САДРЖАЈ
АПСТРАКТ УВОД Предмет. Циљеви. Задаци СТУДИЈА СЛУЧАЈА restaurant waku-waku, hamburg restaurant sake no hana, London restaurant cototoi, tokyo hugo boss kantine, metzingen a piece of cake pastry shop, zagreb (ВАН)КОНТЕКСТУАЛНОСТ ПРОЈЕКАТ Концепт. Контекст ЛИТЕРАТУРА ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ
Александра Раковић, Факултет техничких наука, Нови Сад
ЕКСПЕРИМЕНТ: ВЕЗА ИЗМЕЂУ ПРОСТОРА И БРЕНДА – ЕНТЕРИЈЕР ЋЕВАБЏИНИЦЕ
Тема дипломског рада је пројектовање ентеријера ћевабџинице који се потом експериментално поставља у већ задати контекст. На овај начин испитује се утицај архитектуре на употребну вредност простора као и (не)зависност простора и времена. У раду су испитивани различити утицаји који ове поставке могу променити, и тако се дошло до проблематике која подразумева оправданост потребе и искреност поступка. Посебна тема која је из тога проистекла је однос споља-унутра. Где почиње једно, а завршава се друго, где је граница и да ли она мора да постоји; да ли ентеријер и архитектура могу постојати независно једно од другог; какву улогу игра дизајн простора у свему томе и у којој мери утиче на пласирање бренда на тржиште? Ово су резултати. кључне речи: бренд, експеримент, искреност, оправданост, тржиште
ентеријер, контекст
#непричајсапунимустима или утицај дизајна на употребну вредност предмета
Предмет истраживања дипломског рада је веза између простора, спољашњег и унутрашњег са појмом бренда. Током пројектантског задатка који је био обликовање унутрашњег простора ћевабџинице, искрсло је питање везано за локацију овог простора - када је ентеријер већ био завршен, требало је пронаћи за њега одговарајући простор. Значи ли то да ентеријер може да постоји ван контекста? Овај рад има за циљ да постављањем већ обликованог простора у различите ситуације испита искреност овог поступка. Онда ће можда из тога произаћи и веза између бренда и простора, али ће се поставити и питање саме суштине бренда. Ако је, хипотетички говорећи, закључак да ентеријер увек треба да се прилагоди задатком контексту, да ли то нужно значи и губитак идентитета бренда? Да ли то значи да ако брендови као што су BENETTON или TALLY WeiJL своју уобичајену унутрашњост прилагоде локацији нове франшизе, они више неће бити препознатљиви? Или ће бренд још више учврстити свој израз ако Starbucks или Prada дозволе флексибилност простора и печат архитекте. Ово су резултати, али ово није крај. Ово је пресек.
студија случаја/study case
restaurant waku-waku, hamburg ippolito fleitz group
waku-waku у хамбургу је један у низу великог ланца ресторана чији сам назив значи пржено, топло, кључало, али и узбудљиво. овај ресторан нуди нови концепт у исхрани, брзо, здраво, урбано. све се припрема пред муштеријама, и од органских намирница. стога је задатак архитекте био да принцип одрживости преведе у архитектонско обликовање. ресторан је смештен у веома узак простор дужине 17м, али који је јасно подељен на две функционалне зоне – услужну и корисничку. одмах на улазу налази се пулт за наручивање хране са два монитора где доминира пинк лакована кутија. одатле се наставља простор за госте. овај део је дефинисан дугачком линијом у виду клупе која излази из зида. столови су засебне модуларне јединице које се могу комбиновати у зависности од потребе, а са друге стране налазе се столице различитог порекла, форме и боје. ресторан функционише тако што наручи храну одмах на улазу и добије палицу са својим бројем која је наравно дизајнирана у стилу лого знака ресторана. потом изабере место на које ће сести и палицу стави у за то на столу предвиђено место. линеарни кориснички простор целом дужином прати кухиња, тако да се цео процес одвија испред очију наручиоца хране. када је оброк готов, конобар га доноси за сто који лако препознаје захваљујући броју на палици. архитектонски рецепт за овај простор је: строго подељене функционалне зоне + дефинисање простора архитектонским елементима (зид-клупа) + поштовање принципа држивости у сваком детаљу.
restaurant sake no hana, London kengo kuma
у иконичној згради шездесетих година, The Economist building, коју су у лондонској историјској четврти из 18. века, St. James’s Street, пројектовали питер и алисон смитсон, данас се налази ресторан јапанске кухиње, sake no hana. поред унутрашњег обликовања простора, највећи квалитет овог ентеријера лежи у његовој повезаности са објектом у којем се налази. за кенга куму зграда економиста представља један од најуспешнијих примера урбаног планирања, најзначајнији објекат лондона и његову врлу суштину. на дизајн ентеријера он је применио исте принципе урбаног планирања који су примењени на самом објекту. приземље је потпуно отворено, те је ресторан током целог дана окупан светлошћу. међутим, градска врева допире тек до улазних врата – онда доминира мирна, јапанска атмосфера. целим ентеријером доминира дрво. због велике висине плафона, кума је поставио централну инсталацију од штапова кедра и бамбуса поређаних у поетичном ритму. оваква врста спуштеног плафона доминира објектом и одређује његов карактер. такође је и сав намештај дизајнирао кума, столови су од кедра и постоје три врсте седења: татами, на клупама или за шанком.
restaurant cototoi, tokyo tru okada, dilight inc.
још једном, концепт унутрашњег обликовања крије се у самом значењу назива ресторана. cototoi се изговара кototowa 1. кoto значи ствар, а towa значи јесте. у јапанском, оброк се каже ѕhoku-ji, при чему ѕhoku значи храна, а ji ствар, исто као и кoto. то онда значи да оброк не значи само храну, већ читаву ствар око тога, сигурност састојака, атмосферу и конзумацију оброка. водећи се том идејом о значају окружења у ком се храна конзумира, у простор су убачене биљке. оно што се одмах примети као карактеристика су зидови од бетона за унутрашњу употребу, дрво од букве и изложене жице и завртњи. овакав ентеријер одаје утисаг грубог и необрађеног, али то је нешто што није неуобичајено. простор сам по себи је специфичан јер изгледа као одсечени део круга, те је стога узак и састоји се од једне просторије. ипак, потреба инвеститора је била за простором који би могао бити и издвојен. ту се онда види смењивање у начину конзумирања хране. почиње седење за шанком, наставља се седењем за столовима уза зид и онда на сасвим најужем крају један сто који постаје изолован када се завеса од трске спусти. стављање нагласка на околину је кључна идеја ресторана. тако оно што углавном има малу улогу у унутрашњем обликовању сада постаје главни елемент карактера овог простора: биљке.
1 http://www.dilight.jp/works/cototoi
hugo boss kantine, metzingen raiser lopes designers
to see and be seen. дизајн ентеријера проистиче из филозофије бренда, модне марке. циркулисање кроз различите зоне и отворени простор омогућава везу између два спрата, дозвољава да се развије комуникација, неформални покрет... скоро провоцира посматрање и оклевање. материјали који се користе и понављају кроз цео простор су дрво, кожа, филц и глатки коријан савршено одговарају веома чистом обликовном језику. посебно доминантан елемент обликовања је затамњена плафоњера од тканине изнад централног простора. она се састоји од десет полигоналних сегмената који су умотани у црни савијени тил и тако интегришу тему моде и тканине у концепт унутрашњег обликовања простора.
a piece of cake pastry shop, zagreb ivana franke and petar miťković
простор посластичарнице је зарубљена пирамида – празнина затворена зидовима, подом, плафоном, са излогом у фокусу. све је дизајнирано примењујући принцип перспективе, беле површине спољашњег рама, канали са неонским светиљкама, шанк-полица и наранџасти натпис. перспектива, древни алат који је служио за приказивање архитектуре, сада има улогу у обликовању архитектуре не као простора, већ као слике. тако конструисана слика провлачи купце кроз овај бели оквир, јасно их усмеравајући према излогу са разнобојним колачима. сам израз piece of cake означава нешто једноставно и лако, што не значи нужно и недостатак озбиљности. то је управо савршено име за овај савршен ентеријер – минималистичка шала са озбиљном намером у коју улазимо да узмемо наш piece of cake.
(ВАН)КОНТЕКСТУАЛНОСТ
Ово је прича о томе како је све почело... Ово није дизајн ради дизајна. Да ли бренд може без дизајна? Свако ко је у бизнису то зна – изградити јак бренд основа је успеха. А зашто је то потребно и која је улога дизајна и архитектуре у свему томе? Бренд подразумева креирање јаке идеје. У ту сврху иде и дизајн лого знака, вебсајта, амбалаже, штампаног материјала и других видова комуникације. Али зашто се, када о овоме истражујете, никада не помиње и дизајн простора као саставни део бренда? Да ли то онда значи да је простор његов одвојиви део? Простор је такође вид комуникације. Бренд је оно што се препознаје и остаје у срцу и глави његових потрошача. Исто би требало да буде и са простором. Ако кажемо да је бренд визуелна репрезентација и да би он био јак, његова се идеја мора превести у све видове комуникације, онда ту можемо повући паралелу са простором (...)
ПРОЈЕКАТ
испитивање локација – локација у граду, у сајамској хали, на сплаву, на тргу, у парку...
‘third places (beer houses, main streets, pubs, cafes, coffee houses, post offices…) promote social equality by leveling the status of guests, provide a setting for grassroots politics, create habits of public association and offer psychological support to individuals and communities.’2
2 Ray Oldenburg
Унутрашње уређење ћевабџинице проистекло је из њене суштине, а то је прављење ћевапа и конзумација истих. Концепт минималистичке кухиње у којој се, у овом случају праве само велики и мали ћевапи са луком и/или кајмаком, преноси се и на дизајн простора. Он је подељен на два дела, простор за припрему и простор за конзумацију ћевапа. Део у којем се ћевапи припремају је суштина простора и његова важност наглашена је са две црне траке које истичу перспективност простора. То су табла са леве стране и пут са десне стране. Присутан је мотив изласка ентеријера у екстеријер. То је постигнуто тако што табла за писање у ентеријеру постаје реклама у екстеријеру.