regiji prodavaće se, osim “ružnog” voća i povrća, i “ružni” biskviti, keks nestandardnih oblika ili izlomnjen tokom transporta, u okviru akcije borbe protiv rasipanja hrane.

Svake godine na hiljade proizvoda ostane neprodato zbog grešaka tokom proizvodnje čak i prehrambeni artikli nepravilnog obli­ka kao što su keks, sir. “Ružni keks” u prodavnicama Intermas­sea biće 30% jeftiniji od standardnih pakovanja. Ovaj trgovinski lanac koji se od prošle godine već uključio u akciji borbe protiv rasipanja hrane i zajedno sa asiocijacijom “Gel kase” prodavao je već voće i povrće nepravilnog obli­ka po sniženim cenima.

Svetski lideri na sastanku UN jeli hranu “iz đubreta” Kada 30 svetskih lidera ruča na sastanku UN, očekuju da budu posluženi skupocenim specijalitetima.

Međutim, ovog puta dobili su obrok iz “đubreta”. Sastanak UN u nedelju, 27. septembra, obeležio je ručak koji su pripremili svetski poznati kuvari, kako bi istakli problem bacanja hrane. “Naš ručak napravljen je od hrane koja bi završila na đubrištu, emitovala metan i tako zagađivala at­mosferu”, rekao je generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Prema 26

Za razvoj poljoprivrednih gazdinstava i modernizaciju farmi Poljska je iskoristila više od milijardu evra novca iz EU fondova, neverovatnih 107 odsto. Zbog odlične iskorišćenosti fondova namenjenih za poljoprivredu i ruralni razvoj, za Poljsku su relocirana sredstva u iznosu od 140 miliona evra i iz drugih EU fondova i prebačena u taj sektor, ističu u resornom ministarstvu. Generalni savetnik u Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja Poljske Zofia Kšižanovska priznaje da su na početku naišli na veliki skepticizam farmera, jer nisu verovali da su EU fondovi šansa za taj sektor, budući da Poljska ima mnogo porodičnih farmi, ali da je edukacija dala pozitvne rezultate

Prave farmu bez farmera, umesto seljaka - roboti Japanska kompanija Spred namerava da stvori farmu bez far­ mera. Preciznije, reč je o fabrici povrća u kojoj će umesto sel­ jaka raditi roboti - u svim fazama proizvodnje. Prema toj za­misli, roboti će saditi seme, presađivati i uzgajati povrće, sve do berbe, a onda će uzgojenu biljku ili plodove automatski prenositi u predviđeno pakovanje i prosleđivati ga lokalnim dućanima.

Iako automatizacija celokupne proizvodnje još nije sasvim završena, najavljena je gradnja nove farme u 2016., a otvaranje u 2017. godini.

Potpuna automatizacija farme i podizanje njenog rada na takav nivo samoodrživosti dovešće do smanjenja izdataka za proizvodnju, što bi dovelo do niže cene povrća.

Potpuna zaštita kruške, jabuke breskve i paradajza od: kruškine buve, krvave vaši, dudove štitaste vaši i bele leptiraste vaši.

DA ŠTETOČINE NEMAJU GDE DA SE SAKRIJU Bayer d.o.o.

Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, www.bayercropscience.rs

AGROSVET

LESKA - GAJENJE I MERE NEGE↘ Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

Najveći svetski proizvodjači su lešnika su Turska, Italija, Španija, Grčka, SAD... Italija je vodeći proizvođač u Evropi i njihov način uzgoja je primer svim svetskim proizvodjačima. Životni vek leske je 70-100 godina. Period pune rodnosti počinje sa 7-8 godina i traje 30-50 godina. Jedno stablo može da rodi 8-12 kg godišnje, što znači da može da se ostvari prinos 2-3 tone po hektaru. Poslednjih godina, pojačana je i propaganda za gajenje lešnika, koji su podloga za skupocenu gljivu, tartuf.

L

eska predstavlja značajnu vrstu jezgrastog voća čiji su plodovi vrlo cenjeni na domaćem i svetskom tržištu. Leska se dugo smatrala samo šumskom vrstom i kada se počela gajiti kao kultura, nije joj se poklanjala potrebna pažnja.

Nedovoljno znanje o leski uticalo je na sporije uvodjenje u proizvodnju i podizanje plantažnih zasada, iako postoje vrlo povoljni prirodni uslovi za njeno gajenje u našoj zemlji. Treba istaći da u Srbiji postoji veliki raskorak izmedju stvarnih potreba za plodovima i stanja te proizvodnje, što se nadoknadjuje uvozom. Mnogobrojni su i raznovrsni činioci koji su doprineli ovakvom tretmanu i nezainteresovanosti proizvodjača za lesku. Jedan od razloga je da se ovoj vrsti posvetilo nedovoljno pažnje, što se ne bi reklo za druge zemlje u svetu, koji imaju povoljne uslove za njeno gajenje. Bez stručnog pristupa gajenju leske, nema uspešne i rentabilne proizvodnje, a to podrazumeva primenu savremenih agro i

pomotehničkih mera, jer do sada se osim lakog razmnožavanja vegetativnim putem i povoljnih uslova nije ništa radilo na intenziviranju gajenja leske.

Dakle, kakvi agroekološki uslovi odgovaraju leski? Leska je heliofit, što znači da joj odgovaraju osvetljeniji položaji. Ne odgovaraju niske temperature, kao ni vetrovi tokom cvetanja. Može da se gaji i na oskudnim zemljištima, bitno je da su rastresita i propustljiva sa sadržajem više od 3% humusa. Uspešna proizvodnja zavisi od pravilnog izbora sorti, jer su one uglavnom stranooplodne, manji broj je samooplodan.

Velika nutriciona i dijetoterapeutska vrednost jezgre lešnika, omogućuje stalan porast potražnje i potrošnje od strane konditorske industrije, koja je i najveći potrošač, tako da ona postaje značajan predmet međunarodne trgovine. Nešto plodova se koristi i za stonu potrošnju, kao i za kozmetičku te farmaceutsku industriju.

Postoji više načina da se grupišu sorte leske. Jedna je podela na: pitome, plemenite, kulturne sorte i šumske forme. Takođe, aktuelna je i podela prema morfologiji ploda na: Lambert, Čilske sorte, Lambert hibride, Čilske hibride i šumske forme. Na osnovu dogodišnjih praćenja svih parametara, za gajenje u Srbiji se preporučuju sorte Enis, Rimski (dobar oprašivač), Istarski dugi, Halški džin (dobar oprašivač), Lešnik od Rima, Piemontski, Beli lambert, Istarski okrugli.

Jezgra lešnika, ploda leske predstavlja izvor korisnih jedinjenja kao što su ulja, proteini, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini. Nizak sadržaj vode u jezgri omogućava duže čuvanje plodova od ostalih voćnih vrsti. Svetska potražnja za lešnikom je u stalnom porastu, što ga čini deficitarnom robom. Srbija da bi podmirila svoje potrebe uvozi 95% ploda lešnika.

Nega leske se sastoji u obradi i održavanju zemljišta bez korova.

Za uništavanje izdanaka se može koristiti kontaktni herbicid Diqua Top u dozi od 4 l/ha, da bi se ojačalo matično stablo. Takođe, izuzetno je pravilno i na bazi obavljene hemisjke analize adekvatno unošenje organskih i mineralnih đubriva. Poželjno je vršiti i navodnjavanje, posebno dok su stabla mlada, te tokom

28

AGROSVET

vegetacije ako usledi sušni period od maja do avgusta, 2-3 puta. Rezidbu treba sprovoditi kao redovnu meru. Uzgojni oblik može biti žbun ili stablo, a uočeno je da se najviše plodova formira na grančicama dužine 15-40 cm Lesku ne napada veliki broj bolesti i štetočina, ali pojedini mogu izazvatii velike štete ako se ne izvodi adekvatna i pravovremena zaštita. Uspešna zaštita se postiže sa oko 5 tretiranja tokom godine (Agrosvet 64, februar 2015). Ekonomski značajne bolesti su: trulež ploda lešnika, pepelnica, bakterijska palež, a od štetočina je najpoznatiji leskin rilaš, grinja, crveni pauk, te lisne vaši.

Trulež ploda lešnika - Sclerotinia coryle i Monilia fructigenae su bolesti, a osnovni simptom je da oni potamne, prestaju sa porastom i suše se. Obolevaju sasvim mladi plodovi i pred berbu, teško ispadaju iz omotača. U zaštiti treba koristiti fungicide Funguran OH, Cuprablau Z Ultra, Captan 80 WG, Funomil, Switch 62,5 WG. Pepelnica koju prouzrokuje Phillactinia corylea napada pre svega list koji menja boju, žuti i opada i može dovesti do defolijacije. Parazit prezimljava u opalom lišću. Suzbija se redovno u svakom tretiranju preparatima kao Microthiol disperss, Systhane 240 EC, Postalon 90 SC.

Eriofidna grinja, Eryophyes avellanae, napada pupoljke leske i izaziva deformacije, a javljaju se i sitni listići kao rozeta. Prezimi u pupoljku koji je uvećan i kasnije se sasuši. U proleće se seli na mlade pupoljke od marta do maja, kao i u septembru i oktobru. To su ujedno i pravi momenti za suzbijanje, a mogu se preparati Sanmite, Borneo, Akaristop.

Lisne vaši napadaju lisnu masu, suzbijaju se pošto se uoči početak formiranja kolonija, a mogu se primeniti preparati Afinex, Lobo, Teppeki Crveni i žuti pauk se javljaju na naličju lista, sišu sokove što može dovesti do defolijacije. Optimalno vreme suzbijanja jz u rano proleće

Bakterijska palež ili Xanhtomonas campestris-corylina napada sve biljne delove pogotovu u stresnim uslovima za biljku zbog čega ti delovi potamne i suše se. Suzbije se uvek preventivno bakarnim preparatima s proleća, na početku vegetacije.

Lešnikov rilaš - Curculio nucum izaziva crvljivost ploda, a masovno se javlja u maju mesecu. Ženka položi jaje u plod iz koga se izlegne larva bele boje, koja se hrani jezgrom što dovodi do opadanja plodova. Nakon opadanja ploda, larva izlazi iz ploda i učauri se u tlo gde prezimi. U proleće izlazi imago koji se hrani lišćem. Ključna zaštita je u maju i junu protiv imaga preparatima Nurelle D, Reldan 22 EC ili Lanate 90 29

kada treba primeniti parafinsko ulje Nitropol S, a tokom vegatacije akaricide koje smo pomenuli za suzbijanje eriofidnih grinja.

Mere nege ne mogu proći i bez adekvatnog đubriva, kako osnovnog (preko zemljišta) tako i dodatnog folijarnog tokom vegetacije u kojem se kombinuju formulacije iz linije FitoFert.

Ovim tekstom želimo da podstaknemo proizvodjače na širenje ove kulture, što se zadnjih godina i dešava, a nadamo se da će uz dobru agrotehniku i negu, gajenje leske u plantažama nadomestiti uvoz i dati šansu za egzistenciju te povećanje zarade kod većeg broja stanovništva Srbije.

AGROSVET

ŠUMARENJE ↘ Priredio: Duško Simić

Šumarijada 2015.

Najveći sabor šumara u zemlji „Šumarijada 2015“ održan je u Vrnjačkoj Banji u periodu 11-13. septembara u organizaciji Javnog preduzeća „Srbijašume“. Pored ostalih, kompanija Agromarket se po četvrti put pojavila na ovoj manifestaciji kao sponzor, učesnik promovišući svoje brendove, dobro poznati Villager, Oregon, Dolmar i Fiskars.

Najznačajniji događaj ove manifestacije je takmičenje šumskih radnika sekača motornom testerom koje je održano je na dve lokacije, na planini Goč i na poligonu u centru Vrnjačke Banje. Na Goču je održana disciplina obaranje stabala, dok su se na poligonu takmičili u četiri takmičarske discipline: Okretanje vodilice i zamena lanca, Kombinovano prerezivanje, Precizno prerezivanje i Kresanje grana. Na „Šumarijada 2015“ takmičili su se radnici iz JP „Srbijašume“, kao i radnici iz privatnih firmi koje se bave sečom i izradom drvnih sortimenata, ukupno njih 13 takmičara Takmičari moraju pokazati spretnost, brzinu i preciznost u operacijama koje su slične i istovetne operacijama koje se svakodnevno izvode u šumi. Rad sekača je težak i opasan, a povrede se mogu sprečiti samo uz korišćenje propisane zaštitne opreme i uz strogu primenu

pravila koja se odnose na bezbedno rukovanje motornom testerom.

Ukoliko se takmičar ne pridržava ovih pravila pri obavljanju takmičarskih disciplina kažnjava se negativnim bodovima. Imajući u vidu koliko je zaštitna oprema značajna za bezbednost sekača stručni tim kompanije Agromarket je obezbedio prezentaciju zaštitne opreme Oregon i Villager svim zainteresovanim sekačima. Jedan od takmičara Ivan Crnoglavac iz Kraljeva je nosio Oregon zaštitnu opremu i sa ponosom je predstavljao Agromarket na ovom takmičenju.

Glavne discipline su ostale iste još od prvog prvenstva uz manje izmene uvedene tokom godina. Međutim tokom vremena promenili su se pravilnici, tako da dozvoljavaju korišćenje preciznijih mernih instrumenata i uzimajući u obzir nove zahteve iz odredbi zaštite na radu.

Takmičari se bore za postizanje što boljih rezultata u pet disciplina koje se boduju za pojedinačni plasman.

Obaranje stabla je disciplina koja predstavlja suštinu rada sekača motornom testerom. Stablo se mora poseći u roku od tri minuta i mora biti usmereno tako da padne što je moguće bliže kočiću, koji na udaljenosti od 15 metara od stabla pre izvođenja discipline postavljaju sudije po uputstvima samog takmi32

čara. Odabrana stabla moraju biti približno iste visine, debljine i iste vrste. Takmičari su obarali stabla u šumi koja su bila predviđena za redovne mere seče. Takmičar mora raditi u okviru važećih ptopisa i uz sigurne tehnike rada koje su definisane pravilnikom usvojenim od međunarodnog komiteta – IALC. Rezultati se precizno mere laserskim i digitalnim instrumentima i ispisuju na panju. Bodovi se dodeljuju za preciznost obaranja i tačnost mera za elemente na panju. Maksimalni broj bodova je 660, zbog čega je ova disciplina jako bitna za ukupan rezultat. Treba spomenuti i da je aktuelni svetski rekord postignut na Svetskom prvenstvu 2008. godine (659 bodova), što znači da se osovina stabla nakon njegovog obaranja našla na udaljenosti od 1 centimetra od sredine prethodno postavljenog kočića.

• U ovoj disciplini postignuti su sledeći rezultati: • Marko Nešković iz Ivanjice 507 poena • Ivan Crnoglavac iz Kraljeva 482 poena • Darko Ivanović iz Krupnja 470 poena „Naš“ predstavnik, Ivan Crnoglavac ušao je jako nervozno u ovu disciplinu, što je prouzrokovalo

AGROSVET

nešto manji ugao sečenja prilikom zasecanja stabla, a to je dovelo da stablo promeni smer od željenog za nekoliko centimetara, a samim tim i do postizanja nešto slabijeg rezultata od prvoplasiranog takmičara.

Borba je bila izuzetno napeta jer je konkurencija bila dosta jaka. Ali bilo je i tragičara na obaranju stabala. Goran Čamagić je branio titulu državnog prvaka iz 2013-te godine, jedan je od učesnika na Svetskom prvenstvu 2014., ovog puta je ostao bez bodova jer je izveo je preduboko definitivno prerezivanje, presekao prelomnicu na panju i stablo je počelo da pada u suprotnom smeru.

Zbog ovakvog propusta takmičaru nije vršeno bodovanje. Radnici iz javnog preduzeća koji su obezbeđivali takmičenje, potrudili su se da sve prođe bez bezbedonosnih propusta, jer nije svejedno kada stablo krene da pada ka posmatračima.

Takođe takmičar Senad Bećirović iz Prijepolja, jedan od pretendenata za osvajanje jednog od prva tri mesta, nije imao sreće na Goču. Nije uspeo da obori stablo koje se uplelo u grane okolnih stabala i ostao je bez bodova.

Okretanje vodilice (mača) i zamena lanca. Sa motornom testerom spremnom za korišćenje takmičar mora demontirati i montirati reznu garnituru. Lanac mora biti skinut, vodilica okrenuta, a novi lanac mora biti postavljen tako da motorna testera bude bez naknadnog podešavanja spremna za korišćenje u dve sledeće discipline. Brzina je bitna, ali motorna testera mora biti pravilno sastavljena tako da se ne demontira u sledećim disciplinama. Takmičar se mora pridržavati pravila za sigurno i bezbedno rukovanje pri radu kako bi sprečio povrede od oštrog lanca.

Kombinovano prerezivanje. Takmičar na dva trupca, mora prerezati kotur drveta ne tanji od 30 mm i ne deblji od 80 mm. To mora biti učinjeno rezanjem prvo sa donje strane trupca prema gore na trupcu i zatim rezom odozgo na dole. Takmičar dobija najviše bodova kada se gornji i donji rez poklapaju „bez zuba“ unutar zone označene crvenom bojom i pod pravim uglom u odnosu na osovinu trupca. Tačnost

i brzina su jednako važni. Ova disciplina dolazi neposredno nakon okretanja vodilice i zamene lanca, pa ako lanac padne sa vodilice motorne testere, takmičar gubi bodove za prethodnu disciplinu.

Precizno prerezivanje. Takmičar mora prerezati kotur debljine između 3 cm i 8 cm s kraja dva trupca.

Kotur treba prerezati pod pravim uglom u odnosu na uzdužnu osu trupca, tako da ne ošteti dasku na kojoj se nalazi trupac. Oštećenje daske donosi nula bodova za preciznost prerezivanja. Izvođenje ove discipline, dodatno otežava tanak sloj piljevine postavljen sa obe strane trupca (debljine 30 mm i širine 200 mm), kao i teg postavljen na čelo trupca, koji onemogućava da takmičar vidi mesto gde trupac dodiruje dasku.

Kresanje grana. Poslednja i ujedno jedna od najzanimljivijih disciplina. Nakon što su obavljene sve prethodne discipline, utvrđuje se poredak i takmičari kreću obrnutim redosledom od zadnjeg prema prvom. Trideset „veštačkih grana“ cilindričnog oblika (dužine 50 cm i prečnika 3 cm) usađuju se u cilindrično mašinski obrađeno deblo (dužine 5,5-6m i prečnika 14 cm) u istom rasporedu i pod istim uglovima, za svakog takmičara. Takmičar treba da odreže sve grane s debla u što je mogućem kraćem vremenu, sa što manje oštećenja trupca (urezivanje dubine 5 mm je greška od 20 kaznenih bodova), pri čemu ostatak grane nakon rezanja ne sme biti viši od 5 mm (svaki viši donosi po 20 kaznenih poena). Pri izvođenju discipline takmičar se mora pridržavati svih propisa o zaštiti na radu.

Važnost zaštite takmičara se ogleda i u tome da svako kretanje nogama u slučaju da se vodilica testere nalazi na strani takmičara donosi 20 kaznenih poena.

U smiraj dana dobijen je i pobednik. Ove godine prvo mesto i šampionski pehar pripao je i jednom od najmlađih takmičara, Marku Neškoviću iz Ivanjice koji je osvojio 1314 bodova, drugoplasirani je Ivan Crnoglavac, član Agromarket tima, sa osvojenih 1113 bodova, a treće mesto je zauzeo takmičar 33

iz Krupnja Darko Ivanović koji je osvojio 1087 bodova. Sva trojica su se direktno plasirala na državno prvenstvo, a ukoliko i tamo postignu dobre rezultate, onda će se takmičiti u najjačoj konkurenciji na Svetskom prventstvu koje se održava 2016. godine u Poljskoj.

Nedovoljni napori EU u borbi protiv ilegalne seče šuma EU treba da obezbedi da sve njene članice primenjuju propise o trgovini drvetom ako želi da se efikasno bori protiv ilegalne seče šuma, saopštio je Evropski revizorski sud.

U izveštaju tog suda se navodi da je još moguće uvoziti u EU drvo ilegalnog porekla jer četiri njene članice - Grčka, Mađarska, Rumunija i Španija nisu u potpunosti prenele evropske propise o uvozu drveta koji su stupili na snagu u martu 2013.

Ti propisi zabran­juju prodaju nelegalno posečenog drveća i proizvoda - papira, drvne pulpe, drvne građe i drugog. Praćenje porekla drveća je ključno za kontro­lu klimatskih promena i smanjenje emisija ugljen-dioksida, ističe se u saopštenju Evropskog revizorskog suda.

AGROSVET

TRNOVITI ŽBUN PUN VITAMINA↘ Priredila: Olivera Gavrilović dipl.inž.polj.

osvježavajućih i alkoholnih pića (tradicionalno mađarsko piće Palinka ) i vina. Zavisno od vrste, okruglog je ili ovalnog oblika, u različitim nijansama crvene boje. Zbog prijatnog i osvežavajućeg ukusa, bogatstva vitaminima i voćnim kiselinama, ekstrakti i koncentrati šipka našli su svoje mesto i u proizvodnji različitih bezalkoholnih napitaka, od kojih je najpoznatije «Kokta». U izradi ovih napitaka veoma se vodi računa da ekstrakti budu tamno smeđecrvene boje, prijatnog kiselkastog ukusa sa karakterističnim mirisom.

N

alazimo ga pored puteva, napuštenih njiva, svuda je oko nas. On nikada nije ni odlazio, tu je za sve da nam daruje zdravlje. Šipak, šipurak, divlja ruža (Rosa pseudofructus), pripada velikoj porodici ruža od preko 400 vrsta, raspoređenih širom planete, od čega čak 21 vrsta uspeva na našem podneblju. Rasprostranjen je po celoj Evropi, ali može da se nađe i na ostalim kontinentima. Raste kao živa ograda u Evropi, severnoj Afri­ ci, severnoj i zapadnoj Aziji.

Rosa pseudofructus obuhvata nekoliko vrsta divlje ruže, pri čemu dominira Rosa canine, Rosa pofimera i Rosa tomentosa. Reč rosa (ruža) dolazi od grčke reči rodon (crven) jer su antičke ruže bile tamno crvene boje, dok canine od latinske reči caninus – pasji. Ruže su oduvek bile predmet obožavanja. Smatra se da kultivirane vrste ruža potiču iz Persije odakle su se preko Mesopotamije proširile na Malu Aziju i Grčku.

Grčki kolonisti su je doneli u južnu Italiju, a odatle se proširila svetom.

Plod divljih ruža od davnina je poznat po lekovitosti i kao prehrambena namirnica. Skoro svi narodi sveta od davnina smatraju šipak veoma lekovitom biljkom od koje mogu da se koriste listovi, cvet i plod. Čuveni nemački travar Kerber je još u 16. veku od šipka pravio prašak za jača-

nje desni, a Rusi su ga u istom periodu koristili za lečenje rana, bolesti bubrega i bešike, Kinezi za poboljšanje varenja, dok se na Tibetu upotrebljavao za lečenje tuberkuloze. Šipak je listopadni žbun visok 2-3 m sa dugim, debelim i razgranatim granama koje rastu uspravno.

Grane su obrasle jakim trnovima koji su pri osnovi široki i srpasto se povijaju prema dole (ređe su pravi).

Kora na starim granama je smeđa, a na mladim mrkozelena, često crvena. Postoji veliki broj vrsta divljih ruža, a unutar pojedine vrste brojni su varijeteti. Razlog tome je što divlje ruže vrlo rado hibridiziraju s ostalim predstavnicima roda, i na užem području, čak i kada rastu jedna do druge, vrlo ćete teško naći dve ruže istih spoljnih karakteristika.

Međusobno se uglavnom razlikuju po veličini i obliku šipka i boji cveta.

Boja latica kod većine je vrsta u različitim nijansama ružičaste, cvetovi su uglavnom jednostruki. Pojedine vrste mogu imati belu ili pak tamno ružičastu boju latica.

Lekovita svojstva. Plod, šipak ili šipurak upotrebljava se kao lekovita biljka, za pripremu čajeva, u prerambenoj industriji za pripremu džemova, želea i marmelade, sirupa, supa (u Švedskoj je vrlo popularno nacionalno jelo, supa nyponsoppa), 35

Svrstan je među najdragocenije biljke jer obiluje velikim količinama vitamina, minerala, organskih kiselina i drugih biološki aktivnih materija zbog ogromnih količina vitamina C, vitamina B, P, K, provitamina A, natrijuma, tanina, flavonoida, limunove i jabučne kiseline, pektina, šećera i etarskaih ulja. Šipak deluje kao tonik i služi kao sred­stvo za jačanje organizma i za osveženje. Ot­klanja prolećni umor i koži vraća zdraviju boju. Poželjno je i da se uzima i za pročišćavanje krvi. Povoljno deluje i na organe za varenje, ali i na izlučivanje mokraće bez nadražaja bubrega. Čaj od šipaka preporučuje se i za sprečavanje stvaranja peska u bubrezima i mokraćnim kanalima. Koristi se i kod upalnih procesa bubrega i mokraćnih puteva.

Osim ploda, za pripremu čaja beru se i latice u vreme cvetanja ove biljke. Čaj od latica je delotvoran za krvarenja iz želuca, creva, pluća, ali se koristi i kao lek protiv hemoroida, proliva i grčeva u želucu. Preporučljiv za otklanjanje umora, malaksalosti, anemičnosti, odnosno svih tegoba koje nastaju zbog manjka vitamina C u organizmu. Ulje šipka sa obiljem različitih kiselina ima visoku biološku vrednost. Može da se koristi kao aktivna komponenta u izradi preparata namenjenih ublažavanju upalnih reakcija kože ali i za kozmetičku upotrebu. Može da

AGROSVET

se primeni lokalno u terapiji ekcema, akni i psorijaze, ali je odlično i za negu izrazito suve i zrele kože, a istraživanja su pokazala da ulje šipka blagotvorno deluje na ćelije epiderma. Naročito je korisno za suvu kožu jer povećava njenu elastičnost.

Kao i sva druga ulja, i šipkovo ulje je emolijens, odnosno povećava mekoću kože i čini je glatkom. Odlično je i sredstvo za zaštitu od sunčanja.

Specifičnost vezana uz C vitamin u šipku je što se njegova koncentracija i nakon termičke obrade i stajanjem smanjuje znatno sporije nego kod ostalih vista voća.

Uslovi uspevanja i gajenje.

Uspeva na različitim podlogama i tipovima zemljišta. Pre podizanja zasada treba obaviti pripremu zemljišta i popravku plodnosti. Ona se sastoji u dubokom oranju ( 30 - 40 cm), tanjiranju, freziranju te meliorativnom đubrenju sa 20 - 50 t zgorelog stajnjaka po hektaru ili 1 do 1,5 tona peletiranog stajnjaka BioFert 4:3:3 i oko 500 kg/ha kompleksnog NPK đubriva. Unošenjem oko 5 kg stajnjaka (100 do 150 grama peletiranog stajnjaka) i 250 do 300 grama mineralnih NPK đubriva pre sadnje prilikom pripreme rupa, zamenjuje meliorativno đubrenje.

Sadi se na rastojanju 3 x 1.5m odnosno 2222 biljke po hektaru, a na oskudnim zemljištima i na rastojanju 3 x 1m.

mesta. U toku prve godine iz posađene biljke razviće se više izbojaka – letorasta, koji mogu da dostignu visinu preko 1,5 m a nekad i znatno više. Na njima se formira rod za narednu godinu. Treća godina smatra se početkom pune rodnosti šipka, a koliki će prinosi biti zavisi od toga kakva je bila nega u prethodne dve godine Prvi značajniji rod šipak daje treće godine posle sadnje. U prirodi, žbun šipka retko kad ima više od 3 kg roda, a gajeni šipak treba da da oko 6 do 10 kg po žbunu, u zavisnosti od primenjenih agrotehničkih mera. Poželjno je imati zasađene dve različite sorte sadnica šipka radi unakrsnog oprašivanja, jer se na taj način dobija veća količina roda.

Sadnju treba obaviti po mogućnosti u jesen ili tokom zime (ako to dozvoljavaju vremenski uslovi), a izbegavati kasnu prolećnu sadnju kada su prijem i kasniji porast znatno slabiji. Sadnju obaviti klasično, kao i sve drugo voće, vodeći računa da spojno mesto (kalem) bude iznad ili u nivou zemlje. Šipak nije potrebno zavijati zbog divljači jer na tom delu on ima bodlje koje ga štite. U proleće pre kretanja vegetacije posađenu sadnicu skratiti na 20 cm, odnosno 3 - 4 pupoljka od spojnog

36

Berba - Plod bilo koje vrste šipka bere se ručno, u septembru i oktobru kada sazreva, suši na otvorenom ili u sušarama, na maksimalnoj temperaturi od 80 stepeni Celzijusa.

Osušen plod je tvrd, malo smežuran, sjajan, crvene ili tamnocrvene boje.

Nakiselog je i slatkog ukusa, ali bez mirisa. Odnos svežeg i osušenog šipka je 2 - 2,3 :1. Suv šipak se pakuje u jutane vreće i čuva u celosti (in toto) ili ređe u polutkama na suvom mestu, zaštićen od svetlosti.

Danas, plantažno gajenje šipka, polako ali sigurno postaje sve zanimljivija opcija za investiciju, pa tako već nekoliko gazdinstava u Srbiji ima zasade šipka, a vrlo verovatno da će im se u narednim godinama broj višestruko povećati. Poslednjih godina gaji se sorta bez bodlji.

AGROSVET

FitoFert HUMIFLEX

ORGANSKI OPLEMENJIVAČ ZEMLJIŠTA↘

Priredila: Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

→ povećava se CEC koeficijent (koeficijent razmene katjona) koji je jako bitan za optimalno usvajanje hraniva → huminske kiseline u funkcionišu kao prirodni helatizator mikroelemenata u zemljištu → utiču povoljno na propustljivost ćelijskih membrana, povećava se asimilacija korenovog sistema te se povećava usvajanje đubriva.

U

novije vreme u Sektoru za ishranu i navodnjavanje kompanije Agromarket, kao i u laboratorijama firme Fertico, posebna pažnja se poklanja odabiru i formulaciji organskih i biostimulativnih đubriva. Razlog za to je uočena sve veća zagađenost i zasićenost zemljišta raznim negativnim činiocima, kao i smanjenje plodnosti zemljišta što je direktno povezano sa poljoprivrednom proizvodnjom i prinosima.

Zadatak postavljen poslednjih godina je da se primenom novih formulacija FitoFert đubriva biljkama omogući zdravo i plodno zemljište, optimalizovana ishrana za nesmetan rast i razviće, otpornost na stresne situacije, što bi sve dovelo da većeg prinosa i kvalitetnog roda. Traženi zahtevi sjedinili su se u nov, jedinstveni proizvod, FitoFert HUMIFLEX. Ovaj proizvod je organski oplemenjivač zemljišta i namenjen je za zemljišta sa dugom eksploatacijom i visokom mineralizacijom, kao i za peskovita i glinovita zemljišta. Šta sadrži FitoFert HUMIFLEX? U sastav proizvoda ulazi 12% huminskih kiselina, 3% fulvinskih kiselina,15 % ekstrata humusa i 1,2 % K2O.

Šta je osnovni zadatak FitoFert HUMIFLEX? On podstiče biološke aktivnosti u zemljištu jer strnjika, slama, kukuruzovina, stabljike suncokreta, povrća kao i ostaci korova (sasušeni ili zelena masa ) zaorani u jesen, se bolje razgrađuju u zemljištu zahvaljujuću aerobnim mikroorganizmima Naime, oranjem se zemljište aeriše (obezbeđuje vazduhom) čime se omogućava burniji rad mikroorganizama i bolja razgradnja žetvenih ostataka. Radom mikroorganizama se zemljištu iz organskih žetvenih ostataka vraćaju i iz humusa (kojeg ima u zemljištu) oslobađaju hranljivi elementi nephodni za početni rast biljaka.

Kako u sastav Fitofert HUMIFLEX ulazi 12% huminskih kiselina, koji je njihov zadatak? Pozitivna svojstva huminskih kiselina su mnogobrojna: → stimulišu i obezbeđuju uslove za za razvoj pozitivnih mikroorganizama u zemljištu koji razlažu žetvene ostatke → povećavaju zadržavanje vlage i aeraciju zemljišta što utiče na stvaranje većeg broja korisnih mikroorganizama te povoljno utiču na početni rast biljaka.

37

→ stimulišu rast i razvoj biomase, pigmentaciju i kvalitet plodova kod povrtarskih i voćarskih kultura → smanjuju stres izazvan raznim faktorima kao što su suša, niske i visoka temperature, pesticidni tretmani...

Kako primeniti FitoFert HUMIFLEX? Može se primenjivati uz jesenje oranje, nanošenjem doze od 5,0 litara po hektaru i zaoravanjem. Takođe i primena pre setve uz inkorporaciju (setvospremač, tanjirača,drljača...) u istoj dozi je prepororučljivo ako nije uneto uz osnovnu obradu. Sve veći broj proizvođača se okreće i proizvodnji u sistemu zalivanja kap po kap. Za njih, fertigaciona primena ide u koncentraciji od 10 do 30 litara po hektaru godišnje, u zavisnosti od tipova zemljišta. Međutim, preporučenu količinu treba rasporediti u 2 do 3 tretmana godišnje.

U situaciji kada zbog smanjene stočarske proizvodnje u celoj Srbiji te poremećenim osobinama samog zemljišta uzrokovanim kao ljudskim tako i abiotskim činiocima, jedno od rešenja poboljšanja proizvodnih osobina zemljišta što za krajnji cilj ima i bolju profitabilnost poljoprivredne proizvodnje je FitpFert HUMIFLEX.

AGROSVET

POLJOSTATISTIKA↘ Priredio: Dragan Đorđević

Povratak Srbije na drugo mesto po proizvodnji maline Sa ovogodišnjim rodom od 63.000 tona Srbija se vratila na drugo mesto u svetu po proiz­vodnji maline. Računa se i da je u Podrinju, oko Bratunca i Zvornika, letos ubrano još 10.000 tona, što naše malinare skoro izjednačava sa Sjedinjenim Američkim Državama koje su sa rodom od 75.000 tona izbile na prvo mesto na planeti. ”Prošle godine na čelu te liste bila je Poljska sa prinosom od 120.000 tona, ali je ovog leta zasade u toj zemlji zadesila katastro­falna suša. Pretpostavlja se da je ukupan rod tek između 50.000 i 60.000 tona, i to je znak da će doći do velikog rasta cena u svetu do sledeće berbe“, kaže Čileanac Felipe Rosas Osa, generalni sekretar Svetske organizacije za malinu

Izvaditi vinograde iz nebranog grožđa Srbiji kao novoj članici EUneće biti ograničavana površina pod vinograd­ima, što je dobra okolnost u situaciji u kojoj je domaći vinski sektor. Po po­dacima Zavoda za statistiku, do kojih se došlo popisom poljoprivrede 2012. go­dine, u Srbiji ima 21.200 ha vinograda, sa Kosovom i Metohijim nešto više, oko 23.000, što je otprilike petina vinograda koje je imala do 1960., kada je usledio sunovrat vinogradarstva.

Na početku ove godine na evidenciji je bilo 235 vinarija, što je nedovoljan broj, i više od 80.000 proizvođača grožđa. Vinarije su po svojoj strukturi uglavnom mala porodična gazdinstva, dok je kod vino­gradara najveći broj onih koji imaju do 50 ari. Sve to ukazuje na činjenicu da je kod nas proizvodnja usitnjena, zbog čega je taj sektor veoma osetljiv na

sve moguće promene, naročito ekonomsku krizu. To su samo neki podaci izneti na panelu posvećenom agraru u okviru prošlonedeljne, Četvrte međunarodne naučno-stručne konferencije ”Dunavski biznis-forum” u nameri da se dođe do odgovora na pitanja dokle je Srbija stigla i šta je neophodno dalje učiniti da bi ispunila zahteve EU i što bolje se pripremila za veliko tržište. Govoreći na tom skupu, rukovodilac Sektora za vinogradarstvo u Ministarstvu pol­joprivrede Darko Jakšić istakao je da se u Srbiji od 2009. godine radi na donošenju propisa u oblasti vinskog sektora i da je do sada na tom putu oko dve trećine posla završeno. ”Obaveza svih proozvođača u EU, a i kod nas, jeste da se svi koji imaju više od 10 ari upišu u vinogradarski registar, koji smo mi uspostavili 2009. godine”, rekao je Jakšić. To je neophodno u EU da bi 39

se pratio proizvodni potencijal, da bi se znalo tačno koliko koja zemlja proiz­vodi da bi na osnovu toga bile donete neke mere, kao i zbog tzv. nacionalne koverte, odnosno zbog novca koji EU daje za sektor vina, srazmeran količini vinograda koji neka zemlja poseduje. Zato treba iskoristiti činjenicu da nam nije limitirana površina pod vinogradi­ma i podizati nove. Jakšić je napomen­ uo da je pohvalno što su proizvođači u periodu za nama prepoznali bitnost udruživanja, kakvo EU traži.

Po tom principu je u Srbiji za sada foromi­rano deset udruženja. Vinogradari se udružuju pre svega da bi registrovali oznaku geografskog porekla. Trenutno je u izradi novi zakon o vinu i drugim proizvodima od grožđa, i to zato da bismo se u potpunosti uskladili s regu­lativom EU, jer je ovaj iz 2009. bio prvi stepen”, rekao je Jakšić.

AGROSVET

Voćari trljaju ruke, strani kupci traže nove sorte Proizvođači jabuka očekuju bolji rod ovog voća nego prošle godine.

Pod voćnjacima je više od 160.000 ha, dok se godišnje posadi 5.000 ha novih zasada. U zavisnosti od sorte da li je nova, rodnija i više tražena na domaćem i inostranom tržištu sadnice koštaju od evro i po do četiri i po evra. “Važno je da sa aktuelnim sortimentom startujemo na vreme, da osetimo pravi trenutak kada je ta sorta startovala i kad se traži”, kaže Evica Mihaljević iz Udruženja plodovi Srbije. Pored sortimenta važno je i da se voće, recimo jabuka, sačuva u hladnjači do veće tražnje. Prošle godine izvezeno je voće za 350 miliona evra. Za devet meseci ove godine vrednost izvoza premašio je 300 miliona evra.

Hrvati zadovoljni, iznenadilo ih ratarstvo

Čokolada u Rusiji postala manje čokoladna

U Hrvatskoj je ove godine proizvedeno 760.000 tona pšenice, što je 17 odsto više nego lani. Prosečna proizvodnja pšenice po hektaru iznosila je 5,4 tone, dok je prošle godine bila 4,2 tone, pokazuju preliminarni podaci Državnog zavoda za statistiku o ostvarenim prinosi­ ma ranih useva sa stanjem na dan 15. avgusta. Preliminarni podaci DZS-a takođe pokazu­ju da su u 2015. povećani prinosi ječma i zobi, dok je smanjena proizvodnja uljane repice u poređenju sa prošlom godinom.

Pad proizvodnje ranih useva zabeležen je samo kod ulja­ne repice, koje je proizvedeno 57.000 tona, ili 20 odsto manje nego prošle godine.

Prosečna proizvodnja uljane repice iznosila je 2,7 tona po hektaru.

Isporuke kakao-proizvoda u Rusiji ove godine su oštro pale, ali je prozvodnja čokoladnih proizvoda ostala praktično na ni­ vou prošle godine, saopštio je Centar za istraživanje konditors­ kog tržišta. Uvoz kakao zrna, u periodu januar-avgust smanjen je 58,4%, na 22.600 tona.

Zalihe kakao sirovina konditorska preduzeća skoro i da ne prave.

Prema rečima stručnjaka CIKT, pri takvom smanjenju uvoza sirovina, proizvodnja čokolade i čokoladnih prozvoda, da je korišćena ista receptura, trebalo je da padne 15 do 20% Međutim, pad obima proizvodnje nije uočen. Eksperti navo­de da su, pre svega, konditori povećali proizvodnju čokoladnih proizvoda sa man­jim procentim sadržajem kakao-proizvoda.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET 40

AGROSVET

ŠUMSKI POŽARI ↘ Priredio: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Š

umski požari su prirodne katastrofe koji predstavljaju veliku opasnost kako za šumske ekosisteme tako i za ljude i njihova domaćinstva. Šumski požari postali su sve ćešća pojava, što je delom posledica globalnog zagrevanja usled koga su leta sve vrelija i suvlja nego ranije, vetrovi su sve snažniji a ustaljenost kišnih perioda poremećena.

Jedan od pravih primera je leto u tekućoj, 2015. godini. Međutim veliku opasnost za nastanak šumskih požara predstavljaju i sami ljudi koji svojom nemarnošću i nepažnjom, a ponekad i iz zle namere mogu dovesti do pojave vatre i izbijanja požara katastrofalnih razmera.

požara, pri čemu je opožarena površina šuma i šumskog zemljišta je bila 33.229 ha. Može se reći da šumski požari predstavljaju veliki globalni problem jer se u svetu godišnje registruje više od 50.000 šumskih požara koji unište oko 400.000 ha šuma.

Na ovaj način nastaju ogromne štete koje se ne mogu iskazati brojkama.

Pored materijalnih gubitaka požari nanose veliku ekološku štetu koja ostavlja duboke ožiljke u prirodi.

Samo u toku 2012. godine, na teritoriji Nacionalnog parka Tara izgorelo

Zbog klimatskih promena i u našoj zemlji šumski požari su postali sve češća pojava. Na osnovu podataka iz Zavoda za statistiku RS i podataka iz JP „Srbijašume“ na teritoriji Srbije u periodu od 1990. do 2004. godine površina zahvaćena šumskim požarima je iznosila 34.868 ha ili 2.324 ha godišnje. Međutim samo u 2007. godini u Srbiji su registrovana 258 42

je oko 1700 hektara šume, u šumama kojima gazduje JP „Srbijašume“ registrovano je 209 požara u kojima je izgorelo 7.533 hektara, dok je u privatnim šumama u 119 šumskih požara, opustošeno 3.928 hektara.

Na osnovu podataka kojima raspolaže JP Srbijašume u prvih šest meseci ove, 2015. godine registrovano je 26 šumskih požara, a štete su nanete na površini od 120 hektara. Krajem avgusta izbio je veliki požar u blizini manastira Studenica u kome je izgorelo više od 100 hektara šume.

AGROSVET

Da bi se sprečili šumski požari pre svega se moraju poznavati i dobro proučiti uzroci nastanka požara, a na osnovu toga se mogu organizovati mnoge preventivne akcije. Šumski požari nastaju kao rezultat fizičko-hemijskih reakcija kada se zajedno nađu goriva materija, toplotni izvor i vazduh. Osnovni faktori koji dovode do pojave šumskih požara su stanje gorivog materijala, klimatski činioci, nagib terena, ekspozicija, nadmorska visina i konfiguracija terena. Ali najčešći uzročnik šumskih požara je sam čovek koji u 95% slučajeva izaziva požar. Šumski požari su kategorizovani u tri vrste: podzemni, prizemni i visoki. Podzemni požari se javljaju veoma retko i u tom slučaju dolazi do gorenja treseta i humusa, nisu širokih razmera ali se teško otkrivaju i nanose štetu korenovom sistemu biljaka. Prizemni požari su češći pri čemu dolazi do gorenja stelje, prizemne vegetacije, izdanaka, suve trave, žbunja i otpadaka od drveta. Često se dešava da prizemni požar zahvati grane drveća, a samim tim i cele krošnje što dovodi do nastanka visokih požara koji pričinjavaju najveće štete u šumskim ekosistemima.

Karakteristika visokog požara jeste i njegovo brzo širenje sa krošnje na krošnju, potpomognut vetrom u vrlo kratkom vremenskom periodu može uništiti velike površine pod šumom. Veoma često se dešava da

se dva ili tri tipa simultano odvijaju na jednom prostoru, a njihovi uzroci mogu biti različiti.

Zbog velikih šteta koje donose šumski požari potrebno je primeniti određene preventivne mere kao što su nadzor šumskih površina, blagovremeno lociranje požara i smanjenje ljudskog faktora u nastanku požara. U mnogim razvijenim zemljama nadzor se vrši iz aviona, postavljaju se video nadzori i organizuju šumarske patrole. Na ovaj način veoma brzo se mogu uočiti tragovi dima, požari se lociraju, prati se njihov razvoj i veoma brzo se organizuju akcije za gašenje istih.

Požare tla, gde gori humus ali ne i rastinje, teško je gasiti kada se razgore. Ukoliko sloj humusa nije veće dubine, ovakav požar može se ugasiti vodom ili peskom, međutim, najveći broj se kontroliše iskopavanjem kanala oko zapaljenog područja tako da se požar sam od sebe ugasi usled nedostatka gori-

43

vog materijala. Površinski požari se sputavaju raščišćavanjem okolnog područja od niskog rastinja i truleži na zemlji ili kopanjem brazdi radi ograničavanja prostora. Požari krošnji i stabala izuzetno su teški za gašenje, a lokalizuju se ili dopuštanjem da određena površina potpuno izgori, gašenjem velikim količinama vode, praha ili pene ili se ograničava paljenjem pojasa šume u zavetrini tako da kada šumski požar dosegne kontrolisano zapaljeni deo - ne širi se dalje. Kao preventivna mera u sprečavanju visokih požara primenjuje se izrada protiv požarnih pruga, gde se prosecaju određeni delovi šumskog kompleksa, prave se proseke koje će onemogućiti širenje požara sa jednog dela šume na drugi. Šumski požari su najekstremniji vid devastacije i potpunog uništenja šuma, te se sa pravom može reći da su pojava ravna prirodnim nepogodama, pa čak i katastrofama ukoliko se ne reaguje adekvatno i na vreme. Šume su različito ugrožene od šumskih požara. Četinarske sastojine su znatno osetljivije na gorenje, slede mešovite sastojine, kulture četinara i lišćara i na kraju sastojine lišćara. Šumski požari se mogu javiti u toku cele godine, ali se izdvajaju tri kritična perioda mart-april, jul-avgust i septembar-oktobar.

Našu zemlju odlikuju divne guste šume, od kojih su neke čak potpuno netaknute i svi mi koji živimo u njoj imamo barem moralnu obavezu da ih čuvamo kroz oprezno ponašanje kada smo u prirodi. Šume predstavljaju najsloženeiji ekosistem na planeti, potrebno je mnogo godina da bi se obnovile i zato ih moramo čuvati.

AGROSVET

PČELARENJE ↘ Priredio: Dragan Đorđević

Posao u pčelarstvu za 130 mladih i nezaposlenih

Pčelarstvo - od hobija do profitabilnog zanimanja

Crna Gora traži da med bude “crnogorski”

Zahvaljujući projektu ostvarenom u okviru Programa razvoja privatnog sektora jugoza­padne Srbije (PSD) sa firmom “Medino” iz Krnjeva, najvećim izvoznikom meda u Srbiji, za 130 mladih i nezaposlenih obezbeđen je posao u pčelarstvu.

Njima su, u okviru prve faze projekta podrške mladim pčelarima Srbije, obezbeđene košnice i stručna pomoć kako bi započeli pčelarski posao. Projekat je realizovan u okviru PSD programa koji sprovodi Regi­ onalna razvojna agencija “Zlatibor” iz Užica, a finansira ga švajcarska vlada. Kako su proiz­vodnja i promet meda perspektivan tradicionalni posao, osmišljen je i poslovni model koji bi mladim pčelarima trebalo da obezbedi pristojnu egzistenciju.

U Srbiji se godišnje proizvede od 5.000 do 9.000 tona meda, od čega se izveze od jedne do dve trećine u zemlje EU, Sever­ne Afrike, Indije i Japana, istaknuto je na skupu “Pčelarstvo u Srbiji” koji je održan od 24. do 26. septembra u Kruševcu. Na skupu, koji je organizovao Odbor SANU za selo, procenjeno je da devizni priliv od izvoza meda može biti veći od ostvarenog od izvoza maline i mesa. Po podacima iz 2012. u Srbiji je bilo registrovano 673.651 košnica u posedu 15.020 pčelara, ista­knuto je na skupu i ukazano da je med proizveden u Srbiji izuzetno kvalitetan i tražen u Norveškoj i zemljama EU. Od nedavno je za njegovu potrošnju primećena velika zainteresovanost arapskih zemalja.

Ukupan broj pčelara u Crnoj Gori porastao je ove godine u od­nosu na prošlu za 7,85 odsto, na 1.700 a broj košnica za 10,75 odsto i sad ih ima 47.850. To je izjavio crnogorski ministar pol­joprivrede Petar Ivanović i ocenio da sektor pčelarstva ima velike potencijale za razvoj, a da razvoja ne može da bude bez razmene znanja i iskustava, kao i korišćenja savremenih dostignuća i tehnologija. U okviru delatnosti njegovog mi­ nistarstva, Ivanović je podsetio da je u normativnom delu us­vojen pravilnik o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda. Ministar je posebno istakao da je već pokrenuta inicijativa za zaštitu geografskog porekla kako bi med mogao da nosi naziv crnogorski.

PIVO KAO SAVEZNIK ZA OPSTANAK ↘

Masovan pomor pčela je postao briga celog sveta. Jedan od glavnih razloga je nekontrolisana upotreba pesticida, ali i širenje parazita, pre svega varoe. Da li je pivo rešenje?

lja, Babušnice, Zrenjanina, gde su pčelari doživeli velike materijalne gubitke, sa preko 5.000 otrovanih pčelinjih zajednica, idu u prilog ovoj priči. Neonikotinoidi su naširoko u upotrebi u poljoprivredi, a otkriveno je da oni utiču na moždana oštećenja kod pčela.

Danas svedočimo sve većem pomoru pčela. Naime, od 1850. godine istrebljeno je 23 vrste pčela i osa koje oprašuju biljke. Do njihove propasti došlo je zbog promene u načinu na koji se uzgajaju poljoprivredne kulture.

Neonikotinoidi - jedan od razloga uginuća. Pesticidi, posebno oni iz klase neonikotinoida, su uzročnici velikih uginuća pčela svuda po svetu, pa tako i kod nas. Najviše strada medonosna pčela, Apis mellifera.

Nedavni primeri Kikinde, Prijepo-

44

Varoa - opasan parazit koji uzrokuje smrt pčela. Pored pesticida, jedan od velikih uzročnika slabljenja pčelinjih zajednica i na kraju njihovog pomora je pčelinji krpelj - varoa (Varoa destructor). Radi se o veoma opasnom parazitu koji se prikači na pčele i isisisava njihovu limfu, čime pčele postaju slabije i prenose razne bolesti, uključujući i virus koji izaziva deformaciju krila.

AGROSVET

Pčelari su odavno pokušavali prirodnim putem da suzbiju varou u svojim pčelinjim zajednicama: nanošenjem šećera u prahu direktno na pčele, na primer, je intenzivirana aktivnost čišćenja, kojom se rešavaju jedinke varoe. Pčelari takođe koriste terapiju fumigacijom kako bi se rešili varoe, ali ovaj metod može dovesti i do pomora pčela, što samo pokazuje da je vreme da se prestane sa njegovim korišćenjem. Pčelari su bili prinuđeni da koriste i plastične trakice natopljene pesticidima kako bi suzbili varou. Ove plastične trakice su efikasne, ali mogu da zagade vosak u kome pčele skladište hranu i odgajaju larve, a vremenom varoa može da razvije otpornost na aktivne sastojke koji se koriste u tim trakicama.

Naučnici su uočili i da je zastupljenost HBA na pčelama u prvih 48 sati veća od 60%, što ukazuje da se ova supstanca veoma lako i brzo širi po košnici. Najviše varoe stradava 2 do 3 dana nakon tretmana, s tim da su uginuća jedinki varoe registrovana i 7 dana nakon tretmana. Naučnici su imali uspeha i u suzbijanju varoe u leglima spakovanim za prodaju. U njima je stopa uginuća bila i preko 90%, bez negativnog uticaja na pčele.

Iako HBA ima veliki potencijal u kontroli varoe, svakako je potrebno obaviti još istraživanja, naročito na teritoriji Evrope. Na osnovu svega, čini se da su na pomolu bolji dani za pčelare i njihove miljenice

Ali, pčele su u svojoj borbi za opstanak našle saveznika: pivo! Iako ljudi odavno uživaju u blagodetima ovog osvežavajućeg napitka, kao i neke životinje, kada im se ukaže prilika (konji na primer), otkriveno je da ovo alkoholno piće može imati blagotvorno svojstvo i na pčele.

Glavni sastojci piva su voda, ječam i hmelj. Upravo je hmelj (Humulus lupus) koristan za medonosnu pčelu. Naučnici su otkrili da je bogat u kalijumovim solima beta kiselina (HBA). Ovo jedinjenje ima dugotrajnu primenu u procesu vrenja piva ili konzervisanja mesa. Upravo ove soli odbijaju varou.

Uloga HBA rastvora. Istraživanje sprovedeno 2012. godine u SAD-u je obuhvatilo tretiranje pčela i njihovih košnica rastvorom HBA različite koncentracije. Dokazano je da je najefikasniji rastvor od 1%.

Naime, kada se pčele tretiraju 1% rastvorom supstance HBA, 100% jedinki varoe koje su bile zakačene za njih uginu, dok pomor pčela, a ni matica, nije registrovano. Takođe je dokazano da, kada se kartonske tračice urone u HBA i ostave u košnicama, dovode do pomora znatno većeg broja jedinki varoe nego kod onih košnica koje nisu tretirane.

45

AGROSVET

EKOLOŠKE CRTICE ↘ Priredio: Dragan Đorđević

Za 40 godina prepolovljena populacija morskih vrsta Populacija morskih životinjskih vrsta prepolovila se u posledn­jih 40 godina, upozorio je Svetski fond za prirodu (WWF). “De­lovanje čoveka je uzrok tih trendova, od preteranog ribarenja do industrija vađenja rude i uređenja obale i zagađenja, pre­ ko emisija gasova sa efektom staklene bašte i kiselosti okea­ na do zagrevanja mora”, navela je ova organizacija u svom novom izveštaju. Na svetskom nivou, prosečno konzumiran­je ribe je poraslo sa 9,9 kg po stanovniku tokom 1960-ih na 19,2 kilograma 2012., navodi WWF. U izveštaju se navodi da indeks Živa planeta morske populacije kojim se mere trendovi rasta ili pada populacija morskih vrsta zabeležio pad od 49% između 1970. i 2012. godine.

Globalno zagrevanje ubija leptire Globalno zagrevanje dovodi u pitanje opstanak nekih vrsta lep­tira u Velikoj Britaniji, koje bi mogle da izumru do 2050. godi­ne. Ova pret-

nja nadvila se i nad leptire drugih evropskih zemal­ja, a u zemljama sa toplijom i sušnijom klimom od britanske ovaj rizik je i veći, upozorili su naučnici. Odumiranje leptira ne predstavlja samo estetski gubitak.

Ovi insekti se hrane voćnim nektarom i oprašivači su. Naučnici su proučavali uticaj suša na 28 vrsta leptira, a posebna pažnja posvećena je veoma ozbilj­noj suši 1995. godine. Pokazalo se da je šest vrsta, odnosno više od petine uzor­ka, veoma osetljivo na sušu. Među ugroženima su veliki kupusar, kao i braonkas­ti leptir iz šume zlatni okaš.

Mon Blan se smanjio, ali se ne topi Najviši vrh zapadne Evrope Mon Blan visok je 4.808,73 meta­ra što je 1,3 metra manje nego pre dve godine, izjavio je član ekspedicije geometara koji su obavili merenje. Tokom prethod­ nog merenja 2013. najviši vrh Alpa dostizao je 4.810,02 metra, pokazala je računica Nacionalnog instituta za informacije o ge­ografiji i šumama, ali razlog za to nije vrelo leto pošto je na tim visinama temperatura uvek u minusu. “Visinu Mon Blana ugla­vnom određuje nagomilavanje snega “, izjavio je glaciolog iz Grenobla Kristijan Vensan. Što ima više padavina, a vetar je slabiji, više se snega nagomilava na visinama, usled čega se zadebljava glečer koji prekriva stenoviti vrh na 4.792 metra.

47

Dvoličnost kompanija u borbi protiv promena klime Gotovo polovina od 200 najvećih svetskih kompanija akti­vno se bori protiv propisa za zaštitu klime, pokazalo je novo istraživanje. Kompanije se često izjašnjavaju i javno zalažu za borbu protiv promena klime ali istovremeno preko industrijs­kih lobija potkopavaju politike i programe zaštite prirodne sre­dine. Među onima koji najaktivnije lobiraju protiv regulative za zaštitu od klimatskih promena su i udruženje francuskih poslodavaca MEDEF i naftna kompanija Total. Najgori je inače Koch Industries, energetski konglomerat ozloglašen zbog finansiranja istraživanja skeptičnih prema promenama klime, a među loše plasiranim je i grupa Procter & Gamble.

SAD u panici, neće svoje GMO useve Uzgajivači šećerne repe u SAD su u teškoj situaciji, jer američke prehrambene kompanije sve više izbegavaju ge­ netski modifikovane

AGROSVET

useve. U proteklih sedam godina, američki uzgajivači, od kojih je većina u Minesoti, Severnoj Dakoti, Mičigenu i Ajdahu, prešli su na GMO useve koje proi­ zvodi kompanija Monsanto i još neke druge, u sklopu nastoj­anja da povećaju prinose i smanje troškove. U trenutku kada raste negativno raspoloženje javnosti prema GMO usevima i povećava se uvoz šećera od šećerne trske, udeo domaćih uzgajivača u svim is­ porukama šećera u SAD je u protekloj fiskalnoj godini pao na ispod 41 odsto od ukupno 11,8 miliona tona u SAD, što je istorijski minimum.

Monsanto otrovao ratare u Francuskoj Francusko pravosuđe potvrdilo je presudu po kojoj američka grupa Monsanto snosi odgovornost za trovanje poljoprivred­nika iz Šaranta, na jugozapadu zemlje. To je prva presuda ove vrste u Francuskoj.

Proizvođač žitarica Pol Fransoa otrovan je u aprilu 2004. nakon udisanja isparenja Lasa, Monsantovog herbicida koji je koristio u uzgoju kukuruza. Hemijski gigant Monsanto osuđen je 2012. u prvoj instanci da “u potpunos­ti obešteti poljoprivrednika” koji je delimično hendikepiran i ima ozbiljne posledice, a Monsanto se žalio na ovu odluku.

Fransoa je ubeđen da je američka firma bila svesna rizika koji predstavlja herbicid Laso pre nego što ga je zabranila u Francuskoj u novembru 2007.

gradu Kirovu. On je takođe istakao da postoji jasna granica između ove odluke i naučnog razvoja, medici­ne i nekih drugih nauka. “Ovo nije jednostavno pitanje, moramo puno da radi­mo na razdvajanju ovih oblasti i da formiramo zakonski osnov po ovom pitan­ju“, rekao je Dvorkovič.

Dve trećine članica EU ne želi uzgoj GMO Devetnaest od 28 članica EU zatražilo je da budu izuzete od uzgajanja genetski modifikovanih useva američke kompanije Monsanto koje je dozvoljeno u EU. Prema zakonu donesenom u martu, svaka pojedinačna članica EU ima pravo da traži izuzeće od uzgoja GMO. Uprkos rasprostranjenom uzgoju GMO na američkom kontinentu i u Aziji, javnost i udruženja za zaštitu životne sredine u EU snažno se protive tome, izražavajući zabrinutost u pogledu uticaja GMO na biodiverzitet. Među 19 članica koje se protive GMO su Austrija, Belgija, Britanija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska i Slovenija.

Bez kompromisa, Rusi zabranili GMO Visoki zvaničnik ruske Vlade kaže da je odlučeno da se iz proi­ zvodnje hrane u Rusiji u potpunosti isključe bilo kakvi genet­ski modifikovani organizmi ili njihovi delovi. “Što se tiče ge­netski modifikovanih organizama, odlučili smo da se oni neće koristiti u proizvodnji hrane“, izjavio je zamenik premijera Ar­kadij Dvorkovič na međunarodnoj konferenciji o biotehno­logiji u ruskom 48

Severna Irska odlučila: Nećemo GMO Ministar za zaštitu životne sredine Severne Irske, Mark Durkan, zabranio je uzgoj useva sa GMO u Severnoj Irskoj, javlja Bi-Bi- Si. Durkan je izjavio da ne veruje u prednosti GMO useva, kao i da relativno mala površina poljoprivrednih gazdinstava u Se­vernoj Irskoj može predstavljati potencijalne poteškoće “ako bismo želeli da odvojimo GMO od ne-GMO useva”. Prema nje­govoj oceni, troškovi održavanja tog razdvajanja useva bi bili izuzetno visoki. “Mi smo ponosni na naše prirodno okruženje i bogat biodiverzitet. Širom sveta nas doživljavaju kao čistu i ekološku sredinu. Mis­ lim da uzgajanje GMO useva, koje je, kako priznajem kontroverzno, može ugroziti naš imidž”, izjavio je Durkan.

Srbija nikad neće dozvoliti gajenje GMO Srbija nikada neće dozvoliti kultiv­isanje GMO semena na svojim poljima, poručio je juče državni sekretar u Minis­tarstvu poljoprivrede Danilo Golubović. On, takođe, ističe da nisu tačne tvrdnje u javnosti se na našu zemlju vrši priti­sak da mi moramo da dozvolimo GMO seme.

Golubović je, na konferenciji o efektima GMO liberalizacije na tržište

AGROSVET

soje u organizaciji Dunav soje, istakao da Srbija ne proizvodi genetski modi­ fikovanu soju iako je lider u proizvodnji te kulture, kao i da vlada želi zajedno sa organizacijom Dunav soja, koja je mnogo učinila na promociji genet­ski nemodifikovane soje, da nastavi da stimuliše takvu proizvodnju. On je naveo da se sa Dunav sojom obeležava zdrava soja, što znači da potrošači mogu da prepoznaju da je to soja kon­trolisanog kvaliteta odnosno da nije GMO. “To je jako bitno i to je dodatna vrednost, kao na primer što je organska hrana, i zahtevna tržišta kao što je EU su potpuno spremna da plate ovakav proizvod po višim cenama”, naglasio je Golubović. On kaže da je osnovni cilj i želja ministarstva da stimuliše naše proizvođače da nastave da se bave genetski nemodifikovanom sojom, ali i da se kontaktira ceo lanac onih koji proizvode meso, mleko i jaja, jer i oni onda imaju proizvod višeg kvaliteta i to mogu da materijalizuju. “Jako je opasno, kada pričamo o Zakonu o GMO, što svako izvuče rečenicu koja je njemu bitna. Oni koji su kultivisali GMO soju, koju smo mi uništavali, upravo su bili farmeri i oni prvo moraju biti edukovani da to ne rade”, naveo je Golubović. On je dodao da će eventualne promene zako­na svakako biti rezultat javne rasprave i učesća stručnih ljudi i konsenzusa u Srbiji.

Prema njegovim rečima, EU ne traže ‘apriori’ da Srbija bilo šta prihvati “to naša javnost naduvava tvrdeći da zbog toga nećemo biti članica Svetske trgovinske organizacije”. Goran Živkov, iz konsultanske kompanije SEEDEV, koji je u saradnji sa velikim brojem učesnika u tržišnom lancu proizvodnje, prerade i prodaje soje, radio studiju ”Efekti GMO liberalizacije na tržište soje u Srbiji“ smatra da će jedina izvesna posledica usklađivanja zakona o GMO sa EU i STO biti mogućnost uvoza GM sojine sačme u Srbiju i njeno korišćenje za stočnu ishranu, kao što je to dozvolje­no u svim zemljama u Evropi i svetu. ”To ipak ne znači da će se GMO sojina sačma i uvoziti. Istraživanje je pokazalo da bi možda najrealnija opcija bila da uvoz sojine sačme bude

na nivou od 10 do 20 odsto domaće potrošnje“ smatra Živkov.

testiranja a u proizvodnju bi mogao da uđe za pet godina. Sa takvim traktorom poljoprivrednici ne samo da bi uštedeli na troškovima, već bi i emisija štetnih gasova bila daleko manja. Ipak, prelazak na poljoprivredne mašine na bio-metan bio bi is­plativ samo farmama koje ga i proizvode, što zahteva ulaganja u opremu koja sebi mogu da priušte samo veća gazdinstva. Remert na farmi u blizini Torina proizvo­di energiju iz kukuruza i drugog žita.

Ni Nemačka neće GMO Nemačka je izvestila Evropsku uniju da će zabraniti uzgoj kul­tura koje sadrže genetski modifikovane organizme (GMO) u skladu sa novim propisima Unije kojim se članici daje mogućnost da odluči da li hoće ili neće GM kulture na svojoj teritoriji. U Nemačkoj su jednodušno protiv GMO ali još nije odlučeno da li će zabrana biti na saveznom nivou ili će ih do­nositi pokrajine. Nemačka je još jedna u nizu zemalja ili terito­ rija EU koje su obavestile Komisiju da ne pristaju na uzgoj GM kultura. Ministar poljoprivrede Nemačke Kristijan Šmit obavestio je Evropsku ko­misiju da Nemačka neće dozvoliti gajenje GM kultura, prenela je agencija Rojters koja je imala uvid u Šmitovo pismo Komisiji.

Traktor na metan reže troškove i štetnu emisiju San italijanskog poljoprivrednika Luke Remerta da upravlja samoodrživom farmom uskoro bi mogao da postane stvarnost zahvaljujući traktoru sa motorom na metan. Traktor na metan dobijen od poljoprivrednog otpada na farmama još je u fazi 49

IEA traži od vlada podršku obnovljivoj energiji Vlade širom sveta ne treba da smanjuju političku podršku proizvodnji energije iz obnovljivih izvora koji će do 2020. davati više struje nego što treba da se zadovolji tražnja Kine, Indije i Brazila zajedno, upozorila je Međunarodna agencija za energiju (IEA). Agencija navodi da su neke članice Evropske unije već promenile nivo podrške obnovljivom sektoru i ukazuje da tu industriju i investitore najviše plaše nepredvidivost i retroaktivna smanjenja subvencija. U izveštaju objavljenom 2. oktobra Međunarodna agencija za energiju istakla je da obnovljiva energija može mnogo da pomogne u ublažavanju klimatskih promena, kao i u obezbeđenju energetske sigurnosti.

AGROSVET

STOČARSKI KUTAK ↘ Priredio: Dragan Đorđević

Neiskorišćen ogroman potencijal Iako često u javnosti percepirana kao tradicionalno poljoprivredna i stočarska ekonomija, zabrinjavajući je podatak da izvoz svinjskog mesa iz Srbije u Evropsku uniju već dugo nije dozvoljen, budući da je naša zemlja još uvek zvanično tretirana kao teritorija sa prisustvom klasične svinjske kuge, kaže Miloš Milovanović, internacionalni konsultant Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) i koordinator FAOEBRD projekata u Srbiji. Pored toga, kako dodaje, nije moguć ni tranzit mesa preko teritorije EU na treća tržišta. Prema njegovim rečima, ova prepreka je u velikoj meri opterećivala i izvoz ove grupe proizvoda iz Srbije u Rusiju, i još uvek opterećuje. Svinjsko meso proizvedeno u Srbiji je bilo transportovano do luke Bar a onda brodom, oko cele Evrope, do Sankt Peterburga, gde je ulazilo na tržište, što je u proseku trajalo 32 dana i drastično opterećivalo postignutu izvoznu cenu. Nemogućnost izvoza/tranzita preko EU u velikoj meri sprečava iskorišćenje ogromnog potencijala naše zemlje u ovoj oblasti, imajući u vidu dugu tradiciju, globalno konkurentnu proizvodnju stočne hrane, postojanje značajnih prerađivačkih i proizvodnih kapaciteta. Ipak, rešenje postoji, smatra Milovanović. Put za prevazilaženje ove situacije mogao bi biti otvaranje kanala izvoza putem tzv. regionalizacije i kompartmentalizacije. Regionalizacija podrazumeva proglašavanje jednog dela teritorije zemlje slobodnim od CSF i njegovo prepoznavanje kao takvog od strane domaćih a onda i nadležnih organa

Evropske komisije. Kompartmentalizacija podrazumeva fizičko zatvaranje procesa proizvodnje stočne hrane, uzgoja životinja, klanja i prometa. Zatvoren sistem (primenjuje se na relaciji farmaklanica i odnosi se na kompanije) daje mogućnost da “kompartment” (zatvorena celina) bude inspektovan i autorizovan od strane domaćih i EU službi i da mu bude data mogućnost izvoza na EU/ tranzita preko EU. Oba rešenja jesu dosta inovativna i relativno nova, ali su već isprobana u praksi (regionalizacija u Brazilu a kompartmentalizacija u Rumuniji) i što je najbitnije, funkcionišu, kaže Milovanović. Pomenuti koncepti predstavljaju ipak samo privremena tj. prelazna rešenja. Jedino dugoročno rešenje je iskorenjivanje svinjske kuge iz Srbije, a to je proces koji je dugotrajan i skup. Ipak, na njemu svakako treba istrajati do samog kraja i mogućnosti slobodnog plasmana ove robe na sva tržišta sveta, zaključuje Milovanović.

SZO potvrdio - kobasice i slanina izazivaju rak Istraživačko odeljenje Svetske zdravst­vene organizacije zvanično je obja­vilo izveštaj prema kom su mesne prerađevine bez ikakve sumnje kancerogene namirnice, a crveno meso “mogući krivac” za neke vrste raka. Izveštaj ove uticajne grupe zasnovan je na radu panela od 22 međunarodna stručnjaka koji su analizirali istraživanja obavljana tokom prethodnih de­cenija o povezanosti crvenog mesa i prerađevina i karcinoma. Međutim, zaključak SZO 50

već je naišao na oštro protivljenje lobista američke mesne in­dustrije.

“Smatramo da nema dovoljno dokaza da se crveno meso povezuje s bilo kakvim kancerom”, izjavila je Šajlin Meknil, izvršni direktor Nacionalnog udruženja stočara. Potencijalna pove­zanost između unosa crvenog mesa i raka tema je brojnih studija i debata već decenijama. Međutim, zaključkom da prerađevine izazivaju rak, a crveno meso ga “verovatno uzrokuje”, SZO je otišao korak dalje. Eksperimenti kojima se testira da li određena vrsta namirnica izaziva kancer predstavl­jaju ogroman poduhvat. Oni zahtevaju kontrolu ishrane hiljada ispitanika to­ kom mnogo godina. Na primer, jedna grupa dobija zadatak da jede mnogo mesa, druga nešto manje, a treća nimalo. Međutim, iz raznih razloga takvi eksperimenti se retko sprovode i naučnici obično biraju manje direktne metode, poznate kao epidemiološke ili opservacione studije, kako bi došli do relevantnih zaključaka.

“Ja razumem da su ljudi skeptični zbog ovog izveštaja o mesu, jer eksperimentalni podaci nisu naročito jaki. Međutim, u ovom slučaju epidemiološki dokazi su vrlo jaki”, kaže Paolo Bofeta, profesor Tiš Instituta za proučavanje kancera u okviru Medi­cinskog fakulteta Mont Sinaj, koji je učestvovao u sličnim panelima SZO. Drugi naučnici, međutim, kritikuju i epidemiološke studije jer često posežu za “lažno pozitivnim” rezultatima, odnosno zaključcima da nešto izaziva rak čak i kada to nije slučaj. “Verovat­no ne treba preterivati u konzumaciji mesa”, rekao je Džonatan Šenfild, jedan od autora članka u “American Journal of Clinical Nutrition” i predavač na odseku za radiologiju i onkologiju na Harvardu. “Međutim, posledice jedenja mesa bi u najgorem slučaju bile minimalne”. Štaviše, kritičari SZO saopštenja tvrde da su dva eksperimenta potvrdila da ispitanici koji smanje unos mesa ne smanjuju time i rizik od raka. Ipak, moguće je da ispitanici nisu u dovoljnoj meri smanjili unos mesa.

BESPLATNA REGISTRACIJA

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014

NAMA VERUJU web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet