AGROSVET 79

stručna revija novembar 2016. broj: 79 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Dosije Zemlja strancima da ili ne?

Mikroelementi Drugi pišu mali, a tako neophodni

GMO kakav poznajemo odlazi u prošlost

SADRŽAJ

03

04

Reč urednika

Sa Agro meridijana

14

18

06

08

ORIGINAL Srbija

Rekordni prinosi, a ispod Save i Dunava

Još jedan nezvani gost

20

24

26

29 Dosije

AgroStatistika

Nove tehnologije za bolji i dugotrajniji kvalitet

Proizvodnja jabuke u svetu i Srbiji

Truli plodovi voća, prazni džepovi

Zemlja strancima da ili ne?

37

39

42

45

Kad se presaberemo, mi se oduzmemo!

Šumarijada 2016., naša i svetska

Pčelarenje

Mikroelementi, mali, a tako neophodni

50

52

Uzgoj bosiljka, iskustva iz prakse

56

61

Ekološke crtice

Villager

Migracije kao način življenja

63

69

71

76

Vinova loza

Stočarski kutak

Stranica za tehnologe

ŠtirHrana budućih šampiona

2 AGROSVET 79 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Banja Luka: +387 51/535-705 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Danijela Nela Vojkić Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Igor Šćekić Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka

REČ UREDNIKA ani sve hladniji, odeća i obuća sve D teža, zidni kalendari sa sve manje li-

stova, očito je, približava se kraj godine. I kako bi rekli, pravo vreme za svođenje računa. Vreme da se i mi, agro delatnici upitamo, kakva je bila godina ili po čemu ćemo je pamtiti?

Agroptimisti će reći „bolja od prošle, a gora od naredne“, a agropesimisti „nikad gora, a kakva nam predstoji, ova je pesma“. Ako zanemarimo navedene ekstreme, evo mogućeg pogleda i pregleda 2016.

Abiotski činioci. Pomalo nadrealno deluje, ali ni toplije, ali gotovo ni vlažnije godine. Početak godine sa malo mraza i do minus 20, a onda najtopliji ikada registrovani februar sa srednjom mesečnom od 6 stepeni po Celzijusu. Kraj aprila višečasovni mraz i do minus 4, a onda počinje smena toplo, kiša, gradobitne padavine. Septembar kao da je sredina, a ne kraj leta. A, onda mesto Miholjskog, stiže Kišno leto. U pojedinim krajevima od početka oktobra do sredine novembra nakupilo se preko 200 litara po metru kvadratnom.

Biotski činioci. U najkraćem, godina u kojoj smo se borili sa ervinijom, sivom truleži, sovicama, žičarima, već tradicionalno tutom, belom leptirastom, moljcem bilo krompirovim bilo kupusnim, ambrozijom, divljim sirkom... I po dobrom evropskom običaju, sa jednim „nezvanim“ gostom, doduše sa Istoka, azijskom mušicom.

Šlag na agro torti.

Proizvodni faktori. Reklo bi se, izvan proseka. Ne zna se šta je više rodilo, pšenica ili kukuruz, a tek šećerna repa. Ne zaostaju ni soja, nešto manje suncokret i repica. Ni plodova višegodišnjih zasada se ne stidimo, a i povrtari se hvale punim džakovima i prikolicama. Ne manjka ni mleka, prasadi... Ali, avaj, ne lezi vraže. Dolaze na red ovi u redu ispod.

Tržišni faktori. I ovde gotovo nestvarno. Primera mnogo. Odakle početi, žito ili kukuruz. Ne zna se šta je jeftinije i na čemu je manja zarada.

Iz hladnjača i sušara do početka sezone izašlo manje od 30% roda iz 2015. Tada se već naslućivao problem koji je ostao do današnjih dana. Niti „izlazi“ rolend višnje i maline, o kupini da i ne govorimo, niti suvu šljivu jedu Rusi. Uz to, malo, malo pa neka pretnja. Te kvote za mleko, te svinje iz prijateljske zemlje, noro virusi i ...

Ini razlozi. I u ovoj godini nije rešeno, a pitanje i da li će u narednoj, problem zemljišta, državno-društveno, zadružno, restitucija, zakup, stranci...

I još jedan šlag za kraj. Pesticidi u hrani za bebe. Svakako, dobro nam otišla 2016.-ta, dobro došla 2017., šta god nosila sa sobom.

U svakom slučaju, neka nam ne manjka zdravlja, a sve ostalo, kako bilo da bilo, živeće ovaj narod.

4

Sa Agro meridijana Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Subvencije EU koristili kraljica, vojvode, saudijski princ Svako peto gazdinstvo od 100 najvećih korisnika subvencija iz Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) EU u Velikoj Britaniji u vlasništvu je ili njime upravlja neka aristokratska porodica, ukazuju iz Grinpisa. Stotine hiljada funti iz CAP dobili su kraljica, vojvode, grofovi, milijarderi, kao i saudijski princ zemljoposednik, piše britanski list Gardijan. Čak 16 od 100 farmi najvećih korisnika CAP bili su pojedinci ili porodice koje su se pojavile na listi najbogatijih Sandej tajmsa (Sunday Times) za 2016. Oni su u 2015. dobili ukupno 10,6 mili-

ona funti samo u okviru šeme subvencija kroz jednokratna plaćanja i 13,4 miliona ukupnih poljoprivrednih subvencija, naveo je Grinpis (Greenpeace) koji je prvi put analizirao najveće korisnike subvencija iz CAP u Britaniji.

Listu najvećih korisnika predvodi farmer iz Aberdinšira Frenk Smart sa gotovo tri miliona funti grantova za njegov biznis u Bankoriju “Frenk a Smart end san” (Frank a Smart & Son Ltd). Smarta optužuju da je kupio zemljište uglavnom radi grantova koji ga prate i, mada takva praksa nije nelegalna, oštro je kritikovana. Britanska vlada obećala je da će u periodu posle Bregzita do 2020. sačuvati subvencije iz CAP a nakon toga će uvesti svoj sistem.

Princ Kalid Abdulah al Saud, vlasnik Frankela, trkačkog konja šampiona, nedavno je svoje interesovanje za poljoprivredu opisao kao hobi. Ipak su Farme Džadmonti (Juddmonte) koje on poseduje preko “ofšor” holding kompanije na kanalskom ostrvu Gernzi dobile 2015. poljopri-

vredne subvencije od 406.826 funti, od čega 379.856 funti iz šeme jednokratnih plaćanja.

Među prvih 100 po primljenoj sumi je i milijarder Džejms Dajson (James Dyson) koji je bio zagovornik izlaska Britanije iz EU. Dva njegova najveća imanja u okviru Bisvoks farminga (Beeswax Farming) dobila su gotovo milion i po funti.

“Neodrživo je za vladu da brani poljoprivrednu politiku koja omogućava milijarderima da gaje trkačke konje na zemljištu koje subvencionišu poreski obveznici.

Jasno je da nakon što napustimo EU pristup poljoprivrednim subvencijama ne može da bude orijentisan prema biznisu”, rekla je Hana Martin (Hannah) iz tima za Bregzit u organizaciji Grinpis Britanija. “Neki od korisnika tih subvencija uradili su veliki posao za našu prirodnu sredinu, međutim, neki nisu, i zato nema smisla da se kod isplate najvećih subvencija ne pravi razlika između njih”, dodala je aktivistkinja Grinpisa.

Farme Sandringem (Sandringham), koje su u vlasništvu kraljice, dobile su 557.707 funti dok su farme Grosvenor (Grosvenor) vojvode od Vestminstera primile 437.434 funte. Taj zemljoposednik i milijarder umro je u avgustu, a svoje bogatstvo ostavio je sinu. Farme Persi (Percy), gde je, prema Grinpisu, poljoprivredna proizvodnja u rukama vojvode od Northamberlenda, dobile su 475.031 funtu.

U grupi 20 najvećih korisnika novca iz CAP su i organizacije kao što su Nacionalno poverenje (National

5 Trust), Prirodna Engleska (Natural England) i Kraljevsko društvo za zaštitu ptica (RSPB).

Ukupno je 100 najvećih korisnika poljoprivrednih subvencija u Britaniji u 2015. primilo 87,9 miliona funti od čega 61,2 miliona iz šeme jednokratnih plaćanja u kojoj površina zemljišta u velikoj meri određuje visinu granta. Kako je naveo Grinpis, to je više nego što je plaćeno za ostalih 55.119 korisnika šeme jednokratnih isplata zajedno.

Amerika odobrila prodaju prvih GMO jabuka

Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) dalo je dozvolu da se genetski modifikovane jabuke “Arctic Fuji” (Arktik Fudži) prodaju na tržištu. Arktik Fudži svoje jabuke reklamira tako što kupcima stavlja do znanja da “njihovo voće ne truli”, i hvale se učinkom svog naučnog tima koji je “zaustavio prirodan proces oksidacije” koji dovodi do toga da voće posle određenog vremena dobije braon boju. “Kada jabuka potamni, 40 posto ljudi je baca u smeće. Mi ćemo prekinuti taj trend”, poručili su iz Arktik Fudžija.

Američka javnost duboko je podeljena nakon ove odluke. Dok su Ministarstvo poljoprivrede i kom-

panija “Okangan Speciality Fruits” koja proizvodi GMO jabuke oduševljeni, organizacije za zaštitu prirode izrazile su negodovanje. „Mnogi kupci jabuka ne žele ove proizvode.

Mala domaćinstva ih ne žele. Pojedinačni potrošač ih ne želi. Ovo ne samo što je nepotreban proizvod, već je i opasan s obzirom da nije u potpunosti ispitan. Regulatori iz USDA zanemarili su nuspojave ove tehnologije, uključujući i ekonomske posledice po farmere – rekla je Venoa Hoter, izvršni direktor organizacije “Food&Water Watch”. Šta je GMO? GMO (genetski modifikovan organizam) je organizam, biljni ili životinjski u koji su pri uzgoju metodom genetskog inženjeringa uneti geni nekog drugog organizma. Najčešći GMO su: kukuruz, soja, uljana repa, krompir, pamuk i paradajz. Evropsko zakonodavstvo zahteva da organizmi koji su genetski tretirani budu posebno označeni.

Postoje zahtevi udruženja potrošača da se ova oblast bolje uredi i propišu stroži uslovi kod korišćenja GMO. Države kod kojih je obavezno označavanje GMO: Japan, Filipini,

EU, Švajcarska, Australija, Novi Zeland… Države kod koji nije obavezno označavanje GMO: Rusija, Kanada, Argentina.

EU odobrava tri GM kukuruza Odbor za životnu sredinu, zdravlje i bezbednost hrane EP izglasao je prigovore na pet GM proizvoda koje planira da odobri Evropska komisija. Reč je o tri odobrenja za uzgoj GM kukuruza i dva odobrenja za prodaju proizvoda koji sadrže GM kukuruz i pamuk, saopštila je Kancelarija hrvatske zastupnice u EU Biljane Borzan.

“Današnji prigovori ne mogu zaustaviti odobrenja i zato do punog izražaja dolazi važnost direktive o uzgoju GMO koju smo izglasali 2014. Naime, dozvole za uzgoj neće važiti za teritoriju Hrvatske jer ona po tom evropskom zakonu ima pravo izuzeća iz odobrenja. Čak 19 država članica EUa ne želi uzgoj GMO, a među njima su svi naši susedi”, kazala je Borzan.

6

7

8

Rekordni prinosi, a ispod Save i Dunava Marko Minić, dipl. inŞ. polj.

9

Proizvodnja hrane danas spada u najvažnije ciljeve i zadatke čovečanstva. Proizvesti dovoljno hrane i energije za sve naše potrebe i potrebe budućih generacija težak je zadatak koji pada na leđa svih poljoprivrednika.

Jedna od najbitnijih ratarskih kultura za proizvodnju hrane, pored pšenice i pirinča, jeste kukuruz.

Istorijat. Na američkom kontitentu, pre dolaska Evropljana, kukuruz je uzgajan na teritoriji od istočne Kanade pa sve do Ognjene zemlje, na krajnjem jugu kontinenta i na Andima, sve do 4000 metara nadmorske visine. Mornari Kristofera Kolumba su upoznali „mahiz“ čim su kročili na novi kontinent 1492. godine. U svojim beležnicama, Kolumbo opisuje ovu biljku kao ogromnu žitaricu sa elegantnom stabljikom i sa zlatnim zrnima. Kolumbo je po povratku iz Amerike doneo nekoliko primeraka kukuruza. 1494. godine, kukuruz je zasejan u Sevilji.

Odatle je krenuo da se širi Evropom, a zatim i širom sveta, prilagodivši se na nekim mestima tako dobro da su ga smatrali domaćim proizvodom.

U Srbiju dolazi tokom XVII veka i kasnije. Od II Svetskog rata počinje i rad na selekciji sorata, a kasnije i hibrida domaćih instituta (NS, ZP, BC, OS), a sa krajem prošlog i u prvoj dekadi XXI veka počinje da se širi proizvodnja i inostranih selekcionih kuća. Poslednje deceniju-dve kukuruz se ustalio na preko milion hektara proizvodnje te zadržao poziciju vodeće gajene biljne vrste na području Srbije. Istovremeno je i najznačajniji izvozni artikal srpskog agrara. Od ukupnih površina nešto više od polovine kukuruznih polja je na području Vojvodine (52 – 54%), a ostatak na površinama ispod Save i Dunava.

Koji su parametri (nove) proizvodnje kukuruza u Srbiji?

Agromarket. Distribucija i proizvodnja semena predstavlja jedan od značajnih segmenata razvoja i rada kompanije Agromarket sa učešćem od oko 25% u ukupnom prometu na godišnjem nivou. Saradnja sa vodećim domaćim i inostranim selekcionim kućama se iz godine u godinu kvalitativno i kvantitativno unapređuje. Shodno tome i želji da poljoprivrednim proizvođačima ponudi modernu genetiku koja je prilagođena različitim uslovima proizvodnje, sa što boljim karakteristikama, sa stabilnim i visokim potencijalom

10 za prinos Agromarket od ove sezone distribuira Dekalb hibride kukuruza i to sa akcentom na teritoriju Centralne Srbije, odnosno na teritoriju ispod Save i Dunava.

TABELA 1.- Rezultati ispitivanja hibrida DKC 5143 u sistemu makroogleda u 2016. godini Vlaga u žetvi (%)

Prinos sa 14% vlage (t/ha)

Pečenjevce

15.0

10.992

PSSS Pirot

Pirot

14.6

12.928

PSSS Vranje

Vranje

13.8

10.723

PSSS Niš

Niš

15.1

9.800

PSSS Jagodina

Despotovac

14.1

8.170

PSSS Požarevac

Požarevac

14.8

8.630

PSSS Smederevo

Miloševac

15.4

12.320

PSS Valjevo

Bajevac

21.0

10.260

Željko Lakićević

Ratari Obrenovac

15.3

12.311

Draško Veličković

Kisiljevo

15.3

10.951

Jugoslav Trailović Ćuprija

17.2

10.590

Radiša Radosavljević

Medveđa

21.2

12.685

PKB

Lepušnica

17.0

11.080

Predrag Vulić

Končarevo

15.0

10.990

Zoran Stanković

Osipaonica

17.0

12.253

Dragan Milosavljević

Lučica

15.3

13.818

Izvođač

Lokacija

PSSS Leskovac

Dekalb. Osnovan 1912. godine kao mala farmerska zadruga, Dekalb je ubrzano rastao i postao svetski inovator u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji semena. Ovaj brend je prvi, 1934. lansirao hibridni kukuruz. Od svog postanka fokusiran na potrebe poljoprivrednih proizvođača, te je nudeći širok izbor proverenih proizvoda, ubrzo postao svetski poznat semenski brend.

Prvo komercijalno polje za proizvodnju hibrida kukuruza zasnovano je 1921. godine u državi Konetikat.

Deset bušela hibridnog kukuruza za proizvodnju prodata su 1922. godine, ali bez velikog uspeha u patentiranju semenske proizvodnje.

Tih godina istraživači su radili bez uspeha na otkrivanju sorte kukuruza koja bi pokazala dobre proizvodne rezultate. Uspeha nije bilo sve dok Tom Roberts Sr. (Tom Roberts Senior) i Čarls Gan (Charles L. Gunn) nisu počeli svoj rad. Tom Roberts Sr., prvi generalni direktor kompanije „The DeKalb Agricultural Association, Inc“ verovao je u hibridni kukuruz, toliko jako da je, zajedno sa svojim kolegom Čarls Ganom bio izuzetno posvećen istraživanju, koje je tek nakon desetogodišnjeg rada dovelo do željenog rezultata, kreaciji prvog hibrida kukuruza.

U Evropi, Dekalb hibridi kukuruza prvi put su predstavljeni početkom šezdesetih godina. U Srbiji se zajedno sa konkurencijom bori već osam godina. Naravno, konkurenci-

11 TABELA 2.- Rezultati ispitivanja hibrida DKC 5170 u sistemu makroogleda u 2016. godini Lokacija

Vlaga u žetvi (%)

Prinos sa 14% vlage (t/ha)

Pečenjevce

15.0

9.216

Pirot

13.1

12.112

Vranje

15.8

11.259

Niš

15.3

10.700

Despotovac

14.1

9.844

PSSS Požarevac

Požarevac

14.8

8.940

PSSS Smederevo

Miloševac

15.9

10.960

PSSS Valjevo

Bajevac

22.2

9.850

Jugoslav Trailović

Ćuprija

17.3

10.098

Draško Veličković

Kisiljevo

16.0

12.176

Radiša Radosavljević

Medveđa

24.8

11.820

Predrag Vulić

Končarevo

16.7

13.095

Dragan Milosavljević

Lučica

14.9

12.864

Izvođač PSSS Leskovac PSSS Pirot PSSS Vranje PSSS Niš PSSS Jagodina

ja je naročito izražena na području Vojvodine, glavne žitnice Srbije. Dekalb je danas vodeći svetski brend u svim glavnim usevima, sa fokusom na kukuruz, a zahvaljujući vrhunskoj genetici, i najperspektivniji brend na tržištu.

Ogledi. Od sezone 2016., Dekalb i Agromarket su uz stručnjake iz PSS Srbije i pojedine proizvođače koji shvataju prednosti sticanja novih saznanja i uporedne komparacije sa konkurencijom pokrenuli ove godine na teritoriji Centralne Srbije sistem ogleda. U ispitivanja su uključena tri hibrida, DKC 5143, DKC 5170 i DKC 5707.

Hibridi. Dekalb kukuruzi su hibridi dvostruke namene – mogu se skidati u zrnu ili u klipu. Svi Dekalb hibridi kukuruza odlikuju se brzim otpuštanjem vlage, a neke od glavnih karakteristika hibrida su:

1. Visok potencijal za prinos - odličan randman zrna po klipu 2. Brzo otpuštanje vlage jer omogućava: • raniju berbu • više vremena za pripremu zemljišta za sledeći usev • sprečava gubitke na polju 3. Berač lako “čisti” klipove 4. Jaka stabljika omogućava beraču lakši rad – berbu DKC 5143 (FAO 430). Dekalb hibrid koji je na tržištu Srbije postao standardni hibrid u regionima sa manje povoljnim uslovima gajenja. Osobina zbog koje DKC 5143 opstaje na

tržištu je adaptabilnost na najrazličitije uslove gajenja, kao i stabilnost prinosa sa niskim sadržajem vlage. Hibrid DKC 5143 pokazuje veoma male oscilacije u odnosu na vremenske uslove kao i tipove zemljišta i nivoe ulaganja.

DKC 5170 (FAO 450). Hibrid odlične reakcije na stres u periodu cvetanja, koji će sa povećanjem gustine u dobrim proizvodnim uslovima iznenaditi prinosom sa niskim sadržajem vlage. Snažan početni porast preporučuje ovaj hibrid za ranije rokove setve. Hibrid DKC 5170 ima snažno i fleksibilno stablo sa

12 dobrom tolerantnošću na fuzarijum. Uvek dobra oplodnja pruža mu stabilnost u proizvodnji.

DKC 5707 (FAO 600). Ovaj hibrid se preporučuje za intenzivne uslove proizvodnje uz primenu pune agrotehnike, pogodan za uslove navodnjavanja. Biljka je bujnih listova sa snažnim i elastičnim stablom tolerantnim na lom i poleganje. Hibrid DKC 5707 je visok sa odlično izbalansiranim odnosom između visine biljke i visine do klipa, pogodan je i za spremanje silaže.

TABELA 3.- Rezultati ispitivanja hibrida DKC 5707 u sistemu makroogleda u 2016. godini

Izvođač

Lokacija

Vlaga u žetvi (%)

Prinos na 14% vlage (t/ha)

PSSS Negotin

Negotin

25.7

9.721

Pirot

25.7

12.915

Pečenjevce

16.0

10.464

Vranje

16.5

10.583

Despotovac

17.8

10.170

PSSS Požarevac

Požarevac

16.1

8.000

PSSS Smederevo

Miloševac

16.8

10.970

PSSS Valjevo

Bajevac

23.8

10.640

Veličković Draško

Kisiljevo

17.0

12.064

Milivojević Predrag

Ratari – Obrenovac

14.8

9.492

Predrag Vulić

Končarevo

17.0

10.165

Dobrivoje Petrović

Zdravčići Požega

23.0

10.045

Bradarac

19.0

12.509

PSSS Pirot PSSS Leskovac PSSS Vranje PSSS Jagodina

Dragan Kostić

Naravno, rezultati iz ogleda su samo prva stepenica u širenju priče Dekalb hibrida na područjima ispod Save i Dunava. U ogledima su pokazali izuzetna svojstva, a na svim danima polja održanih tokom septembra meseca, izazvali su veliko interesovanje posetilaca.

Dalji koraci širenja Dekalb hibrida kreću se od paralelnog osvajanja proizvodnih površina i daljeg testiranja u sistemu ogleda kako PSS Srbije, tako i poljoprivrednih proizvođača.

13

14

Još jedan nezvani gost Ivan Valent, dipl. inž. polj.

Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) je polifagna i izrazito invazivna štetočina. Velike štete uzrokuje u zasadima bobičastog, koštičavog voća i zasadima vinove loze. Ekonomski značaj ove štetočine je izrazito velik, jer voćna mušica napada plodove u fazi zrenja kada se pored mehaničkih mera borbe (lovne klopke) vrlo teško mogu primeniti insekticidi, zbog mogućih problema sa ostacima pesticida u plodu. Nadu u efikasno rešenje problema nude dva proizvoda kompanije DuPont, insekticidi Coragen 20 SC i Exirel sa karencama od 5, 7 i 14 dana u zavisnosti od biljne vrste.

15 Nažalost, obistinilo se zlehudo predviđanje iz 2012. godine (Agrosvet, br.

52). Toliko alarmantno da je i vlast reagovala: OBAVEŠTENjE O PRISUSTVU I MERAMA KONTROLE PROTIV VOĆNE MUŠICE Drosophila suzuki (Matsumura, 1931) Prema podacima Prognozno-izveštajne službe (PIS) u zasadima kupina, malina, breskvi i vinove loze od početka septembra registruje se prisustvo i rast broja ulovljenih jedinki voćne mušice (Drosophila suzukii). Na lovnim klopkama registrovano je prisustvo odraslih jedinki, a vizuelnim pregledom, i oštećenja na plodovima koja prave ženke svojom legalicom prilikom polaganja jaja. Jači napad naročito se registruje u zasadima kupine, u kojima je berba prekinuta zbog ekonomskih razloga.

Kasna pojava brojnijih populacija D. suzuki može negativno uticati na kulture voća koje sazrevaju u ovom periodu (kupina, malina - sorte Polka, Polana, vinova loza).

Da bi se sprečilo dalje umnožavanje ove jako invazivne štetočine, redukovala brojnost i sprečile ekonomske štete u proizvodnji ovih značajnih voćnih vrsta, apelujemo na proizvođače da sprovedu sledeće mere: • masovno izlovljavanje - postavljanje lovnih klopki radi izlovljavanja odraslih jedinki ove štetočine; Improvizovana klopka od plastične boce za praćenje Drosophila suzukii pravi se na sledeći način: na plastičnoj flaši zapremine 1,5 l, napraviti 3 otvora prečnika 4 mm sa jedne strane, i prorez za širenje mirisa na suprotnoj strani prekriven mrežicom (gazom), staviti 1,5 dl jabukovog sirćeta 1,5 dl crnog vina i par kapi deterdženta, (slika u prilogu). Klopke što gušće postaviti po ivicama parcela kao i unutar zasada, u visini plodova; • uklanjanje oštećenih plodova i njihovo uništavanje; • pregled i uklanjanje zaraženih divljih vrsta biljaka domaćina (divlja kupina, džanarika, zova) u neposrednoj blizini zasada; • skratiti interval berbe

Ženka polaže jaja

Larve azijske voćne mušice u zamrznutim plodovima kupine

Ovo uputstvo koje je krajem septembra izdala Uprava za zaštitu bilja u okviru Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, dovoljno govori o neophodnim merama za stavljanje voćne mušice ili azijske voćne muve, ili mušice pegavog krila (Spotted Wing Drosophila) pod kontrolu.

Upravo stoga, jedno malo podsećanje na to s kim se borimo i šta nam valja činiti. Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) je parazit koji može da nanese stopostotnu štetu vinogradima i voćnjacima. Dakle, reč je o invazivnoj voćnoj mušici koja potiče iz Japana, a prvi put je registrovana na području Evrope 2010. godine u Francuskoj.

Odrasli mužjak je smeđe-žute boje sa crnim prugama u zadnjem delu i svetlocrvenim očima. Ima karakterističnu crno-sivu pegu na vrhu prozirnog krila, pa otud i engleski naziv za štetnu vrstu (Spotted Wing Drosophila). Ovu vrstu karakterišu i dve tamne pruge u obliku češlja.

Dužina odraslog insekta se kreće 2,6-2,8 mm.

16 ploda, tako da se iz jednog ploda izlegne 60 do 70 larvi. Larve imaju belo, cilindrično telo, i apodne su (bez nogu). Duge su od 0,6 mm do 3,5 mm i nemaju oformljenu glavu.

Postoje tri razvojna stadijuma larve, koji se odvijaju najčešće u plodu.

Nazubljena legalica ženke azijske voćne mušice

Odrasla ženka je, takođe, smeđe-žuta, sa crnim prugama na kraju i svetlocrvenim očima. Za razliku od mužjaka, ženka nema mrlje na krilima. Ima prozirna krila poput drugih vrsta iz roda Drosophila, pa se može razlikovati od drugih srodnih vrsta jedino na osnovu oblika legalice. Za razliku od mužjaka, ženke su

nešto veće i njihova dužina se kreće 3,2-3,4 mm. Jedna ženka u toku svog životnog veka položi u proseku oko 400 jaja. Voćne mušice su ovalne i veličine do 0,6 mm, larve su bele boje i veličine do 4 mm, dok su lutke veličine do 3 mm i braon boje. U isti plod jaja može odložiti nekoliko različitih ženki vinske mušice

Vrsta Drosophila suzukii uglavnom napada zrele plodove voća sa tankom opnom kao što su jagoda, malina, kupina, smokva, trešnja, višnja, breskva, šljiva, vinova loza. Za razliku od bliske rođake, “običnih” vinskih-voćnih mušica (Drosophila melanogaster) koje naseljavaju prezrelo, ili trulo voće, ženke azijske mušice mogu da polože jaja u zrelom, pa čak i u zelenom voću. Štete se manifestuju tako što ženke polažu jaja, pri čemu testerastom legalicom oštećuju plodove. Iz položenih jaja se za veoma kratko vreme, u proseku od 7 do 10 dana, ispile larve. Napadnuti plodovi usled ishrane larvi propadaju i kao sekundarna pojava javlja se truljenje ploda, uzrokovano brojnim parazitskim i saprofitnim mikroorganizmima.

Neki proizvođači su to osetili i na svojoj koži pošto je ove godine početkom septembra prekinut otkup kupine, što je uticalo i na samu berbu. Dakle, ovaj parazit nam je poznat još od ranije, ali u znatno manjem broju. Jedan od razloga širenja ovog parazita su plodovi koji prezrevaju i opadaju, i na taj način stvaraju optimalni ambijent za daljnje razmnožavanje mušice.

Ne prenosi se sadnim materijalom, jer je ovo prvenstveno štetočina plodova.

17 i nektarina, kalifornijskog cvetnog tripsa (Frankiniella occidentalis) u zasadu nektarine i cvetojeda (Anthonomus rubi) u zasadu maline, a karenca preparata iznosi 5 dana za malinu, a 7 dana za trešnju, breskvu i nektarinu.

Improvizovana klopka za hvatanje imaga

području Srbije, BiH, Makedonije, Crne Gore i Kosova distribuiraće ga kompanija Agromarket. Za sada je registovan za suzbijanje trešnjine muve (Rhagoletis cerasi) u zasadu trešnje, breskvinog smotavca (Cydia molesta) u zasadu breskve

Očigledno je da uvećana razmena kako gotovih plodova, tako i sadnog i semenskog materijala na tržišta zemalja Evrope uvodi u priču brojne štetne organizme koji u kratkom roku mogu da kompromituju i proizvodnju i izvoz. Nama je od strateškog značaja da s posebnom pažnjom pratimo do sada registrovane štetočine, ali potencijalno i nove i pokušamo da njihov štetan uticaj smanjimo na najmanji mogući nivo.

Improvizovana klopka - detalj

Uputstvo koje je izdala Uprava za zaštitu bilja preporučuje sve preventivne mere koje voćari i vinogradari treba da urade kako bi sprečili ili umanjili napad. Postavlja se pitanje da li, i u kojoj meri upotreba insekticida može doprineti da se smanji broj odraslih insekata pre polaganja jaja i piljenja larvi. Ovo je vrlo značajno, imajući u vidu trenutak kada štetni insekt napada i korišćenje insekticida sa kraćom karencom. Prema raspoloživoj dokumentaciji, u zemljama EU, registraciju ima preparat Coragen 20 SC sa karencom od 14 dana, a u proceduri je registracija i novog insekticida Exirel. Ovaj insekticid dolazi iz kompanije DuPont, a na

Štete će tek uslediti

18

AgroStatistika Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj. Preuzeto sa: agronews.rs

Dobri rezultati do kraja godine?

“Ukoliko vrednost izvoza srpske poljoprivrede bude imala dosadašnji trend, realno je očekivati da na kraju godine bude između 3,3 i 3,6 milijarde dolara” kaže za „Dnevnik” agrarni analitičar Vojislav Stanković. ,,Tome će svakako doprineti i projektovani rast vrednosti bruto i neto poljoprivredne proizvodnje od oko 5,5 milijardi. Toj proceni ide u prilog to što su sve parne godine u Srbiji rodne, a neparne nisu. U 2016. godini realno je očekivati proizvodnju kukuruza veću oko 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a već je realizovana 20 odsto veća proizvodnja pšenice. Optimalni rezultati se očekuju i u proizvodnji industrijskog bilja – 30 odsto, jesenjih voćnih kultura – 25 odsto i povrća – 15 odsto.

Srbija je u ovoj godini, u periodu januar–avgust izvezla poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za dve milijarde dolara, što je rast od 7,3 odsto spram rezultata iz istog perioda prošle godine, pokazali su rezultati Republičkog zavoda za statistiku. Analizirajući ih, Stanković navodi da je istovremeno izvoz te robe u ukupnom robnom izvozu učestvovao sa 21,1 odsto. Vrednost uvoza od 882,8 miliona dolara je 10,7 odsto manja od ostvarenog u periodu januar–avgust 2015. godine, s učešćem u ukupnom robnom uvozu od sedam odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u pomenutom periodu ima rast od 26,2 odsto i iznosi 1,18 milijardu dolara, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 233,7 odsto. Kako u analizi spoljno-trgovinske razmene navodi Stanković, ako se izvoz agarnih proizvoda posmatra u evrima, vredeo je 1,72 milijardu, što predstavlja rast od 7,1 odsto u odnosu na isti period lani, dok je vrednost uvoza u visini od 790,5 miliona evra imala pad od 11 odsto. Suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar–avgust 2016. godine ima rast od 13 odsto i iznosi milion evra.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu bili su merkantilni kukuruz u vrednosti od 207 miliona dolara, cigarete – 199 miliona, smrznuta malina – 172 miliona, merkantilna pšenica – 101 milion. Jabuka smo izvezli za 71 milion dolara, šećera za 62, suncokretovog ulja za 42, slatkih biskvita i vafli za 40 miliona, a sirovog ulja od soje za 34 miliona dolara. Ako gledamo izvoz po robnim grupama, voće i povrće ima najbolji rezultat s ostvarenim izvozom vrednim 547 miliona dolara i učešćem od 5,6 odsto u ukupnom robnom izvozu. Žita i proizvoda na bazi žita svetu smo prodali za 450 miliona dolara, s učešćem od 4,6 odsto u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 398,7 miliona.

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima dominira tradicionalno grupa „nekonkurentnih” proizvoda – sirova kafa u vrednosti od 40 miliona dolara, banane za 28 i sveže pomorandže – 16 miliona dolara. Od ostalih značajnijih proizvoda u uvozu potrebno je istaći duvan za cigarete ižiljeni, kojeg smo uvezli za 51 milion, „ostale proizvode za ishranu”, za koje smo dali 46 miliona, jabuke vredne 20 miliona i cigarete od duvana vredne 20 miliona dolara.

19

AgroStatistika

EU: Smanjena procena roda pšenice, a raste kukuruz Consultancy Strategies Grains je smanjila prognoze proizvodnje pšenice za Evropsku Uniju, a povećala prognozu za kukuruz.

Proizvodnja EU za 2016/2017 se procenjuje na 135,8 miliona tona (smanjenje od 600.000t u odnosu na prošli mesec). Loše vreme u Francuskoj je dovelo do smanjenja prinosa i mešovitog kvaliteta pšenice. Izvoz pšenice iz Evropske unije se procenjuje na 23,4 miliona tona (smanjenje od 360.000 tona), od čega Francuska izvozi 4,9 miliona tona (12,6 miliona tona je izvezla 2015/2016). Rod kukuruza, kojem još traje žetva, procenjuje se na 59,8 miliona tona (povećanje od 500.000 tona). Veliki prinosi kukuruza se očekuju u Mađarskoj i drugim zemljama srednje Evrope.

Umesto 300 hektara podignuto svega 40 hektara vinograda Prema podacima Vinogradarskog atlasa objavljenog prošle godine, u Srbiji bez Kosova i Metohije ima 22.159 hektara pod grožđem, od čega se 5.032 nalazi u Vojvodini. To su podaci koji se zasnivaju na popisu poljoprivrede iz 2012. i ne obuhvataju površine pod vinogradima, čiji vlasnici ne prodaju vino. Trenutno je u toku i formiranje vinogradarskog registra koje je Ministarstvo poljoprivrede poverilo Centru za vinogradarstvo i vinarstvo u Nišu, a koji će sadržati informacije o svim parcelama pod lozom sa tačnom površinom i koordinatama. Njegov završetak može se očekivati za godinu do dve, ali ni taj registar neće obuhvatiti površine na kojima se proizvodi grožđe za “sopstvene potrebe”.

Prema rečima direktora Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta doc. dr Dragoslava Ivaniševića i jednog od autora “Vinogradarskog atlasa”, u Vojvodini se na 16 odsto površina gaje stone sorte grožđa, dok ostatak čine vinske, i tom pogledu je u severnoj pokrajini povoljnija situacija nego u centralnoj Srbiji. I u pogledu prosečne površine pod vinogradima u Vojvodini je bolje stanje. Naime, u Vojvodini prosečan posed pod lozom je 0,85 ha, dok je u centralnoj Srbiji 0,23 ha, ali pri tom treba uzeti u obzir činjenicu da 1.100 od 5.032 hektara pripada “Vršačkim vinogradima”. Najviše vinograda je u Sremskom rejonu – 2.215,5 ha, sledi Južnobanatski sa 1.730,7 ha, a najmanje u Bačkom rejonu u kom postoji 18,9 ha.

Prema podacima iz septembra prošle godine, u Srbiji je registrovano 369 tržišno orijentisanih vinarija, od čega 225 u centralnoj Srbiji, a 139 u Vojvodini. „Ne možemo biti zadovoljni ovakvim stanjem” kaže Ivanišević. “Ono što nije dobro, jeste činjenica da se jako malo vinograda podiže. Da bi se održala površina pod vinogradima, godišnje bi trebalo posaditi oko 200 do 300 hektara, a prošle godine je u celoj Srbiji podignuto svega 40 hektara. Čini mi se da će taj trend pada površina, iako je nizak, nastaviti. Ohrabruje podatak da se kvalitet vina u poslednjih 10 do 15 godina značajno, čak i drastično povećao kod nas. Do izražaja dolaze manje porodične vinarije, koje puno vode računa o kvalitetu vina, što je u skladu sa svetskim trendovima, jer se u svetu promet vina količinski smanjuje , ali se povećava obrt u vinu. Piju se manje količine, ali kvalitetnijih vina, što je u svetlu današnjih životnih navika” objašnjava dr Ivanišević.

Prema njegovom mišljenju, potencijali za vinogradarstvo u Vojvodini su evidentni i treba ih iskoristiti, ali treba prilagoditi sortiment i tehnologiju gajenja upravo ovdašnjim agroekološkim uslovima. “Vinogradarstvo ima svetlu budućnost, ali moramo biti realni” napominje Ivanišević. “Ono što predstavlja problem kod nas jeste otvaranje granica i slobodan promet svih roba, pa i grožđa, što ne ide u prilog domaćem vinogradarstvu. S druge strane, nizak standard potrošača prvo se vidi i održava na luksuznim proizvodima, a vino spada u takve. Imamo dobre agroekološke uslove, trend povećanja kvaliteta, što nas kandiduje da se dobro pozicioniramo u svetu, i u tom smislu to jeste naša budućnost. Kod zasnivanja novih vinograda i vinarija problem jeste dug period obrta i tu se upadljivije videla podrška države pre desetak godina kada je došlo do značajnijih povećanja površina pod vinogradima. Ako se kreće od nule, sedam do osam godina treba da bi se došlo do prvog prihoda, a povraćaj investicija se ne može očekivati pre 10 godina”.

Ivanišević tvrdi da je vinogradarstvo profitabilna i rentabilna proizvodnja, ali je jako teško za ljude koji prvi put ulažu u taj posao, jer moraju uložiti i u vinograd i u vinariju. Zato država i drugi fondovi moraju da prate razvoj ovog sektora.

20

Nove tehnologije za bolji i dugotrajniji kvalitet Maja Sudimac, dipl. inž. polj.

Dragana Petrović, dipl. inž. polj.polj.

Imati u ponudi za tržište kvalitetne voćne plodove tokom cele godine, odnosno do nove berbe želja je mnogih hladnjačara. Čak i da su na otvorenom preduzeti svi preventivni postupci oko pravilnih mera zaštite i ishrane tokom

vegetacije, od momenta uskladištenja nastaje problem da se proizvod i kvalitativno i kvantitativno, ali i profitabilno očuva. Do pre nekoliko godina veliki problem, ali danas ne. Sve ovo zahvaljujući novim tehnologijama.

Kao po običaju, i na ovom polju se sukobljavaju Istok i Zapad. Ali ovaj sukob može samo da donese dobro našim proizvođačima. Rešenje je tu, a njima je ostao izbor Smart Fresh ili Fitomag.

Šta su Smart Fresh i Fitomag?

Krajem XX i početkom XXI veka naučnici su otkrili efekat etilena na proces sazrevanja voća. Pronašli su molekul sa sličnom hemijskom strukturom, ali sa suprotnim efektom tj. molekul inhibira proizvodnju etilena i odlaže procese sazrevanja vezane za sintezu i delovanje etilena. Iz ovog molekula, a na Zapadu je razvijen proizvod Smart Fresh koji je priznat kao važan alat u procesu upravljanja kontrolom

21

Siva trulež na uskladištenom plodu jabuke

kvaliteta. Jedinjenje 1-Metil-ciklo-propan (1-MCP) koje zaustavlja aktivnost etilena i zaustavlja zrenje. Registrovano je za upotrebu u hrani i prehrambenim proizvodima kao Smart FreshTM (AgroFresh, Inc.,Rohm and Haas) u SAD, 2002. godine. Ovaj proizvod čuva životnu sredinu i ne ostavlja rezidue na ili u plodovima, kao ni u životnoj sredini. Njegova bezbednost i efikasnost je ispitana i odobrena u međunarodnim nadležnim institucijama za bezbednost hrane, te je proizvod registrovan u 42 zemlje sveta.

Međunarodna organizacija za poljoprivredu (FAO) je prihvatila Smart Fresh MCP kao globalni standard za kvalitet i bezbednost. Šta je Smart Fresh? Aktivna materija u Smart Fresh tehnologiji, svojom strukturom je vrlo slična prirodnom biljnom hormonu sazrevanja - etilenu. Smart Fresh je praškasta formulacija na bazi šećera koja se pre skladištenja voća rastvara u običnoj vodi iz česme. Aktivni sastojak 1-MCP se na taj način oslobađa, i počinje da se vezuje za receptore etilena u voću. To izaziva

privremeno zaustavljanje procesa sazrevanja, dok se voće ne izvadi iz skladišta ili rashladnih objekata. U normalnim sobnim uslovima i tamo gde nije dostupno hlađenje, receptori etilena će ponovo postati slobodni i prirodni proces sazrevanja će se tada nastaviti. Aktivni sastojak Smart Fresh tehnologije ne ostavlja tragove pošto se nakon aplikacije raspada na komponente koje su već prirodno prisutne u voću. Čitav proces traje 24 sata.

Proizvodi tretirani Smart Fresh-om mogu se konzumirati odmah nakon tretiranja. Proizvod se za sada koristi u jabukama, kruškama, šljivama, paradajzu, a uskoro će se koristiti i u koštičavom voću.

•

•

• •

Proizvod se za sada koristi u jabukama, kruškama, šljivama, paradajzu, a uskoro će se koristiti i u koštičavom voću.

Osiguranje kvaliteta čak i nakon iznošenja iz skladišta. Od skladišta do samoposluge, Smart Fresh jabuke su zaštićene od nepravilnog rukovanja (kao što su prekidi lanca hlađenja) i od etilena koji stvara netretirano voće.

Rizik od transportnih gubitaka biće smanjen.

Omogućava otvaranje i zatvaranje skladišta sa kontrolisanom atmosferom bez negativnog uticaja na kvalitet preostalog voća.

Kako deluje Smart Fresh? Ova tehnologija pruža brojne pozitivne efekte kao što su: Generalno, pozitivan uticaj Smart Fresh-a na poremećaje koji nastaju tokom skladištenja • Smanjuje otpad voća • Održava teksturu • Održava čvrstinu • Čuva ukus i izgled • Smanjuje unutrašnju proizvodnju etilena • Smanjuje disanje voća • Odlaže zrelost i starenje • Smanjuje stvaranje gorkih pega • Tamnjenje pokožice (‘’skald’’) može se kontrolisati pomoću Smart Fresh-a jer zaustavlja stvaranje jedinjenja koje dovodi do pojave ‘’sklada’’.

• Ovakav uticaj Smart Fresh-a obično se zadržava i po iznošenju iz skladišta.

• Proizvodi tretirani Smart Fresh-om mogu se konzumirati odmah nakon tretiranja.

Siva trulež (Botrytis cinerea) na uskladištenom plodu kruške

Kada i kako se primenjuje Smart Fresh tehnologija? Može se koristiti odmah nakon berbe, pre skladištenja, pre isporuke ili neposredno pre prodaje. Smart Fresh sistem kvaliteta može da se primeni na sve današnje tehnike skladištenja (NA, CA, ULO). Rizik od transportnih gubitaka biće smanjen. Omoguća-

22

va otvaranje i zatvaranje skladišta sa kontrolisanom atmosferom bez negativnog uticaja na kvalitet preostalog voća. SmartFresh (1-MCP) se nalazi u vrećama koje se rastvaraju u vodi. U tom obliku stavlja se u uređaj za primenu, iz koga se oslobađa 1-MCP. Primenu obavlja odobreni pružalac usluge.

S druge strane, sa Istoka dolazi proizvod Fitomag, proizvod koji je razvijen od strane kompanije FitomagInter LLC iz Ruske Federacije. Aktivna materija je 1-metil -ciklopropen, a formulisan je kao VP, odnosno proizvod koji deluje isparenjem. Ova aktivna materija pripada grupi Cikloalkeni (Ugljovodonici). Deluje tako što blokira receptore za etilen, te inhibira aktivnost etilena-biljnog hormona koji ima veoma važnu ulogu u starenju i dozrevanju. Inhibira starenje i zrenje voća posle berbe radi produženja svežine i čvrstine ploda, i očuvanja kvaliteta (održavanje sadržaja

voćnih kiselina) tokom čitavog perioda skladištenja.

Proizvod Fitomag se koristi za tretiranje plodova jabuka u rashladnim skladištima-hladnjačama, dva do sedam dana posle berbe.

Kako se primenjuje Fitomag? Proizvod se koristi za tretiranje jabuka u rashladnim skladištima (hladnjačama), na sledeći način: u plastični rezervoar generatora (posebno dizajniran generator koji omogućava isparavanje aktivne supstance, a koji je proizveden i razvijen od strane kompanije FitomagInter LLC) sipa se 5 litara vode i doda 10 grama Natrijum hidroksida, da bi se dobio 0,2“-tni rastvor. Zatim se dodaje 0,075 g/m3 preparata Fitomag, preračunato na zapreminu skladišta. Generator se nakon sipanja pripremljene tečnosti uključi u pogon, a odmah nakon uključivanja treba napustiti skladište i dobro ga zatvoriti. Skladište se otvara nakon

24 sata, uz obavezno uključivanje ventilatora, otvoriti vrata i dobro provetriti tokom 15 minuta.

Period efektivnog delovanja preparata Fitomag je ne manje od 10 meseci, pod uslovom da su obezbeđeni standardni uslovi skladištenja u hladnjači sa normalnom ili kontrolisanom atmosferom. I upravo je to ono što smo želeli. Kvalitetne proizvode tokom cele godine, odnosno do nove berbe.

Jedna važna napomena kod primene ovog proizvoda je da se Smart Fresh, odnosno Fitomag ne mogu mešati sa drugim sredstvima za zaštitu bilja, a koji su korišćeni za zaštitu uskladištenih proizvoda. A realno, nije ni potrebno. Jer Smart Fresh ili Fitomag samostalno rade ono za šta su i kreirani. Čuvaju naše uskladištene proizvode na pravi način.

23

24

Proizvodnja jabuke u svetu i Srbiji Berba jabuke u Srbiji je završena u čitavoj Srbiji i sada kada su magacini dupke puni, imamo malo vremena da „bistrimo“, mudrujemo i razmišljamo. Rod u Srbiji je ove godine bio rekordan, a kvalitet jabuke pomalo „šaren“. Relativno kišna godina za nama omogućila je da svi oni plodovi koji su se uspešno formirali i opstanu, i sa veličinom i krupnoćom dostignu parametre „prve“ klase.

Moram da primetim jednu važnu stvar. Čitava tehnologija voćarstva se podigla na jedan relativno visok nivo. Prisutna je i dalje razlika između velikih plantaža i malih proizvođača, ali je ona u prethodnim godinama drastično smanjena. Pošto imam prilike da pomažem mnogima od njih, navešću da su upravo ti mali proizvođači ove godine imali prinose Gale od 90

Dragan Lazarević, dipl. inž. polj.

tona po hektaru. Da su imali prinose Zlatnog Delišesa 80 do 90 tona po hektaru. Ovi proizvođači su imali sluha za savete stručne službe Agromarketa, imali su dovoljno široke poglede da mogu da prihvate promene koje smo im doneli, da vide naše voćnjake u Beloj Crkvi, i da nakon toga prepuste svoje voćnjake nama. I nakon par godina zaista imamo čime da se pohvalimo.

Prinos je tu, kvalitet je tu, i sada je čini mi se, Južni Tirol postao mnogo bliži nego što je ikada bio.

Možda nije dobro ni pristojno hvaliti sebe, ali ja ću to ipak učiniti ovaj put. Preneli smo naša iskustva u rezidbi, prihrani kako fertigacionoj tako i folijarnoj, zaštiti od bolesti i štetočina, našim proizvođačima.

Trajao je taj proces i trajaće još dugo, jer naravno mnogo toga moramo još da naučimo zajedno.

25

Pošto i u svakoj priči ima jedno „ALI“, tako je i u ovoj.

U tom učenju i napredovanju moraćemo biti jako brzi i spretni. Naučili smo kako da proizvedemo količinu i kvalitet, ali nisam siguran da smo naučili i da ga sačuvamo. Da li smo obrali jabuku na vreme? Da li smo obrali tako da ne napravimo štetu na plodovima? Da li smo podesili parametre čuvanja kako bi trebalo?

Da li smo je isklasirali u skladu sa zahtevima tržišta?

Da li smo se udružili da bi osigurali lakše prisustvo na tržištu i prodaju? Mnogo je ovih „Da li...“ Čini mi se da smo još uvek jako daleko od mnogo čega gore nabrojanog. Čeka nas dalek put. A ponovo kažem da vreme neumitno teče, a konkurencija (čitaj jabuka iz Poljske), pritiska sa svih strana.

Jedan od prvih je spoznaja šta i koliko može konkurencija. U tabeli 1. predstavljeni su prinosi u svim zemljama Evrope koje rade procenu prinosa (izvor WAPA). Ova procena je iz avgusta tekuće godine i pokazuje da je Poljska stigla do proizvodnje od oko 4 miliona tona. Pošto sam imao priliku pre par godina da vidim te voćnjake, mogu da kažem da se radi o zavidnom nivou proizvodnje, sličnom onom koji se

ostvaruje u Holandiji i Belgiji. Nije ni čudo, pošto su poljski voćari godinama i decenijama radili upravo u Zapadnoj Evropi. Sada su preselili celu tehnlogiju kod sebe i podigli je na zavidan nivo. Još jedna prednost je što se radi o mladim voćnjacima podignutim u prethodnih 7-8 godina, koji su sada u punoj „snazi“, pa je i kvalitet odličan. A pre svega 9 godina količina proizvedene jabuke je bila duplo manja, oko 2 miliona tona. Dakle moramo se dobro pripremiti za ono što nas očekuje, a to je vrlo verovatna hiperprodukcija jabuke u Evropi. Moramo da vodimo računa o cenama koštanja i kvalitetu, kao i količini koju ćemo proizvesti.

Druga važna stvar je sortiment, na kojem moramo još puno da radimo. Najrasprostranjenija sorta Ajdared se smanjuje u Evropi, i to zahvaljujući smanjenju u Poljskoj (Tab. 2.). Ono što dominira u Evropi je sorta Zlatni delišes, a to moramo i mi da pratimo. Stabilan rod, dobar briks, stiže u pravo vreme.

Ostvarenim se ne možemo zadovoljiti. Potrebno je još mnogo nauke, struke i rada. Na nama je da izaberemo da li ostajemo, odnosno zaostajemo ili krećemo napred. Tržište jabuke ne čeka.

26

Truli plodovi voća, prazni džepovi Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

Svaka godina ima svojih specifičnosti u proizvodnji voća i nikada nije lako proizvesti, prodati i naplatiti svoj godišnji trud i ulaganje, ali najteže je kada proizvodnja na samom kraju padne u vodu i istrule plodovi koji su došli do berbe i prodaje. To se dešavalo tokom 2014., a ponovilo se 2016. godine. Naravno, jedan od glavnih razloga su povoljni vremenski uslovi, tj. učestale i obilne padavine, dosta rose, što je idealno za razvoj patogena koji izazivaju trulež, a tu su i mnogi drugi faktori koji su se udružili protiv nas (grad i razni štetni insekti koji stvaraju povrede na plodu). Borba je bila teška i neprestana, trebalo je reagovati u pravo vreme na pravi način. Jer svaka greška može da košta i do 80% roda.

Malo podsećanje. Patogeni koji izazivaju trulež plodova su uglavnom gljive: Monilia laxa, M. fructigena - na koštičavom voću, Botrytis spp.- na jagodastom voću i vinovoj lozi, mada u ovoj godini je bilo dosta truleži bakterijske prirode, koje izaziva Pseudomonas spp. i Ervinia amilovora. Najpre da upoznamo njihovu prirodu. Patogen Monilia sp. napada cvetove, letoraste, grančice i plodove, što znači da bi imali zdrave plodove, zaštitu treba početi u cvetanju. Zaraženi cvetovi postaju tamnosive boje, sasuše se i otpadaju. Parazit prodire iz cvetova u grančice i izaziva njihovo sušenje, to se naročito odnosi na višnje, kajsije, pa i breskve. Na plodu se javlja mrka pega, koja se širi zahvatajući sve veće površine, zatim počinje da truli i sasuši se. Ovako mumuficirani plodovi vise na voćkama ili padaju. Oboleli plodovi od monilije poznaju se po koncen-

tričnim beličastim krugovima na površini, sastavljeni od micelije i organa za razmnožavanje parazita.

Gljiva prezimljava u vidu micelije u zaraženim plodovima ili obolelim grančicama. U proleće duži kišni period omogućava, njihovo rasejavanje, klijanje, zaražavanje cvetova i grančica. Vlažno vreme u toku vegetacije, kao što je bila ova godina, povećava količinu infektivnog potencijala, te je izvesno da dođe do jače truleži plodova. U suzbijanju je najvažnija preventiva.

Najpre u proleće obavezno odstraniti rezidbom suve grane i grančice sa mumificiranim plodovima, sve do zdravog dela. Hemijsku zaštitu treba početi u fenofazi bubrenja pupoljaka jednim od bakarnih preparata (Funguran OH, Cuprablau Z Ultra, Blue Bordo ili Fungohem).

Zaraze u cvetanju su sa najtežim posledicama, te je potrebno drugo tretiranje obaviti na samom početku cvetanja preparatima: Cormax, Pyrus 400SC, Indar 5 EW, Funomil, Octave, Luna Exprience. Jednim od ovih preparata treba uraditi zaštitu tokom cvetanja, pogotovu ako nastupi kišni period praćen zahlađenjem. U fazi precvetavanja takođe treba izvesti zaštitu, zbog osetljivosti zametnutih plodova .

