Magazin 86 web

struÄ?na revija Oktobar 2017. broj: 86 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Original Srbija FutoĹĄki kupus

Jesen pravo vreme za sadnju leske

Dosije

Restitucija. Dokle smo stigli?

SADRŽAJ 08

10

ORIGINAL Srbija

Kako obezbediti dovoljno kabaste hrane i u sušnim godinama?

Futoški kupus

22

29

03

04

Reč urednika

Sa Agro meridijana

15

18

Zaštita uljane repice

33

RASFF – Sistem uzbunjivanja potrošača u vezi sa bezbednošću hrane i hrane za životinje

46

Lisna galica jabuke

Pčelarenje

52

54

57

Primenjena nauka i struka, rezultati ogleda u 2017.

Ambrozija – za i protiv

Priprema ogrevnog drveta

Restitucija.

Dokle smo stigli?

64

66

69

72

Šumarenje

Jesen, pravo vreme za sadnju leske

Ekspanzija cikada

Deformacija klipova kukuruza

48

Novi problemi voćara i vinogradara

Šta je sve neophodno za podizanje zasada

78 Zaštitnik doma - čuvarkuća

Drugi pišu

2 AGROSVET 86 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Banja Luka: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Danijela Nela Vojkić Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka

REČ UREDNIKA unčani i topli, sve kraći oktobarski S dani na izmaku, noći sve duže i hlad-

nije, vreme idealno za ne samo radove u polju, već i za razmišljanja o našoj poljoprivredi. Kuda plovi srpski agro brod? Odgovore nisam morao dugo da tražim, samo pogled na stranice domaćih, ozbiljnih štampanih i elektronskih medija. Da ne ispadne sve crno, ima tu i promotivnih vesti ali nekako su se izdvojile ove tri kao reprezenti naših naravi, želja, moći…

Da vrlo često “od jednog drveta ne vidimo celu šumu” pokazuje i naslov “Srpski kivi i mandarine” nanose ogromnu štetu celokupnom izvozu”. Lakše je kada se kroz vekovnu narodnu mudrost iskaže stav, pa tako “da su u laži kratke noge” pokazuje možda i poslednje upozorenje jer je “…Rusija zatražila od Srbije da joj dostavi tačne površine pod zasadima voća sa kojih izvozimo.

Kod nas se vode 22 istrage zbog re-eksporta, a poslednje bile zaražene pljosnate breskve”. Možda je potrebno da neko otvoreno kaže koliko košta taj celokupan dil oko re-eksporta pa da mi, kao građani sakupimo taj novac, predamo ga onome ko sve to završava, a onda nastavimo da izvozimo normalno, samo naše proizvode, samo da nas više ne prozivaju kao prevarante. Laž i prevara, to jednostavno nije lepo. Takođe nije lepo, a ni pametno varati “braću”, jer mogu “braća” i da se odrode.

A da je to vrlo izvesno govori i naslov da će “Za pet godina Rusija će moći potpuno da zadovolji potrebu za jabukama, kruškama, grožđem, povrćem…”

I šta onda, možda će ti isti iz gornjeg pasusa da uvoze jabuke iz Rusije za domaće tržište. Kakvih nas ima, ni to me ne bi iznenadilo.

Jedan od izraza koji nema vekovnu istoriju, već nekih tridesetak godina “… olako obećana brzina”, na najjednostavniji način objašnjava naslov “Srbija nije izvezla ni kilogram mesa u Kinu”. I opet ono naše “lako ćemo” jer “…Uprkos najavama iz Vlade, nijedno jagnje iz Srbije nije otišlo za Kinu u prvih sedam meseci ove godine, pokazuju podaci Privredne komore Srbije…” Pošto imamo odličan razrađen uvoz junetine, govedine, ali i iznutrica i svinjskih glava, možda i re-eksport jagnjadi iz Australije ili Novog Zelanda za Kinu može da bude rešenje. I to što smo prilično laki na rečima, obećanjima je deo našeg “folklora” prema strancima, a što ne reći i prema samim sebi.

Za kraj, šlag na torti i naslov “Naš seljak hrani 15 ljudi, a nemački 152”. Možda smo u fudbalu ili automobilima deset puta lošiji od Nemaca ali “…To potvrđuju činjenice da jedan naš seljak proizvodi hrane za samo 15 ljudi.

U Nemačkoj seljak proizvede hrane za čak 152 osobe, u Francuskoj za 77, u Austriji za 56, u Sloveniji za 25, a prosek u Evropskoj uniji je da jedan seljak hrani između 50 i 80 stanovnika”. Međutim, naša prednost u odnosu na Nemce je ta što on ne zna koga hrani, a naš seljak zna. Zna da hrana ide deci i unučićima u velegradu, svastiki i pašenogu te šurnjaji i njihovoj deci u obližnjem gradiću, njihovim komšijama, nešto malo za lekara i advokata… I šta ćeš više, sakupi se tih petnaestak ljudi i što je najvažnije, zna im sva imena. Ili u ekonomij, roba za poznatog kupca.

Mi nemamo drugu zemlju, nemamo ni druge ljude, imamo to što imamo, te zato moramo mnogo bolje. Još samo da hoćemo. More, ne samo da hoćemo, nego moramo.

4

Sa Agro meridijana Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

ničeni unos crvenog mesa i piletine.

Međutim, prema novom istraživanju italijanskih naučnika, koristi od mediteranske ishrane zapravo imaju samo socijalno privilegovani ljudi.

Organska hrana (ne) opravdano skupa

Mediteranska ishrana je dobra za bogate i obrazovane Mediteranska ishrana je dobra za zdravlje i smanjuje opasnost od kardiovaskularnih bolesti ali samo onima koji imaju visoke prihode i visoko obrazovanje. Oni su naime u mogućnosti da kupuju i raznovrsnije i kvalitetnije proizvode. Mediteranski način ishrane inspirisan je uglavnom navikama u ishrani stanovnika Grčke,

južne Italije i Španije. Takva ishrana podrazumeva mnogo maslinovog ulja, mahunarki, nerafinisanih žitarica, voća i povrća, kao i umereni unos ribe, mlečnih proizvoda i vina i ogra-

Prodaja organske hrane u supermarketima raste ali visoki dodatni troškovi ograničavaju sektor i smanjuju njegov rast, kaže se u studiji francuske potrošačke grupe. Novo istraživanje pokazalo je da bi prosečno dvočlano domaćinstvo u Francuskoj potrošilo 368 evra godišnje u proseku na konvencionalno proizvedeno voće i povrće, dok bi ih ista korpa sa organskim proizvodima koštala 660 evra. Iako je gajenje organskog voća i povrća skuplje, gotovo trećina razlike u ceni je zbog premija koje određuju supermarketi čija je profitna marža na organskim proizvodima 96% veća nego na konvecionalnim proizvodima. Samo se polovina razlike u ceni između organske i neorganske hrane vraća proizvođaču.

Nakon 50 godina EU ukinula kvote za šećer Sistem poljoprivrednih kvota koji upravlja proizvodnjom šećera u EU zaključno sa 30. septembrom je ukinut nakon gotovo 50 godina, a što je deo glavne reforme i restrukturisanja Zajedničke poljoprivredne politike (CAP). Sistem kvota za šećer uveden je s prvim pravilima Zajedničke poljoprivredne politike o šećeru 1968. godine, kao podrška za proizvođače postavljanjem na nivo znatno iznad cene svetskog tržišta.

Odluku o okončanju kvotnog sistema za šećer donele su 2006. godine države članice EU. “Kraj sistema kvota predstavlja važnu prekretnicu našeg evropskog sektora šećera i još jedan važan korak u tržišnoj orijentaciji Zajedničke poljoprivredne politike”, rekao je Fil Hogan, komesar za poljoprivredu. Dodaje kako će proizvođači sada imati priliku da prošire svoju trgovinu na globalnom tržištu, a uz odgovarajuću političku podršku Evropske komisije, kao što je Opservatorij tržišta šećera, koji pruža pravovremene i relevantne informacije o tržištu.

Jelena Sajić, izvor: Agronews

5

Prosečni hektar 21.159 kn, ali na istoku plane i za 10.000 € Prosečna cena kupljenih oranica u Hrvatskoj je prošle godine iznosila 21.158 kuna za hektar, pri čemu je cena u Jadranskoj Hrvatskoj bila za 14.406 kuna veća nego što je to na kontinentu. Naime, podaci Državnog zavoda za statistiku pokazuju da je cena jednog hektara poljoprivredne površine u Dalmaciji iznosila 35.036 kuna, dok je u kontinentalnom delu Hrvatske bila 20.630 kuna.

U odnosu na prošlu godinu, prosečna cena hektara na teritoriji Hrvatske je porasla za 401 kunu, pri čemu je u Jadranskoj Hrvatskoj pala za 783 kune, a na kontinentu je rasla za 451 kunu.

U DZS objašnjavaju kako su podaci prikupljani preko okružnih kancelarija Agencije za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju na temelju izjava poljoprivrednika pri ažuriranju korišćenja poljoprivrednog zemljišta privrede u Upisniku poljoprivrednih gazdinstava, iz evidencija Agencije za poljoprivredno zemljište te iz evidencija prometa nekretnina Porezne uprave. Poljoprivrednici, pak, tvrde kako je potražnja za zemljom velika, te da koliko god da se ponudi – sve plane u kratkom vremenu.

Matija Brlošić, predsednik Hrvatske poljoprivredne komore kaže kako je cena zemlje određena zakonom ponude i potražnje, pa najbolji hektari vrede poput suvog zlata. Podaci kojima barata DZS najverovatnije su državne cene, početne cene za prodaju državnog zemljišta, no realno je to puno više, kaže Brlošić, te dodaje da je zemlja u Dalmaciji daleko atraktiv-

nija zbog mogućnosti prenamene u građevinsko zemljište ili mogućnosti da se ona iskoristi u turističke svrhe.

On tvrdi da se najbolja zemlja u Sremu, na istoku Hrvatske, prema onome što tvrde seljaci, prodaje za čak 10.000 evra, što je čak i tri puta više od državnog proseka. Metodologija Slavonaca za kretanje cena zemlje u njihovoj regiji vrlo je jednostavna – sve prema istoku je skuplje, a sve prema Zagrebu, zapadu, jeftinije zbog lošijeg kvaliteta zemlje, tvrdi Brlošić.

Dok je hektar na samom istoku oko 10.000, oko Nove Gradiške, primera

radi, gdje je zemlja lošija i gde nema toliko poljoprivrednika pa ni veće konkurencije, hektar je oko 2000 evra, znači pet puta manje. Oko Đakova hektar zemlje vrti se od 4000 do 5000 evra, a u manjim raseljenim selima možda samo 1000 evra, kaže. Podaci DZS pokazuju da je u 2016. prosečna cena kupljenih livada iznosila 11.247 kuna, a pašnjaka 13.466 kuna. U Jadranskoj Hrvatskoj prosečna cena livada bila je 13.751 kunu, a pašnjaka 17.136 kuna, dok je u Kontinentalnoj Hrvatskoj cena po hektaru za livade bila 10.834 kune, a pašnjake 7935 kuna. Godišnja pro-

6 sečna cena zakupa oranica iznosila je 878 kuna po hektaru, livada 531 kunu, a pašnjaka 319 kuna.

zakup na određenom području, ali vlasništvo te zemlje je vlasništvo Republike Hrvatske.

U Jadranskoj Hrvatskoj prosečna cena zakupa oranica iznosi 644 kune po hektaru, livada 499 kuna, a pašnjaka 358 kuna, dok je u Kontinentalnoj Hrvatskoj cena zakupa oranica iznosi 925 kunu po hektaru, livada 537 kuna, a pašnjaka 311 kuna. Cena zakupa oranica je u odnosu na 2015. godinu neznatno pala, jedino je blag rast bio u Jadranskoj Hrvatskoj i to za nekih 15 kuna po ha. Stručnjaci smatraju kako bi cena oranica mogla dodatno da raste iduće godine kada istekne moratorijum na prodaju zemlje strancima koji je Hrvatska dobila nakon ulaska u EU.

Prema tome ne dolazi u obzir da bilo koji komad te zemlje dođe u ruke stranaca, tvrdi Tolušić. Zakonom o poljoprivrednom zemljištu je propisano da se bez saglasnosti Agencije za poljoprivredno zemljište ne mogu preneti prava i obaveze zakupnika do isteka roka na koji je ugovor sklopljen, na osobu koja je u stečajnom postupku kupila ili reorganizacijom stekla celokupnu imovinu zakupnika namenjenu poljoprivrednoj proizvodnji.

Marijana Petir zastupnica u EU parlamentu kaže kako pokazatelji govore da je 50% poljoprivrednog zemljišta u EU u vlasništvu samo 3% poljoprivrednih kompanija, dok 84% malih OPG-a u vlasništvu ima samo 14,5% oranica. “Posebno zabrinjava sve veća prisutnost investicijskih fondova s Bliskog istoka i Sredozemlja koji imaju ogromna sredstva na raspolaganju i koji kupuju velike količine poljoprivrednog zemljišta sada već u Rumuniji i Bugarskoj, a u budućnosti bi se to moglo dogoditi i kod nas”, ističe Petir.

Prema podacima Agencije za plaćanje u poljoprivredi prvih 10 najvećih vlasnika poljoprivredne zemlje u Hrvatskoj drži oko 67.763 ha, odnosno tek oko 6,5 posto zemlje koja je prijavljena u ARKOD-u za potpore.

Prvih 20 posednika obrađuje oko 85.913 ha zemlje, što je tek 8,25 posto svih površina kojih je u Hrvatskoj 1,043 miliona hektara. Ono što je vidljivo iz podataka je to da među 20 najvećih posednika zemlje nema nijednog OPG-a, odnosno da su od njih 20 čak 19 trgovačka društva, dok je samo jedna zadruga i to Planina – veteranska zadruga iz Splitsko-dalmatinske županije koja obrađuje 1694 hektara zemlje.

Iako u je Hrvatskoj još na snazi zabrana prodaje zemlje strancima te je u funkciji model da se državna zemlja daje u dugogodišnji zakup, pitanje je šta će se događati nakon što prođe prelazni rok koji ističe 2018.

Za sad ministar Tolušić uverava kako stranci neće doći ni do pedlja hrvatske poljoprivredne zemlje. Kompanije ili pojedinci imaju koncesiju ili

Vlasnik najvećih površina u Hrvatskoj je i dalje Agrokor koji prema podacima Ministarstva poljoprivrede ima ukupno 32.839 ha državnog poljoprivrednog zemljišta. Među najveće vlasnike spada i Marko Pipunić koji u vlasničkom i suvlasničkom odnosu ima oko 22.000 hektara. Među velike posednike spada i Stipo Matić, vlasnik M Sana koji je

ima nekoliko poljoprivrednih kompanija, te Enver Moralić koji kroz Kutjevo drži oko 6000 hektara.

Rusija obnavlja uvoz turskog paradajza Isporuke paradajza iz Turske u Rusiju će početi krajem 2017. godine, izjavio je ruski ministar poljoprivrede Aleksandar Tkačev. “Krajem ove godine ćemo početi da uvozimo u Rusiju male količine,oko 50.000 do 60.000 tona paradajza”, rekao je Tkačev. “Dogovorili smo se sa našim turskim kolegama o isporukama paradajza tokom zime i u rano proleće, odnosno u vreme kada mi ne uzgajamo ove proizvode zbog vremenskih uslova”, dodao je ruski ministar. Ruski potpredsednik vlade Arkadij Dvorkovič je nešto ranije rekao da Ministarstvo poljoprivrede razmatra uvoz ne više od 50.000 tona turskog paradajza godišnje i da relevantna odluka u vezi s tim neće biti doneta pre početka 2018. godine.

Jelena Sajić, izvor: Agronews

7

Visoka stopa samoubistava među francuskim poljoprivrednicima Samoubistva su češća među francuskim poljoprivrednicima nego u ostalom delu populacije, pokazalo je novo istraživanje u kome se kao na faktore rizika ukazuje na pad farmerskih prihoda i sve više ekoloških propisa. Posebno su samoubistvima skloni vlasnici malih gazdinstava i oni koji žive samo od poljoprivrede. Istraživanje je usledilo nakon što su podaci pokazali da je stopa samoubistava među poljoprivrednicima za 20% veća od proseka u francuskoj populaciji, na šta je ukazala jedna ranija studija.

Iz toga proizilazi da je između 2007. i 2009. svaki drugi dan po jedan francuski poljoprivrednik počinio samoubistvo.

Prema istraživanju koje je uradila Francuska služba za javno zdravlje na osnovu podataka za period 2007-2011, u 2009. je stopa samoubistava među poljoprivrednicima bila 64, što znači da je 64 od 100.000 farmera počinilo samoubistvo. Poređenja radi, podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da je stopa samoubistava u ukupnoj populaciji muškog pola u Francuskoj 19. Stopa samoubistava je veća među malim vlasnicima gazdinstava i među farmerima koji žive isključivo od poljoprivrede. To se objašnjava povećanom osetljivošću na finansijske rizike i većom socijalnom izolacijom.

Prema podacima Francuskog udruženja za osiguranje poljoprivred-

nika (MSA), 30% njihovih članova u 2015. je zaradilo manje od 5.000 evra ili 350 evra mesečno prema 18% farmera u 2014. Letos su iz tog udruženja upozorili da je “u 2016. većina farmera možda zaradila i manje od 350 evra mesečno”. Mnogima od njih zemlja i gazdinstvo su jedno što imaju i pošto nema kupaca za tu imovinu, ne mogu da se penzionišu ili dođu do gotovine.

U 2016. je Udruženje utvrdilo nacionalni plan prevencije samoubistava poljoprivrednika čiji je cilj da se unaprede prevencija i shvatanje tog problema. “Modernizacija, obavezujuća ekološka regulativa, birokratsko opterećenje”, pobrojani su u studiji kao mogući uzroci visoke stope samoubistava među poljoprivrednicima.

Poljoprivredna politika na nivou EU treba da podstakne farmere kako bi imali više koristi od poljoprivrede, što će biti navedeno u predstojećoj Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP) za period posle 2020. Međutim, poljoprivrednici se žale da trpe zbog visoke cene politike zaštite prirodne sredine a da ih niko ništa ne pita.

“Poljoprivrednici se stalno označavaju kao krivci, krivi zbog poljoprivredne prakse, krivi što koriste određene vrste proizvoda, a oni su zapravo žrtve”, rekla je za EURACTIV. com generalna sekretarka drugog po veličini francuskog sindikata poljoprivrednika Seoska koordinacija (Coordination Rurale) Veronik Le Floš (Véronique Le Floc’h).

“Za poljoprivredu važe pravila Svetske trgovinske organizacije i globalne cene a mi danas imamo niske cene, nema zarade i moral je nizak. Na sve to imamo nove odluke i regulative koje mogu dodatno da pogoršaju uslove rada poljoprivrednika i njihovu sposobnost da proizvode”, istakla je Le Floš.

Kako se dalje navodi, članice EU glasaće o daljoj upotrebi glifosata, sredstva protiv korova koje je SZO 2015. stavila na listu mogućih kancerogena. Međutim, evropske agencije za bezbednost hrane i hemikalije presudile su da je glifosat bezbedan i 5. ili 6. oktobra o tome će se glasati i ako dobije kvalifikovanu većinu, taj herbicid ostaje u upotrebi. Francuska je već najavila da će glasati protiv, čime je naljutila svoje poljoprivrednike koji su nedavno blokirali parisku aveniju Šanzelize u znak protesta zbog takve odluke.

“Zabrana glifosata imaće finansijske posledice koje se procenjuju na između milijardu i dve milijarde evra, prvenstveno kod proizvođača cerealija i vina. Danas, kada ne postoje alternative, jasno je da se moramo usprotiviti toj odluci znajući da u trenutnoj ekonomskoj situaciji poljoprivrednici ne zloupotrebljavaju glifosat”, kazala je Le Floš.

Jelena Sajić, izvor: Agronews

8

Futoški kupus Dole kupus, gore nebo Kako se skrate dani, padnu temparture, a priroda dobije tu čarobnu boju jeseni, tako nam svima misli skrenu na spremanja zimnica i svih onih divnih „zimskih“ jela što krase trpeze od Svetog Luke do Đurđevdana.

Posebno mesto u svakom domaćinstvu zauzima sarma, kiseli kupus pa onda redom sva razna jela od kupusa. Futoškog, naravno. Kako drugačije?

Blagosloveni parčetom zemlje pod nebom vojvođanskim, Futožani kupus gaje oduvek. Ostatku sveta je trebalo čitavih 16 vekova da za njega čuju, a od onda je, tj. od 1578. godine, od kada datira prvi pisani trag, do danas, Futoški kupus obišao zemaljsku kuglu, bio hrana careva i kraljeva po evropskim dvorovima, putovao do daleke Australije

Ivana Tanurdžić, novinar

- prvo kao lek za nostalgiju nekom usamljenom pečalbaru, a potom i kao nova, egzotična hrana strancima nenaviknutim na složenost ukusa jednog tako jednostavnog ploda.

Istorija dalje kaže da je u 18. veku carska vojska potraživala hiljade kilograma kupusa, te da se porez carevini plaćao u kupusu, a da su sela pogođena kugom tražila kupus kao lek.

Mesto u istoriji Futoškog kupusa zauzima i grof Kotek koji je od sredine 19. veka do kraja druge decenije 20. veka na svojoj zemlji, a imao ju je ponajviše, upravo gajio Futoški kupus, i odatle slao u druge krajeve carevine... A onda je izgradnjom puteva i prolaskom pruge kroz Futog, kupus počeo da putuje širom Evrope.

9 Glavne karakteristike koje krase ovu vrstu kupusa su kvalitetan i pogodan hemijski sastav sa većim sadržajem šećera, a malim belančevina i kiselina. Pripada beloj vrsti kupusa čije su srednje kasne i kasne sorte namenjene za kišeljenje i potrošnju u svežem obliku, a boja mu je ćilibarno-žuta. Glavica Futoškog kupusa je blago spljošteno-ovalnog oblika sa prosečnom težinom od 1,5 do 3,5 kilograma. Listovi su tanki, vrlo savitljivi sa slabo istaknutom nervaturom i preklapaju 2/3 glavice. Ukus

Istovremeno su i osnivači „ORIGINAL“ Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije“ koji okuplja proizvođače poljoprivrednih proizvoda sa oznakom geografskog porekla i kroz koji udruženi, pokušavaju da osvoje nove tržišne pozcije.

Futožani su 2008. godine osvojili i Ginisov rekord za spremanje najvećeg jela od kupusa u jednoj posudi, kada je pripremljeno 6556 sarmi.

Uz Futošku kupusijadu koja se u gotovo celoj zemlji čeka celu godinu, a dešava se tradicionalno krajem oktobra, već pet godina u nazad, organizuje se i „FORA“. U čemu je ili šta je „FORA?“ „FORA“ je jedan od retkih primera kako naši tradicionalni brendovi rade na podizanju kapaciteta i izgradnji publike među mlađom populacijom, odnosno „FORA -Futoška omladinska radna akcija“ koja

ovog kupusa je umereno kiseo slan, što ga čini vrlo prijatnim i prepoznatljivim.

Geografski položaj, klima i sastav zemljišta presudni su faktori u stvaranju ove čuvene sorte. U okolini Futoga često kažu „Dole kupus, gore nebo“. Smešten u najplodnijem delu Panonske nizije, Futog je lociran na levoj obali Dunava i udaljen 10 km uzvodno od Novog Sada.

Naselje čine Stari i Novi Futog, a stanovnici Futoga su, pored kupusa uspešni i u drugim privrednim oblastima.

Druga stvar po kojoj su Futožani poznati, posebno u krugovima poljoprivrednih proizvođača, je njihov pionirski napor, a potom i uspeh, upravo u borbi za očuvanje i zaštitu geografskog porekla Futoškog kupusa.

Prvi su krenuli u proces dobijanja žiga, a nakon toga postali i učitelji, mentori, pomagači svim drugim brendovima na istom putu. Isto tako, upornim zalaganjem za očuvanje pravog, autohtonog Futoškog kupusa, uspeli su da povećaju procenat futoških njiva pod ovom sortom, da obezbede bolji plasman na tržištu, naprave razliku u maloprodajnoj ceni...

okuplja mlade iz cele Srbije koji u tom jednom danu posade kupus koji se naknadno deli u dobrotvorne svrhe.

Tako je priča o Futoškom kupusu, jedna od onih koje su lep primer toga kako se čuva prirodom dano bogatstvo, kako jedan plod može da postane izvor prihoda i zdrave ekonomije čitave oblasti i kako je od ključnog značaja, ne samo sačuvati danas to blago, nego naučiti generacije koje dolaze o tome šta su prave vrednosti.

10

Kako obezbediti dovoljno kabaste hrane i u sušnim godinama?

Dr Dragan Terzić*

Nepovoljne vremenske prilike su se u 2017. godini, negativno odrazile na proizvodnju kabaste i koncetnrovane hrane na gazdinstvima, što je dovelo do nedostatka hrane na gazdinstvima.

Posmatrano kratkoročno, nedostatak kabaste hrane direktno negativno utiče na smanjenje proizvodnje mesa i mleka. Smanjenjem količine hrane na gazdinstvu primorava farmere da troše veću količinu hrane na uzdržne potrebe grla nauštrb proizvodnog dela obroka i time direktno utiču na povećanje cene koštanja mleka i mesa. Međutim, mnogo su veće štete koje dugoročno nastaju smanjenjem

stočnog fonda. Farmeri su prinuđeni da rasprodaju stoku, što utiče na povećanje ponude i po pravilu pad cene. Poznato je da se stočni fond pre svega u govedarstvu, teško obnavlja i zato je potrebno veću pažnju posvetiti menadžmentu proizvodnje hrane na gazdinstvu i bolju praksu u upravljanju rizikom od suše.

Kod nas postoji veliko variranje klimatskih faktora u prvom redu padavina. Veliko variranje padavina je faktor koji snažno utiče na proizvodnju krmnog bilja. Ekstremna variranja padavina ne odgovaraju proizvodnji i konzervisanju kabaste hrane, jer se u sušnim uslovima nedovoljno proizvede kabaste hrane na gazdinstvu.

Sa druge strane u godinama sa dosta padavina i kada postoje povoljni uslovi za proizvodnju često je loš kvalitet kabaste hrane zbog velikih gubitaka u procesu sušenja (lucerke, crvene deteline, trava i jednogodišnjih leguminoza). Takođe, ekstremni uslovi (ekstremno toplo, sušno, vlažno ili hladno) u toku gajenja smanjuju dugotrajnost nekih višegodišnjih useva.

Kao jedna od mera koja može da doprinese proizvodnji veće količine kabaste i koncentrovane hrane, jeste navodnjavanje. Na površinama gde je relativno lako i jeftino moguće obaviti navodnjavanje može se povećati proizvodnja kabaste hrane većim prinosima iz redovne setve ili organizovanjem dve žetve. U uslovima dobre snabdevenosti vodom biljke lucerke *FAO konsultant, Naučni saradnik Instituta za krmno bilje Kruševac

11

i crvene deteline, detelinsko travne smeše brzo regenerišu i ostvaruju veći broj otkosa. U proizvodnji kukuruza se ponekad samo sa jednim ili dva zalivanja takođe u velikoj meri može povećati prinos. U uslovima gde postoje mogućnosti za navodnjavanje moguće je sa sigurnošću organizovati naknadnu i/ili postrnu setvu kukuruza i/ili sirka za silažu.

Optimalno vreme za postrnu setvu je kraj juna i početak jula i svaki dan ranije setve je izuzetno važan, ali je setva opravdana i do druge dekade jula. Kukuruz i sirak se mogu sejati u čistom usevu ili u združenoj setvi sa sojom. Takođe se čisti usevi kukuruza i sirka i smeše kukuruza i soje mogu sejati i kao naknadni usevi iza ozimih graškova i grahorica. Na ovaj način se mogu obezbediti dve žetve veoma kvalitetne kabaste hrane.

I pored toga što u zemlji postoje mogućnosti za navodnjavanje znatno većih površina, malo toga se i realno činilo poslednjih decenija. Farmeri, čak i gde relativno lako mogu vodu staviti u funkciju navodnjavanja, to u praksi retko čine, zbog skupe opreme i nemogućnosti da je nabave. U različitim uslovima je moguće naći različita prilagođena rešenja (čišćenje

ili izgradnja kanala, izgradnja mini sistema, akumulacija i dr.) koja mogu da povećaju navodnjavane površine.

Kako nadomestiti deficit kabaste hrane, kada nemamo uslove za navodnjavanje?

U okviru istraživanja koja su sprovedena na imanjima farmera na području centralne, istočne i južne Srbije, kao najznačajniji problemi u prosečnoj godini sa kojima se farmeri suočavaju u težnji da povećaju mlečnost su loš kvalitet kabaste hrane, nedovoljna količina kabaste i koncetrovane hrane, neizbalansirani i neusklađeni obroci sa potrebama grla i otežano zasnivanje lucerišta.

Rezultati ukazuju da je pored dovoljne količine potreban i pravilan odnos kabaste hrane na gazdinstvu. Na gazdinstvu koristimo onu kabastu hranu, koju na gazdinstvu proizvedemo. Važno je da se na gazdinstvu proizvede dovoljna količina kvalitetne kabaste hrane ali je važno i pravilno balansiranje i pravilan odnos hraniva na gazdinstvu. Rezultati istraživanja u nizijskom području na individualnim gazdinstvima u ishrani goveda ukazuju na debalans energije i proteina,

odnosno manjak proteina u obroku.

Neizbalansirana ishrana životinja smanjuje potencijalne mogućnosti u proizvodnji i poskupljuje proizvodnju. Ovo ukazuje da u setvenoj strukturi površina pod krmnim biljem treba povećati učešće leguminoznih biljaka. Njihov značaj se ogleda pre svega u većem sadržaju sirovih proteina. Setvom većih površina i većim uključivanjem u strukturi setve višegodišnjih (lucerka, crvena datelina, detelinsko travne smeše i dr.) i jednogodišnjih leguminoza (grašak, grahorica, soja i dr.) povećava se proizvodnja kabaste hrane bogate proteinima, efikasnije iskorišćava kukuruz i povećavaju prinosi kultura koje se gaje posle njih.

Takođe, poskupljenje energije i energetska kriza, uz nužnost očuvanja zaštite životne sredine iziskuje nova rešenja koja uključuju proizvodnju sa manje inputa i veći značaj leguminoznih biljaka u okviru plodoreda.

Stoga možemo očekivati povećanje cena nekih inputa kao što su cene nafte, mineralnih đubriva i koncetrovanih hraniva, a sve to treba da učini gajenje krmnih leguminoza na gazdinstvu više konkurentno nego što je to slučaj danas. Krmne leguminoze ne samo da obezbeđuju kvalitetnu krmu, već i povećavaju plodnost zemljišta kroz dostupnost azota kroz združene useve i veće ostatke azota u zemljištu.

Lucerka je zbog visokih prinosa, dobrog kvaliteta i velikog agronomskog značaja najvažnija krmna biljka u našoj zemlji. Pored toga, u simbiozi sa Rhizobium meliloti, lucerka fiksira i do 400 kg/N/ha godišnje. Na stabilnost simbitoske fiksacije utiču mnogobrojni ekološki faktori, a među naj-

12 sudanske trave, dok u sušnijim uslovima sudanska trava je produktivnija.

Kao ugljenohidratna hraniva, posebno su pogodna rešenja kada se gaje u blizini farme i kada postoji mogućnost ishrane u svežem stanju a u povoljnim uslovima višak se može konzervisati siliranjem.

važnijim je pH zemljišta. Istraživanja pokazuju da je u kiselim zemljištima gde je pH ispod 5,5 zastupljenost ovih mikrorganizma veoma mala. Rezultati ispitivanja zemljišta u centralnoj Srbiji (bez Kosova i Vojvodine) ukazuju da dominiraju zemljišta kisele reakcije (od ispitivanih uzoraka, 60% čine uzorci sa pH < 5,5), što u praksi znači da nepovoljne uslove za gajenje lucerke ima oko 60% površina.

Iz napred navednog razloga se pre zasenjivanja lucerišta preporučuje analiza zemljišta i u skladu sa rezultatima utvrđivanje mera za popravku zemljišta.

Crvena detelina je u Srbiji druga po značaju višegodišnja krmna leguminoza. U odnosu na lucerku može da uspeva na nešto kiselijim zemljištima i bolje od lucerke podnosi zasenjivanje. Na području centralne Srbije (bez Vojvodine i Kosova) kukuruz i pšenica zauzimaju najveće površine i one se najčešće međusobno smenjuju u plodoredu. Aktuelna energetska kriza, visoka cena mineralnih đubriva, ponovo nameće potrebu većeg uključivanja crvene deteline u plodored kukuruz-pšenica-crevena detelina. Jedan od načina zasenjivanja

ovog useva može biti i usejavanje u strna žita. Takođe treba imati u vidu da ozime kombinacije jednogodišnjih leguminoza (graška i grahorice) i žita bolje koriste zalihe vlage iz zimskog perioda i formiraju stabilnije prinose.

U takvim uslovima je moguće i gajenje drugog useva koji u povoljnim vremenskim uslovima ili u uslovima navodnjavanja može obezbediti značajne prinose stočne hrane.

Krmni sirak i sudanska trava imaju znatno manji sadržaj proteina u odnosu na leguminoze ali kao ugljenohidratna hraniva, mogu imati značajnu ulogu u proizvodnji kabaste hrane.

Krmni sirkovi i sudanska trava imaju svojstvo brze regeneracije posle košenja, pa se mogu kositi više puta.

Mogu se gajiti kao glavni, naknadni i postrni usevi. Ove vrste se odlikuju izraženom otpornošću na nedostatak vlage u zemljištu i tolerantnošću prema visokim temperaturama. Tokom letnjih meseci u uslovima suše mogu praktično zaustaviti porast a nakon pojavljivanja povoljnih uslova nastaviti sa porastom i formirati visoke prinose kvalitetne krme. U godinama sa većom količinom padavina krmni sirkovi imaju veću produktivnost od

U planinskom području unapređenjem đubrenja prirodnih i zasnivanjem sejanih travanjaka proizvodnja kabaste hrane se može značajno uvećati. Posebno su veliki potencijali u godinama sa povoljnim režimom padavina ali se moraju izgraditi kapaciteti za efikasno konzervisanje proizvedene krme u tim uslovima.

Kako nadomestiti deficit kabaste hrane kada je u toku leta usled suše već nastalo smanjenje prinosa, je složeno pitanje na koje nemamo lak odgovor. Jedno od rešenja o kome treba razmišljati jeste jesenja setva i jesenji međuusevi kao što je krmna repica - perko koja posejana u jesen u prvoj polovini septembra stiže za iskorišćavanje rano u proleće naredne godine, kada je deficit kabaste hrane najizraženiji. Takođe jesenjom setvom lucerke, crvene dateline i detelinsko travnih smeša, kao i ozimih smeša graška i grahorice je moguće u proleće sledeće godine proizvesti znatnu količinu kabaste hrane. Ograničavajući faktor uspešne ranije jesenje setve useva (krmne repice, lucerke, i detelinsko travnih smeša) jesu padavine u optimalnom vremenu setve - prvoj polovini septembra.

Analizom padavina u tom periodu u dugogodišnjem vremenskom periodu može se uočiti da padavina u prve dve dekade septembra često budu dovoljne za klijanje i nicanje useva.

13 Na području Kruševca za period od 21 godine (1988-2008) samo tri godine su zbirno u prvoj i drugoj dekadi septembra imale padavine manje od 20 mm, a 8 godina padavine manje od 30 mm. Sve ostale godine su imale znatno više padavina. Međutim, zemljište početkom septembra obično nije pripremljeno i ta količina vlage se izgubi pripremom zemljišta, tako da i nakon toga se moraju čekati nove padavine, koje dođu kasnije a ponekad i jako kasno, što praktično znači pomeranje vremena setve i nicanja, a time se dovodi u pitanje uspešno prezimljavanje useva. Zato se preporučuje da se u toku letnjeg perioda ukoliko vremenski uslovi dozvole izvrši priprema zemljišta, a početkom septembra setva u već pripremljeno zemljište.

Korišćenje nusproizvoda prehrambene industrije (repin rezanac, pivski treber, komina i dr.) može biti dodatni način obezbeđenja hrane u blizini centara prehrambene industrije, gde se takvi proizvodi mogu naći.

Kao još jedna preporuka za dugoročno ublažavanje nepovoljnog bilansa kabaste hrane u sušnim godinama, jeste i formiranje zaliha konzervisane kabaste hrane u godinama/periodima kada postoje povoljni uslovi za proizvodnju. U pojedinim godinama/ periodima (kao što je bio slučaj ove godine u prvom porastu višegodišnjih trava i leguminoza) veće količine padavina doprinose većoj produkciji krmnog bilja na oranicaima i travnjacima, ali obično proizvođači nisu u mogućnosti da sa većih površina brzo konzerviraju veće količine kabaste hrane. U takvim uslovima često dolazi i do velikih gubitaka hranljive vrednosti kao posledica otežanog

konzervisanja i smanjenja ukupnog prinosa zbog kasnijeg košenja prvog otkosa. Poteškoće u godinama sa većom količinom padavina su vezane za efikasno konzervisanje u nepovoljnim vremenskim uslovima i u kratkom vemenskom periodu. Sakupljanje i otežano konzervisanje (najčešće sušenjem) često predstavlja prepreku povećanju površina pod krmnim biljem i njihova veća proizvodnja na gazdinstvu. Preporuka za ublažavanje ovog problema jeste opremanje gazdinstava adekvatnom mehanizacijom koja omogućava konzervisanje kabaste hrane u kratkom periodu ili u nepovoljnim vremenskim uslovima (konzervisanje siliranjem, korišćenje kosačica sa gnječalicima, opreme/ naprave za sušenje i dr.). Udruživanjem i zajedničkim planiranjem i korišćenjem opreme za navodnjavanje i konzervisanje u velikoj meri se može olakšati nabavka istih.

Rezultati i iskustvo ukazuju da je unapređenjem konzervisanja uvođenjem siliranja lucerke, crvene deteline, jednogodišnjih leguminoza, detelinsko travnih smeša, kukuruza, kukuruza i soje moguće stvoriti osnovu za manje gubitke u procesu konzervisanja i konzervisanje u kraćem

periodu. Lakše i brže konzervisanje stvaraju osnovu za uključivanje većih površina u proizvodnju i proizvodnju veće količine kabaste hrane. Veća količina proizvedene i konzervisane kabaste hrane stvara osnov za veću proizvodnju po grlu i proširenje govedarske proizvodnje na gazdinstvu, a u sušnim godinama povećava kapacitete farme da sačuva svoje kapacitete/proizvodnju.

Preporuka za ublažavanje ovog problema je i bolja organizacija poljoprivrednih proizvođača, udruživanje i njihov veći uticaj (u parlamentu ali i van njega) u uvođenju mera kako bi se obezbedilo, za farmere stabilnije okruženje, veća podrška, dugoročan pristup i veću pomoć vanrednim situacijama.

14

15

Zaštita uljane repice u jesenje-zimskom periodu Uljana repica postaje sve značajnija ratarska kultura u našoj zemlji. Manji uticaj vremenskih faktora na njen prinos i dobar prihod su glavni faktori povećanja površina pod repicom. Takođe, rano skidanje useva omogućava blagovremenu pripremu zemljišta za narednu kulturu što je takođe značajan faktor pri odlučivanju za setvu uljane repice.

Setva je već završena, šta dalje činiti. Predusev uljanoj repici su uglavnom strna žita, mada ove godine je to i kukuruz koji je ranije sazreo ili je bio jako loš pa su proizvođači skidali usev za neke druge namene. Prosuto seme strnina i kukuruza niče kada i repica i često predstavlja ozbiljan korov koji ako je gust može „gušiti“ usev u početnim fazama rasta i izazvati njegovo izduživanje pri čemu su biljke tanke, izdužene, blede boje i kao takve biće osetljive na niske temperature tokom zime tj. nepri-

Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

premljene za prezimljavanje. U tim situacijama tretman herbicidima je neophodan. Herbicidi Kletox u dozi 0,8 – 1,0 l/ha ili Floyd 1,0 l/ha su se pokazali kao potpuno selektivni što se tiče uljane repice i odlični u suzbijanju uskolisnih biljaka, korova ili žita. Doze se prilagođavaju porastu korova kao i vremenskim uslovima. Ne treba dozvoliti da strnine krenu da se bokore jer tada doze moraju znatno da se povećaju i treba izbegavati primene u danima kada se najavljuju niske noćne temperature.

16

Od štetočina na repici se u jesenjem periodu javlja repičina lisna osa (Athalia rosae L.). Žuto-narandžasti insekt dug 6-8 mm, sa dva para opnastih krila. Larve su mnogo lakše za raspoznavanje i teško ih je ne primetiti. Crne su boje, svetlije sa trbušne strane, sa 11 pari nogu i dužine su do 2 cm. Liče na gusenice ali nisu, već su pagusenice. Repičina lisna osa ima 2-3 generacije godišnje. Po nivou šteta koje nanosi, značajnija je jesenja generacija. Odrasli polažu jaja na listove malih biljaka repice iz kojih se pile pagusenice čija proždrljivost raste sa porastom. Najopasnije su u septembru i oktobru pogotovo ako je vreme suvo i toplo. Kišno vreme u ovom periodu može u potpunosti sprečiti razvoj larvi. Često štete nastaju naglo jer se za kratko vreme

Larva lisne ose

mogu masovno javiti. Male larve prave malu štetu i često prođu neprimetno, ali kad porastu, što je dosta brzo, mogu napraviti ogromnu štetu.

Po nekim podacima 75% hrane uzmu u zadnjih 3 dana svog razvoja.

Tebukon 250 EW ima 250 g/l tebukonazola i primenjuje se u količini 0,5 – 0,75 l/ha u fazi 5-7 listova. Može i na proleće da se primenjuje ali kao fungicid protiv truležnica (sklerocinije, botritis...).

Suzbijanje se izvodi kada se utvrdi 1 larva na 2 biljke i to pre nego narastu dužinu od 1 cm. U ovo vreme se često ukaže potreba tretiranja i buvača koji može napraviti veliku štetu, a kao i prethodnoj štetočini, buvaču odgovara topla i suva jesen. Štete koje nanosi buvač se ogledaju u početku u vidu kružnih izgrizotina na listu koja se spajaju i mogu obuhvatiti ceo list.

Obe štetočine se uspešno suzbijaju insekticidima Nurelle D ili Despot u dozi 1,0 l/ha. Ovi preparati deluju jako brzo i imaju delovanje nekoliko dana (sa ovom dozom 3-4 dana) za razliku od znatno piretroida koji zavise puno od temperatura i deluju najduže dva dana, a često i znatno kraće.

Navedene mere su maltene obavezne tokom jesenjeg perioda ako imamo za cilj postizanje visokih prinosa. Tokom ove godine koja se smatra lošom za sve gajene useve su postizani prinosi i preko 5,0 t/ha uljane repice, ali tu svakako nema mesta za bilo kakve propuste i greške.

Veoma bitna operacija tokom jesenjeg perioda jeste tretman preparatima na bazi tebukonazola. U ovom periodu se ne koristi kao fungicid već zbog njegovog fiziološkog uticaja odnosno kao regulator rasta biljaka. Usporava porast nadzemnog dela biljke dok se koren intenzivnije razvija. To ima višestruki efekat na biljku, jači je koren i samim tim biljka efikasnije koristi hraniva i vlagu iz zemljišta, spremnija ulazi u zimu i na proleće se te biljke jače granaju. Preparat

Ako se preporučene mere ispoštuju, te uljana repica uđe „dobro obučena“ u zimu, prezimi i krene dalje, onda nas s proleća očekuju novi izazovi, ali o tom potom, u prolećnim brojevima stručne revije „AgroSvet“.

Phylotreta spp. - buvači

17

18

RASFF – Sistem uzbunjivanja potrošača u vezi sa bezbednošću hrane i hrane za životinje

Prof dr Veselina Pelagić*

Kako funkcionišu sistemi uzbunjivanja u EU i mere koje su preduzete ili su u toku, između nadležnih za bezbednost hrane i hrane za životinje.

Obaveštavanje o zdravstveno neispravnoj hrani kroz evropski RASFF (The Rapid Alert System for Food and Feed-RASFF) sistem brzog uzbunjivanja koristi se u slučajevima direktnog i indirektnog rizika za ljudsko zdravlje, koji potiče iz hrane i hrane za životinje. Na internet stranici DG SANTE, Uprave za zdravlje i zaštitu potrošača, od maja 2003. Evropska komisija izdaje nedeljne izveštaje koji sadr-

že informacije o zdravstveno neispravnoj hrane nađenoj na tržištu EU i o hrani koja je odbijena sa spoljnih granica EU. Inicijator za

lamenta EU 600/87). Odlukom Parlamenta 92/59/EEC, 1992. postavljeni su okviri današnjeg EU RASFF sistema, ali samo za hranu, ne i za hranu za životinje. Međutim, tadašnje krizne situacije sa štetnim supstancama u hrani za životinje, a putem nje i ulazak u prehrambeni lanac hrane za ljude, stvorile su pretpostavke da se sistem proširi i na hranu za životinje.

uspostavljanje prvobitne verzije ovog sistema uzbunjivanja bio je incident u Černobilu 1986., nakon koga je odlučeno o uspostavljanju brže razmene informacija usled radiološke opasnosti (odluka Par-

RASFF sistem je, dakle, osnovni alat za razmenu informacija između kompetentnih institucija u zemljama članicama, u slučajevima kada postoji rizik za ljudsko zdravlje, a zbog koga su pokrenute *PoljoMagazin, 15. avgust 2017.

19 određene mere poput povlačenja, zaplene ili zabrane prodaje određenih proizvoda. Ta brza razmena informacija omogućuje svim državama članicama ažurnu proveru postoji li na njihovom tržištu zdravstveno neispravan proizvod.

Kada je zdravstveno neispravan proizvod već na tržištu, a ne bi se smeo konzumirati niti prodavati, kompetentne institucije država članica RASFF mreže u mogućnosti su da preduzmu sve hitne mere, uključujući i informisanje javnosti ukoliko je to potrebno.

Zemlje koje nisu članice EU mogu ući u sistem na osnovu bilateralnog ugovora. Uprkos tome, RASFF sistem obaveštava ‘treće’ zemlje u slučaju kada je sumnjiv materijal izvezen u treću zemlju, ali i ako je sumnjiv materijal poreklom iz treće zemlje. Kako bi se sistem pojednostavio, sva obaveštenja podeljenja su u osnovne grupe:

uključujući i davanje detaljnih informacija kroz medije ukoliko je to potrebno.

– OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI (ALERT NOTIFICATION) šalju se kada su hrana i hrana za životinje rizik jer se nalaze na tržištu, pa je potrebna hitna akcija. Obaveštenja šalju zemlje članice koje su problem prepoznale i inicirale mere kao što je povlačenje proizvoda sa tržišta. Ta obaveštenja imaju za cilj da daju svim članicama mreže sve relevantne podatke o proizvodu, kako bi se moglo proveriti nalazi ili se predmetni proizvod na njihovom tržištu i kako bi se mogle preduzeti potrebne mere za njegovo uklanjanje sa tržišta. Potrošači moraju biti uvereni da je sumnjivi proizvod povučen sa tržišta. Članice RASFF imaju svoje interne sisteme za proveru takvih akcija,

– DODATNA OBAVEŠTENJA (ADDITIONAL INFORMATION) - obaveštenja koja sadrže dodatne informacije o opasnostima i rizicima u hrani, kao i obaveštenja o poreklu, količini i načinu distribucije hrane ili hrane za životinje.

– INFORMACIJSKA OBAVEŠTENJA (INFORMATION NOTIFICATION) daju se kada je rizik prepoznat, ali članice ne moraju preduzeti i žustre korake, jer proizvod nije ušao na njihovo tržište. Ova obaveštenja uglavnom se odnose na pošiljke hrane koje su analizirane i vraćene (odbijene) sa spoljnih granica EU. Potrošači moraju biti uvereni da proizvod koji je predmet informacijskog obaveštenja nije ušao na tržište, kao i da su preduzete sve potrebne mere.

– ODBIJANJE SA GRANICE (BORDER REJECTION) - obaveštenja koja se šalju kad je ustanovljeno da hrana predstavlja rizik za zdravlje, pošiljka je zaustavljena na granici i nije ušla na tržište.

– INFORMACIJE (NOTIFICATION) - sve one vrste dodatnih informacija ili podataka koji detaljnije opisuju opasnost, ali ne spadaju u do sada navedene kategorije obaveštenja.

– NOVOSTI (NEWS) su sve one vrste podataka vezanih za sigurnost hrane, koje nisu iskomunicirane u smislu obaveštenja o opasnosti, ali su od strane Komisije okarakteri-

sane kao poverljivi podaci i bliže opisuju određeni rizični proizvod.

Komisija izdaje nedeljne preglede obaveštenja o opasnosti. To je neophodno kako bi se našla ravnoteža između objava i zaštite komercijalnih informacija, jer se trgovačka imena i ime privatnih trgovaca ne objavljuju. To ne ide na štetu potrošača, jer RASFF obaveštenja podrazumevaju da su se mere preduzele ili su u toku. Javnost mora biti svesna da Komisija nije u poziciji da daje više informacija nego što je ovde objavljeno, međutim, u posebnim slučajevima gde zaštita zdravlja ljudi traži veću transparentnost, Komisija predvodi akcije kroz medije.

Globalizacija trgovine znači mogućnost široke distribucije rizične hrane. RASFF sistem je uspostavljen kako bi se stvorila neprekidna veza razmenjivanja informacija i neophodnih mera između nadležnih za bezbednost hrane za ljudsku i životinjsku ishranu. Ovakva razmena informacija omogućava zemljama članicama EU brži i organizovaniji odgovor u slučaju opasnosti za bezbednost hrane.

Srbija je 2013. donela Pravilnik o načinu uspostavljanja i organizacije sistema brzog obaveštavanja i uzbunjivanja za bezbednost hrane, ali nažalost njegova primena nije u potpunosti zaživela u praksi. Primena nije transparentna, pa potrošači teško dolaze do odgovarajućih informacija. Srbija će raditi na usavršavanju Sistema u bezbednosti hrane i pokazati da je dobar komšija i partner u trgovini sa svim zemljama sveta.

20

21

Novi problemi voćara i vinogradara – ekspanzija cikada Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

23

Kao da nam nije dosta postojećih populacija štetnih insekata na ovim prostorima, već nam stalno dolaze nove. Već smo pisali o invazivnim štetnim vrstama, kao što su: mramorasta stenica (Haliomorpha halis), azijska voćna mušica (Drosophilla suzukii), azijska bubamara, a od pre par godina je zapažena još jedna. Tačnije pre četiri godine kolege i proizvodjači iz okoline Beograda su počeli da šalju slike nekih belih insekata nalik na leptiriće sa pitanjem „šta je ovo?“.

Ovog leta takođe postavljaju isto pitanje iz skoro cele Srbije. Uz pomoć naših kolega iz naučnih institucija smo saznali da se radi o vrsti bela cikada ili medeći cvrčak (Metcalfa pruinosa). Namnožio se i pojavio na brojnim gajenim biljkama ne birajući da li je malina, jagoda, aronija, vinova loza, kao i na ukrasnom drveću i šiblju, čak i na korovima... Otuda ideja da se u ovom tekstu pozabavimo upravo štetnim cikadama u voćarstvu i vinovoj lozi.

Cikade ili cvrčci su brojna grupa insekata, pripadaju redu Hemiptera, podredu Auchenorrhyncha i predstavljaju jednu od dominantnijih grupa koje se hrane na biljkama.

Cikade imaju usni aparat za sisanje i hrane se usisavanjem biljnih sokova iz tkiva domaćina (većina sokom floema, a krupnije vrste sokom ksilema), a istovremeno su i izvor hrane za predatore i parazitoide.

Još su značajnije kao vektori-prenosioci biljnih patogena sa obolele na zdravu biljku, kao što su: bakterije, virusi, fitoplazme. Primera radi, još se beleže štete u vinogorjima Srbije od fitoplazmoze koju prenosi cikada Scaphoides titanus. Značajne su i kao štetočine na žitaricama.

Interakcija cikada sa biljnim domaćinima veoma je važna, jer hraneći se biljnim sokovima one prouzrokuju direktna oštećenja biljnog tkiva sisanjem sokova i izlučivanjem produkta metabolizma. Time izazivaju smanjenje rasta i smanjenje fiziološke kondicije napadnute biljke, ali biljke oštećuju i tokom polaganja jaja u biljno tkivo. Međutim, najznačajnije štete na biljkama pričinjava njihova sposobnost kao vektora da prenose biljne patogene, bakterije, viruse i fitoplazme.

Cikade koriste biljke kao mesto za parenja i ovipoziciju (polaganje jaja) i kao sklonište i prebivalište.

Izgled i morfologija cikada je specifična i čini ih vrlo prepoznatljivim insektima. Naime imaju dva para krila koja su krovoliko postavljena tako da daju trouglasti izgled, a timpanalni organi su smešteni u prva dva abdominalna segmenta.

Zato cikade-cvrčci spadaju u veoma muzikalne insekte, ispuštaju razne prijatne zvuke nalik pesmi (često su junaci u basnama i crtaćima). Veličine su do 10 cm (ekstremni primerci) i uglavnom imaju karakterističnu boju i šare na telu. Usni aparat je prilagodjen za bodenje i sisanje, a donja usna je izdužena u vidu rilice. Identifikacija cikada se vrši na osnovu spoljnih morfoloških karakteristika. Larve izgledaju kao manje beskrilne verzije odraslih insekata i postoji pet larvenih stadijuma. Jaja

polažu direkno u tkivo biljke, neposredno ispod površine lista, ispod kore stabla ili u zemlju. Razvoj larvi traje od nekoliko nedelja do nekoliko godina. Broj generacija u toku jedne godine je različit kod različitih vrsti i zavisi od nadmorske visine, ekspozicije terena i klimatskih karakteristika. Prezimljava u svim razvojnim stadijumima, a najčešće kao jaje i larva.

Pomenućemo neke nove vrste cikada koje zavređuju pažnju, a i one poznate od ranije na vinovoj lozi.

Metcalfa pruinosa

Medeći cvrčak (Metcalfa pruinosa) je ove godine uočen na velikom broju različitih biljaka, gde je pričinio manje ili veće štete. Polifagna je vrsta i može da živi na oko 200 biljaka domaćina. Prekriven je sivo-belom voštanom prevlakom, veličine 7-8 mm, krila su trouglasto položena, na dodir skače, a larve su slabo pokretne, takođe prekrivene voštanom prevlakom. Hrani se sisanjem na granama, grančicama i lišću, što dovodi do slabijeg rasta. Ipak se važnijim smatraju indirekne štete koje nastaju usled lučenja medne rose (pri toplom vremenu), na koju se naseljavaju gljive čađavice i tako smanjuju asimilacionu površinu, te biljke i plodovi postaju crni. Takvi

24

Metcalfa pruinosa - larve

plodovi imaju manju tržišnu vrednost, a voštane izlučevine i čađavice ostaju na biljkama i kada štetočine nema. U drvenaste delove biljke odlaže jaja, u pukotine na kori drveća ili u nizu u pupoljke. Sredinom maja počinje izlazak larvi, pet puta se presvlače, tokom poslednja dva razvojna stadijuma mogu da skaču.

Larve odlaze na mlađe delove biljke, grupišu se i sišu sokove, a razvoj im traje dva meseca. U julu počinje pojava odraslih oblika medećeg cvrčka. Ima jednu generaciju godišnje. Pretpostavlja se da se medeći cvrčak proširio putem saobraćajnica i zaraženim sadnim materijalom. Sumnja se da su ga delimično preneli pčelari, jer se pčele hrane mednom rosom koju medeći cvrčak izlučuje. Suzbijanje je moguće mehaničkim odstranjivanjem zaraženih grančica i grana ili primenom insekticida jakog kontaktnog i sistemičnog načina delovanja. Najbolje rezultate je dao Lobo mada zadovoljava i primena nekog piretrioda (Cythrin 250 EC, Vantex 60 SC) ili Lanate 90. Obavezno je dodavanje okvašivača Vin film, koji vezuje insekticid za voštanu prevlaku.

Cikada maline i kupine (Cicadetta montana). Tokom prošle godine prijavljene su velike štete na malini

i kupini i po priči proizvođača „nešto preseca rodne grane koje samo padaju i to pred samo zrenje i berbu“. Pregledom je identifikovana cikada, u okviru ove grupa detektovano je više različitih cikada, a sve pripadaju grupi Cikadetta montana complex. Najveće štete pričinjavaju ženke imaga koje prilikom polaganja jaja prave zarez na rodnim granama, pri čemu dolazi do njihovog

razvoj kroz pet larvenih stadijuma.

Različiti larveni stadijumi migriraju u horizontalnim i vertikalnim pravcima u zemljištu i hrane se korenom. Razvoj larvi u zemljištu može da traje desetak godina. Suzbijanje ove štetočine je dosta teško. Imago se suzbija piretroidima sa jako kratkom karencom, pošto je pred berbu, kao što je Vantex 60 SC ili insekticidi na bazi deltametrina. Od

Cicadetta montana

lomljenja. Na jednoj grančici može se registrovati i više zareza. Cikade iz ove grupe imaju višegodišnje razviće, a odrasli primerci žive od 2-6 nedelja. Nakon pojave, već za nekoliko dana počinje parenje i polaganje jaja u biljno tkivo grančica maline i kupine. U zarezima koje pravi odrasla ženka, polaže jaja ižduženog oblika, naslagana jedno na drugo. Razvoj položenih jaja traje veoma dugo, čak i po nekoliko meseci. Mesto gde ženka polaže jaja je potencijalni ulazni otvor patogenih gljiva. Uporedo sa ovim štetama koje pravi imago, larve se besprekidno hrane u zemljištu sišući sokove iz korena i na taj način slabe biljku, koja postaje domaćin raznim drugim štetnim organizmima. Nakon piljenja larve se odmah spuštaju u zemlju i nastavljaju svoj

mehaničkih mera dobri rezultati u smanjenju populacije postižu se sečom grančica sa jajnim leglima i iznošenjem iz objekta i spaljivanjem. Takođe, zemljište u redu treba redovno obrađivati i ono mora biti bez korova, kako se larve ne bi skrivale između korovskih biljaka. Na smanjenje brojnosti utiču i prirodni faktori, hladno i kišovito vreme u periodu migriranja larvi. U nekoj meri utiču i prirodni neprijatelji poput ptica.

Cikade na vinovoj lozi mogu takođe da naprave štete i ima ih nekoliko vrsta. Zelena lozina cikada (Empoasca vitis) prezimi kao imago na četinarima, a u proleće prelazi na vinovu lozu gde polaže jaja. Simptomi koje prouzrokuju larve sisanjem biljnih sokova su promena boje li-

25

Empoacasca vitis

snih nerava, kovrdžanje listova, žutilo ili crvenilo, nekroza i prevremeno opadanje listova. Najznačajnija oštećenja na vinovoj lozi čine vrste koje su vektori fitoplazmi.

Još jedna od cikada registrovana prethodnih godina je i Hyalesthes obscoletus, koja je slučajno na vinovoj lozi, a primarni su joj domaćini, korovske biljke, pre svih kopriva i poponac, na kojima prezimi u stadijumu larve. Imaga u periodu od početka jula do početka septembra dovode do indirektnih šteta na lozi prenoseći fitoplazmu Stolbur.

U novije vreme daleko najpoznatija je cikada (Scaphoideus titanus), vektor fitoplazme Flavescence doree, koja prouzrokuje oboljenje zlatasto žutilo. Ova cikada je monofag, što znači da razviće završava isključivo na lozi, ima jednu gene-

raciju godišnje i prezimi u stadijumu jaja ispod kore dvogodišnjeg lastara. Larve se pile od polovine maja i prolaze kroz pet razvojnih stadijuma. Odrasle jedinke se pojavljuju u junu i ostaju u vinogradu sve do septembra. Da bi cikada postala infektivna, mora se hraniti na zaraženim čokotima u trajanju od nekoliko sati i da prođe inkubacioni period od 21 dan, pa tek onda može da je prenese na drugu biljku.

Prvi simptomi zaraze se ogledaju u tome što pupoljci u proleće kreću kasnije ili ne kreću uopšte. Lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, nedovoljno odrvenjavaju i izmrzavaju tokom zime. Na zaraženim čokotima dolazi do promene boje lista i pojave nekroze između glavnih lisnih nerava. Kasnije se listovi savijaju po obodu prema naličju, boja je različita u zavisnosti od sortimenta . Kod crnih sorti

Empoacasca vitis

inficirani listovi su crveni ili ljubičasti, a kod belih sorti zlatno žuti. Često dolazi do nekroze cvasti, tako da su grozdovi rehuljavi, smežurani i lošeg kvaliteta. Mere zaštite su: uklanjanje zaraženih čokota, uništavanje divlje loze u okruženju, uništavanje korova i suzbijanje cikade. Suzbijanje vektora (cikade) vrši se dva-tri puta, primenom piretroida kao što su: Grom, Vantex 60 SC, Cythrin 250 EC, zatim organofosfatima Reldan 22EC itd. Što se tiče hemijskog suzbijanja, vrlo je značajno izvesti pravovremene tretmane, a prema životnom ciklusu i ekološkim indeksima insekta u uslovima Srbije, neophodno je obaviti tri tretmana: I tretman - kada je cikada u trećem larvenom uzrastu (oko 15. juna) II tretman - 10 dana nakon prvog III tretman - na jako ugroženim terenima i u matičnim zasadima

Scaphoideus titanus

Dakle nadamo se da smo vas uverili da neki naizgled nevažni insekti cvrčci koji cvrče mogu itekako da nanesu štete gajenim biljkama. A to, da li ćemo da pevamo mi ili oni, zavisi koliko znamo da se „nosimo sa njima“.

26

Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

U Amazonu za dve godine otkrivena 381 nova vrsta Naučnici su tokom dvogodišnjeg istraživanja u regionu Amazona otkrili 381 novu vrstu. U regionu Amazona pronađeno je 216 do sada nepoznatih biljaka, 93 vrste riba, 32 vodozemca, 20 sisara, 19 gmizavaca i jedna vrsta ptice. U izveštaju Svetske fondacije za prirodu navodi se da su vrste otkrivane u proseku na svaka dva dana.

Autori izveštaja upozoravaju da su gotovo sve novootkrivene životinje i biljke nađene u područjima koje ugrožava ljudska aktivnost.

Rikardo Melo, koordinator za Ama-

zon brazilskog ogranka WWF-a, rekao je da to što se još uvek otkriva stotine vrsta pokazuje da u tom regionu ima još mnogo posla i kao najveće opasnosti označio poljoprivredu i seču šume.

Jelena Sajić, izvor: Agronews

Poljoprivredna proizvodnja jedan od najvećih zagađivača

“Zbog toga imamo nekvalitetno zemljište, što utiče na kvalitet hrane. Ja nisam srećan zbog kvaliteta onoga što znam da jedemo.

Nije za paniku, ali to je važno pitanje. Da li neko razmišlja o tome zašto mi imamo toliko prisutan sterilitet među mladim ljudima?

Lično verujem da je ono što unosimo kao hranu u organizam dobrim delom razlog za tu vrstu problema”, rekao je Trivan.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je da Srbija ima ozbiljan problem s kvalitetom zemljišta i da je neophodna sanacija postojećeg zagađenog tla, što je ogroman posao i jedan od najvažnijih, jer od kvaliteta zemljišta direktno zavisi kvalitet hrane.

Trivan je za “Novosti” rekao da je poljopriredna proizvodnja u celom svetu jedan od najvećih zagađivača zbog erozije zemljišta i hemijskih supstanci koje se koriste za zaštitu biljaka, i da je to slučaj i u Srbiji.

On je dodao da je važno da se Srbija vrati drugačijoj proizvodnji, da se ne zagađuju namirnice, jer tako zagađujemo sami sebe, a kako je rekao, to je krug u koji smo ušli i iz koga se teško izlazi.

Trivan je rekao da je potrebno da se pređe na nove tehnologije koje su ekološki prihvatljivije i dodao da Ministarstvo poljoprivrede već radi na načinima kako da se promeni svest o tome šta se zapravo koristi.

27

Holandski inženjer predstavio nov model zelenog krova Holandski inženjer Joris Veten predstavio je nov model krova-bašte koji može da primi više kišnice i troši manje struje nego postojeći zeleni krovovi. Veten je predstavio sistem krova-bašte zasnovan na kapilarnom sistemu koji za zalivanje koristi izolacioni materijal umesto električnih pumpi.

Tako senzori u plitkim slojevima zemlje krovnih bašti prate vlažnost i temperaturu i po potrebi otvaraju otvore za zalivanje vode prikupljene u izolacionom materijalu. Vetenov zeleni krov, dizajniran tako da biljke mogu da rastu na njemu, rashlađuje i zgradu i vazduh neposredno iznad njih.

Biljke na krovu odbijaju vrućinu koju klasični krovovi apsorbuju, a toplota se smanjuje i isparavanjem vode.

Novi zakon EU o OIE poguban po cirkularnu ekonomiju Evroposlanici će u oktobru razmatrati nacrt zakona o obnovljivoj energiji kojim će, upozorava industrija reciklaže, članicama EU omogućiti da uračunaju sagorevanje bio-otpada kao doprinos obavezama u domenu zelene energije, čime će se potkopati napori da

se unapredi recikliranje. Aktivisti borbe za zaštitu čovekove okoline godinama lobiraju protiv spaljivanja otpada ukazujući na posledice sagorevanja po ljudsko zdravlje kroz zagađenje vazduha. Stoga su se neprijatno iznenadili kada su otkrili da evropski zakonodavci razmišljaju da priznaju spaljivanje otpada kao vrstu OIE. O predlogu EK da se izmeni direktiva o obnovljivoj energiji odbor za prirodnu sredinu EP glasaće 12. oktobra.

29

Deformacija klipova kukuruza Tokom poslednjih decenija identifikovano je nekoliko faktora koji mogu biti odgovorni za pojavu deformiteta klipova. Nalivanje zrna u klipu kukuruza ali i stanje klipa u žetvi nam može mnogo reći o razvoju biljke tokom vegetacione sezone. Veličina klipa kao i broj zrna u klipu mogu da ukazuju kada je klip doživeo stres kao i intenzitet sresa.

Veći broj činilaca može uzrokovati razvoj abnormalnih klipova i zrna: agroekološki uslovi (suša, toplota, mraz), primena herbicida nekoliko nedelja pre cvetanja, oštećenja od insekata, poplava i drugih abiotskih i biotskih faktora. Ako su promene nastale usled vremenskih prilika onda rešenje problema nije moguće. Početak formiranja klipa započinje oko faze kada se formiraju 5 do 6 lista, dok se

broj zrna u redovima kao i broj redova potencijalno definišu oko dve nedelje pre svilanja. Deformitete klipa mogu izazvati nekoliko faktora, tako da klipovi mogu istovremeno pokazivati simptome oštećenja kao odgovor na više od jednog stresnog faktora. U kombinaciji sa informacijama o istoriji polja, poznavanje deformacija klipa i zrna može biti efikasna dijagnostička alatka u rešavanju problema proizvodnje kukuruza. Razumevanje reakcije kukuruza na stres može pomoći u određivanju prirode stresa, stanja kada se to dogodilo i kako se u budućnosti može upravljati i izbeći.

Buketirani klipovi. Buketirani klipovi karakterišu višestruku pojavu klipova iz istog čvorišta. U nekim slučajevima čak 5 do 6 bočnih klipova se razvija formiranjem “buketa”. Bočni

Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

klipovi su obično slabije razvijeni, najčešće su tupog oblika i nerazvijeni. Većina njih nije uspelo da formira zrna zbog kasne pojave svile i nedostatka polena. Uzroci su nepoznati.

Neki hibridi mogu biti genetski skloni razvoju više klipova.

Buket klipovi

30 Klipovi sa tupim vrhom. Ovakav simptom karakteriše smanjenje veličine i broja zrna po jednom redu. Dužina komušine i šapurine mogu biti normalni. U polju se takvi simptomi teško primećuju zato što je komušina normalno razvijena i biljka izgleda zdravo. Ovakve promene su izraženije kod stabljika sa više klipova pri čemu se promene javljaju na niže postavljenim klipovima. Ova pojava je ograničena na mala područja unutar polja. Tokom sazrevanja kod ovakvih biljaka, komušina dobija crvenkastu i ljubičastu boju (pojava antocijana).

Uzroci ovakvih promena su nepoznati. Prisustvo nižih temperatura (velike oscilacije u dnevnim temperaturama) tokom faze formiranja klipa (od 8 do 12 lista) može biti jedan od uzroka.

Ovakvi stresni uslovi direktno utiču na promene na klipu i menjaju hormonsku ravnotežu u obrazovanju klipa. Deformacije ovog tipa se razlikuju među hibridima.

vima dolazi do izostanka formiranja klipa. Stenice ishranom ubrizgavaju enzime u biljno tkivo. Na takav način formirani klipovi su sitniji i podložni infekcijama od gljivičnih oboljenja.

Na strani gde se hrane insekti prestaje rast dok se druga strana normalno razvija zbog čega klip dobija karakterističan oblik.

Klip u obliku bumeranga

Otvoren klip ili izostanak komušine.

Ovaj simptom se povezuje sa problemima, za sada nepoznatim koji se dešavaju pre faze svilanja. Loš razvoj svile dovodi do lošeg oprašivanja. Po nekim istraživanjima, navodi se mogućnost primene nejonskih sredstava (surfaktanti) za poboljšanje aplikacije pesticida u fazi od 12 do 14 lista koji izazivaju ovakve promene.

Klipovi sa tupim vrhom

Klip u obliku kravljeg roga ili bumeranga. Klipovi su nepravilnog savijenog oblika zbog deformacije tokom formiranja i razvoja klipa. Uzroci nastanka ovakvih simptoma mogu biti različiti ali se često povezuju sa ishranom stenica. Povrede koje nastaju usled ishrane stenica pre nego što se klipovi formiraju mogu izazvati ovakve promene. U nekim slučaje-

Loše formirani redovi na klipu. Ovi simptomi nastaju usled smanjenja broja redova od vrha do dna. Broj redova može biti smanjen i za pola (od 18 može pasti na 8 do 9 redova).

Dužina klipa je obično normalna. Ozbiljni stresni uslovi tokom razvoja 7 do 10 lista dovode do smanjenja broja redova na klipu. Tokom normalne faze rasta i razvoja broj redova se udvostručuje oko faze 9-og razvijenog lista. Kasna primene herbicida iz grupe sulfonil urea može da poremeti umnožavanje broja redova što na kraju rezultira takozvanim “uštinutim klipovima”. Pojedini literaturni podaci preporučuju izbegavanje primene herbicida iz grupe sulfonil urea nakon što kukuruz dostigne fazu 6 lista.

Otvoren klip ili izostanak komušine

Loše formirani redovi na klipu

Ljubičasta boja komušine. Komušina može imati delom do potpuno ljubičaste obojenosti. Ova karakteristika nije uobičajena ali se javlja u pojedinim godinama. Pojava purpurne boje pripisuje se višku šećera koji se akumuliraju u biljnom tkivu kao posledica formiranja pigmenata zvanih antocijani. Purpurna obojenost klipa se češće javlja kod biljaka kod kojih su klipovi manjih dimenzija i sa manjim brojem zrna. Takođe prilikom ubušenja kukuruznog plamenca u klip, dolazi do ometanja i sprečavanja preraspodele šećera u stablu. U stresnim uslovima zrna u

31

Ljubičasta boja komušine

klipovima nisu u mogućnosti da u potpunosti koriste šećere koje biljke proizvode, pa se šećeri akumuliraju i te biljke postaju ljubičaste.

“Barbel tip” klipova. Kod ovakvih promena dolazi do normalnog formiranja zrna u osnovi ili na vrhu, a odsustvo u sredini klipa. Ovaj problem je povezan sa niskim temperaturama tokom formiranja klipova pogotovo kod kukuruza šećerca. Niske temperature narušavaju normalan razvoj zrna što dovodi do nenormalnog porasta klipova.

svila sa vrhova klipa što sve rezultira slabijom oplodnjom. Nepotpuno završeni klipovi tj. loše formiranje zrna može biti posledica i nekih drugih faktora. Ako su biljni ishranjivači (šećeri i proteini) ograničeni u ranim fazama razvoja zrna, onda se zrna na vrhovima lošije formiraju. Zrna na vrhu klipa su poslednja koja se oprašuju i ne mogu se tako lako takmičiti za hranjive sastojke kao niže formirana zrna. Brojni faktori kao što su (nedostatak azota, grad, bolesti) mogu dovesti do nedostatka hranljivih sastojaka koji dovode do neformiranja zrna. Takođe, period oblačnog vremena nakon oprašivanja može dovesti do izostanka zrna.

Loše oplođeni vrhovi

Barbel klipovi

Neoplođeni vrhovi klipa. Suša i visoke temperature imaju veliki uticaj na formiranje klipova. Kod ovakvih klipova nekoliko santimetara vršnog dela klipa je bez zrna. Po pravilu cvetovi na vrhovima klipova se poslednji oprašuju, a pod stresnim uslovima dospeva samo ograničena količina polena. Oslobađanje polena sa metlice polako opada kada se pojavljuje

Metlica u obliku klipa. Metlica i klip su obrazovani u istoj strukturi. Tako formiran klip sadrži samo ograničen broj zrna. Ove promene nastaju usled povreda izazvane gradom, vetrom, mrazom, poplavama, herbicidima i mehaničkim povredama pre faze 6 lista. Ova pojava je češće zapažena kod useva sa manjim sklopovima. Komušina nije prisutna na ovakvim klipovima tako da su klipovi nezaštićeni pa su podložni uticaju vremena, insekata i bolesti.

Ludi vrh kukuruza. Karakteristični simptomi su formiranje velikog broja listova iz klipova ili metlice. Češće su pojave na mestima gde se pojavljuje

Metlica u obliku klipa

klip što dovodi do formiranja lišća koje izlaze iz klipne zone. “Ludi vrh” je posledica prisustva gljivice Sclerophtora macrospora. Ovo gljivično oboljenje inficira rastuću tačku mladih biljaka kukuruza obično pre drugog ili trećeg lista, a zatim raste sistemski unutar biljke i razvija se u meristemskim tkivima. Sistemski rast izaziva hormonsku neravnotežu koja inicira proliferaciju lisnog tkiva u klipovima i metlicama. Ova bolest se češće javlja na mestima gde su zemljišta zasićena vodom 24 do 48 sati nakon setve.

Ludi vrh kukuruza

32 Vrhovi klipova vire iz komušine. Vrhovi klipova su nepokriveni komušinom pri čemu su zrna na vrhu pod uticajem različitih faktora životne sredine (ptice, insekti, bolesti), pogotovo ako su klipovi u uspravnom položaju. Ova pojava je registrovana u ekstremnim sušama tokom formiranja klipova, a nakon toga praćeno obilnim padavinama. Hibridi kukuruza koji brzo otpuštaju vlagu imaju malo slabiju vezu između komušine i klipa zbog bolje cirkulacije vazduha koja je u direktnoj vezi sa vlagom.

Nepotpuno formiranje zrna

Loše formirana zrna pri osnovi klipa. Zrna su prisutna u ograničenom broju u osnovi klipa ili ih nema uopšte nekoliko santimetara. Nedostatak zrna u osnovi je posledica pojave svile u osnovi klipa pre nego što je došlo do oslobađanja polena.

Svila iz osnove se u međuvremenu osušila zbog nedostatka vode i visokih temperature, pa je sve to uticalo na lošu prijemčivost za polen.

Vrhovi klipova van komušine

Nepotpuno formiranje zrna. Ovi simptomi su direktno vezani za lošu oplodnju. Zbog disbalansa u pojavi svile na klipovima i polena pri čemu je sve to praćeno sušom i visokim temperaturama, klipovi mogu izgledati rehuljavi. Neadekvatni uslovi prilikom setve (nedostatak vlage) prouzrokuje nejednovremeno nicanje. Neujednačeni usevi mogu biti posledica primene herbicida ili ishrane insekata što rezultira neadekvatnim snadbevanjem polenom. Nedostatak fosfora takođe ometa oprašivanje.

Loše formirana zrna pri osnovi klipa

Dobra praksa u proizvodnji kukuruza je da se prilikom odabira hibrida, opredelimo za nekoliko različitih FAO grupa. Jedan od razloga je taj što nikada ne znamo kakvi će vremenski uslovi vladati te godine.

Nepisano pravilo je da treba imati 20 % hibrida iz ranijih FAO grupa, 60 % srednjih i 20 % hibrida iz kasnijih FAO grupa. Međutim, loše navike poljoprivrednih proizvođača

u prethodnim decenijama su govorile da su oni najviše imali hibrida iz kasnijih FAO grupa (600 i 700).

Ovako kasne grupe zrenja u sušnim godinama imaju jako lošu oplodnju i samim tim i loše prinose. Kasne grupe zrenja u dobrim godinama (vlažnim) imaju problem sa otpuštanjem vlage. Ove grupe zrenja u povoljnim godinama daju visoke prinose ali isto tako u sušnim godinama izuzetno niske. Dakle, postoje velika odstupanja (oscilacije) u prinosu tj. dobiti.

Ako analiziramo proteklih 10 godina, videćemo da su oko 6 do 7 godina bile jako sušne i direktno su uticale na loše prinose kod kasnijih FAO grupa. Napredniji poljoprivredni proizvođači uvidevši ovakve promene promenili su strategiju u odabiru grupe zrenja. Sada kod većine dominiraju srednje grupe zrenja (FAO 500 i 600), a jako retko kasnije grupe. Iskustva govore da treba sejati FAO grupu 300 i 400 jer će ovi hibridi imati stabilne prinose i u dobrim i lošim godinama. Ovi hibridi će ući u fazu oplodnje daleko ranije pre nastupanja ekstremnih temperatura i samim tim obezbediti sigurnije prinose.

Lisna galica jabuke (Dasineura mali) strategija suzbijanja Goran JakovljeviÄ&#x2021;, dipl. inĹž. polj.

34 Lisna galica jabuke (Dasineura mali), u proizvodnji jabuke se vodi kao sekundarna štetočina. Međutim, ukoliko dođe do pojave velike populacije, može da izazove izvesne probleme, pre svega zbog redukcije lisne mase, koja počinje u periodu precvetavanja jabuke i traje do kraja vegetacije. Uzimajući u obzir korelaciju fotosinteza - vegetativno - generativni razvoj biljke, lako se može zaključiti da redukcija lisne mase utiče na sam kvalitet i ishranjenost plodova, a takođe i na obrazovanje rodnih pupoljaka, kako na njihov kvantitet tako i na kvalitet. Pored pomenutih šteta, larva lisne galice može da izvrši ulutkavanje na samim plodovima, u čašičnom ili peteljkinom udubljenju, što može izazvati poteškoće prilikom izvoza robe ukoliko je ova štetočina karantinska. Štete izazvane redukcijom lisne mase, pogotovo su značajne u rasadničarskoj proizvodnji, gde je besprekoran vegetativni prirast od izuzetnog značaja za kvalitetno formiranje mladih sadnica.

Dasineura mali

Lisna galica jabuke u našim agroekološkim uslovima, po literaturi bi trebalo da razvija 3 do 4 generacije godišnje. Iskustva sa terena pokazala su novo lice ove štetočine,

Lovna klopka

koja u povoljnim godinama suvog i sparnog vremena, pogotovo u odsustvu suzbijanja, može da razvije više generacija, koje su obavezno isprepletane. U tom slučaju izuzetno je teško ispratiti ciklus razvoja, a time i suzbijanje ne može biti adekvatno. Ekspanziju ove štetočine, pored izostanka direktnog suzbijanja, svakako favorizuje i savremena tehnologija gajenja jabuke, sistemi pod mrežom koja uzrokuje zadržavanje visoke vlažnosti vazduha, uslovljenu odsustvom provetravanja.

Takođe, radi visokih prinosa jabuke, podrazumeva se primena velikih količina đubriva na bazi azota, kao i intenzivno navodnjavanje, što direktno utiče na vegetativni porast, odnosno mnogo veći i brži razvoj lisne mase, što stvara ogroman prostor za ostvarivanje maksimalnog razvojnog potencijala štetočine.

razvijenih listova, pojedinačno ili u grupama. Jaja su narandžaste boje, veoma sitna, pojedinačno teško uočljiva ali ukoliko je brojnost velika, lako se mogu primetiti. Prva jaja se uglavnom primećuju nakon završenog cvetanja, kada je porast mladara jabuke intenzivan i u tom periodu polaganje jaja je najintenzivnije. U roku od par dana dolazi i do pojave prvih simptoma – šteta, prouzrokovanih ishranom ispiljenih larvi koje u toku ishrane sokovima lista ubrizgavaju oralni sekret (cecidogen) koji prouzrokuje kovrdžanje mladog lista. Napadnuti listovi se tokom rasta sve jače uvrću ka unutra, nekrotiraju, nakon čega potpuno gube fotosintetsku sposobnost.

Kako bi uspeli u suzbijanju bilo koje štetočine, neophodno je dobro poznavati njihovu biologiju i ciklus razvoja.

Lisna galica prezimljava u zemlji u stadijumu lutke. Početkom proleća, imago mušice izleće i nakon kopulacije odlaže jaja u osnovi ne-

Dasineura mali - larve

35 Ukoliko se tek u ovom periodu primeti prisustvo jaja i simptoma, pravi momenat suzbijanja izlazi iz okvira optimalnog i suzbijanje postaje teško, gotovo nemoguće.

Da bi se lisna galica jabuke efikasno i pravovremeno suzbila, nephodno je utvrditi prvi momenat njenog izletanja iz zemlje, svakako pre detekcije prvih simptoma. Prvi simptomi se ne nalaze na krošnji stabala u periodu intenzivnog porasta mladara, već dosta ranije – na vegetativnim izbojima iz podloge stabla, u periodu kretanja vegetacije. Iz ovog iskustva se može zaključiti da je izletanje imaga usko povezano sa pojavom izboja iz podloga. Sa suzbijanjem imaga u ovom periodu započinje se odmah po registrovanju njihovog prisustva, odnosno prvog izletanja. Potrebno je istaći da iz zemlje u slično vreme izleću i mužjaci i ženke, koji se roje ispod krošnje stabala jabuke do visine 1m od zemlje. Na tom mestu, dolazi do kopulacije, a nakon svega 20-90 min, dolazi do polaganja jaja. Takođe, veoma je važno razlikovati imaga mužjaka od imaga ženke. Imaga su sličnog oblika, a prva vidljiva i dovoljna razlika je u izgledu abdo-

mena. Abdomen ženke je zaobljeniji crvenkasto-narandžast (ispunjen jajima), dok je abdomen mužjaka tanji i beličasto-sive boje.

Detekcija imaga može da se izvrši veoma lako, bez feromonskih klopki. Na visini rojenja prvih izletelih imaga, na stablo se postavi obični lepljivi panel (klasičan lepljivi panel za feromonsku klopku). Kako su imaga lisne galice lagane, veoma lako nalete i zalepe se za lepak.

Nakon detekcije prvih ženki, startuje se sa primenom insekticida u redovnim hemijskim tretmanima.

Broj primene insekticida zavisi od intenziteta izletanja, odnosno hvatanja imaga na lepljivi panel. U ovu svrhu mogu se koristiti insekticidi iz grupe piretroida, koji „knock down“ efektom lako eliminišu imaga. Veoma efikasni u suzbijanju imaga su preparat Cythrin 250 EC u količini od 0,3 l/ha ili preparat Grom u količini 0,2 l/ha. Primena piretroida u ovom periodu je bezbedna jer predatori – korisni insekti, još uvek nisu počeli sa intenzivnim naseljavanjem. Sledeći ključan momenat u suzbijanju lisne galice je momenat njenog intenzivnog rojenja i masovnog polaganja jaja, a to je momenat

Dasineura mali- početni simptom na listu

Dasineura mali- završni simptom na listu

precvetavanja jabuke, odnosno intenzivnog porasta mladara i razvoja lisne mase. Dakle nakon iznošenja pčela iz voćnjaka u sledeći redovan hemijski tretman treba obavezno uvrstiti i insekticid. U tu svrhu dobre rezultate su pokazali preparati Nurelle D, odnosno Despot u količini 1,5 l/ha. Primena ovih preparata u ovom momentu je korisna zbog širokog spektra delovanja koji potiče iz sinergije dve aktivne materije, hlorpirifos-etil i cipermetrin, pa pored lisne galice, eliminišu se i druge prisutne štetočine, kao što su imaga lisnih vaši, lisni mineri itd.

Međutim, nova pravila koja se tiču nivoa rezidua insekticida na bazi aktivne materije hlorpirifos-etil, a koja važe od ove godine za područja Evropske unije i Ruske Federacije, daju prednost primeni preparata Reldan 22 EC (hlorpirifos-metil) u koncentraciji 0,25%.

Lisna galica jabuke i njene posledice su jedan od mnogih „sekundarnih“ problema koji u eri promenljive klime mogu zadavati ozbiljne glavobolje proizvođačima. Upravo iz tih razloga, razvila se i ova strategija koja, nadamo se, može pomoći proizvođačima u prevazilaženju ovog problema.

37

Agro IT Svet Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Izvor: www.ekapija.com

Nova elektronska služba za praćenje vremenskih prilika u EU Internet korisnici širom sveta sada mogu pregledati vremenske uslove i useve u realnom vremenu širom EU, zahvaljujući JRC MARS Explorer-u, pionirskoj e-usluzi Zajedničkog istraživačkog centra EK (Joint Researsh Centre - JRC). Pojedinci i organizacije iz različitih nivoa vlasti, industrije i istraživanja i razvoja već imaju koristi od informacija koje pruža MARS bilten za monitoring useva, koji proslavlja 25. godišnjicu. Bilten daje mesečne informacije o vremenskim uslovima, monitoringu useva i prognozama prinosa za zemlje članice EU i susedne zemlje. SadaJ RC MARS Explorer pruža postojećim i novim korisnicima pristup mnogo većem skupu podataka i to na značajno većoj frekvevnciji.

Prvi korak digitalizacije poljoprivrede Srbije Centar digitalne poljoprivrede Srbije otvoren je 2. oktobra na Institutu BioSens u Novom Sadu, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije. Ovaj Centar jedan je od prvih rezultata zajedničkog rada Vlade Srbije i istraživača Instituta BioSens na uvođenju informacionih tehnologija u poljoprivredu, navodi se i dodaje da je on primer praktične primene inovativnih IT rešenja i digitalizacije u cilju povećanja efikasnosti i konkurentnosti domaće poljoprivrede. Premijerka Ana Brnabić je otvorila Centar digitalne poljoprivrede i tom prilikom objasnila da je Institut BioSens evropski prvak u istraživanju i razvoju i da je pobedio na najzahtevnijem programu EU za istraživanje i razvoj Horizont 2020, te da će zahvaljujući njemu Novi Sad, Vojvodina i Srbija postati evropski centar izvrsnosti za poljoprivredu. Vlada Srbije, Pokrajinska vlada, resorna ministarstva i Univerzitet svakodnevno zajednički pokušavaju da implementiraju znanja zaposlenih sa ovog instituta, navela je ona. Premijerka je izrazila nadu da će uskoro biti potpisan sporazum o saradnji između Vlade, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Evropske komisije o besplatnom korišćenju satelitskih podataka iz

EU, čime ćemo postati prva zemlja koja nije članica Unije a ima pristup tim podacima. Prema njenim rečima, drugi rezultat je nova zgrada Instituta BioSens, čija izgradnja uskoro treba da počne. Direktor Instituta BioSens Vladimir Crnojević rekao je da je ovo prvi korak digitalizacije poljoprivrede Srbije, i da se ovim omogućava da svi podaci i aktivnosti u radu budu registrovani i da proizvođač generiše digitalnu knjigu polja koja posle može da se razmenjuje sa različitim korisnicima. Ovo je razvijeno za proizvođače, ali radićemo na tome da ovu aplikaciju prilagodimo i za državnu upravu, savetodavne službe, osiguravajuće kuće i istraživače, naveo je on.

Centar digitalne poljoprivrede imaće i digitalnu platformu AgroSens, čiji su osnovni servisi besplatni za sve poljoprivrednike. Platforma omogućava da mobilni telefon postane alat kroz koji se razmenjuju pravovremene, geografski precizne i relevantne informacije o aktivnostima poljoprivredne proizvodnje. Reč je o podacima koji imaju praktičnu primenu: satelitsko praćenje stanja useva, lokalizovani meteo podaci, digitalizovani podaci o hemijskom i mehaničkom sastavu zemljišta, dnevnik aktivnosti na parceli, katalog semena i hemijskih preparata, katalog najsavremenijih tehnoloških rešenja za preciznu poljoprivredu.

38

AgroStatistika Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

S europskih polja ove godine požnjeveno 141 milion tona pšenice – 3,8 posto više nego u 2016.

Odlični rezultati u Francuskoj, manji prinosi u Poljskoj i Rumuniji, te slabiji kvalitet pšenice u Nemačkoj obeležili su ovogodišnju žetvu u Evropskoj uniji. Kako procenjuje konsultantska kuća Strategie Grain čije podatke prenosi Bloomberg, s evropskih polja ove je godine požnjeveno 141 milion tona žita što je 3,8 posto više nego prošle godine. No, to je i dalje značajno ispod 151,9 miliona tona požnjevenih pre dve godine.

Najviše razloga za zadovoljstvo imaju francuski poljoprivrednici. Prema procenama tamošnjeg resornog ministarstva, najveći evropski proizvođač žita ove godine očekuje oko 38 miliona tona, čak 34 posto viši rod. Kvalitet je takođe vrlo dobar, pa dve trećine požnjevene pšenice sadrži više od 12 posto belančevina. Francuzi očekuju da će ove godine izvesti 17,8 miliona tona pšenice što bi bilo gotovo 60 posto više nego godinu ranije.

Nepovoljne vremenske prilike donele su razočaravajuće rezultate u Nemačkoj, drugom evropskom proizvođaču.

Nemački farmeri očekuju rod od 24 miliona tona, najmanje od 2012. godine. Međutim, nemačka je pšenica slabijeg kvaliteta, što je slučaj i u Poljskoj. S rumunskih njiva požnjeveno je 7,8 miliona tona, najmanje u posljednjih pet godina.

Jabukama vrednost porasla za petinu Jabuke se u Srbiji gaje na oko 24.000 hektara, a poslednjih godina prosečna godišnja proizvodnja veća je od 300.000 tona. Prošle godine je iz Srbije izvezeno više od 220.000 tona jabuka i ostvaren prihod veći od 125.000.000 dolara, što je bolji izvozni rezultat nego 2015. godine, kada je izvoz jabuka u Srbiju doneo 102 miliona dolara. Budući da je ova godina, zbog loših vremenskih prilika, bila veoma teška za poljoprivrednu proizvodnju, rod jabuka biće manji, ali su zato cene više. “Ove godine voćarsku proizvodnju, pa naravno i proizvodnju jabuka, pratili su veliki problemi – rani prolećni mrazevi, loši vremenski uslovi tokom oprašivanja i oplodnje, grad, suša, a potom i snažni vetrovi, koji su Sremu i Banatu srušili protivgradne sisteme i prouzrokovali velike štete”, kaže profesor voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i član Odbora Srpske akademije nauka za selo Zoran Keserović. “To je, naravno, uticalo na rod pa očekujem da će biti oko 15 odsto manji. On ukazuje na to da je cena jabuka ove godine, prosečno gledano, viša oko 15 do 20 odsto”. Razlog za to, ukazao je naš sagovornik, leži i u tome što je u Evropi primetan pad proizvodnje jabuka, pre svega u Poljskoj, a potom i Italiji, što je uticalo na njihovu visoku cenu na srpskom tržištu. Po njegovim rečima, cena neklasirane jabuke u boks paletama je od 0,50 do 0,60 evra po kilogramu, klasirane u kartonskoj ambalaži između 0,65 i 0,80 evra, dok se industrijska jabuka prodaje po 0,15 do 0,20 evra. Iako je sada cena izuzetno visoka, predlažem proizvođačima da lageruju jabuke u savremene hladnjače jer mislim da će cena i dalje rasti – kazao je Keserović. Jabuke iz Srbije se izvoze, osim u Rusiju i Italiju, i u druge evropske zemlje, a stižu i do skandinavskih zemalja, pa i Velike Britanije. On ukazuje na to da je struktura sortimenta prilagođena izvoznim tržištima – ruskom, evropskom, azijskom i afričkom, te da je u poslednjih deset godina značajno povećana i osavremenjena proizvodnja, što je doprinelo i povećanju izvoza. Uvođenje savremenih tehnologija doprinelo je da se za deset godina značajno povećaju proizvodnja i izvoz jabuke. Prošle godine izvezeno je oko 35.000 tona, a prošlogodišnji izvoz jabuka je tu voćnu vrstu svrstao među deset najboljih izvoznih poljoprivrednih proizvoda.

Jelena Sajić, izvor: Agronews

39

AgroStatistika

Svaki deseti čovek bez obroka, a godišnje se baci 1,3 milijarde tona hrane U najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija navodi se da raste broj gladnih u svetu, i da je trenutno bez hrane 815 miliona ljudi, što je 11 odsto svetske populacije. U poređenju sa prošlom godinom, to je povećanje od 38 miliona.

Od 815 miliona gladnih, njih 98 odsto živi u zemljama u razvoju. Svakog dana, zbog gladi i neuhranjenosti, umre oko 20.000 ljudi. Na to utiču sukobi širom sveta, ali i klimatske promene.

Na osnovu izveštaja koji su pripremili Svetski program za hranu i poljoprivredu, Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede, Unicef i Svetska zdravstvena organizacija, izvodi se zaključak da do 2030. godine, glad neće biti iskorenjena. “Ove brojke su u direktnoj vezi sa povećanjem sukoba širom sveta. Osim mesta gde su konflikti, haraju poplave i suše. Nesigurnost se pogoršala, posebno u nekim delovima podsaharske Afrike, jugoistočne Azije i zapadne Azije”, rekao je Stiven Dižarik, portparol Ujedinjenih nacija.

Najviše gladnih je u severoistočnoj Nigeriji, južnom Sudanu i Jemenu. Primera radi, u Somaliji decenijama traju sukobi kombinovani sa ekstremnim klimatskim događajima. Oko 80 odsto stanovnika te zemlje nema hrane, a humanitarna situacija je na ivici katastrofe. U Demokratskoj Republici Kongo, sedam miliona ljudi suočava se sa glađu zbog porasta nasilja i raseljavanja, a to je 30 odsto više u odnosu na 2016. godinu. Zbog nedostatka hrane, pojavljuju se i brojne bolesti. Jedna od njih je neuhranjenost koja ugrožava zdravlje miliona dece širom sveta.

Na drugoj strani, u svetu je dovoljno hrane za sve, ali se godišnje baci 1,3 milijarde tona hrane. Samo u Americi godišnje se baci oko 220 miliona tona hrane vredne oko 50 milijardi dolara. Postavlja se pitanje: Zašto svet i Ujedinjene nacije ne mogu da tone bačene hrane prebace u podsaharsku Afriku i druge “gladne” regione.

Oko 200.000 ljudi okupilo se na Trgu Konkord u Parizu, na koncertu solidarnosti sa najsiromašnijima, na kojem su učestvovali brojni muzičari i predstavnici civilnog društva. “Svi zaslužujemo da živimo, a ne da preživljavamo”, rekla je predstavnica žrtava globalnog zagrevanja Hindu Umara iz Čada.

Motorna testera VGS 5032 PE

Motorna testera VGS 4125 PE

Zapremina motora: 50.9 cm³ Snaga: 2.2 kW Dužina vodilice: 450 mm Broj zuba: 36 Masa: 5.1 kg Antivibracioni sistem Super Start™ Oregon® Speed Cut™

Zapremina motora: 41.4 cm³ Snaga: 1.85 kW Dužina vodilice: 400 mm Broj zuba: 33 Masa: 5 kg Antivibracioni sistem Oregon® Micro-lite™

33999 00din.

24999 00din.

TESTERA ZA SVAKU PRILIKU Villager® gama motornih i električnih testera nudi napredne performanse, udoban rad, kvalitet i dugotrajnost. Celokupna gama je optimizovana tako da, u zavisnosti od tipa i namene eksploatacije, svakom potencialnom korisniku ponudi najbolje rešenje.

Vrednost poklona: 4000 00din.

Motorna testera VGS 620 S Zapremina motora: 62 cm³ Snaga: 3 kW Dužina vodilice: 450 mm Broj zuba: 34 Masa: 5.8 kg Antivibracioni sistem Dekompresor Oregon® Pro Am™

34999 00din.

44

Ravnopravno uz elitu Villager je zaslužio Keln, ali je i Keln, a sa njim i ceo svet zaslužio da ponovo vidi Villager. Koelnmesse je i ove godine bio domaćin Spoga+Gafa sajmu, najvećem poslovnom garden sajmu na svetu, održanom od 2. do 4. septembra. Spoga+Gafa sajam bio je podeljen na četiri velike celine: garden living; garden

creation & care; garden bbq and garden unique. Na 226 hiljada kvadratnih metara izlagao je 2131 izlagač među kojima je, nakon nekoliko godina ponovo bio i Villager. Sa posetom od preko 39000 posetilaca iz 113 zemalja, organizatori sajma tvrde da je ovogodišnji Spoga+Gafa bio najposećeniji sajam ovog tipa ikada.

Srđan Stevanović, dipl. grafički dizajner

Villager se svetskoj sceni predstavio kompletno novim izlagačkim konceptom Villager Store. Naime, ideja je bila da se postojećim ali mnogo više potencijalno novim poslovnim partnerima detaljno predstavi izgled maloprodajnog mesta i postprodaje, kao i marketing podrške koju Villager pruža. Na 150 kvadratnih metara je bio podignut štand sa tri ulaza, opremljen sa dvestotinak uređaja pedantno izloženih na specijalizovanim stalcima, policama i podestima. Ovaj „ključ u ruke“ koncept štanda se ispostavio kao veoma dobar i zapažen o čemu svedoči interesovanje za Villager brend i velika posećenost štandu. Što se asortimana tiče, Villager je u Kelnu predstavio puno noviteta od kojih treba istaći nekoliko, pre svega proizvode aku serije. Akumulatorski

45 garden uređaji su već neko vreme apsolutni hit na evropskom tržištu, a prisustvo brenda Villager u ovom segmentu nije izostalo. Predstavljeno je 5 novih uređaja baziranih na Liion tehnologiji akumulatora u dvema različitim voltažama. U tehnologiji 25.2V predstavljeni su akumulatorski trimeri za travu VCGT 940 i živu ogradu VCHT 930, kao i teleskopski trimer za živu ogradu VCPHT 925 te teleskopska testera VCPS 910. Svi ovi urepredstavljena je i nova baterija od 40 volti kapaciteta 6 amperčasova, koja odgovara obema kosačicama.

Za predstojeću sezonu Villager je predstavio i niz noviteta na polju motornih kosačica. Dobro poznati modeli V46T, VR46T i VR51T će od 2018. biti opremljeni unapređenim Villager agregatima „T“ serije. Noviteti su još i dve kosačice opremljene Honda GCV 160 agregatima, kao i nekoliko potpuno novih modela pogonjenih B&S agregatima najnovije genaracije. Prvi B&S novitet je svakako Villager VRS 530 PV, kosačica koju će pogoniti B&S 750 EX DOV motor, a drugi je Villager VRS 510 PI opremljen B&S 575 instart agregatom.

đaji dele istu bateriju od 25.2 volta, kapaciteta 2 amperčasa, opremljenu Samsung ćelijama najnovije generacije. Pored gore navedenih predstavljena je i nova akumulatorska kosačica Villy 6000 E, prva Villager aku kosačica sa metalnim kućištem širine 420 mm. Treba istaći i da Villy 6000 E deli baterijsku platformu sa prošlogodišnjim modelom Villy 4000 E. Obe ove kosačice imaju napajanje na bateriju od 40 V. Zajedno sa njima

Evo, posle više od mesec dana od zatvaranja Spoga+Gafa sajma utisci se još nisu sredili. Keln nam je, kao i 2011. ponovo bio dobar domaćin, videli smo i naučili dosta toga. Međutim, i drugi su mogli da nas vide, saznaju nešto od nas, i ono što raduje, plasiraju Villager proizvode na svoja tržišta. Sada slobodno možemo da kažemo da je Villager stao rame uz rame sa najvećim svetskim brendovima, a sve to zahvaljujući vama dragi prijatelji, jer kako naša krilatica kaže: „Tražili ste mašinu, a dobili prijatelja“.

Do sledećeg viđenja.

Vaš Villager!

46

Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Sve više pčelara u Srbiji U Srbiji se broj pčelara svake godine povećava, a sada imamo više od 1,2 miliona košnica, izjavio je zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije Milutin Petrović.

On je, na Drugom sajmu pčelarstva koji je održan 10. septembra u Ja-

godini, rekao da sve više mladih ljudi počinje da se bavi pčelarstvom. “Sada u Srbiji imamo preko 1.200.000 košnica i to nas svrstava među najbolje zemlje u svetu. Na 5,9 stanovnika dolazi jedna košnica”, rekao je Petrović. Prema njego-

vim rečima, da bi Kina, koja je svetsko čudo u pčelarstvu, bila jednaka Srbiji nedostaje joj 220 miliona košnica. Drugi sajam pčelarstva okupio je više od 30 izlagača iz Srbije, a gosti su bili i pčelari iz Bugarske.

Španska proizvodnja meda u padu, pčele nestaju Proizvodnja meda u Španiji opala je 2016. godine za četiri odsto, upozorilo je ministarstvo poljoprivrede zemlje koja ima najviše košnica u Evropskoj uniji. Trend pada proizvodnje meda u Španiji počeo je 2012. godine, pokazao je godišnji

izveštaj ministarstva poljoprivrede, ribarstva, hrane i prirodne sredine te zemlje. U 2016. Španija je proizvela 32.076 tona meda, za 7,35% manje nego pre samo pet godina.

Uprkos tome, broj odgajivača pčela nastavlja da raste i premašio je

30.000. U 2016. je bilo 30.920 pčelara ili 12 odsto više nego 2015. Rast je rezultat povećanja broja pčelara amatera. Naime, broj profesionalnih pčelara u poslednjih deset godina stagnira na oko 5.000.

47

Kako prepoznati pravi med 1?

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) smatra da na domaćem tržištu ima najmanje dve trećine neispravnog meda i da bez stalnih kontrola neće biti pomaka u rešavanju ovog problema.

sičnoj staklenoj tegli (od 720 mililitara) u koju staje tačno kilogram čistog meda. Na njihovim deklaracijama sada piše da ta tegla sadrži 950 grama meda, umesto kilogram, a tegla je ostala ista.

Oni pitaju firme koje pakuju med zašto su zamenile etikete na kla-

“Postoji opravdana sumnja da u teglama nije pravi med. Jer, specifična

težina meda je takva da u tu teglu najčešće staje kilogram meda. Oni su to volšebno promenili, a ambalažu zadržali. Zašto? Kada napravite veštački med on nema tu specifičnu težinu kao pravi i u pakovanje ne može da stane kilogram”, navode u SPOS-u i zahtevaju od ovih firmi da javnosti odgovore na ovo pitanje.

Kako prepoznati pravi med 2?

“Dok ne bude akreditovana laboratorija za kontrolu meda na Hemijskom fakultetu odgovor na to pitanje praktično ne postoji. Kristalisani med, od vrha do dna tegle, jedini je pravi. U skandinavskim, hladnijim državama, gde se med kristalizuje mnogo brže potrošači to znaju i sumnjaju u svaki proizvod koji je u tečnom stanju. Kod nas nije tako”, kaže za “Politiku” predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

Falsifikati se danas uglavnom prave po tehnologiji koja ne dozvoljava kristalisanje meda. Na našem tržištu, objašnjava Živadinović, poznata su dva načina.

“Stoprocentni falsifikati nisu videli pčele, dok se kod drugih dodaju razne vrste šećera: od repe, trske ili glukozno-fruktozni sirup koji se dobija od kukuruza.”

Kada prave med od čistog šećera, onda pokušavaju da saharozu svedu na dozvoljenih 10 odsto što je maksimum, recimo, za bagremov med.

“Zbog toga država ne treba da baca novac za skupe analize. Dovoljno je da se provere parametri kao što su: saharoza, dijastaza (pčelinji enzim u medu) i “HMF” (hidroksimetilfurfural). Ako se i posle toga nešto sumnja, onda se rade složenije analize”, ističe sagovornik beogradskog lista.

On je ponovio da je Pravilnik o kvalitetu meda loš, da je nova verzija urađena u martu ali da još nije usvojena.

Podsećamo, Veterinarska inspekcija naložila je ranije ove nedelje povlačenje iz prodaje livadskog meda “k plus” privatne robne marke Merkatora koji je za ovog trgovca pakovala firma “Aza” iz Ledinaca i koji se prodavao u “Ideji”. Taj proizvod nije prošao senzorne analize Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije, a potom je isti rezultat potvrdio i Institut za higijenu i tehnologiju mesa gde je obavljena superanaliza.

Utvrđeno je da med odstupa od propisanih parametara jer je bio

netipičnog mirisa i izmenjenog ukusa, nesvojstvenom livadskom medu.

Podsećao je na zagoreo šećer i bio je previše sladak. Boja mu je bila tamnobraon. Proizvođač je negirao ove navode tvrdeći da je njegov med prirodan i da je to potvrdila i laboratorija “Intertek” iz Bremena.

48

Primenjena nauka i struka, rezultati ogleda u 2017.

Vreme setve je, proizvođači se prisećaju raznih sorti pšenica, starih i novih hibrida, domaćih i stranih viđenih na brojnim Danima polja tokom 2017. godine, možda i ranijih godina.

U sezoni 2015/2016., na imanju PSS Institut Tamiš u Kačarevu obavljeno je ispitivanje delovanja dva proizvoda koja su pod šifrom označena FITO BS i FITO BN i dobili smo dobre rezultate, a o čemu smo pisali prošle godine (AgroSvet 79, novembar 2016.).

Kako je „ponavljanje majka nauke“, a nauka u službi struke, ponovljena su istaživanja u sezoni 2016/ 2017. i to u 4 varijante ogleda na dve sorte pšenice sa kontrolnom varijantom rađene po nalozima Razvoj-

Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

ne službe firme „Fertico“ Niš i Agroservis kompanije „Agromarket“. Za ogled su odabrane sorte su Farineli (Momont-KWS) i Sothys (Caussade Semences).

Ove godine smo otišli korak dalje u primeni biostimulatora, jer smo uspeli da primenimo najnoviju nano tehnologiju u mikrobiologiji. Takođe je folijarno primenjen novi preparat pod šifrom N-fix 1 i N-fix 2 koji su primenjivani u kombinaciji. U ogledu smo ispitivali sledeće varijante: a - inokulacija semena i folijarni tretman, b - samo folijarni tretman i c – kontrola

49 U ogledu su ispitivane sledeće varijante: 1. V 1 – Sothys - Inokulacija semena sa FITO BS i FITO BA + folijarno N-fix 1 + N-fix 2 2. V 2 – Sothys - Folijarno u fazi lista zastavičara N-fix 1 + N-fix 2 3. V 3 – Farinelli - Inokulacija semena sa FITO BS i FITO BA + folijarno N-fix 1 + N-fix 2 4. V 4 – Farinelli - Folijarno u fazi lista zastavičara N-fix 1 + N-fix 2 5. V 5 – Kontrola Sothys 6. V 6 – Kontrola Farinelli U ogledu su ostvareni sledeći rezultati (Tab. 1. i Graf. 1.).

I ove godine ogled je rađen u PSS Institut Tamiš pod kontrolom dipl. ing polj. Nenada Živkovića, na oglednom polju Kačarevo, a mogao se i videti na održanim danima polja strnih žita. Veličina oglednih parcela bila je 0,30 ha (12 m x 250 m), a kontrolne varijante 0,06 ha (12 m x 50 m). U ogledu je ispitivano delovanje na dve sorte, Sothys (genetika Caussade Semences) i Farinelli (genetika Monont-KWS).

Predusev na oglednoj parceli je bila soja, predsetveno đubrenje je odrađeno sa 250 kg/ha NPK (15:15:15), a predsetvena priprema je bila tanjiranje jedan prohod i jedan prohod drljačom. Setvena norma kod obe sorte je iznosila 240 kg semena po hektaru. Inokulacija semena je odrađena preparatom FITO BS i FITO BA neposredno pre setve koja je zbog nepovoljnih prilika odrađena van optimalnog roka, tačnije 3.11.2016. godine. Usev je prihranjen u dva navrata, AN 250 kg/ ha i KAN u količini od 130 kg/ha. U ogledu su primenjene redovne mere zaštite, tretman herbicidom Lancelot 450 WG (33 g/ha) i fungicidni tretmani Excorta Plus (0,6 l/ha) i Prosaro 250 EC (0,8 l/ha), te tretman insekticidom Vantex 60 SC (0,06 l/ha). Folijarna primena N-fix 1 i N-fix 2 odrađena je 9.05.2017. godine.

Kao što se iz tabele i grafikona vidi, u tretmanima u kojima su primenjeni biostimulatori FITO BS i FITO BA inokulisani na seme pšenice i u kojima je obavljeno folijarno tretiranje preparatima zastavičara N-fix 1 + N-fix 2, ostvareni su bolji rezultati u odnosu na kontrolne varijante. Takođe, sadržaj vlage u kontrolnim varijantama

50 TABELA 1. – Rezultati primene biostimulatora u ogledu ozime pšenice (PSSS Tamiš Pančevo, Kačarevo, 2017.)

Ispitivana varijanta

Sorta

Vlaga (%)

Prinos (kg/ha)

V 1 - FITO BS + FITO BA + N-fix 1 + N-F-fix 2

Sothys

10.3

6290

V 2 - N-fix 1 + N-fix 2

Sothys

10.6

6175

V 5 - KONTROLA

Sothys

11.4

5928

V 3 - FITO BS + FITO BA + N-fix 1 + N-fix 2

Farinelli

10.6

6396

V 4 - N-fix 1 + N-fix 2

Farinelli

10.6

5954

V 6 KONTROLA

Farinelli

12.3

5110

GRAFIKON 1. Ostvareni prinos po varijantama i sortama (PSSS Tamiš Pančevo, Kačarevo, 2017.) je bio viši u odnosu na tretirane varijante i ovo zahteva dalja ispitivanja. U poređenju samih ispitivanih varijanti, varijante u kojima je obavljena inokulacija semena uz folijarni tretman (V1 i V3) viši prinos je ostvaren u odnosu na varijante u kojima je primenjen samo folijarni tretman (V2 i V4). Između sorata je takođe uočena razlika u prinosu što se može tumačiti i samim genetskim potencijalom koju nose sorte, jer sorta Farinelli poseduje izuzetno visok potencijal prinosa.

Rezultati ostvareni u ogledu u sezoni 2016/2017. se poklapaju sa rezultatima koje smo ostvarili u prethodnoj vegetaciji što nam govori da smo očigledno na pravom putu. Naučna dostignuća udružena sa strukom te transfer tih saznanja do krajnjeg korisnika, poljoprivrednog proizvođača je jedini ispravni put.

Saradnici razvojne službe firme Fertico i AgroServisa kompanije Agromarket udruženi sa naučnim (instituti...) i stručnim organizacijama (PSSS Srbije), ali i pojedini poljoprivredni proizvođači su to prepoznali.

Rezultati su potvrdili ovakvo opredeljenje i na svima nama je da ga narednih godina sve više unapređujemo i širimo primenu.

51

52

Ambrozija – za i protiv Kraj leta, početak jeseni, upozorenja preko sredstava javnog informisanja, brojne posete lekarima i apotekama kao podsećanje na probleme koje poslednjih desetak godina izaziva jedna biljka. Jednostavno, samo se kaže ambrozija i sve je jasno.

Ambrozija (Ambosia artemisifolia) pripada porodici Asterace. Invazivna korovska biljna vrsta, jedna od najrasprostranjenijih, a u novije vreme biljka sa najviše izazvanih alergijskih reakcija na svetu. Kod nas postoji više narodnih naziva kao što su: limundžik, opaš, parloćna trava, pelenasta ambrozija, amerikana, fazanuša... Međutim, pored osude u javnosti u novije vreme dokazana su mnoga lekovita svojstva ove biljne vrste.

Ambrozija je jednogodišnja biljna vrsta visine od 20 do 200 cm sa jakim vretenastim korenovim sistemom. Stablo je uspravno, razgranato, sa listovima ovalno-trouglastog

oblika koji su jako izrezani i nazubljeni. Površina listova prekrivena je dlačicama. Stablo je na preseku četvrtasto. Biljka je gorkog ukusa.

Obrazuje duge grozdaste cvasti žuto-zelene boje.

Ambrozija vodi poreklo iz Severne Amerike, a u Evropi je prisutna više od 100 godina. U Srbiji je prvi put uočena 1953. godine i od tada se proširila na velike površine.

Razmnožava se semenom, a niče od polovine aprila meseca pa do jeseni. Uspeva na svim tipovima zemljišta, najviše je zastupljena na nasipima, na međama između dve parcele, može se naći na gotovo svakoj parceli i u svim usevima. Samo jedna biljka u dobrim uslovima može da proizvede i do 60.000 semena, seme može da zadrži klijavost i do 40 godina.

Cveta od sredine jula pa do kasne jeseni. Najviše polena oslobađa u periodu avgust-septembar. Polinacija obično počinje početkom avgusta meseca.

Igor Šćekić, dipl. inž. polj.

Koncentracija polena ambrozije najveća je ujutru, a najmanja posle kiše. Polen ovog korova kod ljudi sklonih alergijskim reakcijama može izazavati simptome kao što su curenje nosa, peckanje očiju ali i otežano disanje i gušenje. Više od 50% svih alergijskih reakcija koje izaziva polen biljaka pripada

Ambrozija u generativnoj fazi

53 polenu ambrozije. Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10% ljudi. U njenom polenu pronađeno je 52 jedinjenja koja su alergogena. Alergijska reakcija se uglavnom javlja na gornjim disajnim putevima, a u pojedinijm slučajevima može doći i do astmatičnih napada.

Ambrozija je u javnosti predstavljena kao isključivo štetna invazivna biljna vrsta. U botanici teško se neka biljna vrsta može predstaviti kao isključivo štetna ili korisna. O lekovitim svojstvima ambrozije se malo zna. U grčkoj mitologiji se pominje kao hrana bogova. Listom ambrozije američki Indijanci trljaju kožu posle ujeda insekata, kao i kod pojave kožnih oboljenja. Čajevi koji se spravljaju od lista i korena koriste za ublažavanje menstrualnih bolova. Lišće ima stimulativno, adstrigentno, gorko svojstvo, a koristi se u vidu čaja protiv dijareje i lakšeg oblika dizenterije i korisno je kod plućnog i želudačnog krvarenja. U vidu praha i čaja koristi se lokalno za zaustavljanje krvarenja

Ambrozija u usevu soje

kod površinskih rana na koži. Utiče na funkciju bubrega, održava tonus želuca. Uspešno se koristi kod napada kašlja, glavobolje, krvarenja iz nosa. Blagotvorno deluje na ceo respiratorni trakt.

koje se koriste za suzbijanje mogu biti mehaničke i hemijske. Mehaničke mere su: čupanje biljaka iz korena ako je prisutna manja populacija i niska kosidba do 5 cm visine koja je efikasna ako se ponovi najmanje tri puta na svakih 20 dana. Ipak najefikasnije su hemijske mere tretiranjem biljaka na nepoljoprivrednim površinama herbicidima na bazi glifosata.

Zaključak

Rasprostranjenost polena ambrozije sredinom septembra 2017

U aprilu 1999. godine objavljen je značajan naučni rad Juceni P.D. i saradnika o seskviterpenskim laktonima poreklom iz ambrozije (paulitin i isopaulitin) i njihovom citotoksičnom i protivmalaričnom delovanju.

Značajno mesto zauzeli su i srpski naučnici 2001. godine proučavajući antimikrobno i fungicidno dejstvo vodenom parom destilovanog eteričnog ulja ambrozije u cvetanju. Glavni sastojci ovog ulja su: germakrin D (24,1%), limonem (16,83%), (alfa)-pinen (8,0%) i mircin (7,4%). Utvrđen je značajan uticaj protiv svih testiranih mikroorganizama pa čak i u velikom razređenju ulja od 0,025-0,4%.

Suzbijanje. Uspešno suzbijanje ambrozije je samo kada se sprovodi pre njenog ulaska u generativnu fazu tj. pre polinacije čime se sprečava da polen deluje kao alergen i proizvede seme kojim se razmnožava (od kraja jula do kraja septembra). Mere

Ambrozija je kao korovska vrsta nepoželjna i štetna kao pojava u bilo kom usevu. Teško se suzbija mehanički ali i hemijski i postaje sve otpornija ka uspešnom delovanju herbicida. Kod 10% ljudske populacije polen izaziva alergiju, a 90% populacije ima neke od alergijskih simptoma na njen polen. Dok alergičari pate zbog ambrozije, prema dostupnoj literaturi u narodnoj medicini koristi se za lečenje niza bolesti i tegoba. Nažalost njena lekovita svojstva nisu još uvek dovoljno istražena i medijski predstavljena javnosti, sa nadom da će farmaceutska industrija prepoznati i iskoristiti njen potencijal.

Ambrozija na zelenim površinama

54

Priprema ogrevnog drveta Tokom vrelih letnjih dana retko ko razmišlja o hladnoj zimi i pripremi ogrevnog drveta za grejanje koje je tradicionalno najpopularniji energent na našim prostorima. Dok se pojedinci hlade na obalama Mediterana, pravi domaćini rashlađenje pronalaze u šumskim kompleksima u potrazi za ogrevom. Šuma u velikoj meri utiče na normalizaciju visokih letnjih temperatura može sniziti spoljašnju temperaturu za više od 30C, ovo treba imati na umu prilikom seče svakog drveta. Prema tome, seče

treba izvoditi racionalno i u skladu sa održivim gazdovanjem. Masovno korišćenje drveta za proizvodnju energije uslovljeno je niskom cenom ogrevnog drveta koja se nije mnogo menjala u dužem vremenskom periodu. Zato je ovaj način grejanja najpopularniji naročito u ruralnim sredinama gde se stanovništvo najpre okreće šumi kao velikom izvoru jeftinog energenta.

U pojedinim delovima naše zemlje naročito na jugu Srbije oko 80% stanovništva se greje na drva, dok na nivou cele zemlje 1,1 milion domaćinstava ili 44% se greje na drvo.

Ovaj energent se uglavnom koristi u nerazvijenim i manje razvijenim

Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

zemljama, dok je u zemljama zapadne Evrope potrošnja ogrevnog drveta svedena na minimum.

Priprema ogreva nije jednostavan posao, sastoji se iz nekoliko faza od obaranja stabala u šumi, krojenje debla na manje komponente, transport, cepanje drveta i skladištenje.

Međutim pre nego se pristupi seči drveta veoma je bitno poznavanje svojstava i strukture drveta koje se koristi u energetske svrhe, kako bi se na terenu identifikovale one vrste drveća koje su najprikladnije za ovu upotrebu. Toplotna vrednost drveta zavisi od količine vode u drvetu, hemijskog sastava i vrste

55

drveta. Najbolji način da se smanji sadržaj vode u ogrevnom drvetu je da se seče kada je procenat vlage najniži i to u periodu mirovanja vegetacije u kasnu jesen ili zimu. A kupovinu drveta je najbolje obaviti u aprilu kako bi se pravilnim skladištenjem dobro prosušilo do sredine oktobra i početka grejne sezone.

Sirovo drvo sadrži preko 50% vlage u sebi i kao takvo teško gori. Korišćenje sirovog drveta pored otežanog sagorevanja izaziva još dosta negativnih efekata kao što su: zadimljenost prostorije u kojoj se loži, neprijatni mirisi, povećana emisija dima i drugih štetnih materija u atmosferu, povećana koncentracija čađi u dimnjacima, curenja čađi i potrebu za češćim čišćenjem dimnjaka i većim finasijskim izdacima.

U sledećoj tabeli prikazana je kalorijska vrednost energije po m³ za bukvu, hrast i smrču za suvo, prosušeno i sirovo drvo. Ovo su tri vrste drveća koje se najčešće koriste za grejanje u našoj zemlji.

Vrsta drveta

Jedinica mere

Bukva

Što se tiče hemijskog sastava drvo se sastoji od celuloze 40-50%, hemiceluloze 25-35%, lignina 20-30% i drugih pratećih materija smole, tanin, minerali, skrob 3-4%. Ugljenik je najzastupljeniji u građi drveta sa oko 50%, zatim kiseonik 42%, vodonik 6%, azot 1%, a ostali elementi među kojima su kalcijum, magnezijum, natrijum, kalijum i gvožđe čine 1%.

Da bi se olakšao rad u šumi prilikom obaranja stabala uvek vam mogu pomoći Villager motorne testere, koje su koncipirane za postizanje maksimalnog učinka prilikom izvođenja različitih radnih operacija prilikom sečenja drveta.

Pre odlaska u šumu veoma je bitno pravilno odabrati motornu testeru koja može da zadovolji sve aspekte vezane za bezbedan rad i izvođenje zahtevnih sekova koji su karakteristični za obaranje stabala. U ovom slučaju treba razmisliti o nekoj motornoj testeri veće snage, sa dužom Vlažnost % 20

35

50

kWh/m³

2.69

2.58

2.41

Hrast

kWh/m³

2.89

2.71

2.53

Smrča

kWh/m³

1.97

1.86

1.75

reznom garniturom. Frekvencija korišćenja motorne testere je važan kriterijum prilikom izbora istih. Ako planirate da je koristite nekoliko puta u sezoni, onda vam preporučujemo neku od testera iz „orange edition“ ili “hobi” linije. Sa druge strane, ako ste zagriženi šumar koji sate i sate provodi u obaranju, razgranjavanju i kraćenju drva, onda su za vas neke od moćnih motornih testera iz “black edition” linije.

Crnu i narandžastu liniju ne razlikuje samo boja, već niz tehničkih rešenja, izbora komponenti, materijala i reznih garnitura. Za seču u šumi najbolje je da imate neku od Villager motornih testera čija je zapremina motora veća od 40 cm³, a dužina vodilice veća od 40 cm, to su modeli Villager VGS 460S, 500S, 560S iz „orange edition“ odnosno narandžaste linije i modeli Villager VGS 4125PE, 5032PE iz „black edition“ ili crne linije.

Motorna testera koja se najbolje pokazala u šumi, koja je ujedno i najsnažnija Villager motorna testera, jeste model VGS 620S. Snažna motorna testera zapremine motora 62 cm³ i sa dužinom vodilice 45 cm. Ono što treba napomenuti jeste i to da je model Villager VGS 5032 opremljen najsavremenijom Oregon reznom garniturom popularno nazvanom SpeedCut, koja predstavlja novu generaciju sistema za uski rez testerom. Novu reznu garnituru čine SpeedCut lanac koraka .325 i vodilica SpeedCut koji su specijalno dizajnirani za izvođenje bržih i užih rezova. Stvaranjem uskog sečenja SpeedCut lančana testera može da se kreće kroz drvo brže nego testera sa standardnim lancem. Lanac je znatno brži i oštriji

56 zahvaljujući novim uglovima oštrenja horizontalne i vertikalne oštrice.

Novi poboljšani dizajn podmazivanja lanca doprinosi znatnom smanjenju potrošnje ulja za lanac. Velika prednost ove rezne garniture jeste i ta da je napravljena vodilica male težine sa aluminijumskim jezgrom, što će u velikoj meri olakšati rad naročito profesionalnim korisnicima. SpeedCut vodilica ima manju masu za 21% od klasičnih vodilica i proizvedena je specijalnom tehnikom lepljenja sastavnih ploča koje je čine. Takođe bitna prednost je i ta da više nema podmazivanja zvezde na vodilici, fabričkim podmazivanjem omogućen je dugotrajan rad. Sa svim poboljšanjima koja su navedena SpeedCut rezna garnitura je postala znatno lakša, jača i dugotrajnija, a Villager je prvi koji je na ovim prostorima implementirao najsavremenija rešenja sečenja koja nam dolaze iz Oregona.

Nakon sečenja drveta u šumi sledeća faza u pripremi ogreva jeste i sečenje metarskog drveta na sitnije komade. Za ovu operaciju najpogodnije su motorne testere manje mase i zapremine motora ispod 40 cm³. Villager u svojoj ponudi ima nekoliko modela koji su apsolutno prihvatljivi za pripremu ogrevnog drveta u svom domaćinstvu, to su modeli Villager VGS 380S, 410S, 460S, 4125PE. Pored

benzinskih u ovu svrhu se mogu koristiti i električne testere, naročito u sredinama gde se iziskuje smanjen nivo buke. Električne testere su sjajno rešenje za kućne poslove.

Kada je drvo isečeno na manje komade, potrebno je pristupiti njegovom cepanju i svođenju na mere koje su prihvatljive za ložište. U današnje vreme postoji veliki broj naprava za cepanje pa se donekle može izbeći cepanje drveta sekirom na tradicionalan način. Mada za pojedine ljubitelje rekreacije cepanje drveta sekirom predstavlja veliki izazov pa se vrlo često odlučuju za ovakav vid cepanja drveta. Villager nudi nekoliko tipova sekira i ručnih cepača od 1.5 kg do 3 kg. Za one korisnike koji žele da ovaj posao dovedu do savršenstva i da ga obavljaju bez napora Villager je obezbedio električne vertikalne cepače sa silom cepanja

od 6, 8 i 12 tona. U ovom slučaju fizički rad menja se hidrauličnom silom koja pokreće sečivo za cepanje drveta. Sa lakoćom i bez muke ovi cepači se koriste za cepanje drveta maksimalnog prečnika 40 cm i dužine od 135 cm. Svi Villager cepači su dizajnirani tako da pružaju korisniku lak i jednostavan pristup prilikom izvođenja radnih operacija uz visok stepen bezbednosti.

Pre nego dođe zima i počne grejna sezona naročito ako je drvo sirovo, treba iskoristiti tople dane krajem leta i u jesen da se drvo prosuši. Na osnovu istraživanja koja su sprovedena u Srbiji, potrošnja ogrevnog drveta u domaćinstvima koja su koristila suvo ogrevno drvo, bila je manja za 16 do 20% u odnosu na domaćinstva koja su koristila sirovo drvo (nabavljeno 1-2 meseca pre početka grejne sezone). Da bi se drvo dobro prosušilo naročito kada je iscepano treba da bude skladišteno na odgovarajući način. Veoma je korisno da složaj drveta bude okrenut ka suncu i da bude na mestima gde ima dosta strujanja vazduha ukoliko postoje uslovi za to. Treba izbegavati severnu stranu i mračne, hladne podrume jer se na takvim mestima drvo sigurno neće osušiti. Ako se drvo slaže uz zid neke zgrade, obavezno ostaviti prostor pored zida neophodan za prodor vazduha i toplote. Prilikom skladištenja drveta na otvorenom važno je da drvo ne bude u kontaktu sa zemljom i da bude na suvoj podlozi. Da bi se postiglo pravilno prosušivanje potrebno je pokriti samo gornju površinu složaja i pričvrstiti pokrivač, a nikako obmotavati pvc folijama.

Pored uštede koja se postiže sagorevanjem suvog drveta, treba uzeti u obzir i ekološku stranu jer će se na taj način smanjiti i količina ugljen dioksida koja se emituje u atmosferu. Suvo ogrevno drvo emituje malo dima i do 30 puta manje zagađujućih materija nego ono koje je sirovo čime se sprečavaju bolesti disajnih organa i zagađenje životne sredine.

Kada sve ovo uradite, spokojno možete sačekati hladne zimske dane i uz pijuckanje čaja sačekati proleće.

57

Restitucija.

Dokle smo stigli?

Poslednju deceniju XX veka i ovih sedamnaestak godina ovog veka, a verovatno još par narednih decenija između ostalog obeležila je na prostorima Srbije reč restitucija. Pravno gledano, reč restitucija označava povraćaj vlasništva ili prava koja su u prošlosti neopravdano oduzeta određenom licu, grupi građana ili čitavoj klasi ili etničkoj grupi. To je proces vraćanja privatnim vlasnicima imovine (u naturalnom obliku ili u vidu novčanog obeštećenja) koja im je oduzeta na osnovu propisa o agrarnoj reformi i kolonizaciji, konfiskaciji i sekvestraciji, nacionalizaciji i eksproprijaciji bez adekvatne nadoknade ili na neki drugi sličan način. Naravno, na našim prostorima najsvežija, a verovatno i najbolnija su dešavanja nakon Drugog svetskog rata. Ako se pogleda unazad, svaka promena vlasti ili državnog uređenja je donosila određena uzimanja svojine, o čemu ima svedočanstava nakon odlaska sa ovih prostora pre svega Turaka krajem XIX i početkom XX veka, zatim Nemaca, Mađara i u petoj deceniji prošlog, nekih drugih u poslednjoj dekadi dvadesetog veka. Dokle smo stigli, da li smo namirili račune, ko ili šta koči procese restitucije samo su neka od pitanja na koje kroz kraći prikaz pokušavamo da damo odgovor.

Uprava za poljoprivredno zemljište se u okviru svojih nadležnosti izjašnjava u postupcima pokrenutim pred Agencijom za restituciju, poštujući odredbe Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006,

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

65/2008 – dr. zakon, 41/2009 i 112/2015), Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Sl. glasnik RS“, br.

72/2011, 108/2013 i 142/2014 I 88/2015 – odluka US), Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama („Sl. glasnik RS“, br.46/2006), Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika („Sl. glasnik RS“, br. 13/2016) kao i ostale pozitivno pravne propise, a koji se odnose na vraćanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Kontakt telefon Grupe za poslove restitucije: 011/3348047. Link Agencije za restituciju: www.restitucija.gov.rs.

Direkcija za restituciju, osnovana je Zakonom o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama iz 2006. godine, organizaciono je konstitusana početkom 2007.godine, a počela je efektivno da radi krajem 2007. godine, da bi 1.3.2012. godine Agencija za restituciju shodno članu 63. stav2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju preuzela predmete, sredstva za rad, arhivu i zaposlene Direkcije za restituciju. Nakon 1990. godine bilo je slučajeva vraćanja bez naknade oduzete imovine, kao što je vraćanje imovine seljacima po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda (1991.) i vraćanje imovine zadrugama po Zakonu o načinu i uslovima vraćanja imovine stečene radom i poslovanjem zadruga i zadrugara posle 1. jula 1953. godine (1990. i 1996.). Međutim, kod konfesionalne restitucije (2006.) po prvi put je

58 obrazovan jedan specijalizovani državni organ koji se bavio samo materijom restitucije, što do tada nije bio slučaj.

Utoliko je veći značaj rada Direkcije za restituciju s obzirom da je ona kroz ovu „malu restituciju“ vraćala imovinu oduzetu pre više od pola veka, čime je formirala specifičnu pravnu praksu u oblasti imovinsko-pravnih odnosa, koja će biti od značaja i za predstojeću „veliku restituciju“.

Do sada vraćeno manje od petine poljoprivrednog zemljišta (SRB)

Vraćanje oduzete imovine u naturi nijednog trenutka nije bilo sporno, i tu je Agencija za restituciju veliki deo posla već odradila. Međutim, vraćanje poljoprivrednog zemljišta u naturi nije pri kraju, mada i tu ima značajnih rezultata. Sekulić ističe da je vraćeno gotovo 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, što je mali procenat u odnosu na podnete zahteve. Razlog za to je, kako objašnjava, usporavanje, odnosno opstrukcija, pre svega Ministarstva poljoprivrede, i otpor lokalnih moćnika vraćanju tog zemljišta.

92.000 hektara traže naslednici. Prethodni podaci pokazuju da naslednici ili stari vlasnici potražuju 92.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a do sada je vraćeno manje od petine. Najveće površine dobili su potomci predratnih vlasnika u Vojvodini, i to u Bačkoj Topoli, Kikindi, Bečeju, Srbobranu, Novom Kneževcu… Prošle godine Agencija za restituciju uradila je izmene i dopune zakonskog propisa o vraćanju imovine upravo zato da bi se ubrzala i olakšala restitucija poljoprivrednog zemljišta, tvrdeći da bi se po novim pravilima ceo proces mogao završiti za četiri ili pet godina, a ukoliko izmene ne budu usvojene, vraćanje njiva trajaće barem dvostruko duže, a neke neće ni biti vraćene već će naslednici dobiti obeštećenje.

Maksimalan iznos koji bivši vlasnik može dobiti je 500.000 evra, bez obzira na tržišnu vrednost imovine.

Suština predloženih izmena je da dopuštaju da Vlada Srbije, u saradnji s Agencijom za restituciju, određuje koje će parcele biti vraćene. To bi omogućilo da, ukoliko u jednoj katastarskoj opštini nema dovoljno obradivih površina koje se potražuju, vlasnicima ili naslednicima može da bude ponuđeno odgovarajuće zemljište u susednoj katastarskoj opštini ili na nekoj drugoj lokaciji na teritoriji okruga. No, da bi se ta nova pravila mogla sprovesti, moraju biti raščišćeni vlasnički odnosi, što bi i državi omogućilo da efikasnije upravlja obradivim površinama.

Obeštećenje bi trebalo da dobiju oni vlasnici ili naslednici oduzete imovine koja nije mogla biti vraćena u naturi.

Agencija za restituciju upravo utvrđuje koja imovina ne može da se vrati u naturi, a Poreska uprava procenjuje vrednost u skladu s kriterijumima prenosa apsolutnih prava, pri čemu je ta vrednost veća od tržišne. Sve u svemu, Vlada Srbije treba da utvrdi koeficijente na osnovu kojih će se izračunavati visina obeštećenja, s tim što je zakonom već predviđeno da za nju iz budžeta može maksimalno biti izdvojeno dve milijarde evra jer su nam tolike ekonomske mogućnosti.

550.000 hektara oranica ima država. Veliki problem predstavlja i činjenica da imovinski odnosi u Srbiji nisu uređeni, da je prethodnih godina vođena loša evidencija o zemljištu, da još uvek ima dosta slučajeva uzurpacije. Popis državnog poljoprivrednog zemljišta nikad nije urađen, a prošle godine u zadatak ga je dobila svaka opština. Postoji procena da država upravlja s oko 550.000 hektara oranica, što je pet puta više od nego što se restitucijom potražuje. Nesporno je, jer su propisi takvi, da poljoprivredno zemljište koje je sada u privatnom vlasništvu, pošto ga je država prodala, neće moći da bude vraćeno potomcima

Izvor: Dnevnik, 22. avgust 2017.

Ukoliko se obistini najava direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića, obeštećenje građana kojima je posle Drugog svetskog rata oduzeta imovina moglo bi početi naredne godine, i to preko obveznica čiji je rok dospeća 12 godina, a godišnja kamata dva odsto.

59 i da će oni dobiti obeštećenje u obveznicama, ali i mimo toga postoji dovoljno njiva koje se mogu vratiti.

U Sremskim Karlovcima nije vraćena nijedna njiva. Agencija za restituciju naslednicima je vratila oko 20 odsto traženih oranica. Po podacima od 14. avgusta, vraćeno je 24.200 hektara poljoprivrednog zemljišta, a od svih vojvođanskih opština jedino u Sremskim Karlovcima nije vraćen ni jedan jedini hektar.

Vlasnici poljoprivrednog zemljišta još čekaju na restituciju Piše: Danas Online/RTS, 17. april 2017.

Bivšim vlasnicima i zakonskim naslednicima vraćeno je 5.706 poslovnih prostora, zgrada i stanova. To su poslednji podaci Agencije za restituciju koja je do sada rešila 60 odsto zahteva, prenosi RTS. Za ostatak rešenja još nisu doneta jer se uglavnom radi o obeštećenju, o novčanoj nadoknadi što će početi tek sledeće godine. Pred agencijom se potražuje i oko 92 hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta. I dok oni koji čekaju dedovinu tvrde da je proces spor, nadležni najavljuju nova rešenje od jeseni.

Milivoj Šibul iz Kikinde dugo pokušava da ostvari pravo na dedovinu. “Imamo da nam vrate 16 jutara zemlje. To su pokojnom dedi uzeli 1946. godine kad je bio taj fond za agrar. Ja sam podneo zahtev među prvima, nisam do danas dobio ništa, mislim zemlje, ne vraćaju”, rekao je za RTS, Milivoj Šibul, poljoprivrednik iz Kikinde.

RTS prenosi da u Agenciji za restituciju ne spore da je restitucija poljoprivrednog zemljišta puna problema, ali savetuju strpljenje. Tvrde da je samo za godinu i po dana starim vlasnicima ili naslednicima vraćeno 25 hiljada hektara njiva i skoro pet hiljada hektara šumskog zemljišta.

“To je skoro 20 odsto traženih površina i u toku ove i sledeće godine mislim da ćemo preći preko 50 odsto vraćenih površina. Problem je kao i sve u ovoj zemlji neuređenost imovinskih odnosa, loša evidencija državnog poljoprivrednog zemljišta, uzurpacija na terenu, nejasni imovinski odnosi koji idu

na ruku onima koji nelegalno koriste to zemljište, i preko toga ostvaruju velike prihode”, kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Mnogo se očekuje od izmena zakonskih rešenja koja su od oktobra prošle godine pred Vladom.

Omogućile bi, između ostalog da se, u nedostatku slobodnog zemljišta u jednoj, bivšem vlasniku vrati parcela u susednoj opštini.

U Mreži za restituciju ukazuju da restituciju prolongira i to što na skoro svaku odluku o vraćanju imovine Pravobranilaštvo uloži žalbu.

“Radi se o obradivom zemljištu, uglavnom u Vojvodini, ali i u ostalom delu Srbije. To je zemljište uzurpirano, koristi se, u najvećoj meri se obrađuje, daje se u zakup, profite ubiraju oni koji ne daju ni jedan dinar u budžet “, istakao je za RTS, Mile Antić iz Mreže za restituciju.

I dok porodica Šibul, s početka priče još čeka pravdu, s druge strane Kikinde, iskustvo koje ohrabruje.

“Imali smo dobrog sudskog veštaka, imali smo dobrog advokata i imali smo kompletnu dokumentaciju. Situacija je bila jasna i naša potraživanja su bila negde oko 127 jutara, dobili smo oko 75”, kaže za RTS Lazar Strajnić, poljoprivrednik iz Kikinde.

Poljoprivredno zemljište naslednika koje je u međuvremenu neko kupio i sada je u privatnom vlasništvu, po zakonu neće moći da se vrati potomcima, već će se ići na obeštećenje. Ako se promene zakoni, čitav proces vraćanja oranica završiće se za četiri do pet godina, u suprotnom trajaće bar osam, kažu u Agenciji za restituciju.

Restituciju poljoprivrednog i građevinskog zemljišta otežavaju uzurpatori Izvor: N1, 24. avgust, 2017.

Restitucija poljoprivrednog i građevinskog zemljišta je mučna tema, a otežavaju je uzurpatori i oni koji su besplatno dobili od države građevinsko

60

zemljište, složili su se Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju i Mile Antić iz Mreže za restituciju u emisiji televizije N1 “Dan uživo”.

“Otpori dolaze kod vraćanja poljoprivrednog zemljišta, koje je vredan resurs. Neotvorene su priče vezane za uzurpaciju, nelegalno ili privilegovano korišćenje. Oni koji ostvaruju velike profite na sve načine pokušavaju da spreče restitucije. Moram da kritikujem Upravu za poljoprivredno zemljište”, rekao je direktor Agencije za restituciju i dodaje da uzurpacije zemlje nema bez korupcije. On ističe da je priča o građevinskom zemljištu posebno mučna i gadna tema, zbog koje, kako kaže, može i glava da se izgubi. “Gubitak države je milijardu evra zbog uzurpacije, nelegalne gradnje i besplatne dodele zemljišta koje je kasnije komercijalizovano”, kaže Sekulić.

Mile Antić kaže da je otpor kod vraćanja građevinskog zemljišta 10 do 100 puta veći nego kod poljoprivrednog jer su i profiti veći. “Imamo predstavnika vlade koji izađe u javnost i govori o tome da će se mladim bračnim parovima dodeljivati po 50 hekatara na poklon i sredstva koja će ići do 300 hiljada evra. Izvinite, a šta su bivši vlasnici. Prepoznali smo jednu veliku diskriminaciju. Šta, oni treba da se učlane u partiju koja je vladajuća”, pita Antić govoreći o vraćanju poljoprivrednog zemljišta vlasnicima.

Direktor Agencije za restituciju kaže da se restitucija privodi kraju, a država najavljuje donošenje zakona o državnim obveznicama, koje će zameniti naturalnu restituciju ili supstitucije. To znači da bivši vlasnici ili njihovi potomci neće dobiti imovinu koja im je oduzeta, već da će biti obeštećeni državnim obveznicama sa odloženim dejstvom od 12 godina.

Mreža za restituciju koja zastupa bivše vlasnike i njihove potomke protivi se ovom rešenju i tvrdi da je to kao da im neko nudi bombone umesto njihove imovine koju gledaju uskladištenu u magacinu.

Međutim, direktor Agencije kaže da se dolazi do granice i da imovine više nema. Naturalna supstitucija ekonomski više nije moguća. Apelujemo da

udruženje uloži veći napor da se postojeći zakon sprovede, rekao je Sekulić. Antić odgovara da Mreža ima sve indikatore da državne imovine ima mnogo više, ali da nema više stanova. “Stanovi su stvarno problem. Ali postoji zemljište i zato smo insistirali na onome što je realno i lako izvodljivo”, ističe Antić.

Obeštećenje bivših vlasnika moguće vraćanjem zemljišta u državnoj svojini Izvor: Beta, 11. septembar, 2017.

Mreža za restituciju najavila je da će tražiti izmene Zakona o restituciji kako bi bivši vlasnici umesto novcem bili obeštećeni vraćanjem poljoprivrednog i građevinskog zemljišta koje je u državnoj svojini. “Podaci Agencije za restituciju o količinama potraživane imovine ukazuju da se potražuje samo mali deo nekada oduzete imovine i da građani zajedno sa crkvama i verskim zajednicama, potražuju samo mali deo današnje nepopisane državne svojine”, navodi se u saopštenju Mreže za restituciju. Prema podacima Mreže, šumskog zemljišta država ima 1.000 puta više poljoprivrednog, najmanje 10 puta više građevinskog, 30 puta više od onoga što svi bivši vlasnici oduzete imovine potražuju.

Sekulić i Antić: Restituciju poljoprivrednog i građevinskog zemljišta otežavaju uzurpatori Izvor: Beta, 23. avgust 2017.

Restituciju poljoprivrednog i građevinskog zemljišta otežavaju uzurpatori i oni koji su besplatno dobili od države građevinsko zemljište, ocenili su večeras direktor Agen-

61 cije za restituciju Strahinja Sekulić i predstavnik Mreže za restituciju Mile Antić.

“Otpori dolaze kod vraćanja poljoprivrednog zemljišta, koje je vredan resurs. Neotvorene su priče vezane za uzurpaciju, nelegalno ili privilegovano korišćenje” rekao je Sekulić za regionalnu televiziju N1. Naveo je da “oni koji ostvaruju velike profite na sve načine pokušavaju da spreče restitucije”.

“Moram da kritikujem Upravu za poljoprivredno zemljište”, rekao je Sekulić istakavši da je priča o građevinskom zemljištu posebno “mučna i gadna” tema, zbog koje, kako kaže, može i glava da se izgubi. On je rekao i da je “gubitak države milijardu evra zbog uzurpacije, nelegalne gradnje i besplatne dodele zemljišta” koje je, kako je rekao, kasnije komercijalizovano. Antić je rekao da je otpor kod vraćanja građevinskog zemljišta 10 do 100 puta veći nego kod poljoprivrednog jer su i profiti veći.

Mreža za restituciju traži vraćanje oduzete imovine umesto novčane nadoknade Izvor: Beta, 21. septembar 2017.

Koordinator Mreže za restituciju u Srbiji Mile Antić rekao je danas da će to udruženje tražiti od nadležnih državnih organa da se imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata vraća starim vlasnicima u naturi, a ne da se štite interesi “uzurpatora” koji su je na nelegalan način kupili, a vlasnicima isplaćuje obeštećenje u novcu.

On je na konferenciji za novinare rekao da su u procesu restitucije mnoge državne institucije zatajile, među kojima Republički geodetski zavod, tužilaštva, sudovi, Agencija za privatizaciju, Direkcija za imovinu i lokalni pravobranioci.

“Restitucijom poslovnog prostora u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, Zadužbini Nikole Spasića, utvrđeno je da preko 1.700 kvadratnih metara poslovnog prostora u prizemlju nije upisano u katastar nepokretnosti niti evidentirano kao državna imovina” rekao je Antić. U svim slučajevima “zastupnici uzurpatora i prisvajača” državne imovine su, kao je rekao, insistirali da bivši vlasnici treba da dobiju obeštećenje u obveznicama, a negde su čak i osporavali bilo kakvo pravo starim vlasnicima.

Dodao je da su, prema podacima tog udruženja u Knez Mihailovoj ulici u zgradi čije je vlasnik bio Velizar Mitrović, lokale kupili kompanija Delta M u vlasništvu Miroslava Miškovića i estradna pevačica Svetlana Ražnatović. Država bi, prema njegovim rečima, mogla pola obaveza prema starim vlasnicima građevinskog zemljišta na Novom Beogradu da namiri samo parcelom koju koristi Energoprojekt.

Vlasnici ne žele mizerno obeštećenje. Antić je istakao da stari vlasnici ne žele “mizerno” obeštećenje za koje je država izdvojila dve milijarde evra, a pre donošenja Zakona o restituciji Republički zavod za statistiku Srbije je, kako je rekao, procenio vrednost oduzete imovine na 220 milijardi evra. Po važećem zakonu, kako je rekao Antić, svi građani Srbije će snositi teret restitucije jer će se imovina koja se ne vraća obeštetiti iz budžeta.

Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević rekao je da imovina mora da se vrati i iz moralnih razloga jer su građani već jednom preživeli nepravdu kada im je oduzeta.

“Vlast na restituciji mora da pokaže da je ozbiljna. Prodavati tuđu imovinu znači isto što i prodavati kradenu robu i svi ministri finansija bi zbog toga trebalo da snose odgovornost” rekao je Prokopijević.

“Imovina može da se vrati u naturi” Predsednik Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine “Beograd” Bogdan Veljković rekao je da je njemu vraćen samo deo imovine u naturi i da će pokrenuti sudski spor.

“U Srbiji vlada kleptodemokratija” rekao je Veljković i dodao da “ne razume da se i pored visokog javnog duga budžet opterećuje novim zaduženjem za isplatu obeštećenja iako imovina može da se vrati u naturi”.

Istakao je da ne prihvata obveznice preko kojih će država Srbija isplaćivati obeštećenje jer se na njih obračunava kamata od dva odsto iako bi “na takve obveznice trebalo da bude šest - sedam odsto”.

“Ljudi koji su dobili te obveznice za staru deviznu štednju prodavali su ih uz diskont od 90 odsto, što znači da su oštećeni zbog oduzete imovine dobili deset odsto od vrednosti tog papira” rekao je Veljković.

62

Stranica za tehnologe Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Ako se pomerimo od obala Istočnog Mediterana, otkrićemo da je vino u izvesnom obliku postojalo duplo duže od toga. U Kini su 2004. godine otkriveni ćupovi stari devet milenijuma, napunjeni svojevrsnim vinom od pirinča, meda i voća. Ova kineska sangrija važi za prvo vino na svetu.

Šest najstarijih vinarija na svetu Predstavljamo vam šest najstarijih vinarija koje su tokom svoje viševekovne istorije proživele građanske ratove, politička preuređenja, pošasti i mnoge druge događaje, ostavši da stoje kao podsetnik na starost vina i veštinu spravljanja sorti koje su nam danas dobro poznate i koje i dalje sa zadovoljstvom pijemo.

Svakako, drevne vinarije datiraju mnogo pre dole navedenih. Na primer, zna se da su drevni Egipćani pili vino. U to vreme, ono je važilo za piće viših staleža, dok je običan narod konzumirao pivo. Međutim, čak ni Egipćani nisu bili prvi, već su dobili ideju iz područja Levant kojem pripadaju zemlje kao što su Liban, Izrael, Jordan, itd. i gde proizvodnja vina datira čak do 4.000 godina pre nove ere. Jedan drevni vinski podrum pronađen je unutar pećine u Jermeniji i njegova starost je procenjena na 5,5 hiljada godina.

Château de Goulaine. Nastao oko hiljadite godine Château de Goulaine pripadao je porodici Goulaine, uz izuzetak perioda od 1788. do 1858., tokom Francuske revolucije, kada je dospeo u vlasništvo jednog holandskog bankara. Kao jedan od poslednjih zamkova koji i dalje pravi vino, Goulaine proizvodi bela vina iz doline Loare od sorti muskadet i fole blanš (Folle Blanche). Postoje glasine da je nekadašnji kuvar zamka de Goulaine, gospođa Klemens Lefevr, izmislila beurre blanc sos, čuveni francuski beli sos poput bešamela u koji najčešće ide malo vina sorte muskadet. Od 1984. godine zamak je bio dom egzotičnih leptira koji su slobodno leteli kroz retko egzotično bilje. Danas je mo-

guće prenoćiti u zamku Goulaine ili ga iznajmiti za venčanje.

Barone Ricasoli. Osnovana 1114. godine. Stanište stotina. Ovaj zamak pripadao je jednoj toskanskoj porodici u vreme kada su Firenca i Sijena još uvek bile gradovi-države.

Zamak Ricasoli je preživeo politička previranja u Italiji sredinom trinaestog i kugu tokom četrnaestog veka, uzdizanje porodice Mediči u XVIII veku, kao i Drugi svetski rat.

Danas, u vinariji nude svoje najprestižnije vino, Castello di Brolio po ceni od šezdesetak evra. Zamak Di Broljo, vrhunac svetske arhitekture u savršeno očuvanoj prirodi, mesto gde je izmišljen kjanti.

Schloss Johannisberg oko 1100. godine. Postoje zapisi o narudžbini 6.000 litara vina još za vreme vladavine Karla Velikog krajem VIII veka, a prvi verodostojan zapis o vinogradu datira iz pera Luja Pija 817. godine. Ipak, prvu građevinu koja je nukleus vinske kulture čitave regije, benediktinci podižu u zoru XII veka. Tu se nalazi najstariji „singl“ vinograd rizlinga na svetu, a najstarija boca tog vina čuva se u podzemnoj arhivi po imenu „Biblioteka subteranea“ Shloss Johannisberg je kompletno bio uništen od strane pobunjenika za vreme nemačkog Seljačkog rata 1525. godine, a predstavlja uporište najstarijih vinogra-

63 podrumi Codorniu vinarije postoje od sredine XVI veka, ali je tek 1820-te godine Codorniu počeo sa proizvodnjom vina „kava“, nazivajući ga šampanjcem. Prapostojbina španske varijante šampanjca, „cava“. Danas, Codorniu važi za jednog od tri najveća proizvođača kave na svetu sa godišnjom proizvodnjom od oko pet miliona sanduka vina. da sorte rizlinga na svetu i važi za prvu vinariju koja je spravljala vina kasne berbe (Spätlese), počevši od 1775. godine. Pre toga, grožđa sa sivom plesni nisu korišćena za pravljenje vina.

Scholl Vollrads. Osnovana 1211. godine. Najstarija dokumentovana prodaja vina (faktura) iz ove vinarije datira 1211. godine kada je izvesna količina prodata manastiru Sv. Viktor iz Majnca. Vlasnici vinarije, porodica Von Grejfenklau, čuvena je po porodičnoj lozi koja se može pratiti do 1097. godine kada su živeli u „Sivoj kući“, prvoj kući u Nemačkoj izrađenoj od kamena. Izgrađena na ostacima rimskih građevina ova vinarija spada u 100 najboljih u svetu. Ova vinarija iz Rajnske oblasti proizvodi širok spektar vina sor-

te rizling. Moguće je posetiti njihov restoran i proslaviti njihovu osam vekova dugu vinsku dinastiju degustiranjem posebnog rizlinga uz lokalnu nemačku kobasicu, kao što je bratwurst.

Codorniu. Osnovana 1551. godine. Prva vinarija iz koje su potekla penušava vina u Španiji nije počela sa penušavcem. Vinogradi i

Casa Madero, Parras de la Fuente.

Osnovana 1597. godine. Što se tiče proizvodnje vina u Novom svetu, pomalo je iznenađujuća činjenica da se najstarija vinarija u Americi nalazi u Meksiku. Casa Madero je smeštena u oblasti Parras de la Fuente, omanjoj plodnoj dolini u Koavili na severoistoku, odmah uz granicu sa Teksasom. Osnovali su je španski konkvistadori koji su prepoznavši potencijal teroara čak sklopili mir sa starosedeocima kako bi vino proizvodili bez smetnji. Najpoznatija vina Casa Madero su merlo, kaberne sovinjon, malbek i tempraniljo.

Izvor: 27. septembar 2017. Svet Vina, Vanja Vidović.

64

Šta je sve neophodno za podizanje zasada Srđan Stanojlović*, dipl. inž. polj.

Standardna voćna vrsta, gde se kao u svakoj voćarskoj proizvodnji može lepo zaraditi ali, mora se voditi računa o dobrom izboru parcele, klimatskim uslovima, pripremi zemljišta, đubrenju, izboru sadnog materijala i sorti šljive, mogučnošću navodnjavanja i mnogim drugim operacijama.

Podizanje jednog hektara šljive nije neka velika investicija ali obzirom na opštu besparicu i iznos od 1.500 – 7.000 eura/ha uopšte nije za bacanje, tako da se greške u izboru parcele za šljivu i greške u samom podizanju zasada kasnije teško mogu ispraviti.

Šljivi kao i većini voćnih vrsta najviše odgovaraju severne, severozapadne i severoistočne ekspozicije. Takvi položaji su hladniji i vlažniji i više pogoduju šljivi nego južne ekspozicije naročito na nižim visinama. Južne i zapadne ekspozicije su dosta toplije i suvlje pa ih treba izbegavati ali ako imamo sistem za navodnjavanje mogu se upotrebiti i takvi tereni. Na većim nadmorskim visinama mogu se birati i južne ekspozicije. Najbolji tereni za gajenje šljive su iznad 300 metara nadmorske visine i treba izbegavati terene sa nadmorskom visinom ispod 100 metara, pogotovo

u nekim kotlinama jer je tu izmrzavanje šljive sigurno.

U poslednje vreme se kod nas ne podižu zasadi bez postavljanja sistema za navodnjavanje, najčešće “kap po kap” (postavljanje sistema bez bušenja bunara, kopanja i pravljenja vodozahvata košta oko 2000 evra sa crevima i kapaljkama po hektaru, s tim što se može ostvariti državni podsticaj za sistem u iznosu od 40% od cene koštanja bez PDV-a, a ako se buše bunari ili arterske bušotine one koštaju oko 50 – 60 evra/metar).

Pored izbora parcele, obezbeđivanje *PSSS Valjevo

65 vode za navodnjavanje, veoma je važno da se zasad podigne sa zdravim i sortno čistim sadnicama.

Za podizanje zasada šljive treba koristiti sadnice iz proverenih rasadnika koji su pod strogom kontrolom nadležnih inspekcija i Ministarstva poljoprivrede. Na žalost takvih rasadnika je malo i ne mogu da podmire potrebe proizvođača. Uvek se pri izboru sadnog materijala konsultujte sa stručnjacima u PSSS – u na Vašem terenu jer Vam oni mogu puno pomoći. Za nabavku sadnica po ha, u zavisnosti koje rastojanje koristite i da li je u pitanju gušća ili normalna sadnja, treba pripremiti od 600 do 800 evra (400 biljaka), 750 do 1.000 evra (500 sadnica) a može se saditi i u gušćem sklopu gde imamo i 1000 biljaka pa i više i to košta od 1500 pa i do 2500 evra samo za sadnice. Taj sklop je moguć samo na parcelama koje se navodnjavaju. Kada uzimate sertifikovani sadni materijal iz registrovanog rasadnika, možete ostvariti podsticaj za sadnice od strane države za sadnju preko 0,3 ha u iznosu od 40% od cene koštanja bez PDV-a.

Od sorti kod nas se najviše gaje Stenli, Čačanska lepotica i Čačanska rodna, u poslednje vreme Grose felicia, ostale čačanske selekcije sporadično, nešto Ažena, dok je po planinama ostalo starih zasada Crvene ranke ili klona Darosavke, kao i naše Požegače. Koju sortu ćete gajiti zavisi od iskustava na Vašem terenu i zainteresovanosti kupca tj. otkupljivača i mogućnosti gajenja s obzirom na to da su većina sorti osetljive na virus šarke šljive koji kod nas uzima veliki danak i onemogućava gajenje pojedinih sorti kao što je već pomenuta Požegača.

Posebnu pažnju treba obratiti na preduseve. Dobre predkulture za šljivu su one koje se ranije skidaju da bi imali vremena da spremimo zemlju za sadnju kao što su strna žita, mahunarke i povrće. Smatra se da je jako dobro da se prethodne godine pre duboke obrade izvrši tretiranje zemljišta nekim herbicidima da bi sledeće godine po sadnji imali manje problema sa korovima.

Preporučena količina je u zavisnosti od korova od 4 – 8,0 l/ha i najbolje ga je upotrebiti po skidanju predkulture. Na svežim krčevinama ne treba saditi šljivu bez odmaranja zemljišta od 3 do 5 godina. Šljiva je voćna kultura koja traži solidno zemljište.

Pogoduju joj duboka, plodna, rastresita, propustljiva, slabo kisela zemljišta (pH 5,5 – 6,5 ), koja sadrže 0,20 % N, 8 – 10 mg P205 i 18 – 20 mg K20 na 100 grama vazdušno suve zemlje. Može se, ako mora, gajiti i na plitkim, suvim, slabo plodnim zemljištima ali se ona moraju dobro pripremiti za sadnju i obavezno navodnjavati. Posebno je važno da se izbegne gajenje šljive na zemljištu gde se zadržava voda zbog njene osetljivosti na suvišak vode u zemljištu i preporučuje se na nižim terenima da se obavezno uradi drenaža terena pre sadnje šljive. Ukoliko se o tome ne vodi računa može doći do sušenja usled nedostatka kiseonika u zemljištu, a i povećana je opasnost od napada plamenjače korena i raznih truležnica. Najbolja su zemljišta tipa gajnjača i aluvijuma. Pre podizanja zasada obavezno je uraditi hemijsku analizu zemljišta u ovlašćenoj instituciji i na osnovu preporuke za đubrenje zemljišta pristupiti popravci osobina

i to dodati deo đubriva pre duboke obrade a deo pre dopunske obrade zemljišta. Ovaj deo u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i mogućnosti korišćenja sopstvene mehanizacije može koštati od 700 do 2.500 evra.

Kod šljive se svakako preporučuje podrivanje zemljišta podrivačima ili riperima pre osnovne obrade jer tako pripremljeno zemljište ima mnogo bolji vazdušno – vodni – toplotni režim.

Po završetku obrade i đubrenja pristupa se sadnji. Sadnja se sastoji od razmeravanja zemljišta za sadnju, obeležavanja sadnih mesta, organizacija putne mreže za transport i rad u zasadima kod većih voćnjaka, kopanja jamića i same sadnje. Razmeravanje i obeležavanje sadnih mesta do par hektara može uraditi i stručnjak – voćar na terenu ali za ozbiljne površine je bolje angažovati geometra. Kopanje jamića za sadnju se može obaviti mašinski ili ručno, s tim što se za mašinsko kopanje zemljište mora odlično pripremiti da ne bi došlo do efekta „čaše“ tj. da se jamić pri prvom pljusku ne bi napunio vodom. Posle sadnje je obavezna mera zalivanje šljive, pogotovo ako je prolećna sadnja u pitanju.

Ove operacije koštaju u zavisnosti od sopstvene radne snage od 300 pa do 700 evra/ha.

Prilikom izbora parcele mora se voditi računa o blizini puta, otkupnih mesta, sušara za sušenje ploda kao i nabavci mašina za trešenje i skupljanje plodova. Od ove, 2017. godine, postoji finasijska podrška resornog ministarstva i za nabavku opreme za podizanje preradnih kapaciteta i kreće se do 40 % bez PDV-a.

66

Šumarenje Priredili: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Industrija čokolade uništava šume na zapadu Afrike Svetska čokoladna industrija kriva je za katastrofalno uništavanje prašuma u zapadnoj Africi, gde se šume krče radi proizvodnje kakaoa, piše londonski Gardijan.

Trgovci koji prodaju kakao Marsu, Nestleu, Mondelezu i drugim kompanijama, kupuju proizvode nelegalno uzgajane u zaštićenim oblastima Obale Slonovače, gde su površine pod prašumama smanjene za više od 80% od 1960. Novinari lista putovali su Obalom Slonovače i zabeležili raščišćavanje prašuma radi plantaža kakaoa a farmeri su zauzeli i nacionalne parkove koji bi trebalo da budu zaštićeni, dok zvaničnici zaduženi za očuvanje životne sredine primaju mito da ne kontrolišu snabdevanje kompanija koje ne interesuje poreklo kakaoa .

U opasnosti budućnost najdugovečnije vrste drveta u SAD Čekinjasti bor, koji se ubraja u najdugovečnije organizme na Zemlji, gubi trku na vrhovima planina širom zapadnog dela Sjedinjenih Američkih Država, tako da se dovodi u pitanje budućnost te vrste, navode istražitelji. Podstaknuta klimatskim promenama, srodna vrsta ovom boru, vejmutski ili savitljivi bor (Pinus flexilis) pretiče svog čuvenog rođaka i pod povoljnijim temperaturama raste na uzvišicama koje je do sada zauzimao

bor sa čekinjastim šišarkama, navodi se u studiji objavljenoj u naučnom časopisu Global Change Biology. Naučnici porede ove dve vrste bora sa dva starca koji su usporenoj trci uz planinu koja traje više hiljada godina, a okidač startnog pištolja su klimatske promene.

CINS: Godišnje se bespravno poseče 17.000 kubnih metara državnih šuma Država i privatni vlasnici šuma gube milione dinara zbog ilegalne seče, a godišnje se u proseku bespravno poseče najmanje 17.000 kubnih metara drva državnih šuma, pokazuje istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) i Vranjskih novina. Institucije svake godine podnose na stotine krivičnih i prekršajnih prijava protiv šumokradica. Za poslednjih 10 godina krivično delo šumska krađa ubedljivo je najčešće u odnosu na sva ostala dela protiv životne sredine, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Srbije. Broj osoba protiv kojih su podnete krivične prijave se za 10 godina gotovo udvostručio, od 1.314 u 2007. godini do 2.007 prijavljenih u 2016. godini. Svake godine prosečno oko 450 osoba bude osuđeno zbog krađe šuma, ali većinom je reč o uslovnim presudama. U krađu ponekad budu umešani i sami čuvari javnih preduzeća. Samo je MUP od januara 2014. godine do jula 2017. godine zbog ilegalne seče podneo skoro 3.000 krivičnih prijava protiv preko 2.500 osoba. Slađana Dabić, referent gajenja i zaštite šuma u Javnom preduzeću Vojvo-

67 dinašume, kaže da bespravna seča ne predstavlja samo ekonomski gubitak već ostavlja i dugoročne posledice po životnu sredinu i kvalitet života ljudi jer se stabla iz šume uklanjaju kad im nije vreme. Javno preduzeće Srbijašume upravlja sa 53 odsto, odnosno oko 1,2 miliona hektara, državnih šuma u Srbiji, dok se oko milion hektara nalazi u privatnom vlasništvu. Najveći privatni veleposednik je crkva. Vojvođanskim šumama rukovodi javno preduzeće Vojvodinašume koje u svom posedu ima 114.000 hektara šume i šumskog zemljišta, a oko pet odsto pripada građanima. Sagovornici CINS-a kažu da se u odnosu na državne šume mnogo više krade iz privatnih, u vlasništvu seljaka koji ne mogu da ih čuvaju ili potomaka koji su se preselili u gradove i ostavili šume bez ikakvog nadzora. Najviše šume iz gazdinstava Srbijašuma se ukrade na jugu Srbije, na teritoriji Kuršumlije Leskovca i Boljevca.

Među mestima sa najviše bespravne seče su još Vranje, Raška, Loznica, Ivanjica, Užice i Kragujevac. Podaci Srbijašuma pokazuju da na visok procenat krađe na jugu utiče bespravna seča na teritoriji takozvane kopnene zone bezbednosti, odnosno administrativne linije sa Kosovom.

Uz ove oblasti radnici Srbijašume idu samo uz pratnju policije i vojske.

Borba za Bjalovješku šumu Aktivisti za zaštitu ljudskih prava popeli su se na drveće u drevnoj poljskoj Bjalovješkoj šumi i blokirali mašine da bi sprečili, kako tvrde, ilegalnu seču koju je odobrila vlada. Oni optužuju Varšavu da ignoriše naloge EU da se zaštiti jedna od poslednjih evropskih šuma. “Aktivisti iz svih krajeva Evrope došli su da protestuju zbog uništenja zajedničkog nasleđa i da zahtevaju njenu zaštitu”, izjavio je predstavnik Grinpisa Robert Ciglicki.

Ova poslednja evropska prašuma, koja se nalazi na listi Svetske baštine Uneska, predmet je žestokog političkog spora. Aktivisti i EU protive se seči, dok poljska vlada tvrdi da je to neophodno da bi se izborili sa najezdom insekata štetočina.

Rumunija najavljuje ubistvo ili premeštaj 140 medveda Rumunske vlasti saopštile su da će ubiti ili premestiti 140 medveda i 97 vukova zbog porasta broja napada na

ljude. Rumunsko ministarstvo za životnu sredinu navodi da je cilj ove mere “sprečavanje velike štete i zaštita javnog zdravlja i bezbednosti ljudi”. Državna naučna komisija podržala je ovaj plan, ocenivši da se time “ne ugrožava zaštita ove dve vrste” i sprečava se “lov radi trofeja”. Svetski fond za prirodu oštro je kritikovao ovu meru i istakao da je ovakva situacija posledica seče šuma. “Vlasti prvo treba da reše probleme zbog kojih medvjedi sve više prilaze ljudskim naseljima u potrazi za hranom”, rekao je šef Svetskog fonda za prirodu u Rumuniji, Kristijan Pap.

Arhitekta predlaže drveće za zaštitu od terorističkih napada Poznati italijanski arhitekta Stefano Boeri smatra da javni prostori u gradovima treba da budu redizajnirani kako bi uključili prirodne barijere, poput velikih stabala, za zaštitu pešaka u slučaju terorističkih napada.

Boeri je poznat po projektu stambenih zgrada “Vertikalne šume”. Prve takve zgrade sa hiljadama biljaka, uključujući drveće, izgrađene su u italijanskom gradu Milanu. Taj arhitekta proslavio je ideju ozelenjavanja u gradskom planiranju. Cilj je da se smanje problemi koje nosi urbanizacija, uključujući zagađenje vazduha. Iako Boeri priznaje da su tradicionalne mere u borbi protiv terorizma i dalje potrebne, on objašnjava kako i urbana javna arhitektura može da pomogne.

Klimatske promene desetkovale šume u Srbiji Klimatske promene, pre svega suša, desetkovale su šume, a onda su do uništavanja stoletnih stabala počeli da dovode i letnji požari, zimske ledene kiše, najezde insekata, vetrolomi, umanjena plodnost. Iz godine u godinu posledice su sve češće, izraženije i intenzivnije, tako da od hrasta lužnjaka u Sremu do smrče na Zlataru, nema mesta u Srbiji gde nije zabeleženo sušenje šuma. S obzirom na to da je pošumljavanje, rečima struke, najjeftiniji, najjednostavniji i najefikasniji način da se ublaže klimatske promene, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je tokom susreta sa šefom delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem naglasio da će to biti jedan od prioriteta za finansiranje.

68

69

Ivan Valent, dipl. inž. polj.

Jesen, pravo vreme za sadnju leske Lešnik je posle oraha najznačajnija jezgrasta voćka. Iako je lešnik sve popularnija voćna kultura kako u svetu tako i kod nas, ipak njegova proizvodnja je još uvek deficitarna.

Najveći proizvođači lešnika su: Turska, Italija, SAD.

period ”slasti” pošto lešnik rađa i do pedeset godina. Dobra stvar u ovom čekanju je ta što je lešnik stabilna roba, što znači da cena i potražnja ne osciliraju previše tokom dužeg perioda. Zato se sa leskom može računati na dugi rok.

S obzirom na njegovu veliku potražnju i visoke cene lešnika, on je veoma rentabilna voćka. Njegovo gajenje nije komplikovano, zadovoljava se skromnijim uslovima, ne napadaju ga mnoge bolesti i štetočine, a što je veoma bitno, proizvodne operacije je moguće maksimalno mehanizovati. Međutim, da je to tako lako svi bi gajili lešnik. Postoji jedna mana, a to je spor povrat kapitala. Potrebno je pet do osam godina da leska počne da vraća uloženo, a za pun rod, koji konačno donosi profit, potrebno je deset godina. Posle toga dolazi

Za gajenje leske od najvećeg značaja su: Temperature. Toplota je kao i svetlost bitan činilac gajenja voćaka pa i leske. Uspešna proizvodnja leske je na temperaturama u rasponu od +35 do -260C međutim tu dosta zavisi od genetičkog porekla. Većina autora je mišljenja da će mnoge sorte u vreme zimskog mirovanja izdržati temperature i do -300C. ovo se naravno ne odnosi na vegetativne cvetne pupoljke koji su daleko osetljiviji i mogu da stradaju već na -150C.

Dokazano je da cvetanje leske kasni ako su temperature ispod 90C, odnosno ubrzava se uz temperature iznad 90C. S obzirom da je leska jednodoma biljka sa odvojenim muškim i ženskim cvetovima kod nje je česta pojava različitog vremena cvetanja muških i ženskih cvetova, ali to nije sortna osobina već direktno zavisi od temperatura koje prethode cveta-

70 nju. Zato kod nas najbolje uspevaju sorte koje kasnije počinju vegetaciju. Rani prolećni mrazevi od -4 do -6 0C mogu da oštete mlade lestoraste i do 50%.

Svetlost. Leska je izraziti ljubitelj svetlosti. To znači da će bolje rezultate dati u uslovima dužeg nego kraćeg dana. U našoj zemlji svetlost nije ograničavajući faktor, samo je potrebno uskladiti gustoću sklopa i uzgojni oblik sa uslovima osvetljenja. Lesku ne treba pregusto saditi, kod preguste sadnje leska se izdužuje u visinu i formira manje rodnih pupoljaka.

Padavine. Leska podmiruje svoje potrebe za vodom iz padavina, ili navodnjavanjem. U dužem nedostatku vode plodovi leske mogu otpadati, cvetni pupoljci se ne formiraju i dolazi do smanjene vegetativne mase (krune). Za uspešno gajenje leske potrebno je oko 700-800 mm po metru kvadratnom vode, godišnje. Najveća potreba ove kulture za vodom je u periodu od aprila do početka jula, odnosno u vreme intenzivnog porasta letorasta i ploda.

Smatra se da je za dobar rast i rodnost leske potrebno oko 70 mm/m2 vode u najkritičnijem periodu. Zato je u većini slučajeva neophodan sistem za navodnjavanje odnosno sistem “kap po kap”.

Vetar, U većini slučajeva vetar je nepovoljan činilac za uzgoj leske. U vreme cvetanja jak i suv vetar isušuje rese i žig tučka ženskih cvetova, te nepovoljno deluje na oplodnju. U drugoj polovini leta, suv i topao vetar može imati negativne posledice na formiranje vegetativnih pupoljaka kao i na normalno

sazrevanje plodova. Takođe, kod guste sadnje dolazi do mehaničkog oštećenja grana prilikom vetra, te dolazi do preveremenog opadanja ploda. Međutim, pošto se leska oprašuje putem vetra, lagan i čist povetarac u vreme cvetanja je vrlo korisan za njeno oprašivanje.

Zemljište. Pravilan izbor zemljišta od izuzetnog je značaja, jer direktno utiče na ekonomske efekte proizvodnje, jer se kvalitetnom obradom zemljišta stvaraju uslovi da voćke prvih godina brzo razviju svoj uzgojni oblik i korenov sistem.

Da bismo to postigli moramo da ispoštujemo sve mere kao što su rigolovanje, đubrenje, fina obrada zemljišta za sadnju. Leska najbolje uspeva na zemljištima neutralne do slabo kisele reakcije pH od 5-7,5 sa sadržajem humusa preko 3%. Đubrenje stajnjakom nije neophodno, ali je preporučljivo, a koju ćete količinu uneti u zemljište zavisi od analize zemljišta.

Leska se gaji u obliku žbuna (prirodni oblik), ili kao stablo. Gajenje leske u obliku žbuna može biti od samo jedne sadnice (najčešći slučaj), ili od više sadnica posađenih

na manjem rastojanju jedna od druge (sadnja u buketu). Leske gajene u obliku žbuna ranije daju plod i daju nešto veći prinos po jedinici površine u prvim godinama nakon sadnje. Sastavljen žbun može da bude sa 3,4,5 osnovnih grana (zavisi o vama). Na područjima sa jačim vetrom obično se formira žbun sa 5 grana, a tamo gde je slabiji 3 do 4 grane. Osnovne grane žbuna se formiraju iz izdanaka korena. Visina osnovnih grana treba da bude oko 70 cm i do te visine se uklanjaju sve bočne grane prema spoljašnjoj strani žbuna dok se grane prema unutrašnjoj strani žbuna uklanjaju do visine 100 cm kako bismo dobili bolje osvetljenu krunu. Najčešći razmak prilikom sadnje žbuna je 5x5m. Pri gajenju leske u obliku stabla kruna se najčešće formira u obliku vaze kako bi se postigla čvrstina i dobra osvetljenost krune.

Najčešće rastojanje prilikom sadnje je 5x4m.

Najveći broj sorti je samobesplodan zato ih prilikom sadnje treba saditi uz obavezno prisustvo oprašivača.

Sorte oprašivači treba da su polno kompatibilni sa glavnim sortama, da imaju dobru klijavost polena i da im se vreme cvetanja podudara. Poželjno je imati bar dve sorte oprašivača. Pri razmeštanju sorti treba ih grupisati po vremenu zrenja i to tako da svaka sorta bude u jednom većem kompleksu, što je takođe važno i kod kasnije primene hemijske zaštite, jer su sorte različitog stepena otpornosti i osetljivosti.

Ako uporedimo rodnost ova dva načina gajenja leske po hektaru možemo da konstatujemo da je gajenje u obliku žbuna bujnije i veće

71 površine krune, a to zahteva veće rastojanje sadnje zbog čega postiže i veću rodnost po žbunu. Ukupni prinosi po hektaru su veći kod leske gajene u obliku stabla. Vaš je izbor za koji oblik sadnje ćete se odlučiti ali vodite računa o gustini sadnje jer leska je tipičan heliofit i rađa samo na osvetljenim delovina žbuna, ili krune, odnosno više stabala, ili žbuna ne znači i više roda.

Dakle, ko želi da se bavi uzgojom lešnika potrebno je nešto para, ali prevashodno strpljenja, ali kako kažu stariji proizvođači ove kulture: “Leska se ne sadi (samo) za sebe i brzu zaradu, sadi se za generacije koje dolaze”.

Ako ste razmišljali da podignete zasad leske, i pročitali tekst o tehnologiji proizvodnje leske koji potpisuje I. Valent, onda iz teksta “Privredno značajne sorte leske” koleginice Mirjane Ostojić, dipl. inž. polj, stručnog saradnika za voćarstvo iz PSSS Valjevo, možete saznati koje su sorte, ekonomski isplative.

Tonda Gentile Romana. Italijanska sorta velike bujnosti, žbunastog oblika ali raste uspravno – može se gajiti i kao stablašica jer formira malo izdanaka. Kod naših voćara poznata i kao Rimski ukusni. Dobro podnosi hladnoće. Cvetanje je srednje pozno – cveta skoro homo-

gamo, dobar je oprašivač za većinu sorti (nju dobro oprašuju Cosford, Daviana, Mortarella). Sazreva krajem avgusta meseca. Raste u grozdovima, u proseku 3,2 ploda, srednje krupnoće (oko 2,8 g). Omotač je duži od ploda, ljuska je tanka, kestenjasto prugasta. Jezgra je veoma kvalitetna, radman je oko 45%.

Tonda Gentile delle Langhe. Italijanska sorta. Žbun je srednje bujnosti, daje dosta izdanaka i rano cveta. Cveta izrazito protandrično, nije dobar oprašivač za druge sorte – nju dobro oprašuju Cosford, Halski džin i Negret. Sazreva rano u avgustu mesecu. Plodovi su okruglasti sa zaoštrenim vrhom, u grozdu ih ima 2- 3 i sitni su, mase u proseku oko 2,5 g. Omotač ploda je koliki i plod pa plodovi lako ispadaju iz njega, ljuska je tanka ali tvrda. Radman jezgre je oko 47%.

Tonda di Giffoni. Italijanska sorta sa sazrevanjem u avgustu. Protandična sorta, loš oprašivač. Stablo joj je srednje razvijeno (od široke

do uspravne krošnje – žbuna) i nije bujno. Osetljiva je na kasne prolećne mrazeve. Odlikuje se dobrom rodnošću i odličnim kvalitetom plodova. Rano resa, a dobro je oprašuju barselona, okrugli beli i drugi.

Plod je okruglastog oblika, srednje krupan, mase oko 2,5 g, u grozdu ih ima u proseku 2-3. Okruglasti omotač je duži od ploda, ali kada sazri plod lako ispada iz njega. Ljuska je srednje tanka obojena kestenjastim prugama. Radman jezgre je oko 46%.

Istarski dugi. Sorta poreklom iz Hrvatske. Sazreva krajem avgusta početkom septembra. Bujna i rodna sorta. Plod je izdužen i teško ispada iz omotača, mase oko 3,4-3,5 g. Randman je oko 46%. Stablo je bujno i veoma rodno. Protandričan je. Dobro ga oprašuju Tonda Gentile Romana, Daviana i drugi. Ova sorta je dosta osetljiva na sušu.

Ennis. Sorta poreklom iz SAD. Sazreva kasno – u septembru. Rodna sorta, pre svega zbog vrlo krupnih plodova (4,7 g) i dobrog zametanja. Randman 49%. Protandrična sorta. Stablo je bujno, uspravno.

Kasno cveta. Dobro je oprašuju Halski džin, Crveni Lambert i drugi.

Omotač ploda je srednje razvijen i plodovi pri tresenju lako ispadaju.

Ljuska je svetla i prugasta.

72

Drugi pišu Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Izvor: Radio 021, 6. septembar 2017.

Suše u Srbiji sve učestalije Analiza Hidrometeorološkog zavoda pokazala je da unazad šest decenija konstantno raste broj toplih dana, još više noći, broj tropskih dana, maksimalna dnevna temperatura, učestalost sve izraženijih suša, dok je količina godišnjih padavina u padu. Ovogodišnja katastrofalna suša neće biti izuzetak - prema predviđanjima Hidro­meteorološkog zavoda, a na osnovu obuhvatne analize statističkih podataka u razdoblju 1951–2011. godine, slede sve vrelija leta, sa sve manje padavina, pa je već u narednoj deceniji realno očekivati i žešće jare od ovoletnje.

Ako se život i rad ne prilagode promenama, potencijalne štete biće sve veće i pogubne. Već polazni podatak je ilustrativan: porast srednje dnevne temperature po dekadi je zimi (decembar, januar,

februar) 0,2 do 0,35, a u letnjem periodu (jun, jul, avgust) od 0,4 do 0,6 stepeni C. Tako je prosečna maksimalna letnja dnevna temperatura u prošloj dekadi bila za 2,64 stepena veća nego tokom šeste decenije prošlog veka. Naročito je uočljiv rast broja i kontinuiteta tropskih dana, kada maksimalna dnevna temperatura premašuje 30-i podeok. Moguće je da tokom ove decenije rast prosečne maksimalne dnevne temperature leti ne dostigne i čitav stepen. Sa druge strane, kiše je sve manje. Dok je krajem prošlog veka u zapadnim regionima Vojvodine padalo do 1.020, prošle dekade je bilo tek 770 litara po metru kvadratnom, dok su padavine u istočnim krajevima sa 810 svedene na 585 litara. Predviđanja su da će do kraja tekuće decenije kiša biti još manje, za 17

odsto tokom vegetacije biljaka i 13,5 odsto izvan vegetativnog perioda.

Kao završni zaključak hidrometeorologa, provlači se da je realno očekivati sve učestalije i intenzivnije žege, konstantno rastuće dužine trajanja. Gotovo da bi se moglo reći da je nastupio vek suša. Ovakva predviđanja se uklapaju u sliku Panonske nizije i Balkanskog poluostrva kakvu su pre petnaestak godina, kao segment dugoročnog predviđanja budućnosti Evrope, predočili nemački klimatolozi. Prema viđenju cenjenih stručnjaka, do kraja veka klima u Panoniji će, posebno tokom sve dužih leta, prelaziti u pustinjsku, sa toliko umanjenim padavinama da će prosečan protok Dunava biti za 20 odsto manji, a reka dva metra niža i cirka 15 odsto uža nego što je danas.

Koje je voće najunosnije?

Beg od gradske gužve u neke mirnije krajeve može doneti ne samo sporiji tempo života već i odličnu priliku za bavljenje poljoprivredom.

Iako su ulaganja velika, onaj ko ima strpljenja mogao bi lako da profitira sadnjom lešnika, oraha, malina, kupina ili pak paradajza.

Izvor: Blic, 11. septembar 2017.

Cena obradivog zemljišta u Srbiji varira u zavisnosti od klase i regiona. U Vojvodini, najkvalitetnija oranica u Bačkoj dostiže cenu i do 20.000 evra, u Sremu od 10.000 do

73 15.000 evra, dok je u Južnom Banatu u rasponu od 12.000 do 15.000 evra.

U Rasinskom okrugu je za ar zemlje potrebno izdvojiti oko 300 evra, a cena 35 ari zemlje sa zasađenim malinjakom u Arilju košta 13.500 evra.

JABUKA.Od jednogodišnjeg zasada stiže dobar prinos. Zemlja: peskovito-ilovasto zemljište. Prvi rod: posle dve godine, puna rodnost nakon šest godina. Zarada: i do 15.000 evra.

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koje je temelj voćarske proizvodnje može biti vrlo isplativa investicija ako se uzgaja na pravi način. “Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća – zimi” kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta.

On savetuje da se pre sadnje treba dobro informisati o pojedinostima, kako ekonomski gubici ne bi bili veliki. Pošto se izvrši izbor sorti jabuke i podloge, pristupa se nabavci sadnica. Osobine upotrebljene sadnice imaju presudan uticaj na prijem, prinos i kvalitet proizvedene jabuke. Kod sistema sadnje “pilar” zasad može imati 1.500 do 5.000 voćki po hektaru, u zavisnosti od podloge, sorte i rasporeda.

“Zasad rodnih sorti podignuti jednogodišnjim sadnicama može dati prinos i preko 20 tona po hektaru, a ako je više površine pokriveno voćkama, postoje bolji uslovi da rod bude veći” objašnjava Simić.

Ako bi voćnjak imao 2.500 stabala, rodna godina bi mogla da donese i do 60 tona jabuka, a otkupna cena se kreće (u zavisnosti od sorte) od 50 do 120 dinara po kilogramu. Profesor Dragan Mićanović sa Poljoprivrednog fakulteta tvrdi da je u punoj rodnosti moguće ostvariti i do 15.000 evra profita od sadnje.

KUPINA. Sadnja u jesen i u proleće.

Zemlja: niži predeli (Pomoravlje, Mačva). Prvi rod: puna rodnost nakon treće godine. Zarada: oko 5.500 evra.

Uslovi za sadnju i uzgoj kupina se razlikuju u zavisnosti od sorte. Ako bismo za primer uzeli sortu „loh nes“, koja se najčešće gaji u nižim predelima naše zemlje, a koju nam kupinar iz Mačve preporučuje, treba znati da ona ima najveću otpornost na ljubičastu pegavost, sivu trulež i zamrzavanje. „Ona se sadi u jesen ili u proleće, a mogu se koristiti kontejnerske sadnice i sadnice koje se vade direktno sa korenom iz zemlje. Onda se to zatrpa sitnom zemljom, blago se pritisne rukama i zalije. Cena sadnice varira između 50 i 100 dinara, a sin mi je pokazao da može da se kupi i preko interneta” kaže Miodrag Ristović iz Mačve. „Loh nes“ kupina je specifična i po tome što daje veoma visoke prinose, i ako se sve uradi kako treba, može se očekivati puna rodnost posle treće godine. Tada se sa 10 ari može ostvariti prinos od tri do četiri tone. „Cena ove godine je bila oko 230 do 250 dinara za kilo, a da se ne isplati, ne bih radio. Kod nas ima dve hladnjače, a sitnih nakupaca koliko hoćeš. Žena pravi sok i slatko, tako da i to prodajemo”

objašnjava kroz smeh Miodrag.

PARADAJZ. Posao za četvoročlanu porodicu. Zemlja: plastenik ili na otvorenom. Prvi rod: pet meseci nakon setve. Zarada (1 ha): 2.400 evra.

Ova višegodišnja biljka se može saditi na otvorenom, ali i na zatvorenom, a tretira se kao jednogodišnja. Zahteva cirkulaciju vazduha te mesto treba biti svetlo i prozračno.

Paradajzu treba oko 10 sati sunčeve svetlosti tokom dana, a zbog potrebe sa vazduhom sadnice treba da budu na odstojanju. „Ako odaberete sadnice koje ne izgledaju lepo, iz njih nikada ne može da nikne dobar paradajz, a treba gledati i grane: što više grana, više plodova paradajza. Nije loše da se pored zasadi peršun jer tada paradajz dobije jako lep ukus” kaže Stojan Malović, koji se proizvodnjom bavi desetak godina, a svoje proizvode prodaje na jednog beogradskoj pijaci. Rekao nam je da zemljište treba zaorati petnaestak centimetara, da ga treba po celoj površini đubriti stajnikom i da se on sadi onda kada biljka ima 5 razvijenih listova. Nakon sadnje zaliti biljke i to ponoviti nakon tri dana, potom ostaviti narednih 20 dana. „Četvoročlano domaćinstvo može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara, a njegova izgradnja, u zavisnosti od opreme, košta od 12 do 15 evra po kvadratu” kaže on i dodaje da se paradajz isplati samo ako se sadi na veliko. Od 40 tona paradajza sa jednog hektara, ostvarena dobit iznosi oko 2.400 evra.

74 MALINA. Treći rod donosi zaradu.

Zemlja: 400-800 m nadmorske visine. Prvi rod: posle jedne godine, puna rodnost posle tri. Zarada: oko 2.000 evra.

Mnogobrojne prednosti ove voćke u odnosu na druge su često, osim područja, glavni razlog za uzgoj.

Osim što se lako razmnožava, malina počinje da rađa već u prvoj godini nakon sađenja, a u trećoj dostiže pun rod. Osim toga, plod sazreva u junu ili julu, kada na tržištu nema dovoljno svežeg voća. „Malini je potrebno rastresito, propustljivo zemljište, bogato organskim materijama, koje se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm, a odgovara joj nadmorska visina 400-800 metara” objašnjava poljoprivrednik Milan Vučićević iz Arilja. On još kaže da ako se odlučite za sadnju malina u zatvorenim uslovima, cena plastenika će koštati oko 500 evra po jednom aru (oko 60.000 dinara). Ovaj višedecenijski uzgajivač malina kaže da se crvena malina sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima. Jesenja sadnja maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poređenju s prolećnom.

Po ceni od 800 dinara za kilogram ukupan profit bi bio 240.000 dinara.

ORAH. Skromna biljka, a isplativa.

Zemlja: vinogradarska regija. Prvi rod: posle četvrte godine, puna rodnost 10 godina. Zarada (1 ha): 30.000 evra.

Iako mu najviše prijaju vinogradarske regije, orah nije biljka koja zahteva naročite uslove. Ipak, zasade oraha treba planirati na sunčanim mestima. Za ozbiljan uzgoj oraha sa očekivano velikim prinosima najbolje je odabrati duboko i rastresito zemljište, a sadnju obaviti u jesen. „Za jednu sadnicu treba ostaviti prostora od najmanje 30 metara kvadratnih, a rastojanje između sadnica proizvedenih kalemljenjem mora biti najmanje šest

puta pet metara. To znači da će na površinu od 10.000 metara kvadratnih stati 333 sadnice” kaže Milanka Vujić, čija se porodica uzgojem oraha bavi decenijama.

Isplativost uzgoja ove biljke je i te kako velika, jer je proteklih godina cena za kilogram 1.000 dinara, a od kalemljenog oraha je moguće očekivati da rađa posle četvrte godine. Treba znati da su tada još uvek mali prinosi. Kada dostigne punu rodnost, od jednog stabla se može dobiti od 50 do 70 kilograma. Ako na jednom hektaru ima 123 stabla, može se očekivati od 6.000 kilograma do 8.000 kilograma oraha (30 kg oljuštenog oraha po stablu). Treba imati u vidu da prinos varira iz godine u godinu u zavisnosti od mnogobrojnih faktora.

Isplativost sadnje ove voćke se može osetiti već u prvoj godini, kada u dva roda možemo dobiti oko 300 kilograma ovog crvenog voća.

Danski zadrugari primer i za srpske Model udruživanja poljoprivrednih proizvođača u skandinavskoj zemlji može da bude putokaz i za naš agrar. Zemlja dvostruko manja od Srbije i za trećinu manje

stanovnika, Danska, ima 190.000 zaposlenih u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, dok ih je u našoj zemlji gotovo dva puta manje. Oko 60 odsto njiva Dan-

Izvor: Novosti, J. Matijević 13. septembar 2017.

ci obrađuju, dok je dobar deo srpskih zaparložen. Samo lane je ova skandinavska zemlja od

75 izvoza hrane prihodovala čak 20 milijardi evra!

se nisu menjala od osnivanja Zadružnog pokreta Danske krajem 19. veka”.

Nije tajna da dansko poljoprivredno čudo počiva na dobro organizovanim zadrugama. Njihov model, kažu stručnjaci u Danskom savetu za poljoprivredu i hranu, mogao bi da bude uzor i posluži kao model našim poljoprivrednicima.

Po rečima našeg sagovornika, udruživanje farmera počinje na području na kome se nalaze bez obzira na poljoprivrednu delatnost kojom se bave i veličinu dobra.

“Tri su osnovna pravila na kojima počiva naše zadrugarstvo“ kaže Andres Soegard iz Danskog saveta za poljoprivredu i hranu. “Prvo je da kooperativa funkcioniše po principu “jedan farmer - jedan glas” bez obzira na veličinu farme, drugo da su zadruge u zajedničkom vlasništvu svih kooperanata, koji na kraju godine na godišnjoj skupštini odlučuju kako će usmeriti profit, i treći da farmerima njihova krovna udruženja garantuju otkup celokupne poljoprivredne proizvodnje. Ova tri principa gotovo da

“Poslovanje zadruga i sam proces poljoprivredne proizvodnje, kontrolišu tri ministarstva - poljoprivrede, finansija i rada kao i nadležne institucije Evropske unije” objašnjava Andres Soegard. “Kontroliše se ceo lanac, od njive do trpeze. Farmeri sami zahtevaju kontrole i unapred ih plaćaju iako su nenajavljene, jer im to osigurava pečat kvaliteta i plasman robe na tržištu. Najmanje 42 tako udružena gazdinstva osnivaju zadrugu i potom se pridružuju Nacionalnom udruženju “Poljoprivreda i hrana” objašnjava Soegard. “Farmeri se takođe udružuju i po delatnostima, pa i u toj oblasti imaju svoja krovna udruženja čiji su članovi i otkupljivači. Sa njima farmeri ugovaraju poslove, i to tako da im otkupljivači garantuju otkup celokupne proizvodnje, dok su farmeri obavezni da svom otkupljivaču prodaju i višak proizvoda”.

Na pitanje kako u istom udruženju mogu biti farmeri i otkupljivači, naš

sagovornik odgovara: “Kooperacija daje mogućnost da farmeri budu deoničari fabrika u kojima se njihovi proizvodi prerađuju” kaže Soegard.

“Stočari su, tako, u 95 odsto slučajeva vlasnici i klanica. Farmer, takođe, zna da će prodati svinje, a otkupljivač da će ih dobiti. Primarni poljoprivredni proizvođači udruženi u zadruge, praktično, učestvuju i zarađuju u svim karikama prehrambene industrije.

Ako zadruga na kraju godine ima profit, zadrugari na godišnjoj skupštini odlučuju kako će ga usmeriti. Obično ga međusobno podele proporcionalno doprinosu u prometu zadruge, ili ulažu u neku zajedničku investiciju”.

“Poslovanje naših zadruga je tržišno orijentisano, a cene se formiraju dogovorom proizvođača i otkupljivača” objašnjava naš sagovornik.

“Budući da otkupljivač ima ugovor sa farmerom i tačno zna koliko će, i kada, otkupiti poljoprivrednih proizvoda, onda lako može da planira i optimizuje svoje poslovanje. Tokom godine cene se menjaju, ali otkupljivač svake sedmice, obično četvrtkom, proceni koju cenu može “izboksovati” na tržištu i o tome obaveštava farmera. Na kraju godine upoređuju se troškovi i prodaja, a zarada se deli farmerima. Oni, najčešće, dobijaju oko devet odsto od cene na tržištu”.

Još jedna zabranjena kemikalija na nizozemskim farmama pilića

Izvor: agrobiz, 29. avgust 2017.

Skandal s jajima zaraznim toksičnim insekticidom prijeti da se ponovno razbukta nakon što je nizozemska ministrica zdravlja obavijestila parlament kako su na far-

mama peradi pronađeni tragovi još jednog zabranjenog insekticida. Riječ je o insekticida čija je uporaba dopuštena kod svinja i goveda ali ne i kod peradi.

U pismu dostavljenom nizozemskom parlamentu 24. kolovoza, ministrica Edith Schippers navela je da je insekticid amitrac (amitraz) otkriven nakon kontrole pet farmi

76

koje su 2016. i 2017. imale veze s ChickenFriend, prenio je EFEAgro, partner EURACTIV portal.

zabranjenog insekticida “još nije jasan”. Do sada amitrac nije otkriven u jajima.

zemsko poljoprivredno udruženje procijenilo je da će šteta biti najmanje 150 milijuna eura.

Tvrtka ChickenFriend, koja se bavi suzbijanjem štetnika, okrivljena je zbog prisutnosti toksičnog insekticida fipronila u jajima i proizvodima od jaja u 18 zemalja Europe i šire. Fipronil se koristi protiv uši kod životinja ali je zabranjen u lancu ljudske prehrane.

Dva direktora Chickenfrined-a pojavila su se inače pred sudom u Nizozemskoj 15. kolovoza.

Osumnjičeni su da su znali kako je susptanca koja je korištena zabranjena. Od tada su bili u pritvoru.

Nizozemska federacija farmera i vrtlara u pismu ministarstvu gospodarstva od 23. kolovoza navela je da je poljoprivrednicima potrebna hitna pomoć jer su suočeni s financijskim problemima. Inače, Belgija je optužila Nizozemsku da je kontaminirana jaja otkrila još u studenom, ali da je šutjela o tome.

Nizozemska je odgovorila da je znala za korištenje fipronila u kokošinjcima ali da nije znala da je bio u jajima. S druge strane, Belgija je priznala kako je znala za fipronil u jajima početkom lipnja ali da je šutjela o tome zbog potreba istrage. Belgija je bila prva zemlja koja je 20. srpnja službeno obavijestila sustav EU za uzbunjivanje u slučaju ugrožene sigurnosti hrane.

Zatim su to učinile Nizozemska i Njemačka ali se ništa nije pojavilo u javnosti do 1. kolovoza.

Nizozemski inspektori, navela je ministrica, sada su u proizvodima s pet farmi našli dokaze o korištenju amitraca.

Amitrac je “umjereno toksična” supstanca, upozorila je ministrica zdravlja. Može biti štetan za središnji nervni sustav i brzo se raspada u tijelu poslije unošenja.

Dopušten je za upotrebu protiv insekata kod svinja i goveda ali ne kod peradi. Ministrica je rekla da rizik za javno zdravlje tog

Skandal s jajima za posljedicu je imao klanje tisuća koka nosilica i uništavanje milijuna jaja i proizvoda od jaja diljem Europe. “Izravna šteta za nizozemski sektor peradi gdje je fipronil korišten procjenjuje se na 33 milijuna eura”, navela je Schippers u pismu parlamentu. Kako se dodaje, od toga se 17 milijuna eura odnosi na mjere za čišćenje farmi od zagađenja fipronil. Ta procjena ne uključuje štetu onih koji nisu farmeri u sektoru peradi, niti buduće gubitke na farmama. Ranije ovog mjeseca nizo-

77

Na koje načine prozvođači i trgovci varaju kupce To je posebno izraženo kod grickalica, pakovanja nes kafe u kesicama, raznih pahuljica, bombonjera, čokoladnih prahova za mlijeko, deterženata za veš, pseće i mačje hrane.

Tako je 90 grama čipsa upakovano u kesu u koju može da stane najmanje duplo toliko, dok kutije od desetak bombonjera djeluju kao da je u njih zapakovano pola kilograma ove čokoladne poslastice.

Riječ je o proizvodima koji se nalaze u neprovidnim kesama ili kutijama, tako da potrošači na prvu teško mogu da ocjene koliki je njihov stvarni sadržaj.

Mnogi se za proizvod opredjeljuju upravo na osnovu ambalaže, ne provjeravajući gramažu, zbog čega bi, kako smatraju u udruženjima potrošača, veličina kesa i kutija trebalo da bude u skladu sa sadržajem.

Građani priznaju da su često neprijatno iznenađeni kad otvore pakovanje, jer misle da je, s obzirom na ambalažu, u njemu ipak više sadržaja.

Marina S. iz Banjaluke kaže da je problem u tome što su kesice mnogih proizvoda naduvane vazduhom, pa kupac, ma koliko ih „ispipavao“, ne može da ocjeni koliko je u njima neke namirnice.

“Tako je i sa neprovidnim kutijama, u koje su upakovane neki proizvodi. S druge strane, gra-

maža mnogima ne znači puno, pa se rukovode onim što vide.

Onda se iznenade kad, nakon što vazduh izađe iz kesice, vide da su, na primjer, dobili kudikamo manje čipsa nego što su očekivali.

Zbog toga sam odustala od kupovine nekih proizvoda i prešla na artikle drugih proizvođača čija ambalaža odgovara sadržaju” ističe naša sagovornica. U udruženjima potrošača ističu da je riječ o dovođenju kupaca u zabludu, jer građani nisu uvijek u prilici da provjeravaju gramažu svakog proizvoda.

“Naravno da proizvođači pakuju u preveliku ambalažu, jer znaju da je kod potrošača bitan taj vizuelni momemant. Naime, kad na prvu toliko pakovanje uporede sa cijenom, prva misao im je da nije skupo, zbog čega se opredeljuju za takav artikl. Međutim, smješno je da polovinu, ponekad i dvije trećine kese čini vazduh” kaže izvršna direktorka udruženja potrošača „Oaza“ iz Trebinja.

Naglašava da potrošači više treba da gledaju gramažu, jer je ona u mnogim slučajevima jedini valjani pokazatelj količine proizvoda.

“Građani se takođe žale na smanjenje gramaže određenih proizvoda, čije cijene ostaju iste” ističe Ilijićeva. Riječ je o robama široke potrošnje, prije svega prehrambenim namirnicama. Tako je, umjesto kilograma, na rafovima sve više pakovanja riže od

Izvor: infobijeljina, 4. septembar, 2017.

800, a šećera od 900 grama, dok su pojedini proizvođači vrećice tjestenine sa pola kilograma sklizali na 400 grama.

Najveće smanjenje gramaže pretrpjeli su slatkiši i grickalice, tako da su čokolade od 100 grama zamjenile one koje su lakše za 20 odsto. Umjesto 50, čips se prodaje u pakovanjima od 35, pa čak i 27 grama.

Kad je riječ o mliječnim proizvodima, jogurt od 200 grama više ne postoji, već kupci moraju da se zadovolje čašicama od 180 i 150 grama.

U štednju su udarili i proizvođači higijenskih potrepština, tako da građani, umjesto deset-kako je bilo od kad je svijeta i vijeka-u pakovanju dobijaju devet papirnih maramca ili osam higijenskih uložaka.

I trgovci se slažu da velikim, ali polupraznim pakovanjima proizvođači varaju kupce. “Sve je krenulo prije par godina, kada su proizvođači počeli da smanjuju gramažu raznih proizvoda, a cijene su ostale iste. Onda je uslijedilo pakovanje u preglomazne kese i kutije, da bi privukli ljude da ih kupuju. Međutim, čim vide veliku bombonjeru, kupci treba da bježe od nje, jer je najčešće poluprazna” isitče predsednik Asocijacije samostalnih trgovačkih radnji banjalučke regije Bogdan Marjanović.

Zaštitnik doma - čuvarkuća Pazikuća, vazdaživa, divlje smilje, žednjak, gromovnik, uhovnik, kamena ruža, debela koka - u narodu je zovu mnogim imenima, a ona je samo jedna i jedinstvena, čuvarkuća. Čuvar zdravlja, čuvar kuće, čuvar ukućana.

Mnoga od njenih imena u različitim jezicima ukazuju na verovanje romanskih naroda da je čuvarkuća zaštitnik od groma.

Naime, legenda kaže da je sveti rimski vladar Šarleman naredio svim svojim podanicima da uzgajaju čuvarkuću na krovovima kuća, kako bi ih zaštitila od gromova jer se verovalo da je ova biljka povezana sa bogom Jupiterom (Gromovnikom), kao i Torom, nordijskim bogom groma. Takođe je duboko ukorenjeno verovanje da ova biljka štiti od propadanja i zlih čini, zbog čega se najčešće viđa na krovovima domaćinstava.

Zanimljiv je podatak da su je stari Rimljani držali u saksijama ispred prozora i koristili kao ljubavni napitak. Čuvarkuća (Sempervivum tectorum) je višegodišnja biljka iz roda Sempervivum. Latinski naziv Sempervivum tectorum doslovno znači ,,uvek živa na krovu’’. Visina biljke kreće se od 10 do 30 cm, a na vrhu stabljike nalaze se crveni cvetovi zvezdastog oblika. Kod nekih podvrsta cvetovi mogu biti i žuti ili crveno-ljubičasti. Listovi čuvarkuće su rozetasti, crepasti i crvene boje pri vrhu. Čuvarkuća cveta od aprila do septembra, a nakon tog perioda rozeta odumire. Ova čudotvorna biljka izuzetno je izdržljiva i uspeva svuda, na stenama, zidovima, krovovima, gde god je posadite. Čuvarkuća sadrži sluz, smolu, kalcijum, tanin, masno ulje, mravlju i jabučnu kiselinu, što je čini izuzetno

78 Jelena Maravić, novinar

lekovitom. Njena blagotvorna dejstva su brojna, od lečenja glavobolje, jačanja imuniteta, otklanjanja infekcija preko tretiranja ozbiljnijih bolesti, poput čira na želucu, bolesti srca i krvotoka i lečenja cista i mioma. U kombinaciji sa medom, njena lekovitost poprima još veću dimenziju. Ukoliko želite da isprobate ovu pre svega ukusnu kombinaciju potrebno je usitniti 400 grama svežih listova čuvarkuće i pomešati sa 600 grama meda. Nakon dobijanja jedinstvene strukture, sipati u teglu, pokriti folijom i čuvati na hladnom mestu, po mogućnosti u frižideru. Preporučuje se da se svakog dana konzumira po jedna kašičica pre jela.

Efekti ovakvog suplementa (jer nije lek) se ogledaju u pročišćenju tela, te podizanja nivoa energetskog celog organizma. Takođe, čuvarkuća je idealna za pravljenje soka, melema, čaja i mnogih drugih zdravih napitaka.

Ukoliko želite da gajite ovu čarobnu biljku u vašem domu, važno je da znate da je otporna na veoma visoke temperature i sušne periode, kao i na veoma niske temperature. Vlagu podnosi slabije, a u svojim listovima čuva dovoljne zalihe vode tako da je ne treba često zalivati. Naravno, ukoliko su tropske vrućine, ipak joj treba sipati malo vode i to će joj biti sasvim dovoljno da preživi visoke temperature. Čuvarkuća je poznata po mogućnosti regeneracije, ali prilikom presađivanja budite pažljivi, jer postoji mogućnost da je oštetite. Kada je u pitanju izbor saksije za čuvarkuću, veličina će zavisiti od podvrste biljke. Kada je posadite, preko zemlje sipajte peska ili je pokrijte sitnim kamenjem.

Jednom rečju, čuvarkuća, i čuva i leči.

PRIJAVA ZA ČASOPIS

79

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

STRUČNA SLUŽBA:

SLUŽBA PRODAJE:

Dr Ivan Krošlak

DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

direktor marketinga

063/106-63-55 Dragan Lazarević rukovodilac stručne službe

063/580-958 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Radmila Vučković DC Kragujevac 063/105-81-94 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin 063/628-175 Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica 063/625-531 Miloš Stojanović

DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 Željko Ilić, 063/590-296 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641

direktor sektora ishrane bilja

063/414-722 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55 Dr Zorica Jestrović sektor semena 063/59-01-139; Marko Minić sektor semena 069/511-06-44 Nikola Petrović sektor semena 063/626-953

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 Kristijan Veber, +387 66/001-352 DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Gojko Ljumović, +382 69/183-032 Milica Pavićević, +382 69/388-778 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +386 49/733-814 Nerdian Ahmedi, +386 49/869-333 Eljmaz Orana, +386 49/733-815

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova:

63 AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1Agromarket, 2004-

. - Kragujevac :

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet

pixabay.com, hbw.com, industrija.rs, agrotv.net, ec.europa.eu

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs

NAMA VERUJU www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs