www.gradjevinarstvo.rs
www.build.rs
Tema broja
Hidroizolacija broj 8 • godina II
poslovanje FIDIC Internet marketing
urbanizam Obnova Venecije
zelena gradnja Rekultivacija degradiranog zemljiĹĄta
energetska efikasnost Obamin pla n plan
ekonomskog oporavka SAD
Umetnost izgradnje u pokretu Kalzip® aluminijumski krovovi i fasadni sistemi pokretači su avangardne arhitekture. Projektanti širom sveta svoje vizije pretvaraju u stvarnost sa «Kalzipom», stvarajući novi talas u građevinarstvu. Zahvaljujući najnovijoj X-Tail tehnologiji kružnih oblika, nastaju jedinstvene konstrukcije. Za Vašu stvaralačku moć: Kalzip® sistemi – put za ostvarenje Vaših želja i kreativnosti!
Predstavništvo za Srbiju, CG, HR i BiH: Kalzip® Engineering Office Stjepan Klarić Vij. Vlahe Bukovca 10 • 31000 Osijek Hrvatska tel. +385 (0) 31 53 01 36 fax. +385 (0) 31 53 01 37 e-mail: kalzip@hi.t-com.hr Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad Kongresni Master centar +385 (0) 98 46 88 77 /privremeno/
www.build.rs
Tema broja
Hidroizolacija
32
info
sajmovi promo software poslovanje
BelRE – čekajući zakone
8 14 18 20
Kingspan sistemi
27
Još efikasnije CAD rešenje (ILMAK)
26
Internet marketing Uslovi ugovaranja u međunarodnim okvirima – FIDIC standardi arhitektura Intervju – Evan Douglis Tema broja Hidroizolacioni materijali u visoko i niskogradnji Ravan krov – istine i zablude Izvođenje hidroizolaterskih radova (IZOLACIJA HOLDING) Geotekstili u građevinarstvu (M-PROINTEX) 25 godina iskustva (IZOMONT GROUP) Hidroizolacija za XXI vek (NEOCHIMIKI S.A.) Hidroizolacija visokokvalitetnim bitumenskim trakama (KOVEX) Penetron – hidroizolacija betonom (LENSIM-NEOTON) Hidroizolacioni premazi i penetrati (DRAMIN) Rešenje problema ravnih krovova (STATPRO) promo Dogovor kuću gradi (URBING) Proces proizvodnje rebraste i glatke armature (METALFER STEEL MILL) 30 godina uspeha (ŠIDPROJEKT)
urbanizam Venecija – poslednji čas promo Život u potkrovlju (BRABO) Perlit (TERMIKA ZRENJANIN)
24 28 30 32 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 48 49
Sendvič paneli – iskustva srpskog tržišta (ISOBAU HELLAS S.A.) LEXAN* – Thermoclear & pune ploče (POLYMERS GROUP) Mediteraneo – lim u obliku crepa (INM) Rockwool kamena vuna (POLYKEM SR)
transmaterijali HC-grede za gradnju mostova
nove generacije Izvođenje montažnih objekata (ROLOMATIK) Punom parom u pravcu modernizacije trasa (BELMONT BG) energetska Put do ekonomskog oporavka SAD
efikasnot promo Tensar geomreže na Koridoru X (LIPEX) green build BIOmimikrija Rekultivacija degradiranog zemljišta kod površinske eksploatacije Najzeleniji proizvodi 2008. Energetska efikasnost – državni hobi Svetska ekonomska kriza i Simprolit sistem (SIMPROLIT) zanimljivosti Google SketchUp Energetski modeli za projektante Muzej Macura promo Kotlovi na gas, čvrsta i tečna goriva (ŠUKOM) U susret novim tehnologijama (ĆIRA) Kontrola potrošnje energije i novca (KATANA) Industrijska i garažna vrata (ALUROLL) Montažne konstrukcije – čelične hale (KOMET A&N INŽENJERING)
50 52 54
narudžbenica
55 56 58 60 61 62 64 68 70 71 73 76
FiDiC
28
Rekultivacija degradiranog zemljišta kod površinske eksploatacije
73
77 78 82 84 86 88 89 90 92 96 98
Bio mimikrija
71
INDEX OGLASA www.aluplast.co.yu
17
Mladost
www.mladostleskovac.co.yu
100
Arhitekti Tomić
www.cad.rs
61
Palisada
www.palisada.rs
15
82
Pan Komerc
www.pankomerc.com
29
Beoicla
www.beoicla.co.rs
59
Polymers group
www.polymers.rs
57
Beogradski sajam
www.seebbe.com
87
Profil group
www.profil-group.com
66
Bombeton
www.bombeton.cg.yu
16
Protekt gradnja
www.zastitarada.com
13
Brabo
www.brabo-rw.com
53
Put inženjering
www.putinzenjering.com
19
Euro Heat
www.euroheat.co.yu
12
Putzmeister
www.putzmeister.com
93
Evrometal
www.evrometal.com
77
Rapid
www.rapid.rs
47
Fabrika kablova Zaječar
www.fkz.rs
14
Rolomatik
www.rolomatik.com
63
Fadis
www.fadis.com
91
Toza Marković
www.toza.co.rs
67
Gates
www.gates.co.yu
8
Wienerberger
www.wienerberger.co.yu
83
Građevinarstvo
www.gradjevinarstvo.rs
2
Izotehna
www.izotehna.com
34
Agreks
agreks@ptt.rs
95
Kalzip
www.kalzip.com
3
Coning
coning@eunet.rs
94
Kingspan
www.kingspan.rs
naslovna
Eurodomus
www.eurodomus-zr.com
94
Komet
www.komet-ca.rs
10
Kodiko
www.kodiko.rs
95
Layher
www.layher.rs
35
LEGI SGS
www.legi.rs
18
Lep izgled
lepizgled@sezampro.rs
51
Mašinoprojekt kopring
www.masinoprojekt.com
99
Metalika
www.metalika.rs
31
Milinković company
www.milinkovicco.com
7
Baron group
RUBRIKA OGLASI
Aluplast BGD
Kolubara građevinar
www.kglgrad.com
95
Koncern
koncern@nst.co.rs
95
Manes
www.manesdoo.com
95
Nemštaj
www.namestaj.info
94
System Pro
www.systempro.co.rs
95
Trag u prostoru
traguprostoru@hotmail.com
94
kriza i iza...
Kažu da će 2009. godina biti teška za ceo svet. Kažu da Srbiju najteži udarac očekuje krajem marta i početkom aprila. Kažu da ćemo dobiti zakon o planiranju i izgradnji. Kažu da će i poslednja javna preduzeća, osim EPS-a, ući u proces privatizacije. Kažu... Pomenuti udar mnogi naši građevinci neće primetiti zauzeti poslednjim pripremama za svoj Sajam. Krize dolaze i prolaze, a građevinci, ma gde bili, u njima se snalaze, dobro uvežbani i naviknuti na sezone, prevrtljive vremenske prilike, kratke rokove, i naravno, odložena plaćanja. Svakako da neće biti lako, ali kada se svetska ekonomija stabilizuje, kada krene prebrojavanje teže i lakše ranjenih, i analize posledica državnih intervencija u sistemima strogog vekovnog kapitalizma, gradilišta će ponovo oživeti. Beograd je i dalje gladan stambenog i poslovnog prostora. Nekoliko meseci će izdržati, ali onih 100.000 stanova godišnje čekaće strpljivo da bude sagrađeno. Novi zakon, pripremljen pre više godina, sada je konačno najavljen za izglasavanje. Hoće li SEEBBE 2009 biti održan u zemlji koja ima bar jedan od nekoliko zakona koji su graditeljima preko potrebni? Znamo da će biti održan na parceli koja je pred privatizacijom a opterećena je mnogim nedoumicama (pruga? namena? most?...). Zakon o građevinskom zemljištu, ili zdravije, Zakon o restituciji i građevinskom zemljištu, neće biti izglasan skoro, to je izvesno. Takođe, daleko je i do zakona o nekretninama, kao i zakona koji će unaprediti tržište energenata (ukidanjem državnih monopola) i omogućiti primenu obnovljivih izvora energije. Pravna sigurnost nije nešto na šta graditelji Srbije računaju i čekaju skrštenih ruku. Da je tako, ova industrija ne bi imala najveći obrt kapitala u Srbiji. Međutim, pravna sigurnost ipak jeste nečiji posao... Ali, nezainteresovanost, neznanje, i inertnost Izabranih prevazilazi sve granice zdravog razuma i bezobzirnosti. Retki pojedinci nemoćni su pred stranačkim strukturama i međustranačkim
Kingspan - FIREsafe
prebijanjima plena, monopolima i monopolistima, jednom rečju, Gospodarima i, sitim i mirnim, pionima.
A građevinci rade... Vremenska distanca od pojave novih tehnologija u gradnji do njihove primene kod nas sve je manja. Jedan od najočiglednijih primera u okviru građevine jeste upravo tema ovog broja – hidroizolacija. Praktično svi materijali i tehnologije proizvodnje i postavljanja koji čine ovo tržište u svetu dostupni su i kod nas. Pored najpoznatijih svetskih proizvođača, čije vam distributere predstavljamo u ovom broju, upoznaćete i jednog domaćeg. Izvođenje hidroizolacionih radova, a naročito ulogu nadzora u visoko i niskogradnji, najveći broj distributera i prodavaca preuzima na sebe jer je pravilna instalacija jedini način da mogu da garantuju za svoj proizvod. Hidroizolacija se tek sprema da osvoji ovo tržište novim rešenjima koja podrazumevaju primenu najsavremenijih materijala: smola, samolivenih podova od polimera, itd. I naravno, svaka novina biće predstavljena svim akterima građevinske industrije Srbije posredstvom distributivne mreže Build-a. Poslednjih dana 2008. godine, Build magazin je dobio jakog saveznika. Novi sajt Infonet Group-a, na staroj adresi Kataloga www.gradjevinarstvo.rs – posle godinu dana pripreme, konačno je pred vama. Pored lakše pretrage proizvoda i firmi, ovaj portal građevinske industrije Srbije već je ostvario saradnju sa nekoliko stručnih sajtova i izdavača kako bi omogućio zanimljive i korisne sadržaje svojim posetiocima. Tako na jednom mestu možete pronaći najnovije vesti iz oblasti arhitekture, planiranja i građenja, stručne tekstove, novosti iz sveta... Siguran sam da ćemo se sretati na Internetu, vrednost informacije ne devalvira nikada...
info Prva WAF nagrada za Zgradu sveta 2008. Žiri nedavno održanog Svetskog festivala arhitekture (WAF) u Barseloni, za Zgradu godine, u konkurenciji 722 projekta u 17 kategorija, iz 63 države, imenovao je zgradu Univerziteta Bocconi u Milanu, delo biroa Grafton Architects iz Irske. Žiri su činili Norman Foster, Robert Stern, dekan arhitekture na Yale univerzitetu, Charles Jencks, Cecil Balmond, profesor Richard Burdett sa Londonske škole za arhitekturu i urbanizam, i Suha Ozkan iz Ankare.
Pobednici, Yvonne Farrell i Shelley McNamara, rekli su primajući nagradu: – Trudili smo se da Univerzitet projektujemo kao minijaturni grad unutar Milana. U tom gradu proveli smo šest godina, zavoleli smo ovu zgradu – ona je promenila naše živote i pre ovog dana. Divan klijent, mesto i ambicija doprinose dobroj arhitekturi, a ovde smo imali sva tri! WAF nagrade su prve internacionalne nagrade za arhitekturu koje predstavljaju direktno nadmetanje finalista iz različitih kategorija, uključujući i kategoriju Energija, otpad i reciklaža gde se takmiče objekti čija je osnovna karakteristika zaštita prirodnih resursa i okoline.
Moskva – zatišje pred buru Drugi po veličini graditelj nekretnina u Rusiji, LSR grupa (odmah iza PIK gru pe), smanjiće broj radnih mesta za desetinu i zamrznuti mnoge projekte planirane za 2009. godinu zbog velikog pada inteziteta u građevinskoj industriji. Mirax grupa i RGI International, druge dve velike građevinske kompanije u Rusiji, takođe su odložile svo je projekte zbog pada u potražnji za novim kancelarijama.
ponos istre Na prvom svetskom festivalu arhitekture u Barseloni sportska sala Bale studija 3lhd osvojila je prvu nagradu u kategoriji sportskih objekata. U konkurenciji građevina poput Wembley arene, Watercube olimpijskog bazena i Teniskog centra u Pekingu, mala sportska sala iz istarskog gradića Bale osvojila je žiri, prenose mediji iz okruženja. Dvorana Bale primer je uklopljenosti savremene arhitekture u tradicionalni kontekst. Prema rečima žirija kvalitet u arhitekturi postoji ili ne, nezavisno od razmere – veličina nije važna, niti globalna prepoznatljivost. Ključno pitanje za proglašenje pobednika bio je uticaj koji određeni projekat ima na život zajednice kojoj služi, bila ona mala ili velika. Osvajanjem ove nagrade sala Bale ušla je i u finale za građevinu godine – našla se u najvišem društvu 16 projekata pobednika kategorija iz protekle godine ■ Pre objave nagrade, predsednik RIBA Sunand Prasad istakao je da žiri treba da bira među projektima koji predstavljaju ideje za budućnost. Obrazlažući svoju odluku žiri je rekao da pobednički objekat biroa iz Irske ostvaruje jaku vezu sa urbanističkim tkivom grada Milana i ima potencijal da značajno doprinese životu svojih korisnika: Grafton je uspeo da oslobodi duh prošlosti grada, ali sa stavom XXI veka.
8
LSR je izgubio 93% tržišne vrednosti od no vembra 2007, a S&P Engineering, čiji je LSR član, izgubio je 57%. U 2009. godini očekuje se da bi cene stanova u Rusiji mogle da iz gube trećinu svoje vrednosti. Time bi u Mo skvi bio zaustavljen desetogodišnji bum koji je Moskvu doveo na treće mesto po cenama nekretnina, odmah iza Monaka i Londona. Ipak, u Moskvi postoji velika potražnja za stambenim i poslovnim prostorom i ovaj pad doživljava se samo kao stagnacija pred novi porast potražnje nakon opadanja efek ta krize. LSR ima 18.000 zaposlenih, i sma njenje radne snage ipak je daleko manje od realno mogućeg, gledajući trenutnu sliku. Međutim, firma pokušava da zadrži visok operativni nivo, jer se u Rusiji sa velikim optimizmom gleda u budućnost.
info Zbog pauze u izgradnji koja će trajati ne koliko narednih meseci procene stručnjaka su da će nakon oporavka tržišta cene ne kretnina dostići rekordan nivo. Država već razmatra opcije za izgradnju stotina hiljada kvadrata stambenog prostora za najugrože nije, kao i za potrebe vojnih lica, i drugih zaposlenih u Vladinom sektoru.
Dubai, završena priča Emar Properties, najveća kompanija za izgradnju i prodaju nekretnina na Bliskom istoku, očekuje sjedinjavanje sa Nakhil PJSC, kompanijom koja gradi ostrva u obliku palme na obalama Dubaija (fotografija dole). Manji graditelji takođe pokušavaju da se konsoliduju kako bi uspeli da prežive smrtonosni koktel za graditeljstvo i privredu Bliskog istoka – pad cena nekretnina, skuplje kreditiranje i jeftina nafta. Nakon trostrukog pada cene nafte za samo nekoliko meseci, petrodolari sve teže napu štaju džepove investitora u arapskim zemlja ma, izvoznicama nafte i gasa. Zavisnost od jednog proizvoda koji je poslednjih godina omogućio veliki bum, sada se najviše oseća u Dubaiju. Megalomanski projekti čije se finansijske konstrukcije nisu uvek okretale ka realnosti tržišta i detaljnim procenama isplativosti, sada najviše liče na spomenike taštine. Turizam svuda trpi posledice krize, a ponuda ovog regiona izgleda da nema po tencijal koji bi privukao nove goste, a naro čito ne povratnike.
Tržni centri su prazni, a prava osnova turi stičke ponude ove arapske zemlje u posled njoj deceniji – izgradnja najambicioznijih projekata sveta, sada jenjava i procene za bu dućnost nisu optimistične. Naime, bez obzi ra na značaj nafte kao energenta, trenutna kriza samo će ubrzati težnje, ne samo najra zvijenijih zemalja, za okretanjem ka energet skoj efikasnosti i korišćenju svima dostup nih solarnih, geotermalnih i drugih izvora.
Dakle, procene su da postoji sasvim mala verovatnoća da se u budućnosti ponovo do godi veliki rast naftnih kompanija, pa kriza za ovaj deo sveta izgleda da nema trenutni karakter. Iako rezervi nafte ima za narednih nekoliko decenija, mnogi veruju da se bajka završava, a neki, kao npr. Blumberg Muštan Han, ekonomista Sitigrupe, i naglas izja vljuju: – Možemo sa sigurnošću tvrditi da je dubajskom snu nepovratno došao kraj.
9
info
Epilog sudskog procesa zbog smrti radnika na gradilištu u Kardifu Taylor Woodrow, velika izvođačka firma sa Ostrva i deo Vinci PLC, sredinom decem bra 2008. godine suočio se sa kaznom od 200.000 funti zbog smrti radnika pre četiri godine. Naime, tokom izgradnje zgrade vel škog Sabora u Kardifu (na fotografiji gore), 15.marta 2004. godine 53-godišnji radnik je preminuo usled povreda zadobijenih nakon pada sa merdevina. Džon Volš je upravljao crevom kroz koje je upumpavan beton sto jeći na merdevinama naslonjenim na oplatu, kada je ona usled pritiska betona popustila i odbacila merdevine unazad.
10
Sudija je na izricanju kazne obrazložio da ne postoje sumnje u to da se govori o propustu izvođača, bez obzira što je nesrećni radnik bio angažovan od strane, u ovom slučaju, podizvođačke firme Ferson, koja je i direkt no odgovorna za incident. Prema izveštaju veštaka obe firme su u tom trenutku već 10 dana bile prisutne na gradilištu tokom kojih njihovi nadzorni organi nisu primetili da je konstrukcija nestabilna i sklona urušavanju. Sudija je takođe istakao da su obe firme morale znati da se ovo može dogoditi, čak i da su bile svesne opasnosti, međutim prihvatio je iskreno saučešće i žaljenje ru kovodstva kompanije. Kao delimično ola kšavajuća okolnost, uzeto je u obzir i to
da je kompanija Taylor Woodrow jedna od onih koja već dugo vremena prednjači u povećavanju bezbednosti na svojim gra dilištima širom Velike Britanije, pažljivo birajući podizvođače, blisko sarađujući sa nadležnima iz Vladine Agencije za zdravlje i bezbednost na radu (Health and Safety Executive – HSE). U saopštenju kompanije Vinci rečeno je da u celosti prihvataju presudu. Još jednom su izrazili žaljenje zbog gubitka ljudskog živo ta. Dodali su i da se incident dogodio uprkos velikom zalaganju firme Taylor Woodrow da sve svoje podizvođače posebno uputi na značaj bezbednosti na radu, i naročito u radu na visinama.
info Pozitivna energija SAIE 2008 SAIE 2008 održan je 16-18. oktobra, a or ganizatori su mogli biti više nego zadovoljni rezultatima koje su donele nekoliko novina u samoj organizaciji. Već prvog dana bilo je za 10% više posetilaca nego na otvaranju 2007, a ovaj trend se nastavio i narednih dana, pa je ukupan broj profesionalaca ostao na istom nivou iako je ovoga puta izložba trajala dan kraće. SAIEnergia je bila nova izložba u Bolonji, posvećena obnovljivoj energiji i štedljivim tehnologijama za gradnju održivih objekata. Izazvala je ogromno zanimanje kod posetilaca i dovela je na SAIE sasvim nov kontigent profesionalaca iz ove oblasti koji su održali veliki broj konferencija i diskusija. Energija je bila glavna tema cele ovogo dišnje izložbe. Novopokrenuta tema, Put do energetske efikasnosti u zgradarstvu, iz okvira nove izložbe uticala je na sva druga dešavanja na SAIE 2008. Glavna izložba, tradicionalni događaj SAIE, nosila je naziv +Quality – Energy, i bila je fokusirana na odnos energije i arhitekrutre. Ona je po sebno privukla projektante iz oblasti odr živih zgrada iz celog sveta. Pored svih ovih tema koje su se bavile građenjem u vremenu koje dolazi, istovremeno se u okviru pane la RiqualificasA razgovaralo o rešenjima za unapređivanje postojećih objekata u ener getski razred A.
ljen i prilikom gostovanja delegacije na SEEBBE-u, a naredno okupljanje u okviru izložbe na ovu temu zakazano je već 2011.
SAIE 2008 je po prvi put ponudio i među narodno takmičenje EdilTrophy, gde je 20 škola sa velikim brojem stranih studenata učestvovalo u takmičenju zidanja zida od opeke kako bi pokazali svoje veštine i zna nje o osnovama tradicionalnog zanata. SA IEConcrete, posvećen prednapregnutom i prefabrikovanom betonu posebno je najav
Na SAIE 2008 predstavljeno je 428 novih proizvoda, a razlog da ta cifra bude nešto veća nego na prethodnoj izložbi leži prvenstveno u tome što je ovako koncipirana izložba privukla veliki broj proizvođača i distributera okrenutih energetskoj efikasnosti, tehnologijama i rešenjima za održive zgrade.
Još jedan kanal između Atlantika i Pacifika? Nikaragva, srednjeamerička država, ima na meru da ostvari san dug skoro dva veka – izgradnju kanala koji bi povezivao dva oke ana, i to na samo oko 500km od čuvenog Panamskog, plovnog već 90 godina. Ovakav poduhvat danas ne bi predstavljao preveli ki zalogaj za građevinare, da se ozbiljno ne pača i u međunarodne odnose. Naime, za Nikaragvu je nemoguće da sama finansira poduhvat koji bi četiri puta premašio njen godišnji budžet, a partner je tražen u Rusiji još u septembru, kada je ova skoro zabora vljena ideja ponovo aktuelizovana. Nakon decembarske posete Danijela Orte ge, predsednika Nikaragve Moskvi, objav ljeno je da će Rusija razmotriti svoje učešće u izgradnji transokeanskog nikaragvanskog kanala. Nije sasvim nemoguće da se ne go vori samo o tapšanju po ramenu nejakog, ali simboličnog saveznika u srcu važne inte resne sfere za SAD. Nikaragva, saveznica i nekadašnjeg SSSR-a, jedina je država koja je posle Rusije priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije. Stoga ne čudi da je susret na najvišem nivou posle više od dve decenije rezultirao potpisivanjem niza dokumenata o saradnji, među kojima posebnu pažnju iza ziva mogućnost izgradnje transokeanskog kanala većeg i ekonomski isplativijeg od Panamskog.
11
info O novom kanalu je u septembru sa Orte gom razgovarao zamenik ruskog premijera Igor Sečin, a na zaključku ove posete pred sednik Medvedev je još jednom potvrdio da je Rusija zainteresovana da pomogne u tom projektu. Prvo izlaganje na ovu temu pred Kongre som SAD deputati iz Centralne Amerike imali su još 1826. godine, ali su dva aktivna vulkana nekoliko puta odvratila SAD da daju novac, kao i velika dužina kanala. Za tim, 1903. godine SAD podržavaju Panamu da se odvoji od Kolumbije i zauzvrat dobi jaju u vlasništvo zonu za izgradnju kanala. Započinje gradnja koja će trajati 15 godina, i koja je za to vreme ispisivala crne stranice u istoriji graditeljstva odnevši oko 27.500 života. I dok su kanal kontrolisale SAD sve do kraja 1999, kada je predat Panami, nikara gvanski projekat imao je znatno drugačiju sudbinu. Rukovodstvo te zemlje je, i kad je odlučeno da se kanal gradi u Panami, nasta vilo da traži novac za svoj kanal u Evropi i Japanu, što je Amerika rešila 1909. slanjem trupa i smenom vlasti u Nikaragvi. Sa no vom vlašću je zaključila ugovor prema kome ima ekskluzivno pravo na izgradnju kanala u zamenu za tri miliona tadašnjih dolara. Važnost tog ugovora istekla je 1970. godine. U Nikaragvi je tada trajao građanski rat, pa su se kanala ponovo setili tek devedesetih godina. Oktobra 2006, Enrike Bolanos Ge jer, tadašnji predsednik, objavio je izgradnju Velikog međuokeanskog nikaragvanskog kanala, koji treba da ide jezerom Nikaragva, i koritom reke San Huan. Vrednost projekta procenjena je na 20 milijardi dolara (ukupan BDP zemlje je pet milijardi). Ekonomska osnovanost projekta zasnivala se na na činjenici da je Panamski kanal zastareo i da ne može da zadovolji transportne potrebe regiona, a zbog male širine (33 metra) ne mogu da ga koriste veliki brodovi koji imaju širinu i do 56 metara. Ozbiljan udar nikaragvanskim planovima nanela je modernizacija panamskog kanala koja je počela 2007. godine i koja će trajati
12
Veliki nikaragvanski kanal Dužina – 286 km (zahvaljujući iskorišćavanju velikog jezera Nikaragva), dubina – 22 metra, maksimalna širina – 114 metra. Njime bi mogli da plove veliki prekookeanski brodovi nosivosti do 270.000t. Smanjena je i cena projekta – 18 milijardi dolara.
Novi kanal bi imao četiri prevodnice koje bi podizale brodove do 60 metara iznad nivoa mora (Panamski – do 26). Maksimum koji može da omogući Panamski kanal danas je 70.000t, a nakon rekonstrukcije i proširivanja koje je u toku biće 130.000t ■
do 2014. i omogućiti da se propusna moć udvostruči i da prolaze veliki brodovi. Za nju će biti potrošeno 5,25 milijardi dolara.
uložila, iako se meri milijardama dolara, i uprkos ekonomskoj krizi – ne predstavlja problem.
Zahvaljujući porastu robne razmene između Kine i Latinske Amerike, ali i želji Uga Ča vesa, velikog Orteginog prijatelja, da preori jentiše izvozne naftne tokove iz SAD pre ma Kini, Managva smatra da Kina može da uloži ogromna sredstva u izgradnju kanala, a veruje da i Rusija u tome može naći interes.
Ruska Federacija i dalje ima ogromne de vizne rezerve i veliki stabilizacioni fond. Nekoliko milijardi dolara predstavlja zaista lako ostvarivu investiciju, naročito ako bi se u sve uključili i oligarsi koji i sami i dalje imaju milijarde, ali i mogućnost da zarade nove. Tako krupan projekat u siromašnoj Nikaragvi povukao bi za sobom i druge – neki od njih su već dogovoreni – izgradnju hidroelektrana, razvoj mobilne telefonije i TV mreže, izgradnju aerodroma, pomoć u poljoprivredi, a to su nove mogućnosti za zaradu. I, naravno, novac ne bi bio poklo njen već bi se za njega dobile koncesije.
Ruski interes za izgradnju povezan je sa nje nom, u poslednje vreme veoma izraženom željom, da uveća svoje prisustvo u ovom regionu. To prisustvo bi bilo još ozbiljnije ukoliko se tamo pojave velike biznis struk ture. Novac koji bi Rusija, eventualno, tamo
info Kriza ne odlaže Olimpijadu Preduzeće Olympic Delivery Authority, osnovano sa zadatkom da se stara o iz vođenju građevinskih radova za Olimpij ske igre u Londonu 2012, rešilo je da sva dugovanja prema izvođačima izmiruje u roku od 18 dana, umesto 30 kako je bilo do sada. Ovo je obrazloženo time da iz vođačima (ukupno 801 preduzeće) isplate ne smeju kasniti kako radovi ne bi bili pod znakom pitanja ni jednog trenutka do ko načnih priprema pred otvaranje Igara. Ovo je naročito značajno za manje izvođače i podizvođače kojima krizni udar već odavno preti da sasvim zaustavi posao usled kre ditnog zaduživanja. David Higgins, vođa projekta za ODA-u, rekao je za Times: – U građevinarstvu su rokovi isplate prilično rastegljivi i nije neobično da se protegnu na 60 do 90 dana. Međutim, kriza je, i posao direktno zavisi od novca a mi smo za najveći broj uključenih preduzeća njihov najvažniji posao. Mi ne smemo kasniti sa isplatama.
Arcelor Mittal kažnjen sa 300 miliona evra zbog monopola Sredinom decembra francuska antimono polska komisija kaznila je 11 kompanija koje trguju čelikom rekordnom globom ukupne visine 575,4 miliona evra zbog stvaranja kartela i usklađivanja cena. Među kažnjenim kompanijama su delovi najvećeg svetskog proizvođača čelika Arcelor Mitta la, kome je određena i najveća kazna – 300 miliona evra. Kompanije su najavile da će se žaliti na odluku. Francuska antimonopolska komisija je u ob razloženju navela da su kažnjene kompanije, u periodu od 1999. do sredine 2004. godine, stvorile obiman kartel koji je pokrivao od 70 do 90% čelika prodatog preko trgovinskih firmi, preneo je Reuters.
U 2009. godini na gradilištu će biti preko 9.000 radnika, a radovi će ući u fazu kada će se sasvim lepo moći nazreti obrisi budućeg Olimpijskog sela i glavnih sportskih objeka ta: centralnog stadiona, dvorane za sportove u vodi, Centra za medijsko izveštavanje... Kriza će proći, Olimpijada neće čekati.
13
info RGZ završio trogodišnji Cards Twinning projekat Republički geodetski zavod (RGZ) završio je trogodišnji Cards Twinning projekat iz gradnje kapaciteta za upravljanje informaci jama o zemljištu i nepokretnostima u Srbiji, za koji je Evropska agencija za rekonstruk ciju izdvojila više od devet miliona evra. Zahvaljujući tom projektu u Srbiji su se stekli uslovi za uspostavljanje digitalne podloge za ažuriranje postojećeg premera, transformaciju postojećeg premera u državni koordinatni sistem, urbanistička i druga projektovanja i planiranja, rečeno je na svečanosti povodom završetka projekta. Direktor RGZ-a Nenad Tesla istakao je da će, nakon realizacije projekta, RGZ moći da bude konkurentan na tržištu zemalja u regionu, ali i da građanima, privredi i jav nim službama ponudi nove proizvode i bo lju uslugu. Prema njegovim rečima, kroz taj projekat administraciji u Srbiji obezbeđen je blizak kontakt sa administracijom zema lja članica EU, kao i usklađivanje zakona sa evropskim standardima. Twinning projekat realizovan je kroz partnerstvo RGZ-a sa Geodetskim zavodom iz nemačke pokrajine Baden-Vitemberg i Nemačkom agencijom za tehničku sadanju (GTZ).
14
Zakon o planiranju i izgradnji konačno na dnevnom redu Ministar životne sredine i prostornog plani ranja Oliver Dulić rekao je na potpisivanju sporazuma o saradnji sa Stalnom konferen cijom gradova i opština 23. decembra 2008. godine da se prema podacima Svetske ban ke Srbija nalazi na 171. mestu prema brzini izdavanja građevinskih dozvola, od ukupno 181 zemlje. Na tu poziciju Srbija je pala je sa prošlogodišnjeg 152 mesta. On je napome nuo da će novi Zakon o planiranju i izgrad nji, o kojem je tih dana počela javna raspra va, ubrzati izdavanje građevinskih dozvola: – Podrazumevaće da lokalne samouprave na sebe preuzmu obavezu izrade planskih do kumenata, prostornog i urbanističkog plana naselja koji će omogućiti da se na osnovu njih dobije sva dokumentacija potrebna za izdavanje građevinskih dozvola prema ubr zanom modelu, kazao je Dulić. Zakon će predvideti rok od 18 meseci da gradovi i opštine donesu takve planske do kumente, a za lokalne samouprave koje ne budu imale novca za to, Ministarstvo za ži votnu sredinu i prostorno planiranje obez bediće sredstva. Ministar napominje da će gradonačelnici i predsednici opština koji ne budu poštovali rokove za usvajanje prostor nih i urbanističkih planova trpeti sankcije.
Dulić je najavio da će izmene i dopune Za kona o zaštiti prirode (u Skupštini počet kom 2009. godine) regulisati trošenje sred stava iz ekoloških fondova opština i gradova: – Najmanje 30% opština nenamenski troši ekološki fond, pa oko polovine sredstava za vrši u platama, reprezentacijama, sportskim klubovima, manifestacijama, i sl. Kako prenosi Beta, sporazum o saradnji Ministarstva za životnu sredinu i prostor no planiranje i Stalne konferencije gradova i opština podrazumevaće koordinaciju radi efikasnijeg sprovođenja zakona na lokalnom nivou. Dokument su potpisali ministar Oli ver Dulić i predsednik Stalne konferencije gradova i opština Nenad Milenković. I DEPONIJE REGULISANE ZAKONOM Novim zakonom o zaštiti prirode trebalo bi da bude regulisano pitanje regionalnih deponija, pošto je, prema rečima Ministra za zaštitu životne sredine Olivera Dulića, od 29 planiranih deponija samo za nekoliko njih dogovorena lokacija. On je najavio da će tokom 2009. godine biti sprovedena akcija Očistimo Srbiju u kojoj će, u saradnji Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje sa lokalnim samoupravama, nevladinim organizacijama i građanima, biti očišćene divlje deponije, korita reka i dvorišta ■
info Prva konferencija BASF u Srbiji Kompanija BASF, jedna od najvećih svet skih hemijskih kompanija, 10. decembra 2008. godine u Medija centru održala je svoju prvu konferenciju za novinare u Srbiji, pod nazivom Građevinarstvo i stanovanje – doprinos kompanije BASF. Pored osnovnih informacija o kompaniji koja je 2007. za pošljavala 95.000 ljudi širom sveta i ostva rila promet od 58 milijardi evra, prisutni su mogli saznati nešto više o proizvodima koje BASF nudi građevinarstvu, sa posebnim os vrtom na srpsko tržište. Branko Avramović, tehnolog i komercijali sta u BASF-u, u svom obraćanju predstavio je novi proizvod za termoizolaciju – Neopor, već dobro poznat čitaocima Builda. Podse timo, govori se zapravo o ekstrudiranom polistirolu (EPS), tj. o unapređenoj varijanti Stiropora, čuvenog BASF proizvoda. Gra nule polistirola se obogaćuju dodavanjem čestica grafita i tako se dobija proizvod za 20% boljih termičkih karakteristika od kla sičnog EPS-a. Ovakve osobine omogućavaju značajne uštede energije, ali g. Avramović je skrenuo pažnju na raskorak između svetskih i lokal nih standarda, kao i na nezainteresovanost investitora, ali i nadležnih, za približavanje svetskim trendovima pasivnih kuća i kuća
od tri litre (potrošnja tri litre lož ulja po kvadratu za godinu dana). Iznošenje detalja iz prakse koji se tiču postizanja istovetnog kvaliteta Neopora u fabrici Čar iz Kragu jevca, kao i konkretnih problema koji se javljaju na gradilištima u Srbiji i uopšte u poslovanju na našem tržištu, dalo je kon ferenciji posebno zanimljivu notu koja se retko može čuti na sličnim događajima, a nove informacije su mogli saznati i dobri poznavaoci ove oblasti.
Reč je o novoj generaciji podova vrhunskih karakteristika, za industriju, kancelarijske i javne prostore, kao i za prostorije u kojima se zahteva poseban režim higijene (bolnice, kuhinje, itd). Nova generacija podova kompanije BASF posebno će biti zanimljiva projektantima jer ostavlja neograničenu mogućnost dizajniranja dezena i boja podnih površina.
ULAGANJE U OBRAZOVANJE
Zatim je Volker van Felten, Business Line Officer u diviziji, predstavio Sisteme do dataka/aditiva betonu, istakavši poseban značaj srpskog i hrvatskog tržišta na podru čju bivše SFRJ. Ari Tantu, Business Line Manager u diviziji, govorio je o posebnoj ponudi specijalnih podova za sve vrste pro stora koje kompanija BASF nudi tržištu.
U Beogradu je 20. novembra, u prostorijama Hemijskog fakulteta, potpisan ugovor o donaciji BASF-a namenjene za nabavku laboratorijske opreme neophodne za rad studentskih laboratorija i kompjuterske opreme koja će služiti za rad studentskih organizacija i elektronsko vođenje evidencije. Donacija iznosi 3.000 evra i deo je projekta kompanije BASF iz oblasti korporativne društvene odgovornosti čiji je cilj unapređenje istraživanja i nauke. Ugovor su potpisali dekan Hemijskog fakulteta, profesor dr Živoslav Tešić, i direktor firme BASF Srbija d.o.o. Verner Lengle, a potpisivanju ugovora je prisustvovala i dr Tanja Ćirković-Veličković, prodekan za nastavu ■
15
info Srbija smanjuje emisiju ugljen-dioksida U Privrednoj komori Srbije 22. decembra potpisan je Memorandum o razumevanju između Ministarstva životne sredine i pro stornog planiranja i Udruženja cementne industrije kojim su u Srbiji konačno lega lizovani komercijalni aranžmani između cementara kao potrošača i drugih grana in dustrije kao proizvođača otpada. Ovaj memorandum koji definiše način ko rišćenja industrijskog otpada potpisali su Ministar životne sredine i prostornog pla niranja Oliver Dulić u ime Vlade Srbije, a u ime Cementne industrije Srbije (CIS) generalni direktor Titan cementare Kosje rić, Dimitris Zizis (Zissis), tehnički direktor društva Lafarge Beočinske fabrike cementa, Dimitrije Knjeginjić i komercijalni direktor fabrike cementa Holcim (Srbija) u Popovcu kod Paraćina, Milan Ilić. Predsednik Pri vredne komore Srbije Miloš Bugarin, kao domaćin jučerašnjeg sastanka, istakao je da je u pitanju prvi sporazum u kome se pored profita pokazuje i briga o životnoj sredini.
Ovim dokumentom uspostavljeno je par tnerstvo u otklanjanju generisanog otpada u Srbiji čije je gomilanje započeto u prošlosti i sa kojim država ne zna šta da radi, sa cemen tarama koje mogu da koriste različite vrste otpada kao alternativne energente pod strogo kontrolisanim uslovima kroz tzv. procese ko incederacije. Na taj način, osim što pomaže u rešavanju problema upravljanja otpadom, država i čisti zemlju Srbiju, ali i doprinosi smanjivanju ugljen-dioksida (CO2) i efekta staklene bašte: – To, takođe, znači da sprovo dimo naš deo obaveza iz Kjoto protokola čiji smo potpisnici, istakao je Dulić. Prema njegovim rečima, cementna industri ja godišnje će moći da iskoristi oko 25.000t otpadnih automobilskih i traktorskih guma, oko 350.000t produktnih materija iz U.S. Steel Serbia. U pitanju su otpadni materijali pod nazivom troska koji se u cementarama mogu koristiti i kao sirovina odnosno doda tak u proizvodnji glavnog proizvoda. Pored toga, biće rešen problem odlaganja i eliminisanja znatnih količina sporednih produkata mesne industrije, kao što je ko
štano i riblje brašno, ali i industrijski otpad posle reciklaže, kazao je Dulić i dodao da će cementna industrija moći da iskoristi i pe peo iz termoelektrana u Srbiji, koje su zbog te emisije svrstane među najveće zagađiva če prirodne okoline. Ovo će biti posebno značajno za termoelektranu Kolubara koja je veliki zagađivač celog Kolubarskog kraja, ocenio je on. Ministar je istakao da će cementna industri ja moći da koristi taj otpad po strogim stan dardima i korišćenjem modernih tehnolo gija čime će se takođe smanjiti zagađenje vazduha, ali je naglasio da će država vršiti monitoring nad ovim procesima i da je već izvršeno testiranje ovog monitoringa. Generalni direktor cementare Titan iz Kos jerića Dimitris Zizis kazao je da će i me morandum o razumevanju doneti korist celokupnoj društvenoj zajednici i da je to pozitivan korak ka stvaranju sistema zaštite životne sredine i za državu i za strane inve stitore. On je naglasio da društveno odgo vorna preduzeća potpuno podržavaju napo re države na polju zaštite životne sredine.
Ministar Dulić je najavio i početak rešavanja problema upravljanja opasnim otpadom koji je postao posebno aktuelan posle požara u fabrici Viskoza u Loznici i kazao da će o tome razgovarati u ime ministarstva na čijem je čelu sa ministrom vojske kako bi se neki od vojnih objekata (kasarne) ubuduće koristili za odlaganje ovih opasnih materijala. Ovaj incident rezultirao je hapšenjem četvoro rukovodilaca koji su poslali radnike da uklanjaju otpadni materijal, bez pribavljene saglasnosti o protivpožarnoj zaštiti i sprovedenim merama zaštite od požara ■
16
info Izložba u Krasnodaru Vlada Srbije i PKS, u saradnji sa administra cijom i Privrednom Komorom Krasnodara, od 5. do 7. novembra, organizovali su Naci onalnu izložbu Srbije u Krasnodaru, Rusija. Izložbu pod sloganom Čuvajmo prijateljstvo – gradimo budućnost otvorio je predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković. Na 1.500m2 atraktivnog izložbenog prosto ra na centralnom gradskom trgu predstavilo se 55 srpskih preduzeća iz različitih oblasti.
Prema rečima Slobodana Milosavljevića cilj ove manifestacije bio je veća iskorišćenost Sporazuma o slobodnoj trgovini, potpisanog sa Ruskom Federacijom pre osam godina, po kome je 90% proizvoda oslobađeno carine u međusobnom prometu. Takođe, direktan povod za izbor Krasnodara jesu Zimske olimpijske igre koje će biti održane u Sočiju 2014, a naša preduzeća na ovaj način pokušavaju da se prestave kao proizvođači hrane i odeće, nameštaja i hemijskih proizvoda, itd. Iz oblasti projektovanja, gradnje i opremanja izlagala su preduzeća: Ratko Mitrović, Putevi Užice, Energoprojekt, Montinvest, PIM Ivan Milutinović, Feman, Zimpa, Mermeri i graniti Stanković, Via Ocel, Monterra, Multicon Inženjering, Unipromet, Jugoterm, Nisal, Amiga, Enterijeri Janković, Cini, Gir i Zorka Keramika.
Izgradnja regionalne deponije kod Pirota Kod Pirota je početkom decembra 2008. godine počela izgradnja regionalne sanitar ne deponije za odlaganje čvrstog komunal nog otpada iz sve četiri opštine Pirotskog okruga. Ugovor vrednosti 5,4 miliona evra, nedavno su potpisali SO Pirot, Evropska agencija za rekonstrukcju i izvođač radova – austrijska firma Alpine.
Vasić kaže da je lokacija izabrana pre 10 godina i da je ukupna vrednost projekta 5 miliona evra. – Kompletna dokumentacija je rađena pre ma standardima EU i da nije tako ne bismo dobili novac – objasnio je Vasić. Procenjen je uticaj smetlišta na okolinu i prikupljena su potrebna odobrenja, a projekat je pravljen tri godine.
Novi most na Dragovištici Izgradnja drugog mosta na reci Dragovištici u Bosilegradu, čija je ukupna vrednost pro cenjena na 26 miliona dinara, trebalo bi da počne u januaru 2009. godine i da bude za vršena do kraja iste godine. Kako je u razgo voru za eKapiju istakao Evtim Karadžov iz SO Bosilegrad, u prvoj fazi izgradnje, koja bi, ako sve bude teklo prema planu, trebalo da bude završena do narednog proleća, biće po dignuta tri noseća stuba za šta će biti utroše no oko 8,5 miliona dinara dobijenih iz NIP. – Ovaj most je veoma značajan, jer će pred stavljati direktnu sponu sa bugarskom gra nicom i značajno rasteretiti već postojeći most, koji se takođe nalazi na regionalnom putu R-122. Taj most je dotrajao i oštećen, a napravljen je možda i pre Drugog svetskog rata. Novac za prvu fazu izgradnje obez beđen je iz NIP-a. Tender za izbor izvođača radova biće zaklju čen krajem decembra 2008.godine i iskreno se nadamo da će nas vreme poslužiti, da bi stubovi bili podignuti do proleća naredne godine – objašnjava Karadžov, naglašavjući da je SO Bosilegrad ponovo konkurisala za dodatna sredstva iz NIP, da bi odmah po završetku prve faze, moglo da se nastavi sa radovima, kako bi krajem 2009. godine Bo silegrad dobio još jedan most. Inače, projekat za ovaj most još 1996. godi ne izradio je Institut za puteve iz Beogra da. Prema rečima Karadžova, budući most na reci Dragovištici biće klasičan betonski most na 3 stuba, dužine 45m, visine 4m i širine 12m.
Prezentacija GCL membrana
Delegaciju Evropske komisije i čelnika lo kalnih samouprava sve 4 opštine Okruga dočekala je grupa od oko 20 žitelja obližnjeg vikend naselja nezadovoljnih izgradnjom deponije na lokaciji Muntina padina.
U Merkuru na Bežanijskoj kosi, 21. no vembra, firma Belmont BG predstavila je bentonitnu membranu Bentofix BFG 500, proizvođača Naue GmbH&Co.Kg iz Ne mačke. Prezentaciju je vodio Gorazd Copek iz Slovenije i tom prilikom inženjeri i iz vođači mogli su se upoznati sa prednostima ove bentonitne membrane za hidroizolaciju u visoko i niskogradnji.
- Rešićemo i taj problem nezadovoljnih građana zbog blizine deponije njihovim vi kendicama. Mislim da neće biti problema rekao je predsednik SO Pirot Vladan Vasić.
Kroz primere iz prakse, predstavljene teh ničkim crtežima i fotografijama, gosti su mogli saznati o korišćenju ove membrane u realnim uslovima gradilišta.
17
info Kule u Beogradu Preko puta Arene, u Bloku 26, za dve go dine trebalo bi da počne gradnja četiri kule, visoke po 185m. Svaka će imati po 42 spra ta, a osim ekskluzivnih stanova, u njima će biti otvorene banke, dva hotela i tržni centar. Investitor je izraelska kompanija CEE, a ceo projekat vredan je pola milijarde evra. Na 460.000m2 biće sagrađen moderni stambeno-poslovni i hotelski kompleks, prvi ovog tipa u Beogradu. Veliki tržni cen tar zauzeće prva tri sprata. Prvi i drugi biće namenjeni ekskluzivnim prodavnicama, dok će na trećem biti bioskopi, kafići i mesta za zabavu. Sa plafona poslednjeg sprata tržnog centra visiće veliki jedrenjak, koji će, kako Izraelci pretpostavljaju, biti simbol ovih kula. Na četvrtom spratu biće velika terasa i bašta, a iznad nje četiri kule. Ukoliko sve bude išlo po planu, projekat bi mogao da bude završen za pet godina. Radi se o velikoj investiciji i poduhvatu kakav do sada nije rađen kod nas – kaže Miodrag Zečević, izvršni direktor za marketing u pre duzeću Energoprojekt, koje će biti angažo vano za izvođenje radova. U dve krajnje kule biće ekskluzivni hoteli, dok će u srednjima biti poslovni prostor. Poslednji spratovi sve četiri kule predviđeni su za stanove, koji će imati površinu od 100, 106 i 120m2.
18
Planska dokumetacija je završena i predata Sekretarijatu za urbanizam. Nakon idejnog rešenja ostalo je da se uradi glavni projekat, u vrednosti desetina miliona evra. Za ovaj posao CEE je angažovao čuvenu britansku kompaniju Normana Fostera, u toj oblasti najveću u Evropi.
Gradska kuća Gradske službe raštrkane su u osam različitih zgrada u centru prestonice, koje zajedno vrede oko 80 miliona evra. Gruba računica pokazuje da je jeftinije smestiti ih pod jedan krov jer izgradnja zajedničke zgrade ne bi koštala više od 40 miliona evra. Beograđani bi tako zaboravili na šetnje sa gomilom papira u ruci i muke sa parkiranjem, a rad gradske službe bio bi efikasniji. Prostorije gradske uprave u osam zgrada sada zauzimaju oko 32.200m2 (bez Starog dvora). Ideju da Beograd, po ugledu na svetske metro pole, dobije Gradsku kuću (City Hall), pored zaposlenih u administraciji i samih građana, podržava i gradonačelnik Dragan Đilas: – Smatram da je objedinjavanje gradskih službi pod jednim krovom najlogičnije rešenje za Upravu, jer bi tako bila efikasnija, i mnogo dostupnija za građane koji bi na jednom me stu mogli da obave sve poslove. Međutim, još ne znamo kako ćemo i kada to rešiti.
Stručnjaci beogradskih agencija za nekre tnine slažu se da bi izgradnja ovakvog novog zdanja Upravu koštala duplo manje nego što ukupno vrede sadašnje prostorije. Razlog za to je, tvrde oni, što bi Grad snosio samo tro škove izgradnje, a sam bi sebi platio gradsko građevinsko zemljište, sumu koju bi mogao da iskoristi za izgradnju. Prodajom sadašnjih prostorija gradske vlasti obezbedile bi novac potreban za izgradnju Gradske kuće.
Most posle tri i po decenije Pobijanjem probnih šipova na donjem špi cu Ade Ciganlije, za prvi od sedam stubova novog mosta, posle tačno 34 godine, počela je izgradnja novog mosta u Beogradu. Rok za izgradnju je 40 meseci a vrednost posla je 118 miliona evra. Pilon mosta sa kosim ka blovima biće visok 200m, dužina mosta biće 929m, a širina 45m, imaće šest kolovoznih traka, dva koloseka za šinski saobraćaj i dve pešačko-biciklističke staze. Biće zidan prema sistemu build and design, u kojem se istovremeno projektuje i izvode radovi. Maksimalna propusna moć mosta biće 12.000 vozila na sat. Izrada izvođačkih projekata pristupa mostu se završava, imo vinsko-pravni odnosi su uglavnom završeni, što će omogućiti izgradnju pristupnih sao braćajnica paralelno sa izgradnjom mosta. Nosilac izgradnje je austrijski Porr.
info
19
sajmovi Međunarodni Sajam nekretnina i investicija BelRE održan je u Beogradu od 30. okto bra do 1. novembra 2008. godine. Sajam je pre samo tri godine zamišljen kao mesto sastanka investitora, vlasnika zemljišta, gra ditelja, konsultanata, projektanata, izvođača radova, prostornih planera, urbanista, agen cija za posredovanje na tržištu nekretnina i, naravno, krajnjih korisnika. Uz svesrdnu in stitucionalnu podršku, pre svih, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i grada Beograda, kao i svojih sponzora, sa jam je okupio domaće i strane izlagače iz Italije, Rusije, Španije, Dubaija, Bugarske, Slovenije, BiH i Crne Gore.
BelRE 2008
čekajući zakone piše: Mladen Bogićević
Još jednom uspešnom organizacijom BelRE se potvrdio kao najznačajnija sajamska iz ložba ove vrste u regionu, ali svakako da ovo nije krajnji cilj nijedne slične manifestacije, pa ni ove. Sajmovi su tu da bi se predstavi li novi projekti i ideje u okviru određenog sektora privrede, sa krajnjom idejom da se posredno i neposredno utiče na njegovo ubrzanje i rast. Međutim, promocija investiranja u Srbiju koju BelRE uspešno sprovodi na svom, ali i sajmovima u inostranstvu kao gost i izlagač, moraju uskoro dobiti jasne zakonske okvire, jer kada investitor reši da se dublje upusti u ispitivanje tržišta koje mu je akcentova no kao veoma atraktivno, tamo ga ne sme sačekati neuređena regulativa, nepostojanje osnovnih prostornih planova, neregulisa na vlasnička pitanja parcela, zemljišta, itd. Upravo ovo je bila najčešće pominjana tema ovogodišnjeg BelREa.
Najave bez epiloga ili... Na početku moram da priznam prethodno prisustvo ličnog skepticizma prema Sajmu posvećenom investicijama, u vanEU zemlji bez osnovnih zakona i gradu koji nije u sta nju da izgradi most, metro ili obilaznicu dok istovremeno pretenduje da bude centar poluEU regiona(?!). Dodatno, teme najavljenih panela samo su pobudile veću podozrivost: • Rastuće tržište nekretnina u Srbiji • Kakva je budućnost investicija u regionu? • Izgradnja i finansiranje u nekretninama – izazovi i rešenja • Business Arena – Spremna za investiranje • Uređenje odnosa i donošenje zakona u procesu prometa nepokretnosti • Priče o projektima – Zahtevi tržišta, kva litet i trendovi; Kako prevazići imidž ri zične zemlje i privući novi kapital?; Isku stva iz regiona; Veliki regionalni projekti • Najnoviji trendovi u izgradnji stambenog prostora • Internet portali u Real Estateu. Međutim, već prvo izlaganje u potpunosti je promenilo predrasude o BelREu, a, nakon poslednjeg, Sajam sam napustio sa osećajem nade koji se može izraziti rečima: profesio
20
Vladimir anušić na otvaranju BelRE 2008
nalci su tu, ideje su tu, volja za stvaranjem neke bolje Srbije je tu, samo im dajte zakone i pustite ih da rade ono što najbolje znaju – da planiraju, investiraju, grade i upošljavaju... Ali idemo redom...
BelRE – novac, stil i znanje Štandovi izlagača pod kupolom Hale 3 na pravili su odličan okvir za celu manifesta ciju, uređeni u skladu sa standardima koje podrazumeva veliki kapital ipak su činili ve oma prijatan ambijent koji je odisao stilom i dobrim ukusom. Međutim, za prijatnu at mosferu koju je mogao da oseti svaki pose tilac najzaslužniji su bili domaćini štandova, uvek spremni da sa punim entuzijazmom predstave svoju firmu i ponudu (i kada je bilo očigledno da niste kupac), da prikažu detaljne planove, osnove, fotografije faza ra dova, izvedenog stanja... Ali, posetioce ste mogli na prste nabrojati, što svakako nije krivica organizatora. Ovaj sajam i jeste zamišljen kao mesto za upo znavanje i komunikaciju u okviru nekoliko sektora poslovanja, te kao i sve strogo kon cipirane izložbe nije interesantan najširoj publici, ali očekivali biste da sretnete mnoga poznata lica kojima su usta puna investicija, koncesija, koridora, i sl. Sajam nekretnina i investicija izgleda da nije bio previše inte resantan onima kojima je sa tog mesta bilo www.build.rs
upućeno najviše apela – zakonodavcima, tj. političarima. U trenutku kada tamo negde ekonomska kriza najviše potresa upravo ovo tržište, pa krediti ovde postaju nepovoljniji, investitori tri puta premišljaju pred svako novo ulaganje, povlače se i čekaju, pomisli li biste da će bar na svom sajmu dobiti više pažnje srpske političke elite. Ova primedba ne odnosi se ni na koga po jedinačno, već na svih 250 ljudi, pa i više računajući i prethodne sazive, koji su imali i imaju svoje mesto u Skupštini i zadatak da Srbiju urede u skladu sa principima vladavi ne prava. Međutim, reč koja se najčešće čula na BelREu bila je zakon. Jasno je da je Srbiji potreban veliki priliv investicija kako bi održala privredu u pokretu, međutim svaki pokušaj investiranja u Srbiju postavlja pred ulagače velike, često i nepremostive prepreke. Bez obzira da li se govori o trgovanju nekretninama, projektovanju i izgradnji industrijskih parkova, finansiranju projekata, kupovini parcele, itd, na svakom od ovih koraka lako se dolazi do zakonski neregulisanog tla. Tako imamo situaciju da, onaj koji svojim novcem treba da pokreće privredu, već punih osam godina ne može da stigne na red za izglasavanje neophodnih mu zakona koji treba da omoguće i obezbede njegovu investiciju, tj. uloženi novac.
sajmovi Skupština je mesto gde zakoni treba da budu izglasani kako bi mogli biti primenjivani, a nju čine podjednako i vlast i opozicija te svi snose podjednaku odgovornost za trenutno stanje. Ali, najbolje je da o svemu tome de taljnije saznate od samih učesnika Sajma koji su direktnim sudelovanjem u panelima pokušali da skrenu pažnju medija i javnosti na neophodnost zakonske regulative u svo jim poljima rada.
Iskustva sa najvećeg projekta na Balkanu U okviru prvog panela predstavljena je Di rekcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, kao i gost iz Rusije Sergej Malji čenko, predstavnik Katastra grada Moskve. Na pitanje koliko treba da prođe od pre davanja papira za dozvolu za gradnju do odgovora nadležnih on je odgovorio: – U Moskvi se mnogo gradi pa i posla za službe ima mnogo, tako da rok mora biti i do mesec dana – što je u sali izazvalo neko liko osmeha. Govoreći o projektu Belville, Slobodan Mihajlović, direktor projekta, rekao je: – Za realizaciju projekta koji ima 240.000m2, sa poslovnim i rezidencijalnim jedinicama, i koji ispunjava sve standarde gradnje prema evropskim nivoima, morali smo da kontak tiramo sve segente ove industrije i sve seg mente administracije, koji omogućavaju re alizaciju takvih projekata. Uradili smo to u rekordnom vremenu, i sa ponosom mogu da kažem da smo u poslednjih godinu dana pokazali da u Srbiji postoji mogućnost, i spremnost svih struktura, da prihvate nova iskustva, da traže nova rešenja, i da jedno stavno realizuju projekte. Stvari nisu izgledale sjajno u početku, i mno gi koji se bave nekretninama skretali su nam pažnju da tako ambiciozan projekat može da naiđe na prepreke. Kao kompanija koja realizuje projekat znali smo to od početka, i preuzeli smo sve mere, primenili savremene metode finansiranja, project menadžmenta, prodaje, i održavanja objekata koje ćemo uručiti našim sugrađanima 2009. godine... Situacija u sektoru nekretnina u Srbiji je uo bičajena za tržišta u tranziciji, ta iskustva nisu jedinstvena i mi nismo jedinstven primer jer su kroz taj proces stvaranja tržišta kroz pro menu sistema uprave i promenu političkih sistema prošle i Poljska, Česka, Slovačka, Rumunija, Bugarska, i mi, kao poslednje tržište koje se priključuje toj velikoj grupi tranzicionih tržišta imamo jednu prednost – možemo da iskoristimo pozitivna iskustva iz njihovog rada, i da ih primenimo ovde u Beogradu. Loša vest je što za to imamo malo vremena, ta rešenja moramo da primenimo brzo i efikasno kako bismo uhvatili ritam i iskoristili potencijal koji je pred nama.
Sajam je otvorio Ministar prostornog planiranja i životne sredine Oliver Dulić. U intervjuu datom godišnjaku BelRE-a, on je detaljnije predstavio planove njegovog ministarstva u narednom periodu koji će pre svega biti usmereni u ka pojednostavljivanju administrativnih procedura i jačanju kapaciteta lokalnih samouprava u oblasti urbanističkog planiranja. On je istakao da će izradom novog zakonodavnog okvira biti određen nov, pojednostavljen postupak za izdavanje dozvola, za čije dobijanje je trenutni prosečan rok 270 dana. Takođe, naglasio je potrebu za definisanjem prava i obaveza investitora, i razvijanjem instrumenta koji će garantovati pravnu sigurnost građana u procesu izgradnje objekata, dodajući: – To je složen proces, prevazilazi nadležnosti izvršne vlasti, zadire u sudsku praksu i zahteva ozbiljna sistemska rešenja.
Dulić je rekao da usvojena Strategija regionalnog razvoja Srbije sa ekonomskog aspekta daje osnovu budućeg razvoja naše zemlje, i da će predstavljati osnovu za definisanje strateških prioriteta, mera i instrumenata, kao i pojedinačnih programa i projekata za sprovođenje Strategije. Najavio je i da će Ministarstvo finansirati i opštinske prostorne planove čime će se uvesti red i suzbiti dosadašnja divlja gradnja i korupcija. Situaciju u praksi Dulić je objasnio rečima: – Osnovna funkcija prostornih planova opština biće interesno povezivanje opština i stvaranje funkcionalnih ili razvojnih regiona. Tim pre, jer se lokalne samouprave suočavaju sa manjkom kadrova, investicija, a regionalne razlike su jako izražene, među najvećim su u Evropi. Sa druge strane, u susret evropskim integracijama i korišćenju predpristupnih instrumenata i fondova Evropske unije, neophodno je definisati regionalni nivo planiranja i upravljanja u prostoru. Prostorne planove opština treba projektno i programski orijentisati radi povećanja efikasnosti, a istovremeno sprovesti programe i projekte jačanja kapaciteta lokalnih samouprava, kao i izvršiti decentralizaciju u oblasti urbanističkog planiranja. Na taj način bismo stvorili efikasan sistem za uređenje građevinskih područja i izgradnju pojedinačnih objekata.
Naglašavam, nastavio je Dulić, da će deo novog zakona o planiranju i izgradnji biti i sankcije za one organe koji se ogluše o obavezu donošenja prostornih i urbanističkih planova. Nedonošenje tih planova predstavlja najbolju podlogu za arbitrarnost i korupciju, i mi nemamo nameru da tolerišemo situaciju da se zakonski rokovi krše bez Ministar Dulić na BelRe 2008 ikakvih opravdanja i bez ikakvih posledica. S druge strane, lokalnim samouNa pitanje koji su prioriteti Strategije propravama koje uđu u proces izrade prostornih stornog razvoja Srbije, Dulić je odgovorio: i urbanističkih planova, Ministarstvo će pruži– U skladu sa Zakonom o planiranju i izgrati dodatnu pomoć da taj posao obave u najdnji, u postupku je donošenje Odluke o iz- kraćem roku, uz potreban nivo kvaliteta. radi Strategije prostornog razvoja Republike Srbije. Nosilac aktivnosti na izradi Strategije Bela knJiga investitora biće Republička agencija za prostorno planiranje. U Programu za izradu Strategije uzete Dulić je u intervjuu obrazložio i potrebu za su u obzir specifičnosti Srbije, analiza statzv. belom knjigom o investitorima – novim nja socio-ekonomskog i ekološkog sistema, projektom Ministarstva za prostorno planiraproces tranzicije, objektivnih ograničenja nje i zaštitu životne sredine: razvoja i potrebe transformacije postojećeg sistema planiranja. Biće urađena i strateška – Imajući u vidu da je veliki broj građana žrtprocena uticaja na životnu sredinu, kao inva neuređenog stanja u građevinarstvu, nestrumenta njene zaštite. Na taj način će se ophodno je izgraditi sistem u kome će građani okončati dosadašnja praksa planiranja u kodobiti sve podatke o statusu i kredibilnosti injoj je zaštita životne sredine uglavnom sekvestitora, kao i o izvođačima radova. Razvijatorski tretirana. njem informacionih sistema u tom sektoru na nacionalnom i lokalnom nivou, biće dostupni U intervjuu je posebno naglašen i značaj repodaci o planiranim aktivnostima, sprovođegionalnog razvoja, naročito nerazvijenih po- nju planova i akterima u oblasti planiranja i dručja kako bi se smanjile trenutno prevelike izgradnje. Bela knjiga investitora predstavlja razlike između pojedinih regiona. samo prvi korak u tom složenom procesu ■ www.build.rs
21
sajmovi sedam meseci, nakon četiri velike javne rasprave bez zaključka, u periodu između Vlade u kojoj sam ja bio i ove sada, onda je formirana radna grupa, naravno na činov ničkom nivou, koja ne može da uradi ništa, niti ima mogućnosti da odluči o tako važnim pitanjima, i ta radna grupa se sedam meseci nije sastala. Time se demonstrira shvatanje pravne sigurnosti u sopstvenoj zemlji. panel 1
Mihajlović nastavlja: – Tržište nekretnina u Srbiji je mlado, neregulisano, sa dosta puštenih konopaca, čije krajeve drži neko ko ne bi trebalo da ih drži, i mislim da ovaj sajam i okupljanje profesionalaca može da doprinese da se iznesu i dobre i loše strane naše situacije, i da kroz taj dijalog uspemo da nađemo prava rešenja koja će svima da pomognu: gradskim vlastima i političkim strukturama da naprave planove koji su realni i brzo ostvarivi, našim prijateljima iz inostranstva koji imaju poverenja da dođu ovde i ulože svoj novac i svoje znanje, da se bolje snađu, i lokanim strukturama ove industrije počevši od klijenata, agencija za nekretnine, građevinskih firmi, projektanata, da nađu pravi put kako da realizuju velike projekte.
Na svu sreću mogu da govorim u sadašnjem vremenu o svim tim problemima, jer smo kroz realizaciju ovog projekta prošli sve što treba da se prođe u Srbiji, počevši od pro blema sa katastrom kako bi klijenti, koji su krajnji pokretač ove industrije, mogli jedno stavno i čisto da uknjiže kupljene nekretni ne na svoje ime i da to bude njihovo trajno vlasništvo, istakao je Mihajlović.
Vlade i ministri se menjaju, problemi ostaju Veoma interesantno je bilo i izlaganje g. Milana Parivodića, prethodnika sadašnjeg ministra Dulića. Predstavivši firmu u kojoj sada radi, svoje izlaganje je započeo osvrtom na reči ostalih panelista: – Zaista mi je veli ko zadovoljstvo da učestvujem na BelReu, u ovakvom sastavu panela. Vrlo su mi bila interesantna izlaganja Direkcije za građe vinsko zemljište, Moskovskog katastra, i gospodina Mihajlovića koji vodi, u stvari, jedini projekat masovne gradnje stanova u Srbiji, koji upravo iz tog razloga omogućava verovatno i najpovoljije cene u Beogradu.
22
Namerno počinjem sa ovom poentom jer, kada sam seo za ovaj sto, odmah mi je na pamet pala pravna sigurnost... Pogledajte (prodrmao je sto ispred sebe) pravna sigur nost kako izgleda... I zbog toga ću vam go voriti o pravnim pitanjima za koje smatram da, pored ovih tehničkih o kojima je govorio gospodin Mihajlović, predstavljaju suštinsku prepreku, ne samo razvoju građevinarstva i porastu standarda srpskih građana, koji žele da imaju normalan stambeni prostor, već i in dustrije koja takođe želi da ima normalan in dustrijski prostor pod kojim će raditi i živeti. Mislim da zakonski problemi u Srbiji pred stavljaju razlog dramatčnog zaostajanja građevinarstva i ozbiljnog zaostajanja celog industrijskog i, uopšte, celog privrednog ra zvoja Srbije – rekao je Parivodić i nastavio – Koristim se snažnim rečima zbog toga što sam se veoma dugo koristio blagim i diplo matskim jezikom... Smatram da su urgentne zemljišna reforma, svojinske i građevinske reforme, koje kod nas, bukvalno, dramatično kasne. Reforma svojinskih odnosa, i građevinskih odnosa, osam godina posle građanske revolucije, jedva je na početku, i ovo je poruka koju me dijima šaljem, a i našoj Vladi. Mislim da go spodin Dulić radi vrlo važan i dobar posao, da aktivizuje pitanje građevinskih dozvola, građevinske mafije, i stavlja to u prvi plan. Ja sam to isto radio u prošloj Vladi, bio sam jedan u prošloj Vladi koji je to radio a sada je g. Dulić jedan u ovoj Vladi koji to radi. Problem je očigledno to što u političkoj eliti Srbije ne postoji koncenzus da se ukine ova kav obilk sigurnosti (ponovo je prodrmao sto), i da se zaista sprovedu ozbiljne refor me. Ne može jedan ministar da izvede nešto ukoliko ne poštoji većina koja će izglasati to na Vladi, i da to ode u Skupštinu, i da bude usvojeno. To je jedan sistemski paket, paket reformskih zakona koji će Srbiju prevesti iz svojinskigrađevinskog nenormalnog prav nog stanja u normalno evropeizirano stanje kakvo su investitori navikli da vide. Mi smo dakle jedina zemlja u ovom delu sveta koja nije usvojila zakon o restituciji. Taj zakon sam sa svojim timom pripremio, još kao ministar, i evo već dve godine se vode javne rasprave, radna grupa je formirana pre www.build.rs
Konsolidacija svojinskih odnosa je suština pravne sigurnosti svih, od demokratije, od privrednog napretka, svi su ugroženi pravnom nesigurnošću, koja se još uvek proteže. U našem privrednom razvoju, smatram da najteži, najozbiljniji čep, jesu svojinska i građevinska pitanja i zakoni iz tih oblasti koje moraju da se reše i prakse koje moraju dosledno da se primenjuju na osnovu tih reformisanih zakona. Te reforme moraju biti uskoro, ili vrlo brzo završene, jer se mi nalazimo u situaciji svetske krize. U uslovima u kojima je bilo mnogo para, jeftinog novca, mi smo u postojećim zakonskim okvirima, obezbeđivali 40% onih građevinskih investicija koje bismo imali da smo sproveli reformu 2001. ili 2002. godine. To znači da je bilo situacija kad je novca bilo napretek, sada kada novca nema u metropolama, odakle je taj novac dolazio za investicije, ovde će ga biti još mnogo manje. Mi se nalazimo pred ozbiljnom opasnošću zastoja građevinske industrije zbog nedo statka novca. Naši zakoni su takvi, i naše prakse, čak i korupcionaške prakse su takve, da su cene nekretnina bitno veće u Srbiji nego u zemljama u okruženju, a mi konku rišemo tipično za investicije sa Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom. Bugari su na oko 50% naših cena, Rumuni na nivou 60% na ših cena, iz razloga što smo mi jednostavno neaktivni u pogledu reformi koje moramo da sprovedemo da bismo normalizovali zemlju. U situaciji finansijske oskudice, opasnost je vrlo ozbiljna za razvoj Srbije. Šta je do sada urađeno po tom pitanju? Konkretno, ja sam uradio zakon o restituciji imovine crkava i drugih verskih zajednica, i on je počeo da se primenjuje, takođe zakon o hipoteci, koji je izrađen po jednom vrlo efikasnom sistemu koji je omogućio stavljanje objekta u izgrad nji pod hipoteku. To je ustvari omogućilo podizanje projekta od 240.000m2 koji vodi gospodin Mihajlović – Belville. Bez toga projektno finansiranje nije bilo moguće u Srbiji. Koji je bio efekat zakona o hipoteci? Veliki broj građana je došao u mogućnost da podiže kredite na osnovu tih hipotekarnih kredita, i novac se pojavio na tržištu. Sa druge strane, mi nismo sproveli zemljišnu reformu, nismo sproveli svojinsku reformu, nismo sproveli građevinsku reformu, tako da je novac stigao na tržište, ali se i dalje zida po 20 stanova, 10 stanova, po 9 stanova, i ima mo samo jedan ozbiljan projekat u zemlji.
sajmovi Ponuda je vrlo oskudna, i ograničena u kva draturi, u kvalitetu, u lokacijama... Ozbiljan problem je i infrastruktura Beograda, koja nije omogućila radijalno širenje grada, i do šlo je do skoka cena. Mislim da će one sada zastati ili blago početi da padaju, a tek ukoli ko mi usvojimo svojinsku reformu ozbiljno, i građevinsku reformu i omogućimo masovnu gradnju kao što se to radilo ranije, doći će do ozbiljnog pada cena, koji bi kod nas nastu pio sada zbog svetske krize. Ali, neće doći do toga jer je ponuda vrlo oskudna bez reforme o kojoj govorim sve vreme. Imperativ je da vlada Srbije pošalje pod hit no u Skupštinu zakon o restituciji i građe vinskom zemljištu, koji je napisan...Zaista se ozbiljno protivim namerama da se ovo pitanje reši kroz dva zakona: zakon o građe vinskom zemljištu i zakon o restituciji, jer je to polovično rešenje. Ljudi koji se zalažu za to polovično rešenje, u nacrtu svog projek ta su jednostavno rekli sledeće: Mi se ovde ne bavimo restitucijom, mi se ovde bavimo građevinskim zemljištem. To vam je kao da imate dve gangreozne noge, ja sam zadužen za levu nogu, a desna... pa, videćemo šta će biti sa njom. To mora biti jedan zakon. Zbog ljudi koje žele da dođu ovde on mora biti pod hitno usvojen – istakao je Parivodić. Drugi zakon je opštesvojinski zakonik koji je takođe urađen. To je dobar tekst i samo treba imati hrabrosti i viziju da je Srbiji on dramatično potreban. Konačno, ministar Dulić radi zakon o planiranju i izgradnji i to je jako dobar zakon. Potrebno je da ima privatnu svojinu na građevinskom zemljištu da bi imao normalan zakon o planiranju izgradnje. Ako on bude pisao novi zakon o planiranju izgradnje zasnovan na državnom monopolu na građevinskom zemljištu mi ništa suštinski nismo uradili, osim što smo dobili još jedan tranzitorni zakon. Zakon koji je ministar Šumarac uveo 2003. godine je bio dobar, i u tom ustavnom okviru je dao najviše što može da se da u pravcu tranzitorijuma, prema normalnom svojinskom i građevinskom sistemu. On je prevaziđen usvajanjem novog ustava, koji je omogućio privatizaciju gradskog građevin skog zemljišta. Ona mora da se sprovede uz restituciju, i tek na osnovu toga i novog svojinskog zakona, da se simultano donese zakon o planiranju izgradnje koji će efika sno rešiti urbanistička pitanja i postaviti ja snu hijerarhiju urbanističkih propisa, i mora da omogući brzo izdavanje građevinskih dozvola da bi se deblokirala građevinska in dustrija... Mislim da je gospodin Mihajlović suštinsku stvar rekao – da nas stalno vide kao perspektivno društvo. Hajde da jednom postanemo aktuelno uspešni! Stalno smo perspektivni, imamo potencijal, ali nešto u nama nam ne dozvoljava da ga realizujemo. Imamo rešenja samo treba odlučnosti i pa triotizma da to uradimo.
Skice sa ostalih panela Na drugom panelu Srđan Vujičić, iz kom panije KingSturge, kratko je rezimirao da je naše tržište slabo razvijeno, iako prilike za investicije postoje, i istakao nedostatak re zidencijalnog i kancelarijskog prostora ako poredimo sa gradovima u okruženju, nedo statak shopping centara, a da velike parkove i logističke centre praktično i nemamo.
panel 2
Dejan Jovanović, kao predstavnik Sekretari jata za regionalni razvoj, istakao je da mora mo doneti zakon o regionalnom razvoju koji bi uredio pravila i međusobnu komunikaciju regionalnih agencija sa republičkom. Bojan Stanojević iz Boyden grupe istakao je infrastrukturu kao generator za privla čenje investicija, i naravno, urbanističku regulativu koja bi trebalo da je prati. Kao najbolji primer naveo je projekat obilaznice oko Beograda čija izgradnja jeste završena u jednom delu, ali se u narednih godinu ili dve ne očekuje ostala planska dokumen tacija bez koje ne može početi izgradnja u njenoj neposrednoj blizini. Zatim je istakao da država nema sredstava za investiranje u infrastrukturu ali da bi zato Ministarstvo za ekonomiju što pre moralo da inicira do nošenje zakona, ne o koncesijama, već o o privatno javnim partnerstvima, zaključivši da zbog trenutne situacije Koridor 10 može otići u Bugarsku i Rumuniju. Dodao je i da mora biti donešeno zakon sko rešenje kojim bi opštinama i gradovima u Srbiji bila vraćena imovina kako bi mogli da imaju mogućnost davanja hipoteke. Kao veliki problem on je istakao i eksproprija ciju zemljišta koja je u Srbiji tako uređena da je npr. projekat Makiš 2 čekao na sud ski epilog celih pet godina. Dalje je naveo i reformu poreskog sistema koja bi trebalo da reši pitanje neuređenih privatnih parcela:
www.build.rs
– Ukoliko danas imate kompanije koje drže najatraktivnije lokacije a godinama ne grade ništa, a zakonski je nemoguće da im oduz mete to zemljište (odnosno trajaće bar 10 godina), ono što možete da im uradite jeste da im ispostavite poreski račun, za nečinje nje onoga što su bili obavezni. Branislav Lacmanović je pomenuo sastanak održan nekoliko dana pre BelRea, gde su strani investitori predstavnicima vlasti AP Vojvodine predočili najveće probleme u raz vijanju poslovanja podvukavši tri najvažnije: • nedostatak delimično ili potpuno sprem nih industrijskih lokacija • nedostatak odgovarajuće radne snage • bojazan od pojavljivanja nepredvidivih troškova tokom poslovanja. Međutim, naglasio je značaj ravnomernog regionalnog razvoja kod planiranja indu strijskih parkova, navodeći primer Mađarske koja ima preko 200 ovih parkova i njima za pošljava 25% ukupno zaposlenih u industriji.
panel 3
Na trećem panelu, posvećenom finansiranju u nekretninama, Milan Marinković, iz Fima Investa, govorio je o nepostojanju odgova rajućeg zakona koji bi uredio domaće inve sticione fondove, rekavši da se zakon done sen decembra 2006. godine više bavi samim sobom nego regulisanjem ove oblasti, naj većim delom usled nedostatka iskustva na ovom polju. Zatim je navodio sve nedostat ke rešenja koje ovaj zakon nudi zaključivši da bi primena ovako definisanog zakona ostavila na tržištu samo strane fondove.
panel 4
Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma vodio je četvrti panel pod nazivom Biznis arena – spremno za investiranje. Napomenuvši da ne poseduje znanja iz ove oblasti naveo je primer iz svog iskustva, tj. privatizaciju Sajma koja je do nove 2009. imala krajnji rok za početak procesa priva tizacije. Međutim, parcela Sajma opterećena je brojnim nerešenim pitanjima: da li par cela ima pristup pruzi ili ne, da li ima kon takt sa vodom ili ne, a sve to su pitanja koja na tržištu Sajam predstavljaju kao potpuno različitu ponudu ■
23
poslovanje
INTERNET
MARKETING Internet marketing predstavlja skup strategija i tehnika koje koriste Internet kao kanal poslovne komunikacije za podršku ostvarivanja generalnih marketinških ciljeva organizacije ili preduzeća. Internet marketing koristi pristup koji nudi direktni marketing oslonjen na rast i razvoj telekomunikacija i informatičku tehnologiju. On je zapravo interaktivni direktni marketing Duboka i precizna fragmentacija tržišta koju omogućava Internet marketing, a čiji je ishod jedan čovek – jedan segment, omogućava prelazak sa masovnog na mikromarketing. Sa aspekta definisanja klasičnog marketinga, može se reći da je Internet marketing zbir aktivnosti koje su upotrebljene u cilju usmeravanja tokova proizvoda i usluga od proizvođača prema potrošaču (korisnik, kupcu, klijentu) korišćenjem Interneta kao kanala poslovne i tržišne komunikacije.
24
• prema broju klikova (engl. Pay Per Click, PPC; Cost Per Click, CPC) • prema vrednosti akcije (engl. Cost Per Action , CPA; Pay Per Action, PPA) Baner ad utisak (Banner Ad Impression). predstavlja broj poseta, tj. broj onih koji su videli baner. Reč impresija ili utisak se koristi zbog toga što svaka viđena reklama ostavlja neki utisak.
Pored termina Internet marketing koriste se i termini e-marketing, onlajn marketing, sajber marketing, virtuelni marketing, interaktivni marketing...
Plaćanje po kliku (PPC - Pay Per Click) sistem naplate oglašavanja koji omogućuje oglašivaču da plaća samo za efekte oglašavanja (klik na reklamu do ciljanog sajta), nasuprot plaćanju po broju prikaza reklame.
Baner (Banner) ili ad (Ad – Advertising) jesu engleske reči za sliku koja predstavlja reklamu za neki proizvod ili uslugu i koja se nalazi na stranici nekog sajta (izrazi baner i ad se često koriste kao reči koje imaju isto značenje, ali pravilno je reći baner ad). Baner može biti statičan ili animiran (jedna ili više slika u jednoj slici), sa pratećim tekstom izvan slike, na slici, ili bez njega. Baner predstavlja najčešći vid oglašavanja na Internetu.
Plaćanje po akciji korisnika (PPA - Pay Per Action) jeste sistem oglašavanja koji predstavlja sledeći korak u kvalitetnom kontekstualnom oglašavanju. Ovaj tip oglašavanja se veoma približava samoj prodaji, budući da oglašivač u ovom slučaju plaća za oglašavanje tek onda kada je učinjena željena akcija korisnika (desired action – traženi odgovor), kao što je npr. preuzimanje fajla, prijava na mejling listu, naručivanje proizvoda i sl.
Na Interentu danas razlikujemo četiri ključna oblika naplate oglašavanja: • prema ugovorenom vremenskom razdoblju • prema broju prikazivanja, tj. impresija (Cost Per Impression, CPM ili CPI)
Kontekstualno oglašavanje (Contextual Advertising) jeste oglašavanje u kontekstu sadržaja stranice. Pretpostavka je da ako je reklama na nekoj web-stranici u kontekstu (u vezi) sa samim sadržajem koji interesuje korisnika (koji je došao na neku stranicu zbog www.build.rs
tog sadržaja), tada će korisnik (posetilac) pre odgovoriti na reklamu koja ga interesuje. Nešto drugačiji način oglašavanja sastoji se u tome da se oglašivačima nudi povezivanje odabranih ključnih reči uz naziv firme, brend ili proizvod čime se doseže do maksimalnog broja pripadnika ciljnih grupa. Ovaj vid kontekstualnog oglašavanja bazira se na sistemu koji skenira tekst na pojedinoj stranici, pronalazi određene (sponzorisane) reči zakupljene od oglašivača i vizuelno ih ističe. Prelazeći mišem preko tako istaknute reči, korisniku se prikazuje oblačić sa oglasnom porukom oglašivača.
Istraživanja u svetu prognoziraju da će u 2009. godini jedino onlajn oglašavanje beležiti rast, dok će štampana izdanja imati pad prihoda od oglašavanja od 6 do 14%.
poslovanje Web portal Web portali su mesta na Internetu gde je predstavljen skup različitih informacija koje se odnose na veliki broj izvora nezavisno od pretraživača. Oni pružaju mogućnost direktnog slanja e-pošte, pregled vesti, pretraživanje kataloga, dobijanja kontakata, čitanje tekstova (stručnih, tehničkih, pravnih, promotivnih, zabavno-informativnih...), ali su najčešće orijentisani oko nekoliko osnovnih polja kako bi privukli što veći broj ljudi ali sa sličnim interesovanjima i interesima.
pravni akti
Sve ove informacije su predstavljene u okviru jednog vizuelnog rešenja kako bi korisnik dobio poznato grafičko i funkcijsko okruženje čime se njegova pažnja direktno usmerava na sam sadržaj. Ovo znatno olakšava pretragu u okviru polja njegovog interesovanja koje portal nudi. Zbog prenošenja informacija sa velikog broja izvora, portali podrazumevaju svakodnevno ažuriranje (unos novih sadržaja i osvežavanje i prepravke svih informacija). To ih, zajedno sa bogatstvom sadržaja, svrstava na prva mesta kod pretraživača. Na taj način svi koji su posredno ili neposredno uključeni u sadržaj jednog portala obezbeđuju sebi bolje kotiranje na Internetu, tj. u slučaju poslovnih portala – imaju daleko češću komunikaciju sa različitim akterima svog polja poslovanja. Internet svakoga dana širi svoj uticaj i preuzima prostor štampanih medija i televizije jer pruža mogućnost trenutnog odgovora na specifičan zahtev korisnika, nudeći mu izbor informacija u skladu sa njegovim željama i potrebama ■
transmaterijali
zanimljivosti
promo tekstovi
stručni tekstovi
• pretraživanje kataloga proizvoda i preduzeća • dobijanje detaljnijih informacija
tematske vesti
www.build.rs
25
software
još EfIKAsNIjE
CAd REšENjE sa najvećom ušTEdoM NovCA
Kompanija je u toku šest godina rada proširila svoju delatnost na sledeće oblasti: • projektovanje i održavanje kompjuterskih sistema • web programiranje • usluge u oblasti dizajna i web dizajna • usluge iz oblasti antivirusne zaštite mrežnih sistema – Distributerski program Avast • usluge iz oblasti CAD okruženja – Distributerski program ZwCAD 2D&3D programa • usluge iz oblasti legalizacije operativnog i aplikativnog softvera – Microsoft partner. U prilici smo da Vam predstavimo odličnu alternativu za kupovinu legalnog CAD softvera koji po svojim performansama stoji rame uz rame sa najboljim CAD alatima, a zajedno sa svojim dodatkom čini odličan paket za geodetsko poslovanje. Sve što Vam je iziskivalo previše novca i vremena sada možete dobiti po vrlo pristupačnoj ceni. ZwCad je moćni CAD alat koji svojim korisnicima omogućuje jednostavnu i
laku upotrebu bez dodatne edukacije, a po svojim performansama i izgledu sličan je ostalim CAD alatima koji se mogu naći na tržištu. ZwCAD je idealna CAD alternativa sa podrškom za DWG formate od verzije 2.5 do verzije 2009. ZwCAD može čitati, pisati i editovati fajlove urađene u CAD programima (2.5-R14-2009). Sa preko 200.000 korisnika u 66 zemalja i na hiljade završenih projekata, ZwCAD je ubedljivo najbolji izbor za arhitekte, geodete, dizajnere koji kreiraju profesionalne 2D i 3D CAD crteže i praktično sve profesije koje u svom radu koriste DWG fajl format crteža. ZwCAD može biti uređen pomoću lisp-ova, C++ (ADS) i VBA (Visual Basic for Application). U saradnji sa firmom Geosoft napravljen je geodetski program za izradu digitalnog geodetskog plana koji se u svom radu potpuno oslanja na ZwCAD okruženje.
REFERENCE Evropska Agencija za rekonstrukciju – Enterprise PLC; Muzej grada Beograda; Naučno-istraživački centar Vinča; Istorijski arhiv Beograda; Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda; Genex IBC televizija; Institut za imunologiju i virusologiju Torlak, Beograd; Projekat Interaktivni Beograd – 600 godina Grada Beograda (3D rekonstrukcija Beogradske tvrđave, 15-tog veka); Opština Rakovica (rekonstrukcija mrežne infrastrukture); Neochimiki Beograd S.A (rekonstrukcija mrežne infrastrukture); Cooler Master LaserDerm International; Akzent Media; Global Benefits Group GBGi; Vojska SCG (instalacija VoiP sistema); SoftTrading Aps. (distributivni program kompjuterske opreme); Gemax d.o.o; Embassy of India Belgrade (Indijska Ambasada Beograd); WUS Austria-Belgrade Office; Mega d.o.o; Opština Kikinda – projekat Mamut; Neimar-V A.D; DTV Production; VNG International (MSP-NE Serbia); Club Plato (lanac restorana u Beogradu) ■
Program je sastavljen od sledećih modula: • za automatizovano prenošenje podataka snimanja sa svih vrsta geodetskih instrumenata (totalne stanice, GPS, digitalni niveliri) • za izradu digitalnog 3D geodetskog plana • orijentaciju skeniranih geodetskih podloga i digitalizaciju • izradu i iscrtavanje uzdužnih profila. Program je potpuno usklađen sa propisima iz struke, kako naših tako i zemalja u okruženju. Zbog velikog interesovanja biće organizovana i korisnička konferencija koje će se održati u martu 2009. godine na Tari ■
ILMAK Cincar Jankova 7 11000 Beograd tel: +381 11 218 81 12 tel/fax: +381 11 328 66 00 office@ilmak.net www.ilmak.net GEOSOFT Ustanička 165/31 11000 Beograd tel: +381 11 32 76 947 mob: +381 63 866 03 68 64 979 87 39 geosoft2006@eunet.yu www.geosoft.co.yu
26
www.build.rs
promo
KINGsPAN sIsTEMI Kingspan je vodeća svetska kompanija u oblasti dizajna, proizvodnje i prodaje izolacionih krovnih i zidnih visokokvalitetnih sistema za građevinarstvo Kingspan je prepoznatljiv pre svega po
svojoj posvećenosti inovacijama, dizajnu, kvalitetu i tehničkoj stručnosti, zbog čega sa pravom zauzima prvo mesto pri izboru arhitekata, izvođača, investitora i vlasnika. Kompanija sa sedištem u Irskoj danas se može pohvaliti radom na internacionalnom nivou, u Severnoj Americi, na Dalekom istoku, ali pre svega – u Evropi.
Kingspan je izuzetno ponosan na Isophenic Firesafe (IPN) panel koji je sačinjen od negorivog materijala, zbog čega predstavlja optimalno rešenje prilikom izgradnje svih tipova objekata od kojih se zahteva visok stepen protivpožarnosti. Ovo revolucionarno rešenje zahvaljujući svojim tehničkim osobinama doprinosi većoj bezbednosti i zaštiti, pre svega ljudskih života.
Danas je građevinska industrija veoma zahtevna usled čega proizvođači neprekidno moraju da rade na unapređenju svojih proizvoda unutar različitih sektora u smeru pružanja novih mogućnosti kupcima. Uz funkcionalnost,važnu ulogu igra i estetska vrednost objekta, a nje nema bez visokokvalitetnih ugrađenih komponenata i materijala.
Kingspan proi-
zvodi su osmišljeni tako da u potpunosti zadovolje sve ove potrebe kupaca, ali i više – oni podrazumevaju i smanjenje troškova budžeta, poboljšanje kvaliteta radnih uslova pri izgradnji novih ili obnavljanju starih objekata, a koji se pre svega odnosi na brzinu gradnje, odličnu termoizolaciju i vatrootpornost.
Bilo da je u pitanju objekat za industrijske pogone, proizvodnju hrane, skladištenje namirnica u hladnjačama, itd. Kingspan paneli će odgovarati svim potrebama. Kingspan izolacioni krovni, zidni i fasadni sistemi za ambijente kontrolisane temperature omogućuju visoke performase kontrole
Kingspan se može pohvaliti širokom pa-
temperature i higijenskog okruženja za prehrambenu industriju, skladišta, distribuciju, hladnjače, farmaceutsku industriju, i ostale primene gde se zahtevaju precizni temperaturni i higijenski uslovi (detaljnije informacije možete pronaći u specijalnoj brošuri ove kompanije – Regulisana sredina).
Kingspan proizvodi i dostavlja i dodatnu opremu koja doprinosi boljem arhitektonskom izgledu samog objekta i samim tim zainteresovanima, izvođačima, projektantima ili investitorima nudi kompletan paket usluga.
O važnosti estetskog doživljaja može se zaključiti i na osnovu mogućnosti biranja efekta na panelima, kombinujući tradicionalni izgled sa savremenim sistemima (efekat cigle, drveta i kamena), kao i uklapanje željene profilacije i različitih boja. O delatnosti Kingspana, različitim tehničkim detaljima, prijavi za dodatne besplatne brošure ili CD-ove, kao i kontaktima, možete se informisati direktno na sajtu Kompanije ■
KINGSPAN
letom svojih proizvoda. Predstavlja jedinog proizvođača koji raspolaže termoizolacionim zidnim i krovnim sendvič panelima sa tri vrste ispune: od poliuretana, kamene vune i IPN-a. Svi navedeni fasadni i krovni paneli mogu biti sa skrivenim ili vidljivim kačenjem, u zavisnosti od želje kupca, odnosno projekanta.
Bul. Arsenija Čarnojevića 99a/1 11070 Novi Beograd tel: +381 11 21 29 837 info@kingspan.co.rs www.kingspan.co.rs www.build.rs
27
poslovanje Oktobra 2008. godine neke od vodećih srpskih konsultantskih kompanija započele su projekat osnivanja Udruženja inženjera konsultanata Srbije kao člana svetskog Udruženja inženjera konsultanata, kako bi se povećala konkurentnost firmi iz Srbije na međunarodnom i lokalnom graditeljskom tržištu. Inicijativu su potpisali predstavnici 14 firmi: Fideco, YU Build, Mace, IK Konsalting, Tahal, Energoprojekt, Domaa, Delta Invest, CPM, C&N Consult, Mostprojekt, VMS, Mašinoprojekt i EC Harris. Prijemom srpskog Udruženja u FIDIC organizaciju, građevinska preduzeća iz Srbije omogućila bi svoje učešće u velikim projektima koji su im do sada bili nedostižni. Kako među najznačajnije ciljeve FIDIC organizacije spadaju i razvoj konkurencije, etičkog poslovanja i borba protiv korupcije, osnivanje Udruženja u Srbiji će dodatno ubrzati razvoj nacionalnog graditeljstva, kako je rečeno na prvom skupu pomenutih firmi.
misli i deluj globalno Tehnološke promene, promene potreba investitora i političke promene stvorile su velike razlike u nivou usluga i kvaliteta radova građevinskih kompanija iz različitih zemalja. Kompanije iz razvijenih zemalja odavno su izašle iz okvira svojih država. One mogu svetskom tržištu da ponude visoke tehnologije i know-how, savremenu organizacionu strukturu, poslovanje po principima društvene odgovornosti i održivog razvoja. Iz tog razloga, praćenje globalizacionih kretanja veoma je značajno u procesu donošenja odluka menadžmenta građevinskih preduzeća. Sve građevinske kompanije, pa i one iz Srbije, koje žele da budu globalno konkurentne, moraju prilagoditi svoje proizvode i usluge uslovima svetskog tržišta. Otvaranjem tržišta, pojačana je i konkurencija među građevinskim kompanijama. Više nije dovoljno da pojedino preduzeće zadovolji lokalne standarde da bi postojalo i razvijalo svoje poslovanje. Potrebno je da ono bude globalno konkurentno, da prati savremene tokove, upoznaje se sa svetskim standardima i primenjuje ih u radu, inovira svoje poslovanje, konstantno ulaže u obuku kadrova... Poznavanje međunarodnih tenderskih procedura i pravnih pitanja jeste od velike važnosti za uspešno poslovanje građevinskih kompanija. Internacionalne institucije, kakve su Svetska banka, Evropski fond za razvoj, Azijska banka za razvoj i sl. razvile su specifične standarde i uslove ugovaranja koji su univerzalno primenljivi i zvanično prihvaćeni za korišćenje.
28
uslovI uslovI uGovARANjA uGovARANjA u u međunarodnim međunarodnim oKvirima oKvirima
fIdIC
sTANdARdI Poznavanje međunarodnih tenderskih procedura i pravnih pitanja od velike je važnosti za uspešno poslovanje građevinskih kompanija. okolnosti poslovanja u međunarodnim uslovima su se promenile, konkurencija je ojačala i usvojeni su vrlo precizni uslovi poslovanja koji su postali obavezni za sve firme koje hoće da konkurišu za projekte finansirane iz budžeta međunarodnih finansijskih institucija piše: Vladimir Veličković
Postoje tri osnovna sistema ugovaranja: • ugovor zasnovan na stvarno izvedenim količinama i fiksnim jediničnim cenama • ugovor sa fiksnom konačnom sumom • ugovor zasnovan na ukupnim ostvarenim troškovima uvećanim za honorar
Inter-američke banke za razvoj, Organizacije za industrijski razvoj Ujedinjenih nacija, vodećih međunarodnih komercijalnih banaka i investicionih fondova, kao i ostalih velikih investitora.
U međunarodnoj praksi figuriše veliki broj tipskih ugovornih dokumenata (npr. FIDIC, JCT, ICE, AIA, NEC) koji su zasnovani na ranije objašnjenim principima formiranja ugovorne cene i definisanja ključnih odnosa na projektu.
FIDIC je međunarodno udruženje konsultanata, osnovano od strane pet nacionalnih udruženja 1913. godine u Belgiji. Danas je sedište FIDIC-a u Lozani i okuplja oko 50 članova, pri čemu, iz svake od zemalja, pravo na članstvo ima samo po jedno nacionalno udruženje. Od samog osnivanja FIDIC je ostvario solidan uticaj na inženjersku praksu, prvenstveno izdavanjem preporučenih standardnih uslova ugovora i procedura vezano za izgradnju objekata.
FIDIC (Fédération Internationale Des Ingénieurs-Conseils) je najviše primenjivani set uslova ugovaranja u međunarodnom građevinarstvu. Korišćenje FIDIC uslova ugovaranja preporuka je Svetske banke,
Strateški ciljevi FIDIC udruženja su: • zastupanje, na globalnom nivou, kompanija koje obezbeđuju intelektualne usluge bazirane na visokoj tehnologiji za izgrađenu i prirodnu sredinu
međunarodni tipski ugovori
www.build.rs
poslovanje • pomoć članovima u poslovnoj praksi • definisanje i promovisanje radne etike • unapređenje imidža inženjera konsultanata kao lidera i stvaralaca društvenih dobara • posvećenost promovisanju i održanju životne sredine.
Okolnosti poslovanja u međunarodnim uslovima su se promenile, konkurencija je ojačala i usvojeni su vrlo precizni uslovi poslovanja koji su postali obavezni za sve firme koje hoće da konkurišu za projekte finansirane iz budžeta međunarodnih finansijskih institucija.
FIDIC se stara o primeni svojih ciljeva organizovanjem seminara, konferencija i drugih događaja. Jedna od značajnijih oblasti rada FIDIC udruženja je publikacija međunarodnih standarda formi ugovaranja, dokumenata iz poslovne prakse (izbor konsultanata, nabavka, osiguranje, odgovornost, izgradnja kapaciteta) i iz upravljanja (menadžment kvaliteta, upravljanje rizicima, menadžment poslovnog integriteta, menadžment životne sredine, održivost...).
Postoji sve veća potreba i u Srbiji za upoznavanjem sa međunarodno usvojenim procedurama, jer se pojavljuju veliki projekti koji se delom ili kompletno finansiraju iz stranih finansijskih organizacija, a one zahtevaju strogu proceduru rada ■
Godinama se obim poslova srpskih građevinskih preduzeća u inostranstvu smanjivao i gotovo dve decenije su prošle u ekonomskoj izolovanosti. Za to vreme, domaće kompanije su pokušavale, bez bankarskih garancija, sa osiromašenim fondom mehanizacije i ljudstva, da opstanu u izmenjenim tržišnim uslovima. Sa druge strane, veliki broj domaćih stručnjaka, vođeni ekonomskom logikom, našao je svoje pozicije i dokazao se u stranim firmama i na stranim tržištima – od Amerike, do Saudijske Arabije i Rusije.
FIDIC priručnici U Srbiji su dostupni prevodi šest knjiga, tj. FIDIC priručnika: • Narandžasta knjiga – Uslovi ugovaranja za projektovanje, izgradnju i ključ u ruke (izdanje iz 1995. godine); u njoj se nalazi potpuni tekst ugovora za isporuku gotovih i opremljenih objekata spremnih za korišćenje • Žuta knjiga – Uslovi ugovaranja za elektro i mašinske radove (izdanje iz 1987. godine) • Bela knjiga – Model ugovora o pružanju usluga između investitora i konsultanta (izdanje iz 2006. godine) • Zelena knjiga – Kratka forma ugovora (izdanje iz 1999. godine); ovi ugovori se preporučuju za tehničke i građevinske radove relativno male kapitalne vrednosti za koje nisu potrebni specijalizovani podizvođači. • Crvena knjiga – Uslovi ugovaranja za građevinske radove (izdanje iz 1999. godine) • Žuta knjiga – Uslovi ugovaranja za postrojenje i projektovanje-izgradnju (izdanje iz 1999. godine); Ovi uslovi preporučuju se za obezbeđenje elektrotehničkih i/ili mašinskih postrojenja i za projektovanje i izvođenje radova koji predstavljaju kombinaciju poslova iz oblasti niskogradnje, mašinstva, elektrotehnike i/ili visokogradnje ■
intervju Njujorški Njujorški arhitekta arhitekta Evan Evan douglis, douglis, posetio posetio je je Beograd Beograd uu ulozi ulozi dizajnera dizajnera pakovanja pakovanja za za limitirano limitirano ekskluzivno ekskluzivno izdanje izdanje viskija viskija Chivas Chivas 12. 12. Iskoristio Iskoristio je je ovaj ovaj rad rad kao kao uvod uvod uu priču: priču: Skulpturalni Skulpturalni projekat projekat pod pod imenom imenom Helioscope Helioscope pretvorili pretvorili smo smo uu površinu površinu omota... omota... Zaista Zaista mislim mislim da da su su ove ove interdisciplinarne interdisciplinarne saradnje saradnje veoma veoma važne važne uu XXI XXI veku veku –– različiti različiti ljudi ljudi iz iz industrije industrije ii umetnosti umetnosti sarađuju sarađuju kako kako bi bi proizveli proizveli nešto nešto što što poseduje poseduje veliku veliku moć... moć...
VISKI, SOFTVErI,
STudENTI I SPONzOrI
razgovor vodio Mladen Bogićević
Gospodin Douglis nam je zatim predstavio i svoja istraživanja na polju arhitektonskih oblika i novih koncepata građenja (pogledati sledeću stranu): – Rad u mom studiju je dobrim delom posvećen nekoj vrsti savremenog baroka – kako kombinovati konstrukciju i ornament u XXI veku, kako izraziti slikovnost, iskustvo kroz doživljaj i dodir, ali istovremeno postavlja pitanje mogu li nove površine i elementi građenja u XXI veku, i sama arhitektura, biti inteligentniji, naučno korisni za okruženje, održivi razvoj, mogu li poneti priče našeg vremena? Build: Angažovani ste kao predavač u Pratt Institutu u Njujorku i želeo sam da Vam postavim nekoliko pitanja u vezi sa obrazovanjem mladih arhitekata. Dakle, po vašem mišljenju, šta je najvažnije za jednog studenta arhitekture, čemu treba posvetiti najviše pažnje, da li su to materijali, konstrukcije, teorija prostora ili... Mislim da bi redosled prioriteta bio: kao prvo – da apsolutno budu potpuno posvećeni svom obrazovanju pošto je to dragoceni deo njihovog života. Drugo je, pre bilo kakve specijalizacije, zapravo jedno objedinjeno znanje, jer softveri omogućavaju rešavanje mnogih problema kojima smo nekad morali da posvetimo previše vremena. O softveru treba razmišljati kao o produžetku svoje ruke i kada imate ideju treba da budete sposobni da tu ideju pretvorite u prostor. Sledeće što da je izuzetno važno da nauče, bez obzira čime će se baviti u kasnijem životu, to je pitanje održivosti, što je ključna tema u današnjoj arhitekturi! Build: To bi bilo moje naredno pitanje... Naravno... Ne morate da budete naučnik ili inženjer – kreativni pojedinac bi trebalo da bude sposoban da pronađe kreativna rešenja, da oblikuje zgradu koja će u sebi venčati zgradu odgovornu prema okruženju i zgradu koja je vizuelno zanimljiva. Te stvari ne moraju se deliti. Ne morate da idete kod jednog arhitekte koji će projektovati reprezentativnu zgradu a zatim kod drugog koji će je
30
prilagoditi lokalnim klimatskim uslovima. Moje studente učim da mogu da urade oba! Pri tom, to ne znači da treba da budete podjednako obrazovani u svakom aspektu. Kad izađete iz škole vi ćete svejedno biti u prilici da radite sa inženjerima, izvođačima, tehničarima, dizajnerima tekstila, enterijera, nameštaja, i to će sve biti poslovi o kojima znate ponešto, osnovno, čak i više od toga, ali nećete u potpunosti biti snalažljivi u svemu tome – građenje zato i jeste proces koji čini saradnja. Ali dok su u školi, vođen etičkim principima, pokušavam da im sve ove grane posla održim na okupu kako ne bi upali u zamku verovanja da umetnost i nauka nisu jedna ista stvar. I to je lepota arhitekture, zar ne? Morate da razmišljate o osnovnom konceptu objekta, o tome kako će on stajati u prostoru, koje materijale možete koristiti, kako ih povezati u jednu celinu, kako će štedeti energiju, koliko bi to moglo da košta... Jer, kad sazrite i ostarite, tada se sve pretvara u pitanje ekonomije... Build: U školi postoji mogućnost uključivanja studenata i u komercijalne projekte, sa onima koji žele usluge studenata... Tako je, na arhitekturi imamo programe za četvrtu i petu godinu studija... mada, ne moraju da čekaju dotle. Omogućeno im je da rade i na nižim godinama studija, i to do 20 sati nedeljno. Na osnovu tog rada u biroima mi ih ocenjujemo i u školi. Mnogi nemaju novca za studiranje i neophodno im je da rade. Smatramo da je bolje da rade u manjim biroima, gde će studenti imati mnogo više prilika da uče, tako da imamo listu arhitekata iz Njujorka i okoline za koje smatramo da su izvrsni. Kao mladi svakako nećete biti u ulozi da samostalno vodite projekte, ali to je svakako veoma značajno iskustvo. Build: Primetio sam još jednu zanimljivost u vezi sa tim... Neposredna saradnja studenata sa kompanijama, proizvođačima građevinskih materijala i opreme... To su inicijative škole u vezi sa sponzorstvom (proizvođači osvetljenja, opreme za www.build.rs
uređenje enterijera, Trespa obloge, Hitachi elektronika, itd). Nekada oni doniraju novac, nekada proizvode i materijale koje koristimo u radu: ispitujemo njihov dizajn, mogućnosti redizajniranja i sl. Tako da se neretko dešava da studenti, kao pojedinci ili kao grupe, neki od dobijenih proizvoda reinterpretiraju na potpuno nov, kreativan način. Ponekad su ti projekti u velikoj meri eksperimentalni, ali ponekad se govori o sasvim pragmatičnom pristupu. Takav je bio slučaj sa Design Tex-om, kada smo istraživali njihove obloge. Student je došao do rešenja za koje je proizvođač bio toliko zainteresovan da je potpisao ugovor o intelektualnoj svojini. Sada se ta obloga proizvodi, i student dobija svoj procenat od svakog prodatog kvadrata, ali i škola svoj... Za mene je veoma značajno da li (posle tri godine, šest studija koje prođete i naučite tek osnove arhitekture) može da postoji ta mogućnost: da ono što proizvođači nude na tržištu bude unapređeno od strane nekoga ko je mlad i, u nekim slučajevima, može imati svoju komercijalnu vrednost? Moj odgovor je – da! I to ne umanjuje integritet procesa obrazovanja, i same škole, naprotiv – to dodaje vrednost obrazovanju! Želim da znam da moji studenti neće raditi ono što kompanije od njih traže da rade. Hoću da kompanije prihvate činjenicu da rade sa nekim ko je obučen u jednoj izvrsnoj grupi kreativnih ljudi, kolega studenata i nastavnika, i da, u određenim uslovima, možemo proizvesti nešto što može imati uticaj na njihovo poslovanje. U najlošijem scenariju, kada ne dođe do novog proizvoda, kompanija je načinila veliki doprinos akademskom društvu, zaradila poreske olakšice, i postala neka vrsta filantropa – dala je novac u dobre svrhe. Tako da su u svakom slučaju obe strane na dobitku. Unapređivanje ovakvih saradnji me posebno zanima, jer... kada studentu date mogućnost da radi na nečemu od čega može imati potpunu, opipljivu korist – tada će zaista dati sve od sebe! ■
arhitektura EVAN DOUGLIS LIčnA KArTA
„Ovaj modul smo radili pre nekoliko godina... Originalno je osmišljen za galerije, ali možemo napraviti oplate i sipati beton u njih, tj. može posedovati konstruktivne osobine...”
„Za japanski restoran u Njujorku dizajnirali smo tipske obloge koje stvaraju utisak da se nešto pomalja iz vode i nestaje u njoj. Trenutno je u nastajanju nova kompanija koja će ih prodavati širom sveta kako bi arhitekte, enterijeristi i izvođači mogli da kupe i kažu: hoću ovo u žutoj, plavoj ili zelenoj boji. Tako da, ne samo da znamo kako da ih dizajniramo na računaru, već znamo da ih napravimo, i znamo koliko će koštati...” „Urbanista iz Njujorka imao je na raspolaganju tri bloka čija je ukupna dužina veća od visine Empire State Building-a. Želeo je da zadrži postojeće objekte i doda hotel na površini koja bi pokrila sve zgrade. Zanimljiv izazov ovde jeste razmišljanje o okruženju, smanjenju efekta temperature koju objekat prima i odašilje, tako da prolaznici mogu da se osećaju prijatno tokom leta. U isto vreme tu je efekat teatra jer senke prozračne strukture na vrhu tokom celog dana prave nove slike u osnovi...”
„Muzej savremene umetnosti zamolio me je da dizajniram modularni zidni sistem XXI veka. Osnovna ideja Floralflex-a je zid koji se otvara i zatvara u zavisnosti od kretnja posmatrača. Ideje su za sada ispred dizajna, pa se govori samo o pregradi, ali može se razviti fasadni sistem sa konstruktivnom ulogom – pametna membrana koja može akumulirati energiju Sunca...”
TEMA broja Zaštita arhitektonskih objekata od štetnih uticaja vode i vlage jedan je od presudnih faktora koji utiču na dugotrajnost građevinskih konstrukcija i samih objekata, ali i na zdravlje ljudi. međutim, hidroizolacija ima sve širu primenu i kod izgradnje objekata infrastruktrure, i značajnu ulogu u upravljanju vodnim resursima i zaštiti životne sredine od uticaja industrije, saobraćajnica, deponija otpada... Zato je podjednako važna primena hidroizolacije u visoko i niskogradnji
Po mestu primene u građevinarstvu hidroizolacija se može podeliti: • hidroizolacija u niskogradnji – u hidrogradnji, kod izgradnje saobraćajnica, tunela, mostova, deponija, pripreme industrijskih zona... • hidroizolacija podzemnih delova objekata visokogradnje (temelja, podruma...) • hidroizolacija delova objekata direktno izloženih atmosferskim vodama (fasada, krovova, terasa...) • hidroizolacija pojedinih prostorija, delova objekata ili posebnih objekata (kuhinja, kupatila, bazena, itd). Bez obzira na položaj hidroizolacije u objektu, na vrstu objekta i njegove specifične zahteve, hidroizolacija, pored obavezne potpune nepropusnosti, može posedovati još nekoliko osobina, koje, zavisno od pojedinačnog slučaja primene, postaju ključne: • otpornost na temperaturne razlike – ukoliko je hidroizolacija kruta, njihov uticaj dovodi do brzog zamora materijala i pucanja, tj. gubljenja osobine vodonepropusnosti • otpornost na habanje – odgovarajućim membranama može se izvesti hidroizolacija prohodnog ravnog krova, ili, epoksidnim lakovima, izrada završnog sloja industrijskog poda • otpornost na UV zračenje i vremenske uticaje – naročito kod membrana direktno izloženih sunčevim zracima • otpornost na hemijske uticaje – najčešći primer je izolacija industrijskih podova ili površina pored puteva kako svakodnevna i havarijska izlivanja štetnog materijala (naftnih derivata, ulja, opasnih hemikalija i sl.) ne bi prodrla u tlo i podzemne vode.
32
hidroizolacioni materijali u visoko i niskogradnji Kada se činilo da su proizvodi za hidroizolaciju dostigli veoma visok nivo u performansama i mogućnostima komercijalne upotrebe, razvoj tehnologije u poslednje dve decenije XX veka i na ovom polju doneo je brojna nova rešenja. Činilo se i da je opšta podela na pojedine grupe proizvoda konačna – do tada su već postojali sintetički premazi i membrane, penetrati i aditivi za betone i maltere, proizvodi na bazi bitumena, itd. Međutim, bolje poznavanje materijala i hemijskih procesa oko nas, kao i vraćanje rešenjima iz prirode, otvorilo je put novim pravcima razmišljanja. Tako je nekada hidroizolacioni materijal opisivan kao vodo/ vlagonepropustan i nehidro/nehigroskopan, ali osmišljavanjem načina da se prirodni koncept zaptivanja glinom iskoristi za komercijalnu upotrebu, u vidu GCL – geosintetičkih glinenih (clay) membrana, ovakav pogled na hidroizolaciju danas pripada istoriji građevinarstva.
izvođenje hidroizolacije U praksi se često dešava da izvođači jedne vrste radova prilikom izgradnje objekta moraju ispravljati nedostatke nastale greškom, neznanjem, ili nemarom svojih prethodnika na gradilištu. U tom svetlu, položaj hidroizolatera je najnepovoljniji – nikakvi naredni radovi ne mogu ispraviti njihove greške, naprotiv, najčešći je slučaj da je njihov rad ugrožen operacijama u sledećim fazama gradnje: zidarskim, zemljanim, armiračkim radovima, itd. Ovakav je slučaj prvenstveno iz razloga što se najčešće govori o materijalima znatno slabijih mehaničkih karakteristika u odnosu na druge prisutne u fazi izgradnje (čelik, beton, kamen, itd). Dodatno, svaka intervencija na zidnoj površini, obodu iskopine ili samom tlu, kao i njihova, čak i veća, oštećenja, mogu se relativno lako ispraviti bez posledica po kasniju stabilnost objekta ili vidljivi trag. Daleko je teže sanirati oštećenja hidroizolacije, veoma
HIDrOIZOLACIJA u nISKOGrADnJI Ova oblast primene hidroizolacije ima izuzetnu važnost za bezbednost objekata infrastrukture, korisnika i životne sredine. Kod izgradnje tunela, postavljanje hidroizolacije otklanja mogućnost stvaranja slojeva leda na svodu tunelske cevi, ili samom kolovozu, što predstavlja veliku opasnost za sve učesnike u saobraćaju. Hidroizolacija deponija, bazena sa otpadnim vodama, zemljanih nasipa uz saobraćajnice, itd. treba da otkloni sve negativne uticaje na okolinu (havarijska izlivanja ili deponovanje opasnih materija).
www.build.rs
Hidroizolacija infrastrukturnih betonskih konstrukcija produžava njihov životni vek sprečavajući prodor podzemnih ili atmosferskih voda u beton. U suprotnom, njihov uticaj bi vremenom doveo do korodiranja armature u betonu i opadanja mehaničko-tehničkih karakteristika konstrukcije. Uz nešto izmenjene karakteristike pojedinačnih proizvoda, zavisno od uslova mesta primene, mnogi hidroizolacioni materijali se koriste u visoko i niskogradnji, pa se tako ovde koriste i bentonitne membrane, hidroizolacija na bazi bitumena, polimerne membrane...
TEMA broja često čak i nemoguće (tj. uz ogromne izdatke koji mogu prevazići cenu ponovne gradnje, npr. kod propuštanja dna deponije). Važno je naglasiti da se hidroizolacioni materijali mogu primenjivati samo na onim mestima, i samo na onaj način koji garantuje ispunjenje funkcije. Kao i uvek u građevinarstvu, jedino poznavanjem različitih sistema, načina ugradnje, prednosti i nedostataka, i naravno cene, projektant može izabrati najoptimalniji materijal, ili kombinaciju materijala. Postavljanje hidroizolacije podrazumeva pažnju neposrednih izvođača – samih izolatera, ali i kasnije, u narednim fazama, armirača, betoniraca, zidara i vozača građevinske mehanizacije, kao i strogi nadzor na gradilištu. Najčešći slučaj je da nadzor vrši sam distributer, prodavac ili proizvođač materijala jer samo na taj način može biti siguran da je njegov proizvod dobro postavljen i da će besprekorno vršiti svoju ulogu. Bez obzira da li se radi o hidroizolaciji temeljne stope, temeljnog zida ili ploče, presecanja zida protiv dejstva kapilarne vlage, hidroizolaciji kosog ili ravnog krova, itd, postoji nekoliko opštih pravila koja važe na svim ovim mestima na konstrukciji: • ostvarivanje optimalne veze sa podlogom – potpun proces hemijske reakcije sa materijalom konstrukcije (npr. kod aditiva), dobro prijanjanje uz njega, što sprečava trenja koja oštećuju sloj (npr. bitumenske membrane ili epoksidni premazi), ili dopuštanje da materijal reaguje na temperaturne razlike nezavisno od podloge (npr. neke vrste membrana prosto prekrivaju betonsku konstrukciju pričvršćene za nju prethodno postavljenom čičak-trakom) • optimalan preklop – za svaki materijal postoji definisana širina preklopa, sve preko te širine nije ekonomski opravdano, ali sve ispod te širine je ekonomski još neopravdanije pošto može učiniti da se radovi moraju izvoditi ponovo, što uglav-
nom podrazumeva i kompletnu zamenu materijala • osiguranje spojeva – ovo se postiže lepljem, varenjem (npr. kod spajanja HDPE membrana ili bitumenskih traka) i/ili premazima (na kontaktu ivica hidroizolacije sa drugim materijalom, kao npr. ravnog krova sa atikom) • pravilno postupanje – svaki proizvođač daje detaljne tehničke karakteristike, načine izvođenja detalja, korisne preporuke prilikom izvođenja i upotrebe, i jedino strogim pridržavanjem ovih uputstava posao se može završiti valjano. Još od ranih sedamdesetih naše izvođačke firme postavljale su milione kvadrata izolacije širom SSSR-a, Bliskog i Srednjeg Istoka, Afrike... Otuda potiče i decenijsko iskustvo firme Izolacija Holding koju vam predstavljamo u ovom broju.
Materijali i proizvodi za hidroizolaciju Isti materijal (sirovina) za hidroizolaciju najčešće se može primenjivati u visoko i niskogradnji, za krovove, podove, temelje, za kose, vertikalne ili horizontalne površine... Prema materijalu, proizvode za hidroizolaciju možemo podeliti u nekoliko osnovnih grupa: • proizvodi na bazi bitumena • bentonitni proizvodi • sintetičke mebmrane • premazi • aditivi i penetrati • liveni podovi od različitih polimera... Izbor je zaista veliki, u konkurenciju se uključuju novi materijali, i prilikom izbora projektant i investitor uglavnom mogu da računaju na nekoliko sasvim različitih materijala, pa će na odluku uticati cena, specifični zahtevi projekta, dodatne garancije, brzina izvođenja radova, itd.
Hidroizolacija membranama Već nekoliko decenija najrasprostranjeniji način hidroizolacije u građevinarstvu jeste izolacija membranama. Izolacija membranama, bez obzira na materijal, podrazumeva trake koje na gradilište stižu u rolnama i spajaju se formiranjem međusobnih preklopa. Na taj način se dobija vodonepropusna površina teoretski neograničenih dimenzija. Membrane mogu biti proizvedene na bazi bitumena, bentonita, različitih polimera... Hidroizolacione membrane se često tokom izolacije podzemnih delova konstrukcije zaštićuju od mehaničkih oštećenja jeftinijim materijalom (npr. vrste lepenke). Takođe, kod neprohodnih ravnih krovova čest je slučaj prekrivanja membrane slojem šljunka koji dodatno štiti membranu od uticaja UV-zraka. Prohodni ravni krovovi, otvorene terase i sl. zahtevaju postavljanje prohodne podloge preko membrane: sloj asfalta, betonske ploče, drveni i sintetički podovi... Ova podloga na sebe treba da preuzme uticaje habanja, da štiti hidroizolaciju od mehaničkih, hemijskih i drugih uticaja, da pruži bezbednost i željenu estetiku...
www.build.rs
33
TEMA broja Bentonitne membrane Možda nije običaj priču početi sa, hronolški gledano, jednim od poslednjih građevinskih materijala/sistema u nizu, međutim Build jeste mesto gde savremene i ekološki najprihvatljivije tehnologije u građevinarstvu imaju prednost. O membranama na bazi bentonita (GCL membrane) bilo je, i biće reči u Build magazinu, pa bih sada samo rezimirao osnovne prednosti oslanjanja na koncept/materijal koji uspešno vrši ovu ulogu u prirodi već milionima godina: • hidroizolacija sama sanira oštećenja nastala u toku izvođenja armiračkih i drugih radova (poput tla koje ispuca za vreme suše i sa prvom kišom zaptije sve rupe) • može se postavljati neposredno na sitnozrnu podlogu i zatim direktno preko nje armirati na distancerima (što je naročita prednost npr. kod livenja temeljnih ploča velikih površina gde nije potrebno liti betonsku podlogu za postavljanje hidroizolacije)
• nema dodatnih radova na osiguranju preklopa traka, bez obzira da li se radi o vertikalnim, kosim ili horizontalnim spojevima • fleksibilno zaptivanje dodavanjem bentonitnih kitova oko svih tačaka proboja (prodor armature, instalacija...) • direktne uštede u vremenu gradnje i upotrebljenom materijalu, tj. novcu – pojednostavljivanje radova, niži zahtevi prema radnoj snazi, olakšavanje nadzora... Prednosti primene bentonitnih membrana u niskogradnji su jasne: sloj gline d=60cm ima propusnost vode od k=10-8m/s, dok bentonit npr. d=12cm ima k=2x10-11m/s. Ovo znači da je potrebna daleko manja količina materijala što pojeftinjuje transport, skraćuje radove i štedi prirodne sirovine. Detaljnije o GCL membranama i bentonitu možete saznati kod distributera u našoj zemlji, kompanija Polykem SR (Geofelt) i Belmot BG (Naue). Posebno izdvajamo M-Prointex iz Mladenovca kao domaćeg proizvođača bentonitnih membrana.
Hidroizolacija bentonitom može se koristiti samo u podzemnim delovima objekta jer, iako bentonitna glina može izdržati beskonačan broj ciklusa zasićenja vodom i rasušivanja, ovo predstavlja problem za sintetički materijal koji čini membranu i daje joj neophodne mehaničke karakteristike. Izuzetak su zeleni krovovi gde nasuta zemlja za zelenilo prekriva membranu i praktično stvara iste uslove onima ispod kote terena, pa GCL membrana može besprekorno vršiti svoju ulogu.
Hidroizolacioni materijali na bazi bitumena Bitumen se u svrhu zaptivanja u građevinarstvu koristio još u Starom veku – ulice Vavilona popločavane su opekom fugovanom bitumenom. Bitumen i proizvodi na bazi bitumena (crna izolacija) i danas su najprisutniji, a ta prisutnost se može dobro uočiti i na našem tržištu gde ih srećemo kao hidroizolaciju kosih i ravnih krovova, temelja, konstrukcija, objekata infrastrukture, metalnih cisterni podzemnih prostorija... Zavisno od mesta primene, ovi proizvodi se isporučuju u kombinaciji sa drugim materijalima. Ovo su neki od primera: • bitumenom impregnisani krovni karton • bitumenske trake sa uloškom od krovnog kartona • bitumenizirani stakleni voal • jednostrano obložene aluminijumske folije • bitumenske trake sa uloškom od aluminijumske folije • bitumenske trake sa uloškom od staklenog voala • bitumenizirani krovni karton • bitumenske trake sa uloškom od staklene tkanine koji su sastavljeni od uloška (nosača bitumenske mase), obostrane obloge od bitumena i posipa od sitnog peska čiji je zadatak zaštita od slepljivanja. U prodaji ima i proizvoda sa kombinacijom mehaničkih osobina aluminijumskih ili sintetičkih folija (poliesterski filc) i bitumena. Predstavićemo vam posebno i Kovex koja kod nas uvozi bitumenkse trake čuvenog italijanskog proizvođača Index iz Verone.
TEMA broja Sintetički materijali Sintetičke/polimerne membrane, ili samo membrane, kako se najčešće nazivaju u praksi, možemo razlikovati prema sirovini koja im daje različite karakteristike – PVC, PE, PP, PVA, EVA, TP, EPDM, PIB... Ove membrane mogu biti impregnirane filcom radi pospešivanja osobina, nakon postavljanja mogu se farbati u željenu boju, a neki proizvođači rade i specijalne završne obrade koji daju dodatni kvalitet estetici krovnih površina. Ove membrane su deo našeg građevinarstva već preko tri decenije. Jednom postavljene na hali beogradskog Sajma, ili Sava centru, i mnogim drugim objektima one danas, preko tri decenije kasnije, jednako pouzdano vrše svoju ulogu kao i dana kada su postavljene. Zavisno od primene biramo one sa odgovarajućim osobinama, pa tako PP membrane (Polypropylen) najčešće upotrebljavamo kod hidroizolacije vodorezervoara i bazena (može biti armirana staklenim vlaknima), TP (Thermoplastic Polyolefins) je koekstrudirana geomembrana koja se koristi za hidroizolaciju tunela (ima ugrađenu signalnu traku koja olakšava postavljanje), PIB (Polyisobutylene) je sintetička guma kompatibilna sa bitumenskim trakama i zadržava fleksibilnost do temperatura od -600C, PVC membrane imaju prednost zbog povoljne cene, itd.
Zatim postoji i podela prema načinu izrade: • glatke • hrapave – sa jednostranom ili obostranom teksturom • bobičave, bradavičave, čepaste... Membrane koristimo i u nekoliko oblasti niskogradnje: • deponije – sanitarne, biološke, deponije pepela i šljake... • vodotokovi – rezervoari i kanali za snabdevanje vodom za piće, zaštita vodotokova i podzemnih voda od prodora otpadnih voda • metalni tankovi – kod industrijskih pogona, benzinskih pumpi... • hidroizolacija tunela i portala. Membrane koristimo i u visokogradnji gde mogu biti deo sistema krovnog pokrivača ili pokrivni hidroizolacioni sloj:
Poslednjih godina polimeri su sve prisutniji kao samoliveni industrijski podovi sa ulogom hidroizolacije, odličnim fizičko-mehaničkim, ali i estetskim karakteristikama. BASF je nedavno predstavio svoj progtram ovih podova i srpskom tržištu ■
• zaštita temelja • zaštita krovova, bez obzira na materijal, oblik i sistem krovne konstrukcije. Važna odlika membrana je njihova izuzet na otpornost na kidanje, pa ima proizvoda koji su specifikovani za istezanje do kidanja od čak 1.000%. Međutim, nisu otporne na probijanje pa se moraju zaštititi netkanim geotekstilom (jednostrano ili dvostrano u zavisnosti od primene). Kod zaštite krovnih konstrukcija (posebno ravnih krovova) vremenom dolazi do starenja materijala čak i kada ima dodatnu zaštitu na UV-zračenje te ih ne bi trebalo koristiti kao završni sloj. Membrane, zavisno od specifične gustine materijala imaju i dodatne oznake: • HD – visoka gustina (High Density) • LLD – niska gustina (Linear Low Density) • VLDPE – veoma niska gustina (Very Low Density). Sintetičke mebrane kod nas distribuiraju Polykem SR (Flag), Statpro (FDT)...
TEMA broja
Premazi, sprejevi i lakovi Nasuprot folijama i membranama koje vrše svoju ulogu tako što u trakama formiraju vodonepropusnu površinu koja se sopstvenim mehaničkim i fizičkim svojstvima odupire prodoru vode, tržište nudi veliki broj različitih premaza i lakova koji se nanose u tečnom stanju ili prahu, sušenjem formirajući vodonepropusni sloj. Oni mogu biti otporni na habanje (tada se koriste i kao završni sloj, npr. kod industrijskih podova), a važna karakteristika, kao kod svake hidroizolacije, jeste elastičnost da ne bi došlo do oštećenja usled toplotnih dilatacija i deformacija. Jedan od tih proizvoda je i poliurea sprej koji vam u ovom broju predstavlja Kovex. Posebna prednost kod ovih tehnika nanošenja hidroizolacije jeste jednostavnost izvođenja, jer lako prijanjaju na površinu koju treba izolovati, koriste se manje zapremine materijala što utiče na cenu transporta... Neochimiki će vam u ovom broju predstaviti proizvode izraelskog Bitum-a koji nude sve prednosti ovakve hidroizolacije.
Penetrati i aditivi Međutim, pored sredstava koja štite sistemom vodonepropusne membrane, postoje i sredstva koja menjaju svojstva površine ili samog materijala od kog je načinjen element konstrukcije povećavajući, pre svega, njegovu vodonepropustljivost. Reč je o neorganskim penetratima – penetrirajućim hidroizolacionim sredstvima koji imaju posebno efikasnu primenu u impregnaciji betonskih površina izloženih dejstvu vode, i aditivima, koji se dodaju materijalu (malteru ili betonu) u toku spravljanja. Penetrati se dodaju mešavini cementa i sitnog agregata u zaštitnom sloju betona ili se nanose nakon izvođenje dela, odn. cele betonske konstrukcije. Prodirući u pore površine betona, ova sredstva reaguju sa kalcijumom stvarajući produkte nerastvorljive u vodi koji ekspandiraju unutar pora i prslina, ispunjavaju puteve kojima voda prodire u dubinu betonskog elementa i sprečavaju čak i kapilarno kretanje vode kroz njih. Na sličan način dejstvuju i aditivi iz grupe zaptivača, koji reakcijom sa klinker-mineralima povećavaju vodonepropustljivost betona. Naš poznat proizvođač penetrata Dramin biće posebno predstavljen i u ovom broju.
36
Pored penetrata, koji deluju preko površine, od vode štite, svojom masom i sastavom, i vodonepropustljivi betoni i malteri. Njihova osnovna razlika potiče od veličine zrna agregata (punioca), a osnovna sličnost je u učešću specijalnih vodoodbojnih dodataka – aditiva (hidrofobi) koji sprečavaju ili umanjuju upijanje vode od strane očvrslog sloja. Vodonepropustljivi malteri su u tom smislu vrlo atraktivni jer se lako nanose na površinu ugroženu vlagom. Hidrofobi se isporučuju u različitim agregatnim stanjima pa ih, ukoliko su u vidu praha, treba pre primene rastvoriti u vodi (uobičajene razmere su 1:1 do 1:4). Primenjuju se i u situacijama kada treba zatvoriti mikro-prsline u oštećenom betonskom elementu a postoje i hidrofobi sa ubrzanim vezivanjem koji se uspešno primenjuju za neutralisanje dotoka vode iz većih prslina. Hidroizolacija malterom – iako se možda ne govori o hidroizolaciji u klasičnom smislu, kad ni kap vode ne bi smela da prođe, malter na vertikalnim zidnim površinama u spoljnoj upotrebi mora biti otporan na vlagu i vodu. Ovo se u našoj praksi najčešće postiže većim procentom cementa nego što je to slučaj kod maltera za unutrašnje malterisanje, mada su, sa talasom novih proizvoda poslednjih decenija, na tržištu prisutni brojni aditivi za maltere koji poboljšavaju njihove karakteristike istovremeno dozvoljavajući zidovima da dišu.
Lensim-Neoton je poznato ime na našem tržištu koje nudi kvalitetna rešenja za izolaciju betonima i malterom.
Hidroizolacija osmozom Osmoza je difuzija (pasivni transport) vode kroz membranu – molekuli vode se kreću iz sredine sa manjom koncentracijom (gde je više vode) u sredinu sa većom koncentracijom rastvorenih materija (gde je vode manje). Pritisak koji je potreban da bi se sprečila osmoza jeste efektivan osmotski pritisak. Osmotski pritisak je veći što je koncentracija rastvora veća i obrnuto. Kontrolom ovih osobina fluida uspešno se može rešiti problem vlage, npr, u podrumskim zidovima.
sredstva i alati za hidroizolaciju Svaki od pomenutih materijala za hidroizolaciju prati set, uglavnom istorodnih materijala, neophodnih prilikom izvođenja radova. Tu spadaju različite trake, praškovi i drugi pomoćni zaptivači za lepljenje traka izolacije ili za hidroizolaciju na komplikovanim mestima konstrukcije (prodori, uglovi, itd). Kao alati, zavisno od načina izvođenja i vrste hidroizolacije, koriste se breneri, valjci, kompresori... ■
preSeCAnJe ZIDOvA I ZAšTITA OD KApILArne vLAGe Kapilarna vlaga predstavlja veliki problem, naročito kod starih građevinskih objekata koji u svojim temeljnim zidovima nemaju nikakvu horizontalnu i vertikalnu hidroizolaciju. Kod nas u praksi, uglavnom na području Vojvodine, Podunavlja i Posavine, često se sreću objekti od velikog istorijskog i kulturnog značaja, stari i preko dva veka, čiji su temelji i podrumski zidovi izrađeni od opeke ili ćerpiča, dakle gline koja je po svojoj prirodi visokohigroskopan materijal. Presecanje podrumskih zidova neće obezbediti njihovu nosivost, niti je rešenje za vlagu u samim podrumskim prostorijama, ali neophodno je kako bi se sprečio prodor vlage sa svim rastvorenim solima u gornje slojeve objekta kroz zidove i tavaničnu konstrukciju. Prilikom presecanja zidova najčešće se koriste dve metode: • mehaničko presecanje zida i ugradnja klasičnog hidroizolacionog sloja – otvaranje horizontalnog otvora u etapama kako se ne bi ugrozila konstruktivnost objekta (npr. vađenje dva ili više redova opeke) celom širinom zida u dužini od oko 1m, kako bi se u njega mogla umetnuti hidroizolaciona membrana • presecanje vlage injektiranjem hemijskih sredstava u masu zida – bušenje rupa (npr. u cik-cak rasporedu, na dole pod
www.build.rs
uglom od 450, u dva ili tri reda po horizontali, sa međusobnim razmakom 10-20cm) u koje se zatim sipaju penetrati u tečnom stanju. Međutim, kod mehaničkog presecanja zida javlja se ozbiljan konstruktivni problem – ponovno postizanje kontakta gornjeg sa donjim delom zida radi pravilnog prenosa opterećenja. Ovaj problem rešen je jedinstvenim sistemom o kom je Build već pisao... HIO-tehnologija® je jedinstvena metoda potpunog presecanja zidova koja ne ugrožava stabilnost građevinskog objekta, bez obzira na debljinu zidova i vrstu građevinskog materijala. Otvori se prave ultrabrzim dijamantskim reznim alatima u malim etapama, bez vibracija i potresa, u koje se zatim pumpom pod visokim pritiskom injektira masa na bazi polimera, kroz koju se jedna za drugom utiskuju HIO-master šine®. Injektirana masa ima izuzetnu atheziju tako da sa šinom stvara neraskidivu novu spojnicu, koja se adaptira visini reza u zidu. Visina krilaca šine se pre ugradnje optimalizuje na izmerenu visinu reza u svakoj kampadi, kako bi krilca mogla da prenesu vertikalno opterećenje gornjih delova objekta bez ikakvih deformacija ■
ravan krov istine i zablude
Ravni krovovi su bili skoro obavezan deo arhitekture još od vremena predratne moderne. Već od 60-ih godina, sva masovna stambena gradnja kod nas podrazumevala je ravan krov. Međutim, nije podrazumevala pravilno postavljenu i dimenzionisanu termo i hidroizolaciju. To je izazivalo probleme koji su skoro sasvim potisnuli ravne krovove poslednjih decenija kod nas. Krajnji korisnici nemaju poverenje u ravan krov, ali ni mnogi ljudi iz struke – arhitekte i izvođači... Nemogućnost ili bezidejnost rešavanja pokrivanja velikih površina kosim krovom, uz strah od ravnih krovova koji se uvukao i u redove arhitekata a ne samo investitora i krajnjih kupaca, doveli su do veoma često primenjivanog rešenja poslednjih godina – polukružni krov (gde je objekat jednostavno završen konstrukcijom u obliku segmenta avionskog hangara). Ne postoji nijedan razlog tehničke prirode zbog kojih ravni krovovi predstavljaju loše rešenje koje samo čeka trenutak da izda. Isto tako ravni krovovi ne bi trebalo da budu tek jednostavan izlaz za oblikovno rešenje objekta. Uvek je loše kada se stvari rade na drugi način zato što ne mogu onako kako bismo zapravo želeli, zato što ne znamo kako ili mislimo da je nemoguće. Dakle, ravan krov je pouzdan kao i svaki drugi, onda kada je projektovan i izveden kao i svaki drugi: uz poznavanje materijala, korišćenje njegovih prednosti i eliminisanje njegovih mana... Neozbiljno je reći da je ravan krov uopšteno skuplji od običnog, jer u građevinarstvu, gde su činioci brojni i raznoliki, jednostavno ne mogu da se prave takve paralele. Najskuplji krov je onaj koji prokišnjava, o svemu drugom može da se priča... Na primer: cena membrane po kvadratu može biti veća od cene crepa, sa sve potkonstrukcijom, ali ravan krov u nekim slučajevima može da obezbedi veću kvadraturu u okviru zadate visine gabarita objekta.
Ovaj detalj će svakako imati veliki finansijski efekat kod jednog projekta. Zatim, niko neće uspeti da napravi takvu kalkulaciju, npr. kod objekata za parkiranje vozila, u kojoj se više isplati postavka kosog krova. Ovi primeri su tu samo da podsete da je svaki građevinski poduhvat priča u kojoj se moraju poznavati i znati sve moguće varijante. Jedino na taj način može da se izabere dobitna kombinacija. Međutim, jedna od najvećih prednosti ravnih krovova jeste mogućnost korišćenja krovne terase. Ona jednak užitak pruža i kada je objekat u prirodi i kada se nalazi usred urbanog jezgra. Svako će osetiti posebno zadovoljstvo u posmatranju grada koji se budi u letnjem svitanju ili noćnih svetala svuda ukrug. Čitaoci Builda već su upoznati sa veoma kvalitetnim podovima od prirodnih i sintetičkih materijala koji su namenjeni upravo korišćenju na površinama izloženim uslovima otvorenog prostora.
TEMA broja stan ispod ravnog krova? Koliko ljudi u srbiji ima noćne more na samu pomisao da živi ispod ravnog krova? Koliko ljudi je čulo signal za prekid telefonske veze kada kažu da je stan koji prodaju na poslednjem spratu, ispod ravnog krova? Leti ringla nad glavom, zimi plafon požuti od kondezovane vlage, a tokom cele godine ljuštenje i otpadanje kreča i tapeta, skupljanje buđi, a neretko i pravo malo prokišnjavanje gde ne pomaže ništa osim posuda poređanih po podu. Kroz školovanje čuo sam i savete profesora arhitekata da to prosto ne radi ovde jer je prevelika temperaturna razlika leti i zimi, i da nijedan materijal ili sistem ne može to izdržati i mora da procuri kad-tad. Kad-tad sve mora da se desi, ali do tada – ravni krovovi su jednako pouzdani kao i svi drugi, ali, ravni krovovi, kao i svi drugi, moraju biti pravilno izvedeni. To je sve. Tada radi...
Takođe, pisali smo i o načinu i o mogućnostima za postavljanje zelenila na krovne terase... Naše građevinarstvo je učinilo veliku nepravdu ravnim krovovima. Verovatno je da nema radova koje smo, u tolikoj meri, toliko loše izvodili. Da smo kod izvođenja temelja svih tih objekata odstupali od pravila koliko smo to radili kada su u pitanju njihovi (ravni) krovovi, verovatno bismo polovinu već odavno morali da zidamo ponovo. Prvi broj Build magazina bio je posvećen upravo ovoj temi, ali biće potrebno još mnogo savesnog rada na gradilištu, dobrih primera i promocije da se ova nepravda ispravi ■ www.build.rs
37
TEMA broja izolacija Holding a.d. je specijalizovano preduzeće za izolaterske i završne zanatske radove u građevinarstvu. osnovana je pre 50 godina, poseduje višedecenijsko izvođačko iskustvo na objektima u zemlji i inostranstvu. Poslovne jedinice nalaze se u Beogradu, novom sadu, nišu i Čačku. Preduzeće raspolaže stručnim timovima koje predvode inženjeri građevinske struke, arhitekte, tehnolozi, ekonomisti, i veliki broj vKv i Kv radnika specijalizovanih za ovu vrstu radova što čini ukupan broj od oko 100 stalno zaposlenih
Na našem tržištu još uvek su najzastupljenije bitumenske izolacije, uz tendenciju primene savremenih i alternativnih rešenja.
IzOLACIJA HOLdING A.D. Miška Jovanovića 9 11107 Beograd tel: +381 11 244 07 58 244 03 75 fax: +381 11 244 15 93 mob: +381 60 826 50 60 info@izolacija.co.rs www.izolacija.co.rs
38
IZolACIjA HoldING iZvođenje HidroIZolATERsKIH RAdovA Hidroizolacije podova, zidova, temelja, krovova, mostova, itd. izvode se prema višedecenijskim iskustvima primenom višeslojnih bitumenskih izolacija na bazi premaza, nanosa i međuslojeva od običnih, plastomernih ili elastomernih izolacionih traka. Umesto postupka gde se spajanje vrši lepljenjem, sve češće se koristi postupak zavarivanja izolacionih traka za podlogu specijalnim brenerima, čime se postiže odlično prijanjanje za podlogu i potpuna vodonepropusnost. Veliki je izbor domaćih ili inostranih materijala za oba postupka. Izolacija ih primenjuje sa uspehom dugi niz godina. Istakli bismo naročito hladne izolacione paste u sistemu sa staklenim mrežicama, koje se koriste u rešavanju različitih detalja – najslabijih tačaka kod konstrukcija. Izolacija ima razrađene detalje i proverene metode rešavanja ovakvih problema kod dilatacija, nazidaka, slivnika, prodora kroz krovne AB-ploče, kroz zidove, podove ili temelje.
Poseban segment predstavljaju hidroizolacije protiv podzemnih voda ili voda pod pritiskom, koje se rešavaju specijalnim izolacionim sredstvima na bazi penetrata, višeslojnim bitumenskim izolacijama, mastiksnim izolacijama ili polimer cementnim isušivim malterima. U sistemu sa brzovezujućim specijalnim zaptivnim masama postižu se zadovoljavajući rezultati (detalji prodora) čime se ostvaruje visok stepen vodonepropusnosti. Sistemi na bazi penetrata mogu se primeniti na podlogama od betona, opeke, kamena pa čak i naboja. Ovi materijali se odlično vezuju za podlogu, prodiru u podlogu do 15cm, kristališu se u njoj i potpuno zaptivaju sve mikro pore u materijalu. Ovim postupkom postiže se otpornost na pozitivne i negativne pritiske i do 7 bara. www.build.rs
Jedini nedostatak ovih sistema je neelastičnost, pa u statičkom smislu dele sudbinu sa postojećom podlogom.
Izolacije voda pod pritiskom mogu se rešavati i klasičnim metodama primenom nanosa vrućih bitumena, aluminijumskih vodonepropusnih folija i neposutih bitumenskih traka (u zavisnosti od visine vodenog stuba). Specijalan slučaj ovakvih sistema su mastiksne izolacije koje se projektuju i izvode prema specijalnoj recepturi koju poseduje samo Izolacija.
Zbog elastičnosti, one se posebno primenjuju tamo gde možemo očekivati izvesna statička pomeranja ili sleganja konstrukcija. Razvojem tehnologija u upotrebi su i membrane na bazi PVC-a, TPO i ORG folija, kao i EPDM gumene membrane u debljinana od 1 do 3mm, širinama do 15m i dužinama do 60m što skraćuje vreme ugradnje, postiže se daleko manji broj spojeva čime je smanjen broj mesta mogućih procurivanja. Ovi sistemi imaju rešene sve karakteristične detalje za slivnike, otvore, prodore, svetlarnike, rigole, unutrašnje i spoljašnje uglove, atike i dilatacije koji se tretiraju istorodnim materijalima. Za sve pomenute sisteme Izolacija ima stručne i specijalizovane grupe radnika koje izvode najkomplikovanije radove u skladu sa standardima za ovu vrstu delatnosti ■
TEMA broja
GEoTEKsTIlI u građevinarstvu
nOvO u pOnuDI – BenTOTeX HIDrOIZOLACIJA BeTOnSKIH KOnSTruKCIJA Sastavni elementi BenTOTeX-a su: • prirodni natrijumov bentonit (služi kao izolacijski materijal) • netkani geotekstil (obloga koja drži bentonit) • PP tkanina (nosač nanosa).
Bentotex Geotekstili imaju važnu ulogu u tehnologiji izrade Bentotex-a jer drže bentonit na okupu zbog mnogobrojnih vlaknastih pregrada. U dodiru sa vodom bentonit se pretvara u bentonit gel te se povećava 15 puta (približna procena u odnosu na suvu masu). Na taj način postiže se optimalna izolacija i zaštita armirane betonske strukture ■
osnovne funkcije i primena geotekstila u građevinarstvu Pored geomembrana i geomreža – geotekstili čine jedan od osnovnih proizvoda geosintetike. Zavisno od problema koji treba rešiti, mogu se primenjivati samostalno, ili u kombinaciji sa drugim geosinteticima (geokompoziti – fabrički ili formirani na gradilištu slaganjem slojeva različitih geosintetika). Osnovne funkcije geotekstila su: • separacija • filtracija • drenaža • zaštita • stabilizacija zemljišta. U svrhu dugoročnog smanjenja troškova, koje može biti i do 30%, geotekstili nalaze primenu prilikom izgradnje: puteva, autoputeva, parkirališta, aerodromskih pista, sportskih terena, tunela, železničkih koloseka (novih i obnovljenih pruga), deponija, sanacija pepelišta, kontrole erozije nasipa i obala tekućih i stajaćih voda... Geotekstil zadovoljava sve potrebe u pogledu otpornosti na hemijske uticaje, postojanosti na UV svetlost, i garantuje dobra mehanička i hidraulička svojstva.
Privredno društvo m-Prointex d.o.o. Mladenovac osnovano je od strane preduzeća m-Profil d.o.o. stara Pazova. osnovna delatnost društva je proizvodnja netkanog tekstila od kojih su najzastupljeniji – geotekstili. u građevinarstvu, kako u niskogradnji, tako i u visokogradnji, koriste se geotekstili koji danas imaju sve veću, gotovo nezamenljivu primenu. m-Prointex ima za cilj da kontinuiranim razvojem unapredi struku, poboljša kvalitet gradnje i aktivno učestvuje u očuvanju čovekove okoline i poboljšanju kvaliteta življenja: naša vizija je da budemo pouzdan partner koji primenjuje najviše standarde poslovanja i garantuje visoki kvalitet poslovanja, proizvoda i usluga...
Geotekstil je jednostavan za rukovanje i ugradnju, čak i u zimskim uslovima. Ne stvara probleme pri transportu, i moguć je veliki izbor gramatura – od 150gr/m2 do 1.500gr/m2,, kao i izrada po specijalnim zahtevima projekata ■
M-PROINTEX Kralja Petra I 334 11400 Mladenovac tel/fax : +381 11 8232 299 fax: +381 11 8233 317 mprointex@gmail.com www.m-prointex.com www.build.rs
39
TEMA broja Preduzeće izomont group d.o.o. osnovano je 1984. kao porodična firma koju danas čini pet zasebno registrovanih preduzeća: izomont group d.o.o, Beograd; izomont gmbH, Ludwigsburg, sr nemačka; izomont d.o.o, trebinje, BiH; ing izomont Company, Herceg novi, Crna gora; izomont, moskva, rusija
IZoMoNT GRouP
25 GodINA IsKusTvA
Taložnik Kolubara, Lazarevac
Izomont Group d.o.o. je specijalizovano preduzeće za projektovanje i izvođenje svih vrsta hidro i termoizolaterskih radova, izvođenje svih vrsta podnih obloga, montažerskih radova, inženjering, predstavljanje i zastupanje inostranih firmi, uvoz, izvoz i trgovina na veliko i malo.
Izolaterski radovi u toku na apartmansko-poslovnom naselju Savograd, Novi Beograd
Izolatersko-montažerski radovi izvedeni na objektu Novo sajmište, Štutgart
IzOMONT GrOuP Dušana Vukasovića 57 Beograd, Srbija tel/fax: +381 11 317 85 23 office@izomont-group.rs
40
U oblasti svoje delatnosti Izomont group primenjuje najnovija rešenja i kvalitetne materijale svetski renomiranih preduzeća: Sika, Kemperol, DLW, Braas, Vedag, Euromembrane, Bauder, Soprema, Axster, Villas i drugi, uz istovremeno školovanje kadrova kod navedenih firmi. Zahvaljujući dobroj saradnji sa proizvođačima materijala, praćenjem najnovijih tehnologija u ovoj oblasti i obučenosti kadrova, pokazali su izuzetne rezultate kod izvođenja novih i sanacije starih objekata, uz primenu odgovarajućih materijala: • termoizolacija i akustika – podovi, krovovi i fasade (kamena i mineralna vuna, ekstrudirani i ekspandirani polistiren, azmafon, etafon itd) • hidroizolacija – podzemni delovi objekata: zaštita od podzemne i procedne vode, kao i zaštita od kapilarne vlage; nadzemni delovi objekata: zaštita krovova, terasa, balkona od uticaja atmosferskih padavina, kao i deponije i kanali za navodnjavanje (bitumenske trake na bazi SBS-a i APP-a, membrane na bazi PVC, EPDM, LDPE, HDPE, TPO i dr, polimercementni i polimerbitumenski premazi, penetrati i dr) • podne obloge – stadioni, teniski tereni, igrališta, sportske dvorane, industrijski i antistatik podovi (epoksidni i poliuretanski samolivi podovi i premazi) • montažerski radovi – fasadne i krovne obloge od panela i aluminijumskog lima • gipsarski radovi – Trockenbau suva gradnja Izomont Group je postigao zapažene rezultate izvodeći radove u zemlji i inostranstvu, pri čemu su tehnička rešenja izradili njihovi projektanti. Većina radova u SR Nemačkoj izvedena je u saradnji sa domaćim firmama: Deutsche Asphalt Stuttgart i Freiburg (danas u sklopu firme Strabag), Fritz Technologie Murr, Holl Fleidelsheim, Dach+Abdichtung Systembau Karlsruhe i Asperg, Dachbau Nord Halle, Dachbau Schwarzheide, Isotech, a naručioci su bili: Mercedes, Siemens, Deutsche Bundesbahn, Deutsche Bundespost i sl. www.build.rs
Navodimo dalje samo neke od značajnijih objekata u zemlji i inostranstvu. Podzemne izolacije: vojna bolnica, Lajpcig; trgovački centar Karstat, Hale; Centralna pošta, Štutgart; LZB Karlsrue; PC Ušće, Super Vero, apartmansko poslovni objekat Savograd i Univerzitetsko naselje Belville, Beograd; hotel Splendid, Bečići... Izolacioni, zanatski montažerski radovi: Fabrika zupčanika ZF Schwabisch Gmund; Aerodrom Minhen; sajmišta Lajpcig i Štutgart, Regionalna klinika Ludwigsburg; Distributivni centar Drezden; hoteli Kempinski, Minhen, i Zeppelin Care, Štutgart; poslovno-stambeni kompleks, Berlin; Modni centar MOC, Minhen; DBB MunchenICE, (hala za opravku i održavanje), Hofner Centar Chemnitz; Neurološka klinika, Frajburg, Aerodormi Štutgart i Frankfurt, poslovno-stambeni kompleks, Moskva; fabrika limenki Ball-Packaging Zemun... Deponije: Dolovo, Pančevo; Novo Mileševo, Kikinda; Podgorica; taložnici Lazarevac i T.E. Gacko, šljačište. Sanacija objekata, izolaterski, montažerski i zanatski radovi: proizvodne hale Mercedes, Štutgart (već pet godina); Siemens, Technologiepark Poing i BMW, Minhen; stambeno naselje Heide, Nord-Halle; Aerodrom Sarajevo; Jena Optik; hotelska naselja Dubrovnik; pivara Kindel, Berlin; fabrika bakra i aluminijuma Sevojno; železara Ravne, Slovenija; ICN Galenika i Dahlia, Zemun; Žitomlin, Beograd; Gorenje, Celje... Važniji projekti u Srbiji i Crnoj Gori: Fabrika limenki Ball Packaging, Zemun; Tri lista duvana, Super Vero, Hyatt, Belville, Savograd, Grawe i MPC Ušće, Beograd; TQ City, Inđija; Mercedes Automotive; Gorenje, Valjevo; Splendid, Bečići; proizvodna hala Čelebić Podgorica; Husqvarna, Stara Pazova; Tarkett, Bačka Palanka; MB Pivara, Novi Sad; hala Pink, Šimanovci... Kao rezultat dugogodišnjeg uspešnog izvođenja značajnih objekata u oblasti svoje delatnosti, Izomont Group dobio je niz priznanja od kojih izdvajamo nagradu za prvo mesto u građevinarstvu koja je osvojena na XVI Međunarodnom skupu u Madridu – 16th International Construction Award Madrid ■
TEMA broja
NEoCHIMIKI GRouP
HIdRoIZolACIjA ZA xxI vEK
Flexigum Stvaranje potpuno suve membrane na licu mesta? Metoda Flexigum sastoji se od asfaltne emulzije izuzetno visokih tehničkih karakteristika, koja prilikom raspršivanja posebnim prskačem na bilo koju površinu, uz istovremenu upotrebu specijalnog ubrzivača, stvara potpuno suvu membranu, veoma dobre elastičnosti i prijanjanja. Omogućuje dobru primenu na površinama koje se nalaze na udaljenosti do 6m od prskača, bez neophodne upotrebe skela.
level), koji obično imaju asimetriju, nepravilnosti i stalnu vlagu. Ova metoda takođe ima veliku primenu na horizontalnim površinama (spratovi zgrada, tuneli i slično). Konačna membrana fascinantno prijanja na bilo koju površinu, ima elastičnost (preko 1.000%), ne puca ni pri velikim temperaturnim promenama (od +1000C do -200C), tako da se preporučuje podjednako za područja sa toplom ili hladnom klimom. Emulzija je pakovana u plastičnim kontejnerima zapreminske mase od 1t.
multigum Multigum je premaz za hidroizolaciju na bazi polimera, koji stvara jedinstvenu membranu visoke otpornosti i elastičnosti (preko 350%), i dugim vekom trajanja. Multigum je u vidu guste tečnosti – nanosi se lako pištoljem, valjkom ili četkom. Rastvara se u vodi, ne šteti korisniku i okolini, ne gori, i nema neprijatan miris. Multigum ima izuzetno veliku elastičnost i mehaničku otpornost, čak i pri ekstremnim tempraturama (od -30 do +1000C). Ne javljaju se problemi oko pucanja krajnje membrane, a stalni dodir s vodom koja se taloži ne menja sastav i tehničke karakteristike membrane.
Zbog načina na koji se primenjuje ovaj materijal, izolacija od vode je moguća kod svih površina, bez obzira na moguće nepravilnosti, izbočenja, postojeće cevi i druge predmete. Metod (spray on) Flexigum i brza stabilizacija emulzije čine ovo lako primenjivim za podzemne zidove i temelje (below water
Značajna prednost sistema Multigum je mogućnost njegove primene pištoljem. Na ovaj način se stvara izolaciona membrana koje u celosti prijanja na čitavu površinu, pa i na teška mesta kao što su krajevi cevi, teško pristupačni uglovi, postolja za klimatizere i druge mašine itd. Multigum se suši veoma brzo, pa se ne kasni sa radovima koji slede, a nakon 24 sata od primene, ni eventualna kiša nema nikakav uticaj na izvedene radove. www.build.rs
već preko 50 godina Bitum je vodeći izraelski proizvođač hidro i termoizolacionih proizvoda. neochimiki group zastupa i distribuira Bitum proizovode na teritoriji srbije, i trenutno traže partnere za dugoročnu saradnju na našem tržištu...
Multigum se koristi za hidroizolaciju starih i novih površina od betona, površina prekrivenih starim izolacijama od asfaltnih traka ili drugim izolacionim materijalima. Koristi se takođe za hidroizolaciju spoljnih zidova. Isporučuje se u kantama od 6 ili 22kg.
multigum matt Multigum Matt je boja za hidroizolaciju/ krečenje spoljašnjih površina, na bazi polimera, sa povećanom otpornošću na ekstremne vremenske uslove, UV-zračenje i sa velikom sposobnošću za zatvaranje malih pukotina. Primenjuje se na starim i novim površinama od betona, maltera, opeke, cementnih ploča itd. Stvara jedinstvenu izolacionu membranu, a istovremeno ostavlja mogućnost da zgrada diše (prolaznost vodene pare na 230C: 10,5gr · mm/m2 · broj dana). Multigum Matt se suši brzo, tako da nije potrebno da kasne poslovi koji slede. Takođe se isporučuje u kantama od 6 ili 22kg ■
NEOCHIMIKI GrOuP Pančevački put 83 11210 Beograd tel: +381 11 2089-223 fax:+381 11 2751-950 d.lukovic@neochimiki-sa.gr www.neochimiki-sa.gr
41
TEMA broja Preduzeće Kovex iz Beograda, osnovano 1990. godine, bavi se trgovinom hidroizolacionim materijalima i proizvodnjom i ugradnjom Polyurea elastomernog sprej sistema. od 2000. godine Kovex je ekskluzivni zastupnik i distributer hidroizolacionih membrana proizvođača index iz verone
HIdRoIZolACIjA vIsoKvAlITETNIM BITuMENsKIM TRAKAMA
INdEx KvAlITETA aerodrom nikola tesla, Beograd
ostružnica
šabac
index iz verone Index je svetski lider u proizvodnji visokokvalitetnih hidroizolacoinih materijala, sa asortimanom od oko 500 različitih proizvoda grupisanih u pet robnih grupa, 90 distributera širom sveta i dnevnom proizvodnjom 180 - 200.000m2 hidroizolacionih memebrana dnevno! Kao rezultat razvojnog pristupa proizvodnji, nastala je i troslojna membrana Proteaduo Triarmato /APP-SBS-SBS/.
obilaznica, most 10
U Srbiji je već ugrađeno oko 1.000.000m2 različitih Indexovih traka, između ostalog, na mostovima Ostružnica i Šabac, kao i kompletnoj deonici 4 obilaznice oko Beograda, tunelima Lipak i Železnik, i na mnogim objektima visokogradnje (npr. sanacija krova bitumenskim trakama novog Grand kazina pored hotela Jugoslavije). Trake se postavljaju uglavnom u jednom sloju, a varenje se vrši brenerom. Pravilna ugradnja obezbeđuje punu iskorišćenost svih kvaliteta proizvoda. Proizvođač daje desetogodišnju garanciju za materijal koju pokriva polisa osiguranja osiguravajućeg društva GAN. pOLyureA SpreJ SISTeM
tunel Lipak
KOVEX Braće Jerković 112 11000 Beograd tel/fax: +381 11 3971 701 kovex@eunet.rs www.kovex.rs www.index-spa.com
42
polyurea sprej sitem je osmišljen u Americi 90-ih godina 20. veka i zasniva se na reakciji izocijanata i amina. Koristi se kao hidroizolaciona ili antikorozivna zaštita temelja zgrada, bazena, cevovoda, mostova... Od 2005. Kovex jedini u Srbiji izvodi Polyurea sprej sistem koji se nanosi isključivo visokopritisnim i visokotemperaturnim kompresorom Graco (240 bar-a, smešten u kamion, sa mestom nanošenja povezuje se crevom). Zbog izuzetnih karakteristika, Polyurea ima široku primenu u građevinarstvu, avio i auto industriji, itd. Koristi se i kod industrijskih podova u objektima različite namene: mlekare, pekare, hladnjače, rafinerije, rezervoari za vodu, garaže, parkinzi... Tečna folija na bazi polyurea tečne smole, otporna je na habanje, premošćuje pukotine, nema šavova, samorazlivajuća je i prati izgled podloge. Prednosti ovog sistema su i: brzo vreme nanošenja ( 250m2 /1h), kratko vreme stvrdnjavanja (10sec), nanosi se u tankom sloju (2-3mm), nanosi se na sve podloge (beton, čelik, drvo, metal, plastika, bitumenske podloge, staklo, salonit, crep, geotekstilna nepletena vlakna, poliuretan itd.), velika hemijska otpornost, izuzetno ekološki bezbedan, odlične fizičke karakteristike ■
www.build.rs
dedinje
tunel Železnik sektor 4
Svi materijali koji su ugrađeni na objektima u Srbiji imaju atest IMS-a, ISO 9001 sertifikat i zadovoljavaju UNI EN ISO 14001 standard ■
PENETRoN HIdRoIZolACIjA BEToNoM Citius, altius, fortius... (Brže, više, jače...)
Prilikom izgradnje objekata koji su delimično ili u potpunosti ukopani u zemlju, mora se obratiti izuzetna pažnja na hidroizolacionu zaštitu. Kada je prisutan visok nivo podzemnih voda, primenjuje se poseban postupak već prilikom iskopa, ali ne treba olako pristupati ni u situacijama kada je lokacija u datom trenutku suva, jer su tokovi podzemnih i procednih voda nepredvidivi, naročito u gradskim uslovima. Zaštita podzemnih betonskih struktura (temeljna ploča i perimetarski zidovi) postiže se na različite načine (brojni tipovi membrana i premaza). Osnovni zajednički problem svih ovih tipova izolacije jeste vremenska ograničenost funkcionalnosti (odlepljivanje, probijanje), relativno visoka cena, neophodnost zaštite sistema, kao i vreme neophodno za ugradnju. Svi ovi problemi se uspešno prevazilaze primenom Penetron® Sistema, sastavljenog od grupe materijala obogaćenih sadržajem hemijski aktivnih kristala i tehnologije američkog proizvođača ICS Penetron International Ltd (www.penetron.com). Kompletna aktivnost se dešava već tokom samog betoniranja, odnosno, u manjoj meri, neposredno po uklanjanju oplate. Nikakva druga izolacija (membrane, premazi) nije potrebna. Tako izrađena betonska struktura (weisse wane – bela kada) jeste u potpunosti i trajno vodonepropusna, čak i pod dejstvom kontra-pritiska od 15 atmosfera. vrsta betona – Sistem nema posebnih zahteva u pogledu marke betona, tj. prilagođava se već projektovanom betonu. Poželjna konzistencija betona je S3 – S4, a vodocementni faktor ≤0,50. Dozvoljena je upotreba aditiva ukoliko su projektom zahtevane neke posebne karakteristike betona (aeranti i sl).
redosled postupaka Faza 1 – U fabrici betona se priprema projektovani beton. U gotov beton (u kamion-mikser) zamešavaju se u neophodnoj količini superplastifikator betona i Penetron Admix.
TEMA broja
Superplastifikator: dozvoljena je upotreba bilo kog superplastifikatora nove generacije (na bazi modifikovanih polikarboksilata, bez sadržaja hlorida). U našoj praksi najčešće koristimo superplastifikator Isomat ADIUM 110 (količina 1% u odnosu na cement), odnosno ADIUM 150 (količina 0,35% u odnosu na cement). Penetron Admix: dozira se u količini od 1% u odnosu na cement. Potrebna količina se pre sipanja u beton zameša sa određenom količinom vode, kako bi se na adekvatan način pokrenuo hemijski proces. Ovakav beton, zahvaljujući superplastifikatoru Adium, ima karakteristike HPC (High Performance Concrete), što znači da se veoma lako transportuje i pumpa, da brzo postiže čvrstinu, da se lako kompaktira bez segregacije, da je volumenski stabilan, gust i vodonepropusan. Penetron Admix mu, pored dodatne čvrstine, reduciranja broja prslina usled termičkih procesa u početnoj fazi vezivanja, hemijske otpornosti na baze i kiseline, otpornosti na dejstvo mraza i soli, kao i apsolutne vodonepropusnosti, daje i self-healing efekat (samolečeći beton). Zahvaljujući procesu kristalizacije koji se unutar kompletnog kapilarnog trakta betona inicira dejstvom vode ili vlage, sve postojeće ili naknadno nastale prsline do 0,4mm bivaju u potpunosti zatvorene, tako da su beton i armatura u njemu TRAJNO zaštićeni od svih negativnih dejstava vode i hemikalija. faza 2 – Izrada temeljne AB ploče se odvija po uobičajeno propisanoj proceduri, s tim što se posebna pažnja obraća na nastavke betoniranja, koji se obrađuju, zavisno od konkretnih okolnosti, ugrađivanjem bentonitske trake Penebar SW-45 Rapid, premazivanjem umešanim penetrantom Penetron, ili posipanjem praha Penetron neposredno pred nastavak betoniranja. faza 3 – Perimetarski ukopani zidovi se takođe izrađuju po uobičajenoj proceduri. Neophodno je korišćenje plastičnih distancera, radi efikasnije obrade otvora po uklanjanju oplate. Nastavci betoniranja, horizontalni i vertikalni, pripremaju se na gore opisani način. Po uklanjanju oplate, vrši se inspekcija izbetoniranih površina i, na eventualnim www.build.rs
problematičnim mestima (prsline šire od 0,4mm, loše izliveni – saćasti beton, hladni spojevi, prodori vode kroz ostavljene otvore, loši spojevi zida i AB ploče), vrši se intervencija materijalima Penetron, Penecrete Mortar, Waterplug i Peneplug. Ovako formirana betonska kada u potpunosti je vodonepropusna tokom celog životnog veka objekta, pri čemu, čak ni oštećenjem površine betona, ne dolazi do kompromitovanja hidroizolacionog sistema. Takođe, sve eventualne naknadne intervencije – popravke sistema, obavljaju se iznutra, sa relativno malim utrošcima materijala i rada. Izuzetni rezultati postignuti primenom Penetron® Sistema na najzahtevnijim projektima i pod drastično različitim klimatskim uslovima u svim delovima sveta ilustruju zašto ICS Penetron International Ltd važi za jednog od globalnih lidera u zaštiti betona hemijskim sredstvima. Na teritoriji Republike Srbije, distributer materijala, zastupnik tehnologije i ovlašćeni aplikator Penetron® Sistema je:
LENSIM-NEOTON Goce Delčeva 42 11070 Novi Beograd tel: +381 11 26 91 696 26 93 811 office@lensim.co.rs www.lensim.co.rs
43
TEMA broja u zavisnosti od potreba investitora i izvođača radova, dramin doo je razvio gamu proizvoda koji mogu uspešno da odgovore svim zahtevima modernog graditeljstva. Proizvodni program je zasnovan na primeni najnovijih tehnologija i na, isključivo, ekološkim rešenjima. ovakvi proizvodi, pored toga što ne zagađuju životnu sredinu, poseduju značajno veći kvalitet, imaju duži vek trajanja i pojeftinjuju proces gradnje u odnosu na klasična rešenja hidroizolacija
HIdRoIZolACIoNI
PREMAZI I PENETRATI
Hidroizolacija od vode i vlage Izolit Penetrat je jednokomponentni penetracioni premaz za hidroizolaciju betonskih podova i zidova (garaže, balkoni, itd). Takođe, predstavlja i nezaobilazno rešenje u sanaciji vlage u postojećim objektima. Izolit Penetrat se može koristiti i za hidroizolaciju rezervoara za pijaću vodu (poseduje sertifikate sa svih neophodnih ispitivanja). Vodonepropustan je do pritiska vode od 7bar, paropropustan je i preko nanetog sloja može se raditi završna obrada po želji. To je proizvod sa veoma dugom tradicijom, i zaštićeno je ime u patentnom zavodu R. Srbije. Izolit Foliflex je najnoviji hidroizolacioni premaz firme Dramin. Kombinacijom najnovijih i najkvalitetnijih polimera napravljen je visokoelastični premaz koji ima veoma široku upotrebu. Poseduje i visok stepen athezija na najrazličitije građevinske materijale – beton, blok, opeka, staklo, lim, gipskarton pa se može koristiti kako za podrume, tako i za ravne krovove, sanaciju klasične hidroizolacije, hidroizolaciju kupatila i sl. Naneseni premaz formira sloj visokoelastične folije, zahvaljujući čemu ima i svoj drugi naziv – tečna folija.
drAMIN Ugrinovački put 7 11080 Zemun tel: +381 11 316 13 41 316 15 62 office@dramin.eu www.dramin.eu
44
Primena ovog proizvoda je veoma jednostavna: u pitanju je jednokomponentni proizvod u obliku paste i nije potrebno umešavanje sa vodom ili sl. Izolit Foliflex je www.build.rs
vodonepropustan do pritiska vode od 3bar i predstavlja odličnu podlogu za postavljanje keramike, malterisanje, gletovanje i sl. Izolit Flex Advance Elastic, dvokomponentni fleksibilni premaz za mokre čvorove, podrume, balkone, bazene. Proizvod je dobijen primenom najmodernijih polimera; vodonepropstan je do 4at pritiska vode. Druga komponenta je kombinacija cementa sa aditivima za dodatnu fleksibilnost. Predstavlja idealno rešenje po pitanju cena/kvalitet.
Proizvod se nanosi premazivanjem u dva sloja, nakon prethodnog umešavanja tečne i praškaste komponente u propisanom odnosu. Poseduje odličnu atheziju za beton, opeku, pocinkovani lim, drvo. Hidroizolacija urađena primenom proizvoda Izolit Flex Advance Elastic je izuzetno trajno rešenje, jer proizvod odlično podnosi standardni rad betona, a takođe nije podložan truljenju. Izolit 3 Aquabound SP, tečni aditiv za beton, namenjen je modernom graditeljstvu gde sve češće postoje zahtevi za vodonepropusnim betonima koji kao takvi mogu predstavljati i jedan stepen hidroizolacije. Upotrebljava se u veoma malom procentu, svega 1-1,5% na količinu cementa, a pored vodonepropusnosti povećava krajnju čvrstoću betona i ubrzava vezivanje betona i povećava kompaktnost. Upotrebom ovog aditiva može se betonirati i na nižim temperaturama, do 0⁰C ■
REšENjE PRoBlEMA
RAvNIH KRovovA
Hidroizolaciona PIB traka pod imenom Rhepanol prvi put je proizvedena još daleke 1938. godine, dok je traka sa sadašnjim imenom Rhepanol fk u primeni više od 40 godina. U Srbiji je prvi put primenjena na krovu Hale 1 Beogradskog sajma. Rhepanol fk traka se primenjuje za izolaciju ili sanaciju ravnih krovova i u odnosu na ostale trake od veštačkih materijala (PVC, EPDM, EVA, PEC…) ima dosta prednosti: • kompatibilna je sa bitumenom i može se direktno postavljati na staru bitumensku izolaciju • podloga je izrađena od tekstila sa visokom prekidnom čvrstoćom, što omogućava brzo i pouzdano postavljanje direktno na drveni patos, ćelijasti beton ili staru bitumensku traku • ne sadrži hloride i plastifikatore te nema vremenske promene karakteristika materijala (nema starenja) • izuzetno jednostavno i pouzdano postavljanje trake • postojanost na UV zrake kao i na ekstremne temperaturne promene • najstarija sintetička hidroizolaciona traka • kompletan sistem dopunskog pribora (slivnici, otparivači, lajsne, manžetne, razni uglovi, itd).
Rhepanol trake se mogu polagati na tri načina: • slobodno polaganje sa balastom (šljunak, bet. ploče) protiv sišućeg dejstva vetra • lepljenje za podlogu odgovarajućim lepkom ili vrućim bitumenom • mehaničko pričvršćivanje pomoću čičak trake. Izborom PIB trake tipa Rhepanol fk Investitor u početku plaća nešto više u odnosu na klasičnu bitumensku izolaciju ili PVC traku, ali su sredstva prvenstveno uložena u visok kvalitet i dugotrajnost materijala što rezultuje visokim benefitom za samog Investitora. Fabrika FDT iz Manhajma, poseduje veliko iskustvo u primeni i obuci kadrova. Njihovo dugogodišnje prisustvo na velikim i značajnim objektima u Evropi i ostalom delu sveta izgradilo je respektibilan renome samog materijala. Izolaterske kuće rado koriste Rhepanol jer su sigurne u kvalitet same trake i jednostavnost i pouzdanst rada. Brojni su objekti kod nas, u susednim zemljama, i zemljama Evropske unije, na kojima je primenjen sistem hidroizolacije Rhepanol.
TEMA broja u poslednjih 15 godina bili smo svedoci raznih problema hidroizolacija ravnih krovova. jedan od društveno prihvatljivih načina rešavanja propuštanja vode jeste predlagano nadziđivanje ili pretvaranje ravnih terasa i krovova u stambeni ili poslovni prostor. ovom prilikom ćemo pokušati da prikažemo tehnološko opravdan savremen način izvođenja hidroizolacije ravnih krovova u sistemu poli-izobutilenske (PiB) jednoslojne trake komercijalnog naziva rhepanol fk
Osim za hidroizolaciju ravnih krovova, Rhepanol se koristi u nešto izmenjenom obliku (bez filca) i za podzemnu hidroizolaciju za vodu pod pritiskom (Poslovno-hotelski kompleks Zira – Beograd) ■
STATPrO Vele Nigrinove 16 11000 Beograd tel/fax: +381 11 28 36 881 statpro@eunet.yu www.statpro.co.yu
www.build.rs
www.fdt.de
45
promo
dOgOVOr KUćU gradI
Rok završetka radova je decembar 2009. godine. Plaćanje se može obaviti u 5-6 rata do završetka i primopredaje. Moguća je i prodaja na kredit u 12 rata u roku od tri godine, beskamatno i bez posebnih instrumenata obezbeđenja plaćanja (kupac može da se useli u stan ali se prenos vlasništva vrši tek nakon izmirenja svih finansijskih obaveza). Urbing iz Podgorice bavi se projektovanjem i izvođenjem objekata. O graditeljima najbolje govore izgrađeni objekti, a Urbing iza sebe ima dugu listu referenci. Ipak, ovom prilikom vam predstavljamo njihov novi stambeni objekat (2) u blizini katedrale Sveti Stasije (1) u Kotoru, na samo 80m od mora. Verujemo da će vam biti zanimljivije ukoliko to učinimo onako kako je predstavljen potencijalnim kupcima – kroz precizan tehnički opis, važan deo dogovora, uspešnog poslovanja i renomea graditelja na tržištu
Tehnički opis stanova Funkcionalni sklop – objekat je projektovan kao jedna konstruktivna celina u čijem prizemlju je 11 poslovnih prostora, a na spratovnim etažama (sprat, potkrovlje i tavan) nalazi se 34 stambene jedinice. Završna obrada: • Podovi – ulazi, stepeništa i hodnici u zgradi biće završno obrađeni kvalitetnom keramikom iz uvoza, tip terakota. Podovi u stanovima: ulaznog pretprostora, kuhinje, kupatila i na terasama, biće završno obrađeni prvoklasnom podnom keramikom. U podovima kupatila i na terasama biće urađena kvalitetna hidroizolacija. Podovi dnevne i spavaće(ih) soba, kao i trpezarije jesu tzv. plivajući podovi sa termičkom i zvučnom izolacijom tip stirofon, postavljenom između AB ploče i estriha. Završna obrada ovih podova urađena je prvoklasnim laminatima debljine 8mm • Završna obrada zidova u ulazima zgrade i na stepeništu urađena je bavalitom, vertikalno grebanim i premazanim poludisperzijom u beloj boji. Unutrašnji zidovi i plafoni se završno obrađuju gletovanjem i farbanjem poludisperzijom. Zidovi u kuhinji (do visine 150cm) i u kupatilu (do plafona) oblažu se prvoklasnom keramikom • Fasada će biti urađena kao visokokvalitetna termofasada tip demit fasada, sa završnom obradom paropropusnim i vodoodbojnim fasadnim materijalom tip: zaribani fasadno omet, proizvođača JUB, Slovenija. Stolarija: • Ulazna vrata su blindirana, proizvođača Aragana, sa dvostrukom bravom tip Motura (po tri radna i blokirajuća ključa) • Unutrašnja stolarija – krila su tip CraftMaster, profilisana u klasičnom stilu. Štokovi i bogato profilisani pervajzi izrađeni su od punog čamovog drveta. Završna obrada unutrašnje stolarije jeste špricani poliuretanski lak u beloj boji sa 30% sjaja. Brave, šildovi i kvake su I klasa, uvoz iz Italije
46
www.build.rs
• Spoljašna stolarija je od PVC-profila nemačkog proizvođača Rehau (prema priloženoj skici), i sa nemačkim okovima Wink Haus (horizontalno i vertikalno otvaranje prozora i balkonskih vrata). Zastakljena je dvostrukim termopan flot staklom 4/16/4mm. Svi prozori i balkonska vrata imaju aluminijumske roletne Rehau, a na prozorima soba su aluminijumske grilje. Ostalo: • Vlasnik stana ima pravo na korišćenje bilo kog raspoloživog parking mesta koje pripada zgradi, bez prava na ograđivanje ili obeležavanje parkinga sa ciljem opstruiranja prava drugih stanara zgrade na ravnopravno korišćenje parkinga. • Interfonska instalacija do svakog stana. • U dnevnoj i spavaćim sobama biće tehnički uslovi za TV prijem preko kablovske Ekstra TV (T-Mobile), bežični internet i WOIP jeftino telefoniranje. Svaki stan imaće tehničke mogućnosti za po dve telefonske linije. • Svaki stan ima sopstveni vodomer, u zajedničkom hodniku, u posebnom metalnom boksu u zidu pored ulaznih vrata stana. • Hlađenje dnevnog boravka, trpezarije i kuhinje je putem klima-uređaja koji će ugraditi Prodavac. Za grejanje prostora putem elektro-uređaja biće obezbeđena odgovarajuća elektro instalacija. Upotreba grejanja na čvrsta i druga goriva sa otvorenim plamenom, koja zahtevaju dimnjačke instalacije, izričito je zabranjena zbog nepostojanja tehničkih i drugih uslova za to (dimnjaka, ostava i sl). • Sanitarna keramika u kupatilima je klase A, uvoz iz Španije. Kade su akrilne sa tuš kabinom. Sanitarna armatura je prva klasa, proizvođača Armal, Slovenija. Navedeni tehnički opis sadrži standardne opcije opreme stanova i ima samo informativni karakter sve dok njegov konačan tekst ne dogovore i potpišu Prodavac i Kupac ■
URBING Bul. Džordža Vašingtona 9 PC Kruševac 81000 Podgorica/C. Gora tel: +382 20 228 245 20 228 246 mob: +382 69 025 257 fax: +382 20 228 248 urbing@cg.yu
promo
PrOCES PrOIZVOdNJE
slika 1 – izlaz iz peći
rEBraSTE I gLaTKE
arMaTUrE
slika 2 – izlazni sto iz peći
Prvu valjaonicu rebraste armature u Srbiji, Metalfer Steel Mill iz Sremske Mitrovice, predstavili smo vam u prošlom broju. Sada vas upoznajemo sa proizvodnim procesom dobijanja rebraste i glatke armature za upotrebu u građevinarstvu rebrasta armatura
slika 3 – valjci
slika 4 – makaze
Valjaonica betonskog čelika (rebraste i glatke armature) puštena je u probnu proizvodnju krajem maja 2008. godine. Sva oprema svrstava se u najsavremeniju tehnologiju 2006/2007. godine. Ceo proces valjanja je automatizovan i kontroliše se sa centralnog pulta, tako da u jednoj smeni, u direktnom kontaktu sa procesom proizvodnje, radi samo 12 radnika (većina na pakovanju gotovih proizvoda, a ostali na praćenju i kontroli procesa). Osnovni delovi linija za valjanje rebraste armature su: peć za zagrevanje sa pomoćnim uređajima, izlazni sto iz peći (slika 2), 20 stanova sa valjcima za valjanje, tehnološke makaze, regulatori petlje, tempkor – uređaj za termičku obradu hlađenjem, klizni usporivač, sto za hlađenje, valjkasto-lančasti transporteri (slika 6), makaze za završno sečenje.
Od sirovine do proizvoda slika 5 – tempkor
slika 6 – sto za hlađenje
slika 7 – skladište gotovih proizvoda
48
Proces počinje tako što se čelične gredice dimenzija do 130x130x6000mm postavljaju na sistem od dva pokretna stola za ubacivanje gredica u peć. Peć je potisna, zagrevanje se vrši prirodnim gasom, kapacitet peći je 35 tona/h. Gredice se greju na temperaturu od oko 1.150-1.200°C. Zagrejana gredica izlazi na izlazni sto (slika 1) i zatim prolazi kroz sistem valjaka na stanovima, makaza i regulatora petlji. Na valjcima se vrši redukcija poprečnog preseka gredice uz stalno hlađenje valjaka vodom (slika 3). Makaze služe za odsecanje prednjeg kraja gredice koji je nepravilno deformisan i hladniji od ostatka gredice, makaze se takođe koriste i za sečenje gredice u slučaju da je na liniji došlo do havarije (slika 4). Regulatori petlje služe za regulaciju brzine valjaka pre i posle regulatora, kako ne bi došlo do nagomilavanja ili izduženja materijala između valjaka. www.build.rs
Poslednji par valjaka je kalibrisan tako da definiše konačnu dimenziju proizvoda, nakon čega ulazi u tempkor. Hlađenje se vrši vodom, a količina vode se određuje na osnovu temperature gredice i specifikacije proizvoda koji se valja. Temperatura na ulazu u tempkor kreće se od 900-1.000°C, a na izlazu 520600°C (slika 5). Po izlasku iz tempkora gredica se seče na šipke dužine 24m koje se pomoću kliznog usporivača izbacuju na sto za hlađenje (slika 6). Sa stola za hlađenje šipke se uz pomoć lančastog i valjkastog transportera transportuju do makaza za završno sečenje na zadatu meru – 6 ili 12m. Posle sečenja, šipke se uz pomoć valjkastog i lančastog transportera transportuju u halu gotovih proizvoda gde se vezuju, markiraju, pakuju u svežnjeve i odlažu (slika 7). U sklopu valjaonice nalazi se i labarotorija u kojoj se vrši kontrola ulazne sirovine, kao i kontrola gotovog proizvoda. Decembra 2008. godine dobijena je i sertifikacija za standard ISO 9001 ■
METALFER STEEL MILL Rumski put 27 22000 Sremska Mitrovica tel: +381 22 621 636 fax: +381 22 622 738 vlada.p@metalfer.net info@metalfer.net www.metalfer.net
promo
nadzor na gP Sremska rača
ad ad Šidprojekt Šidprojekt je, je, bez bez sumnje, sumnje, svakoga svakoga dana dana sve sve uspešnije uspešnije preduzeće. preduzeće. To To se se meri meri stalnim stalnim povećanjem povećanjem obima obima posla, posla, povepoverenjem renjem Investitora Investitora ii uposlenošću uposlenošću svih svih zaposlenih. zaposlenih. U U prošlim prošlim brojevima brojevima pisali pisali smo smo oo delatnostima delatnostima Šidprojekta Šidprojekta kroz kroz sektore sektore ii to: to: Visokogradnja Visokogradnja (eksterijer, (eksterijer, enterijer), enterijer), Niskogradnja Niskogradnja (putarski (putarski deo, deo, saobraćajna saobraćajna signalizacija), signalizacija), Instalacije Instalacije (hidrotehničke, (hidrotehničke, elektro elektro ii mašinske mašinske instalacije). instalacije).
ŠIdPrOJEKT ad
30 gOdINa USPEha
Pored projektovanja, u Šidprojektu možete dobiti usluge konsaltinga, inženjeringa, tehničkog pregleda, kao i stručni nadzor. Trenutno Šidprojekt vrši nadzor nad svim graničnim prelazima koji su trenutno u izgradnji: GP Sremska Rača, GP Badovinci, GP Trbušnica, GP Bajina Bašta, GP Jabuka, GP Kaluđerovo, GP Đala, kao i na adaptacijama carinskih ispostava u Šidu i Subotici. Šidprojekt se, takođe, bavi i izgradnjom. Pored izgradnje tržnog centra i stambeno-poslovnog objekta u Šidu, Šidprojekt investira u izgradnju još jednog stambenoposlovnog objekta u centru Šida.
Linija uspeha Timovi stručnjaka se na svakom nivou usavršavaju i proširuju, te je samo u poslednjih godinu dana u Šidprojektu zaposleno dva građevinska inženjera niskogradnje i tri hidroinženjera. Tu su i stalna usavršavanja zaposlenih svih profila, posete seminarima, predavanjima i sajmovima (Italija, aprilski sajam u Parizu...). Dodatno, i savremeno uređen i opremljen radni prostor utiče na kreativnost i napredovanje zaposlenih pojedinaca, odnosno timova, a zatim i sveukupnog poslovanja i poziciji Šidprojekta na tržištu.
stambeno-poslovni objekat u Šidu
Brojne reference za sva tri sektora predstavljene su u prethodnim brojevima Build magazina. Ali, na njih u Šidprojektu ne gledaju samo kao na poslovne uspehe, već kao na produkte dugogodišnjeg rada i stvaralaštva. www.build.rs
Realizovani projekti su prava linija uspeha Šidprojekta, kako sami kažu: da iza nas ostaju objekti koji će u vremenu koje dolazi biti potvrda našeg trajanja ■
ŠIDPROJEKT Kneza Miloša 2 22240 Šid tel: +381 22 712 044 fax: +381 22 716 020 sidprojekt@ptt.rs www.sidprojekt.rs
49
urbanizam
VENECIJa
POSLEdNJI ČaS
Venecija je u opasnosti da nestane u talasima Jadrana nakon 12 vekova od nastanka. Svet su obišli snimci sa sajta You Tube gde surferi iz svih zemalja dolaze u ovaj grad kako bi se provozali jednim od najpoznatijih trgova Evrope, pred čuvenom crkvom Santa Maria della Salute, za vreme Aqua Alta – visoke vode
Poslednjih godina Trg svetog Marka poplavljen je sve češće, naročito u zimskim i jesenjim mesecima, a sada Generalni plan intervencija ulazi u završnu fazu izrade i detaljna restauracija grada, same lagune i njenog ekosistema konačno može da krene. Nekoliko faktora doprinosi ugroženosti lagune: varijacije nivoa mora, globalne klimatske promene, popuštanje tla na koji su oslonjeni drveni šipovi Venecije… sve to uslovilo je da osnovna kota grada padne za 23cm u poslednjih sto godina. U isto vreme plima je prosečno viša za 8cm, uz tendenciju daljeg rasta, što uz pojačane talase prouzrokovane izraslim biljem na barijerama postavljenim u moru prouzrokuje veliki problem za srednjovekovni grad. Uz sve ovo, veliki problem javlja se usled intervencija izgradnje plovnih kanala za prekookeanske brodove i usled prirodnih erozija – podignuti mulj i podignuti delovi tla formirali su nekoliko neplanski
50
www.build.rs
raspoređenih ostrva, slojeva na dnu mora i nanosa koji utiču na to da morske struje izbijaju ka površini i agresivnije deluju na građevine. Elementi morfologije lagune gube odlike plutajućih ostrva a cela laguna tako stihijski dobija odlike zaliva. Iz godine u godinu, Venecija (ali i druga naselja u laguni) biva sve češće poplavljena, a najstarija urbana jezgra su ujedno i najugroženija, pa su tokom jesenjih i zimskih meseci bezmalo svaki dan pod vodom. Kako bi grad i cela laguna bili sigurni na duži vremenski period, koji donosi još veće izazove u svetlu negativnih globalnih klimatskih promena, pristupilo se izradi detaljnog računarskog modela cele lagune na
urbanizam osnovu kog će biti urađene simulacije morskih strujanja, uticaja zagađenja, ekosistema, rekonstrukcija zaštitnih nasipa... Gradske vlasti očekuju da će ih ove simulacije uputiti na najbolja rešenja za zaštitu građevina i urbanih celina, ne samo Venecije već i drugih spomenika kulture u laguni.
CREA je u radu koristila i matematički model MefLag da napravi simulacije visokih plima u samoj laguni. Kako bi rešila problem unosa velikog broja podataka, CREA je razvila dve vertikalne aplikacije koje zajedno rade na MicroStation platformi: PreNet i PostNet.
Uprava za vode Venecije osnovala je konzorcijum Venezia Nuova koji je odgovoran za izvođenje Generalnog plana intervencija. Podjednak značaj dat je zaštiti spomenika kulture i zaštiti ekosistema lagune. Plan sadrži zaključke višegodišnjeg istraživanja, brojnih studija i idejnih rešenja koja omogućavaju inženjerima da izaberu ona najbolja, u skladu sa rezultatima simulacija. Plan sadrži osam posebnih projekata: • Pokretne barijere • Lokalna zaštita plutajućih ostrva grada od srednjih i visokih voda • Prednaprezanje obaloutvrda • Rekonstrukcija nasipa • Restauraciju morfologije morskog dna • Zaustavljanje i rekonstrukcija degradiranih slojeva tla • Obnavljanje ribljih farmi • Eliminacija tankera za transport nafte iz Venecijanskog zaliva.
Garzon i njegov tim razvili su šematski prikaz Venecijanske lagune na kom su predstavili kompletnu morfologiju ostrva, kanala, objekata i svih kritičnih mesta neplanskog nanosa mulja i degradacije morskog dna. Takođe, u šemu su uključeni podaci o dubinama mora, brzini i pravcima morskih struja u laguni i sl. Garzon je istakao prednosti korišćenja MicroStation-a jer se govori o veoma kompleksnom modelu fizionomije tla nastalom mnogim različitim uticajima ljudskog i prirodnih faktora, a ovaj softver je mogao da pruži i GIS podatke.
Izrada simulacija vodenih kretanja poverena je kompaniji CREA (Center for Research for Environmental Ecology), specijalizovanoj za izradu modela i planova za upravljanje vodama i vodnim sistemima. CREA je u svom radu koristila softverska rešenja kompanije Bentley, tj. njihovu platformu MicroStation. Andrea Garzon, vođa CREA tima u ovom projektu, istakao je značaj MicroStation-a za ceo poduhvat: – Ova aplikacija je od ključne važnosti za uspeh naših modela jer bez nje ne bismo imali mogućnost da uspešno radimo sa ogromnom količinom podataka koji su nam bili neophodni za dobijanje upotrebljivog modela. MicroStation nam je omogućio da dobijemo kompletan pregled ugroženog područja i sve neophodne geografske informacije sa neverovatnom preciznošću, prilagodljivošću i brzinom.
Zagađenje je jedan od najvećih problema Venecijanske lagune. Za kontrolu zagađenja korišćen je CREA 2D model konačnih ele-
menata. Specijalizovani tim zadužen za ovaj deo projekta bio je predvođen prof. Alberto Zirinom sa Univerziteta u San Dijegu, Kalifonija. CREA je išla i korak dalje istražujući mogućnost povezivanja modela sa satelitskim snimcima. Npr, satelitski podaci o temperaturi korišćeni su kao granične zadate vrednosti za temperature u modelu konačnih elemenata. Uređenje taloga mulja i slanih sedimenata koji su nakon prirodnih erozija i izgradnje kanala skoro zatrpali neke delove kanala, time skrećući morske stuje ka površini, takođe je veoma važno za očuvanje Venecije. Prilikom rekonstrukcije lagune, Venecijanska direkcija za vodu neće se previše starati da oblikovanje morskog dna vrati u prethodni oblik. Simulacija će pre imati zadatak da utvrdi najbolje uređenje dna kako bi vodene struje imale što pozitivniji uticaj na ekosistem lagune i kako bi istovremeno što manje ugrožavale konstrukcije objekta ■
promo PROBLEM HLADNIH MOSTOVA KOD KROVNIH PROZORA I BRABO REŠENJA Direktna izloženost vremenskim uticajima zahteva preciznu izradu svakog detalja krovnog prozora. Neki proizvođači, zatim i kupci, zato se opredeljuju za prozore načinjene samo od metalnih profila, koji su samim tim i jeftiniji. Međutim, neizolovan metalni ram prozora postaje termički most prohodniji i od staklenog dela prozora.
žIVOT U POTKrOVLJU Ideja potpunog korišćenja prostora neposredno pod krovom potiče od čuvenog francuskog arhitekte Fransoa Mansara (XVII vek), po kome su mansarde i dobile ime. dva veka kasnije, boemski život uzavrelog Pariza sa kraja XIX i početka XX veka, ustoličio je potkrovlje kao prostor koji, bez obzira na veličinu, opremljenost i deo grada u kom se nalazi, nosi u sebi posebnu crtu šarma, intime i ekskluzivnosti... Trenutna kriza usporila je tržište nekretnina, ali, večita potreba za životnim prostorom svakako će ugrabiti prvu priliku za novi bum. Obezbeđivanje preko potrebnih kvadrata podrazumeva desetine hiljada evra, naročito u davno urbanizovanim zonama. Međutim, u svim gradovima Srbije postoje hiljade kvadrata zaboravljenog i potpuno neiskorišćenog prostora – pod krovovima...
PRIRODNI MATERIJALI Kompanija BRABO zadržava prirodno drvo u unutrašnjoj obradi krovnih prozora čime postiže dvostruki efekat: estetski ugođaj u enterijeru i sprečavanje pojave hladnih mostova. Krovni prozori BRABO izrađeni su od prirodnih materijala koji garantuju visokokvalitetna tehnička svojstva: • drvo – unutrašnji deo prozora je urađen od najkvalitetnije čamove građe • premazi za drvo – akrilni, na vodenoj osnovi (impregnant i dva premaza završnog laka) • ručica – eloksirani aluminijum • staklo – termo flot 4+12+4mm (i po želji kupaca) • tri različite vrste gumica za zaptivanje • spoljni deo – plastificirani aluminijumski lim boje čokolade od kojeg je i opšivka koja čini spoj prozora sa krovom • opšivni lim – prilagođen tipu i načinu postavljanja na različitim krovnim pokrivačima. BRABO krovni prozor poseduje potvrdu o kvalitetu od strane IMS i zadovoljava uslove i kvalitete standarda JUS D. E8. 193. Proizvođač daje 5 (pet) godina garancije i svim zainteresovanim stoji na raspolaganju za pomoć u projektovanju krovnog osvetljenja i montaži prozora ■
52
razvoj potkrovlja u Srbiji Revitalizacija potkrovlja kod nas je krenula bojažljivo tek pre tridesetak godina, kada se, oni retki, na život pod krovom nisu opredeljivali iz moranja, nego iz želje za životnim prostorom bogatim estetikom. Nažalost, potkrovlja novoizgrađenih individualnih objekata dugo vremena rešavana su uniformno tako što bi na zabatni zid dvovodnog krova bila postavljena prozor-vrata, čime je prostorija odavala utisak tunela, a moralo je proći nekoliko decenija da bismo u projektima kolektivnog stanovanja računali i na ovu površinu. Devedesete, iz kojih god razloga, pretvorile su brojna neiskorišćena potkrovlja u prestižne stanove u kojima živi elita, opet, kakva god bila. Jurnjava za potkrovljima ne jenjava ni danas, bez obzira da li se radi o revitalizaciji ili novogradnji, za lično korišćenje ili prodaju. Danas nijedan investitor ne želi da se odrekne ni jednog kvadratnog metra, a potkrovlja, zbog svoje večite aktuelnosti, zauzimaju posebno mesto u ponudi. Njihova cena pre zavisi od lokacije same zgrade nego od kvaliteta radova, i ne mora zaostajati za cenom ostalih stanova u zgradi. www.build.rs
Od tavana do potkrovlja Važan faktor prilikom kreiranja cene čini utisak koji prostor ostavlja na posmatrača i ambijent koji uspeva da postigne. U slučaju potkrovlja karakter prostora je velikim delom definisan brojem, rasporedom, vrstom i kvalitetom krovnih prozora (prosto zamislite da birate između kupatila sa malim prozorom, ili bez njega, i kupatila sa krovnim prozorom iznad kade – izbor je jednostavan, zar ne?). Ukoliko ste srećni vlasnik nekog tavana, relativno lako ga možete pretvoriti u udoban životni ili radni prostor. Potrebno vam je samo stepenište, odgovarajući pod, termoizolacija, gips-ploče ili lamperija, i naravno – krovni prozori. Samo? Samo... Život u potkrovlju predstavlja neprocenjivo zadovoljstvo. Dodatno, uložena sredstava višestruko se isplate i svaki dobijeni kvadratni metar donosi čist profit bez obzira na visinu neophodnih ulaganja, a svaka dodatna pogodnost značajno utiče na porast cene (dobra lokacija i pogled, dobra krovna konstrukcija i pokrivač, mogućnost ugradnje centralnog grejanja, postojanje lifta i sl). Krovni prozor je jedno od retkih rešenja u građevinarstvu koje predstavlja jeftiniju i bolju varijantu. Jednostavnost postavljanja i količina svetlosti koju obezbeđuje daju mu apsolutnu prednost nad drugim rešenjima prilikom revitalizacije starog, ili gradnje novog potkrovlja ■ BRABO Ljubomira Živkovića Španca 24 11427 Vranić, Beograd tel: +381 11 23 41 777 fax: +381 11 23 31 965 brabo@eunet.rs www. brabo-rw.com
promo Termoizolacioni malteri i betoni na bazi perlita
TErMIKa ZrENJaNIN
Termoizolacioni malteri na bazi perlita su: • Supermal – laki perlitni termoizolacioni malter, koji u svom sastavu sadrži perlit, cement, kreč i aditiv • Permal – perlitni izolacioni malter, u svom sastavu sadrži perlit, cement i kreč.
PErLIT
a.d. Termika Zrenjanin se od 1965. godine bavi proizvodnjom ekspandiranog perlita i suvih mešavina koji se koriste u građevinarstvu za termoizolaciju zidova i podova Perlit je kamen vulkanskog porekla, nastao naglim hlađenjem lave, zadržavajući u svom sastavu kristalnu vodu (2-5%). Sirovi perlit (fotografija ispod) nalazi se u prirodi u obliku stene u rudnicima. Nalazišta postoje na Siciliji, na severu Mađarske, u Bugarskoj, Grčkoj i Turskoj, a najveća su u Severnoj Americi. Perlit se lomi, drobi, melje i razdvaja prema granulometriji. Hemijski sastav je: SiO2 (68-75%), Al2O3 (10-12%), Fe2O3 (1-2,5%), CaO (1,5-2%), MgO (0,2-1,5%), Na2O (2,8-4,5%), K2O (3,2-4,5%).
Hemijski sastav sirovog perlita razlikuje se zavisno od nalazišta, a boja zavisi i od količine kristalne vode (od tamno do svetlo sive ili drap). Nasipna težina mu je od 1.050 do 1.300kg/m3. Kada se sirovi perlit izloži temperaturi od oko 1.000°C, dolazi do naglog isparavanja kristalne vode, stvara se bezbroj
mehurića i dolazi do ekspandiranja sirovine i nastaje ekspandirani perlit (volumena većeg za 20-40 puta, zavisno od procenta vezane vode – fotografija u naslovu). Ekspandirani perlit ima fizičke osobine koje se drastično razlikuju od osobina sirovine, on je bele boje, nasipna težina je 40-120 kg/m3 (zavisno od granulometrije proizvoda), ima poroznu strukturu, ekološki je materijal, vatrostalan (1.230°C) i pH neutralan (7±0,5), mikrobiološki sterilan, hemijski inertan i nerastvoran. Čestice ekspandiranog perlita su okrugle i zbog tog svog oblika je dobio ime (perl – perla, lite – lako). Koristi se u građevinarstvu kao termoizolacioni materijal, u industriji kao pomoćno filtraciono sredstvo, za kriogene izolacije, u hortikulturi za poboljšanje karakteristika zemljišta, u proizvodnji abrazivnih sredstava u domaćinstvu, kozmetici, za poliranje metalnih površina, izuzetno je dobar apsorber što mu omogućava primenu za skupljanje izlivenog ulja, nafte (ako se hidrofobira dobija mogućnost da se primeni prilikom izlivanja nafte iz tankera u morima), benzina, kao skupljač nečistoća iz livenog gvožđa i mnoge druge primene.
Najpoznatiji termoizolacini betoni na bazi perlita su Superbet 1, 2 i 3 – laki termoizolacioni betoni od perlita, cementa i aditiva: • Superbet 1 – sadrži malo cementa pa je najmekši, ali ima najbolje termoizolacione karakteristike. Preko njega se obavezno izrađuje zaštitni sloj od sitnozrnog betona. Ovako pripremljena podloga je spremna za ugradnju poda. Ukoliko se beton ugrađuje na ravan krov obavezno se sa gornje strane štiti hidroizolacijom • Superbet 3 – najčvršći perlitni beton za termoizolaciju podova, tavana i ravnih krovova jer u svom sastavu sadrži najveću količinu cementa. Objedinjuje osobine dobre termoizolacije i nosivosti, i može služiti kao direktna podloga za sve vrste podova. Primenjuje se i kao sloj za pad i termoizolaciju ravnih krovova, gde ga je potrebno zaštititi hidroizolacijom. Tu su još i Perlit P1, P2 i P10 – granulati za proizvodnju maltera i betona, i Termika špric za nanošenje perlitnih maltera ■ OSTALI TERMIKA PROIZVODI Kriogeni perlit – sitni perlit za izolaciju cisterni sa tečnim gasovima (do -196˚C) Perfit – koristi se kao pomoćno filtraciono sredstvo u prehrambenoj industriji Agroperlit – za poboljšanje vodo-vazdušnog sistema u hortikulturi Neperlitni proizvodi: • Promal – produžni malter za spoljašnje i unutrašnje mašinsko malterisanje • Perlitfas – fasadni ukrasni malter na bazi mineralnih veziva i punioca od neorganskih materijala. Idealan je za perlitne termoizolacione maltere • Termikol – lepkovi za zidne i podne keramičke pločice ■
termoizolacioni betoni Vrsta
zapreminska težina suvog betona (kg/m3)
koeficijent toplotne dilatacije (mm/m/100˚c)
pritisna čvrstoća (σ) mPa
koeficijent toplotne provodljivosti (W/mK)
Superbet 1
258
0,9
0,5
0,072
Superbet 2
438
1,02
1,2
0,084
Superbet 3
578
1,1
2,72
0,108
protiv požarnost
nezapaljiv vatrostalan
termoizolacioni malteri zapreminska masa suvog maltera ρ (kg/m3)
koeficijent toplotne provodljivosti λ (W/m˚K)
pritisna čvrstoća (σ) mPa
koeficijent temperaturnog širenja α mm/m/100˚c
parodifuzija (µ)
Supermal
395
0,091
0,688
1,26
26,5
Permal
547
0,081
1,8
0,76
29,7
Vrsta
54
www.build.rs
protiv požarnost nezapaljiv vatrostalan
TERMIKA Požeška 4 23000 Zrenjanin tel: +381 23 543 020 fax: +381 23 544 303 termika@termika.co.yu www.termika.rs
promo
ISOBaU hELLaS S.a.
SENdVIČ PaNELI ISKUSTVa SrPSKOg TržIŠTa
O iskustvima sa srpskog tržišta, u vezi sa sendvič panelima, razgovarali smo sa direktorkom beogradskog predstavništva kompanije Isobau Hellas, Biljanom Deves. Build: Na našem tržištu su prisutni mnogi proizvodi ove vrste, sa različitim ispunama panela, kompletnim ponudama montažnih hala, itd. Čitaoci Build magazina dobro znaju o čemu se radi, međutim, kakva je situacija na tržištu, znaju li investitori sve prednosti proizvoda koji im nudite? Moram da priznam da se neretko dešava da ne znaju, ili znaju veoma malo. Uglavnom im je jasno da se govori o nečem što pomaže bržoj gradnji, ali ovaj proizvod još nije u potpunosti zaživeo na našem tržištu. Zašto to kažem? Zato što se često ne računa na to da paneli istovremeno obezbeđuju odličnu fasadu, efikasnu termoizolaciju, unutrašnju obradu... Njima dobijate velike površine izrađene u fabričkim uslovima (minimalizovan uticaj ljudskog faktora na izgled i kvalitet radova), a istovremeno se lako prilagođavaju svakoj perforaciji i detalju objekta.
Na kraju, moram da priznam da naši projektanti još uvek nisu doživeli sendvič panele kao element gradnje, jednako beskonačnih oblikovnih mogućnosti kao i klasični, ali koji im omogućava upravo to – brži i precizniji put od ideje do gotovog objekta, bez mnogo posrednika u procesu nastanka. Oni garantuju da će rezultat biti veran Vašoj ideji, pritom joj ne postavljajući nikakva ograničenja. Build: Nakon izgradnje kostura i postavke zidnih i krovnih panela, šta je još od zidarskih i zanatskih radova potrebno kako bi objekat dobio upotrebnu dozvolu? Skoro ništa! Ugradite prozore i vrata, postavite oluke, i objekat je spreman za korišćenje! Upravo to je prednost panela: njihovom postavkom odmah dobijate protivpožarni zid, efikasnu termoizolaciju, fasadu koja ne traži farbanje, dugotrajna je, dostupna u različitim bojama... Nema malterisanja, spoljašnjeg i unutrašnjeg, nema prodora spoljašnje temperature, hladnih mostova, itd. Takođe, krovna konstrukcija ne zahteva skupu hidroizolaciju sa svim neophodnim mehaničkim zaštitama, a garantuje i odličnu toplotnu zaštitu, i na najvećim objektima može se postaviti za nekoliko dana, nedelju ili dve... Sve ovo donosi ogromne uštede u vremenu. www.build.rs
Uzmite za primer da gradite halu od 5.000m2, i da u isto vreme i Vaš komšija gradi istu toliku, samo što Vi gradite konvencionalno, a on panelima. Do nultog nivoa radovi možda i mogu da teku istovremeno, ukoliko ne računate da Vi morate potrošiti više materijala zbog većeg opterećenja na temeljima. Međutim, kada komšija već započne biznis u svojoj hali, Vi ćete još neko vreme provesti u borbi sa fasaderima, skelama, krčenjem otpada od oplata, žice, viška blokova, otpadaka termoizolacije, raznih ambalaža, prosutog betona... To vreme može da potraje mesecima. Zato svaki investitor koji želi da gradi treba da se zapita ima li nekoliko meseci viška ili ne? Mislim da, poznajući poslovanje danas, svi znamo odgovor... ■
ISOBAU HELLAS S.A. Vile Ravijojle 11 11000 Beograd tel/fax: +381 11 367 90 19 fax: +381 11 367 90 18 isobausrb@isobau.gr www.isobau.gr
55
promo
POLYMERS GROUP
LExAN*
ThErMOCLEar & PUNE PLOČE
Polymers group je autorizovani zastupnik i distributer firme Sabic Innovative PlasticsTM – lidera u proizvodnji polikarbonatskih ploča pod zaštićenim imenom Lexan*. Više od 20 godina prisutni su na našem tržištu gde uspešno sarađuju sa kupcima u okviru prodaje i tehničke pomoći
Polymers Group pored prodaje i tehničke
pomoći, svojim klijentima nudi i konsultantske usluge pri izboru tipa, vrste i debljine ploča i pratećeg materijala, kao i stručnu podršku u cilju najoptimalnijeg načina ugradnje Lexan* ploča.
Lexan* Thermoclear Lexan* Thermoclear je višeslojna termoizolaciona polikarbonatska ploča, obostrano UV zaštićena, otporna na udar i sa visokom svetlosnom propustljivošću. Idealan je krovni pokrivač, kao i materijal za zastakljivanje sa širokim spektrom primene na objektima kao što su: muzeji, šoping centri, industrijske svetlosne trake, sportski objekti, staklenici, nadstrešnice... Mnogostranost Lexan* Thermoclear višeslojnih ploča za zastakljivanje ogleda se u: • maloj masi • lakoj montaži • visokoj energetskoj efikasnosti • ispunjavanju protivpožarnog standarda SRPS U.J1.055 • UV otpornosti • širokoj garanciji • širokom portfoliu dostupnom u asortimanu struktura, premaza, boja, dimenzija i debljina • ekološkim standardima Lexan* višeslojne polikarbonatske ploče proizvode se u širokom spektru boja, dimenzija, debljina, struktura i vrsta. Prema svojim potrebama možete se odlučiti za: • debljine – 4,5mm; 6; 8; 10; 16; 20; 25; 32; 35; 40; 45mm • boje – providna, opal bela, dim, siva, žuta, crvena, zelena, plava, tirkiz, led efekat
56
• dimenzije – 2.100x6.000, 2.100x7.000, 1.250x6.000, 1.250x7.000mm, kao i mogućnost sečenja na meru Vrste Lexan* Thermoclear ploča: • Lexan* Thermoclear dvostrano UV zaštićena ploča je jedinstvena ploča takvog tipa na tržištu. Za razliku od ploča drugih proizvođača, jedinstvena je po lakoći ugradnje, prvenstveno zbog toga što omogućava da obe strane ploče budu izložene suncu bez bojazni od žućenja. Kod ovog tipa ne postoji mogućnost greške prilikom montaže • Lexan* Thermoclear samoperiva ploča je prva na svetu samoperiva ploča obostrano UV zaštićena • Lexan* Thermoclear Dripgard ploča je pogodna za svaku primenu krovnog pokrivanja u kojem su vodene kapljice neprihvatljive • Lexan* Thermoclear Solar Control IR višeslojna ploča – providna sa blago zelenom bojom, koja smanjuje prolazak solarne energije zadržavajući visok stepen svetlosne propustljivosti
Pune Lexan* ploče Pune Lexan* ploče proizvođača Sabic PlasticsTM imaju širok spektar primene u raznim granama industrije i to: avio-industriji, građevinarstvu, telekomunikacijama, elektronici, mašinama, saobraćaju. Lexan*polikarbonat je amorfna tehnička termoplastična masa, koju odlikuje visok nivo mehaničkih, optičkih, električnih i termičkih osobina. Pune ploče se dele na Lexan* Exell-d i Lexan* Margard. Lexan* Exell-d je dvostruko UV zaštićena i nepropusna transparentna polikarbonatska ploča. Ovaj tip je specijalno razvijen za spoljašnju upotrebu. Osobine su mu: • visoka otpornost na vremenske uticaje • savijanje na hladno • mala težina • providnost – kao staklo • izvanredna otpornost na udar – 20 puta veća otpornost od klirita i 250 puta veća otpornost od stakla • visoka čvrstoća i prilagodljivost • jednostavan za upotrebu: formiranje, sečenje, bušenje, štampa • 10-godišnja garancija www.build.rs
Najčešće se primenjuje kod: • sigurnosnog zastakljivanja • spoljašnjeg zastakljivanja • kao zvučna barijera • kod zastakljivanja krovova • kod kupola • kao separator Lexan* Margard je dopuna standardnim Lexan* polikarbonatskim pločama. Ona poseduje tvrdi površinski premaz koji joj povećava otpornost na abraziju i spoljašnje uticaje. Osobine: • mala masa • providnost • izvanredna otpornost na udar • visoka otpornost na grebanje • visoka čvrstoća i prilagodljivost • 10-godišnja garancija Koristi se za: • sigurnosno zastakljivanje • separatore na tribinama • anti-vandal zastakljivanje • specijalna vozila • vizire • zaštitu mašina • sporohodna vozila
Prateći materijal Za kvalitetnu ugradnju Lexan* ploča neophodno je koristiti određene prateće materijale kako ne bi došlo do ulaska vode u ploče, a samim tim stvaranja vlage i buđi. Polymers Group je tokom svog dugogodišnjeg rada sa Lexan* pločama u saradnji sa GEP-om razvio niz pratećih materijala za kvalitetnu ugradnju ■
POLYMERS GROUP Bul. Mihaila Pupina 165 a 11070 Novi Beograd tel: +381 11 213 0821 213 2799 213 7467 e-mail: office@polymers.rs web: www.polymers.rs
promo
LIM U OBLIKU CrEPa
MEdITEraNEO
Proizvodni Proizvodni asortiman asortiman mora mora biti biti definisan definisan prema prema potrebama potrebama rastućeg rastućeg tržišta tržišta ii njegovoj njegovoj potražnji potražnji za za savremenim savremenim proizvoproizvodima dima ii sistemima sistemima koji koji omogućavaju omogućavaju bržu bržu ii efikasniju efikasniju gradnju, gradnju, uz uz istovremeno istovremeno zadržavanje zadržavanje kriterijuma kriterijuma visokog visokog kvaliteta kvaliteta izizvedenih vedenihradova. radova.Prateći Pratećiovu ovufilozofiju filozofijudobrog dobrogposlovanja poslovanjaINM INM iz iz arilja arilja od od ove ove godine godine proširuje proširuje proizvodni proizvodni asortiman asortiman ii na na tržište iznosi svoju novu ponudu koja će ćezvanično zvaničnopredstavljapredstavljanje nje imati imati na na ovogodišnjem ovogodišnjem Sajmu Sajmu građevinarstva građevinarstva uu Beogradu Beogradu
U prošlom broju Build magazina predstavili smo vam trapezaste limove T-154, i tom prilikom upoznali smo vas i sa proizvođačem INM iz Arilja. Njihov dubokoprofilisani lim, zahvaljujući svojim mehaničkim karakteristikama, dopušta olakšavanje noseće konstrukcije krova i celog objekta, brzu montažu i pouzdan krovni pokrivač, ili pak, nosač slojeva ravnog krova.
Druga značajna prednost jeste sloboda u izboru boja – završni sloj može se izvesti prema zahtevu naručioca (po RAL karti), pa krovna ravan tako može pratiti savremenu fasadu i prema materijalu i prema boji, uz zadržavanje klasične estetike forme kosog krova. Posebnu pogodnost predstavlja izrada detalja krova kod proizvođača, a po specifikaciji naručioca (ivice, sleme, uvale...).
Mediteraneo – spoj klasične estetike i savremenih materijala
Dodatno, narebrena limena površina ima daleko veću krutost u odnosu na ravne table lima i, pod udarcima leda i kapi kiše, ne ponaša se kao pleh. Veliki deo udarnog zvuka je apsorbovan pa Mediteraneo predstavlja odličan pokrivač i kod onih objekata čija se potkrovlja ili mansarde koriste za stanovanje ili poslovanje.
Prateći nove trendove gradnje, kompanija INM ove godine izlazi na tržište sa novim proizvodom – Mediteraneo, limenim tablama u obliku crepova. Reč je o proizvodu od čeličnog (0,5mm) ili aluminijumskog (0,7mm) lima, koji ispunjava sve zahteve u vezi sa tehničkim, mehaničkim i hemijskim karakteristikama. Međutim, pre svega se izdvaja po mogućnostima koje pruža projektantima, u pogledu estetskih kvaliteta klasičnog kosog krova pokrivenog glinenim crepovima, ali sa daleko manjom specifičnom težinom.
58
Mediteraneo je projektovan i proizveden tako da bude otporan na visoke i niske temperature, sneg, led i druge vremenske nepogode, a pravilnim postavljanjem garantovana je njegova, i trajnost čitave krovne konstrukcije, pod različitim vremenskim i klimatskim uslovima. Mediteraneo predstavlja kvalitetnu pokrivku namenjenu pokrivanju stambenih, poslovnih i drugih objekata. Prednosti se ogledaju u estetici, maloj
www.build.rs
težini, brzinom pokrivanja i postojanošću. Mediteraneo se izrađuje po trenutno najsavremenijim tehnologijama i načinima obrade, a sama linija za proizvodnju je numerički upravljana. Širina tabli iznosi 1.092mm, a dužina prvenstveno zavisi od specifikacije/ narudžbine, ili transporta. Kompanija INM je izlagač na Sajmu građevinarstva u Beogradu, a ovogodišnju prezentaciju na SEEBBE-u iskoristiće i za zvanično predstavljanje svog novog proizvoda ■
INM Put Nikole Pašića bb 31230 Arilje tel: +381 31 894 440 fax: +381 31 894 441 inm@verat.net inmarilje@nadlanu.com
Akzo Nobel Woodcoating`s iz Italije, vodeća svetska kompanija koja postavlja standarde i u industriji boja i lakova za površinsku obradu i zaštitu drveta. Ciranova iz Belgije, premazi za finalnu obradu i zaštitu drveta na bazi prirodnih i sintetskih voskova i ulja. Proizvođači jahti i drvenog mobilijara za ekstremne uslove koriste upravo proizvode ove kompanije. Visokokvalitetni malteri za najbolje fasade – najviši kvalitet i estetske norme, ekskluzivnost, atraktivnost, osobine su proizvoda iz popnude Beoicle, za stambene, poslovne, industrijske i objekte od najvišeg kulturnog značaja, muzeje, objekte pod posebnim režimom zaštite, te za objekte kojima je potreban zid i prostor visokog stepena higijene (škole, bolnice, ambulante, itd). Kalon-Johnstone`s, iz Engleske, materijali za završnu obradu zidova enterijera i eksterijera – rade se u hiljadama nijansi i boja, dekorativni su i trajni, vodootporni i perivi, specijalni premazi izuzetnih osobina i visokog stepena paropropustljivosti. Impex Color, iz Italije, dekorativni vrhunski malteri za različite tehnike i efekte na zidovima u enterijeru i eksterijeru (travertino, damasko, polvere fine, pasta media, štuko antiko, marmorino, arenino), i kvarcni malteri i premazi za fasade (ideal, dekor, riviera)...
Akzo Nobel Casco Adhezivi, iz Švedske, čiji su proizvodi načinjeni po evropskim i svetskim standardima, namenjeni za hladno i toplo lepljenje drveta: dužinsko, debljinsko i širinsko spajanje elemenata u izradi nameštaja od masivnog drveta, prilikom izrade laminata u građevinarstvu, otpresaka (VF prese), furniranja...
MGN je kompanija koja od 1980. godine svoje maltere primenjuje u Veneciji na objektima pod visokim stepenom zaštite države i UN-a. Malteri MGN-a, makro i mikro porozni, za zaštitu od kapilarne vlage i vode stvoreni su na osnovu uzoraka čak iz antičkih vremena, na osnovu starorimskih maltera i betona, od potpuno prirodnih materijala, bez aditiva i portland cementa, visokog stepena paropropustljivosti i izuzetne athezije,ipredstavljajuodličnubarijeruifilterzakapilarnuvlaguisoliiznje. Virag, iz Italije, odgovara zahtevima i standardima u javnim objektima, zdravstvu, školstvu, industriji... PVC podovi u hiljadu varijeteta kvaliteta boja.
promo
rOCKwOOL KaMENa VUNa
rockwool grupa je vodeći svetski proizvođač kamene vune. Na tržište Srbije dovodi ih Polykem Sr iz Beograda...
ROcKwOOL GRUPA (osn. 1909) posluje u 14 zemalja, sa više od 8.500 radnika i prometom od 9,1 milijardi dolara. Sedište, Centar za istraživanje i razvoj, i Odeljenje za zaštitu životne sredine, nalaze se u Hedehuseneu, kod Kopenhagena. ROcKwOOL ADRIATIc, kao njen deo, pokrivaće tržišta Hrvatske, Slovenije, Bosne, Srbije, Grčke i Turske, proizvodima za termo i protivpožarnu izolaciju za građevinarstvo i industriju ■
Kamena vuna je otkrivena na havajskim ostrvima početkom 20. veka, a njeno poreklo vezano je za oblikovanje vlakana izlivene lave, izbačene u vazduh za vreme aktivne erupcije. Ona je potpuno prirodan proizvod koji objedinjuje snagu kamena s karakteristikama toplotne izolacije koja je svojstvena vuni. Tačnije, to je jedini materijal koji u sebi sadrži četiri osnovna svojstva: • zaštita od požara – anorganski materijal koji se topi na temperaturi >1.000°C, dakle, ne učestvuje ni u razvoju, ni u širenju požara, niti u emisiji štetnih gasova • toplotna otpornost – brojne ćelije u strukturi predstavljaju pouzdanu prepreku za prolaz toplote i hladnoće • apsorpcija zvuka – struktura otvorenih ćelija kamene vune omogućuje apsorpciju zvučnih talasa, zadržava prodor i širenje buke • otpornost na vlagu – kamena vuna zbog svoje jedinstvene strukture ne upija vodu i vlagu, i zadržava svoje karakteristike. Rockwool kamena vuna je hemijski neutralna, bez agresivnih i korozivnih sastojaka, ne omogućuje razvoj mikroorganizama, gljiva, buđi i bakterija.
Kontaktni fasadni sistemi – RP, PL, Coverrock – Rockwool za sisteme kontaktnih fasada nudi visokokvalitetne proizvode, koji omogućavaju izvođenje tankoslojnih ili debeloslojnih završnih slojeva fasade.
rockwool grupa
Rockwool kontaktne fasade
Ventilisane fasade – Fixrock, FB1, FW1. Industrijska ugradnja (OEM) – RPI – rastuće područje primene je za fasadne i krovne sendvič panele od profilisanog lima, drveta ili betona, no funkcionalnost Rockwool kamene vune je uvek ista – ona se ponaša kao nosivi element gotovog proizvoda.
Primena rockwool izolacija Krovovi – Durock, Dachrock, Roofrock, Modulorock, Deltarock, Rollrock – toplotna, zvučna i protivpožarna izolacija ravnih krovova gde je hi-membrana iznad termoizolacije. Prilagođena je svim vrstama membrana (PVC, TPO, bitumen i dr). Glavne prednosti su negorivost i paropropusnost. Enterijeri – Steprock, Floorrock, Multirock, Airrock – primena Rockwool kamene vune u okviru ovog segmenta objedinjuje termo, zvučnu i protivpožarnu izolaciju pregradnih zidova, potkrovlja, podova i spoljnih zidova.
60
Protivpožarna zaštita konstrukcija – Klimarock, RS800, Conlit – Rockwool nudi i specijalne proizvode za protivpožarnu zaštitu različitih konstruktivnih elemenata kao što su: klima kanali, čelične konstrukcije, betonske plafonske konstrukcije, cevovodi i sl. Pravilnim odabirom protivpožarnih materijala moguće je postići vatrootpornost do 180min.
Rockwool Centar za istraživanje i razvoj, poznatiji kao energetski najefikasnija poslovna zgrada na svetu, odraz je stalne brige Rockwool Grupe za istraživačke aktivnosti usmerene, ne samo na razvoj protivpožarne zaštite, termičkih i akustičkih rešenja, nego i na stvaranje rešenja za zaštitu životne sredine, tj. za očuvanje energije i smanjenje štetnih emisija. Rockwool izolacija je jedan od retkih proizvoda koji mogu da uštede preko 100 puta više energije od one koja je potrebna za njenu proizvodnju. Zahvaljujući iskustvu tokom 60 godina proizvodnje, Rockwool Grupa ostvarila je vodeću poziciju na tržištu ali nastavlja da investira u tehnološka istraživanja kako bi unapredila svoje proizvode i njihova svojstva ■
Rockwool ravni krovovi
Industrijska izolacija – RBP, RTD, RBM – područje industrijskih izolacija obuhvata izolaciju postrojenja za grejanje i ventilaciju, procesnu tehnologiju u energetici, rafinerijama i sl. U tom segmentu uvek se radi o izolovanju visokih temperatura (>250°C), gde dolazi do izražaja visoka temperatura topljenja Rockwool kamene vune (iznad 1.000°C). www.build.rs
POLYKEM SR
Balkanska 29/III 11000 Beograd tel/fax: +381 11 36 26 135 www.polykem.gr www.rockwool.hr
transmaterijali
HC-grede za gradnju mostova nove generacije
Projektni biro Teng&Associates iz Čikaga, dovršio je u potpunosti novu tehnologiju gradnje prednapregnutim gredama obloženim FRP-om koje su omogućile da primena ovog polimera konačno počne. Sistem se zasniva na hibrid-kompozitnim gredama tj. HCB (Hybrid-Composite Beams), a njihove osnovne prednosti su: • umanjuju troškove transporta i gradnje • produžavaju upotrebni vek konstrukcije • postižu odlične mehaničke karakteristike • minimalni, ili nikakvi, troškovi održavanja jer ne dolazi do korozije niti oštećenja usled mehaničkih ili vremenskih uticaja • sve popravke FRP oklopa jednostavno se izvode na licu mesta, i jeftine su.
Kompanija HC Bridge, specijalizovana za razvoj alternativnih konstruktivnih rešenja na bazi hibridnih kompozita, izgradila je most auto-puta preko reke Long Run Creek, u Lokportu, država Ilinois, SAD. Ono što novi most razlikuje od svih koji su ikada izgrađeni jeste prva primena FRP-a za izgradnju mostova, mada je sledeća već u toku. Prethodni most iz 1935. zamenjen je novim u sklopu velike rekonstrukcije mostova i cele putne mreže u SAD o kojoj smo pisali u prethodnim brojevima. Tada smo pomenuli višedecenijska ispitivanja koja su u jednom svom delu poslednjih 12 godina bila usmerena na primenu FRP-a za izgradnju mostova.
Most u Lokportu ima raspon dužine 17,4m i oslanja se na šest HC-greda visine po 1m, koje drže konvencionalnu prednapregnutu betonsku ploču debljine 20cm. Međutim, bez obzira na primenu novih materijala, projektanti tvrde da je most projektovan kao bilo koji konvencionalni betonski ili čelični most.
Projektanti ovog rešenja kao tri važne stavke za razumevanje samih HC-greda ističu: • prednaprezanje na pritisak – beton upumpan u lučnu šupljinu unutar grede • prednaprezanje na istrezanje – čelične sajle u donjoj zoni greda • i naravno – omotač od FRP-a.
Ove grede su deset puta lakše od betonskih koje bi bile neophodne za isti raspon. Značaj ove karakteristike najbolje opisuje podatak da su sve grede transportovane istovremeno, na jednom kamionu umesto na šest! Takođe, za postavku greda korišćen je kran nosivosti 30t, umesto onog od 150-200t koji bi zahtevala betonska konstrukcija. Prilikom detaljnog ispitivanja u laboratoriji grede su zadržale elastičnost i nakon pola miliona ciklusa visokog opterećenja, a na kraju je ispitivana i tačka pucanja. Tada su HC-grede opterećene maksimalnom silom od 131,5t (4,4 puta više od ovde potrebnog) – nakon prestanka opterećenja greda se vratila u prvobitni oblik (hcbridge.net) ■
promo rOLOMaTIK – IZVOđENJE MONTažNIh OBJEKaTa
SVE Na JEdNOM MESTU Prateći trendove u građevinarstvu, preduzeće rolomatik projektuje i gradi montažne objekte raznih namena. Zahvaljujući velikom iskustvu i stručnom inženjerskom kadru, mogu da odgovore i najkompleksnijim zahtevima. U izvođenju radova koriste isključivo savremene materijale, zvanično sertifikovane i proverenog kvaliteta... Rolomatik ugrađuje samo ono što je najbolje u industrijskoj gradnji i, pored funkcionalnosti, garantuje dugotrajnost i pouzdanost ugrađenih elemenata na svim objektima na kojima izvodi radove. Tim stručno obučenih radnika spreman je da izvrši radove po najzahtevnijim projektima uz maksimalno poštovanje predviđenih rokova.
Kako bi bili spremni da na vreme odgovore zahtevima kupaca, poseduju u sopstvenom vlasništvu više hidrauličnih platformi različitih tipova za montažne radove na visini.
U saradnji sa firmom Kingspan, Rolomatik isporučuje i ugrađuje fasadne i krovne termoizolacione panele. Takođe, u svom pogonu na savremenim mašinama proizvode građevinsku limariju.
O kvalitetu izvedenih radova i zadovoljstvu investitora najviše govori broj izvedenih objekata u prethodnih nekoliko godina, jer – najbolje reference su one koje preporučuju izvođača za nove projekte! Svi proizvodi iz programa Rolomatik su atestirani u institutu IMS u Beogradu i Mašinskom fakultetu u Nišu, a za sve radove poseduju licence resornog Ministarstva ■
Rolomatik poseduje sertifikate za izvođenje hidroizolacija ravnih krovova izdate od strane čuvenog proizvođača iz Švajcarske – firme Sika. U ponudu spada i ugradnja krovnih pokrivača od trapezastih limova. Da bi radovi bili kompletni, značajno mesto u proizvodnji zauzima i pogon za proizvodnju čeličnih konstrukcija i građevinske bravarije.
62
ROLOMATIK
Rolomatik poseduje i svu neophodnu mehanizaciju i mašine za brže i kvalitetnije izvođenje građevinskih radova www.build.rs
Bušinsko polje 252, PF 14 31250 Bajina Bašta tel: +381 31 869 007 869 018 869 418 fax: +381 31 869 407 info@rolomatik.com www.rolomatik.com
promo
PUNOM PAROM Rekonstrukcija Rumunske železnice na trasi između Konstance i Bukurešta obuhvatala je obimnu upotrebu materijala firme Naue GmbH&Co.KG. Ova trasa je duga oko 225km, a posao je izvođen u dve faze, i predstavlja deo 4. panevropskog koridora ukupne dužine od 1.395km. Projekat je započet kako bi se omogućilo putovanje većim brzinama. Kada posao bude završen, putnički vozovi će moći da se kreću brzinom od 200km/h, dok će teretni vozovi imati mogućnost da putuju i do 140km/h. Predviđeni saobraćaj na ovoj trasi biće 224 voza dnevno, a trasa će biti povezana sa ETCS – Evropskim Sistemom kontrole vozova. Procenjen na oko 665 miliona evra, ovaj projekat je započet u aprilu 2008, a rok za završetak radova određen je za 2009. godinu. Faza 1 projekta je trasa od Bukurešta Sever do Bukurešta Baneaza, i od Fetestija do Konstance. U drugoj fazi projekta, radovi će se vršiti na delu trase koji povezuje Baneazu sa Funduleom, a zatim do Fetestija.
U PRAVcU MODERNIzAcIJE TRASA
Kompaniju Belmont upoznali ste u prošlom broju kao zvaničnog zastupnika najvećeg evropskog proizvođača geosintetika – NaUE gmbh & Co. Kg iz Nemačke. Sada vam, prema najavi, predstavljamo upotrebu geosintetika – geomreža Secugrid® i geotekstila Secutex®, kod izgradnje i rekonstrukcije železničkih saobraćajnica
Secugrid® – najbolji izbor Jedan od ključnih elemenata u poslu modernizacije bilo je iskopavanje postojeće podosnove, do dubine od 1,5m, od nivoa šina, i zamena podosnove novim materijalom. Rad je obuhvatao instalaciju propilenske geomreže Naue Secugrid®, koja je zadovoljavala zahteve materijala u vezi sa tvrdim čvorovima ili ekvivalentnim karakteristikama, pogodnim za sva tla. Maksimalno opterećenje na istezanje u oba glavna pravca moralo je da bude veće ili jednako 30kN/m. Secugrid® je ispunio ovaj zahtev, kao i sve druge različite zahteve u vezi sa maksimalnim opterećenjem na istezanje, izotropskom mrežom, UV otpornošću, radnom temperaturom i otpornošću na kiseline. Jedna od stvarnih prednosti od kojih nacionalna železnica može da ima koristi jesu rezultati, kako merenja modula dinamičke, tako i modula statičke deformacije. Kombinovani rezultati dali su podatak od 3,06 – negde oko 60% bolje nego što je zahtevano u specifikaciji. Secugrid® je naročit proizvod i po tome što mu zavareni spojevi daju izuzetnu snagu kod primene na tlu različitog sastava i mehaničkih karakteristika, uključujući zemlju, iskopane prostore za bacanje otpada, izgradnju puteva, kao i za primenu u hidrogradnji. Čvrstoća spojeva takođe poboljšava i preplitanje proizvoda.
64
www.build.rs
promo Izvođenje radova Sa stanovišta instalacije, voz RPM 2002 omogućio je delimično inovativni pristup zadatku. Ovaj voz je u stanju da vrši posao u jednom ciklusu – podiže postojeće šine, iskopava materijal podosnove, čisti i meša ga sa novim mineralnim materijalom, postavlja geotekstil i geomrežu, instalira zaštitni sloj na vrhu, postavlja sloj tucanika i konačno postavlja šine. Ovaj voz je sposoban da ukloni stare pragove i da ih zameni novim, i da podesi šine.
Esktrudirani elementi imaju veliku snagu i malo se izdužuju, a monolitne ravne trake stvaraju robusnu strukturu. Kombinacije korišćenjem kontinuirane dužine ekstruzije, koje su zavarene na spojevima, daju Secugrid®-u značajne prednosti u odnosu na konkurenciju. Ovu inovaciju prihvatili su inženjeri niskogradnje širom sveta i to je bio značajan faktor prilikom izbora za projekat Rumunske Železnice. Što se karakteristika proizvoda tiče, Secugrid® se može dobiti u obliku polietilenske ili polipropilenske smese, sa snagom istezanja od 20 do 400kN/m. Ovakav izbor investitoru ostavlja mogućnost za optimizaciju materijala i samim tim i troškova gradnje. On se suprotstavlja sili istezanja tla uz vrlo malo izduženje – što za posledicu ima trenutno povezivanje sila i preplitanje sa ispunom tla. Secugrid® takođe nudi i prednosti u uštedi troškova i zaštiti životne sredine. Ove geomreže mogu da sačuvaju prirodne mineralne resurse smanjenjem debljine osnove – smanjenjem potrebe za velikim zapreminama stabilizujuće ispune tla.
Lakoća rukovanja je još jedna prednost, što omogućava da se velike količine brzo instaliraju, uz manje radne snage i niže troškove instalacije. Nije potrebna teška mehanizacija i posebne konstrukcione tehnike za samu geomrežu, i ona se može postaviti u svim vremenskim uslovima. Iznad Secugrid®-a je sloj FPL (zaštitni sloj), posle koga sledi agregat za tucanik, na kome leže betonski pragovi. U ugovoru Rumunske Železnice, Secugrid® je izabran od strane ugovarača, pošto je bio troškovno najpovoljnija opcija za obezbeđenje neophodnih tehničkih karakteristika. I dok su ostale geomreže pažljivo razmotrene, ključni faktor u izboru Secugrid®-a bio je odnos opterećenje/istezanje.
Kompletna jedinica je dugačka oko 2km i radi u dve smene, sa maksimalno 40 ljudi. Ima mogućnost iskopavanja postojećeg materijala do dubine od 1,8m i omogućava da se posao obavlja po stopi od nekih 500m dnevno – što je ogromna prednost u poređenju sa konvencionalnim tehnikama. I izabrana geomreža, kao i oprema za instalaciju predstavljaju inovativni pristup poslovima modernizacije na ovoj trasi Rumunske Železnice. Međunarodni značaj ovog koridora zahteva visoke kriterijume, ne samo u kvalitetu gradnje već i njenoj brzini ■
Ova mreža je, zahvaljujući svojoj krutosti, sposobna da odmah izvrši disipaciju opterećenja, koje može da dovede do deformacija cele strukture. Upravo osobina niskog stepena deformacije jeste ona karakteristika koju konkurencija uporno pokušava da dostigne.
Primer sanacije kliZiŠta na želeZničkoj PruZi uPotrebom geomreža secugrid®
Distributer
www.belmont.si
BELMONT BG Nikole Pašića 1/3 11000 Beograd g.Mileta Gajić tel/fax: +381 11 30 37 383 mob: +381 64 38 00 942 www.belmont.si www.build.rs
65
energetska efikasnost Novoizabrani predsednik SAD, Barak Obama, na konferenciji za novinare 15. decembra u Čikagu, predstavio je tim stručnjaka koji bi trebalo da sprovede veliku reformu na polju energetike. Promena kursa energetske politike trebalo bi da bude osnova za oporavak celokupne privrede Sjedinjenih Američkih Država, ali i mnogo više od toga... Dobitnik Nobelove nagrade 1997, Stiven Ču (Steven Chu), imenovan je za Sekretara za energetiku, Liza Džekson (Lisa Jackson) za direktorku Agencije za zaštitu životne sredine – EPA (Environmental Protection Agency), dok će Kerol Brauner (Carol Browner), koja je bila na tom mestu u administraciji Bila Klintona, u novoj administraciji biti zadužena za koordinaciju Vladinih agencija po pitanjima energije i klimatskih promena.
Imenujući tim, Obama je izjavio da će borba protiv klimatskih promena biti jedan od prioriteta njegove buduće administracije, jednako kao i prekid zavisnosti SAD od uvozne nafte. U svom obraćanju koristio je oštru retoriku koja je pre karakteristična za suparničku, Republikansku stranku: – Odluke koje ćemo doneti tokom sledećih nekoliko godina odrediće kakvu ćemo zemlju i kakav svet ostaviti našoj deci i unucima. Svi znamo kakve probleme uzrokuje naša zavisnost od inostrane nafte. Ona sputava našu ekonomiju, bogati neprijateljske režime i čini nas zavisnim od nestabilnih regiona. Jedino što može biti veća pretnja od ovih neposrednih opasnosti jeste dugoročni problem klimatskih promena. Ukoliko nešto ne preduzmemo, biće suša i gladi u svetu, a mi ćemo postati žrtve katastrofalnih vremenskih nepogoda koje će uništiti naše obale.
ENERGETSKA EFIKASNOST
PUT DO EKONOMSKOG OPORAVKA SAD Koliku težinu imaju pitanja energetske efikasnosti, naročito u okolnostima aktuelne globalne krize i aktuelnih gorućih pitanja Bliskog i Srednjeg istoka i drugih područja, pokazuje i velika pažnja sa kojom su svetski mediji ispratili izbor zelenog tima novoizabranog predsednika. Odluke koje su najavljene mesec dana pre zvanične inauguracije predsednika SAD mogu imati daleko jači odjek od kraha berze nekretnina jeseni 2007. čije ćemo prave posledice osetiti tek ove godine Novoimenovani Sekretar za energetiku Ču izjavio je da ekološki izazovi sa kojima se svet suočava nikako ne smeju da budu potcenjeni, ali da to ne znači da se ne mogu prevazići: – Ono što svet bude uradio u narednih deset godina, imaće ogromne posledice koje će se osećati vekovima. Moramo da prionemo na posao bez odlaganja. Novoizabrani predsednik Obama stao je na čelo onih koji nastoje da krenemo napred s optimizmom i tihom rešenošću. Želim da dam svoj doprinos i verujem da će SAD i svet uspeti da se izbore sa svim ekonomskim, energetskim i klimatskim izazovima. Londonski Gardijan je ocenio da je ovo do sada najoštriji raskorak nove Amerike u odnosu na politiku prethodnih osam godina.
Obama je dodao da ima puno poverenje u tim stručnjaka koji je okupio i da posle osam godina više ne sme biti neispunjenih obećanja: – Da bismo gospodarili sudbinom Amerike, moramo razviti nove forme energije i nove načine njenog korišćenja. Izvori energetske nezavisnosti su tu, oko nas. Oni leže u snazi vetra i Sunca, u novim usevima i u novim tehnologijama i inovacijama. To su resursi na koje moramo da se oslonimo ukoliko želimo da se rešimo zavisnosti od nafte i da stvorimo novu naprednu ekonomiju, poručuje budući predsednik SAD.
68
www.build.rs
Obama je na konferenciji priznao da je već nekoliko predsednika obećavalo nov kurs u tom smislu, zaključujući da ovog puta mora biti drugačije.
Green Dream Team Džin Karpinski, predsednik Lige konzervativnih glasača, nazvao je Braunerovu i Čua Green Dream Team-om (zelenim timom snova). Većina zapadnih analitičara apsolutno se slaže sa njim. Braunerovu je Vašington Post još u vreme prvog Klintonovog mandata opisivao rečima: vrhunsko znanje i iskustvo zakonodavca – ali duša aktiviste. Radila je sa Al Gorom, podržavala Kaliforniju da smanji emisiju izduvnih gasova drumskih vozila pre federalnih zakona...
energetska efikasnost Ču, poznat kao posvećen advokat za zaštitu životne sredine, nasleđuje Bušove činovnike iz sektora naftne industrije koji su po kratkom postupku cenzurisali sve naučne izveštaje o globalnom zagrevanju, a budžet EPA-e drastično kresali svakom prilikom. Obama se i direktno osvrnuo na ovo rečima da je imenvanje Čua signal celoj administraciji da će nauka biti uvažavana, a odluke zasnivane na činjenicama. Njujork Tajms je istakao da Ču ima veoma osvežavajuć i nekonvencionalan pristup idejama koje bi trebalo da reše probleme celog sveta: on traži bolje automobile i zgrade, modernizaciju energetske mreže... Čvrst stav da pitanja zaštite cele planete, ne samo da bi trebalo, već da se moraju i mogu rešavati odmah, potiče od njegovog ubeđenja da je uvođenje savremenih tehnologija ostvarivo investiranjem kroz program javno-privatnog partnerstva, i jednako važno kao i postavljanje zakonske regulative... Međutim, svi se slažu da Braunerovu očekuje najteži posao – ona će koordinirati rad različitih Vladinih agencija koje se bave energijom na ovaj ili onaj način. Njeno postavljanje viđeno je od stručnjaka kao ozbiljan znak dobre volje da se stvari konačno menjaju. Od nje se očekuje da uloži napor da EPA dobije zeleno svetlo za Cap and Trade program za emisiju ugljenika – upravo inicijativu koja je blokirana od strane Bušove administracije.
Njujork Tajms takođe ocenjuje da ovo nisu obični činovnici kakvi su uglavnom bili na tim mestima u Bušovoj administraciji: Braunerova i Ču su ljudi koji veruju u autoritet i obavezu vlasti da nametne strogu kontrolu gasova
koji stvaraju efekat staklene bašte i zagađivače koji proizvode smog i kisele kiše. Međutim, svi analitičari se slažu u konačnoj oceni – izbor saradnika jeste vredan poštovanja, ali da je beznačajan ukoliko sam Obama ne stavi ove teme u prvi plan, ili, kako je to rekao Njujork Tajms: Braunerova može raditi od jutra do sutra na prikupljanju dobrih ideja i pakovanju u zakone koje će slati na Kapitol, ali, za proteklih osam godina videli smo da se ništa neće desiti ukoliko predsednik ne želi da se desi. Cap and Trade program (ograniči i trguj) zasnovan je na tržišnim intervencijama u cilju zaštite ljudskog zdravlja na taj način što prvo postavlja standard izrazito niske emisije gasova, a zatim dozvoljava trgovinu dobijenim dozvolama, pri čemu na tržištu (u okruženju) uvek ostaje ukupan zbir dozvoljene emisije. Na taj način nije važno da li će jedan ili 1.000 aktera emitovati štetne gasove jer će njihova količina, određena zakonom, uvek ostati ista. Proizvođači tako mogu da sračunaju da li im se više isplati da kupuju na tržištu dozvole za emisiju dodatnih gasova ili da taj novac ulože u čistije tehnologije. Sami proizvođači moraju redovno da mere, kontrolišu i evidentiraju emisiju gasova podudarno sa načinom na koji predaju obračun za oporezivanje ■
Dobra volja ili borba lobija? Nakon konferencije mogli su se čuti i komentari da je Ču ipak neiskusan u politici, a da će se Braunerova takmičiti za uticaj nad predsednikom sa savetnikom za nacionalnu bezbednost generalom Džonsom, i savetnikom za ekonomska pitanja Samersom. Obamin tim za ekonomiju je i pre optuživan za prejake veze sa Wall Street-om nekoliko, a sada je i na zeleni tim bačena senka sumnje zbog moguće pozadine najavljene promene kursa energetske politike. Naime, u Gardijanu je samo tri dana kasnije osvanuo članak koji se fokusirao na priču iz Wall Street Journal-a da je Obamin tim imao ozbiljne konsultacije sa Udruženjem za obnovljiva goriva – RFA (Renewable Fuels Association). RFA su osnovali sami proizvođači biogoriva, a
Najveća iNvesticija u saD u posleDNjih pola veka U svom nedeljnom radio-obraćanju pre ove konferencije Obama je najavio najveću pojedinačnu investiciju u SAD još od 50-ih godina kada je izgrađena mreža auto-puteva širom zemlje. Predstavljajući svoj plan za ekonomski oporavak, između ostalog, naveo je i sledeće: – Prvo ćemo uložiti veliki napor da javne zgrade načinimo što energetski efikasnijim. Vlada SAD trenutno plaća najveći račun za struju na celom svetu i moramo unaprediti te objekte zamenom sistema za grejanje i ugradnjom efikasnih sijalica. Ovim nećemo samo uštedeti milijarde dolara, već i vratiti ljude na poslove, jer... Otvorićemo milione radnih mesta, a novac poreskih obveznika zaštitićemo principom use it or lose it (iskoristi ili izgubi) – ukoliko neka
od država ne reaguje na vreme i uloži novac, izgubiće ga. Treće, ovaj plan podrazumeva najveću modernizaciju i ulaganje u školske objekte koje je ova zemlja ikada videla. Nove zgrade i novi računari omogućiće našoj deci savremeno školovanje. Ukoliko želimo da budemo deo ekonomije XXI veka, moramo decu školovati u zgradama XXI veka... – istakao je Obama. Već u naredne dve godine on najavljuje tri miliona novih radnih mesta, uglavnom u sklopu velike investicije obnove Vladinih zgrada, što bi za posledicu imalo zadržavanje milijardi dolara u budžetu narednih godina za obrazovanje, zdravstvo, i dalju implementaciju novih tehnologija ■ www.build.rs
poslednjih godina njihove pozicije u SAD dovoljno su jake da predstavljaju ozbiljnu konkurenciju naftnom lobiju koji je obeležio drugu polovinu XX veka. Gardijan je primetio da je samo dan nakon konferencije za Sekretara za poljoprivredu imenovan Tom Vilzak. On je poznat kao zagovornik upotrebe biogoriva još iz dana kad je bio guverner Ajove, najvećeg prozvođača kukuruza i etanola u SAD. Poznata je njegova izjava da do 2030. SAD treba da proizvedu 60 milijardi galona (galon=4,4 litre) obnovljivog goriva godišnje, nasuprot sadašnjih 10. Prema istom tekstu RFA je, nudeći rešenja, od Obame tražila milijardu dolara kratkoročnih kredita za proizvođače bioetanola, i dodatnih 50 milijardi zajmova koje garantuje država, a koji bi bili namenjeni za nove proizvodne kapacitete i potrebnu infrastrukturu. Posebna tačka zahteva da se svaki proizvođač automobila koji sada dobija pozajmicu od države obaveže da će najkasnije 2010. praviti 85% vozila koja mogu da idu i na etanol. U tekstu se navode i tvrdnje Teda Paceka, šefa Odseka za naftne tehnologije Univerziteta u Teksasu, da je biogorivo uvek gore po okolinu nego konvencionalno fosilno gorivo. On ukazuje i na neka poslednja istraživanja da biogorivo ima veću emisiju ugljenika, ali i ono pouzdanije – da ima direktan uticaj na visoke cene hrane. Ovo potkrepljuje time da je aprila 2008. u izveštaju Svetske banke pokazano da je cena žitarica skočila za 140% u odnosu na 2002. što je dovedeno u direktnu vezu sa sve većom upotrebom biogoriva. Evropa je na ovu temu imala poprilično burne diskusije poslednjih meseci 2008. Postignuti su prvi dogovori da se ograniči promena namene poljoprivrednog zemljišta i uvede primena šeme duplog bonusa za biogoriva koja nemaju veze sa hranom. Dakle, problem postoji, ali se čini pomalo ciničnim iznositi ga stojeći na stanovištu upotrebe fosilnih goriva koja je već ostavila nepopravljiv ožiljak na prirodnim resursima i životu cele planete. Dodatno, u SAD i te kako poznaju i druge obnovljive izvore: Kalifornija i Teksas vode pravi mali rat u proizvodnji energije na vetar, geotermalne i solarne centrale deo su energetskog sistema već decenijama, a sa poslednjim razvojem tehnologija koje garantuju visok stepen isplativosti, ovaj trend može imati samo uzlaznu putanju. Da li će nova administracija SAD imati snage da, uz neminovno povlađivanje lobijima, ipak napravi veći iskorak ka novoj planeti? Izvesno je da postoji ogromna nada i snažna vera birača u mogućnost dubljih promena u SAD. Sada se i ostatak sveta nada da bi, nakon oseke koja je krenula otuda, sada mogao doći veliki plimni talas koji vodi ka nekom boljem svetu ■
69
promo
TENSAR GEOMREŽE NA KORIDORU X Lipex Lipex d.o.o. d.o.o. je je zvanični zvanični distributer distributer kompanije kompanije Tensar Tensar International International za za popodručja dručja Srbije, Srbije, Crne Crne Gore Gore ii Makedonije. Makedonije. Kompanija Kompanija Tensar Tensar je je pionir pionir ii lider lider na na području području proizvodnje proizvodnje ii primene primene geomreža. geomreža. Od Od 1970. 1970. godine, godine, kada kada je je prvi prvi put put napravljena, napravljena, integralna integralna struktura struktura proizvoda proizvoda po po specijalnom specijalnom postupku postupku proizvodnje proizvodnje daje daje ovim ovim proizvodima proizvodima karakteristike karakteristike potrebne potrebne za za različite različite tipove tipove primene. primene. Zavisno Zavisno od od tipa tipa primene, primene, razvijene razvijene su su različite različite vrste vrste proizvoda: proizvoda: jednojednoosne osne HDPE HDPE –– namenjene namenjene za za izgradnju izgradnju podpornih podpornih konstrukcija konstrukcija ii sanaciju sanaciju klizišta, klizišta, dvoosne dvoosne od od PP PP –– namenjene namenjene za za stabilizaciju stabilizaciju ii ojačanje ojačanje slaboslabonosivog nosivog tla, tla, dvoosne dvoosne od od PP PP –– za za ojačanje ojačanje asfaltnih asfaltnih slojeva, slojeva, kombinacija kombinacija netkanog netkanog geotekstila geotekstila ii staklenih staklenih vlakana vlakana za za ojačanje ojačanje asfaltnih asfaltnih slojeva, slojeva, trodimenzionalne trodimenzionalne HDPE HDPE geomreže geomreže –– za za kontrolu kontrolu erozije erozije i,i, od od nedavno, nedavno, TriAx TriAx geomreže geomreže koje koje primaju primaju ii raspodeljuju raspodeljuju opterećenje opterećenje uu tri tri pravca pravca –– namenjene namenjene za za stabilizaciju stabilizaciju slabonosivog slabonosivog tla. tla. One One poboljšavaju poboljšavaju već, već, do do sada, sada, nedostižne nedostižne efekte efekte Tensar Tensar tehnologije tehnologije dvoosnih dvoosnih geomreža. geomreža. Koridor X (10), između stanica Petrovaradin i Čortanovci, zahtevao je kompletnu rekonstrukciju zbog dotrajalosti donjeg stroja pruge. Ovaj deo pruge pozicioniran je uz samo korito reke Dunav, pa samim tim vlažnost zemljišta jeste izuzetno velika – između 22% i 27%. Zbog geomehaničkih karakteristika tla, bila je neophodna zamena donjeg nosivog tla u dubini između 1m i 1,8m novim kvalitetnim materijalom. Na zahtev Železnica Srbije, a po preporuci Tensar International, urađena je izmena osnovnog projekta i usaglašena primena Tensar tehnologije (dvoosna SS geomreža) koju je uradio Saobraćajni Institut CIP.
Fotografija levo: izgled zemljišta na kom je primenjena Tensar tehnologija
Svakodnevnim merenjem nivelete koloseka (u periodu povišenog vodostaja Dunava, poplave u proleće 2006.god.), u ukrsnici Karlovački Vinogradi, utvrđeno je da su koloseci gde je ugrađena Tensar mreža stabilniji i po smeru i po niveleti od koloseka bez primenjene Tensar tehnologije. Na osnovu ove, i predhodnih primena, Železnice Srbije su izdale Uputstvo, saglasnost, za primenu Tensar tehnologije na mreži pruga Srbije ■
Ovim rešenjem predviđena je zamena lošeg materijala u dubini 0,3m do 0,5m, a kao dodatna beneficija upotrebljen je stari tucanički materijal iz zastorne prizme. Zbog smanjenja zemljanih radova napravljena je ušteda u novcu od minimum 30% i dodatna ušteda u vremenu (zatvor pruge je trajao 75 dana). Ceo posao je završen na vreme, a radovi su izvođeni u periodu od 1. septembra do 15. novembra 2005 godine. U toku izvođenja radova sve vreme je vršen nadzor merenjem dinamičkog modula, a dobijeni rezultati bili su iznad vrednosti zahtevanih za donji stroj – posteljicu pruge.
Saobraćaj se odvijao i u ovakvim uslovima
Stari tucanički zastor razastrt iznad Tensar mreže
LIPEX d.o.o Križanićeva 12 a 11000 Beograd tel/fax: +381 11 2688 413 2688 816 lipex@EUnet.rs www.lipex.co.rs www.tensar.co.uk
70
www.build.rs
Najuspešniji pronalazači posmatrali su prirodu netremice i pokušavali da razumeju kako ona radi. U njoj je pronalažena inspiracija i rađana želja za letenjem ili plovidbom pod površinom vode, a izučavanje oblika, sistema, obrazaca i odnosa iz prirode dovodilo je, i dovodi, do širenja granica naših otkrića i razumevanja sveta koji nas okružuje. Veliki korak na tom putu bilo je otkriće i usavršavanje mikroskopa, a zatim i drugih alata koji nam otvaraju nova vrata i vode nas u mikrosvet prirode. Savremena tehnologija prikazuje nam ovaj svet u jarkim bojama, u odličnim rezolucijama, sniman kamerama sa više od 20.000 slika u sekundi. On više nije u kapi vode u koju zavirujemo kroz cev mikroskopa, sada je on na ekranima, možemo zakoračiti u virtuelnu realnost postavljenu prema njegovim originalnim uzorima, osvrnuti se, doživeti ga u jednakoj proporciji sa nama samima.
Ali, pored otkrića lepote novog sveta, ono važnije je ponovno posmatranje prirode okom pronalazača, ovog puta u novoj razmeri, i ponovno zapažanje njenih rešenja i traženje mogućnosti za njihovu primenu za dobrobit čovečanstva. Nedavno je pokrenuta velika inicijativa koja bi pronalazačima, inženjerima, dizajnerima i projektantima trebalo da omogući neposredan pristup svim do sad prikupljenim informacijama i istraživačkim radovima iz oblasti biologije. On-line konferencija za novinare održana je 17. novembra 2008. god. povodom pokretanja sajta AskNature (Pitaj prirodu) – ploda saradnje Dženin Benjus i vodeće kompanije za razvoj softvera u oblasti projektovanja Autodeska. AskNature je zamišljen kao prva svetska e-biblioteka radova biologa celog sveta koji bi trebalo da inspirišu njihove kolege istraživače iz oblasti softvera i inženjeringa, takođe iz celog sveta. www.build.rs
Biomimikrija (bios – život, i mimikos – podražavački) je dizajnerska disciplina koja traži održiva rešenja korišćenjem obrazaca i strategija iz prirode koji su prošli najteže testove – evolucije i vremena. Suštinska ideja jeste da je Priroda, imaginativna zbog same potrebe, već rešila mnoge probleme koji su za nas veoma aktuelni i od presudnog značaja za nastavak vrste: energija, proizvodnja hrane, kontrola klime, netoksična hemija, transport, ambalaža i mnogo toga drugog...
zima 2008/09
Bio mimikrija
živeti u zelenom – zenergija – graditi zeleno
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –
71
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
sportske površine – obnovljivi
Potpuno besplatna on-line biblioteka jeste prva ove vrste formirana za javnu upotrebu, gde arhitekti, dizajneri i inženjeri mogu da potraže studije koje se bave analizom rešenja razvijenih u prirodi, kako bi mogli da ih primene u sopstvenim projektima. Samo neki od zanimljivih primera za primenu su: kako različiti organizmi filtriraju vazduh i vodu, koriste energiju Sunca, ili stvaraju netoksične boje i lepila... a primera je bezbroj.
Biomimikrija Životinje, biljke i mikrobi su savršeni inženjeri. Oni su pronašli šta radi, šta je odgovarajuće, i najvažnije, ono što traje ovde na Zemlji. Umesto da žanje organizme, ili ih pripitomljuje kako bismo imali koristi od njih, biomimikrija se razlikuje od drugih bio-pristupa konsultovanjem organizama i ekosistema, i primenom osnovnih dizajnerskih principa u našim inovacijama. Ovakav pristup predstavlja sasvim novi pristup koji može doprineti, ne samo inovativnom dizajnu i rešenjima naših problema, nego i skretanju pažnje ljudi na značaj očuvanja raznovrsnosti živog sveta (biodiverziteta) na Zemlji koji ima još toliko toga da nas nauči.
posmatrati prirodu kao model, merilo i mentora Model – biomimikrija je nova nauka koja izučava modele iz prirode i sjedinjuje forme, procese, sisteme i strategije kako bi rešila probleme čovečanstva na održiv način. Merilo – biomimikrija koristi ekološke standarde da sudi o održivosti naših inovacija. Nakon bezmalo četiri milijarde godina evolucije priroda je shvatila šta zaista služi svrsi i traje. Mentor – biomimikrija je nov način posmatranja prirode. Ona je uvod u eru koja se zasniva, ne na onome što možemo uzeti iz prirode, već na onome što možemo od nje naučiti. ■
72
Rešenja inspirisana prirodom biće sortirana i prezentovana uz pomoć Autodesk tehnologija. Ono najzanimljivije jeste ciljna grupa... Ovako uređena biblioteka biće razmenjena, pre svega, sa vodećim svetskim kompanijama koje koriste biomimikrijske strategije da stvore sledeću generaciju održivih i efikasnih zgrada. Do sada su najčešće mehanika, robotika, i slične inženjerske oblasti imale ekskluzivno pravo na crpljenje ideja iz prirode.
Ona je takođe jedan od osnivača kompanije Biomimicry Guild, koja od 1998. god. pruža usluge kompanijama i organizacijama da pronađu, analiziraju, razumeju i primene strategije iz živog sveta prirode: – Bez obzira na tehnički problem pred vama, veoma su visoke šanse da se, jedno ili više, od 30 miliona živih bića, ne samo susrelo sa istim tim problemom, već je uspelo da razvije efikasne strategije za njegovo rešavanje.
Sada je ova prilika data i arhitektonskom inženjerstvu... Pitanja i problemi u građevinarstvu za koje odgovore i rešenja možemo potražiti u prirodi su brojna: statička stabilnost objekta na tlu različitog sastava, šema ventilacije i cevovoda (razmena tečnosti i gasova), kompleksni sistemi proizvodnje i čuvanja toplote i energije uopšte, funkcionalni raspored prostorija i različitih celina, organizacija kretanja, lagani materijali i širok spektar prirodnih boja...
Njena kompanija nudi alate i konsultantske usluge biologa koji razumeju i govore jezikom tehnike. Od decembra prošle godine partner im je i Internacionalni arhitektonski i inženjerski biro HOK.
Istina je da su i pre dva veka postojali arhitektonski koncepti inspirisani prirodom, ali oni su se uglavnom svodili na prosto prenošenje formi iz prirode. Konstruktivni, i sistemi instalacija naših objekata, već liče npr. na skelet i krvotok kičmenjaka, ali još uvek nema se utisak da smo zaista svesni ove bliske povezanosti, tj. univerzalnosti onoga što je već nastalo i opstalo u nemilosrdnoj borbi evolucije. Iz tog razloga, ova biblioteka treba da doprinese i novom pristupu u obrazovanju inženjera svih profila, da se, jednako kao i svojim prethodnicima i postojećim saznanjima, okrenu samom izvoru – prirodi.
majka priroda Dženin Benjus (Janine Benyus), pokretač sajta AskNature, osnivač je Instituta za biomimikriju i autorka knjige Biomimikrija – Inovacija inspirisana prirodom, koja je ujedinila arhitekte, dizajnere i inženjere u novom pristupu svoji projektima. www.build.rs
Sajt Green Building je za izjavu meseca proteklog novembra izabrao upravo njene reči: Vaš projekat treba da doprinese okolini makar u onoj meri koliko je to činio ekosistem na istom mestu. Janine je na konferenciji povodom pokretanja sajta izjavila: – Naš cilj je da povežemo inovativne ljude sa najboljim idejama Života, u proces u kom bi razvoj tehnologija doprineo kvalitetnijem životu ljudi. Da bismo ovo ostvarili, radimo nešto što nikada do sada nije urađeno – organizujemo svetsku literaturu iz oblasti biologije po funkcijama. Ono što danas vidite na sajtu zapravo je začetak – biološki nacrti i strategije, proizvodi i dizajnerski crteži inspirisani prirodom... U narednim mesecima ova baza ideja će rasti kako budemo dobijali sve više materijala iz oblasti biologije od našeg partnera Encyclopedia of Life (on-line biblioteka živog sveta planete, www.eol.org). Takođe će rasti i aktivnost posetilaca: hiljade tragača za idejama, naročito onih koji su već u mreži okupljenoj na sajtu www.wiserearth.org (Wiser Earth – Mudrija planeta Zemlja) ■
Novi materijali i tehnologije omogućavaju da se u mnogim oblastima građevinarstva ostvaruju značajna poboljšanja u domenu brže, sigurnije, efikasnije izgradnje, održavanja i sanacije građevinskih objekata, pre svega niskogradnje, iako neki materijali imaju široku primenu u sveri zaštite životne sredine i visokogradnje.
mere pri rekultivaciji degradiranog zemljišta Generalno posmatrano, u okviru rekultivacije degradiranih površina potrebno je primeniti tehničke, bio-tehničke i biološke mere. Tehničke mere doprinose poboljšanju otpornih i deformabilanih karakteristika odlagališta, koje direktno utiču na povećanje erozione stabilnosti kosina.
rekultivacija degradiranog zemljišta kod površinske eksploatacije U Srbiji postoji veliki broj rudnika uglja, kamenoloma, gliništa i sličnih površina koje se nakon eksploatacije prepuštaju prirodnoj rekultivaciji – procesu koji teče veoma sporo, meri se desetinama godina, dok na nekim lokacijama nije moguć. Pravilan pristup rekultivaciji podrazumeva planski postupak, na osnovu baze podataka
pr o s t or no pl a nir a nje
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
marija živanović, dipl. inž. pejzažne arhitekture
Bio-tehničke mere, zajedno sa tehničkim merama, doprinose bržem postizanju i održavanju trajne stabilnosti odlagališta. Biološke mere podrazumevaju primenu poljoprivrednih i šumskih melioracija, koje doprinose stabilnosti i održavanju rekultivisanih površina, ali su mnogo značajnije sa aspekta revitalizacije prostora i uspostavljanja prirodnih biocenoza. Značajnu ulogu u biološkim merama imaju hortikulturne vrste. Pre formiranja odlagališta, prva faza tehničkih mera je stabilizacija podloge za buduće odlagalište i njeno planiranje, odvodnjavanje ili postavljanja sistema za odvodnjavanje. Nakon ove faze, nasipa se jalovina i fazno formira odlagalište. Podloga, tj. zemljište na kome se formira odlagalište, može imati nepovoljne geomehaničke karakteristike. Za ojačanje podloge mogu se koristiti tkani geotekstili ili geomreže. Elementi za ojačavanje, koji su izrađeni od tekstila, otporniji su na oštećenja u odnosu na polimerne mreže sa čvrstim tačkama spoja. Geomreže imaju niži koeficijent rasteznosti od geotekstila, ne prilagođavaju se terenu i opterećenjima u istoj meri.
Upotrebom netkanog geotekstila može se primeniti drenaža bez drenažne cevi. Fazno formiranje odlagališta podrazumeva nasipanje sloja jalovine određene debljine, čime se stvaraju uslovi za ravnomernu mešavinu geoloških slojeva. Po završenom nasipanju potrebno je površinu isplanirati i primeniti mere stabilizacije tla. Nakon konsolidacije ovog sloja jalovine, nasipaju se sledeći slojevi, dok se ne završi nasipanje odlagališta do projektovane kote. Za stabilizaciju tla, kao i u prethodnom slučaju, koriste se geomreže i geotekstili. Sledeća mera je planiranje završnih horizontalnih i kosih površina odlagališta u funkciji postizanja maksimalne stabilnosti terena.
Planiranje je potrebno izvesti u nekoliko faza. Posle završenog planiranja, izvode se podzemni objekti, ako su planom predviđeni (sistem za navodnjavanje i/ili odvodnjavanje, infrastrukturni objekti, jame za sadnju i sl.), a moraju biti u funkciji stabilnosti terena. Nakon primenjenih tehničkih mera slede bio-tehničke mere rekultivacije. Bio-tehničke mere podrazumevaju pravilan izbor i primenu vegetacije koja će, zajedno sa tehničkim merama, dovesti do trajne stabilnosti, kako u horizontalnom, tako i u vertikalnom pravcu. Na skoro horizontalnim lokacijama, po završetku tehničkih mera mogu se primeniti biološke mere rekultivacije odlagališta.
S obzirom da su odlagališta izložena dejstvu površinskih i podzemnih voda, neophodno je postaviti drenažne sisteme. Netkan geotekstil se može koristiti za oblaganje drenažnih cevi. U ovom slučaju, imaju važnu ulogu filtriranja vode, tako da sitne čestice tla ne mogu ulaziti u drenažu. Ispitivanja drenaža nakon dužeg vremena, pokazala su da se sa spoljne strane geotekstila stvorio tanki sloj (oko 2-3mm) sitnih čestica, koje su delimično prodrle i u zrnasti sloj do dubine približno 20mm. www.build.rs www.build.rs
73
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
sportske površine – obnovljivi
Biološke mere Biološke mere primenjuju se u završnoj fazi rekultivacije. Biološka rekultivacija podrazumeva podizanje ratarskih, voćarskih kultura, pošumljavanje… Sveže odloženi materijali, nakon tehničke rekultivacije, sležu se još jednu do dve godine i stvaraju mikrodepresije zbog čega redosled setve ratarskih i voćarskih kultura teče sledećim redom: prva godina – strna žita druga godina – grašak ili grahorica kao zelenišno đubrivo treća godina – lucerka kao dugogodišnji usev. Na deponovanim materijalima površinskih iskopa, moguća je rekultivacija niskim kulturama. Da bi se proces odvijao bržim tempom, neophodno je unositi velike količine organske i mineralne materije kako bi se nadoknadio nedostatak osnovnih hranljivih elemenata, naročito azota i fosfora. Pored setve kultura za zeleno đubrivo i lucerke, zemljištu se dodaju stajnjak i kreč.
U prvim godinama rada, na degradiranim površinama iskopa uglja u Kolubari, podizane su čiste kulture lišćarskih i četinarskih vrsta, a kasnije se prešlo na mešovite kulture. Od lišćarskih vrsta korišćene su: javor, jasen, lipa, jova, bagrem i hrast. Od četinarskih vrsta upotrebljene su: crni, beli i vajmutov bor, ariš, smrča, duglazija. Bolji rezultati postignuti su četinarskim vrstama čiji prijem i prirast ne zaostaju u poređenju sa zasadima na normalnim šumskim zemljištima. Jova je na vlažnim delovima odlagališta imala bujan razvoj, dok su ostale vrste imale zadovoljavajuće rezultate. Preporučuje se da se prilikom biološke rekultivacije koriste autohtone vrste. Sanacija glinokopa Tomašanci, predviđa da biološka rekultivacija prati radove na tehničkoj sanaciji. Delovi kopa koji uđu u završne kosine sukcesivno će se ozelenjavati, što omogućuje prirodan sled pojavljivanja autohtone vegetacije.
Nakon ove faze, formiraju se plodoredi pšenice, kukuruza, ječma, uljane repice, soje i suncokreta.
Ukoliko je tehnička rekultivacija adekvatno obavljena, površinski kopovi mogu se pretvoriti u šume, livade, pašnjake, voćnja-
Do sada su na rekultivisanim površinama najčešće podizani voćnjaci. Na Polju B, rudarskog basena Kolubara, podignut je eksperimentalni voćnjak sa 14 kultura (jabuka, kruška, dunja, šljiva, kajsija, višnja, breskva, leska, badem, orah, pitomi kesten, jagoda, kupina, malina) i vinova loza. Za veći broj ovih kultura, pokazalo se da se uspešno mogu gajiti.
ke, povrtnjake, deponije otpada za period od 10 godina uz mogućnost rekultivacije i formiranja novih zelenih površina, rasadnike, nova groblja, vodene akumulacije.
Pojedino voće može se gajiti samo ukoliko su isključene pojave mikrodepresija, a na glinovitom tlu obezbeđeno navodnjavanje i odvodnjavanje. Na peskovitom supstratu Polja D, posađene su 4 sorte jabuka. Nakon dve godine uzgoja, ocenjeno je da je razvoj uspešan. U našoj zemlji je praksa da se u početnim fazama otvaranja površinskih kopova formiraju takozvana spoljna odlagališta. Usled težnje da zauzmu što manje plodnog zemljišta, odlagališta se dižu na maksimalne visine, usled čega ih je tehnički nemo-
74
guće pretvoriti u površine pogodne za poljoprivrednu proizvodnju. Rekultivacija se u ovom slučaju vrši pošumljavanjem.
Na deponovanim materijalima površinskih iskopa, moguća je rekultivacija niskim kulturama. Da bi se proces odvijao bržim tempom, neophodno je unositi velike količine organske i mineralne materije kako bi se nadoknadio nedostatak osnovnih hranljivih elemenata, naročito azota i fosfora.
kontrola erozionih procesa Nastanak erozionih procesa zavisi od stepena izvedenosti tehničkih mera i mogućnosti pojave neočekivanih ekcesivnih prirodnih ili antropogenih pojava. U pogledu erozione stabilnosti, odlagalište formirano sa primenom tehničkih mera, je heterogena, uslovno konsolidovana www.build.rs
sredina osetljiva u pogledu nastanka i razvoja procesa kako unutrašnjih, tako i površinskih oblika erozije. Analizu erozione stabilnosti treba izvršiti uvažavajući: fizičko-mehaničke karakteristike prirodnog tla i odlagališta, pokazatelje filtraciono strujnog toka, verovatnoće pojave velikih voda, geometrije odlagališta, kao i drugih specifičnih pokazatelja koji mogu uticati na erozionu stabilnost. Na odlagalištima postoje uslovi za nastanak površinskih i unutrašnjih oblika erozije. Neki od površinskih oblika erozije nastaju kao posledica postojanja unutrašnje erozije. Lokacije osetljive na nastanak površinskih oblika erozije su kosine i depresije, nastale kao posledica unutrašnjih erozionih procesa. Nastanak površinskih oblika erozije na kosinama prouzrokuje voda, koja na kosinu dospeva: kao atmosferski talog, isticanjem podzemne vode na kosini, od navodnjavanja, ili njihovog istovremenog delovanja. Voda na kosinama može da prouzrokuje spiranje čestica zemljišta, plastično tečenje, klizanje, odrone ili formiranje jaruga, što zavisi od količine i energije površinske vode i fizičko-mehaničkih osobina zemljišta koje izgrađuje površinu kosine.
Odlagalište je sredina, pogodna za nastanak filtraciono strujnih tokova, zbog prihvatanja podzemnih voda po obodu odlagališta iz prirodnog tla i infiltracije površinskih voda. U uslovima nastanka filtraciono strujnih tokova u različito poroznim sredinama, dolazi do promena brzina i filtracionih sila, odnosno intenziteta unutrašnjih erozionih procesa. U uslovima pojave i razvoja intenzivnih filtracionih strujanja, tehnička mera koju je moguće primeniti, jeste injektiranje bentonitskim glinama ili geosintetikom kako horizontalnih površina odlagališta, tako i kosina, što dovodi do ublažavanja i smanjivanja intenziteta unutrašnjih erozionih procesa. Sprečavanje površinske erozije, vrši se smanjenjem vode koja dospeva na kosinu, sistemom kanala za odvodnjavanje sa obaveznim obodnim kanalom i drenažom ili geosintetikom. Upotrebom geomreža,
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
površinski sloj zemljišta može se zaštititi od erozije. Postavljaju se i učvršćuju klinovima, a zatim prekrivaju supstratom pomešanim sa semenom trave ili se zatravljivanje vrši hidrosetvom. Drugi način kontrole erozionih procesa je postavljanje geomembrana. Geomembrane proizvedene od prirodnih vlakana jute ili konoplje, sastoje se od prirodnih celuloznih voala kao nosećeg sloja, semena trave i aditiva za ubrzan rast. U cilju sprečavanja erozije koristi se i vegetacioni geomat koji se sastoji od tankog sloja netkanog geotekstila koji je zašiven za prirodno platno sastavljeno od mešavine semena trava. Ako se ovim merama doda i pravilan izbor vrsta za biotehničke mere, uz njihov pravilan raspored, može se računati na postizanje trajne stabilnosti u funkciji vremena.
Zaključak
Geosintetika se pokazala kao najefikasniji materijal široke primene. Njeni gradivni elementi obezbeđuju veliki kvalitet i višenamensku upotrebu u niskogradnji, visokogradnji, zaštiti životne sredine... Bez obzira na visoku cenu ovih materijala, njihova upotreba je neophodna i u potpunosti opravdana ■
Asocijacija za ponovnu upotrebu građevinskih materijala – BMRA (Building Materials Reuse Association) neprofitna je obrazovna i istraživačka organizacija iz SAD čija je misija da dovede u red upravljanje građevinskim otpadom kako bi mogao ponovo biti korišćen ili recikliran. Ciljevi organizacije su: • smanjenje eksploatacije i potrošnje novih sirovina • izbegavanje zauzimanja zemljišta za trajno odlaganje ovih materijala • stvaranje novog tržišta i povećanje isplativosti gradnje.
Pregled rekultivacije površinskih rudnika na teritoriji republike Srbije Kolubarski rudnik
U periodu 1957-1969. godine, pošumljeno je 110ha. U periodu 1977-1996. godine, biološkom rekutivacijom zahvaćeno je 981ha
Kostolački rudnik
Degradirano je 2.500ha zemljišta. U periodu 1970-1993. godine, biološkom rekutivacijom obuhvaćeno je 546ha
Kopovi Bor, Veliki Krivelj, Cerovo, Majdanpek, Jama Bor
Na jalovištima Bor i Veliki Krivelj izvodi se i tehnička i biološka rekultivacija. Na degradiranim površinama rudnika do sada je zasađeno 1.600.000 sadnica lišćara
Kopovi kamena Zorka nemetali, Šabac
Projektom je predviđena biološka rekultivacija, a 50% površine planirano je za poljoprivredne kulture
Kopovi opekarske sirovine Potisje Kanjiža, Polet, Novi Bečej, Zorka Nemetali Šabac, Toza Marković i dr.
Na kopu Potisje Kanjiža izvedena rekultivacija za turističko-rekreativne svrhe sa vodenim površinama na depresijama. Na kopovima Majdan I, Majdan II i Polet, Novi Bečej, u toku je izvođenje rekultivacije za turističko rekreativne svrhe sa vodenim površinama na depresijama. Na kopu Zorka Nemetali, Šabac, projektom je predviđena biološka rekultivacija
Kopovi šljunka i peska Šljunkara, Bela Crkva, Šljunkara, Vrnjačka Banja, i dr.
Na kopu Šljunkara, Bela Crkva, 6 depresija je ispunjeno vodom, od čega je jedna rekultivisana u gradsko jezgro. Napuštena Šljunkara, Vrnjačka banja je primer spontanog prirodnog uspostavljanja biocenoza
Na ovaj način se takođe otvara mogućnost za nova radna mesta, naročito za radnike nižeg i srednjeg obrazovanja. Budući da organizacija širom SAD već ima preko 1.300 mesta gde građevinari mogu ostaviti ili nabaviti polovan građevinski materijal i proizvode, neophodan je veći broj radnika koji bi prikupljeni materijal razvrstali i spremili za ponovnu upotrebu. Za sada, samo u Kaliforniji ima 178 mesta za prikupljanje sirovina i materijala, u Teksasu 82, u državi Njujork 78… Četiri centra su otvorena i u Kanadi, a uskoro se očekuje i prodor ove inicijative i u Evropi. www.build.rs www.build.rs
BMRA promoviše svoje ciljeve kroz širok spektar akcija i širenja informacija okrenutih javnosti, institucijama i vladinim organizacijama kako bi podigla svest o značaju korišćenja polovnih građevinskih proizvoda i sirovina. Ovakva pojava nije ništa neobično u našoj građevinskoj praksi, makar bila uslovljena čisto ekonomskim, a ne i ekološkim razlozima. Međutim, organizovanija akcija u ovom smeru možda bi mogla biti put ka izgradnji npr. stambenog prostora za socijalno ugrožene ■
z a niml jivo s t i
U Srbiji još uvek nije razvijena svest o negativnim uticajima eksploatacije uglja, kamena, gline, kao i svest o ekološkim katastrofama koje može izazvati nepravilno projektovanje deponija. Kod nas se u većini slučajeva primenjuje tzv. prirodna rekultivacija degradiranih površina (mada bi odgovarajući termin pre mogao biti – prepuštanje slučaju), jalovina se odlaže na neadekvatan način u blizini samog iskopa, površinski plodni sloj zemljišta trajno se uništava neadekvatnim odlaganjem... Materijali koji su veoma efikasni u sanaciji deponija i degradiranih površina, u našoj zemlji se skoro i ne upotrebljavaju, da li zbog toga što teško prihvatamo novine ili zbog njihove cene? Cena ne može biti odgovor, jer ono što njima čuvamo zapravo – nema cenu.
75
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
tr a n sm at er ijali
sportske površine – obnovljivi
BuildingGreen LLC, izdavač Environmental Building News (EBN) i GreenSpec® Kataloga (o kom smo pisali u Buildu br. 6), sedmu godinu zaredom proglasio je 10 najzelenijih proizvoda godine na Greenbuild Expo-u u Bostonu. Ova lista, prema mišljenju urednika sajta, sadrži najzanimljivije proizvode koji su predstavljeni kod njih. Integrity Block je blok od sabijene zemlje koji se može koristiti kao jeftinija zamena za betonske blokove za zidanje. On sadrži preko 60% recikliranog građevinskog materijala i upola manje portland cementa od standardnih betonskih blokova, dok je za njihovu proizvodnju potrebno i do 40% energije manje (www.integrityblock.com). Emerald Safe ’n’ Sound unutrašnja vrata od punog jezgra firme Masonite imaju ispunu od stabljika suve trave, dok su lica od prirodnog drveta sertifikovanog prema FSC (www.masonite.com). PlybooPure proizvođača Smith + Fong je prvi bambusov parket koji nosi FSC standard, a kao lepilo je korišćen poliisocijanurat bez formaldehida i sa veoma malom emisijom gasova (www.plyboo.com).
Natura Paint, firme Benjamin Moore, koristi bazu i pigmente bez lakoisparavajućih organskih sastojaka (Volatile Organic Compounds – VOC). Boja sadrži 100% akrilne smole koja je, prema rečima kompanije, dostigla zeleni standard Master Painter Instituta kao i 2009 GS-11 standard koji se dobija od strane Green Seal (Zeleni pečat) za neškodljivi hemijski sastav proizvoda i postojanost boja (www.benjaminmoore.com). PolyWhey, firme Vermont Natural Coatings, jeste premaz za drvo koji kao vezivo koristi reciklirane proteine, nus-proizvod mlekarske industrije. Ovi premazi nose oznaku LEED, ne sadrže toksične teške metale. A VOC nivo im je ispod 180g/L (www.vermontnaturalcoatings.com).
76
najZeleniji ProiZvodi 2008.
www.buildinggreen.com/press/topten2008/index.cfm
O Ecotextile je tkanina od 100% organskog pamuka i vlakana drugih biljaka: lan, bambus, svila, itd. (www.oecotextiles.com). The Matrix Total Home System, firme NTI, je integrisani uređaj koji kombinuje standardni gasni kotao sa dodatnim sistemima za zagrevanje vode i vazduha u prostorijama putem ventilatora. Prema navodima proizvođača, na ovaj način iskorišćenost utrošenog gasa može biti i 30% veća nego kod klasičnih kotlova, dostižući godišnju efikasnost u potrošnji (AFUE – annual fuel utilization efficiency) od 94 za zagrevanje vazduha i 92,7 za zagrevanje vode, uz energetski faktor od 0,85 za grejanje vode (www.nythermal.com). Agilewaves Resource Monitor omogućava vlasnicima stambenih i poslovnih objekata precizne podatke o utrošku električne energije, gasa i vode. Ceo pregled može se imati i putem Interneta (www.agilewaves.com).
www.build.rs
The SunCache je solarni kolektor (integral-collector-storage – ICS) za zagrevanje vode. Načinjen je kao polietilenski krovni element ispunjen vodom (bez posebnog pritiska), pomoću koje greje vodu za domaćinstvo. Relativno jeftin, ovaj proizvod preko bakarnih aplikacija zagreva 190 litara vode u sopstvenom rezervoaru. Kada pustite toplu vodu, voda iz sistema prolazi kroz cev unutar ovog rezervoara i preuzima toplotu zagrejane vode preko bakarnih aplikacija (www.harpiris.com).
Rainwater H2OG je modularna cisterna za vodu poput one australijske koju smo vam predstavljali u br. 6. U njih se sakuplja kišnica i čuva za zalivanje bašta, vešernice, ili se filtrira za upotrebu u domaćinstvu ■
energetSka efikaSnoSt
državni hoBi Naučno-stručni skup Energetska efikasnost 2008 održan je 28. i 29. novembra (sala hotela Železničar, Vrnjačka banja) u organizaciji časopisa Energetske tehnologije i Menadžment, inovacije, razvoj, društva za sunčevu energiju Srbija Solar, društva za menadžment, inovacije i razvoj Srbija Invent i Društva za energetsku efikasnost Bosne i Hercegovine. Skup je otvorio i vodio prof. dr Miroslav Lambić, predsednik UO Srbija Solar (na fotografiji). Tematske oblasti najbolje oslikavaju sveobuhvatan pristup temi: efikasnost, energetska efikasnost, termoenergetska postrojenja, solarna energija, energija vetra, geotermalna energija, energija biomase, biogas, sistemi za kogeneraciju, toplotne pumpe, kotlovi, razmenjivači toplote, racionalna potrošnja, distribucija, pouzdanost, održavanje, ekonomičnost, stanje i iskustva u primeni, razvoj, inovacija, standardi i kvalitet, politika primene, oprema i softveri. Međutim, lični utisak je da je atmosfera podsećala pomalo na zavereničku. Daleko od očiju medija i odgovornih iz vladinog sektora, sabrani učesnici su pre mogli ličiti na šaku entuzijasta nego na stručnjake koji zaista mogu znatno da unaprede građevinske i druge projekte, pa i samo poslovanje, prvenstveno u smislu ušteda svake vrste. Njihovo znanje i angažovanje, i posle više od tri decenije, ne pokazuje značajne rezultate na širem, državnom nivou. Tako npr, relativno retki privatni projekti instalacije sistema solarnog zagrevanja vode, u kojima učestvuju kao projektanti, nadzorni organ
ili izvođači, donose benefit samo pojedincima ili pojedinim ustanovama (raduje to što su na skupu bili predstavnici tehničkih službi bolnica, mahom iz AP Vojvodine, želeći da saznaju više o solarnoj energiji i njenoj primeni u matičnim ustanovama). Za čitaoce Builda je posebno zanimljivo da pomenemo izlaganja u vezi sa iskorišćavanjem energije vetra i malih akumulacija vode, i integracija ovih sistema u energetsku mrežu Srbije, zatim primenu geotermalnih i solarnih sistema za grejanje prostora, te upravljanje otpadom i sl. Verovatno će mnogima zvučati kao bajka podatak da samo iskorišćavanjem potencijala vazdušnih struja nad Srbijom, možemo, od uvoznika, postati izvoznici električne energije (Zar već nismo? Ne, nismo...), a tu su još i biomase, solarni, hidro i geo potencijal... Pričamo, žalimo, nadamo se i pesme pevamo o rezervama uglja (kažu da samo na Kosovu ima toliko da se ceo svet greje našim ugljem) i južnim tokovima (po bratskoj ceni), a oko ušiju, nad glavom i pod nogama, besplatna i neiscrpna energetska sirovina u bar pet pojavnih oblika, čeka da je se setimo. Njeno ime je, na engleskom – obnovljivi izvori energije, što na srpskom znači da nema ograničenih zaliha jer se obnavljaju sami od sebe, iz časa u čas, a oni dalje vode ka nečem što se, opet na engleskom, zove održivi razvoj, tj, na srpskom – koliko god ovih izvora da potrošimo, ostavićemo isto toliko i narednim generacijama. Jedino što stoji na ovom putu jeste nešto što se na engleskom zove monopol, iliti na srpskom – EPS, EMS i sl.
www.build.rs
piše: Mladen Bogićević
Srbija Solar Društvo Srbija Solar vrši edukaciju kadrova za rad u solarnoj i opštoj energetici, izrađuje softvere, održava kurseve, seminare i druge oblike stručnog osposobljavanja za primenu solarne i opšte energije, zatim pruža i stručno-tehničku pomoć za projektovanje, programiranje, pravilno funkcionisanje i rad energetskih postrojenja, itd ■
e ner ge t sk a efik a s no s t
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
Republika Srbija, ne samo da ne čini ništa kako bi se oslobodila energetske zavisnosti, ili je bar ublažila, već čini sve kako bi zadržala monopol nad kompletnim protokom energije. Za puštanje u rad minihidrocentrale na teritoriji RS potrebno je ravno 36 različitih papira, a odobrenje nadležnih nije vremenski uslovljeno, pa završeni pogoni ostaju na čekanju godinama. Objašnjenje da nema novca za nadogradnju mreže dodatnim, trećim naponskim prstenom, jednostavno ne stoji. Moguće je prosto dozvoliti lokalnu primenu dok se ne steknu uslovi za više. Ili nije? Po samoj definiciji, monopol ne trpi konkurenciju bilo kog obima, i uvek je otvoren da sasluša inicijative i ponudi adekvatna obrazloženja zašto one neće biti usvojene. Strani običaj podsticanja proizvodnje obnovljive energije ovde se smatra paganskim, a svako ko pokuša naglas da kaže da energetska nezavisnost, čak i ovakve Srbije, ne mora biti daleka budućnost, dobija status Belog vrača. Mehanizmi monopola su jednostavni, oprobani, i jednostavno – rade posao. Energija je skup hobi, naivno je verovati da su oni naivni, i ne znaju sve ovo... ■
77
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
sportske površine – obnovljivi
SvetSka ekonomSka kriZa, ekološko reSetovanje SiStema i SimProlit SiStem Stvoriti nešto ni iz čega večni je neostvaren san od pamtiveka! napraviti „perpetuum mobile“ - mehanizam koji će se večno kretati bez interakcije sa okolinom – želja je koja milione ljudi pokreće vekovima na brojne eksperimente!
Autor Simprolit sistema PhD (DTech) Milan Dević, D.Civ.Eng. Akademik Akademije tehnoloških nauka Ruske Federacije Akademik Međunarodne Akademije tehnoloških nauka akademik Srpske akademije inovacionih nauka Doktor tehnologije građenja i inženjeringa u građevinarstvu
Perpetuum mobile
Stvoriti „panaceu“ - mitološki univerzalni lek protiv svih bolesti – i danas je aktuelna tema kojom se bave mnogi farmaceutski instituti širom sveta. Svi ovi pokušaji u raznim kulturološkim sistemima širom sveta svrstavaju se u predmet delovanja „alhemičara“, univerzalnom nazivu „stručnjaka“ zasnovanom na metafori vulgarizacije njihovih pokušaja da putem hemijskih reakcija i pretvaranja jedne supstance u drugu stvore dragocene metale, filozofski kamen, univerzalni rastvarač materije, tečno zlato i druge supstance koje poseduju čudesna svojstva. međutim, „savremeni alhemičari“ sebi prisvajaju daleko veći i opšti značaj, definišu svoj zadatak kao manipulaciju čovekom ili njegovim pojedinačnim svojstvima (svest, duh, duša, telo, energija životnih procesa), razmatrajući ih pri tom isključivo kao supstance podložne interakciji sa samo njima poznatim reagensima sposobnim da, poput hemijskih procesa, diktiraju i upravljaju transformacijom „homo sapiens“-a, razumnog čovekolikog bića u „homo sapiens sapiens“-a, „razumno-razumnog“ čovekolikog bića.
Upravo u tom kreiranom prototipu „razumnog na razumnim osnovama“ humanoida i jeste sva njihova alhemija – deklarisati „razumna polazišta“ za definiciju i kontrolu razvoja razuma čovekolikog bića, polazeći samo i isključivo od sopstvenog sistema prioritetnih vrednosti! Pri tome, savremeni „alhemičari“ definišu te svoje kvazi-inovativne principe prioritetnih vrednosti kao globalizaciju svega i svačega, sa opštim ciljem – da postojeće elementarne sisteme vrednosti podrede svojim interesima, da „perpetuum mobile“ pretvore u „perpetuum profitabile“, koji će beskonačno funkcionisati, bez obzira na kolateralne štete po ljudski rod. Naravno, to se projektovanom „homo sapiens sapiens“ biću uvija u oblande ljudskih prava, demokratije, slobode izbora mimo svih pravila morala i religije – da se sve lakše „proguta“, sve po principu da „čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju...“. Profit, profit, profit – ali realnih finansijskih sredstava nema – ma nije važno, štampaj novčanice i pokrivaj ih berzanskim papirima...
78
www.build.rs
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
Profit, profit, profit – ali realni izvori energije su ograničeni – ma nije važno, diži cenu nafte na 100, 150, 200 dolara za barel, samo neka se proizvodi .... Profit, profit, profit – ali danas je u svetu proizvedeno i uskladišteno više robe nego je čovečanstvu uopšte potrebno za narednih nekoliko godina – ma onda gradi, bilo čime, bilo šta, samo gradi, što više i što skuplje...
Profit, profit, profit – ali banke realnih finansijskih sredstava nemaju – ma nije važno, štampaj novčanice i pokrivaj ih berzanskim papirima... I tako se zatvori krug, stvori se „perpetuum profitabile“, naduvan poput balona, koji se iz meseca u mesec, iz dana u dan povećavao, povećavao, povećavao...
veliki prasak, pad sistema i resetovanje A onda – Veliki prasak, veliki Profitres koji po celom svetu domino efektom razruši sve KvaziProfiSisteme kao kule od karata, trajno, nepovratno, dovodeći u pitanje čak i samo dalje postojanje osnovnih postulata tako izgrađenog svetskog sistema vrednosti! Jer, ono što su savremeni alhemičari zaboravili, ili se bar trudili da ne uzimaju u razmatranje, jeste da postoje prirodni procesi ustanovljeni milionima godina, da postoje univerzalni sistemi vrednosti čije nepoštovanje kad-tad, ranije ili kasnije, ali jednoznačno dovodi do posledica.
Profit, profit, profit – ali ne može samo tako, mora se uzimati u obzir dugovečnost, ekologičnost, paropropusnost, vatrootpornost, ekonomičnost u održavanju – ma ko to pita, to nije zacrtano u programu „homo sapiens sapiens“, važno je da je što skuplje, što luksuznije, da se što pre „operu“ pare, među njima i one iz nelegalnih izvora – droge, šverca, trgovine oružja, ratnog profiterstva... Profit, profit, profit – ali sve skuplji životni prostor treba i sve više platežno sposobnih kupaca – ma nije važno, odobravaj sve veće kredite na sve duži rok, sa sve većom kamatom, bankama to odgovara...
– time smo sve bliži izlazu iz krize sistema vrednosti i sve bliži blagodetima harmonije sa prirodom! Savremenim kompjuterskim rečnikom rečeno – operativni sistem moramo da očistimo od svakojakvih virusa, da oslobodimo radnu memoriju pretrpanu raznim nepotrebnim i kvaziistinitim informacijama, da blokiramo pristup reklamnim porukama čiji je isključivi cilj izmena našeg sistema vrednosti, da lično odaberemo i instaliramo samo algoritme koji funkcionišu isključivo na principima proverenim prirodom...
Zatim, obavezno resetovanje sistema – i sistem će ponovo da profunkcioniše, očišćen od svih neprirodnih i nemoralnih dogmi, zamena teza, lažnih sistema vrednosti, svega onog što zagađuje ne samo okolinu već i čoveka samog, iznutra, njegovu svest, duh, dušu, telo... Ekološko resetovanje sistema – to je, čini se, jedini put i jedina mogućnost da čovek ostane čovek, da se oslobodi od straha za svoju i budućnost svoje dece. Na žalost, posledice će u najmanjoj meri osetiti kreatori takvog kvazisistema – osetiće ih milioni ljudi ostalih bez posla, bez krova nad glavom zbog neisplaćenih hipoteka, obolelih od raznih alergija zbog primene raznih neekoloških sistema i materijala, pa sve do masovnog umiranja od gladi nerazvijenog dela čovečanstva zbog pretvaranja žitarica u biodizel i sl.
Ekološko resetovanje sistema – kao ponovno rađanje istine na ruševinama obmane, jedini je put u život dostojan čoveka, samo takav i jedino takav!
Danas je sve češće prisutna dilema nije li aktuelna „svetska finansijska kriza“ tek uvod u apokalipsu naših dana, kazna čovečanstvu za nepoštovanje osnovnih moralnih vrednosti, građenih vekovima? Ili je izlaz tu, logičan i nadohvat ruke, samo smo zaslepljeni lažnim bljeskom „homo sapiens sapiens“ propagande, pa ga ne vidimo? Biće da je ipak treće – izlaz je u našoj svesti, duhu, duši, telu, unutrašnjoj energiji životnih procesa – rečju, u nama samima. Što pre počnemo da sami sebi postavljamo pitanja i sami nalazimo razumne odgovore, što pre počnemo da se kritički odnosimo prema lažnom sistemu vrednosti i na ličnom i iskustvima prethodnih trasiramo put budućim pokolenjima www.build.rs
79
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
sportske površine – obnovljivi
Simprolit sistem i masovna gradnja do ekonomske krize Ne tako davno, koliko pre godinu-dve, autoru Simprolit sistema savetovali su da za ciljnu grupu izabere isključivo male privatne investitore, čije vikendice – „dače“, poput pečuraka, svakodnevno niču u Podmoskovlju, dodajući da su preimućstva Simprolit sistema u stvari njegove velike mane zbog kojih nikad neće zaživeti u masovnoj gradnji, posebno onoj koja se finansira iz raznih budžetskih programa i raznim finansijskim korporacijama, a njih je najviše (– samo u Moskvi godišnje se gradi oko 4.500.000m2, a u Podmoskovlju oko 7.000.000m2 stambenog i poslovnog prostora).
Prednost za izvođače: da je gradnja objekata u Simprolit sistemu dva i više puta brža od klasične, da su više od tri puta smanjeni troškovi na horizontalni i vertikalni transport zbog lakoće elemenata Simprolit sistema, da za izvođenje radova nije potrebna skupa fasadna skela i teška mehanizacija i još mnoge druge prednosti od strane izvođača tumačene su takođe obrnuto! Jer, ako se objekat završi za jednu građevinsku sezonu, kome onda da izvođač fakturiše nemogućnost izvođenja radova u oštrim zimskim uslovima? Ako nisu potrebni teški kranovi i skela, šta da radi i kome da fakturiše amortizaciju skele, oplate i kranova koje je zbog dosadašnjeg sistema gradnje izvođač u velikim količinama nabavio?
zidovi, što im je ugrađena kompletna pritočna i izduvna ventilacija jer je primenjena tehnologija „pasivnog doma“ i sl. Ali mu zato niko ne objašnjava da je u stvari kupio nedugovečno, neekološko i za desetak godina invalidno boravište, na čiju će eksploataciju i održavanje relativno vrlo brzo potrošiti mnogo više novca nego što ga je uopše koštao kvadratni metar kupljene „novogradnje u pasivnom domu“. Od 2001. godine autor Simprolit sistema upozorava na malu dugovečnost primenjenih termoizolacionih sistema (ploče stiropora 7-10 godina, mineralna vuna 10-14 godina, keramzitobeton 12-16 godina, penobeton i gasbeton tipa Ytong ili Siporeks 17-20 godina), a posebno na pogubnost sendvič zidova sa srednjim slojem utopljivača od stiropora ili mineralne vune.
gradnja u Simprolit sistemu jeftinija je i do 30% od uobičajene, dobijaju se stotine hiljada besplatnih kvadrata, vreme gradnje je upola kraće, a elementi simprolit sistema su najdugovečniji među analozima u Ruskoj Federaciji...
Prednosti za investitore: da je gradnja u Simprolit sistemu jeftinija i do 30% od uobičajene, da se primenom fasadnih zidova Simprolit sistema dobijaju stotine hiljada dodatnih besplatnih kvadratnih metara prostora koji se mogu upotrebiti za zbrinjavanje socijalno ugroženih slojeva, da je vreme trajanja izgradnje upola kraće, što za toliko smanjuje i interkalarne kamate na kapitalna ulaganja, da je novoizgrađeni prostor ekološki podoban, te da su elementi Simprolit sistema najdugovečniji među analozima u Ruskoj Federaciji i još mnogo toga drugog – sve do skora, do početka finansijske krize, od strane investitora tumačene su upravo obrnuto! Jer, ako bi gradnja postala znatno jeftinija, to bi ostala i znatno manja količina para za procente (otkat – rus.) službenicima koji su odlučivali o davanju poslova! Ako bi građevinska cena novogradnje u Simprolit sistemu, bez završnih radova, recimo jedne petospratnice bila 560$/m2, kako onda objasniti zašto se takvi stanovi prodaju sa početnom cenom od 4.0006.000$/m2 i da nema na tržištu stanova sa izvedenim završnim radovima jeftinijim od 7.000-8.000$/m2!
80
I kakva je to zarada kada 1m2 zida u Simprolit sistemu izidaš sa 9 blokova, pregletuješ ih spolja i obojiš, izmalterišeš iznutra malterom debljine 10-15 mm, pregletuješ i obojiš i fasadni zid je u potpunosti gotov?! Posebno kada se to uporedi sa zidanjem 1m2 sendvič zidova, gde se prvo izida 128 cigala, pa se postave ankeri, pa se postavi sloj za paronepropusnost, pa se postavi srednji sloj za utopljavanje, pa se sve to sa skele obzida sa 67 cigli, koje se, kroz vazdušni sloj od 30-40mm, sloj utopljivača i sloj parne brane, ankerima vezuju za osnovni zid, pa se malteriše spolja malterom 15-20 mm, pa se malteriše unutra malterom 25-40mm, pa se sa obe strane gletuje i boji – na koliko se tu samo pozicija može zaraditi ili, daleko bilo, „ukrasti“! A krajnjeg kupca, koji bi kao „gospodin kupac“ u stvari trebalo da diktira uslove kvaliteta, dugovečnosti i ekološke podobnosti kupljenog stambenog prostora, ili niko ne pita, ili ga razne kompanije za nekretnine „stručno“ uveravaju da je njihov stan preskup upravo zato što su primenjeni „odlični, najsavremeniji, najkomplikovaniji, pa zato i najskuplji“ fasadni sendvič www.build.rs
Nažalost, potrebno je bilo da dođe do rekonstrukcije novogradnje na Manježnoj ploščadi, pa da se donese propis da objekti u koje su ugrađeni materijali čija je dugovečnost manja od dugovečnosti samog objekta, moraju imati ugrađene elemente i opremu potrebnu za zamenu nedugovečnih materijala tokom normirane eksploatacije objekta. A što se tiče mnogoslojnih zidova, Rešenjem Ministarstva građevine Moskovske oblasti iz aprila 2008. godine, oni su izričito zabranjeni, jer predstavljaju opasnost ne samo po ekološku, već i po fizičku stabilnost objekata.
Simprolit sistem i ekonomska kriza Prestanak ogromnog protoka para kroz banke koje su se do skora množile kao pečurke posle kiše, gašenje više od trećine ukupnog broja banaka, prestanak štampanja vrednosnih papira bez pokrića, prestanak hipotekarnog kreditiranja građana kao kupaca nekretnina ili reprogramiranje stambenih kredita po astronomskim kamatnim stopama, neizbežno je dovelo do kolapsa sistema zamišljenog kao „perpetuum
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
profitabile“ i zaustavljanja skoro 90% svih gradilišta u Moskvi i Moskovskoj oblasti! Konzerviraju se radovi, masovno se otpuštaju radnici, radnici bez posla ne mogu da otplaćuju stanove koje su kupili hipotekarnim kreditima, nemogućnost servisiranja hipotekarnih kredita obara aktive banaka – rečju, sistem „perpetuum profitabile“ počinje da puca po svim šavovima... I tu, na scenu stupa Država! Država, koju ne interesuje da „spašava“ investitore koji su koliko juče prodavali kvadratne metre po astronomskim cenama, ali je interesuju njeni građani koji i u uslovima finansijske krize moraju sticati „krov nad glavom“, kao elementarni uslov bitisanja.
ciljem rešavanja demografskih problema Ruske Federacije, pa državni program preseljavanja građana sa područja surovog severa na plodorodne i klimatski pogodnije teritorije i sl. – cifra od 10.000.000m2 hitno potrebnog stambenog prostora u izgradnji je „minimum minimuma“ navedenih potreba, ali i rešenje daljeg funkcionisanja ne samo građevinskih firmi, već i svih grana industrije vezanih za proizvodnju građevinskog materijala i opreme.
Naprotiv, Država je jasno propisala uslove pod kojima je spremna da finansira masovnu gradnju na celoj teritoriji Federacije – pre svega cenu kvadratnog metra koja se kreće, zavisno od dela zemlje, od 25.000 – 34.000rubalja/m2 (900-1200 $/m2). Simprolit sistem je jedini sistem koji u ovom trenutku zadovoljava postavljene uslove! Sa 14.000-18.000 rubalja/m2 (500-650$/m2) za objekat bez završnih radova, Simprolit sistem zaista nema konkurencije!
Međutim, Država nije profitabilna organizacija, pa je realizacija stambene politike podređena isključivo rešavanju životnih pitanja njenih građana, kao što nije ni „vreća novca“ iz koje svako može da zahvati onoliko koliko mu treba ili misli da mu pripada!
A pri tome, korisnik dobija kvalitetan, dugovečan i ekološki podoban životni prostor, prostor za srećnu budućnost i miran san svoje dece ■
A kada se tome doda hitna potreba za rešavanjem stambenih pitanja preko 240.000 vojnih lica kojima naredne godine prestaje ugovorni odnos u vojsci, ali ostaje obaveza
države da im obezbedi stambeni prostor, pa državni program „Dijaspora“ za Ruse koje je raspad bivšeg Sovjetskog Saveza zatekao u sada nezavisnim državama i koji žele da se vrate u rodnu Rusiju, pa državni program „Mlada porodica“, sa krajnjim
SimProlit holdingS ltd SimProlit d.o.o. Kostolačka 67/II 11 000 Beograd tel/fax: +381 11 397 67 70 397 67 71 397 67 65 e-mail: md@simprolit.com office@simprolit.com web: www.simprolit.com www.simprolit.ru www.simprolit.rs www.build.rs
81
zanimljivosti Google SketchUp
EnErGEtSki ModEli za ProjEktantE IES (Integrated Environmental Solutions) lansirao je plug-in za Google SkatchUp koji prikazuje osnovne simulacije emisije ugljenika i potrošnje energije objekata u ranim fazama projektovanja. Nije potreban nikakav dodatni softver, osim što vlasnici IES-ovog softverskog paketa Virtual Environment, tj. njegovih alata VE-Toolkits, mogu da urade dodatne analize, npr. dnevnog osvetljenja ili strujanja vazduha.
Komercijalni programi ove vrste već su odavno u ponudi najvećih softverskih kuća poput Autodesk-a ili Bentley-a. Oni nude detaljne proračune potrošnje budućeg objekta kako bi projektant mogao da pronađe optimalna konstruktivna i oblikovna rešenja, da izabere materijale, dodatne sisteme upravljanja objektom, itd.
Ova alatka pomaže projektantima da definišu najbolju lokaciju za objekat (ukoliko već nije učitana u Google Earth), gde projektant uz pomoć nekoliko padajućih menija učitava funkciju, vrstu konstruktivnog sistema, stepen opremljenosti objekta itd. Uz pomoć ovih vrednosti softver prikazuje okvirnu skicu prostora i procenu utroška energije.
Iako su modeli energetske potrošnje sve češće deo projektne dokumentacije koju investitor zahteva od projektanta, njihova primena već u najranijoj fazi pre svega treba da usmeri projektante da energetsku efikasnost podrazumevaju kao deo svog posla ■
aLu i pVC stoLarija
prozori vrata
unutrašnja i spoljašnja
Nešto slično se već neko vreme moglo pronaći na sajtu Ministarstva za energetsku efikasnost SAD, međutim, nije bilo dostupno svima. Sada potpuno otvorena ponuda treba da zainteresuje što veći broj projektanata da usvoje energetsku efikasnost kao prvi i osnovni kriterijum za oblikovanje svakog objekta. Pomeranje granice energetskih proračuna u prvu fazu, kada se o objektu još uvek razmišlja na nivou skica, svakako će doprineti manjem broju kompromisa koji slede, kada već oblikovan objekat treba prilagoditi što nižoj potrošnji energije.
baron
group 012 263 362 061 18 62 308 8. oktobra 28a 12300 Petrovac na Mlavi
MUZEJ
Vodim te na izlet! Rekao sam: U redu, i seo u kola. Nisam pitao ništa. Bilo je pozno leto. Godina 2008. Kada smo u Novim Banovcima skrenuli na prvoj raskrsnici, nisam znao šta da mislim, ali kad smo produžili putem pored njiva i stali pred placom koji se prostirao ka Dunavu tek tada mi ništa nije bilo jasno... Pred kapijom, na mermernoj ploči u travi, pisalo je – Muzej Macura. Na placu koji se spaja seoski drum sa ivicom aluvijalne ravni nad Dunavom, jedna uz druge stajala su dela čoveka i dela prirode. Koji god eksponat na otvorenom da sam pogledao pored njega je stajala novozasađena mladica. Videvši četiri pisoara u travi znao sam da sam na pravom mestu. Ne znam kako, ali sasvim mi je logično zvučalo da to nije slučajnost, da je omaž Marselu. Zatim smo stigli do monolita koji lebdi nad odrazom svojim i neba nad sobom. Tu su se
84
www.build.rs
Karanu, Marselu i meni pridružili Artur i Stenli. Nastavili smo zajedno uz sivi zid i pred ulazom u zgradu sreli smo Vladimira, Macuru. Postavio nas je za sto nad Dunavom, poslužio, i ostavio na čas da upijemo atmosferu oko nas. Iz dunavskih šuma preko široke reke posmatrala su nas plemena sa Severa. Spremala su se da pređu na ovu stranu i ostave svoj trag, u Sremu, zatim i na celom Balkanu. U tom trenutku bio sam već sasvim zadovoljan izletom i moram da priznam da me nije previše kopkalo da vidim zbirku. I dalje nisam ništa pitao. Već mi je sve bilo poznato, odnekud. Pripadao sam tu. Ali, kada nas je domaćin poveo u samu zgradu, već na prvom koraku znatiželja, neverica, i grom saznanja, da neko još, da muzej, u ovoj zemlji, konačno, da zna, da poštuje, da ima, Ljubomira!
MACURA
Mladen Bogićević
Reći ću vam samo: beogradska nadreala, dada i zenitizam, dakle naša avangarda, između dva rata – jedan je od retkih trenutaka kada je naša umetnost bila poseban kvalitet u okviru svetskih pokreta. I svi su bili tu... Zatim su se ređale postavke i decenije, ruski i poljski konstruktivizam, srednjoevropske avangarde, EXAT 51, Gorgona, konceptualna umetnost i visoka moderna, Padi, fragmenti Medijale, i više, i dalje... I stolice i fotelje, i neke, od njih, poznate i mnogo široj publici... Privatna zbirka muzeja Macura, sabrana po ličnom ukusu, potkrepljena nekolicinom ličnih poznanstava, zapravo čini jedan slikovit, duhovan i duhovit presek, mahom jezgra, srednje i južnoevropske umetnosti XX veka. Znao sam o njoj tek dovoljno da me zbuni otkuda tu, i da osetim radost učenja dok je Vladimir pričao o svakom eksponatu posebno.
Prolazak se završio na spratu, opet ka Dunavu, u stanu Macure, odakle se, preko mostića, stiže na otvorenu terasu nad ulazom, opet ka Dunavu... a gde drugo... Nakon nekoliko nedelja došli smo ponovo. Sada, u novoj godini, čekam maj, i vraćanje postavke iz depoa na ovaj magičan plac, i povratak moj, i Karana. Likovne, kao ni druge umetnosti, ne mogu se prepričati u novinskim tekstovima, te nisam ni pokušao da približim, da objasnim ko je gde, i ko je šta, na ovim fotografijama. Muzeji koji se na poseban način bave određenom temom, van konteksta zvanično ustanovljenih vrednosti istorijskog i drugog značaja, predstavljaju dragocen kutak gde god da se nalaze. Imati na Dunavu, u onom delu koji prolazi kroz Srbiju, umetnost koja je na Dunavu i nastala i ostavila dubokog traga u umetnosti sveta, zaista jeste nova vrednost ove zemlje, i ovog grada ■
www.build.rs
85
promo ŠuKOm KnJaževac
KOtlOvI na gaS, čvRSta I tečna gORIva
Šukom d.o.o. iz Knjaževca, osnovan je 1994. godine kao preduzeće za proizvodnju kotlova. Od tada do danas preduzeće je proizvelo i isporučilo nekoliko hiljada kotlova na gas, i čvrsto i tečno gorivo, raspona snage od 20 do 4.000kW. Pored plasmana na domaćem tržištu, Šukom izvozi kotlove u sve zemlje nekadašnje SFRJ, u Italiju, Francusku i Bugarsku Šukom izrađuje kotlove prema svojim
nacrtima koji su projektovani i izrađeni prema JUS i ISO standardima. Kotlovi na tečno i gasovito gorivo poseduju i CE sertifikat, neophodan od kada preduzeće izvozi svoje proizvode u zemlje EU.
Na listi zadovoljnih klijenta Šukoma nalaze i brojni objekti širom Srbije i drugih zemalja: • poslovni centri • prodajni objekti i radionice • industrijski objekti • hoteli i restorani • zdravstvene ustanove • obrazovne ustanove • upravne zgrade preduzeća • industrijski pogoni za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda • aerodromske zgrade • ambasade • objekti od kulturnog značaja... Za detaljnije upoznavanje sa ovim preduzećem i njegovom ponudom možete posetiti njihov sajt ili ih kontaktirati direktno, i rado će vam izaći u susret ■
Proizvodnja se odvija u sopstvenim halama, na savremenim mašinama, a radnici Šukoma dobro su obučeni i poseduju veliko iskustvo u proizvodnji dugoj deceniju i po. Zahvaljujući ovome, proizvođač svojim klijentima može da ponudi garanciju od pet godina za svoje proizvode. Takođe, na usluzi kupcima je i ekipa mašinskih inženjera koja će pomoći u rešavanju svih problema vezanih za oblast grajanja.
Veliki izbor tipova i snage Šukom kotlova namenjen je kupcima svih profila i potreba. Bez obzira da li ugrađujete grejanje u objektu za individualno stanovanje, svojoj radionici, javnom ili poslovnom objektu, Šukom će imati da vam ponudi pravo rešenje. Proizvodni program Šukoma čine: • kotlovi na čvrsto gorivo od 20kW do 3MW • kotlovi na tečno i gasovito gorivo od 20kW do 5MW • kotlovi za mlekarsku industriju svih veličina • kotlovi za sagorevanje drvnog otpada do 70% vlažnosti • prodaja gorionika • sva druga proizvodnja vezana za kotlogradnju ■
ŠUkoM Sarajevska 4, PF 130 19350 Knjaževac tel: +381 19 733 235 732 766 fax: +381 19 732 235
O mestu na tržištu koje pripada Šukomu, kao i pouzdanosti njihovih proizvoda, najbolje govori podugačka referenc-lista koju možete pronaći na sajtu preduzeća.
86
proizvodni program
sukomm@gmail.com www.sukom.co.rs www.build.rs
promo
u SuSRet nOvIm tehnOlOgIJama Firma Ćira osnovana je 1986. godine u aranđelovcu. Osnovna delatnost preduzeća je projektovanje i izvođenje svih vrsta termotehničkih instalacija grejanja i klimatizacije. Iza sebe ima mnoštvo uspešno realizovanih projekata iz oblasti grejanja i klimatizacije u fabrikama, hotelima, sportskim objektima, poslovnim zgradama, privatnim rezidencijama i kućama
Buderus inteligentni sistemi
Ćira – garancija kvaliteta
Preduzeće Ćira je od 2002. godine ovlašćeni distributer i serviser proizvoda nemačke firme Buderus – vodećeg svetskog proizvođača kotlova i opreme za grejanje. Za proteklih šest godina firma Ćira isporučila je i instalirala kotlove u mnogim poslovnim objektima renomiranih kompanija poznatih na našem tržištu, ali i šire. Još od samih svojih početaka preduzeće Ćira je svoju poslovnu politiku usko vezalo za zaštitu životne sredine i primenu novih tehnologija u termotehnici. Stoga je i nastala saradnja sa svetskim brendom iz oblasti proizvodnje kotlova – kompanijom Buderus iz Nemačke.
Garancija kvaliteta i profesionalnog pristupa poslu je, pored zadovoljnih klijenata, i proces izrade i pripreme firme za integrisani menadžment sistem, koji se sastoji od Sistema menadžmenta kvaliteta ISO 9001, Sistema zaštite životne sredine i Sistema zaštite na radu ISO 18000.
ALU Plus tehnologija
rEFErEnCE Preduzeće Ćira je još od 2002. godine ovlašćeni distributer i serviser proizvoda nemačke firme Buderus, vodećeg svetskog proizvođača kotlova i opreme za grejanje. Za proteklih šest godina firma Ćira iz Aranđelovca isporučila je i instalirala kotlove u brojnim objektima širom Srbije.
Buderus svojim inovativnim tehnologijama želi kupcu da pruži maksimalan komfor uz minimalnu potrošnju energije. Za ovo su zaduženi kotlovi sa visokim stepenom iskorišćenja energije, kao i inteligentni sistemi koji vrše regulaciju grejanja prema spoljašnjim uslovima. Pored toga, Buderus vam nudi potpuno usklađen i ekonomičan sistem pripreme tople vode grejanjem ili sunčevom energijom.
Ponuda preduzeća Ćira iz oblasti grejanja i klimatizacije, pored proizvoda vrhunskog kvaliteta, podrazumeva i nekoliko vrsta pratećih usluga koje vam obezbeđuju najpouzdanije i najekonomičnije sisteme za vaš dom i poslovni prostor: projektovanje i inženjering, montaža opreme, izvođenje instalacija, servis, dijagnostika, daljinski nadzor. Ćira sistemi grejanja i klimatizacije čine jedinstvenu ponudu na tržištu, kako po svom kvalitetu, tako i po ekonomičnosti, koja je preduslov svake tehnologije i svakog proizvoda nove generacije ■
ĆIRA d.o.o.
Među klijentima ovog preduzeća su i renomirane kompanije i poznati brendovi naše privrede, kao što su: Knjaz Miloš AD, Ball Packaging Europe – Belgrade, Delta Holding, Verano Motors, Jedinstvo MPP, Jugopetrol, Pionir, hotel Izvor i mnogi drugi ■
88
Takođe, tim iskusnih inženjera i tehničara Ćire spreman je da, shodno zahtevima, pruži najefikasnija rešenja i predloge, kako u fazi projektovanja, tako i u samom izvođenju i realizaciji projekata.
Tanaska Rajića 116 34300 Aranđelovac tel: +381 34 720 910 fax: +381 34 720 410 e-mail: ciraheat@eunet.yu web: www.ciraheat.com www.build.rs
promo Od Od prošlog prošlog izdanja izdanja Build Build magazina, magazina, gas gas je je poskupeo poskupeo za za 60%... 60%... Ovo Ovo je je za za sobom sobom povuklo povuklo ii cenu cenu uglja uglja ii drva, drva, aa uu Beogradu Beogradu je je najavljeno najavljeno ukidanje ukidanje subvencija subvencija za za grejanje grejanje ii plaćanje plaćanje pune pune tržišne tržišne cene... cene... Kako Kako ćete ćete se se grejati grejati ove ove zime? zime? Već ste upoznati sa električnim kotlovima Oganj, ali ovoga puta pažnju želimo da vam skrenemo na brojke. Dakle, već punih godinu dana, tj. pre poskupljenja gasa, isplativije je opredeliti se za Oganj, i to za objekte površine do 120m2 (naravno, u zavisnosti od kvaliteta gradnje i izolacije). Ukoliko nemate limitatore na osiguračima i nije potrebno da pojačavate struju, tada dodatnu razliku u ceni predstavlja sam priključak na gas koji iznosi više stotina evra – samo za priključak!
Zagrevanje i dogrevanje Poslednja poskupljenja čine da nema više jeftinog grejanja koje smo navikli da shvatamo olako i trošimo više nego neracionalno. Ukoliko to do sada nije učinila naša savest, onda će nas cene naterati da težimo smanjenju potrošnje energije pravilnom gradnjom, dobrom termoizolacijom i izbegavanjem toplotnih mostova. U uslovima dobro izolovanog prostora daleko je lakše napraviti odgovarajuću neophodnu računicu prema sopstvenim potrebama, a tada kotlovi Oganj predstavljaju još povoljnije rešenje... Važno je naglasiti da postoji velika razlika između zagrevanja i dogrevanja prostora. Manje energije vam je potrebno da optimalnu temperaturu održavate neprestanim ali kontrolisanim dogrevanjem prostora, nego da ohlađene prostorije, zidove i nameštaj, iznova zagrevate. Precizni lakopodesivi termostati i savremeni sistemi pružaju vam mogućnost trenutne promene režima rada kotla prilagođavajući ga dnevnim, popodnevnim ili noćnim potrebama. Neprekidno dogrevanje predstavlja najbolje rešenje bez obzira na veličinu zagrevane površine tj. zapremine. Naravno, ovo podrazumeva izvesnu granicu u toplotnim gubicima konstrukcije objekta.
KOntROla POtROŠnJe
eneRgIJe I nOvca
– Struja u crvenoj zoni, po ceni po kojoj je mi plaćamo, ubedljivo je najskuplja struja, ne samo u regionu, već i u Evropi. U Francuskoj npr, plaćate 5-6 centi po KW, što znači da za objekat od 100m2, ako vam je potrebno 2.000kW – plaćate 120 evra. To je veoma povoljno. Dodatno, Evropa sve više razmišlja o ekologiji i smanjenju štetnih gasova, a važan faktor je i smanjenje uvoza i zavisnosti od ruskih energenata, tj. uticaja. U uređenim državama, ne možete u gusto naseljenim mestima da palite vatru i izbacujete dim u okruženje, takve stvari se strogo kontrolišu, posebno danas. Nedopustivo je da se četvoro ili petoro, ili čak manje ljudi greje sa 5m3 drva! Zaista se govori o proseku od preko 1m3 drva po glavi stanovnika, a toliko šume nemamo! KoTLovi oganJ
oganj tip 3
oganj tip 2 Karakteristike kotlova oganj
tip 2
tip 3
napon (v)
220 ili 380
220 ili 380
snaga (kW)
0,5-12
0,5-36
5-40
2,5-55
200-350
80-500
radni pritisak (bar)
<3
<3
Oganj u inostranstvu
radna frekvencija (Hz)
50
50
Distributer iz Francuske, kompanija Thermosub, na tržištu ove zemlje, ali i Belgije i Izraela, nudi kotlove Oganj proizvođača Katana, a u toku je priprema aranžmana sa još jednim distributerom koji bi proizvode plasirao i na druga tržišta. Direktor Katane, g. Miroslav Marković, ovakvo zanimanje za svoj proizvod objašnjava rečima:
max izlazna temperatura (°C)
95
96
jačina struje (a) protok struje u vodi (μs)
Težina (kg)
1,1
Dužina (mm)
310
Prečnik (mm)
40
za sve dodatne informacije obratite se proizvođaču
www.build.rs
na papiru... Nastupanje zime značilo je inteziviranje posla, a mnogobrojni kontakti sa klijentima bili su prilika za rešavanje mnogih nedoumica: – Ljudi kažu: ali povoljnije je grejanje preko toplane! Jeste, ali je pitanje dokle će tako biti... Država ne može više, ni ekonomski ni pravno gledano, da subvencioniše jedan deo stanovništva samo zato što su priključeni na toplovod, dok ostali plaćaju ekonomske cene. To praktično znači da oni koji nisu u ovakvom sistemu grejanja, preko poreza kojim pune budžet iz kog kreću subvencije, plaćaju grejanje svojim komšijama. Trenutna ekonomska kriza samo ubrzava proces koji je neminovan i koji je već odavno trebalo da počne. U skladu sa tim, već se priprema prelazak na savremene sisteme i plaćanje po potrošnji. Jednostavno, moramo da zaboravimo držanje otvorenih prozora tokom cele zime, i pritom, plaćanje povlašćenih cena. Da ne pominjem da ćemo ubrzo i mi morati da uradimo nešto povodom zagađenja naselja... – Ponavljam, neophodno je da potrošači izvedu računicu, koje su im realne potrebe, šta im se isplati, koliko će to da ih košta u startu, a koliko u periodu eksploatacije, da li će moći da prilagode sistem svojim potrebama kako bi uopšte imalo smisla da razmišljaju o racionalizaciji i smanjenju troškova... Mogu samo da kažem da u najvećem broju slučajeva nije neophodno opredeliti se za mernu grupu za prostore ispod 120m2. Za one veće, prelazak na mernu grupu doneće vam kontrolu troškova, čak i kada vaš objekat ima i nekoliko stotina kvadrata ■ katana Miloja Radosavljeića 70 34000 Kragujevac tel: +381 34 326 003 tel/fax: +381 34 326 059 mob: +381 63 611 570 szrkatana@gmail.com szrkatana@verat.net www.katana.rs www.thermosub.com
89
promo IndustRIjskA I gARAžnA vRAtA
alUroll
na samom početku firma je zapošljavala šestoro ljudi na površini od 600 kvadratnih metara i bavila se ugradnjom, uglavnom plastičnih, roletni. Danas se preduzeće aluroll rasprostire unutar kompleksa više hala, ukupne površine 5.500m2 u kojima je zapošljeno preko 40 lica
Ponuda firme aluroll Osim roletnama i komarnicima, Aluroll se danas bavi izradom i montažom industrijskih i garažnih vrata koja se izrađuju kao segmentna ili kao rolo vrata, pritom ostavljajući mušterijama veliku mogućnost izbora modela, vrsta zastora, boja i dodatnih elemenata. Što se programa segmentnih vrata tiče na lageru je uvek veliki izbor modela samih panela, različitih motiva i boja. Izrađuju ih i u kombinaciji sa panorama panelima, prozorima raznih oblika i dimenzija, kao i sa pešačkim vratima. Bogat asortiman elemenata za izradu roletni i rolo vrata kao i višegodišnje iskustvo omogućavaju Alurollu da ispuni sve vaše zahteve, a naročito one određene specifičnostima pozicija na samom mestu ugradnje. Sama prodaja repromaterijala čini oko 50% ukupne prodaje. Profili i repromaterijal nabavljaju se u sirovom stanju, tako da se mogu plastificirati u boji po želji kupca. Međutim, treba dodati i brzu uslugu, jer se svaki proizvod koji je u ponudi Alurolla nalazi i na lageru.
aLuroLL asorTiman aluroll ponuda obuhvata izradu gotovih proizvoda i veleprodaju repromaterijala za garažna i industrijska segmentna vrata, rolo vrata, roletne i komarnike, kompletan program Nice elektronike i motora. Za investitore i proizvođače aluminijumske i pvC stolarije aluroll nudi posebne pogodnosti ■
90
Osim toga, firma zastupa 11 renomiranih stranih dobavljača u čemu je njena velika odgovornost na domaćem tržištu. Između ostalog tu su i motori i elektronika za automatizaciju vrata, roletni i kapija svetskih renomiranih proizvođača, kao i sav prateći program. Naš cilj je da što više ojačamo poziciju na tržištu i pružimo što bolji servis i kvalitetnije proizvode, poboljšamo sopstvenu infrastrukturu, ali i komercijalni deo. Ne želim da povećam proizvodnju jer je ovo malo tržište koje ima samo jedan veliki grad. Želimo da osavremenimo firmu i ponudimo nove proizvode – kaže vlasnik firme Boban Mitevski ■ www.build.rs
alUroll Karađorđeva 36 34227 Batočina tel: +381 34 843 073 843 111 tel/fax: +381 34 842 875 e-mail: office@aluroll.rs web: www.aluroll.rs
promo kOMEt A&n InžEnjERIng MOntAžnE konStrUkcijE
ČELIČnE HALE Komet a&n Inženjering čitaoci Builda već su upoznali kao preduzeće osnovano sa namerom da na ove prostore prenese višegodišnje iskustvo iz zemalja evropske unije u proizvodnji, projektovanju i montaži objekata od čelične konstrukcije. nastanku preduzeća prethodila je veoma uspešna saradnja sa francuskim partnerom koja je rezultirala otvaranjem zajedničkog preduzeća u većinskom francuskom vlasništvu. Pored osnovnih delatnosti projektovanja i proizvodnje, Komet je u mogućnosti da ponudi širok izbor zanatskih radova u građevinarstvu Projektna rešenja i proizvodni pogoni Projektanti tehničkog biroa Kometa izaći će u susret zahtevima naručioca, i pronaći odgovarajuće rešenje za njegove potrebe. Svi objekti projektovani u ovom birou proizvedeni su prema posebnim zahtevima i potrebama svakog klijenta uz primenu najnovijih tehničkih rešenja. Razvojni projekti biroa usmereni su ka osvajanju novih proizvoda i primeni novih tehnologija u projektovanju i proizvodnji. Iskustva u rešavanju određenih tehničkih problema prilikom projektovanja od velikog su značaja za unapređenje elemenata u proizvodnji, i obrnuto... Proizvodni pogoni u Petrovaradinu (Srbija) i Beranama (Crna Gora), ukupnog kapaciteta 300-350 tona čeličnih konstrukcija na mesečnom nivou, orijentisani su na proizvodnju gotovih IPRS varenih profila koji se izrađuju zavarivanjem traka od toplo valjanih čelika kvaliteta C361. čime dostižu uštedu od 30% u poređenju sa komercijalnim profilima istih mehaničkih karakteristika. Rezultat toga je niža cena, kraći rokovi i veća prilagođenost uslovima gradnje. Pored gotovih objekata u ponudi su i: • IPRS profili različitih dimenzija u vidu polufabrikata • industrijska vrata – rolo, segmentna, klizna • kranske staze nosivosti do 12 tona • izrada čelične konstukcije za mašine, alatke, transportne sisteme, dizalice i dr. Konstrukcije od čelika imaju široku primenu kod izgradnje hala, skladišta, magacina, hangara, garaža, poljoprivrednih objekata i objekata različitih namena. Zbog brze montaže, nameću se kao primaran izbor za sve vrste poljoprivredno-industrijskih
92
www.build.rs
objekata. Sve je češća primena za izgradnju trgovačkih centara, izložbenih i poslovnih prostora...Visok kvalitet proizvoda i stalno poštovanje rokova omogućilo je Kometu višegodišnje prisustvo na tržištu zemalja EU na koje plasiraju preko 90% proizvodnje. Za tržište su do sada proizveli, i sa partnerima montirali preko 100.000m2 čeličnih hala različitih namena ■
KOmet a&n InženJeRIng
Privredno društvo za proizvodnju i montažu metalnih konstrukcija Karađorđev trg 40 f 11080 Zemun tel/fax: +381 11 31 91 035 mob: +381 64 87 86 100 +382 68 86 0 320 komet.ing@EUnet.yu
oglasi
94
www.build.rs
oglasi
www.build.rs
95
promo
PROJeKtnO FInanSIRanJe za izgradnju stambenih i poslovnih objekata
osnovnE prEdnosTi proJEKTnog FinansiranJa Kod ErsTE BanK:
Projektno finansiranje, novi proizvod u ponudi erste Bank namenjen je finansiranju novoosnovanih i već postojećih firmi
Osnivači firmi mogu biti: • pravna lica • fizička lica sa iskustvom u oblasti građevinarstva U ponudi su sledeći modeli finansiranja: • finansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih daljoj prodaji na tržištu • finansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih rentiranju • finansiranje izgradnje turističkih objekata Erste Bank projektnim finansiranjem želi da pomogne svojim klijentima u izgradnji objekata koji će zatim biti predmet prodaje ili rentiranja na tržištu, i to, kako na području većih gradova u Srbiji, tako i na područjima priznatih turističkih centara. Iznosi kredita zbog veličine i ozbiljnosti samih projekata mogu biti i do 80% od ukupne vrednosti projekta.
96
Period korišćenja kredita je usklađen sa dinamikom gradnje, tako da se za momenat finansiranja računa trenutak dobijanja prijave radova i uloženih 20-30% od vrednosti investicije, a sredstva iz kredita se puštaju nakon završenih privremenih situacija overenih od strane nadzornog organa. Dinamika otplate je usklađena sa dinamikom prodaje, to jest može započeti tek nakon završetka perioda gradnje. Otplata se vrši iz priliva od prodatih stanova, poslovnih prostora i garaža koji se nalaze na namenskim računima u Erste Bank. Takođe, obezbeđena je mogućnost i za fizička lica da pod povoljnijim uslovima dođu do stambenih kredita u objektima čiju izgradnju finansira Banka: • banka odobrava stambene kredite (uz mogućnost odloženog početka otplate) fizičkim licima za kupovinu stanova, u objektima čiju gradnju banka kreditira • sredstva od prodatih jedinica se uplaćuju na dinarski i devizni namenski depozitni račun korisnika kredita – investitora • banka finansira izgradnju objekta, pa je tako suštinski i vlasnik objekta • sredstva od prodatih stanova ne mogu se tretirati kao sredstva koja pripadaju investitoru sve do dobijanja upotrebne dozvole! • sredstva od prodatih stanova koristiće se za otplatu kredita od momenta kad objekat dobije upotrebnu dozvolu • ovakvom konstrukcijom kupci su zaštićeni ■ www.build.rs
• sigurna investicija, kako za investitora tako i za Banku • brža gradnja – dovoljna količina novca za izgradnju • brža prodaja stanova – povoljni stambeni krediti Banke • sigurnost za kupce stanova – sigurno dobija uknjižen stan • investitor nije prinuđen da u toku gradnje prodaje stanove po nižoj ceni jer kupac nema rizik, a investitor ima sredstva za gradnju • akcenat je stavljen na analizu projekta, a ne na analizu preduzeća • projekat otplaćuje sam sebe (investitor ništa ne plaća Banci dok se objekat ne završi, a vraćanje kredita po dobijanju upotrebne dozvole je od priliva ostvarenih prodajom jedinica iz objekta koji je predmet kreditiranja) • projekat ne angažuje dodatni kolateral investitora ■
ErStE Bank Bulevar Mihajla Pupina 85b 11070 Novi Beograd tel: +381 64 87 47 623 87 47 419 Erste telefon: 0800/201 201 e-mail: projektno@erstebank.co.yu web: www.erstebank.co.yu
informator građevinske industrije
building construction directory
naručite besplatan primerak (narudžbenica na sledećoj strani)
www.construction.rs www.gradjevinarstvo.rs
Infonet Group Izvorska 41, Beograd tel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510 info@gradjevinarstvo.rs
Predstavljanje u BUILD magazinu Tržište Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim obrtom kapitala u Srbiji Izdavač Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca Besplatna distribucija Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri, preduzetnici... BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta Internet Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs Oglašavanje BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet Infonet Group, Izvorska 41, Beograd, tel: +381 (0)11 3571 509, 3571 510 info@build.rs
(narudžbenicu 08 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom) Preduzeće
narudžbenica
za naša izdanja
Ime i prezime Funkcija Adresa Mesto Telefon
(
)
Telefon
(
)
Mob. tel.
(
)
Fax
(
)
Broj zaposlenih 1 do 10 11 do 25 26 do 50 51 do 100
101 do 500
Web
više od 500
Mat. br.
PIB Opis delatnosti
Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu Ulica i broj Mesto DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje* * samo za preduzeća
m.p. tačnost podataka overava