Plodovi jagode, maline, kupine takođe su vrlo osetljivi na trulež koju izaziva Botrytis spp. Gljiva napada sve nadzemne organe, ali najveće štete pravi na plodovima. Zaraženi plodovi prekriveni su sivom navlakom micelije, zatim trule i propadaju. U slučaju da vladaju vlažni uslovi u vreme zrenja i berbe, može da dođe do velikih gubitaka. Gljiva se održava na zaraženim biljnim ostacima. Glavni izvor zaraze su

27 konidije koje se prenose vetrom i kišnim kapima. Radi zaštite od ovog parazita potrebno je obaviti najmanje tri tretiranja, i to: neposredno pred cvetanje, pri kraju cvetanja i u fazi zametnutih plodića. Za ova tretiranja potrebno je koristiti tzv. „botriticide“ kao što su Switch 62,5 WG, Luna Sensation, odlično deluje i Luna Expirience, kao i Pyrus.

Na grožđu najopasnija gljiva koja izaziva trulež je Botritis cinerea.

Parazit napada sve biljne delove, a najveće štete pravi na grozdovima.

Na bobicama se u vreme sazrevanja pojavljuju braon pege koje se proširuju i zahvataju celu površinu bobice. Ukoliko je vreme suvo takvi plodovi se smežuravaju, a u uslovima povećane vlažnosti postaju meki, prekriveni pepeljasto sivom navlakom od konidija. Parazit se brzo širi sa bobice na bobicu, i za 10-15 dana može biti zahvaćen ceo grozd. Bobice pucaju i pojavljuju se kapljice soka koji predstavlja pogodan supstrat za razvoj parazita. Ozleda bobica od insekata i mehaničke povrede predstavljaju put za zarazu. Gljiva prezimljava u opalom lišću u obliku slerocija. U proleće se razvijaju konidije, koje se lako raznose vetrom i klijaju na temperaturi iznad 5°C , a optimum je 25°C. Kišno vreme pred cvetanje izaziva botritis cvetova i može da uništi preko 40% cvetova. Ova bolest se suzbija sa 3-4 tretiranja.

Zaštita u precvetavanju je obavezna, jer sprečava mogućnost zaraze mladih grozdića i peteljki, tzv „zeleni botritis“. Drugo tretiranje se izvodi u spajanju bobica i zatvaranju grozda, jer kasnije preparati teško prodiru u unutrašnjost grozda, pogotovu kod sorti sa zbijenim

grozdovima, jer za vreme toplog i vlažnog vremena gljiva tu ima idealne uslove za razvoj. Sledeće tretiranje je u vreme zrenja grožđa („šarak“), jer se tada povećava sadržaj šećera, što je supstrat za razvoj gljive, a u to vreme je obično velika populacija grožđanih moljaca koji oštećuju bobice i stvaraju ulazna vrata za botritis. Ako se zrenje grožđa produži, a nastupi kišni period, onda treba obaviti i četvrto tretiranje u svrhu zaštite. Trulež se efikasno suzbija u navedenim fenofazama efikasnim preparatima: Pyrus, Switch, Luna Expirience, a sporedno delovanje imaju i bakarni preparati koji se koriste za zadnje tretmane protiv plamenjače, kao i za sazrevanje vinove loze.

Kod zadnjeg tretiranja paziti na karencu preparata (period od primene do berbe).

Pored redovnog izvođenja zaštite protiv truleži, treba pratiti i pojavu insekata koji oštećuju plodove i vršiti njihovo blagovremeno suzbijanje, kao što su: smotavci, cikade, stenice, surlaši, vaši, tripsi, moljci i dr. U našem portfoliju ima dosta preparata za tu namenu, koji mogu da deluju efikasno u suzbijanju istih, a da budu bezbedni za plodove, životnu sredinu i izvođača zaštite. Takođe imaju kraću karencu, jer insekti uglavnom napadaju zrele plodove pred berbu. Preporučujemo Coragen, Avaunt, Afinex, Vantex i dr. U tom smeru i proširujemo svoju paletu u narednim godinama nizom novih proizvoda, o kojima će biti reči kasnije. Dovoljno je reći da će u 2017., voćarima na raspolaganju biti Exirel, najnoviji adut kompanija DuPont i Agromarket.

Takođe velike probleme i trulež može da izazove pucanje pokožice ploda, ili samih ćelija prilikom naglog priliva vode u plodove usled velike količine padavina. Da bi se ovo sprečilo treba nekoliko puta u porastu ploda dodavati kalcijum (FitoFert Calcium 15), a u zrenju jedan od proizvoda FitoFert Calcium Organo ili FitoFert Cal-amino ili FitoFert Ca-apple 15, jer ojačavaju ćelijski zid. Takođe, radi postizanja elastičnosti pokožice ploda, treba dva puta pred berbu primeniti ađuvant Vin film u dozi od 2,0 l/ha.

Dakle, iz svega navedenog se vidi da trulež ne možemo posmatrati kao jednu bolest, te uspeh ili neuspeh u zaštiti pripisivati samo preparatu koji je primenjen protiv truleži, već je treba sagledati kao kompleksan problem i voditi računa o svim faktorima koji utiču na stvaranje uslova. Od svega toga zavisi da li ćemo proizvodnju privesti kraju i napuniti džepove, ili će nam na samom finišu iskliznuti iz ruku i ostaviti nas praznih džepova.

28

29

Dosije: Zemlja strancima – da ili ne?

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

I opet to sudbonosno – da ili ne? Te teške, često sudbonosne (možda nekad precenjene ili katkad potcenjene) tri reči odlučivale su u prošlosti mnogo toga. Nakon protoka vremena pokazalo se da su bile ispravne, nekada se čini (potpuno ili ne) opravdano pogrešne i u krug. Sada se nalazimo opet pred još jednom (sudbonosnom) dilemom. Da li dati zemlju strancima ili je zadržati pod sopstvenom (državnom) upravom? Razrešenje dileme moraće da se nađe u predstojeće dve do četiri godine. A možda je dilema već razrešena? Odgovor će dati možda narod (referendum), možda izabrani predstavnici naroda (parlament) ili izabrani predstavnici predstavnika naroda (pobedničke stranke = Vlada). U narednim tekstovima predstavili smo aktuelne „škole mišljenja“ vezane za predmetnu problematiku.

Od priređivača ovih tekstova se, prirodno, očekuje i njegovo promišljanje aktuelnog problema. Nekako mi je izraz dati zemlju najpošteniji. Jer, opet samo lični stav, prodati zemlju jednači se sa uvođenjem jednog predloga i stvaranjem potpuno nove reči sa sasvim drugačijim značenjem – izdati zemlju. Ovako, daješ zemlju i ...

Može li Srbija da spreči prodaju zemlje strancima Preuzeto: Politika, Ivana Albunović, 25. avgust 2016.

Za godinu dana treba da stupi na snagu obaveza iz SSP-a, kojom se strancima omogućava kupovina nepokretnosti pod jednakim uslovima, ali praksa Mađarske i Poljske pokazuje da postoje i druga rešenja.

Većina novih članica EU dobila je produžetak važenja zabrane prodaje obradivog zemljišta strancima, kako bi zaštitili domaće poljoprivrednike. Do septembra 2017. godine Vlada Srbije će rešiti pitanje prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Da li jedno od obećanja iz programa nove vlade ukazuje da Srbija, konačno, ima plan kako da izbegne ono što nam za godinu dana predstoji na osnovu loše ispregovaranog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)? Po ovom sporazumu Srbija se 1. septembra 2013. godine obavezala da će u naredne četiri godine postepeno uskladi svoje zakonodavstvo kako bi se strancima omogućio isti tretman kao državljanima Srbije pri kupovini zemljišta. I dok se do sada samo nagađalo kakve bismo poteze mogli da pre-

30 duzmemo i onemogućimo (ili bar odložimo na duži rok) prodaju oranica strancima, prvi put se zvanično pominje da bi u obzir moglo da dođe preuzimanje nekih od već postojećih modela – recimo, mađarskog ili poljskog.

“Vlada će nacionalne interese zastupati u skladu sa najboljim principima koje je Evropska unija usaglasila sa novim državama članicama, poput Mađarske i Poljske, kojima je odobreno sedam, odnosno 12 godina da održavaju postojeće nacionalne odredbe koje ograničavaju prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima”, navodi se u ekspozeu premijera Aleksandra Vučića. U Studiji objavljenoj u „Studentskoj reviji za privredno pravo” 2014. godine, studenti Pravnog fakulteta u Beogradu napravili su uporednu analizu o tome kako su druge države EU regulisale ova pitanja. Sve relativno nove članice, suočavale su se sa sličnim izazovima kao i Srbija danas.

Niski prinosi u poljoprivredi, problemi sa navodnjavanjem, zastarela mehanizacija, niske subvencije i snažan otpor prema reformama. Pod takvim pritiskom, ističe se, većina ovih država tražila je, i dobila, produžetak važenja zabrane prodaje obradivog zemljišta strancima, kako bi zaštitili domaće poljoprivrednike. Među njima su i Mađarska i Poljska. Ipak, te dve države imale su različite pristupe u rešavanju tog problema, pa tek predstoji da se vidi šta bi „srpski model” tačno podrazumevao.

Mađarska je načinila najradikalniji mogući potez i promenom ustava rešila ovo nacionalno važno pitanje. U parlamentu je 2012. usvojen amandman na Ustav koji zabranjuje strancima da kupuju poljoprivredno zemljište. Ova odluka okarakterisana je kao istorijska i kao „početak nove ere poljoprivrede” te zemlje. Da bi se sprečilo povećanje prilično niske cene zemljišta u Mađarskoj i špekulantska kupovina, od 2004. do 2011. godine, na snazi je bio moratorijum i stranci nisu mogli da kupuju zemljište. Postoji mišljenje da je to više bio politički potez Viktora Orbana i da mu je prethodila jaka domaća regulativa koja je zakomplikovala prodaju zemlje stranim državljanima. Šta je uradila Poljska? Oni su najpre uspeli da odlože prodaju zemlje strancima na 12 godina od datuma ulaska u EU. Nakon što je (u maju ove godine) istekao taj period, izmenili su zakon i maksimalno restriktivnim propisima o kupovini poljoprivrednog zemljišta, postavili uslove za svoje građane i strance u korist domaćih

gazdinstava. Do tada, tokom „tranzicionog” perioda, stranci su morali da ispune prilično rigorozne uslove da bi stekli svojinu nad poljoprivrednim zemljištem. Za to ime je bila potrebna dozvola dva ministarstva – unutrašnjih poslova i poljoprivrede. Prethodno su morali da dokažu da postoje okolnosti koje potvrđuju njihovu povezanost sa ovom državom (recimo – poljsko poreklo, brak sa njihovim državljaninom, da imaju privremenu boravišnu dozvolu i da planiraju poslovanje na teritoriji te zemlje). Brak sa državljaninom Poljske oslobađao ih je podnošenja zahteva, ali uz obavezu da najmanje dve godine žive u toj zemlji i pod uslovom da kupljeno zemljište postaje njihova zajednička, bračna svojina.

Pravila nisu bila obavezujuća ni za one koji su najmanje pet godina živeli u Poljskoj, nakon što su dobili trajno boravište. Kako su za naš list rekli u Ministarstvu finansija, pregovaračka grupa za slobodno kretanje kapitala (pregovaračko poglavlje 4) trenutno priprema pregovaračku poziciju čiji je deo posvećen i pitanju liberalizacije tržišta nekretnina – prodaji poljoprivrednog zemljišta.

“Da bi se što bolje pripremila, pregovaračka grupa koristi i analize dobre prakse država članica EU koje su se već susretale sa ovom liberalizacijom, uključujući Mađarsku i Poljsku, kako bi se sagledala najoptimalnija rešenja i efekti koje ova liberalizacija može da ima” navode u Ministarstvu finansija.

Međutim, kako nezvanično saznajemo, ta analiza će samo sagledati ekonomske efekte liberalizacije i dati nekoliko načelnih predloga kako se može izmeniti postojeće zakonodavstvo. Ali, lopta nije u rukama Ministarstva finansija (koje rukovodi pregovaračkom grupom) nego Ministarstva poljoprivrede čiji je zakonski mandat upravo izmena nedavno usvojenog Zakona o poljoprivrednom zemljištu (kojim se ne dozvoljava prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima) ili donošenje novog propisa.

Kako „Politika” saznaje od izvora bliskih vladi, naša strategija svakako će da se zasniva na preuzimanju već postojećih evropskih rešenja, ali i dalje ne postoji univerzalan model. Stručnjaci upozoravaju da, ukoliko zaista postoji takva namera, vlada, što pre mora da načini prve korake jer će se, u suprotnom, naći u velikoj stisci sa vremenom. Srbija, ističu, nije u zavidnoj situaciji jer nemamo pravo na tranzicioni period. Izmena SSP je prak-

31 tično nemoguća jer bi sve zemlje članice morale da glasaju potvrdno što nije realno očekivati. Promena Ustava (prema kome stranci mogu biti vlasnici nepokretnosti u Srbiji), na šta se osmelila Mađarska, postoji kao opcija.

Iako deo javnosti to priželjkuje, malo je verovatno da iz ove pozicije Srbija može da se odluči na takav korak.

Bitka za poljoprivredno zemljište. Od velike finansijske i prehrambene krize 2008. godine, u svetu vlada pravi rat za preuzimanje poljoprivrednog zemljišta. Veliki investitori, pa čak i vlade pojedinih zemalja, u poslednjoj deceniji zauzeli su (kupili u različitim formama) više od 35 miliona hektara obradive zemlje u svetu, rekao je za „Politiku” profesor Miladin Ševarlić. Oko 40 odsto tih kupaca ima sedište u EU, a investitorima su posebno interesantne istočnoevropske zemlje, koje se pridružuju Evropskoj uniji gde postoji obaveza prometa zemljišta, ali i države koje su u procesu pridruživanja. Najveće površine do sada su otkupljene u Rumuniji gde je oko 800.000 hektara prodato praktično u bescenje.

“Ovakav trend ima negativne posledice, jer se prelazi na intenzivan uzgoj svega nekoliko kultura: kukuruza, soje, pšenice, uljana repice, dok se ostale eliminišu” kaže Ševarlić.

Da li će stranci moći da kupuju srpsku zemlju Preuzeto: Ekapija, 21. oktobar, 2016.

Prvi efekti novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, usvojenog početkom 2016. godine, više su nego odlični, navode iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ako se uzme u obzir činjenica koliko je opština donelo Godišnji program, kao i imajući u vidu da je veliki broj lokalnih samouprava do sada sproveo i postupak licitacije. ”Kada je reč o uvođenju reda u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta i sprečavanju zloupotreba, apsolutno je moguće rešiti ovo pitanje i već smo postigli izuzetno dobre rezultate, svega osam meseci od donošenja Izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Na dobrom smo putu da rešimo problem uzurpacije zemljišta – navode iz Uprave za poljoprivredno zemljište u razgovoru za Ekapiju.

Višemesečna blokada transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije opštini Kula i niz razgovora koji su obavljeni između zvaničnika ministarstva i predstavnika opštine, rezultirali su usvajanjem Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i u toj lokalnoj samoupravi.

“Time su, po prvi put otkako se državna zemlja izdaje u zakup, svih 145 opština dobile saglasnost na Godišnji program u skladu sa zakonom. Poljoprivredno zemljište kao nacionalni resurs koristiće se isključivo u funkciji razvoja srpskog agrara, i kao takvo ostaje vrhunski prioritet Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine” saopštili su iz Ministarstva, uz napomenu da je ovim u legalne tokove ubačeno više od 130.000 hektara državnog zemljišta.

Ipak, kada je reč o trenutno aktuelnom pitanju prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima, na pitanje Ekapije da li će se produžiti zabrana prodaje koja ističe 2017. godine, Ministarstvo poljoprivrede kaže da – “nadležna tela koriste analize dobre prakse država članica EU koje su se već susretale sa ovim pitanjem, uključujući Mađarsku i Poljsku, kako bi se što bolje sagledala najoptimalnija rešenja i efekti”.

32 Ni Poreska uprava nije imala odgovor na naše pitanje da li postoji način evidentiranja stranih državljana koji bi eventualno postali vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i kako bi oni u tom slučaju plaćali porez, kao ni ko bi vršio kontrolu da li se zemljište zaista obrađuje.

Zaštititi nacionalno bogatstvo. Za razliku od institucija koje su i dalje neodlučne, profesor Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu smatra da bi svakako trebalo prolongirati zabranu prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima, ali i podseća na njegov stav da zemlju uopšte ne bi trebalo prodavati, jer je to nacionalni prirodni resurs koji se ne obnavlja.

“Nisu nama roditelji ni preci doneli zemlju u nasledstvo, pa da je rasprodajemo, već su se generacije vekovima borile za svaku stopu. Mi smo je samo “pozajmili od svojih naslednika”. Aktuelna vlast sada namerava da od nemačkog investitora, kompanije Tonnies, napravi najvećeg latifundistu u Evropi tako što će mu pokloniti 60.000 hektara – 20 farmi površine od po 3.000 hektara, a on tako nešto nema ni u svojoj zemlji, gde nemački farmeri rade za Tonnies. To nije model iz Evropske unije, kako predsednik Vlade Srbije pokušava da predstavi – kaže profesor Ševarlić u razgovoru za Ekapiju.

On smatra da je jedini način da makar delimično zaštitimo nacionalne interese promena Zakona o poljoprivrednom zemljištu u koji bi trebalo da ugradimo pravna ograničenja za nove kupce, koja već postoje u zakonodavstvu 28 zemalja članica EU jer – “zašto bi Srbija manje štitila svoje zemljište i druge prirodne resurse kao nacionalno bogatstvo od drugih bogatijih država EU”? Ševarlić napominje i da je Poljoprivredni kombinat Beograd – PKB samo jedan u nizu primera nebrige o nacionalnom blagu, jer je to praktično najplodnije zemljište “ispred kućnog praga” koje se, prema starom srpskom običaju – ne prodaje.

Stranci dobrodošli u Sloveniji. Slovenija je u Ugovoru o pristupanju EU iz 2003. godine obezbedila prelazni period od sedam godina kada je reč o prodaji poljoprivrednog zemljišta strancima, koji odobrava donošenje zaštitne klauzule za unutrašnje tržište. Zaštitna klauzula predviđa da o opštim merama ekonomske zaštite, na zahtev države članice, može da odluči Evropska komisija.

“Slovenija je u prelaznom periodu odlučila da ne koristi zaštitnu klauzulu, uprkos pritisku od strane civilnog društva, argumentaciji profesije i povećanoj prodaji poljoprivrednog zemljišta i nekretnina strancima u graničnim područjima, pre svega građanima Italije i Austrije. Vlada je usvojila zaključke Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i hrane i pokrenula Fond poljoprivrednog zemljišta i šuma, tako da je realizacija kupovine poljoprivrednog zemljišta i šuma od strane Fonda produžena do 10 kilometara u graničnom pojasu. Čak i danas, kada je Slovenija već 12 godina punopravni član EU, suočava se sa ogromnom kupovinom poljoprivrednog zemljišta u pograničnom području sa Austrijom, u severoistočnom delu Slovenije, i u Krasu i Slovenskoj Istri, gde su kupci uglavnom italijanski građani” kaže u razgovoru za eKapiju Franc Bogovič, bivši slovenački ministar poljoprivrede, a danas poslanik u Evropskom parlamentu.

Na strance se, prilikom trgovine poljoprivrednim zemljištem, šumama i farmama, odnose i odredbe Zakona o poljoprivrednom zemljištu (ZKZ) i Zakona o šumama, gde je preciziran postupak prodaje, redosled preče kupovine i ograničenja u slučaju kada je u pitanju tržište sa zaštićenim farmama i zemljišne transakcije koje su uređene komasacijom.

“Problem poskupljenja poljoprivrednog zemljišta je često na štetu slovenačkih poljoprivrednika jer su cene, uprkos pravu preče kupovine i drugih zaštitnih odredbi ZKZ, previsoke i tako je otvoreno tržište za ostale građane EU. Važno je napomenuti da je poljoprivredno zemljište opterećeno katastarskim prihodima, a 2013. godine stope su dodatno podignute novim porezom na nepokretnosti koji je doneo dodatna opterećenja za slovenačkog seljaka i poljoprivredno zemljište. Odluka Ustavnog suda uspela je da spreči donošenje Zakona o porezu na nepokretnosti, što pokazuje koliko je važno da država zna da u skladu sa Sporazumom o pridruživanju EU iskoristi i implementira zaštitne mehanizme od nacionalnog značaja i za održivi razvoj svojih ruralnih područja” ističe Bogovič.

Neujednačena praksa članica EU. Sagovornik eKapije navodi da države članice EU imaju veoma različita iskustva sa prodajom poljoprivrednog zemljišta strancima, ali su sva na neki način zajednička u smislu odbrane

33 nacionalnih interesa i vizije razvoja tako važne ekonomske aktivnosti kao što je poljoprivreda na održiv način.

“Akt o pristupanju Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Mađarske, Poljske i Slovačke 2003. godine predvideo je prelazni period od 12 godina za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, a rok je određen kako bi se ograničio negativan uticaj na razvoj poljoprivrede, kao rezultat dužeg ograničenja na strana ulaganja u sektor. Ipak, imamo primer Mađarske koja je 2012. godine unela u Ustav zabranu strancima da kupuju poljoprivredno zemljište, koje je zaštićeno kao nacionalno blago. Takođe, Ugovor o pristupanju potpisan 2005. godine sa Bugarskom i Rumunijom predviđa prelazni period od sedam godina, ali u ovim zemljama ne postoji potpuna zabrana sticanja poljoprivrednog zemljišta” objašnjava Franc Bogovič i dodaje da su bugarski poslanici 2013. potvrdili meru kojom do 2020. godine zabranjuju strancima kupovinu poljoprivrednog zemljišta u Bugarskoj.

Ova odluka doneta je uprkos činjenici da je u suprotnosti sa Sporazumom o bugarskom pridruživanju 2007. godine, u kojem se navodi da stranci nakon 1. januara 2014. godine mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Bugarskoj.

Čija je srpska zemlja? Među pet najvećih zemljoposednika u Srbiji, dva su stranci Preuzeto: Blic, M. R. Petrović 24. avgust 2016.

Najveći vlasnik poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je država, sa oko 830.000 hektara. To je daleko više nego što imaju veliki zemljoposednici iz redova privatnika. A među njima se ističe njih nekoliko. Trojica najvećih srpskih biznismena u poljoprivredi poseduju više od 50.000 hektara zemlje u Srbiji. Još 20.000 hektara uzimaju u zakup, gde gaje žito, voće i povrće.

Petar Matijević - 33.000 hektara. Na desetak imanja obrađuje 33.000 hektara zemlje, od čega je 23.000 u njegovom vlasništvu, a ostalo u zakupu. Najveća imanja koje poseduje su „Bezdan”, „Ravnica” u Bajmoku, „Jednota” u Kovačici, „Zlatica” kod Zrenjanina. Matijević je postao i prvi srpski biznismen koji je postao vlasnik zemljišta u Hrvatskoj, gde je kupio 1.500 hektara.

Miodrag Kostić - 19.000 hektara. U Srbiji poseduje 19.000 hektara zemlje, a dodatno obrađuje od 7.000 do 10.000, koju uzima u zakup. Gazda je na njivama u opštinama Kula, Vršac, Bački Brestovac, Inđija, Požega...

Poseduje sisteme za navodnjavanje na čak 37 odsto zemlje u vlasništvu, a ukupno navodnjava 9.000 hektara zemlje. Kostić, istovremeno, zakupljuje i oko 30.000 hektara u Ukrajini.

Miroslav Mišković - 14.500 hektara. „Delta agrar“ obrađuje 14.500 hektara zemlje u Srbiji, što je, kako navode, 0,0034 ukupne obradive površine u zemlji. Kompanija se bavi ratarstvom, proizvodnjom voća i povrća, stočarstvom i ribarstvom, a proizvodnju obavljaju na pet poljoprivrednih imanja. U Čelarevu imaju voćnjak gde na 400 hektara gaje jabuku. Na hiljadu hektara gaje grašak, boraniju, krompir, luk, papriku, celer, kupus, karfiol, kelj i brokoli. Đorđije Nicović - 500 hektara. Donedavno je u ovom društvu bio još jedan srpski biznismen, Đorđije Nicović. Njegova firma “Irva” obrađivala je najviše njiva u Srbiji, čak do 30.000 hektara. U njegovom je vlasništvu bio i PIK „Bečej”, sa 2.895 hektara zemlje u posedu, koji je od njega otkupio Miodrag Kostić za 45 miliona evra.

Nicović je sada vlasnik samo 400 hektara zemlje druge klase u Belom Blatu kod Zrenjanina, a ima i 500 hektara pod ribnjacima “Sutjeska Zrenjanin”.

Strani zemljoposednci u Srbiji. Sa oko 6.000 hektara zemljišta, jedan od većih veleposednika bio je i hrvatski biznismen Ivica Todorić, vlasnik “Agrokora”. On je, međutim, oko 6.000 hektara zemlje prodao Petru Matijeviću, a sam se skoncentrisao na prerаđivačku industriju.

Irska kompanija “Baltic property investment limited” je kupovinom više preduzeća u Bačkoj došla u posed oko 13.000 hektara obradivog zemljišta. Između ostalog, postali su vlasnici gazdinstava “Vojvodina” iz Bačkog Brestovca, “Miletić“ iz Srpskog Miletića i “Ratkovo “ iz istoimenog sela. “Žito grupa” Marka Pipunića iz Osijeka u Srbiji ima oko 2.000 hektara zemljišta u Ratkovu, nadomak Odžaka. CBA, kompanija iz Mađarske, postala je vlasnik oko 2.650 hektara obradivog zemljišta. Oni su u posed zemlje došli kupovinom “Krivaje” iz istoimenog mesta, kao i još dva gazdinstva u Bajši i Čonoplji.

34

“Otimači zemlje” u Srbiji Preuzeto: Voice, Slađana Gluščević, 12. oktobar 2016.

Kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Al Dahra i Al Ravafed i nemački Tenis u Srbiji su “otimači zemljišta”, navodi se u izveštaju međunarodne nevladine organizacije GRAIN za 2016. godinu.

GRAIN, koji se bavi problemom „otimanja zemljišta“ (eng. land grabs ili land grabbing) na globalnom nivou i čiji se rezultati navode i u izveštajima Evropskog parlamenta i drugih evropskih i svetskih institucija, objavila je listu sa 491 ugovorom ili inicijativom za kupovinu ili dugoročni zakup više od 30 miliona hektara oranica u 78 zemalja. Kako je navedeno u analizi „Globalno otimanje poljoprivrednog zemljišta u 2016. godini – Koliko veliko, koliko loše?“, reč je o poslovima iniciranim posle 2006. godine, a odnose se na strane investitore u nekoj zemlji, s tim da je te dogovore organizovala država u kojoj se poslovi u sektoru poljoprivrede realizuju.

Pomenimo, pojam „land grabbing“ označava otimanje, odnosno kupovinu ili dugoročni najam velikih površina plodnog zemljišta u zemljama u razvoju ali sve češće i u razvijenim zemljama. „Otimanje zemljišta“ naročito je uzelo maha nakon 2007. i 2008. godine, to jest od početka svetske ekonomske krize, a suština je u koncentraciji poljoprivrednog zemljišta koju u drugim zemljama sprovode velike korporacije, individualni investitori ali i vlade.

Problem se iz Afrike seli u Evropu. Problem “otimanja zemljišta” je naizraženiji u afričkim zemljama, više od 40 odsto najvećih svetskih investitora u poljoprivredu ima sedište u Evropi, a prema oceni stručnjaka za ovo pitanje, evropske politike ih subvencionišu na štetu malih poljoprivrednika. Kako navodi Odbor za privredu i socijalna pitanja Evropskog parlamenta, dok je ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Evropi sve manje, sve je više zemlje u rukama određenih velikih preduzeća.

Jedan posto poljoprivrednih gazdinstava kontroliše 20 odsto poljoprivrednog zemljišta u EU. Tri posto poljoprivrednih gazdinstava kontroliše 50 odsto poljoprivrednog zemljišta, a 80 odsto gazdinstava kontroliše samo 14,5 odsto poljoprivrednog zemljišta.

Ne postoji međunarodno priznata, jedinstvena definicija otimanja poljoprivrednog zemljišta. Obično se pod time podrazumeva proces sticanja poljoprivrednih korisnih površina velikih razmera, bez prethodnog savetovanja sa lokalnim stanovništvom ili njegovog odobrenja, navodi se u Službenom listu Evropske unije, koji je objavio mišljenje Evropskog odbora za privredu i socijalna pitanja. Dodaje se da to dovodi do ograničenja mogućnosti lokalnih stanovnika da samostalno vode poljoprivredna domaćinstva i proizvode prehrambene proizvode. Osim toga, pravo korišćenja resursa (zemlje, vode, šuma) i dobit od njihovog korišćenja pripadaju vlasniku, a moguća nuspojava je ta da će upotreba u svrhu poljoprivrede biti napuštena u korist drugih, nepoljoprivrednih delatnosti, piše u Službenom listu.

U Srbiji, prema analizi organizacije GRAIN, postoje tri takve kompanije. Klemens Tenis, vlasnik nemačke klanične industrije Tenis, pominje se kao investitor koji namerava u stočarstvo u Srbiji da uloži 462,7 miliona dolara za pet farmi svinja i kapacitete za proizvodnju mesa. Navodi se da je dogovor između Vlade Srbije i nemačke kompanije završen, te da će Tenisu pripasti 15.000 hektara. Dodaje se da nemačka mesna industrija ima 25 internacionalnih kancelarija i da izvozi polovinu proizvedene robe.

GRAIN kao drugog „otimača“ navodi Al Dahru, kojoj pripisuje 9.000 hektara u našoj zemlji i za koju kaže da će proizvoditi žitarice, meso, mleko i voće. Investicije ove arapske kompanije, po navodima GRAIN-a, iznose 400 miliona dolara. Objašnjava se da je Al Dahra partner

35 Vlade UAE, da proizvodi hranu i hranu za životinje širom sveta, kroz akvizicije i združena ulaganja, da u više od 20 zemalja gazduje na 80.000 hektara i da ima milijardu dolara godišnjeg prometa. Dodaje se da deo ugovora sa državom Srbijom podrazumeva kupovinu osam kompanija, rehabilitaciju sistema za navodnjavanje i vođenje nekoliko pogona za proizvodnju hrane za životinje. Al Dahra je označena i kao većinski vlasnik srpske Rundap grupe, koja ima voćnjak jabuka.

Treća kompanija koja po navodima GRAIN-a otima oranice u Srbiji je Al Ravafed, koja proizvodi lucerku, pšenicu, kukuruz… Investicije su vredne 156,9 miliona dolara, a arapska kompanija treba da ih realizuje za četiri godine (od 2014, kada je potpisan sporazum sa Vladom Srbije). Partner, Vlada Srbije, daje svoje poljoprivredno zemljište u zakup na 99 godina, a kako se navodi u izveštaju, imaće 20 odsto vlasništva u zajedničkom preduzeću, bez obaveza investiranja. Primećeno je i da su mali poljoprivrednici negodovali zbog ovog aranžmana srpske vlade i arapske kompanije.

Bez odgovora iz Vlade Srbije. A Vlada Srbije ćuti… U kojoj su meri pouzdani podaci za Srbiju koje je iznela međunarodna organizacija GRAIN, čija se istraživanja uzimaju kao relevantna u svetskim i evropskim institucijama, ne može se reći s obzirom na to da su sve tri navedene kompanije, njihovo poslovanje, ugovori i dogovori Vlade Srbije s njima, obavijeni tajnom. Zapravo, ceo dogovor sa arapskim kompanijama koje bi na osnovu Zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji između Vlade Srbije i vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata trebalo da ulažu i posluju u našoj zemlji nikada nije obnarodovan. Ni na pitanja koja je VOICE poslao Vladi Srbije, a tiču se ugovora i poslovanja kompanija Al Dahra, odnosno Al Ravafed nije odgovoreno u zakonskom roku, te smo ih dostavili Povereniku za informacije od javnog značaja.

Kompaniju Al Dahra, koja je po ugovoru sa Vladom Srbije trebalo da preuzme tadašnja preduzeća u restrukturiranju Bačka iz Sivca, Jadran iz Nove Gajdobre, Mladi Borac iz Sonte i Agrobačku iz Bača, nasledila je firma Al Ravafed. Međutim, nije poznato zašto je i na koji je način prekinut prethodni dogovor Vlade Srbije sa Al Dahrom. Na sajtu kompanije navodi se da Al Dahra ima većinsko vlasništvo u Rundap agraru, odnosno Rundap

grupi u Srbiji i da namerava da u našoj zemlji proizvodi, a potom distribuira različite useve. Trenutno, kako se navodi na sajtu, Al Dahra je prisutna u voćnjaku sa 500.000 stabala jabuke na 130 hektara sa godišnjom proizvodnjom od 10.000 tona ovog voća.

Kako piše u analizi GRAIN-a, kao investitor, odnosno “otimač poljoprivrednog zemljišta” Al Dahra se pojavljuje u Španiji kao proizvođač lucerke na 5.050 hektara.

Takođe, u Španiji je prisutna korporacija Al Dahra Fagavi, kao lider u evropskoj industriji stočne hrane, te kao proizvođač bala i peleta, a kroz akvizicije španskih kompanija došla je do 8.500 hektara u ovoj zemlji.

U Sudanu Al Dahra pregovara o ogromnoj investiciji.

Reč je, kako beleži GRAIN, o 971.245 hektara i 10 milijardi dolara uloženih u proizvodnju ječma, kukuruza, pamuka, pšenice, sena… Sudanska vlada je prošle godine rekla da će arapska kompanija uplatiti milijardu od deset milijardi dolara, a mediji pominju da bi Al Dahra da zauzme čak 2,4 miliona hektara u Sudanu.

Dalje, u Pakistanu Al Dahra gazduje na 4.000 hektara, u Namibiji na 200 hektara. Za sada, sudeći prema izveštaju GRAIN-a, firma iz Emirata je najveći strani investitor – “otimač” u Egiptu, gde je zauzela 48.500 hektara.

Pojavljuje se kao kompanija iz privatnog sektora, partner vlade UAE. Kako se navodi u analizi, u dvadeset zemalja Al Dahra zasad poseduje i iznajmljuje više od 80.000 hektara.

Kompaniju Al Ravafed ni organizacija GRAIN niti slične njoj ne vide u svetu kao problematičnog investitora. Međutim, na sajtu Al Ravafeda nema podataka ni o tome u kojim je zemljama firma prisutna, ni šta od poljoprivrednih proizvoda proizvodi…

Među investitorima iz UAE koji su se pojavljivali u Srbiji a koje GRAIN prepoznaje kao “otimača zemljišta” je Abu Dabi Fond za razvoj. Prisutan je u Sudanu, gde na 29.400 hektara proizvodi lucerku. Srbija je s njim imala sporazum o kreditu od milijardu dolara, odnosno zajmu za finansiranje sistema za navodnjavanje od 97 miliona dolara. Od Vlade Srbije VOICE je tražio odgovor i na pitanje šta se desilo s tim kreditom, da li je izgradnja sistema za navodnjavanje počela i gde, ali ga nismo dobili.

I u slučaju Abu Dabi Fonda za razvoj, srpski parlament je

36 doneo zakon, a u njemu se navodi da je arapska finansijska institucija saglasna da Srbiji pozajmi iznos ekvivalentan iznosu od 356.281.000 dirhama.

MK Grupa otimač zemljišta u Ukrajini. Organizacija Lend matriks navodi na svom sajtu da je kompanija MK grupa iz Srbije u Ukrajini “otimač zemljišta”. “Lend grebingom” je MK grupa došla do 50.000 hektara koje je ugovorila, a namera joj je da zauzme 100.000 hektara, navodi se u zvaničnoj prezentaciji Lend matriksa. Primarni investitor je, po navodima ove organizacije, kompanija Agro invest Ukrajina, a MK Grupa se pojavljuje kao sekundarni. Agro invest Ukrajina posluje u okviru MK grupe i deo je tog sistema. MK grupa jedina je kompanija iz Srbije koju je Lend matriks uočio kao investitora koji je do zemlje koju obrađuje u inostranstvu došao “lend grebingom”.

Za razliku od dve arapske kompanije, nemački Tenis još uvek u Srbiju nije došao, a kad će – ne zna se. Nedavno je premijer Aleksandar Vučić bio u gostima kod Klemensa Tenisa, ali precizne informacije opet nismo čuli. Elem, konačan paraf trebalo je da se u Vladi Srbije stavi u junu ove godine, međutim to se zbog izbora i formiranja nove vlade oteglo. Pre toga, srpski parlament usvojio je novi zakon o zemljištu, potom i Uredbu o uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prvenstva zakupa. Sve to moglo bi da omogući inostranim investitorima poput Tenisa da 30 odsto poljoprivrednog zemljišta u nekoj opštini dobiju na 30 godina, a da o tome ko će u opštini dobiti oranice u arendu na tri decenije odlučuje komisija u kojoj su tri ministra i još dva člana po izboru jednog od tih ministara. Pritom, nije jasno definisano kakve bi to investicione planove budući ulagači trebalo da imaju.

U analizi “Globalno otimanje poljoprivrednog zemljišta u 2016. godini” organizacija GRAIN nije u kontekstu “otimanja” evidentirala prisustvo kompanije Tenis u drugim državama, već samo u Srbiji. Međutim, organizacija Lend matriks (Land Matrix), čije se analize takođe uzimaju kao relevantne u Evropskom parlamentu, a koja trenutno ima podatke o 1.280 ugovora i 47,6 miliona “otetih” hektara u svetu, navodi nemačku klaničnu industriju kao jednog od takvih investitora. Lend matriks beleži da je Tenis kao drugi investitor u Rumuniji 2006. godine ušao u posed 4.259 hektara. Prvi investitor je firma SC ORGAPIC SRL.

I dalje neizvesno da li će stranci moći da kupuju srpsku zemlju Preuzeto: Ekapija, 24. oktobar 2016.

Prvi efekti novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, usvojenog početkom 2016, više su nego odlični ako se uzme u obzir činjenica koliko je opština donelo Godišnji program, kao i imajući u vidu da je veliki broj lokalnih samouprava do sada sproveo i postupak licitacije navode iz Ministarstva poljoprivrede. ”Kada je reč o uvođenju reda u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta i sprečavanju zloupotreba, apsolutno je moguće rešiti ovo pitanje i već smo postigli izuzetno dobre rezultate, svega osam meseci od donošenja Izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Na dobrom smo putu da rešimo problem uzurpacije zemljišta”, navode iz Uprave za poljoprivredno zemljište uz napomenu da je u legalne tokove ubačeno više od 130.000 ha državnog zemljišta. Ipak, kada je reč o trenutno aktuelnom pitanju prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima, na pitanje da li će se produžiti zabrana prodaje koja ističe 2017, ministarstvo poljoprivrede kaže da nadležna tela koriste analize dobre prakse država članica EU koje su se već susretale sa ovim pitanjem kako bi se što bolje sagledala najoptimalnija rešenja. Ni Poreska uprava nije imala odgovor na pitanje da li postoji način evidentiranja stranih državljana koji bi eventualno postali vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i kako bi oni u tom slučaju plaćali porez.

37

U članku je opisan pristup prosečnog srpskog poljoprivrednog proizvođača (mali posed) poljoprivrednoj proizvodnji, kao i greške koje isti nesvesno čini.

Takve greške dovode do ekstenziviranja proizvonje, lošije profitabilnosti, i ugrožavaju ekonomsku održivost proizvodnje.

Navedeni su i primeri intenziviranja proizvodnje kao ključ za postizanje vrhunskih rezultata i ekonomskog opstanka naše poljoprivrede i poljoprivrednika.

Kad se presaberemo, mi se oduzmemo! Šaljivi naslov za ozbiljnu temu i probleme sa kojima se poljoprivredni proizvođači svakodnevno sreću u „zemlji čuda“, kako kaže urednik ovog časopisa. Iz razloga što ne žele da se oduzmu, proizvođači se veoma retko presabiraju, a trebalo bi. U vreme tržišne poljoprivredne utrke, digitron tj. džepni računar bi trebao da postane neizostavno pomoćno sredstvo u poljoprivredi. Dakle treba razjasniti šta su investicije, a šta troškovi u proizvodnji.

Na kraju smo jedne vegetacione sezone, ali i na početku nove, pa Vam se autor ovih redova, po ko zna koji put obraća, sa namerom da podseti na greške, ukaže na propuste i sugeriše na pravi put ka intenziviranju proizvodnje, kao jedinom mogućem egzistencijalnom i modelu zarađivanja u poljoprivredi.

Poljoprivreda je postala industrijalizovana proizvodnja u svrhu ostvarivanja profita, a mi se suočavamo sa svakodnevnim topljenjem gotovine i prevođenjem vrednosti u imaginarne i apstraktne kategorije. Individualni proizvođači zarobljeni u raljama tradicionalizma nepoverljivo prihvataju novine, sa isključenim bitnim delovima slagalice, koja čini nepotpunu i nejasnu sliku poljoprivredne proizvodnje. Pa da krenemo; Zbog raznoraznih demografskih, migracionih, ekonomskih i drugih razloga maksimalno je redukovana stočarska proizvodnja, a sa njom i proizvodnja štalskog ili organskog đubriva. U vreme kada je njegova upotreba u poljoprivredi bila redovna uz ovu organsku komponentu standardna je bila upotreba NPK formulacija 15:15:15. Ova

Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

kompozicija makroelemenata je bila opravdana, posebno u ratarskim proizvodnjama, jer je sa štalskim đubrivom zemljištu vraćano svih 70-ak elemenata koje biljke iznose hraneći se, te se mogao iz godine u godinu očekivati i dobar rod. Kompanija Agromarket svojim proizvođačima nudi zamenu za štalsko đubrivo, a to je peletirano pileće sterilisano organsko đubrivo pod nazivom Biofert Green (4:3:3 + 9 CaO+20 hum. kis + SE + ME). Ovo organsko hranivo sadrži u sebi sve organske komponente neophodne za normalan rast i razviće biljaka, ne sadrži seme korova i veoma je praktično za primenu, jer može da se unese u zemljište i depozitorima pri setvi, kada se koristi i 30% manje ovog proizvoda zbog boljeg iskorišćenja. Za sada je najviše u primeni u voćarskim i povrtarskim

38 proizvodnjama, ali se polako širi primena ovog proizvoda i u ratarstvu, a posebno dobre rezultate pokazuje na zemljištima sa redukovanim sadržajem humusnih materija. Količine primene su od 800-3000 kg/ha u zavisnosti od useva, ili zasada, kao i sadržaja hraniva u zemljištu.

Dalje, i količina fosfora data ovim putem je skoro zadovoljavajuća, bez malo 53 kg od traženih 60, a mala razlika može se nadomestiti skromnom količinom formulacije MAP (12-52-0) od 25 kg na gotovo 2 ha, odnosno ukoliko se koristi Biofert Green, nema potreba za MAP-om.

Bez ove organske komponente dovodi se u pitanje adekvatnost kompozicije NPK 15:15:15 za apsolutno sve voćarske, povrtarske, ali i ratarske biljne vrste. Da pojasnimo;

U jesenjem periodu pšenica, u uslovima kratkog dana, formira (diferencira) budući rod, te je u ovom periodu presudno da je biljci na raspolaganju čitav kompleks makro, sekundarnih i mikroelemenata, kao i organskih komponenti. Stoga stručni tim kompanije Agromarket preporučuje oprobanu tehnologiju primene biostimulativnih kompleksnih FitoFert proizvoda u vreme bokorenja i ukorenjavanja biljaka. Dakle, kada se pšenica zazeleni iskoristiti pogodne vremenske prilike i primeniti folijarno 3,0 l/ha proizvoda FF HumiSuper Plus.

Ovako rana primena ovog „10 u 1“ proizvoda ima snažno dejstvo na mlade biljke, koje se ogleda u većoj generativnosti, boljem zdravstvenom stanju biljaka i tolerantnosti na stresne uslove do kraja proizvodnje, a konačno rezultira većim prinosom. Cena koštanja ovog tretmana u strukturi svih troškova proizvodnje strnina je oko 2%, a može da dovede do povećanja prinosa od 10 pa i više procenata. Pored direktne razlike u prinosu, ovaj tretman može da prevenira upotrebu neplaniranih pesticida, što neretko dodatno opterećuje troškovnu stranu.

Za dobijanje oko 5 tona prinosa pšenice, biljke iz zemljišta iznose sledeću količinu čiste aktivne materije po hektaru: Azot (N) oko 120 kg, Fosfor (P2O5) oko 60 kg i Kalijum (K2O) oko 105 kg.

Da bi se postigla potrebna količina kalijuma, koga treba znatno više od fosfora, formulacijom 15:15:15, trebalo bi upotrebiti 700 kg iste. Preostala potrebna količina azota bi se ostvarila u prihranama kroz UREU, AN, SAN, AS, KAN, u zavisnosti od kiselosti i tipa zemljišta, kao i razvoja biljaka. Problem je zaostatak veće neupotrebljene količine fosfora (P2O5) i njegovo nagomilavanje u zemljištu, kao i prekomerna količina azota u početnim fazama razvoja biljaka.

Upotrebom recimo formulacije kompleksnog hraniva NPK 6:12:24, trebalo bi primeniti za istu količinu kalijuma nepunih 440 kg pomenute formulacije, što je 260 kg manje od prethodnog slučaja. Dakle po trenutnim prosečnim maloprodajnim cenama đubriva, to je razlika od oko 11000 dinara za isti učinak u proizvodnji, odnosno isti projektovani prinos.

Jedino ostaje da se upotrebe jeftinija azotna hraniva u kasnijim fazama razvoja biljaka, kada ih i treba više. Veliki problemi u proizvodnji često nastaju kada proizvođa-

či upotrebe veće količine NPK tipa 15:15:15 ili 16:16:16, pa se velika količina direktno pristupačnog azota nađe u zoni dostupnosti biljaka odmah na početku vegetacije. Tako se neminovno dobiju suviše vegetativne i bujne biljke, koje zapostavljaju rod, a sklonije su napadu bolesti i štetočina, te su i netolerantnije na stresne uslove. Primera radi pšenica nađubrena „15-icama“ zna čak i da polegne pod većom količinom azota, pa onda preventivno treba koristiti regulatore rasta. Doduše Agromarket i za ovaj problem ima rešenje, a to je Bayer-ov proizvod Cerone (Etefon 480 g/l) i mora se primeniti pre početka poleganja u dozi od 0,75-1,0 l/ha, ako se proceni da su biljke prebujne.

U vreme prolećnog intenzivnog rasta biljaka uz adekvatna sredstva zaštite, po našem programu zaštite treba još jednom, ili dva puta primeniti FF HumiSuper Plus i rezultati ne mogu da izostanu. Upotrebom FitoFert proizvoda uz pesticide obezbeđuje se i bolje dejstvo samih preparata, te je efikasnost zagarantovana u suzbijanju korovskih biljaka, bolesti i štetočina. Navedene mere su pored ostalih agroekoloških uslova dobar preduslov za ispoljavanje genetskog potencijala gajenih biljaka i maksimalnu zaradu po jedinici proizvodne površine.

I na kraju ove kraće opservacije ponovo predlog da se pomenute mere i preporuke primene na delu proizvodne površine, kako bi se uočili efekti, a rezultati mogli da preračunaju. U svrhu intenziviranja poljoprivredne proizvodnje naš AgroServis je na raspolaganju uz želju za berićetnom narednom sezonom.

39

Šumarijada 2016, naša i svetska Najveći sabor šumara u zemlji „Šumarijada 2016“ održan je u Vrnjačkoj Banji, u periodu 2. do 4. septembra tekuće godine. Agromarket se tradicionalno svake godine pojavljuje na ovoj manifestaciji promovišući svoje proizvode iz asortimana Villager, Oregon, Fiskars i Dolmar.

Pored sportskih igara na Šumarijadi je održano i takmičenje šumskih radnika sekača u veštinama rada sa motornom testerom. Takmičenje sekača sastoji se iz nekoliko disciplina i to: Obaranje stabala, Okretanje vodilice i zamena lanca, Kombinovano prerezivanje, Precizno prerezivanje i Kresanje grana. Ove godine za titulu najveštijeg sekača borilo se 18 takmičara iz cele Srbije.

Takmičari moraju pokazati brzinu, spretnost i preciznost u ope-

racijama koje su slične i istovetne operacijama koje se svakodnevno izvode u šumi. Rad sekača je težak i opasan, a povrede se mogu sprečiti samo uz korišćenje propisane zaštitne opreme uz strogu primenu pravila koja se odnose na bezbedno rukovanje motornom testerom.

Ukoliko se takmičar ne pridržava ovih pravila pri obavljanju takmičarskih disciplina, kažnjava se negativnim bodovima.

Imajući u vidu koliki je značaj zaštitne opreme, dvojica takmičara Darko Ivanović i Ivan Crnoglavac su se opredelili da nastupaju u Oregon zaštitnoj opremi. Pored maksimalne zaštite, Oregon oprema je izuzetno udobna i fleksibilna što omogućava znatnu pokretljivost takmičara.

Duško Simić, dipl. inž. polj.

Takmičarske discipline Glavne discipline su ostale iste od prvog prvenstva uz manje izmene uvedene tokom godina. Međutim, tokom vremena promenili su se pravilnici, tako da dozvoljavaju korišćenje preciznijih mernih instrumenata, i uzimajući u obzir nove zahteve iz odredbi zaštite na radu.

Takmičari se bore za postizanje što boljih rezultata u pet disciplina koje se boduju za pojedinačni plasman.

Obaranje stabala je disciplina koja predstavlja suštinu rada sekača motornom testerom. Stablo se mora poseći u roku od tri minuta, a mora biti usmereno tako da padne što je moguće bliže kočiću, koji na udaljenosti od 15 metara od stabla,

40 postigao je takmičar Darko Ivanović iz Krupnja, sa osvojenih 658 bodova, što znači da se osovina stabla nakon njegovog obaranja našla na udaljenosti od samo 2 cm od sredine prethodno postavljenog kočića.

Šumarijada 2016, Vrnjačka Banja

pre izvođenja discipline, postavljaju sudije po uputstvu samog takmičara. Takmičar mora raditi u okviru važećih propisa i uz sigurne tehnike rada, koje su definisane pravilnikom od Međunarodnog komiteta IALC. Rezultati se precizno mere laserskim i digitalnim mernim instrumentima i ispisuju na panju. Bodovi se dodeljuju za preciznost obaranja i tačnost mera na panju. Maksimalni broj bodova je 660, zbog čega je ova disciplina bitna za ukupan rezultat.

Ove godine po prvi put na Šumarijadi je izvođena simulacija obaranja stabla, na panju visine 1m izvođeni su podsek i zasek, dok je smer pada stabla određivan uz pomoć lasera, na osnovu elemenata na panju.

Najbolji rezultat u ovoj disciplini

Vrnjačka Banja, septembar 2016.

Okretanje vodilice i zamena lanaca je disciplina u kojoj takmičar sa motornom testerom spremnom za korišćenje mora demontirati i montirati reznu garnituru. Lanac mora biti skinut, vodilica okrenuta, a novi lanac mora biti postavljen tako da motorna testera bude bez naknadnog podešavanja spremna za korišćenje u dve sledeće discipline.

To je brza i atraktivna disciplina.

Brzina je bitna, ali motorna testera mora biti pravilno sastavljena tako da se ne demontira u sledećim disciplinama. Takmičar se mora pridržavati pravila za sigurno i bezbedno rukovanje pri radu kako bi sprečio povrede od oštrog lanca. Bićete zaprepašćeni koliko su brzi vrhunski takmičari. Vlasnik svetskog rekorda Gerhard Briechle iz Nemačke je ovu disciplinu izveo za 8,93 sekundi.

Kombinovano prerezivanje Takmičar na dva trupca, mora prerezati kotur drveta ne tanji od 30 mm, i ne deblji od 80 mm. To mora biti učinjeno rezanjem prvo s donje strane trupca prema gore na trupcu, i zatim rezom odozgo na dole.

Takmičar dobija najviše bodova kad se gornji i donji rez potpuno preklapaju „bez zuba” unutar zone označene crvenom bojom, i pod pravim uglom u odnosu na osovinu trupca.

Tačnost i brzina su jednako važni.

Ova disciplina dolazi neposredno

nakon okretanja vodilice i zamene lanca, pa ako lanac padne sa vodilice motorne testere, takmičar gubi bodove za prethodnu disciplinu.

Reprezentativac Srbije Milan Zujić i Thomas Wickert iz Nemačke na svetskom prvenstvu u Zagrebu 2010.godine, podelili su treće mesto i osvojili bronzane medalje. Izveli su disciplinu u istom vremenu 31,00 sekunda, a nakon merenja imali su istu „grešku“. Izmeren je „zub”, nakon što su izveli spajanje rezova, dubine od 1 mm. Od novog svetskog rekorda i zlatne medalje delilo ih je svega nekoliko sekundi i „hirurška preciznost“ od 1 milimetra, sve to sa motornom testerom.

Precizno prerezivanje Takmičar mora prerezati kotur debljine između 3 cm i 8 cm s kraja dva trupca. Kotur treba prerezati pod pravim uglom u odnosu na uzdužnu osu trupca, tako da ne ošteti dasku na kojoj se nalazi trupac. Oštećivanje daske donosi nula bodova za preciznost prerezivanja.

Izvođenje ove discipline, dodatno otežava tanak sloj piljevine postavljen sa obe strane trupaca (debljine 30 mm i širine 200 mm), kao i teg postavljen na čelo trupaca, koji onemogućavaju da takmičar vidi mesto gde trupac dodiruje dasku.

Kresanje grana Poslednja i ujedno jedna od najzanimljivijih disciplina. Nakon što su obavljene sve prethodne discipline, utvrđuje se poredak i takmičari kreću obrnutim redosledom od zadnjeg prema prvom.

41 od ekipe Švajcarske, koja je odbranila titulu svetskog prvaka.

Srbija je imala vreme 112,41 sekundi bez penala, pa je osvojila ukupno 1268 poena. Ekipa Švajcarske je takođe bila bez penala i imala bolje vreme od naših momaka, 103,26 sekundi.

Takmičari na zadatku, Wisla 2016. godine

Trideset „veštačkih grana“ cilindričnog oblika (dužine 50 cm i prečnika 3 cm) usađuje se u cilindrično „mašinski obrađeno“ deblo (dužine 5,5-6 m i prečnika 14 cm) u istom rasporedu i pod istim uglovima, za svakog takmičara.

Takmičar treba da odreže sve grane sa debla u što je moguće kraćem vremenu, sa što manje oštećenja trupca (urezivanje dubine 5mm je greška od 20 kaznenih bodova), pri čemu ostatak grane nakon rezanja ne sme biti viši od 5mm (svaki viši donosi po 20 kaznenih poena). Pri izvođenju discipline takmičar se mora pridržavati svih propisa o zaštiti na radu. Na primer svako kretanje nogama u slučaju da se vodilica testere nalazi na strani takmičara donosi 20 kaznenih poena. Najbrži u ovoj disciplini bio je Milan Zujić koji je za samo 15 sekundi uspeo da poseče svih 30 veštačkih grana.

Pobednik takmičenja sekača na „Šumarijadi 2016“ je Marko Nešković sa osvojenih 1586 bodova, drugo mesto zauzeo je Darko Ivanović sa osvojenih 1576 bodova, dok se na trećem mestu našao Goran Čamagić sa osvojenih 1559 bodova.

Nakon domaće, najbolje takmičare

očekivalo je 32. Svetsko prvenstvo koje se ove godine održalo u Poljskoj, u gradiću Wisla u periodu od 8. do 11. septembra. Ovaj prelep gradić okružen planinama bogatim šumama, bio je idealno mesto da se oseti miris sečenog drveta i buka motornih testera.

Za sve ljubitelje prirode tu su široka prostranstva smrčinog carstva koje se prostire preko brda u blizini Wisle.

Na prvenstvu je učestvovalo ukupno 28 država iz celog sveta, odnosno 106 takmičara, od kojih se 81 takmičar borio u seniorskoj konkurenciji, a njih 25 u juniorskoj. Više od 100 takmičara borilo se za titulu najveštijeg sekača na svetu. Našu reprezentaciju na Svetskom prvenstvu predstavljali su sekači Darko Ivanović, Marko Nešković, Milan Zujić, Goran Bojanić. Tim lider bio je Tomašević Ivan, a trener tima, Boban Milovanović. I ostvaren je odličan rezultat. Juniorska konkurencija je bila starosti do 24 godine, a naš takmičar Marko Nešković osvojio je srebrnu medalju. On je pokazao sjajnu veštinu u disciplini „Kresanje grana”. Marko je zaposlen u JP „Srbijašume” u Šumskom gazdinstvu „Golija” Ivanjica. Seniorska Reprezentacija Srbije je nastupila u sastavu Goran Bojanić, Milan Zujić, Darko Ivanović i Marko Nešković i osvojila srebrnu medalju. Ova ekipa je u disciplini „Relay race” bila nešto slabija

Naši momci su bili ispred ekipe Lihtenštajna i Finske koje su imale bolje vreme, ali su napravile više grešaka i u ukupnom plasmanu osvojile četvrto i peto mesto. Reprezentacija Srbije uspela je da u žestokoj konkurenciji osvoji medalju. Za konkurenciju je imala timove koje predstavljaju profi promoteri velikih svetskih proizvođača motornih testera i opreme za rad u šumi, Stihll i Husqvarna. Ovo je najbolji rezultat od kada se država Srbija takmiči na svetskim prvenstvima sekača motorista. Srebrna medalja je potpuno zaslužena za naš tim, koji čine sekači stalno zaposleni u JP „Srbijašume“ i JP „Vojvodinašume“, koji su još jednom pokazali da mogu da se nose sa drugim, iskusnijim takmičarima iz drugih zemalja.

U ukupnom plasmanu država Srbija zauzela je 20 mesto sa osvojenih 4504 poena, prvo mesto zauzela je reprezentacija Belorusije sa osvojenih 4883, drugo mesto Nemačka sa 4879 bodova, a reprezentacija Švajcarske sa 4844 boda. U pojedinačnoj konkurenciji najbolji takmičar je iz Belorusije Valerij Durovic sa osvojenih 1654 boda.

Drugi je Sarhei Skudrou, takođe iz Belorusije sa osvojenim 1651 bodom, dok je treće mesto zauzeo Marko Trabert iz Nemačke sa osvojenih 1638 bodova.

Od Vrnjačke Banje do Wisle, jednom rečju, bravo momci.

42

Pčelarenje

Tržište preplavili falsifikati tone meda nisu videle pčelu Svi ga jedemo, jer smo uvereni da je zdrav, ali niko ne može ni da pretpostavi da u svakoj drugoj tegli meda nema ničeg dobrog. Naprotiv, može samo da nam ugrozi zdravlje.

Jer, prema upozorenjima stručnjaka, više od 65 odsto pčelinjeg nektara na našem tržištu nema veze sa pčelama i prirodom. Narodski rečeno, reč je o čistom – veštaku.

Zato i ne čudi što su se pčelari Srbije odlučili da svoje nezadovoljstvo obelodane na bilbordima kletvom: “Inspektore, dabogda vam kašika upala u falsifikovani med”.

Pčelari se žale da su poslednjih godina tržište bukvalno preplavili falsifikati. Lažni med u pravoj tegli je sličnog ukusa i gustine kao original, a kažu da se pravi od kukuruznog sirupa, melase, šećera i određenih kiselina. Između pčelara i falsifikatora vlada pravo “ratno stanje”.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Preuzeto sa: agronews.rs

Živadinović tvrdi, za Novosti, da više od 65 odsto meda na legalnom tržištu, u trgovinama i kod “divljih” prodavaca na pijacama nije ispravno. Godinama su, kaže, tražili pomoć države u rešavanju tog problema, ali je nije bilo. Obraćali su se pokretima potrošača, prijavljivali inspekcijama sumnjive medove, napisali uputstvo građanima kako da prijave neispravan med…” Problem je kulminirao krajem prošle godine, kada se na tržištu pojavila velika količina neispravnog meda, nakon loše pčelarske godine, kada su falsifikatori iskoristili svoju šansu” dodaje Živadinović. “ Novi pravilnik o kvalitetu meda koji je stupio na snagu januara ove godine doprineo je konfuziji uvođenjem termina “pekarski med”, ali ne zbog samog termina, već neadekvatne primene Pravilnika od strane nadležnih inspekcija. Kap je prelila čašu kada je neispravan med počeo da se deklariše kao “pekarski med”, čime su potrošači obmanuti, jer pe-

karski med je zapravo pravi med, koji je recimo oštećen nepravilnim čuvanjem”.

Pošto inspekcije, dodaje naš sagovornik, nisu uradile skoro ništa, a deo dobijenih rezultata analiza nisu hteli ni da objave, obratili su se premijeru Srbije. Veoma brzo ih je primio, obećao formiranje posebnog operativnog štaba za rešavanje ovog problema. ”Štab trenutno radi, a dogovor je da se ne objavljuju javno rezultati dok sve kontrole ne budu završene, kad će se izaći u javnost sa detaljima” ukazuje predsednik SPOS-a.

Trenutno je na zalihama najmanje dve hiljade tona meda, uglavnom suncokretovog, a u manjim količinama i bagremovog, lipovog i drugih. Taj med stoji neprodat, dok se prodaju falsifikati, na raznim akcijama i na razne druge načine, po veoma niskim cenama. “Maloprodajna cena “pravog” meda ne može

43 biti manja od 700 dinara” kaže naš sagovornik. “Što se tiče otkupne cene, na primer za bagremov med ona je oko 500 dinara, pa kada se u trgovini nađe bagremov med ispod te cene, treba se zapitati da li je to uopšte moguće? Gde je 20 do 30 odsto trgovačke marže, gde je porez od 10 odsto, gde je cena tegle, etiketa, banderola, troškovi analiza, otkupa, transporta, radnika…”

U Srbiji je oko 15.000 pčelara, koji godišnje u 808.000 registrovanih košnica proizvedu od 6.000 do 10.000 tona meda, zavisno od pašne sezone. Od toga se izveze 2.000 i 3.000 tona, a ostalo pojede u Srbiji.

Nažalost, malo toga, pravog meda, stiže na rafove prodavnica. Izvoz meda raste, a najveći je zabeležen 2013. godine, posle odlične pašne sezone, kada je u svet plasirana 3.371 tona meda, u ukupnoj vrednosti od 15 mil USD, što je daleko više nego izvoz svih vrsta mesa zajedno.

Teško prepoznati falsifikat Pitanje je kakav med kupuju potrošači u Srbiji i kako kao kupci mogu da prepoznaju originalan med na rafu ili tezgi. Pčelari će reći gotovo nikako, jer su falsifikatori ovladali tehnikama koje mogu da prevare i iskusne pčelare. “Ako kupuju med od pčela, on je vrhunski, jer je med sa Balkanskog poluostrva jedan od najboljih na planeti” tvrde u Savezu pčelara. “Problem je kada kupuju “med” koji nije ni video pčelu, a mnogo ga je na tržištu, oko 1.000 tona godišnje, pre svega u trgovinama i kod “divljih” prodavaca na pijacama. Lažan med je sličnog

ukusa, mirisa, izgleda i gustine kao pravi, a razlika je, naravno, u kvalitetu i činjenici da nema nikakve hranljive sastojke.

Svetski dan pčela povezuje svet Slovenački ministar poljoprivrede Dejan Židan sudelovao je na FAOovom Veću za poljoprivredu (COAG) koje se održalo u Rimu krajem septembra. Ministar je predstavio slovenačku inicijativu da Ujedinjene nacije proglase 20. maj Svetskim danom pčela.

Predlog je dobio punu podršku svih zemalja članica, a ministar Židan je zahvalio svih učesnicima na podršci koji su dali Sloveniji i projektu, koji ujedinjuje celi svet. „Danas je istorijski dan za COAG, a ova snažna podrška će postati deo istorijskog pamćenja“, rekao je Židan u završnom obraćanju.

Mnogi predstavnici iz nekoliko zemalja i regionalnih grupa sudelovali su u raspravi na COAG sastnaku, a kada je rasprava završena, Slovenija je dobila podršku svih FAO zemalja članica, njih 194. Na kraju sastanka predsedavajući COAG-a zahvalio je ministru i Sloveniji na

dobroj prezentaciji i projektu koji je dobio punu podršku. „Čestitam ministru Židanu na uspešnom promociji projekta, te na uveravanju svih zemalja da podupru ovu inicijativu za Svetski dan pčela.“ Ministar Židan je rekao kako je naša moralna obaveza osigurati čistu i zdravu okolinu za naše buduće generacije i omogućiti im da imaju raznoliku i zdravu ponudu hrane, u kojoj pčele i drugi oprašivaći igraju značajnu ulogu. Slovenija veruje da ćemo proslavom posebnog dana posvećenog pčelama i oprašivačima, na globalnom nivou značaj-

no pomoći podizanju opšte javne svesti o važnosti očuvanja pčela i važnosti pčelarstva za poljoprivredu. „Svetski dan pčela ujedinjuje i povezuje svet. Od posebne je važnosti u ovim vremenima političkih i privrednih nestabilnosti“, rekao je Židan u svom govoru.

Na marginama sastanka COAG Veća, Slovenija je po prvi put iskoristila interaktivni paviljon „Svet pčela“ kako bi informisala učesnike o inicijativi za proglašenje Svetskog dana, te kako bi im pomogla da razumeju važnost pčela, pčelarstva i oprašivanja za čovečanstvo i u borbi protiv gladi.

44

45

Svako biljno hranivo ima i sasvim određenu fiziološku ulogu u biljci. U slučaju nedostatka pojavljuju se i tipični znakovi nedovoljne ishrane ili gladovanja za njim.

Osnovna podela biljnih hraniva odnosi se na količinu potreba za razvoj i rast, radi toga se dele na: Biogene MAKRO ( Azot, Fosfor i Kalijum) elemente i Biogene MIKRO elemente.

Mikroelementi mogu da budu odlučujući faktor u formiranju prinosa, a samim tim i profita proizvođača. Novi proizvod FitoFert Combivit 20 predstavlja univerzalni helatni AFP kompleks jako visokog sadržaja mikroelemenata.

Mikroelementi, mali, a tako neophodni Rast svih organizama ograničen je i zavisi od količina pristupačne hrane. Za biljke, to su biljna hraniva koja se dodaju različitim načinima i modelima đubrenja i prihrane.

Svaka gajena biljka za svoj rast i razvoj ima određene zahteve u snabdevanju biljnim elementima. Sve te elemente kulturne biljke uglavnom koriste iz zemljišta. Da ne bi došlo do poremećaja ravnoteže biljke, zemljišta i okoline, đubrenjem možemo obezbediti potrebne količine određenih biljnih hraniva, vraćajući te iste elemente u količini koju je potrošila, ili iznela određena kulturna vrsta. Stoga je i zadatak đubrenja regulisanje hranljivog režima, da se osigura dobijanje visokih i postojanih prinosa najboljeg kvaliteta, te istovremeno očuvanje, i po mogućnosti, povećanje plodnosti tla.

Stalnim iznošenjem hraniva prinosom, a posebno kod prinosnijih biljnih vrsta i dugogodišnjih zasada, zemljište se permanentno iscrpljuje. Kada se jednom poremeti odnos minerala u zemljišnom rastvoru nastaje sijaset različitih problema, antagonizama i blokada, a gajenim biljkama je uskraćen normalan rast i razviće.

U prirodi postoje zakoni kruženja materije i energije, i neizvodljivo je stvaranje nečega ni iz čega. Upravo to pokušavaju neki naši proizvođači dodajući parcelama samo NPK, ili čak samo azot (N). Primena stajnjaka, ili drugih organskih đubriva (kompost, zaoravanje žetvenih ostataka, zelenišno đubrenje…) u velikoj meri vraća elemente iznete prinosom, međutim ova mera je u današnje vreme veoma retka, pa se

Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

Dragiša Vuković, dipl. inž. polj.

moraju naći alternativni načini snabdevanja zemljišta i biljaka sekundarnim i mikroelementima.

Biljke se hrane preko korena i u slučaju makro elemenata (NPK) to treba da bude glavno pravilo. Udeo makroelemenata u folijarnim tretmanima treba da bude sveden na minimum, a da u ovim aplikacijama dominiraju bioaktivne supstance (huminske, fulvinske, amino kiseline, alge…), sekundarni i mikro elementi. Jedni od najkompleksnijih ovakvih preparata inače su iz FitoFert porodice HumiSuper i HumiStart.

Svako biljno hranivo ima i sasvim određenu fiziološku ulogu u biljci.

U slučaju nedostatka pojavljuju se i tipični znakovi nedovoljne ishrane ili gladovanja za njim. Osnovna

46 podela biljnih hraniva odnosi se na količinu potreba za razvoj i rast, radi toga se dele na: 1. Biogene MAKRO (Azot, Fosfor i Kalijum) elemente 2. Biogene MIKRO elemente Mali po udelu, ali ogromni po značaju u fiziološkim procesima, mikroelementi mogu da budu odlučujući faktor u formiranju prinosa, a samim tim i profita proizvođača.

Znajući sav značaj mikroelemenata, a u želji da se poljoprivrednim proizvođačima, pored već tržišno prepoznatljivih pojedinačnih formulacija, ponudi i formulacija koja zadovoljava esencijalne potrebe za mikroelementima s jedne, i praktična je za primenu, s druge strane, u 2016. godini, plasiran je proizvod FitoFert Combivit 20 – univerzalni helatni AFP kompleks jako visokog sadržaja mikroelemenata. Ovaj, jedinstveni proizvod na našem tržištu sadrži gvožđe (5%), cink (5%), mangan (5%), bor (3%), bakar (1%), molibden (1%) i 12% AFP kompleksa.

Pojedinačno primenjeni ili u jedinstvenoj formulaciji FitoFert Combivit 20, svaki od mikroelemenata ima svoje mesto u najznačajnijim procesima rasta i razvića gajene biljke i nedostatak u znatnoj meri umanjuje kvalitet i kvantitet proizvoda, a u krajnjem i profitabilnost proizvodnje.

Gvožđe (Fe) je vrlo bitno u razvoju asimilacijske površine, odnosno zelenog lišća jer se 80% gvožđa u biljnoj materiji nalazi u hloroplastima. Od nedostatka gvožđa očituje se hlorozom mlađeg lišća, a od

jačeg nedostatka, lišće je gotovo bezbojno i izumire. Nedostatak se u početku ispoljava samo između lisnih nerava, a kasnije žutilo i izbeljivanje zahvata čitav list. Gvožđe se otežano usvaja na povišenim pH vrednostima, kao i u slučaju visokog nivoa P, Zn, Mn i Cu u kiselijim zemljištima. Na jako kiselim zemljištima uticaj gvožđa može biti i jako štetan po gajene biljke. Blokadi gvožđa mogu da doprinesu i lošija drenaža, kao i lošije razvijen koren biljaka.

U slučaju pojave simptoma nedostatka gvožđa, pored nove formulacije, mogu se primeniti FitoFert Chell 6 ili FitoFert Max 11.

Cink (Zn) utiče na metabolizam brojnih materija, rast biljaka, i sastavni je deo mnogih enzima. Nedostatak se manifestuje kao međunervna hloroza lišća. Javljaju se kratki nodusi, skraćene internodije, listovi ostaju sitni, često se kovrdža, a mlađe lišće poprima oblik rozete. U nedostatku cinka, ćelije

47 biljke za enzimske molekule vezuju druge “metalne” komponente koji mogu biti fitotoksični. Istovremeno, visoka pH vrednost i visok nivo P ili Mn mogu dovesti do nedostatka Zn. Preventivna primena FitoFert Combivit 20 je preporuka, a po potrebi, nedostatak se može ispraviti primenom FitoFert Cink Organo 14.

Mangan (Mn) je sastavni deo enzima, ima važnu ulogu u fotosintetskom transportu elektrona, te u redukciji nitrata. Ovaj element pokazuje slične karakteristike kao i gvožđe, sa malom razlikom u simptomima. Hloroze se javljaju između lisnih nerava sa zaostalim tkivom normalne boje. U kasnijim fazama se često javljaju zone sa odumrlim tkivom - nekroze (od njegovog nedostatka nagomilavaju se nitrati).

Nedostatak se ogleda kod monokotiledona u pojavi žutih mrlja, a kod dikotiledona kao hloroza listova osim nervature lista. Kao i gvožđe, postaje jako toksičan na kiselim zemljištima, a njegova visoka koncentracija dovodi do nedostatka gvožđa.

Ukoliko se registruje pojava nedostatka mangana, treba primeniti FF Mangan Organo 12.

Bor (B) je element koji presudnu ulogu ima u ranijim fazama razvoja biljaka, a posebno u procesima diferencijacije cvetova, cvetanju, oprašivanju i oplodnji jer povećava broj fertilnih polenovih zrna u odnosu na sterilne. Bor takođe značajno doprinosi asimilaciji i ostalim biohemijskim procesima. Svojim delovanjem utiče na dozrevanje, kvalitet poljoprivrednih proizvoda,

smanjuje potrebe za kalcijumom, povećava usvajanje kalijuma. Nedostaci mogu da budu minorni i teško primetni, ali i da budu toliko drastični da u potpunosti izostaju cvetovi i plodovi. Od nedostatka se deformiše novonastalo tkivo, npr. kod šećerne repe izaziva suvu trulež korena.

Stoga, primena FitoFert BorMax 20 ili FitoFert Bor Liquid 8, odnosno novi proizvod FitoFert Bor-Amin 150, doprinosi optimalnom razviću gajene biljke.

Bakar (Cu) je sastavni deo mnogih enzima u oksidacionim procesima, ima izražen afinitet prema proteinskoj strukturi, stoga je oko 70% bakra u biljkama vezano u hloroplastima. Nedostatak je vrlo redak, a izaziva hlorozu tkiva između nerava mladog lišća, dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. Kasnije sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne površine.

Pored FitoFert Combivit 20, svi tzv. specijali iz proizvodnog programa (Melon, Pepper, Tomato, Berry) snabdeveni su količinama bakra koje obezbeđuju optimalnu ishranjenost biljke.

Molibden (Mo) se zbog svoje male koncentracije u biljkama ubraja u ultramikroelemente. Strukturna je komponenta nitrogeneze koja je uključena u fiksaciju N2 forme amonijaka kod leguminoza, odnosno nezamenljiv je kod biljaka koje vrše azotofiksaciju. Nedostatak se prvo opaža kod starijeg lišća u obliku žutih i žuto-zelenih područja s uvrnutim rubovima lišća. Takođe, u slučaju nedostatka razvija se lišće najrazličitijih oblika.

Upravo stoga, preventivna primena FitoFert Combivit 20 u usevima leguminoza (grašak, pasulj, boranija, bob, sočivo…) omogućuje optimalne uslove za rast i razviće.

Kalcijum (Ca) ima važnu ulogu u procesima rasta i razvoja ćelije, izgradnje i jačanje ćelijskog zida, metaboličkim procesima i aktivaciji usvajanja drugih hraniva i enzimsko-hormonalnim procesima.

Reguliše funkciju stoma i utiče na ublažavanje temperaturnog stresa.

Indukuje otpornost biljaka na patogene. Nedostatak ovog elementa se ispoljava u obliku nepravilnog razvijanja mladih listova, sa dosta izraženih nabora (klobučasti i nepravilno opkrojeni listovi), a na plodovima izaziva značajne ožegotine, gorke pege i sl. Može i da izostane razvoj tačaka porasta, pa te biljke zakržljavaju. Ukoliko se desi da je zemljište suviše kiselo smanjuje se usvajanje kalcijuma, kao i u slučaju kada ima previše K i Mn. Ako Ca ima previše, to može izazvati nedostatak Mg i B, što drastično može da umanji prinos biljaka.

Ukoliko se utvrdi nedostatak kalcijuma, naša preporuka je primena FitoFert Calcium 15 ili FitoFert Calcium Organo 30, odnosno novih formulacija FitoFert Cal-Amino 15 ili FitoFert Ca-Apple.

Magnezijum (Mg) je centralni atom u hlorofilu koji određuje zelenu boju i značajan je za fotosintezu.

Pokretan je u biljci, pomaže sintezu šećera, ulja i masti. Nedostatak se manifestuje na donjem lišću, gubljenjem zelene boje između sprovodnih sudova odnosno svetlijim obojenjem između lisnih nerava

48

Simptom nedostatak bakra (Cu) na duvanu

starijeg lišća. Vrlo često je poremećen odnos K i Mg u zemljištu, koji treba da bude 3:1, pa se onda remeti usvajanje i Ca i Mg i K. Odnos između Ca i Mg treba da bude 2:1.

U nekim FitoFert specijalima (FF Tomato, FF Pepper) je povišen sadržaj magnezijuma na 4%, u FF Melon 3,5%, a kod FF Berry, 2% te se primenom programa prihrane ovih formulacija izbegava nastanak nedostatka magnezijuma.

Sumpor (S) je neophodan gradivni element koji učestvuje u sintezi hloroplasta. U slučaju nedostatka sumpora javljaju se ujednačena svetlija obojenja lista, i to prvo na

novim listovima, a ako je hloroza duže prisutna veoma podseća i na nedostatak azota.

Među formulacijama u paleti FitoFert đubriva, izdvaja se FF Kristal 10:40:10, proizvod sa povećanim sadržajem sumpora.

Savet proizvođačima je da bilo pojedinačne FitoFert formulacije sa mikroelementima, bilo objedinjenu formulaciju Fitofert Combivit 20 primenjuju preventivno na usevima osetljivim na nedostatke mikroelemenata, ili na zemljištima na kojima je utvrđen njihov deficit, odnosno zemljištima sa visokim sadržajem organske materije, karbonata,

fosfata i pH većim od 6,5. Preporučuje se primena početkom vegetacije, jer niska temperatura zemljišta onemogućuje pravilan rad korena i lučenje materija koje utiču na usvajanje mikroelemenata. U zasadima voća preporučuje se i tretman nakon berbe, jer se na taj način u diferenciranim cvetnim pupoljcima stvaraju depoi, koji će svoju pravu ulogu pokazati s početka naredne vegetacije.

Kao što i naslov kaže, mikroelementi su mali, ali tako neophodni gajenom bilju.

49

50

Uzgoj bosiljka, iskustva iz prakse Milan Kusalo, dipl. inž. polj.

Bosiljak (Ocimum basilicum L.) je biljka koja se od davnina koristi kao začin. U svetu postoji 64 vrste bosiljka. Osim kao začin koristi se kao i sedativno dejstvo, antiseptik, za inhalaciju disajnih puteva, a dobra je i kao medonosna biljka. Sadrži etarsko ulje (Basilici aetheroleum) oko 0,5-1,5% u suvoj materiji, koje joj i daje prijatan i oštar miris. Cela biljka je prijatnog mirisa, a naročito listovi. Etarsko ulje je sastavljeno iz većeg broja uljanih materija, kao što su: estragol, linalol, lineol i drugi koji imaju antiseptičku moć i služe kao konzervans, jer sprečavaju razvoj mikroorganizama.

Jednogodišnja biljka, uspravnog i žbunastog stabla, visine do 50 cm.

Lišće je ovalno, po obodu ravno ili nazubljeno, maljavo. Najkrupniji su donji listovi, dok su oni pri vrhu sitniji. Sa naličija lista nalaze se žlezde koje luče etarsko ulje. Cvetovi su beli, složeni u klasovidne cvasti na

vrhu stabla i bočnih grana. Seme je crno, sitno i lako se osipa.

nogodišnje mahunjače i đubrene okopavine.

Poreklom je iz oblasti Sredozemnog mora, najveći proizvođači su Francuska i Italija, a kod nas se gaji veoma malo i to u baštama, u saksijama kao cveće (svež začin), ali poslednjih godina čine se pokušaji da se počne gajiti i na većim površinama.

Sve ovo ispričano je kao iz školskog udžbenika. Međutim, šta je sa praksom? Ko se kod nas bavi proizvodnjom bosiljka iz iskustva? Odgovor smo potražili od Vladimira Selene, vrednog farmera iz Titela koij se proizvodnjom bosiljka bavi već nekoliko godina i to na površini od 25 ari.

Bosiljak je biljka umereno tople klime. Toplota i velika vlažnost za vreme nicanja i intenzivnog rasta odgovaraju za njegovo uspevanje.

Mrazeve ne podnosi i strada od prvih jesenjih mrazeva. Dobro uspeva na dubokom, plodnom i strukturnom zemljištu, odgovaraju mu černozemi, plodne gajnjače i aluvijalna zemljišta.

Bosiljak ne podnosi monokulturu, na isto mesto može doći posle 4-5 godina. Najbolji predusevi su jed-

Evo njegove priče: „Dubina osnovne obrade mora biti 25 do 30 cm i to u jesen, a rano u proleće se zemljište priprema za setvu više puta tj. prema potrebi da bi se uništili korovi i zemljište održalo u rastresitom stanju. Po potrebi za suzbijanje korova koristimo i totale, Glifomark ili Apsolut, za teže zakorovljene površine, odnosno Diqua Top, za one površine gde su jednogodišnji semenski korovi prisutni“. Pitali smo Vladimira i da li je potrebno

51

Plantažno gajenje širokolisnog bosiljka

đubrenje? „Đubrenje stajnjakom se obavezno obavlja pod prethodnu kulturu. Pored stanjaka, pre osnovne obrade se unose 50-70 kg/ha fosfora i oko 40-60 kg/ha kalijuma, a azot unosim predsetveno i to 3050 kg/ha“.

Iz literature je poznato da se bosiljak razmnožava semenom, i to može biti direktonom setvom ili preko rasada. I tu je iskustvo iz prakse progovorilo. „Razmnožavanje rasadom je bolji način jer iz rasada, bosiljak u našim uslovima daje dve žetve. Rasad proizvodimo u toploj leji, i to setvu obavimo početkom marta sa 3 do 4 grama semena po 1m2 , iz kojeg se može dobiti oko 1100 strukova rasada. Optimalna temperatura za klijanje bosiljka je 18-200C. Za rasađivanje stasava posle 45 dana tj. polovinom maja i tada biljke rasada imaju 3-4 para listova i visinu od 15-tak santimetara. U poslednje dve godine, primenjujem i folijarna đubriva“.

Savet struke kaže da je pri proizvodnji rasada po pojavi prvog pravog lista potrebno rasad folijarno prihraniti formulacijom FitoFert HumiStart (0,5%) i FitoFert BioFlex L (0,2%).

po potrebi i zavisi od stepena zakorovljenosti. Obavezna mera nege je i navodnjavanje bosiljka. Naročito je bitno obezbediti vlagu početkom granjanja, kada se formiraju pupoljci i nakon prvog košenja.

Iskustvo vrednog farmera iz Titela je da se rasađivanje obavlja na međurednom rastojanju od 50 cm i razmaku u zoni reda od 20 do 25cm.

Posle rasađivanja obavezna mera je zalivanje posađenog rasada, a nakon adaptacije biljke na nove uslove potrebno je obaviti folijarni tretman jednim od proizvoda koji omogućavaju uspostavljanje kvalitetnog kondicionog stanja same biljke, FitoFert HumiStart (0,3%) ili FitoFert BioFlex L (0,4%).

Interesovalo nas je i kada Vladimir Selena obavlja žetvu bosiljka. „U našim uslovima bosiljak se kosi u vreme cvetanja, pošto tada ima najviše etarskog ulja. Prva kosidba se obavlja posle 60 dana od rasađivanja, krajem jula ili početkom avgusta. Posle toga se biljke regenerišu i krajem septembra stiže druga žetva. Posle kosidbe otkos ostaje da provene, a zatim se sakuplja i odnosi na destilaciju ili na sušenje“.

Rasađeni bosiljak potrebno je međuredno kultivirati, okopavati, prihranjivati i navodnjavati. Posle ukorenjavanja bosiljak je potrebno prihranjivati folijarno na svakih 7-10 dana i to naizmenično jedne nedelje sa FitoFert HumiSuper Plus (0,4%) i FitoFert BorMax 20 (0,3%), a druge nedelje FitoFert HumiSuper Plus (0,5%) i FitoFert Calcium Organo 30 (0,2%). Kultiviranje se obavlja 2-3 puta uz istovremeno, i okopavanje u redu. Prvo kultiviranje se obavlja 10tak dana posle rasađivanja, a drugo posle dve nedelje nakon prvog.

Nakon toga kultiviranje se obavlja

Plantažno gajenje uskolisnog bosiljka

Istovremeno, Vladimir kaže da je prilično lepa zarada i od gajenja bosiljka u plastenicima gde se „berba“ listova tzv. krupnolisnog bosiljka obavlja ručnim putem i koristi se kao svež začin u kulinarstvu. „Onaj ko voli italijanske paste zna da je pun ukus samo kada se koristi Soto pesto, a mi ga u Titelu možemo proizvesti“.

Ostavljamo ovog vrednog domaćima opijeni aromom koju samo bosiljak može da proizvede. Stvarno, biljka koja je dar bogova.

Nijedna pasta bez Soto Pesto

52

Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Preuzeto sa: agronews.rs

Naučnici osporavaju prednosti organske hrane: “Prirodno ne znači uvek i zdravlje”

nego sintetički. Prirodno ne znači uvek i zdravije.” Prethodni izveštaji upozoravaju na toksični bakar sulfat, koji koriste uzgajivači organskog povrća.

Prema portalu “Consumers Reports”, postoji malo dokaza da je organska hrana bolja, iako je za 47 odsto skuplja. Studija sa Stenford univerziteta iz 2012. godine analizirala je 237 prethodnih studija organske hrane i otkrila da većina organske hrane nema više hranljivih materija od konvecionalno proizve-

Međunarodna zaštita orla krstaša

Obrazovno-naučni kanal ASAP Science zaokružio je nedavno istraživanje koje navodi da, uprkos tome što je neverovatno skupa, organska hrana nije bolja za vaše zdravlje, a u nekim slučajevima se zbog nje možete razboleti. ASAP prenosi: “Postoji mala zabluda. Naime, većina konzumenata smatra da organske farme ne koriste pesticide.

Na farmama organske hrane smeju da se koriste pesticidi, ali ne smeju biti sintetički napravljeni. Pojedini prirodni pesticidi predstavljaju ozbiljniju pretnju po zdravlje i okolinu

dene hrane. “Nema velike razlike između organski i konvencionalno proizvedene hrane, ako ste odrasla osoba i vaše odluke se zasnivaju isključivo na vašem zdravlju”, navodi Dena Bravata sa Stenforda.

Kako prenosi ASAP, takođe je veća mogućnost trovanja organskom hranom, s obzirom da je prema jednoj studiji 10 odsto imalo tragove bakterije ešerihije koli. Takođe, uzgajanje organske hrane može biti štetno po okolinu, jer zahteva više zemljišta.

Jedanaest partnera iz pet zemalja koje se nalaze u Panonskoj niziji (Mađarska, Austrija, Češka, Slovačka i Srbija) započele su zajednički poduhvat zaštite orla krstaša u okviru projekta “Zaštita orla krstaša u Panonskom regionu putem smanjivanja mortaliteta koji uzrokuju ljudi”. Vodeći partner u projektu je Mađarsko društvo za zaštitu ptica i prirode (BirdLife Hungary), a u njemu učestvuju državne institucije, organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom biodiverziteta i upravljači zaštićenih područja sa prostora celokupnog areala ove vrste u Panonskoj niziji. Projekat, čija je vrednost 3,6 miliona evra, finansiran je u najvećem delu (2,7 milona evra) od strane Evropske komisije.

53

Evropski parlament odobrio Pariski sporazum o klimi Evropski parlament odobrio je 4. oktobra, sa ogromnom većinom, da Evropska unija ratifikuje Pariski sporazum o klimi ubrzanom procedurom što će omogućiti da sporazum stupi na snagu. U prisustvu Generalnog sekretara UN Ban Ki Muna evroposlanici su glasali 610 za, prema 38 protiv i 31 uzdržanim, za to da 28 zemalja članica EU simultano ratifikuju sporazum o ograničenju globalnog zagrevanja.

Sporazum potpisan prošlog decembra u Parizu može da stupi na snagu tek kad ga ratifkuje 55 zemalja, koje predstavljaju 48 odsto ukupnih globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Do sada su ga ratifikovale 62 zemlje, ali one predstavljaju samo 52 odsto emisija na globalnom nivou.

Borba protiv promene klime kao ekonomska prilika U svetu 190 gradova već preduzima akcije za smanjenje emisije gasova

sa efektima staklene baste, a najviše proaktivnih gradova je u Severnoj Americi i Evropi. Gradovi pioniri klimatske akcije su Stokholm i Njujork, a čak devet od 10 gradova u svetu klimatske promene vidi kao opasnost za grad. Istovremeno gotovo polovina gradova širom planete borbu protiv promena klime vidi kao ekonomsku priliku. U grupi lokalnih samouprava širom sveta identifkovano je 2.000 konkretnih efekata klimatskih promena, uključujući poplave, ekstremne temperature i nestašice vode. Gradovi u svetu će potrošiti 51 hiljadu milijardi evra za mere za ublažavanje klimatskih promena do 2030. godine.

Biljke i životinje rapidno nestaju

Brojnost različitih biljnih i životinjskih vrsta bi do kraja ove decenije mogla da se smanji za čitavih 67% u odnosu na njihovu brojnost od pre pola veka, ističe se u juče objavljenom ”Izveštaju o živoj planeti 2016“ Svetskog fonda za zaštitu prirode.

Prema izveštaju, populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca manje su za 58% u odnosu na 1970. Smanjenje brojnosti vrsta je prvenstveno posledica ljudskih aktivnosti na Zemlji. WWF poziva na promene globalnih sistema za proizvodnju hrane i energije u svrhu opstanka vrsta i ekosistema širom sveta. Izveštaj WWF-a pokazuje da moramo razmisliti o načinu na koji proizvodimo, konzumiramo, merimo uspeh i cenimo životnu sredinu.

Kraj jednog načina života Jedan od najvećih svetskih građevinskih projekata mogao bi da ugrozi egipatski način života koji traje već milenijumima. Preko 6.500 kilometara dugačka reka Nil predstavlja “žilu kucavicu” Egipta od kada su drevni Egipćani prvi put zagazili u njenu dolinu, pre više od šest milenijuma. Ona je glavni izvor prosperiteta zemlje, jer njene vode omogućavaju poljoprivredu, stočarstvo, jačaju transport i turizam, i pružaju električnu energiju i zalihe pijaće vode. Milioni današnjih Egipćana nastavili su tradiciju i njihovi životi neodvojivo su povezani sa Nilom.

Danas, međutim, izgradnja nove brane bacila je senku na budućnost i opstanak ovog načina života.

Ta brana, što je najproblematičnije,

54 uopšte se ne nalazi u Egiptu, već u Etiopiji. Izgradnja 4.7 milijardi dolara vredne “Brane velike etiopske renesanse” počela je u aprilu 2011. godine. Struktura čija će zapremina iznositi 10 miliona kubnih metara biće završena u julu sledeće godine i smatra se ključnim projektom za ambicije Etiopije da postane jedna od vodećih zemalja u energetici Afrike.

Napori da se izgradnja pokrene počeli su u vreme egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, koji je tada uspeo da zaustavi projekat argumentom da je “godišnja količina vode koje proteče kroz Egipat pitanje života i smrti. Kako je, međutim, Mubarak svrgnut 2011. godine, radovi na brani su počeli samo šest meseci kasnije. Sadašnja egipatska vlada rekla je da Etiopija ima prava da planira svoju budućnost, ali ne na štetu istorijskih prava Egipta nad vodama Nila, što je i ozvaničeno međunarodnim konvencijama potpisanim tokom evropske kolonijalne okupacije.

Brana će po završetku biti visoka 175 metara, a osim što se brinu za plavljenje reke, mnogi egipatski i

sudanski farmeri uplašeni su i od eventualnog kraha brane, što bi dovelo do talasa koji bi priobalska sela gotovo sasvim sigurno zbrisao sa mape. Eksperti dele brige poljoprivrednika i smatraju da je nova brana “katastrofalna što se tiče visine i veličine”.

Osim ove opasnosti, Egipat je zabrinut da će projekat desetkovati energetske kapacitete zemlje, koja je veoma ovisna od rada Asuanske brane. Vlada u Kairu već je počela rad na diversifikaciji energetskih izvora, ali rezultati neće biti vidljivi dovoljno brzo da se spreči potencijalna katastrofa.

Na kraju, poljoprivrednici su ipak ti koji će najviše osetiti posledice poteza Etiopije, koja je iskoristila politički vakum između 2011. i 2013. godine. Iako projekat ima veliku međunarodnu podršku, naročito od Saudijske Arabije, UAR i Izraela, eksperti tvrde da postoji mnogo boljih prilika za efikasnije energetske projekte, nego što je to “Brana velike etiopske renesanse”. Šansu da to dokaže i nešto promeni, Egipat je nažalost propustio.

55

56

57

58

Drugi pišu Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Pšenicu bi ipak trebalo posejati Posle četiri sukcesivne godine obilatog roda pšenice na celom Globusu, mnogi procenjuju da će predstojeća sezona biti izrazito skromna, te će berzanske cene eksplodirati.

Ipak, veliko je pitanje koliko će ratari uvažiti ovakva predviđanja.

Kalkulacija, naime, već četvrtu godinu zaredom pokazuje minimalnu zaradu na uzgoju najvažnijeg useva za ljudsku prehranu.

Kako se u nas pšenica ne razvrstava po klasama kvaliteta, naročito je teško realizovati plasman na inostrano tržšte. Stranci naše žito tretiraju kao stočno, najniže klase, što znači za 15- 20 odsto nižu cenu, pa ovdašnja roba donosi profit samo u sezonama kada su berzanske cene jako visoke. Mnogo češće, reč je o minimalnoj zaradi ili takozvanom “poslovanju na pozitivnoj nuli”.

Preuzeto: Živan Lazić, “021”, PoljoMagazin, 17. 10. 2016.

Briga usled odličnog roda. Veliko je pitanje koliko je rekordni rod od 3,2 miliona tona letošnje pšenice požnjevene sa oko 590.000 hektara obradovao paore. Jeste da je 5,15, u Vojvodini 6,25 tona po hektaru retko ostvariv prosečan prihod, ali cena je pala na 14,50 dinara za kilogram, pa je kalkulacija neizvesna.

Domaće tržište je toliko zasićeno da je poslednjih dana praktično prestao promet, dok je izvoz zastao zbog niskog vodostaja i otežane plovidbe donjim Dunavom na deonici dužine stotinak kilometara. Zbog usporenog kretanja i znatno umanjene tonaže transportnih plovila, trgovci ratarskim proizvodima su se usredsredili na izvoz veoma kvalitetnog kukuruza iz Vojvodine, dok pšenicu našeg kvaliteta nabavljaju u Ukrajini i Bugarskoj i mnogo lakše dovoze do Konstance, matične stanice svih izvoznika iz istočne i jugoistočne Evrope za prekomorsku trgovinu.

Niske berzanske cene. Poslednjih godina, od kako su Ukrajina i Rusija posle decenija i decenija ponovo postale značajni izvoznici, Crnomorski basen je od Meksičkog zaliva preuzeo lidersku poziciji u trgovini žitom i razmena na crnomorskim tržištima odlučujuće utiče na formiranje berzanskih cena. Tako je ovog leta Rusija po prvi put postala vodeći snabdevač severnoafričkih zemalja, najvećih kupaca žita, a prvi put se desilo da Meksiko sve potrebe ne zadovolji kupovinom američkih izvoznih viškova, već se snabdevao i iz Australije i Rusije.

Kakvi su izgledi da se srpski proizvođači ovajde od dobrog roda? Baš skromni. Rodilo jeste, ali cena na Budimpeštanskoj berzi, referentnoj za Srednju Evropu, se vrti oko 142 dolara za tonu. Kada se uračuna prevoz do rečne luke, lučki i troškovi sito i sanitarne kontrole, utovara, prevoza do Konstance i pretovara u mor-

59 ske brodove, onaj ko na domaćem tržištu proda tonu za 14.500 dinara može biti zadovoljan. Pre godinu dana cena je bila 18.500, četiri godine ranije i 28.000.

Rekordne svetske zalihe. Snažne oscilacije su posledice skokovitih promena u odnosu ponuda – potražnja.

Pre četiri leta na celoj planeti je uzgajeno tek 670 miliona tona, za 40 miliona manje od svetske godišnje potrošnje pšenice. Loš rod je uznemirio tržište i cene su u Budimpešti skočile na preko 230 dolara po toni.

Kraj sezone 2012/2013. je završen samo sa 162 miliona tona svetskih rezervi, dovoljno za dva i po meseca ljudske prehrane. Usledilo je obimnije sejanje prinosnijim sortama, uzgoj je poboljšan, pa su naredne četiri sezone kontinuirano uvećavani svetski rekordi u prinosu, ove sezone na 731 miliona tona, dok su svetske rezerve povećane na 245 miliona tona, cirka za četvoromesečnu prehranu celokupnog svetskog stanovništva.

Preveliki viškovi su kontinurano snižavali cenu, sa padom profita slabio je i kvalitet obrade, pa su mnogi ratari ovaj usev sejali samo radi plodosmene, odnosno sejanjem pšenice omogućavali da se zemlja dobro prihrani i naredni usev zaseje u optimalno pripremljenom zemljištu.

Značaj lokalnog okruženja. Srbija ima dosta prednosti, ali i nekih nedostataka koji limitiraju plasman pšenice i u godinama kada je potražnja mnogo veća. Ozbiljna mana je relativno lak i brz inostrani plasman ograničen na samo 700 hiljada tona, koliko potražuju naši najstandar-

dniji kupci, iz Makedonije, BiH, Crne Gore i Slovenije.

U slučaju obimnijeg izvoza, mora se ići na Konstancu, kada stupamo na svetsko tržište složenim i relativno skupim transportom. Upravo je takva situacija nakon julske žetve; višak je oko 1,6 miliona tona, pa se izvan najbližeg okruženja mora plasirati čak milion tona! Kada se dodaju nevolje sa niskim vodostajem Dunava, postaje jasno zašto se naši paori mršte i kada ima se spomene žito.

Profesor Miroslav Malešević sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, poznati stručnjak za obradu pšeničnih njiva, je mišljenja da će ove jeseni pšenicu zasejati ponajviše oni koji moraju zbog plodosmene, kalkulišući da će tek naredne sezone, na novom usevu, ostvariti punu zaradu.

Naravno, i zaljubljenici pšenice, paori koji obrađuju više stotina hektara zemlje, primenjuju punu agrotehniku, seju kvalitetne sorte, imaju sopstvene mažine za obradu, stalne i platežno sposobne kupce, te postižu prinose i iznad devet tona po hektaru. Oni lakše podnose nižu cenu.

Ipak, pšenicu bi trebalo sejati bar na onim parcelama koje su ove sezone bile rodne pod kukuruzom ili sojom.

Ovi usevi izuzetno iscrpe zemljište, azota i do 300, fosfora 140 sa hektara. To valja vratiti oranici, pa se pšenica nameće kao prirodan usev nakon izuzetnog roda kukuruza ili soje. Preporučuje se da se već pri jesenjoj, osnovnoj, obradi baci stotinak tona azotnog đubriva.

Biblijska pouka. Kada je u pitanju predstojeća jesenja setva najveći

optimista je Vukosav Saković, dugogodišnji čelnik Fonda za žito i naš najbolji poznavalac prilika na svetskom tržištu ratarskih useva. Pozitivnim ocenjuje već četvrtu sezonu rastućih prinosa po hektaru, a od nas bolje prinose imaju samo zemlje Evropske Unije, sa prosečnih 5,77 tona i Kina sa 5,33 tone po jediničnoj površini.

Mnogi poznati izvoznici imaju znatno skromniji prinos, SAD oko 3,1 a Australija oko 2,1 tone po hektaru, a obiman rod zasnivaju zahvaljujući ogromnim površinama, dok konkurentnost postižu jeftinom obradom zemljišta. Saković procenjuje da je prava retkost da i peta sezona zaredom bude idealna za pšenicu i to gotovo u svim žitorodnim reonima sveta.

Osnovano je očekivati nailazak slabije godine, a slično predviđaju i stručnjaci iz zemalja najvećih kupaca Egipta, Indonezije, Japana, Brazila, Alžira ili Maroka čije godišnje potrebe u proseku nadmašuju domaću proizvodnju, pa su, mada tradicionalno nabavljaju robu prvenstveno od najvećih prodavaca, nedavno uspostavili prve početne oblike saradnje i sa našim izvoznicima, plašeći se da proizvođači iz zemalja sa najvećim viškovima uskoro neće biti u mogućnosti da zadovolje potrebe svetske potražnje.

Stoga je možda i poslovno logično da se upravo ove jeseni zaseje pšenica, ali samo kvalitetne sorte, čiji inoplasman je mnogo lakši i profitniji. Ko zna, moguće da ima nešto u biblijskom opisu da posle sedam nerodnih godina slede sedam rodnih, i obrnuto.

60

Drugi pišu

kakav poznajemo odlazi u prošlost

Preuzeto: Politika, 19. 10. 2016.

Sve najvažnije svetske agencije objavile su prošle nedelje uveravanja izvršnog direktora Bajera da ova kompanija neće koristiti spajanje sa Monsantom da bi nasilno uvela GMO u Evropu. Kuda vodi pripajanje ova dva giganta za sada se samo nagađa, čak i u stručnim krugovima. U razgovoru za Politiku genetičar Miodrag Dimitrijević, profesor na NS Poljoprivrednom fakultetu, kaže da je u ovoj fazi zaista teško davati prognoze šta će se tačno dešavati, ali da je njihovo spajanje već dovelo do stvaranja jedne jake evropsko-američke korporacijske osovine kao i da će se njeno delovanje u proizvodnji i na tržištu hrane osetiti već u bliskoj budućnosti. Ali ciljevi ove dve kompanije nisu ni baš potpuno nepredvidivi. Njihova saradnja nije od juče. ”U oblasti agrara Monsanto i Bajer otpočeli su dugoročnu saradnju još 2007. i to u oblasti

”ključnih tehnologija u poljoprivredi”. Njihovo spajanje dugo se ”kuvalo”. Ovo je, naravno, brak iz računa Monsanta, vodeće semenske kompanije u svetu, koja drži negde oko 23% tog tržišta, i Bajera s udelom u oko 10% hemijsko-farmaceutske industrije. Ali, za mene, nešto drugo je bilo važnija vest”, kaže Dimitrijević. On dodaje da je daleko zanimljivije bilo to da je Monsanto, samo nedelju dana pošto je objavljeno da ga preuzima Bajer, objavio da je kupio licencu za korišćenje nove tehnologije u poljoprivredi, koja potpuno menja način stvaranja genetičkih modifikacija organizama, pa i poljoprivrednih kultura. Reč je o novom patentu (CRISPR/Cas9). Ovo rešenje smatra se do sada najmoćnijim i najviše obećavajućim metodom genske manipulacije. Ovaj novi postupak menjanja naslednog materijala nudi daleko veću preciznost

izmena (i više od 90%, zavisno od organizma), bolju kontrolu ukupnog procesa, jeftiniji postupak i izmene na takav način da će pojam GMO najverovatnije da zahteva redefiniciju. Uprošćeno, promene naslednog materijala mogu da budu mnogo finije, što se tiče količine naslednog materijala, nego do sada. A revolucionarno je da promene naslednog materijala mogu da se rade na više mesta simultano u čitavom genomu (ukupan nasledni materijal u ćeliji). ”Kojom brzinom će se nova tehnologija usvojiti zavisi od niza činilaca. Ključnim smatram efikasnost primene metoda CRISPR/Cas9 na poljoprivrednim kulturama i kojom brzinom će se trošiti zalihe sadašnjeg GMO semena. Drugim rečima, direktno će da zavisi od tempa zamene transgenog sortimenta” napominje profesor Dimitrijević.

Migracije kao način življenja Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

Migracije životinja su dobro proučena i opšte poznata pojava. Sastavni su deo života veoma velikog broja živih bića, čak je u nekim slučajevima i neophodna da bi se završio životni ciklus i ostavilo potomstvo.

Jedna od kompletnijih definicija glasi „Migracija kao vremenski koordinirano, usmereno, uglavnom periodično masovno kretanje svih ili velikog broja jedinki jedne vrste ili jedne populacije (migratorne vrste)“

•

Razlozi za migracije animalnog sveta mogu biti brojni: • nedovoljna količina hrane često povezana sa promenom vremenskih uslova.

• prenamnoženje populacije određene vrste na određenom prostoru koji ne može da obezbedi dovoljno hrane.

Običnom svetu su svakako najpoznatiji skakavci kao migratorne vrste. Iz „domaće“ literature dugo su bili poznati po pojavi i štetama na području delte Neretve, ali poslednjih godina i na našim prostorima (jug i jugoistok Srbije). Kao migrativne štetočine, skakavci su veoma mobilni i kreću se brzinom od 15-20

•

parenje i razmnožavanje kod jedinki koje žive na različitim staništima.. sezonske migracije

Najpoznatiji migratorni insekti su migratorni skakavci (Melanoplus sanguinipes, Locusta migratoria), vaši (Schizaphis graminum), kupusar (Pieris rapae), šarenjak (Vanessa cardui), razne sovice (Agrotis ipsilon, Spodoptera exigua, …)...

km/sat. Roj se kreće dnevno od 5 do 140 km i može obuhvatiti površinu od jedne do nekoliko stotina kvadratnih kilometara. Dnevno mogu pojesti hrane jednake svojoj težini (nekoliko grama) što uzimajući u obzir njihovu brojnost može biti veoma veliki problem. Najrasprostranjenija vrsta je Locusta migratoria koja naseljava Afriku, Aziju, Australiju i Novi Zeland. Zbog tolike rasprostranjenosti i različitih regiona gde se javlja postoji i više podvrsta: L. migratoria capito – Madagaskar, L. migratoria cinerascens – Italija, Španija, L. Migratoria manilensis – Istočna Azija, L. migratoria migratoria – zapadna i centralna Azija, L. migratoria migratorioides – Afrika, …

U Sjedinjenim Američkim Državama postoji preko 200 vrsta leptira koji

62

Migratorno jato monarha

migriraju među kojima je najpoznatiji Danaus plexippus - monarh koji prezimljava u Meksiku, letuje u Kanadi, a usput se hrani nektarom cvetajućih biljaka i na jesen se vraća u Meksiko. Na proleće jata monarha putuju do Kanade gde polažu jaja i uginjavaju. Proputuju oko 3600 km.

Međusobno se razlikuju tako što su prolećni i letnji leptiri plodni čim se pojave, dok su jesenje forme neplodne kad odu u dijapauzu, a plodne kad izađu iz dijapauze. Populacija monarha se poslednjih godina smanjuje, najverovatnije zbog gubitka staništa i smanjenja populacije vrste mlečike „milkweed“ koja je osnovna hrana gusenica monarha.

Od štetočina koje se javljaju kod nas u migratorne vrste spadaju sovice: Autographa (Plusia) gamma, Agrotis ispilon... Kao i kod drugih migratornih leptira postoji korelacija između cvetanja biljaka određenog područja i migracije. Mogu da prelete i nekoliko hiljada kilometara.

Kukuruzna (pamukova) sovica Helicoverpa armigera, spada u najopasnije štetočine na globalnom nivou.

Izrazito migratorna vrsta, koja često migrira od Mediterana do Skandinavije. Do 1993. godine u Srbiji se

nije javljala kao štetočina. Sa promenom klimatskih prilika počinje da pričinjava ozbiljne štete u ratarstvu i povrtarstvu, jer je izraziti polifag, odnosno utvrđeno je da se hrani na oko 250 vrsta biljaka. Masovno se razmnožava samo na gajenim biljkama. Nedostatak povoljnih domaćina za ishranu i ovipoziciju je glavni faktor koji uzrokuje migraciju.

Izrazito je migratorna vrsta i može preleteti velike razdaljine, više od hiljadu kilometara.

Repina (paradajzova) sovica ili Karadrina, odnosno Spodoptera exigua je jedna od najčešćih sovica u Srbiji.

Kod nas dolazi iz Mediterana mada nije prava migratorna vrsta već povremeno migrira u većem broju. U toplim područjima tropskih regiona naseljava poljoprivredna staništa čak i tropske šume. Za vreme migracija leptiri se penju na 200, pa čak i 500 metara visine gde ih vazdušna strujanja nose daleko. Migriraju za hranom, a sa zahlađenjem se vraćaju na mesto polaska.

Agrotis ipsilon – sovica ipsilon, migratorna vrsta, jedna od najčešćih štetočina u Srbiji. Prezimljavaju u toplijim područjima, a na proleće kreću u potragu za hranom, a princip migracije je da na proleće idu na sever, dok se na jesen spuštaju na jug.

Kod nas najpoznatiji kao štetočina soje, stričkov šarenjak Vanesa cardui, je jedan od najraširenijih leptira na svetu. Visoko je adaptibilna vrsta koja ima i tzv. vertikalne migracije tokom kojih se može naći na višim nadmorskim visinama, mada preferira niža područja. Mogu migrirati i preko 15000 km. Prezimlja-

va u toplijim područjima, a migrira na proleće i nekad jesen. Iz severne Afrike migriraju u Veliku Britaniju i na evropski kontinent tokom marta i aprila da bi izbegle sušu i vrućinu, a na jesen se kreću u kontra smeru, odnosno iz Meksika se kreću ka severu SAD i Kanadi i naravno, nazad.

Za razliku od nekih drugih migranata mogu prekinuti migraciju ako naiđu na područja bogata biljkama kojima se hrane. Orijentišu se tj. migriraju uz pomoć Sunca. Istraživanja u ogledima u SAD su pokazala da su se leptiri držani zaklonjeni od Sunca kretali u svim pravcima dok su oni izloženi Suncu kretali u tačno određenom smeru koristeći „solarni kompas“.

Promene klime izazivaju promene u životu insekata, njihovom ponašanju i širenju na nova područja gde se ranije nisu sretali. Praćenjem leta i pojave tih insekata možemo pravovremeno uticati na sprečavanje, ili barem smanjenja šteta koje uzrokuju. Prognoza migratornih vrsta je specifičan posao i može da se radi samo kratkoročna prognoza, praćenjem dinamike leta leptira uz pomoć klopki. Dugoročna prognoza može biti samo orijentaciona.

Jato skakavaca

Vinova loza Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

Podizanje vinograda. Prilikom podizanja novog zasada vinove loze kao i pri podizanju svakog višegodišnjeg zasada treba mnogo više voditi računa o raznim činiocima, s obzirom da se radi o kulturama koje će se na izabranoj lokaciji i zemljištu dugo godina nalaziti i plodonositi. Utoliko je veća odgovornost vinogradara pri planiranju budućeg zasada i proizvodnje, kako ne bi bili dovedeni u situaciju da već u startu naprave greške koje će ih pratiti čitavog veka eksploatacije zasada.

Zemljište. Za gajenje vinove loze nisu podesna teška i hladna zemljišta. Na njima loza slabo uspeva, a grožđe i vino su lošeg kvaliteta.

Zemljište za vinovu lozu treba da bude rastresito, da sadrži humusa i čestice peska, sa dosta hranljivih materija (azota, fosfora, kalijuma, sumpora, magnezijuma i mirkoelemenata), što se utvrđuje laboratorijskim analizama. Boja zemljišta, takođe, ima uticaja na uspevanje vinove loze, zbog jačeg

ili slabijeg upijanja sunčevih zraka. Živi pesak (Subotica, Deliblatska peščara i peščare oko Dunava) veoma se dobro iskorišćava za gajenje vinove loze na sopstvenom korenu (bez kalemljenja), jer na pesku ne može da opstane filoksera, koja uništava koren domaće loze na vezanom zemljištu.

darstvu, ovi tereni gube onaj značaj koji su imali ranije. Dobra obrada, način uzgoja i dobro odabran sortiment vinove loze, mogu i na drugim plodnim zemljištima omogućiti dobijanje visokih prinosa zadovoljavajućeg kvaliteta, koje na tzv. pravim vinogradarskim terenima nije moguće postići.

Položaj. Nizije i kotline nisu podesni tereni za uspevanje vinove loze, odnosno za kvalitetnu vinogradarsku proizvodnju. Najpogodniji su obronci, brežuljci i ravni platoi uzdigniutih terena, ako su okrenuti jugu, jugozapadu i jugoistoku. Od položaja zemljišta zavisi jače ili slabije osvetljenje, te i sazrevanje grožđa i loze, a eventualno i mogućnost izmrzavanja od zimskih mrazeva. Često se u stručnim krugovima čuje termin `izrazito vinogradarsko zemljište i položaj`. Pri ovom se misli na terene na kojima je uspešnije gajenje vinove loze nego ostalih poljoprivrednih kultura. Kada su u pitanju visoki prinosi u vinogra-

Izbor položaja. Zasade vinove loze treba podizati na položajima koji omogućavaju uspešno gajenje vinove loze. U Srbiji se zna da su teritorije vinogradarskih rejona pogodne za vinovu lozu, međutim rejoni su široki geografski pojam da bi se mogli u konkretnim slučajevima izbora položaja, sorte i podloge osloniti isključivo na njihove ekološke i druge karakteristike. Treba uzeti u obzir i karakteristike same lokacije ili poteza na kome se zasad podiže, pri tom se misli na nadmorsku visinu, ekspoziciju, reljefne karakteristike i sl. Vinograd je najbolje podizati na brežuljkastim terenima sa južnom, jugozapadnom ili jugoi-

64 stočnom ekspozicijom koje obezbeđuju dobru osunčanost vinove loze, a vezano za to, i veći sadržaj šećera i aromatičnih materija u širi, veći sadržaj alkohola, bolja obojenost grožđa i vina. Redosled pogodnosti ostalih ekspozicija je sledeći: zapadna, istočna i najmanje povoljne severozapadana, severoistočna i na kraju severna. Na severnim ekspozicijama gajiti otpornije sorte prema niskim temperaturama, i sorte sa kraćim periodom vegetacije. Na brežuljkastiim terenima javlja se i još jedan bitan faktor - nagib ili inklinacija terena. Na položajima gde je nagib veći od 10° obavezno je terasiranje terena (što je dosta skupa mera). Što je nagib veći terase su uže i veći ih je broj i obrnuto. U zavisnosti od širine terase na platou terase može se naći 1-4 redova vinove loze. Plato terase treba da ima kontra pad 1-2% i blagi pad po dužini od 0,5% čime se omogućava oticanje vode i sprečava erozija zemljišta. Kosi delovi za sunčanje se zatravljuju. Najpovoljniji pravac redova je sever-jug, jer je pri tom pravcu ravnomerno osunčavanje redova u vinogradu. Optimalna nadmorska visina se kreće oko 100300 metara, ali se može uspešno gajiti u našoj zemlji i na nižim, ali i na nešto višim nadmorskim visinama. Tako se u severnim delovima naše zemlje vinogradi nalaze na nešto manjim visinama (80-150 m), dok se u južnim delovima nadmorske visine povećavaju do 500 m pa i više. Sa porastom nadmorske visine menjaju se i temperaturni uslovi. Tako se na svakih 100 m nadmorske visine srednja godišnja temperature smanjuje za 0,5-1°C, a vegetacioni period za 7-10 dana (to treba imati u vidu pri izboru sorti).

Ove promene utiču i na grožđe smanjuje se sadržaj šećera.

Nakon izbora položaja pristupa se privođenju zemljišta vinogradarskoj kulturi. Ovaj posao uveliko zavisi od toga kako je zemljište bilo korišćeno ranije. Najpre treba izvršiti regulacione radove kao što su krčenje, ravnanje, odvodnjavanje i dr. Nije poželjno zasnivanje zasada na zemljištu gde su prethodno bile neke višegodišnje drvenaste biljke, kao npr. stari vinograd, voćnjak, šuma, razno šiblje i sl. Nakon njihovog krčenja takve parcele treba “odmoriti” 2-5 godina, odnosno ne treba odmah saditi lozu, već nekoliko godina primeniti tzv. “aktivni odmor” što podrazumeva intenzivnu obradu uz gajenje ratarskih kultura (najbolje je gajiti neke leguminoze čime bi se zemljište obogatilo azotom). Nakon krčenja ostaju manje ili veće neravnine i rupe, dakle sledi ravnanje terena.

Vinova loza ne podnosi zemljišta koja imaju visok nivo podzemne vode i gde dolazi do zabarivanja, a ako pak želimo da iskoristimo takve terene, potrebno je obavezno odvodnjavanje (izgradnja odvod-

nih kanala). Nakon regulacionih radova pristupa se popravci fizičkih i hemijskih osobina zemljišta.

To znači: rigolovanje, humifikacija (povećanje sadržaja humusa), fosfatizacija (povećanje sadržaja fosfora), kalizacija (povećanje sadržaja kalijuma), kalcifikacija (regulisanje pH vrednosti zemljišta). Radi popravke plodnosti zemljišta potrebno je uraditi analizu zemljišta jer samo tako možete znati kakvo je zemljište i koliko kog đubriva vam treba. S obzirom na to da je analiza zemljišta besplatna za registrovana poljoprivredna gazdinstva i može se uraditi u Poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama to ovu pogodnost treba iskoristiti.

Obogaćivanje i popravka zemljišta.

Humifikacija predstavlja meru povećanja organske materije u zemljištu koja će se pretvoriti u humus.

Za normalno razviće i plodonošenje vinove loze u zemljištu treba da je 3% humusa. U praksi je najčešće taj procenat manji, pa je stoga potrebno unošenje organskog đubriva. Najuspešnije je koristiti stajsko đubrivo, zatim kompost, glistenjak, zelenišno đubrivo ili neko drugo organsko đubrivo. Stajnjak (ili neko drugo organsko đubrivo) rastura se po celoj površini, a potom zaorava rigolovanjem. Zavisno od analize zemljišta obično se količine kreću od 20-60 t/ha. To znači da su potrebne velike količine stajnjaka, a ovo đubrivo je sve teže naći u dovoljnim količinama za đubrenje većih površina. Stajnjak se može dodavati i pri samoj sadnji u jamice (oko 5 kg) čime se postiže ušteda u količini utrošenog đubriva.

Veoma je bitno da se unosi dobro zgoreo stajnjak, i da se po rastura-

65

nju stajnjaka na parcelu ne ostavlja da stoji dugo, već ga treba što pre zaorati, kako bi stajnjak sačuvao svoja svojstva. U današnjoj praksi često vinogradari izostavljaju ovo đubrivo, primenjujući samo mineralna đubriva. To je pogrešno jer korist od stajnjaka je višestruka, tj. sem unošenja hranljivih elemenata stajnjakom se poboljšava struktura zemljišta, vodno-vazdušne osobine, mikrobiološka aktivnost zemljišta. Ona su izvor razne mikroflore značajne za popravku bioloških osobina zemljišta. U nedostatku domaćeg stajnjaka, može se primeniti sterilisano, paletirano đubrivo BioFert 4:3:3 u dozi od 0,3 do 0,5 kg po čokotu.

U našim zemljištima fosfor je element koji često nedostaje. Optimalan sadržaj fosfora u zemljištu je 15-20 mg P₂O5/100 g vazdušno suve zemlje. Zemljišta u Srbiji (pogotovo “uža Srbija”) najčešće imaju manje od naznačenih vrednosti.

Za povećanje sadržaja fosfora za 1 mg potrebno je 30 kg čistog fosfora u obliku P₂O₅ po jednom hektaru.

Zato se pristupa fosfatizaciji. Fosforna đubriva treba uneti u dublje slojeve zemljišta, tj. nakon rastu-

ranja po površini zaorati ih, jer je fosfor slabo mobilan element u zemljištu pa ako ga unesemo po površini neće biti dostupan za koren loznih kalemova koji se nalazi dublje u zemljištu.

Vinova loza je “kalijumova biljka” što znači da ima znatne potrebe za ovim elementom. Za razliku od fosfora, u našim zemljištima znatno je ređi nedostatak kalijuma. Optimalan sadržaj kalijuma u zemljištu je 25-40 mg K₂O/100g vazdušno suve zemlje. Primena kalijumovih đubriva, odnosno kalcizacija je ista kao i kod fosfornih (treba ih zaorati). Da bi se povećao sadržaj kalijuma za 1 mg potrebno je 15-20 mg čistog kalijuma u obliku K₂O po jednom hektaru.

Kalcifikacija predstavlja regulisanje pH vrednosti zemljišta. Za gajenje vinove loze odgovaraju zemljišta sa pH vrednošću od 6,0-6,5. U užoj Srbiji velika je zastupljenost zemljišta sa niskom pH vrednošću tj. kiselih zemljišta, dok je u Vojvodini sasvim drugačija situacija. Ako je pH vrednost zemljišta manja od 5,0 obavezna je mera kalcifikacije, odnosno unošenja kreča radi podizanja nivoa

pH vrednosti. I ovde treba spomenuti da je za takva zemljišta registrovanim poljogazdinstvima omogućeno da izvrše besplatnu kalcifikaciju koja se takođe obavlja preko PSSS i Ministarstva poljoprivrede. Za kalcifikaciju se mogu koristiti različiti materijali koji sadrže veliki procenat kalcijum-karbonata, kao što su krečnjak (70-90% CaCO₃), živi - pečeni kreč (90-95% CaCO₃), saturacioni mulj (dobija se kao sporedni proizvod pri proizvodnji šećera 42 - 45% vode, 20-25% CaCO3 i oko 15% organske materije).

Unošenje fosfora i kalijuma se vrši u jesen mineralnim đubrivima koja mogu biti isključivo fosforna, kalijumova isključivo ili različite kombinacije azota (N), fosfora (P) i kalijuma (K) u vidu kompleksnih đubriva, prema preporuci stručnjaka, a na osnovu izvršene analize zemljišta.

U ponudi su različite formulacije NPK, NP, PK ili pojedinačna kao: superfosfat 16-18% P₂O₂, kalijum-hlorid 40% K₂O, kalijum-sulfat 52% K₂O… Mineralno azotno đubrivo se ne unosi u zemljište pre sađenja loze, jer je azot lako rastvorljiv i pokretljiv pa bi moglo doći do njegovog ispiranja i gubitka.

Priprema i sadnja vinograda obuhvata nekoliko procesa koji moraju biti pravilno primenjeni ako se želi kvalitetan i bogat rod.

Rigolovanje. Predstavlja duboku obradu zemljišta (60 cm i više), zavisno od tipa zemljišta i klimatskih uslova (u suvljim krajevima i na suvljem zemljištu dublje nego u vlažnijim uslovima i plodnijim zemljištima). Pri tom se vrši i prevrtanje zemljišta, pri čemu donji ma-

66 šte. U periodu posle obavljenog rigolovanja ili podrivanja, dolazi do sitnjenja i sleganja zemljišta, pod uticajem kiša, snega i zimskih mrazeva. Pred samu sadnju loze vrši se neposredna priprema zemljišta pomoću tanjirača, drljača, rotofreza čime se vrši dodatno sitnjenje i ravnjanje zemljišta.

nje plodni sloj zemljišta prelazi na površinu, a gornji, plodniji dospeva u dublje slojeve gde će se razvijati koren vinove loze. Ujedno se razbija donji nepropusljivi sloj zemljišta. Za rigolovanje se koriste veliki, jaki plug – “rigoler” koga vuku snažni traktori ili guseničari. Može se rigolovati cela površina (bolje, ali skuplje) ili samo pojasevi širine 1-2m u kojima će se saditi loza.

Takođe, umesto rigolovanja može se raditi i podrivanje zemljišta podrivačima koji mogu imati aktivna radna tela (vibracioni podrivači) ili pasivna radna tela (obični podrivači), čime se zemljište ne prevrće, već se samo rastresa i eventualno razbija donji nepropusni horizont.

Rigolovanje treba izvršiti bar nekoliko meseci pre sadnje, tako da za jesenju sadnju tokom juna ili jula, a za prolećnu sadnju u avgustu, odnosno do novembra kako bi se zemljište do sadnje dovoljno usitnilo i sleglo. Poželjno je da se pred rigolovanje aplicira fosforno i kalijumovo đubrivo, čime će se ova dva elementa uneti dublje u zemlji-

Postupci pre sadnje. Na osnovu plana sadnje, koji sadrži sve relevantne podatke: uzgojni oblik čokota, način obrade i održavanje zemljišta, reljef i ekspozicija terena, glavni i pomoćni putevi, radi se nabavka kalemova, jer sve gore pobrojano određuje broj loznih kalemova. Da bismo obeležili mesta za sadnju potrebna je kopija katastarskog plana parcele, a od pribora potrebna je pantljika, kolčići, žice i geodetske značke. Od vremena nabavke kalemova do njihove sadnje, kalemovi moraju biti zaštićeni od mrazeva, napada plesni i štetočina, te se čuvaju u trapovima i skladištima. Sadnja se može vršiti u jesen ili proleće, ali u našim klimatskim uslovima najčešća je prolećna sadnja. Za sadnju koristiti isključivo sertifikovane bezvirusne kalemove pouzdanog proizvođača, a možemo razlikovati dve grupe kalemova, parafinisane ili neparafinisane. Kod sadnje neparafinisanim kalemovima obavezno je pravljenje humke od zemljišta, a kod parafinisanih humka nije potrebna. I humka i parafin imaju zadatak da uspore kretanje okaca, da dođe do kasnijeg kretanja okaca, jer sve dok se koren ne primi lastari koji se formiraju iz okaca visoko rastu samo na račun rezervnih hranljivih materija, što može iscrpeti kalem.

Kalemovi se pre sadnje potapaju u čistu vodu u trajanju od 24 sati, da bi se osvežili i pripremili za dalju obradu. Kaleme pre sadnje treba pregledati, prekontrolisati spojno mesto (da li je dobro sraslo). Ako se pri tom primeti neka pukotina između plemke i podloge, takvo spojno mesto nije dobro sraslo i kalemove treba uništiti. Pravilno odnegovan kalem treba da ima dobro razvijene žile. Ako se sadi klasičnim načinom osnovne korenove prekratiti na 8-12 cm, a ako se sadi hidroburom skraćuju se na 3-5 cm.

Sve ostale žilice, koje su izbile dužinom cele podloge, uklanjaju se u potpunosti. Lastari, koji su izbili iz vijoke, takođe se prekrate i to: jedan od najjačih lastara oreže se na 1-2 najniža, jasno vidljiva zimska okca, a ostali lastari (ako ih ima) uklone se. Na bujnim sortama i bolje razvijenim kalemovima ostavljaju se dva okca, a na slabijim jedno.

Pre sadnje, poželjno je da se koren kalemova umoči u žitku kašu spremljenu od goveđe balege, ilovače i vode. Cilj ovoga je čuvanje vlage u njima i bolje priljubljivanje čestica zemlje za koren. Naročito je pogodno za prolećnu sadnju. Koren se može tretirati i fitohormonima koji podstiču razvoj korena i povećava se procenat prijema kalema.

Sadnja. Sadnja kalemova u jamice dubine 35-45 cm i prečnika 40 cm.

Jamice se otvaraju pomoću ašova pored svakog markera, uvek sa iste strane markera, vodeći računa da sve jamice budu usmerene u istom pravcu u jednom redu. Dubina sadnje direktno zavisi od klimatskih uslova. U načelu, lozu treba saditi tako da spojno mesto na loznom kalemu bude u nivou površine ze-

67 mljišta. Ukoliko postoji veći nagib zemljišta na gornjim delovima parcele dolazi do spiranja, a na donjem do zasipanja usled erozije zemljišta, pa tako spojna mesta kalemova na višim delovima ostaju ogoljena, i izložena mehaničkim povredama.

Na nižim delovima parcele zbog zatrpavanja iz spojnog mesta kalema će se obrazovati plitki korenovi.

Zato se na višim delovima parcele kalemovi sade tako da im spojno mesto bude 3-4 cm iznad površine zemlje. Ovakav način sadnje se vrši ako nisu preduzete mere zaštite zemljišta od erozije.

Na osnovu prethodno prikupljenih informacija, može se kao preventivna mera uraditi i dezinsekcija jamića čime se predupređuje pojava i razvoj žičnjaka, grčica i sovica i oštećenje kalemova. Koriste se zemljišni granulisani insekticidi (Force 0,5 G ili Force 1,5 G) koji se posipaju po dnu i zidovima jamice, kao i po površini zemljišta oko posađenog kalema i prečniku od 2030 cm. Sam proces sadnje se sastoji od nekoliko postupaka koji imaju svoj sled: na dno se ubaci manji sloj trošne zemlje; orezani bazalni korenovi se radijalno postave na zemlju na dno jamica; preko korenova se stavi sloj trošne zemlje visine 15-20 cm; rukom se sadnica pridržava u odgovarajućem položaju i dubini, te se nogom ugazi dobro zemlja oko nje; zatim se jamica zalije sa 3-5 litara vode; kada zemljište upije vodu jamica se puni pripremljenom smešom zemlje i đubriva uz blago sabijanje gaženjem; zatim se nabaca malo zemlje do mesta kalemljenja i nagazi. Pravi se humka od zemljišta ili ako se koriste parafinisani kalemovi, humka

se ne pravi već se preko kalemova navuče plastična cevka i blago potisne u zemlju, radi zaštite kalemova.

Poljoprivredni proizvođači prilikom podizanja vinograda sve češće koriste sadnju hidroburom (hidrosonda), napuštajući tako klasičan način sadnje u jamice. Sadnja vinove loze korišćenjem hidrobura ili “vodene sadiljke” je veoma pogodna za sadnju na većim površinama s obzirom na dobru produktivnost rada (i do 7 - 8 puta u odnosu na klasičan način). Ovaj način sadnje podrazumeva ograničenu mogućnost đubrenja zemljišta prilikom sadnje, odnosno sveden je na upotrebu vodorastvorljivih đubriva koja će se istovremeno sa vodom dodati u otvor napravljen hidroburom. Stoga, naročitu pažnju obratiti na utvrđivanje i popravku plodnosti zemljišta pre sadnje, a posebno kada je u pitanju sadržaj humusa.

Takođe treba voditi računa o dobroj pripremljenosti zemljišta tj. primeni blagovremenog rigolovanja ili podrivanja, naročito kod zemljišta nešto težeg mehaničkog sastava.

Veoma efikasna sadnja se može vršiti upotrebom mašine za sadnju kalemova čiji se učinak kreće 3-4 hektara na dan. Ovaj način odlikuje lasersko navođenje i brza i precizna sadnja (gotovo idealni razmak kalemova između redova i u redu). Nakon mašinske sadnje obavezno je zalivanje posađenih kalemova sa 5-10 litara vode po sadnom mestu, kako bi se istisnuo vazduh i omogućilo bolje prijanjanje čestica zemlje uz koren, a samim tim i bolji prijem kalemova.

Po završetku sadnje potrebno je izvršiti površinsku obradu čime se

rastresa zemljište koje je tokom sadnje ugaženo. Za to koristite kultivatore, tanjirače ili rotacione sitnilice. Ako je zemljište dosta zbijeno najpre obaviti plitko oranje, a zatim tanjiranje.

Pored svakog čokota treba pobiti po jedan kolac koji će služiti za zaštitu mladih posađenih kalemova i kao naslon za vezivanje lastara tokom prvih godina rasta i razvića.

Na kraju, ali ništa manje bitan, je i izbor sortimenta u budućem zasadu. Ako se radi o “vinogradarima hobistima” koji podižu mali zasad za sopstvene potrebe, odabir sorte predstavljaće lični izbor i preferenciju samog vinogradara (subjektivan izbor). Međutim, za profesionalno bavljenje vinogradarstvom potrebno je uzeti mnogo činioca u obzir, kako bi odabrali sorte koje će u konkretnim agroekološkim uslovima u potpunosti ispoljiti svoja biološka svojstva u pogledu prinosa i kvaliteta, a naravno pri tom doneti i ekonomsku dobit.

Ali o postojećem sortimentu, u narednom broju.

68

69

Stočarski kutak Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. polj.

Preuzeto sa: agronews.rs

Jedan od sedam nemačkih mlekara smanjuje proizvodnju Hiljade nemačkih poljoprivrednika planira smanjenje proizvodnje mleka u cilju dobijanja EU sredstava, izveštava EurActiv Germany.

Gotovo 10.000 mlekara podnelo je zahtev za EU program smanjenja proizvodnje mleka, objavilo je krajem septembra nemačko Ministarstvo poljoprivrede. Poljoprivrednici će zaraditi 14 centi po litri proizvedenog mleka, od ukupne količine koju su proizveli u istom razdoblju kao i prošle godine. Ministarstvo je obrađivalo 9.947 zahteva, većinom iz Bavarske, Donje Saksonije i Severne Rajnske Westphalie. To znači da je jedan od sedam mlekara u Nemačkoj podneo zahtev za pomoć, koja se sprovodi od oktobra do decembra meseca.

Proizvodnja će se upoređivati s proteklim kvartalom 2015. godine u cilju izračunavanja pomoći za poljoprivrednike. Ukoliko poljoprivrednici koji su podneli zahtev sprovedu smanjenje, proizvešće se 286.000 tona manje mleka, a ti isti poljoprivrednici bi mogli imati koristi iz fonda pomoći od oko 40 miliona eura. Poljoprivrednici se podstiču da smanje proizvodnju mleka prilagođavanjem količine hrane koju daju stoci.

Program smanjenja proizvodnje mleka EU-a ima fond od oko 150 miliona eura, putem kojeg bi trebalo biti

proizvedeno oko milion tona mleka manje u EU. Nemačka je trenutno najveći proizvođač, te se predviđa proizvodnja od 33 miliona tona za 2016. godinu.

EU će omogućiti dodatnih 350 miliona eura iz direktnih plaćanja, od kojih će Nemačkoj pripasti oko 58 miliona eura. Nemački ministar poljoprivrede, Christian Schmidt želi dvostruko povećati ovu brojku sredstvima iz nacionalnog proračuna.

Nakon ukidanja mlečnih kvota pre 18 meseci, proizvedeno je previše mleka od strane zemalja članica, što je dovelo do kolapsa cena, a mnogi poljoprivrednici se bore za opstanak.

Schmidt pozdravlja uključenje EU-a u pokušaj smanjivanja proizvodnje mleka, no požuruje sektor da razvije „buduće sigurne tržišne strukture“. Istovremeno, odbacio je mogućnost bilo kakve državne regulacije cena mleka.

Evropa se teško bori sa problemom viška mleka ”Uprkos najvećim naporima evropskih institucija i vlada u evropskim zemljama da reaguju fleksibilno na iznenadne promene u razvoju tržišta, neke poljoprivredne sirovine su se suočile sa hiperprodukcijom i prekomernim padom cena. Ovo potvrđuje da je i dalje

70 od izuzetne važnosti uspostavljanje efikasnih alata za sprečavanje ovakvih fluktuacija”, poručio je prvi čovek Direktorata za poljoprivredu Evropske komisije i ministar poljoprivrede Slovačke, Jerzy Plewa sa nedavno održanog skupa posvećenog problemu viškova mleka na evropskom tržištu. Prosečna nabavna cena mleka u EU je 25,87 evrocenti po kilogramu, što je manje od 20 odsto u odnosu na prosek u poslednjih pet godina.

fijakerom do “Bačke”, na uglu Pariske ulice i “Ćelavog trga”. Sir se nalazio u velikoj kačici od desetak kilograma. Sekli su ga dugačkim, oštrim nožem u kriške, pa stavljali na plitki tanjir. Iz njega su izlazili ljubav salašarki koje su ga pravile i prodavale u belim maramama i keceljama na pijaci, čistota podneblja i ukusi ravnice.

Bio je to bogovski sir” sećanje je novinara Ljube Vukmanovića iz Novog Sada.

Somborski sir – delikates čija se receptura strogo čuva

Somborski sir je gotovo dva veka pravljen isključivo od punomasnog ovčijeg mleka, a danas je njegova dominantna osnova kravlje mleko. Osim po božanstvenom ukusu i žućkasto-beloj boji, somborski sir je prepoznatljiv i po tome što trećina “kipi” iz kačice i liči na uskislo testo ili klobuk ogromne pečurke. “Ministarstvo prosvete je 1920. godine tražilo da 16 učenica izučava somborsko sirarstvo. Gradski senat je odgovorio da to nije moguće, jer ne postoji žena u Somboru koja bi odala porodičnu tajnu pravljenja somborskog sira. Ni majke ćerkama nisu prenosile recept da njihovom udajom ne bi otišao u drugu kuću. Isključivo su tajnu otkrivale svekrve snajama” predočava somborski hroničar Milan Stepanović.

Svetski priznat brend usavršile su salašarke iz negdašnje Bačko-bodroške županije. Recept za “bogovski” delikates kriju majke od ćerki, a odaju svekrve snajama kako bi tajna ostala u kući.

U tem Somboru svega ima i svega je bilo, ali nešto najbolje što je ikad postojalo je sir “za dušu i lek”, čiju su proizvodnju usavršile salašarke nekadašnje Bačko-bodroške županije. Somborski sir, sa zaštićenim geografskim poreklom, bio je jedini autohtoni sir s prostora bivše Jugoslavije koji je priznala Svetska mlekarska organizacija. Oni koji su ga probali, danas ga čežnjivo traže, jer se proizvodi u simboličnim količinama, a nekad je služen i u kafanama.

“Najnormalnija stvar u somborskim kafanama pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bila je porcija somborskog sira za doručak, užinu i večeru. Uz sir, koji je bio posut slatkom alevom paprikom, servirani su isečena glavica crnog luka i parče hleba, a nuđena je i čaša belog vina ili špricera” svedoči Miroslav Božin, novinar iz Stapara, sela kod Sombora, koje održava tradiciju proizvodnje somborskog sira.

Najstariji pisani trag o prodaji ovog sira potiče iz 1748. godine, kad je zabeleženo da je u Novom Sadu “za jednu kačicu sira naplaćivana pijačarina od tri novca”. Veliku trgovinu somborskim sirom započeo je krajem 19. veka Daša Grujić, koji ga je prodavao širom Austrougarske. Omiljeni sir jeo se i na bečkom dvoru, a tridesetih godina prošlog veka trgovac Žarko Ćirilov ga je plasirao u Pariz. Posle Drugog svetskog rata, somborski sir je pravio prehrambeni kombinat “Bačka”, a kasnije i mlekara “Somboled”. “Dolazili smo vozom u Sombor, pa

71

Stranica za tehnologe Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj., Vlastimir Voštić, dipl. inž.

Hleb po novim pravilima tek od 2018. godine Dilema o tome kakav hleb jedemo i da li to odgovara onome što piše na deklaraciji, mogla bi da se reši novim pravilima propisanim za pekarsku industriju. Naime, u Ministarstvu poljoprivrede navode da je pre nekoliko dana usvojen novi Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenine koji će zameniti propis koji je na snazi još iz 1995. godine.

Načelnik Republičke poljoprivredne inspekcije, Nenad Vujović rekao je Tanjugu da je cilj donošenja Pravilnika, čija je izrada okupila predstavnike proizvođača, Ministarstva, insti-

tuta i fakulteta, da se omogući jedan bolje postavljeni sistem u pogledu bezbednosti kvaliteta proizvoda.

Kao najvažniju izmenu propisa Vujović navodi to što su jasnije određeni procenti koji moraju da budu poštovani kako bi neko svoj hleb nazvao – ražanim, kukuruznim, heljdinim, speltinim. Kako je kazao, cilj je bio da se prepoznaju standardi i odrednice koje će omogućiti da se ujednači pristup kvalitetu. “Ovaj pravilnik je usaglašen po pitanju kvaliteta sa propisima koji se primenjuju u inostranstvu i mislimo da će potrošačima i proizvođačima biti jasnije kako taj proizvod po pitanju kvaliteta treba da izgleda”, rekao je Vujović. On ističe da se radna grupa potrudila da postavi jasnija pravila u odnosu na ono sto je najviše zbunjivalo potrošače, a pre svega, kada se radi o vrstama hleba poput ražanog, hleba od kukuruznog brašna, od heljde.

“Precizirali smo koji je to odnos sirovina u proizvodu da bi on mogao da se nazove ražanim hlebom”, rekao je on i dodao da su u prethodnom pravilniku postojala pravila koja su na neki način bila nejasna.

Prema novim pravilima, koja će na snagu stupiti od januara 2018. godine, ukoliko raženi hleb nema u sebi minimum 70 odsto tog brašna, ne može se smatrati takvim hlebom.

“Ukoliko heljdin hleb nema u sebi 30 odsto heljde, ne može se nazvati heljdinim hlebom”, objasnio je Vujović. Prelazni rokovi su široki, a Pravilnik na snagu stupa od januara 2018. godine. “Tada će biti na snazi u punoj formi i u tom periodu proizvođači moraju da se pripreme za postupanje po tom pravilniku.

Postoji par odrednica u pravilniku koje su stupile na snagu odmah, pre svega kada govorimo o kvalitetu žita, odnosno pirinča”, rekao je Vujović.

Da li je hleb kvalitetan?!

Pitanje kvaliteta hleba se veoma često pokreće, ali odgovori izostaju.

Jedan od razloga je što i sami stručnjaci ne mogu reći da li je hleb na domaćem tržištu kvalitetan ili ne.

Kao kompromisni odgovor kaže se da je hleb na policama prosečnog kvaliteta, istog kao i proteklih 30 godina. Za neke je to neshvatljivo, jer je rod pšenice postao bolji. Lazar Popović iz Zavoda za prehrambenu industriju “Mlinpek” smatra da hleb nije dovoljno kvalitetan. “Često se pitamo kakav je hleb i kada shvatite da se mrvi već u tri sata popodne, onda vidite da ne valja. Mi koji pekarstvo sagledavamo iz drugačijeg ugla smatramo da se ne pravi najkvalitetniji proizvod.

Još smo daleko”, objašnjava on.

Kada se govori o tome da li je hleb dobar u obzir se uzima njegova veličina, boja, aroma, ukus,

72 da li je mrvljiv, kao i kakvog je sastava. I sami kupci se uglavnom hvataju za najveći hleb u radnji misleći da je on najbolji i napravljen od najboljih sastojaka, što nije uvek slučaj. Veličina se postiže na dva načina – jedan je korišćenje izuzetno kvalitetnog brašna, a drugi, mnogo češći, jeste dodavanje aditiva.

Takođe, veoma često se postavlja pitanje koliko je hleb bezbedan.

Pretnju predstavljaju mikotoksini koji prežive pečenje, što se retko dešava. Međutim, Jasna Mastilović sa novosadskog Naučnog instituta za prehrambene tehnologije ukazuje na jedan paradoks. “Pitanje kvaliteta hleba jeste pitanje kvaliteta pšenice, a kod nas je i nema baš. Svake godine se pojavi pšenica sa tamnokličnim zrnima koja luče alternarija toksine, koji nisu zakonski propisani i mogu da kontaminiraju brašno. Mi smo pre nekoliko godina radili istraživanje i došli do zaključka da gotovo kompletna količina mikotoksina osta-

je u omotaču pšenice, dok u belim brašnima mikotoksina gotovo i da nema. Tako imamo situaciju da nam lekari preporučuju zdravo integralno brašno gde imamo opasnost od mikotoksina, a ako želimo da budemo sigurni onda treba da jedemo beli hleb koji se ne preporučuje. U tom smislu i nemamo odgovor šta treba raditi a šta ne”, navodi Mastilović.

Kada je reč o aromi, ukusu i mrvljivosti hleba, stručnjaci ističu da su pokazatelji poražavajući. “Kod nas hleb ima relativno prazan ukus, a problem je u procesu. Nekada je proizvodnja trajala dosta duže i hleb je mirisao finom kiselom notom. Aroma i ukus današnjeg hleba u odnosu na nekadašnji je prilično poražavajuća. Takođe, poražavajuće je i koliko se mrvi, čim malo ostari dobijamo sredinu od koje samo sakupimo ostatke i bacimo ih golubovima. Sredina se razdvaja i kida od kore i sama posledica toga je da hleb nije maziv”, dodaje Mastilović.

Poslednjih godina u novosadskim pekarama i radnjama pojavili su se hlebovi koji traju i po nekoliko dana, iako je njegov prosečan rok trajanja dan-dva. Oni uglavnom na deklaraciji imaju gomilu “E brojeva” za koje malo ko zna šta znače. Reč je o emulgatorima, oksiducionim sredstvima, konzervansima, solima ili čak gumama i drugim aditivima koji imaju svoju funkciju. Iako bi toliki broj dodataka zabrinuo mnoge, njihova količina je u skladu sa evropskim standardima i smatra se sigurnom, jer su rađeni testovi o tome da li utiču na zdravlje ljudi. Međutim, stručnjaci ističu da je na građanima da li žele da konzumiraju proizvode za koje se prethodno moralo testirati da li su štetni ili ne.

Genetičar Srbislav Dinčić smatra da se u javnosti prečesto stvara pogrešna slika o kvalitetu, te ističe da kvalitetna pšenica ipak postoji.

“Mi imamo jedan “pištoljski” stav u pogledu kvaliteta hleba, sve se govori kako mi u odnosu na Francuze ili Nemce jedemo loš hleb. Kažu kako mi jedemo ništa, kako se mrvi, maltene otrovan hleb. Ta teza jednostavno ne stoji, ali je tako predstavljeno. Što se tiče samog kvaliteta, tu je pšenica najmanje kriva. Na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo postoji izuzetno kvalitetna pšenica. Dakle, sa te strane imamo dobre sirovine, a sve ostalo je umeće kako napraviti dobar hleb”, poručuje Dinčić.

Iako se konkretan odgovor da li je hleb kvalitetan ili ne, ne može čuti, njegove osobine da je bezukusan, mrvljiv, nenamaziv, te da nema dovoljno energetske vrednosti, kazuju da je hleb sa polica ipak nešto ispod proseka o kom se govori.

Nauka i struka daju rezultat Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

Približava se kraj i ove, 2016. godine.

Radovi u poljima su završeni, usevi skinuti, berba voća gotova, pšenica i uljana repica posejane i iznikle.

Ostaje još zimsko prskanje voća.

Počinje vreme praznika, slava, druženja. Više ili manje smo zadovoljni prinosima, otkupnim cenama... Ali kako ćemo pamtiti ovu godinu. Kao dobru, lošu, prestupnu...

Jedno znam, a to je da će je saradnici Stručne službe Sektora za ishranu i navodnjavanje kompanije Agromarket pamtiti kao godinu u kojoj su posvetili posebnu pažnju istraživačkom radu u ispitivanju novih formulacija već postojećih proizvoda, kao i nekim potpuno no-

vim proizvodima koji će se narednih godina naći na tržištu.

Jedno od takvih istraživanja o prednostima primene mikrobioloških đubriva, ostvareni su u saradnji sa PSS Institut „Tamiš“ Pančevo. Prvi rezultati znatno su nas ohrabrili i pokazali da smo na pravom putu i da se istraživanja moraju nastaviti.

Jer, u ogledima su ostvareni impozantni rezultati na pšenici.

U sezoni 2015/2016., na imanju u Pančevu obavljeno je ispitivanje delovanja dva proizvoda koja su pod šifrom označena FITO B i FITO N. Istaživanja su postavljena na sorti Simonida (NS selekcija) u

četiri varijante ogleda gde je jedna varijanta bila kontrola, a ostale varijante su rađene po nalozima razvojne službe firme Fertico i AgroServisa kompanije Agromarket.

Varijante u ispitivanjima su bile: 1. V 1 - Kontrola 2. V 2 - Inokulacija semena sa FITO B i FITO N 3. V 3 - Inkorporacija u zemljište i inokulacija semena sa FITO B i FITO N 4. V 4 - Inkorporacija u zemljište i inokulacija semena, folijarni tretman u fazi pojave lista zastavičara sa FITO B i FITO N U ogledu je primenjena standardna agrotehnika, predusev je bio sun-

74 cokret, osnovno đubrenje je odrađeno 16. 10. 2015. godine sa 250 kg/ha NPK (15:15:15), osnovna obrada je bila 2 prohoda tanjiračom, a predsetvena priprema jedan prohod drljače. Inokulacija semena (FITO B i FITO N u dozi od 125 ml/100kg semena svaki), inkorporacija proizvoda (3,0 l/ha) FITO B i FITO N u zemljište, kao i setva (Horsch 6CO) je obavljena 31. oktobra 2015. godine. Usev je prihranjen u dva navrata, 29. februara 2016. đubrivom KAN (27% N) u količini od 260 kg/ha i 9. 04., formulacijom SAN (32%) i to sa 100 kg/ha. Folijarna prihrana proizvodima FITO B i FITO N (svaki sa po 250 ml/ha) obavljena je 12. maja 2016. godine. Ogled je zaštićen od korovskih biljaka herbicidom Lancelot 450 WG (33 g/ha), od prouzrokovača bolesti u dva navrata primenom fungicida Antre Plus (1,5 l/ha) i Duett Ultra (0,6 l/ha), a zbog pojave štetnih insekata obavljena su 2 tretmana insekticidima Konzul (0,7 l/ha) i Lamdex (0,2 l/ha). Žetva ogleda je izvršena 3. jula 2016. godine.

Rezultat ispitivanja predstavljen je u Tabeli 1.

Tabela 1. – Rezultati ispitivanja delovanja proizvoda FITO B i FITO N u usevu pšenice u sezoni 2015/2016. godine (PSS Institut „Tamiš“ Pančevo) Varijanta

Vlaga (%)

HT

Prinos SRPS (kg/ha)

V1

11.3

77

7450

V2

11.2

77

7930

V3

11.7

77

8978

V4

11.4

76.8

9792

nov pomak dat je kroz ispitivanja delovanja novog proizvoda namenjenog primeni u kukuruzu, FitoFert Speed. Ovaj proizvod sadrži 5% azota, 2 % kalijuma, 11% oligosaharida, 2% aminokiselina, 2% bora i 0,5% cinka. Ovakav sastav proizvoda omogućuje povoljno delovanje na pojačanu otpornost na stresne situacije, stimulacija rasta korenovog sistema, asimilaciju hraniva, kao i na inteziviranje fotosinteze.

Saradnik Miodrag Simić iz PSSS Jagodina je na imanju Radiše Radisavljevića iz sela Medveđa kod Despotovca postavio ogled u kome je ispitivano delovanje FitoFert Speed u tri hibrida selekcione kuće Dekalb, i to DKC 5143, DKC 5170 i DKC 5707. Ogled je postavljen po standardnoj proceduri: oranje je obavljeno 03. 11. 2015. godine, đubrenje: 17. aprila sa 150 kg/ha MAP-a + 200 kg/ ha NPK (12:12:17), a setva je obavljena dva dana kasnije.

U ogledu su primenjeni pre-em herbicidi, kultiviranje je obavljeno 15. maja, a primena 3,0 l/ha proizvoda FitoFert Speed je izvršena 28. maja. Berba ogleda obavljena je 19. 09. 2016. godine. Rezultati ispitivanja predstavljeni su u Graf. 1.

Grafikon 1. – Rezultati ispitivanja delovanja FitoFert Speed u usevu kukuruza u sezoni 2016. (PSSS Jagodina). Berba: 19.09.2016

Kao što se tabele vidi, prvi rezultati primene proizvoda FITO B i FITO N su pokazali da je primena istih, bilo u V 2, V 3 ili V 4 dala veće prinose u odnosu na kontrolnu varijantu V1. Ovo ohrabruje, ali je neophodno nastaviti sa datim ispitivanjima, što je naravno i ostvareno i već se zeleni ogled u sezoni 2016/2017. godine.

Saradnja sa Poljoprivrednim stručnim službama Srbije, pre svega u Jagodini i Požarevcu nastavljena je kako u delu demonstracionih sortnih ogleda strnina, tako i u okopavinskim usevima. Ovo između ostalog jer je kompanija Agromarket tokom sezone 2015/2016., u svoj portfolio uključila sortiment firme Caussade semences, te je u sortnom ogledu ispitivana sorta Sosthene, a u kukuruzu, hibrdi kompanije Dekalb. Kvalitativno

Sličan ogled, samo sa jednim hibridom, DKC 5707, ali na dva lokaliteta postavila je koleginica Jorgovanka Vlajkovac iz PSSS Požarevac. Na parceli (kod MIP-a) na kojoj je predusev bila pšenica obavljeno je đubrenje sa 500 kg/ha NPK (15:15:15), a zatim tokom novembra duboko oranje, a drljanje i predsetveno đubrenje sa 300 kg/ha (KAN). Setva je obavljena 17. aprila, pre-em herbicidi primenjeni 20. aprila, korektivni 19. maja. Tre-

75 tman Fitofert Speed (3,0 l/ha) u varijanti 1 (V 1) u fazi razvoja 8. lista kukuruza 8. juna tekuće godine. Berba u ogledu obavljena je 18. oktobra 2016. godine. Rezultati ogleda predstavljeni su u Tabeli 2.

Tabela 2. – Rezultati ispitivanja delovanja FitoFert Speed u usevu kukuruza u 2016. godini (PSSS Požarevac).

Varijanta

Obrano biljaka po ha (u 000)

V1

53000

18,20

17,3

10560

V2

53000

18,70

17,3

9390

Prinos zrna Kočanka Vlaga sa 14 % vlage (%) (%) (kg/ha)

Drugi ogled postavljen je na parceli proizvođača Draška Veličkovića iz sela Kisiljevo kod Velikog Gradišta. Tip zemljišta je aluvijalni nanos, a pred osnovno oranje (novembar) obavljeno je osnovno đubrenje i to sa 200 kg/ha NPK (16:16:16) uz unošenje stajnjaka u dozi od 30 tona /ha. Predsetvena priprema obavljena je drljanjem, a izvršeno je i dopunsko đubrenje (predsetveno) sa 300 kg/ha (KAN 27% N). Setva je izvršena 17. 04. sa istim merama i u istim periodima kao i u prethodnom ogledu. Rezultati ogleda predstavljeni su u Tab. 3.

Tabela 3. – Rezultati ispitivanja delovanja FitoFert Speed u usevu kukuruza u 2016. godini (PSSS Požarevac) Vlaga u berbi (%)

Prinos SRPS (kg/ha)

DKC 5707 (tretiran FF Speed)

16,0 %

13 054

DKC 5707 (netretiran)

17,0 %

12 064

Hibrid

Rezultati sva tri ogleda ukazuju da su u varijantama u kojima je primenjen novi proizvod FitoFert Speed ostvareni bolji parametri no u kontrolnim varijantama, te da je neophodno oglede ponoviti i potvrditi ostvareno.

Primena folijarnih biostimulativnih i mikrolementarnih đubriva za razvijene zemlje nije neka novost. Ono što pokušavaju saradnici AgroServis službe kompanije

Agromarket je da tu tehnologiju sve više uvedu u poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Iz tih razloga, a u odličnoj saradnji sa PSSS Jagodina, kolege Miodrag Simić i Ljiljana Jeremić postavili su proizvodni ogled na imanju Radiše Radisavljevića iz Medveđe, kraj Despotovca.

Proizvodni ogled je izveden na zemljištu tipa smonica, a pre oranja (9. 11. 2015.) obavljeno je đubrenje i to sa 100 kg/ha MAP-a, a predsetvena prihrana izvršena 4. aprila sa 100 kg/ha UREA + 100 kg/ha KAN-a. Setva u ogledu obavljena je 5. aprila, tretmani protiv korova 8.

4. i 9. maja, a kultiviranje izvršeno 28. maja. Tretman kombinacijom proizvoda FitoFert Humisuper Plus (3,0 l/ha) + FitoFert Bor Max 20 (1,0 kg/ha) obavljen je 6. juna, a žetva 30. septembra 2016. Rezultati proizvodnog ogleda u soji predstavljeni su u Tab. 4.

I ovi rezultati ukazuju da su u varijanti u kojoj su primenjena kombinacija folijarnog đubriva ostvaren odličan rezultat. Sve to naravno, mora proći i kroz još ispitivanja u različitim lokalitetima da bi se potvrdilo.

Očigledno je da smo na pravom putu. Naučna dostignuća udružena sa strukom, te transfer tih saznanja do krajnjejg korisnika, poljoprivrednog proizvođača je jedini ispravni put. Saradnici razvojne službe firme Fertico i AgroServisa kompanije Agromarket udruženi sa naučnim i stručnim organizacijama su to prepoznali.

Rezultati će potvrditi ovakvo opredeljenje.

Tabela 4. – Rezultati ispitivanja delovanja FitoFert Speed u usevu soje u 2016. godini (PSSS Požarevac) Redni broj

Sorta

Površina (ha)

Prinos zrna (t/ha) sa 13% vlage

1.

LAURA

0,1

3.787

2.

GALINA

0,1

3.690

3.

VULKAN

0,1

3.750

4.

SAVA

0,1

3.873

5.

PRINCEZA (tretirano)

0,1

3.825

6.

PRINCEZA (netretirano)

0,1

3.590

76

Štir hrana budućih šampiona Igor Šćekić, dipl. inž. polj.

Štir se ipak može videti u nekim od naših vrtova, pre svega kao ukrasna biljka. Malo je poznato, kako je štir sveta i lekovita biljka, koju su stari narodi Južne i Srednje Amerike, koristili kao napitak, hranu, ali i umetnički detalj u svojim obredima. Štir ili Lisičiji rep (Amarantus lividus var. oleraceus) je drevna biljka, koja potiče iz Južne i Srednje Amerike. Poznato je da su ga od davnina uzgajali Asteci, a danas je najviše u upotrebi u Indiji, Kini, Rusiji i Africi. Postoji veliki broj divljih, ali i kultivisanih vrsta.

Kod nas najpoznatiji je crveni štir.

Razlog za sve veće širenje štira, tj. amarant-žitarice, je njegova otpornost na sušu i visoke temperature.

Botaničke i nutritivne osobine. Štir je samonikla biljka sa jakim stablom i naizmenično raspoređenim svetlozelenim listovima. Koren štira je vretenast i jake usisne moći. Stablo je 1 do 2,5 m visine. Ima veliku lisnu masu, koja je ljubičasto-crvene nijanse zbog prisustva antocijana. Listovi su jajoliki i prugasti, dužine oko 9 cm. Cvast je metlica, izdužene bele, žute, narandžaste i purpurno crvene boje, a seme sitno kao kod maka, svetložute boje, zavisno od uslova spoljašnje sredine i varijeteta.

Za ishranu se koriste mladi listovi kao kod spanaća. Seme štira podseća na sočivo, a karakteristično je

Štir - “Zelena kaskada”

77 da ne poseduje gluten, te se koristi u ishrani ljidi koji pate od celijaklije (glutenske enteropatije). Od semena mogu da se prave kokice kao kod kukuruza, a od brašna hleb, pecivo, kolači. Štir kao „super žitarica“ u odnosu na pšenicu poseduje 6 puta više kalcijuma, 5 puta više gvožđa i ima 3 puta više vlakana. On je bogat vlaknima, ali nije i kalorijama (386 kcal/100 g). Zbog visokog sadržaja proteina (15%) nadmašuje mnoge žitarice. Poseduje esencijalnu aminokisekinu lizin, koja se veoma retko nalazi u biljkama. Sadrži oko 8% masti, od kojih 75% čine nezasićene masne kiseline. Ugljeni hidrati u zrnu su uglavnom u obliku skroba. Štir poseduje mnoštvo minerala (sumpor, magnezijum, kalcijum, gvožđe, kalijum, cink, selen...) i vitamina (B kompleks vitamina, vitamin A, E i C). Obiluje antioksidantima poput tokotrienola i skvalena koji deluju antikancerogeno.

Korišćenje proizvoda od štira se

preporučuje u ishrani mališana, trudnica i starih ljudi, jer pre svega doprinosi jačanju nervnog sistema, utiče na regulaciju metabolizma, podiže imunitet i daje snagu. Poslednjih godina brašno štira se koristi u kulinarstvu, u pripremi hleba, kolača i testenina, dok se celo zrno upotrebljava za različita jela i specijalitete. Lišće se takođe koristi u ishrani, bareno ili sveže kao salata. Pored toga što se koristi kao povrće, štir je i dekorativna biljka.

Proizvodnja. Nije zahtevan ni u pogledu zemljišta i đubriva. Pogodna su plodna zemljišta bogata organskom materijom sa južnom ekspozicijom, mada dobro podnosi i blagu zasenu. U jesen treba zaorati 20-40 tona po hektaru stajnjaka, pošto štir odlično reaguje na organska đubriva. Predsetvena priprema mora da bude dobra zbog setve sitnog semena, a tada se unosi sva količina mineralnih đubriva.

Setva je u maju, jer je optimalna

Seme štira

temperatura za nicanje 10-25 ºC. Posle setve obavezno je valjanje.

Niče za 7 dana. Međuredni razmak je 70 cm, a u redu se posle proređivanja ostavlja na 25-30 cm. Postižu se prinosi zelene mase od 10 do 20 tona. Na kraju vegetacije dobija se seme koje se takođe koristi u ishrani. Prosečan prinos je 1700 kg/ha, a genetski potencijal 2-3 t/ha.

Mere nege. Ne prihranjuje se azotnim đubrivima, jer tada stvara veliku lisnu masu na uštrb semena i poleže. Nema registrovanih herbicida za upotrebu u štiru, pa se zato korov suzbija samo mehanički. U početku raste sporo i tada je neophodno držati korov pod kontrolom sa nekoliko kultiviranja i okopavanja. Polja zakorovljena pepeljugom i divljim štirom treba izbegavati.

Kada naraste oko 30 cm, počinje brzo da raste i tako guši korov. Žetva može da bude ručna u oktobru, ili kombajnom posle prvih mrazeva kada se sasuši zelena masa.

Amaranthus caudatus - štir

Štir svakako predstavlja još jednu od biljaka koja nema samo jednu odrednicu, korovska vrsta, već može biti nešto mnogo više. Hrana šampiona.

78

PRIJAVA ZA ČASOPIS

79

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

STRUČNA SLUŽBA:

SLUŽBA PRODAJE:

Dr Ivan Krošlak

DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278 Marko Minić, 069/511-06-44

direktor marketinga

063/106-63-55 Dragan Lazarević rukovodilac stručne službe, DC S. Mitrovica

063/580-958 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Radmila Vučković DC Kragujevac 063/105-81-94 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin 063/628-175 Igor Šćekić DC Sombor 069/510-61-21 Miloš Stojanović direktor sektora ishrane bilja, DC Valjevo

063/414-722 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55

DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641 Marko Vidaković, 069/50-808-76 DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Miroslav Vesić, +387 66/394-750 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Gojko Ljumović +382 69/183-032 Milica Pavićević, +382 69/388-778 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +386 49/733-814 Nerdian Ahmedi, +386 49/869-333 Eljmaz Orana, +386 49/733-815

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com greens-efa.eu / ilustracija: Land © Damien Glez lionlandmarketing.com.au commons.wikimedia.org blogs.extension.iastate.edu eu-projekti.rs africainnovationnetwork.com upload.wikimedia.org static.oprah.com redcanoemedia.com www.brandt.co careers2030.cst.org modernfarmer.com publicdomainpictures.net razboritost.com mintecglobal.com blog.stihl.com unclematts.com

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 63 AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1Agromarket, 2004-

. - Kragujevac :

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet

NAMA VERUJU www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet