Jelena Indjic
Cuvaru mog srca
ČUVARU MOGA SRCA Nemoj više da mi mučiš srce, I sam znaš da sam ti ga dala da ga čuvaš od samoće, Ako sam ja odlučila da sama hodam, Ti ga ugrej umesto mene. Znam da moram preći put od sedam mora I ko zna koliko milja da nadjem svoj mir, I znam da nema te vatre da me ugreje I nema tog vetra da mi obriše suze. Mozda je zbog mojih očiju, Neko drugi prodao sedam hiljada duša, Neko ko me još I nezna, Ali to nece biti važno jer to nisi ti.
TIHO Nekako neprimetno curi vreme, Prolaze trenuci kao neme, bez pesama ostale, Rajske ptice. U tišini koja razdire Bez upozorenja, bez dodira, Isčezle su sve moje nade I zamenilo ih turobno vreme. Teške senke se vuku iza mene, Drže me za ruku I vrište moje ime Bez želje I bez pogovora Moja duša im se predala I mene ostavila samu. Nekako neprimetno curi vreme, Prolaze trenuci kao neme bez pesama ostale, Rajske ptice koje su davno odletele iz moje duše.
CIPELE OD DANAS Pretvorila sam tugu u prošlost Obula sam cipele od danas, I u haljini od novog dana, Zatvorila vrata od bivse sreće I zakoračila u sutra. Ostavila sam suzu u oku, Da mi opere lice kada se isprlja od nove tuge, I ostavila sam jos jedu pesmu Da me po njoj prepoznaju kad dodje moje vreme. Srecu sam ostavila za juče, Otisla sam daleko od sebe, U cipelama od danas I haljini od novog dana, Putem koji si ti odabrao za mene.
IZVINI,NIJE MI REČENO DA VOLIM Možda će jednom neko plakati zbog mene Sakriće lice pod veo mraka I nikome neće reći ništa, Ja ću možda videti te suze Jer moje je da gledam, ne da tešim. Negde daleko nekome će noćas ruke biti prazne, Zagrliće noćas samoću umesto mene, A ja cu noćas ljubiti mesec Jer mi je on brisao suze jednom davno. Možda će mi neko dati ruku, I možda će pokušati da mi dodirne dusu, Ali to neće uspeti jer ću se okrenuti I otići Jer nije meni rečeno da volim.
NISAM USPELA Izgubila sam bitku danas, Izgubila sam čast I život, Vreme I put, U nadi da sam činila dobro. Bila sam hrabra I nisam pustila suzu Ali sva krv u mojim venama danas je postala bistra, Moje srce se slomilo u hiljde komada, I ti si konačno zabio zlatni mač u moje truplo. Izgubila sam danas bitku za ljubav, Izgubila pravo da budem srecna, Ali moje noge su krenule dalje.
PUSTITE ME DA IDEM Pustite me da idem, Dovoljno mi je rana po telu ostalo, Dovoljno sam dana provela u kutiji od peska Svako sam zrno prebrojala sto puta do sada. Zar nečujete da me zvezde zovu, Hoće da me vide kako ponovo sviram mesecu, Kako mi kosa sija pod njima, Zar ih ne čujete kako me zovu. Pustite bar moje snove, U kojima sam žvela do sada I bila srećna Bar oni zaslužuju nekog ko će ih ostvariti Ili bar nekog ko će ih sanjati.
VATRA Vatra će me spasti Sagoreće moje noćne more Uplasiće sve zveri iz mojih grudi I ugrejaće me. Nema bola, nema straha Ništa nije bolnije od tuge, I ništa ne peče kao led. Zapaliću noćas vatre Od starog života Plamen će me osnažiti Vratiće mi izgubljni zivot.
MESEC, ZVEZDA I VATRA Mesec mi je došao Pevao mom srcu pesmu o budućnosti, Poslao suze sadasnjosti U moje oči kao vodu. I zvezda mi je došla Hrabra I stara I pričala mi priču o mojoj vrsti Mojoj jedinoj nadi. I vatra me je uzela za ruku I povela kroz vreme Videla sam moju proslosti, moje suze I moj bol Rekla mi je da budem hrabra Jer kiše tek dolaze.
Pesme napisla: Jelena Inđić Ilustracija i digitalna dorada: Jelena Inđić Zbirka pesama je dostupna iskljucivo u elektronskoj formi i moze se pogledati iskljucivo na Facebook stranici: https://
www.facebook.com/pages/JelenaIndjic/101911219907254 Za korišćenje i objavljivalje sadržaja ove knjige kontaktirajte autora. Design + Illustration Design + Illustration
Packaging + ART
2013.
www.jelena-indjic.com