AGROSVET 77

stručna revija septembar 2016. broj: 77 besplatan primerak

Problemi u zaštiti koštičavog voća u 2016.

Uz pametno ulaganje dolazi i zarada

Kupusni moljac Najznačajnija štetočina kupusnjača

Borba protiv klimatskih promena Pariski sporazum

SADRŽAJ

03

04

Reč urednika

Sa Agro meridijana

12

14

06

10

Dow AgroSciences

Borba protiv klimatskih promena

Krompirov moljac

20

22

26

Zelenišno đubrivo

Evropsko prvenstvo mladih šumara

Šta ima novo?

17

AgroStatistika

Coragen i Avaunt su rešenja

Problemi u zaštiti koštičavog voća u 2016.

Nova rešenja čuvaju i plodove i okolinu

28

33

35

36

Kupina, crna lepotica

Delegate

Stočarski kutak

Kupusni moljac

Bayer

Novo rešenje za kalifornijskog cvetnog tripsa

EU: Mlekarima pola milijarde evra pomoći

Najznačajnija štetočina kupusnjača

39

42

45

48

Pamukova sovica

Pčelarenje

Začin za svaki lonac

Ekološke crtice

Značajna štetočina povrtarskih useva

Uskoro multidisciplinarna grupa za suzbijanje falsifikovanog meda

50

52

60

62

Dosije

Drugi pišu

Fitofert u ishrani voća

Šumarenje

Glifosati

2 AGROSVET 77 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Banja Luka: +387 51/535-705 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Danijela Nela Vojkić Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Igor Šćekić Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka

REČ UREDNIKA

Poštovani Čitaoče,

ako je reakcija na prvo gledanje naslovne stranice bilo glasno „Uau“, a nakon prelistavanja celog časopisa „Svetski, a naš“, onda smo pogodili.

Ako nije bilo te reakcije, svejedno, navikavaj se na nov izgled stručne revije „AgroSvet“.

Vraćajući se na početke izlaženja, sada već daleke 2004. godine, i prateći razvoj stručne revije od „Agrosvet“ do „AgroSvet“, uočava se jedna zakonomernost. I naravno, ona je povezana sa sportom, a ne sa poljoprivredom.

Na najbolji način tekstualno, stručno i grafički jačamo i podižemo nivo forme, tzv. agronomske u četvorogodišnjem ciklusu Olimpijade, a oko svakih Olimpijskih igara, ostvarujemo vrhunski rezultat koji je najpre oličen u promeni spoljne, a to prati i novine u unutrašnjem izgledu časopisa. Tako je bilo neposredno pre Atine (2004.), kada smo se pojavili, zatim smo se promenili posle Pekinga (2008.). London i 2012. godina, je predstavljao još jednu prekretnicu i sve tako do Rio de Žaneira 2016. godine.

Tokom svih 13 godina trajanja, stalnom „brušenju“ forme stručne revije „Agrosvet“ doprinosili su brojni autori tekstova, ali i grafički urednici kao Nikica, Dušica, Mateja, Srđan i na tom

smo im zahvalni. Zaslužili su zlatna odličja. Nova ekipa autora i grafičara stručne revije „AgroSvet“ stupa na scenu septembra 2016., a njihova imena, pa zna se, posle Tokija i 2020. godine.

Možda će nam biti potrebno neko vreme, uostalom kao i našim olimpijcima prvih dana, da ne osvajamo medalje, ali kad se uđe u pobednički niz, nema promašaja.

Ustvari, ovaj ne samo novi, moderniji, izgled stručne revije „AgroSvet“ praćen još aktuelnijom problematikom samo je osnov za ono što sledi do kraja ove, odnosno tokom sledeće godine. Jednostavno, biće kamen temeljac jednog novog, interaktivnog odnosa između čitaoca ili gledaoca, odnosno konzumenta plasiranih informacija i svog sveznanja koje se nalazi između korica stručne revije „AgroSvet“.

To je i razlog da Te pozovemo, poštovani Čitaoče, da i ti uzmeš učešća u uređivanju stručne revije „AgroSvet“.

Pošalji svoje pismo, komentar, fotografiju... Potrebno nam je i malo ličnog stava, polemike, a ne samo glasne tišine.

Zajedno smo, ipak, dragi Čitaoče, jači.

4

Sa Agro meridijana

Monsanto se brani od Bayer-a, cilja BASF

Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Američki proizvođač semenja i pesticida Monsanto razgovara s nemačkim hemijskim divom BASF o mogućem spajanju odeljenja agrohemijskog poslovanja.

“Razgovori su u početnoj fazi”, piše Blumberg, a “paralelno se nastavljaju i razgovori s Bayer-om” Kupovina BASF-ovo poslovanja tek je jedna u nizu transakcija koje Monsanto razmatra kao alternativu Bajer-ovoj ponudi za preuzimanje.

Analitičari banke DZ procenili su danas vrednost BASF-ovog agrohemijskog odeljenja na čak 17 milijardi evra. Dodaju ipak da Monsantova ponuda možda neće predstavljati iskušenje za nemačku kompaniju budući da navodno uključuje samo deonice, a ne gotovinu.

Razgovori Monsanta i Bayer-a već nedeljama tapkaju u mestu budući da Nemačka nije spremna da povisi vrednost početne ponude od 62 milijarde dolara, ako im se ne omogući uvid u Monsantove knjige.

Američka kompanija pak spremna je da osigura samo ako Bayer podigne vrednost ponude. Među Monsantovim mogao bi zavladati nemir ako uprava odluči kupiti deo BASF-a umesto da Bayer-ovu ponudu od 122 dolara po deonici, koja je 37 odsto viša od vrednosti Monsantovih akcija pre pojave medijskih izveštaja o mogućoj ponudi za preuzimanje.

Trgovinski lanac Ahold preuzima Delhaize Lanac trgovačkih marketa Ahold, koji posluje u SAD i Holandiji preuzeće belgijski lanac Delhaize sredinom ove godine, najavio je generalni direktor te kompanije Dik Boer i potencijalne troškovne uštede ove akvizicije procenio na četiri milijarde evra. Ova kompanija kupiće Delhaize za oko 9,8 milijardi evra u okviru ugovora koji je objavljen prošle godine. Ovo preuzimanje stvoriće jedan od najvećih prehram​benih lanaca na Istočnoj obali SAD i apsolutno najveći u zemljama Ben​​eluksa. Spajanje kompanija Ahold i Delhaize ubrzaće konsolidaciju u američkoj, kao i u evropskoj prehrambenoj industriji, gde se kompanije suočavaju sa diskont nim lancima kao što su Aldi i Lidl.

Grenland: vredi li se vratiti u EU? Pojedini grenlandski političari i privrednici smatraju da bi Grenland, tri decenije posle istupanja iz nekadašnje Evropske zajednice, današnje EU, trebalo da razmotri mogućnost da ponovo pristupi toj organizaciji. Kao razlog navode potrebu da Grenland razvije druge privredne delatnosti osim ribarstva, a da bi pristupanje EU moglo da podstakne investicije.

Grenland je autonomna oblast u sastavu Danske koja ima pravo da o odlučuje o unutrašnjim pitanjima, dok su spoljna politika i odbrana u nadležnosti Kopenhagena. Grenland ima ugovor o slobodnoj trgovini sa EU po kome ostvaruje kontrolu nad ribolovnim zonama, posebno bogatim račićima. Udeo ribarstva u grenlandskom izvozu je 90%.

5

Monsantu ne odgovara ni ova Bayer-ova ponuda Američki prehrambeno -poljoprivredni gigant Monsanto, odbacio je danas drugu, pojačanu ponudu nemačkog proizvođača lekova i hemikalija Bayera za preuzimanje. Bayer je prošle nedelje povećao svoju ponudu za preuzimanje Monsanta sa 62 milijarde dolara na oko 65 milijardi dolara ili 125 dolara po akciji.

To bi bilo najveće preuzimanje u istoriji nemačkog preduzeća.

Kompanija Monsanto je saopštila da je revidirana ponuda neodgovarajuća, isto kao što je navedeno za prvu ponudu. Monsanto, sa sedištem u Sent Luisu, naveo je da ostaje otvoren za razgovore sa Bayer-om i drugima oko mogućeg dogovora. Bayer je saopštio danas da je razočaran drugim odbijanjem ponude. “Revidirana ponuda za kupovinu u gotovom je odlična prilika i predstavlja sigurnu vrednost za akcionare Monsanta koja bi stigla u jeku loših poslovnih pokazatelja i revidiranja srednjoročnih izgleda Monsanta na dole”, navodi se u saopštenju Bayer-a koji je ipak dodao da se raditi na daljim pregovorima. Najava o mogućem sklapanju sporazuma u maju izazvala je uzbunu u Nemačkoj, gde je javno mnjenje izrazito protiv genetski modifikovanih organizama.

Strahuje se najviše da će Bayer na taj način da uvede genetski modifikovane kulture u Evropu, gde se one jako malo gaje, kao i da bi se mogao promeniti stav nemačke vlade o Monsantovom pesticidu Roundap, za koji se sumnja da je kancerogen zbog čega se u EU

raspravlja o njegovoj eventualnoj zabrani. Akcije Monsanta izgubile su 11 centi u popodnevnom trgovanju i prodavale su se za 106,20 dolara po komadu.

Pad zaliha žitarica u narednoj sezoni U narednoj sezoni 2016./2017. očekuje se tek blagi pomak u svetskoj proizvodnji žitarica.

Prognozira se proizvodnja 2.015 miliona tona žitarica, od čega kukuruza 1.003 miliona tona, što predstavlja porast od tri miliona tona u odnosu na ovu proizvodnu godinu. Prema očekivanjima, proizvešće se 722 miliona tona pšenice. Proizvedene količine soje nisu se značajno menjale od 2013. godine te drže konstantu od oko 320 miliona tona, koliko se očekuje i u narednoj sezoni. Evropska proizvodnja žitarica prognozirana za 2016./2017. godinu je 313 miliona tona te je slična kao ove godine. Očekuje se da će se proizvesti 145 miliona tona pšenice i 66 miliona tona kukuruza.

Zbog kulta savršenstva ogromna količina hrane na deponiji Amerikanci bacaju skoro polovinu ukupne proizvedene hrane zbog “kulta savršenstva”, što povećava glad i siromaštvo u SAD i svetu, pokazala su najnovija istraživanja.

Prema tom istraživanju, trgovci i potrošači u SAD godišnje bace oko 60 miliona tona proizvoda u vrednosti od oko 160 milijardi dolara, što predstavlja jednu trećinu ukupnih prehrambenih proizvoda u SAD. “Radi se o proizvodima bez mane”, kaže Džej Džonson, prevoznik svežeg voća i povrća iz Severne Karoline i centralne Floride, i dodaje: “Ono što se danas dešava u našem poslovanju je da će ili proizvodi biti savršeni ili će, u suprotnom, biti odbijeni”. Prema zvaničnim podacima i na osnovu razgovora sa poljoprivrednicima i ostalim učesnicima lanca distribucije voća i povrća, ogromne količine svežih proizvoda uzgajanih u SAD-u bacaju se direktno na deponiju ili služe kao hrana za stoku. Zbog nerealnih i istrajnih “kozmetičkih standarda” žrtvuje se hrana visokog kvaliteta samo zato što izgledom ne odgovara nedostižnom savršenstvu, piše londonski Gardijan.

6

Dow AgroSciences – šta ima novo?

Srđana Petrović, dipl. inž. poljoprivrede

Velike kompanije se upravo razlikuju od malih jer «misle» nekoliko godina unapred, i kao da osećaju gde može biti problema. Biljna proizvodnja, kako voćarska, tako i povrtarska poslednjih godina je poligon u kome je, sa strane zaštite sve više problema koji se teže suzbijaju, a s druge strane sve više izložena zahtevima krajnjeg kupca za zdravstveno bezbednim proizvodom. Ko uspe da na najbolji način usaglasi ova dva zahteva na pravom je putu.

Svakako da su razvojne službe kompanije Dow AgroSciences imale to u vidu kada su se odlučile na nov iskorak u rešenju problema biljnih vaši, ali i izmene vrednosti rezidua pesticida.

novo rešenje za sigurnu proizvodnju - poljoprivredna proizvodnja, uključujući i zaštitu bilja, predstavlja jedan dinamičan poces koji svake godine pred nas postavlja nove izazove. Jedan od njih je i svakako sve jača pojava štetnih insekata čiji se uzrok može tražiti, u sada, već jasnom i dokazanom procesu izmene vremenskih prilika što je najočiglednije u povećanju prosečnih temperatura vazduha.

Iz tog razloga, ovo je idealan momenat da najavimo uvođenje novog insekticida kompanije Dow AgroSciences, ISOCLAST™ ACTIVE, koji sadrži aktivnu materiju Sulfoksaflor. Insekticid je namenjen suzbijanju velikog broja štetnih

insekata iz redova Hemiptera i Homoptera u povrtarskoj, voćarskoj i ratarskoj proizvodnji. Sulfoksaflor je jedinstvena aktivna materija iz nove grupe sulfoksamina, koju odlikuje:

AgroStav - Potpuno novi mehanizam delovanja - Mala doza primene - Brzo inicijalno delovanje i izražen “knockdown” efekat - Rezidualnost - Translaminarna i sistemična aktivnost - Povoljan ekotoksikološki profil

Uzimajući u obzir da proizvodnja jabuke predstavlja jednu od najznačajnijijh grana voćarske proizvodnje u Srbiji, posebno bi istakli mogućnost primene ISOCLAST™ ACTIVE-a u ovoj kulturi.

Proizvod se odlično uklapa u strategiju suzbijanja najznačajnijih biljnih vaši u jabuci kao što su: zelena jabukina vaš (Aphis pomi), krvava vaš (Eriosoma lanigerum) i pepeljasta lisna vaš (Dysaphis plantaginea).

Ispitivanja efikasnosti preparata ISOCLAST™ ACTIVE su pored mnogobrojnih lokaliteta možda najbolje sprovedena u jednom od najznačajnijih svetskih regiona za proizvodnju jabuke i kruške (Bolcano, Italija), su prikazani u tabeli 1.

7 Tabela br. 1: Ispitivanje efikasnosti preparata ISOCLAST™ ACTIVE u suzbijanju vaši u jabuci Br. 1 2

3

4

5

6 7

Tretman

Doza

Vreme primene*

Procenat kolonija D. plantaginea

A. pomi

E. lanigerum

A

30

16

64

0

16

60

2

10

47

0

7

0

0

2

27

0

3

8

> 90 %

6

45

Flonikamid

140 g/ha

Flonikamid

140 g/ha

A

Imidakloprid

0,5 l/ha

B

Flonikamid

140 g/ha

A

ISOCLAST™ ACTIVE

0,2 l/ha

B

Prirodni uljni ađuvant

2,5 l/ha

Flonikamid

140 g/ha

A

ISOCLAST™ ACTIVE

0,2 l/ha

B

Prirodni uljni ađuvant

2,5 l/ha

Reldan 22

4,0 l/ha

C

Flonikamid

140 g/ha

A

Imidakloprid

0,5 l/ha

B

Spirotetramat

4,0 l/ha

C

Flonikamid

140 g/ha

A

ISOCLAST™ ACTIVE

0,2 l/ha

B

Reldan 22

4,0 l/ha

C

Kontrola

-

Vreme primene: A – 31. 03. 2016.; B – 29. 04. 2016.; Vreme C – 09. 05. 2016.

Iz priloženih rezultata, možemo zaključiti da preparat ISOCLAST™ ACTIVE donosi jednu novu vrednost i još važnije sigurnost u suzbijanju najznačajnijih vaši u proizvodnji jabuke uz istovremeno uklapanje u sve zahteve moderne proizvodnje i tržišta krajnjih proizvoda.

Reldan 22 EC - insekticid koji se potpuno uklapa u najnovije zahteve tržišta EU Insekticid Reldan 22 EC je novi, visoko efikasan insekticid namenjen suzbijanju velikog broja štetnih insekata iz redova Coleoptera, Diptera i Lepidoptera u voćarstvu, vinogradarstvu, ratarstvu, povrtarstvu i cvećarstvu. Reldan 22 EC predstavlja evoluciju proizvoda na bazi hlorpirifosa razvijanjem novog izomera (Hlorprifos-metil), a koja nam donosi značajne prednosti u odnosu na proizvode koji su bazirani na već postojećoj aktivnoj materiji, Hlorpirifos:

AgroStav - Jači početni efekat - Proširena mogućnost mešanja (Mankozeb, Kaptan, Fosetil-Al) - Bezbedan za korisne insekte - Brža razgradnja - Kraća karenca - Mnogo povoljniji ekotoksikološki profil sa povoljnijim MDK vrednostima

8 Ovom prilikom, želimo da istaknemo, da je 10. avgusta 2016. godine, stupila na snagu Regulativa Evropske unije 2016/71 kojom se menjaju maksimalno dozvoljene količine ostataka pesticida aktivne materije Hlorpirifos u plodovima jabuke, kruške, breskve, nektarine, stonog grožđa, kupine, maline, ribizle, ogrozda, dinja, lubenica... itd. Ove promene su prikazane u Tabeli 1.

Tabela br. 1: EU Pesticide database, MDK vrednosti aktivne materije Hlorpirifos Hlorpirifos MDK (mg/kg) vrednosti Voćna vrsta

Stare

Nove

Jabuka

0,5

0,01

Kruška

0,5

0,01

Breskva

0,2

0,01

Malina

0,5

0,01

Kupina

0,5

0,01

Na osnovu regulative 2016/71 i izmenjenih MDK vrednosti možemo zaključiti da se na nivou Evropske Unije očekuje potpuno isključenje primene preparata na bazi aktivne materije hlorpirifos!

U vezi sa tim, bitno je napomenuti da se ove promene ne odnose na preparat Reldan 22 EC i njegovu aktivnu materiju Hlorpirifos-metil i kao takav apsolutno se uklapa u najnovije zahteve EU, najvažnijeg izvoznog tržišta za srpsku agrarnu proizvodnju.

Iz tog razloga, možemo zaključiti da Reldan 22 EC ispunjava najvažnije zahteve modernog tržišta a to je sigurna kontrola najvažnijih štetnih insekata uz proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane!

Problem efikasnog suzbijanja biljnih štetočina uz istovremeno obezbeđivanje zdravstveno bezbednog proizvoda je vodeći zadatak razvojnih timova vodećih kompanija koje su na polju agrohemikalija. Nove aktivne materije, Sulfoksaflor, sa drugačijim mehanizmima delovanja ostvaruju veću efikasnost, dok već prisutne Hlorpirifos-metil, sa korigovanim vrednostima rezidua u određenom broju plodova voćnih vrsta, obezbeđuju veću sigurnost krajnjem korisniku.

9

10

Borba protiv klimatskih promena Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Potpisivanjem Pariskog sporazuma preko 170 zemalja sveta se obavezalo, a među njima i SAD i Kina, kao najveći zagađivači da će u narednom periodu uložiti mnogo više truda i novca u prevazilaženju problema koji su nastali kao posledica prevelikog zagrevanja planete poslednjih decenija.

11 Početkom aprila u sedištu Ujedinjenih nacija okupili su se predstavnici zemalja sveta kako bi potpisali Pariski sporazum, prvi univerzalni dogovor o klimatskim promenama. Predstavnici 171 države, među kojima je i Republika Srbija, potpisali su međunarodni sporazum koji bi trebao usporiti zagrevanje planete dogovoren na konferenciji o klimi u Parizu u decembru prošle godine.

Pariski sporazum zaključen je u decembru 2015. godine u cilju ograničavanja rasta globalne temperature na manje od 2 stepena Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim periodom, što znači da svet treba okrenuti leđa upotrebi fosilnih goriva. Između ostalog, u Pariskom sporazumu stoji da će razvijene zemlje do 2020. godine zajedno plaćati 100 milijardi američkih dolara godišnje u obliku pomoći nerazvijenim zemljama za ublažavanje posledica klimatskih promena, a nakon 2020. godine će plaćati i više od tog iznosa. Dogovor je da se nacionalni planovi za smanjenje globalnog zagrevanja revidiraju svakih pet godina.

Generalni sekretar UN Ban Ki-moon je naglasio da je ovo istorijski trenutak i da je era potrošnje bez posledica završena. Rekao je da nikada pre nije toliko velik broj zemalja potpisao neki međunarodni sporazum u jednom danu. Prethodni rekord postavljen je 1982. kada je 119 zemalja parafiralo UN-ovu Konvenciju o pravu mora. Dok potpisivanje sporazuma u

Parizu ulazi u istoriju kao važan korak u globalnim klimatskim naporima, planetarne temperature i klimatski uticaji takođe su istorijski. Ove godine zabeležen je najtopliji mart ikada, Istočnu i Južnu Afriku pogodila je jedna od najgorih suša, a grenlandski ledeni pokrivač prolazi kroz dramatično, rano sezonsko topljenje. Poslednjih 10 godina, od 2005. do 2015., bile su među najtoplijim u istoriji merenja.

Najviše temperaturne vrednosti dosad zabeležene su gotovo svuda u svetu, pa tako na jugu i istoku evropskog kontinenta, u Srednjoj Americi, u severnoj polovini Južne Amerike, na severu te na zapadu Azije i u mnogim delovima Sibira. Godina 2015. je bila daleko najtoplija otkad se krajem 19. veka počela meriti temperatura. Prosečna temperatura kopna i mora za čitavu 2015. godinu bila je 0,90C iznad proseka za 20. vek, što je najviše od početka merenja 1880. godine.

Ono što svakako daje nadu jeste činjenica da su među prvim potpisnicama sporazuma SAD i Kina, dva najveća svetska zagađivača. Kina je odgovorna za 20% globalnih emisija štetnih gasova, a SAD za 18% globalnih emisija.

Ovaj sporazum trebalo bi da pokrene velike mehanizme revizije planova vezanih za smanjenje emisije štetnih gasova i da usmeri privrede najvećih zagađivača na model bez i sa malo ugljen-dioksida. Primena Pariskog sporazuma treba da uslovi progresivno smanjenje upotrebe fosilnih goriva, uglja, nafte i gasa koji dominiraju svetskom energetskom proizvodnjom.

12

Poslednjih godina zahvaljujući promeni klimatskih prilika, izostanku mera fitosanitarnog nadzora i nesprovođenju mera dobre poljoprivredne prakse, javile su se znatne štete na semenskom i merkantilnom krompiru uzrokovane ishranom na krtolama krompirovog moljca (Phthorimea operculella). Preduzimanje preventivnih mera, kao i direktnih, a na bazi obaveštenja IPS daje rezultate u suzbijanju ove štetočine.

Odlukom Uprave za zaštitu bilja RS, privremenu dozvolu za primenu u usevu krompira dobili su preparati Coragen 20SC i Avaunt 15 EC. Karenca oba preparata iznosi 14 dana.

Za krompirov moljac i zvanično, Coragen i Avaunt su rešenja Poslednjih godina, usled globalnih klimatskih promena, koje nisu zaobišle i naše prostore, pojavljuju se neke nove ili stare, ranije poznate štetočine... Jedna od njih je i moljac krompira (Phthorimea operculella).

Oštećenja se primećuju tek tokom vađenja krompira, ali najčešće ipak u skladištu, gde u povoljnim uslovima štetočina nastavlja da se razvija, praveći sve veće štete, koje mogu biti tako velike da su semenske krtole neupotrebljive, a merkantilne se teško prodaju na pijaci. U 2015. godini, u lokalitetima leskovačkog i čačanskog kraja gubici su bili i do 90%, što je bila opomena da se u 2016. godini, proizvođači na vreme pripreme.

Međutim, u Srbiji nije bio registrovan niti jedan insekticid za ovu

namenu. Na osnovu iskustava iz zemalja u kojima je krompirov moljac duže prisutan, kao i rezultata istraživanja domaćih naučnih kuća, Uprava za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede Republike Srbije je 18. jula ove godine donela privremena rešenja kojima se dozvoljava primena insekticida Coragen 20 SC i Avaunt 15 EC u cilju suzbijanja krompirovog moljca.

Krompirov moljac - oštećenja

Sonja Cvetković

Prema podacima Prognozno-izveštajne službe Republike Srbije, u našim uslovima na polju krompirov moljac razvija 4 do 5 generacija godišnje. Kritičan period za napad moljca u vodećim područjima proizvodnje krompira u nas je od polovine jula do vađenja krompira, kao i od momenta unošenja krompira u skladište do pojave dnevnih temperatura ispod 150C. Napad krompirovog moljca započinje oko 15 dana pre sazrevanja krtole polaganjem jaja direktno na ogoljene krtole i/ili na pukotinama zemljišta oko biljaka krompira.

13 Iskusni stručnjaci za zaštitu bilja su jedva dočekali registraciju preparata Coragen 20 SC i Avaunt 15 EC ali napominju i da za suzbijanje ove veoma značajne štetočine krompira treba uključiti sve raspoložive mere. Jedan od njih, Veselin Šuljagić, kaže: „Prilikom sadnje koristiti samo zdrave i neoštećene krtole, a sadnju obaviti na dubinu 10-15 cm.

Na polju je važna plodosmena sa biljkama koje nisu domaćini krompirovom moljcu. Neophodno je uništavanje alternativnih biljaka domaćina – korova. Takođe, redovne mere zaštite od štetnih insekata (vaši i krompirova zlatica) primenom insekticida kao što su Afinex, Actara, Lobo, Nurelle D, Teppeki..., daju dobru osnovu za smanjenje napada. Preporučuje se navodnjavanje, jer u uslovima suše dolazi do veće pojave moljca i šteta.

Krtole koje su bliže površini zemljišta su atraktivne za ovu štetočinu, posebno u uslovima suvog i toplog vremena, pa se u ovakvim slučajevima predlaže ranije vađenje krompira. Ukoliko se moljac krompira useli, ostane na polju ili u skladištu veoma teško ga je iskoreniti.”

Takođe, podseća i da se nekada simptomi šteta zamenjuju sa simptomima šteta koje pričinjavaju žičnjaci. Veselin Šuljagić upozorava i da: “Pored direktnih šteta, krompirov moljac otvara put sekundarnim patogenima, koji izazivaju trulež i dovode do brzog propadanja krtola u skladištu. Važno je da se u skladište ne unose oštećene krtole u kojima se nalaze gusenice moljca.

Ukoliko se bilo koja od mera, preventivna ili direktna izostavi, krompirov moljac ima odlične uslove da ostane na parceli ili unese u skladište, čime se stvaraju uslovi da

štetočina bude aktivna i u narednoj proizvodnoj godini“.

Krompirov moljac imago u feromonskoj klopci

Struka podseća i da bez dobrog poznavanja štetnog organizma i ciklusa razvića nema ni adekvatnog suzbijanja. Odrastao moljac je leptir smeđe žute boje sa ljubičastim prelivima, a dužine tela 10-12 mm. Ženka polaže jaja (50 do 200 komada) na listove sa naličja, a ukoliko neka krtola krompira bude pri površini i izviri iz zemlje položiće jaja i na nju. Larve se nakon izleganja iz jaja brzo ubacuju u stablo ili krtolu bušenjem hodnika. Kad se u potpunosti razviju, larve mogu biti dužine oko 13mm, a boja im zavisi od toga da li su se hranile lišćem i stabljikom ili samo krtolom, pa su tako beličasto –zelenkaste do ljubičaste boje.

Glavni domaćin moljca krompira je krompir, ali ova štetočina može da oštećuje i paradajz, plavi paradajz, duvan i korove iz familije pomoćnica (Solanaceae).

Primena insekticida na polju ima efekata kada se korišćenjem feromonskih klopki utvrdi brojnost ove štetočine iznad praga štetnosti. Od te brojnosti ali i sume temperature zavisi kada primeniti prvi hemijski tretman, a u svakom slučaju pravi termin određuju stručnjaci Izveštajno-prognozne službe.

Svoja iskustva sa krompirovim moljcem podelio je i Mila Milovanović, povrtar iz okoline Kraljeva,

koji kaže da su „Krtole najčešće napadnute pri kraju vegetacije, kada počinje prirodno izumiranje i sušenje biljaka. Tada su krtole obično bliže površini zemlje, pa čak su i delom vidljive na površini. Više su napadnute krtole na parcelama koje su bez korova, a manje zakorovljene parcele. Manji napad je i na parcelama koje se intenzivno navodnjavaju». Mila Milovanović iskusan povrtar, kaže da sve radi preventivno.

I tako dođosmo do rešenja, a to je primena insekticida Coragen 20SC i Avaunt 15 EC. Oba preparata dolaze iz „kuhinje“ kompanije DuPont, a doza primene preparata Coragen 20SC iznosi 0,15 do 0,20 l/ha, a insekticida Avaunt 15 EC je 0,25 l/ha.

Za oba preparata karenca iznosi 14 dana, a radna karenca je do sušenja depozita.

Prepoznajući problem, i nauka, i struka, i zakonodavac su odlučili: za krompirov moljac i zvanično, Coragen i Avaunt su rešenja.

Krompirov moljac - larve

14

AgroStatistika Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

U Evropskoj uniji, Španija je najveći proizvođač voća, a Italija povrća U Evropskoj uniji nešto više od 2,3 miliona hektara zemlje rezervisano je za proizvodnju voća i jagodastog voća, a dodatnih 2,1 milion hektara za proizvodnju povrća. Sa 636.000 hektara (ili 27,1 % od ukupno obradivog zemljišta EU za proizvodnju voća), Španija je vodeća članica EU-a u smislu proizvodne površine za voće u 2015., dok je Italija (420.000 ha, ili 20,2 % EU), prva za proizvodnju povrća. Jabuke su voće koje se najviše proizvodi u Evropskoj uniji (12,7 miliona tona ubranog u 2015. godini, ili gotovo 25 kg po stanovniku u EU).

Od povrća prednjači paradajz sa 17,7 miliona tona, ili 35 kg po stanovniku u EU u 2015. godini. Prema podacima evropskog statističkog ureda Eurostat, Poljska bere jednu od svake četiri jabuke u EU (25 posto), a slede Italija (19,2 %) i Francuska (15,5 %). Španija (34,4 %), Italija (32,9 %) i Grčka (23,2 %) proizvode zajedno 90 % svih breskvi u EU. Španija (29 %) je ujedno i glavni proizvođač EU jagoda u 2015., nakon čega sledi Poljska (15,6 %), Nemačka (12,5 %) i Italija (10,4 %). Poljska je glavni proizvođač trešanja u EU (25,8 %), a slede Italija (12,6 %), Španjolska (10,7 %) i Grčka (10 %). Italija (36,3 % od ukupne proizvodnje u EU) i Španija (27,4 %) isporučuju gotovo dve trećine paradajza proizvedenog u EU. Sledi Portugal (8 %), Grčka (6,2 %), Holandija (5 %), Francuska i Poljska (obe 4,5 %). Tri članice isporučuju oko dve trećine krastavaca dobijenih u EU 2015: Španija (29,1 %), Poljska (17,7 %) i Holandija (17,1 %).

Proizvodnja mrkve u EU više je raširena u više zemalja članica, a predvodi ih Ujedinjeno Kraljevstvo (14,2 %). Sledi Poljska (13,1 %), Holandija (10,9 %), Francuska (10,8 %), Italija (10,3 %) i Nemačka (10,2 %). Što se tiče tikvice, one su uglavnom proizvedene u dve države članice: Španiji (37,6 %) i Italiji (37,1 %).

Srbija rekorder u prinosu pšenice Retke su oblasti u kojima se Srbija može pohvaliti da je u svetskom vrhu, ali proizvođači pšenice jesu, i o tome je nedavno pisala i čuvena agencija Rojters. Njihov novinar je posetio Srbiju i konstatovao da je naša zemlja, prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede, po prosečnim prinosima samo iza Nemačke, Francuske i Kine. Srbija je po prinosu pšenice od 4,3 tone po hektaru u poslednjih pet godina daleko bolja od SAD, Ukrajine, Kanade, Indije, Italije, Rusije, Australije, a u pojedinim delovima Vojvodine dostigla je i svetske lidere Nemačku i Francusku. Konkurenciji ćemo ove godine još više pobeći jer se očekuje da prinos prvi put u istoriji pređe pet tona.

FAO: Cene stabilne narednih 10 godina Visoka proizvodnja poljoprivrednih proizvoda i nešto veći broj površina pod usevima u narednih deset godina će pokriti rastuću tražnju za hranom i dovešće do stabilnih cena, saopštile su danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

U godišnjem izveštaju o perspektivama poljoprivrede u periodu od 2016. do 2025. godine, FAO i OECD navode da će ograničavanju potrošnje hrane doprineti umereni ekonomski rast, sporiji rast svetske populacije i trend među domaćinstvima da dodatne prihode troše na neprehrambene stavke, čak i u zemljama u razvoju.

Kako se dodaje u izveštaju, poljoprivredni proizvodi izlaze iz ere dominantne volatilnosti prouzrokovane skokom cena u 2007/2008. godini, jer usporeni rast svetske ekonomije ograničava tražnju. “Budući da su rast ponude i tražnje usklađeni, procenjuje se da će realne cene poljoprivrednih proizvoda ostati relativno stabilne.

15

AgroStatistika Povećana tražnja za hranom će biti pokrivena kroz rast produktivnosti”, navodi se u zajedničkom izveštaju.

U zemljama u razvoju će doći do veće potrošnje šećera, ulja i masti nego žitarica i proteina, jer sve više ljudi koristi prerađenu hranu. Takođe će doći do zaokreta ka životinjskim proteinima, kao što su meso, riba i mlečni proizvodi, što će dovesti do viših cena žive stoke, navodi se u izveštaju.

HR: Za pet godina nestalo 7.500 proizvođača mleka U Hrvatskoj je prošle godine otkupljeno 513,4 miliona kilograma kravljeg mleka, čime je nastavljen negativan trend urušavanja ionako nedovoljne hrvatske proizvodnje, prema podacima iz godišnjeg izveštaja Hrvatske poljoprivredne agencije. Broj mlekara uglavnom stagnira, prošle godine je njih 31 otkupljivala mleko, ali iako je kvalitet dobar, čak 95,9% je prvog razreda prema EU standardima, zabrinjava pad broja farmera koji ga isporučuju. Mleko je, naime, prošle godine isporučivalo 9.948 seoskih domaćinstava i velikih farmi, što je u odnosu na godinu ranije pad za 1.144 farme, a u odnosu na 2011. gotovo za 7.500 manje. Istovremeno, proizvedeno je 113.000 kilograma mleka manje.

Rekordna potrošnja ribe u svetu Potrošnja ribe u svetu dostigla je rekordan nivo, premašivši prvi put granicu od 20 kilograma godišnje po stanovniku, objavile su Ujedinjene nacije.

U izveštaju Agencije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) navodi se da je to rezultat poboljšanja situacije u akvakulturi i smanjenju otpada, i ljudi prvi put otkako se sprovode istraživanja jedu više uzgojene, nego divlje ribe.

Autori studije, međutim, upozoravaju da je sadašnji nivo izlova ribe neodrživ. Direktor odeljenja za ribarstvo FAO-a Manuel Baranž je pozdravio činjenicu što je globalna potrošnja ribe premašila granicu od 20 kg godišnje.

“Glavni pokretač globalne potrošnje je rast akvakulture”, rekao je Baranž, dodajući da je taj sektor obezbedio 74 miliona tona proizvoda od ribe. U 60-im godinama prošlog veka, prosečan čovek je jeo godišnje 9,9 kilograma ribe, a 90-tih godina 14,4 kilograma. “Šezdesetih godina jeli smo oko 67 % ulovljene ribe, a danas oko 87 %”, dodao je on. FAO ipak upozorava da se ono što se događa ispod površine mora nimalo ne popravlja.

“Biološki održiv udeo ulova ribe pao je sa 90 % u 1974. na 68,6 % u 2013. Dakle, 31,4 % ribe je izlovljeno na biološki neodrživ način”, rekao je Baranž, naglašavajući da su održivi ribolov i akvakultura ključni, jer su važan izvor zapošljavanja i trgovine.

“Oko 57 miliona ljudi živi isključivo od ribolova, od toga 80 % u Aziji”, naveo je on, dodajući da oko 12 % svetske populacije zarađuje u industriji ribarstva, a većina ih je u zemljama u razvoju.

On je naveo i da je ukupna trgovina ribom u 1976. godini iznosila 8 milijardi dolara, da bi u 2014. godina dostigla čak 148 milijardi dolara.

16

17

Problemi u zaštiti koštičavog voća u 2016.

Poslednjih godina svedoci smo velikih promena u klimi, kao i pojavi ekstremnih situacija po pitanju vremenskih prilika, što se odražava na voćne vrste, a posebnu osetljivost pokazuju koštičave vrste voća. Ekstremi utiču na kondiciju, rodnost, otpornost biljke, a posebno na pojavu raznih bolesti i štetočina.

Tako je tekuću sezonu obeležila najpre blaga zima, velike i česte padavine, učestala pojava grada na širem terenu, što je za posledicu imalo intenzivnu pojavu raznih mikoza, bakterioza, viroza, ali i dosta brojne populacije štetočina: vaši, smotavaca, grinja, cikada, tripsa.

Velike probleme kod breskve i nektarine je izazvala standardna bolest, kovrdžavost lista breskve (Tafrina deformans), jer su se dosta rano sklopili uslovi za njenu infekciju.

Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

lišću je nastao veliki napad lisnih vaši, koje su dodatno komplikovale situaciju. Ishrana vašiju na mladom plodu je prouzrokovala deformitete i tako nevoljama nikad kraja.

Taphrina deformans

Prvo tretiranje je obavljeno 01. februara bakarnim preparatima (Funguran OH ili Cuprablau Z Ultra). Ko nije ispoštovao ovaj termin imao je pojavu tafrine od marta do maja.

Kasnije tokom februara i marta su obavljena još dva tretiranja organskim fungicidima, Agrociram, Fiesta, Balear 720 SC ili Syllit 400 SC. Velika vlažnost i padavine su uticale na teško opadanje obolele lisne mase, pa je ona dugo ostala na stablu, čak su se stvarale na naličju lista konidije za njeno sekundarno širenje. Na zaraženom

Oštećenja od vaši na breskvi tokom cvetanja

Protiv lisnih vaši na breskvi su obavljena oko 3 tretiranja: pred cvetanje je primenjen Teppeki, u precvetavanju Afinex 20 SP i kasnije još jednom Lobo. Od ove godine u portfoliu kompanije Agromarketa je i novi insekticid, Amos (Tiametoksam) koji takođe efikasno suzbija lisne vaši.

Sledeća stepenica u zaštiti je bila Monilia laxa koja napada cvetove i izaziva sušenje istih, grana i grančica. Zbog hladnog vremena u

18 fazi cvetanja breskve, period cvetanja se odužio na preko mesec dana, pa se tako umesto jednog do dva tretiranja, moralo obaviti tri tretmana kako bi sprečili eskalaciju monilioze. Za zaštitu su naizmenično primenjeni preparati Cormax, Pyrus 400 SC, Octave, Funomil ili Indar 5 i dali su dobre rezultate. Sredinom marta je bilo tri dana sa mrazevima zbog čega su rane kajsije ostale bez roda, a i kod ostalih sorti kao i kod breskve i nektarine je bilo nepravilne oplodnje, te, sada se vidi i slabijeg roda.

Tripsi su se pojavili u fazi cvetanja, ali su trodnevni mrazevi u precvetavanju redukovali populaciju tripsa koja je tada bila u stadijumu mlade larve, tako da se nije oporavio sve

tripsa upotrebljen Teppeki, jer nije štetan za oprašivače, tokom maja Afinex 20 SP, Lobo, Actara 25 WG, a u junu Laser 240 SC. Takođe je bilo idealno vreme za razvoj i ispoljavanje simptoma bakterija i virusa, jer česte padavine i temperaturne oscilacije povoljno deluju na razvoj patogena, a slabe imunitet biljke. Kao što je kod jabučastog voća bio jak napad bakterije Erwinia amylovora, tako je kod koštičavog voća bio napad Pseudomonas spp. Ova bakterija

Erwinia amylovora simptom na jabuci Larve tripsa na listu breskve

Oštećenje od tripsa na plodu

do kraja maja. Registrovano je prisusutvo i veoma invazivne vrste, Frankliniella occidentalis tj. kalifornijski trips, koji napada mnogo vrsta voća, povrća, korovskih biljaka. Krajem maja i tokom juna ponovo je bio u povećanoj brojnosti i pričinio znatne štete na breskvi i nektarini. Pred cvetanje je protiv

Pseudomonas spp. - bakterijska trulež na plodu kajsije

posebno kod nektarina izaziva sušenje letorasta od vrha naniže, uz curenje smole. Dosta je bilo bakterija kod kajsije, trešnje i višnje, u vidu bolesti stabla, grana, cvetova, ali i truleži plodova.

Virusi su se ispoljili na listu i plodu u vidu šarenila, što kod breskve i nektarine umanjuje tržišnu vrednost.

Dominantan je bio virus šarke šljive (Plum pox virus) na breskvi, nekta-

Virus šarke šljive na plodu breskve

rini i kajsiji. Poznato je da efikasna zaštita protiv ovih patogena ne postoji, osim tretiranja bakarnim preparatima u jesen – opadanje lišća i u proleće pred kretanje vegetacije, ali su zato dobrodošli tretmani na podizanju imuniteta biljke. Iskustva iz vodećih zemalja Evrope koje imaju slične probleme u voćarstvu, primenili smo kod nas i, nismo pogrešili. Primena Fostonic 80 WP zajedno sa aminokiselinama, huminskim i fulvo kiselinama u osetljivim fenofazama (cvetanje, zametanje plodova i intenzivni porast) je dalo odličan rezultat. Takođe i Talocuper, preparat na bazi bakra, koji deluje kao sistemik zahvaljujući oligosaharidima koji bakarni jon “uvuku” u biljku i omogućavaju mu kretanje, pomaže kod ovih bolesti.

Trulež plodova pred berbu je večiti problem kod koštičavog voća, jer je veoma osetljivo, pogotovo ako je već oštećeno od grada ili puca zbog naglog priliva vode u plod. Dodatni problem su ove godine i cikade koje su brojne i u jatima lete i oštete plod ubodom, koji ubrzo istruli.

Znači da u zadnjim tretmanima pred berbu treba obaviti zaštitu protiv truleži, pucanja plodova i štetočina. Svakako da pri izboru

19 preparata pored efikasnosti treba voditi računa i o karenci. Stručna

Cikada na breskvi

služba Agromarketa preporučuje primenu trojne kombinacije, Indar 5EW, VinFilm i Vantex 60SC. Grinje mogu da naprave problem tokom letnjih meseci, jer im za razvoj odgovara visoka temperatura i sušni period. Može biti prisutna crvena voćna grinja, Panonychus ulmi, žuta grinja, Tetranychus urticae ili vrste iz fam. Eriofidae, sve one sišu sokove iz lista i prave slične simptome: žućenje, sušenje i opadanje lista. Ovo za posledicu ima gubitak kondicije, sitne plodove i slabije formiranje pupoljaka. Imaju veliki broj generacija i teško se suzbijaju, te zato treba pratiti sam početak pojave i odraditi zaštitu nekim akaricidom: Akaristop, Sanmite 20 WP, Borneo.

Smotavci mogu da naprave najveće štete, jer izazivaju crvljivost plo-

Imago jabučnog crva (smotavca)

dova, a oštećuju i letoraste kod breskve. Zato značajno mesto u zaštiti treba posvetiti njima. Najvažniji deo zaštite se obavlja tokom maja, juna i jula. Pošto imaju više ge-

neracija, a let leptira zavisi od vremenskih uslova, najbolje se prate postavljanjem feromonskih klopki i praćenjem brojnosti. Kada se ulovi više od 5 leptira za 1 dan, to je već alarm za suzbijanje. Primenjuju se preparati kontaktnog delovanja na leptire i larve kao što su: Nurelle D, Despot, Kozma, Reldan 22EC ili regulatori rasta insekata koji imaju ovi-larvicidno delovanje, kao što su Prince, Runner 240 SC, Coragen.

I na kraju ono što ne zavisi od nas, a može da napravi velike štete i za nekoliko minuta uništi celu muku, rad i ulaganje je grad, koji je ove godine bio manje-više na svim terenima. Naravno mi prvo predlažemo preventivu u vidu postavljanja protivgradnih mreža

ili osiguranja prinosa kod osiguravajućih kuća. A kada se grad ipak desi zaštitu treba obaviti što pre, najkasnije za 48 sati, primenom preparata: Funomil, Capi ili Captan 80 WG uz aminokiseline (FitoFert Aminoflex ili FitoFert AminoMax 80).

Fungicid Funomil ima širok spektar delovanja na gljive koje izazivaju trulež, Capi ili Captan 80 WG utiče na umnožavanje ćelija, a sporedno deluje i na trulež, a aminokiseline pružaju gradivne materije za popunjavanje oštećenja i brane biljku od stresa.

Ovi preparati pružaju zaštitu ne samo plodova, već i cele biljke jer samo tako mogu da ublaže posledice za naredne godine.

Na osnovu svega iznetog možemo zaključiti da je problema sve više i više i da nimalo nije lako proizvesti voće dobrog kvaliteta, kao i da su ulaganja u proizvodnju sve veća.

Potrebno je mnogo znanja, novca, ali i sreće. Mi ćemo vam pomoći u znanju, pa srećno Vam bilo, uz pametno ulaganje dolazi i zarada.

20

Bayer – nova rešenja čuvaju i plodove i okolinu Marko Kosanić, dipl. inž. poljoprivrede

Svakodnevno se susrećemo sa novim izazovima u zaštiti bilja, pogotovo kada je reč o savremenom voćarstvu i povrtarstvu i samim tim situacija iziskuje konstantno nova rešenja, koja su efikasnija, pouzdanija i bezbednija od dosadašnjih.

Potrebna su nam rešenja koja će pored zaštite samih biljaka produžiti i očuvati kvalitet ploda u skladištima i samim tim očuvati i njegovu tržišnu vrednost i konkurentnost. Stoga želimo da vam predstavimo nove proizvode kompanije Bayer Crop Science, koji sa ponosom opravdavaju ovakva očekivanja.

Luna porodica

predstavlja klasu za sebe, jer je reč o potpuno novoj i jedinstvenoj hemijskoj klasi fungicida, u čijem sastavu je aktivna materija Fluopiram, koja predstavlja poslednju inovaciju kompanije Bayer u suzbijanju najznačajnijih bolesti voća i povrća, sa izuzetno širokim spektrom delovanja. Pored toga, ona predstavlja takvu grupu proizvoda koji otvaraju vrata našim proizvodima i na međunarodnom tržištu, jer ima ustanovljene maksimalne dozvoljene količine ostataka (MDK) za mnoge zemlje gde se naši proizvodi izvoze.

Zbog svog delovanja na skladišne

bolesti, preparati Luna porodice omogućavaju duži rok trajanja voća i povrća i manji gubitak pri skladištenju. Samim tim višestruko se isplati proizvođačima, kao i hladnjačarima i otkupljivačima. Stariji

član porodice, Luna Experience zahvaljujući izuzetnom delovanju dve aktivne materije, koje se međusobno nadopunjuju kroz delovanje na različite razvojne faze uzročnika bolesti i različit mehanizam delovanja, predstavlja veoma efikasno

rešenje za suzbijanje najznačajnijih bolesti u zasadima jabučastog, koštičavog voća, kao i vinove loze.

Fungicid Luna Experience u zaštiti jabuke predstavlja jedinstveno rešenje koje suzbija ekonomski dve najznačajnije bolesti, čađavu pegavost lista i krastavost ploda (Venturia inaequalis) i pepelnicu (Podosphaera leucotricha). Jedini fungicid koji štiti od primarne infekcije pepelnicom na izdancima, kao i sekudarne infekcije na listovima, što je itekako izdvaja od grupa do sada korišćenih fungicida.

No, njena efikasnost tu se ne završava. Izuzetna je na bolesti koje se ne uočavaju prilikom same

21 najznačajnije bolesti maline a to su: siva trulež (Botrytis cinerea) i ljubičasta pegavost izdanka maline (Didymella applanata).

Pored izuzetnog sistemičnog delovanja obe aktivne materije i njihovog rasprostiranja kroz celu biljku, pa čak i u netretirane delove, Luna Sensation ima i kratku karencu od samo 7 dana. Od sledeće godine ona će biti registrovana i u jagodi, protiv prouzrokovača sive truleži (Botrytis cinerea) sa karencom od 3 dana.

Da bi jedan program zaštite u voćarstvu i povrtarstvu bio kompletan moramo imati i veoma efikasne insecticide, koji će rešavati problem najnezgodnijih štetočina za suzbijanje. Bayer i na ovakav izazov ima odgovor u vidu insekticida

Movento 100 SC.

berbe, kao što su skladišne bolesti (Colletrichum gleosporoides, Penicillium spp., Botrytis spp.) i na taj način produžujemo kvalitet ploda pri skladištenju, kao i njegovu tržišnu vrednost.

Luna Experience pokazuje visoku efikasnost u zaštiti vinove loze u odnosu na prouzrokovača pepelnice (Uncinula necator), gde je možemo primeniti od rasta listova do bobice veličine zrna pšenice (BBCH 15-73). Takođe, višnja, koja postaje sve interesantnija voćarska kultura, je zahvaljujući primeni Luna Experience zaštićena od prouzrokovača, sušenja cvetova, grančica i mrke truleži ploda (Monilia laxa) . Mlađi član porodice, Luna Sensation, je specifična po tome što istovremeno suzbija prouzrokovače dve ekonomski

Preparat Movento 100 SC je insekticid dvosmerne sistemičnosti, što ga izdvaja iz grupe svih do sada poznatih sistemika. Tačnije on se kroz sprovodni sistem biljke kreće i ksilemom naviše, ali i floemom uzlaznim tokovima ka mladom lišću i silaznim ka korenu, što omogućava potpuno rasprostiranje preparata u biljci. Na ovaj način Movento 100 SC kroz ćelije biljke dolazi do najtanjih kapilara floema, a odatle sa produktima asimilacije do vršnih izdanaka, listova i pupoljaka, pa čak i korena, štiteći mlade delove biljke. Time efikasno rešava štetočine, koje se teško suzbijaju zbog skrivenog načina života. Ovakva dvosmerna sistemičnost takođe utiče i na veoma dug period zaštite, koji u zavisnosti od napada štetočine i vremena primene, može biti i do 28 dana. Preparat Movento 100 SC utiče na mnoge procese kod samog insekta, kao što su presvlačenje, poleganje jaja, stvaranje kolonija, sterilnost jedinki, što objašnjava njegovu visoku efikasnost.

Pored svega ovoga, Movento 100 SC poseduje izuzetna ekotoksikološka svojstva, tj. nije toksičan po korisne organizme, te ga možemo svrstati u program integralne zaštite, gde zajedno sa korisnim insektima i predatorskim grinjama rešava problem štetočina.

Movento 100 SC je registrovan za primenu u zasadima kruške za suzbijanje kruškine buve (Psylla pyri), jabuke za suzbijanje krvave vaši (Eriosoma lanigerum), breskve za suzbijanje dudove štitaste vaši (Diaspis pentagona), kao i u usevu paradajza za suzbijanje bele leptiraste vaši (Trialeurodes vaporariorum).

Novi proizvodi kompanije Bayer Crop Science obezbeđuju sigurnu zaštitu od najznačajnijih bolesti i štetočina, poboljšavaju kvalitet plodova, duži rok trajanja voća i povrća, manje gubitke pri skladištenju i transportu, samim tim konkurentnost i bolju poziciju na tržištu.

Njihova primena se višestruko isplati!

22

Ratarstv o

Zelenišno đubrivo Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

Zelenišno đubrenje je mera koja bi trebala da zaživi kod nas, prilično je jeftina, vrši se nakon žetve strnina, znači ne isključuje gajenje useva na parceli, obogaćuje zemljište organskom materijom i hranljivim elementima i na kraju popravljamo ono što smo sami pokvarili.

23 Zelenišno đubrenje u Srbiji je potcenjeno, smatra se nepotrebnim i dodatnim troškom. S obzirom na nažalost još uvek prisutnu meru paljenja žetvenih ostataka, sve većeg baliranja žetvenih ostataka, čak i kultura kod kojih se to ranije nije radilo (suncokret, kukuruz,…), trend korišćenja biomase u energetske svrhe, doveli su do značajnog smanjenja sadržaja organske materije u zemljištu, a samim tim i do mnogobrojnih problema.

Biljna proizvodnja u svetu generalno uzrokuje smanjenje organske materije u zemljištu i dovodi samim tim do smanjenja plodnosti zemljišta. Nizak nivo organske materije u tlu stvara zavisnost od sistema proizvodnje kao što je navodnjavanje, pojačano đubrenje, neophodnost dubokog oranja, veću primenu pesticida, veće ispiranje pesticida i mineralnih hraniva i samim tim veće zagađenje podzemnih i nadzemnih voda i cele životne sredine. Oko 40% plodnog zemljišta u svetu je ozbiljno degradirano. Po podacima UN ako se trend degradacije zemljišta u Africi nastavi ovim tempom, kontinent će 2025. godine moći da hrani samo 25% svoje populacije.

Još jedna važna uloga organske materije je vezivanje pesticida u zemljištu i sprečavanje njihovog ispiranja u podzemne vode i ne samo pesticida nego i hraniva, pre svega azota.

Organska materija i mikrobi koji se hrane njom imaju centralnu ulogu u ishrani biljaka. Velika količina hraniva koju biljke koriste je bila vezana u organskoj materiji dok je mikroorganizmi ne razgrade i oslobode hraniva. Odnošenje žetvenih ostataka sa njiva ima veliki uticaj na smanjenje hraniva u zemljištu. Masa kukuruzovine svedena na 14% vlage, koja ostaje posle berbe iznosi 13,5 t/ha sa sadržajem azota 1%, znači spaljivanjem ili odnošenjem kukuruza uništavamo 135 kg N/ha. Preneseno u novac tj. đubriva lako je napraviti računicu.

Organska materija ima najveći uticaj na hemijske, biološke i fizičke osobine zemljišta, pristupačnost hraniva kao i kapacitet vlage. Intezivna obrada zemljišta, veliki broj operacija i slično, uzrokuje smanjenje sadržaja organske materije u zemljištu i ako se ona ne nadoknađuje stajskim đubrenjem ili nekim drugim načinom dovodi do degradacije zemljišta.

U Zakonu o zaštiti zemljišta stoji „degradacija zemljišta jeste proces narušavanja kvaliteta i funkcija zemljišta koji nastaje prirodnim putem ili ljudskom aktivnošću ili je posledica nepreduzimanja mera za sprečavanje štetnih posledica“.

Takođe, stoje i „Mere zaštite zemljišta“ u kojima se kaže: ...„Član 13.

Zaštita zemljišta se sprovodi na osnovu odredaba ovog zakona, usvojenih međunarodnih ugovora, propisanim merama i aktivnostima, a naročito: 1) sistematskim praćenjem stanja i kvaliteta zemljišta u cilju očuvanja morfoloških, fizičkih, hemijskih i bioloških osobina; 2) praćenjem indikatora stanja i rizika od degradacije zemljišta; 3) praćenjem, predviđanjem i sprečavanjem aktivnosti koje bi mogle da budu ili jesu uzrok štetnih promena zemljišta; ... ...Član 18.

Mere zaštite zemljišta obuhvataju zabranu, odnosno ograničenje obavljanja aktivnosti u cilju sprečavanja: …

4) načina obrade zemljišta koji nije u skladu sa konfiguracijom terena i reljefom; 5) negativne promene strukture zemljišta; 6) smanjenja biološke aktivnosti zemljišta; 7) sabijanja zemljišta; 9) erozije zemljišta; 10) smanjenja nivoa organskih materija u zemljištu u odnosu na nivo prirodnog sadržaja; 11) neadekvatnog korišćenja mineralnih i organskih đubriva;...“ Međutim kontrola i sprovođenje još uvek nisu adekvatni situaciji i problemu koji postoji kod nas stajsko đubrivo se sve ređe koristi, kao što je napred

24 navedeno, biljni ostaci se sve češće odnose sa parcele ali ostaje nam jedna prilično jeftina i veoma korisna mera, a to je zelenišno đubrenje.

Zelenišnim đubrenjem se unosi velika količina zelene mase biljaka čak 30-40 t/ha, što je približno jednako 10-15 t/ha stajnjaka. Za ovu namenu se koriste biljne vrste koje brzo rastu i formiraju veću količinu zelene mase. Tu spadaju pre svega mahunarke (grahorica, stočni grašak...), slačica, uljana repica, razne trave …

U poslednje vreme se sve više koristi slačica (Sinapis alba) zbog svojih nematocidnih svojstava (naročito bitno kod proizvodnje šećerne repe), insekticidnih (redukuje populaciju žičara) i delovanja na štetne mikroorganizme.

Seje se po žetvi strnina sa 15-20 kg semena/ha. Trebalo bi dodati 30-tak kg azota po hektaru mada je česta praksa da đubrenje izostaje. Brzo raste i formira veliku količinu zelene mase i do 35 t/ha. Tarupiranje i zaoravanje se radi za oko 2 meseca nakon setve, odnosno u cvetanju. Bilo bi idealno ako bi zemljište bilo vlažno jer se postiže pun efekat usled oslobađanja velike količine materija toksičnih za gore navedene štetne organizme.

Podvrsta slačice Sinapis alba subsp. mairei (H. Lindb. fil.)

Maire koje se koristi u Španiji ima izraženo negativno delovanje na pojedine korove i to štir i pepeljugu, pri čemu smanjuje njihovu brojnost od 50-60% dok je ostatak semena nikao sa “zakašnjenjem“ od 30 dana. Takođe je ispoljila odlično delovanje na veći broj patogenih gljiva i bakterija.

I uljana repica može da se koristi za zelenišno đubrenje, inače biološki i veoma slična i srodna slačici. Brzo raste i formira veliku nadzemnu masu. Stočni grašak je takođe pogodna biljka za zelenišno đubrenje pri čemu vrši i azotofiksaciju, znači obogaćuje zemljište azotom, jedino što je nešto osetljiviji na nedostatak vlage u letnjem periodu.

Posle zaoravanja zelene mase zemljište ne treba dirati 7-15 dana da bi se ostaci razložili.

Zelenišno đubrenje ne mora da se radi kao međuusev, setve zavisno od kultura mogu da se rade na jesen ili proleće tj. kao naknadna ili kao predkultura.

25

26

Evropsko prvenstvo mladih šumara Milan Žarković, M. Sc. šumarstva

Šumarstvo predstavlja jednu od značajnih privrednih grana na području Evrope. Imajući u vidu da je prosečna šumovitost Evrope oko 40%, prostor koji zauzimaju šume predstavlja veliki prirodni resurs. Šuma kao resurs je delimično obnovljiv i ako se ne bude to imalo u vidu, može se ugroziti budućnost šuma i šumarstva.

U Srbiji je šumovitost ispod evropskog proseka i iznosi oko 30 % (što je na nivou svetskog proseka). Od ukupne površine šuma i šumskog zemljišta Srbije, u državnom vlasništvu je 53%, a u privatnom 47%. U većini zemalja Evropske unije šume i šumsko zemljište su u privatnom vlasništvu. Šumari, angažovani od strane privatnih šumovlasnika, vode računa o tome koliko treba i na koji način koristiti šumske resurse. Ove predloge, privatni šumovlasnici nisu u obavezi da ispoštuju, ali gledajući dugoročno, u najvećem broju slučajeva oni se slažu sa predlozima šumarskih stručnjaka (inženjera, profesora...). Kako prići evropskim prosecima i dobroj šumarskoj praksi? Najkvalitetnije je od samog početka, kroz obrazovni sistem.

Da bi šumarski kadrovi izlazili iz škola spremniji za izazove koje postavlja privreda, potrebno je uskladiti teoriju i praksu. Kao što i nauka kaže, «teorija bez prakse je sterilna, a praksa bez teorije skupo lutanje». Stoga treba učenicima, kroz dobru teorijsku osnovu, dati odgovarajuću praktičnu nastavu, koja će im biti od koristi na terenu. Ovo predstavlja glavni moto i jedan od osnovnih zadataka Šumarske škole iz Kraljeva. Učenici Šumarske škole, kroz razna takmičenja u zemlji i van nje pokazuju veštine i znanja koja su savladali u toku svog školovanja.

Jedno od značajnih takmičenja učenika srednjih šumarskih škola Evrope je i Evropsko prvenstvo u

šumarskim disciplinama (European Championship in Forestry Skills). Ovo takmičenje se održava svake godine u nekoj od zemalja Evropske unije, a Srbija je jedina zemlja van EU koja je počastvovana da na ovakvom takmičenju učestvuje već nekoliko poslednjih godina. Inače, Evropsko prvenstvo u šumarskim veštinama se organizuje od 2002. godine.

Ovogodišnje XV Evropsko prvenstvo u veštinama je održano u Austriji, u mestu Grafendorf, u periodu od 26. do 29. maja. Ovo malo mesto, koje se nalazi na samoj granici pokrajina Štajerska i Burgenland, okupilo je 76 najboljih takmičara iz 19 zemalja. Domaćin takmičenja je bila Srednja škola za poljoprivredu i šumarstvo iz istog mesta. Veliki broj sponzora učestvuje, jer je to ujedno i reklama firmama koje se bave šumarstvom.

Takmičenje se odvija u dva dana, pri čemu se prvi dan održava takmičenje u „poznavanju šume“ (Forestry course). Takmičari na 16 punktova rešavaju određene zadatke iz struke, a ekipa se sastoji od četiri člana i prvi dan svi rade timski. Od opreme se može poneti olovka, papir i štap dužine 1 m koji na jednom kraju

27 ima pločicu 4x4 cm (koristi se za određivanje broja stabala i srednje temeljnice sastojine). Upotreba mobilnih telefona, kalkulatora ili nekih mernih instrumenata je strogo zabranjena. Punktovi na kojima se rešavaju zadaci nalaze se na obeleženoj stazi dužine 3,2 km koja je najvećim delom je kroz šumu, a potrebno je preći je za što kraće vreme i pri tom rešiti zadate probleme. Na svakoj tački u šumi je predstavljen po jedan zadatak. Tako npr. učenici treba da procene (što tačnije) zapreminu dubećeg stabla, visinu stabla, zapreminu trupca, i sve ovo ne prilazeći stablu, već procenom sa daljine od najmanje 2 m. Pored ovih zadataka učenici treba da odrede srednju temeljnicu po hektaru, srednji prečnik obeležene sastojine i drugo, a zatim i da prepoznaju oštećenja insekata, oboljenja biljaka, vrste drveća, vrste životinja...

Pripreme za ovo takmičenje su veoma ozbiljne, dugotrajne i zahtevaju veliko psiho-fizičko odricanje, kako samih takmičara, tako i nastavnika koji učestvuju u pripremama učenika. Takmičari moraju biti dobri poznavaoci šumarstva, ali i veština rada motornom testerom.

Srbiju je predstavljao tim učenika Šumarske škole iz Kraljeva u sastavu Mirko Ostraćanin, Stefan Jelić, Slavoljub Krljar i Miloš Šuljagić i nastavnici koji su učestvovali u pripremama i podršci timu Goran Radaković, Milan Žarković, Violeta Jordović i Tijana Vučković. Prvoga dana od 19 ekipa koje su učestvovale, naša ekipa je zauzela peto mesto i iza sebe ostavila poznatije šumarske zemlje kao što su Francuska, Švedska, Danska, Norveška, Slovenija, Letonija, Litvanija, Estonija, Poljska...

Na kraju prvog dana se organizuje je tzv. Nacionalno veče, gde svi učesnici predstavljaju nacionalna jela, pića i sve što je vezano za kulturu naroda i nacije odakle dolaze. Tom prilikom se takmičari druže i

bolje međusobno upoznaju. Drugi dan takmičenja je predviđen za tehničke discipline (Technical events) i predstavlja prestižan deo takmičenja, jer se odvija pojedninačno, a rezultati svakog od takmičara se sabiraju i ulaze u zbirni rezultat tima. Učenici se takmiče u veštinama korišćenja motorne testere, koje predstavljaju osnovne dnevne operacije svakog šumskog radnika pri obaranju stabala, kroz pet disciplina koje obuhvataju: zamenu lanca na motornoj testeri, precizno prerezivanje na dasci, kombinovano prerezivanje, obaranje stabla kao i kresanje grana koje predstavlja i najatraktivniju disciplinu za gledanje.

U svakoj od ovih disciplina se meri vreme i preciznost rada, a za svaku grešku dobijaju se negativni poeni.

Svakom timu se pre početka takmičenja vrši kontrola motornih testera. Obavezno je da pored ispravne motorne testere, koju pregleda posebna komisija pre takmičenja, takmičar ima kacigu sa antifonima, zaštitne pantalone, zaštitne cipele, zaštitne rukavice, kao i medicinski komplet prve pomoći (može ga staviti u džep pantalona). Bezbednost takmičara je na prvom mestu i ne sme se dovesti u pitanje.

Na kraju, prva tri mesta su pripala Austriji, Sloveniji i Italiji, a učenici Šumarske škole iz Kraljeva su u generalnom plasmanu osvojili deveto mesto, što ih svrstava u gornju polovinu tabele i što je odličan rezultat.

Kroz ovo takmičenje je na pravi način predstavljena Srbija i pokazano je da možemo biti bolji, uz mnogo manje priprema i finansijskih sredstava, od većine država Evropske unije. Ovo pokazuje da je potrebno još puno rada da bi se ostvarili i vrhunski rezultati.

Za to je potreban i kontinuiran rad u više generacija, kao i finansijska podrška u materijalu i opremi koju mogu da obezbede firme koje se bave proizvodnjom i distribucijom šumarske i zaštitne opreme. Jer samo obrazovanim kadrovima možemo da ostvarimo približavanje, a zašto ne i izjednačavanje sa evropskim merilima.

villager.rs

28

Kupina, crna lepotica Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

Poslednjih godina uzgoj kupine se nalazi između povećane sadnje novog sortimenta i promenljivih cena u otkupu. Svojim nutritivnim vrednostima plodovi kupine spadaju u izuzetno bogate te se preporučuju u redovnoj ishrani posebno tzv. osetljivoj populaciji (deca, bolesnici, rekovalescenti). Čine se napori na primeni savremenih mera gajenja kao što su navodnjavanje, zasena, izbalansirana ishrana i usmerene mere hemijske zaštite.

29 Slobodno možemo reći da je kupina, pored svih svojih vrednosti stalno u senci jagode i maline, ne samo u pažnji koja joj se posvećuje, već i po udelu na tržištu, pa i ceni. Tako je i u tekućoj sezoni. No, to nije razlog da se pobliže ne upoznamo i sa ovom vrstom.

Dakle, kupina je naziv za nekoliko vrsta biljaka penjačica iz roda Rubus iz porodice ruža (Rosaceae).

Kupine mogu narasti 50-300 cm u visinu. Stablo im je manje-više pokriveno trnjem i mestimično odrvenelo.

Bodlje služe za penjanje, ali i kao odbrambeni mehanizam protiv životinja koje se hrane lišćem kupine. Cveta od juna do avgusta. Posle cvetanja, iz svakog pojedinačnog cveta razvija se sitni jagodičasti plod crvene boje, koji kasnije potamni do tamnoplave i skoro crne boje.

To je mlada voćna vrsta iz grupe jagodastog voća, koja se intenzivno i kultivisano gaji u našoj zemlji tek nakon Drugog svetskog rata. Do tada se uglavnom prikupljala tzv. samonikla, divlja kupina iz spontane flore. Ozbiljna tendencija komercijalne proizvodnje nastaje uvođenjem novih sorti krupnih plodova i savremenom tehnologija gajenja. Kupina je rasprostranjena u Severnoj Americi i Evropi, kao i u našoj zemlji na različitim nadmorskim visinama i prilagođena svim zemljišnim i klimatskim uslovima. Privredni značaj ove vrste voća vrlo je veliki iz više razloga. Ona ne spada u grupu probirača u pogledu zemljišta i položaja i relativno je otporna prema suši. Lako se razmnožava i gaji.

Rano prorodi, a zatim rađa redovno i obilno, prinosi dostižu i do 20 tona po hektaru. Većina sorti kupine sazreva u avgustu. Plodovi su zbog izuzetne biološke vrednosti, pogodni za potrošnju u svežem stanju, za

zamrzavanje i kao sirovina za preradu u sokove, slatka, džemove, vina i dr. Pored nutritivne vrednosti, kupina se koristi i kao lekovito bilje.

Plod kupine sadrži veliki broj dragocenih i korisnih sastojaka, koji se preporučuju posebno deci, mladima i rekovalescentima. Jednom rečju, prava “banka” šećera, organske kiseline, vitamina (C, A i B kompleksa), bojenih materija (antocijani, flavonomi…), mineralnih materija (kalcijum, gvožđe, fosfor, cink), pektina, celuloze, belančevina, ulja i dr. Posebno treba istaći visok sadržaj gvožđa u plodu kupine, zbog čega ima veliki značaj u sprečavanju i otklanjanju anemije (malokrvnosti).

U našoj zemlji se gaji na relativno maloj površini. Zbog obilne rodnosti i visoke rentabilnosti njeno gajenje se iz godine u godinu sve više širi. Na žalost cena kupine na tržištu varira od godine do godine.

Pretežno se kupina gaji u brdsko-planinskom području širom Srbije, te bi ovu voćnu vrstu trebalo širiti i unapređivati jer je potražnja plodova i proizvoda u zemljama EU ali i SAD uvećana, ali je naša ponuda za sada nedovoljna. Da bi se unapredila njena proizvodnja, trebalo bi gajiti sorte ranijeg vremena zrenja u rejonima sa dovoljno padavina ili uz obavezno navodnjavanje. U mnogim rejonima je njeno gajenje ugroženo avgustovskom sušom, zbog dominantnog učešća sorti kasnog vremena zrenja, plodovi ne dozrevaju i time se umanjuje prinos. Kupina može da živi više od 20 godina, a zasadi se mogu komercijalno eksploatisati 12-15 godina. Po hektaru može biti zasađeno od 1300 do 3000 izdanaka.

Dugovečnost zasada i rentabilnost gajenja kupine ne zavise samo od naslednih osobina sorte, već u velikoj meri i od uslova sredine u kojoj se gaji. Zbog toga se mora posvetiti izuzetna pažnja ekološkim činiocima, a pre svega temperaturi i padavinama.

Uslovi uspevanja - za gajenje kupine najbolja su područja sa prohladnim i umereno vlažnim letom i blagim zimama. Niske zimske temperature mogu biti štetne, ako je biljka ušla nepripremljena u zimu i ako nema snežnog pokrivača. U našim uslovima vodeće sorte mogu podneti mrazeve od -10 do -150C, a ako ima snežnog pokrivača, onda i do -300C. Biljke kupine ne podnose ni visoke temperature tokom leta, jer se zbog smanjene vlage u vazduhu ubrzava sazrevanje plodova i oni ostaju sitni i lošeg kvaliteta.

30 Kupina je otpornija na sušu od maline, jer ima dublji i razvijeniji korenov sistem. Kupina se može gajiti bez navodnjavanja ukoliko suma godišnjih padavina prelazi 800 mm, a padavine su pravilno raspoređene u toku vegetacije. I nedostatak i višak vode u zemljištu se nepovoljno odražavaju na gajenje kupine. Kupina ne podnosi vetrovite položaje, a voli što više svetlosti.

Kupina ima dosta skromne zahteve prema osobinama zemljišta, najbolji rezultati se postižu na rastresitim, srednje teškim, propustnim, plodnim, umereno vlažnim i slabo kiselim zemljištima. U našoj zemlji uspešno se gaji na nadmorskoj visini od 200-700 m.

Gajenje - u praksi se primenjuju tri sistema gajenja kupine: sistem žbunova, sistem špalira i ukrasnih oblika, što zavisi od osobina sorte, veličine zasada, nivoa agrotehnike i raspoložive mehanizacije koja će se primeniti. Da bi redovno i obilno rađala treba je negovati tj. orezivati, đubriti, navodnjavati i štititi od bolesti i štetočina.

Mere nege - rezidba je važna agrotehnička mera, koja ima za cilj brže formiranje dobro razvijenog žbuna, a zatim stalnom obnovom rodnog drveta, regulisanje rodnosti i kvaliteta ploda. Kada izdanci dostignu 2-3 metra tokom leta se skraćuju, jer će naredne godine dati rod, krajem leta kada su novi izdanci odrasli stari deo treba odrezati do zemlje. Kupinu treba redovno i pravilno prihranjivati da bi proizvodnja bila rentabilna, i to tokom jeseni primeniti NPK formulacije, najbolje na osnovu analiza zemljišta ali je generalna preporuka tip 8:16:24, a tokom proleća azotno (KAN, Urea), a zatim i folijarna prihrana.

Kupinu napadaju brojne bolesti i štetočine koje mogu naneti znatne štete ukoliko se ne primene mere redovne i preventivne zaštite. Od gljivičnih bolesti najopasnije su ljubičasta pegavost ili Didymella spp., koja napada pupoljke i izdanke, utiče na opštu slabost, odnosno kondiciono stanje biljke, a može dovesti do sušenja izdanaka. Zatim, tu je i narandžasta rđa, Phragmidium spp. koja napada izdanke i lišće, dovodi do sušenja i opadanja lišća, a u uslovima jake zaraze može osušiti i stablo. Treće oboljenje je pegavost lišća - Mycosphraerella spp., a simptomi se manifestuju u vidu sitnih pega, i može napasti sve nadzemne delove. Prouzrokovač antraknoze kupine, Plestodiscella spp. na izdancima prouzrokuje krupne

ovalne pege i takođe može izazvati sušenje stabla.

Posebno štetna na plodovima je siva trulež plodova – Botritis spp. Pored prouzrokovača bolesti, kupinu napadaju i mnoge štetočine, a ekonomski značajne su: malinina buba, staklokrilac, malinin prstenar, lisne vaši, kupinina osa, grinja i dr. Za uspešnu zaštitu kupine od prouzrokovača bolesti i štetočina potrebno je izvesti oko 4-5 tretiranja fungicidima i insekticidima tokom vegetacije.

Program zaštite i prihrane zasada kupine može se naći u stručnoj reviji «Agrosvet» broj 72 iz februara 2016. godine, ili na sajtu www.agromarket.rs.

Troškovi podizanja kupinjaka (nabavka kvalitetnog sadnog materijala, priprema zemljišta i sadnja) iznose u proseku od 4.000 – 5.000 evra po hektaru, a troškovi nege u prvoj godini uz postavljanje naslona iznose još oko 6.000 evra. S obzirom na to da kupina već u drugoj godini prorodi i može da dostigne prinos od 10.000 – 15.000 kg/ha, što znači da će se uložena sredstva u celini vratiti u drugoj i trećoj godini.

Stablo kupine je u obliku žbuna, sa podzemnim višegodišnjim delom i nadzemnim dvogodisnjim, koji po položaju može biti uspravan ili puzeći sa trnjem ili bez trnja. To je, kao i tip rasta izdanaka jedan od osnova za podelu sorata kupine:

31

Sorte sa bodljama:

Sorte bez bodlji:

Apache

Darrow

američka sorta ima velike, izduženo kupaste i često nepravilne, crne sjajne plodove sa kasnim vremenom zrenja. Plod je blagokiselog ukusa i dobrog kvaliteta, sazreva početkom jeseni. Izdanci su bujni i otporni na mrazeve.

Gazda

poreklom iz Poljske, plodovi okrugli srednje veličine, privlačne, sjajne i crne boje. Izdanci su uspravni sa malo bodlji i kratkim internodijama. Veoma dobro podnosi zimske mrazeve.

Illini Hardy

sorta iz SAD koja ima srednje krupan plod, dobrog ukusa i kvaliteta.

Kasnog je vremena zrenja.

Izdanci su uspravni, bujni i dobro podnose niske teperature. Novi izdanci razvijaju se iz korenovog vrata i otporni su na trulež.

novija, američka sorta koja ima kupaste plodove, dobrog kvaliteta i ukusa. Ova sorta ima veliki potencijal rodnosti, srednje rano sazreva.

Plodovi su tako raspoređeni da ih je lako brati. Uspravni, jaki izdanci mogu samostalno da stoje. Izdanci su bujni i veoma rodni.

Black Satin

ova sorta je kasnog vremena zrenja.

Plodovi su krupni, čvrsti sa tamnocrnim bobicama blago oporog ukusa. Izdanci su veoma bujni, poluuspravni, visokog potencijala rodnosti. Ova sorta otporna je na antraknozu. Otporna je na zimske mrazeve. Plodovi su izuzetno pogodni za industrijsku preradu za proizvodnju džemova, slatka i želea a veoma su pogodni i za svežu potrošnju.

Čačanska bestrna

naša sorta srednje ranog i ujednačenog vremena zrenja. Plodovi su veoma krupni, izduženo -cilindrični, sjajne crne boje. Plod je veoma čvrst i dobro podnosi transport. Rodne grane su bujne, srednje otporne na rđu izdanaka lista. Dobro podnosi zimske mrazeve.

Chester

sorta kasnog vremena zrenja, sa delimično otežanim branjem, ali visokim kvalitetom plodova i malim gubicima. Plod je krupan blagog ukusa, sjajno crne boje dobro se održava na velikim vrućinama.

Bujne rodne grane su poluuspravne i srednje otpornosti na zimske mrazeve u odnosu na većinu bestrnih sorti. Otporna je na sušenje izdanaka.

Dirxen Thornless

ova sorta rađa krupne nakisele plodove. U punoj zrelosti boja plodova može biti tamnija. Sorta ranog vremena zrenja. Izdanci su bujni, polu-uspravni i srednje otporni na niske zimske temperature. Uglavnom rastu u žbunu sa malim brojem izdanaka.

Loch Ness

sorta poreklom iz Velike Britanije, rađa krupne, sjajne, crne plodove dobrog kvaliteta. Izdanci su poluuspravni i srednje bujni, otporni na nepovoljne vremenske uslove kao i sorta ‘Chester’. Poslednjih godina se širi na našim prostorima.

Loch Tay

sorta ranog vremena zrenja iz Velike Britanije. Izdanci su poluuspravni, kratki i kruti. Plod je krupan, sjajan, crn i dobrog je kvaliteta.

Smoothstem

sorta poreklom iz SAD, država Merilend, rađa krupne, zaobljeno-kupaste plodove, mastilo crne boje. Plod je čvrst, dobrog ukusa sa kasnim vremenom zrenja.

Izdanci su polu uspravni, srednje

32 bujni. Raste u žbunu, sa malim brojem izdanaka. Prikladnija je za korišćenje u svežem stanju.

Thornfree

sorta takođe poreklom iz SAD, država Merilend, dugo godina najzastupljenija sorta kupine u našoj zemlji.

Prorodi srednje-rano. Plodovi su srednje krupni, zaobljenog kupastog oblika, čvrsti, prijatnog blago oporog ukusa, sa pokožicom sjajne crne boje. Vreme zrenja je srednje do kasno, a plodovi su čvrsto priljubljeni uz peteljku. Polu-uspravni izdanci su bujni i veoma osetljivi na zimske mrazeve. Pogodna za sve namene.

Triple Crown

sorta poreklom iz SAD, država Merilend, ima krupne, slatke, aromatične plodove odličnog ukusa.

Sorta sa velikim potencijalom rodnosti. Izdanci su poluuspravni, bujni i jaki, ali nedovoljno otporni na zimske mrazeve u većini severnih regiona. Može se koristiti za gajenje u zaštićenom prostoru.

Poslednjih godina (2004.) selekcionisane su i tzv. remontantne, odnosno dvorode sorte kupine među kojima se izdvajaju dve sorte poreklom iz Arkanzasa (SAD): Prime Jam i Prime Jim. Ova crna lepotica iz godine u godinu doživljava uspone i padove, kako u pogledu rodnosti, tako i u pogledu cena. Međutim, ona opstaje i dalje jer blagorodnost njenog ploda je upravo i najveća preporuka za daljnju negu i odmereno širenje uz povećanje nivoa mera nege i pravilne zaštite.

33

Delegate - novo rešenje za kalifornijskog cvetnog tripsa Radmila Vučković, dipl. inž. poljoprivrede Poslednjih godina sve značajnija

Srđana Petrović, dipl. inž. poljoprivrede

je pojava štetnih insekata koji su najčešće introdukovani iz drugih sredina u naše voćnjake i postaju dominantne štetočine koje se teže suzbijaju. Jedna od takvih je

i

kalifornijski

cvetni

trips

Frankliniella ocidentalis, koji je kosmopolitska vrsta koja je iz povrtnjaka prešla u voćnjake, naročito breskvu i smanjuje ne samo rodnost već i tržišnu vrednost podova.

Dosadašnjim

merama

kombinovanjem

Zadnje tri godine velike probleme u zaštiti koštičavog voća stvaraju tripsi, posebno kod breskve, nektarine, ali i drugog voća. Pored breskvinog tripsa, Taeniotrips meridionalis, koji se lakše suzbija pred cvetanje i u precvetavanju, registrovane su, od strane Instituta za zaštitu bilja u Beogradu, još dve veoma agresivne vrste Francliniella ocidentalis i Francliniella intosa.

Plodovi koji su oštećeni od tripsa ne mogu ići u izvoz i pri graničnom pregledu ako se ustanovi prisustvo živih ili mrtvih jedinki tripsa, pošiljka se vraća izvozniku. To je razlog da oštećeni plodovi, nekad i gotovo ceo rod da završi u «industriji». Da bi to sprečili, moramo prvo upoznati štetočinu, a zatim se pozabaviti efikasnim uklanjanjem iz zasada.

borbe,

insekticida

sa

različitim delovanjem od 2017. godine, pridružiće se i nov proizvod, Delegate,

proizvod

kompanije

Dow, koji je u prvim ogledima na našim prostorima pokazao respektabilne rezultate.

Imago kalifornijskog cvetnog tripsa

Kalifornijski cvetni trips, Frankliniella ocidentalis je sićušni insekt dužine tela 1-2 mm. Štete izaziva i larva i imago sišući biljne sokove iz lista, cveta i ploda, koji zbog toga ostaju sitni i zakržljali. Na plodu breskve nastaju tzv. «ćelava» mesta, kod nektarine i plutaste tačke, zbog čega plod gubi tržišnu vrednost. Trips najpre napada cvet i najmlađe lišće zbog čega ono postaje kovrdžavo.

34 Ima i do 12 generacija godišnje i borba protiv njega je jako teška, pogotovo u sušnim i toplim periodima.

Istovremeno se na biljci mogu naći svi razvojni stadijumi, i jaja, larva, lutka i odrasli. Ženka polaže jaja ubadajući ih u list ili cvet. Prezimi u zemlji oko korova i dobro podnosi niske temperature. Kosmopolit je i napada veliki broj vrsta, voća, povrća, cveća, korova, a pošto leti vrlo brzo osvaja nove teritorije velike probleme pravi i u plastenicima, odakle je i počela ekspanzija na breskvu. Dosadašnja iskustva u borbi protiv ovog tripsa ukazuju da je potrebno obaviti više tretiranja, jer uvek suzbijamo 50% populacije. Jaja u listu i lutke ne možemo suzbiti, već „gađamo“ samo larve i odrasle. Do sada je preporuka bila da se prvo tretiranje obavi pred cvetanje preparatom Teppeki, a posle cvetanja primeni Afinex 20 SP ili Lobo i tokom juna i jula zbog kratke karence, Laser 240 SC. Ovo je trebalo uraditi istovremeno na širem terenu da bi se uspeh postigao.

Larve tripsa na listu breskve

Oštećenja od tripsa na plodu nektarine

Činjenica je da je problem još uvek veoma prisutan.

Kompanija Agromarket već dugo godina ima dobru saradnju sa multinacionalnom kompanijom Dow AgroSciences, koja ulaže dosta u inovacije i stvaranje novih hemijskih rešenja radi efikasne zaštite gajenog bilja.

U njihovom programu je već godinama preparat Laser 240 SC (Spinosad), koji je trenutno najefikasniji

u suzbijanju tripsa, ali se ne staje u novim istraživanjima. Kao posledica takvog pristupa dolazi i nova aktivna materija, Spinetoram, koja će se naći uskoro (po planu u 2018., a možda i ranije) u prometu pod nazivom Delegate. Preliminarna istraživanja su pokazala da je vrlo efikasan u suzbijanju tripsa. Trenutno je u fazi postavljanja ogleda kako u našoj tako i u drugim zemljama. Ono što pokazuje ova aktivna materija, daje nadu da će se problem tripsa uskoro rešiti, jer će po efikasnosti prevazići Laser, a dužina delovanja će se produžiti na tri nedelje, što je vrlo bitno. Istovremeno, on je prirodan preparat i nije štetan za životnu sredinu, korisne insekte, izvođače mera hemijske zaštite i, naravno, ima kratku karencu.

Stručni timovi obe kompanije, Agromarket i Dow AgroSciences su poslove oko ogleda poverili poznatoj naučnoj instituciji, Institutu za zaštitu bilja iz Beograda, koji je sa svojim saradnicima tokom 2016. godine postavio ogled u okolini Smedereva. Prema prvim preliminarnim rezultatima Spinetoram ima vodeće dejstvo po efikasnosti na tripsa u breskvi i nektarini. Upoređuje se delovanje u odnosu na već poznate insekticide Afinex 20 SP, Actara 25 WG, Movento 100 SC, Teppeki, Isoclast (takođe nova aktivna materija, koja će biti registrovana za suzbijanje svih vrsta vaši). Ispitivanja se nastavljaju i u 2017. godini.

Za sada je dovoljno da zapamtite novo ime Delegate, koji će uskoro biti vodeći u suzbijanju tripsa, ali po istraživanjima će biti efikasan i registrovan kod jabuke u suzbijanju jabukinog smotavca, jer primenjen pred piljenje larvi smotavca, daje vrhunske rezultate.

36

37

VILLAGER DILERI

38 Villager dileri su edukovani i stručni trgovci koji će najbolje razumeti Vaše zahteve i potrebe za određenim uređajem i tako pronaći najbolje rešenje za Vas. Na taj način smo, između ostalog, obezbedili i dodatnu kontrolu plasmana proizvoda, dobru izloženost robe i garanciju dobijanja stručne i profesionalne usluge.

Adrani, Dramil promet doo, Adrani 174 A, 036/841-642 Aleksandrovac, Željinski biser doo, Zeleni Pijac bb, 037/3552-408 Aleksinac, Menta, Vuka Karadzića bb, 018/803-496 Apatin, Eko prom doo, Lovacka 37, 025/782-290 Aranđelovac, Tri O doo, Kralja Petra I 3, 034/725-612 Arilje, Stanić doo, Vojvode Stepe bb, 064/64-08-821 Arilje, Stefan doo, 22. avgusta bb, 031/891-400 Babušnica, Sunce SPA, Živojina Nikolića Brke 29, 010/38-43-79 Bačka Palanka, Belotehna doo, Žarka Zrenjanina 35, 021/750-770 Bačka Topola, Smartcom doo, 1. maja 2, 024/711-373 Bački Petrovac, Angus doo, Prvomajska 19, 021/780-287 Bačko Petrovo Selo, Tisa str, Patrijarha Vićentija Prodanova 13, 021/803-456 Banatski Karlovac, Trgo-Ban doo, Nemanjina 74, 013/615-161 Bečej, Tisa Plus, Glavna 65, 021/6910-577 Bečej, Pro-Technic doo, Tančić Mihalja 61, 021/6971-548 Bela Crkva, Romic doo, Proleterska 2, 013/851-782 Beograd - Krnjača, SBG, Zrenjaninski put 98 a, 011/2712-112 Beograd - Jajinci, ABG, Bulevar JNA 32, 011/394-00-95 Beograd - Meljak, MMP Stanojčić, Ibarski put 35, 011/8340-393 Beograd- Galenika, LDI tools doo, Batajnicki drum 1, 011/371-5385 Beograd - Avala, DALEX INTERNATIONAL doo. General Ždanova 98 011/7700-288 Beograd, Altes, Bulevar Kralja Aleksandra 594, 011/289-55-99 Beograd, Ergo line doo, Sarajevska 34, 011/2659-662 Beograd, Inteh V doo, Tuzlanska 3/4, 011/2322-004 Beograd, Merkur doo Bežanijska kosa, Partizanske avijacije, 011/4408-334 Beograd, PD „OXO” doo, Vojvode Stepe 361, 011/3989-319 Beograd, Stridon group doo, Borivoja Stevanovica 9/28, 011/2886509; 011/2891-485 Beograd, Altina Stridon group doo, Ugrinovacka 212, 011/406-4475 Beograd, Vuki ivmir doo, Vidikovacki Venac 67 b 011/62 Beograd, Mobilni centar sztr, Slavka Milkovića 77, 065/832-8681 Beška, Anči Tehno-šop, Karađorđeva 4, 022/570-027 ; 022/571-110 Blace, Grbić PA, Karađorđeva 102, 027/737-313 Bogatić, Brazda Živanović doo, Mije Jovanovića 46, 015/7786-295 Boljevac, Amigo SZTR, Kucajska 2, 030/63-634 Bor, Metalka doo, Penzionerska 3, 030/428-077 Brus, Željinski biser doo, Kralja Petra bb, 065/8009-609 Crna Bara,Metalko S&M, Miodraga Petrovića Ujke 29, 015/438-380 Čačak, Atrium home centar doo, Ibarski put bb, 032/380-825 Čačak, MG Signal doo, Dragiše Mišovića 124, 063/664-658 Čačak, EPC Maestral plus doo, Nikole Tesle bb, 032/572-825 Čajetina, Elektro-metal TR, Kralja A. Karađorđevića bb, 031/831-235 Čantavir, Farm comerc doo, 11 oktobra 19, 024/782-033 Ćuprija, Metalelektro doo, Kneza Miloša A2, 035/473-772 Davidovac, Voćar saga doo, Davidovac bb, 063/438-918 Despotovac, Lukic OPM, Save Kovačevića bb, 035/613-497 Dimitrovgrad, Poljoauto doo, Ćirila i Metodija 4, 010/360-651 Drugovac, Zeleni butik doo, Drugovac bb, 063/111-42-90 Erdevik, Amt Agrohemik, Cara Dušana 15, 022/755-002 Futog, Haus alati doo, Cara Lazara 14, 021/895-264 Glušci, Metalko S&M, Mike Perišića 1, 015/428-127 Gornji Milanovac, Gvožđara krug, Karađorđeva 30, 032/713-271 Grabovica, Sveta STR, 019/85-667 Grocka, Fero commerce doo, Grobljanska 17b, 011/8501-472 Hrtkovci, Farma brend TR, Karadjordjeva 8, 022/455-702 Inđija, VBA doo, Kralja Petra Prvog 96, 022/551-602 Ivanjica, Eurometal SZTUR, Kirila Savica 1, 032/664-888 Ivanjica, Izba str, Milinka Kusića 78-1, 032/660-260 Jagodina, Moto max str, Kneginje Milice bb, 035/241-677 Jakovo, Škundrić TZR, Vožda Karađorđa 73, 011/841-60-75 Jevremovac, Agrar-Petrović, Braće Petrović 144, 015/385-032 Kikinda, MB-BOS str, Đure Jakšića 22, 0230/436-080

Kladovo, Manja Plast, Ive Lole Ribara bb, 019/803-690 Kladovo, Agroplant, Obiliceva 5, 019/801-325 Klenje, Metalko S Stzr, Drinska 24, 015/457-253 Knić, Obradović STR, Glavna bb, 034/510-970 Knjaževac, Metal-bagatela doo, Kneza Miloša 169, 019/733-405 Kovačica, Motorexpres-kolibri, Muhaila Pupina 7, 013/661-966 Kovin, Romic doo, Laze Kostica 5, 013/741-713, 013/744-515 Kovin, Metal Nedeljković, 4. oktobra 36, 013/745-818 Kragujevac, Moto centar, Kneza Mihaila 211, 034/311-188 Kragujevac, Tri O doo, Vojislava Kalanovića 3, 034/353-765 Kragujevac, Čar doo, Srete Mladenovića 2, 034/301-410 Kragujevac, Prodavnica Centar, 27. marta 23, 034/201-745 Kraljevo, Dramil promet doo, Beogradska bb, 036/53-25-770 Kraljevo, MG Signal doo, Beogradska 19, 036/312-853 Kruševac, Gvožđar TR, Hajduk Veljkova 87, 037/3503-291 Kučevo, Euroboje doo, Braće Ivković 20, 012/850-755 Kula, Yu Domino doo, Marsala Tita 219, 025/722-441 Kuršumlija, Klas PA, Nemanjina 26, 027/380-711 Konarevo, Bogojević utr, Konarevo 925, 036/821-322 Lajkovac, Jole PA, Slovac, 064/268-0360 Lapovo, Donić doo, Njegoševa 42, 034/685-12-55 Lazarevac, Tri O doo, Janka Sajičića 34, 011/81-555-85 Lazarevac, Sinbo oo, Branka Radicevica 14, 011/8110-800 Lazarevac, Trgovina- Tadić doo, Dudovica, 011/8186-542 Leskovac, Vera SZD, Stanoja Glavaša 9, 016/344-1144 Leskovac, Vera SZD, Južnomoravskih brigada 138, 016/601-610 Leskovac, Mitić-hem str, Južnomoravskih brigada 65, 016/257-960 Lebane, J & M komerc, Cara Dušana 86, 016/8430-557 Loznica, Agrar-Petrović doo, Lipnicki šor, 069/1123-665 Loznica, Aroma-fruit doo, Kneza Miloša 66, 015/873-202 Lozovik, Zeleni butik doo, Trg prvoboraca, 026/831-446 Lučani, Dajone SZTR, Selo Krstac, 032/819-475 Majdanpek, Dare STR, Miroč bb, 030/591-236 Mala plana, Bubamara, Mala plana bb, 027/51-101 Medveđa, J & M komerc, Jablanička 59 016/891-700 Mionica, Milovanović str, Vojvode Mišića 101, 014/3421-221 Mladenovac, Woby house plus str, Kralja Petra I 76, 011/823-6260 Negotin, Leon str, Knez Mihajlova 82, 019/544-304 Negotin, Uljarica ZZ, Pikijeva bb, 019/547-989 Niš, Tehnika za šumu i baštu, Somborska 63 018/4517-480 Niš, Tehnoniš, Obilićev venac 43, 018/4268-185 Niš, Klas PA, Gordane Todorovoć 2, 018/225-616 Novi Banovci, Agro žil doo, Svetosavska 132, 022/341-596 Novi Pazar, Descom STR, Dubrovačka bb, 020/512-466 Novi Sad, Peraš, Rumanička 148, 021/654-6537 Novi Sad, Peraš, Temerinska 147, 021/6412-287, 021/6414-513 Novo Selo, Duma doo, Mezgraja 82/X, 036/632-989 Obrenovac, Mira Ristevski PR STR, Cara Lazara 1/16, 011/872-10-16 Obrenovac, Sanmarko str, Miloša Obrenovića 66, 011/8720-356 Obrenovac, Vilotić group doo, Vojvode Mišića 133, 011/8727-873 Odžaci, Kolibri doo, Vidovdanska 24A, 025/5742-573 Ogar, Ras PA, Šumska 7, 022/487-056 Pančevo, Altes, Zelena pijaca, lamela 9, lokal 1, 013/311-131 Pančevo, Avala promet, Miloša Trebinjca 25, 013/332-017 Paraćin, Dragiša Buljanac sztr, Vojvode Mišića bb, 035/569-667 Petrovac na Mlavi, Moto servis Pedja, Petra Dobrnjca 2A, 012/327-075 Pirot, Agrospektar, Takovska 5/23, 010/340-209 Pirot, Poljoauto doo, Vojvode Momčila bb, 010/311-144 Pirot, Ekstra moto testera, Cara Dušana 5, 010/210-0205 Plandiste, Trgo-Ban doo, Vojvode putnika 43/3, 013/862-236 Plana, Vojinović SZTR, 035/532-212 Požarevac, Elmot doo, Kosovska 78, 012/212-460 Požega, Agronom fit doo, Knjaza Miloša 58, 031/812-200 Požega, Pan-promet sztr, Godovik, 031/721-850 Prilike, Stanić doo, Prilike bb, 065/89-90-555 Prijepolje, Rapid-Husovic doo, Ljubiše Miodragovića bb, 033/771-367 Prokuplje, V & CO-M.M. SZTR, Ratka Pavlovića bb, 063/10-56-820

Prokuplje, Trgovina Lela, Milena Jovanović 94, 027/328-500 Prokuplje, Jović sztr, Arsenija Čarnojevića 3, 027/325-841 Prokuplje, Neša komision str, Ratka Pavlovića 217, 027/322-689 Prokuplje, Auto-balkan, Vasilioja Đurovića Zarkog bb, 027/333-230 Raška, MG Signal doo, Zeleznička bb, 063/664-687 Rekovac, Agrolevač, 035/8813-555 Ruma, Agrocoop TR, Glavna 10, 022/430-686 Ruma, Ivana TR, Glavna 218, 065/33-43-481 Šabac, Fis MB doo, Masarikova 120, 015/354-310 Šabac, Nikola i sinovi, Kralja Milutina 3, 015/334-714 Šabac, Tomsin doo, Pasterova 12, 015/390-557 Senta, Moto Shop str, Svetozara Miletića 13, 024/817-888 Šid, Gvožđar-inex doo, Save Šumanovića 2, 022/712-407 Šid, Kubota doo, Proleterska bb, 022/719-148 Šimanovci, Ras PA, Prhovačka 38, 022/480-350 Smederevo, Kosač SD, 16. oktobra 63, 026/621-534 Smederevo, Poljokomerc, 17. oktobra 25, 026/224-025 Smederevo, Žitoprom str, Kolarski put 238/6, 026/617-516 Smederevska Palanka, Donić doo, Vuka Karadzića 77, 026/313-990 Sombor, Ekser doo, Belog goluba 10, 025/422-563 Sombor, Primera doo, Konjevićeva 7, 025/450-217 Sombor, Džoker TR, Josifa Pančića 16, 025/461-150 Sopot, UCA Marko Jaranović PA, Milosava Vlajića 24E, 011/82-51-228 Sopot, V.S.P. comerc doo, Kneza Miloša 32, 011/82-51-643 Srbobran, OZZ Srbobran, Zmaj Jovina 26, 021/730-190 Sr. Mitrovica, Flexima doo, Save Kovačevića 53, 022/635-709 Sr.Mitrovica, Varmedja Promet doo, Žrtava Fašizma 4, 022/625-087 Stara Pazova, Meister alati 2 TR, Ćirila i Metodija 26, 022/310-040 Štitar, Senhel doo, Dušana Lončara bb, 015/72-79-4 Stubica, RM doo, 035/541-181 Subotica, Heto-Hardi doo, Heroja Pinkija 43, 024/600-097 Subotica, Luxel plus doo, Somborski put 28, 024/580-544 Subotica, Venera Bike doo, Matije Gupca 1, 024/525-784 Subotica, Zim commerce, Majšanski put 128, 024/577-566 Surčin, Tehnovod STR, Marka Raba 1, 011/844-11-63 Surdulica, Klas PUTUR, Srpskih vladara 83a, 062/782-220 Svilajnac, Žinesa grupa sztr, Kralja Petra I 8, 035/311-676 Svrljig, Oaza-promet doo, 6. lička 1, 018/824-166 Topola, Tri O doo, Vladike Nikolaja Velimirovića 2, 034/814-048 Trstenik, Sunce Marjanović Nenad STR, Čajkina 48, 037/712-100 Ušće, Mladeno-metal STR, 036 831 043 Ub, Tading doo, Prvog maja 27, 063/323-945 Ub, Tehnomarket Nina doo, Vuka Karadzića 28, 014/414-390 Varvarin, Iva doo, 037/788-744 Velika Plana, Donić doo, Miloša Velikog 93, 026/540-301 Veliki Šiljegovac, ZZ Agroprojekt - 10 plus, 037/851-125 Veliko Gradiste, Knez 2, Požarevački put bb, 012/766-1054 Vladičin Han, Klas PUTUR, Prekodolce bb, 062/78-2220 Vladimirci, TD M.M. Trgovina Skupljen doo, Beogradski put bb, 015/762-200 Vladimirovac, Novitović Agro TR, Petru Albu 2, 013/643-129 Vlaska, MD Forest stuzr, Beogradski put 9, 011/8239-451 Vranje, Pisar doo, Nemanjina 27, 017/7404-133 Vranje, Zlatna dvojka, Partizanski put 44, 063/ 8805-003 Vrbas, Cup-kom STR i komision, Save Kovacevica 2a, 021/706-604 Vrčin, Ratajac str, Stanoja Glavasa 2A, 011/8053-393 Vršac, Trgo-Ban doo, Trg Svetog Teodora Vršačkog 32, 013/836-093, 013/836-665 Vršac, Trgokomerc, Milosa Obilica 41, 013/28-30-250 Zaječar, Metal-bagatela doo, Hajduk Veljkova 38, 063/80-54-187 Zaječar, Banija OD, Hajduk Veljkova 114, 014/427-714 Žabari, Donić doo, Kneza Miloša 64, 012/250-822 Zlatibor, Tehnometal R, Rujno 78, 031/845-493 Zrenjanin, AB trgovina, Milutina Milankovića L-3 (Nova pijaca), 023/512-989 Zrenjanin, Moto Dane, Cara Dušana 12, 023/515-203 Zrenjanin, Moto Dane, Nikole Pašića, 023/525-523

* Navedene cene su neobavezujeće, preporučene maloprodajne cene izražene u dinarima sa uračunatim PDV-om.

Copyright © Villager. Zadržavamo pravo na promenu cena i pravo na moguće štamparske greške pri navođenju tehničkih podataka i opisa priložene robe.

Slike uređaja u katalogu mogu se razlikovati od pravog izgleda.

Stočarski kutak Priredio: Dragan Đorđević

EU: Mlekarima pola milijarde evra pomoći

Evropska unija najavila je dodatnih 500 miliona evra pomoći poljoprivrednicima kako bi preokrenula sunovrat cena u oslabljenoj mlečnoj industriji.

“EK je predstavila novi paket mera vredan 500 miliona evra iz evropskih fondova, s ciljem pružanja pomoći poljoprivrednicima u svetlu tekućih poteškoća na tržištu, a naročito na tržištu mlečnih proizvoda”, navodi se u saopštenju Komisije.

Od pomenutog iznosa će 150 miliona evra otići kao kompenzacija nezavisnim i drugim proizvodačima za svaki litar mleka koji ne proizvedu, dok će preostalih 350 miliona evra biti preraspodeljeno članicama Unije koje će potom odlučiti o dodatnim merama za pružanje pomoći poljoprivrednicima.

40

Izmene vremenskih prilika (topla i sušna leta, blage zime), širenje proizvodnje kupusnjača, životni ciklus, nepoštovanje plodoreda i permanentna primena insekticida sa istim mehanizmima delovanja dovela je i do eskalacije pojedinih štetočina, a posebno kupusnog moljca (Plutella xilostella). Mere zaštite moraju biti sveobuhvatne, od agrotehničkih uz kombinovanje konvencionalnih i bioinsekticida, do kreiranja i uvođenja novog, manje osetljivog sortimenta.

Kupusni moljac,

najznačajnija štetočina kupusnjača

Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

Kupusni moljac predstavlja ključnu štetočinu u kupusnjačama a tu se prvenstveno misli na kupus, brokoli, karfiol i ostale krstašice. Moljac ili Plutella xilostella (sin. P. maculipennis) prvi put je registrovan u Mediteranu, a kasnije se proširio i na ceo svet.

U periodu od 1990. do 2010. godine, oblasti u kojima se proizvode biljke iz familije kupusnjača – Cucurbitaceae, su povećane za oko 40%. Tako uvećana proizvodnja kupusnjača u protekle dve decenije povećala je status kupusnog moljca te se procenjuje da štete koje nastaju od ove štetočine iznose 4-5 milijardi dolara godišnje. Životni ciklus. Ženke jaja mogu položiti i sa lica i sa naličja u šupljinama oko lisnih nerava ili na lisnim drškama. Jaja su u početku žute boje a kasnije potamne. U zavisnosti od vremenskih uslova jaja mogu da se ispile i za 2 dana. Novoispiljene larve prelaze kratko rastojanje na površini naličja lista gde se ishranjuju. Veoma često mlada larva prodire u list (između lica i naličja) formirajući plitku minu gde se hrane biljnim tkivom. Starije larve se hrane biljnim tkivom između nerava (skeletiranje), a mogu da se hrane i na licu lista. Larve imaju tu osobinu da kada su iz nekog razloga ugrožene (uznemirene) spuštaju se preko svilene niti do zemlje ili do prvog donjeg

Plutella xilostella - larva

41 lista gde su neko vreme neaktivne. Kada procene da je opasnost prošla preko niti se penju ka listu i nastavljaju sa ishranom pri čemu ostavljaju za sobom klupko svilene niti. Zbog svoje proždrljivosti poslednji larveni stadijum pravi daleko veće štete nego svi prethodni stadijumi.

U mlađim stadijumima larve su veoma osetljive na veće količine padavina. U proizvodnim uslovima smrtnost larvi može biti i do 50 % usled čestih kiša.

Smrtnost larvi se takođe povećava ako je kišni period praćen nižim temperaturama. Kupusni moljac kao i svi drugi insekti (adulti-odrasli) aktivni su tokom noći. Let insekata uglavnom počinje nakon zalaska sunca i završava se pre izlaska dok je maksimum leta 2 do 4 sata posle zalaska sunca. Ako postoji mogućnost navodnjavanja (od gore) onda je to najbolje sprovesti pred sumrak iz razloga što se ometa let i parenje odraslih i na taj način sprečava polaganje jaja. Kontrola kupusnog moljca se odnosi na suzbijanje njihovih larvi. Međutim, podaci vezani za vreme leta odraslih jedinki su nam korisni u slučaju kada je visoka brojnost u feromonskim klopkama. Ako želimo da redukujemo brojnost odraslih primenom preparata onda to isključivo treba da bude u periodu kada su oni aktivni.

Kupusni moljac je štetočina broj jedan u kupusnjačama. S obzirom da su estetske promene kod ovih biljaka neprihvatljive kontrola ove štetočine je veoma značajna. Odrasle larve (četvrti stupanj) se mogu naći na starijim listovima, ali se obično pozicioniraju u tačkama porasta. Tu izazivaju deformacije te su glavice deformisane i nekalitetne. Ako se dopusti da starije larve dođu do mladih listova gubici su zagarantovani jer je efikasnost insekticida loša zbog neadekvatne pokrovnosti. Pravovremena intervencija u velikoj meri zavisi od monitoringa. Ekonomski pragovi su takvi da u vegetativnoj fazi dozvoljavaju 1 gusenicu po biljci.

Brokoli i karfiol mogu da istrpe i do 30 % defoliacije u vegetacionoj fazi. U vreme berbe 1 gusenica po glavi je alarm za prskanje.

Mere borbe. Jedan od razloga zbog čega je teško kontrolisati ovog moljca je taj što kod njih postoji urođena otpornost na insekticide (piretroidi). Kontrola primenom samo biološkim i hemijskim merama nije

dovoljna pa je neophodno koristiti i druge metode.

U cilju postizanja adekvatnog nivoa kontrole, proizvođači se moraju oslanjati na primenu bakterijskih preparata, izbor sorte i raspored sadnje.

Poslednjih godina sve više se posvećuje pažnja primeni insekata koji parazitiraju larve i na taj način redukuju brojnost moljca. Bakterijski preparati igraju značajnu ulogu iz nekoliko razloga. Kod njih postoji slaba mogućnost razvijanja rezistentnosti. Takođe, karenca je prihvatljivija nego kod klasičnih insekticida. Jedan od preparata koji se može koristiti kao biološki preparat je Lepinox plus (Bacillus thuringiensis subsp. Kurstaki) u količini 0,75 – 1,0 kg/ha. Ono što je karakteristično za ovakve preparate jeste da su aktivni 3-4 dana te je neophodno da se pravovremeno pozicioniraju na list. Pravo vreme je neposredno pre piljenja larvi da bi preparat bio aktivan tokom ishrane gusenica jer je neophodno da ga larve unesu u organizam prilikom ishrane. Uspeh (efikasnost) zaštite u velikoj meri zavisi od pokrovnosti insekticida, te se traži da preparat bude kvalitetno apliciran, odnosno bude na licu i naličju lista.

U tropskim zemljama gde se kupusnjače gaje tokom cele godine kupusni moljac može da razvije i do 20 generacija godišnje. Ovakva situacija je dovela do brzog razvijanja otpornosti na insekticide. Da bi ovo prevazišli poljoprivredni proizvođači često povećavaju doze insekticida i kombiniju različite hemijske grupe što je dovelo do otpornosti na većinu insekticida.

U praksi je primena insekticida neizbežna. Preklapanje generacija koje pogotovo dolazi do izražaja kod kasnije proizvodnje (jul-avgust) zahteva veliku opreznost.

U našoj zemlji nema velikoj broj preparata koji su registrovani za suzbijanje kupusnog moljca. Zbog svojih karakteristika postoje praparati koji se izdvajaju ne samo po efikasnosti već i po boljim toksikološkim ocenama. Kada je u pitanju moljac uvek treba dati prednost preparatima koji imaju ovicidno i larvicidno delovanje. Kontaktni preparati (piretroidi) su dobri ali ne deluju na jaja. Kada se primenjuju u toplim letnjim danima deluju veoma kratko ali kao podrška mogu biti veoma dobri. Za ovu namenu možemo preporučiti Vantex 60 SC u dozi od 70 ml/ha ili Grom (0,3 – 0,4 l/ha). Uvek je poželjno ovim preparatima dodati insekticide ovicidnog delovanja kao što je Avaunt 15 SC

42 u dozi od 0,25 l/ha. Najkompletniji preparat na koji možete u potpunosti da se oslonite za suzbijanje i jaja i gusenica je Coragen 20 SC u dozi 0,2 l/ha.

Odlična efikasnost, ekotoksikološki bezbedan za korisne organizme sa kratkom karencom od 1 dana. Ima odlično vezivanje za površinu lista te se teško spira kišom. Naravno, sve ovo gubi na značaju ako nemamo kvalitetnu opremu za prskanje tj. dobru pokrovnost lisne mase.

Visok nivo otpornosti na određene insekticide je doveo do toga da selekcija ide u pravcu razvijanja otpornih sorti. Danas u svetu postoje sorte koje pokazuju određenu otpornost na kupusnog moljca. To se pre svega odnosi na genotipove sa sjajnim listovima i pojačanom voštanom prevlakom koja otežava ishranu larvi. Ovakav vid tolerancije se pre svega odnosi na larve prvog stupnja jer one nemaju tako snažan usni aparat pa ne uspevaju da se ishranjuju na listovima.

Larve u potrazi za hranom prelaze veća rastojanja što rezultira izgladnjivanjem koja vodi ka uginjavanju.

Pre pojave modernih organskih insekticida praksa je bila da se u usevu kupusnjača rasadi nekoliko redova biljaka koje bi privlačile kupusnog moljca.

Plutella xilostella - imago

Poželjni usevi za tu namenu su bela slačica i indijska slačica. Na jedan red ovih biljaka ide 15 do 20 redova kupusnjača te na taj način uspevamo da poštedimo komercijanu proizvodnju jer moljci mnogo više napadaju slačicu.

Plodored može odigrati važnu ulogu u kontroli ove štetočine. Međutim, zbog kontinuiranog sađenja kupusnjača omogućavamo neometani razvoj moljca tako da bi plodosmeda bila korisna. Rezultati se mogu postići ako rotaciju useva prate proizvođači na jednom lokalitetu istovremeno koja može da poremeti ishranu ove štetočine. Jedino primenom velikog broja kontrolnih mera možemo značajno umanjiti brojnost kupusnog moljca.

Poslednje decenije svi moljci dobijaju na značaju u našim agroekološkim uslovima. S obzirom na to da se povoljni temperaturni uslovi za moljce pomeraju ka severnijim krajevima u budućnosti možemo očekivati još značajnih problema sa ovom štetočinom ali i sa nekim drugim koji se javljaju prethodnih godina (krompirov moljac). Dobro poznavanje biologije i ekologije štetočine uz preuzimanje svih raspoloživih mera zaštite mogu nam obezbediti nadmoć u borbi za očuvanje useva, prinosa i profita.

43

Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) je izuzetno polifagna vrsta, i veoma značajna štetočina povrtarskih i ratarskih useva. Migratorna je ali postoje i populacije koje prezimljavaju u našoj zemlji. Zahteva praćenje brojnosti pomoću feromonskih klopki i određivanje momenta suzbijanja. Za suzbijanje najpogodniji momenat pre i nakon piljenja najkasnije do drugog larvenog stadijuma. Visoku efikasnost pokazali insekticidi Coragen u dozi 0,2l/ha i Avaunt 0,25l/ha.

Pamukova sovica, značajna štetočina povrtarskih useva

Igor Šćekić, dipl. inž. polj.

Pamukova sovica, odnosno Helicoverpa armigera je u svetu veoma rasprostranjena vrsta. Svake godine prenamnožava i postaje veoma štetna u uslovima tropske i suptropske klime. Zato se u tim krajevima hemijsko suzbijanje izvodi po nekoliko puta godišnje. Leptiri ove sovice su odlični letači. Migriraju iz Severne Afrike sve do Južne Britanije i Skandinavije.

Srbija predstavlja granično područje za njeno prezimljavanje, pa se domaća populacija meša sa primercima koji lete sa juga. Kako se na našim prostorima vremenske prilike poslednjih godina menjaju u pravcu blagih zima i sušnih leta, eto još jednog razloga za širenje pamukove sovice.

Pamukova sovica je izrazito polifagna štetočina. U svetu je zabeleženo preko 250 vrsta biljaka kojima se hrane gusenice ove vrste. Najčešće štete pravi na kukuruzu, paprici, paradajzu, boraniji, soji, suncokretu, duvanu ali se pri masovnoj pojavi može registrovati ishrana na skoro svim gajenim biljkama. Gusenice mlađeg razvojnog stadijuma brste lišće, dok od trećeg stadijuma prelaze na generativne organe. Enzimski sistem creva se razvija tokom prva dva stupnja gusenice. Posle toga njena creva su sposobna da razgrade veliki broj vrsta hrane. Zbog enzimskog sistema brz je i razvoj rezistentnosti na insekticide. Zato je veoma važno da se suzbijanje

Helicoverpa armigera - imago

44 gusenica izvede dok su u polju prusutna prva dva stadijuma gusenice. Suzbijanje gusenica u kasnijim stadijumima razvoja redovno daje loše rezultate, kako zbog enzimskog sistema tako i zbog ubušivanja. Kod paprike i paradajza gusenica se ubušuje u plod i pričinjava štete koje se ne mogu popraviti, takvi plodovi gube tržišnu vrednost, a nakon kiše napune se vodom i trule. Pošto gusenice Helicoverpa armigera prenose bakteriju Erwinia carotovora sekundarne štete od ishrane gusenica su velike. Životni ciklus. Pamukova sovica ima 3-5 generacija godišnje, od kojih se prva javlja u periodu maj-jun, druga tokom jula-avgusta, a treća u septembru. Sovica prezimljava u zemljištu na dubini 4-8 cm, u stadijumu lutke, iz koje izlaze leptiri krajem aprila i početkom maja. Ženka polaže jaja na biljke u proseku oko 500 komada, pojedinačno ili u manjim grupama na gornju stranu lista, cvetove i plodove. Tek položena jaja su bele boje, okrugla, veličine 0,5 mm, a pred piljenje braonkasta. Gusenice se pile nakon 2-5 dana.

Razvoj se odvija kroz 5-7, a najčešće 6 stupnjeva.

Embrionalni stadijum traje od 3-0 dana. U zavisnosti od vremenskih prilika gusenice žive od 2-3 nedelje,nakon čega se u zemljištu pretvaraju u lutke. Stadijum lutke traje od 12-14 dana. Celokupan razvoj jedne generacije traje 1-2 meseca.

Određivanje momenta suzbijanja. Prognoza i signal za suzbijanje se određuje na osnovu kretanja brojnosti leptira i polaganja jaja u usevu. Brojnost leptira se može pratiti pomoću svetlosne i feromonske klopke.

Svetlosne klopke rade zahvaljujući osobini noćnih leptira da ih privlači svetlost, ali zahtevaju znanje i iskustvo u prepoznavanju štetočine, jer osim imaga pamukove sovice privlači i mnoge druge insekte. Feromonske klopke se u praksi češće koriste. One sadrže feromone, specifične seksualne mirise ženki jedne vrste i osim za Helicoverpu armigeru proizvode se i za veliki broj drugih vrsta. Mogućnost greške kod ovih klopki je praktično nemoguća. Feromonska klopka se postavlja u polje koje želimo da štitimo i svakoga dana se vodi evidencija o broju uhvaćenih leptira. Kada brojnost dostigne maksimum i počne da opada, to je znak da treba otići na parcelu i pregledati biljke. Kada se pronađu jaja potrebno je obeležiti biljke na kojima su nađena i u narednim danima nastaviti praćenje stana jaja. Ako su počela menjati boju, taj ili sledeći dan izvršiti hemijski tretman insekticidima ovilarvicidnog delovanja. Za ovu namenu preporučuju se insekticidi Coragen 20 SC u dozi od 0,2 l/ha ili Avaunt 15 EC u dozi 0,25 l/ha. Karenca preparata iznosi 7 dana.

Feromonske klopke za hvatanje imaga pamukove sovice

45

46

Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Uskoro multidisciplinarna grupa za suzbijanje falsifikovanog meda

47 Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Rodoljub Živadinović sastao se u petak sa predsednikom Vlade Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem zbog problema velikih količina falsifikovanog i neispravnog meda na srpskom tržištu. Sastanku je prisustvovao i savetnik premijera za poljoprivredu Dragan Glamočić i direktor policije Vladimir Rebić. Premijeru je tokom sastanka izložen ceo problem, jer obraćanje nadležnim inspekcijskim organima nije dalo nikakve rezultate. Predsednik SPOS-a izneo je i predlog za najbrže moguće rešavanje problema.

– Ovo je veliki problem i veliki procenat količine neispravnog i falsifikovanog meda u prometu je na našem tržištu, u trgovinama, pijacama godinama unazad – kaže dr Živadinović i dodaje da radna inspekcija nije dala nikakve rezultate, a tržišna je do sada tvrdila da nije nadležna.

Umesto meda, kupci su najčešće konzumirali kukuruzno-glukozni sirup ili šećer koji ima strukturu meda.

– Prema našim procenama u Srbiji se godišnje pojede hiljadu tona meda, a proizvede dve hiljade tona.

A kada vidite da nakupci ne kupuju med, a prodaju ga, šta vam to govori? – ističe Živadinović. Naš sagovornik kaže da su problem i blage kazne, jer za razliku od Holandije i drugih zemalja Evropske unije u kojima ukoliko vas osude za prekršaj sa hranom, dobijete dve godine zabrane proizvodnjom i bavljenjem tom delatnošću, u Srbiji se plati kazna i nastavi po starom! Zbog ovoga gube potrošači i pčelari

najviše, ali i država. Prema podacima iz 2013.godine, Srbija je izvezla rekordnu količinu meda, čak 3.371 tona, što joj je donelo ukupnu zaradu od 15 miliona dolara, što je čak šest puta više nego od zarade na mesu, iako nije ista količina izvezenog mesa i meda.

– Ova godina je loša za med, bagrem je zbog loših vremenskih uslova podbacio i sad čekamo da vidimo šta će biti sa suncokretom i lipom – kaže Živadinović.

Dodaje da savetuje potrošačima da dok se problem ne reši, kupuju med isključivo od pčelara, jer se nikom ne može verovati. Prema njegovim rečima, očekuje se brzo rešenje poblema, jer je premijer obećao da će na prvoj sednici Vlade Republike Srbije biti formirana operativna multidisciplinarna grupa za suzbijanje falisifikovanog meda. Operativnu grupu činiće dr Dragan Glamočić, koji će njome i rukovoditi, zatim predstavnik Uprave za veterinu, predstavnik Ministarstva trgovine, odnosno tržišne inspekcije, predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno policije, predstavnik Ministarstva finansija, odnosno finansijske policije i predstavnik SPOS-a dr Rodoljub Živadinović.

Nakon sastanka, predsednik SPOS sastao se sa direktorom Uprave za veterinu Nenadom Petrovićem radi dogovora o daljim aktivnostima, kako bi se problem što pre rešio. Rodoljub Živadinović kaže da je najveću pomoć dobio od savetnika premijera i profesora Dragana Glamočića, za čijeg je mandata kao ministra poljoprivrede pre par godina, napravljena najveća akcija kontrole kvaliteta meda u Srbiji.

Super pčele biće otporne na varou?

Pčelari širom sveta žale se na loše godine u poslednjih nekoliko decenija, upravo zbog pada pčelinjih populacija koji je uzrokovan insekticidima, virusima i varoom. To je navelo istraživače sa Univerziteta Manitoba u Vinipegu, da počnu da rade na proizvodnji jačih pčela sposobnih za prilagođavanje različitim opasnostima. Kanadski naučnici su u pčelarske kolonije ubacili matice koje su imale određene karakteristike, nakon čega su ih podvrgnuli testiranjima na različite bolesti, poput virusa, grinja, pesticida. One generacije koje su preživele se dalje koriste za parenje i uzgajanje, a naučnici se nadaju da će na taj način vremenom dobiti pčele potpuno otporne na bolesti.

48

Inicijativa za zaštitu porekla suncokretovog meda proizvedenog u Vojvodini Udruženje pčelara Kikinde pokrenulo je inicijativu da se suncokretovom medu proizvedenom u Vojvodini, zaštiti geografsko poreklo i da taj prirodni proizvod sa ovog podneblja postane vojvođanski brend. Inicijativa je ozvaničena u okviru pčelarsko-turističke manifestacije, koja je u Kikindi okupila pčelare iz naše zemlje, Hrvatske i Rumunije.

Kikindski pčelari, a takođe i njihove kolege sa drugih područja složni su u oceni da se suncokretov med sa ovog područja, po kvalitetu znatno izdvaja od drugih, pa je povučen konkretan potez u ozvaničenju ove inicijative. Predsednik Udruženja pčelara Kikinde Saša Čolak naglašava da je ovo prvi korak u proceduri brendiranja suncokretovog meda, te da ovo geografsko područje treba staviti pod zaštitu.

– Po kvalitetu naš suncokretov med je drugi u Srbiji.

Jedino je med od heljde kvalitetniji, ali ga ima prilično malo na planinama Zlatara – ukazuje Saša Čolak. – Naš suncokretov med treba brendirati i ovo geografsko područje staviti pod zaštitu. Zašto bi neko sa strane dolazio i uzimao naš suncokretov med pa ga prodavao kao visokobrendirani proizvod. Pre svega idemo na zaštitu imena i porekla suncokretovog meda, koji to zaslužuje, a samim tim i na zaštitu interesa kikindskih i svih vojvođanskih pčelara čije pčele idu na ispašu na polja pod suncokretom i sakupljaju dragoceni nektar.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Stojan Anđelković pozdravio je incijativu da suncokretov med koji proizvode ovdašnji pčelari bude brendiran.

Domaćini su se pohvalili gostima da u kikindskom ataru raspolažu sa 2.500 košnica i da Udruženje pčelara Kikinde broji više od 150 članova. Oni su uvereni su da će njihova inicijativa što pre biti realizovana, i da će od nje imati koristi svi vojvođanski pčelari.

Začin za svaki lonac Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

Mirođija, začin i lek koji se vekovima uspešno koristi. Gaji se radi cveta, ploda i ulja. Laka je za uzgajanje i kasniju preradu. Mere nege, ako i zaštita i ishrana useva su poželjne pre svega u prvom delu vegetacije. Žetvu opredeljuje namena, odnosno sirovina koja se želi dobiti.

Karakretističan prijatan i aromatični miris, u upotrebi već vekovima. Ovu biljku više poznajemo kao začinsku, ali to joj ne umanjuje lekovitost. Vrsta Anethum graveolens L., priprada familiji Apiaceae a kod nas je poznata pod nazivom mirođija. Pretpostavlja se da joj je prapostojbina istočna obala Mediterana, odnosno zapadna Azija. Danas se gaji širom Evrope, Severne Amerike i severne Afrike (Alžir, Maroko, Tunis). Gaji se dosta i u Srbiji. Upotrebljava se kao začinska i lekovita biljka.

Još stari Egipćani koristili su ovu biljku pre punih 4000 godina kao lek za umirenje. Biljka je imala visoku cenu, čak toliko da su seljaci i porez plaćali jednim delom žetve od mirođije. Grci su otkrili da mirođija zaustavlja štucanje. Veruje se da su je čarobnjaci upotrebljavali u svojim veštinama, a obični smrtnici držali u vinu koje su posle ispijali kao ljubavni napitak. U faraonskim grobnicama kod Tebe iz vremena oko 1500 godina p.n.e., u glinenim posudama su se našla ne samo zrna pšenice nego i delovi grančica i plodova mirođije. Za Rimljane je bila simbol vitalnosti. U našem narodu je ova biljka poznata po čuvenoj izreci “U svakoj čorbi mirođija“, pokazuje da je ovaj začin nezamenjiv prilikom kuvanja velikog broja jela.

Najviše se upotrebljava u parfimerijskoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. Gaji se radi dobijanja nadzemnog dela, cveta (Anethi herba), plodova (Anethi fructus) koji se koriste kao začin u domaćinstvu i konzervnoj industriji, ali češće za ekstrakciju etarskog ulja (Anethi atheroleum).

50 U narodnoj medicini mirođija je vekovima poznata kao sredstvo za poboljšanje apetita i varenja, smirivanja nadimanja, povraćanja i nesanicu. Deluje protiv upala mokraćne bešike, bakterija, upale disajnih puteva, hipertenzije, za prevenciju gripa i umirivanje. Ovaj začin povoljno deluje na povećanje dobrog i na smanjivanje lošeg holesterola jer je bogata antioksidansima i dijetetskim vlaknima koja pomažu kontrolu holesterola u krvi.

Od mirođije se pripremaju brojni lekoviti uvarci-čajevi za pojedine zdravstvene probleme (nesanica, hemoroidi, štucanje...). Etarsko ulje u mirođiji ima terapijsko dejstvo kao anestetik i antiseptik. Poseduje i svojstva sedativa, a pomaže i lučenju majčinog mleka. Koristi se i kao začin i za dekoraciju raznih jela prilikom serviranja, ali i kao prirodni konzervans u pripremi zimnice. Takođe se koristi kao pojačivač ukusa za supe, čorbe, sosove, jela sa gljivama i razna variva.

Uslovi i načini gajenja mirođija je jednogodišnja biljka.

Stablo je uspravno, razgranato, visine do 120 cm. Glavno stablo i grane završavaju sa štitastim cvastima. Ima skromne zahteve prema toploti. Za klijanje i nicanje dovoljno je 5 - 70C, a za razvoj 15 - 200C. Uspeva u umereno vlažnim podnebljima. Kritični periodi za vodu su u fazi klijanja i na početku cvetanja, što je vezano za slabije razvijen korenov sistem.

Prema zemljištu ima umerene zahteve. Najbolje uspeva na slabo kiselim do slabo alkalnim zemljištima koja su duboka, rastresita i normalne plodnosti. Kao jedno-

godišnja kultura mirođija se obavezno gaji u plodoredu. Najpovoljniji predusevi su zrnaste mahunarke i đubrene okopavine. Posle ranog povrća može se obaviti postrna setva. Na istu parcelu može se vratiti tek nakon 2 - 3 godine.

U slučaju postrne setve, nakon strnih žita ili ranog povrća obavezno se planira navodnjavanje, da bi se ostvario zadovoljavajući prinos. Pošto rano napušta parcelu dobar je predusev za većinu biljaka.

Obrada zemljišta priprema zemljišta mora biti kvalitetno izvedena zbog kratke vegetacije, slabijeg korenovog sistema i mogućnosti pojave korova. Osnovna obrada se obavlja u jesen, na dubinu od 25 - 30 cm i zemljište se ostavi do proleća.

U proleće se predsetveno pripremi što je ranije moguće i što kvalitetnije, kako bi se obezbedili povoljni uslovi za klijanje. U postrnoj setvi, nakon skidanja preduseva, zemljište se obrađuje na dubinu 20 - 25 cm i odmah priprema za setvu, da bi se zadržala vlaga u zemljištu i onemogućio razvoj korova.

Đubrenje ima velike potrebe za hranivima, koja moraju biti pristupačna u sloju do 30 cm, zbog slabijeg korenovog sistema. Dobro reaguje na unošenje stajnjaka pod predusev ili direktno u količini do 25 t/ha.

Prilikom osnovne obrade đubri se kombinovanim NPK đubrivima ili pojedinačnim, zavisno od plodnosti zemljišta. Kada se gaji radi semena, treba umerenije đubriti azotom, a

intenzivnije fosforom radi boljeg plodonošenja, a ako se gaji radi nadzemne mase potrebno je prihranjivati azotnim đubrivima. Dobre rezultate na prinos daje i folijarno prihranjivanje.

Setva mirođija se gaji isključivo iz semena. Seje se direktno sejalicama, a razmak između redova se kreće u veoma širokim granicama.

Uskoredno na razmaku 12 - 15 cm red od reda (kada se gaji za herbu) i širokoredno na razmaku 20 - 40 cm (kad se gaji za seme). Sklop biljaka zavisi od tipa zemljišta, namene proizvodnje (merkatilna ili semenska proizvodnja) i raspoložive mehanizacije. Dubina setve je 1,5 - 2 cm i zavisi od vlažnosti zemljišta i kvaliteta pripreme.

Potrebna količina semena za setvu zavisi od međurednog razmaka i gustine setve. Pri razmaku redova od 12 cm potrebno je 18 - 20 kg/ha semena, a pri razmaku redova od 24 cm 10 - 14 kg/ha. Ako je predusev rano napustio parcelu setva se može obaviti i u kasnu jesen, a usev niče u rano proleće. U slučaju da se gaji kao glavni usev setva je u proleće, najčešće u prvoj polovini aprila. Kao postrni usev seje se polovinom jula, odmah po skidanju preduseva.

Kratka vegetacija, 90 - 120 dana, omogućuje i sukcesivnu setvu na svakih 7-10 dana.

51

Nega useva posle međuredne kultivacije usev se okopava i plevi oko biljaka i u redovima. Prvo kultiviranje se obavlja čim se formiraju redovi, a drugo 2 -3 nedelje kasnije, pre nego što biljke sklope redove (pokriju međuredni prostor). Odrasle biljke se ne okopavaju pošto se lako lome. Plevi se u toku vegetacije kod svih načina setve, a kao obavezna mera se primenjuje pred samu žetvu, da se ne bi umanjio kvalitet proizvedene sirovine. Što se tiče hemijske zaštite, iznikli korovi se pre setve mogu suzbiti herbicidima Apsolut, Glifomark ili Glifohem u dozi od 4-6 l/ha. Korektivno tretiranje širokolisnih korova u usevu mirođije se vrši kada je porast mirođije u 3. listu, herbicidom Linar (0,8 l/ha), a protiv uskolisnih korova se mogu primeniti Kletox (0,8 – 1,2 l/ha) ili Floyd (0,8 – 1,3 l/ha). Zaštita od bolesti pegavosti lista, bele truleži, pepelnice, po potrebi se vrši od faze razvoja trećeg lista do faze kada koren dostigne 30% veličine od krajnjeg prečnika, fungicidima Balear 720 SC (2,0 l/ha), Queen (0,75 l/ha), a protiv pepelnice Systhane 240 EC (0,01 %). Zaštita od zemljišnih štetočina se vrši inkorporacijom insekticida pre setve, Force 0,5G (15 – 20 kg/ha), a štetočine nadzemne mase insekticidom Actara 25 WG (0,25 kg/ha) ili Lobo (0,02%).

Prihrana je obavezna u početnoj fazi razvoja tj. kada je razvijen 3. list formulacijom FitoFert HumiStart u količini 5,0 l/ha. Do polovine vegetacije tj. kada je koren prečnika 30% preporučuje se FitoFert Kristal 20:20:20 (2,0 kg/ha) i FitoFert Humisuper Plus (2,0 l/ha). Tokom vegetacije u fazi intezivnog porasta do vađenja korena preporučuje se primena FitoFert Calcium Organo 30 (3,0 kg/ha) i FitoFert BorMax 20 (2,0 kg/ha).

Kritični periodi za vodu, kada je navodnjavanje neophodno, su u fazi klijanja i nicanja, kao i prve faze vegetativnog porasta. Potrebno je najmanje jedno zalivanje, i drugo po potrebi u fazi intenzivnog porasta do početka cvetanja nešto većom zalivnom normom.

Žetva vreme i način žetve zavisi od sirovine koja se želi dobiti. Herba za začin se žanje u fazi početka cvetanja štitova drugog reda, odnosno kada su plodovi u centralnom štitu u voštanoj zrelosti, a to je kraj maja i početak juna meseca. U ovoj fazi biljke su zelene boje, a prizemni listovi počinju da otpadaju. Žetva se vrši kosačicama i to iznad prizemnih listova i onih koji su promenili boju (oko 10 cm iznad zemlje).

Pokošenu masu treba odmah osušiti u sušarama, na 400C da ne izgubi kvalitet i boju. Mogu se sušiti cele biljke ili iseckana masa. Od 4 - 5 kg sveže mase dobije se 1 kg osušene sirovine. Za proizvodnju etarskog ulja mirođija se žanje kad veći deo plodova počne da menja boju od zelene u žuto smeđu jer se u toj fazi dobija se najviše etarskog ulja najboljeg kvaliteta. Masa se kosi na 10 cm od zemlje, ostavlja 2-3 dana da provene i nosi na destilaciju. Za proizvodnju semena žetva se obavlja kada 60 do 70% štitova dobije žuto smeđu boju. Na većim površinama se žanje kombajnima, a na manjim ručno.

Kao što je rečeno u naslovu, mirodija, začin za svaku kuću, a i lonac.

52

Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Nobelovci: Ne kudite GMO Više od 100 dobitnika Nobelove nagrade, od kojih oko 40 za medicinu, zatražilo je od svih vlada u svetu da dezavuišu kampanju ekološke organizacije Greenpeace-a protiv genetski modifikovanih proizvoda (GMO). Nobelovci su u otvorenom pismu zatražili od Grinpisa i njenih aktivista da “priznaju rezultate relevantnih naučnih istraživanja, regulatornih tela o prehrambenim proizvodima i odustanu od kampanje protiv GMO u celini, posebno protiv zlatnog pirinča”. U pismu se pozivaju sve vlade u svetu da “dezavuišu kampanju Grinpisa i da poljoprivrednicima omoguće pristup svim alatima moderne biologije”. Među potpisnicima se nalazi i britanski naučnik Džejms Votson koji je otkrio strukturu DNK.

Dvadeset godina ovce Doli Doli, najčuvenija od svih ovaca, klonirana 5. jula 1996. u Škotskoj, prvi je sisar kloniran iz odrasle somatske ćelije. Dolin život nije bio nimalo lak. Prerano je ostarila, bolovala od artritisa i bolesti pluća i eutanazovana je 2003, a njeni preparirani ostaci čuvaju se u Škotskom nacionalnom muzeju. Kloniranje je složena tehnologija, a u slučaju Doli naučnici su klonirali ćeliju koja je bila deo mlečne žlezde odrasle ovce. Obavili su somatski ćelijski nuklearni transfer u kojem se ćelija stavlja u jajašce bez jezgra, a zatim se dve ćelije spajaju i razvijaju u embrion koji je usađen u maternicu ovce. “U stočarstvu se kloniranje smatra pomoćnom tehnikom pri reprodukciji životinja”, navodi Žan Lui Pejro, naučnik u Francuskom

institutu za agronomska istraživanja. Američke privatne kompanije kloniraju životinje zbog poboljšanja genetskih vrednosti, na primer krava koje daju mnogo mleka. Američka administracija za hranu i lekove (FDA) odobrila je 2008. komercijalizaciju proizvoda kloniranih životinja i njihovog potomstva, ocenivši da su “jednako bezbedni kao i konvencionalne životinje”. Uprkos slabom uspehu, od 15 do 30 %, kloniranje se nastavlja u Sjedinjenim Državama. Kloniranje u stočarstvu praktikuju Argentina, Brazil, Kanada i Australija, a Kina je 2015. najavila gradnju fabrike za kloniranje raznih životinja. Javnost u Evropskoj uniji snažno se protivi kloniranju i od 1997. EU propisuje da se zatraži odobrenje za svako stavljanje kloniranih proizvoda na tržište. Dosad nijedan takav zahtev nije podnesen. Međutim, stručni izveštaj za Evropsku komisiju dopušta “mogućnost” da se hrana potekla od potomaka kloniranih životinja nađe na tanjiru evropskih potrošača. Razlog tome je uvoz mesa i mlečnih prerađevina iz trećih zemalja, kao i uvoz živih životinja i genetskog materijala za životinjsku reprodukciju u Evropskoj uniji. Evropski parlament zatražio je u septembru da se u EU zabrani ne samo uzgoj kloniranih životinja, već i proizvoda poteklih od njihovih potomaka. Stručni izveštaj govori da je izuzetno skupo evenutalno etiketiranje prehrambenih proizvoda dobijenih od kloniranih životinja, a naročito to važi za svinjetinu.

Evropska kancelarija udruženja potrošača zagovara ipak takvu meru i ističe da “potrošači imaju pravo da znaju šta stavljaju u tanjir”.

53

UN: El Ninjo i La Nina će ugroziti 100 miliona ljudi Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) objavila je da bi udruženo delovanje El Ninja I La Nine, dva meteorološka fenomena, moglo do kraja godine zahvatiti 100 miliona ljudi. FAO procenjuje da za oko 60 miliona ljudi, od kojih su dve trećine u istočnoj i južnoj Africi, zbog suša povezanih s El Ninjom preti nestašica hrane. El Ninjo je klimatski fenomen koji se javlja kad temperatura vode u Tihom okeanu postane abnormalno visoka. Uticaj La Nine, pojave kada se voda u istočnom Tihom okeanu nakon El Ninja hladi, nije toliko ozbiljan, ali se povezuje sa poplavama i sušama.

FAO je osigurao dodatna sredstva za poljoprivredu i prehranu, kao i sredstva za pripremu na katastrofu.

Bečki plan za smanjenje vrućina u gradu Dolaskom leta i visokih temperatura primetnije su temperaturne razlike između grada i okolnih naselja. Temperature u gradu su u današnje vreme za šest stupnjeva više u odnosu na periferne delove grada. Grad Beč je razvio strategiju koja obuhvata čak 90 različitih načina planiranja i izgradnje stambenih zgrada uz pomoć kojih je temperaturu u letnim mesecima moguće smanjiti za pet do šest stupnjeva. Bečki stručnjaci utvrdili su da je ozelenjavanje dvorišta, krovova i fasada najdelotvornije sredstvo protiv vrućina u gradu i to iz dva razloga, jer stambene površine na ovaj način nisu izložene direktnom suncu i jer listovi biljaka prilikom fotosinteze isparavaju vodu.

54

Dosije: Glifosati

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Može li poljoprivreda bez glifosata?

Zabrana korišćenja glofosata u gajenju poljoprivrednih kultura bi mogla da spase veliki broj životinjskih i biljnih vrsta a možda ne bi bila ni preskupa. Evropski poljoprivrednici trenutno pažljivo prate vesti iz Brisela.

Jer, krajem juna ističe dozvola za korišćenje glifosata.

To bi moglo da znači da posle prelaznog perioda, ovaj otrov za suzbijanje korova više neće biti prskan po njivama u Evropskoj uniji.

U odboru 28 država EU još nije formirana kvalifikovana većina za odobrenje daljeg korišćenja glifosata.

Strahuje se da taj pesticid ugrožava ljudsko zdravlje.

Međunarodna agencija za istraživanje kancera (IARC) ga je prošle godine svrstala u otrovne materije, a i izveštaji lekara podstiču skepsu. Evropska agencija za bezbednost životnih namirnica (EFSA) smatra da glifosat, ako se koristi prema uputstvu, ne predstavlja opasnost po zdravlje.

Glifosat je najbolje prodavan pesticid na svetu.

Posebno je omiljen u poljoprivredi. U Nemačkoj se koristi na oko 40 odsto oranica. Samo 15 do 20 odsto konvencionalnih poljoprivrednika ga ne upotrebljava, baš kao ni uzgajivači bio-kultura. Razlog: ovo sredstvo vrlo efikasno uništava korov. Biljke primaju otrov preko stabla i listova i umiru. Na taj način se pre

setve uništava neželjeno rastinje na poljima. I uoči žetve, ušpricava se glifosat koji ubija svo zelenilo, što olakšava žetvu. Ali, taj postupak je posebno sporan.

Kada bi glifosat bio zabranjen, farmeri bi opet morali da uklanjaju korov mehanički kao što se to radilo pre nekoliko decenija. „U osnovi, poljoprivreda može bez glifosata“, kaže Hela Kelenbek sa Instituta Julius Kin. Prošle godine, Nemački institut za istraživanja je izneo procenu situacije do koje bi moglo da dođe ako se zabrani glifosat.

Prema tom istraživanju, u poljoprivredi uništavanje korova bez glifosata ”ne bi bilo u svakoj varijanti preskupo“, a pod povoljnim okolnostima bi čak moglo da dovede ”do identičnih ili čak boljih rezultata“.

U mnogim slučajevima bi, međutim, bilo i obrnuto, ”posebno kada bi pod nepovoljnim okolnostima zemljište trebalo obrađivati u više navrata“. JKI prenosi da za glifosat nema hemijskih alternativa. ”Drugi herbicidi su ekotoksikološki lošije rangirani od glifosata“, kaže Kelenbek. Trenutno nemački Zavod za životnu sredinu ispituje koliki su eksterni troškovi hemijske zaštite bilja. U to spada i ispitivanje troškova oboljevanja poljoprivrednika i potrošača. Rezultati će biti gotovi sledeće nedelje. (Deutsche Welle, 15. jun 2016.)

55

Totalni udar na totalne herbicide i Monsanto?

Evropa bi uskoro mogla da zabrani upotrebu glifosata u poljoprivredi, a to bi značilo i proterivanje totalnih herbicida sa njiva, ali posredno i udar na GMO i multinacionalnu kompaniju Monsanto koja je glifosate i lansirala na svetsko tržište. Krajem juna ističe dozvola za korišćenje glifosata. To bi moglo da znači da, posle prelaznog perioda, ovaj herbicid za suzbijanje korova više neće biti prskan po njivama u Evropskoj uniji. U odboru 28 država EU još nije formirana kvalifikovana većina za odobrenenje daljeg korišćenja glifosata.

Strahuje se da taj pesticid ugrožava ljudsko zdravlje.

Međunarodna agencija za istraživanje kancera (IARC) ga je prošle godine svrstala u otrovne materije, a i izveštaji lekara podstiču skepsu. Evropska agencija za bezbednost životnih namirnica (EFSA) smatra da glifosat, ako se koristi prema uputstvu, ne predstavlja opasnost po zdravlje. Glifosat je najbolje prodavan pesticid na svetu. Posebno je omiljen u poljoprivredi.

Samo 15 do 20 odsto konvencionalnih poljoprivrednika širom Planete ga ne upotrebljava, baš kao ni uzgajivači bio-kultura. Razlog: ovo sredstvo vrlo efikasno uništava korov. Profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Stevan Maširević kaže da bi zabrana glifosata imala ekonomske posledice

po poljoprivredu jer bi poskupela proizvodnju, dok bi s druge strane ekološke posledice bile pozitivne.

On ističe da glifosat kod nas koristi više od polovine poljoprivrednika, jer je veoma efikasan za suzbijanje korova u svim usevima. Koristi se obično posle setve, a pre nicanja tako da kada usev nikne ima maksimalne uslove za rast i razvoj jer korova na njivi više nema. ”U osnovi, poljoprivreda može bez glifosata“, kaže Hela Kelenbek sa Instituta Julius Kin (JKI). Ipak, JKI prenosi da za glifosat nema hemijskih alternativa. ”Drugi herbicidi su ekotoksikološki lošije rangirani od glifosata“, kaže Kelenbek. U komercijalnoj upotrebi herbicidi na bazi glifosata koji se sada mogu kupiti na našem tržištu i koji se i koriste na njivama su na primer: ”Roundap fleš”, ”Glifolk”, ”Kileo”, ”Uragan sistem”, ”Glifos”, “Glifosan”, ”Limitator” . Zabrana glifosata, čija je godišnja procenjena prodaja u svetu oko šest milijardi dolara, biće od posebnog interesa za Monsanto, kompaniju koja ga je iznela na tržište pod zaštitnim znakom ”Roundap” sedamdesetih godina. Upravo je ovaj „Roundap” pratilac GM soje, jer je ona baš genetski i modifikovana da bi bila genetski otporna na ovaj totalni herbicid. (Dnevnik, 22. jun 2016.)

56

Drugi pišu Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Da li će biti klasifikacije pšenice?

Preuzeto: PoljoMagazin, 11. jul 2016.

Kao jedan od neophodnih uslova za uspešnu proizvodnju i preradu u mlinskoj industriji nameće se razvrstavanje pšenice po kvalitetnim grupama. Inicijativa postoji, ali nedostatak skladišnih prostora, opreme i sluha nadležnih institucija, ovaj problem čine, za sada, nerešivim.

Ključnu kariku u lancu proizvodnje, prometa i prerade pšenice predstavlja razvrstavanje prema kvalitetu. Nažalost, ovaj korak kod nas često je potcenjen i nedovoljno iskorišćen. Klasifikacija pšenice u Srbiji nije zakonski regulisana. Poslednjih trideset i više godina bilo je pokušaja da se uspostave određene klase. Po svemu sudeći nije se daleko odmaklo, uobičajena je praksa da se po SRPS standardu prilikom prijema meri samo vlaga i masa uz primenu pozitivne ili negativne bonifikacije. Na seminaru “Otkup pšenice na osnovu kvaliteta” u Privrednoj komori Srbije (PKS) najavljen je pravilnik o minimumu kvaliteta pšenice. O tome se pričalo i ranije, pa proizvođačima, otkupljivačima i izvoznicima ostaje da se nadaju da će ovaj put zaista i biti tako.

Manjak skladišnog prostora uvek se spominjao kao razlog zašto sortiranje pšenice po kvaliitetu nije moguće. Prema poslednjim informacijama, na prostoru Srbije postoji skladišni prostor za žitarice od oko 4.000 miliona tona, što je i više nego dovoljno. Problem se krije u tome što mnogi skladištari nemaju uslov za selekciju žitarica. Za razvrstavanje pšenice neophodno je da skladištar ima najmanje dva usipna koša (još bolje je da ima tri usipna koša). Međutim, značajan broj skladištara ne ispunjava taj uslov.

Osim tehničke opremljenosti, problem stvara i laboratorijska oprema za ispitivanje kvaliteta zrnastih kultura. Većina silosa nema na raspolaganju uređaje za brzo određivanje sadržaja proteina na bazi infracrvene spektroskopije. Mnogi od njih koriste pribor za određivanje sadržaja i strukture primesa. Uglavnom sve ostane na analizi uz pomoć aparata koji određuje sadržaj vode i hektolitarsku masu. Prometni i tehnološki kvalitet traži mnogo više standarde od ovih koji su trenutno minimalni.

Izvoznicima za prometni kvalitet potrebni su parametri kao što je energija, vlažni gluten, sadržaj proteina i broj padanja.

Zbog osnovne analize koja nije u skladu sa evropskim standardima mnogi nisu u prilici da prodaju robu po odgovarajućoj ceni. Prema mišljenju stručnjaka, postoji i nezainteresovanost jednog broja skladištara da sam

57 postupak otkupa osavremene. Razlog za to vide u tome što ne postoji uređeno tržište, pa se pšenica nejednakog kvaliteta prodaje po istoj ceni, što dovodi do toga da se ulaganje u robu boljih parametara ni ne isplati.

Problem nastaje već kod prve karike u lancu, a to su primarni proizvođači, ratari. Prema rečima stručnjaka, veliki broj njih kao osnovni parametar pri izboru sortimenta koristi kvantitet. Neretko se seje “pšenica sa tavana”, pa samim tim ne možemo izvoznom tržištu ni ponuditi viši kvalitet.

Nijedna žetva pšenice nije identična što se tiče klimatskih uslova, dužine trajanja, prinosa, a naročito tehnološkog kvaliteta. U toku iste ni jedna partija pšenice nije u potpunosti istog kvaliteta kao neka druga.

Godine 2014. padavine koje su bile obilne u toku trajanje žetve značajno su uticale na kvalitet i prinos pšenice.

Svakodnevno su u GEACentar sistem pristizale ponude pšenice sa 70-78 hl što je imalo i različit raspon cena u ponudi. Kao predlog smo izneli klasifikaciju pšenice: merkantilna rinfuz do 74 hl, 74-76 hl i od 76 hl. Ponekad hektolitarska vrednost nije odlučujući parametar u određivanju kvaliteta pšenice. Veliku ulogu igraju i sadržaj proteina, gluten, broj padanja po hagbergu, energija, a ponekad i sorta pšenice.

Razvrstavanje pšenice od suštinskog je značaja posebno za zemlju kao što je naša gde se značajan deo pšenice proizvodi na usitnjenim parcelama, dobijaju se relativno male količine pšenice različitog kvaliteta koji se iskazuje različitim parametrima.

Udruženje ”Žita Srbije” i Udruženje industrijskih mlinova podneli su zajedničku inicijativu Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i ruralnog razvoja za utvrđivanje KVALITETNIH GRUPA PŠENICE U SRBIJI. Osnovni cilj utvrđivanja kvalitetnih grupa je indikativan tj.one predstavljaju preporučene parametre kvaliteta pšenice o kojima bi kupci i prodavci pšenice trebali voditi računa prilikom zaključivanja posla kupoprodaje pšenice.

U navedenoj inicijativi predloženi su parametri za utvrđivanje kvalitetnih grupa pšenice dati u tabeli 1.

TABELA 1. Predlog parametara za utvrđivanje kvalitetnih grupa pšenice u Srbiji Poboljšivač

Pšenica za mlevenje

MInimalni kvalitet

A

A1

B

B1

VLAGA-min.%

14

14

14

14

14

HEKTOLITAR

80

78

78

76

74

BROJ PADANJA HAGBERG-min

274

250

220

200

180

PROTEINI-min.%

13

12.5

11.5

10.5

10.5

PRIMESE-max.% od čega neorganske-max.%

2 0,5

2 0,5

2 0,5

2 0,5

8

W-min.

250

200

180

180

GLUTEN-min.

30

28

26

24

1

1

2

-

PROKLIJALA ZRNA

58 U razvijenim zemljama sa uređenim tržištem pšenice, pored zapreminske mase, sadržaja proteina i primesa, uključeni su I drugi parametri. Na primer u Hrvatskoj klasifikacija pšenice je prikazana u tabeli 2. U Mađarskoj broj parametara značajno je veći, što se vidi u tabeli 3, a u tabeli 4. prikazani su parametri otkupa u Slovačkoj.

TABELA 2. Otkup pšenice u Hrvatskoj za rod 2015.

Parametri

I klasa

II klasa

III klasa

Proteini u %

>14

12.5-14

10.5-12.4

Hektolitar kg/hl

80

78

74

Vlaga u %

13.5

13.5

13.5

Primjese zrna u %

najviše 2

najviše 2

najviše 2

Ukupna primjesa u %

najviše 5

najviše 5

najviše 5

TABELA 3. Otkup pšenice u Mađarskoj za rod 2015.

Parametri

I kategorija

II kategorija

III kategorija

IV kategorija

Poboljšivač

Mlinska

Euro

Stočna

Hektolitarska masa

Min/kg

80

78

78

76

Vlaga

Max%

13,5

13,5

13,5

13,5

Čistoća

Min%

98

98

98

98

Primese

Max%

2

2

2

2

Štetne primese ( uključujući i fusarijum)

Max%

0,5

0,5

0,5

0,5

Lagane primese

Max%

0,5

0,5

0,5

0,5

Vlažni gluten

Min%

32<

28

26-28

24-25

Kvalitetna grupa

Min%

A1-A2

B1

B1-B2

Donji B2

Broj padanja po hagbergu

Min%

275

250

220

220

Sirovi proteini

Min%

14

12.5

11.5

11.5

Lomljena zrna

Max%

2

2

5

-

Proklijana zrna

Max%

1

1

2

-

Ostaci životinjskog porekla

Max%

-

-

-

-

(mm/h)

3-6

3-6

-

-

Energija

(kJ)

220

180

-

-

P/l

Max

1,2

1,5

-

-

Zeleni index (ml)

Min

50

35

-

-

Max%

1,25

1,25

1,25

1,25

Prostiranje

Don-toxin

59 TABELA 4. Otkup pšenice u Slovačkoj za rod 2015.

Parametar

Kvalitet E

A

B

P

vlaga

14

14

14

14

hl

78

76

73

75

proteini (N)

12,5

11,5

10,5

9,5

broj padanja

220

220

220

160

index Zeleni, ml najmanje

30

25

22

nečistoće ukupne%

5

5

12

6

od toga: lomljena zrna.%max

2

3

5

3

b) neočišćena zrna % max

2

5

7

3

0,5

0,5

0,5

0,5

1

2,5

4

,2

0,5

1

3

1

0,1

0,1

0,1

0,1

0,05

0,05

0,05

0,05

secale cornutum% (gljiva)

0,05

0,05

0,05

0,05

sadržaj vlažnog glutena %

27

25

23

20

od toga: smežurana zrna, % max zrna drugih žitarica, % zrna oštećena od strane štetočina, % max zrna sa promenjenom bojom klice zrna oštećena toplotom, % max c) klijava zrna, %max d) ostale nečistoće, % max od toga: strana semena, %max od toga štetna, %max oštećena zrna, % od toga oštećena toplotom, % max strani elementi, % pleva %

60

Koje je najzagađenije voće i povrće?

Preuzeto: www.seebiz.eu

Voće i povrće danas se gotovo u pravilu tretira, tako da sve ima jednaku mogućnost prisutnosti ostataka pesticida. Ono što ne znamo i što nas brine jeste u kojoj je mjeri sigurno voće i povrće koje marljivo jedemo, uvjereni kako činimo dobro za svoje zdravlje. Naći povrće i voće koje nije prskano nije lako.

Izbor kupovnog organskog voća i povrća u Hrvatskoj je još uvijek slab, takve namirnice su često uvezene pa nisu svježe, znaju biti lošije kvalitete i na žalost – za mnoge preskupe. Što napraviti ako niste sretnik koji jede vlastito ili voće i povrće iz pouzdanih izvora? Pranje pod vodom uklanja samo mehaničke nečistoće i mali dio pesticida pa pojedinci koriste blago sredstvo za pranje posuđa i četku, a zatim gule koru koja je puna hranjivih tvari. Iako se na taj način voće i povrće opere puno bolje nego samo vodom, to i dalje ne uklanja ostatke pesticida. U raznim ispitivanjima dokazano je da se može ukloniti ostatak pesticida za – 75%. Naravno, nije se moguće riješiti svih 100 % jer pesticidi ulaze duboko unutra, no i ovih 75% je odlično.

Pesticidi su selektivna kemijska sredstva za uništavanje biljnih i životinjskih štetnika. Po svojoj namjeni dijele se na sredstva za suzbijanje insekata (insekticidi), grinja (akaricidi), gljivica (fungicidi), glodavaca (rodenticidi), mekušaca (moluskicidi) i korova (herbicidi). Prema kemijskoj strukturi najčešće skupine pesticida koje se danas primjenjuju su organski spojevi fosfora, karbamati, klorirani ugljikovodici, organski spojevi žive (u nas se više ne koriste) i piretroidi. Od svih pesticida koji se proizvode 90% su organski spojevi.

Pesticidi se mogu podijeliti i prema akutnoj toksičnosti (podjela Svjetske zdravstvene organizacije): krajnje, znatno, umjereno i neznatno opasni.

Pesticidi su opasni za ljudsko zdravlje: mnogi su kancerogeni, većina ih štetno utječe na hormonalni status, mogu biti uzrok neplodnosti, deformacija fetusa, toksični su… Znamo i da su neki, poput zloglasnog DDT-ja, već odavno zabranjeni u gotovo cijelom civiliziranom svijetu, ali i da se, unatoč zabranama, koriste u Aziji, Africi i Južnoj Americi te da se tragovi tog pesticida i dalje pronalaze u namirnicama koje konzumiramo.

Domaći proizvođači, tvrde stručnjaci, svoje proizvode tretiraju samo u nužnoj mjeri, i to isključivo dopuštenim sredstvima, a u prilog sigurnosti hrvatskog voća i povrća ide i činjenica da je zbog klime i položaja kod nas potrebna znatno manja zaštita nego u brojnim drugim zemljama. Ako nas takva objašnjenja i umire, ostaje pitanje koliko je sigurno uvozno voće

61 i povrće koje dolazi iz raznoraznih zemalja, ponekad i iz onih u kojima sustavi kontrole zdravstvene ispravnosti nisu najrazvijeniji.

«Gotovo u svakom uvoznom voću i povrću mogu se naći ostaci pesticida, ali te su količine toliko niske da ne narušavaju zdravlje. Slučajevi u kojima količina pesticida prelazi dopuštene granice su rijetki i tu je riječ o zaista vrlo malom broju voća i povrća. Općenito, kontrola voća i povrća koje uvozimo je dosta dobra jer uvozimo pretežno iz europskih zemalja, najčešće Španjolske, Grčke i Italije, u kojima je sustav kontrole vrlo dobro organiziran i kvalitetan.

Također, na uvoznom voću i povrću čiji uzorci dolaze na analizu, ne nalazimo nedopuštene pesticide, kao što je DDT – kaže dipl. ing. spec. ekoinženjerstva Gordana Jurak iz Zavoda za javno zdravstvo “Dr. Andrija Štampar”.

Ima i ugodnih iznenađenja s nama sumnjivim proizvodima. Recimo, egipatski krumpir je u redu.

Egipat ima jako razvijenu analitiku i laboratorije za analizu kakvoće namirnica, koji su čak i bolji od naših.

I češnjak iz Kine je također prošao analizu i ispravan je što se tiče pesticida, kažu stručnjaci.

Najčešće se pronalaze novije generacije pesticida, kao što su fungicidi i insekticidi iz skupine organofosfornih insekticida i piretroidi koji se danas najviše koriste.

S tim da se insekticidi koriste tijekom obrade i proizvodnje voća i povrća, a fungicidi uglavnom nakon što se pokupi urod da bi se on što duže održao. Što se tiče tragova pesticida u samom voću ili povrću, oni će se termičkom obradom vjerojatno razgraditi, jer su novije skupine pesticida vrlo termolabilne. U pravilu se novije generacije pesticida sve brže razgrađuju, pa tako ima nekih koji se razgrade već za jedan dan ili čak za nekoliko sati.

Europski autoritet po pitanju sigurnosti hrane je EFSA (European Food Safety Authority) koja svake godine kontrolira ostatke pesticida u hrani. Zadnje objavljeni

rezultati pokazali su kako 53 posto uzetih uzoraka hrane nije uopće sadržavao pesticide. Ostatak je sadržavao pesticide ali u zakonskim granicama, dok je manje od 2 posto uzoraka premašio najvišu granicu dopuštenih ostataka pesticida u hrani. Ukupno je uzeto više od 12 tisuća uzoraka diljem Europske unije.

Kod nas su primjenjivani pesticidi sve manje opasni za ljudsko zdravlje. Proces zabrana onih najopasnijih počeo je i u našim krajevima prije više od 30 godina (prvi je bio DDT) i danas smo po tome izjednačeni s Europom. Zakonodavstvo je sve oštrije i već danas možemo biti zadovoljni asortimanom pesticida (insekticidi, fungicidi, herbicidi itd.) na našem tržištu.

Kod insekticida danas prevladavaju slabo opasni piretroidi, a od organofosfata i karbamata ostalo je malo toga što se može kupiti. Oni najopasniji organoklorni insekticidi su potpuno nestali s tržišta. Čak se po načelu opreza ukidaju neki pesticidi, kao npr. herbicid atrazin.

On nije bio jako opasan za ljudsko zdravlje, ali je postao globalno nečist i bilo je određenih dokaza o izazivanju endokrinih oštećenja kod vodozemaca.

Bilo je to dovoljno da nastupi zabrana. Niti jedan pesticid sa karcinogenim ili reproduktivnim učincima više ne može biti na tržištu. Teško se danas može očekivati u hrani pesticide s akutnim učincima kod nađenih koncentracija. Za kronične nismo nikad sigurni.

Priča o pesticidima u hrani je priča bez kraja. Uvijek nešto novo. Tako je otkriveno, prema istraživanjima britanskih znanstvenika objavljenim u publikaciji Scientific American, da mnogi pesticidi koji su se dosad smatrali “bezopasnima” loše utječu na muške hormone. Testovi su pokazali da 30 od 37 testiranih pesticida blokira djelovanje muških hormona. Za 16 se dosad nije znalo da su problematični.

62 Mnogi od novootkrivenih štetnih pesticida su fungicidi koji se koriste na voću i povrću, a čiji tragovi ostaju u hrani.

Prisutnost aditiva, pesticida i konzervansa gotovo je nemoguće izbjeći, no korištenjem tih spojeva na propisan način te kupovinom proizvoda i namirnica priznatih proizvođača, koji su prošli redovite kontrole, rizik je moguće svesti na minimum. U začaranom krugu u kojemu bježeći od dokazano loše hrane ulazimo u opasnost da nas u ‘dobroj hrani’ dočekaju ostaci pesticida (dakle otrova) logično je pitati se hoćemo li ikada znati pravu istinu o tome što jedemo.

Zbog sve većeg broja stanovnika i veće potrebe za proizvodnjom hrane te modernog konzumerizma, ljudska vrsta više nije u mogućnosti prepustiti prirodi da obavi svoj dio posla. Rizici su veliki, no o štetama i utjecaju pesticida i ostalih otrova na okoliš nešto je o čemu ćemo zasigurno raspravljati u godinama koje su pred nama.

Najzagađenije povrće:

Najzagađenije voće:

1. celer

1. breskva

2. paprika

2. jagoda

3. spanać

3. jabuka

4. kelj

4. borovnica

5. krompir

5. nektarina

6. krastavac

6. trešnja

Najčistije povrće:

Najčistije voće:

1. luk

1. avokado

2. kukuruz šećerac

2. ananas

3. grašak

3. mango

4. špargla

4. kivi

5. kupus

5. dinja

6. patlidžan

6. lubenica

63

64

u ishrani voća

Goran Radovanović, dipl. inž. poljoprivrede

U prethodnih nekoliko godina Fertico doo iz Niša, fabrika za proizvodnju specijalizovanih kristalnih vodotopivih, sekundarno-mikroelementarnih, kao i biostimulativnih đubriva, koja posluje u okviru Agromarket Grupe, tržištu je ponudila mnoštvo novih FitoFert formulacija. Pored takozvanih specijala za povrtare i voćare Pepper, Melon i Tomato, Berry, od 2015. godine, u ponudi su vrhunski profesionalni proizvodi linije Energy kristalne formulacije sa AFP Complex-om. Ovoj, najnovijoj grupi proizvoda pripadaju: Root 5:55:10, Active 15:5:33, Balace 20:10:20, kao i Finish 0:10:45. S ponosom ističemo i proizvod namenjen regulaciji pH, ali i EC vrednosti, FitoFert pH Green, koji zahvaljujući jedinstvenoj formuli i AFP Complex-u postiže neverovatne rezultate u proizvodnji, kako u fertigacionim, tako i u folijarnim aplikacijama.

AFP Complex je do sada najsnažnija biostimulativna kompozicija velikog broja organskih komponenti, pažljivo odabranih u tačno određenoj formi i udelu, a zbog kompatibilnosti i najsnažnijeg sinergijskog dejstva na gajene biljke.

Sama skraćenica AFP znači aktivacija fizioloških procesa, a od ove sezone veliki broj novih proizvoda krasi prepoznatljiv logo AFP Complex, kao garancija vrhunskog kvaliteta i snažnih brzo uočljivih, ali i dugoročnih vidljivih efekata u biljnoj proizvodnji.

Primenom FitoFert Energy đubriva postižu se mnogobrojni pozitivni efekti na gajene biljke, kao:

AgroStav - Brz i ravnomeran razvoj korenovog sistema - Izbalansiran odnos vegetativnih i reproduktivnih organa - Intenzivirana enzimska aktivnost i usvojivost hraniva - Intenzivirana fotosintetska aktivnost - Pojačana tolerantnost ka stresnim meteorološkim uslovima

- Pojačana tolerantnost ka biljnim bolestima i patogenim organizmima - Tolerantnost na zasoljena zemljišta - Indukovana produkcija fitohormona - Povećana brojnost korisnih mikroorganizama u zemljištu - Nizak nivo rezidua nutritienata u zemljištu

65 Istovremeno, vodi se računa i o samom zemljištu jer je to resurs koji moramo ostaviti narednim pokolenjima.

U prethodnim godinama pojačan je izbor mikroelementarnih đubriva kao što su FitoFert Mangan Organo 12 i FitoFert Zink Organo 14. Ove formulacije su posebno dobre rezultate dale kod sorata Zlatnog i Crvenog delišesa. Takođe za rešavanje problema nedostatka gvožđa, pored standardnog FitoFert Ferro Max 11, tu su i FitoFert Ferro Organo 6 i FitoFert Ferro Chell 6.

Od ove sezone proizvođačima je na raspolaganju najsnažniji proizvod na bazi mikroelemenata, kako po visokom sadržaju aktivne materije, tako i po svom sinergijskom dejstvu, FitoFert Combivit 20 AFP Complex.

Kao i prethodnih godina, u stresnim uslovima, kojih je bilo na pretek, od neizrecive pomoći u proizvodnji je i preparat FitoFert Humisuper, koji zbog visokog sadržaja huminskih i fulvo kiselina pomaže biljkama da ih lakše prebrode. Sada je tu višestruko osnaženo reizdanje ovog proizvoda sa dupliranim sadržajem mikroelemenata i biostimulativnih komponenti kroz AFP Complex, FitoFert HumiSuper Plus.

Procesi cvetanja, oprašivanja i oplodnje do sada su stimulisani dobro poznatim proizvodom kompanije Goemar, preparat BM 86, ali od ove sezone u ponudi je FitoFert BioFlex u dve formulacije P i L, najsnažniji do sad proizveden na bazi morskih algi, stvoren u saradnji sa kanadskom kompanijom Acadian, liderom na svetskom tržištu u ovoj oblasti. Uz ovaj preparat za stimulaciju oplodnje

se koriste i proizvodi na bazi bora, FitoFert BorMax 20, FitoFert Liquid Bor 8, kao i najnoviji proizvod FitoFert Bor-Amin 150.

Proizvod FitoFert Humistart predstavlja provereni koktel makro i mikroelemenata, huminskih i fulvo kiselina, kao i esencijalnih aminokiselina. Mehanizam dejstva ovog đubriva zasnovan je na sinergiji NPK materija, mikroelemenata i prisutnih biostimulativnih komponenti jer organske materije prirodnog porekla stimulišu niz pozitivnih biohemijskih procesa u ćelijama biljaka, pojačavaju asimilaciju hraniva i čine useve vitalnijim i otpornijim na stres i bolesti.

Dobro proverena i poznata formulacija FitoFert AminoFlex je takođe dobila najsnažnije pojačanje FitoFert AminoMax 80, koji prati potrebe biljke u esencijalnim aminokiselinama tokom cele vegetacije. Ovo je najsnažniji proizvod ove vrste na tržištu, a cenovno je jako prihvatljiv. FitoFert AminoMax 80 može biti deo svih pesticidnih tretmana, a po potrebi se primenjuje i samostalno, ili u kombinaciji sa drugim sredstvima folijarne ishrane, a posebno u stresnim uslovima.

U delu vegetacije kada na voću ima formiranih plodova ono o čemu treba voditi računa je svakako kalcijum. Naime dokazano je da mraz kao jednu od posledica donosi i “izvlačenje“ kalcijuma iz plodova, koji se seli u poraste novih letorasta. Zato je jako važno nadomestiti nedostatke folijarnom prihranom kalcijumom. Do sada primenjivan FitoFert Calcium 15 je zamenjen proizvodom FitoFert Cal-Amino 15 u prvom delu porasta

plodova, a nadalje je FitoFert Calcium Organo 30 zamenjen proizvodom FitoFert Ca-Apple, koji se primenjuje pred početak berbe i u periodu kvalitetnog sazrevanja plodova. Ovi proizvodi obezbeđuju znatno bolje usvajanje i vidljivo bolje efekte u proizvoodnji.

Još jedna od stvari na koju treba obratiti pažnju jesu i povećane potrebe biljaka za fosforom u vreme diferenciranja pupoljaka (drugi deo vegetacije). Odlične rezultate dao je FitoFert Kristal 10:40:10 ili FitoFert Energy Root 5:55:10 AFP, kome se dodaju FitoFert Zink Organo 14 + FitoFert Mangan Organo 12 ili zbirno najjači proizvod sa mikroelementima, FitoFert Combivit 20. Ove formulacije treba da se deponuju u biljci kako bi početkom naredne vegetacije bila u stanju da optimalno nahranjena krene u procese rasta i razvića.

Folijarna ishrana gajenog bilja, a posebno voća poslednjih godina predstavlja sve značajniju kariku u formiranju kodiciono snažne biljke koja može da ostvari i prinos i kvalitet. U sklopu folijarne ishrane, akcenat je na kreiranju formulacija koje u sebi sadrže biostimulatore, amino, huminske, i fulvo kiseline, kao i makro i mikroelemente. Nove formulacije koje nose oznaku FitoFert AFP Complex su formulisane da prate najvažnije fenofaze u rastu i razviću gajenih biljaka stvarajući izbalansiran odnos svih neophodnih elemenata.

66

Šumarenje Priredili: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Šuma više neće biti ni u Šumadiji Pojačano sušenje stabala koje je uzelo maha posle 2012. godine, dovelo je šume u Srbiji u katastrofalno stanje. Gotovo da nema vrste drveća koje ovaj problem nije “načeo”, niti mesta u Srbiji gde sušenje šuma nije zabeleženo. Od hrasta lužnjaka u Sremu, do smrče na Kopaoniku. Osim toga, naše šume su desetkovali i letnji požari i zimske ledene kiše. Zato nam je svako zdravo stablo dragoceno, a pošumljavanje neophodno, naročito u gradskim i prigradskim sredinama. Ovako za Novosti stanje zelenog pojasa u Srbiji ocenjuje prof. dr Milan Medarević, profesor Katedre planiranja i gazdovanja šumama Šumarskog fakulteta u Beogradu.

On podseća da je pošumljenost Srbije oko 29%, što nije ni trećina teritorije. Osim toga, kako naglašava, stanje u nekim krajevima Vojvodine je kritično. ”Pod stablima je samo oko sedam odsto Vojvodine, a trebalo bi da ih bude barem dvostruko više”, kaže naš sagovornik. Posebno zabrinjavajuće je u nekim krajevima Severnobačkog, Srednjobanatskog i Severnobanatskog okruga u kojima su prave šume nestale. Štaviše, u Banatu i Bačkoj ima mesta koja nemaju

gotovo nijedno stablo. Na istoku, jugu i jugozapadu zemlje, kako kaže Medarević, ima i “svetlih primera” gde je pošumljenost i dvostruko veća od srpskog proseka, ali i za te sredine ona nije optimalna. ”U opštini Bor, na primer, pod šumama je više od 46% teritorije”, objašnjava profesor. Ali, za taj kraj to nije dovoljno, pre svega zbog industrije po kojoj je ovaj grad poznat. Zato bi šumovitost Bora i okoline trebalo da bude barem 60%.

Slično je i u Zlatiborskom okrugu. U tom regionu šumske površine trebalo bi da se podignu na 70 sa sadašnjih oko 43%. Razlog za to su velika potencijalna izvorišta pitke vode u ovoj regiji, koja bi šume najbolje zaštitile od raznih štetnih uticaja. ”Prostornim planom Srbije iz 2010. godine, bilo je predviđeno da se tokom naredne decenije u Srbiji pošumi još 90.000 hektara”, podseća profesor Medarević. Ali sa sadašnjom dinamikom pošumljavanja dve do tri hiljade hektara godišnje, taj plan je teško dostižan.

Osujetili su ga pre svega šumski požari tokom 2012. godine, kada je izgorelo oko 12.000 hektara šuma, kao i neprekidno sušenje stabala. Samo na Tari je, godinu kasnije, posečeno više od 27.500 metara kubnih jele i smrče, a u zimu 2014. u istočnoj Srbiji led i mraz su desetkovali 56.000 hektara šuma. Problem je, kako kaže profesor, i u našem odnosu prema drveću i tome što smo zaboravili koliko je svako drvo blagorodno.

PRIJAVA ZA ČASOPIS

Insekt izazvao katastrofalnu štetu u šumama u Sloveniji

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

Štetočina koja uništava zimzeleno drveće, crni azijski drvaš, izazvala je katastrofalnu štetu u slovenačkim šumama zbog čega će morati da bude posečeno dva miliona kubnih metara drvne građe, ocenilo je Ministarstvo poljoprivrede Slovenije. Kako prenosi Hina, situacija sa štetočinom koja se razvija ispod kore drveća, još je pod kontrolom, a ovogodišnja šteta nastala je kao posledica niskih temperatura pre dve godine kada je drveće bilo okovano ledom, posle čega je u šumama ostalo mnogo slomljenog drveća i granja, što pogoduje razvoju ovog insekta.

Po površini šuma po glavi stanovnika Slovenija je jedna od najpošumljenijih država u EU, odmah iza Švedske i Finske.

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma:

Šume ugrožene zbog povećanja plantaža avokada

-------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon:

Farmeri u Meksiku ubrzano krče borove šume i šire farme zbog velike potražnje za avokadom u SAD, uz porast cene tog voća. Avokado uspeva na istoj nadmorskoj visini kao i borova šuma na planinama u zapadnoj meksičkoj državi Mičoakan, najvećem proizvođaču avokada. Upravo velika potražnja za tim voćem navela je farmere na nelegalnu seču šuma kako bi zasadili mladice avokada i obezbedili im više sunčeve svetlosti. “Čak i kada se seča šuma ne vidi odmah, mladice avokada rastu ispod borovih grana, što će pre ili kasnije dovesti do potpune seče borovih šuma”, rekao je Mario Tapas Vergas iz Instituta za šumarstvo, poljoprivredu i ribolov. Voćnjak avokada koristi i duplo više vode od borova.

-------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak direktor marketinga

063/106-63-55 Dragan Lazarević rukovodilac stručne službe, DC S. Mitrovica

063/580-958 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Radmila Vučković DC Kragujevac 063/105-81-94 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin 063/628-175 Igor Šćekić DC Sombor 069/510-61-21 Miloš Stojanović direktor sektora ishrane bilja, DC Valjevo

063/414-722 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55 SLUŽBA PRODAJE:

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet

Zahvaljujemo se svim autorima fotografija, kao i sajtovima sa kojih su preuzete slike: pixabay.com cairowestmag.com harveycameron.nz goldenrice.org wikipedia.org amazingwallpaperz.com medium.com

DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278 Marko Minić, 069/511-06-44 DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641 Marko Vidaković, 069/50-808-76 DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Miroslav Vesić, +387 66/394-750 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Slobodan Lukić, +387 66/001-352 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Gojko Ljumović +382 69/183-032 Milica Pavićević, +382 69/388-778 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +386 49/733-814 Nerdian Ahmedi, +386 49/869-333 Eljmaz Orana, +386 49/733-815

NAMA VERUJU www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet