BUILD26 by ARCHIFEED

www.gradjevinarstvo.rs

www.build.rs

build 26 broj 26 • godina VII

Tema Tema broja broja

Fasade Ventilisane kamene fasade Fasada:

Vizuelni Vizuelni simbol simbol energetske energetske efikasnosti efikasnosti

urbanizam urbanizam

Suviše pametan grad energetska energetska efikasnost efikasnost

Prednosti propana: Nisko-energetska Nisko-energetska alternativa alternativa

green green build build

U potrazi za energetskom održivošću w w w. b u i l d . r s

Sumnjiv vetar?

Promovišite vaše preduzeće, proizvod, uslugu ili tehnologiju u dva vodeća medija iz oblasti građevinarstva i pratećih delatnosti i

iskoristite

popusta za oglašavanje u drugom mediju do iznosa oglašavanja u prvom.

termoizolacija /tema broja 27/ Besplatni poslovni magazin građevinske industrije Luke Vojvodića 30, Beograd tel: 011 2562 004 • www.build.rs

Free business construction industry magazine Topic for the next issue:

THERMAL INSULATION /build 27/

gradjevinarstvo.rs construction.rs

www.build.rs

Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf

Infonet Group, Beograd, Luke Vojvodića 30 | tel/fax: + 381 11 2562 004, 2562 005 | e-mail: info@gradjevinarstvo.rs

Tema broja:

Ventilisane kamene fasade

Fasade Prednosti propana: Nisko-energetska alternativa

Sadržaj info www.gradjevinarstvo.rs promo Oprema za tretman vode i doziranje hemikalija – PROMINENT

8 22

Završni radovi u „mokrim čvorovima“ sa proizvodima „Austrotherm“&„Murexin“

Hidroizolacija betonskih konstrukcija pod zemljom – DRACOMERX

Hidroizolacije mostovnih konstrukcija – ICOPAL

urbanizam Suviše pametan grad

tema broja Fasada: Vizuelni simbol energetske efikasnosti

U detaljima je ušteda – NIP SPASIĆ

Sačuvajte toplinu vašeg doma – HENKEL SRBIJA

RAPID – Kvalitet i postojanost

Tabaš potkonstrukcija

Estetika italijanskog dizajna: PURITY – REYNAERS

DEMIT – specijalista za fasade: Jedini pravi DEMIT na našem tržištu – RAVAGO LAMBDA SR

Ventilisane kamene fasade

promo Video nadzor u funkciji detekcije provale: Inteligentan softver za snimanje i video analizu IPS-VideoManager – SECURITON

Evropski standard – HOUSEMATIK

TOBLER – skele, oplate za sigurnost na visini

zanimljivosti

energetska Prednosti propana: efikasnost Nisko-energetska alternativa

green build U potrazi za energetskom održivošću – energetska efikasnost

Sumnjiv vetar? Zašto su „inovativne“ turbine često sve samo ne to!?

narudžbenica

Sumnjiv vetar?

Kompletan sadržaj i sve prethodne brojeve pronaći ćete na adresi www.

build.rs

Fasada: Vizuelni simbol energetske efikasnosti Suviše pametan grad

U potrazi za energetskom održivošću

...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs INDEX OGLASA AGE Plan Alumil YU Industry A.D. Aluplast BGD Austrotherm Build magazin Ciglana Todorović Gradjevinarstvo.rs Grolit-Rad Henkel Srbija LSG Building Solution Marcom-Plast Metalno-Mijatović MG Kačarević Mibainženjering

www.agplan.iz.rs

www.alumil.com

www.aluplast.co.rs

www.austrotherm.rs

www.build.rs

2, 7, 59

www.ciglane-todorovic.com

www.gradjevinarstvo.rs

50, 60

www.grolitrad.rs

www.ceresit.co.rs

www.lsg.rs

www.marcom-plast.rs

www.metalnomijatovic.com

www.mgkacarevic.com

www.miba.co.rs

OBO Bettermann Pyroland Rockwool Adriatic San Torini Systemair Rubrika OGLASI Art Concrete Frigoremont Gradjevinarstvo.rs Gradmont Kolubara Gas SAX Termoinženjering Vugomal

www.obo.rs

www.pyroland.rs

www.rockwool.rs

www.san-torini.com

www.systemair.com

artconcrete229@gmail.com

frigoremont@gmail.com

www.gradjevinarstvo.rs

www.gradmont.net

kolubaragas@gmail.com

saxmermer@gmail.com

www.termoinzenjering.co.rs

vugomal@t-com.me

Naslovna strana: HENKEL SRBIJA

REDAKCIJA GLAVNI UREDNIK Tomislav Stamenić UREDNIK Branislav Savić DIZAJN I PRIPREMA Ivan Anđelovski

Fasade određuju identitet zgrade Bez obzira da li se radi o staklenoj, betonskoj, zelenoj ili od opeke, današnje fasade se projektuju sa puno posvećnosti i brige o detaljima. Prošli su dani kad su staklo i boja određivali dizajn objekta, njegov vizuelni identitet i načine na koji on komunicira sa okolinom. Potražnja za energetski efikasnim i pametnim fasadnim sistemima sa kombinacijama specijalnih stakala i dvostrukim, pa čak i trostrukim omotačima je u porastu u različitim gradovima sveta. Zašto fasade? One zgradama daju identitet. U današnje vreme ne radi se samo o projektovanju najkreativnije i vizuelno privlačne fasade, već o odgovornom projektovanju sa primarnim fokusom na našu budućnost. Ovde se radi o projektovanju energetski efikasnih fasada koje mogu da obezbede izolaciju, uštedu energije, komfor i estetiku. Fasade mogu biti „pročitane“ na isti način kao što i objekti mogu biti. Ritam fasade zgrade je vrlo bitna karakteristika koja određuje njen karakter i privlačnost, a koja je vrlo često zanemarena. Svaki objekat ima neki ritam otvora, prozora i/ili vrata koji se protežu preko njegove fasadne površine. Taj ritam može biti jednostavan kao moduli sistema zida-zavese ili konstruktivnog sistema koji se izražava na spoljnoj strani objekta. U stvari, ovo je tako tipično da često ne uspevamo da vidimo taj ritam i njegov uticaj na naša osećanja u vezi sa određenom zgradom.

Arhitektura se oduvek bavila i uvek će se baviti projektovanjem za budućnost. Kada projektujemo i gradimo, oblikujemo ne samo životnu sredinu, već i naše živote i živote budućih generacija. Projektovanje objekata i njihova izgradnja arhitektama donosi neku vrstu besmrtnosti, a kreativna i vizuelno stimulativna fasada za arhitektu je put ka primećenosti, divljenju i priznatosti. Za arhitektu fasada predstavlja krunu objekta, predstavu njegovog umeća opštoj javnosti, gde je ulaz u zgradu njegov krunski dijamant. Za posmatrače fasada je uvertira u operu - ona uvodi i upoznaje publiku sa temama, ritmičkim varijacijama, stilom konflikta i rešenjem koje će biti primenjeno u celom objektu, kako bi pomoglo u pričanju priče o njemu. Više od uvertire, fasada je veliki prag koji uvodi i upoznaje ljude sa svetom koji se nalazi iza nje. To važi za sve tipove zgrada i sve fasade, sve do najskromnijeg doma. Sve dobre fasade emotivno zaokupljuju posmatrača i uvlače ga u svoj svet, one komuniciraju sa intelektom i predstavljaju koherentnu formalnu kompoziciju. Samo takve fasade se s pravom mogu nazvati dobrim. Dobra fasada ne čini dobar objekat, ali bez dobre fasade ne može postojati ni dobar objekat. Urednik, Branislav Savić d.i.a.

OBRADA I UNOS PODATAKA EEmilija Mitić FINANSIJE F Jelena Jele Hajduković MARKETING M Dunja Du Filipović Jelena J Božić Tan Tanja Vićentijević Ka Katarina Đurić Mon Monika Ilomanoski Mirjana Simović

IZDAVAČ

Infonet Group doo Luke Vojvodića 30 11090 Beograd tel/fax: +381 11 25 62 004 +381 11 25 62 005 e-mail: info@infonetgroup.com www.infonetgroup.com Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova

ŠTAMPA

Rotografika d.o.o. Segedinski put 72 24000 Subotica ISSN 1452-8495 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije Beograd 624 COBISS.SR-ID 139422220

www.build.rs

U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzećima nudimo oglašavanje putem paketa kojii obuhvataju štampano izdanje et portal i internet

Build uild magazin magazzin zin već 6 godina, god četiri puta p godišnje, potpuno tpuno besplatno stiže na a adrese svih proizvođača, distributera, uvoznika, predstavništava, ustanova, organizacija, strukovnih udruženja, lokalnih vlasti, biroa i pojedinaca u Srbiji koji su profesionalno vezani za građevinsku industriju. Build magazin je izuzetno sredstvo za promociju vaše kompanije, proizvoda, usluge ili tehnologije.

Gradjevinarstvo.rs u poslednjih 11 godina objedinjuje informacije o preduzećima i njihovim proizvodima i uslugama, kao i vesti, stručne tekstove, zanimljivosti i ostale sadržaje vezane za građevinarstvo. Gradjevinarstvo.rs predstavlja nezaobilazno on-line marketinško sredstvo građevinskih kompanija i svih koji su na bilo koji način vezani za građevinarstvo.

Na ovaj način omogućeno je pokrivanje oba medija po veoma povoljnim cenama

Infonet Group | Luke Vojvodića 30, Beograd | tel: 011 2562 004

info Saudijski princ pravi zgradu od 1.600 metara u nekoj od svetskih metropola Saudijski princ Al Valid bin Talal razmatra mogućnost da u Moskvi izgradi najvišu zgradu na svetu, koja bi bila visoka neverovatnih 1.600 metara. Princ još nije definitivno odlučio gde će zidati kulu, zbog čega je pozvao druge velike gradove sveta, kao što su London, Šangaj ili Njujork, da se uključe u trku sa Moskvom i ponude poreske olakšice i državnu pomoć.

U raspravu o izgradnji tako visoke zgrade uključili su se stručnjaci, koji kažu da to ne bi bilo nemoguće, ali ukazuju da bi se graditelji suočili sa teškim problemima. Jedan od najvećih je kako bi do vrha zgrade bila dopremana voda. To bi pred graditelje postavilo izuzetno velike tehničke, ali i finansijske probleme. U ovom trenutku cenu takve zgrade teško je prevideti, ali je sigurno da bi gradnja koštala više milijardi dolara. Najviša zgrada u svetu sada je Burdž Kalifa, visoka 828 metara, a za 2017. godinu predviđen je završetak izgradnje Kraljevske kule u Rijadu, koja će postati prva građevina visoka od 1.000 metara. Prvobitno je bilo predviđeno da Kraljevska kula bude visoka 1.600 metara, ali su geolozi zaključili da sastav tla ne bi mogao da izdrži taj teret. Planirani troškovi gradnje Kraljevske kule iznose 4,6 milijardi dolara.

Turska gradi drugi Bosfor Kada je pre skoro dve godine premijer Turske Tajip Erdogan lansirao ideju o izgradnji kanala „Istanbul“ kako bi spasao milionski grad na obalama Bosfora, mnogi su poverovali da je to prazno obećanje kakva političari olako daju uoči izbora da bi privukli glasače. Pogotovo što je taj grandiozno „ludi projekat“, kako ga od prvog dana mnogi nazivaju, posle toga sve do sada bio gurnut u zaborav. Vlada je krajem aprila dala „zeleno svetlo“ za prokopavanje kanala „Istanbul“, a taj posao je poveren Visokoj komisiji za planiranje. Pre tendera, koji se priprema, biće izgrađeni prilazni putevi i drugi propratni objekti. „Mi smo uvereni da je to veoma realan projekat o kome će se pričati u svetu“, izjavio je pomoćnik premijera Ali Babadžan najavljujući početak izgradnje kanala. Kanal treba da se prokopa od Crnog do Mramornog mora, zapadno od Bosfora. Tako će stari, evropski deo Istanbula, postati veštačko ostrvo. On će biti dugačak najmanje 45 kilometara, dubok 25 a širok 150 metara. Kanal će moći da primi i najveće ploveće grdosije, uključujući i tankere koji svakodnevno prevoze naftu iz Rusije i drugih zemlja u crnomorskom regionu.

U vladi još ne saopštavaju koliko će koštati mamutski projekat, ali veruju da to neće biti veći problem za ekonomski sve moćniju Tursku. Nije jasno ni kada će biti završen, mada se nezvanično pominje 2023. godina, kada pada stogodišnjica stvaranja moderne turske države.

Kanal konačno treba da spase Istanbul, koji je poslednjih godina ozbiljno ugrožen pošto je Bosfor postao usko grlo za brodove koji idu od Crnog do Mramornog mora i obratno. U pitanju je godišnje više od 50.000 manjih i većih plovila. Među njima je sve više tankera koji, kako se procenjuje, kroz milionski grad godišnje pronesu 150 miliona tona petroleja. I pored mera predostrožnosti učestale su havarije posle kojih je u nekoliko navrata Bosfor bio u plamenu. Pobornici zaštite megalopolisa pozdravljaju odluku vlade svejedno što će taj objekat sigurno progutati desetine milijardi dolara. „Istanbul se mora spasti, to nema cenu“, ističu oni i tvrde da je Bosfor sada čak tri puta opterećeniji nego Suecki kanal. Na obalama kanala treba, kako se planira, da nikne moderni grad, novi aerodrom, a gradiće se i luka. To će spasti stari Istanbul koji je već ugrožen novim građevinama od betona, gvožđa i stakla, koje, kao trn u oku, narušavaju pogled na drevne vizantijske i osmanske spomenike.

Šuplje zgrade rasipnici para Sve zgrade koje budu izgrađene u Evropskoj uniji posle 2020. godine moraju imati nulti ili veoma nizak nivo potrošnje energije. One treba da koriste što je moguće manje energije, a i ta energija mora da bude iz obnovljivih izvora. EU je odlučna u nameri da stane na put rasipanju energije. Prošle godine je samo za uvoz energenata izdvojeno čak 400 milijardi evra. To bogatstvo je moglo da bude potrošeno za podstrek ekonomiji umesto da se rasipa na grejanje i hlađenje energetski neefikasnih zgrada. Zato je usvojila Direktivu o energetskim karakteristikama zgrada koja predviđa da najpre državni organi vlasti moraju da renoviraju tri odsto svojih zgrada godišnje kako bi stimulisali tržište i dali primer drugima. Potom, dobavljači energije imaju obavezu da naprave uštedu od 1,5 odsto godišnje pa moraju da propagiraju mere energetske efikasnosti kako bi to postigli.

PA vazdušne zavese – Jedan model, velike mogućnosti •

•

Simple installation Intelligent • Calendar function • Proactive • Eco mode • Adaptive • BMS solutions

www.systemair.com

info energetskoj efikasnosti otvara mnoga radna mesta u građevinskom sektoru, a ovo je deo privrede koji je naročito važno stimulisati. Međutim, najveći problem je kako obezbediti finansije da bi se zgrade učinile energetski efikasnim. Prema procenama Evropske komisije da bi Evropa uštedela 20 odsto energije samo u zgradama u narednih sedam godina potrebno joj je 70 milijardi evra.

Ono što je prema mišljenju Fione Hol, poslanice Evropskog parlamenta i članice Komiteta za industriju, istraživanja i energetiku, možda i najvažnije jeste da je Evropski parlament uputio poziv svim državama članicama da sačine strategiju i mere za smanjenje energetske potrošnje u postojećim zgradama za 80 odsto do 2050. godine. „Ukoliko trošimo manje energije manje zavisimo od uvoza i eventualno nestabilnih ili politički nesklonih delova sveta. Siromašni građani zbog stalnog rasta cena energenata ne mogu da ih plaćaju i država mora da im pomogne tako što subvencioniše cenu, a to nije održivo. U ovom trenutku je posebno važno stimulisati lokalnu privredu, jer kada ljudi troše toliko novca na račune za energente to je kao da spaljuju novac. To ne pomaže lokalnoj privredi i stvaranju poslova“, navodi Hol i posebno naglašava da rad na

„Javni sektor ne može da potroši tu količinu novca“, kategoričan je Pol Hadson, šef jedinice za energetsku efikasnost u Evropskoj komisiji. Zato je ključno da se uključi privatni sektor. „Jedan od načina je zajedničko ulaganje državnog novca i privatnih banaka. Upravo radimo na tome da ohrabrimo privatni sektor da ulaže u energetsku efikasnost i svedemo potencijalni rizik na najmanju meru“, kaže Hadson, navodeći primer Grčke koja je svojevremeno to učinila i postigla dobre rezultate. On kaže da nove članice EU mogu da pristupe regionalnim fondovima, mada postoje i veliki transferi za energetsku efikasnost siromašnijim članicama. „Mnoge zemlje daju subvencije i jeftine kredite građanima kako bi svoje domove učinili energetski štedljivim. Nemačka je najbolji

primer za to. Ona preko Razvojne banke KFW preusmerava novac u regionalne banke, a one potom plasiraju kredite klijentima sa kamatom od dva odsto, što je najniža stopa u Evropi“, navodi šef jedinice za energetsku efikasnost Evropske komisije. On naglašava da su Direktiva o energetskoj efikasnosti i Direktiva o energetskim karakteristikama zgrada obavezujući propisi za sve zemlje, tako da novac moraju pronaći. Šan Hjuz, koja ispred „Knauf insolejšona“ lobira u evropskim institucijama i koja je učestvovala u donošenju ovih propisa kaže da su se neke članice EU snažno protivile navodeći da njihova primena iziskuje mnogo para i da je neprimereno primenjivati ih u vreme krize. „Veliki evropski industrijalci i distributeri energije koji će morati da naprave uštede od 1,5 odsto pružali su snažan otpor. Ipak nisu uspeli, tako da će taj novac biti značajan izvor finansiranja pri izradi nacionalnih planova za sanaciju postojećih objekata. Uprkos činjenici da su vlade određenih evropskih država uključujući Nemačku i Veliku Britaniju ’razvodnile’ neke od prvobitnih predloga koji se odnose na našu granu privrede, čvrsto verujemo da će dogovorene mere potpomoći upliv privatnih investicija na tržišta izgradnje i renoviranja zgrada“, kaže Hjuzova.

info Korišćenje obnovljivih izvora energije u porastu Obnovljivi izvori energije se sve više koristi u svetu i do 2016. će biti drugi najveći izvor električne energije, objavila je krajem juna Međunarodna agencija za energiju (IEA). Zemlje u razvoju sve više koriste energiju vetra, Sunce, kao i hidroenergiju kako bi odgovorile na povećanu potražnju, ali i zbog rešavanja problema zagađenjem. S druge strane, troškovi obnovljive energije sada su manji od troškova tradicionalnih izvora energije poput uglja, prirodnog gasa i nafte. Obnovljivi izvori energije su sektor energetike koji se najbrže razvija i očekuje se da će se u narednih pet godina proizvodnja iz svih obnovljivih izvora, uključujući hidro izvore, povećati za 40%. Do 2018. činiće četvrtinu energije u svetu, dok je 2011. to bila petina. Energija dobijena iz vetra, Sunca, geotermalnih izvora, kao i iz biljaka, odnosno nehidronergetiskih izvora, što ekolozi smatraju prihvatljivijim, takođe će brže rasti. Energija iz tih izvora će do 2018. činiti 8% energije u svetu, dok je 2011. to bilo 4%, a 2006. godine 2%.

Ipak, u razvijenim zemljama je prošle godine došlo do smanjenja subvencija za obnovljive izvore energije, navodi IEA. U izveštaju objavljenom u aprilu, IEA je navela da energija u svetu danas nije čistija nego pre 20 godina zbog većeg oslanjanja na ugalj u Kini, Indiji i delovima Evrope koji potiskuju nuklearnu energiju, dok su istovremeno suočeni sa povećanom cenom gasa.

Građevinari buldožerima sravnili majansku piramidu staru 2.300 godina Građevinska kompanija je buldožerima sravnila jednu od najvećih piramida iz doba Maja kako bi izvadila kamen potreban za izgradnju puta. Šef Arheološkog instituta Belizea, male tropske države u Centralnoj Americi, dr Haime Ave izjavio je da je uništenje piramide otkriveno početkom maja i da je preostao samo jedan manji deo centralnog dela piramide.

Ave je dodao da se razboleo čuvši vest o uništenju piramide Nomul i platforme hrama koji su stari više od 2.300 godina i predstavljaju najznačajniji arheološki kompleks u severnom Belizeu, blizu meksičke granice. „Ne mogu da verujem koliko neki ljudi mogu da budu glupi i bezosećajni... Oni su koristili to da popune rupe na putu“, kazao je Ave. Nomil se nalazi usred privatnog polja šećerne trske i nema ravne kamene stranice koje su karakteristične za piramide, ali Ave kaže da graditelji nisu mogli da od piramide čija je humka visoka 30m pomisle da je prirodno brdo jer je okolina ravničarska. „Znali su da je reč o staroj građevini samo su bili prokleto lenji“, kaže očajni dr Ave. Kompleks Nomul se nalazi na privatnom terenu, ali, prema zakonu Belizea, svi antički arheološki ostaci su pod državnom zaštitom.

Alpina pred zatvaranjem?! Najveći bankrot u istoriji posleratne Austrije završiće se, po svemu sudeći, po najgorem mogućem scenariju. Poslednji pokušaji da se nađe drugo rešenje su propali i stečajni upravnik druge po veličini austrijske građevinske firme Alpine Bau GmbH, Štefan Ril pokrenuo je postupak njenog gašenja. Alpine u Austriji će biti razbijena na regionalne delove. Već su, posle sastanka austrijskih ministarstava za privredu i rad, sindikata, banaka i saveta preduzeća, austrijske građevinske firme pozvane da preuzmu njene poslove u Austriji i u što je većoj meri zaposlene. Koncern Alpine zapošljava oko 15.000 radnika od čega 7.500 u Austriji. Interes za preuzimanje poslova i radnika u Salcburgu, Tirolu i Štajerskoj su, navodno, već izrazili i kod nas poznata firma Porr i firma Hinteregger. Mada se u svim medijskim izveštajima napominje da je za propast Alpine kriva njena komplikovana holding struktura, koja obuhvata 200 društava, i rizične investicije u istočnoj Evropi, nema ni reči o sudbini firmi koje je Alpina osnivala van Austrije u 25 država, među kojima je i Srbija. Nikakvih promena nema ni u registrima Agencije za privredne registre, a Koridori Srbije su „zatražili zvaničnu informaciju o statusu Alpine Bau GmbH od međunarodnog nadzornog organa Eptisa-Safege-IRD “. Odgovor još nisu dobili. „U skladu sa ugovorima koji su definisani međunarodnim pravilima Svetske banke i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), tek nakon dobijanja zvanične potvrde o statusu kompanije Alpine Bau GmbH, Koridori Srbije će biti u mogućnosti da preduzmu dalje korake u skladu sa pravima i obavezama koji im prema ugovoru pripadaju“, saopštili su iz Koridora Srbije. A dalji koraci su, kako navode u Koridorima, raspisivanje u najkraćem roku novih tenderskih postupaka za završavanje dve deonice na Koridoru 10 na kojima je Alpine angažovana.

Preduzeće MG KAČAREVIĆ d.o.o. bavi se proizvodnjom gromobranske opreme, elektrogalanterije i perforiranih i rešetkastih nosača kablova, kao i uslužnom obradom metala. Brđanska 134/a 11232 Ripanj tel/fax: 011 8652 429 011 8653 099 e-mail: office@mgkacarevic.com www.mgkacarevic.com 10

info Radi se o deonicama Pirot Istok-Dimitrovgrad, gde su radovi započeti u novembru 2010. godine i rok da budu završeni je bio 540 dana, i o obilaznici kod Dimitrovgrada, gde je gradilište otvoreno u aprilu 2010. godine i rok za završetak bio je 720 dana.

vincije Sečuan na jugozapadu Kine. Zgrada, koja je otvorena ovog vikenda, smešta širok spektar poslovnih kancelarija, hotela, pozorišta, tržnih centara, veštačko Mediteransko selo i porodičnu-tematsku atrakciju kao što je vodeni park koji se zove Rajsko ostrvo.

Može se, dakle, zaključiti da je Alpine ugovorene rokove već debelo probila. Radovi na deonici Pirot Istok-Dimitrovgrad finansiraju se kreditom koji je Srbiji odobrila EBRD, a obilaznica Dimitrovgrad kreditom Svetske banke. Ukupna vrednost radova na obe deonice je 59,304 miliona evra. Prema navodima austrijskih medija najveća žrtva propasti Alpine Bau GmbH biće njeni dobavljači i podizvođači, na koje otpada više od milijarde od 1,9 milijardi njenog duga, i mali investitori, koji su se 2010. godine poalavili na kamate na tri serije Aplininih obveznica u ukupnoj vrednosti od 290 miliona evra. U Koridorima Srbije tvrde da im je Alpine dostavila spisak od više od 50 firmi sa kojima sarađuje u Srbiji.

Alpine Bau GmbH je koristila kredite u 48 finansijskih institucija u Austriji i van nje, a najviše kredita uzela je od Bank Austria i Erste grup (oko 100 miliona evra), a prošle jeseni od Hypo Alpe Adria 25 miliona evra, ali poslovne banke u Austriji su se, piše bečki dnevni list Di Prese, odlično obezbedile „Zakonom za jačanje likvidnosti firmi“ koji je u Austriji donet 2009. godine. Prema tom zakonu austrijska država je preuzela gro garancija za bankarske kredite austrijskih firmi. Odnosno, od ukupne sume od 2,5 milijardi evra kredita koje je uzela austrijska privreda, država je garantovala za 30 do 70 odsto odnosno za ukupno 1,4 milijarde evra. U slučaju Alpine, austrijska država je garantovala za polovinu od ukupno 300 miliona evra kredita i Alpine će biti prva firma na kojoj će zakon kojim su se banke obezbedile biti primenjen. Alpine inače u Austriji postoji 50 godina, ali od 2012. godine nije više u austrijskom nego u španskom vlasništvu.

Otvorena najveća građevina na svetu u Kini Kina je dobra u stvaranju velikih stvari od vetroparkova i gumenih patkica do gigantskih baterija. Najnoviji projekat super veličine koji se pojavio jeste najveća slobodnostojeća zgrada na svetu - New Century Global Center. Nova super-zgrada je visoka 100 metara, 500 metara dugačka i 400 metara široka, sa površinom od 1,7 miliona kvadratnih metara. To je dovoljno veliko za smeštaj 20 Sidnejskih opera ili tri puta veće od Pentagona. Objekat New Century Global Center se nalazi u Čengduu, koji je glavni grad pro-

Zgrada je projektovana da bude krunski dragulj novopodmlađenoj oblasti Čengdua, koja se zove Tainfu novi distrikt. Gradska metro linija se proširuje kako bi opslužila novi okrug, dok se izgradnja novog aerodroma očekuje za 2020. godinu, pretvarajući ceo prostor u novi ekonomski i kulturni centar zapadne Kine.

Crvi uništili most u San Dijegu

Potrebno vam je brzo i efikasno rešenje protivpožarne zaštite na vašem objektu? Pyroland nudi jednostavna i praktična rešenja iz oblasti pasivne protivpožarne zaštite građevinskih elemenata i sistema za ventilaciju, koja su sertifikovana od strane domaćih institucija. Dugogodišnji rad naših stručnjaka u pomenutoj oblasti i sertifikovani materijali obezbeđuju vam jednostavno i efikasno rešenje za svaku vrstu protivpožarne zaštite.

• • • •

Zaštita elemenata od čelika i drveta Zaštita kanala za ventilaciju i nadpritisnu ventilaciju Zaštita kanala za odvođenje dima KOMPENZATOR® Zaštita prodora instalacija kroz protivpožarni sektor

Veliki deo novog železničkog mosta vrednog 40,6 miliona dolara u San Dijegu, SAD, mora biti srušen i zamenjen zbog oštećenja betona izazvanog najezdom morskih crva u drvenoj oplati novog mosta. Zvaničnici grada San Dijego su najavili da kao posledicu štete, izvođači sada moraju da sruše i izgrade sekciju mosta od 152 metara. Izvođači su odlučili da delovi mosta moraju biti obnovljeni nakon pojave sitnih pukotina u betonskoj konstrukciji koje su izazvane rušenjem drvenih ramova koji su korišćeni kao oplata. Radnici na projektu veruju da se oplata raspala zbog najezde morskih crva koji su oslabili drvo. Dobijene pukotine u betonu, ako se ne poprave, bi mogle dovesti do narušavanje celokupne strukture zbog infiltracije vode. Stubovi i temelji mosta su prošli neoštećeni prilikom urušavanja drvene oplate i neće zahtevati zamenu. Zvaničnik grada San Dijego, Dejvid Hiks, rekao je da će rušenje i popravka koštati oko 3 miliona dolara i da će produžiti rok gradnje za godinu dana. Izvođači radova na projektu su podneli zahtev za naplatu osiguranja. Most se nalazi pored međudržavnog autoputa 5 u primorskom gradu Oušnsajd u San Dijego okrugu i premošćuje reku Santa Margarita i susedne plimske močvarne oblasti. Novi projekat se nalazi između Los Anđelesa i San Dijega na jednom od najprometnijih železničkih koridora u Americi i zameniće stari čelični most.

Testirano i sertifikovano u skladu sa SRPS EN 1366.1/1366.9

Ljermontova 13, 11050 Beograd tel: +381 11 3476 396 | mob: +381 63 696 212 e-mail: pyroland@live.com | www.pyroland.rs 11

info Otvoren most preko Dunava koji povezuje Bugarsku i Rumuniju Sredinom juna svečano je otvoren drugi most preko Dunava koji povezuje Bugarsku i Rumuniju, a ceremoniji su prisustvovali vodeći političari dve zemlje i zvaničnici EU.

WeBSEFF II će pratiti bespovratna sredstva u visini 11,5 miliona evra koja će obezbediti Evropska unija za programe tehničke saradnje i investicionih podsticaja za primaoce zajmova. Zajmove iz novog programa moći će da traže kompanije iz privatnog sektora, energetske uslužne kompanije, lokalne samouprave i nadležni za obnovu zgrada u javnom vlasništvu. Prethodnik programa WeBSEFF II bio je WeBSEFF I, pokrenut u aprilu 2009. godine. Prvi zajam iz WeBSEFF II odobren je Raiffeisen banci BiH, od 5 miliona evra. Taj zajam treba da omogući kreditoru da poveća finansiranje energetske održivosti u BiH.

Most, koji povezuje Vidin u Bugarskoj i Kalafat u Rumuniji, otvoren je kao jedan od ključnih podsticaja za privredni rast u jednom od najsiromašnijih regiona Evrope, dok kritičari ističu da će ga oronula infrastruktura sa obe strane obale pretovoriti u „most za nigde“, prenele su agencije. Ovo je drugi most duž 500 kilometara duge rečne granice dve zemlje. Prvi most koji povezuje gradove Ruse i Đurđu završen je 1954. godine. Projekat vredan 282 miliona evra sa 106 miliona evra je podržala Evropska unija, kojoj su i Rumunija i Bugarska pristupile 2007. godine, a ostatak novca je dobijen od nacionalnih finansija i privatnih investicija. Novi most, čiji je projekat izgradnje počeo 1990-ih, deo je panevropskog Koridora IV, koji povezuje Drezden u Nemačkoj sa egejskom lukom Solun i sa Istanbulom na istoku. Viseći most od čelika i betona ima dve kolovozne trake u oba smera, prugu, dve pešačke staze i stazu za bicikle, a njegova ukupna dužina iznosi preko 3,5 kilometra.

Predsednik EBRD-a Suma Čakrabarti istakao je da je neophodno unaprediti energetsku efikasnost na Zapadnom Balkanu pošto cene energije rastu i očekuje se da se taj trend nastavi. „Visoke cene energije predstavljaju dodatno optrećenje za biznis. Unapređenje energetske efikasnoti i povećanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora predstavlja efikasan odgovor na taj izazov“, rekao je Čakrabarti prilikom pokretanja novog fonda.

kuje da će „Dongfangu“ ta referenca pomoći u proboju na druga evropska tržišta. Rudnik uglja „Stanari“, kojim „EFT grupa“ upravlja poslednjih osam godina sada zapošljava oko 470 ljudi, a do početka rada termoelektrane broj zaposlenih u sistemu povećaće se na 900. Osamdeset odsto novca potrebnog za izgradnju termoelektrane obezbeđen je iz kredita Kineske razvojne banke, a preostalih 20 odsto pribavili su EFT i konzorcijum poslovnih banaka.

Otvoren most na Port Mileni u Ulcinju Ulcinj i Velika plaža su veliki razvojni resursi Crne Gore i most na Port Mileni je jedna od važnih infrastrukturnih pretpostavki da se zainteresuju pravi investitori za realizaciju tih projekata, ocenio je premijer Milo Đukanović. On veruje da završetak mosta, vrednog 3,9 miliona evra, uliva optimizam Crnoj Gori u celini.

U saopštenju EBRD-a ocenjuje se da su potencijali za ulaganja u energetsku efikasnost u regionu Zapadnog Balkana neiskorišćeni i istovremeno upozorava da na tržištu postoje brojne barijere.

EFT počeo izgradnju termoelektrane „Stanari“ Izgradnja termoelektrane „Stanari“ u Bosni i Hercegovini, kapaciteta 300 megavata, koju gradi „EFT grupa“ zvanično je počela krajem maja. Zajedno sa modernizacijom rudnika uglja „Stanari“, u projekat će ukupno biti uloženo oko 600 miliona evra.

75 miliona evra za investiranje u energetsku efikasnost i obnovljive izvore

Ovo će biti prva termoelektrana u vlasništvu „EFT grupe“, a ovaj trgovac električnom energijom godišnje će proizvoditi i raspolagati sa oko 2.000 gigavat-sati struje.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pokrenula je Fond za finansiranje održive energije na Zapadnom Balkanu II (WeBSEFF II) sa ciljem da se investiranjem u energetsku efikasnost i obnovljive izvore unapredi ponuda energije u regionu. Fond od 75 miliona evra pokriva Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

„U ovoj godini krećemo u izgradnju glavnih objekata za elektranu i očekujemo da će početi sa radom početkom 2016. godine“, rekao je Vuk Hamović, predsednik „EFT grupe“. Prilikom polaganja kamena temeljca prisustvovali su i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske i Ven Šugang, predsednik „Dogfang Electric Coproration“ iz Kine, koja će graditi termoelektranu. Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, rekao je da će ova termoelektrana biti prvi objekat ove veličine koji se gradi na tlu bivše Jugoslavije nakon više od 30 godina i da predstavlja značajnu investiciju u vreme krize. Šugang je rekao da će „Stanari“ biti prvi takav projekat za kineske proizvođače energetske opreme na evropskom tlu i da oče-

Most, dugačak 350m i širok 20,3m, trebalo bi značajno da rastereti saobraćaj u ulcinjskoj opštini. Most će povezati već izgrađeni bulevar u Ulcinju sa putem za Štoj, odnosno Adu Bojanu. Gradnja mosta, sa četiri trake za vozila, razdelnim ostrvom i trakama za pešake, bila je poverena slovenačkoj firmi „Primorje“, koja je sredinom prošle godine odustala od projekta zbog finansijskih problema i uvođenja stečaja. Završne radove su, nakon toga, izveli podizvođači, predvođeni firmama „Bemaks“ i „Metalac“. Gradnja mosta na Port Mileni počela je krajem oktobra 2010. godine, dok je ugovoreni rok za završetak radova bio 15. jun prošle godine. Projekat je realizovan u skladu sa dinamičkim planom sve do aprila prošle godine, kada je zbog obaveza prema bankama u „Primorju“ najprije najavljen, a zatim u junu i uveden stečaj. Radovi na mostu privremeno su obustavljeni, nakon što je izvođač otišao pod stečaj. Raskidom ugovora Direkcija za saobraćaj naplatila je bankovnu garanciju od 695.000 evra, tako da je gradnja na Port Mileni nastavljena u septembru prošle godine, na osnovu zaključaka Vlade, kojima je odobreno da podizvođači završe preostale radove.

info Kinezi grade deonicu puta Bar-Boljare Kineska kompanija za telekomunikaciju i infrastrukturu CCCC (China comunication construction company) i njena kćerka firma CRBC gradiće deonice autoputa Bar-Boljare, saopštila je početkom jula crnogorska vlada.

izgrađeni apartmani, gradske kuće i vile u okolini starog zaliva Trašte. Naša kompanija je posvećena unapređenju i uključivanu lokalnih zajednica u projekte, pa očekujemo da će lokalni izvođač blisko sarađivati sa arhitektama, zanatlijama i radnicima na izgradnji, kako bi bili sigurni da ‘Luštica Bay’ ostaje autentičan proizvod koji u potpunosti zadržava lepotu svog prirodnog okruženja“, kazao je izvršni direktor kompanije „Luštica Development“ AD Samjuel Majer. U projekat „Luštica Bay“ do sada je uloženo oko 27 miliona evra. Izgrađeni su pristupni putevi, otvoren golf driving range i raščišćen teren za svih 18 rupa budućeg golf igrališta.

Skoplje iduće godine dobija hotel Hilton Poznati svetski hotelski brend „Hilton“ je sa kompanijom „Stoun bridž hotel“ potpisao ugovor o franšizi kojom je potvrđena izgradnja hotela Hilton u Skoplju. Izgradnja hotela Hilton u Skoplju stajaće 30 miliona evra. Hotel koji će se nalaziti na obalama Vardara, na prostoru od 25.000 kvadratnih metara imaće konferencijske sale i prateće objekte.

„Quaestus Private Equity“ želi da kupi „Nexe grupu“

Kompanija je ponudila cenu od 809 miliona evra za gradnju prioritetne donice puta od Smokovca do Mateševa, u dužini od 42 kilometra, kazali su novinarima ministri saobraćaja i finansija Ivan Brajović i Radoje Zugić. Oni su saopštili da slede pregovori o tekstu ugovora i kreditu sa kineskom državnom Exim bankom o finansiranju projekta. Crnogorska vlada godinama bez uspeha pokušava da nađe partnera za „najveći infrastrukturni projekat“, autoput od Bara do granice sa Srbijom.

„Nexe grupa“ izmenila je plan finansijskog i operativnog restrukturiranja u kojem su glavne smernice da je potrebno ulaganje finansijskog partnera od 150 miliona kuna (oko 20 milona evra), pri čemu bi novi investitor preuzeo 76% vlasništva u „Nexe grupi“, stoji u saopštenju objavljenom na Zagrebačkoj berzi. Na čelu konzorcijima ulagača koji su poslali pismo namere nalazi se „Quaestus Private Equity“, u vlasništvu Borislava Škegre.

Prve evropske nagrade za zelenu gradnju

„Bemax“ gradi apartmanski kompleks na Luštici Belgijska kompanija „Besix Group“, glavni izvođač radova projekta „Luštica Bay“, izabrala je lokalnog podizvođača radova podgorički „Bemax“ za izgradnju apartmanskog kompleksa u budućoj marini projekta „Luštica Bay“. „‘Besix’ i podizvođač ‘Bemax’ će biti nosioci prve faze projekta tokom koje ćemo gledati kako nastaju održivi, ekološki ispravno

Makedonski premijer Nikola Gruevski je na ceremoniji polaganja kamena temeljca izjavio da su napori da se strane investicije privuku u Makedoniju doneli rezultata. Hotel, koji će biti završen sledeće jeseni, staviće Skoplje na mapu gradova koji imaju ovaj globalni hotelski brend, rekao je Gruevski.

Vlasnicima obveznica predlaže se namirenje kroz 49% vlasništva u „Diviziji za cement, betone i agregate“ i dodatno namirenje kroz „mezzanine“. Hipotekarnim poverenicima ponuđena je naplata kroz reprogram kredita na rok od 10 godina, uz grejs period od tri godine i otpis kamata. Ostalim poverenicima nudi se izmirenje obveza u roku od dve godine, uz otpis glavnice od 30%.

PROIZVODNJA I UGRADNJA METALNIH KONSTRUKCIJA I VENTILISANIH FASADA OD ALUMINIJUMSKIH KOMPOZITNIH PANELA (ALUBOND, ETALBOND) I KOMPAKT PLOČA (TRESPA, FUNDERMAX) Šejkina 1, 11160 Beograd tel/fax: +381 11 3429 827 | tel: +381 11 3433 773, 3433 623 proizvodnja: +381 11 8035 897, 8036 597, 8036 598 e-mail: info@metalnomijatovic.com | www.metalnomijatovic.com 14

Brojni „zeleni“ projekti, kompanije i lokalne samouprave ovog leta po prvi put imaju priliku da, pred međunarodnim stručnim žirijem, dokažu svoju posvećenost održivoj gradnji učešćem u prvom specijalizovanom evropskom nadmetanju koje organizuje Svetski savet zelene gradnje. Prve evropske nagrade za zelenu gradnju imaju za cilj da predstave najbolje ideje za iskorišćavanje potencijala održivosti zgrada. Prednost će imati oni primeri koji objedinjavaju više prednosti zelene gradnje i inspirišu druge da svoje projekte učine kvalitetnijim i boljim za okruženje i zdravlje ljudi.

info planiranju. Ilić je apelovao na građane da upisuju imovinu u katastar nepokretnosti, navodieći da bez toga neće moći da stavljaju u promet i da trguju tim nepokretnostima. „Ono iznosi 8.000 dinara. Upisuju se objekti gde nije sporna imovina i privatne kuće do 300 kvadrata, lokali do 100 kvadrata, vikendice do 200 kvadrata. Kod spornih objekata treba sačekati da se završi sudski proces“, naveo je Ilić.

„Zelene zgrade smanjuju emisiju štetnih gasova i troškove, stvaraju radna mesta i unapređuju kvalitet života ljudi“, rekla je tim povodom Džejn Henli, izvršni direktor Svetskog saveta zelene gradnje. Nagrade će biti dodeljene u tri kategorije: zelene zgrade, zakonski okviri za unapređenje prakse zelene gradnje i održivo poslovanje kompanija u oblasti zelene gradnje. Nominacije traju do 1. avgusta 2013. godine, a svečano proglašenje dobitnika zakazano je za Svetsku nedelju zelene gradnje koja se ove godine održava od 16. do 20. septembra u celom svetu. Nominacije iz Srbije moraju biti dostavljene putem Saveta zelene gradnje Srbije, člana Svetskog saveta zelene gradnje.

Građevinske dozvole u roku od 30 dana? Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić najavio je krajem juna da će posle usvajanja novog zakona građevinske dozvole biti izdavane na jednom šalteru, u roku od 30 dana i da će biti besplatne. „To su svet i investitori od nas tražili. Građevinska dozvola će se izdavati na jednom mestu, na jednom šalteru, za veoma kratko vreme do 30 dana i biće besplatna, a sukcesivno do upotrebne dozvole samo stvarne obaveze koje grad ili opština ulože u tu lokaciju će se naplaćivati“, objasnio je Ilić. On je precizirao da je zakon o legalizaciji gotov i da je trenutno upućen na mišljenje drugim ministarstvima, kao i da su sada odvojeni zakoni o legalizaciji i o prostornom

Ministar je dodao i da nije tačno da ne dolaze investicije u Srbiju, navodeći da je njegovo Ministarstvo iz nedavne posete Kini „donelo“ ugovore u vrednosti od 900 miliona evra za Koridor 11, a koji će biti realizovani do kraja godine. Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić i ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi otvarili su 27. juna stručnu konferenciju na kojoj je predstavljen Predlog koncepta reforme postupka izdavanja građevinskih dozvola u Srbiji. U predlogu za unapređenje postupka izdavanja građevinskih dozvola, koji je izradio USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, date su jasne i sažete smernice za donošenje propisa kojima će se izdavanje građevinskih dozvola učiniti bržim i transparentnijim.

energeto® Vrhunski prozor

energeto® 8000 | foam inside Uf-vrednost od 0,79 W/m²K Uw-vrednost od 0,60 W/m²K

Predlog koncepta su, kako je saopšteno iz USAID-a, razmotrili predstavnici državnih organa i privrednici i on već služi kao izvor preporuka za sprovođenje pravnih i institucionalnih reformi. Kada je reč o efikasnosti postupka izdavanja građevinskih dozvola, Srbija je na 179. mestu od 185 zemalja obuhvaćenih izveštajem „Doing Business“ Svetske banke za 2013. godinu. Stručnjaci sa USAID Projekta za bolje uslove poslovanja navode da bi bruto domaći proizvod (BDP) Srbije mogao da se poveća za čak dva odsto ako se učešće građevinske industrije u BDP podigne na nivo prisutan u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Oko 57 odsto privrednika koji su učestvovali u najnovijoj godišnjoj Poslovnoj anketi USAID-a smatraju da bi im efikasnije izdavanje građevinskih dozvola omogućilo da povećaju obim poslovanja, dodaje se u saopštenju.

www.aluplast.net ili 011 30 70 328

info Čekajući najveći solarni park u Evropi Na jugu Srbije, gradnja najvećeg solarnog parka u Evropi trebalo je da počne krajem maja. Međutim, taj posao investitor, kompanija „Sekjurum ekviti parters“, odlaže do jeseni, jer kažu da nemaju lokaciju. U ministarstvu energetike poručuju da su ponudili listu zemljišta čija je površina 10 puta veća od tražene.

sve ponuđene parcele i ponovo uputi zahtev za nove lokacije. Alesio Kolusi, direktor „Sekjurum ekviti partersa“ kaže da projekat kasni zbog problema koji su iskrsli i da je od 30 hiljada hektara koje je država ponudila većina nepogodna za solarne panele. „Teren nije pogodan zbog položaja, nivoa zemljišta. Nažalost, samo 135 hektara je moglo da se iskoristi za taj projekat. Mi smo zaiteresovani i za napuštene kopove Kolubare i Kostolca, koje smo i posetili na poziv Ministarstva“, objašnjava Kolusi. Za izgradnju solarne elektrane predviđeno je isključivo nepoljorivredno, zapušteno zemljište, ali koji mora zadovoljavati više kriterijuma – od klimatskih do infrastrukturnih. Srbija ima idealne uslove za korišćenje solarne energije jer je sunčevo zračenje čak 40 odsto veće od centralnoevropskog proseka. Najbolje su lokacije na jugu Srbije jer imaju i najviše sunčanih dana.

Projekat od hiljadu megavata, vredan 1,28 milijardi evra – jedan je od najvećih i u svetu pa je sibolično nazvan – „Jedan giga“. Solarni paneli neće biti na jednoj već nekoliko lokacija, a prvobitno su pominjane tri: područje Vranja, Dimitrovgrada i Pirota. U Ministarstvu energetike kažu da su svoj deo posla ispunili. Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, kaže da je država investitoru dostavila listu sa 30 hiljada hektara površina u južnoj i centralnoj Srbiji i da se očekuje “dalje postupanje investitora”. „Sada je na investitoru da detaljno selektuje pomenute parcele. Podsećam da u ugovoru stoji tri hiljade hektara. Država je omogućila uvid u 30 hiljada parcela i izložila prema određenim kriterijumima investitoru tako da očekujemo dalje postupanje investitora“, ističe Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike. Investitor, koji je sa Vladom Srbije potpisao obavezujući Ugovor, tvrdi da su pregledali

„Sekjurum ekviti parters“ obavezao se da neće tražiti ni posticajne tarife države za proizvedenu struju. Godišnje se od te investicije očekuje oko 30 miliona evra prihoda u budžetu. Ranije je najavljivano da bi uz taj posao Srbija mogla da dobije i tri nove fabrike za proizvodnju solarne opreme.

Zakon o legalizaciji stupa na snagu od jeseni Javna rasprava o Nacrtu zakona o legalizaciji je završena. U predlog novog propisa unose se poslednje izmene, a nakon prikupljenih saglasnosti nadležnih ministarstava, Vlada Srbije daće „zeleno svetlo“ na jednoj od narednih sednica. S obzirom na to da od 6. juna ove godine ne postoji zakon koji reguliše legalizaciju bespravno sagrađenih objekata, odnosno naknadno izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola, Skupština Srbije bi predlog novog propisa trebalo da razmatra po hitnom postupku. Međutim, ako se poslanici o predlogu ne izjasne do sredine jula, onda je realno da tek u septembru novi zakon može da stupi na snagu.

GROLIT-RAD D.O.O. BAZA: Ul. 7. Jula 19, 11 251 Ostružnica 5FM t 'BY KANCELARIJA: Ul. Mačvanska 22, 11 000 Beograd 5FM GBY t www.grolitrad.rs

Preuzeće Grolit-rad d.o.o. je osnovano 1990. godine. Bavimo se izvođenjem svih vrsta građevinskih radova. Poslednjih devet godina stavljamo akcenat na izgradnju benzinskih stanica. U Vrnjačkoj Banji smo na vrlo atraktivnoj lokaciji, u samom centru, napravili dve zgrade, gde smo učestvovali kao izvođači radova i investitori, sa16stanovima apartmanskog tipa veličine od 30-42m².

Prvi put se dešava da predlog Ministarstva građevinarstva u lokalnim samoupravama nije dočekan na „nož“. Opštine i gradovi, prema rečima Saše Paunovića, predsednika Stalne konferencije, na predloženi zakon o legalizaciji nemaju bitnijih primedbi. Vraća im se sloboda oko utvrđivanja visine naknade za uređenje zemljišta. Većina opština i gradova će najverovatnije, bar do kraja ove godine, svojim odlukama zadržati popuste od 99 i 60 odsto, što je bilo predviđeno prethodnim zakonom. Ali te odluke mogu da „padnu“ na Ustavnom sudu, jer je upravo zbog popusta deo o legalizaciji iz Zakona o planiranju i izgradnji proglašen neustavnim. Zato će i lokalne samouprave morati da povedu računa i da svojim odlukama o visini naknade i popustima ne diskriminišu građane, koji su legalno gradili sa svim papirima i plaćenim taksama. „Važno je da se lokalnim samoupravama vraća ono što je ranije bila njihova nadležnost, a što se tiče stručnog dela zakona, takođe nema ničeg spornog“, kaže Paunović. „Da bismo građanima omogućili lakšu legalizaciju, verovatno će većina opština ostaviti astronomske popuste do kraja godine. Inače, mislim da se ovim zakonom o legalizaciji ništa bitno neće promeniti, ni on, kao i prethodni, neće dati efekte. Jer, neće biti velikog odziva građana, pošto sada imaju mogućnost da se kao vlasnici nelegalnih zdanja upišu u katastar. Ko neće da prodaje objekat već planira tu da nastavi da živi, njemu legalizacija nije ni potrebna. Dakle, ovaj zakon o legalizaciji mora da se donese jer ne smemo da budemo bez propisa, koji reguliše tu oblast zbog onih koji hoće građevinsku

info i upotrebnu dozvolu. Zakon je potreban i zbog onih poslovnih zdanja velike površine, jer oni bez legalizacije ne mogu da dobiju tapiju.“ Nacrtom zakona predviđeno je da se naknadne građevinska i upotrebna dozvola, „upakovane“ u jedno rešenje izdaju samo za objekte sazidane do 11. septembra 2009. godine, za koje je po ranijim propisima već podnet zahtev za legalizaciju. Vlasnik mora da priloži (ako to do sada nije uradio) glavni projekat u tri primerka, dokaz o pravu korišćenja, svojine ili zakupa parcele, dokaz o plaćenoj naknadi za uređenje zemljišta i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.

Vuković je rekao da država ukupno duguje građevinskim firmama oko 600 miliona evra, a da su dugovanja građevinara još veća. Taj sindikat tvrdi da nadležna ministarstva – za građevinu, saobraćaj, rad i zapošljavanje, regionalnog razvoja i lokalne samouprave, nisu preduzela ni jednu meru za poboljšanje položaja građevinarstva. Odbijen je predlog javnog poziva za evidentiranje dugova države prema građevinskim preduzećima, i nema volje da se pomogne građevinskim preduzećima u restrukturiranju – Partizanskom putu iz Beograda, Građevinaru iz Niša, Betonjerki iz Aleksinca, „Janku Lisjaku“ iz Beograda, kažu građevinari.

STAKLENA FASADA -OGLEDALO BUDUĆNOSTI

Urbanizam „rak rana“ Ministar građevinarstva, Velimir Ilić, kaže da će od Vlade Srbije tražiti da se urbanizam centralizuje. Teško je, kaže, u celoj Srbiji dobiti lokacijske i dozvole za gradnju od gradskih ili opštinskih sekretarijata i odeljenja. „Urbanizam je rak-rana Srbije“, navodi Ilić. „Nigde ne može da se dobije dozvola. Krenuo je upis nelegalnih objekata u katastar, a od urbanizma je potreban samo jedan papir – da se nelegalno zdanje ne nalazi na javnoj površini. E, takvih papira izdaju svega dva-tri dnevno, a ima 720.000 zahteva za upis u katastar.“

Građevinari najavili generalni štrajk u avgustu Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije najavio je 28. juna da će građevinari u avgustu stupiti u generalni štrajk ukoliko država ne počne da rešava njihove probleme. Predsednik tog sindikata, Duško Vuković, rekao je na konferenciji za novinare da će do 8. avgusta biti pripremljene štrajkačke aktivnosti u dogovoru sa preduzećima u kojima je situacija najteža.

U preduzeću „Ratko Mitrović-Dedinje“, kako navode, radnicima nisu isplaćene zarade za četiri meseca, ne dobijaju putne troškove i topli obrok, a u kolektivnom smeštaju u Dobanovcima nemaju vodu i struju. Građevinari traže i da se hitno izradi strategija razvoja građevinarstva i dugoročni plan podsticaja građevinske proizvodnje. Sindikat, takođe, traži iste uslove na tenderima za domaća i strana preduzeća. Pored toga, srpski građevinci traže da se, u slučajevima kada strane kompanije dobiju poslove koje finansiraju inostrani kreditori, najmanje 49% ugovorenih radova poveri domaćim firmama, traže pomoć prilikom nastupa u inostranstvu, naplatu PDV-a tek po naplaćenim realizacijama, a ne unapred kao sada, kao i redovnu isplatu zarada i drugo. Građevinarstvo je u 2012. imalo pad od 25,7% izvedenih radova, proizvodnja cementa je pala za 15%, a taj trend se nastavlja i u ovoj godini. Zaposlenost je pala na kritičnih 72.000 formalno zaposlenih radnika u građevinarstvu, a povećao se broj zaposlenih u „sivoj zoni“ na više od 40%. Građevinari imaju zaradu za 10.000 dinara nižu od prosečne u Srbiji, kažu u sindikatu.

„Nexe“ prodao firmu u Srbiji Proizvođač građevinskog materijala „Nexe grupa“ iz Našica u Hrvatskoj prodala je 87% udela u firmi „Jelen Do“ u Srbiji. Kako prenose regionalni mediji, akcije je preuzeo holandski investitor „Carmeuse“.

„Stupićemo u generalni štrajk, pa neka cela građevina stane“, kazao je Vuković, dodajući da građevinarstvo ionako skoro da ne radi. On je naveo da su građevinari nezadovoljni odnosom vlade prema toj važnoj privrednoj grani i da „vladina radna grupa za spas građevinarstva, koja je formirana u aprilu, do sada nije ništa preduzela. Jednostavno ne postoji politička volja da se nešto promeni.“

Ova transakcija, navode iz „Nexe grupe“, deo je dugoročnog plana restrukturiranja i orijentacije na osnovnu delatnost, a koji je započet tokom 2012. godine. Navedenom transakcijom firma će znatno smanjiti finansijske obaveze prema osiguranim poveriocima, kao i svoju finansijsku zaduženost, a što će pozitivno uticati na realizaciju plana predstečajne nagodbe i namirenje ostalih poverilaca, stoji u obaveštenju „Nexe grupe“.

Poljski put 24, 22330 Nova Pazova tel: +381 22 322 845 | fax: +381 22 323 745 mob: +381 63 535 579 www.miba.co.rs 17

info Kupovina stana u Srbiji kao lutrija Kupovina stana u Srbiji je kao lutrija, samo srećnici na kraju budu u dobitku. Kako bi donekle osigurali svoj novac, kupci se i dalje odlučuju za državu kao sigurnog investitora, uprkos tome što su sve glasnije pritužbe na najvećeg državnog graditelja – Građevinsku direkciju Srbije (GDS).

Iz Građevinske direkcije su rekli da su na osnovu izveštaja Fakulteta pokrenuli proceduru za izbor projektanta sanacije i na osnovu projekta će uraditi sve što je neophodno kako bi se garantovala sigurnost i stabilnost objekta. U GDS-u nemaju odgovor na pitanje kada će i da li će stanarima stići gas, kada će početi sanacija temelja, koliko će trajati. Saznaje se jedino da je na osnovu naloga Uprave protivpožarne policije, urađeno ispitivanje svih instalacija u objektu (gas, vodovod, kanalizacija), koje je pokazalo da ne postoje bilo kakva oštećenja instalacija.

Koridor 10 gotov do početka 2016. godine

Kupci stanova u naselju Stepa Stepanović čekali su na useljenje više od pola godine, a obećane vrtiće i škole moraju da traže protestima u centru grada. Mnogo gore su prošli kupci stanova GDS u beogradskom naselju Braća Jerković. Posle manje od godinu dana u svojim stanovima, sve je izvesnije da će se iz njih iseljavati.

Putni Koridor 10 kroz Srbiju biće potpuno završen najkasnije do početka 2016. godine, a Koridor 11 od Beograda do Čačka najkasnije do polovine iste godine, najavio je početkom juna direktor Koridora Srbije, Dmitar Đurović. Obilaznica oko Beograda, koja je deo Koridora 10, biće završena najkasnije za dve godine, rekao je Đurović u Privrednoj komori Srbije, gde je održan sastanak sa svim partnerima na izgradnji koridora u Srbiji.

Zgrada im tone, pukotine su na zidovima, zbog bezbednosti im je isključen gas, pa već mesec dana žive i u strahu i bez tople vode. Koliko su objekti loše urađeni, najbolje ilustruje to da je jedna zgrada utonula u zemlju čak devet centimetara, što je četiri puta više nego što je dozvoljeno. Pored toga, ni pojedine etaže više nisu u istoj ravni, iako su na početku bile. I Građevinski fakultet, koga je angažovala GDS, je potvrdio da su pukotine i prsline na nenosećim i nosećim elementima nastale usled sleganja većeg od dozvoljenog i da taj proces nije završen. Stručnjaci Građevinskog fakulteta ukazuju da je neophodno da se provere sve instalacije, i da se uradi sanacija temelja i izgradnja drenažnog sistema kako bi se rešio problem odvođenja površinskih i podzemnih voda na celoj lokaciji.

On je kazao da su u toku pregovori za izbor izvođača radova za obilaznicu oko Beograda, sa kompanijama iz Kine, Austrije, Italije, Češke i Izraela i najavio da će ugovor biti potpisan najverovatnije u septembru, a da bi radovi mogli da krenu u martu iduće godine. On je naveo da su u Srbiji trenutno otvorena 164 gradilišta i da su Koridori Srbije osnovali radnu grupu koja kontroliše projekte i rešava probleme sa izvođačima kako

bi se ubrzali radovi i sprečili česti odštetni zahtevi angažovanih kompanija. Što se tiče Koridora 11, autoput od Uba do Lajkovca će biti završen u toku iduće godine, a kineska kompanija Šandong haj-spid grupa treba do 10. avgusta da započne radove na gradnju deonica od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, kada ističe rok za početak gradnje, naveo je Đurović. Prema njegovim rečima, problem oko izmeštanja viševekovnog hrasta koji se nalazi na trasi Koridora 11 u selu Savinac kod Takova rešiće Ministarstvo građevine.

Još uvek aktuelan auto-put i tunel kroz Frušku goru Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić izjavio je da nema ni govora o odustajanju od izgradnje auto-puta Novi Sad-Ruma-Šabac sa tunelom kroz Frušku goru, jer taj projekat jedan od prioriteta putne infrastructure naše zemlje. Strateškim planom Vlade Srbije do 2021. godine kao i Master planom usvojenim sa EU, naši prioriteti su Koridor 10, Koridor 11, moravska transverzala od Kruševca prema Kraljevu i put od Novog Sada preko Rume do Šapca, rekao je Mrkonjić novinarima prilikom posete gradilištu novog Žeželjevog mosta na Dunavu u Novom Sadu. Kada će svi ti projekti biti maksimalno realizovani trebalo bi da kažu i oni koji se bave finansijama, napomenuo je ministar i ponovio da je taj put sa tunelom „u prvom planu i nema govora da se od njega odustane“. Master plan saobraćaja je usvojen i bilo kakva promena u bilo kakvoj vladi to neće promeniti, dodao je on. Mrkonjić je rekao i da će dugovanja države prema putarima biti izmirena i da će im, na osnovu odgovarajućeg zakona, 1,3 milijarde dinara biti obezbeđeno iz posebnih sredstava. Razmatra se i zahtev putara da se ponovo vratimo na sistem finansiranja održavanja puteva tako što bi bilo izdvajano 20% od akciza i 30% od maloprodajne cene goriva, kako je bilo do 2001. godine i kao što se čini svuda u Evropi, kazao je ministar.

Nem Nemanjina 18, 37000 Kruševac | tel/fax: 037 421 470 | mob: 064 163 86 92 e-mail: biro@agplan.iz.rs | web: www.agplan.iz.rs e-m

Konzole i sidra za fasadnu opeku u

Pečurkasti tiplovi do 160mm 18

FIKSIRANJE: – termoizolacije – hidroizolacije

info Mrkonjić je izrazio nadu da će svi poslovi koje je u našoj zemlji započela austrijska firma Alpine, poput rekonstrukcije mosta na Dunavu kod Beške, biti nastavljeni po dinamici koja je u ovom momentu najbolja.

I hrast i auto-put Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić rekao je da će problem hrasta koji se našao na trasi budućeg auto-puta kod Savinca biti rešen tako što će stablo biti zaštićeno čeličnom oblogom. Asflat će biti potpuno odvojen jednim betonskim armiranim nosačem tako da asfalt ne ošteti žile, a ni žile asfalt”, rekao je Ilić.

Prema njegovim rečima, na taj način će se izbeći moguća oštećenja auto-puta. „Napravićemo veliku pasarelu sa obe strane, da suve grane ne bi padale na auto-put, i da ne bi ugrožavale saobraćaj. Pasarelom će moći da

se dolazi do hrasta a pasarela će ujedno biti i zaštita od hrasta“, objasnio je ministar. Kako je rekao, hrast će štititi i debela staklena ploča koja će davati svetlost i koja će biti brana od izduvnih gasova. „Ne možemo stazu da promenimo jer izlazimo iz mosta. Urađeni su svi stubovi i svi mostovi, mi smo poslali eksperte i oni danima gledaju projekat, angažovali smo i stručnjake spolja.“ Ilić je istakao i da će postojati zaštita čeličnom oblogom oko hrasta i ponovio da će sva zemlja i žile biti zaštićeni. Ministar kaže da će učiniti sve što je u njegovoj mogućnosti da hrast ostane na tom mestu i da mu je drago što i vlada insistira na tome i što je i vicepremijer Aleksandar Vučić tražio od njega da učini sve što je moguće. Ipak, Ilić je istakao da oni koji guraju priču o ostanku hrasta „nisu učinili ništa do sada“ i da niko nije pomenuo hrast kada je usvajan prostorni plan za gradnju auto-puta. Kako kaže, svi kulturni spomenici, crkve, manastiri i domovi kulture su zaštićeni i nije ugroženo nijedno groblje i nijedan značajan objekat. Ilić je rekao da je i vlasnicima zemlje plaćeno za to drvo. Kako kaže, saglasnost na projekat dali su i sudski veštaci, Zeleni, lokalna vlast, Skupština Srbije i Spomenici kulture, a ceo problem bio bi izbegnut da je neko ranije pomenuo hrast kod Savinca.

„Nadležni neka se pitaju što ranije nisu reagovali, a ovi što se okupljaju kod hrasta, nema potrebe više da se okupljaju jer ćemo učiniti sve da hrast ostane“, rekao je Ilić. Ministar je istakao da finansije neće biti problem i da će se autoput raditi i da će hrast ostati pa „koliko košta da košta“, i da je to stav i Vlade i države i predsednika.

Počinje izgradnja stambene četvrti u Ovči Izgradnja stambeno-poslove četvrti u beogradskom naselju Ovča, sa oko 1.200 socijalnih stanova i 200 stanova solidarnosti, sve je bliža. Agencija za investicije i stanovanje Grada Beograda raspisala je konkurs za izvođače pripremnih radova (izradu nasipa), za prvu fazu izgradnje objekata socijalnog stanovanja. Prema uslovima konkursa, kompanije mogu dostaviti ponude najkasnije do 26. jula 2013. godine. Agencija će odluku o odabiru izvođača radova doneti do kraja avgusta. Kada celokupan kompleks u Ovči bude gotov, on bi trebalo da se, prema ranijim najavama, prostire na gotovo 8 hektara, a biće izgrađeno blizu 100.000 kvadrata. U pitanju je prvo naselje u Beogradu čiji je izgled osmislilo čak osam timova, a svaka od 15 budućih zgrada izgledaće drugačije.

info Građevinska direkcija traži izvođače za završetak naselja „Stepa Stepanović“ Građevinska direkcija Srbije obavestila je kupce stanova u naselju „Stepa Stepanović“ da firma „Ratko Mitrović Dedinje“ ne može da završi zgrade 5A, 6I, 6J i 6Z.

„Ako sve bude po planu, za otprilike 24 meseca mogli bi da počnu radovi na prvoj liniji metroa od Novog Beograda do Vukovog spomenika, a prvi putnici bi tom linijom mogli da se prevezu za četiri godine“, rekao je Đilas. Sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) pregovarano je skoro godinu i po dana. Tek sredinom juna dobijena je zvanična potvrda da su spremni da finansiraju radove, čija je projektna vrednost više od 600 miliona evra. Đilas kaže da je gradu neophodna garancija Republike, jer na tome insistira EBRD.

„U najkraćem roku sprovešćemo postupak za izbor novog izvođača radova“, objavljeno je na sajtu GDS. „Kada bude bio izabran novi izvođač biće definisani i novi rokovi za useljenje u ova četiri objekta. Detaljnije informacije o novim rokovima za useljenje imaćemo po okončanju postupka za izbor novog izvođača, odnosno do kraja jula“, kažu u GDS. Svi stanari u ovim zgradama zbog kašnjenja u primopredaji stanova imaju pravo na novčano obeštećenje na mesečnom nivou. Potrebno je da podnesu zahtev i prilože fotokopiju kartice tekućeg računa, dodaje se.

U septembru počinje izrada idejnog projekta metroa Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas sa saradnicima održao je u Lilu sastanak sa francuskim kompanijama koje učestvuju u izradi projekta Beogradskog metroa. Na sastanku su precizirani dalji koraci na realizaciji druge faze donacije Republike Francuske – izradi idejnog projekta prve linije Beogradskog metroa. Razgovaralo se o tehničkim detaljima neophodnim za izradu idejnog projekta prve linije, osobinama voznih garnitura, mogućim fazama izgradnje i finansiranja pojedinih faza. Imajući u vidu da je Evropska banka za obnovu i razvoj sredinom juna potvrdila da je spremna da finansira radove na izgradnji Beogradskog metroa, dogovoreno je da francuske kompanije „Ežis“ i „Alstom“ obave neophodne pripreme kako bi sve bilo spremno da u septembru započnu sa izradom idejnog projekta prve linije Beogradskog metroa. Idejni projekt treba da bude završen za 11 meseci i na osnovu njega mogli bi da budu raspisani tenderi za izgradnju Beogradskog metroa. Gradonačelnik Dragan Đilas rekao je da su završene sve neophodne radnje oko finansiranja projekta beogradskog metroa i da će na osnovu međudržavnog sporazuma, Francuska finansirati vozove i elektro-opremu.

„Beograd će moći sam da vraća taj kredit. Tek 2020. počećemo da vraćamo prve rate“, rekao je Đilas, naglasivši da je projektom predviđeno da metro bude završen za četiri godine, ali da ne može sa sigurnošću da kaže koliko će zaista biti neophodno.

Raspisan tender za izradu tehničke dokumentacije za obnovu Starog sajmišta u Beogradu Željko Ožegović, član Gradskog veća Beograda, primio je 28. juna dr Rubena Fuksa, predsednika Saveza jevrejskih opština, sa kojim je razgovarao o rekonstrukciji spomeničkog kompleksa na Starom sajmištu. Susretu je prisustvovala i Aleksandra Fulgosi, pomoćnica direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

„Grad Beograd je rešen da nastavi poslove na rekonstrukciji Starog sajmišta, a ti poslovi su praktično i započeti raspisivanjem tendera za tehničku rekonstrukciju tog prostora. Naša je namera da ispravimo jednu istorijsku nepravdu i da vratimo moralni dug prema žrtvama koje su stradale na prostoru Starog sajmišta. Iako to nije lokalno pitanje, već pre svega državno, mi ovim što činimo želimo da podstaknemo sve one koji mogu da daju svoj doprinos, od državnih organa do nevladinih organizacija i Saveza jevrejskih opština, da nam pomognu. To pitanje mora se rešavati na više nivoa, zbog komplikovanosti imovinskih odnosa, nedostatka dokumentacije, umetničkih ateljea koji tamo postoje, ali se mora razmišljati i o programskom delu, za koji trenutno formiramo komisiju. Nastojanje da se suočimo sa svim tim problemima jasno pokazuje našu rešenost da taj prostor dobije status kakav zaslužuje“, rekao je Željko Ožegović.

Dr Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština, sa zadovoljstvom je istakao je da je, posle niza decenija, status Starog sajmišta počeo da se rešava. „Poslednjih godinu dana primetno je da se se stvari pomeraju u pozitivnom pravcu. Jevrejska zajednica je svakako zainteresovana za ceo projekat memorijala i očekujemo mesto gde bismo napravili muzej holokausta, koji ne bi samo komemorisao tadašnji “Judenlager Semlin”, kao prvu fazu logora Staro sajmište, nego i ostale žrtve širom Srbije. Izrazili smo želju da nam se dodeli “Nemački paviljon”, koji bismo uredili uz pomoć sličnih muzeja u Jerusalimu, Vašingtonu, Parizu, Berlinu i drugih muzeja holokausta“, rekao je predsednik Saveza jevrejskih opština. Kompleks Starog sajmišta proglašen je za spomenik kulture 1987. godine. Do sada je obavljen veći deo istraživanja, prikupljena dokumentacija i sačinjeni predlozi za memorijalni kompleks, a prvi praktični koraci biće radovi na sanaciji Centralne kule.

Javni poziv za rekonstrukciju šina u Ulici vojvode Stepe Grad Beograd objavio je 2. jula poziv za dostavljanja ponuda za radove na rekonstrukciji tramvajskih šina u Ulici vojvode Stepe kojima će biti obuhvaćena rekonstrukcija tramvajske pruge, kolovoza i trotoara u delu do okretnice tramvaja na Banjici. Radiće se i na odvodnjavanju tramvajske baštice, kolovoza i trotoara, a biće obuhvaćena i tramvajska kontaktna mreža, saobraćajna oprema i signalizacija, osvetljenje, elektroenergetska infastruktura, kao i izmeštanje i zaštita postojećih komunalnih instalacija. Planirani početak radova je u drugoj polovini godine, a rok za završetak je godinu dana. Radovi će se odvijati po deonicama čime će biti omogućeno funkcionisanje bočnih pravaca.

Grad je postavio nekoliko uslova potencijalnim ponuđačima, između ostalog da im je godišnji prihod u poslednje tri godine najmanje 18 miliona evra, a uz ponudu mora da bude priložena tenderska garancija od 57 miliona dinara. Vrednost projekta je 22 miliona evra, a planirano je da se upotrebi deo sredstava iz kredita EBRD-a i iz donacije EU ■

promo

Oprema za tretman vode i doziranje hemikalija

– ProMinent

Kompanija ProMinent ima više od 50 godina iskustva u oblasti tretmana vode i doziranja hemikalija. Na svaki vaš zahtev, u oblasti tretmana vode i doziranja hemikalija, proizvodi kompanije ProMinent omogućiće vam više mogućih rešenja. U oblasti doziranja hemikalija kompanija ProMinent nudi kompletna rešenja sistema za skladištenje, transport i dekontaminaciju. Pružaju uslugu koja podrazumeva ceo proces kroz koji hemikalije prolaze: Skladištenje – transport – doziranje – merenje i kontrola – neutralizacija.

ProMinent – Optimalno rešenje za vas! ProMinent oprema: • Dozir pumpe: 1. elektro-magnetne membranske 2. elektro-motorne membranske 3. elektro-motorne klipne za visoke pritiske 4. procesne pumpe za doziranje hemikalija velikih protoka i pritisaka

• Pumpe za transport hemikalija i rezervoare • Merno regulacionu opremu, merne sonde: pH, hlor, brom, ozon, kiseonik, hlor-dioksid, hidrogen peroksid, konduktivnost, mutnoću vode itd. • Uređaje za pripremu polimera i sisteme za doziranje • Uređaje za doziranje tečnosti i praha U tretmanu voda kompanija ProMinent je prvenstveno opredeljena na oblast vode za piće, proizvodnju hrane i pića, tretman vode za bazene i tretman vode za potrebe industrije. U ovoj oblasti ProMinent ima veliko iskustvo. Za rešenje vaših zahteva ProMinent može ponuditi širok spektar različitih tehnologija. Kompanija ProMinent pruža kompletna rešenja tretmana voda, specifičnih zahteva i sistema ključ u ruke. U oblasti dezinfekcije vode ProMinent nudi sledeću opremu: • Uređaje za UV dezinfekciju • Ozon generatore • Hlor-dioksid uređaje • Uređaje za elektrolizu hlora iz soli • Filtere za vodu; peščane i filtere sa aktivnim ugljem • Omekšivače vode • Uređaje za izdvajanje gvožđa i mangana iz vode • Uređaje za reverznu osmozu Predstavništvo kompanije ProMinent u Beogradu zaduženo je za teritoriju Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova i Makedonije. Otvaranjem predstavništva kompanije ProMinent povećana je briga o kako dosadašnjim tako i novim korisnicima ProMinent opreme kako u servisu pre prodaje tako i u postprodajnom servisu opreme.

www.build.rs

Formiran je magacin rezervnih delova i opreme tako da se vreme isporuke bitno skratilo. Predstavništvo kompanije ProMinent je počelo da obučava korisnike i servisere za njihovu opremu ■

PROMINENT Mokroluška nova 1b 11010 Beograd tel: +381 11 630 42 42 fax: +381 11 630 45 19 mob: +381 62 855 1 855 s.milovic@prominent.co.rs www.prominent.co.rs

promo

Završni radovi u „mokrim čvorovima“ sa proizvodima „Austrotherm“ & „Murexin“

Ploča Austrotherm UNIPLATTE® je proizvod namenjen za završne radove u kupatilima i kuhinjama. Prepoznatljive je ružičaste boje, jezgro joj je od ekstrudirane polistirenske pene (XPS) koja jako dobro zaptiva vlagu, a površinski sloj joj je obostrano armiran tekstilno-staklenom mrežicom, koja je utisnuta u specijalan sloj malterske smeše. Kao takva, ona predstavlja noseću ploču za keramičku oblogu. Ploča je male težine, idealno je ravna, lepak odlično prijanja na nju, jednostavna je za isecanje i oblikovanje, a zahvaljujući jezgru od XPS-a poseduje i odlična termoizolaciona svojstva. Dimenzije ploče Austrotherm UNIPLATTE® iznose 600mm×1300mm (kada su u pitanju ploče debljina 4mm i 6mm), odnosno 600mm×2600mm (za ploče debljina 10, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 100 i 120mm). Osim standardnih ploča, Austrotherm d.o.o. tržištu nudi i adekvatne „L“ i „U“ profile, kao i posebne elemente za obziđivanje kada u kupatilima. Primena Austrotherm UNIPLATTE®: • hidroizolacioni radovi • oblaganje zidnih i podnih površina u suvim i vlažnim područjima • oblaganje zidova i podova u novogradnji i pri sanacionim radovima • izrada konstrukcija – ugradnih ormarića, regala, polica, stepenica • izrada pregradnih zidova (u kupatilima, WC-ima itd.) • oblaganje cevi, instalacija itd. • prekrivanje drvenih podnih konstrukcija.

Kompletno kupatilo sa Uniplatte

Pri lepljenju ove ploče, koristi se brzovezujući građevinski lepak Murexin Klebemörtel KGX 45 koji se tačkasto nanosi (tzv. „pogače“) na poleđinu Austrotherm UNIPLATTE®. Ovaj lepak se, takođe koristi za popločavanje u tankoslojnom postupku, specijalno za granitnu keramiku na podnom grejanju i anhidritnim estrisima, otporan je na vodu i smrzavanje. Odgovara klasi C2T S1. Tečna folija Murexin Flüssigfolie 1 KS je jednokomponentna hidroizolacija, bez rastvarača koja ne propušta vodu. Elastična je i bezšavna, a svoju primenu nalazi upravo u kupatilima i tuš-kabinama.

Uniplatte – sistem

Uniplatte – struktura

Dihtujuća traka Murexin Dicthband DB 70 je mikroarmirana, elastična traka za dihtovanje. Hemijski je otporna na razređene kiseline, rastvarače i sone rastvore. To je elastična komponenta sistema za hidroizolaciju primenljiva u uglovima (zid i pod). Preko ove trake se špahtl-masom izravnava površina, čime podloga postaje idealno glatka. Pravilna primena i ugradnja Austrotherm UNIPLATTE® je prezentovana u video zapisu na internet stranici www.austrotherm.rs (rubrika „Info-zona“, podrubrika „Video“), dok su pomenuti proizvodi marke „Murexin“ detaljno predstavljeni na internet stranici www.murexin.rs ■ www.build.rs

Oblaganje cevi

MP Austrotherm d.o.o. Mirka Obradovića bb, 14000 Valjevo tel: +381 14 291 310 fax: +381 14 291 313 office@austrotherm.rs www.austrotherm.rs

promo

Hidroizolacija

betonskih konstrukcija pod zemljom Trajnost i dobro funkcionisanje podzemnih delova objekata uveliko zavisi od njihove zaštite od vode. U području hidroizolacija, izolovanje konstrukcija pod zemljom spada u red najzahtevnijih inženjerskih aktivnosti. Brojni su parametri koji se moraju uzeti u obzir kod odabira hidroizolacionog sistema, a najbitniji su: • ne sme propuštati tečnost, vodenu paru ni plin; • ne sme menjati strukturu niti degradirati; • mora podnositi agresivne mikroorganizme prisutne u terenu; • mora zadržati fizičke i hemijske karakteristike tokom vremena; • mora podnositi pomeranje konstrukcije; • eventualna oštećenja moraju se jednostavno popravljati; • aplikacija mora biti jednostavna.

VOLTEX – trajan i efikasan sistem za celi životni vek objekta

storu, što je garancija nepropusnosti u svakoj tački. VOLTEX je vodonepropusan do 70m vodnog stuba. Geotekstili štite bentonit od mehaničkih oštećenja i daju mu fleksibilnost. U fazi betoniranja vlakna geotekstila mehanički se vezuju za beton čime se stvara kontinuirana nepropusna membrana koja prati rad objekta i traje koliko i on sam.

VOLTEX je hidroizolaciona membrana koja se sastoji od granula Volclay bentonita zarobljenih između dva međusobno prošivena geotekstila. Jedinstvena karakteristika Volclay bentonita je povećanje volumena do 16 puta u kontaktu s vodom od onoga u suvom stanju. U uslovima gde se nalazi kompresovan u prisustvu vode ili vlage, bentonit se pretvara u nepropusni gel i bubri u ograničenom pro-

Prednosti VOLTEX sistema su što se postavlja izrazito jednostavno i brzo po praktično bilo kakvom vremenu (kiša i hladnoća) bez specijalnih alata, prajmera i lepkova. Podloga na koju se postavlja može biti nepravilna, ne mora nužno biti ni čista, ali mora biti bez većih udubina i oštrih izbočina. VOLTEX se postavlja direktno ispod armirane betonske ploče, dok se kod izolovanja podrumskih zi-

dova postavlja na unutrašnju stranu spoljašnje oplate tako da se betonira direktno uz izolaciju. Bitno je naglasiti i da je VOLTEX u potpunosti ekološki proizvod. VOLTEX se upotrebljava kao zaštita i hidroizolacija podzemnih betonskih konstrukcija od stalne ili povremene vode. Izvrstan je kao hidroizolacija podzemnih horizontalnih i vertikalnih površina (temeljne ploče, zidovi uz nasip, dijafragme i sl.) kod građevina kao što su podrumi, garaže, skloništa, pothodnici, tuneli i ostali objekti ukopani u tlo. Pre početka rada na hidroizolaciji objekta svakako kontaktirajte DRACOMERX tehnički ured i zatražite stručni savet ili izradu kompletnog projekta hidroizolacije objekta ■

DRACOMERX tehnički ured Majora Zorana Radosavljevića 346c 11273 Beograd-Zemun Boban Uzunović mob: +381 65 5009 100 boban.uzunovic@dracomerx.com Direktni spoj temeljne ploče sa dijfragmom

www.build.rs

www.dracomerx.com

promo

Hidroizolacije mostovnih konstrukcija Austrijska kompanija Villas, kao jedan od vodećih evropskih proizvođača u sferi hidroizolacija, u svom prodajnom asortimanu poseduje i izuzetno kvalitetne hidroizolacione sisteme namenjene mostovnim konstrukcijama. U ovom članku predstavićemo dva sistema, jednoslojni i dvoslojni, oba bazirana na bitumenskim hidroizolacionim trakama.

Dvoslojni sistem Kod ovog sistema koriste se dve hidroizolacione trake, debljine po 4 milimetara, obe 100% zavarene. 5

Osnovna prednost dvoslojnog hidroizolacionog sistema ogleda se u činjenici da je dizajniran prema strogim nemačkim i austrijskim standardima vezanim za hidroizolaciju mostova i kao takav garantuje najviši kvalitet. Ovaj sistem ima najviše referenci i najviše se koristi u „zemlji mostova“, Austriji.

4 3

postupak postavke, a samim tim i smanjuje troškove izvođenja. Zbog toga, ovaj sistem se uglavnom primenjuje i kod glavnih raspona mostova, kao i kod projekata jednostavnije konstrukcije.

2 1 1. 2. 3. 4. 5.

Betonska podloga Villaseal + kvarcni pesak Isovill DUO-1 Isovill DUO-2 Valjani asfalt – abrazivni sloj – zaštitna presvlaka

Jednoslojni sistem 4

Za premaz betonske podloge koristi se dvokomponentni epoksi prajmer Villaseal (smola plus učvršćivač), preko kojeg se posipa kvarcni pesak, odmah nakon premazivanja. Nakon toga, premazani prajmer se ostavlja 24 časa kako bi penetrirao u podlogu i potpuno očvrsnuo.

3 2 1

1. 2. 3. 4.

Betonska podloga Villaseal + kvarcni pesak Isovill P-5-AB Valjani asfalt

Kao i kod dvoslojnog sistema, kao prajmer se koristi Villaseal, posut kvarcnim peskom čime je obezbeđen kvalitetan spoj sa hidroizolacionom trakom, a što dalje direktno rezultuje odličnim vrednostima pri „pull-off“ testiranju. ISOVILL DUO-1 je izrađen od SBS, a ISOVILL DUO-2 od APP materijala, što omogućuje iskorišćenje najboljih karateristika obe vrste materijala u istom sistemu. Specifičnost ISOVILL DUO-1 je tekstura od staklene tkanine koja mu daje izvrsnu otpornost na kidanje, uz istovremenu fleksibilnost tokom postavljanja. Poliesterski filc na gornjoj strani ISOVILL DUO-2 sprečava podizanje bitumenske mase prilikom nanošenja vruće valjanog asfalta i pojavu deformacija trake.

Isovill P-5-AB se pre svega ističe izuzetnim prijanjanjem trake za osnovu podlogu, dobrom sposobnošću premošćavanja eventualnih pukotina, kao i velikom smicajnom čvrstoćom. Osnovna prednost jednoslojnog hidroizolacionog sistema sastoji se u korišćenju samo jedne hidroizolacione trake, debljine 5mm, što značajno pojednostavljuje i ubrzava www.build.rs

Reference u Srbiji i Evropi • Srbija: – most „Sloboda“, Novi Sad (25.000m²) – most „Mutnica“, Paraćin (2.500m²) – most „Nova Beška“ (73.000m²) – most Ada, Beograd (94.500m²) • Bosna i Hercegovina – 31.328m² • Švajcarska – 1.700m² • Nemačka – 141.038m² • Hrvatska – 26.460m² • Luksemburg – 3.730m² • Crna Gora – 3.780m² • Slovenija – 20.635m² ■

ICOPAL d.o.o. Stražilovska 7 11272 Dobanovci tel/fax: +381 11 8444 005 icopaldoo@gmail.com www.villas.at

urbanizam

Suviše pametan grad Mi već gradimo metropole budućnosti – zelene, ožičene, pa čak i korisne. Ali kritičari su počeli da se pitaju da li mi stvarno želimo da živimo u njima. Parkiranje u bilo kojoj metropoli može da bude naporno iskustvo, ali Hristos Kasandras (Christos Cassandras) predviđa način koji neće biti naporan: Neka sam grad oseti kada je neko parking mesto slobodno, i neka navodi vozače do najbližeg mesta. Profesor inženjeringa na Bostonskom univerzitetu i njegovi studenti su u garaži na fakultetu već isprobali sistem „pametnog parkinga“ koji koristi aplikaciju pametnog telefona i softver koji pronalazi optimalno mesto za svakog vozača i govori im gde tačno da idu. „Svi dobijaju“, kaže on. „Manje izgubljenog vremena, manje utrošenog goriva, manje zagađenja.“ Kasandrasov projekat je samo jedan korak u maršu ka onome što futuristi i urbanisti zovu „pametan grad“ – ožičen grad pun senzora koji koristi tehnologiju računarskog oblaka i sofisticirani softver za transforma-

ciju gradova u inteligentne mašine koje se prilagođavaju životima ljudi i usmeravaju njihovo ponašanje. Zagovornici pametnih gradova predviđaju budućnost u kojoj će tehnički potkovani gradovi ponuditi bolje javne usluge, manje saobraćajnih gužvi, smanjenje otpada i emisija štetnih gasova, i sakupiti podatke koje će omogućiti bolje razumevanje složenosti urbanog života i glatko upravljanje gradovima. Pametni grad je već postao krilatica u urbanom planiranju i akademskim krugovima, kao i tema nezasite pokrivenosti u poslovnim i naučnim magazinima. Iako danas ta vizija više postoji u domenu obećanja nego u stvarnosti, gradovi kao što je Boston su počeli da ulažu vreme i komadiće svog budžeta za postavljanje temelja. Na Masačusetskom institutu tehnologije (MIT), Laboratorija za osećajne gradove (Senseable Cities Lab)

razvija nove tehnologije za prikupljanje i vizuelizaciju podataka o gradovima, a nedavno održani simpozijum na Bostonskom univerzitetu okupio je lidere iz gradske vlade, kompanije IMB i Univerziteta kako bi razgovarali o potencijalnim partnerstvima, uključujući i osnivanje inkubatora o pametnim gradovima na Univerzitetu. Ali, kako se političari, inženjeri i ekolozi pridružuju ovoj priči, sve veći hor mislilaca iz društvenih nauka, arhitekture, urbanizma i dizajna počinje da upozorava. Izgradnja nove, inteligentne urbane infrastrukture može biti podjednako važna kao i izgradnja vodovoda, ili puteva, ili metro-sistema – postavljajući razvojne obrasce za naredne decenije. Iako oni dele entuzijazam za sve ono što bi pametni grad mogao da uradi, oni takođe ističu da bi programi pametnog grada, sa malo javnog nadzora, mogli da nas stave na put ka nekoj vrsti urbane budućnosti za koju ne misle svi da je idealna. Iza primaljive vizije, tvrde oni, vrebaju brojna uznemirujuća pitanja. Grad koji prati svoje građane, čak i zbog korisnih razloga, zadire u lične slobode na koje možemo računati u javnim prostorima. Ključni softverski sistemi i mreže koje se nalaze u osnovi gradskih službi će verovatno biti u privatnim rukama. I kako programi pametnog grada postaju uspešniji, sve više se rizikuje preusmeravanje sredstava u probleme koje se mogu rešavati sa tehnologijom, umesto da se bore sa teškim pitanjima koja se ne mogu olako popraviti sa aplikacijom. „Imali smo veoma dobre debate u stručnoj i poslovnoj javnosti o prednostima, ali veoma malo o procenama rizika“, kaže Entoni Taunsend (Anthony Townsend ), urbanista-

www.build.rs

urbanizam istraživač sa Univerziteta u Njujorku i Instituta za budućnost, koji je govorio i pisao kritički o pametnim gradovima. Gradovi su ključne tačke za ljudsku civilizaciju, mesta gde ljudi žive, rade i stvaraju. I oni se nalaze na ivici nove transformacije. Transformacije koja ne samo da menja način na koji oni funkcionišu, već i živote samih građana. Kako budu napredovali, ne postoji samo jedan neizbežan put: Različiti načini primene tehnologije može da stvori različite gradove, od kojih ne moraju svi da budu nepoželjna mesta za život. D Danas, programi pametnog grada imaju te tendenciju da budu ograničeni i prilično p precizni, mada bi ljudi mogli biti iznenađen ni da znaju koji delovi njihovih gradova već aanaliziraju informacije. Boston je povezan ssa sistemom nazvan ShotSpotter, koji koristi a akustične senzore za otkrivanje i ukazivanje n mesta pucnjava. Gradsko saobraćajno na p preduzeće Bostona (MBTA) gradi široku m mrežu od hiljada kamera za video nadzor u celom metro sistemu, koje se prate iz operativnog centra, i takođe je postavilo senzore za otkrivanje biološkog oružja. Oprema na neboderima i drugim zgradama prati emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte; analitički softver čak pomaže u predviđanju potreba za održavanjem u delovima kanalizacionog sistema. Drugi gradovi testiraju obimnije projekte. Kontrolna soba u Rio de Žaneiru, koja je napravljena od strane kompanije IBM, omogućava gradskim radnicima da prate

informacije sa terena kako bi bolje upravljali javnim događajima i katastrofama. Londonsko poluostrvo Grinič testira „urbani operativni sistem“ firme nazvane Living PlanIT, koji nudi jedinstvenu platformu za integraciju usluga kao što su voda, saobraćaj, energetika i ulična rasveta širom grada. Krajnja vizija je grad koji je hiperefikasan, lak za navigaciju i bez otpada – grad koji stalno sakuplja podatke koji bi mu pomogli u rukovanju sa hitnim slučajevima, katastrofama i borbi protiv kriminala. „Ideja je da se poboljša kvalitet života građana“, kaže Dejv Bartlet (Dave Bartlett), potpredsednik industrijskih rešenja u IBM-u. Kako grad kao što je Boston postaje sve više ožičen, vizija je da se povežu njegovi izolovani sistemi kako bi bili moćniji, spajajući funkcije kao što su nadzor, brojanje saobraćaja i monitoring zaštite životne sredine u zajednički tok podataka koji pretvaraju grad u gotovo živi organizam. Međutim, kritičari koji posmatraju ove razvoje i slušaju snove njihovih vizionara vide da se događa nešto drugo: Masivna promena u urbanim prioritetima koja se sprovo-

www.build.rs

di uglavnom sakriveno od očiju javnosti. Mnogi od njih porede mreže koje se danas grade sa načinom na koji su gradovi redizajnirani za potrebe automobilskog saobraćaja u prvoj polovini 20. veka: Kako su zemljani putevi asfaltirani, a zatim proširivani, potom postavljeni kroz naselja i podignuti u nadvožnjake, oni su potpuno promenili gradove, nabolje ili nagore. Infrastruktura pametnog grada poput softvera, senzora i umreženih sistema može delovati mnogo više kratkotrajna nego autoputevi ili kanalizacioni sistemi, ali njeno nasleđe će na sličan način oblikovati kako gradovi funkcionišu za buduće generacije. Ovi kritičari se ne zalažu za to da gradovi izbegavaju tehnologiju, već da neguju otvoreniju debatu o tome koji je najbolji način da se ona usvoji – kao i javno emitovanje pitanja koja gradovi moraju da postavljaju. Jedno pitanje je koliko se tačno gradovi oslanjaju na privatne kompanije za postavljanje i održavanje sistema sa kojima se oni pokreću. Projekti pametnog grada se oslanjaju na sofisticiranu infrastrukturu koju opštinska ili gradska vlast nije sposobna da napravi sama, ističe Taunsend, tvrdeći da što

urbanizam se gradovi više oslanjaju na softer, oni neminovno skreću važne građanske funkcije i informacije u privatne ruke. U nedavnim razgovorima i u njegovoj novoj knjizi „Pametni gradovi: Veliki podaci, građanski hakeri i potraga za novom utopijom“ (Smart Cities: Big Data, Civic Hackers, and the Quest for a New Utopia), Taunsend prikazuje kompanije kao neophodnog posrednika bez kojih grad ne može da funkcioniše. Gradovi mogu lako izgubiti uticaj na privatne kompanije na koje se njihovi građani oslanjaju, kao što neprekidne bitke političkih lidera protiv komunalnih kompanija zbog povećanja cena pokazuju. Takođe, softver privatnog sektora može da radi iza vela: Taunsend kaže da dok su gradovi postavili dosta podataka dostupnih na internetu, postoji manje briga o korišćenju privatnih alata koji analiziraju te podatke – softveri koji mogu pomoći zvaničnicima grada da odluče ko ispunjava uslove za neke usluge, odnosno u kojim naseljima kriminal postaje problem. „Algoritmi u vladi moraju biti iznešeni na svetlost dana, a ne podaci“, kaže on. „Ono o čemu ja brinem jesu de facto zakoni koji se kodiraju u softveru bez nadzora javnosti.“ Još jedna zabrinutost jeste pitanje oko toga šta će biti učinjeno da se zaštite velike količine podataka koji gradovi mogu da sakupe o svojim građanima. Obilje video snimaka sa nedavnog Bostonskog maratona kada je eksplodirala bomba, iako su nastali na privatnim kamerama, pokazalo je koliko je video nadzor korisan. Mada je prikazalo i koliko ume da prožima svakodnevni život. Kamere, senzori i tehnologije praćenja mogu da

otkriju podosta o vašem životu: Gde živite i putujete, šta kupujete, sa kim provodite vreme, pa čak i kada se tuširate. Umreženi pametni komunalno-merni sistemi, na primer, prikupljaju i prenose detaljne informacije o potrošnji energije, što pomaže potrošačima da razumeju i smanje korišćenje energije, ali takođe može da otkrije njihove navike. Kao takvi, oni su se našli na udaru zbog ugrožavanja privatnosti i građanskih sloboda, a neke države su usvojile zakone koji regulišu koje vrste podataka se mogu deliti sa trećim licima i kako ih potrošači mogu isključiti.

života – kontrolne sobe protiv gomile. Ova podela se može videti čak i u okviru samog pokreta pametnog grada, gde se pojavljuju dva suprostavljena viđenja pametnog grada: Urbani operativni sistem u kome centralni mozak rešava probleme grada, u poređenju sa samoorganizacionim sistemom u kome tehnologija daje građanima više kontrole nad javnim službama. Adam Grinfild (Adam Greenfield ), urbanista i autor knjige „Grad je ovde za vas da ga koristite“ (The City is Here for You to Use), rekao je da je centralizovani model pametnog grada „uznemirujuće saglasan sa obavljanjem autoritarnosti“. Za njega, on ponavlja mnoge greške ubanog planiranja 20. veka, kada su delovi gradova izdignuti i promenjeni. Taunsend zagovara decentralizovani pristup, gradove koji su „manje kao mejnfrejm, a više kao internet“.

U državi Masačusets, SAD, tehnologija za automatsko prepoznavanje registarskih tablica koju koristi policija je izazvala zabrinutost kod građana i strepnju da će ih oni svugde pratiti. Američka unija za građanske slobode zagovara zakon koji će ograničiti sposobnost da zadrže i koriste informacije o građanima.

Den Hil (Dan Hill ), urabanista sa sedištem u Italiji koji je kritički pisao o pametnim gradovima, kaže da je za njega „pravi pametni grad društveni mediji i pametni telefoni, kao i stvari koje se dešavaju na ulici na nivou građana“. Ali on priznaje da društveni mediji imaju ograničenja kao lekovi za urbane bolesti, i mogli bi da skrenu odgovornost sa vlada. „Možemo li napraviti metro na taj način? Možemo li napraviti bolnicu tako? Verovatno ne“, kaže on.

Na širem planu, rasprave o pametnim gradovima imaju tendenciju da odražavaju veću bitku oko planiranja gradova. Bitku koja se suočava sa velikim merama vlada protiv masovnog preoblikovanja urbanog

Danas u Bostonu postoje elementi obe ideje. Bil Outs (Bill Oates), glavni rukovodilac za informacije grada Bostona, koji vodi gradske tehnološke inicijative, priznaje da su partnerstva sa privatnim kompanijama od

www.build.rs

urbanizam ključnog značaja, s obzirom da vlada nije u stanju da izgradi senzore i softver za umrežavanje, ništa više nego što može da izgradi sopstvene automobile ili poslovne zgrade. Sve do sada, kaže on, nijedan od projekata u Bostonu nije zahtevao predavanje kompaniji gradske kontrolne podatke, mada on odmerava gde treba povući liniju u budućnosti. Čak i da grad izgradi blisko partnerstvo sa privatnim kompanijama, kaže on, postojaće granice: „Nemamo nameru da predamo ove stvari kompaniji i da kažemo ‘Nama treba pametan grad sa vašim stvarima’.“ On takođe ukazuje na važnost građanskog angažovanja kako bi bostonski programi bili zasnovani na onome što ljudi žele, a ne samo ono što Skupština grada odluči. „Naš cilj je uvek bio da se povežemo sa građanima na nove načine“, kaže on. U tom smislu, jedna od ključnih kreacija jeste Kancelarija gradonačelnika za nove urbane mehanike (Mayor’s Office of New Urban Mechanics), namerna protivteža autoritativnoj, kontrolisanoj viziji urbane tehnologije. Njeni direktori, Najdžel Džejkob (Nigel Jacob) i Kris Ozgud (Chris Osgood ), pokrenuli su projekte kako bi povezali građane sa gradskim službama i olakšali gradske pilot projekte. Ovo je funkcionisalo uz angažovanje laboratorije Emerson koledža na 3D igrici koja je dizajnirana da uključi građane u proces urbanog planiranja Kineske četvrti, kao i na igrici nazvanoj Community PlanIt koja omogućava ljudima da se upoznaju i doprinesu planiranju na nivou zajednice.

nisu tehnološki problemi sa jednim „najboljim“ odgovorom koje može biti optimizovano od strane sistema, kaže Kičin. Oni su u osnovi politička pitanja o tome šta su naši prioriteti. Što više energije gradovi ulažu u rukovođenje u skladu sa „pametnim“ principima, on i drugi ukazuju, da će biti lakše da se zanemare aspekti naših problema koji nemaju tehnološko rešenje. Kritičari poput Laure Kergan sa Univerziteta u Kolumbiji su takođe istakli da ćemo uvek meriti ono što je jeftino, zgodno, tehnološki moguće i politički ekspeditivno da se izmeri. Čak i najbolje projektovana kontrolna soba će imati uvid u mali deo urbane realnosti.

Taunsend vidi ovu kancelariju kao znak da grad već postavlja prava pitanja, nazivajući je „prvim naporom pametnog grada koji deluje kao da je dizajniran od strane političkog analitičara, a ne inženjera elektrotehnike“. On se fokusira na uključivanje građana putem sredstava kao što je plan za pretvaranje automobila građana u dobrovoljne posmatrače puteva: Nova aplikacija nazvana Street Bump koristi akcelerometre pametnih telefona za otkrivanje rupa na putevima, koja zatim tu informaciju šalje gradskim službama, i na taj način smanjuju potrebu za skupim pregledima putne mreže. Bez obzira da li tehnologija dolazi od građana ili grada, ovde je izgrađena filozofija o viziji pametnog grada, filozofija u kojoj uvek postoji tehnološki odgovor na bolesti grada. „To je skoro kao da se stvari mogu svesti na jednostavnu jednačinu: tehnologija plus inovacije jednako urbana održivost“, kaže Rob Kičin (Rob Kitchin), geograf koji vodi Nacionalni institut za regionalnu i prostornu analizu na Nacionalnom univerzitetu Irske. Najveći ljudski problemi sa kojima se gradovi suočavaju, tipa upornom siromaštvu, socijalnoj nepravdi ili javnom obrazovanju,

Tu je još i osnovnije i nezgodnije pitanje o tome kakav život, tačno, pametni gradovi stvaraju. Kakav će život biti u pametnim gradovima? Kičin je pisao o ovom pitanju u svojoj knjizi „Kod/Prostor“ (Code/Space), koja istražuje kako nove tehnologije oblikuju naš svakodnevni život u gradovima. On se sada upušta u projekat proučavanja kako softveri utiču na život u Dablinu i Bostonu (oba su centar inovacija). „Postoji način na koji se naši životi kodifikuju u softver“, kaže on. Kičin ističe da on živi u zgradi blizu Dablina bez prekidača za svetlo, samo sa senzoriwww.build.rs

ma; ako se sistem ugasi zbog kvara, on je u mraku. Iako često posmatramo računarske tehnologije kao neutralne, one odražavaju vrednosti njihovih kreatora (u ovom slučaju, energetsku efikasnost umesto lične kontrole). Koliko želimo da naši gradovi misle za nas? Taunsend kritikuje ideju da možemo imati „i jare i pare“, živeći energetski intenzivan način života, dok naše zgrade tiho smanjuju našu potrošnju energije u pozadini. Možda postoji prednost u edukaciji ljudi da isključe svoja svetla, umesto da tražimo da zgrade to učine umesto njih. Uzmite primer tog pametnog sistema parkiranja na Bostonskom univerzitetu. Pogodnost parkiranja bez nerviranja zahteva od ljudi da se parkiraju samo na mestima rezervisanim za njih od strane softvera. Ali, koliko god skromno zvučalo, sloboda da se parkiramo gde želimo (da donosimo sopstvene male izbore) pomaže u davanju smisla našim životima, i izazovi gradskog života mogu biti deo onoga što čini urbano postojanje toliko atraktivnim. Uređen, upravljiv grad je vizija sa trajnom privlačnošću, od Platonove Republike do Songdoa, potpuno novog pametnog grada izgrađenog u blizini Seula. Ali, tu je jednako ubedljiva vizija grada kao haotičnog i dinamičnog vrtloga aktivnosti, novonastalog sistema, urbane džungle pune opasnosti i mogućnosti – mesto gde se možemo izgubiti. Hil ističe da efikasnost nije razlog zašto volimo da živimo u gradovima, i to nije razlog zašto ih posećujemo. Turisti dolaze u Beograd zbog užurbanog šarma centra grada i splavova, a ne da bi videli sterilne pejzaže Novog Beograda. U gradu gde sve može biti izmereno, analizirano i kontrolisano, rizikujemo da izgubimo previđene prednosti neprijatnosti. To je kao da su gradovi jedna od poslednjih divljina. Divljina koje mi još uvek pokušavamo da ukrotimo ■

TEMA broja

Fasada: Vizuelni simbol energetske efikasnosti Hajde da pričamo o koži. Koža je zaštitna membrana. Koža je interfejs između organizma i okoline. Ljudi imaju kožu, zgrade imaju kože, pa čak i naša planeta Zemlja ima kožu. Koža reguliše temperaturu i vlažnost, štiti od spoljašnjih elemenata (ili vakuuma svemira) i omogućava unutrašnjem sistemu da funkcioniše u uređenom okruženju. Pre pojave klimatizacionih sistema, koža ili omotač zgrade je bio ključan u obezbeđivanju dobro provetrene, termički regulisane unutrašnje sredine. Koža je izolovala i provetravala. Nakon integracije klimatizacionih sistema u zgradama, ova zaštitna membrana je prestala da pruža takve usluge. Naše oslanjanje na mehanizovano okruženje zavelo nas je od pasivnih strategija koje se koriste za smanjenje potreba za grejanjem i hlađenjem, kao i za ventilacijom i osvetljenjem enterijera. Mehaničko grejanje i hlađenje unutrašnjosti zgrada značilo je da omotač mora da bude čvrsto zapečaćen i nepropusan kako bi zadržao tu cenjenu toplotnu udobnost. Samim tim je i ventilacija morala biti mehanizovana. Kao stanari i projektanti ovih zgrada, mi tek sada shvatamo da strogo oslanjanje na mehaničku opremu dolazi po visokoj ceni: više energije za rad i održavanje sve ove mašinerije, kao i lošije zdravlje usled slabo provetrenih enterijera i nepromenljivih temperatura.

Ovo novo shvatanje, koje dolazi u sklopu zelene revolucije, primorava nas da gledamo na omotače zgrada na novi način. Mogli bismo da se vratimo tehnikama i materijalima koje su koristili graditelji iz 19. veka, ali umesto toga, postoji veliki broj ljudi koji gledaju napred. Nove tehnologije fasadnih omotača su u izobilju. Fasade sa integrisanim fotonaponskim panelima su sve više popularnije. Inteligentne fasade, poput one koja je implementirana na sedištu kompanije Caltrans 7 u Kaliforniji, SAD, mehanički reaguju na uslove sredine preko centralnog sistema nadzora. Ova „robo-koža“ automatski senči i provetrava zgradu kada je to potrebno. Prve preteče inteligentnih fasada javljaju se početkom 20. veka. Evropski izveštaj o najboljoj fasadi (The European BestFacade report) tvrdi da su fabrika „Steiff“ u Nemačkoj, koja je i danas u upotrebi, kao i Poštanska štedionica Oto Vagnera u Austriji, koristile metod duple fasade 1903. godine. U Francuskoj 1930-ih godina, čuveni arhitekta Le Korbizije je projektovao svoju „Mur www.build.rs

Neralistant“ fasadu, gde je vazdušni sloj trebao da neutrališe spoljašnju klimu. Visoki troškovi su sprečili realizaciju ove ideje, ali već posle Drugog svetskog rata počela je postepena primena nove fasade u Evropi, a od 1970-ih i u Severnoj Americi. Međutim, sve do pre par godina mi nismo imali realnu potrebu da izmenimo funkciju omotača zgrade. Kada je 2007. godine globalno zagrevanje postalo shvaćena realnost namesto samo žustre rasprave, a i sa rastućim globalnim tenzijama oko dragocenih fosilnih goriva, energetska efikasnost je postala primarni fokus. Istraživanje i razvoj u oblasti održivog dizajna doveo je do napretka u proizvodima i metodama koje se koriste pri projektovanju i izradi fasada, dok holističke analize građevinske fizike pomoću računarskog modelovanja dokazuju da integrisano projektovanje može da maksimizuje energetsku efikasnost. Kristijan Šitič (Christian Schittich) u svojoj knjizi „Omotači zgrada“ (Building Skins),

TEMA broja zahteva da se odnosimo prema fasadnom oblaganju kao prema odgovornoj koži, a ne kao ukrasnom pakovanju. Verner Lang (Werner Lang) sugeriše, u istoj knjizi, da pošto omotač zgrade ispunjava mnoštvo vitalnih funkcija, on je važan faktor za potrošnju energije zgrade. Možda ne bi trebali da tretiramo fasadu kao kožu uopšte, već kao sistem koji treba da bude integrisan sa celom zgradom. Sara Hart, u svom članku za Društvo fasadnih inženjera SAD-a (Society of Facade Engineering), objašnjava: „Evolucija omotača zgrade od statičkog omota do kompleksnog, aktivnog sistema zgrade je delimično motivisano sa ekonomijom potrošnje energije i obećanjem o održivosti. Umnožavanje privatnih i javnih istraživanja i proizvodnje je dovelo do niza različitih proizvoda i procesa.“ Još jedan faktor u razvoju omotača zgrada jeste svakako uticaj biomimikrije na industriju dizajna i projektovanja. Biomimikrijske zgrade primenjuju ovaj inovativni model dizajna vrlo uspešno na omotače zgrada. Primeri mogu biti viđeni na samoprečišćavajućim bojama korišćenim u Nemačkoj, fasadanim elementima koje prečišćavaju vazduh u Meksiku, zatim fasadnim elementima koji se mehanički skupljaju i otvaraju radi regulacije unutrašnje temperature na neboderima u Abu Dabiju, pa sve do termički regulisane zgrade u Zimbabveu koja je preuzela oblik i osobine termitske humke.

Sa omotačima zgrada koji postaju glavni fokus u cilju smanjenja energetskih opterećenja objekata, počinjemo polako da shvatamo ulogu inteligentnih fasada u transformaciji načina na koji projektujemo zgrade. Kao što je jedan pisac rekao, fasada može da bude „vizuelni simbol energetske efikasnosti“. Zbog estetskih i performativnih razloga, ove inovacije tehnologija fasada bi trebalo posmatrati kao priliku za efikanost i celokupnu integraciju zgrade. Glavnu prepreku koju arhitekte moraju prevazići kako bi implementirali ove pametne fasade jeste integrisano projektovanje. Korišćenje interaktivnog omotača podrazumeva projektovanje sa većim nivoom komunikacije između enterijera i eksterijera, kao i bolje integrisana kombinacija sistema. Koža je najveći organ ljudskog tela i ona je u potpunosti integrisana sa performansom svakog drugog organa. Poređenje možemo nastaviti sa centralnim „mozgom“, tj. sistemom upravljanja zgrade, njegovim senzorima, aktuatorima i komandnim žicama koje povezuju kožu sa ostatkom zgrade i njenim stanarima. Glavni cilj integrisanog projektovanja je da se pokrene dijalog između svake grane inženjerstva od samog početka projektovanja. Svaki stručnjak mora dati maksimum od sebe kako bi odredio najefikasniji način izvođenja predloženog projekta. Ovaj pristup procesu projektovanja je čak počeo da menja specijalnost stručnjaka. U članku Sare Hart,

ona kaže da kako bi investitori doneli najprikladniji pravac delovanja „konsultanti za fasade postaju multidisciplinarni stručnjaci u arhitektonskoj profesiji“. Era fasada kao pasivog omotača je završena. Njena smrt je odavno trebala da se desi, prema pokojnom Rejnaru Banamu (Reyner Banham), koji je 1969. godine napisao da je intelektualna podela između strukture i njenih sistema očigledno pogrešna. On se požalio na činjenicu da je rasprava o tome šta neku zgradu čini useljivom retko ide dalje od projektovanja prostora i davanja formi. Kako održivost postaje cilj, takvo razmišljanje izgleda kontraintuitivno. Da je Banam danas živ, bilo bi mu drago da vidi najnoviji trend koji je daleko od ove podele građevinskih funkcija na ono što se često naziva „koncept cele zgrade“ (the whole-building concept), u kojim su svi sistemi – KGH, vodovod i kanalizacija, struja i fasada – projektovani da budu međuzavisni. Za neke inženjerske umove, prava inovacija može biti pronađena u procesu shvatanja koncepta celokupne zgrade. Taj proces nikada nije bio važniji kako održivost postaje bitan kriterijum performansi i tera na nezavisnost sistema kako bi se ispunili ovi ciljevi. Fasade više nisu puki omotači. Oni su još jedan vitalan sistem koji može da poboljša ili ugrozi celokupni pristup projektovanju i gradnji zgrada. U narednom delu teksta prikazaćemo nekoliko inovativnih projekata fasada koje, svaka

Caltrans 7 - Kalifornija, SAD

www.build.rs

TEMA broja na svoj način, otelotvoruje principe integrisanog projektovanja i fasada kao deo međuzavisnih sistema zgrada.

Bolnica Manuel Gea Gonzalez, Meksiko Siti Godine 1992, Ujedinjene nacije su nazvale Meksiko Siti „najzagađenijim gradom na planeti“. Sa procenjenih 35.000 hospitalizovanih ljudi godišnje zbog bolesti koje se pripisuju prljavom vazduhu, završetak skulpturalne fasade koja prečišćava vazduh na gradskoj bolnici, berlinskog arhitektonskog biroa Elegant Embellishments, došao je u pravo vreme. Fasadni element Prosolve 370e

gant Embellishments) – trodimenzionalni X i I moduli koji se pričvršćuju na čeličnoj potkonstrukciji. Svaka lagana, termički formirana plastična ploča je obložena sa praškastim, fotokatalitičkim, prečišćivačem titanijum-dioksidom (TiO2), nanomaterijalom patentovanim od strane kompanije Millennium Chem (sada Cristal Global ) 2002. godine. Direktori dizajna biroa Elegant Embellishments Alison Dring i Danijel Švag su koristili inovaciju iz kompanije Millennium Chem kako bi stvorili skulpturalne ploče koje ne samo da služe za elegantno ulepšavanje, već takođe i maksimizuju površinu, usmeravaju sunčevu svetlost u zgradu i usporavaju protok vazduha kako bi stvorile turbulencije koje bolje raspoređuju zagađivače vazduha preko površine pločica. Pametna ornamentika, svakako. Neregularni i biomimetički obrazac pločica proističe iz kvazikristalne, ili penrose, mreže zasnovane na sunđerima i koralima. Šuplji moduli napravljeni su od ABS-polikarbonatnih plastičnih tabli koje su vakumom formirane preko aluminijumskih elemenata, zatim isečene i obložene od strane robotske prskalice sa slojevima TiO2 i prajmerima koji prijanjaju na plastičnu podlogu.

Kao deo dvodecenijskog napora čišćenja vazduha ovog megagrada, fasadna obloga pokriva 2.500 kvadratnih metara bolnice Manuel Gea Gonzalez i prostire se 100 metara u dužinu. Fasada se sastoji od belih ploča Prosolve 370e (dizajn biroa Ele-

testiranja TiO2, biro Elegant Embellishments procenjuje da bi fasada bolnice, sa svojom raskošnom armaturom i velikodušnom površinom, trebala da eliminiše ekvivalentnu količinu oksida azota proizvedenog od strane 8.750 vozila na putevima Meksiko Sitija dnevno. Sami Prosolve moduli mogu biti očišćeni sa vlažnom krpom i ponovo naprskani na licu mesta kada njegov TiO2 premaz počne da se istanjuje ili nestaje, što bi trebalo da bude otprilike kao i kod spoljašnje farbe.

BIQ – fasada od algi Zgrada pod nazivom BIQ House ima bioadaptivnu fasadu od algi i koristiće se za testiranje potencijala održive proizvodnje energije u urbanim sredinama i za razvoj samoodrživih „živih“ građevina. BIQ kuća nastala je kao rezultat saradnje međunarodne inženjerske kompanije Arup, nemačke kompanije Strategic Science Consultants i austrijskog arhitektonskog studija Splitterwerk Architects, a predstavljena je na međunarodnoj izložbi građevine u Hamburgu.

Osim impresivne geometrije sistema, ono što je zaista posebno jeste njegova mogućnost odbijanja čestica koje zagađuju vazduh. Kada UV zraci uzbude elektrone u TiO2 česticama od 20 nanometara – samo jedan gram čestica ima neverovatnu površinu od 500 kvadratnih metara – u premazu pločica, elektroni razbijaju okside azota i organske zagađivače pri kontaktu. Nusprodukti su voda i mala količina kalcijum nitrata (čest sastojak u đubrivu), koji se ispiraju sa prvom kišom. Prema rezultatim nezavisnih

Fasadni panel sa algama

Fasada bolnice Manuel Gea Gonzalez - Meksiko

www.build.rs

U kompaniji Arup predviđaju da će se u narednih pedesetak godina izgled i funkcionalnost građevina promeniti iz temelja. Kao neke od trendova razvoja u gradnji zgrada, Arup navodi već postojeće pilot projekte farmi u neboderima, fotonaponske premaze i robote za održavanje svih sistema u objektima. U Arupu veliki naglasak stavljaju na adaptivne građevine koje se menjaju u skladu sa potrebama stanara i uslovima životne sredine, i navode kako će „urbana izgradnja budućnosti funkcionisati kao živ organizam koji je u interakciji sa okolinom i korisnicima“. BIQ zgrada je jedan od koraka u ostvarenju ove vizije.

TEMA broja BIQ fasada - Hamburg

Fasada BIQ zgrade izrađena je od algi i funkcioniše kao veliki biološki reaktor u kome za vreme jačeg sunčevog zračenja alge brže rastu i na taj način osiguravaju dodatni hlad za stanare. Biološki reaktori osim proizvodnje biomase koja se može koristiti za proizvodnju električne energije, „hvataju“ toplotu, pa se sa ova dva izvora obezbeđuju energetske potrebe objekta. Fotosinteza u ovom procesu ima dvostruku ulogu. Dinamički prilagođava osenčanost u skladu sa spoljašnjim uslovima, dok istovremeno mikroalge postaju čist izvor obnovljive energije.

Al Bahr kule u Abu Dabiju Za projekat Al Bahr kule u Abu Dabiju, arhitektonski biro Aedas je razvio jedinstveni inteligentni omotač, inspirisan tradicionalnom arapskom mašrabijom (mashrabiya – prozorska okna od drveta u tipičnoj ara-

bijskoj ornamentici), za koju biro tvrdi da smanjuje unutrašnje toplotne dobitke izazvane sunčevim zracima za oko 50 odsto. Mašrabije su drvena rešetkasta platna, isklesana po nekom geometrijskom dizajnu, koje su pokrivali prozore tradicionalne arapske arhitekture (naročito kuća) od 14. veka. Često postavljene na uličnom delu stanova, mašrabije nude zaštitu od tuđih pogleda, kao i od sunca. Mašrabije zapravo i podstiču protok vazduha, pomažući u hlađenju vode koje se nalaze u glinenim loncima zahvaljujući njihovim poroznim površinama koje se „znoje“. Spoljašnji omotač Al Bahr kula je zapravo jednostavniji od mašrabija iz kojih vuče inspiraciju – bar u smislu da on služi jednoj svrsi: osenčenju. Ali, dok su tradiconalne mašrabije pasivne, moderna adaptacija biroa Aedas se prilagođava prema položaju sunca. Fasada se sastoji od 2.000 modula nalik kišobranima koji se otvaraju i zatvaraju radi prilagođavanja poziciji sunca u odnosu na doba dana. Kišobrani su automatizovani i kontroliše ih sistem koji upravlja zgradama – nešto nalik centralnom nervnom sistemu koji omogućava da različiti sistemi zgrade rade jedni sa drugim, a ne protivno sebi. Prednost ovog pristupa, prema birou Aedas, je izbegavanje upotrebe tamnog obojenog stakla koje neminovno ograničava www.build.rs

nadolazeće svetlo sve vreme, a ne samo problematičnu direktnu sunčevu svetlost u određenim periodima dana. Umesto toga, ova dinamična fasada dopušta prodor svetlosti delimično u toku dana omogućavajući Al Bahr - Abu Dabi

smanjeno korišćenje veštačkog osvetljenja u unutrašnjosti. Ono što je prilično dobro kod ovih modernih mašrabija jeste da u različitim stepenima otvorenosti, oni poprimaju različite geometrijske šare od teselacijskih heksagona do naizmenično okrenutih trokrakih zvezda ■

TEMA broja

U detaljima je ušteda PRAVILAN IZBOR JE VAŽAN. PROIZVODI = DETALJI Izbor kvalitetnih elemenata fasadnog sistema garantuje dobru i efikasnu toplotnu izolaciju. Iako za kvalitetnije proizvode treba izdvojiti nešto veću svotu novca, treba imati na umu da će i ušteda biti veća, a povraćaj investicije višestruko brži. Zato, prilikom ugradnje termoizolacionog fasadnog sistema, postoji izbor materijala sa kojim ne možete napraviti grešku! Proizvodi renomiranih proizvođača sa tradicijom su najbolji izbor. Garanciju njihovog kvaliteta predstavljaju sertifikati izdati od akreditovanih laboratorija. NIP SPASIĆ je preduzeće koje kao zalog za dobru saradnju polaže tradiciju, reference, profesionalnost i kvalitet usluge. Dokaz kvaliteta su sertifikati koje poseduju! Tiplovi

oštećenja. Važni su kvalitet PVC granulata od koga je proizvedena kao i kvalitet staklene mreže – EU je propisala standard kvaliteta za staklenu mrežu, ETAG 004.

PVC Lajsna sa okapnicom sa staklenom mrežom

Služe za fiksiranje termoizolacionih ploča sa podlogom (opeka, beton, blok...) ankerisanjem. EU je propisala standard kvaliteta koji je potreban za tiplove, ETAG 014 (CE znak za tiplove). Preduzeće NIP Spasić poseduje sertifikat kvaliteta ETAG 014.

PVC Ugaona lajsna sa staklenom mrežom

Koristi se kao zaštita, oslonac i početna linija za montažu termoizolacionih ploča prilikom izrade fasade.

Kontakt lajsne sa staklenom mrežom 6mm i 9mm Ugrađuje se na balkonima, kod otvora prozora i vrata (gornja ivica fasade iznad prozora ili vrata). Sprečava kapilaran uspon vode i oštećenje tj. pucanje fasade. Mehanički štiti sve ivice na kojima je ugrađena, a da su pri tome sve ivice idealno ravne.

I T I PA Ž

TI PA

Služi za jednostavno ojačavanje i oblikovanje uglova fasada, štiti ivice od mehaničkih

Aluminijumski početni profil

NIP Spasić d.o.o.

Delovi fasada oko prozora i vrata su najkritičnija mesta fasade kod kojih su toplotni gubici najveći. Kontakt lajsne sa staklenom mrežom sprečavaju toplotne gubitke i prodiranje buke. Štite prozore i vrata u toku montiranja termoizolacionog fasadnog sistema. Omogućuju estetski savršenu završnu obradu. Staklena mreža olakšava i znatno ubrzava završnu obradu fasada ■

Kralja Petra I Oslobodioca 68 35230 Ćuprija tel: +381 35 477 465 fax: +381 35 474 176 office@nipspasic.com www.nipspasic.rs

R OB

www.build.rs

TEMA broja

Sačuvajte toplinu vašeg doma! Štedite kvalitetno

Leti hladi, zimi greje!

Kvalitet izolacije utiče i na mesečne troškove. Ceresit sistemi vam garantovano štede i do 40 odsto energije, samim tim i više od 40 odsto troškova. Investicija u Ceresit fasadne sisteme sama sebe isplaćuje u roku od 3-5 godina!

Ukoliko živite u neizolovanim prostorima suočavate se sa problemom konstantno hladnih zidova, kondezacijom i strujanjem vazduha, čak i ako su prozori zatvoreni. Da bi vaš dom bio topao, potrebno je da ga zaštitite od spoljnih uticaja. Idealan prostor za život Zgrade u kojima živimo i radimo moraju da nam obezbede što bolji život nezavisno od vremenskih uslova. Kada je napolju hladno, zidovi su tu da nas štite i greju i obrnuto kada je napolju toplo da nas zaklone i hlade. Prijatan i ušuškan ambijent je preduslov za srećan i produktivan život.

Nova generacija fasadnih maltera!!! Dom kakav ste oduvek sanjali Najkvalitetnija termoizolacija vam pruža trajnu i kompletnu zaštitu i obezbeđuje savršenu sredinu za život. Ugradnjom Ceresit Fasadnog Sistema obezbeđujete do 25 godina dugotrajnu fasadu! Toplotni gubici na objektu Gasovi i isparenja, od kojih se 30-35 odsto troši na grejanje i hlađenje objekata u kojima živimo, glavni su uzročnik stvaranja efekta staklene bašte. Ceresit fasadni sistem umanjuje potrošnju energije i pomaže nam da sačuvamo kuću u kojoj živimo svi zajedno.

Silikatno-silikonski malteri – Henkel znanje i iskustvo Silikatno-silikonski malteri su potpuna inovacija u ponudi Henkela, ali i na tržištu Srbije. Kao jedan od najiskusnijih i najinovativnijih proizvođača, Henkel nudi svoj već mnogo puta dokazani kvalitet u formi silikatno-silikonskih maltera. Silikatno-silikonski malteri CT 174 i CT 175 su genijalni hibridi koji kombinuju najvažnije kvalitete, kako silikonskih tako i silikatnih veziva. U odnosu na akrilne maltere, silikatno-silikonski malteri imaju mnogo više prednosti za krajnje korisnike, od kojih se izdvajaju dve najznačajnije: • Samoperiv; • Vodootporan. Sastav silikatno-silikonskih maltera pomaže da se obezbedi dugotrajna zaštita od bioloških uticaja, što čini malter izdržljivim i lakim za održavanje. Sa svim ovim kvalitetima, silikatno-silikonski malteri su dostupni velikom broju kupaca zahvaljujući pristupačnoj ceni. www.build.rs

BioProtect formula – zdrava i izdržljiva fasada! BioProtect je efikasna i dugotrajna zaštita fasade protiv bioloških zagađenja, razvijanja plesni i gljivica i drugih korozija do kojih može doći. Zahvaljujući specijalnim kapsulama koje sadrže biocide, aktivna supstanca se ispušta u kontrolisanom režimu i osigurava dugotrajan efekat. Ovaj proces je potpuno bezbedan za životnu sredinu. Silikatno – silikonski malteri imaju sve!

HENKEL SRBIJA Bulevar oslobođenja 383 11040 Beograd tel: +381 11 2072 250 2072 200 fax: +381 11 2072 255 www.ceresit.co.rs

TEMA broja

RAPID – Kvalitet i postojanost Proizvodno građevinsko preduzeće „RAPID“ Apatin a.d. osnovano je pre šest decenija i spada u grupu najvećih ciglarskih kompanija u Srbiji. „RAPID“ proizvodi fasadnu silikatnu opeku u više formata i boja, pogodnu za zidanje svih vrsta zidova i oblaganje enterijera. Savremenom automatskom tehnologijom, od čistog prirodnog materijala – peska, nadaleko poznatog, „dunavca“, kao osnovne komponente, i kreča, proizvodi se fasadna silikatna opeka i blokovi u količini i kvalitetu koji u ukupnoj proizvodnji fasadne opeke u Srbiji zauzimaju dominantan položaj.

nakvasiti vodom, a lepak naneti u tankom sloju na zid i pločicu. Pločice se mogu lepiti sa i bez fuge. Fasadne silikatne pločice se mogu koristiti i kao završni sloj termoizolacionih fasada (demit fasade). Kada lepimo pločice preko termoizolacionih fasada držimo se uputstva proizvođača lepka. Nakon oblaganja, preporučljivo je fasadu zaštiti bezbojnim silikonskim premazom.

U tradiciji kompanije od samog nastanka je proizvodnja gipsanih elemenata (dekorativnih, pregradnih gips-ploča i dekorativnih lajsni i ukrasa...) koje su apatinski gipsari ugradili u reprezentativne objekte u zemlji, Rusiji, Poljskoj, Iraku, Uzbekstanu i mnogim drugim.

Gipsane ploče i elementi

Fasadna silikatna opeka Fasadna silikatna opeka proizvodi se od kvalitetnog dunavskog peska i kreča. Zaparivanjem pod pritiskom prethodno ukalupljene smese, dobija se opeka velike čvrstoće, pravilnih ivica i prirodne belosive boje. Dodatkom pigmenata u još sirovu masu dobija se proizvod istih kvaliteta i prijatnih pastelnih boja. Fasadna silikatna opeka dostupna je u beloj, žutoj, smeđoj, crvenoj, zelenoj i sivo-crnoj boji. Fasadna silikatna opeka zida se produžnim krečno cementnim malterom ili „gotovim” malterom za zidanje, a može se i ugrađivati lepljenjem građevinskim lepkom za spoljnu upotrebu. Pre ugradnje opeka treba da bude nakvašena. U toku zidanja pažljivo treba opeku čistiti od ostataka svežeg maltera. Fasadnu oblogu od opeke potrebno je pričvrstiti za konstruktivni zid ankerima od nerđajuće žice debljine 3-4 mm, na razmaku od 100cm po horizontali i po 50cm po vertikali. Duž ivica i otvo-

ra na fasadi ankeri se postavljaju na razmaku od 40 cm. Nakon zidanja, poželjno je zaštititi fasadu od prljanja i upijanja vode bezbojnim silikonskim premazom. Mere i kvalitet fasadne silikatne opeke odgovaraju standardima JUS U. N3.300 i evropskim normama EN 771-2.

Fasadne silikatne pločice Fasadne silikatne pločice proizvedene su od prirodnog materijala - dunavskog peska, kreča i pigmenta. Pločice su izuzetno pogodne za završnu obradu zidova, kako unutrašanjih, tako i spoljnih. Lepe se na suve i ravne zidove kvalitetnim lepkom za keramičke pločice. Pre lepljenja pločice treba

RAPID Industrijska zona b.b. 25260 Apatin tel/fax: +381 25 772 922 tel: +381 25 773 239 773 085, 773 939 +381 11 3188 876 /Beograd/ office@rapid.rs www.rapid.rs

www.build.rs

Apatinske gipsane ploče koriste se u građevinarstvu više decenija. Najveći i najpoznatiji proizvođač, firma „RAPID“, do sada je proizvela i ugradila, u stambenim i poslovnim objektima u zemlju i inostranstvu preko 5 miliona m2 gipsanih ploča. Gipsane ploče od 6 i 8cm koriste se za pregradne zidove u stambenih objektima, školama, hotelima, poslovnim zgradama... Ploče nalaze svoju primenu i kod oblaganja fasadnih zidova sa unutrašnje strane, dimovodnih i ventilacionih kanala, kao i za protivpožarnu zaštitu (ploče su atestirane na protivpožarnost F120 od strane IMS-a). Radi lakše ugradnje, ploče imaju pero i žleb, a povezuju se „Rapidol“ lepkom. „Rapidol“ lepak je kvalitetna praškasta masa proizvedena na bazi gipsa, mineralnih punila i aditiva. Upotrebljava se za lepljenje gipsanih elemenata, zidnih keramičkih pločica, kamena, terakote, itd. Preduzeće „RAPID“ u svom proizvodnom programu ima više od 500 različitih vrsta ukrasnih gips-elemenata ■

Tabaš potkonstrukcija

TEMA broja

Firma TABAŠ doo je prilagođavajući se zahtevima tržišta i uslovima eksploatacije objekata, a u skladu sa odgovarajućim propisima i standardima, za ventilisane fasade proizvela, i pripremila, više tipova visokokvalitetnog i fleksibilnog sistema potkonstrukcije Tabaš od namenskih i atestiranih aluminijumskih profila i nosača za trajno stabilne i ekonomične ventilisane fasade, prilagodljiv svakom objektu i poziciji. Tabaš potkonstrukcija: 1. za kamen d=3 i više cm 2. za kamen d=2cm, kao i za keramiku debljine 2cm, i više 3. za keramiku d=1 i 1,2cm Sistem potkonstrukcije TABAŠ je kao rešenje koje utiče na dimenzije fasadnih ploča, pre svega ograničen visinom - vertikalnošću kamenih pozicija. U ovim slučajevima nije bitna dužina samih ploča, kao i ni slog. Bitne su visine kamenih ploča i to: za kamen d=3cm, moguće visine pozicija su do 200cm, sa međusobnim rastojanjem vertikala potkonstrukcije od 100cm. Za kamen d=2cm, vertikale su takođe na 100cm, vertikalni i horizontalni profili su umesto d=4mm, u ovom slučaju d=3mm, i nose mermerne ploče visine od 80cm. Ploče za fasadu treba da su uvek dobrog kvaliteta, sa odgovarajućim atestima, i bez ikakvih sumnji u kvalitet svake pojedinačne kamene pozicije. U skladu sa primenama pooštrenih uslova za novoizgrađene objekte gde se traži veća

Detalj sa „praznom“ horizontalnom fugom

i više cm. Inače, u praksi su urađena i rešenja sa profilima iz sistema potkonstukcije TABAŠ koja su bila odgovarajuća i za slučajeve većih udaljenja lica kamena od 40cm, u odnosu na konstrukcije objekta. U sistemu su predviđeni i odgovarajući podmetači-distanceri ispod samih nosača – primara i sekundara, koji omogućavaju prekid termo mosta ka konstrukciji objekta. Primarni nosač TNp

energetska efikasnost, urađen je novi primarni nosač /oznake TNp/ i sekundarni nosač /oznake TNs/ koji omogućava udaljenje lica kamena od konstrukcije objekta na ~26cm, što daje mogućnost da sloj termoizolacije umesto dosadašnjih 10cm, bude 15

Daljim razvojem rešenja i posebnim zahtevima došlo se i do mogućnosti da se u horizontalnoj fugi potpuno ‚‚sakrije“ pero aluminijumskog horizontalnog profila ako se želi mogućnost da se ne vidi aluminijumski profil na fasadi, a kako je prikazano na fotografiji. U praksi se dolazi do različitih zahteva i potreba, te se svakom objektu posvećuje posebna pažnja da bi se našlo odgovarajuće i ekonomično i visokokvalitetno tehničko rešenje za konkretan slučaj ■

TABAŠ d.o.o. Trajka Rajkovića 3 11077 Novi Beograd tel: +381 11 22 70 554 mob: +381 63 85 05 677 mob: +381 64 11 09 151 fax: +381 11 22 80 183 Ventilisana fasada bez vertikalnih i horizontalnih fuga, kamen travertin d=2cm www.build.rs

tabas@tabas.rs www.tabas.rs

TEMA broja

Estetika italijanskog dizajna – PURITY U projektovanju i razvoju ovog jedinstvenog asortimana ručica, REYNAERS je udružio snage sa italijanskim dizajnerom Leo De Karlom, koji je pet godina radio i za agenciju Philippe Starck u Parizu. Konačan izgled je bio rezultat Leo De Karlovog proučavanja Reynaers korporativnog stila i realizovanih projekata, trenutnih potreba tržišta okova i studije ciljne grupe krajnjih korisnika. Kompanija REYNAERS je stvorila jedinstvenu REYNAERS seriju ručica pod nazivom “PuRity”, koristeći nove generacije materijala i njihove mehaničke osobine, za one koji žele vrhunski kvalitet i stil za svoje prozore i vrata. PuRity asortiman ručica je sposoban da zadovolji dve glavne namene. Prvo, PuRity daje jedinstven dodir stila Reynaers sistemima, ispunjavajući dnevnu upotrebu Reynaers prozora i vrata čistim zadovoljstvom. Drugo, PuRity asortiman

daje tržištu inovativni predlog ručice u pogledu materijala, proizvodnje, montaže, kao i stepena modularnosti. PuRity ručice su napravljene od potpuno novog materijala, PuraTM, za koji je Reynaers dobio svetski ekskluzivitet za upotrebu u proizvodnji ručica. PuRity ručice su proizvedene novim postupkom nazvanim BiovTM (Bioecologic Ion Over-lay), koji kao proizvod daje netoksičnu varijantu nerđajućeg čelika iz koga su odstranjene čestice hroma. Kombinacija novog materijala i površinske obrade donosi puno prednosti: ručice nisu podložne koroziji, potpuno su alergijski neaktivne, 100% reciklabilne i vrlo lako se čiste i održavaju 100% prirodnim sredstvima. Koncept ugradnje PuRity ručica je „clickclack“, koji omogućava montažu i demontažu bez vijaka. Ovo skraćuje vreme, omogućava jače i stabilnije naleganje i omogućava pozicioniranje ručice u idealnim položajima. U nameri da ponudi kompletan asortiman, Reynaers je koncipirao rešenje tako da se PuRity može koristiti za sve tipove otvaranja prozora, vrata, kliznih i podizno-kliznih vrata.

REYNAERS Aluminium SE predstavništvo Milutina Milankovića 27 11070 Novi Beograd tel: +381 11 7132 177 fax: +381 11 7132 193 mob: +381 63 1175 171 dragomir.popovic@reynaers.com www.reynaers.com

www.build.rs

REF: LBMA Sapphire Black

REF: WHMA Moonlight White

REF: STST Lithium

REF: GOSH Or

REF: COMA Obsidian

REF: BRMA Belgian Chocolate

REF: CHSH Polaris

REF: BLMA Eclipse

PuRity ručice su dostupne u tri standardne boje: Sapphire Black, Moonlight White i Lithium. Pet boja je dostupno na zahtev: Or, Obsidian, Polaris, Eclipse i Belgian Chocolate. JEDNOSTAVNA UGRADNJA PRINCIPU „CLICK-CLACK“ ■

TEMA broja

DEMIT – specijalista za fasade Jedini pravi DEMIT na našem tržištu!

Među poznatim brendovima, sa kojima je kompanija RAVAGO LAMBDA SR u partnerskim odnosima, izdvajamo sinonim za kontaktne fasade, slovenački DEMIT sa preko izvedenih 125.200 fasada, 20.000.000 kvadratnih metara fasadnih sistema za 40 godina postojanja. DEMIT ORIGINAL – Iznad standarda među fasadama Četrdesetogodišnja tradicija potvrđuje da je ovo pouzdan i trajan fasadni sistem. Garantuje najveći stepen toplotne zaštite objekata, zdravu i udobnu unutrašnju klimu, kao i efikasnu zaštitu zgrada od različitih vremenskih i mehaničkih uticaja. • Kvalitet, trajnost i pouzdanost • Visoka otpornost na spoljašnje uticaje • Garancija kvaliteta i trajnosti DEMIT ORIGINAL je toplotno izolacioni fasadni sistem, koji se lako može ugraditi na nove i stare, individualne, već korišćene ali i druge objekte. To je testiran, pouzdan i trajan fasadni sistem, koji omogućava najveći stepen toplotne zaštite objekta, omogućava zdravu i

udobnu klimu u prostorima u kojima stanujete i stvara efikasnu zaštitu od različitih vremenskih uticaja. Posebnost sistema daju specijalno izrađene fasadne ploče DEMIT koje daju fasadi dug životni vek. Za trajnost fasade, potrebno je napomenuti, da se koristi kvalitetan Stirofix lepak, a za armiranje izuzetno elastičan i na vremenske uticaje otporan DEMIT malter. Uloga lepka jeste da se ostvari čvrsta povezanost između ploče i podloge, dok je uloga maltera da ostvari elastičnu, i na atmosferske i mehaničke uticaje otpornu odlogu za završni sloj.

Faze ugradnje 1. Priprema podloge 2. Nanošenje lepka 3. Lepljenje fasadnih ploča 4. Nanošenje prvog sloja armiranog maltera 5. Utiskivanje armirne mrežice 6. Nanošenje drugog sloja armiranog maltera

Lepak

DEMIT Strofix lepak

Izolacijske ploče DEMIT Orignal 039 DEMIT Original Graphite 032 Tiplovi

Tiplovi (u zavisnosti od podloge i visine objekta)

Malter

DEMIT Original malter

Mrežica

DEMIT armirna mreža

Prednamaz

DEMIT Primer [Basic, Silicate, Extra]

Završni sloj

DEMIT AcryLoxane [elast] DEMIT Silicate [vital] DEMIT Si-Si [q3tech] DEMIT Mineral [nature]

7. Nanošenje prednamaza (prajmera) 8. Nanošenje dekorativnog sloja (završnog sloja) Jedini pravi DEMIT fasadni sistemi smanjuju vaše troškove energije od 40% do 60%. A ne zaboravite da uzmete u obzir uštedu pri kupovini ogreva i rashladnih sistema ■ Za sve informacije o proizvodima kontaktirajte:

RAVAGO LAMBDA SR d.o.o. Cara Dušana 207a 11070 Zemun-Beograd tel: +381 11 7151 250 fax: +381 11 3164 949 DEMIT ORIGINAL komplet sistem – Objekat Skupštine opštine Šid www.build.rs

a.seferovic@ravago.rs www.ravago.rs

TEMA broja

Ventilisane kamene fasade Ventilisana fasada se može definisati kao spoljni pokrivač i metod zaštite za zgrade, koji se sastoji od šupljine između konstruktivnog zida zgrade i njene fasadne obloge. Pridev „ventilisana“ se koristi jer šupljina omogućava prirodnu i kontinuiranu ventilaciju zida zgrade, slično efektu dimnjaka (hladni vazduh ulazi unutra sa dna i izlazi topao na vrhu). Samim tim, sa „cirkulacijom vazduha“ na zidu, uobičajena vlažnost i tipična kondenzacija tradicionalnih fasada se izbegava i postiže se veći izolacioni komfor. Ventilisana fasada ima više prednosti, kao što su lako postavljanje fasadne obloge i mogućnost ugradnje elektro i vodovodnog sistema u prostoru između zida zgrade i fasadne obloge, a nije ni zanemarljiva činjenica da se „pokrivaju“ greške u uzvođenju grubih građevinskih radova. autor: Jovica Tabašević

Ventilisane fasade i zidne obloge su razvijene za zaštitu objekata od kombinovanog dejstva kiše i vetra suprostavljanjem dejstva vode koja udara na zidove i održavanjem zgrade suvom, sa visokim stepenom estetskih karakteristika i nespornim prednostima toplotne i zvučne izolacije.

a sam kamen ima posebne zahteve obrade u odnosu na druge materijale, i u načelu je skuplji, atraktivniji i najtrajniji materijal. Ove fasade, kao i bilo koje druge, zahtevaju povremeno održavanje, što je nominalno jednom do dva puta godišnje.

U pogledu toplotne energije, ventilisane fasade mogu da smanje količinu toplote koju apsorbuje zgrada u toplim vremenskim uslovima usled delimične refleksije sunčevog zračenja od strane omotača, ventilisanog vazdušnog sloja i zbog primene izolacionih materijala, čime se postiže znatno smanjenje troškova klimatizacije objekta. Obrnuto, zimi, ventilisani zidovi uspevaju da zadrže toplotu, što dovodi do uštede u pogledu grejanja.

Uglavnom se na kamenim ventilisanim fasadama koriste prirodni materijali: mermer, granit, peščar itd., kao i polimermeri, koji imaju slične karakteristike, ali se i drugačije ponašaju na spoljnim fasadama. Kamen koji se koristi za spoljnje fasade treba da je kvalitetan, da ima odgovarajuće ateste i da je svaka pojedinačna pozicija kontrolisana, a u slučaju sumnje u moguće skrivene defekte i mane on se ne ugrađuje. Preporuka je i da se na svakoj pojedinačnoj poziciji izvrši blago obranje ivica kamena, tj. da ivice ne budu oštre.

Na kraju, ovaj fasadni sistem, zahvaljujući „efektu dimnjaka“, ima efikasnu prirodnu ventilaciju, otud naziv ventilisana fasada, što posebno pomaže otklanjanju toplote i vlažnosti i garantuje visok nivo životnog komfora.

Za rešenja nošenja kamena na potrebnom udaljenju od konstrukcije objekta, a radi obezbeđenja ventilisanog sloja za prolaz vazduha, koriste se dva osnovna načina: ankeri i potkonstrukcija, sve sa svojim specifičnostima i modifikacijama.

Pored toga, ventilisani zidovi imaju tendenciju da povećaju refleksiju spoljašnje buke pošto ova posebna konstrukcija, koja se sastoji od slojeva omotača, vazdušnog sloja i izolacionog materijala, obezbeđuje određeni nivo akustične apsorpcije. To očigledno zavisi od osobina refleksije, apsorpcije i akustične transmisije materijala koji se koriste, kao i njihovih dimenzija, debljina, pozicioniranja i ponašanja konstrukcije objekta. Upravo zbog brojnih prednosti i tehnoloških inovacija, ventilisani fasadni zidovi se sve više primenjuju u svetu savremene arhi-

tekture, dozvoljavajući slobodno tumačenje fasada na moderan i potpuno nov način kao savršeni odgovor za zahtevne projekte i neophodne performanse.

U sistemu ventilisanih fasada kao savremenog načina rešavanje spoljnih vertikalnih površina objekta posebno mesto zauzimaju rešenja ventilisanih kamenih fasada.

Na tržištu postoje i više desetina stranih i malo domaćih proizvođača različitih, ali sličnih sistema ankera i potkonstrukcija za ventilisane kamene fasade.

Te fasade spadaju u složenije i skuplje fasade zbog toga što su što su materijali, u ovom slučaju kamen, koji se koriste fizički teški (uglavnom se koristi kamen debljine 2cm, što je preporučena najmanja debljina za prirodne materijale, i 3cm, a ponekad su debljine i veće od 4cm), te se iz tog razloga nazivaju i „teške fasade“. Specifična težina materijala za d=3cm ide i do 90 kg/m2,

Sa sistemom potkonstrukcija se mogu adekvatno rešiti svi objekti, a sa sistemom ankera to nije moguće.

www.build.rs

Ankeri koji se koriste za kamene fasade su izrađeni od inoksa, a potkonstrukcije od inoksa ili aluminijuma. Druga rešenja kao što su pocinkovani profili se ne preporučuju i nisu trajna, i kao takva se već duže vremena ne koriste.

TEMA broja Poslednjih nekoliko godina u sistemima potkonstrukcija preovladavaju više aluminijumski materijali u odnosu na inoks. Aluminijumske legure koje se koriste za izradu potkonstrukcija su u načelu kvalitetnije od materijala koji se koriste za prozore i slične pozicije. Prednosti aluminijuma su brojne u odnosu na inoks, a pored cene vrlo je bitna lakša intervencija i rad na samim profilima na licu mesta, kao i činjenica da sam materijal ne varniči prilikom obrade, itd... Kod ventilisanih kamenih fasada potrebno je obezbediti da sloj vazduha može da cirkuliše i leti i zimi. Minimalan ventilisani sloj je širine od 2cm i to neprekinuto. Ventilisani sloj je horizontalni razmak od kamena ili horizontalnog profila do sloja termoizolacije. Zbog tolerancija u izvođenju grubih građevinskih radova, poželjno je da taj sloj bude od 4 do 5cm. U nekim zemljama se to prihvata kao minimalan prostor za strujanje vazduha.

Neophodno je omogućiti ulaz vazduha sa donje strane fasade i izlaz na vrhu fasade. „Ulaz“ u načelu ne predstavlja problem za rešiti, i on treba da je veći od 50cm2 na dužni metar fasade. Na vrhu fasade potreban je minimalan izlaz od 50cm2 na dužni metar fasade (to je „prolaz“ od 5mm „visine“ na dužni metar fasade). Bitno je napomenuti da ventilisane fasade nisu vodonepropusne i da se to rešava detaljima koji su vezani za fasadne otvore, kao i na druge načine. Sloj termike je do skora (do 2012. godine) za naše prostore bio, na primer, u Beogradu od 8 do 10cm, a sada je 12 do 15cm, a i više, a sve u skladu za zaoštrenijim zahtevima za energetskoj efikasnosti objekta, kao i specifičnim potrebama. Sloj termoizolacije, koja treba da ima sa spoljne strane stakleni voal (kod kamene i staklene vune), određuje se za svaki objekat posebno i zavisi od dosta uslova, te je poželjno da se uradi i odgovarajući termički proračun, kao i proračun prolaza pare i drugi proračuni, pa tako nije čudno doći i do slojeva debljina termoizolacije od 30cm i više santimetara.

Najbolje rešenje pri eksploataciji objekta (kao i u fazi izvođenja radova na ventilisanoj kamenoj fasadi) je da termika ima kvalitetniji sloj zaštite od staklenog voala, a to je da je termika sa spoljne strane trajno zaštićena odgovarajućim mrežicama i lepkom. To je skuplje rešenje, ali znatno kvalitetnije i trajnije. Termika, a posebno vuna, ne sme da bude mokra, tako da treba sve uraditi da se spreči njeno kvašenje u fazi izvođenja radova, a naravno i u toku životnog ciklusa objekta. Nažalost, zbog neodgovarajućeg načina fiksiranja termo sloja, kao i „zatvaranjem“ vlažne termike na mnogim objektima se dugo posle prestanka padavina mogu primetiti vlažne fleke na kamenim pločama. Poslednjih godina je praksa da se fuge između kamenih ploča pune odgovarajućim git masama (boje slične kamenu) jer je dokazano da se stvara cug u slobodnom prostoru iza kamene obloge, odnosno pojavljuje sličan efekat kao kod dimnjaka, te je na taj način ventilacija još efikasnija. Najčešće osnovne faze kod izvođenja kamenorezačkih radova na ventilisanim kamenim fasadama su (očekuje se da su svi pripremni i prethodni radovi završeni i odobreni, tako da nema zastoja u redosledu sledećih radova): • Postavljanje primarnih i sekundarnih nosači na projektovana odgovarajuća mesta koji se fiksiraju za konstrukciju objekta. Napominjemo da se primarni nosači fiksiraju uvek u noseći deo konstrukcije objekta i da saglasno normativima treba da imaju dva ankera ugrađena u armirano betonsku konstrukciju. Ankeri su međusobno obavezno u vertikalnom položaju i oni su uvek od inoksa A4 kvaliteta. Gornji anker prima zatezanje, a nosivost zavisi od međusobnog udaljenja ankera u betonu kao i od prečnika inoks ankera. Beton mora da je zdrav i zreo. U skladu sa zahtevom iz projekta mogu se postavljati podmetači - distanceri ispod primarnih i sekundarnih nosača, tako da se dobija prekinuti termo-most između metalne potkonstrukcije i konstrukcije objekta. • Nakon toga se postavljaju vertikalni profili (fiksiranje na primarne i sekundarne nosače) na idealan položaj potreban za kamen. • Po doterivanju vertikalnih profila u potrebnu ravan, vrši se finalno pritezanje ankera u betonu i na ostalim delovima objekta. Poželjno je pritezanje vršiti moment ključem. Zavrtnjevi koji se koriste za vezu elemenata potkonstrukcije imaju po jednu elastičnu i jednu ravnu podlošku i kvaliteta su inoks A2. • Sledeća faza je ugradnja termike. Ona „ide malo“ ispred ugradnje kamena, tako da se ne bi oštetila. U slučaju ako je kvalitetan vodoodbojni i paropropusni sloj na www.build.rs

termoizolaciji može se uraditi veća površina termike. • Kad je materijal za oblaganje fasade (kamen) spreman za ugradnju pristupa se postavljanju horizontalnih nosača ili drugih profila koji prihvataju direktno kamenu oblogu. Kod većih i zahtevnijih objekata je neophodna izrada kompletne projektne dokumentacije specifične za ventilisane kamene fasade. Ukoliko se grubi građevinski radovi na objektu rade prema standardima i predviđenim normativima i sa dozvoljenim odstupanjima - tolerancijama, a što bi trebalo da je normalno, radi ubrzanja radova mogu se unapred izvršiti odgovarajuće pripreme za izradu kamenih pozicija prema projektu, sa minimalnim „davanjem“ nadmera kod pojedinih pozicija kamena, a ne da se čeka završetak grubih građevinskih radova da bi se potom uzele mere na osnovu kojih se rade „krojne liste“.

U svim fazama rada potrebno je da se nijedni drugi radovi ne izvode iznad mesta rada, a svi kamenorezački i fasaderski radovi se rade sa već obučenim i stručnim ekipama montažera i ostalog osoblja potrebnog za realizaciju radova. Mikro bimetalna korozija koja se može pojaviti na dodiru podloški od inoksa i aluminijumkih površina profila je beznačajna i nije od uticaja na stabilnost i trajnost celog sistema potkonstrukcije. Svaki sistem ventilisanih kamenih fasada ima svoje specifičnosti i potrebno je odabrati onaj koji zadovoljava sve konstruktivne zahteve, ima odgovarajuće ateste i „pokriva“ sve detalje koji su planirani da se reše sa kamenim pozicijama. Kamene fasade na objektima su jedne od retkih površina koje su urađene u prirodnom materijalu, a koji svakom objektu obezbeđuje posebnost. Odabirom odgovarajućih materijala, kvalitetnom i sigurnom ugradnjom i održavanjem fasadne obloge obezbeđuje se dugovečnost koja se računa na minimum 80 godina, što praktično ne obezbeđuje ni jedna druga fasadna obloga ■

promo

Video nadzor u funkciji detekcije provale Inteligentan softver za snimanje i video analizu IPS-VideoManager Sistemi za video nadzor predstavljaju ključni instrument u prevenciji i rešavanju incidentnih situacija. Kompanija Securiton nudi ove sisteme u različitim stepenima kompleksnosti i za širok raspon primena. Izdvojićemo IPS-VideoManager, softver za video analizu, snimanje i video menadžment. zatvorenom prostoru. Moguće je nadzirati prostorije, komunikacione delove objekta i vrata. Video modul vrši analitiku u realnom vremenu i alarmira operatera u slučaju nedozvoljenog ulaska u nadzirane unutrašnje prostore. Modul obezbeđuje pouzdanu detekciju neovlašćenog ulaska u štićeni prostor, čak i pod lošim uslovima osvetljenja.

Reč je o video sistemu za megapikselne IP kamere, sa kojim se jednostavno integrišu i postojeće analogne kamere i sistemi. Karakteriše ga izuzetna pouzdanost u analizi, snimanju, video menadžmentu i prenosu digitalnih video snimaka, kao i funkcionalnost, operativna efikasnost i lako korišćenje za sve potrebe i na različitim nivoima. IPS-VideoManager ima neograničenu moć prilagođavanja u pogledu funkcionalnosti i veličine – od jednostavnog jednokanalnog video rekordera do globalne mreže video klastera sa više od 10.000 kamera. Zbog ove osobine i nove softverske arhitekture svrstava se u efikasno rešenje za svaki nivo zaštite. IPS-VideoManager automatski obavlja video analizu u realnom vremenu i detektuje rizične događaje. Posebno je praktičan za sisSECURITON PROJEKTOVANJE, UGRADNJA I SERVISIRANJE • automatska dojava požara • gašenje požara sprinklerom i drendžerom • gašenje požara u kontrolnim sobama ekološkim sredstvima (NOVEC, FM200, inertni gas, …) • detekcija gasa • video nadzor • kontrola pristupa • dojava provale i prepada • perimetarska zaštita • softver za integraciju tehničkih sistema ■

teme sa velikim brojem kamera ili za objekte sa posebnim bezbednosnim zahtevima. Ovaj softver ima module za video analitiku koji detektuju osobe, požar, dim, ostavljeni prtljag, ispisivanje grafita ili druge vrste neuobičajenog i/ili rizičnog ponašanja. Moduli služe i za određivanje pozicije i izradu putanje kretanja detektovane osobe ili objekta. Moduli za video-analitiku se definišu za svaku kameru posebno, uzimajući u obzir zahteve koje određena kamera treba da ispuni. Na ovaj način, svaka kamera dobija „zadatak“ u okviru sistema video-nadzora. Moduli za detekciju provale u spoljašnjem ili unutrašnjem prostoru pomoću svog zonskog koncepta prepoznaju da li se radi o dozvoljenom kretanju u štićenoj zoni ili nedozvoljenom ulasku. Moduli se jednostavno instaliraju i konfigurišu, a parametri se podešavaju prema okruženju. IPS video modul za detekciju provale primenjuje se za zaštitu perimetra i spoljašnju zaštitu objekata koji imaju ograničen pristup. Modul vrši video analitiku u realnom vremenu i alarmira operatera u slučaju upada nepozvane osobe u štićene otvorene prostore. Obezbeđena je pouzdana detekcija neovlašćenog ulaska u prostor koji se štiti, čak i pod teškim vremenskim uslovima, uz visok stepen zaštite od sabotaže. IPS video modul za unutrašnju detekciju primenjuje se za detekciju provale u www.build.rs

Osnovne karakteristike ovih video modula su: • upozoravaju operatera u realnom vremenu u slučaju nedozvoljenog ulaska u štićenu zonu • prepoznaju aktivnosti u prostoru i omogućavaju praćenje objekata • moguće je podesiti spoljašnje i alarmne zone • moguće je podesiti veličinu objekata, smer kretanja, razdaljinu i perspektivu • moguće je podesiti 3D georeferenciranje i simultano potvrditi alarm • moguće je podesiti dužinu trajanja alarma. Video materijal se iz IPS-VideoManager softvera izvozi sa vodenim žigom, čime se garantuje autentičnost snimka ■

Securiton d.o.o. Alarm and Security Systems Danila Lekića Španca 31 11070 Beograd tel: +381 11 318 70 81 318 70 82, 318 50 17 fax: +381 11 228 05 25 office@securiton.rs www.securiton.rs A company of the Swiss Securitas Group

promo

Evropski standard – HOUSEMATIK Privredno društvo „Housematik“ d.o.o. iz Velike Moštanice, nadomak Beograda, osnovano je 2007. godine. Bavi se uvozom, prodajom, ugradnjom i servisiranjem automatskih sistema ulaza i pretovarne opreme. Njihov asortiman obuhvata segmentna i rolo vrata (za industrijske i rezidencijalne objekte), rolo rešetke, brza PVC vrata, senzorska vrata, protivpožarna vrata i zavese, parking rampe, automatiku za kapije, pretovarne i hidraulične rampe, izolacione zavese, trakaste PVC zavese. Kompanija „Housematik“ bavi se ugradnjom samo onoga što zadovoljava standarde Evropske unije i što garantuje dugotrajnost i pouzdanost ugrađene opreme. Tim stručnjaka spreman je da realizuje i najzahtevnije projekte i da brzo odgovori na sve zahteve njihovih komitenata. Poseduju lager rezernih delova što serviserima omogućava ekspeditivno obavljanje servisa i odziv na prijavu u najkraćem roku. Housematik je generalni zastupnik kompanije MCA Grup, proizvođača segmentnih vrata i roletni. Od inostranih partnera izdvajamo Gunther-Tore, ITW IndustrieTore, Effertz, Inkema.

Svi paneli imaju podužna ojačanja i zaštitu protiv priklještenja prstiju. Što se tiče završne obrade vrata mogu biti u bilo kojoj boji iz RAL-karte. Pogon vrata može biti mehanički (ručno) ili elektro-mehanički (pomoću motora koji se smešta na plafon). Aktiviranje vrata može biti pomoću tastera, daljinskih upravljača itd.

Industrijska segmentna vrata Izrađena su od čeličnih panela sa termo ispunom u vidu PUR pene čime se obezbeđuje dobra toplotna izolovanost prostora.

Segmentna vrata

U zavisnosti od dimenzija otvora, materijala od kojih su vrata izrađena, sigurnosne opreme možemo razlikovati: • kućni program segmentnih garažnih vrata • industrijski program segmentnih vrata U zavisnosti od prostora iznad vrata (nadvratne grede) razlikujemo više sistema vođenja: • nisko vođenje (Low Lift) do 420mm • normalno vođenje (Normal Lift) od 420 do 600mm • visoko vođenje (High Lift) preko 600mm • potpuno vertikalno vođenje (Full Vertical Lift).

Garažna vrata su izrađena od čeličnih sendvič panela sa termo ispunom u vidu termoizolacione PUR pene kao i od drvenih panela. Sama tekstura panela može biti različita. • debljina panela je 40mm • visina panela iznosi 500mm i 610mm • sistemi vođenja u zavisnosti od prostora iznad vrata mogu biti: nisko (Low Lift) i normalno vođenje (Normal Lift)

Te-Ko „Kostolac“ „TE Nikola Tesla“-TENT B RB „Kolubara“ „Coca-cola Hellenic Srbija“ a.d. „Carlsberg“ Srbija „Deneza M Inženjering“ „Nacionalna logistika“ „Kuehne+Nugel“ „Carnex“ JKP Požarevac Industrija mesa „Matijević“ JP „Ada ciganlija“ „Trans produkt – BUS“ prevoz „Almont“ d.o.o. „PMC inženjering“ „Grading“ d.o.o. „Mecaplast Serbia“ „Harden“ d.o.o. „Greiner packaging“ i mnogi drugi...

Ukoliko postoji potreba za kvalitetanim proizvodom sa garancijom iz asortimana firme „Housematik“, oni su tu da odgovore na svaki zahtev.

Segmentna vrata imaju najširu primenu kod privatnih i industrijskih objekata.

Segmentna garažna vrata

• • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Vrata se mogu podizati mehanički (ručno) i automatski pomoću elektromotora koji može biti smešten iznad (plafonski motor) ili pored vrata (bočni motor). Komanda vratima se može zadavati pomoću daljinskog upravljača, prelaskom vozila preko induktivne petlje, pritiskom taster i dr. Vrata mogu sadržati pešačka vrata, prozore i kompletne prozirne panele. Vrata sadrže više sigurnosnih sistema protiv pucanja opruga i sajli. Iz bogate referenc liste izdvajamo: • AD Aerodrom „Nikola Tesla“ • „Milšped“ d.o.o. www.build.rs

Voljni da pomognu i daju savet i rešenje bazirano na njihovom dugogodišnjem iskustvu, politika firme „Housematik“ je ne prisiljavati kupca na odluku, već ponuditi najbolji savet, servis i proizvode po povoljnim cenama ■

HOUSEMATIK d.o.o. Stevana Stevanovića 4 11262 Velika Moštanica tel: +381 11 8076 136 mob: +381 63 8898 685 +381 62 8890 150 +381 62 8890 151 office@housematik.rs www.housematik.rs www.garaznavrata-benefit.rs

promo

TOBLER

skele, oplate za sigurnost na visini Bezbednost na visini i u radu. Unapredite svoje poslovanje i uštedite dragoceno vreme. Preduzeće Tobler-skele osnovano je 2006. godine kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Od osnivanja do jula meseca 2007. godine, delatnost preduzeća više se orijentisala na prodaju i iznajmljivanje skela. Od jula meseca 2007. godine, firma ToblerSkele počinje sa proizvodnjom skela tipa: MATO-1, 2, 3 i 8, Mato-R, N i S, kao i novog proizvoda LEOB RAM. Preduzeće je ovlašćeno za proizvodnju ovih proizvoda od firme Tobler AG - proizvođača ovih modela, koja svoje poslovanje razvija po svim evropskim centrima. U ostvarivanju poslovnih planova veliki značaj ima raspoređivanje poslovanja po svim regionalnim centrima i šire. Toblerskele imaju svoje predstavništvo u Beogradu, Prištini, zatim u Varni, Tirani kao i u Švajcarskoj, Austriji i Rusiji.

Kao rezultat kvaliteta, veoma kratkog vremena isporuke i najvažnije – sigurnosti koje obezbeđuje Tobler skelski sistem, njihovi proizvodi su veoma traženi na tržištu. Tako kupac prilikom kupovine na raspolaganju ima i sve neophodne ateste kao i statičke proračune za svaki element pojedinačno, ali i za celokupnu montiranu skelu. Toblerskele poseduju standardni kvalitet ISO 9001:2008. Tobler-skele je u mogućnosti da za svaki sistem skela koji se nalazi na tržištu ponudi kompatibilna rešenja sa povoljnom cenom. Svaki element skele omogućava jednostavnu montažu u vrlo kratkom vremenskom roku. Takođe, težina svakog pojedinačnog dela može se daljim razvojem smanjiti na minimum, a da se pri tome ne izgubi stabilnost i teretna snaga. MATO-1 je skela koja ispunjava sve evropske zahteve, standarde i norme. Njeni dodatni elementi (razne konzole za sve namene), kao i brza montaža i demontaža čine je veoma zanimljivom domaćim kupcima i šire. MATO skele tako ispunjavaju sve zahteve savremene gradnje idući korak ispred ostalih, a najbolji partneri Tobler-Skela su one firme kojima je stalo do sigurnosti svojih zaposlenih. Pored nabrojanih skelskih sistema tipa MATO, kao i LOEB RAM, u ponudu Tobler-Skela spadaju i TOSK (cinkovani) podupirači, i to: toplocinkovani i elektrocinkovani podupirači, klasa B i C. Tu su takođe i oplate dostupne u više različitih veličina i tipova oplatnih ravni, sa svim neophodnim pratećim elementima.

U svim svojim prodajnim centrima preduzeće Tobler-Skele je proširilo ponudu i na mogućnost iznajmljivanja skelskih sistema i platformi, u količinama prema potrebi klijenta. Ovu ponudu čini nekoliko grupa proizvoda: • iznajmljivanje statičnih skela za sve vremenske uslove, u željenim količinama prema potrebama klijenta; • iznajmljivanje pokretnih skela različitih dimenzija; • iznajmljivanje platformi različitih dimenzija – modeli sa i bez krovova. Na sajtu Tobler-Skela možete pronaći sve neophodne podatke, specifikacije i tehničke karakteristike svih proizvoda, ili se možete raspitati direktno kod proizvođača ■

Tobler Skele d.o.o. TOBLER-SKELE selo Rajince 17523 Preševo tel/fax: +381 17 664 658 Predstavništvo Beograd Niški autoput 25 tel: +381 11 347 67 36 info@tobler-skele.com www.tobler-skele.com

www.build.rs

zanimljivosti „Mataerial 3D“ štampač gradi strukture koje prkose gravitaciji

Kišobran fasada u Šangaju

Ranije ove godine, pisali smo o 3Doodler-u, olovci koja omogućava korisnicima da nacrtaju 3D objekte sa plastičnim vlaknom, skoro kao 3D štampač. To je zabavna mala spravica, ali šta ako neko napravi uređaj koji nudi sličnu slobodu, osim što gradi objekte koji su 10 puta veći? Taj uređaj može da liči na Mataerial 3D štampač koji koristi robotsku ruku i materijal koji se brzo formira kako bi stvorio rigidne, slobodnotekuće strukture na skoro svakoj površini, pa čak i na vertikalnim.

Arhitektonski biro 3Gatti uzeo je inspiraciju iz širokih suncobrana koji se vide svugde tokom toplih letnjih meseci u Šangaju i napravio novu fasadu za Madridski paviljon izložbe Expo 2010. Nova fasada za prenamenjeni objekat poslovne i trgovinske namene će imati čelične kišobrane koji se mogu pojedinačno otvarati i zatvarati i koristiti za upravljanje unutrašnje količine osvetljenja. Nova kišobran fasada će zameniti bambusne otvore koje se nalaze na preklapajućim čeličnim ramovima koji trenutno okružuju zastakljene fasade zgrade. Nažalost, bambus i ramovi su degradirani kako je paviljon pretvoren u maloprodajni i poslovni kompleks nakon svetske izložbe Expo 2012.

Za razliku od većine 3D štampača koji stavljaju tanke slojeve duž horizontalne ravni, prototip Mataerial 3D štampača ekstrudira debele stubove iz bilo kog ugla. Uređaj koristi termootporne polimere umesto klasične zagrejane plastike, što dovodi do toga da se strukture, nakon što materijal napusti mlaznicu, gotovo odmah stvrdnjavaju. Projektanti ovog štampača su nazvali njihov metod proizvodnje (za koga se isčekuje patent) „antigravitacijsko modelovanje objekta“. Korisnici mogu da dizajniraju različite oblike u CAD softveru, i zatim ih pohrane u uređaj kako bi stvorili putanju kretanja za ruku. Boja materijala takođe može biti promenjena tokom procesa štampanja ubrizgavanjem boje u uređaj u CMYK modu. Možda nije baš toliko precizan i ograničen je na dizajn na bazi štapova, ali štampač Mataerial ima nekoliko prednosti u odnosu na tipični 3D štampač. Pored mogućnosti da gradi na vertikalnim površinama, robotska ruka može da se kreće u bilo kom pravcu tokom procesa štampe, i na taj način stvara više prirodne obline. Takođe, on nije ograničen na gradnju objekata unutar oblasti određene za štampanje, tako da on može da proizvede strukture velike koliko i dohvat robotske ruke ■

Talasasta aluminijumska fasada koja postaje providna noću U malom gradu Bresanoneu u severnoj Italiji, postoji teretana koja je kao nijedna druga. Eksterijer zgrade izgleda kao komad zgužvane aluminijumske folije, i štaviše, kada noć padne izgužvana zgrada postaje

transparentna, dok penjači na veštačkoj steni unutar nje uživaju u pogledima.

Kada su svi kišobrani otvoreni, fasada postaje ravna površina koja štiti unutrašnjost od jakih vetrova i blokira višak solarnog dobitka. Projektantski detalji biroa 3Gatti takođe potvrđuju da su zatvoreni zvezdasti oblici kišobrana aerodinamični, odbijajući vetar u slučaju tajfuna ■

„Vertikale Kletterhalle“, ili vertikalna teretana za penjanje, je projektovana od strane arhitekata Martina Mutšlehnera (Martin Mutschlechner) i Barbare Lanc (Barbara Lanz), a u saradnji sa lokalnim arhitektom Volfgangom Meranerom (Wolfgang Meraner). Zidovi zgrade su napravljeni od aluminijuma koji je protkan sa skromnim performacijama. Tokom dana, zgrada ima talasasti efekat inspirisan izgledom zavese, dok noću performacija omogućava da svetlo iznutra čini zgradu transparentnom. Arhitekta Mutšleher kaže: „Želeli smo da zgrada bude hermetična danju i potpuno transparentna noću. Prva ideja je bila da se stvori zavesa, dok je valovitost

Projekat biroa 3Gatti zadržava javnu interakciju izvorne fasade, i omogućava ljudima da prilagode osenčenje kako bi obezbedii željeni nivo svetlosti. Svaki kišobran se kontroliše preko sistema kotura koji upravlja sa centralnim zajedničkim sistemom sa oprugom identičnim sa standardnim kišobranom, iako je malčice pretežak da vam stane u torbu, jer je napravljen od čelika.

fasade dodat kako bi se stvorio moire efekat (fr. moiré - vizuelni efekat sličan preklapanju dve rešetke). Za nas je bilo veoma bitno da imamo fasadu koja menja transparentnost u toku dana i menja obrazce kako se posmatrač kreće kroz objekat“ ■

zanimljivosti Fasada od ogromnih betonskih cevi Nedavno renovirani hotel Prahran, koji se nalazi u Melburnu, Australija, ne treba mešati sa hotelom Tube u Meksiku. Iako oba hotela odlikuje upotreba ogromnih betonskih cevi u njihovoj arhitekturi, Prahran hotel nije zapravo hotel, već pab. A ako se pitate zašto se zove hotel, pa, to je samo australijski termin za pab.

Lokalni arhitektonski biro Techne je angažovan da ponovo zamisli fasadu i koncept zajedničkih prostorija u pabu. Nedavno završeni radovi na renoviranju uključuju kreativno korišćenje 17 odvodnih betonskih cevi u fasadi strukture, enterijeru bašte i trpezarijskim separeima. Uključivanje cevi ne samo da daje pabu dramatičan i savremeni izgled, već i nudi osećaj zaštite i intimnosti kroz prozore nalik brodskim koji pružaju odličnu preglednost okoliša i intimno iskustvo unutar paba. Tokom dana, fasada od cevi ispunjava unutrašnji prostor sa obiljem prirodne svetlosti, što prostor čini odličnim za ručavanje ili druženje, istovremeno obezbeđujući da se prostor paba izdvaja od tipičnih sumornih i tamnih pabova na koje smo navikli ■

Istraživači otkrili ključ super trajnog drevnog rimskog betona Beton je jedan od najčešće korišćenih građevinskih materijala na svetu i odgovoran je za ogromnu emisiju ugljen-dioksida, ali su istraživači nedavno otkrili tragove za više ekološku betonsku mešavinu koji su koristili Rimljani pre 2.000 godina. Paulo Monteiro iz Nacionalne laboratorije Lorens Berkli (Lawrence Berkeley National Laboratory) Ministarstva energetike SAD-a, profesor građevinarstva na Univerzitetu u Kaliforniji, Berkli, predvodio je tim koji je otkrio 2.000 godina star lukobran u Sredozemnom moru koji je proizveden koriščenjem dela energije koja je potrebna za stvaranje modernog betona - a pritom je i više izdržljiv. „Portland cement je izvor ‘lepka’ koji drži zajedno većinu savremenog betona“, kaže se u saopštenju iz Berkli laboratorije. „Ali, on oslobađa ugljenik sagorevanjem goriva koje je potrebno za zagrevanje mešavine krečnjaka i gline na 1.450 stepeni Celzijusa, kao i iz samog zagrejanog krečnjaka (kalcijum karbonata).“ Rimljani su usavršili mešavinu koja koristi mnogo manje krečnjaka i koja cementira na 900 stepeni Celzijusa ili niže, kažu istraživači, što znači da je potrebno mnogo manje energije da se napravi. U našem trenutnom okruženju eskalacije klimatskih promena usled rastućih emisija ugljenika, ovaj drevni recept za beton može dramatično da smanji ukupnu emisiju građevinske industrije. Rimljani su mešali krečnjak i vulkanske stene za normalne betonske konstrukcije, dok su podvodne strukture napravljene od krečnjaka i vulkanskog pepela koji su formirali malter. Kada se ova mešavina pomeša sa morskom vodom, topla hemijska reakcija se javlja koja cementira mešavinu krečnjaka i pepela. Tajni sastojak je pozolanski pepeo bogat aluminijumom, a ispostavilo se da ga u naftom bogatoj Saudijskoj Arabiji ima dosta. „Za nas, pozolan je važan zbog njegove praktične primene“, kaže Monteiro. „Može da zameni 40 odsto svetske potražnje za portland cementom, a postoje izvori pozolana širom sveta. Saudijska Arabija nema letećeg pepela, ali zato ima planine pozolana“ ■

Energetski krov za pasaž u Peruđi Austrijski arhitektonski biro Coop Himmelb(l)au projektovao je nadstrešnicu nad prolazom koja generiše energiju u Peruđi u Italiji. Nazvana „Energetski krov“, struktura će se sastojati od tri sloja: fotonaponskih ćelija na vrhu, konstrukcije i vetroturbine u sredini, i zastakljenja na donjoj strani. „Energetski krov“ imaće ulogu baldahina (nadstrešnice) duž ulice Via Mazzini u centru Peruđe, i u isto vreme će stvarati ulaznu tačku u arheološki podzemni prolaz koji vodi posetioce kroz istoriju Peruđe. Pasaž povezuje centar grada sa mini metro stanicom Pinćeto. Istorijski dokumenti pokazuju postojanje starog etrurskog gradskog zida u oblasti ispod trga Đakoma Mateotija, za koji biro Coop Himmelb(l)au predlaže da bude iskopan kao deo podzemne javne galerije koja prikazuje istoriju Peruđe. Otvori u tlu na trgu bi vizuelno bili spojeni sa „Energetskim krovom“. Krov se sastoji od tri sloja: gornji sloj koji sakuplja energiju, konstruktivni sloj u sredini i sloj na dnu koji je kombinacija ploča od stakla i providnih pneumatskih jastučića. Gornji sloj sadrži transparentne fotonaponske ćelije za generisanje električne energije i stvara osenčeni prostor ispod. Orijentacija pojedinačnih ćelija je generisana i optimizovana od strane posebnih kompjuterskih programa. Pored ovoga, pet vetroturbina, koje se nalaze unutar konstruktivnog sloja, stvaraju dodatnu energiju. Krov i podzemni prolaz su energetski samodovoljni ■

energetska efikasnost

Prednosti propana:

Nisko-energetska alternativa Iako se propan najčešće koristi za domaće, komercijalno i industrijsko grejanje, u toku je promena u kojoj će tečni naftni gas (TNG) igrati veću ulogu u smanjenju energetske potrošnje u zgradama. Propan sigurno ima mnogo stvari koje mu idu u korist, posebno za udaljene seoske i zabačene lokacije koje nisu u stanju da se povežu na glavnu električnu mrežu. On ima jake ekološke akreditive. Prema britanskoj kompaniji BRE, tečni naftni gas je najniže ugljenično-intenzivno dostupno gorivo. Osim toga, nedavna studija energetske konsultanske kuće NIFES Consulting Group, naručene od kompanije Calor Gas, pokazala je da komercijalni objekti mogu smanjiti emisije ugljenika za 22 odsto zamenom starih kotlova na mazut sa kotlovima koji koriste tečni naftni gas. Ovo je delom rezultat efikasnijeg sistema, a delom rezultat emisionih faktora za mazut sa 0,265 kilograma ugljen-dioksida po kWh, koji je viši od faktora za TNG koji je 0,214 kilograma ugljen-dioksida po kWh. Pored toga, posebna studija objavljena ove godine u stručnom časopisu Environmental Impact Assessment Review, pokazala je da, u domaćinstvima, lož-ulje generiše dvadeset odsto više emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte od tečnog naftnog gasa.

dati oko 270 jedinica pare. Ovo omogućava uskladištenje velike količine na licu mesta kao tečnost u kontejnerima pod pritiskom. Takođe, pošto se skladišti pod pritiskom, teško ga je ilegalno izvući van - što je sve veći problem za rezervoare za skladištenje maziva. Ključa na -42ºC na atmosferskom pritisku, što znači da na njegov učinak ne utiče hladno vreme. To znači da se može obezbediti stalno snabdevanje gasom tokom cele godine bez obzira na spoljašnju temperaturu. Iako veoma zapaljiv, on i dalje ima dobre bezbednosne akreditive, bar sa stanovišta zagađenja. Tečni naftni gas je netoksičan i curenja TNG isparenja neće predstavljati nikakvo značajno zagađenje za tlo ili vodu. Kao tečnost, on je lakši od vode, tako da ima ekološku korist da će uvek biti iznad nivoa vode. Bilo koje izlivanje tečnog naftnog gasa jednostavno isparuje i ne izaziva zagađenje vode i zemljišta.

On je takođe više energetski efikasan. Ista NIFES studija je takođe pokazala da zamena kotla na mazut postavljenog pre 15 godina sa kotlom na tečni naftni gas može da smanji potrošnju energije za 11 odsto.

Pored toga, dobavljači tečnog naftnog gasa obično poseduju rezervoare tečnog naftnog gasa, i stoga su i odgovorni za njihovo održavanje. To znači da kada se svaki put TNG dostavi, rezervoar se proveri od strane vozača i, povremeno, ceo sistem bude proveren od strane kvalifikovanog inženjera. U suštini, to znači da je rezervoar jedna stvar manje o čemu vlasnik kuće ili poslovnog prostora mora da brine.

Posmatrano iz perspektive dostave i učinka, tečni naftni gas je takođe dokazano pouzdaniji. Jedna jedinica tečnog naftnog gasa će

TNG može biti integrisan sa nisko-ugljeničnom i obnovljivom tehnologijom kako bi pružio rešenja za ruralni komercijalni razvoj

i renoviranje, koje kombinovano stvaraju pouzdano, celogodišnje, snabdevanje grejanja sa većim uštedama u emisiji ugljenika i novca. Ovo postaje sve više atraktivnija opcija. Obnovljiva i nisko-ugljenična tehnologija koja može biti korišćena uz tečni naftni gas obuhvata kotlove, solarne i fotonaponske instalacije, gasno apsorpcione toplotne pumpe (GAHP) i kombinovane toplotne i električne sisteme (CHP). Moderni kondenzacioni TNG kotao će smanjiti potrošnju goriva za čak 30 odsto ponovnim korišćenjem energije koja inače bude izgubljena. Kondenzacioni TNG kotlovi su pogoni za većinu komercijalnih prostora. Niže emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte korišćenjem tečnog naftnog gasa namesto mazuta čini kondenzacioni TNG kotao posebno pogodnim. Gasno apsorpcione toplotne pumpe su nisko emisiono rešenje za grejanje i toplu vodu koje mogu koristiti tečni naftni gas kao čisti primarni izvor goriva. One su pogodne za rad na otvorenom, što znači da nema potrebe za podstanicom, i mogu da postignu visoki nivo efikasnosti. Kombinovani toplotni i električni sistem je efikasna, samostalna elektrana, koja je sposobna za proizvodnju i električne i toplotne energije od jednog izvora goriva. Dok generator proizvodi električnu energiju, toplotni nusprodukt se zarobljava i koristi za centralno grejanje i toplu vodu. Ako je potrebna dodatna toplota, rezervni kondenzacioni TNG kotao može povećati proizvodnju. Sa povećanom potražnjom za visoko efikasnim energetskim rešenjima, porast korišćenja tečnog naftnog gasa je svakako dobra alternativa. Za udaljene lokacije, on je možda i najbolje rešenje ■

www.build.rs

U POTRAZI ZA ENERGETSKOM ODRŽIVOŠĆU

ENERGETSKA EFIKASNOST Danas je energetska efikasnost u svetu prepoznata kao najjeftiniji i najbrži način postizanja ciljeva održivog razvoja. Preko energetske efikasnosti postiže se energetska sigurnost, jer nas smanjena potrošnja energije čini manje osetljivim na promene cena energije i njene nestašice, a ujedno se smanjuje zagađenje i tako direktno utiče na poboljšanje uslova života. Istovremeno doprinosi većoj konkurentnosti proizvodnje i otvaranju radnih mesta te tako podiže životni standard.

Energetska efikasnost u zgradarstvu Prema podacima iz studije koju je radio Svetski poslovni Savet za održivi razvoj (WBCSD -World Business Council for Sustainable Development), na građevine otpada lavovski deo od 40 odsto od ukupne potrošnje svetske energije i sirovina, pa shodno tome, i emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Ovi podaci jasno govore da su najveći potencijali za ostvarenje uštede energije upravo u zgradarstvu.

živeti u zelenom om – zenergija – g graditi zeleno

Leto 2013

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –

Autor: Jasminka Demin, d.i.a. LEED GA

www.build.rs

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

Taj potencijal se samo delimično koristi jer praksa zelene gradnje kao i zakonski propisi o energetskoj efikasnosti, podrazumeva samo novogradnju i veće rekonstrukcije (uobičajeno preko 1.000 metara kvadratnih). Kad se uzme u obzir da je građevinska aktivnost smanjena usled svetske ekonomske krize, jasno je da se na ovaj način ne može značajno popraviti ni energetski bilans, niti ugljenični otisak čovečanstva. Osim gore navedenog, zelena gradnja je predmet intenzivne sertifikacije koja dalje otvara vrata komercijalizaciji i ekomanipulaciji širih razmera. Među mnogobrojnim standardima zelene gradnje, LEED (Leadership in Energy and Environmental Design), je svakako najrasprostranjeniji i najviše kritikovan, o čemu je bilo više reči u članku „Kritički osvrt na LEED“, objavljenom u prethodnom izdanju magazina Build. Kritika u prvom redu ukazuje da kroz svoj rejting sistem LEED građevinskoj industriji nameće trku za poenima i tako se sve više udaljava od suštine održivosti i promoviše površan i pomodarski pristup održivoj gradnji. Generalna je zamerka da zeleni programi uzaludno troše dosta vremena i novca na stvari koje su očigledne i još više na stvari koje su beznačajne i nevažne. S druge strane, energetska efikasnost se ostvaruje i kontroliše uz pomoć visoke tehnologije, pa uvek postoji mogućnost da idealisti i profiteri podlegnu iskušenjima i posegnu za sofisticiranim ali društveno, ekološki, pa i ekonomski neopravdanim rešenjima.

Energetska obnova Međutim, istinski lideri u energetskoj efikasnosti uviđaju da je najveći potencijal uštede u postojećem fondu zgrada i ukazuju na potrebu energetske obnove istog. S obzirom da se te uštede mogu ostvariti relativno malim i jeftinim zahvatima, energetska obnova dobija još više na značaju. Programi Evropske unije za postizanje energetske efikasnosti fokusiraju se po-

sebno na postojeći fond zgrada i u okviru njega stambeni sektor zbog njegovog ogromnog potencijala. Novi evropski Plan energetske efikasnosti stavlja naglasak na potrebu sistematske i sveobuhvatne obnove postojećeg fonda zgrada sa ciljem poboljšanja njihovih energetskih svojstava kao i na poboljšanje energetske efikasnosti uređaja i opreme koja se u njima koristi. O potencijalu zgradarstva u našoj regiji, a posebno stambenog sektora, govori podatak da domaćinstva prosečno troše tri do pet puta više energije (200-400 kWh/ m2) nego u zemljama Evropske unije (75 kWh/m2), što predstavlja ne samo veliki gubitak energije nego i veliku prepreku na putu evropskih integracija.

Energetski efikasna kuća Energetski efikasna kuća je ona koja je maksimalno efikasna ne samo u pogledu potrošnje energije i smanjenja zagađenja, nego i u zaštiti zdravlja i komfora stanara. Kontrola termičkog ugođaja je veoma važna jer je u direktnoj vezi sa potrošnjom energije i zagađenjem i ima za cilj poboljšanje celokupnog dizajna objekata

i naročito sistema za zagrevanje, hlađenje i provetravanje objekata što će dalje eliminisati praksu koja za rezultat ima tzv. „bolesne građevine“. To su građevine koje svojim stanarima pored termalne neugode prouzrokuju različite tegobe u rasponu od alergija do težih hroničnih oboljenja. Energetskom obnovom starih kuća i zgrada, naročito onih građenih pre 1980. godine, moguće je postići uštedu u potrošnji toplotne energije od preko 60 odsto. Najveće uštede mogu se postići zamenom prozora i poboljšanjem izolacije celokupnog spoljašnjeg omotača. Dodatna ulaganja u termičku izolaciju pri obnovi već dotrajale fasade kreću se u ukupnoj ceni sanacije fasade od 20 do 40 odsto, što daje povoljne ekonomske rezultate i dugoročne uštede. Pre nego što se dodaju sistemi za snabdevanje energijom važno je razmotriti sve aspekte energetski efikasne zgrade u cilju smanjenja energetskih opterećenja. Na taj način se podstiče kompaktno rešenje s najnižim mogućim opterećenjem energetskih sistema i okruženja. Izbor odgovarajućeg sistema grejanja, ventilacije i klimatizacije u zgradama treba prilagoditi potrebama lokacije, funkciji

Vaš internet portal Izuzetno moćno i nezaobilazno online marketinško sredstvo građevinskih kompanija.

gradjevinarstvo.rs construction.rs

www.build.rs

Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

zgrade i tehničkim mogućnostima, te dakako mogućnostima, ali i željama investitora. Međutim, ne treba žuriti sa novim i skupim tehnologijama. Kuća je sistem, i umesto nastojanja da se obezbedi dodatna energija iz obnovljivih izvora, potrebno je fokusirati se na smanjenje potrebe za energijom iz konvencionalnih izvora. Istina je da se u zgradarstvu često zanemaruju osnovne stvari kao što su energetski efikasni prozori, kućni aparati, zaptivanje, izolacija, hladni krov i pasivni solarni koncept koji koristi elemente u eksterijeru i enterijeru. Gubitak toplote, tj. energije se može umanjiti za 40 odsto na jednostavan način zapušavanjem rupa, pukotina, procepa i drugih otvora u omotaču kuće. Nažalost, ova jednostavna rešenja se ne promovišu jer nisu profitabilna.

Program energetske obnove stambenog sektora Sistematska i sveobuhvatna energetska obnova zahteva dobro osmišljen program koji je prilagođen specifičnim potrebama određenog sektora zgradarstva. A izrada dobrog programa zahteva sredstva i vre-

ciglana

me. Zato je preporučljivo koristiti se iskustvima drugih, i upotrebiti ih uz potrebne modifikacije. Isto tako iskustvo pokazuje da se ma kako dobro osmišljen program ne može uspešno sprovesti bez dobro razrađenog modela subvencija na državnom i lokalnom nivou.

Primer iz sveta – Kanada: Ekoenergetsko renoviranje efikasno sprovedeno u 250.000 domaćinstava Program Ekoenergetskog renoviranje (ecoEnergy Retrofit), koji je sprovela Kanadska Vlada u periodu od 2007. do 2012. godine, postigao je odličan uspeh i mogao bi poslužiti kao model za postizanje energetske efikasnosti na način koji ispunjava osnovni postulat održivog razvoja, tzv. „triple bottom line“: društvena, ekološka i ekonomska opravdanost.

TODOROVIĆ

Vlada Kanade je stvorila ovaj program 2007. godine da omogući Kanađanima da umanje troškove renoviranja potrebne za postizanje energetske efikasnosti, pa samim tim i svoje račune za energiju i pri tome zaštite okruženje. Program Ekoenergetskog renoviranja je bio veoma uspešna investicija za promociju energetske efikasnosti u vreme ekonomske krize. „Naša vlada je mudro upotrebila teško zarađeni novac naših poreznika, podstičući ih pritom da se odluče na dugoročnu energetsku efikasnost“, rekao je kanadski ministar za prirodne resurse. Podaci pokazuju da su za svaki investirani dolar korisnici programa investirali 10 dolara za proizvode i servise potrebne za energetsku efikasnost. A o finansijskom uspehu Programa govore sledeći podaci: • za svaki investirani dolar Vlada ubere dva u vidu poreza • ostvaren je pozitivan protok novca jer se porez primi pre isplate granta koji se odobrava jedino nakon završetka renoviranja • povećanje zaposlenosti i otvaranje novih radnih mesta. Program je stekao popularnost u široj javnosti zbog svoje pristupačnosti i to je bio presudan faktor njegovog uspeha. Učestvovala sam u realizaciji ovog projekta i na

Slobodana Bajića 149, 22410 Pećinci tel: +381 22 435 123 mob: +381 63 533 040 Čalma tel: +381 22 685 235 Blaževac tel: +387 54 851 200 www.ciglane-todorovic.com

Naša reklama ste vi i vaše mišljenje nam je najbitnije. Zato što vi to ne želite, mi ne odustajemo od tradicionalnog kvaliteta i izgleda.

www.build.rs

osnovu tog iskustva mogu reći da je za pristupačanost programa potrebno sledeće: • jednostavna registracija sa iscrpnim informacijama o troškovima i zagarantovanim naknadama - grantovima • jednostavan i standardizovan energetski pregled za domaćinstva koji eliminiše nedoumice i promoviše transparentnost i fer-plej • slobodan izbor vrste zahvata, njihovog obima i izvođača. Ovakav program bi bio lako primenjiv i u našoj regiji, ali za prvu fazu energetske obnove nije neophodan. Naime, prva faza bi obuhvatila kuće bez fasada, a za njih nije potreban nikakav energetski pregled, jer je na prvi pogled jasno da kuća bez fasade ne može biti energetski efikasna.

Globalni značaj energetske efikasnosti Nedostatak energije i nesigurnost u snabdevanju energijom s jedne strane, i zagađenje okoline i klimatske promene zbog prekomerne potrošnje s druge strane, dva su dominantna i usko povezana problema sa kojima se svet danas suočava.

Naučnici upozoravaju da se ubrzano približavamo tački iz koje nema povratka, tj. tački (engl. tipping point) u kojoj zagađenje dostiže takve razmere da može da ugrozi ili potpuno uništi sposobnost planete da se obnavlja tako da klimatske promene i globalno zagrevanje postaju neizbežni, a šteta po ekosisteme i ljudske zajednice nepopravljiva.

Komentarišući završni dokument samita Ujedinjenih nacija o održivom razvoju Rio +20, (20-22 juni 2012. godine) bivša predsednica komiteta Ujedinjenih nacija koji je pre 25 godina iznjedrio koncept globalnog održivog razvoja, i za čije se ime veže globalna definicija održivosti*, Norvežanka Gro Harlem Brundtland, kaže: „Više se ne možemo nadati da naše kolektivno delovanje neće preći tačku iz koje nema povratka. Ovo je suština koja je prenebregnuta u završnom dokumentu.“ Simbolični naziv samita, Rio +20 trebalo je da potakne nadu da svetski lideri ovaj put imaju snagu i volju potrebnu da ispune data obećanja, više nego da ukaže na tradiciju koja nije baš vredna hvale i proslave. Naime, ovaj samit obeležava 20 godina od održavanja prvog samita na kome je zacrtan program za rešavanje problema koji su se tada ukazali, a danas su još izraženi* Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolji vlastite potrebe.

Sistemi podnog razvoda za savršenu vezu OBO sistemi podnog razvoda su u stanju da ispune zahtevne zadatke za električne instalacije. Obezbeđujemo maksimalnu fleksibilnost u asortimanu, brojne praktične, specijalne delove i sofisticirani pribor. Sistemi za zalivanje u betonsku košuljicu // Sistemi koji se montiraju na pod Sistemi ugradnih uređaja // Sistemi podesivi po visini // Sistemi za velika opterećenja Sistemi za duple podove // Sistemi kompletnih rešenja Istražite svet OBO sistema pomoću interneta ili direktno kod nas: OBO Bettermann d.o.o. Stara Pazova Evropska 2 22300 Stara Pazova Tel: +381 22 2150 346 | www.obo.rs

www.build.rs

ji. Nažalost tradicija se nastavila; rezultat ovog samita je izjava o viziji i planovima sa dosta dobrih namera koje nikog ne obavezuju - rokovi i konkretne finansijske mere su izostale. Ma koliko razočaravajuće, više ne bi trebalo da nas čudi jer su se ovakvi samiti pretvorili u spektakl sa uobičajenim folklorom. Deo tog folklora su i demonstracije aktivista čije parole u jednoj rečenici izražavaju suštinu: „Tražimo od svetskih lidera da ukinu subvencije industriji fosilnih goriva i reinvestiraju ih u zelenu energiju.“ U ovoj poruci se kristalno jasno odražava suština održivosti. Zelena ili čista energija iz obnovljivih izvora (sunce, vetar i morske struje) je rešenje koje istovremeno adresira oba problema: nestašicu energije i zagađenje. Malu utehu donosi stav najprominentnijih zagovornika zaštite životne sredine prema kome fokus treba pomeriti sa obezbeđenja dodatne energije iz obnovljivih izvora na smanjenje potrebe za energijom iz konvencionalnih, jer je najzelenija ona energija koja nije upotrebljena ■

SUMNJIV VETAR? ZAŠTO SU „INOVATIVNE“ TURBINE ČESTO SVE SAMO NE TO!? Gotovo svake nedelje izbacuju se novinski i internet članci o novim i inovativnim metodama za žetvu energije vetra. I svake nedelje više megavata kapaciteta od horizontalnih vetroturbina sa tri lopatice (HVTL) postaje operativno, i pored svih pretendenata. Zašto ovi inovativni novi proizvodi ne ruše legendarni HVTL sa njegovog trona? Da li je moguće reći koja opcija će verovatno biti održiva? Ovih osam stavki su koristan način da se proceni koja tehnologija ima potencijal, a koja je samo dobar koncept i ništa više. 1. Da li oni tvrde da prelaze Betzovu granicu? Godine 1919, Albert Betz je izračunao da je maksimalna energija koja može biti izvučena iz vetra, bez obzira na vrstu uređaja koji se koristi, 59,3 odsto. Ovaj broj, Betzova granica, izdražao je test vremena. Niko u nezavisnom testiranju nije uspeo da je prekorači, ali mnogi i dalje upravo to i tvrde. Nedavno je kompanija Saphon ovo tvrdila, ali ne postoji dokaza da je to zapravo i slučaj. Ako vidite pomodarsku vetroturbinu za koju se tvrdi da prelazi Betzovu granicu, neka vam to bude znak upozorenja.

2. Da li je to stara tehnologija koja se pretvara da je nova tehnologija? Sakupljanje energije iz vetra nije novost. Talentovani i inteligentni mislioci i inženjeri rade na poboljšanju dobiti od energije vetra već hiljadama godina i kao rezultat toga skoro svaki mogući pristup je pokušan. Velika većina je odbačena. Neki ljudi koji izgleda ne znaju da koriste Google pretraživač i dalje izmišljaju stare tehnologije i pretvaraju se da je njihov pristup nekako nov.

Vetroturbine kompanija Savonius i Darrieus postoje već vekovima, ali su stekli svoja imena tek pre oko 100 godina preko ponovnih pronalazaka. Savonuis vetroturbine su osnovne turbine sa motorom sa obrtnim momentom koje imaju maksimalnu rotacionu brzinu jednaku brzini vetra.

Ovo ih čini odličnim za aplikacije sa većim obrtnim momentom kao što je pumpanje vode, ali ih to čini siromašnijim generatorima električne energije. Vetroturbine kompanije Darrieus imaju aerodinamične lopatice, ali lopatice lete u čistom vazduhu u optimalnom uglu za proizvodnju električne energije 15 do 30 odsto vremena. Između ovog i drugih izazova zajedničkih za vetroturbine sa vertikalnom osom, njihova generacija energije je bolja od turbina kompanije Savonius ali nikada nisu došle ni izbliza HVTL turbina sa tri lopatice. www.build.rs

Tako je kompanija Savonius uzela stari model vetroturbine i primenila dosta ulepšavanja: rupice nalik golf lopticama na vodećim ivicama, šuplju unutrašnjost za koju se tvrdilo da udvostručuje površinu koju vetar zahvata, modularnost i ležajave sa magnetnom levitacijom. Sve ove „inovacije“ samo ga čine još skupljim neefikasnim generatorom električne energije. Pitanje koje treba postaviti nije kako generatore učiniti produktivnijim, već koliko jeftiniji i jednostavniji za izgradnju oni mogu biti.

Kanalisane vetroturbine, kao i one sa venturi-efektom, su se pojavile sa razoružavajućom regularnošću. Kod njih, neka vrsta pokrova ili levka fokusira protok vazduha do manje vetroturbine, povećavajući brzinu datoj zapremini vazduha korišćenjem poznatih principa.

Nedavno je Invelox pobudio pažnju sa takvim uređajem. Turbine ovog tipa su testirane u prošlosti i nikada nisu prevazišle neefikasnosti koje uvode virovi stvoreni od strane levaka, uprkos hipotetičkim poboljšanjima koja ignorišu realnu dinamiku fluida. Oni su svi manje efikasni u proizvodnji električne energije iz date zapremine vazduha od vetrotrubina sa tri lopatice slične površine. I one deluju mnogo teže, glomaznije i više osetljive na udare vetra od običnih vetroturbina.

3. Da li je proizvod samo dizajnerski koncept u odnosu na makar testirani prototip? Mnogi ljudi imaju ideje. Neki od ovih ljudi imaju pristup kvalitetnim grafičkim alatima. Oni stvaraju uređaje koji izgledaju fascinantno, i koji su često u pratnji sa nekoliko pseudo-naučnih izjava sa kojim tehničkim efektom će se iskoristiti. Ako ne postoji funkcionalni, testirani prototip, to bi trebalo da vam bude upozorenje da to nije verovatna tehnologija.

na testiranja vetroturbina. Najpoznatija od njih je Sandia Labs, koja testira i istražuje uređaje za generaciju vetra već decenijama. Ako bilo koja kompanija nema nezavisne testove, a daje ekstravagantne tvrdnje, budite skeptični.

Navodno kompanija Sheerwind, koja stoji iza koncepta Invelox sistema, nije dozvolila nikome izvan same kompanije da testira sistem do sada. Kao pozitivan primer, razmotrite STAR (Sweep Twist Adaptive Rotor) uređaj, koja se trenutno inkorporira u portabl vetrogeneratore u Kaliforniji, SAD, od strane kompanije Uprise Energy.

Na svom internet portalu, kompanija Uprise Energy je objavila link ka nezavisnom testiranju kompanije Sandia Labs njenog adaptivnog rotora sa lopaticama, dokumentovajući 12 odsto poboljšanja u performansama za ovu tehnologiju malih generatora. 5. Da li su navedeni patenti za druge uređaje od onih što prikazuju?

Koncept nebodera „Strawscraper“ je tipičan primer toga. To je samo lep arhitektonski model sa dodatkom naučnog trabunjanja o piezo-električnom efektu.

Ako se tvrdi da je proces patentiranja u toku (patent pending) ili su oni prihvaćeni, a da pritom oni odražavaju tehnologiju i njen napredak, svakako vredi baciti pogled na nju. Patent kompanije Saphon, na primer, je za uređaj koji je veoma drugačiji od onog koji je prikazan na fotografijama. Ali to ih ipak ne sprečava da taj patent koriste u svom marketinškom triku.

4. Da li su jedini rezultati testova oni koji su sami obavili ili imaju rezultate nezavisne laboratorije?

6. Da li su tvrdnje o efikasnosti zasnovane na standardnoj proceni ISO životnog ciklusa koji je samostalno ocenjen?

Postoji nekoliko nezavisnih, renomiranih kompanija za testiranje koji mogu da odrade dobro formulisana, dokazana i kredibil-

Svako može da tvrdi da njegov proizvod ima veću efikasnost, ali šta oni pod tim podrazumevaju? Zlatni standard je analiza

www.build.rs

Iznivelisanih troškova energije (LCOE – Levelized Cost of Energy), u kojima su svi troškovi u vezi sa sirovinama, proizvodnjom, transportom, izgradnjom, radom i održavanjem uračunati u cenu po kWh na osnovu očekivanih rezultata tokom trajanja uređaja. Invelox, na primer, tvrdi dobitke od 81 do 661 odsto u efikasnosti. Čini se da kompanija nije izvršila potpuni LCOE test, a izgleda da nije odrađeno ni nezavisno testiranje. Objašnjenje je da je relatvino mala vetroturbina velike brzine, koju koriste u svom uređaju, ostavljena na otvorenom, upoređena sa istom vetroturbinom postavljenom na njihom uređaju. Ovaj princip testiranja ima mnogostruke nedostatke. Sve što su dokazali ovde je da mala vetroturbina proizvodi više energije ako je postavite na kraju velikog levka ili tunela koji iskorišćava Venturi efekat. Ovo je dobro poznato već decenijama, i takođe se zna da ne opravdavaju troškove, kompleksnost i nedostatak primenjivosti ovog tipa uređaja. 7. Da li tvrde da integrišu skladištenje energije u svom uređaju za generaciju vetroenergije? Mnogi inovatori na polju energije vetra spekulišu da će oni biti u stanju da lako ugrade skladištenje u svoje uređaje na osnovu njihovih jednostavnih karakteristika, kao da je to prednost. Još jednom, kompanija Saphon je idealan primer za ovu tvrdnju, navodeći da bi njihov veoma labavi hidraulički sistem mogao da ima rezervoar za skladištenje. Radi konteksta, vetroenergija je na putu da premaši nuklearni proizvodni kapacitet u naredne 3 do 4 godine praktično bez skladištenja, što zahtevaju samo vanmrežne primene, koje dolazi obično kao posebna komponenta i gotovo uvek u obliku električne baterije. Organizacije kao što je GE su izuzetak. One poznaju tržište, znaju šta je potrebno, a njeni uređaji proizvode značajan procenat ukupne svetske vetroenergije svakog dana. Kada najavljuju integrisano skladištenje, kao što su to nedavno uradili sa turbinom Brilliant, to je za shvaćeno ciljno tržište, projektovano i smanjeno na odgovarajući način. 8. Da li proizvod uvodi velike nove obaveze? Vetroenergija velikih visina konstantno ponavlja istu ideju. Kao što ljudi stalno ističu, vetar je jači i dosledniji što više idete od tla. To je razlog zašto HVTL turbine postaju sve više i zašto ljudi traže načine prevazilaženja sadašnjih ograničenja visine. Mnogo različitih grupa i pojedinaca vide u letećim generatorima jedne ili druge vrste,

koji su pušteni u atmosferu i zakačeni za kablove ankerisane na tlu, kao alternativu ovog problema. Varijante uključuju zmajeve od folije, generatore u obliku cepelina ili balona, kao i manje čvrste zmajeve sa propelerima na njima za generisanje energije. Ovo su samo neki od zanimljivijih primera poslednjih godina. Ovi uređaji će verovatno ostati samo ideja iz prostog razloga što bi postavljanje puno njih visoko u atmosferu zahtevalo praktično nevidljive kablove dugačke 1 do 4 kilometara koji se protežu preko zone širokih vetrova. Ovo bi značilo da se značajna područja proglase za zone gde letovi nisu dozvoljeni za većinu oblika avijacije, iako bi putnički avioni mogli da lete iznad.

Ako se sistem pokvari, i uređaj padne sa neba, on bi ogrnuo te kilometre kablova preko svega na šta naiđe niz vetar, uključujući puteve i zgrade, što bi zahtevalo da veliki prostor oko ovih vetrotubrina bude bez ikakvih ljudskih struktura. A kod čvrstih letećih krila, veoma teški objekti sa rotirajućim propelerima bi pali sa neba negde između 1 i 10 kilometara niz vetar u slučaju kvara. Zato su, posle perioda ispitivanja, većina ovih uređaja pogodni samo za udaljene lokacije na kopnu i moru.

Ne pomaže što varijante lakše od vazduha zahtevaju sve ređi helijum koji je takođe potreban za druge, verovatno mnogo vrednije upotrebe, uključujući i njegovu ulogu kao rashladno sredstvo za medicinske mašine. Postoje značajna pitanja oko

veličina ovih turbina, i, s obzirom na sve veće visine tradicionalnih vetroturbina sa tri lopatice, suočavaju se sa opadajućim prinosima u svakom slučaju. Postoji oko 240.000 vertikalnih vetroturbina sa tri lopatice širom sveta u veličinama od nekoliko kilovata do sedam megavata kapaciteta, kako na kopnu i podmorju, tako i u ruralnim i urbanim sredinama. Četiri od pet najprodavanijih malih vetrogeneratora su vetroturbine sa horizontalnom osom i sa dve ili tri lopatice. One generišu mali deo od procenata električne energije od vetra na svetu. Takođe, one doživljavaju stalna poboljšanja u dizajnu, uključujući: • Modeli za slabiji naspram modela za jači vetar • Lopatice promenljivog nagiba • Bez zupčanika naspram onih sa zupčanicima • Blage varijante dizajna lopatice radi povećanja aerodinamične efikasnosti • Viskotehnološki premazi • Dizajn tornja • Dizajn baze - kameno sidro naspram betonske baze naspram privezane plutajuće bove naspram bove ankerisane za dno mora. Kao primeri tipova inovacija koje se stalno pojavljuju, a ipak nisu naročito privlačwww.build.rs

ni, navodimo vam dve nedavne priče. U prvoj, Magdi Atia (Magdy Attia) i Marko Ivanković sa Aeronautičkog univerziteta Embry-Riddle su shvatili da imaju dizajn za menjač koji bi trajao duže od sadašnjih menjača i traže načine njegove postavke na vetroturbine. U drugom primeru, softverski zasnovano, predvidljivo održavanje koje se godinama koristi u drugim industrijama se primenjuje na vetroelektranama kako bi se optimizovali rasporedi održavanja, kupovina i stoga i troškovi. Ovi primeri nisu primamljivi kao novotarske vetrotubine, ali postoji ogroman novac u smanjenju procenta ovde i procenta onde u troškovima kada su ti troškovi u milijardama. Industrija vetroenergije je remetilački činilac jer potiskuje potrebu za fosilnim gorivima po razumnoj ceni. Ta razumna cena je usled decenija inkrementalnog poboljšanja i velikog lanca snabdevanja i poslovnih inovacija, a ne radikalnih tehničkih inovacija. Najefikasnija tehnologija je izabrana pre nekoliko decenija i od tada postaje sve stabilnija. Ako neko prodaje „novu“ tehnologiju generisanja energija iz vetra, budite oprezni. Industrija vetra će teško biti poremećena od strane nekoga sa idejom i PowerPoint prezentacijom ■

oglasi

“Frigoremont” DOO Vlaška bašta 4a 11500 Obrenovac tel/fax: 011 87 20 246 mob: 064 13 62 176

D.O.O.

“S A X“

DOO

MERMERI

GRANITI

Servis, remont i montaža rashladnih i klimatizacionih kompresora, postrojenja i opreme

rezanje blokova i ploča | poliranje, štokovanje, pikovanje, bunjanje profilisanje i poliranje kantova | izrada elemenata enterijera za kupatila i kuhinje proizvodnja svih vrsta spomenika i grobnih elemenata isporuka | ugradnja Užice, Dimitrija Tucovića 57 | tel/fax: +381 31 521 615; mob: +381 63 623 065 proizvodnja Gorjani: +381 31 546 287 | e-mail: saxmermer@gmail.com

Ledenice donje b.b, 76250 Gradačac, BiH tel: +387 35 821 450 | fax: +387 35 821451 mob: +387 61 193 480 | gradmont@bih.net.ba www.gradmont.net www.youtube.com/watch?v=xnfrRl4BHco

- Proizvodnja, transport i montaža prefabrikovanih AB elemenata - Projektovanje u visokogradnji i niskogradnji - Krovopokrivački i fasaderski radovi - Proizvodnja i transport betona prema evropskoj normi EN 206-1 sa vlastitom laboratorijom - Izrada AB podnih ploča završno sa ferbetonom

www.build.rs

oglasi

OsloboÄ&#x2018;enja 39, 26000 PanÄ?evo tel/fax: +381 13 2333 999 e-mail: termoinzenjering@eunet.rs www.termoinzenjering.co.rs TermoinĹženjering akreditovana laboratorija za ispitivanje: r r r r r r r r r r r

TJHVSOPTOJI WFOUJMB TUBCJMOJI QPTVEB QPE QSJUJTLPN QPLSFUOJI QPTVEB QPE QSJUJTLPN QBSOJI LPUMPWB HBTOJI JOTUBMBDJKB m OB Ç&#x160;WSTUPÇ&#x2030;V J OFQSPQVTOPTU QSJSPEOPH HBTB 5/( B LJTFPOJLB BDFUJMFOB

QSPDFTB TBHPSFWBOKB TWJI WSTUB LPUMPWB OB TWF WSTUF HPSJWB NFUBMOJI DFWOJI [BUWBSBÇ&#x160;B SFHVMBUPSB QSJUJTLB HBTB VMUSB[WVÇ&#x160;OP JTQJUJWBOKF EFCMKJOF NBUFSJKBMB QFOFUSBOTLP JTQJUJWBOKF

ALUMINIJUMSKA BRAVARIJA, OGRADE, SISTEMI PROFILA PO ZAHTEVU KUPCA, SVE VRSTE STAKLENIH FASADA, VRATA, PROZORI, ROLETNE, BRISOLEJI i OSTALI SISTEMI ZAĹ TITE OD SUNCA, IZLOZI, Ĺ IBERI I HARMONIKE

PODGORICA, NikĹĄiÄ&#x2021;ki put - Komani bb mob: +382 69 058 140, +382 68 055 198 e-mail: vugomal@t-com.me

Jurija Gagarina 229/L.284, 11070 Beograd | tel: +381 11 7186 515 fax: +381 11 7186 540 | mob: +381 63 365 711 | e-mail: artconcrete229@gmail.com

VaĹĄ internet portal Izuzetno moÄ&#x2021;no i nezaobilazno online marketinĹĄko sredstvo graÄ&#x2018;evinskih kompanija.

gradjevinarstvo.rs construction.rs

Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf

DEKORATIVNO POPLOÄ&#x152;AVANJE â&#x20AC;&#x201C; ĹĄtampani beton www.build.rs

Predstavljanje u BUILD magazinu Tržište Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim obrtom kapitala u Srbiji Izdavač Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca Besplatna distribucija Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri, preduzetnici... BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta Internet Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs Oglašavanje BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • info@build.rs

(narudžbenicu 26 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom) Preduzeće

narudžbenica

za naša izdanja

Ime i prezime Funkcija Adresa Mesto Telefon

(

)

Telefon

(

)

Mob. tel.

(

)

Fax

(

)

Broj zaposlenih 1 do 10 11 do 25 26 do 50 51 do 100

E-mail

101 do 500

Web

više od 500

Mat. br.

PIB Opis delatnosti

Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu Ulica i broj Mesto DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje* * samo za preduzeća

m.p. tačnost podataka overava

Promovišite vaše preduzeće, proizvod, uslugu ili tehnologiju u dva vodeća medija iz oblasti građevinarstva i pratećih delatnosti i

iskoristite

popusta za oglašavanje u drugom mediju do iznosa oglašavanja u prvom.

termoizolacija /tema broja 27/ Besplatni poslovni magazin građevinske industrije Luke Vojvodića 30, Beograd tel: 011 2562 004 • www.build.rs

Free business construction industry magazine Topic for the next issue:

THERMAL INSULATION /build 27/

gradjevinarstvo.rs construction.rs

www.build.rs

Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf

Infonet Group, Beograd, Luke Vojvodića 30 | tel/fax: + 381 11 2562 004, 2562 005 | e-mail: info@gradjevinarstvo.rs

www.gradjevinarstvo.rs

www.build.rs

build 26 broj 26 • godina VII

Tema Tema broja broja

Fasade Ventilisane kamene fasade Fasada:

Vizuelni Vizuelni simbol simbol energetske energetske efikasnosti efikasnosti

urbanizam urbanizam

Suviše pametan grad energetska energetska efikasnost efikasnost

Prednosti propana: Nisko-energetska Nisko-energetska alternativa alternativa

green green build build

U potrazi za energetskom održivošću w w w. b u i l d . r s

Sumnjiv vetar?