МОКРИНСКИ РОДОСЛОВИ II by Arhiv Vojvodine

Радован Шокловачки МОКРИНСКИ РОДОСЛОВИ II

Едиција ИСТОРИЈА За издаваче Радован Влаховић Др Небојша Кузмановић Уредник Радован Влаховић Рецензент Милош Деспотов

Фотографија на насловној страни Цветко Симић и Алекса Трнић, 1904. године, из збирке Драгољуба Бате Бадрљице

Радован Шокловачки

МОКРИНСКИ РОДОСЛОВИ II

БАНАТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, Ново Милошево АРХИВ ВОЈВОДИНЕ, Нови Сад 2021.

Садржај Ι. Предговор .................................................................................................................................... 7 ΙΙ. Промене презимена и њихова стабилизацијa............................................................................ 9 ΙΙΙ. Исељавања из Мокрина............................................................................................................. 12 ΙΙΙ. 1. Исељавање у јужну Србију око 1880. годинe........................................................ 14 ΙΙΙ. 2. Исељавање у САД почетком XX векa .................................................................. 25 ΙΙΙ. 3. Исељавање у новоослобођене крајеве после балканских ратова .......................... 37 ΙV. Мокрински родослови............................................................................................................... 40 ΙV. 1. Родослов рода Адамов................................................................................................ 41 ΙV. 2. Родослов рода Бугарчић.............................................................................................. 47 ΙV. 3. Родослов рода Вељин.................................................................................................. 52 ΙV. 4. Родослов рода Вујин................................................................................................... 56 ΙV. 5. Родослов рода Гаврилов............................................................................................. 65 ΙV. 6. Родослов рода Грастић................................................................................................ 75 ΙV. 7. Родослов рода Дилбер................................................................................................. 82 ΙV. 8. Родослов рода Добросављев...................................................................................... 90 ΙV. 9. Родослов рода Живановић.......................................................................................... 99 ΙV. 10. Родослов рода Коканов........................................................................................... 103 ΙV. 11. Родослов рода Крстин............................................................................................. 108 ΙV. 12. Родослов рода Ладичорбић..................................................................................... 119 ΙV. 13. Родослов презимена Марков.................................................................................. 125 ΙV. 14. Родослов рода Маленчић........................................................................................ 136 ΙV. 15. Родослов презимена Недељков.............................................................................. 147 ΙV. 16. Родослов рода Новаков........................................................................................... 156 ΙV. 17. Родослов рода Паликућин...................................................................................... 168 ΙV. 18. Родослов рода Пејаков............................................................................................ 173 ΙV. 19. Родослов рода Решћански....................................................................................... 178 ΙV. 20. Родослов рода Сечански......................................................................................... 182 ΙV. 21. Родослов рода Силашки.......................................................................................... 185 ΙV. 22. Родослов рода Симић.............................................................................................. 192 ΙV. 23. Родослов рода Станчић........................................................................................... 203 ΙV. 24. Родослов рода Степанов......................................................................................... 210 ΙV. 25. Родослов рода Туцаков .......................................................................................... 216 ΙV. 26. Родослов рода Чобанов........................................................................................... 222

Ι. Предговор Показало се да израда родослова омогућава увид у: настајање презимена, записивање истих особа под различитим презименима, мењање презимена и њихову стабилизацију под притиском државне администрације, настанак и преношење неких надимака, тзв. „двојна презимена“... У овој књизи је то објашњено у другом поглављу насловљеном Промене презимена и њихова стабилизација. У трећем поглављу Исељавање из Мокрина, обрађено је више таласа исељавања крајем XΙX и почетком XX века, до којих је најчешће долазило из економских разлога. У јужну Србију су се Мокринчани исељавали око 1880. год. (ΙΙΙ. 1) У Александрово, новоосновано насеље код Ниша, око 1880. год. су се населиле мокринске породице: Крстин, Секулић, Арацки и Јолић. У исто време у Александрово се населила породица Голић за коју се наводи да је из Чоке, а можда је, такође, пореклом из Мокрина. Детаљније је обрађена мокринска породица Крстин, која је у Александрову бележена као Крстић, по истом принципу по ком је мокринска породица Арацки, у Александрову, постала Арацковић. За већину података о Александрову и породици Крстић захвалност дугујемо господину Радомиру Јечинцу (1935), из Београда, уреднику Ларусових и других стручних енциклопедијских издања Издавачког предузећа „Вук Караџић“, који је у пензији. Радомир је пореклом из Александрова, а његови преци су тамо стигли из Госпођинаца, у Бачкој. Почетком XX века многи Мокринчани су се, из економских разлога, одлучивали на исељавање, и то углавном у САД (ΙΙΙ. 2). Неки су се брзо враћали, неки су одлазили у САД више пута, а неки су одлучили да тамо остану и да преселе породице. Непотпун списак Мокринчана који су путовали за Њујорк у периоду 1892–1924. год. дат је у облику табеле. Захваљујући Ивани Прекајски (1936), у Америци названој Ивон Далтон (Evonne Dalton), која је потомак исељеничких породица Прекајски и Пејаков из Мокрина, сазнајемо више о њиховом животу у САД. У последњем делу поглавља о исељавању из Мокрина (ΙΙΙ.3) говоримо о исељавању после балканских ратова, и то на примеру породице Јована Гавриловог (1878−1946) и његове супруге Славне рођене Галешев (1875−1937), који су се 1914. год. иселили на Косово, у село Милошево. Наравно, и они су, на Косову, променили презиме у Гавриловић. У другој књизи мокринских родослова, у четвртом поглављу, дата су породична стабла за 26 презимена. Рађена су по истој методологији и коришћени су исти извори као у првој књизи. За период 1757−1817. године коришћени су: протоколи крштених, венчаних и умрлих храма СПЦ у Мокрину и порески спискови 1776−1810. године. Ови извори нису коришћени директно, него из електронског облика књиге Милоша Деспотова „Мокрински српски именослов“. Због обимности, протоколи храма СПЦ 1757–1817. год. нису штампани у овој књизи, али постоје уз сваки родослов у електронском облику. За период после 1817. год. главни извор су били домовни протоколи храма СПЦ. Они су претраживани уз помоћ адресара кућних домаћина које је израдио Милош Деспотов. Без његовог претходног рада, мокринских родослова не би било. У новој књизи је за сваки род придодато по неколико фотографија. Већину тих фотографија је прикупио Драгољуб Бата Бадрљица и тако омогућио њихово објављивање. Свима наведеним и многим ненаведеним дугујем велику захвалност за пружену помоћ.

ΙΙ. Промене презимена и њихова стабилизацијa Рад на изради родослова педесетак мокринских родова омогућио нам је увид у настаjaње презимена, њихово мењање и стабилизацију на данашњи облик. По турским списковима пореских обвезника Мокрина из друге половине XVI века (1557/1558, 1567, 1579, 1581. год.) поуздано знамо да су презимена у Мокрину постојала и у том периоду, а да је становништво било скоро искључиво српско.1 Међутим, та презимена су се временом мењала и немају континуитет са данашњим презименима. Захваљујући сачуваним протоколима храма СПЦ у Мокрину од 1757. године и пореским списковима од 1776. године и њиховом представљању у облику табела,2 често је могуће пратити промене презимена и добијање њиховог данашњег облика. У првој књизи Мокрински родослови3 објашњено је како су настајала нека презимена у Мокрину, како су се мењала и како су, у црквеним протоколима из XVIII века, исте oсобе бележене са различитим презименима. Такође смо видели да се државна администрација борила против тога, инсистирајући на забрани промене презимена. У другој половини XVIII века неки наши преци су записивани у црквеним протоколима храма СПЦ у Мокрину са различитим презименима, али су у пореским списковима из истог периода записивани најчешће под једним. Презимена каква данас знамо, углавном су иста са оним која су записана у пореским списковима 1776–1810. године. Наравно, нису се сва презимена мењала. Нека су до данас остала иста као у пописима потиских граничарских насеља из 1720. године, где су наши преци живели пре пресељења у Мокрин, 1752. године (Бадрљица, Брдарић, Дражић, Зрнић, Риђички, Ладичорбић, Пиваров, Тунић, Шокловачки...).4 Постоји могућност да су нека данашња презимена још старија. Тако су у списку граничара из Мартоноша јануара 1701. године забележени Петко Симић, Теша Симић и Михајло Перић. Сва тројица су дошли у Мартонош из Мокрина,5 што значи да су та презимена постојала у Мокрину и у претходном XVII веку, пре пресељења банатских Срба у бачко Потисје, 1687. године.6 Нажалост, не знамо да ли су домаћини који су забележени у Мартоношу 1701. године преци Симића и Перића који данас живе у Мокрину, али је то сасвим могуће. *

Размотримо сада на неколико примера како су презимена у Мокрину добила данашњи облик. Из табеле се за нека одабрана презимена види број записа за сваку варијанту презимена, како у црквеним протоколима тако и у пореским списковима.

ушан Поповић, Срби у Банату, Београд, 1952, стр. 129, Боровски, Чанад вм. II, 244; Дефтерек 196–197 за 1557–1558 год.; Дефтерек Д I, 334 за 1581. год; Кáldy – Nagy Gyula, A Csanády Szandzsák 1567. és 1579. évi összeirása, Szeged, стр. 59–60. 2 Милош Деспотов, Мокрински српски именослов 1757– 1817, Кикинда, 2012. 3 Радован Шокловачки и др., Мокрински родослови, Нови Сад, 2015. 4 Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком XVΙIΙ века, Нови Сад, 1966, стр. 374–376. 5 www.Hungaricana hu, Urbaria et Conscriptiones UC 24:56. 6 Срета Пецињачки, „Документи о бачко-банатским миграцијама 1719–1725. године“, Зборник Матице српскe за историју, бр. 6, 1972. 1

Марков (Рељин)

Марков (Лацков)

Чобанов

Добросављев

Крстин

Пејаков

Степанов

Србљин

Ковачић

Јанић (Најин)

10.

Данашњи облик презимена

Редни број Марков Рељин Марков Коларски Лацков Лазар Лацковић Чобан(ов) Глишин(-ић) Добросављев Бранков Јовкић Крстин Јованов Иванов Пејаков Шемиљин Степанов Пекин Србљин Букуров Чобанов Ковачић Оприн Влах Ковачић Пандуров Јанић Јанин

Забележени облици презимена

17 26 39 95 49 30 1 6 1 8 16 16 19 28

1 99 15 96 41 17

Број записа у црквеним протоколима 1757–1817. 7 67 14 57 13

Презимена

19 5 15

1 2

4 1 1 4

8 2

Број записа у домовним протоколима 1809–1817. 2

15 8 12 20

19 1 45

Број записа у пореским списковима 1776–1810. 16 1 14

1. Потомци Марка и његовог сина Реље (1711–1778) су у црквеним протоколима најчешће бележени као Рељин (67 записа као Рељин, а 7 записа као Марков), а у пореским списковима као Марков (16 записа као Марков, а 1 као Рељин). На крају је преовладало презиме Марков. 2. Потомци Марка и његовог сина Лазара − Лацка (1733–1810) су у црквеним протоколима најчешће бележени као Коларски (57 пута), затим као Лацков (13) и као Марков (14). У пореским списковима су бележени као Марков (14 пута), па то презиме носе и данас. Презиме Коларски је заборављено, а Лацков је надимак по коме су и данас познати. Ово је у исто време и пример како од два Марка настаје исто презиме, а да потомци нису у међусобном сродству. 3. Потомци Григорија Глише Чобана (1725–1774) су у црквеним протоколима бележени као Глишини и као Чобанови, а у пореским списковима претежно као Чобанови. Презиме Чобанов је остало потомцима до данас. 4. Добросављеви су у црквеним протоколима често бележени као Јовкић и Бранков (по прецима Јови и Бранку), али су у пореским списковима искључиво бележени као Добросављев и тако је остало до данас. Јовкићи и Бранкови су надимци по којим су и данас познати у Мокрину. 5. Крста је по оцу бележен као Иванов, а његови синови су бележени у црквеним протоколима као Крстин. У пореским списковима су три сина записана као Крстин, један као Иванов, а један као Јованов. Тако су од Крсте и његовог оца Ивана (Јована) настала три презимена, јер су синови тако бележени у пореским списковима. 6. Пејакови су у црквеним протоколима чешће бележени као Шемиљини. Са презименом Пејаков бележени су у пореским списковима XVIII века, а то презиме носе и данас. Наравно, како то често бива, и данас су у Мокрину познатији по надимку Шемиљин. 7. Иста законитост се види и код рода Степанов-Пекин. У црквеним протоколима су чешће записивани као Пекин, а у пореским списковима су чешће Степанов. Данас носе презиме Степанов, а у Мокрину их чешће зову Пекин. 8. Потомци Букура Чобана (1722–1778) бележени су у црквеним протоколима као Србљин, Влах, Букуров, Чобанов, Ковачић и Оприн, али данас носе презиме Србљин, како су били бележени у пореским списковима. 9. Наравно и код овог правила има изузетака: Никола (?–1782) и његов син Максим (1770– 1815) су у црквеним протоколима бележени равноправно као Ковачић и као Пандуров. У пореским списковима су обојица бележени искључиво као Пандуров. Њихови потомци носе презиме Ковачић, а презиме Пандуров је пало у заборав. 10. Јанићи-Најини су у црквеним протоколима много чешће записивани као Јанин, него као Јанић. У пореским списковима 1776–1810. год. су свих 16 пута забележени као Јанин. Ипак, данас носе презиме Јанић. Пример Јанића-Најина је добар аргумент против тврдње да је администарција Хабзбуршке монархије утицала на то да се српска презимена не завршавају на -ић. Много је презимена за завршетком на -ић која су забележена у пореском списаку Мокрина 1776–1779. године и она су таква остала до данас. Ипак, и овде има супротних примера. Гаврилови су много чешће бележени као Гавриловићи него као Гаврилови, и то и у пореским и у црквеним протоколима у другој половини XVIII и почетком XIX века. Данас носе презиме Гаврилов. *

Радећи на изради родослова, уочили смо да средње име у црквеним протоколима не мора увек да означава име оца. Понекад средње име означава брата, па чак и деду, односно домаћина куће, или пак најстарију особу у кући. Тако је Максим Шокловачки (1753–1801) у пореском списку 1776–1779. год. забележен као Нићин брат (1739–1811), а у протоколу крштених храма СПЦ 30. 4. 1795. год. забележен је као Максим Ниће Шокловца.7 Анализом црквених протокола, може се закључити да је Максим млађи брат Никифора (Ниће), а не син. 7

Милош Деспотов, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012.

Арсен (1742–?) Весе Шаина (Веса Шаин је иста личност као Павле Бајшански 1708–1775) забележен у протоколу крштених 10. 1. 1769. год. је Весин унук, а не син, како би се могло помислити на основу записа у протоколу крштених. *

Надимак па и презиме, понекад се добијало и по кући у коју је неки младожења ушао. Петар Адамов (1770–1814) је умро исте године кад му је рођен син Урош (1814–1868). Лазар (1778–?) који је забележен 1817. године у кући 811/209 је други муж Петрове удовице Јевре (1773– 1860).8 Касније је у домовним протоколима Лазар бележен као Адамов по кући у коју је ушао, иако није у сродству са Адамовима.9 Из истог разлога су настала „двојна презимена“: Бугарчић-Кнежев, Дилбер-Сувајџин, Чобанов-Новков, Бадрљица-Татулић итд. (У домовном протоколу 1809–1817, у кући 402/840, забележен је Бадрлички-Татулић Петар. Његово право презиме је Татулић, а оженио се 8. 11. 1809. године Јулијаном, удовицом Алексе Бадрљице (~1770–1808), и ушао у кућу Бадрљица. Из те куће су Теодор (1800–1837), син Алексе Бадрљице, и Јован (1811–?), син Петра Татулића. Обојици је мајка Јулијана звана Ђула.) Тако су настали и надимци: Шокловачки – Ариш (Младен 1848–1902. је био зет у кући Софронија Хариша.)10, Голић – Гавалерови (по надимку Емилијана – Милана Шокловачког – Гавалера, у чију кућу је ушао Голић). У Кикинди је Таца Перић (1794–1851) као зет ушао у кућу Јеринкић. У неколико домовних протокола је бележен као Перић-Јеринкић, док се није усталило Јеринкић, а тако се бележе потомци до данас. *

На основу рада на изради мокринских родослова дошли смо до следећих закључака: 1. данашња презимена најчешће су иста као она из пореских спискова у другој половини XVIII века; 2. државна администрација није инсистирала да се презимена не завршавају на -ић; 3. нека презимена су добила данашњи облик још у Потиској граници, нека у Мокрину у XVIII веку, а нека тек у XIX веку; 4. у црквеним протоколима средње име обично значи име оца, али може означавати и домаћина куће, па и оца домаћина куће; 5. надимци па и презимена, често су настајали по кући у коју је младожења ушао женидбом. *

ΙΙΙ. Исељавања из Мокрина Као што смо видели из прве књиге Мокрински родослови11, данашњи Мокрин су 1751–1752. године населили Срби граничари из бачких граничарских насеља: Сенте, Кањиже, Мартоноша... Већина предака Мокринчана је у бачко Потисје стигла из Баната 1687. године. То доказује попис Мартоноша из јануара 1701. године, у коме видимо да се међу граничарима у Мартоношу налазe углавном досељеници из Баната12, а међу њима су и тројица домаћина који су дошли из Мокрина: број 97 Теша Симић, 118 Петко Симић и 127 Миха Перић.13 Потиски граничари су се селили 1751–1752. године у јужну банатску границу, у Русију и у будући Великокикиндски дистрикт, све у тежњи да сачувају граничарски статус. Из истог разлога су се селили у јужну банатску границу око 1775. године, уочи укидања граничарског статуса и оснивања Великокикиндског дистрикта. Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1817–1823, број куће 811/209. Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1824–1842, број куће 710. 10 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1880–1898, број куће 1386. 11 Радован Шокловачки и др., Мокрински родослови, Нови Сад, 2015. 12 Акош Корокнаи, Проблеми задруге у Подунавској и Потиској граници (1686–1723), Истраживања 3, Нови Сад, 1974. 13 www.Hungaricana hu, Urbaria et Conscriptiones, UC 24:56. 8 9

На исељавање из Потиске војне границе можда подсећа списак идворских граничара из 1769. год.14 У списку су, између осталих, забележени: Анта Шокловачки, Лазар Маленичић, Моја Пецарски, Лазар Играчев, Дмитар Ракин, Крста Краљев, Никола Попић, Стојан Вулетин, те Нинко, Никола и Моја Силашки. Та презимена средином XVΙΙΙ века налазимо и у Мокрину. Постоји списак севернобанатских граничара које су Пруси заробили 1757. год.15 Међу њима су и Дмитар Ракин и Нинко Силашки. Дакле, иста имена и презимена као у Идвору 1769. год. Ипак, можда се не ради о истим личностима, јер је Нинко Силашки умро у Мокрину 1787. год. После 1775. год. до исељавања из Мокрина долазило је углавном из економских разлога, и то не у великом обиму, све до око 1880. године. Исељавање у Србију је постало знатније после Првог српско-турског рата 1878. године, после балканских ратова и после Првог светског рата, када су исељеници добијали земљу за обраду у новоослобођеним областима. Почетком XX века почело је исељавање у прекоморске земље, углавном у САД. Размере исељавања биле су велике. Крајем XΙX века у Мокрину је било око 9.500 становника, а данас, упркос великом прираштају у првој половини XX века, их има око 5.000. Из урађених родослова може се закључити колико је породица од сваког рода исељено. Тако је, на пример, почетком XX века било 20 домаћинстава Шокловачких са младим брачним паровима. Данас их у Мокрину има само 4 куће и то без младих брачних парова. У књизи су делимично објашњена исељавања у јужну Србију око 1880. год, у САД почетком XX века и после балканских ратова, и то на примеру неких мокринских породица. Пописи становника у Мокрину Година 1758. 1768. 1771.

Број становника

1777. 1821.

1902 5547

1825. 1863. 1868. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.

5254 8568 8846 9107 8369 7984 7924 7328 6567 6238 5918 5244

2286 1901

Број домова 270

Примедба 16 17

307 729

271 земљорадник, 36 занатлијскотрговачких домова.18 Највиши кућни број 392.19 Односи се само на православно становништво.20 Од тога 422 римокатолика, 8 Јевреја.21 22 23

Срета Пецињачки, „Индивидуална расподела земље идворским граничарима 1769. године“, Зборник МС за историју, бр. 7, Нови Сад, 1973. 15 Јелена М. Илић, Банатска војна крајина у другој половини 18. века, докторска дисертација, Београд, 2014. 16 Димитрије Руварац, Темишварска епархија од њеног постанка до 1758. године, Сремски Карловци, 1914. 17 Срета Пецињачки, „Подаци о свештенству и становништву граничарских насеља Баната у 1768. години“, Зборник МС за историју, бр. 21, 1980. 18 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт, Кикинда, 1989, стр. 313; Архив Карловачке митрополије 1778/49. 19 Исто, стр. 317. 20 Исто, стр. 319. 21 Душан Попов, Мокрин у револуцији, Нови Сад, 1986, стр. 38. 22 Васа Стајић, нав. дело, стр. 320. 23 Исто; Александар Стојачковић, Питање Великокикиндског диштрикта, Будим, 1868. 14

ΙΙΙ. 1. Исељавање у јужну Србију око 1880. годинe У Другом српско-турском рату, који се водио 1877-1878 године, ослобођене су простране територије у јужној Србији. На ретко насељену област планирано је насељавање становништва из других области насељених Србима. На основу Закона о насељавању из јануара 1880. године, насељеницима је понуђено 20 ари за окућницу и 4 хектара земље за обраду. Уколико је кућа задружна, свакој мушкој глави старијој од 16 година припадало је још по 2 хектара. Занатлије, које је влада нарочито желела да привуче, добијале су по 1 хектар земље, окућницу и бесплатну грађу за кућу из државне шуме. Да би се избегли каснији могући случајеви шпекулације обрадивом земљом, досељеник је у току првих 15 година био само у статусу корисника земље, а тек после тог рока она би прешла у његову својину, а наводе се и друге пореске олакшице. Досељеницима се гарантовало да за 5 година неће бити у обавези да служе стајаћу војску, а за 3 године народну војску. Ови услови су из Угарске привукли углавном оне Србе који су остали са мало или без имало земље. Прва група од око 50 породица из Војводине, предвођених свештеником Стеваном Болманцем, стигла је у Ниш крајем 1879. године, где им је био обезбеђен привремени смештај.24 У Нишу су се задржали скоро годину дана, док су геометри за то време мерили и парцелисали земљиште за обраду, као и плацеве за стамбене зграде појединачним породицама, оснивачима села. У међувремену су пристизали други досељеници, па су од њих и првих 50 досељених породица основана два нова села – Александрово (названо по сину краља Милана и будућем српском краљу Александру Обреновићу) и Нова Божурна, на путу Ниш–Прокупље. Александрово је на 12 км од Ниша, док је Нова Божурна на 5 км пре наиласка на Прокупље. Иако су досељеници били из разних крајева Војводине, мештани су их по преовлађујућој групи једноставно звали – Банаћани.25 Како је текла селидба сазнајемо из сећања тада најстаријег Александровчана Александра Шандора Јовановића, забележеног седамдесетих година XX века: „Према казивању мога оца, Јовановићи су из Сирига код Сегедина први стигли у Александрово. Сећам се, причали су ми, како је и та сеоба текла. Продали су земљу и покупили кућевне ствари које су биле за ношење, и колима, са арњевима, са 2 пара коња кренули су на Дунав, па на дереглију. Тако су стигли до Смедерева. Одатле, после краћег одмора, пут је водио надоле у Ниш. До њега се путовало 7 дана...“26 Из разних извора сазнајемо да су се од Мокринчана у Александрово населили: Крстини, Секулићи, Арацки27 и Јолићи28. Голићи за које се наводи да су из Чоке29, можда су такође пореклом Мокринчани. Санда Барбат (1844–1888) из Мокрина умрла је у Новој Божурни.30 Крстини су у Александрову бележени као Крстићи, а неки Арацки као Арацковић. Међу оснивачким породицама су и досељеници из Кикинде: Глигорићи, Кршановићи, Мештеровићи (у Кикинди су се презивали Стражмештер, а надимак им је био Љуштикини), Пинтеровићи, Продановићи, Рајковићи и Ракићи. Било је случајева, мада ретких, да су се неки домаћни и поколебали и вратили у постојбину, а у међувремену су две породице (Арадски/Арацки из Мокрина и Пецарски из Сенте) нашле могућност опстанка у Нишу, и одустале од првобитне намере бављења пољопривредом у настајућем Александрову.31

Даринка Зечевић, Александрово – „банаћанско село“ у Добричу: антропогеографска испитивања, Гласник Етнографског института САНУ, књ. 4–6, Београд, 1955–1957, стр. 3. 25 Сви подаци о Александрову, уколико није другачије назначено, потичу од господина Радомира Јечинца (1935), из Београда, уредника Ларусових и других стручних енциклопедијских издања Издавачког предузећа „Вук Караџић“, који је у пензији. Радомир је пореклом из Александрова, а његови преци су дошли у Александрово из Госпођинаца, у Бачкој. 26 Благоје Глозић, „Шорови на југу Србије“, 4. наставак фељтона, Народне новине, Ниш, септ. 1974; Радомир Јечинац, Село Александрово, грађа и коментари, необјављен рад. 27 Радомир Јечинац, нав. дело. 28 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1880–1898. год., број куће 459. Забележено да је Јелена Јолић (1865– 1882) умрла у Александрову, у Србији. Њен отац Милован Јолић (1834–?) се са супругом Милком (1835–?), сином Милованом (1854–?) и кћерима Јеленом (1865–1882) и Милком (1873–?) вероватно населио у Александрову. 29 Даринка Зечевић, нав. дело, стр.15. 30 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1880–1898. год, број куће – укућан 91. 31 Радомир Јечинац, нав. дело. 24

Са једне стране нова шанса, а са друге нагло сиромашење Мокринчана и продаја земље, довели су до масовног исељења из Мокрина. Попис из 1880. године је показао да је становништво Мокрина смањено за 1158 душа, а том приликом забележено је 300 пустих домова у Мокрину.32 Исељавања из Мокрина из економских разлога било је и касније. Када је у пролеће 1891. године опет запретила глад, 40-50 породица из Мокрина је намеравало да се исели у Србију, а двадесетак кућа је већ било продато.33 Због тога је уредништво „Заставе“ написало уводник у коме апелује на Мокринчане да одустану од исељења: „Још можемо да живимо овде, тешко, врло тешко, али боље и то, него да напустимо оно што нам нико не поклони, него нам дедови и прадедови крвљу искупише и оставише у аманет; остајмо и истрајмо.“34 Да је до исељавања у Србију долазило и после 1880. године видимо из домовног протокола 1898–1914. године храма СПЦ у Мокрину. За браћу Јовановић из броја 124: Стефана (1849–?), Миливоја (1856–?), Радована (1858–?) и Николу (1863–?) забележено је да су се иселили у Србију. Само је један њихов брат Милош (1851–?) остао у Мокрину. Милошев син Петар (1879–1908) умро је без деце, па је ова грана рода Јовановић нестала из Мокрина. У новооснованом Александрову, досељеници су се брзо снашли у новој средини. Већ у јесен 1879. године њиве су биле засејане, а у пролеће 1880. године почела је изградња кућа. Александрово је грађено плански, ушореног је типа, са улицама које се секу под правим углом. Улице су широке по 24 м (16 м је коловоз и по 4 м тротоари), а оплемењене су са дрворедима дудова и багрема.35 „’Пречанске’ куће су на две воде, приземне са подрумом укопаним у земљу, понека кућа окренута је лицем према улици, а све остале једна другој окренуте леђима. Према улици су собе, једна или две, а према дворишту је кујна и ’конг’-ходник. Куће су споља малтерисане и крече се скоро сваке године. Унутра су куће попатосане дрвеним даскама, што је реткост по насељима осталог Добрича, где је ’под’ од набијене земље најчешће заступљен. Уопште унутрашњост ’пречанске’ куће разликује се од кућа суседних насеља. Уместо огњишта заступљена је позната ’банатска фуруна’, озидана од блата и парчета црепова или од печене цигле. ’Банатска фуруна’, ложи се из кујне и употребљава за печење хлеба, али она у исто време загрева и собу јер их тако зидају да је једним делом и у соби. Ове ’фуруне ’ заузимају прилично простора у кући те они који имају мање куће зидају их у дворишту, издвојене. Због оскудице у огреву, и овде су као у Војводини ове ’фуруне’ врло практичне, јер се лако загревају ’кукурузовином’, сламом, ’огризином’ (остаци од кукурузовине што стока не поједе) и ’чапурјем’ – жилама и корењем од кукуруза. Уместо ’троња’, широког кревета на коме спава већина чланова породице по суседним насељима, у ’пречанској’ кући заступљен је варошки кревет још од времена оснивања насеља, са перјаним ’дуњама’ и јастуцима. Ни остало покућство не разликује се од градског.“ Зато Тихомир Ђорђевић у раду из 1895. године каже: „Конак у сељачкој кући у Александрову ни у чем се не разликоваше од гостинског конака у варошкој: ужасна разлика од конака наших сељака“36, какви су заступљени по осталој Топлици. „На кућу се надовезују, у дворишту, споредне зграде: шупа, која служи поред осталог и за смештај кола, штала, кош, амбар, кошара, живинарник и свињац.“37 „Александрово се издваја од осталих насеља у Добричу не само по типу насеља и кућа, привредном животу и култури, већ и по начину живота и обичајима, који су очувани исти онакви какве су имали у земљи матици и какви су и данас тамо, као и по ношњи. Ношњу нису ни у једном хаљетку изменили, иако је протекло 76 година од исељења из Војводине. И народне игре очуване су до данас онакве какве су играли у Војводини (’банатско коло’, ’фицка’, ’маџарац’ и др.).“38 „Банаћани“ су на нишкој пијаци продавали млечне производе који пре њиховог доласка нису били познати: бутер, милерам и „швапски“ сир. Гајили су много гусака због потражње за перјем, месом и гушчијом масти у Нишу. Душан Попов, Мокрин у револуцији, Нови Сад, 1986, стр. 79; Застава 1881, 12. Душан Попов, Мокрин у револуцији, Нови Сад, 1986, стр. 79; Застава 1891, 39. 34 Исто; Застава 1891, 41. 35 Даринка Зечевић, , Александрово – „банаћанско село“ у Добричу: антропогеографска испитивања, Гласник Етнографског института САНУ, књ. 4–6, Београд, 1955–1957, стр. 9. 36 Тихомир Ђорђевић, Поред Топлице, Београд, 1896, стр. 20. 37 Даринка Зечевић, нав. дело, стр. 10. 38 Исто, стр. 13. 32 33

Неколико година после оснивања села, Александровчани су основали Тамбурашко друштво са два гајдаша и шест тамбураша.39

Тамбурашки оркестар из Александрова. На контрабасу Марко (Mилош) Остојић из Александрова, колар, са инструментом личне израде (ручни рад). Процењујемо да је слика настала 20-их година прошлог века. Из документације потомка Божидара Остојића (Нови Београд).40 Под утицајем „Банаћана“ околно становништво је прихватило употребу гвозденог плуга уместо дрвеног рала, а и друга пољопривредна оруђа: копачице, загртачице, сејалице, ручне вејалице за жито, ручне долапе за наводњавање башта и др. Прва кована кола уместо дрвених са коњском запрегом користили су становници Александрова, пре него што су коришћена у Нишу и Прокупљу. У почетку су „Банаћани“ израђивали занатске производе само за своје потребе, али већ од око 1900. године почињу да раде пољопривредна оруђа за цео Добрич.41 Већ 1907. године Александровчани Младен Мештеровић, Милош Ракић (обојица рођени у Кикинди), Мата Пузић и Милорад Милоје Крстић (рођен 1848. године у Мокрину као Силвестар Крстин) набавили су машину за вршење, која је била прва у сва четири новоослобођена округа. Пред Други светски рат „Банаћани“ су имали неколико оваквих машина којима су вршили у Добричу и на Косову.42 Са околним становништвом „Банаћани“ се до Првог светског рата нису мешали. Женидбене везе су склапали између себе, са Војвођанима насељеним у новоослобођеним крајевима: Новој Божурни (Добрич), Косанчићу (Пуста Река), Миланову (лесковачки крај) и са становницима Војводине.43 Споменути Шандор Јовановић је изнео своја сећања 70-их година прошлог века, из којих сазнајемо да ни говор досељеника није измењен скоро 100 година од досељења у Александрово: „Ја сам рођен овди... али мој деда Алекса и отац Ћира досељеници причали ми, кажу... ишо добошар по селима и извикиво: ’Који ’оће да се селиду у Сербију, да се пријаву’... И пошла сва сиротиња која у Даринка Зечевић, Александрово – „банаћанско село“ у Добричу: антропогеографска испитивања, Гласник Етнографског института САНУ, књ. 4–6, Београд, 1955–1957, стр. 13. 40 За овај рад фотографију и текст уз њу обезбедио је Радомир Јечинац. 41 Даринка Зечевић, нав. дело, стр. 8. 42 Исто, стр. 6. 43 Даринка Зечевић, Александрово – „банаћанско село“ у Добричу: антропогеографска испитивања, Гласник Етнографског института САНУ, књ. 4–6, Београд, 1955–1957, стр. 13. 39

Банату није много имала, а и сви они које је Србија вукла. И тако, и моји се упишеду. Било им тако дозвољено да продаду непокретно, а све покретне ствари у кола... Организовали се ко Чарнојевић што је народ водио... Дунав прешли код Бођеша (?), и недељу дана ишли до Ниша... У Нишу наши стари су били смештени у напуштеним кућама. Дошо начелник среза из Прокупља, зову их да виду ово место где ће се населити. Њима се допало, споразумели се да ту поставе село. Примили земљу, размерили је на дужи, село размерили на 3 сокака. Почели да правиду ћерпич, и живели, кажу, у земуницaма. И кад дигли куће, немају чиме да их покрију. О’шли на Мораву и секли трску. Ш њоме и у Банату куће покривали... Они богатији имали коње, па одма’ разорали земљу. Тада се о’де први пут заорало гвоздени плугом... А они сироти, они копали будаком рупе и садили кукуруз... Ко сваки дођоши, док се нису окућили. Мој отац Ћира се оженио одма’, још осамдесет прве. Узо жену чак из Косанчића. Тамо се били населили Панчевци... Овдашњи? Ма какви, са овдашњим затеченима се дуго година нису гледали, а не да се жениду. Подсмевали се једни другима. Наши о’де први пут почели да раду са коњима, а да краве чуваду само за млеко. Жене скидале милерам и спремале сир самокиш. Носиле у Ниш и Прокупље, и да видиш – госпоје се отимале. Први пут се у овим крајевима тад служило слатко и вода, и спремала супа... Иди код Рајкаша/Рајковића, он је још у кући сачувао ону банатску пекару у којој се пече онај војвођански хлеб на 3 спрата...“44 На примеру породица Крстин, исељенe из Мокрина, можемо сазнати о могућим разлозима за пресељење из Мокрина у јужну Србију. Павле Крстин (1794–1865) је био власник суваче, али су и његови синови, изгледа, убрзо упали у тешкоће. Павлов син Милутин (1823 –?) и Недељков Неца продали су 1876. године 4 јутра иберландске земље Бергеру Алберту за 200 гулдена.45 Други Павлов син Орестије (1826–?) и Тунић Сава су 1876. године продали 7 јутара иберландске земље истом купцу за 240 гулдена.46 Губитак земље је вероватно разлог зашто су се Павлови синови Милутин и Орестије са породицама одселили. За Милутина и његову породицу постоји запис у црквеним протоколима да се одселио за Србију.47 Орестије (1826–?) се са супругом Фатимом (1827–?) и синовима Илијом (1846–?) и Силвестаром (1848–?) одселио из Мокрина око 1880. године, али у домовном протоколу није забележено где.

Део купопродајног уговора из 1892. Тихомир Нешић, „Банаћани крај Мораве / Једно село се много разликује од свих околних поморавских, добричких, топличких“, Политика, Београд, 9. јула 1978. Казивања мештанина Александра Шандора Јовановића. Радомир Јечинац, Село Александрово, грађа и коментари, необјављен рад. 45 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда 1875–1916: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 1/361. 16. 11. 1876, Велика Кикинда, стр. 49. 46 Ева Терхеш-Телечки, наведено дело, Ф. 31, 1/103. 17. 1. 1876, Велика Кикинда, стр. 21. 47 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1880–1898. године, број куће 493. 44

Из купопродајног уговора из 1892. године48, када су браћа Ђура из Александрова и Сава (син Милутина) из Рибнице продали 1340 квадрата винограда у Мокрину Петков Нови из Мокрина за 80 форинти, сазнајемо и где су се одселили.49 Браћа Милутин (1823–?) и Орестије (1826–?) одселили су се са породицама из Мокрина у Србију око 1880. године (Милутин се одселио у Рибницу, а Орестије у Александрово), а њихови потомци су продали заједнички виноград 12 година касније. Од Павлових потомака у Мокрину је остао само Иван (1862–1933), за кога је касније забележено да је нововерац.50 Крстини, исељени у Србију, потписују се ћирилицом у уговору из 1892. године, а становници Мокрина латиницом. Дилбер из Мокрина се потписује ћирилицом, али са помађареним именом – Шандор. Браћа Ђура и Сава потписују се као Крстин иако су у Србији вероватно већ променили презиме у Крстић.

Други део купопродајног уговора из 1892. У Александрово су из Мокрина стигли: Орестије (1826–?) са супругом Фатимом (1827–?), њихов син Илија (1846–?) са супругом Христином − Секом (1847–?) и децом: Георгијем – Ђуром − Ђурицом − Ђуђом (1876–1915), Недељком (1870–1941), Светозаром (1875–?) и Латинком (1878–?). Са њима је дошао и други Орестијев син Силвестар − Милоје (1848–?) са супругом Софијом (1840– ?) и децом: Веселином (1871–?), Аркадијем (1876–?) и Бојаном (1879–?). Син Влада (1882–1914) је вероватно рођен у Александрову. У домовним протоколима храма СПЦ у Мокрину није забележен. За размере исељавања из Мокрина знамо из пописа становника 1880. године, а понешто су забележили и мокрински свештеници у домовним протоколима 1880–1898. године. Забележено је исељење из 37 домова у Србију, или у насеља у Војводини у близини Београда. За многе је забележено да су се иселили у друга насеља у Војводини или у источни Банат, који данас припада Румунији. Ти исељеници нису забележени у овој табели. За многе исељенике свештеници нису забележели ништа. Једноставно су престали да пишу податке о њима, или су под тим бројем куће почели да уписују податке о новом власнику и његовим укућанима.

Историјски архив Кикинде , Ф. 31, 10/3625. Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда 1875–1916: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 10/3625. 6. 10. 1892, Велика Кикинда, стр. 99. 50 Домовни протокол 1915~1960. године, број куће 668/525. 48 49

Мокринчани исељеници у Србију око 1880. године БРОЈ КУЋЕ 463 463 521 1283 1283 Ук 91 Ук 91 1420 570 1619 Ук 3 265 1284 487 612 854 124 124 124 124 459 459 461 932 741 1010 800 947 493 1050 43 936 797 Ук 41 1340 605 1146 593 206 1440 937 502 746 674 Ук 48

51 52

ИМЕ Живан Савета Душан Тимотеј Павел Санда Драгиња Павле Павел Младен Петар Јован Љубомир Павел Јован Петар Стефан Миливој Радован Никола Јелена Миливој Младен Жива Иван Јекатарина Данило Бојана Милутин Драгиња Леонтије Иван Урош Лазар Милан Персида Христина Анастасија Јован Нестор Василије Светозар Софија Наум Лазар

ПРЕЗИМЕ Арађански Арађански Бадрљица Бајшански Бајшански Барбат Барбат Белош Војинов Галешев Дилбер Дилберов Димитрин Ђуканов Ђуканов Јеринкић Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Јолић Јолић Кецић Кецић Ковачев Ковачев Кресојевић Кришан Крстић Кувзић Лаушев Малетин Поповић Поповић Радојчин Рајић Рајић Суботички Сувајџин Сувајџин Чавић Челекетић Челекетић Шокловачки Шућуров

ГОДИНА РОЂЕЊА 1853. 1809. 1861. 1848. 1882. 1844. 1869. 1897. 1835. 1831. 1829. 1826. 1848. 1827. 1862. 1817. 1849. 1856. 1858. 1865. 1865. 1834. 1836. 1865. 1826. 1836. 1810. 1881. 1823. 1863. 1831. 1865. 1817. 1855. 1851. 1832. 1837. 1845. 1845. 1843. 1856. 1879. 1832. 1813. 1865.

ГОДИНА СМРТИ 1875. ? ? 1887. ? 1888. ? ? 1896. 1892. ? 1884. 1890. 1891. ? 1876. ? ? ? ? 1882. ? 1874. ? 1879. 1878. ? 1887. ? ? ? 1887. ? 1884. 1869. ? ? ? 1897. 1866. 1889. ? 1886. 1880. ?

ЗАПИС У ДОМОВНОМ ПРОТОКОЛУ 1880–1898. Умро у Панчеву. Умрла у Гроцкој. Венчао се у Београду 1880. Обесио се у Србији. Рођен у Шапцу. Умрла у Новој Божурни у Србији. У Србији удата. Умро у Обреновцу. Умро у Земуну. Умро у Стублинама, у Србији. Одселио се у Србију. Умро у Чачку. Удавио се у Панчеву. Умро у Сурчину. Умро у Београду. Умро у Земуну. У Србији. У Србији. У Србији. У Србији.51 Умрла у Александрову, у Србији. Вероватно се преселио у Александрово. Умро је у Панчеву. Умро у Нишу.52 Умро је у Карановцу, у Србији. Умрла у Београду. Одселио се у Србију Умрла у Београду Одселили се у Србију. Венчана у Београду 1880. Ова породица се одселила у Србију. Умро у Београду. Умро у Смедереву. Умро у Београду. Умро у Обреновцу. Умрла у Београду. Умрла у Србији. Умрла у Србији. Умро је у Бугарској, у селу Рисову. Умро у Јагодини, у Србији. Умро у Бораку, у Србији. Одселио се у Бугарску. Умрла у Београду. Умро у Орашцу, у Србији. Венчао се у Србији 1883.

Подаци за број куће 124 су из домовног протокола СПЦ у Мокрину за 1898–1914. год. Податак је из домовног протокола 1915~1960.

На фотографији из Александрова 1898. године, са венчања Илијине кћери Латинке Крстић, рођене у Мокрину 1878. године, видимо Илију са супругом Христином − Секом и потомцима.53 Кућа покривена трском, која се види у позадини, вероватно је дом Крстиних – Крстићевих. Латинкини потомци из овог брака, са презименом Поповић и данас живе у Александрову.

Александрово: споменик Георгија/ Александрово: кућа Недељка Крстића (1870–1941), права пречанска, Ђуре/Ђурице/Ђуђе Крстића (1868–1915)54 подигнута 1900. (снимак из 60-их година XX века)55

Син Георгија − Ђурице Крстића, рођеног у Мокрину 1868. године, који се види на фотографији из 1898. године, је Орестије Крстић, рођен 1894. године у Александрову. Орестије је основну школу завршио у Александрову, а гимназију у Скопљу 1915. године. Као ђак-поднаредник повлачио се са српском војском преко Албаније. У Кротоу на Ламаншу (Француска) је завршио школу летења. Био је ратни пилот ескадриле АП 521 (Прве српске ескадриле АП 521) на Солунском фронту. За ратне војне заслуге одликован је Медаљом за храброст „Милош Обилић“, Француским ратним крстом Фотографија је преузета из књиге Угљеше Крстића, Укрштена сећања, Београд, 2000. Фотографија Радомира Јечинца, 2010. год. 55 Фотографија је преузета из књиге Угљеше Крстића, Укрштена сећања, Београд, 2000. 53 54

и Бугарским официрским крстом „Свети Александар“. После Првог светског рата дипломирао је шумарске науке на Високој школи за воде и шуме у Нансију, у Француској, 1921. године. Био је председник општине Тетово 1929–1934. године, а после тога саветник у Министарству шума и руда у Београду. Орестије је био главни уредник часописа „Шумарски гласник“ (1936–1941) и „Наша крила“ (1936–1941). Његово капитално дело Планински и шумски пашњаци Југославије објављено је 1955. године. Умро је у Београду 1966. године.

Орестије Крстић 1894–1966.56

Браћа Крстићи Орестије и Драгољуб − Драга на аеродруму у Вертeкопу (Солунски фронт 1918. године) поред Орестијевог ловачког авиона Нијепора57

„Прича о Орестију као првом Александровчанину који је написао књигу под својим именом има и свој занимљив наставак. У својој породици, у којој се говорило пола српски а пола француски, он је имао два сина, која су домаћим васпитањем, личним интересовањима, струком и професијом били такође усмерени на књигу: Ђурицу (1924–2018), доктора правних наука у Балканолошком институту САНУ, и Угљешу (1926–2002), динамичног човека, пуног идеја и искуства из разнородних делатности – зналца француског језика, преводиоца, лексикографа, издавача књига и главног уредника у тим пословима. Опробао се у свим аспектима издавачког и књижарског заната у друштвеним фирмама, али је у познијим годинама био и власник сопствене Издавачке и књижарске задруге „Вајат“, у време када се то још није могло лако. У кругу издавачких кућа у Србији, па и у читавој Југославији, остао је запамћен и по томе што је чувену и већ поменуту француску енциклопедијску кућу „Ларус“ 1969/1970. године наговорио и убедио да уступи издавачка права за израду копродукцијских издања београдском издавачу „Вук Караџић“, у коме је радио као главни уредник.“58 Мали Ларус, издање 1973, чувена француска енциклопедија „за сваку кућу“.59 Угљеша Крстић је донео пројекат „Вуку Караџићу“, али је друга редакцијска екипа урадила српско издање.

Исто. Исто. 58 Радомир Јечинац, Александровачки и зајечарски Јечинци, необјављен рад. 59 Фотографија је преузета са интернета. 56 57

Угљеша Крстић је био иницијатор целог пројекта (до фазе потписаних уговора са „Ларусом“), али је потом отишао из Издавачког предузећа „Вук Караџић“, и цео посао је наставила нова екипа, без њега! Он је започео, други су наставили и други су се потписали. У редакцијској екипи један од уредника био је и Радомир Јечинац. 60 Из Издавачког предузећа „Вук Караџић“ је прешао у БГЗ као директор новооснованог издавачког сектора (то постаје БИГЗ). Ту покреће издавање џепне књиге у великим тиражима и по ниским ценама. Године 1981. основао је са групицом пријатеља књижевника Издавачку радну задругу „Вајат“. Дипломирани инжењер Милош Крстић (1931–2011) је био конзул у Немачкој. Он је унук Светозара (рођеног 1875. у Мокрину, а умрлог 1913. у рату против Бугара) и син Јована (?– 1962) рођеног у Александрову. Љубиша Крстић (1929–2009) је био професор доктор економских наука и социологије. Објављивао је збирке поезије и афоризама. Унук је Владе Крстића, рођеног 1882. године. Отац му је Душко (1905–1990).61 До балканских ратова је становништво напредовало економски и бројчано. Године 1910. забележено је 91 домаћинство са 486 становника. До пораста становништва, у овом периоду, дошло је природним прираштајем, али и новим насељавањем, углавном из Војводине, и насеља у јужној Србији насељених Војвођанима. После Првог светског рата у коме је, поред великих људских губитака, Александрово спаљено, многи мештани су се одселили у Ниш, Прокупље, Београд и друга места. Уместо њих ту се не насељавају становници суседних области. Ипак, Александрово је и после Другог светског рата задржало војвођанско обележје, а Даринка Зечевић је у поменутом раду о Александрову 1955–1957. године објаснила и како је до тога дошло. „Добричанка која се уда за ’Банаћанина’ прво прима њихову ношњу, а затим начин живота у кући и обичаје, нарочито ако има живу свекрву; а и ако нема свекрву, ’комшике’ се залажу да Добричанку што пре науче и упуте како се не би разликовала од њих.“62 „Иако се током времена изменио и састав становништва, јер је данас половина становништва из суседних села и области, Александрово носи обележје војвођанско и данас као раније. Захваљујући томе што се нови досељеници не досељавају у групама, већ појединачно, а долазе из заосталих села у једну културнију средину, јер ’Банаћани’ не само што су били носиоци више аграрне културе него и више културе уопште, они се утапају у нову средину и после неколико година не разликују се целокупним животом као ни по ношњи од ’Банаћана’ па чак и говор њихов примају.“63 Богдан Тане Ибрајтер је забележио породично предање од Ђуре Крстиног (1906–1998) који је рођен у Мокрину, а умро у САД. Наводно се краљ Милан зауставио у Александрову и посетио кућу Крстића. Окупљеним мештанима и сељаним из околних села почео је да говори: – Видите ли какву су Крстићи кућу направили, такве куће треба и ви да правите... Треба да обрађујете земљу као Крстићи... Жене треба да вам се чешљају као жене Крстића... – Само нас то не терај, господару – завапише сељаци. „Не зна се да ли је предање тачно, а не зна се ни сасвим тачно чије су то биле реакције окупљених поданика око владара. Да ли сељана староседелаца Добричана, којима је изглед жена ’Банаћанки’ био превише слободан за схватања околних сељана, навиклих на оријенталну улогу и изглед женског живља?“64

Радомир Јечинац, нав. дело. Податке о Крстиним-Крстићима из Александрова прикупио је Радомир Јечинац. 62 Даринка Зечевић, Александрово – „банаћанско село“ у Добричу: антропогеографска испитивања, Гласник Етнографског института САНУ, књ. 4–6, Београд, 1955–1957, стр. 14. 63 Исто. 64 Радомир Јечинац, Село Александрово, грађа и коментари, необјављен рад. 60 61

У ратовима у првој половини XX века страдали су многи становници Александрова пореклом из Мокрина. • Погинуо у Првом балканском рату: Илија Секулић. • Погинули у Првом светском рату: Младен Арацки, Ненад Секулић, Живан Секулић, Ђурица Крстић, Влада Крстић, Светозар Крстић, Ненад Крстић, Мика Крстић, Јаков Крстић. • Погинули у Топличком устанку 1917. Године: Добросав Крстић и Милка Голић. • Помрли у интернацији у Бугарској, после угушења Топличког устанка (деца): Ратомир Д. Крстић, Спасоје В. Крстић и Ратомир Арацки. • Погинуо у Другом светском рату: Недељко Крстић. • Одведени у заробљеништво у Немачку: Божидар Секулић и Љубиша Секулић. 65 Родослов дела фамилије Крстин која се иселила из Мокрина у Александрово, дат је у наставку. Подаци до 1880. године потичу из протокола храма СПЦ у Мокрину, а после тога од господина Радомира Јечинца из Београда, без чијег истраживања не бисмо знали ништа о судбини Мокринчана исељених у Александрово око 1880. године. Фамилија Крстин-Крстић била је крајем IXX века и у првој половини XX века у Александрову разграната фамилија, са више домова. У међувремену, Крстићи су се, слично као и други досељеници, све мање бавили пољопривредом, слали су мушку децу на изучавање заната, те у државну службу и на школовање, и поступно напуштали Александрово преласком у већа места и градове (Прокупље, Лесковац, Ниш, Београд, а има исељених и у Јужну Америку). У Александрову данас више не живи ни једна породица Крстићевих.66

65 66

Даринка Зечевић, наведено дело, стр. 19. Радомир Јечинац, нав. дело.

ЂУРИЦА 1924–2018.

ДРАГОЉУБ − ДРАГА ?–? МИЛКА ?–?

СВЕТОЗАР 1872–?

ИЛИЈА ?–1786. ЈАНА ?–1780.

УГЉЕША 1926–2002. ЉУБИЦА 1930–2007.

ОРЕСТИЈЕ 1894–1966. ЗОРА 1898–1984.

ИЛИЈА 1846–? ХРИСТИНА 1847–?

ГЕОРГИЈЕ 1846–? МИЛКА 1852–?

СИН АДВОКАТ ?–?

ДОБРОСАВ ?–1917.

ПЕРА ?–?

НЕДЕЉКО 1870–1941.

АНТОНИЈЕ 1825–1869. ЈЕЛИСАВЕТА 1828–1855. ДАФИНА 1830–1868.

ИЛИЈА 1779~1835. ЕВДОКИЈА − ДОКА 1780–1843.

НЕША ?–?

ВЕЛИМИР ?–?

МИЛЕ ?–?

ИВАН 1862–1933. КОСАНА 1863–1917.

СИЛВЕСТАР − МИЛОЈЕ 1848 – Први светски рат СОФИЈА 1840−?

МИЛОШ ?–?

СЛОБОДАН ?–?

МИЛОШ 1931–2011. ЕВА ?–?

ЈОРДАН − ЈОВА ?–1962. СМИЉА ?–?

СВЕТОЗАР 1875–1913. САВЕТА ?–?

СИМЕОН 1832–1863. МИЛКА 1834–1862. ЈУЛИЈАНА 1829–1901.

ПАВЛЕ 1794–1865. АНА 1795–1856.

АНДРИЈА ?–1780. АНА ?–?

ОРЕСТИЈЕ 1826–? ВАТИМА 1827–?

ДИОНИСИЈЕ 1788–? АГАТА 1789~1830. ПЕТРА 1790–?

СИМЕОН ~1750~1832. ПАВА ~1751~1834.

МИЛУТИН 1823–? ХРИСТИНА 1825–1866. ЈУЛИЈАНА 1826–?

ВАСА ?–? АЛКА ?–?

МИХАЈЛО ~ 1735–1813. ЈУЛИЈАНА − ЂУЛА 1735–1811.

НЕНАД − НЕША 1896–1916.

ГЕОРГИЈЕ − ЂУРИЦА 1868–1915. МИЛЕВА ?–1919.

ГЕОРГИЈЕ − САВА? 1860–?

ЈОАКИМ − АЋИМ 1775–1844. ЕКАТАРИНА − КАТА 1775–1833. МАРИЈА 1776–1850.

ПАВЛЕ ?–? МАРИЈА ?–1786.

КРСТА ИВАНОВ ?–1779. ЖИВАНА 1695–1773.

ИВАН ?–?

Родослов рода КРСТИН 1

АЛЕКСАНДАР ?–?

ДУШАН 1910–? МИНЕВЕРКА?–? друга супруга ?–?

Потомци су у родослову Крстин 6

Свети Јован

III. 2. Исељавање у САД почетком XX векa Почетком XX века многи Мокринчани су се, из економских разлога, одлучивали на исељавање углавном у САД. Неки су се брзо враћали, неки су одлазили у САД више пута, а неки су одлучили да тамо остану и да преселе породице. Непотпун списак Мокринчана који су путовали за Њујорк у периоду 1892–1924. дат је доле. Захваљујући Ивани Прекајски (1936), у Америци названој Ивон Далтон (Evonne Dalton), која је потомак исељеничких породица Прекајски и Пејаков из Мокрина, сазнајемо више о њиховом животу у САД.

Мокрин – острво Елис 1892–1924. Бр.

Име

Презиме

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36

Милан Рада Живојко Цветко Јана Јоца Косана Љуба Наталија Јана Љуба Амалија Драгољуб Ладислав Милош Олга Смиља Тинка Влада Милош Омер Љуба Душан Обрад Младен Стева Таша Жива Иса Ката Влада Сима Лазар Сава Аца Ангелина

Ђуканов Шокловачки Сувајџин Пејаков Пејаков Пејаков Пејаков Пејаков Пејаков Пејаков Пејаков Прекајски Прекајски Прекајски Прекајски Прекајски Прекајски Прекајски Прекајски Прекајски Прекајски Прекајски Челекетић Маленчић Племић Тешин Тешин Вулетин Дилбер Дилбер Дилбер Дилбер Силашки Силашки Гаврилов Гаврилов

Место из ког је дошао

Година доласка

Старост при доласку (године)

Чока Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Карлово Мокрин Мокрин Мокрин Бочар Карлово Мокрин Бочар Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин

1893. 1910. 1921. 1920. 1914. 1922. 1914. 1921. 1920. 1906. 1906. 1913. 1913. 1912. 1907. 1913. 1913. 1913. 1913. 1914. 1907. 1912. 1907. 1907. 1910. 1914. 1907. 1909. 1907. 1910. 1910. 1907. 1912. 1907. 1907. 1920.

14 47 28 13 26 23 6 28 19 19 19 43 10 24 32 14 7 16 37 39 43 30 41 24 26 28 22 32 23 26 6 38 20 19 48 31 25

Бр.

Име

Презиме

Место из ког је дошао

37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82

Драга Љуба Никола Рада Риста Савета Зорка Средоје Север Жива Светозар Чеда Богдан Александар Стефан Стева Душан Урош Мара Наталија Никола Вема Вида Лаза Пера Милош Шандор Светозар Мада Емил Марко Милош ...ко Фира Ђука Хелена Јуца Лаза Љубица Недељко Милан Милан Недељко Ника Обрад Шандор

Гаврилов Гаврилов Гаврилов Гаврилов Гаврилов Гаврилов Гаврилов Вртипрашки Јолић Јолић Грађин Сивачки Добросављев Дражић Дудић Дудић Крстин Рељин Рељин Рељин Степанчев Степанчев Степанчев Сувајџин Татић Пулић Аврамов Аврамов Адамов Блажић Блажић Блажић Белош Белош Белош Белош Белош Белош Белош Белош Белош Белош Белош Белош Белош Белош

Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Hungary Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин

Година доласка

Старост при доласку (године)

1922. 1907. 1910. 1907. 1920. 1920. 1913. 1907. 1907. 1907. 1907. 1907. 1907. 1907. 1921. 1909. 1907. 1907. 1913. 1913. 1922. 1922. 1922. 1907. 1907. 1912. 1907. 1907. 1912. 1907. 1907. 1907. 1907. 1907. 1905. 1909. 1909. 1909. 1907. 1906. 1907. 1909. 1907. 1907. 1906. 1912.

61 42 44 18 9 6 24 32 16 40 26 27 23 17 49 38 40 47 1 28 17 43 15 26 26 19 17 25 19 30 34 30 34 25 43 10 4 16 48 26 30 33 28 29 36 36

Бр.

Име

Презиме

83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110

Васа Жива Милан Милан Симеон Милош Светозар Славко Јоца Илија Катица Смиља Стева Александар Јоца Стева Мита Марина Васа Бојана Тима Бојана Наум Зорка Милица Славко Иван Стева

Белош Вртипрашко Голић Голић Голић Завишић Јовић Кецић Крстеканић Суботички Суботички Суботички Тешин Перишић Кодранов Кодранов Јанић Бајић Бајић Бирдић Бирдић Бирдић Ковачић Ковачић Шокловачки Шокловачки Шокловачки Шокловачки

Место из ког је дошао

Година доласка

Старост при доласку (године)

Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин Мокрин

1907. 1906. 1907. 1912. 1907. 1912. 1916. 1907. 1907. 1909. 1915. 1915. 1907. 1907. 1907. 1907. 1907. 1920. 1912. 1907. 1907. 1913. 1906. 1906. 1929. 1929. 1907. 1907.

23 26 26 37 36 39 29 23 30 31 15 36 22 18 30 19 25 21 20 26 40 31 35 30 52 50 33 38, жена Јулка?

Српски Крстур?

Омер Прекајски (1864~1920) и Амалија Ђуричин (1869–1949)

. Амалија и Омер Прекајски 1890.

Омер Прекајски у САД

Амалија Прекајски 1932. год. у САД

Омер Прекајски, ковач из Карлова (Ново Милошево), оженио се 9. 10. 1890. године Амалијом Ђуричин из Мокрина. На повратку из Мокрина у Карлово, фотографисали су се у Кикинди и та фотографија је сачувана у САД до данас. У Карлову им се родило шесторо деце: Озрен (1892– 1912), Драгиња (1893–1968), Данило (1896–1896), Тинка (1897~1940), Олга (1898–1984) и Драгољуб (1902–1986). Вероватно је било тешко прехранити бројну породицу ковачким занатом, па је Омер отпутовао у САД. У Њујорк је стигао 5. 11. 1903. године са још петорицом Карловчана. У Америци се није дуго задржао. По Омеровом повратку, породица се преселила у Мокрин, где се Омеру и Амалији родила још и кћи Смиља (1905–1969). Две године после рођења најмлађег детета, 1907. године, Омер је опет отишао у Њујорк. Овог пута се вероватно тамо добро снашао, кад је одлучио да марта 1913. године пресели целу породицу у САД. Са супругом Амалијом су допутовала из Бремена бродом „Џорџ Вашингтон“ деца: Тинка, Олга, Драгољуб и Смиља. Најстарија кћи Драгиња остала је у Мокрину, где се удала за кројача Грађин Живојка. Тинка се из САД вратила у Мокрин, удала се и остала да живи у Мокрину. Олга се удала за бербера Славка Џона Томића, који се такође иселио из Мокрина у САД. Само се најмлађа кћер Смиља удала за неког рођеног ван Мокрина, њен супруг је био Одли Страиб (Audley Streib). Драгољуб, који је имао 11 година када је дошао у САД, такође је успео да нађе „Мокринчанку“ рођену у САД – реч је о Пејаков Велинки, којом се и оженио. У Америци је Омер радио као ковач, а Амалија као кројачица. Населили су се у градићу Покипси (Poughkeepsie), северно од Њујорка. Омеров син Драгољуб (1902–1986) сећао се оца као вредног радника, који је са свима био љубазан и који је врло волео своју децу. После Првог светског рата Омер је допутовао неким поводом у Мокрин или Карлово и ту је умро.

Долазак Омера Прекајског у Њујорк 1903. год. бродом „Фридрих Велики“ из Бремена (Немачка) Породица Прекајски је недељом ишла у цркву Свети Сава у Њујорку. Та црква је била место окупљања Срба исељеника из ближе па и даље околине. У цркви Свети Сава је постојао учитељ који је деци исељеника држао часове из писања и граматике српског језика. У ту цркву је долазило више фамилија пореклом из Баната, а оркестар који је свирао на забавама, звао се „Банат“. На забавама се, уз тамбурашки оркестар, играло Велико коло и Краљевско коло. Старије госпође нису желеле децу у Великом колу, па је Ивану Прекајски мајка Велинка (Синсинати, 1914–2005) код куће учила да га игра. Ивана понекад и данас пушта цеде са банатским колима и игра сама по кући. Холивудски глумац Карл Малден (Младен Секуловић) долазио је такође недељом у цркву Свети Сава кад год је снимао у Њујорку. Ивана Прекајски га се сећа као врло финог и љубазног господина.67

Ивана Прекајски (Evonne Dalton) је рођена у САД 1936. године, 33 године после првог доласка њеног деде Омера Прекајског у САД. Подаци и сећања о Прекајским и Пејаковим у САД потичу од ње.

Љубомир Пејаков (1886–1962) и Јана Голић (1887–1955)

Љубомир Пејаков (са гајдама) 1905. године у Мокрину

Јана Голић, удата Пејаков 1904.

Љубомир Љуба Пејаков (1886–1962) и његова супруга Јана (1887–1955) први пут су стигли у Америку 1906. године. Више пута су се враћали у Мокрин и поново одлазили у Америку. Кћери Косана (1908–1932) и Мила (1920–2017) су рођене у Мокрину, а кћи Велинка − Мица (1914–2005) у Синсинатију. У Мокрину је Љуба држао кафану, а у Синсинатију је израђивао канцеларијски намештај (завршни радови) у фабрици „Глоб Верник“ („Globe Wernicke“). Последњи пут је био у Мокрину са породицом 1927. године, када је продао земљу и кафану и решио да се трајно насели у САД. Његова супруга Јана је радила у радионици у којој су се шила мушка одела. Била је задужена за отварање рупица за дугмад. Живели су у централној авенији у Синсинатију, а касније су купили кућу у Норвуду (Norwood).

Долазак Љубе и Јане Пејаков у Њујорк 16. 3. 1906. год. бродом из Ријеке Љуба је волео музику и свирао је фрулу и гајде које је направио његов брат фотограф Ацко Пејаков. Такође је свирао и на виолини. Његов најмлађи брат Јован − Јоца (1899–?) такође је живео у Америци, није се женио и био је склон алкохолу. Јана је гајила парадајз у дворишту куће и од њега кувала сок. Унуцима, који су јој долазили из Њујорка, месила је укисело штрудле, крофне и гурабије.

Љуба је унуке Младена и Ивану Прекајски учио да пишу и читају ћирилицу. Направио је велику таблу и на њој је сваког јутра написао нову српску реч. Унуци су je преписивали више пута и кад су увежбали добијали су по 25 центи. Љубина најмлађа кћи Мила (1920–2015) била је удата за Милана Јурића. Муж Милине кћери Јелке је Ратомир Пајић. Милина унука се зове Јана, а праунука Мила.

Јана и Љуба у Мокрину око 1906.

Са децом у Синсинатију 1918.

Љуба и Јана Пејаков са кћерима Велинком, Милом и Косаном, 1926. у Синсинатију

Драгољуб Прекајски (Карлово, 1902 – САД, 1986) и Велинка Пејаков (Синсинати, 1914 – САД, 2005) Драгољуб Прекајски се иселио у САД 1913. са мајком и сестрама да би се придружио оцу Омеру, који је у малом граду Покипси (Poughkeepsie), северно од Њујорка, радио као ковач. Када је решио да се жени, Драгољуб је са мајком Амалијом и сестром Олгом 1931. године отпутовао из Њујорка у Синсинати да посети породицу Павковић која је имала две кћери за удају. Породице Прекајски и Павковић су се знале још из Мокрина. За време посете Драгољуб је решио да посети и породицу Пејаков, која је у Синсинати такође дошла из Мокрина. Када је видео Велинку − Мицу Пејаков, заљубио се у њу и одвео је у Кентаки, где за венчање тако младе девојке није била потребна сагласност родитеља, и тамо је и обављено венчање. Неколико дана касније млади пар отпутовао је у Њујорк. *

Из напред изнетих примера видимо да су се Мокринчани који су се иселили у Америку почетком XX века трудили да задрже веру, обичаје, музику, начин исхране и међусобне везе. Чак су се потомци исељеника из Мокрина рођени у САД међусобно венчавали. Много тога сачували су до данас. Ивана Прекајски, унука Омера и Амалије Прекајски, и данас зна да спреми сарму на начин како је то радила њена баба Амалија Прекајски, a рођена је у Њујорку 23 године после доласка породице у САД. Кћи Миле Пејаков (1920–2015), Јелка, говори течно српски, а Јелкина кћи се зове Јана, а унука Мила. .

Драгољуб Прекајски – Џек Далтон

Велинка Пејаков и Драгољуб Прекајски

Ипак, имена па и презимена су често мењали, јер су их Американци наводно тешко изговарали. Тако је Драгољуб Прекајски прво постао Далтон Прекајски, а приликом добијања држављанства 1944. године променио је име у Џек Далтон. Његова кћи Ивана Прекајски је данас Ивон Далтон. Драгољубов син Младен – Ричард (1932) и данас носи презиме Прекајски, као и његов син и унуци.

Драгољуб (Далтон) Прекајски „постаје“ 1944. Џек Далтон (Jack Dalton)

Ивана Прекајски – Ивон Далтон

Писмо Јоце Пејаковог из Америке 1932. брату Ацку у Мокрину

Хаљину од зелене свиле Ивана Прекајски је сашила сама. Баба Јана Пејаков је Ивану учила да везе, друга баба Амалија Прекајски је учила да плете, а мајка Велинка Прекајски да шије. Ниједна од њих није дозвољавала „празне руке“. Мокринчани који су се иселили у САД су се показали и као велике патриоте. „Из Њујорка су преко Енглеске, Француске, Малте и Бизерте пребачени на фронт као добровољци: Александар Перишић – Шана, Ненад Демић, Славко Вујин, Петар Татић, Миливој Јолић, Жива Дилбер и Миливој Ладичорбић.“68

Душан Попов, Мокрин у револуцији, Нови Сад, 1986, стр. 150.

ОЗРЕН 1892–1912.

ГЕОРГИЈЕ 1859–?

ДАНИЛО 1840–? ХРИСТИНА 1852–?

ТЕОДОР 1850–?

ДАНИЛО 1896–1896.

СВЕТОЗАР 1861–?

ТЕОФАН 1845–1845.

ДРАГИЊА 1893–1969. ЖИВОЈКО ГРАЂИН 1886–1960.

ОБРАД 1860–1860.

МИЛАН 1843–?

СТЕФАН 1820–? ЈЕКАТАРИНА − ЈЕКА 1820–?

ЖИВОЈИН 1846–?

МАРИЈА 1865–?

ХРИСТИНА 1852–?

RICHARD PREKAISKI 1970– JENNIFER MARIE 1971–

RYAN PREKAISKI

SHAANA PREKAISKI

МЛАДЕН − RICHARD PREKAISKI 1932– ELSA MARIE 1939–2010.

DYLAN PREKAISKI

ИВАНА ПРЕКАЈСКИ (ЕVONNE DALTON) 1936–

СМИЉА 1905–1969.

ВЕЛИМИР 1868–?

ВЕЉКО 1868–?

Света Петка

ДРАГОЉУБ ПРЕКАЈСКИ (JACK DALTON) 1902–1986. ВЕЛИНКА − MITZI ПЕЈАКОВ 1914–2005.

ДАНИЦА 1863–?

ЈОВАН 1845–? ЛАТИНКА ?–?

ОЛГА 1898–1984. СЛАВКО − JOHN ТОМИЋ 1895–?

ФАТИМА 1862–?

ЛАЗАР 1855–?

ПАЈА 1823–? ЛАТА 1824–?

JEANINE PREKAISKI 1966– RAY SHAKOOR

ТИНКА 1897~1940.

ОМЕР 1864~1920. АМАЛИЈА 1869–1949.

ВАСИЛИЈЕ 1853–?

ГЕОРГИЈЕ 1776–1847.

Родослов рода Прекајски из Карлова

МИЛИВОЈ 1861–?

RICHARD PREKAISKI 1970– JENNIFER MARIE 1971–

RYAN PREKAISKI

SHAANA PREKAISKI

ЈОВАН 1899–?

DYLAN PREKAISKI

GEORGE JURICH

YELKA JURICH RATOMIR BOB PAJIC

MILA

ИГОР 1973– ЗОРИЦА 1980–

ПЕРИЦА 1958–2018.

МИЛАН 1928–?

МЛАДЕН 1907–1931.

Потомци су у родослову 2

НИКИФОР 1861–?

АРСЕНИЈЕ 1827–? АНАСТАСИЈА 1828–?

Ђурђевдан

ВЕСЕЛИН 1931–? МИЛИЦА ?–?

МИЛОШ 1949– ЗОРКА 1950–

АЛЕКСАНДАР 1927–? ЂУРЂИНА 1928–?

РАДОВАН − РАДА 1902–? ЈУЛИЈАНА 1915–?

ИВАН 1900–? ДАРИНКА ? –? КАТИЦА 1910–?

ЉУБОМИР 1856–?

СЕВЕР 1872–1934. АНКА 1873–1935.

DIJANA JURICH LARRRY HARLOW

МИЛА ПЕЈАКОВ 1920–2015. МИЛАН ЈУРИЋ

ПЕТАР 1901–1964. ВУКОСАВА 1902–?

JANA PAJIC

ВЕЛИНКА ПЕЈАКОВ 1914–2005. ДРАГОЉУБ ПРЕКАЈСКИ 1902–1986.

VOJIN JURICH

JEANINE PREKAISKI 1966– RAY SHAKOOR

ИВАНА ПРЕКАЈСКИ (ЕVONNE DALTON) 1936−

КОСАНА ПЕЈАКОВ 1908–1932.

МИЛОШ 1890–1907.

АЛЕКСАНДАР 1864–1930. ДАФИНА 1865–1929.

НЕДЕЉКО 1851–?

МЛАДЕН 1825–1853. ХРИСТИНА 1826–?

ИВАН 1869–1893.

ГЕОРГИЈЕ 1825–? ПЕРСИДА 1826–?

ЛАЗАР 1844–1933. ЈЕЛИСАВЕТА − САВЕТА 1845–1910.

ПЕТАР 1820–1844. ПАВА 1821–?

МЛАДЕН 1862–1944. МИЛА 1863–1943.

ВЕЛИМИР 1839–1929. ХРИСТИНА 1840–? НАТАЛИЈА 1840–1919.

ВАСИЛИЈЕ 1864–?

ПЕТАР 1842–1873. РАХИЛА 1843–1920.

ЉУБОМИР 1886–1962. ЈАНА 1887–1955.

РАДОВАН 1909–1966. МИЛИЦА 1913–?

МЛАДЕН − RICHARD PREKAISKI 1932– ELSA MARIE 1939–2010.

ЖИВА 1921–1944.

АЛЕКСАНДАР − АЦКО 1883–? ЈЕЛЕНА 1884–? ДЕСАНКА 1889–1941.

ВЕЛИМИР − ДУШАН 1858–1928. МИЛА 1961–1934.

ЈОВАН 1836–1874. ЖИВКА 1837–1907.

МАРКО 1812–1875. МАРИЈА 1812–1853. ЈЕЛЕНА 1812–?

НИКИФОР 1790–? МАРТА 1789–1842. ПЕРКА 1794–?

АКСЕНТИЈЕ 1838–1886.

ЖИВАН 1798–1848. ЈЕКАТАРИНА 1801–? ЈЕЛИСАВЕТА 1801–1863.

ИСАК 1787–1865. КОМЉЕНИЈА1788~1834. СОФИЈА 1781–1854. МАКРЕНА 1781–1860.

ДРАГИЋ 1781–1854. ЈУЛИЈАНА 1782–1844. МАРИЈА ?–?

МИХАИЛ − МИЈА 1794–1870. МАРТА 1795~1820. МАКРЕНА 1796–1871.

АРСЕНИЈЕ ?–1806. ЈЕВРОСИМА − ЈЕВРА 1761~1834.

ЛАЗАР 1751–1819. АЛКА 1752~1832.

Родослов рода ПЕЈАКОВ из Мокрина

АРСЕНИЈЕ 1809–1871. ЈЕКАТАРИНА 1809–1844. ЛАТИНКА 1810–1855. ПЕРСИДА 1812–1887.

МИЛИЋ − МИЛОВАН 1776~1819. ДМИТРА 1776–1847.

БОГИЋ 1809–1873. ЈЕФИМИЈА 1813–?

ПЕТАР ?–1807. МАРИЈА 1767~1835.

ТОДОР 1835–1898. МАКРЕНА 1836–1898.

МИХАЈЛО 1802~1835. ЈОВАНКА 1802–?

МИХАЈЛО 1777~1820. ТОДА 1779–?

АНДРИЈА ?–1801. ЈЕЛЕНА − ЈЕЛА ?–?

ЈОВАН ?–? РОКСА ?–1783.

ΙΙΙ. 3. Насељавање у новоослобођене крајеве после балканских ратова После балканских ратова Краљевина Србија је 20. фебруара 1914. године донела Уредбу о насељавању новоослобођених области, али је њено спровођење ометено избијањем Првог светског рата, јула исте године. Ипак, за то време се у Милошево на Косову населило четири породице из Мокрина и једна из Кикинде. По попису Милошева из 1921. год. досељеници из Мокрина су: Гавриловићи (у Мокрину су се презивали Гаврилов) – 2 куће, Ристићи – 2 куће, Толмачевићи (Толмачев) – 1 кућа, Аврамовићи (Аврамов) – 1 кућа. Године 1925. у Милошеву је забележена породица Лисуловић (Лисул) из Кикинде – 1 кућа.69 Село Милошево се налази у равници поред реке Лаба, с леве стране реке, на 3 км северозападно од Муратовог турбета. Кроз село пролази друм Приштина–Вучитрн. За Јована (1878–1946) и Славну Гаврилов рођену Галешев (1875–1937), поуздано знамо да су се са децом населили у Милошево 1914. године. Јован Гаврилов је син Самуила (1840–1878) и његове друге жене Персиде (1842–1942). Деца из оба брака су рано преминула. Једини је преживео Јован (1878–1943). Када је Јован имао 8 месеци преминуо му је отац, а мајка Персида се 01. 2. 1879. год. преудала за Лазара Симића (1826–1905), који није имао деце. Лазар и Персида нису имали заједничку децу. Уговором о поклону Симић Лазар је 23. 2. 1899. године поклонио кућу и 17 јутара земље усвојеном сину Гаврилов Јовану (1878–1946) у власништво.70 Из Мокрина су се углавном исељавале осиромашене породице, а Јован то очигледно није био, бар у тренутку кад је наследио имање поочима, али је можда осиромашио до пресељења на Косово 1914. године. Јован је са супругом Славном имао децу у Мокрину: • Божидара 1899–1974. • Емилију 1901–? • Јованку 1904–? • Добринку 1907–1907. • Тихомира 1906–? • Гаврила 1908–? • Георгија 1910–? • Христину 1912–? • Даницу 1913–? Последње њихово рођено дете је Војо Гавриловић (Милошево, 1918–2006), и једини је рођен на Косову. Божидар − Бошко (Мокрин, 1899 – Змајево, 1974) сe заједно са братом Војом и породицама 1952. године одселио за Ресник, али се Војо са својом породицом вратио вратио у Милошево идуће године. Бошко се из Ресника одселио за Невесиње и Мостар. Бошков син Драган – Игор − Едмонд (1939–) се одселио у Француску 1961. године.

Интернет: Порекло становништва села Милошево, општина Обилић (Косово и Метохија). Према студији Косово Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић. 70 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда 1875–1916, Кикинда, 2010, Ф. 31, 14/4706. 23. 2. 1899, Велика Кикинда, стр. 202. 69

Јован Гаврилов/Гавриловић (Мокрин, 1878 – Милошево, 1946)

Георгије – Паја Гавриловић (1910–?) стоји други слева

Славна рођена Галешев (1875–1937) са снахом Цанком (?–1975), супругом Бошковом, и унуком Лепосавом

Гаврил – Гавро Гавриловић (1908–?)

Војо Гавриловић (1918–2006)

ДУШАН – МИШО 1926–?

БОЖИДАР 1899–1974. ЦАНКА ?–1975.

ТИХОМИР 1906–? ДРАГИЊА ?–?

ЈОВАН 1878–1946. СЛАВНА 1875–1937.

САМУИЛ 1840–1878. ЈЕЛЕНА ?–? ПЕРСИДА 1842–1942.

НЕСТОР 1821–1869. ЈЕВРА 1822–1845. МАРИЈА 1822–1886.

ПАТРИК 1970–

ДРАГАН – ИГОР –ЕДМОНД 1939–

Потомци су у родослову 1

ПЕРИЦА

СЛОБОДАН

СЛОБОДАН 1979–

СТАНКО 1948– АНГЕЛИНА 1954–

МИЛАН 1980–

МИЛОРАД 1849– ВЕРА 1954–

МИЛОРАД 1921–1957. МИЛЕНА 1925–?

Свети Јован

БОЈАН 1983–

СТЕВАН 1989–

СЛАВКО 1957– ДРАГИЦА 1960–

МИЛАН 1900–1919. БУДИМКА 1901–?

НИКИФОР 1875–1944. АНГЕЛИНА 1876–1905.

ДИМИТРИЈЕ 1801–1818.

РАНКО 1952– РУЖА 1957–

СЛАВКО 1896–1915.

МИЛОШ 1884–? ЉУБИЦА 1888–1940.

ГЕОРГИЈЕ 1829–1890. ЈЕЛЕНА 1829–1894.

ЦВЕТКО 1869–1927. КОСАНА 1871–?

МИЛИВОЈ 1893–? СМИЉА ?–? БУДИМКА 1901–?

БОШКО 1881–1932.

ЈОВАН 1849–1921. ДРАГИЊА 1851–1935.

НИКИФОР 1824–1866. МАРИЈА 1825–1901.

ИВАН 1768–1814. ДОКА ?–? МАРИЈА 1775–?

Потомци су у родословима 3,4,5

ДАМЈАН − ДАША 1755~1818. ЈЕЛИСАВЕТА − САВКА 1756–1812.

АНДРИЈА 1795–1865. МИЛКА 1796–1856.

ДРАГОЉУБ 1942– СЛОБОДАНКА1944–

ВОЈО 1918–2006. САВЕТА 1925–1997.

ПЕТАР 1878–1909. СОФИЈА 1883–?

МИЛАН 1844–1899. ДРАГИЊА – ДРАГА 1845–1918.

ГАВРИЛО 1818−? AКСЕНИЈА 1822–1879.

ЛАЗАР 1791–1848. МИСИРКА 1792~1835. МАРИЈА 1793–?

ГЕОРГИЈЕ – ПАЈО 1910–1988. МИЛИЦА 1912–1993.

НИКОЛА

ГАВРИЛО – ГАВРО 1908–? ЈЕЛЕНА ?–?

РАНКО 1785–1842. АЛКА 1786–1842.

СТЕФАН ?–1802. ЈЕЛЕНА ?–?

ПЕТАР ?–? ЈОВАНКА 1750–1814.

АРСЕН 1755–1814. АНАСТАСИЈА – НАСТА 1750~1835.

МАРКО 1761–1818. АЛКА 1762~1830.

ПЕТАР ?–1788. АНА ?–1782.

МАКСИМ 1755–1819. ЈЕВРА ?–1801. МАРИЈА ?–1806.

АНДРЕЈ ?–1789. АНА ?–?

ВАСИЛИЈЕ 1781–1840. АЛКА 1782–?

ЈОВАН ?–1793. ДМИТРА ?–?

МИЛОВАН 1755~1824. МАКРЕНА 1756~1822.

МИХАЈЛО ?–1789. ПЕЛАГИЈА ?–?

РАНКО ?–?

Родослов рода ГАВРИЛОВ 2

ΙV. Мокрински родослови

Новаков Љуба (1856–1927) са породицом око 1916.

ДРАГОЉУБ 1927–1996.

РАДОВАН 1895–1966.

МАРИНКО 1931–2016.

ВЛАЈКО 1909–?

РАДОВАН 1895–?

ЈОВАН 1913–?

ИВАН 1894–?

УРОШ 1905–? КАТИЦА 1905–1936. ДРАГИЊА 1905–?

ГАВРИЛ 1823~1849.

СРЕДОЈЕ 1861–1944. МИЛИЦА 1862–1918.

МИРКО 2016–

ЂОРЂЕ 1983–2016. БОЈАНА 1989– ЛАЗАР 1952–

ДИМИТРИЈЕ – МИТА 1914–? ДЕСАНКА 1914–?

Потомци су у родослову 2

ИЛИЈА 1871–1891.

ДИОНИСИ – ДИНА 1838–1897. СИМКА 1839–1918.

МИРКО 1941–2015. МАРИЈА ?–

КОНСТАНТИН 1912–?

СЛАВКО 1905–?

ДИМИТРИ 1864–1894. ДАРИНКА 1865–1896.

ВАСИЛИЈЕ 1833–1859. МИЛКА 1833–1853. ЈУЛИЈАНА 1833–1870.

АРСЕН 1806–1872. АНА 1807–1893.

Свeти Стефан

ДРАГОЉУБ 1929– БИСЕРКА 1930–

МИРКО 1907–1930. ДАРИНКА 1907–?

СВЕТОЗАР 1895–?

РИСТА 1873–? СЛАВНА 1873–1923? ВУКА ?–?

МЛАДЕН 1844–1910. РАХИЛА 1844–1893.

САВА 1761–1809. ПЕТРА 1762–?

АТАНАСИ 1800–1873. ЈУЛИЈАНА 1801–1862.

ИВАН ?–1795. САРА ?–1790.

СТЕФАН 1815–1853. ХРИСТИНА1817–1899.

ЖИВАН 1789–1864. ЈУЛИТА 1790~1835.

ВАСИЛИЈЕ – ВАСА 1759~1832. МАРИЈА 1760~1835.

АКСЕНТИЈЕ 1838–1864. ЈУСТИНА 1840–?

ПЕТАР 1864 – САД, ? МИЛИЦА 1865–1919.

УРОШ 1862–?

ЈОАН 1828–1892. АГАПИЈА 1829–1912.

НЕНАД 1801–1873. МАРТА 1802–? КУМРИЈА 1802–1845 . ПАВА ?–?

ЖИВОЈИН 1854–1905. ЛАТИНКА 1870–?

МЛАДЕН 1847–1924. СЛАВНА 1849–1896.

МИЛИВОЈ – МИЛАН 1904–1965. СМИЉА 1907–?

УРОШ 1878–1953. МИЛЕВА 1877–1936.

РАДОВАН 1845–1917. МИЛКА 1846–1869. ТОДА 1847–1872. МИЛЕВА 1849–1889.

ДАМЈАН 1834–1887. ЕЛИСАВЕТА 1834–1891.

ЛАЗАР 1822–1844.

ПЕТАР 1770~1814. ЈЕВРА 1773~1860.

УРОШ 1813–1868. ЖИВАНА ?–? ЈЕЛИСАВЕТА 1814–1846. ЕКАТАРИНА 1812–?

ЖИВОЈИН 1899–? ГОРДАНА 1902–?

ЖИВОЈИН 1869–1950. ЛАТИНКА 1870–1935.

МИЛАН 1839–1892. МАРИЈА 1837–1877. АНА 1839–1909.

МИХАИЛ 1821–1853. ХРИСТИНА 1822–1879 .

РАДОВАН 1792–1858. МАРТА 1793~1838. ПЕРКА 1794–1862.

СТЕФАН ?–? БУЛА ?–?

ДМИТАР ?–1811. СЕЛЕНА – СЕЛА ?–1809

ЈОВАН ?–? МАРТА ?–?

IV.1. Родослов рода АДАМОВ

ЖИВОЈИН 1932–?

Потомци су у родослову 1

МИХАИЛ (питомац) 1821–1853. ХРИСТИНА 1822–1879.

РАДОВАН 1792–1858. МАРТА 1793~1838. ПЕРКА 1794–1862.

СТЕФАН ?–? БУЛА ?–?

ХРИСТИФОР 1939–?

БОШКО 1940–?

ЛУКА 1942–?

ВАСИЛИЈЕ 1944–?

ДУШАН 1906–1975. БУДИМКА 1913–?

МИЛИВОЈ 1873–1958. ЈЕЛИЦА 1874–1945.

МЛАДЕН 1844–1910. РАХИЛА 1844–1893.

МИЛИВОЈ 1933–?

МЛАДЕН 1924–?

ЛАЗАР 1897–? МИЛИНКА ?–1929. ЉУБИЦА 1909–1941.

ИЛИЈА 1891–?

ИЛИЈА 1871–1891.

ДИОНИСИ – ДИНА 1838–1897. СИМКА 1839–1918.

ДРАГОЉУБ 1948–?

АЛЕКСАНДАР 1869–1932. ЕКАТАРИНА 1870–1933. .

ПЕТАР 1930–1995. МАРИЈА ?–?

СЛАВКО 1887–?

ДИМИТРИ 1864–1894. ДАРИНКА 1865–1896.

Свeти Стефан

АРСЕН 1806–1872. АНА 1807–1893.

ВАСИЛИЈЕ 1833–1859. МИЛКА 1833–1853. ЈУЛИЈАНА 1833–1870.

СВЕТОЗАР 1895–1969. МИЛИЦА ?–?

ГАВРИЛ 1823~1849.

СРЕДОЈЕ 1861–1944. МИЛИЦА 1862–1918.

МЛАДЕН 1893–?

САВА 1761–1809. ПЕТРА 1762–?

АТАНАСИ 1800–1873. ЈУЛИЈАНА 1801–1862.

ИВАН ?–1795. САРА ?–1790.

СТЕФАН 1815–1853. ХРИСТИНА1817–1899.

ЖИВАН 1789–1864. ЈУЛИТА 1790~1835.

ВАСИЛИЈЕ – ВАСА 1759~1832. МАРИЈА 1760~1835.

АКСЕНТИЈЕ 1838–1864. ЈУСТИНА 1840–?

РИСТА 1873–1941. СЛАВНА 1873–?

УРОШ 1862–?

ЈОАН 1828–1892. АГАПИЈА 1829–1912.

НЕНАД 1801–1873. МАРТА 1802–? КУМРИЈА 1802–1845 . ПАВА ?–?

СВЕТОЗАР 1897–1947. СОФИЈА 1913–?

ПЕТАР 1864 – САД, ? МИЛИЦА 1865–1910.

ЖИВОЈИН 1854–1905. ЛАТИНКА 1870–?

ЖИВА 1905–? ЈОВАНКА 1909–1935. МИЛКА ?–?

МЛАДЕН 1847–1924. СЛАВНА 1849–1896.

ЛАЗАР 1822–1844.

ДАМЈАН 1834–1887. ЕЛИСАВЕТА 1834–1891.

УРОШ 1813–1868. ЖИВАНА ?–? ЈЕЛИСАВЕТА 1814–1846. ЕКАТАРИНА 1812–?

ПЕТАР 1770~1814. ЈЕВРА 1773~1860.

ДМИТАР ?–1811. СЕЛЕНА – СЕЛА ?–1809

ЈОВАН ?–? МАРТА ?–?

Родослов рода АДАМОВ 2

285/ 268

Иван Адамовић

268

285/ 268

209/ 197

Васа Адамов

Дмитар Адамов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

285/ 268

209/ 197

МБ/ ЦБ

Васа Адамов

Дмитар Адамов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

Сава Адамов Васа Адамов

557/ -

Митар Адамов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

285/ 268

209/ 197

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

285/ 268

209/ 197

МБ/ ЦБ

Сава Адамов

Митар Адамов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

557/ -

Васа Адамов

Сава Адамов

Дмитар Адамов

210/ 285/ -

Дмитар Адамов

209/ -

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810. МБ/ ЦБ

Списак пореских обвезника 1776. године рода АДАМОВ 2

Васа Адамов

Дмитар Адамов

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

557/ 774

285/ 268

209/ 811

МБ/ ЦБ

Васили Адамов

Сава Адамов

Дмитар Адамовић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

L L

Adamov Dmitar

Adamovi} Ivan

197

268

Uku}ani i novi obveznici

1/2

1/1

6-30

15/16 6-30

4/16

6-20

-19

1 1 -5 20

Милош Деспотов, Упоредни адресар пореских обвезника општине Мокрин, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, нав. дело.

Prezime i ime doma}ina

Br. ku}e

3-18

2-50

5-10

10.

11.

Obja{wewe: 1. Veli~ina sesije, 2. пovr{ina vinograda u jutrima, 3. нa broj uku}ana – mu{kih, 4. оsnovni porez na zemqu, Vrste poreza: 5. пorez na vinograd, 6. пorez na iberland – dodeqena zemqa preko osnovne podele, 7. пorez na trgovinu i zanat, 8. пorez za nekretnine – zgrada suva~e, 9. дesetak na otkupnine, 10. пorez na suva~u, 11. пorez na rakijski kazan. Obja{wewe skra}enica: St = status, L – landum = doma}in, b.s. - бez grunta = bez obradive zemqe, b.k. - бez ku}e. Nov~ane vrednosti: Primer: 6-30 = 6 forinti i 30 krajcara

Васа Адамов

Дмитар Адамов

209/ 197

Дмитар Адамов

197

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

ПОРЕСКИ СПИСАК ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779. 1781–1787.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода АДАМОВ1

Подаци и запажања о роду Адамов Род Адамов се доселио у Мокрин из Сенте, како је забележено по породичном предању 1925. године.3 Презиме Адамов у Сенти забележено је приликом доделе племства Неши Милиновићу, заставнику из Сенте, његовој супрузи Миланки рођеној Адамов, и њиховој деци 1751. године. У посредне доказе могу се убројати и кумства почетком друге половине XVIII века са фамилијама: Јолић, Стајић, Миланков и Курногин (Стојанов). Све набројане фамилије су се у Мокрин доселиле из Сенте. Подаци о најстаријим Адамовим забележеним у Мокрину – Јовану (?–?) и Ивану (?– 1795) – врло су оскудни, па постоји мала могућност да се ради о истој особи са две супруге. Ипак, Јован је три пута забележен и сва три пута као отац Димитрија (?–1811); док је Иван забележен такође три пута и то као отац Васе (1759~1832) и Саве (1761~1809). Димитрију кумују Толмачеви, а Васи и Сави Јолићи. Заједничко им је да Димитријином оцу Јовану кумују Јолићи, а обе гране Адамових кумују фамилији Бајић, чији је надимак Барбир. Ови подаци и заједничка слава Свети Стефан указују на заједничко порекло свих Адамових у Мокрину, а указују и на то да су Јован и Иван вероватно две особе. По пореском списку из 1776. године, Дмитар Адамов обрађује целу сесију земље, четврт јутра винограда и 11 јутара ибеланда, а Иван Адамовић (Адамов) пола сесије земље, 15/16 јутра винограда, а иберланд не обрађује.4 Немају сувачу 1776. године, али је Дмитар Адамов (?–1811) власник суваче 1809. године.5 Касније је власник те суваче, све до своје смрти, био Дмитров унук Радован – Рада (1792–1858). Радован – Рада је вероватно рођен 1799. године од оца Стефана и мајке Буле, а не 1793. год. како је забележено у домовним протоколима. Такве грешке у домовним протоколима су врло честе, јер су подаци до 20-их година XΙX века бележени по сећању укућана, а оно је било врло непоуздано. Радини родитељи су сигурно брзо умрли, јер нису забележени у домовном протоколу 1809–1817. године. У том протоколу Рада је забележен у кући стрица Петра са ознаком „п“ поред имена, што вероватно значи питомац. Рада је имао две супруге, али није имао деце. Усвојио је прво Милу, за коју је забележено да је питомица6, а касније и Михајла, који је прво забележен као питомац7, а касније као усиновљен син8. Михајлово презиме по којeм је крштен, није забележено, али породично предање каже да је рођен као Михаљев у Санаду.9 Рада је 1841. године кандидован за суца-кнеза Мокрина,10 а мокрински кнез је био 1836–1838. године и 1851. године.11 Да је Рада био имућан знамо по прилогу од 5 форинти и 35 кајцара који је уплатио за своју славу Светог Стефана 1816. године. То је био један од највећих прилога у периоду 1814–1817. год.12 Радин стриц Петар (1770–1814) је умро исте године кад му је рођен син Урош (1814–1868). Лазар (1778–?) који је забележен 1817. године у кући 811/209 је други муж Петрове удовице Јевре (1773–1860).13 Касније је у домовним протоколима Лазар бележен као Адамов по кући у коју је ушао, иако није у сродству са родом Адамов.14 И како то понекад бива: неки из фамилије су судије, а други су осуђени за крађу. Године 1839. „од мокринског Јеврејина Бернарда Швимера украо је Стеван Адамов, у друштву са Јефтом Перићем, две вреће перја; ово су сакрили код Гаце Бошњака, а после продали у Сенти за 20 форинти шајна, док је перје вредело преко 100 форинти. Крадљивци су кажњени са по 30 корбача.“15 Стеван је

Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, 327. страна. Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 5 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1809–1817. год. 6 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1824–1842, број куће 687/639. 7 Исто. 8 Исто. 9 Сећање Мирка Адамовог (1941–2015). 10 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт, Кикинда, 1989, стр. 367. 11 Драгољуб Бадрљица, Црква, школа и општина Мокрина: поводом 300 година Велике сеобе Срба, Мокрин, 1990, стр. 66–67. 12 Милош Деспотов, Књига рачуна црквених 1814–1817, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 13 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1817–1823, број куће 811/209. 14 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1824–1842, број куће 710. 15 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт, Кикинда, 1989, стр. 349. 3 4

забележен у родослову Адамов као Стефан (1815–1853). Његов брат Гаврил (1823–1849) рањен је као добровољац у Буни 1849. године под Уздином и преминуо је у панчевачкој болници.16 Из протокола венчаних понекад сазнајемо и девојачка презимена супруга Адамових. Петра (1762–?) је кћи Јована Кувизића, а њена снаха Јулита (1790~1835) је кћи Крстин Проке.17 Младен Адамов је продао 1892. године јутро земље Хигел Јаношу из Мале Теремије за 265 форинти.18 Адамов Кристина (1817–1899) поклонила је земљу 1895. године сину Младену (1844– 1910), под условом да је издржава до краја живота.19 Неколико месеци касније, Кристина је продала у залог некретнине на име кредита од 2.800 форинти.20 Први председник-кнез Мокрина после Првог светског рата био је трговац мешовитом робом, Миливој Адамов (1873–1958). Председник Миливој Адамов је одређен за делегата на Скупштини уједињења у Новом Саду.21 Миливојев син Душан (1906–1975) био је један од оснивача Фудбалског клуба „Делија“, позоришни редитељ, соко и угледни свештеник у Мокрину. Душанов син Петар (1930–1995) је био доктор медицине, специјалиста медицине рада.22 Радован – Рада Адамов (1895–1966) је био професор историје. Умро је у Београду, а сахрањен је у Мокрину. Радин син др Адамов Драгољуб (1927–1996) је био примаријус медицине и први директор Центра за васкуларну хирургију на Дедињу. Године 1965. уградио је први пејсмејкер у Србији.23 Радина сестра Смиља (1897–?) је завршила вероисповедну Српско православну учитељску школу у Сомбору 1917. године.24 Адамов Миливоја Маринко (1935–2016), завршио је Ваздухопловну војну академију, и био је пилот ЈАТ-а на интерконтиненталним летовима.25 Миливојева браћа Влајко (1909–?) и Јован (1913–?) су били инжењери.26 Адамови су се бавили и спортом. На гостовању у Румунији 1929. године Влајко Адамов (1909–?) је био десна полутка.27 Тридесетих година за „Делију“ је играо и Мита Адамов звани Фрулар (1914–?).28 Из новијих домовних протокола сазнајемо нека девојачка презимена супруга из кућа Адамов: Јованка Јолић (1909–1935) је супруга Живина (1905–?), Светозарева супруга Милица (1898–?) је из Крстура, друга супруга Лазарова (1897–?) је Љубица Вујин (1909–1941), прва Урошева (1905–?) супруга је Катица Сувајџин (1905–1936), а друга Драгиња Недомачки (1905–?), Миркова (1907–1930) је Даринка Михајлов (1907–?), Димитријева (1914–?) супруга је Десанка Челекетић (1914–?), Светозарева (1897–1947) супруга је Софија Чобанов (1913–?), Душанова (1906–1975) супруга Будимка је рођена у Крстуру, Миливојева (1904–1965) супруга је Смиља Чобанов (1909–?), Драгољубова (1929–?) супруга Бисерка (1930–?) је била Мијин. Из домовних протокола сазнајемо да је Петар Адамов (1864–?) умро у Америци.29 Младен Адамов (1893–?) је отпутовао у САД 1912. године.30

Драгољуб Бадрљица, „Попис добровољаца у Буни“, Мокрин јуче, од броја 101, 15. јун 2005. године. Милош Деспотов, Протоколи венчаних храма СПЦ у Мокрину 1757–1817. године, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 18 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 10/3624. 6. 10. 1892, Велика Кикинда, стр. 99. 19 Исто, Ф. 31, 12/3897. 14. 1. 1895, Велика Кикинда, стр. 125. 20 Исто, Ф. 31, 12/3978. 1. 6. 1895, Велика Кикинда, стр. 132. 21 Димитрије Кнежев, Мокрин и Мокринчани, Београд, 1979, стр. 139, 158. 22 Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад. 23 Духовна и материјална достигнућа Мокрина, Мокрин, 1994, стр. 48. 24 Годишњак историјског друштва у Сомбору, Сомбор, 1936/1937. 25 Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад. 26 Књига завичајника 1942–1944. 27 Димитрије Кнежев, Мокрин и Мокринчани, Београд, 1979, стр. 172. 28 Исто, стр. 174. 29 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915–. 30 Интернет: Ellis Island, Passenger lists. 16 17

Проф. Радован – Рада Адамов (1895–1966) 1924.

Пилот Маринко Адамов (1935–2016)

Душан Адамов (1906–1975) са породицом

Оснивачи „Делије“ 1919. Душан Адамов у средини

Поливачи, Димитрије – Мита Адамов (1914–?) стоји десно

Др Драгољуб Адамов (1927–1996)

УРОШ 1812–1856. КАТА 1820–? МАРИЈА 1820–?

ЖИВАН 1937–

ПЕТАР 1960–

МИЛИВОЈ – МИЛАН 1935–1962.

УРОШ 1954–

ЖИВОЈИН – ЖИВАН 1868–1939. БУДИМКА 1869–1938.

ЛУКА ?–?

БОШКО 1921–1938.

РАДОВАН – РАДА 1901–1967. ДЕСАНКА 1900–?

ЈОВАН 1851–1873.

ДИМИТРИЈЕ 1825–1894. ИСТИРКА 1829–1856. МАРИЈА 1828–?

МИХАИЛ – МИЈА 1783–? ЈОВАНКА – ЈОКА 1784–?

ПЕТАР ?–1807. МАРА 1769~1830.

ЈОВАН 1820–?

ЛУКА 1822–?

СТОЈАН 1804~1824. ЈЕКАТАРИНА 1801~1821.

Ђурђевдан

САВА 1909–?

ИСАК 1805–?

ЖИВОЈИН – ЖИВАН 1906–?

ВЛАДИСЛАВ – ХЕЛМУТ 1931–2002.

ЛАЗАР 1904–1937. ЈЕЛЕНА – ВИКТОРИЈА ?–?

ЧЕДОМИР – ЧЕДА 1877–1925. МИЛЕВА 1877–1954.

ЖИВОЈИН 1855–1898. ЈЕКАТАРИНА 1852–1898.

АЛЕКСИЈЕ 1807–? ЈЕЛЕНА 1808–?

ЈОВАН 1800–1847. ЈЕЛИСАВЕТА 1801–1849.

ПАВЕЛ ?–?

СТОЈАН ?–?

ВАСИЛИЈЕ 1805–?

ГРИГОРИЈЕ – ГЛИША 1791~1837. СОФИЈА – СОКА 1792–1862.

ПАВЕЛ 1760~1820. ЈОВАНКА 1761~1825. АНА ?–?

МИХАИЛ – МИЛИЋ – МИЛОВАН 1788~1827. ЈАГРИПИНА – ЈАГРА 1789–?

ГРИГОРИЈЕ – ГЛИША 1842–1907. ЖИВАНА 1839~1903. ЖИВКА 1852–?

ПЕТАР 1808–1890. КУМРИЈА 1809–1873.

ПЕТАР 1900–? ЗОРКА ?–?

ГЕОРГИЈЕ 1806–1844. ВАТИМА 1805–1837. СОФИЈА 1804–?

РАДОВАН 1802–1876. МАРИЈА 1804–1860.

ЖИВАН 1787–1845. КУМРИЈА – ЈЕЛЕНА 1789~1830. СОФИЈА 1790–1861.

ЈОВАН 1745–1820. АНАСТАСИЈА – НАСТА 1746–1820.

УРОШ 1898–1963. МИЛИЦА 1900–1934.

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРА 1783~1807. ЖИВАНА 1783–?

СИМЕОН 1778~1833. АНАСТАСИЈА – НАСТА 1779–1854.

СТЕФАН 1750–1818. АНАСТАСИЈА – АНА 1751~1833.

ЛАЗАР ?–1785. САРА ?–1787.

ИЛИЈА ?–?

IV.2. Родослов рода БУГАРЧИЋ

Павао Бугарчић Павао Бугарски

38/ 34

38/ 361

98/ 36199

Стефан Бугарчић

Павао Бугарчић

38/ 34

Лука Бугарчић

350

98/ 99

38/ 34

МБ/ ЦБ

Павао Бугарски

Стефан Бугарчић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

512

98/ 99

38/ 34

МБ/ ЦБ

Пера Бугарчић

Павао Бугарчић

Стефан Бугарчић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

Петар Бугарчић Ђура Бугарчић Јован Бугарчић

512½ 533/ -

Павао Бугарчић

Стефан Бугарчић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

512/ -

98/ 99

38/ 34

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

98/ 99

38/ 34

МБ/ ЦБ

Павао Бугарчић

Стефан Бугарчић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

533/ -

512/ -

98/ -

38½ /-

38/ -

МБ/ ЦБ

Сувача са Но. 38

Мара Бугарчић

Павао Бугарчић

Милован Бугарчић

Стефан Бугарчић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

533/ -

512/ -

98/ 469

38/ 198

МБ/ ЦБ

Сувача

Марија Бугарчић

Павел Бугарчић

Стефан Бугарчић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Bugar~i} Stefan

Bugar~i} Luka

350

St Lazar otac, Pavao brat

Uku}ani i novi obveznici

1/2

1/1

4/16

1-8/16

6-30

6-20

14-05 11-20

Prezime i ime doma}ina

Br. ku}e

-5

-30

- 54

2-50

5-10

10.

11.

Obja{wewe: 1. Veli~ina sesije, 2. пovr{ina vinograda u jutrima, 3. нa broj uku}ana – mu{kih, 4. оsnovni porez na zemqu, Vrste poreza: 5. пorez na vinograd, 6. пorez na iberland - dodeqena zemqa preko osnovne podele, 7. пorez na trgovinu i zanat, 8. пorez za nekretnine – zgrada suva~e, 9. дesetak na otkupnine, 10. пorez na suva~u, 11. пorez na rakijski kazan. Obja{wewe skra}enica: St = status, L – landum = doma}in, b.s. - бez grunta = bez obradive zemqe, b.k. - бez ku}e. Nov~ane vrednosti: Primer: 6-30 = 6 forinti i 30 krajcara

Списак пореских обвезника 1776. године рода БУГАРЧИЋ2

Стефан Бугарчић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Стефан Бугарчић

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода БУГАРЧИЋ1

Подаци и запажања о роду БУГАРЧИЋ По кумовима из XVΙΙΙ века можемо претпоставити да се род Бугарчић доселио у Мокрин из Сенте. Неке везе између чланова рода Бугарчић, због недовољног броја података, приказане су у родословним таблицама испрекиданим линијама. Лука је 1776. године био домаћин куће број 350,3 a његова кћи Ружа удала се 1781. године и то су сви подаци које о њему имамо. Вероватно је умро око 1780. године, јер није забележен у пореским списковима 1781–1787. године. Павел Стојана Бугарчића је забележен 1768. године, када му се родила кћи Јулита. Вероватно је умро пре 1776. године, јер није забележен у пореском списку за 1776. годину, а ни касније. Петар (?–1807) би могао бити Стефанов син, али и брат. По кумовима и по упоредним пореским адресарима4, видимо да су у врло блиском сродству. Јован (1745~1820) је Стефанов (1754~1818) брат.5 Стефанови родитељи су Лазар (?– 1785) и Сара (?–1787), па није јасно како је Анђелија Бугарчић (1697–1775) мати Јована. Могла би му бити баба, али зашто онда свештеник није записао да је Анђелија мати Лазара? Ове недоумице не утичу на тачност родослова, јер сви Бугарчићи у Мокрину воде порекло од Стефана (1754~1818), а подаци за Стефанове претке нису под сумњом. Већ први подаци о Бугарчићима у Мокрину указују да се ради о једној од најимућнијих фамилија. Стефан Бугарчић 1776. године обрађује целу сесију земље, 1½ јутро винограда и 3 јутра иберланда.6 За епископску конвенцију 1788–1790. године највише су платили Трифун Кљајић и Милан Голић – по 2 форинте, па Марко Блажић – 1 форинту и 40 крајцара, а одмах иза њих су седморица Мокринчана који су плаћали 1 форинту и 20 крајцара, а међу њима је и Стефан Бугарчић.7 Стефанов син Симеон (1778~1833) је око 1820. године власник две суваче, вероватно заједно са својом браћом.8 Симеон Бугарчић и његов брат Живан (1787–1845) су власници сувача 1824–1842. године,9 а Димитрије – Мита (1825–1894) је забележен као власник суваче 1842–1859. године.10 Симеон је 1812. године узео зајам од 28 форинти од СПЦ у Мокрину. Дуг је остао исти и 1817. године, али је интерес од 1 форинте и 48 крајцара редовно плаћао.11 Године 1815. Симеон – Сима је купио 3.000 цигала за 60 форинти. За своју славу Ђурђевдан, дао је прилог од 1 форинте и 9 крајцара.12 Живан Бугарчић (1787–1845) је 1831. године плаћао највећу аренду у Мокрину за иберланд и општинске трошкове – 202 форинте.13 Међу тридесеторицом становника Мокрина који су плаћали највећи порез 1871. године је Димитрије – Мита Бугарчић (1825–1894).14 Глиша Бугарчић (1842–1907) продао је 1890. године 6 јутара земље Хуњар Јаношу, земљораднику из Велике Теремије15, а његова супруга Живка (1839–1903) продала је 1883. године кућу са плацем Секулић Алекси за 350 форинти.16 илош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, М 2012. 4 Милош Деспотов, Упоредни адресар пореских обвезника општине Мокрин, нав.дело. 5 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1809–1817. године, број куће 38/198. 6 Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 7 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт, Кикинда, 1989, стр. 415 8 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1818–1823. године, бројеви 230/512 и 52½ / 343½. 9 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1824–1842. године, бројеви 230 и 84 10 Исто, број 85/1119. 11 Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 12 Исто. 13 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт, Кикинда, 1989, стр. 312 14 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт, Кикинда, 1989, стр. 211 15 Ева Терхеш–Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 8/3196. 30. 9. 1890, Велика Кикинда, стр. 58. 16 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 5/2009. 9. 11. 1883, Велика Кикинда, стр. 211. 3

На прослави хиљадугодишњице мађарске државе, 1898. године у Будимпешти био је као представник српског народа са другим Мокринчанима и Чеда Бугарчић (1877–1925), у народној ношњи.17 Живојин – Живан (1906–?) је за време Другог светског рата живео у Београду, а Сава (1909–?) је био чиновник у Петровграду.18 „Живан Бугарчић рођен 1906. године, био је у стању да зубима подигне џак од 50 кг. Имао је обичај да за опкладу подигне 4 џака жита на леђа (у квадрат) те их однесе дрвеним степеницама на таван, за време вршидбе, кад се лети вршило у његовом или комшијском дворишту.“19 Сава Бугарчић је био први благајник фудбалског клуба „Делија“ око 1925. год.20 О Лазару Бугарчићу (1904–1937), глумцу дилетантске позоришне секције „Делије“, поводом гостовања у Српској Црњи јануара 1929. године забележено је: „Лазика Бугарчић се најбоље провео. Својом духовитошћу освојио је Црњане и они су га санкама донели све до Сент–Хуберта, сликали га код месног фотографа да га имају за успомену, јер кажу да оваквог човека нису ни видели ни чули.“21 Бугарчић Лазара и Хелене, Влатко – Александар – Хелмут (1931 – Хамбург, 2002), проф. др инж. на Берлинском универзитету, специјалиста за локомотиве подземне железнице (Берлин, Бон, Хелсинки, Лисабон...), несебично је помагао Мокринчанима у току ратова 90-их година.22 Девојачко презиме Милице (1900–1934) је Цвејин, а Зорке, Петрове (1900–?) супруге, Главашки. Десанка (1900–?) је из Велике Кикинде, а девојачко презиме Лазарове (1904–1937) супруге Јелене – Викторије је Крајтер.23

Григорије – Глиша Бугарчић (1842–1907)

Димитрије Кнежев, Мокрин и Мокринчани, Београд, 1979, стр. 227. Књига завичајника 1942–1944, број куће 162. 19 Димитрије Кнежев, нав. дело, стр. 185. 20 Исто, стр. 167. 21 Исто, стр. 205, 206. 22 Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад. 23 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915–. 17 18

Глишин син Чедомир – Чеда (1877–1925)

Синови и кћи Чедомира Бугарчића (1877–1925)

Венчање Раде Бугарчића (1901–1967) и Десанке (1900–?), 1919.

Проф. др Владислав – Влатко – Хелмут (1931–2002)

ПЕТАР 1956–

ВУКАШИН ?–

УГЉЕША 1974–

ИВАН 1939–?

ЈОВАН 1955–

ЗОРАН 1951–?

СРЕДОЈЕ 1913–? НАТАЛИЈА 1922–?

ЖИВИЦА 1941–

РАДОВАН 1922–? ЉУБИЦА 1923–?

МИЛАН 1858–1940. АНГЕЛИНА 1859–1894.

ЂОРЂЕ 1953–?

МИЛАН ?–

ПЕТАР 1924–? МИЛИЦА 1925–?

АЛЕКСА 1971–

ЛАЗАР 1935–

АЛЕКСА 1914–? ИВАНКА 1914–?

MИХАЈЛО – МИША 1876–1939. СОФИЈА 1881–?

РАДИВОЈ 1852–?

Свети Никола

ЛАЗАР 1835–1887. ЈЕФИМИЈА – СОФИЈА 1836–1892.

ВЕСЕЛИН 1890–1964.

ПЕТАР 1854–?

ВАСА 1919–? РУЖИЦА 1923–?

МИЛАН 1888–1969. СОФИЈА 1893–?

РАДОВАН 1848–1868.

СТЕФАН s1823– 1849. САРА 1824–?

САВА 1801–1866. ЈЕЛИСАВЕТА 1804~1832. АНАСТАСИЈА 1804–1874.

ИЛИЈА 1831–?

СРЕДОЈЕ 1844–1896. ЈЕЛЕНА 1847–1926.

ЈАКОВ 1817–?

ГЕОРГИЈЕ – ГЛИША 1885–1951. ЈЕЛЕНА 1884–1953.

ГЕОРГИЈЕ – ГЛИША 1853–1876.

РАДОВАН 1832–1849.

НОВАК 1786~1835. ЈЕВРА – ЈЕЛЕНА 1789~1830. ЈУСТИНА 1780–?

КУЗМАН 1750~1832. КАТА– ЈЕКА 1751~1832.

ЉУБОМИР 1931–?

ВЕСЕЛИН 1890–1963. ВИДОСАВА 1897–1954.

БОГОЉУБ – ЉУБА 1852–1895. ЈЕЛЕНА 1854–1935.

МИЛАН 1928–? АНКА ?–?

ЖИВОЈИН 1888–1965. ЉУБИЦА 1896–1914. МИЛА ?–? АНГЕЛИНА 1897–?

МЛАДЕН 1839–1868. ПЕРСИДА 1840–?

ИВАН 1923–? СМИЉА 1928–?

РАДОВАН 1959–

ДУШАН 1933–?

АЛЕКСА 1855–1879.

ЈОСИФ – ЈОЦА 1836–1865. МАРИЈА 1837–1860.

СТЕВАН 1890–1950. АНКА 1901–? ЈЕЛЕНА 1904–?

МИЛАН 1950–

МИЛАН 1929–? МИЛИЦА ?–?

ПЕТАР 1887–1915.

ИСИДОР – ЖИВАН 1856–? МАРИНА 1857–?

ТИМОТЕЈ 1829–1860. МАРИЈА 1830–1860.

ПРОКОПИЈЕ 1778–1832. МАРИЈА 1779–1813. ЈЕВРА 1780–1819. ЈУЛИЈАНА ?–1849.

ТЕОДОР 1814–1890. САРА 1816–1878.

ГЕОРГИЈЕ – ЂУКА 1786–1849. СОФИЈА – СОКА 1787~1832.

СИМЕОН – АРСЕН 1814–1871. ЈУЛИЈАНА 1815–1877.

ЈОСИФ 1774~1832. УТВА 1779~1825.

ЈОВАН 1808–1854. МАРИЈА 1809–1974.

ДИМИТРИЈЕ 1843–1865.

НИКОЛА 1924–1995. МИЛИЦА 1927–?

НИКОЛА 1884–? ДЕСАНКА 1900–?

СТЕФАН 1833–1883. ЈУСТА 1838–1878.

АНДРИЈА 1806–1871. АНАСТАСИЈА 1808–1861.

ПАВЛЕ 1762~1832. ВАСИЛИЈА 1762–1812. МАРИЈА 1764–?

ЈОВАН ?–? АНЂЕЛИЈА-АНЂА ?–?

IV.3. Родослов рода ВЕЉИН

МБ/ ЦБ

221/ 209

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Вељин Јован

МБ/ ЦБ

209

221/ 209

МБ/ ЦБ Вељин Јован Вељин Кузман

251/ 209

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

251/ 234

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

251/ 209

251/ 234

МБ/ ЦБ

Вељин Кузман

Вељин Павао

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

Вељин Кузман Вељин Кузман

581/ -

Вељин Павао

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

251/ 209

251/ 234

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

251/ 209

МБ/ ЦБ

Вељин Павао

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

Списак пореских обвезника 1776. године рода ВЕЉИН 2

Вељин Јован

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

581/ -

251/ -

МБ/ ЦБ

Вељин Кузман

Вељин Павао

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

Вељин Кузман Павел зри

1779

Вељин Георгије

Вељин Павао

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

581/ 622

251/ 715

251/ 792

МБ/ ЦБ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Velin Jovan

209

Uku}ani i novi obveznici Kuzman brat

L 1/1

14/16

10-50

11-20

-18

3-18

Prezime i ime doma}ina

Br. ku}e

5-10

10.

11.

Вељин Јован

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода ВЕЉИН1

Подаци и запажања о роду ВЕЉИН Најстарији познати чланови овог рода у Мокрину су браћа Вељин Јован (?–?) и Кузман (1750~1832). Заједно обрађују целу сесију земље, 14/16 јутара винограда и 11 јутара иберланда.3 Добровољац у Буни 1849. године био је Стефан Вељин (1823–1849), или Стефан Вељин (1833– 1883).4 Стефан Вељин (1823–1849) је преминуо у Тителу 6. јуна 1849. године.5 „Вељин Јулијана, снаха Савина, син јој Радован рођен 1832. године и ћерка јој Марица, 11. априла 1849. године ’убиени от ребелиантов’.“6 Мишина (1876–1939) супруга Софија рођена је у Великој Кикинди. Алексина супруга (1914–?) Иванка (1914–?) рођена је као Рајков у Кикинди. Радованова (1922–?) супруга Љубица (1923–?) рођена је као Карабаш у Иђошу. Средина (1913–?) супруга Наталија рођена је као Милошев у Иђошу. Васина (1919–?) супруга Ружица (1923–?) рођена је у породици Грађин у Мокрину. Петрова (1924–?) супруга Милица рођена је као Чекрџин у Мокрину.7 Вељин Милана и Анке Јован Вељин Мокрински (1955–?), књижевник, објављивао је своје текстове у новинама, часописима, на радију и телевизији. Заступљен је у зборницима поезије и антологијама афоризама. Издавао је књигеафоризама, песама, прича и песама за децу.8 Вељин Алексе и Иванке Лазар (1935) је Мокринчанин који више од 50 година живи и ради у Копенхагену (Данска). Највећи је дародавац храма СПЦ у Мокрину и Мокринског музеја.9

Алекса Вељин (1971) у Мокринском музеју

Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 4 Драгољуб Бадрљица, „Попис добровољаца у Буни“, Мокрин јуче, од броја 101, 15. јун 2005. године, Историјски архив Кикинда, 3, 394, сп. 45. 5 Домовни протокол 1842–1859, бр. куће 980б. 6 Лука Надлачки, Буна 1848/1849. г. по подацима матичних књига СПЦ у Мокрину, 1951–1956. 7 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915–. 8 Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад. 9 Исто 3

Лазар Вељин (1935), 2001.

Грамата признања Лазарa Вељинa

РАДИВОЈ 1934–?

ВЕЉКО 1931–?

АЛЕКСАНДАР 1932.

МЛАДЕН 1916–?

ЈОВАН 1933–?

МИХАЈЛО 1934–?

ЉУБОМИР 1935–?

СТЕФАН 1754–? МАРИЈА 1755–?

ДРАГОЉУБ 1940–?

Ђурђевдан

СЛАВКО 1871–1938. КОСАНА 1872–1937.

ВЕЉКО 1909–?

ПЕТАР 1876–1945. АНА ?–1938.

БОГОЉУБ 1909–?

МИЛАН 1903–?

АВРАМ – ГЕОРГИЈЕ ГРУЈИЋ 1853–? усвојен из Башаида МИЛА 1852–? МЕЛАНИЈА 1870–?

ДИМИТРИЈЕ 1824–1892. ЈЕЛИСАВЕТА 1825–1904.

ЖИВОЈИН 1907–? ЉУБИЦА 1911–1957. ЂУРЂИНА ?–?

АВРАМ 1869–1927. МЕЛАНИЈА 1870–1960.

МЛАДЕН 1855–1940. КОВИЈАНА 1856–1905. МАКРА ?–1935.

ЈОВАН 1822–1850. СОФИЈА 1821–?

Потомци су у родослову 3и4

МИЛАН 1903–?

СВЕТОМИР 1918–? СОФИЈА 1920–?

РАДА ?–?

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРА 1938–?

РАДОВАН 1913–? СТОЈАНКА 1914–?

РАДА 1893–?

СВЕТОЗАР – ЦВЕТКО 1862–1937. МАРТА 1862–1941.

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРИЦА 1842–1920. ПЕРСИДА 1843–1887.

ОРЕСТИЈЕ 1818–1842. ЈЕЛЕНА 1819–?

Потомци су у родослову 2

ПАВЕЛ 1757–1776.

КИРИЛ – ЋИРА ?–1808. ЈЕЛКА ?–1803.

СТОЈАН 1899–1957. ЛЕПОСАВА 1904–1957.

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРА 1887–1969. ДАНИЦА – ДАНКА 1889–1952.

ЖАРКО 1896–?

ДУШАН 1853–1938. СОФИЈА 1854–1880. ДАНИЦА 1860–1939.

ВИКЕНТИ 1820–1876. ИРИНА 1822–1902.

АРИОН 1784–1854. ПЕТРА 1783–1843. ЈЕЛИСАВЕТА 1783–?

РАНКО 1762~1820. СИМЕУНА – СИМКА ?–? ЈОВАНКА 1763–1802. МАРИЈА 1764~1835.

РАНКО 1893–?

СТОЈАН 1953–?

ЖИВАН 1881–? ДАНИЦА 1894–?

РАДОВАН 1850–1880.

МИЛОШ 1926–? ДАРИНКА 1926–?

ВЕЉКО 1873–? ДАРИНКА 1874–1934.

БОГОЉУБ 1920–?

ЖИВОЈИН 1861–?

ФИЛИП 1782~1835. ЈЕЛИСАВЕТА – ЈЕЦА 1784–1847.

ЛАЗАР 1752–1825. АНА 1754~1822.

МИЛИСАВ 1814–1883. АГРИПИНА – ЈАГРА 1815–1873.

МИЛАНКО 1848–? ЕМИЛИЈА – СМИЉАНА 1850–1924.

ВЕЛИМИР 1809–1861. ЈУЛИЈАНА 1809–?

ГЕОРГИЈЕ 1860–1889. МАРИЦА ?–?

ЕМИЛ 1915–?

ЛУКА 1859–? МИЛЕВА 1860–1932.

МИХАИЛ ?–? МИЛА ?–?

АВРАМ 1781–1857. КРУНА 1782~1830. АНАСТАСИЈА 1783–?

АЛЕКСАНДАР 1830–1902. МАРИЈА 1831–1853. МИЛИЦА 1831–1870. ПЕРСИДА ?–1894. ХРИСТИНА 1831–1878. ЈЕЛСАВЕТА 1832–?

НОВАК 1802~1832.

МАНОЈЛО ?–1799. НАСТА ?–?

ЛАЗАР 1760–? ЈЕВРОСИМА – ЈЕВРА 1761–?

ПЕТАР 1902–? СМИЉА 1906–?

МИЛАН 1865~1902. АНГЕЛИНА 1874–?

РАДИВОЈ 1902–? МИЛЕВА 1907–?

ЛАЗАР 1856–1874.

ДИМИТРИЈЕ 1825–1873. МИЛИЦА 1826–1864. ЈУЛИЈАНА 1827–?

РАДОВАН 1798–1876. ЈЕЛИСАВЕТА 1798–1875.

ПАВЕЛ 1761~1835. АНА 1762–1815. МАРТА 1762–?

ДМИТАР 1741~1822. МАРИЈА 1742–1816.

АРСЕН – АРСА ?–1800. МИЛИЦА ?–1782. СИМЕОНА ?–1785.

ИЛИНКА ?–1779.

IV.4. Родослов рода ВУЈИН 1

ВЕЛИМИР 1838–? РАХИЛА 1839–?

ЛАЗАР 1845–?

АРСЕН 1820–? ЈЕКАТАРИНА 1821–?

ГАВРИЛ 1808–1866. АНА 1808–1845.

САВА 1863–?

ЖИВОЈИН 1850–1882. ДИНКА ?–?

ЉУБОМИР 1871–1891.

ЛУКА 1852–1883. АНА 1853–?

ЛАЗАР 1829–1872. САРА 1831–1859. СОФИЈА 1839–?

УРОШ 1801–? МАНДА 1803–?

ЛАЗАР 1856–?

Ђурђевдан

САВА 1868–?

СИМЕОН 1823–?

СТЕФАН 1754–? МАРИЈА 1755–?

Потомци су у родослову 3 и 4

ПАВЕЛ 1757–1776.

АРКАДИЈЕ 1836–1871. ЈЕКАТАРИНА 1837–?

РАНКО 1762~1820. СИМЕУНА – СИМКА ?–? ЈОВАНКА 1763–1802. МАРИЈА 1764~1835.

КИРИЛ – ЋИРА ?–1808. ЈЕЛКА ?–1803.

ЛАЗАР 1752–1825. АНА1754~1822.

ВОЈИН 1797–1856. СОФИЈА 1798–1857.

ЕМАНУИЛ 1823–1856. ЈЕКАТАРИНА 1824–1876.

МИХАИЛ – МАНОЈЛО ?–1799. НАСТАСЈА – МИЛА ?–?

СИМЕОН – СИМА 1781~1835. СОФИЈА – СОКА 1782~1831.

ЛАЗАР 1760–? ЈЕВРОСИМА –? ЈЕВРА 1761–?

Потомци су у родослову 1

ДМИТАР 1741~1822. МАРИЈА 1742–1816.

АРСЕН – АРСА ?–1800. МИЛИЦА ?–1782. СИМЕОНА ?–1785.

ИЛИНКА ?–1779

Родослов рода ВУЈИН 2

МИЛАН 1873–?

ДУШАН 1904–?

ВЛАДИМИР 1866–1907. ЈЕЛЕНА 1867–? ДРАГА 1867–1918.

ВАСИЛИЈЕ 1901–? АНА 1903–?

ИСА 1940–

РАДОВАН 1911–? ДРАГИЦА 1910–? ВЛАДА 1908–?

ЈОВАН 1890–?

ЛАЗАР 1864–1924. МИЛИЦА 1867–?

ЛЕОНТИЈЕ 1840–1880. МАРИЈА 1842–? ЈЕКАТАРИНА ?–1887.

МАКСИМ 1810–1887? ЈУЛИЈАНА 1813–1853. ЈЕЛИСАВЕТА 1815–1855.

СПАСОЈЕ 1884–1911. МИЛИЦА 1885–?

ЛАЗАР 1828–1847.

РАДОВАН 1807~1837. АЛКА 1806–?

ДУШАН 1896–1936.

ЖИВАН – МИША 1851–1916. МЕЛАНИЈА 1854–1924.

САВА 1831–1871. МАРИЈА 1832–1862. ПЕТРОНИЈА1840–?

ПЕТАР 1813–1861. СОФИЈА 1814–1876.

ВУК 1794–? АЛКА 1793–1860.

МИЛИВОЈ 1895–?

АНДРЕЈ 1787–? КУМРИЈА 1791–?

СТЕФАН 1871–1915. МАРИЈА 1872–1905.

ПЕТАР 1799–?

Ђурђевдан

НЕДЕЉКО 1894–?

НЕДЕЉКО 1866–? оженио се 1888. у Старом Бечеју

Потомци су у родослову 4

МИХАИЛ 1798–?

МИЛИСАВ 1880–1914. ЗОРКА ?–?

ПАВЕЛ 1854–1873.

НИКИФОР 1824–1843.

КУЗМАН 1791–?

СТЕФАН 1754–? МАРИЈА 1755–?

ПЕТАР 1878–? ДАНИЦА 1877–1906. СМИЉА 1879–?

ТРИФУН 1846–? ЈУЛИЈАНА 1847–1921.

ЛАЗАР 1822–1867. МАРИЈА 1822–1875.

ЈАКОВ 1797–1843. ЈЕЛИСАВЕТА 1800~1836.

НЕДЕЉКО 1894–1918.

СВЕТОЗАР – ЛАЗА 1854–1932. КАТА 1856–1877. ЛЕНКА ?–1931.

ГЕОРГИЈЕ 1834–1893. МАКРЕНА 1836–1861. МАРИЈА 1833–1873. НАТАЛИЈА 1835–?

АРКАДИЈЕ 1817–1847. АГАПИЈА 1819–?

ДИМИТРИЈЕ – МИТА 1790~1833. АКСЕНИЈА 1790~1832.

ПАВЕЛ 1757–1776.

КИРИЛ – ЋИРА ?–1808. ЈЕЛКА ?–1803.

РАНКО 1762~1820. СИМЕУНА – СИМКА ?–? ЈОВАНКА 1763–1802. МАРИЈА 1764~1830.

МОЈСЕЈ – МОЈА 1891–1868. СОФИЈА – СОКА 1792–1862.

ЛАЗАР 1752–1825. АНА 1754~1822.

НАУМ 1788–1868. САВКА 1789~1833. АГРИПИНА – ЈАГРА 1788–1848. КУМРИЈА 1789–1860. САРА 1793–1868.

МИХАИЛ – МАНОЈЛО ?–1799. НАСТАСЈА – МИЛА ?–?

ИСИДОР – ИСА 1878–1915. ЈЕЛЕНА 1881–

СИМЕОН 1834–? МАРИЈА 1835–1860. ПЕРСИДА 1838–?

УРОШ 1824–1870. КРУНА 1826–1876.

АТАНАСИЈЕ 1785–1856. МАРИЈА 1785–1860.

НОВАК 1804–1857. ЈЕЛИСАВЕТА 1806–1848.

ПЕТАР 1774–1844. ЈЕКАТАРИНА – КАТА 1775~1836.

ЛАЗАР 1760–? ЈЕВРОСИМА –? ЈЕВРА 1761–?

НЕДЕЉКО – ХЕКТОР 1803–1849. ПАВА 1804–1843.

Потомци су у родослову 1

ДМИТАР 1741~1822. МАРИЈА 1742–1816.

АРСЕН – АРСА ?–1800. МИЛИЦА ?–1782. СИМЕОНА ?–1785.

ИЛИНКА ?–1779.

Родослов рода ВУЈИН 3

ДУШАН 1889–?

ГЕОРГИЈЕ 1857–? МИЛЕВА 1858–1892.

Потомци су у родослову 3

Потомци су у родословима 1и2

СЛАВКО 1889–1959. СТОЈАНКА 1899–1923. ЈЕЛЕНА 1804–1956.

ВАСА 1891–?

АЛЕКСАНДАР 1831–? СОФИЈА 1832–?

ИСИДОР – ИСАК 1812–1880. ЈЕФИМИЈА 1813–1845. НАТАЛИЈА 1816–1846. СОФИЈА 1817–1887.

МИЛИВОЈ 1946–

ЈОВАН 1910–? МАРИЈА 1920–?

МИЛИВОЈ 1878–1911. ЛЕПОСАВА 1878–1937.

НИКОЛА 1891–?

САВА 1914–?

БОГОЉУБ 1914–1940. МИЛАНКА 1923–?

КУЗМАН 1791–?

ГЕРАСИМ 1908–?

МИЛОРАД 1919–? СЕЛЕНА 1924–?

ЛУКА 1897–?

ПЕТАР 1799–?

ВЛАДИМИР 1826–1906. САРА 1828–1857.

МИХАИЛ 1798–?

Ђурђевдан

ЖИВИЦА 1923–?

АЛЕКСАНДАР 1904–1938. РУЖИЦА 1898–?

МИЛОРАД 1928–?

ТОДОР 1898–1964. МИЛКА 1897–?

МИЛАН 1863–1936. ПАУЛИНА – ПАВА 1861–1940.

ГЕРАСИМ 1830–1906. РАВА 1832–1905.

АНДРЕЈ 1787–? КУМРИЈА 1791–?

СТЕФАН 1754–? МАРИЈА 1755–?

СРЕДОЈЕ 1854–1926. БУЛА 1855–1904. МАРИНА ?–?

ЖИВОЈИН 1901–? ВЕЛИНКА ?–1940.

АЛЕКСАНДАР 1939–

МИЛАН 1910–? МАРИЈА 1909–?

ЈАКОВ 1797–1843. ЈЕЛИСАВЕТА 1800~1836.

ИВАН 1833–1873. ЈЕЛИСАВЕТА 1833–1890.

ВУК 1794–? АЛКА 1793–1860.

ПАВЕЛ 1757–1776.

САВА 1860–1933. МАРИНА 1861–1891. ПЕРСИДА 1874–1943.

ИВАН 1893–1960. ЉУБИНКА ?–1928. МЕЛАНИЈА ?–? МИЛЕВА ?–?

СВЕТОЗАР 1936–?

АЛЕКСАНДАР – АЛЕКСА 1908–2000.

СВЕТОЗАР 1884–1953. ЉУБИЦА 1883–?

ДИМИТРИЈЕ – МИТА 1790~1833. АКСЕНИЈА 1790~1832.

ЈОВАН 1825–1875. ЈЕЛИСАВЕТА 1823–1859. МИЛЕВА 1836–?

ЈОВАН 1857–? ЈУЛИЈАНА 1858–1927.

ЛАЗАР 1826–1893. ЈЕЛИСАВЕТА 1828–1892.

ЖАРКО 1879–1932. СОФИЈА ?–?

СТЕФАН 1849–1908. ЕВА – ЕВИЦА 1849–?

ЛАЗАР 1817~1836.

КИРИЛ – ЋИРА ?–1808. ЈЕЛКА ?–1803.

РАНКО 1762~1820. СИМЕУНА – СИМКА ?–? ЈОВАНКА 1763–1802. МАРИЈА 1764~1830.

МОЈСЕЈ – МОЈА 1891–1868. СОФИЈА – СОКА 1792–1862.

ЛАЗАР 1752–1825. АНА 1754~1822.

НАУМ 1788–1868. САВКА 1789~1833. АГРИПИНА – ЈАГРА 1788–1848. КУМРИЈА 1789–1860. САРА 1793–1868.

МИХАИЛ – МАНОЈЛО ?–1799. НАСТАСЈА – МИЛА ?–?

АТАНАСИЈЕ 1785–1856. МАРИЈА 1785–1860.

ЛАЗАР 1760–? ЈЕВРОСИМА – ЈЕВРА 1761–?

ПЕТАР 1774–1844. ЈЕКАТАРИНА –КАТА 1775~1836.

ДМИТАР 1741~1822. МАРИЈА 1742–1816.

АРСЕН – АРСА ?–1800. МИЛИЦА ?–1782. СИМЕОНА ?–1785.

ИЛИНКА ?–1779.

Родослов рода ВУЈИН 4

Ћира Вујин

221

Ћира Вуин

233/ 221

226/ 214

340/ 317

340/ 158

92/ 84 ½

159/ 28

МБ/ ЦБ

Ћира Вујин

Стефан Вујин

Ранко Вуин

Лазар Вуин

Дмитар Вујин

Арсен Вуин

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

Ћира Вујин Јанко Вуин

490/ 221

Стефан Вуин

Ранко Вуин

Лазар Вуин

Дмитар Вуин

Лаза Вујић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

233/ 221

226/ 214

340/ 317

340/ 158

92/ 84 ½

159/ 28

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

513

Лаза Вуин Михаило Вуин

513 514

514

490/ 221

233/ -

226/ 214

Маноило + Вуин

Лазар Вуин

Јанко Вуин

Ћира Вуин

Стефан Вуин

Лазар Вуин

Аврам Вуин

92/ 306

340/ 158

Mитар, Павао Вуин

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

92/ 84 ½

МБ/ ЦБ

Јанко Вуин

Ћира Вујин

Стефан Вујин

Лазар Вуин

Дмитар Вуин

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

490/ 221

233/ -

226/ 214

340/ 158

92/ 84 ½

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

233/ -

226/ 214

92/ 306

92/ 84 ½

МБ/ ЦБ

Ћира Вујин

Стефан Вуин

Аврам Вуин

Павао Вуин

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

Милош Деспотов, Упоредни адресар пореских обвезника општине Мокрин, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012.

223/ 221

Стефан Вуин

226/ 214

Лазар Вујин

158

Ранко Вуин

Дмитар Вуин

92/ 84 ½

340/ 317

Арсен Вуин

159/ 28

Дмитар Вујин

Лазар Вуин

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

340/ 158

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода ВУЈИН1

513

490/ -

226/ -

340/ -

92/ -

МБ/ ЦБ

Лазар Вуин

Ранко Вуин

Стеван Вујин

Пера Вуин

Павао Вуин

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

513/ 465

490/ 708

Лазар Вуин

Ранко Вуин

Стефан Вуин

Наум с. Вуин

340/ 707 226/ 496

Лазар Вуин

Петар с. Вуин

Танасија Вуин с.

Димитри Вуић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

340/ -

340/ 490

340/ 489

92/ 243

МБ/ ЦБ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

L L

Vuin Lazar

Vuin ]ira

158

221

Arsa otac

Uku}ani i novi obveznici

1/1

6/16

1-4/16

2. 11-20

6-30 11-20

8-40

-8

Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012.

Vuin Dmitar

Prezime i ime doma}ina

Br. ku}e

4-30

4-48

8-06

6. -

7. -

5-10

9. -

10. -

11.

Списак пореских обвезника 1776. године рода ВУЈИН21

Подаци и запажања о роду ВУЈИН Род Вујин је у Мокрин стигао из Кањиже.32 То презиме је забележено у списку граничарадомаћина у Кањижи 1720. године. У том списку је домаћин Јован Вујин, који је граничар, а обрађује 15 пожунских мерова оранице и 2 косе ливаде.4 Могуће је да је Јован предак мокринских Вујина. Постоји неколико недоумица око сродства најстаријих чланова рода Вујин у Мокрину: Арсен (?–1800) и Кирил (?–1808) су највероватније у блиском сродству. Слава им је иста – Ђурђевдан, а обојица су, као и њихови потомци, кумовали роду Вулетин–Шедаков. Лазар Ћире Вујина је кумовао на венчању Павла Шедаковог 11. 2. 1777. године. Већ смо видели да тај податак обично значи да је Лазар син Кирила – Ћире, али понекад значи и да је у питању брат, односно да је Ћира домаћин куће. Ипак, на основу податка да је Ћирин син Павел рођен 1757. године, а да се Лазару (1752–1825) прво дете родило 1779. године, изгледа да је Ћира отац Лазару.5 У првом пореском списку Мокрина, после развојачења 1776. године, забележена су три домаћина са овим презименом: Дмитар Вујин (1741~1822), Кирил – Ћира (?–1808) и његов син Лазар (1752–1825). Сва тројица су обрађивали целу сесију земље, Дмитар је обрађивао још јутро и четврт винограда и 27 јутара иберланда, Кирил – Ћира је обрађивао 15 јутара иберланда, а син Лазар 6/16 јутара винограда и 16 јутара иберланда.6 Кирилов син Лазар (1752–1825) је био мокрински кнез, па о њему имамо највише података. „Тодор Грастић је био судац до 16. октобра 1788, кад га је одменио Лазар Вујин. После Грастића је у општинској благајни остало свега 18 форинти. А кад је за њу постављен Вук Попов, судац Вујин је овоме предао 39 фор. 56 кр. а 75 фор. 19 1/10 кр. остао дужан. 23. фебруара 1791, у присуству сенатора Јована Њагула и контролора диштр. благајне Јована Ђаковића, састала се општина Мокрина која је рачуне бившег кнеза Лазара Вујина нашла за исправне, а дуг му драговољно опростила обзиром на незнатну плату коју је примао, као и обзиром на то што је при овим ратним временима био засут званичним пословима, тако да је, на не малу своју штету, морао занемарити рођену своју економију, а лако је могао заборавити, пошто не зна читати и писати, а бележник сеоски је кроз све време био одсутан ради премеравања терена, дати убележити понеки издатак.“ 7 Годишња плата Лазара Вујина док је био кнез износила је 60 форинти.8 „За време Лазара Вујина подигнут је у Мокрину велики гостилник; 30. децембра 1790. забележено је да је стао 5.846 форинти, 21½ крајцару. Исте године се требала зидати и општинска кућа: 17. фебруара 1790. општина је поднела план и предрачун магистрату на одобрење. Зграда је имала стати 1.008 форинти 7/11 крајцара. Магистрат је, међутим, ово зидање одгодио за повољнија времена, јер се Аустрија била заплела у рат против револуционарне Француске.“9 Лазар Вујин је судац (кнез) Мокрина и 1801. године.10 Пред смрт је Лазар направио тестамент, 10. маја 1825. године: „Старијим мојим синовима двама, Петру и Науму, који су из куће пре неколико година изашла, дао сам свакоме по два ланца кућевна грунта и у прављењу кућа от части и у новцу и трудом јештер с моја два сина спомаштествовсо јесам; от винограда тал свакому издау; от марве у колико се у оно време трефило сваком тал издао јесам. Јештер остављам да Петру заоштавша у кући два сина једног јунца, а Науму пет оваца дати имаду и више да ништа тражити немаду. Што се конштитутивалне земље тиче која се састоји из 1½ сесије, у напредак на четири тала да се дели, а што се тиче 1/4 земље, сада скоро с трудом у кући заоставша два сина купљене, Петар и Наум ништа тражити немаду. Најмлађем сину у кући заоставшем остављам кућу с грунтом под Но. 1.033 лежашту; а старијем сину Анастасији празан грунт под Но. 1.031 от три ланца состојаштисја тим начином да када год делити се буду обојица кућу из комуне да направе. Виноград, земљу што је на њи препада, на поле, тако равним начином и марву. Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, стр. 327. Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком XVIII века, Нови Сад ,1966, стр. 378. 5 Милош Деспотов, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 6 Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, нав. дело. 7 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт 1776–1876, Кикинда, 1989, стр. 412. 8 Исто, стр. 413. 9 Исто, стр. 413, 414. 10 Исто, стр. 127. 3 4

Кћи моја која је овде у Мокрину удата, јештер за живота намирена јест, и она ништа тражити да нема. Што се суваче тиче, премда сам ја Петру и Науму једну сувачу дао, а једну за себе задржао; но будући пре неколико месеца несрећа се трефила и ова сувача мени задржана изгоре, а премда сам ја обе правио, зато остављам да заоставшу сувачу сва четири сина моја у заједнини дотле уживају, докле претресати време не буде, онда, будући да је сада на ономе грунту који сам сину Танасију за кућевни грунт оставио: да пренесу гди им год воља буде и тамо да наместе, а чист грунт Танасији да предаду. Тако равним начином и казан докле год траје у заједнини сва четир да уживају. Што се бакра и цина тиче, то сам за живота поделио. Јештер Пери и Науму да се даде из куће једном велика калајлија за супу а другом чирак од цина.“113 Суваче, које Лазар правио, а спомиње их у тестаменту, забележене су у домовном протоколу храма СПЦ у Мокрину 1817–1823. године на бројевима 488 и 491, а у домовном протоколу 1824– 1842. године на бројевима 1031 и 1034. Постоји неколико података о Вујиним у црквеним рачунима почетком XΙX века:12 • Павле Вујин (1761~1835) је 1814. године приложио 1 форинту, а 1815. године у два наврата по 5 форинти за оглашавање звона. • Лазар – Лаза Вујин је 1815. год. за оглашавање звона приложио 3 форинте. Не знамо да ли је то Лазар (1760–?) или стари мокрински кнез Лазар (1752–1825). • Аврам (1781–1857) је за исту намену приложио 3 форинте 1817. године. • Петар – Пера (1774–1844) је купио 400 цигала за 8 форинти. • Димитрије – Митар (1825–1873) је приложио за своју славу Ђурђевдан 1814. године 1 форинту и 12 крајцара. Аврам Вујин је 1831. године плаћао 140 форинти аренде на иберланд и по величини износа за аренду био шести у Мокрину.13 Војин Вујин (1797–1856) је 1834. године био у затвору због туче.14 Добровољци у Буни 1849. године су из рода Вујин били: Митар (1825–1873), Влада (1826–1906), Јова (1825–1875) и Сава (1831–1871). Вујин Ђурица и Атанасијевић Ђорђе, земљорадници из Мокрина, продали су 1876. године 6 јутара иберландске земље Бергер Алберту, трговцу из Сегедина за 450 гулдена.15 Вујин Милан (1873–?), чизмар из Велике Кикинде, и Вујин Влада (1866–1907), земљорадник из Мокрина, делили су 1902. године имање наслеђено од оца Симе.16 О Милану немамо више података, а вероватно је остао у Кикинди. Јова Вујин (1857–?) је 1893. године купио земљу од Богосављев Вите за 450 форинти.17 Миланко Вујин (1848–?) је 1890. године продао Пескар Анталу, земљораднику из Чанада, јутро земље за 329 форинти.18 Сава и Милева Вујин су 1890. године продали 2 јутра земље Хуњар Јаношу из Велике Теремије за 480 форинти.19 Маленчић Милева је 1890. године продала Вујин Сави 2 јутра земље за 150 форинти.20 Добровољци у Првом светском рату су били: Миливој (1895–?) Солунац; Славко (1889–1959), син Стефана, ступио у јединицу 3. 4. 1918.21

Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт 1776–1876, Кикинда, 1989, стр. 460, 461. Милош Деспотов, Књига рачуна црквених 1814–1817, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда. 2012. 13 Васа Стајић, нав. дело, стр. 312. 14 Зорица Хаџић, Васа Стајић, Прилози за аутобиографију, Нови Сад. 2017, стр. 34. 15 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 1/157. 10. 2. 1878, Велика Кикинда, стр. 27. 16 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда 2010, Ф. 31, 15/5102. 11. 2. 1902. Велика Кикинда, стр. 241. 17 Исто, Ф. 31, 11/3726, 25.10.1893. Велика Кикинда, стр. 109. 18 Исто, Ф. 31, 8/3233, 4.11.1890. Велика Кикинда, стр. 62. 19 Исто, Ф. 31, 8/3129, 30.4.1890. Велика Кикинда, стр. 52. 20 Исто, Ф. 31, 8/3138. 9.5.1890. Велика Кикинда, стр. 53. 21 Група аутора, Мокринчани добровољци у Првом светском рату, Нови Сад, Мокрин, 1997. 11 12

Ранко (1893–?) је рођен у Падеју, а одселио се са братом Жарком (1896–?) из Мокрина. Милошева (1926–?) супруга Даринка (1926–?) је рођена као Лазић у Великој Кикинди. Живанова (1881–?) супруга Даница (1894–?) је рођена Мирков. Живојинова (1907–?) прва супруга Љубица (1911–1957) је рођена Макрин, а друга супруга Ђурђина је рођена Недељков. Светомирова (1918–?) супруга Софија (1920–?) је рођена Марков. Радованова (1911–?) супруга Драгица (1910–?) је рођена Мијатов. Живојинова (1901–?) супруга Велинка рођена је Ђомпарин у Великој Кикинди. Јованова (1910–?) супруга Марија (1920–?) је рођена као Павлов у Санаду. Миланова (1910–?) супруга Марија (1909–?) је рођена Јанић. Богољубова (1914–1940) супруга Миланка (1923–?) рођена је као Недељков, Милорадова (1919–?) супруга Селана (1924–?) је рођена као Србљин.224 Вујин Аврама Милан (1903–?) био је адвокат; Вујин Светозара Александар – Алекса (1908– 2000) био је правник, судија Врховног суда Војводине; Вујин М. Слободан – Бода (1935–?) био је спортиста (пливач, ватерполиста, донео је прву лопту за ватерполо у Кикинду).23

Љубинка Вујин (?–1928?), погинула од грома

Свадба Јована – Јоце Вујина (1910–?) око 1940.

Свадба Цвете Вујина у Мокрину 22 23

Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915–. Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад.

ИВАН 1967–

ПЕТАР 1939– АНКА 1945–

ИВАН 1913–? РАЈКА 1910–?

СТЕВАН 1941–

РАДОВАН – РАДА 1911–? КАТИЦА 1911–?

АЛЕКСАНДАР 1936–

ДРАГОМИР – ДРАГА 1916–? ДАНИЦА 1917–?

МИЛОВАН 1851–1868.

НИКОЛА 1952–

СРЕДОЈЕ 1918–?

ЈОВАН 1901–?

МИЛАН 1870–1908. ЧАВА 1871–1907.

АРКАДИЈЕ 1836–1860. ЛАТИНКА 1837–?

ЉУБОМИР 1860–1924. ЈЕЛЕНА – ЈЕЦА 1861–1922.

МЛАДЕН 1851–? ЉУБИЦА 1853–1904.

ДУШАН 1876–? ТОМАНИЈА 1877–?

СВЕТОЗАР 1854–? МАРИНА ?–1896.

СТЕФАН ?–1802. ЈЕЛЕНА ?–?

ВЕЉКО 1954–

ИЛИЈА 1896–1918.

САВА 1883–1949. ЈЕЛЕНА ?–?

ЈОВАН 1949–

ДУШАН 1899–? СЛАВНА 1900–1948.

МИХАЈЛО 1884–?

ИВАН 1884–?

РАДИВОЈ 1889–? ВЕЛИНКА 1898–?

РАДА 1896–? ДЕСАНКА 1898–?

МИРОСЛАВ 1987–

ВАСА 1959– БРАНКА 1954–

ЉУБОМИР 1917–1976. МАРТА 1927–1986.

НИКОЛА 1887–1941. МАРИНА 1887–1967.

ЗЛАТКО 1956–

Свети Јован

ВЕЛИМИР 1846–1870. ЈЕЛЕНА 1847–?

НИКИФОР 1892–1940. ДАНИЦА 1902–?

САВА 1913–? САВКА ?–?

ЉУБОМИР 1849–? МАРИЈА ?–1886. КОВЈАНА ?–1935.

Потомци су у родослову 2

Потомци су у родословима 3,4,5

ДАМЈАН – ДАША 1755~1818. ЈЕЛИСАВЕТА – САВКА 1756–1812.

ВЕЛИМИР 1847–1898. АНА 1845–1881. МИЛКА 1846–1932.

ЗАХАРИЈЕ 1802–1867. МАРГИТА 1803~1833. МАРИЈА 1803–1835. ДРАГИЊА 1804–1867.

БЛАГОЈЕ 1818–1876. ЈЕЛЕНА 1819–1877.

ПЕТАР ?–? ЈОВАНКА 1750–1814.

АРСЕН 1755–1814. АНАСТАСИЈА – НАСТА 1750~1835.

ЈЕЛИСЕЈ – ЛЕОНТИЈЕ 1794–1846. ДМИТРА 1795–1871.

МАРКО 1761–1818. АЛКА 1762~1830.

ПЕТАР ?–1788. АНА ?–1782.

ЈЕФТИМИЈЕ 1821–? ХРИСТИНА 1824–1845. ХРИСТИНА 1827–1861.

МАКСИМ 1755–1819. ЈЕВРА ?–1801. МАРИЈА ?–1806.

АНДРЕЈ ?–1789. АНА ?–?

ИСАК 1814–1873. ПЕЛАГИЈА 1815–1874.

ЈОВАН ?–1793. ДМИТРА ?–?

АЛЕКСАНДАР 1888–1948. КАТИЦА 1889–1947?

MАРКО 1849–? усиновљен

ЈЕВРЕМ 1807–1874. ЈЕКАТАРИНА 1808–1860. ЈЕЛЕНА 1812–1864. ПЕРСИДА 1813–?

ЛЕОМЕДОН – МЕДА 1787–1855. САВКА 1789–1850.

МИЛОВАН 1755~1824. МАКРЕНА 1756~1822

МИХАЈЛО ?–1789. ПЕЛАГИЈА ?–?

РАНКО ?–?

IV.5. Родослов рода ГАВРИЛОВ 1

ДУШАН – МИШО 1926–?

БОЖИДАР – БОШКО 1899–1974. ЦАНКА ?–1975.

ПАТРИК 1970–

ПЕРИЦА

ТИХОМИР 1906–? ДРАГИЊА ?–?

НИКОЛА

ГАВРИЛО – ГАВРО 1908–? ЈЕЛЕНА ?–?

ЈОВАН 1878–1946. СЛАВНА 1875–1937.

САМУИЛ 1840–1878. ЈЕЛЕНА ?–? ПЕРСИДА 1842–1942.

НЕСТОР 1821–1869. ЈЕВРА 1822–1845. МАРИЈА 1822–1886. ГАВРИЛО 1818–? AКСЕНИЈА 1822–1879.

ЛАЗАР 1791–1848. МИСИРКА 1792~1835. МАРИЈА 1793–?

ПЕТАР ?–? ЈОВАНКА 1750–1814.

АРСЕН 1755–1814. АНАСТАСИЈА – НАСТА 1750~1835.

СЛОБОДАН

СЛОБОДАН 1979–

СТАНКО 1948– АНГЕЛИНА 1954–

МИЛАН 1980–

МИЛОРАД 1949–? ВЕРА 1954–?

МИЛОРАД 1921–1957. МИЛЕНА 1925–?

Свети Јован

БОЈАН 1983–

РАНКО 1952–? РУЖА 1957–?

СЛАВКО 1896–1915.

СТЕВАН 1989–

СЛАВКО 1957– ДРАГИЦА 1960–

МИЛАН 1900–1919. БУДИМКА 1901–?

НИКИФОР 1875–1944. АНГЕЛИНА 1876–1905.

ДИМИТРИЈЕ 1801–1818.

МИЛОШ 1884–? ЉУБИЦА 1888–1940.

ГЕОРГИЈЕ 1829–1890. ЈЕЛЕНА 1829–1894.

ЦВЕТКО 1869–1927. КОСАНА 1871–?

МИЛИВОЈ 1893–? СМИЉА ?–? БУДИМКА 1901–?

БОШКО 1881–1932.

ЈОВАН 1849–1921. ДРАГИЊА 1851–1935.

НИКИФОР 1824–1866. МАРИЈА 1825–1901.

ИВАН 1768–1814. ДОКА ?–? МАРИЈА 1775–?

Потомци су у родословима 3,4,5

ДАМЈАН – ДАША 1755~1818. ЈЕЛИСАВЕТА – САВКА 1756–1812.

АНДРИЈА 1795–1865. МИЛКА 1796–1856.

СТЕФАН ?–1802. ЈЕЛЕНА ?–?

ДРАГОЉУБ 1942– СЛОБОДАНКА 1944–

ВОЈО 1918–2006. САВЕТА 1925–1997.

СЛОБОДАН

ГЕОРГИЈЕ – ПАЈО 1910–1988. МИЛИЦА 1912–1993.

ПЕТАР 1878–1909. СОФИЈА 1883–?

МИЛАН 1844–1899. ДРАГИЊА – ДРАГА 1845–1918.

МАРКО 1761–1818. АЛКА 1762~1830.

ПЕТАР ?–1788. АНА ?–1782.

РАНКО 1785–1842. АЛКА 1786–1842.

МАКСИМ 1755–1819. ЈЕВРА ?–1801. МАРИЈА ?–1806.

АНДРЕЈ ?–1789. АНА ?–?

ВАСИЛИЈЕ 1781–1840. АЛКА 1782–?

ЈОВАН ?–1793. ДМИТРА ?–?

ИГОР 1939–

Потомци су у родослову 1

МИЛОВАН 1755~1824. МАКРЕНА 1756~1822

МИХАЈЛО ?–1789. ПЕЛАГИЈА ?–?

РАНКО ?–?

Родослов рода ГАВРИЛОВ 2

МИЛОРАД 1914–1945.

АЛЕКСАНДАР 1916–? ДРАГИЊА 1924–? РАДИВОЈ 1921–?

ЈОВАН 1899–? ЛЕПОСАВА ?–?

ЉУБОМИР 1930–?

АЛЕКСАНДАР 1894–?

СТЕВАН 1925–? СТОЈАНКА 1926–?

САВА 1892–? ДЕСАНКА 1895–?

ЖИВКО 1940–?

РАДОВАН 1918–? ИВОНА ?–?

РЕМИ 1978–

БОРИС 1951– КРИСТИНА 1952–

СЛОБОДАН 1943–?

ВЕСЕЛИН 1881–?

АКСЕНТИЈЕ – АЛЕКСА – АЦА 1859–1918. СЛАВНА 1860–1948.

СИМЕОН 1834–1908. МАРИЈА 1840–1912.

ДУШАН 1883–? СЛАВНА ?–?

ВОЈИСЛАВ 1932–?

ЖАРКО 1906–? АНГЕЛИНА 1907–?

МИЛАН 1848–1889. МИЛЕВА 1859–?

СТЕФАН 1859–1942. ЕВГЕНИЈА ?–? ДАНИЦА 1860–1938.

НИКИФОР 1851–1897. МИЛЕВА ?–?

МИЛАН 1848–1874.

ЖИВКО 1888–1951. ЛЕПОСАВА 1891–?

СОФРОНИЈЕ 1833–1899. ЈУЛИЈАНА 1853–1874. РАХИЛА 1834–1878. ЈЕЛИСАВЕТА 1835–?

ДИМИТРИЈЕ – МИТАР 1831–1901. БЕЛА 1832–1857. МАКРЕНА 1826–1898.

ТОМАС 1985–

ЧЕДОМИР 1949–

САВА 1952–2002. БЕБА 1953–

МИЛИВОЈ 1926–1970. ЈУЛКА ?–1998.

РАДОВАН 1968–

АЦА 1932–? КОВЈАНА 1935–?

СЛАВКО 1895–? КОВЈАНА 1896–?

Свети Јован

МИЛАН 1926–?

ЖИВАН 1899–1918.

Потомци су у родослову 4

САВА 1885–1955. КАТИЦА ?–1913. МАРИЈА 1896–?

ВЕЛИМИР – ВЕЉКО 1921–1994. МИЛАНКА 1927–1995.

МИХАЈЛО 1886–?

РАДОВАН 1869–1942. ЛЕПОСАВА 1870–?

Потомци су у родослову 5

ДАМЈАН – ДАША 1755~1818. ЈЕЛИСАВЕТА – САВКА 1756–1812.

ПЕТАР 1798–1856. МАРТА 1803–?

СТЕФАН ?–1802. ЈЕЛЕНА ?–?

ЈОВАН 1796–1853. МАКРЕНА 1799–1864.

АРСЕН 1755–1814. АНАСТАСИЈА – НАСТА 1750~1835.

АЛЕКСАНДАР 1785–1842. ЈЕВРА 1791~1835. ЈЕКАТАРИНА 1795–?

ПЕТАР ?–1788. АНА ?–1782.

ЛАЗАР 1783–1849. МАКРЕНА 1788–1847. ЈОВАНКА 1789–?

АНДРЕЈ ?–1789. АНА ?–?

ТИМОТЕЈ – МИША 1828–1898. ЈУЛИЈАНА 1830–1899.

Потомци су у родослову 2

ЈОВАН ?–1793. ДМИТРА ?–?

УРОШ – ИСА 1820–1864. ЈЕКАТАРИНА 1823–1884.

Потомци су у родослову 1

МИХАЈЛО ?–1789 ПЕЛАГИЈА ?–?

РАНКО ?–?

Родослов рода ГАВРИЛОВ 3

МИЛАН 1945–?

МИЛАН 1954–

НОВАК 1931–? КАТИЦА ?–?

ВОЈИН 1924–?

САВА 1914–?

ВОЈИСЛАВ 1954–

ПАВЛЕ – ПАЈА 1923–?

СРЕДОЈЕ 1884–? АНГЕЛИНА 1888–?

ЈОВАН 1920–?

УРОШ 1935–

Свети Јован

ТОША ?–?

МАРИНКО 1931–? РУЖА?–?

ТЕОДОР – ТОША 1900–? ЂУРЂИНА 1906–?

СВЕТОЗАР 1871–1926. АНГЕЛИНА 1879–? МИЛИЦА 1875–1914.

ДАНИЛО 1940–?

ДУШАН 1869–1888.

ЈЕЗДИМИР 1896–? ДРАГИЊА 1901–?

НИКОЛА 1866–? ДАНИЦА 1867–?

МИХАЈЛО 1928–? НАДА ?–?

РАДИВОЈ 1888–? РУЖИЦА 1892–?

ЖИВОЈИН 1864–1936. ХРИСТИНА 1865–1932.

СИМЕОН 1834–1908. МАРИЈА 1840–1912.

СВЕТОЗАР 1858–1939. АНГЕЛИНА 1859–1896. АЛЕКСАНДРА – ЛЕКСА 1859–1946.

КОСТА 1910–?

ЖИВАН 1917–?

ГЕОРГИЈЕ 1853–1876.

ЖАРКО 1944–?

РАДОВАН 1869–1942. ЛЕПОСАВА 1870–?

МИЛИВОЈ 1904–? ЛЕПОСАВА 1906–?

АКСЕНТИЈЕ – АЛЕКСА 1858–? СЛАВНА 1860–1948.

МИХАЈЛО – МИША – ЖИВА 1905–? ВУКА 1907–?

МИЛАН 1848–1889. МИЛЕВА 1859–?

ЈОВА 1930–? ГОРДАНА ?–?

МИЛИВОЈ 1959–

РАДОВАН 1933–?

Потомци су у родослову 3

СОФРОНИЈЕ 1833–1899. ЈУЛИЈАНА 1853–1874. РАХИЛА 1834–1878. ЈЕЛИСАВЕТА 1835–?

Потомци су у родослову 5

ДАМЈАН – ДАША 1755~1818. ЈЕЛИСАВЕТА – САВКА 1756–1812.

ПЕТАР 1798–1856. МАРТА 1803–?

СТЕФАН ?–1802. ЈЕЛЕНА ?–?

ЈОВАН 1796–1853. МАКРЕНА 1799–1864.

АРСЕН 1755–1814. АНАСТАСИЈА – НАСТА 1750~1835.

АЛЕКСАНДАР – АЛЕКСА 1785–1842. ЈЕВРА 1791~1835. ЈЕКАТАРИНА 1795–?

ПЕТАР ?–1788. АНА ?–1782.

ДИМИТРИЈЕ 1831–1901. БЕЛА 1832–1857. МАКРЕНА 1826–1898.

ЛАЗАР 1783–1849. МАКРЕНА 1788–1847.

АНДРЕЈ ?–1789. АНА ?–?

ТИМОТЕЈ – МИША 1928–1898. ЈУЛИЈАНА 1830–1899.

Потомци су у родослову 2

ЈОВАН ?–1793. ДМИТРА ?–?

УРОШ – ИСА 1820–1864. ЈЕКАТАРИНА 1823–1884.

Потомци су у родослову 1

МИХАЈЛО ?–1789. ПЕЛАГИЈА ?–?

РАНКО ?–?

Родослов рода ГАВРИЛОВ 4

АЛЕКСА 1910–?

РАДОВАН 1940–

ЈЕЗДИМИР 1913–1957. ВЕЛИНКА 1909–?

РАДОВАН – РАДА 1888–1949. ДАНИЦА – ДАНКА 1886–?

ЦВЕТКО 1870–?

ЖИВОЈИН 1916–?

РАДИВОЈ 1871–?

ТОДОР 1854–?

АРСЕН 1923–?

МИЛОРАД 1926–? ВЕРА 1925–?

АРСЕН 1880–? ЛИНА 1887–? МИЛА ?–? ЛЕПОСАВА 1890–1945.

ПРЕДРАГ 1962–?

ГЕОРГИЈЕ 1933–? ЈУЛКА ?–?

БОГИЋ 1894–1971. БОЈАНА 1897–?

САВА 1858–1938.

РАДОВАН 1931–?

ЈОВАН 1920–1938.

АЛЕКСАНДАР 1882–? ТАСИКА 1889–?

МИЛУТИН 1914–? ЛЕНКА ?–?

МИЛУТИН 1909–?

ИВАН 1932–? ДОБРИНКА ?–?

ЈЕЗДИМИР 1899–? ЉУБИЦА 1901–?

МИЛАН 1854–1928. СОФИЈА – СОКА 1854–1946.

ЈОВАН – СТЕФАН 1828–1905. РАХИЛА 1830–1909.

Свети Јован

ВАСА 1886–1943. НЕРАНЏА 1891–1944.

МИЛАН 1922–?

ПЕТАР 1869–?

ТЕОДОР 1820–1849. ВАСИЉКА 1822–1849.

ГЕОРГИЈЕ – ЂУКА 1865–1941. КРИСТИНА 1866–1952.

МИЛОШ 1815–1865. ЈУЛИЈАНА 1820–1849. ВАТА 1816–1867.

НЕДЕЉКО – НЕДА 1901–? ДЕСАНКА 1903–?

АЛЕКСАНДАР – ТРИФУН 1831–1896. ПЕРСИДА 1832–1897.

ГЕОРГИЈЕ – ЂУКА 1787–1849. МАРИЈА 1788–1853.

ДАМЈАН – ДАША 1755~1818. ЈЕЛИСАВЕТА – САВКА 1756–1812.

РАДОВАН 1780–1864. МАРИЈА 1781~1818. ЈУЛИЈАНА 1784~1830. ПАВА 1783–1849. ЈУЛИЈАНА 1788–1861.

СТЕФАН ?–1802. ЈЕЛЕНА ?–?

ЈЕФТИМИЈЕ – ЈЕВРЕМ 1845–1903. МАРИЈА 1851–? ЈУДИТА 1850–1924.

ЖИВА 1892–?

ЈОВАН 1828–1890. СОФИЈА 1830–1896.

АРСЕНИЈЕ 1843–1931. ТОДА 1843–1878. ДРАГИЊА 1850–1931.

РАДОВАН 1922–? АНЂЕЛКА 1923–?

ДУШАН 1877–? ЈЕЛЕНА ?–?

ДИМИТРИЈЕ 1851–?

ЛАЗАР 1822–? ЈЕЛЕНА 1822–?

АРСЕН 1755–1814. АНАСТАСИЈА – НАСТА 1750~1835.

БРАНКО 1789–? ЈЕКАТАРИНА 1790–?

ПЕТАР ?–1788. АНА ?–1782.

Потомци су у родослову 3и4

АНДРЕЈ ?–1789. АНА ?–?

Т0МА 1806–? СИДА 1813~1835.

Потомци су у родослову 2

ЈОВАН ?–1793. ДМИТРА ?–?

ЖИВКО 1891–? ЗОРКА 1888–1918. СОФИЈА ?–?

НОВАК 1818–?

ЖИВОЈИН 1861–1902. ДАНИЦА 1862–1898. МАРИЈА 1864–?

НЕНАД 1815–?

Потомци су у родослову 1

МИХАЈЛО ?–1789. ПЕЛАГИЈА ?–?

РАНКО ?–?

Родослов рода ГАВРИЛОВ 5

Гаврилов Даша

Гаврила Јован

-/ 330

-/ 417

Гавриловић Јован

Гавриловић Даша

168/ 417

351/ 330

168/ 157

Гавриловић Јован

Гавриловић Даша

Гавриловић Милован

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

168/ 417

351/ 330 Гавриловић Јован

Гавриловић Даша

Гавриловић Милован

Гаврилов Арсен

90/ 83 168/ 157

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

Гавриловић Максим Гавриловић Милован

524/ 151

Гаврилов Даша

Гавриловић Милован

Гаврилов Арсен

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

168/ 417

351/ 330

168/ 157

90/ 83

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

Гавриловић Милован Гавриловић Иван

593/ -

Гавриловић Максим

Гаврилов Даша

Гаврилов Арсен

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

524/ 151

168/ 157

351/ 330

90/ 83

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

593/ -

524/ 151

168/ 157

351/ 330

90/ 83

МБ/ ЦБ

Гавриловић Максим

Гаврилов Арсен

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

Гавриловић Иван Гавриловић Јован

690/ -

Гавриловић Милован

Гавриловић Максим

Гаврилов Даша

Гавриловић Арсен

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

593/ -

524/ -

168/ -

351/ -

90/ -

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

690/ -

593/ 615

524/ 903

168/ 717

351/ 591

90/ 699

МБ/ ЦБ

Гавриловић Шарчев Јован

ГавриловичИван

Гавриловић Милован

Гаврилович Максим

Гавриловић Дамјан

Гавриловић Арсен

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

1/1

14/16

6-30

11-20

10-50 11-20

18-25 11-20

-25

(iz N-157)

Gavrilov Jovan

417

1/1

Stefan brat

Gavrilov Da{a

330

1/1

Pera brat, Maksim sin, Andria, brat, Jova brat N 417

Gavrilo Mihailo

157

Uku}ani i novi obveznici

Prezime i ime doma}ina

Br. ku}e

6-00

15-18

5-10

10.

11.

168/ 417

351/ 330

Гавриловић Милован

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

Списак пореских обвезника 1776. године рода ГАВРИЛОВ 2

Гаврилов Михајло

/ 157

168/ 157

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода ГАВРИЛОВ1

Подаци и запажања о роду ГАВРИЛОВ По породичном предању забележеном 1925. године, Гавриловићи (сада Гаврилови) са славом Свети Јован су дошли у Мокрин из „мађарске Кањиже“ и примили су „два паора“ земље.3 Архивска грађа показује да је породично предање тачно. У црквеним протоколима из XVΙIΙ века су углавном бележени као Гавриловићи, али су у пореским списковима, у истом периоду, чешће бележени као Гаврилови. На крају је преовладало презиме из пореских спискова, што је, уз неке изузетке, опште правило. Михајло Гаврилов из броја куће 157 и Даша – Дамјан Гаврилов из броја 330 су добили по целу сесију земље (то су ваљда поменута „два паора“). Јован Гаврилов се осамосталио 1776. године, када је изашао из куће 157 и такође добио целу сесију земље. Дамјан – Даша (1755~1818) и Стефан (?–1802) су браћа, а Арсен (1755–1814) је изашао из куће 330 у којој су живели Дамјан и Арсен. Свој тројици кумују Попови–Кршини, па изгледа да су сва тројица браћа. У протоколу крштених од 8. 1. 1768. год. пише да је Дамјан Ранков син, па је тако стављено и у родословним таблицама. Пошто је то закључак само на основу једног записа, веза тројице браће са Ранком је у родослову означена испрекиданом линијом. По пореском списку за 1776. годину, Михајло Гаврилов са браћом Пером и Андријом обрађује целу сесију земље, 1¼ јутро винограда и 51 јутро иберланда. Михајлов брат Јован обрађује целу сесију земље, а Даша са братом Стефаном и вероватно Арсеном обрађује целу сесију земље и 20 јутара иберланда.4 О богатству појединих Мокринчана вероватно се може закључити по величини епископске конвенције 1788–1790. године. Већина Мокринчана је плаћала 20 крајцара, а Милован Гавриловић (1755–1824) четири пута више – 1 форинту и 20 крајцара.5 По томе би се рекло да Милован спада у имућније становнике Мокрина. Дамјан – Даша (1755~1818) је 1817. год. платио 2 форинте и 40 крајцара интереса на зајам од 40 форинти који је дигао од цркве. За оглашавање звона поводом смрти Ивана (1768–1814) уплаћено је 3 форинте. Милован (Михаил) је за оглашавање звона 30. 9. 1817. год. приложио 4 форинте, а исте године је закупио сто у цркви за 5 форинти. За своју славу (Свети Јован), Милован (1755–1824) и Марко (1761–1818) су 1814. године приложили по 1 форинту; Милован је по истом основу 1817. године приложио 3 форинте и 20 крајцара, а Марко 5 форинти и 20 крајцара.6 По прилозима цркви такође се види да су почетком XΙX века Гаврилови међу имућнијим Мокринчанима. Да је на презиме често више утицало у којој је кући неко живео, него презиме биолошког оца, види се из следећег примера. Друга супруга Драгића Челекетића – Дмитра (1748–?) удала се, после Драгићеве смрти, за Јована Гавриловића (?–1793), 1786. године. Драгићев и Дмитрин син Михаил (1780–1849) се оженио 25. 10. 1797. године и тада је записан као Гавриловић.7 У протоколима крштених, када су му се рађала деца, бележен је прво као Гавриловић, а касније, по оцу, као Челекетић. Кумовали су му Кљајићеви, који су били кумови Гавриловићима.8 Колико се презиме Гавриловић (Гаврилов) укоренило види се по томе што је и приликом писања тестамента – „завештања“ 5. 11. 1839. године Михаил записан као Мија Гаврилов. Текст тог тестамента гласи: „Долуписати крепостију настојашчаго вједомо и вјероватно творим, да ја мојои второбрачои супруги Јани, прежде Недељков, у случају ако би по смерти мојои у кући са сином моим Кузманом, илити са снахом у неповољном животу находила се и слагати се не би могла, то јеи супрузи мојои Јани 50 форинти и словом педесет форинти валуталних из сермије моје син мои Кузман издати дужан да буде и мора, сада за свакдар завјешчавам...“9

Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, стр. 327. Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 5 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт, Нови Сад, 1990, стр. 415. 6 Милош Деспотов, Књига рачуна црквених, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012 7 Милош Деспотов, Протоколи венчаних, нав. дело. 8 Исто. 9 Музејски радник Н. (Лука Надлачки), Тестаменти, Ι део, Кикинда, 1954. 3 4

Добровољци у Буни 1849. године од рода Гаврилов били су: Штева (Јован – Стефан 1828–1905), Јефта (Јефтимије 1821–?), Сима (Симеон 1834–1908) и Јова (1828–1890).10 У Буни је, наравно, страдало и цивилно становништво. Георгије –Ђука (1787–1849) је „убиен от Мађаров“, његов син Теодор (1820–1849) је „умро у Сегедин као роб“, а Теодорова жена Васиљка (1822–1849) је такође убијена.11 Већ смо видели да је Георгијев најмлађи син Стефан био добровољац у Буни. Најстарији Георгијев син Милош (1815–1865) је умро у Крушедолу.12 Гаврилови су пример брзог ширења фамилије. Ранко, који је рођен почетком XVΙΙΙ века, имао је 36 мушких потомака рођених средином XΙX века, а који су доживели пунолетство. Због много деце у појединим породицама су многи остали без довољно земље за обраду, па су се селили из Мокрина. Тодор (1854–?) је умро у Србији13, а за његовог брата Димитрија (1851–?) такође није забележено да је умро у Мокрину. Вероватно су се одселили у Србију око 1880. године, после турско-српског рата, када је досељеницима додељивана земља у новоослобођеним крајевима. Аца Гаврилов (1859–?) је отпутовао у Њујорк 1907. године. Умро је у Детроиту 1918. године.14 Године 1907. у САД је отпутовао Рада Гаврилов (1889–?). Никола (1866–?) је у Њујорк стигао 1910. године, а Ангелина (1888–?) 1920. године са децом Костом (1910–?) и Саветом (1912–?).15 Муж Средоје (1884–?) је вероватно већ био у Америци. Ни датум њихове смрти није забележен у Мокрину. У Америку су путовали још неки Гаврилови из Мокрина и вероватно су многи тамо и остали. Јован (1878–1946) се са супругом Славном (1875–1937) рођеном Галешев, одселио на Косово 1914, у село Милошево. Гаврилов Георгије – Ђука (1829–1890) продао је 25. 3. 1890. године жени Јелени – Јели (1829– 1894) кућу, виноград и земљу за 3.000 форинти.16 Гаврилов Никола (1866–?) и Светозар (1871–?) су 1902. године продали кућу и земљу братаници Милици за 2.400 круна.17 Гаврилов Софроније – Совра (1833–1899) купио је 1891. године 2 јутра земље од Миланов Богдана за 405,50 форинти.18 Совра је 1899. године уговором о поклону поклонио деци кућу, земљу и стоку на једнаке делове, под условом да га издржавају до краја живота и исплате његов дуг од 23.760 форинти.19 Гаврилов Јоца (1849–1921) продао је 1903. године кћерки Проданац Косани (1879–1948) покретну имовину за 200 круна.20 Косана је била једино Јоцино дете и живела је у његовом домаћинству са своје две кћери. У најновијем домовном протоколу 1915– забележена су и нека девојачка презимена и места рођења супруга удатих за Гаврилове: Катица (1889–1947) је рођена у Иђошу, Рајка Кнежев (1910–?) и Катица Ђомпарин (1911–?) су из Кикинде, Даница Демић (1911–?), Анка Богдан (1945–).21 Будимка Мађарев (1901–?), Милена Лазин (1925–?) рођена је у Банатском Аранђелову.22 Лепосава Раказов (?–?), Ангелина Дудаш (1907–?), Драгиња Штеванов (1924–?) рођене су у Потиском Светом Николи (Остојићево), Стојанка Колдан (1926–?) рођена је у Иђошу.23 Ковјана Никић (1896–?), Вука Новков (1907–?) је рођене су у Дески, Катица (?–?) Крстин, супруга Новакова. 24 Драгиња Попов (1901–?) је рођена у Беодри, Нада Вукобратов (?–?) супруга Михајлова (1928–?).25 Бојана (1897–?) је рођена Драгољуб Бадрљица, „Попис добровољаца у Буни“, Мокрин јуче, од броја 101, 15. јун 2005. године. Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1842–1859, кућа бр. 1005. 12 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1859–1880, кућа бр. 542. 13 Исто, кућа бр. 542. 14 Податак из родослова рода Гаврилов који је радио Чедомир Гаврилов (1949). 15 Интернет: Emigration lists Ellis Island. 16 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 12/4295. 13. 11. 1896, Велика Кикинда, стр. 163. 17 Исто, Ф. 31, 15/5144. 3. 7. 1902, Велика Кикинда, стр. 245. 18 Исто, Ф. 31, 9/3473. 3. 12. 1891, Велика Кикинда, стр. 85. 19 Исто, Ф. 31, 14/4725. 27. 3. 1899, Велика Кикинда, стр. 204. 20 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 16/5407. 28. 10. 1903, Велика Кикинда, стр. 270. 21 Домовни протокол 1915~1960. Кућа бр. 635. 22 Исто, кућа бр. 414. 23 Исто, кућа бр. 240. 24 Исто, кућа бр. 428. 25 Исто, кућа бр. 442. 10 11

у Кикинди, Јулка Мојсин супруга Георгијева (1933–?).26 Велинка Секулић (1909–?).27 Ленка Сабљић супруга Милутинова (1914–?).28 Алекса (1910–?) је за време Другог светског рата био поштански чиновник у Меленцима, а његов брат Живојин (1916–?) је живео у Мађарској.29

Сава Гаврилов (1883–1949) лево, поред њега кћи Ана – Додица и његова супруга Јелена рођена Брумер, страдала у Другом светском рату. Иза њих су Јеленине сестре.

Ана Гаврилов Додица (1910–?)

Домовни протокол 1915~1960. Кућа бр. 94 укућан. Исто, кућа бр. 300. 28 Исто, кућа бр. 1642. 29 Књига завичајника 1942–1944. 26 27

Свадба Вељка и Милице Гаврилов 1934. у Кикинди

МИЛОШ 1931–? ДРАГИЊА ?–?

АЛЕКСАНДАР 1929–?

ЖИВОЈИН 1958–

РАЈКО 1910–? МИЛИНКА ?-?

СРЕДОЈЕ 1872–?

МИЛАН 1884–?

СЛОБОДАН 1950–

ПЕТАР 1920–? ДРАГИЊА 1920–?

ИВАН 1876–1900.

МИЛАН 1922–? ВИДОСАВА ?–?

СРЕДОЈЕ 1856–1931. РАХИЛА 1857–1895. ЧАРНА ?–?

ЈОВАН 1900–?

НИКОЛА 1902–?

ДИМИТРИЈЕ – ПАЈА 1873–? ПАУЛИНА – ПАВА 1874–?

ГАВРА 1897–?

ТИМОТЕЈ 1869–1903. МЕЛАНИЈА 1870–1935.

ЖИВКО 1913–?

ЈОВАН 1881–1943. КАТИЦА 1885–1964.

МИЛЕНКО 1913–?

ИВАН 1889–? ДРАГА 1890–1967.

ЖИВАН – ИСА 1847–1915. РАХИЛА 1848–1882. АНЂА ?–?

АЛЕКСАНДАР 1915–?

СЛАВКО 1878–? ЛЕКСА ?–1904. РАКИЛА ?–?

БЛАГОЈЕ 1855–?

Потомци су у родослову 2

ВЕЛИМИР 1852–?

МИЛАН 1873–? МИЛЕВА 1880–1961. МИЛКА 1880–?

МИЛКО 1851–?

Потомци су у родослову 3

Ђурђевдан

УРОШ 1818–1858. АНА 1820–1847. ЈЕКАТАРИНА – КАТА 1820–1859.

ТЕОДОР 1795–1823.

ДИМИТРИЈЕ 1830–? МАКРЕНА – МАРИЈА 1831–1859.

ЗАХАРИЈЕ 1792~1846. САВКА 1794–1814. ЦВЕТА 1793–?

ТЕОДОР ?–? МАРИЈА ?–1789.

МИЛОШ ?–?

ВАСИЛИЈЕ 1827–? РАХИЛА 1829–1859.

ВАСИЛИЈЕ 1843–1862.

САВА 1825–? КОСАНА 1826–?

ГЕОРГИЈЕ 1841–? ПАВА 1840–1875.

ЈОВАН 1816–1900. АКСЕНИЈА 1817–1870.

ЈЕФТИМИЈЕ – ЈЕФТА 1843–1922. ЖИВКА 1837–1873. ПОЉКА 1845–1885. АКСА ?–1919.

ТИМОТЕЈ 1805–1863. ЈАГРИПИНА 1808–1872.

ГЕОРГИЈЕ – ЂУКА 1782–1811. ТОДА 1783~1823.

ЈОВАН 1749–1815. ЈЕЛЕНА 1750~1833.

ДИМИТРИЈЕ – МИТА 1787–1870. ТЕДА 1788–?

АНДРИЈА ?–1799. АНА ?–? ЈЕВРА 1745–1813.

ПЕТАР 1776~1845. МАКРЕНА 1781–1812. АЛКА 1781~1849.

СТЕФАН 1807–1867. ЈУЛИЈАНА 1808–?

ИЛИЈА – ЈОВАН 1832–1890. ЈЕКАТАРИНА 1833–? ЖИВКА 1840–1881.

ГАВРИЛ 1821–1871. МАРТА 1822–1881.

ГРИГОРИЈЕ – ГЛИША 1844–1902. ЈЕФИМИЈА 1848–1897.

ЖИВОЈИН 1905–? ДРЕНКА 1909–?

ГАВРИЛ – ГАВРА 1873–1934. КАТА 1874–1898. МАРИНА 1882–1950.

ГЕОРГИЈЕ – ЂОРЂЕ 1847–1931. АНА 1847–1888. ИВАНКА ?–1912.

ДАВИД 1803–1849. ЈУЛИТА 1804–?

НЕДЕЉКО ?–? ЈОКА ?–?

ПАВЕЛ 1778~1836. ТЕДА 1779–1808? КУМРИЈА 1778~1822.

ТОМА ?–1789. СТОЈА 1729–1777. САРА ?–1794.

МАРКО 1759~1835. МИЛИЦА – МИЛА 1760–1816. СОФИЈА 1762~1835.

МИЛОШ 1785–1816. ЕВДОКИЈА 1786–?

ТОДОР ?–? ПЕТРА ?–?

ЈОВАН ?~1800. АНА ?–?

IV.6. Родослов рода ГРАСТИЋ 1

Потомци су у родослову 1

ГАВРИЛ – ГАВРА 1873–1934. КАТА 1874–1898. МАРИНА 1882–1950.

АЛЕКСАНДАР 1894–?

СРЕДОЈЕ 1872–?

ДОБРИВОЈ 1901–1954. АНЂЕЛКА 1910–?

ЈОВАН 1938–

АЛЕКСАНДАР 1919–1949.

ВАСИЛИЈЕ 1843–1862.

МИОДРАГ 1955–?

КОНСТАНТИН 1922–? РУЖИЦА 1925–? СМИЉА 1934–?

ЗАХАРИЈЕ 1792~1846. САВКА 1794–1814. ЦВЕТА 1793–?

ЖИВАН – ИСА 1847–1915. РАХИЛА 1848–1882. АНЂА ?–?

СТЕВАН 1932– СМИЉА 1934–

ЈЕФТА 1908–? ВЕЛИНКА 1910–?

ДУШАН 1935–?

ИВАН 1914–?

ТЕОДОР 1795–1823.

ЖИВОЈИН 1957–?

ЖАРКО 1901–? КАТИЦА 1907–?

МИЛАН 1873–? МИЛКА 1871–? МИЛЕВА 1880–1961.

МИЛАН 1928–?

ГЕОРГИЈЕ 1903–?

СЛАВКО 1878–? ЛЕКСА ?–? РАКИЛА ?–?

БЛАГОЈЕ 1855–?

УРОШ 1818–1858. АНА 1820–1847. ЈЕКАТАРИНА – КАТА 1820–1859.

Потомци су у родослову 3

Ђурђевдан

ВЕЛИМИР 1852–?

ДИМИТРИЈЕ 1830–? МАРИЈА 1831–1859.

МИЛКО 1851–?

ИВАН 1889–? ДРАГА 1890–1967.

ВАСИЛИЈЕ 1827–? РАХИЛА 1829–1859.

ЈОВАН 1881–1943. КАТИЦА 1885–1964.

САВА 1825–? КОСАНА 1826–?

ТИМОТЕЈ – ТИМА 1869–1903. МЕЛАНИЈА 1870–1935.

ГЕОРГИЈЕ 1841–? ПАВА 1840–1875.

МИЛОШ ?–?

ТЕОДОР ?–? МАРИЈА ?–1789.

ГЕОРГИЈЕ – ЂУКА 1782–1811. ТОДА 1783~1823.

ЈОВАН 1816–1900. АКСЕНИЈА 1817–1870.

ДИМИТРИЈЕ – ПАЈА 1873–? ПАУЛИНА – ПАВА 1874–?

ВОЈИСЛАВ 1910–? СМИЉА ?–?

СРЕДОЈЕ 1856–? РАХИЛА 1857–1895. ЧАРНА ?–?

РАДОВАН 1907–?

МИЛАН 1884–?

ЈЕФТИМИЈЕ – ЈЕФТА 1843–1922. ЖИВКА 1837–1873. ПОЉКА 1845–1885. АКСА ?–1919.

ЈОВАН 1749–1815. ЈЕЛЕНА 1750~1833.

ДИМИТРИЈЕ – МИТА 1787–1870. ТЕДА 1788–?

ТИМОТЕЈ 1805–1863. ЈАГРИПИНА 1808–1872.

ПЕТАР 1776~1845. МАКРЕНА 1781–1812. АЛКА 1781~1849.

АНДРИЈА ?–1799. АНА ?–? ЈЕВРА 1745–1813.

СТЕФАН 1807–1867. ЈУЛИЈАНА 1808–?

ИЛИЈА – ЈОВАН 1832–1890. ЈЕКАТАРИНА 1833–? ЖИВКА 1840–1881.

ГАВРИЛ 1821–1871. МАРТА 1822–1881.

ИВАН 1876–1900.

ГРИГОРИЈЕ – ГЛИША 1844–1902. ЈЕФИМИЈА 1848–1897.

ДАВИД 1803–1849. ЈУЛИТА 1804–?

НЕДЕЉКО ?–? ЈОКА ?–?

ПАВЕЛ 1778~1836. ТЕДА 1779–1808. КУМРИЈА 1778~1822.

ТОМА ?–1789. СТОЈА 1729–1777. САРА ?–1794.

МАРКО 1759~1835. МИЛИЦА – МИЛА 1760–1816. СОФИЈА 1862~1835.

ГЕОРГИЈЕ – ЂОРЂЕ 1847–1892. АНА 1847–1888. ИВАНКА ?–1912.

МИЛОШ 1785–1816. ЕВДОКИЈА 1786–?

ТОДОР ?–? ПЕТРА ?–?

ЈОВАН ?~1800. АНА ?–?

Родослов рода ГРАСТИЋ 2

НИКОЛА 1941–

САВА 1910–1973. МАРИЈА 1919–2002.

ТЕОДОР 1820–1873. ИРИНА 1821–1875.

МИЛИВОЈ 1865–?

АРСЕН 1807–1837. ПОЛКА 1808~1835.

МИРОН – МИРАН 1779–1847. МАРТА 1779–1847.

НЕДЕЉКО ?–? ЈОКА ?–?

МИЛОШ 1890–1970. МИЛИЦА ?–1910. ЈОВАНКА 1903–? ИСТИРКА 1886–1967.

ИСАК 1860–1930. ПЕРСИДА 1863–1893. ДРАГИЊА 1866–1898. ДАРИНКА 1870–1904. ДРАГИЊА ?–1932.

САВА 1838–1915. МИЛЕВА 1838–1900.

НИКОЛА – НИКА 1888–1967. МАРТА ?–?

ДИМИТРИЈЕ 1798–1870. МАКРЕНА 1799~1830. ЕВДОКИЈА 1799–1844. СИМЕОНА – СИМКА 1799–?

ЈОВАН 1802–1872. МАРГИТА 1802–?

ТАДИЈА 1742–1817. МАРИЈА 1743–1789.

Потомци су у родослову 1 и 2

ТРИФУН 1781–1811. АНКА 1785–1816.

ТОМА ?–1799. СТОЈА 1729–1777. САРА ?–1794.

ЈОВАН ?~1800. АНА ?–?

РАДОВАН 1851–? БУДИМКА 1853–?

ТЕОДОР 1825–? ЈЕФИМИЈА 1826–1869.

ГЕОРГИЈЕ 1784–? ЈУЛИЈАНА 1785–?

АНДРИЈА ?–1799. АНА ?–? ЈЕВРА 1745–1813.

МИЛАН 1883–? СОФИЈА ?–?

МИЛАН 1856–? МАРИНА ?–?

ВАСИЛИЈЕ 1827–1911. ЈЕЛЕНА 1828–1882.

КИРИЛ 1785~1831. ЈЕЛИСАВЕТА – САВКА 1786–?

МИХАИЛ – МИЛА 1757~1833. ЈЕФРОСИНИЈА – ЈЕВРА 1758–1784.

ЈОВАН 1749–1815. ЈЕЛЕНА 1750~1833.

Родослов рода ГРАСТИЋ 3

АЛЕКСА 1809–1829.

Ђурђевдан

АРКАДИЈЕ 1813–1842.

АРСЕН 1786~1828. КРУНА 1787–1842.

КИПРИЈАН – КИПАН 1806–1874. МАРИЈА 1806–1847. КУМРИЈА 1805–1874.

ГАВРИЛ 1760–1812. АЛКА САРА 1761–?

ТЕОДОР ?–? МАРИЈА ?–?

МИЛОШ ?–?

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Јован Грастић

МБ/ ЦБ

140/ 126

206/ 194

272/ 255

378/ 357

383/ 467

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Јован Грастић

Марко Грастић

Андреа Грастић

Тодор Грастић

Тадија Грастић

МБ/ ЦБ

126

194

255

357

467

Грастић

Андрија Грастић

Марко Грастић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Тадија Грастић Тодор Грастић Мила Грастић

56/ 427 501/ -

Гаца Грастић

Андрија Грастић

Марко Грастић

Јован Грастић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

308/ 467

378/ 357

272/ 255

206/ 194

455/ 126

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

501/ -

56/ 427

308/ 467

378/ 357

272/ 255

206/ 194

455/ 126

МБ/ ЦБ

Мила Грастић

Тодор Грастић

Тадија Грастић

Гаца Грастић

Андрија Грастић

Марко Грастић

Јован Грастић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

Јован Грастић

556/ -

501/ -

56/ 427

Тадија Грастић Тодор , Петар Грастић Мила Грастић

Гаца Грастић

Андрија Грастић

Марко Грастић

Јован Грастић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

308/ 467

378/ 357

272/ 255

206/ 194

455/ 126

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

56/ 427

308/ 467

272/ 255

206/ 194

МБ/ ЦБ

Тадија Грастић Тодор, Петар Грастић пупил

Павао Грастић

Марко Грастић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

556/ -

501/ -

308/ -

378/ -

272/ -

206/ -

МБ/ ЦБ

Јован Грастић

Мила Грастић

Тадија Грастић

Гаца Грастић

Павао Грастић

Марко Грастић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

Списак пореских обвезника 1776. године рода ГРАСТИЋ2

383/ 467

378/ 357

272/ 255

206/ 194

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

556/ 752

501/ 670

308/ 821

378/ 668

272/ 820

206/ 678

МБ/ ЦБ

Јован Грастић

Мила Грастић

Тадија Грастић

Гаврил Грастић

Павел Грастић

Марко Грастић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Grasti} Marko

Grasti} Andrea

Grasti} Todor

Grasti} Tadija

194

255

357

467

(iz N-357)

Tadija sin N 467

Jovan brat

Uku}ani i novi obveznici

1/2

1/1

1/2

1-14/16

5/16

13/16

12/16

6-30

6-30 1050

6-30

6-20

11-20

6-20

-38

-6

-17

-15

Grasti} Jovan

126

Prezime i ime doma}ina

Br. ku}e

6-36

3-00

7-12

-36

2-50

5-10

2-50

10.

11.

Тадија Грастић

Мила Гастић

Андрија Грастић

Марко Грастић

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода ГРАСТИЋ1

Подаци и запажања о роду ГРАСТИЋ По породичном предању забележеном 1925. године, род Грастић је у Мокрин дошао из Сенте.3 По кумовима из најстаријих црквених протокола храма СПЦ у Мокрину (Јолићи, Брдарићи, Степанчеви...), такође изгледа да су Грастићи из Сенте. Године 1776. у Мокрину постоје четири куће у којима су домаћини Грастићи: Јован (?– 1800) на кућном броју 126, Марко (1759~1835) на броју 194, Андрија (?–1799) на броју 255 и Теодор (?–?) на броју 357, а из Тодорове куће се те године издвојио на кућни број 467 син Тадија (1742–1817). Јован обрађује пола сесије земље, а остали домаћини Грастићи по целу сесију. Сви имају знатне површине под виноградом, а Тодор чак 1-14/16 јутара. Поред тога обрађују и иберландску земљу. Марко обрађује 24 јутра, а Теодор 22 јутра иберланда.4 Тодор је био сеоски кнез (судац–биров) са прекидима 1781–1793. године.5 „Тодор Грастић је био судац до 16. октобра 1788, када га је одменио Лазар Вујин. После Грастића је у општинској благајни остало свега 18 фор[инти].“ 6 За Тадију (1742–1817), најстаријег Теодоровог сина, постоје подаци из Извештаја сенатора Шимоњија од 8 јуна 1793. Године: „Он је био изаслан да изврши деобу између Тадије Грастића и синова му. Већ је био успео израдити споразум између оца и синова, али је Тадија одустао. Магистрат, извештен да споразум није прихваћен од обе стране, а иначе пошто за живота оца деца ништа не наслеђују, а нарочито ништа од стечених добара, закључио је изводом из записника упутити поглаварство Мокрина нека синове Тадије Грастића, уколико су на основу споменутог споразума примили нешто од оца, примора да то безусловно врате, јер им за живота оца не припада никакво наследство.“7 Из приказаног родослова произилази да Тадија (1742–1817) има само једног сина – Трифуна (1781–1811), а и он је 1793. године био сувише млад да би вршио деобу очевине. Могуће је да је Теодор који се 1792. године издвојио као домаћин на броју 56/427, Тадијин син. Он није забележен 80-их и 90-их као отац у протоколима крштених. Због тога не чуди да је после 1799. године (када је вероватно Теодор умро) као домаћин забележен Петар Грастић пупил. Изгледа да ни Петар није дуго живео, јер после 1807. године није забележен као домаћин.8 Није утврђено ко је други Тадијин син који је 1793. године неуспешно вршио деобу. У родослову је као Тадијин син забележен само Трифун, јер само за њега има доказа. У осталом се са Трифуном цела ова линија гаси. Постојао је и Тодор Јована Грастића, који је имао супругу Петру, а забележен је само једном када му се родио син Марко 1787. године. Вероватно су обојица убрзо умрли, јер се касније не помињу у црквеним протоколима. За Вука Грастића (1795–?) знамо још мање. Први пут је забележен у домовном протоколу 1859– 1880, у броју куће 554. Није забележен у старијим црквеним протоколима, па се може претпоставити да се у Мокрин доселио средином XIX века. Његов син Стефан (1838–1900) и супруга Љубица (1840–?) нису имали мушких потомака. Добровољци у Буни 1849. године били су: Васа Грастић ( 1827–?) и Мита Грастић (1830–?).9 Због недовољно прецизног вођења списка добровољаца, не знамо о ком Васи се ради: да ли о Митином брату, или сину Георгија (1784–1852). Василије (1843–1862) „ је умро у солдатима.“10

Јован Ердељановић, Срби у Банату: насеља и становништво ), Нови Сад, 1986, стр. 325. илош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, М 2012. 5 Драгољуб Бадрљица, Општински званичници, Црква, школа и општина Мокрина, Мокрин 1990, стр. 66. 6 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт 1776–1876, Кикинда, 1989, стр. 412. 7 Исто, стр. 419. 8 Милош Деспотов, Упоредни адресар пореских обвезника општине Мокрин, нав. дело. 9 Драгољуб Бадрљица, „Попис добровољаца у Буни“, Мокрин јуче, од броја 101, 15. јун 2005. године. 10 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1859–1880, број куће 640. 3 4

Земљорадник Ђорђе Грастић је 1890. године купио земљу од берберина Бабић Недељка за 50 форинти.11 Не знамо да ли је купац био Ђорђе – Георгије (1847–1892) или Георгије (1841–?). Попов Живко је 1901. године продао кућу са плацем земљораднику Грастић Васи за 280 круна.12 Купац је један од оних које смо спомињали као могућег добровољца у Буни 1849. године. Добровољци у Првом светском рату су били: • „Грастић Јефте Иван, војник, рођен 1889, учествовао у борбама на Добруџи, земљорадник“; • „Грастић Мила(на) Милан (1883–?), војник, у Корпусу до маја 1917.“13 Девојачка презимена супруга удатих за Грастиће: Драгиња Мирков (1923–?), супруга Петрова, Дренка Жугић (1909–?), супруга Живојинова, Драгица Пецарски (~1932–?), супруга Милошева.14 Видосава Татић, супруга Миланова (1922–?), Веселинка Кљајић (1910–?), супруга Јефтина, Смиља Путник (1934–?), супруга Стефанова, Анђелка Шокловачки (1910–?) из Падеја, супруга Добривојева, Ружица Трнић (1925–?), супруга Крстина,15 Катица Попадић (1907–?), супруга Жаркова,16 Марија Трнић (1909–?), супруга Милошева,17 Марија Трнић (1919–2002), супруга Савина (1910–1973), Смиља Попов (1921–?), супруга Лазарова, Бранка Белош (1930–?), супруга Иванова,18 Љубица Добросављев, супруга Миланова (1883–?).19

Салаш Грастић Николе (1888–1967), биволи извлаче пољопривредне машине

Ева Терхеш–Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 8/3140. 12. 5. 1890, Велика Кикинда, стр. 53. 12 Исто, Ф. 31, 15/4983. 20. 2. 1901, Велика Кикинда, стр. 53. 13 Група аутора, Мокринчани добровољци у Првом светском рату (1914–1918), Нови Сад, Мокрин, 1997, стр. 39. 14 Домовни протокол 1915~1960, кућа број 731. 15 Исто, кућа број 811. 16 Исто, кућа број 808. 17 Исто, кућа број 874. 18 Исто, кућа број 166 укућан. 19 Исто, кућа број 421.

Петобраздни трактор „на дрва“ Николе Грастића. Са шеширом Сава Грастић (1910–1973), на трактору је Јован Недељков Вањеш (1912–?).

Свадба Саве и Марије (рођене Трнић) Грастић 1941. Први здесна отац младожење Никола – Ника (1888–1967). Никина сестра Милева седи друга слева, а између ње и младе седи Милевин муж.

Гаврило Грастић (1873–1934) и супруга Марина (1882–1950)

МИЛИВОЈ 1863–1927. АЛЕКСАНДРА 1864–1944.

ДРАГОЉУБ 1940–

МАРИНКО 1968–

УРОШ 1935–

ЗОРАН 1968–

УРОШ 1915–1934.

ЈАКОВ – ЈАША 1868–1935. МЕЛА 1869–1922.

ЖИВАН 1954–

ГАВРИЛ 1930– ИВАНКА 1931–

ЖАРКО 1906–? САВЕТА 1909–?

ЉУБОМИР 1961–

БОШКО 1931–

ИСАК 1930–1961?

ПЕТАР БЕЛЕНЦАН 1921–1955. ИВАНКА 1923–1998.

ОГЊЕН 2017–

НЕНАД 1978– НАТАША 1982–

ПЕТАР БЕЛЕНЦАН 1944–2017. ЈОВАНКА 1952–?

МИЛАН 1914–1937.

ДЕЈАН 1975–

ЛАЗАР 1910–?

СВЕТОЗАР 1887–?

Потомци су у родослову Дилбер 2

ЖИВОЈИН – ЖИВА 1884–1952. МАРИЈА – МАРА БЕЛЕНЦАН 1886–1978.

ПАВЛЕ – ПАЈА 1849–1923. МИЛКА 1851–?

ПЕТАР 1829–? АНА 1832–?

Свети Пантелејмон

ЈОВАН 1826–1884. ЈЕЛЕНА 1826–1857.

ИЛИЈА 1880–? ЧАРНА ?–1906. ДАРИНКА 1879–?

ЈОВАН 1908–1958. ВИДА 1914–?

СИМЕОН 1868–1945. ПЕРСИДА 1865–1901. ДАФИНА 1879–1957.

ЈЕФТИМИЈЕ 1844–1910. МИЛЕВА 1846–1915.

АЛЕКСАНДАР 1904–?

ПАВЕЛ – ПАЛЧИКА 1862–1915. МИЛКА 1863–1902. МАРА ?–1906.

КОНСТАНТИН 1934–

МЛАДЕН 1899–? ВУКОСАВА 1905–?

ЖИВАН 1907–? ЈЕЛЕНА 1910–?

МАКСИМ 1892–1916.

ЦВЕТКО 1878–1924. КАТИЦА ?–1909. МИЛИЦА ?–?

ЈОВАН 1842–1910. ТЕРЕСКА 1842–1880. МИЛКА ?–?

ЈОВАН 1834–1901. ЈЕЛИСАВЕТА ?–?

Потомци су у родослову Дилбер 3

ГАВРИЛ 1763–1816. АНА 1764~1832.

ПЕТАР 1826–?

ДИМИТРИЈЕ 1793–1846. ЈЕЛЕНА 1795–1855.

ГРИГОРИЈЕ 1830–1893. ХРИСТИНА 1832–? ДИОНИСИЈА 1832–1903.

БОГДАН 1849–1911. МИЛИЦА 1851–1874. МАРИНА 1852–? ЧАРНА 1850–?

ПЕТАР 1870–?

ТОША 1925–?

ГАВРИЛ 1886–? СЛАВНА 1888–1965.

РАДОВАН 1920–?

ТИХОМИР – СТЕВА 1900–? ТЕОДОРА 1899–1921. ВИДОСАВА 1902–?

ТЕОДОР 1870–? МИЛИНКА – МИЛИЦА 1867–?

СВЕТИСЛАВ 1847–1870. ДРАГИЊА 1844–?

ГЕОРГИЈЕ 1822–1874. МАРИЈА 1821–? ЈЕКАТАРИНА 1823–?

СТЕФАН 1791–1867. МАРИЈА 1795–?

ЛАЗАР 1820–1870. ПЕРСИДА 1822–1868. ЈЕЛЕНА ?–?

АЛЕКСАНДАР 1839–1903. ИСТИРКА 1840–1893.

ГАВРИЛ 1815–1884. ЛАТИНКА 1816–1890.

БОГОЉУБ 1897–1921.

МАРИНКО 1913–2007. ЈЕЛЕНА 1916–2007.

ЖИВКО 1892–? ЉУБИЦА 1892–1918. ЖИВКА 1894–?

РАДИВОЈ 1863–1924. СЛАВНА 1864–1884. САВЕТА 1866–1929.

СТЕФАН 1837–1897. МИЛКА 1838–1907.

ТЕОДОР 1810–1891. ТЕОДОСИЈА 1811–1848. МАРТА 1814–1898.

ЈОСИФ 1787–1852. АГРИПИНА – ЈАГРА 1788–1862.

ГРИГОРИЈЕ – ГЛИША 1757–1818. ПОЉКА 1758~1835.

СТЕФАН 1724–1774. ЈЕКАТАРИНА – ЈЕКА ?–1796.

IV.7. Родослов рода ДИЛБЕР 1

MICHAEL ?–?

WALTER 1941– SUSAN ?–? NANCY ?–?

ВЛАДИМИ – WALTER 1903–1968. MILLIE 1909–1990.

САВА 1877–? КАТИЦА 1884–?

Потомци су у родослову Дилбер 1

СТЕФАН 1791–1867.

MATTHEW ?–?

ИСА 1919–? ЈЕЛЕНА 1919–?

ЛАЗАР 1820–1870. ПЕРСИДА 1822–1868. ЈЕЛЕНА ?–?

АЛЕКСАНДАР 1921–?

БРАНКО 1911–?

РИСТА 1879–? БОЈАНА ?–? КАТИЦА 1880–1954. ЂОРЂЕ 1884–? ТИНКА 1884–?

МИЛЕНКО 1923–?

РАДОВАН 1959–?

ЖИВКО 1921–? РАДОЈКА 1926–?

СЛАВКО 1896–?

КОНСТАНТИН 1862–1940. МИЛКА 1864–1932.

КОСТА 1923–?

РАДА 1890–? МАРИНА 1932–?

ДРАГОМИР 1949–

СТЕВАН 1919–? БОЈАНА 1926–?

ВОЈИСЛАВ 1896–? КАТИЦА 1897–?

ДУШАН 1853–? ЈЕКАТАРИНА – КАТА 1951–1894. ДАНИЦА 1857–1903.

Потомци су у родослову Дилбер 3

ГАВРИЛ 1763–1816. АНА 1764~1832.

ГРИГОРИЈЕ 1830–1893. ХРИСТИНА 1832–? ДИОНИСИЈА 1832 –1903.

ГЛИГОРИЈЕ 1893–? ДАНИЦА 1895–?

СВЕТОЗАР 1860–?

ГЕОРГИЈЕ 1822–1874. МАРИЈА 1821–? ЈЕКАТАРИНА 1823–?

БОГОЉУБ 1918–?

ДИМИТРИЈЕ 1793–1842. ЈЕЛЕНА 1795–1855.

АЛЕКСАНДАР – ШАНДОР 1854–? МИЛИЦА 1855–?

ДРАГОЉУБ 1896–? СТАНА 1903–?

ЈОСИФ – ЈОСА 1853–1930. ПЕРСИДА 1855–1887. ЈЕЛЕНА 1856–1928.

ГАВРИЛ 1815–1884. ЛАТИНКА 1816–1890.

ИВАН 1883–1903.

ТЕОДОР 1810–1891. ТЕОДОСИЈА 1811–1848. МАРТА 1814–1898.

ЈОСИФ 1787–1852. АГРИПИНА – ЈАГРА 1788–1861.

ГРИГОРИЈЕ – ГЛИША 1757–1818. ПОЉКА 1758~1835.

СТЕФАН 1724–1774. ЈЕКАТАРИНА – ЈЕКА ?–1796.

Родослов рода ДИЛБЕР 2

ВОЈИСЛАВ 1953–?

ДУШАН 1924–? ДАРИНКА 1932–?

РАДИСЛАВ 1884–? МАРИЈА 1882–?

ГЕОРГИЈЕ – ЂОКА 1855–1901. ЕВГЕНИЈА 1856–1929.

Свети Пантелејмон

ЧЕДОМИР 1935–

ГРИГОРИЈЕ 1834–1877. ЈЕЛИСАВЕТА 1835–?

МИЛОШ 1935–

САВА 1912–? ЈЕЛЕНА ?–?

МИЛОШ 1880–1933. ПАВА ?–1912. КАТИЦА ?–1949

МИЛОРАД – ОБРАД 1910–? ДАНИЦА 1912–?

ЉУБОМИР 1874–?

СВЕТОЗАР 1840–1863. ХРИСТИНА 1842–1862. МЕЛАНИЈА 1841–?

ИВАН 1805–1862. ЈЕЛЕНА 1807~1830. ЈЕКАТАРИНА 1808–1850. ВАСИЛИЈА 1809–?

ЈОВАН 1788~1832. АЛКА 1789~1826.

АРКАДИЈЕ 1937–

ИВАН 1883–1904.

ДРАГУТИН 1883–1903.

АЛЕКСАНДАР 1888–? МИЛИЦА 1890–1954.

ГАВРИЛ 1822–1876. ЈЕФИМИЈА 1822–1896.

РАДОВАН 1946–?

РАДОВАН 1923–?

СИМЕОН 1948– ВЕРИЦА ?–

СИМЕОН 1921–? КАТИЦА 1925–?

СИМЕОН 1888–1915.

РАДОВАН – РАДА 1856–1930. ДРАГА 1857–1925.

Свети Пантелејмон

ИСАК 1881–? ДАНИЦА 1892–?

МИЛАН 1851–1932. МЕЛА 1852–1920.

ИЛИЈА 1875–1929. ЈЕЛЕНА ?–1951.

ПЕТАР 1800–1822.

ГАВРИЛ 1763–1816. АНА 1764~1832.

БОШКО 1913–? КАТИЦА 1912–?

АЛЕКСАНДАР 1935–

МИЛАН 1911–? ЈЕЛИСАВЕТА 1913–?

ГАВРИЛ 1878–1918. СМИЉА 1879–1919.

ДУШАН 1852–1915. МАРТА 1853–1916.

ЉУБОМИР 1845–1866. СОФИЈА ?–?

ИСИДОР – ИСАК 1796~1840. СОФИЈА 1799–1852.

АЛЕКСАНДАР 1821–1855. АНАСТАСИЈА 1822–1880.

ГРИГОРИЈЕ – ГЛИША 1757–1818. ПОЉКА 1758~1835.

СТЕФАН 1724–1774. ЈЕКАТАРИНА – ЈЕКА ?–1796.

Родослов рода ДИЛБЕР 3

МБ/ ЦБ

174/ 165

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Јека Дилберова

Ђука Сувајџија

МБ/ ЦБ

-/ 165

329

428

сувача

Глиша Дилберов

428

350/ 329

174/ 165

МБ/ ЦБ

Глиша Дилберов

сувача са Но-174

Глиша Дилберов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

428

350/ 329

174/ 165

МБ/ ЦБ

428/-

350/ 329

сувача са Н-174 Глигорије Дилбер Freе plac

174/ 436

МБ/ ЦБ

Freе plac са Но 174

сувача са Но-174

Глигорије Дилберов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

Глиша Дилберов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

174/ 436

МБ/ ЦБ

Глигорије Дилберов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

Списак пореских обвезника 1776. године рода ДИЛБЕР 2

Глиша Дилберов

сувача са Но-174

Глиша Дилберов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

428/ -

350/ -

174/ -

МБ/ ЦБ

Гаврило Дилберов

сувача са Но-174

Глигорије Дилбер

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

428/ 634

350/ -

Григори Дилбер

171/ 439 174/ 436904 174904

Гаврил Дилбер

сувача Дилберова

Јосиф Дилбер

Глигорије Дилберов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Dilberova Jeka –udovica

165

1. bs

Uku}ani i novi obveznici 1/1 suva~e N - 329, 1/1 rak. kazan, udovica

3- 4/16

Prezime i ime doma}ina

Br. ku}e

1-05

- 30

6-00

10.

8-00

11.

350/ 329

174/ 165

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

350/ 329

Глиша Дилберов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода ДИЛБЕР1

Подаци и запажања о роду ДИЛБЕР Презиме Дилбер је настало од турске речи која значи драган, љубавник.3 Име (надимак, презиме?) Дилбер забележено је у вароши Дента, Доња Махала, 1660. године,4 међу Србима приложницима Пећке патријаршије. Не знамо да ли је Дилбер из Денте предак мокринским Дилберима, али знамо да је Потиска граница у Бачкој насељена Србима из Баната 1687. године. Мокрин је насељен из Потиске границе, па ову могућност не смемо да одбацимо. Михајло Дил(а)бер је забележен као домаћин у Варадину 1737. године. Кумови роду Дилбер, првих двадесетак година по досељењу у Мокрин, били су из родова: Кирић, Тешин, Гаврилов, Галешев... Сви наведени родови су из Кањиже, па можемо претпоставити да су и Дилбери стигли у Мокрин из Кањиже. Најстарији забележени чланови овог рода у Мокрину су Стефан (1724–1774) и његова супруга Јекатарина – Јека (?–1796). Удовица Јека Дилберова 1776. године је власница суваче на броју 327 и ракијског казана. Породица Дилбер не обрађује ораницe, али има 3¼ јутара винограда.5 Очигледно је да се фамилија Дилбер определила за најуноснија занимања у том тренутку. Земљу не обрађују ни 1788–1790, када је домаћин куће Григорије –Глиша (1757–1818), син Стефана и Јеке.6 Власници сувача у првој половини XIX века су Јосиф (1787–1852) и Јова Дилбер (1826–1884).7 Стефанови потомци су били активни и у политичком и у културном животу. Глиша је општинар Мокрина 1791. године8, судац–кнез 1794. године9, а „депутат диштриктуалне општине Мокрин“ 1801. године10. Син Григорија – Глише је био Стефан Дилбер (1792–1867), који је као студент у Пешти 1813. године био главни глумац у првој позоришној представи на српском језику – „Крешталица или папагај“, коју је написао Јоаким Вујић, отац српског позоришта. По завршеку студија, Стефан се као „инжинир землемер“ запослио у Великој Кикинди.11 Из једног архивског списа насталог у Карлову, сазнајемо неке податке о Стефановом раду: „11. марта 1822. за кост Г. инчиниру Дилберу чрез 8 дана, које је у време прављенаго на вел. сокаку насипа провео, плаћено 17 фор.“12 Стефанов син Петар (1826–?) рођен у Кикинди, такође је био инжењер-земљомер, а податке о њему из 1851. године имамо из притужбе среског начелника: „29. маја се тужио магистрату како Кикинђани површно и немарно уништавају шашку. Иште да се кикиндском комесару за уништавање шашке Петру Дилберу ставе на диспозицију три диштриктуална пандура који ће соколити на рад.“13 Петар је био бележник у Великој Кикинди 1861. године.14 Други Стефанов син је био Јован (1834–1905), који је завршио студије фармације 1856. године у Пешти. Године 1857. прешао је у Србију, а 1863. године је добио држављанство Кнежевине Србије. Био је власник апотека у Смедереву, Београду и Кладову. Један је од оснивача Друштва апотекара у Србији 1879. године и његов први председник.15 Јован – Јоца Дилбер, апотекар из Београда, 1880. године купио је сувачу у Великој Кикинди од судије Петра Таназевића за 4.500 форинти.16 Године 1882. продао је кућу у Великој Кикинди Тилшнајдеру Леринцу (Tillschneider Lerinc) за 8.000 форинти.17 Мајка Марија Дилбер поклонила је сину Јоци, апотекару из Београда, и другу половину имања под условом да је он даје 1.200 форинти

Речник српскохрватскога књижевног језика, Нови Сад, Загреб, 1967. Светозар Матић, „Катастиг пећки 1660–1666“, Гласник историјског друштва, књига 5, Сремски Карловци, 1932. 5 Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 6 Лука Надлачки, Мокрин 1788–1790, необјављен рад. 7 Домовни протоколи храма СПЦ у Мокрину. 8 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт, Кикинда, 1989, стр. 412. 9 Исто, стр. 419. 10 Исто, стр. 127. 11 Драгољуб Бадрљица, „Стефан Дилбер“, Нове кикиндске новине, октобар 2013. 12 Васа Стајић, нав. дело, стр. 399. 13 Исто, стр. 181. 14 Музејски радник Н. (Лука Надлачки), Тестаменти, 1. део, Кикинда, 1951, стр. 85. 15 Драгољуб Бадрљица, Јован Стефана Дилбер, Мокринске новине, 15. 1. 2001. 16 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 3/1360. 24. 10. 1880, Велика Кикинда, стр. 149. 17 Исто, Ф. 31, 4/1638. 18. 3. 1638, Велика Кикинда, стр. 176 3 4

годишње док је жива.18 Јован је 1887. године продао другу кућу у Великој Кикинди трговцу Радовић Шандору за 3.600 форинти.19 Синови Стефановог млађег брата Димитрија (1793–1846) имају иста имена као и Стефанови синови: Јован и Петар, и такође су се одселили у Србију. Јован (1826–1884) је умро у Чачку20, а за Петра (1829–?) је забележено да се одселио у Србију21. Старији Стефанов брат Јосиф (1787–1852) је био кмет у Мокрину22 и кнез 1848–1849 и 1850– 1851. године23. Сачуван је његов надгробни споменик на мокринском гробљу. Најстарији Јосифов син Теодор – Тоша (1810–1891) био је кнез Мокрина 1868–?, а и његов најмлађи син Григорије – Глиша (1830–1893) био је кнез 1881–? и 1885–1886. године.24 Видели смо да Дилберови нису имали земљу 1776, него су приход остваривали од суваче, ракијског казана и винограда. Касније су, они који су остали у Мокрину, прихватили земљорадњу као основну делатност. Међу 30 великопоседника у Мокрину, 1871. године је и Јосифов син Теодор – Тоша (1810–1891).25 Тоша је поклонио плацеве сину Стеви 1875. године, под условом да га овај и даље помаже.26 Стева (1837–1897) је син Тошиног брата Стефана, а Теодору – Тоши је посинак, што сазнајемо из уговора о поклону којим Дилбер Тоша поклања 1885. године посинку Стеви половину куће и суваче.27 Уједно сазнајемо да су Дилбери били власници сувача не само у другој половини XVΙII века, него и кроз цео XIX век. Браћа Јоца (1853–1930), Алекса (1854–?), Светозар (1860–?) и Коста Дилбер (1862–1940) купили су 1878. године од Крстин Стеве 760 квадрата винограда за 30 форинти.28 Душан Дилбер (1853–1903) је 1877. године купио од Цветић Гаје 710 квадрата иберландске земље за 65 форинти.29 Јефта Дилбер (1844–1910) је 1880. године купио од Максима Татулића део земље за 40 форинти.30 Павел – Паја Дилбер (1849–1923) је поклонио сину Живојину – Живи (1884–?) земљу и намештај у власништво 1896. године.31 Можда је то кућа коју је купио 1888. године од Гине Лукин за 500 форинти.32 Драга Дилбер продала је 1892. године свој део куће и земље брату Вељку Челекетићу за 50 форинти.33 Душан Дилбер (1852–1915) је продао 1889. године жени Марти (1853–1916) део куће и винограда за 500 форинти.34 Земљорадник Шећеров Омер из Српског Крстура је узео у најам 1903. године кћер Богдана (1849–1911), Дилбер Косану (1881–?) из Мокрина, за слушкињу на 5 година, по 100 круна годишње.35 Уговор о најму је потписан 13. 2. 1903. у Великој Кикинди, а Косана је родила ванбрачну кћер Загорку 17. 11. 1903. године. Удала се 1905. године.36

Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 7/2837. 12. 12. 1887, Велика Кикинда, стр. 24. 19 Исто, Ф. 31, 8/3219. 20. 10. 1890, Велика Кикинда, стр. 60. 20 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1880–1898, бр. куће 265. 21 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1859–1880, укућан бр. 3. 22 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт, Кикинда, 1989, стр. 421. 23 Драгољуб Бадрљица, Црква, школа и општина Мокрина, Мокрин, 1990, стр. 66–67. 24 Исто. 25 Васа Стајић, нав. дело, стр. 211. 26 Ева Терхеш–Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 1/11. 2. 10. 1875, Велика Кикинда, стр. 12. 27 Исто, Ф. 31, 6/2414. 6. 7. 1885, Велика Кикинда, стр. 250. 28 Исто, Ф. 31, 2/687. 28. 2. 1878, Велика Кикинда, стр. 82. 29 Исто, Ф. 31, 2/532. 26. 9. 1877, Велика Кикинда, стр. 67. 30 Исто, Ф. 31, 3/1205. 22. 3. 1880, Велика Кикинда, стр. 134. 31 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда 2010, Ф. 31, 12/4212. 25. 6. 1896, Велика Кикинда, стр. 155. 32 Исто, Ф. 31, 7/2876. 28. 2. 1888, Велика Кикинда, стр. 27. 33 Исто, Ф. 31, 10/3552. 11 .5. 1892, Велика Кикинда, стр. 92. 34 Исто, Ф. 31, 8/3068. 13. 11. 1889, Велика Кикинда, стр. 46. 35 Исто, Ф. 31, 6/5268. 13. 2. 1903, Велика Кикинда, стр. 257. 36 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1898–1914, бр. куће 649. 18

Сестре Дилбер су продале брату Ради земљу за 1.200 круна.37 Јоца Дилбер, „сережан“, био је добровољац у Буни 1849. године.38 За неке чланове рода Дилбер знамо да су се одселили у Србију, а за неке претпостављамо на основу података из других извора. Дилбер(овић) Александра Вера (1934–?) је доктор наука у области филологије. Живи у Констанци, у Румунији.39 Верин отац је, можда, Александар (1904–?) рођен у Мокрину. Неки чланови рода Дилбер су се селили и у Америку: Иса (1881–?) и Сима Дилбер (1888–1915) су путовали у САД 1907. године, али су се касније вратили у Мокрин. Сава – Samuel – Sam Дилбер са супругом Катом (1884–?) и са сином Владом (1903–1968) емигрирао је у САД 1910. године.40 Владимир – Влада – Walter умро је у Детроиту 1968. године, а његови потомци се презивају Дилбер и живе у САД. Владина супруга Мили (Millie) је рођена 1909. године у Италији. Марија Беленцан (1886–1978) је била удата за Бошка Зрнића (1879–1915). Са њим је имала двоје деце: Лазара (1911–?) и Даницу (1913–1915). Бошко је умро у болници у Винковцима, а проглашен је мртвим тек 1925. године. После повратка Живојина – Живе Дилбера (1879–1952) са Солунског фронта, Марија је почела да живи са њим, али нису могли да склопе брак док Маријин први муж није званично проглашен мртвим. То је разлог што је син Живе Дилбера и Марије – Петар – забележен са мајчиним девојачким презименом – Беленцан. Петрови потомци такође носе презиме Беленцан, а припадају роду Дилбер.41 Од рода Дилбер у Првом светском рату погинули су Максим (1916–1916) и Симеон (1888-1915). У домовним протоколима су забележени још неки подаци: Александра (1864–1944) је рођена у Кикинди, Милка (1851–?) је умрла у Чанаду, Теодор (1870–?) је зет у кући Сувајџин Николе, Даринка (1879–?) је из Санада, Видосава (1902–?) је рођена у Ђали, Савета (1909–?) је рођена Маленчић, Вида (1914–?) је из Малог Иђоша, Иванкино (1925–?) девојачко презиме је Аврамов, Јеленино (1910–?) је Рељин, а Иванкино (1931–?) је Петков, Стана (1903–?) је из Беодре, Даница (1895–?) из Деске, Иванка (1925–1998) је рођена Аврамов, Радојка (1926–?) је девојачки Бајшански, а Даринка (1932–?) је Радојчин, Милица (1890–1954) је из Драгутинова, Јелена (1919 –?) је из Банатског Аранђелова, Даница (1912–?) је Шипош, а Катица (1912–?) је Грађин. Добровољaц у Првом светском рату биo је Рада Дилбер (1890–?).42 Дилбер Исе и Данице Симеон (1921–?), свештеник, службовао је у: Црној Бари, Мокрину, Српском Крстуру и Кикинди, где је био архијерејски намесник.43

Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда 2010, Ф. 31, 16/5423. 17. 11. 1903, Велика Кикинда, стр. 272. 38 Драгољуб Бадрљица, Црква, школа и општина Мокрина, Мокрин, 1990, стр. 66–67. 39 Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад. 40 Интернет: Ellis Island, Passenger lists. 41 Породично предање по Ненаду Беленцану (1978), уз проверу у домовним протоколима. 42 Група аутора, Мокринчани добровољци у Првом светском рату, Мокрин, 1997. 43 Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад. 37

Јелена Дилбер, 1905.

Jован Дилбер (1834–1905)

Јосиф Дилбер (1787–1852), Мокрин

Коста Дилбер (1923–?), Миланка Шокловачки, Мандић–Тољин

ЗАКА 1914–1938.

ЈОВАН 1891–? МАРИЈА 1896–?

МИХАИЛ 1860–1882.

ГРУЈИЦА 1920–1941.

ВАСИЛИЈЕ 1925–2006.

ВЕЛИМИР 1893–? СМИЉА 1901–? СМИЉА ?–?

СТАНКО 1926–?

ЦВЕТКО 1913–? ЉУБИЦА 1921–?

МЛАДЕН 1882.

ПЕТАР 1941–?

ВЕСЕЛИН 1917–? РУЖИЦА 1922–?

МИЛОРАД 1930 ? БРАНКА 1933–?

РАДОВАН 1955–

ЛАЗАР 1927–?

ДРАГОМИР 1962–

ДИМИТРИЈЕ 1934–?

ДУШАН 1906–?

МИЛАН 1887–? КОСАНА 1892–?

САВА – ЈОВАН 1843–1878. МЕРКА 1845–?

ЖИВКО 1910–1927.

РАДОВАН 1819–1878. ПЕРСИДА 1822–1880.

ЖИВКО 1958–

ЉУБОМИР 1920–?

ПЕТАР 1880–1928. ВУКОСАВА 1881–?

ВЛАДИМИР – ЖИВА 1852–1937. МИЛИЦА 1853–1892.

БОШКО 1913–? ЈЕЛЕНА 1921–1954.

РАДОВАН 1892–1967. ЈЕЛЕНА 1892–?

ЛАЗАР 1850–1902. АКСЕНИЈА ?–1876. ДРАГА 1854–1936.

Свeти Никола

АРСЕН 1797–1855. МАРИЈА 1798–1842.

ЉУБОМИР 1832–1910. ЈЕЛИСАВЕТА 1831–1903.

ИСИДОР – ИСАК 1808–1865. МАРИЈА 1810~1866.

МЛАДЕН 1838–1892. МИЛКА 1839–1874. ПЕРКА ?–? ВИДОСАВА ?–1877. МАКРЕНА ?–?

БОГИЋ 1795–1862. ТЕОДОРА – ТЕДА 1802–1856.

ЛАЗАР 1834–1915. ЈУЛИЈАНА 1835–?

БОГДАН 1884–1944. ЈЕЛЕНА 1887–1844.

ИЛИЈА 1929–1944.

НИКОЛА ?–? МИРЈАНА ?–1806.

Потомци су у родословима 2и3

ГАВРИЛ 1801–1850. ТЕОДОРА 1803–1869.

ЛЕОНТИЈЕ 1831–1879. ЈУЛИЈАНА 1832–1862. ЈЕЛИСАВЕТА 1831–?

ЖИВАН 1798–1861. ЈЕВРА 1800–1874.

ПЕТАР 1765~1833. ПАВА 1766–1845.

ЈОВАН ?–? АНА ?–?

БОГОЉУБ 1918–1942. КАТИЦА 1914–?

ВЕЛИМИР 1868–?

ЈОВАН 1840–? ЈЕЛИСАВЕТА 1841–1861. МИЛЕВА 1838–?

ЈОВАН 1790~1835. ЈЕЛЕНА 1794–?

ЛАЗАР 1760~1833. АНА ?–? МАРТА 1761–1823.

СЛАВКО 1912–? ПЕРКА ?–?

ВАСИЛИЈЕ – ВАСА 1858–1916. ЉУБИЦА 1859–1928.

САВА 1824–1871. СИМКА 1825–?

ФИЛИП 1810~1835. МЕЛАНИЈА 1805–?

ВАСИЛИЈЕ 1768~1832. АНА 1769–1856.

ИГЊАТИЈЕ 1910–1944. КАТИЦА 1914–?

ЖИВОЈИН 1877–?

НОВАК 1833–?

ПАВЕЛ 1790–1870. АНА 1800–1852. РАВА 1800–?

ГЕОРГИЈЕ 1838–? ДИОНИСИЈА 1839–1868. ЈОВАНКА 1838–1906.

СТЕФАН 1784~1835. САРА 1794–?

ЈЕФТА – ЈЕЦА 1755~1822. МАРИЈА ?–1782. ЈЕЛКА 1755–1817.

ПАНТЕЛЕЈМОН1853–? СОФИЈА 1856–1878. КОВЈАНА 1855–?

АТАНАСИЈЕ 1830–1865. МАРИЈА 1831–1849. ПЕРСИДА 1831–1860. МАРИЈА 1823–?

СИМЕОН – МИХАИЛ 1778~1832. АНА 1779~1826.

САВА ?–1783. МАРИЈА ?~1831.

БРАНКО 1728–1774. МИЛИЦА ?–?

IV. 8. Родослов рода ДОБРОСАВЉЕВ–БРАНКОВ 1

БРАНКО 1921–? КАТА 1924–?

СТЕВАН 1948–

ДИМИТРИЈЕ 1916–? ЉУБИНКА 1921–?

МИЛАН 1941–

МИЛАН 1883–1958. ЉУБИЦА 1884–1904. ЈУЛИЈАНА – ЂУЛКА 1885–?

ЧЕДОМИР 1888–?

СТЕВАН 1897–1962. ВИДОСАВА 1901–? ВИДОСАВА 1893–?

РАДОВАН – РАДА 1925–? ЈЕЛИЦА 1923–?

БОШКО 1895–?

СЛОБОДАН 1926–?

ЖАРКО 1899–1929. ЈЕЛЕНА 1928–?

ЖИВКО 1930–? ДЕСАНКА 1935–

ЖИВОЈИН 1907–?

СВЕТОЗАР 1884–? ЈЕЛЕНА 1885–?

Свeти Никола

ВАСА 1911–?

ЉУБОМИР 1886–?

БОГОЉУБ 1862–1890.

МЛАДЕН 1831–1852. МЕРИМА 1832–?

ТЕОДОР 1854–1912. СТЕВАНКА 1855–? МИЛИЦА ?–1913.

ЛУКА 1826–1888. АГАПИЈА 1831–1912.

УРОШ 1847–1906. ХРИСТИНА 1846–1900.

БОГДАН 1905–?

ЖИВОЈИН – ЖИВКО 1870–1922. МИЛЕВА 1871–?

НИКОЛА 1838–? ЈЕЛЕНА ?–?

СТЕФАН 1820–1888. ПЕЛАГИЈА 1821–1848. РАХИЛА 1826–1873. СОФИЈА ?–1885.

МИЛИВОЈ 1898–? МИЛИЦА 1898–?

АКСЕНТИЈЕ 1833–1909. ЈЕЛЕНА ?–1917.

ТЕОФАН 1816–1865. АКСЕНИЈА 1820–? ПЕЛАГИЈА 1820–?

СТЕФАН ?–1803. АГРИПИНА ?–?

Потомци се налазе у родослову 3

ПЕТАР 1761~1831. ЈЕРИНА 1761~1822.

НИКОЛА ?–? МИРЈАНА ?–1806.

ДМИТАР 1750~1832. МАРТА 1752~1834.

ТЕОДОР 1795–1858. ЈУЛИЈАНА 1796–1862.

ДОБРОСАВ 1761–1814. ТАДИЈА 1762~1820.

МЛАДЕН 1863–1942. САВЕТА 1863–? МАРА ? ?

МАРКО 1831–1849

ИСАК 1804–1872. ЈЕЛИСАВЕТА 1805–?

ДОБРОСАВ 1829–1896. ЈЕЛИСАВЕТА 1830–1874. МАРИЈА 1832–1883.

НОВАК 1815–1872. СОФИЈА 1826–?

ДИМИТРИЈЕ – МИТА 1855–? МИЛЕВА 1858–1882. ДРАГИЊА 1857–? СОФИЈА 1862–1936.

СТЕФАН 1812–1861. ПЕРСИДА 1820–1874.

ЈОВАН ?–? АНА ?–?

ЈЕВРЕМ 1780~1832. МАРИЈА 1781–1849.

ЈЕВРЕМ ?–? ЈЕВРА ?–?

МАРКО 1788~1832. ЂУЛВАЗИЈА 1789–1843.

ПЕТАР ?–1791. ЈУЛИЈАНА 1762–1812.

АЛЕКСА 1782–1849. ЈУЛИЈАНА 1782~1835.

ПАВЛЕ ?–1786. ЈЕВРА ?–?

ДИМИТРИЈЕ 1807–1842. МИЛИЦА 1808~1835. ЈЕКАТАРИНА 1808–1835. ЈЕЛИСАВЕТА 1810–?

Потомци су у родослову 1

БРАНКО 1728–1774. МИЛИЦА ?–?

Родослов рода ДОБРОСАВЉЕВ–ЈОВКИЋ 2

ЈОВАН 1782–1842. ЕКАТАРИНА 1783~1832. РАВА 1788–?

Потомци су у родослову 2

ЖИВАН 1915–? БРАНКА 1920–?

ЖАРКО 1895–? ЈАГОДА 1900–?

ПЕТАР 1884–1958. ЗОРАНКА 1888–1945.

МАРКО 1894–1927. ЈУСТИНА 1895–1927.

СЛАВКО 1861–1939. ЈУЛИЈАНА 1861–1883. МИЛЕВА 1862–1929.

РАДОВАН 1820–1899. РОКСА 1822–1846. ХРИСТИНА 1826–1893.

МИХАИЛ – МИЛА 1790–1851. ЈЕЛЕНА 1795–1867.

НЕНАД 1886–?

НИКОЛА 1865–1894. ДРАГИЊА 1866–?

ЈАНКО 1794–

ДУШАН 1868–1894. ДРАГИЊА 1869–?

ДИОНИСИЈЕ 1813–1845. РАХИЛА 1814–?

ВАСИЛИЈЕ 1790–1848. ЈЕЛИСАВЕТА 1793–?

ДМИТАР 1750~1832. МАРТА 1752~1834.

ЈОВАН ?–? АНА ?–?

НЕНАД 1829–1875. БОЖАНА 1830–1885.

ДОБРОСАВ 1761–1814. ТАДИЈА 1762~1820.

ЈОВАН 1864–1947. МАРИЈА 1865–1928.

АРКАДИЈЕ 1810–1871. ЈЕВРА 1811–? СОФИЈА 1811–1852. МАКРЕНА – МАКРА 1811–? ЈУСТА ?–1901.

Потомци су у родослову 1

БРАНКО 1728–1774. МИЛИЦА ?–?

ПЕТАР 1761~1831. ЈЕРИНА 1761~ 1822.

РАДОВАН 1835–1900. ПЕРСИДА 1836–1903.

ДИМИТРИЈЕ 1805–? МАРИЈА 1806–1844. ПЕРСИДА ?–?

СТЕФАН ?–1803. АГРИПИНА ?–?

НИКОЛА ?–? МИРЈАНА ?–1806.

Родослов рода ДОБРОСАВЉЕВ–ЈОВКИЋ 3

Свeти Никола

Добросављев Сава

Добросављев Павао

Добросављев Петар

/ 31

-/ 133

-/ 411

Добросављев Добра

Добросављев Дмитар

147/ 411

161/ 149

Добросављев Пера

Добросављев Петар

82/ 75

147/ 133

Добросављев Јефта

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

23/ 31

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

161/ 149

147/ 411

147/ 133

82/ 75

23/ 31

МБ/ ЦБ

Добросављев Дмитар

Добросављев Добра

Добросављев Пера

Добросављев Петар

Добросављев Јефта

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

464 /-

147/ 411

147/ 133

82/ 75

23/ 31

МБ/ ЦБ

Добросављев Дмитар

Добросављев Добра

Добросављев Стефан

Добросављев Петар

Добросављев Јефта

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

464 /-

147/ 411

147/ 133

Добросављев Дмитар

Добросављев Стефан

Добросављев Добра

Добросављев Петар

Добросављев Јефта

23 1/2

82/ 75

Добросављев Васа

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

23/ 31

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

Добросављев Митар

Добросављев Васа

590/ -

Добросављев Добра

Добросављев Петар

Добросављев Јеца

Добросављев Васа Лаза

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

464 /-

147/ 411

82/ 75

23/ 31 23 ½ / 31

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

147/ 411

23/ 31 23 ½ / 31 64/ 58 1/2 82/ 75

МБ/ ЦБ

Добросављев Добра

Добросављев Петар

Добросављев Алекса

Добросављев Јеца

Добросављев Лазар

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Добросављев Петар Добросављев Лазар

630/ 652/ -

Добросављев Јеврем

543/ -

Добросављев Васа

Бранков Јанко

468 /-

590/ -

Добросављев Дмитар

Добросављев Добра

Добросављев Петар

Добросављев Алекса

Добросављев Јеца

Добросављев Сима

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

464 /-

147/ -

82/ -

23/ 31 23 ½ / 31 64/ -

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода ДОБРОСАВЉЕВ1

652/ 474

630/ 225

590/ 478

543/ 156

468/ 75

464 /610

147/ 286

82/ 123

23/ 221 23 ½ / 77 64/ 267

Добросављев Лазар

Добросављев Петр

Добросављев Васили

Добросављев Дмитар Бранков Сувачаров Јанко Добросављев Ефрем

Добросављев Јоан

Добросављев Петар

Добросављев Алекса

Бранков Евтимиа

Бранков Симеон

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

L L

Dobrosavqev Sava

Dobrosavqev Pavao

Dobrosavqev Petar

133

411

(iz N-133)

Petar brat N-411

1/1

Uku}ani i novi obveznici 1.

6-30 11-20

11-20

1 6-30 6/16

4. 11-20

3. 6-30

8/16

-28

-10

5-24

Br. ku}e Prezime i ime doma}ina -

7. -

5-10

10.

11.

Списак пореских обвезника 1776. године рода ДОБРОСАВЉЕВ2

Подаци и запажања о роду ДОБРОСАВЉЕВ У првом пореском списку Великокикиндског диштрикта за 1776. годину у Мокрину су забележена 3 домаћина са презименом Добросављев.3 Домаћин куће број 31 је Сава (?–1783). Вероватно је он најстарији Бранков (1728–1774) син, а домаћин је постао после очеве смрти 1774. године. Јефта –Јеца (1755~1822), Василије (1768~1832), Лазар (1760~1833) и Петар (1765~1833) су му вероватно браћа, јер свима кумују Убавићи, понекад су бележени као Бранкови и сви једно време живе у кући 23/31. Све ово указује да су они Бранкови синови, али пошто нема директног доказа, са Бранком су у Родослову 1 повезани испрекиданим линијама. Сава (?–1783) са браћом обрађује целу сесију земље и пола јутра винограда.4 Као Бранков забележен је 1778. године и Јанко, сувачар Вртипрашки Петра. Следеће године забележен је Јанко Ђурма (Чурма), сувачар Вртипрашких. Вероватно се ради о истој особи. У пореским списковима и домовним протоколима овај Јанко је увек бележен као Бранков. Он није истог порекла као Добросављеви, а овде се наводи само да би га будући истраживачи разликовали од Добросављевих–Бранкових. Ови Бранкови су славили Светог Јована и 1925. године их је у Мокрину било у само једној кући.5

Бранков–Сувачаров–Чурма (Ђурма) ЈАНКО 1750–1815. МАРИЈА ?–?

ЈОВАН 1786~1850. СОФИЈА – СОКА 1786~1822.

ЖИВАН – ФИЛИП 1837–1920. ПИЈАДА ?–? НАТА ?–1909. КАТА ?–1920. ПЕРА 1868–? КОВЈАНА 1877–?

ЖИВОЈИН 1892–?

ЛАЗАР 1839–? ХРИСТИНА 1840–?

ДИОНИСИЈЕ 1840–1900. МИЛЕВА ?–1901.

ЈЕФТА 1880–1937.

Свети Јован

Павле Добросављев је домаћин на кућном броју 133, а 1776. године је из те куће изашао Павлов брат Петар на кућни број 411. Обојица обрађују целу сесију земље, а Павле са браћом обрађује 1–6/16 јутара винограда и 18 јутара иберланда. За Петра (?–1791) и Павла (?–1786) знамо да су браћа и да им је отац Јован. Кумовали су им Племићи, као и Јеврему (?–?). Такође су, вероватно по оцу, бележни и као Јовкићи. Као Јовкићи су понекад бележени и Добросав (1761–1814), Петар (1761~1831) и Стефан (?– 1803). По томе би могли бити Јованови синови, али би презиме Јовкић могли носити по Јовану који је домаћин куће у којој живе. Њима и Дмитру (1750~1832) кумују Карлићи. Сви потичу из кућног броја 133. Због тога и због кумова из породице Карлић, у родослову су приказани као Николини синови, а због недовољно доказа везе између њих су приказане испрекиданом линијом. Само за Дмитра веза између њега, Николе (?–?) и Мирјане (?–1806) приказана је пуном линијом, јер је Дмитар 4. 2.1768. године забележен као Мирјанин.6 Милош Деспотов, Списак пореских обвеника за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. Исто. 5 Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, стр. 326. 6 Милош Деспотов, Протоколи крштених храма СПЦ у Мокрину 1757–1817. године, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 3 4

Јован Добросављев је 11. 1. 1814. године приложио 8 форинти за оглашавање звона. То је други прилог по величини у периоду 1814–1817. године.7 Јеврем Добросављев (1780~1832) је за славу Свети Никола 1815. године приложио 2 форинте и 18 крајцара, a исте године купио је 1.000 цигли за 20 форинти.8 Добровољци у Буни 1849. године били су: Новак – Нова (1815–1872), Атанасије – Таца (1830– 1865) и Ненад (1829–1875) Добросављев. У Буни су страдали Јулијана Добросављев (1829–1849), која је убијена „под Кикиндом“9, и Марко (1831–1849), који је преминуо у Бачкој.10 Попов Младен се маја 1880. године обавезао да до септембра исплати 200 форинти сестри Добросављев Кристини.11 Лаза Добросављев (1834–1915), Војин Суботички и Дина Божин су 1876. године продали 4 јутра земље Бергер Алберту, трговцу из Сегедина за 125 гулдена.12 Добросављев Лука (1826–1888) продао је 1876. године 10 јутара иберландске земље Бергер Алберту за 120 гулдена13. Добросављев Младен (1838–1892), Мирков Андрија и Кицошев Лаза продали су 1876. године 5 јутара иберландске земље Бергер Алберту.14 Добросављев Панта (1853–?) продао је 1979. године 3 јутра иберландске земље Анталу Соргу, трговцу из Мокрина за 65 гулдена.15 Добросављев Рада продао је 1876. године 4 јутра иберландске земље Бергер Алберту за 100 гулдена.16 Рада би могао бити Радован (1835–1900), Радован (1819–1878) или Радован (1821– 1899). Голић Глиша је продао 1878. године трећину урбар сесије земље Урошу Добросављеву (1847– 1906) за 1260 форинти.17 Добросављев Богдан продао је 1888. године жени Тоди 3 јутра земље за 200 форинти.18 Можда је то Богољуб (1862–1890). Добросављев Јоца продао је 1895. године виноград Ђорђу Скановском за 170 форинти.19 Јоца би могао бити Јован (1864–?), или Јован (1840–?). Добросављев Мита (1855–?) из Мокрина је купио кућу од Деака Мора из Велике Кикинде 1887. године за 90 форинти.20 Добросављев Тоша (1854–1912) продао је 1887. године жени Милици (?–1913) 5 јутара земље за 400 форинти.21 „Бошко – Божа Добросављев (1895–?) звани Шћопул (шантао је на једну ногу) имао је манофактурну радњу на великом сокаку, близу швапске цркве од 1923. до 1932. године, када је ликвидирао, пао под стечај. [...] Божин зет Средоје Белић, муж Дафинин, имао је такође галантеријскомануфактурну радњу, још за време Аустроугарске, преко пута радње свог шурака Боже ’Шћопула’. На његовој кући је 1922. године подигнута радио-антена, прва у Мокрину и он је имао први радиопријемник. Деца су се интересовала чему служе два висока дирека подинута на крову куће Средоја Белића, па су напокон дознала да је тамо неки апарат у кући звани Теслин апарат. Чули су да се са тим апаратом може чути разговор из даљине и то без жица, те су тако само нешто наслућивали, све док се нису још неки Мокринчани снабдели радио-пријемником тамо 1928–1929. године“22 Бошкова Милош Деспотов, Књига рачуна црквених, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. Исто. 9 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1842–1859, бр. куће 69. 10 Исто, бр. куће 228. 11 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 3/1248. 20. 5. 1880, Велика Кикинда, стр. 138. 12 Исто, Ф. 31, 1/258. 10 .4. 1876, Велика Кикинда, стр. 38. 13 Исто, Ф. 31, 1/77. 15. 1. 1876, Велика Кикинда, стр. 18. 14 Исто, Ф. 31, 1/430. 15. 12. 1876, Велика Кикинда, стр. 56. 15 Исто, Ф. 31, 3/1133. 31. 12. 1879, Велика Кикинда, стр. 127. 16 Исто, Ф. 31, 1/229. 16. 3. 1876, Велика Кикинда, стр. 35. 17 Исто, Ф. 31, 2/860 28.10.1878. Велика Кикинда, стр. 100. 18 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 7/3016. 7. 12. 1888, Велика Кикинда, стр. 129. 19 Исто, Ф. 31, 12/3942. 23. 3. 1895, Велика Кикинда, стр. 235. 20 Исто, Ф. 31, 7/2820. 5. 11. 1887, Велика Кикинда, стр. 22. 21 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 9/3274. 31. 1. 1891, Велика Кикинда, стр. 66. 22 Димитрије Кнежев, Мокрин и Мокринчани, Београд, 1979, стр. 155. 7 8

браћа Милан (1883–1958) и Стеван (1897–1962) купили су циглану од Ферике Фелдмана 20-их година XX века.23 Српски добровољац у Првом светском рату био је Велимир (1893–1990), војник Друге српске добровољачке дивизије.24 Богдан Добросављев (1884–1945) је 1907. путовао у САД. Очигледно се није дуго задржао кад му се у Мокрину рађају четири сина у периоду 1910–1929. године. Богдановог најстаријег сина Игњатија – Игу, који је у том тренутку био секретар Среског комитета КПЈ за кикиндски срез, убили су белогардејци 1944. године. После Игине смрти ухапшени су отац Богдан (1884–1944), мајка Јелена (1885–1944) и брат Илија (1929–1944), који је имао само петнаест година. Све троје су убили белогардејци. Игин брат Богољуб (1918–1942) стрељан је као партизан јануара 1942. у Драгутинову.25 Истог дана је у Драгутинову стрељана петровградска радница, родом из Мокрина, Јованка Јована Добросављев (1922–1942), код које је нађена већа количина комунистичких летака.26 Као жртва фашистичког терора наводи се и Груја Јована Добросављев (1920–1941) у Петровграду.27 Груја је Јованкин брат. Из најновијег домовног протокола вођеног од 1915. године такође можемо сазнати за неке податке о Добросављевим: • Вукосава (1881–?), супруга Петрова (1880–1928), рођена је као Павлов; • Велимирова (1893–?) друга супруга Смиља рођена је Ивков; • Цветкова (1913–?) супруга Љубица (1921–?) рођена је у Врањеву као Бугарски; • Веселинова (1917–?) супруга Ружица (1922–?) рођена је Симић; • Бошкова (1913–?) супруга Јелена (1921–?) рођена је Ђуричин; • Стеван (1897–1962) и Видосава (1901–?) су се развели. Друга Стеванова супруга звала се такође Видосава (1893–?); • Савета (1863–?) се развела од Младена (1863–1942) и после развода је живела у „Јозепову“; • Марија (1896–?), супруга Јованова (1891–?), родом је из Семлака; • Живкова (1930–?) супруга Десанка (1935–?) рођена је Зорић у Подлокању; • Маркова (1894–1927) супруга Јустина (1895–1927) прешла је у православну веру 1920; • Милорадова (1930–?) супруга Бранка (1933–?) рођена је Дражић; • Радина (1925–?) супруга Јелица (1923–?) рођена је као Бајић у Ђали. • Живан (1915–?) је усиновљени син Петра (1883–1958) и Зоранке (1888–1945), а син је Кузмана и Марије Живанчев. Марија је Петрова сестра. Добросављев Биљана удата Бијелић (1978), пливачица, била је вишеструка државна првакиња и рекордерка у пливању и брзинском роњењу, те пливачки тренер. Добросављевић Васа (1925–2006) био је новинар новосадског ,,Дневника“ и покрајински секретар за информације.28

Димитрије Кнежев, Мокрин и Мокринчани, Београд, 1979, стр. 159. Група аутора, Мокринчани добровољци у Првом светском рату 1914–1918, Мокрин, 1997, стр. 40. 25 Душан Попов, Мокрин у револуцији, Нови Сад, 1986, стр. 716. 26 Исто, стр. 615. 27 Исто, стр. 782. 28 Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад. 23 24

Седе: Зоранка – Зорка (1888–1945) са Живаном (1915–?), Јован Добросављев (1864–1957), супруга Марија (1865–1928) и Живанова мајка Марија Живанчев, кћи Јованова; стоје: Јованове кћери Зорка (1900–?) и Смиља (1901–?)

Пера Добросављев (1884–1958), трафикант

Зорка и Пера Добросављев

СТОЈАН 1939–

КОСТА 1883–?

НИКОЛА 1942–

ЗОРАН 1966.–

МИЛОШ 1938–

ТИХОМИР 1909–? БИСЕРКА 1914–?

ИЛИЈА 1880–1942. БОСИЉКА 1884–?

ИСАК 1856–? ЈЕЛЕНА 1859–?

ПАВЕЛ 1788–?

СИМЕОН ?–1802. свештеник САВКА 1763–1830.

РАДИВОЈ 1889–? ИВАНКА 1895–?

ЈЕФТИМИЈЕ 1863–? СОФИЈА 1862–1890. САВЕТА 1865–1903.

САМОИЛ 1809–1885. ДМИТРА 1810~1834. МИЛИЦА – МИЛКА 1810–1880.

ХЕКТОР 1786–1856. ЈУЛИЈАНА 1787–?

ЛАЗАР 1840–1874. ПЕРСИДА 1843–1877.

ГАВРИЛ 1859–? МАРИНА ?–?

ЖИВАН – АЦА 1827–1872. ЖИВКА 1829–1891.

ДИМИТРИ 1784~1829. МАРТА 1787–1842.

УРОШ 1851–? МИЛИЦА ?–?

ТЕОДОР 1821–1901. ПЕРСИДА 1822~1842. АНА 1822–1902.

АРСЕН 1801–1849. ЕКАТАРИНА 1803~1830. КУМРИЈА 1804–?

ОРЕСТИЈЕ – РЕСТА 1848–1921. ВАТА 1849–1897.

САВА 1907–? ЗОРКА 1912–?

ГЕОРГИЈЕ 1839–? ЈЕЛИСАВЕТА 1840–1874.

ВИКЕТИЈЕ 1818–1895. ТЕКЛА 1816–1836. ЈЕЛЕНА 1820–1844. ЉУБИЦА 1820–1864. ДРАГА 1820–?

КОНСТАНТИН 1795–1869. ТЕДА 1794–1842. АНА 1794–1871.

ГАВРИЛ – ГАЦА 1764~1830. ЈОВАНКА 1768~1830.

ГЕОРГИ ЖИВАНОВИЋ ?–1804. свештеник, намесник МАРТА ?–1809.

ЖИВАН СИЛАШКИ ?–? МАРА ?–1793.

ЖИВОЈИН 1869–?

ГАВРА 1906–1925.

ЈОВАН 1910–?

ЖИВОЈИН 1881–1921. ВУКОСАВА 1880–1924.

ЈОВАН 1822–?

Свети Никола

ДУШАН 1878–?

МИЛАН 1852–1878. ПЕРСИДА ?–?

ДУШАН 1852–?

АКСЕНТИЈЕ – СИМЕОН 1831–1876. НАТАЛИЈА 1836–?

ГЕОРГИ 1815~1833.

СТЕФАН 1838–1896.

ДИМИТРИЈЕ 1840–1860.

СИМЕОН 1824–? ЈУСТИНА 1826–1879.

ТАРАСИЈА 1798–1852. ЕКАТАРИНА 1800–1858.

МАКСИМ 1779~1834. АНА 1779–1858.

ЈОВАН 1845–1905. НАТАЛИЈА – НАТА 1846–1916.

АЛЕКСАНДАР 1821–1888. ПЕРСИДА 1822–1868.

АВРАМ 1792–1851. ЈЕРИНА 1796~1836. ТЕОДОРА 1800–? ВАСИЛИЈА 1800–1863.

IV.9. Родослов ЖИВАНОВИЋ–СИЛАШКИ

100

Георги Живановић

151/ 127

Георги Живановић

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

Георги Живановић

151/ 127 167

Георги Живановић Симеон Живановић

167/156

Симеон Живановић

Георги Живановић

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

151/ 127

114/100

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

594

Гаца Живановић

594

399

167/ -

151

Јован Живановић

Митар Живановић

Георг Максим Живановић

399 1/2

167/ -

151/ 127

Гаца Живановић

Јован Живановић

Дмитар Живановић

Максим Живановић

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

Симеон, Митар Живановић

Георг Гс. Живановић

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

167/ -

151/ 127

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

Списак пореских обвезника 1776. године ЖИВАНОВИЋ–СИЛАШКИ2

151/ 127

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

594/ 481

399/ 587

167/ 444

151

Гаврил Живановић

Јован Живанович

Димитри Живановић

Максим Живановић

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

@ivanovi} Georgi

127

SVE[TENIK

Uku}ani i novi obveznici bs

1. 2- 3/16

Prezime i ime doma}ina

Br. ku}e

-44

10.

11.

Obja{wewe: 1. Veli~ina sesije, 2. Povr{ina vinograda u jutrima, 3. Za broj uku}ana – mu{kih, 4. Osnovni porez na zemqu, Vrste poreza: 5. Porez na vinograd, 6. Porez na iberland - dodeqena zemqa preko osnovne podele, 7. Porez na trgovinu i zanat, 8. Porez za nekretnine – zgrada suva~e, 9.Desetak na otkupnine, 10. Porez na suva~u, 11. Porez na rakijski kazan. Obja{wewe skra}enica: St = status, L – landum = doma}in, b.s. - Bez grunta = bez obradive zemqe, b.k. -Bez ku}e. Nov~ane vrednosti: Primer: 6-30 = 6 forinti i 30 krajcara

127

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

Упоредни порески адресар 1776―1817. године ЖИВАНОВИЋ–СИЛАШКИ1

Подаци и запажања о роду ЖИВАНОВИЋ–СИЛАШКИ Силашки су дошли у Мокрин из Сенте.3 Презиме указује да је неки предак дошао из Силаша, насеља из источног Баната које је данас у Румунији. Живановићи припадају роду Силашки. Свештеник Георгије, син Живана Силашког, по једном је 1769. и 1770. године записан као Силашки, а касније је увек бележен, по оцу Живану, као Живановић. По пореском списку из 1776. године нема земље, али има 2–3/16 јутара винограда. Георгије Живановић, свештеник, намесник протопописта. у Великој Кикинди, умро је 6. јула 1804. године и сахрањен је са северне стране храма код олтара.4 Његов син Симеон (?–1802) био је учитељ. У периоду од 1. септембра 1789. до 31. августа 1790. године, имао је плату која је износила 100 форинти и 12 фунти свећа по 20 крајцара, тј. 2 форинте.5 Касније је Симеон био свештеник у Мокрину. Симеонов син Димитрије (1784~1832) био је сеоски кнез 1823–1826. и 1829–1831.6 Други Симеонов син Павел – Павле (1788–?) ишао је у учитељску школу у Сомбору 1816. и 1817. године.7 После школовања није живео у Мокрину. Јован Живановић који је бележен у пореским списковима од 1800. године на броју 399 не припада овом роду. Провером је утврђено да припада роду који је бележен као Милановић. Максим Живановић (1779–1834), најмлађи Георгијев син, био је сабов – кројач. Године 1831. сашио је осам пари чакшира за пандуре.8 Коста Живановић (1795–1869) је био судац 1826. године9, а за исту функцију предложен је 1841. године.10 Јован (1822–?) је прецртан у домовном протоколу 1842–1859. године. Не пише да је умро; можда се одселио. Арсеније Живановић је умро у Перлезу 1849. године, у бежанији за време Буне.11 Јустина (1826–1871) је умрла у Темишвару, а њен син Душан (1852–?) се убио у Темишвару.12 Вероватно је тамо умро и Симеон (1824–?). Милан (1852–1878) је умро у Сарајеву.13 Син Душан (1878–?) му се родио исте године. То би могао бити Душан забележен као укућан 1898–1914. Кћи Десанка му се родила 1904. године.14 Стефан (1838–1896) је умро у Падеју.15 Алекса Живанов (1821–1888) и Пера Коканов продали су 1876. године 8 јутара иберландске земље Алберту Бергеру, трговцу из Сегедина, за 180 гулдена.16 Аца је продао и кућу са плацем Кости Старчеву за 350 форинти.17 Живановић Жива је 1904. године купио виноград од Зарин Александре из Чанада за 440 круна.18 Живановић Ђула продала је 1902. године кућу са плацем Живку Јолићу за 600 круна. Обоје су земљорадници из Падеја.19 Можда је то веза са Стефаном (1838–1896) који је умро у Падеју. Таква веза је могућа и за берберина Стеву Живановића из Падеја, који је 1887. године купио кућу у Падеју од Орестија Нецкова.20 Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, стр. 327 Група аутора, Црква школа и општина Мокрина, Мокрин, 1990, стр. 22. 5 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт 1776–1876, Кикинда, 1989, стр. 413. 6 Група аутора, Црква школа и општина Мокрина, Мокрин, 1990, стр. 66. 7 Ученици вероисповедне Српске православне учитељске школе у Сомбору 1812–1920. године, Годишњак историјског друштва у Сомбору, Сомбор 1936/1937 8 Васа Стајић, нав. дело, стр. 242. 9 Исто, стр. 407. 10 Исто, стр. 367. 11 Домовни протокол 1842–1859, кућа бр. 189. 12 Домовни протокол 1880–1898, кућа бр. 11. 13 Домовни протокол 1859–1880, кућа бр. 1087. 14 Домовни протокол 1898–1914, укућан бр. 214. 15 Домовни протокол 1880–1898, кућа бр. 59. 16 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда 1875–1916: аналитички инвентар 1, Кикинда 2009, Ф. 31, 1/101. 17. 1. 1876, Велика Кикинда, стр. 21. 17 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда 1875–1916.: aналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 7/2999. 24. 10. 1888, Велика Кикинда, стр. 39. 18 Исто, Ф. 31, 17/5664. 12. 11. 1904, Велика Кикинда, стр. 295 19 Исто, Ф. 31, 15/5161. 25. 8. 1902, Велика Кикинда, стр. 246. 20 Исто. 3 4

101

Живановић Гавра (1854–?) је купио 1896. године виноград од Милоша Лаушева за 80 форинти.21 Урош (1851–?) и брат Гавра (1854–?) су 1896. године продали кућу са плацем Flaishamelu Jakobu за 1.025 форинти.22 Режа – Орестије Живановић (1848–1921) купио је 1895. године виноград од Ристић Ангелине за 70 форинти.23 Савина (1907–?) супруга Зорка (1912–) је рођена Маленчић.24

Напред: Бисерка (1914–?) и Тихомир (Лала – Миле) Живановић (1909–?); назад: Смиља Вујин и Новаков Јелка

Јованка рођена Живановић (1919–?) (лево) и Мирјана – Миланка рођена Живановић (1921–?) –сестре Тихомира и Саве. Деца: Јованка (1935–?), Анђелка (1931–?) (други ред), Стојан (1939–?), Никола (1942–?) – Савина и Зоркина деца – те Милош (1938–?) и Иванка (1941–1948) – Тихомирова и Бисеркина деца (први ред) Исто, Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда 1875–1916.: aналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 12/4121. 14. 2. 1896, Велика Кикинда, стр. 146. 22 Исто, Ф. 31, 12/4124. 17. 2. 1896, Велика Кикинда, стр. 146. 23 Исто, Ф. 31, 7/2709. 29. 1. 1887, Велика Кикинда, стр. 11. 24 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915 –. 21

102

103

СРЕДОЈЕ 1905–1943.

СВЕТОЗАР 1877–? КАТА 1877–1957.

НИКОЛА 1855–1885. БУЛКА 1855–?

ПАВЕЛ 1825–1867. АНА 1826–1910.

ИЛИЈА 1920–? ИВАНКА 1921–?

ПАВЕЛ – ПАЈА 1880–1953. ДРАГИЊА 1885–1956.

НИКОЛА 1909–?

МИХАИЛ – МИША 1883–? АНГЕЛИНА 1889–? СМИЉА 1885–?

ДУШАН 1860–1939. КРИСТИНА 1862–1944.

ЛАЗАР 1830–1852.

ГРИГОРИЈЕ 1786~1835. ВАТИМА 1787–1868.

ПАВЕЛ 1754–1823. ЈЕРИНА ?–? УТВА 1755–1816.

НИКОЛА 1947–

РАДОВАН 1911–? МИЛКА ?–?

ЖИВКО 1897–? БИСЕРКА 1907–?

ТЕОДОР – ТОША 1862–1928. МИЛИЦА 1863–1953.

ПЕТАР – ПЕРА 1839–1909. АНА 1838–1886.

ПЕТАР 1772–1844. АНА 1773–1809. ЈОВАНКА – ЈОКА 1772–1861.

МИРКО 1940– МАРИЈА 1943–

ЖИВОЈИН 1894–? КАТИЦА 1896–?

ПАВЕЛ 1877–1898. ДРАГИЊА ?–1896.

МАРИНКО 1942–?

ЖИВАН 1953–

СВЕТОЗАР 1928–? ЧЕДИЦА ?–?

ЈУГ 1901–1951.

ПЕТАР 1882–1908.

МИЛАН 1854–?

Свети Јован

ТЕОДОР – ТОША 1933–2008.

ПЕТАР 1852–1908.

АЛЕКСАНДАР 1881–1900.

ТЕОДОР 1818–1862. МАРИЈА 1819–1890.

ЛАЗАР 1852–1913. СОФИЈА 1852–?

ДАНИЛО 1897–1923. ДЕСАНКА 1903–?

САВА 1848–1924. ДРАГИЊА – ПЕРКА 1849–1925.

ДАНИЛО 1802–1876. ЈЕЛЕНА 1804–1869.

ПАНТЕЛИЈА ?–1792. ЈУЛИЈАНА ?–1789. ИРИНА ?–1792.

IV.10. Родослов рода КОКАНОВ

104

МБ/ ЦБ

381/ 371

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Пантелија Коканов

МБ/ ЦБ

371

381/ 371

МБ/ ЦБ 381/ 371

М.Б./ Ц.Б. Павао Коканов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

381/ 371

МБ/ ЦБ Павао Коканов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

381/ 371

МБ/ ЦБ Павао Коканов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

МБ/ ЦБ -

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

Павао Коканов Пера Коканов

611/-

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

381/-

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

Списак пореских обвезника 1776. године рода КОКАНОВ2

Павао Коканов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

Павел Коканов Пера Коканов

611/ 736

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

381/674

МБ/ ЦБ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Pantelija Kokanov

Prezime i ime doma}ina

Uku}ani i novi obveznici

1/2

11/16 6-30

6-20

-14

371

Br. ku}e

2-50

10.

11.

Obja{wewe: 1. Veli~ina sesije, 2. пovr{ina vinograda u jutrima. Vrste poreza: 3. нa broj uku}ana – mu{kih, 4. оsnovni porez na zemqu, 5. пorez na vinograd, 6. пorez na iberland - dodeqena zemqa preko osnovne podele, 7. пorez na trgovinu i zanat, 8. пorez za nekretnine – zgrada suva~e, 9. дesetak na otkupnine, 10. пorez na suva~u, 11. пorez na rakijski kazan. Obja{wewe skra}enica: St = status, L – landum = doma}in, b.s. - бez grunta = bez obradive zemqe, b.k. - бez ku}e. Nov~ane vrednosti: Primer: 6-30 = 6 forinti i 30 krajcara

Павао Коканов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода КОКАНОВ1

Запажања и подаци о роду КОКАНОВ Ни 1925. године није се знало одакле је род Коканов дошао у Мокрин.3 Због малог броја записа о овом роду у протоколима храма СПЦ у Мокрину, наша сазнања нису проширена. Кокановим су кумовали Племићи, а Коканови нису кумовали ником у периоду 1757–1817. године. Марко Племић забележен је у Ади 1720. године, али пошто је прво кумство ова два рода забележено тек 1768. године, не можемо тврдити да кумство води порекло из Аде, a не можемо тврдити ни да су се потомци Марка Племића населили у Мокрин. Почетком друге половине XVIII века у протоколима храма СПЦ у Мокрину постоји неколико записа о Пантелији Кокановом, којем кумују Племићи. Од њега потичу сви мокрински Коканови. У исто време постоји и други Пантелија Коканов, којем кумује Блажић. О њему постоји само један запис из 1768. године, а касније му се губи траг. Само један запис постоји и за Пантелију Шокловачког. Његова кћи Наста удала се 26. 1. 1790. године.4 У протоколу крштених око 1770. године, кад је Наста могла бити рођена, нема података о Насти са презименом Шокловачки, али постоје подаци о Ани и Анастасији, деци Пантелије Кокановог. У протоколу крштених забележено је да је Анастасија мушког пола (можда грешком свештеника). Ime mladenca

4. 5.

ANA

@ PANTELIJA

16. 7.

ГАВРИЛ

PANTELIJA

6. 10.

ATANASIA

PANTELEIMON KOKANOV

God.

Dr5

1768. 1768. 1770.

Ime oca

Prezime

Ime majke

M Ime kuma

KOKANOV

VIDA

MIHAIL

KOKANOV

ЈУЛИАНА

ПЕТАР

о ЈОВАНА

ПЛЕМИЋА

\ULA

ARSENI

o JOANA

PLEMI]A

k t

Kumov otac

Prezime kuma

PETRA

BLA@I]A ANGELIJA

Ime kume

Да ли су Пантелија Шокловачки и Пантелија Коканов једна личност, а Коканови и Шокловачки истог порекла? То је сасвим могуће. Најстарији забележен члан породице Шокловачки је Кока(н) забележен у Сенти 1720. године. Често су наши преци бележени и по имену оца и по презимену по којем је отац бележен. Тако је једна грана могла бити бележена као Коканов, а друга као Шокловачки. Обе породице славе исту славу – Светог Јована, а у најстаријим пореским списковима од 1776. године су у суседству. Никифор Шокловачки је на броју 375/354, а Пантелија Коканов на броју 381/371. Године 1781. Анастасије Шокловачки изашао је из заједничког домаћинства са Никифором на кућни број 380/370, поред куће Пантелије Коканова. Много је сличности које би могле да укажу на заједничко порекло, али поуздани докази нису нађени. Пантелија Коканов (?–1792) по пореском списку за 1776. годину има пола сесије земље и 11/16 јутара винограда.6 Само пола сесије обрађује и његов син Павао (1754–1823) по пореском списку 1792–1795. године.7 Теодор (1818–1862) је усинио синовца Петра (1839–1909) и пред смрт га обезбедио тестаментом. Тестамент Коканова Теодора –Тоше из Мокрина начињен је 14. марта 1862. године. Написао га је Кирић Јефтимије, мокрински бележник. Сведоци су били: Ивковић Панта, ешкут, Голић Иса, Зирамов Аркадије, Миланков Момир и Петков Марко. Сви сведоци и тестатор су били неписмени. „2. Моје цело движимо и недвижимо добро састојећи се из 1/8 сесије земље конштатутивалне, куће с грунтом под нумером 670, 2 ½ ланца иберланда, кола, коња и проче покућство завјештавам мом синовцу Пери Коканов, будући да сопствене деце немам и њега сам од малена под своје узео. 3. Исти мои синовац Пера имаде мојои жени Маци рођ. Миланков, у случају ако се они у кући неби слагали или би она удати се хотела, 500 форинти аустријске вредности из мог добра издати, иначе ако се узслажу, то моја жена има се као газдарица у том добру до њене смрти сматрати...“8

Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986. Милош Деспотов, Протоколи венчаних храма СПЦ у Мокрину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 5 Аутор је објашњења за скраћенице дао у књизи Мокрински родослови, Нови Сад, 2015. 6 Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, нав. дело. 7 Лука Надлачки, Порески списак за Мокрин 1792–1795, необјављен рад добијен од Драгољуба Бадрљице. 8 Музејски радник Н. (Лука Надлачки), Тестаменти Ι, Кикинда, 1954, стр. 37. 3 4

105

Добровољац у Буни 1849. године био је Лазар Коканов (1830–1852).9 Ана Коканов (1826–1910) продала је 15. 1. 1876. године 7 јутара иберландске земље Алберту Бергеру, трговцу из Сегедина, за 240 гулдена.10 Два дана касније, Алекса Живанов и Пера Коканов (1839–1909) продали су истој особи 8 јутара иберландске земље за 180 гулдена.11 Емилија Коканов је 1898. године продала 2 јутра земље Милошу Коцкару за 580 форинти. Обоје су земљорадници из Кикинде.12 У црквеним протоколима забележени су и неки подаци о супругама у роду Коканов: Драгиња – Перка (1849–1925) је рођена Аврамов, Смиља (1885–?) је из Иђоша, Бисерка (1907–?) је из Крстура, Катица (1896–?) је из Ђале. Иванка (1921–?) је рођена као Кљајић, а Раданова супруга (1911–?) Милка рођена је Пецарски.

Југ Коканов(ић) (1901–1951)

Ката Коканов (1919–?) лево

Драгољуб Бадрљица, Попис добровољаца у Буни, Мокрин јуче, од броја 101, 15. јун 2005. Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда 1875–1916: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 1/91, стр. 20. 11 Исто, Ф. 31, 1/101, стр. 21. 12 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда 1875–1916: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 13/4650, стр. 197. 9

106

Радивој Коканов (1911–?) 1927. са ложачким вилама у рукама

107

108

ИВАН 1927–?

ДРАГУТИН 1897–? ХРИСТИНА ?–?

СЕВЕР 1869–1940. МЕЛА 1870–1941.

ИЛИЈА 1841–?

АКСЕНТИЈЕ 1841–1912. ДРАГИЊА 1840–1899. ДРАГА 1844–?

ЈОВАН 1872–? СМИЉА 1877–?

ЛАЗАР 1848–?

НЕСТОР – НЕЦА 1806–1860. МАРИЈА 1812–1873.

МИХАИЛ 1851–1873.

ФИЛИП 1813–?

ПАВЛЕ 1790–? УЛИТА ?–?

ИЛИЈА 1842–1861. МЕЛАНИЈА 1842–?

БОГДАН – БОШКО 1876–1941.

АЛЕКСА 1930–?

МИЛАН 1886–1941. МАРА – ВЕЛИНКА 1900–?

ЈОВАН 1855–1897. ПЕРСИДА 1856–?

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРА 1906–1998. СОФИЈА 1910–?

Свети Јован

ДРАГОЉУБ 1909–?

ФИЛИП 1866–1941. МЕЛАНИЈА – МЕЛА ?–?

ЛУКА 1835–1897. МАКРЕНА 1837–?

ДИМИТРИЈЕ 1798–1858. ЈУЛИЈАНА 1799~1832. ЈЕКАТАРИНА 1799–1870.

ЈОВАН 1829–1901? МАКРЕНА 1829–1902.

АТАНАСИЈЕ 1852–? ЈЕЛЕНА 1853–1882.

ТЕОДОР 1820–? МАРИЈА 1824–?

СТЕФАН 1794–1842. АНАСТАСИЈА 1795–1851.

АНДРИЈА ?–1780. АНА ?–?

МИЛАН 1850–? прва супруга 1852–1874. СОФИЈА 1852–?

РАДОВАН 1816–1873. ПЕРСИДА 1818–1872.

ЖИВАН 1788–1851. АНА 1788–1856.

Потомци су у родослову Крстин 2, 3, 4

СИМЕОН ~1750~1832. ПАВА ~1751~1834.

СТЕФАН 1852–?

ЈЕФТИМИЈЕ 1820–1874. ПЕЛАГИЈА – ПЕЛА 1821–1886.

СТЕФАН 1793–1864. ЈУЛИЈАНА 1794–1856.

ЈОВАН 1769~1834. АНАСТАСИЈА – НАСТА 1770–1842.

МИХАЈЛО ~1735–1813. ЈУЛИЈАНА – ЂУЛА 1735–1811.

АЛЕКСАНДАР 1887–?

САВА 1852–1887. СОФИЈА 1857–?

ГЛИГОРИЈЕ 1809~1835. ЈУЛИЈАНА 1809–?

ЛАЗАР 1750–1818. МАРТА 1751~1836.

ПАВЛЕ ?–? МАРИЈА ?–1786.

ИВАН 1785–? ЕФИМИЈА – ФЕМА 1786–1810.

ДРАГИЋ 1801–1850. ЛАТИНКА 1811~1835. МАРИЈА 1816–1846. ПАВА ?–?

САВА 1773–? ЕВРОСИНИЈА – ЕВРА 1774–? КУМРИЈА – ЈЕЛЕНА 1774–?

ПРОКОПИЈЕ – ПРОКА 1755–1812. ЈЕЛКА ?–1800. ЕВРА 1756–?

ИЛИЈА ?–1786. ЈАНА ?–1780.

КРСТА ИВАНОВ ?–1779. ЖИВАНА 1695–1773.

ИВАН ?–?

IV. 11. Родослов рода КРСТИН 1 (Михајло, ИВАНОВ, ЈОВАНОВ)

109

ЕМИЛ 1915–?

ВАСИЛИЈЕ – ВАСА 1890–? ДЕСАНКА 1895–?

СВЕТОЗАР 1842–1881. ХРИСТИНА ?–?

ДИМИТРИЈЕ 1819. ХРИСТИНА 1820–?

МИЛОШ 1917–?

МАКСА 1893–?

ЉУБОМИР 1860–1928. СОФИЈА – СОСА 1861–1954.

ЈАКОВ 1805–1844. САРА 1806–?

СЛОБОДАН 1918–?

ТЕОДОР 1901–?

ГЕОРГИЈЕ 1865–?

МАКСИМ 1836–1868. ЈЕЛИСАВЕТА 1837–1857. ПЕРСИДА 1830–? КРИСТИНА 1835–1917.

ДАНИЛО 1812–1876. СОФИЈА 1815–?

ВАСА ?–? АЛКА ?–?

МИХАЈЛО ~1735–1813. ЈУЛИЈАНА – ЂУЛА 1735–1811.

САВА 1903–?

МИЛИВОЈ 1863–? ЂУЛА ?–?

МЛАДЕН 1848–? КАТА 1850–?

ПАНТЕЛЕЈМОН 1819–1885. ХРИСТИНА 1821–1849. РАХИЛА 1822–1859. АНА 1830–1864. АГАТА 1820–?

ЈОАКИМ – АЋИМ 1775–1844. ЕКАТАРИНА – КАТА 1775–1833. МАРИЈА 1776–1850.

ПАВЛЕ ?–? МАРИЈА ?–1786.

ИСАК 1803~1837. СОФИЈА ?~1827. ТЕКЛА 1801~1833.

Потомци су у родослову Крстин 1

ИЛИЈА ?–1786. ЈАНА ?–1780.

МИЛОШ 1899–?

МИЛАН 1851–? СОФИЈА 1852–?

Потомци су у родослову Крстин 3, 4

КИРИЛ 1821–1864. СОФИЈА 1822–?

ПАВЛЕ 1794–1865. АНА 1795–1856.

АНДРИЈА ?–1780. АНА ?–?

СЛАВКО 1894–1929. ЗОРИЦА 1905–?

ВАСИЛИЈЕ 1860–1928. ДРАГА 1867–1891. СМИЉА 1861–?

ВЛАДИМИР 1904–?

КОНСТАНТИН 1863–1929. АНГЕЛИНА 1864–?

ДИМИТРИЈЕ – ДИНА 1834–1901. ЈЕЛЕНА 1833–1901.

НЕСТОР 1812–1867. МИЛКА 1813–1872.

ДИОНИСИЈЕ 1788–? АГАТА 1789~1830. ПЕТРА 1790–?

СИМЕОН ~1750~1832. ПАВА ~1751~1834.

ИЛИЈА 1779~1835. ЕВДОКИЈА – ДОКА 1780–1843.

КРСТА ИВАНОВ ?–1779. ЖИВАНА 1695–1773.

ИВАН ?–?

Родослов рода КРСТИН 2 Симеон (Јоаким, Дионисије)

НЕДЕЉКО 1909–1927.

КУЗМАН 1823–1864. ЈЕЛИСАВЕТА 1824–?

Свети Јован

110

ХРАНИСЛАВ 1906–?

ЛУКА 1909–? МИЛА 1912–?

СРЕДОЈЕ 1860–1928. МАРИЈА ?–? ДРАГИЊА 1867–1888. КОВЈАНА 1867–1902. ЈЕЛИСАВЕТА 1874–? ЛАЗАР 1869–?

ЈОВАН 1831–? ПЕРСИДА 1841–?

МАКСИМ 1810–1853. ЈЕГДА 1811–1877.

МИЛИВОЈ 1941–

БОЖИДАР 1914–? ЗОРКА 1916–?

МИЛАН 1942–

СРЕДОЈЕ 1926–1946.

НИКОЛА 1877–?

АВРАМ 1836–? ЈУДИТА 1838–?

ДИМИТРИЈЕ 1960–

ГАВРИЛ 1928–? НЕГИЦА 1935–?

СПАСОЈЕ 1877–?

НЕНАД 1815–1859. САРА 1815–1883.

ДИОНИСИЈЕ 1788–? АГАТА 1789~1830. ПЕТРА 1790–?

СИМЕОН ~1750~1832. ПАВА ~1751~1834.

ИЛИЈА 1779~1835. ДОКА 1780–1843.

САВА 1905–? ДАНИЦА 1907–?

ПАВЕЛ 1875–?

МИХАЈЛО ~1735–1813. ЈУЛИЈАНА – ЂУЛА 1735–1811.

ВАСА ?–? АЛКА ?–?

ДИМИТРИЈЕ – МИТА 1895–1940. БОСИЉКА 1898–?

ЈОАКИМ – АЋИМ 1775–1844. ЕКАТАРИНА – КАТА 1775–1833. МАРИЈА 1776–1850.

ПАВЛЕ ?–? МАРИЈА ?–1786.

ГЕРАСИМ 1830–1896. СОФИЈА 1832–1903.

БОГДАН 1933–?

МИЛИВОЈ 1876–1934. БОСИЉКА 1874–1961.

САВА 1855–1897. МАРИЈА – МАЦА 1856–?

ИЛИЈА ?–1786. ЈАНА ?–1780.

КРСТА ИВАНОВ ?–1779. ЖИВАНА 1695–1773.

ИВАН ?–?

ЦВЕТКО 1873–?

Потомци су у родослову Крстин 4

ПАВЛЕ 1794–1865. АНА 1795–1856.

АНДРИЈА ?–1780. АНА ?–?

Родослов рода КРСТИН 3 Симеон (Илија, Максим)

Свети Јован

111

ЛАЗАР ?–

ДУШАН 1927–? ВИДА ?–?

ЛАЗАР 1905–? ИВАНКА 1907–?

ДОБРИВОЈ 1913–?

Потомци су у родослову Крстин 3

ИЛИЈА ?–1786. ЈАНА ?–1780.

ЂОРЂЕ 1955–

ИВАН 1929–?

РАДИВОЈ 1898–? ЗОРКА 1898–?

ВАСА ?–? АЛКА ?–?

ИВАН 1956–

ВУКАШИН 1930–? МАРА ?–?

НИКОЛА 1902–1953. МАРИЈА 1907–?

РАДОВАН 1959–

БОРИВОЈ 1934–? ЉУБИЦА ?–?

ПРЕДРАГ 1994–

ДРАГАН 1955–

ЛАЗАР 1926–?

БОШКО 1912–? РАДОЈКА 1914–?

РАДОВАН 1948–?

ИВАН 1935–?

Свети Јован

ГЕОРГИЈЕ – ЂОКА t1927–? РАДОЈКА ?–?

ДРАГОЉУБ 1947–?

ДАНИЛО 1915–? ЉУБИЦА ?–?

НИКИФОР 1884–1965. ЗОРКА 1887–?

АЛЕКСАНДАР 1855–1905. МАРГИТА 1856–1924.

НИКИФОР 1914–1965. ВЕЛИНКА ?–?

МИЛОШ 1882–1943. МИЛИЦА 1885–?

МИЛАН 1916–? ЉУБИЦА1922–?

МИЛОШ – СТЕФАН 1879–1953. СОФИЈА – СОКА 1882–1946.

МЛАДЕН 1851–1918. МИСИРКА 1852–?

ПАВЛЕ 1794–1865. АНА 1795–1856.

АНДРИЈА ?–1780. АНА ?–?

ПЕТАР 1844–1931. ТОДА 1845–1921.

ДРАГОМИР 1944– ЗОРИЦА ?–?

СТЕФАН 1910–? СОФИЈА ?–?

МАРКО 1921–? РУЖИЦА ?–?

ВЕЉКО 1903–1993. СМИЉА 1906–1981.

ЛАЗАР 1871–? ВЕМА 1869–1945.

ДУШАН 1865–? КАТИЦА 1866–1912. СОФИЈА ?–? ПЕТАР 1909–? ДРАГИЦА ?–? РАДОЈКА ?–?

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРА 1842–1878. МИЛКА ?–?

НЕНАД 1815–1859. САРА 1815–1883.

ДИОНИСИЈЕ 1788–? АГАТА 1789~1830. ПЕТРА 1790–?

СИМЕОН ~1750~1832. ПАВА ~1751~1834.

РАДОВАН 1839–? ДАНИЦА 1840–? ИРИНА 1841–1862. МАРИЈА 1842–1873.

ИЛИЈА 1779~1835. ДОКА 1780–1843.

МИХАЈЛО ~1735–1813. ЈУЛИЈАНА – ЂУЛА 1735–1811.

МАКСИМ 1810–1853. ЈЕГДА 1811–1877.

ЈОАКИМ – АЋИМ 1775–1844. ЕКАТАРИНА – КАТА 1775–1833. МАРИЈА 1776–1850.

ПАВЛЕ ?–? МАРИЈА ?–1786.

КРСТА ИВАНОВ ?–1779. ЖИВАНА 1695–1773.

ИВАН ?–?

Родослов рода КРСТИН 4 Симеон (Илија, Ненад)

112

ЂУРИЦА 1924–2018.

ДРАГОЉУБ – ДРАГА ?–? МИЛКА ?–?

СВЕТОЗАР 1872–?

ИЛИЈА ?–1786. ЈАНА ?–1780.

УГЉЕША 1926–2002. ЉУБИЦА 1930–2007.

ОРЕСТИЈЕ 1894–1966. ЗОРА 1898–1984.

НЕНАД – НЕША 1896–1916.

СИН АДВОКАТ ?–?

ДОБРОСАВ ?–1917.

ПЕРА ?–?

НЕДЕЉКО 1870–1941.

ИЛИЈА 1846–? ХРИСТИНА 1847–?

ГЕОРГИЈЕ 1846–? МИЛКА 1852–?

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРИЦА 1868–1915. МИЛЕВА ?–1919.

ГЕОРГИЈЕ – САВА 1860–?

ИЛИЈА 1779~1835. ЕВДОКИЈА – ДОКА 1780–1843.

НЕША?–?

ВЕЛИМИР ?–?

АНДРИЈА ?–1780. АНА ?–?

МИЛЕ ?–?

МИЛОШ ?–

СЛОБОДАН ?–

МИЛОШ 1931–2011. ЕВА ?–?

ЈОРДАН – ЈОВА ?–1962. СМИЉА ?–?

СВЕТОЗАР 1875–1913. САВЕТА ?–?

ИВАН 1862–1933. КОСАНА 1863–1917.

СИМЕОН 1832–1863. МИЛКА 1834–1862. ЈУЛИЈАНА 1829–1901.

ПАВЛЕ – ПАЈА 1794–1865. АНА 1795–1856.

СИЛВЕСТАР – МИЛОЈЕ 1848 – Први светски рат СОФИЈА 1840–?

ОРЕСТИЈЕ 1826–? ВАТИМА 1827–?

ДИОНИСИЈЕ 1788–? АГАТА 1789~1830. ПЕТРА 1790–?

СИМЕОН ~1750~1832. ПАВА ~1751~1834.

АНТОНИЈЕ 1825–1869. ЈЕЛИСАВЕТА 1828–1855. ДАФИНА 1830–1868.

ВАСА ?–? АЛКА ?–?

МИХАЈЛО ~1735–1813. ЈУЛИЈАНА – ЂУЛА 1735–1811.

МИЛУТИН 1823–? ХРИСТИНА 1825–1866. ЈУЛИЈАНА 1826–?

ЈОАКИМ – АЋИМ 1775–1844. ЕКАТАРИНА – КАТА 1775–1833. МАРИЈА 1776–1850.

ПАВЛЕ ?–? МАРИЈА ?–1786.

КРСТА ИВАНОВ ?–1779. ЖИВАНА 1695–1773.

ИВАН ?–?

Родослов рода КРСТИН 5 Павле (Орестије, Илија)

АЛЕКСАНДАР ?–?

ДУШАН 1910–? МИНЕВЕРКА ? –? друга супруга ?–?

Потомци су у родослову Крстин 6

Свети Јован

113

Павао Јованов

Михаило Крстин

Андрија Керстин

-/ 252

/ 276

445

Сима Крстин

371/445

432

Прока Иванов

432

341

300/276

269/252

211/199

Михаило Крстин

Лазар Јованов

Прока Иванов

371/445

432

300/276

269/252

211/199

Сима Крстин

Прока Иванов

Михаило Крстин

Лазар Јованов

Прока Иванов

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

520/ 501 445

432 fret pl

300/ 276

269/ 252

211/ 199

Сима Крстин

Прока Иванов Но-211

Михаило Крстин

Лазар Јованов

Прока Иванов

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

520/445

300/ 276

269/ 252

211/ 199

Сима Крстин

Михаило Крстин

Лазар Иванов

Прока Иванов

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

300/ 276

269/ 252

211/ 199

Јован Крстин

Лазар Јованов

Прока Иванов

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

Списак пореских обвезника 1776. године рода КРСТИН2

Сима Крстин

Прока Иванов

Михаило Крстин

Лазар Јованов

Прока Иванов

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

300/276

269/252

211/199

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

520/-

300/ -

269/ -

211/ -

Сима Крстин

Јован Крстић

Лазар Јованов

Прока Иванов

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

520/868

300/ 671

269/ 824

211/ 505

Симеон Крстин

Михаил Крстин

Лазар Јованов или Крстин

Прокопи Иванов или Крстин

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

Jovanov Pavao

Kerstin Mihailo

Kerstin Andrija

252

276

445

(iz N-276)

Sima brat, Andria N-445

sin Lazar

sin Proka

Uku}ani i novi obveznici

5. 10-50 11-20 -11

1-1/16 10-50 11-20 -21

9/16

1/2

6-30

6-20

1/1 2-10/16 10-50 11-20 -53

1/1

илош Деспотов, Упоредни адресар пореских обвезника општине Мокрин, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. М Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, нав. дело.

Ivanov Ilia

Prezime i ime doma}ina

199

Br. ku}e

8-24

3-00

2-50

5-10

10.

11.

Илиа Иванов

-/ 199

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода КРСТИН1

Подаци и запажања о роду КРСТИН, Иванов, Јованов Припадници овог рода бележени су као Крстин, Иванов, Ивановић и Јованов. Потомци Илије (?–1786) и Јане (?–1780) су у пореским списковима 1776–1810. године бележени као Иванов, у протоколима крштених су бележени као Крстин, а у домовном протоколу 1809–1817. године Прокопије – Прока (1755–1812) је забележен као Иванов или Крстин. Потомци се до данас бележе као Иванов. Потомци Павла (?–?) и Марије (?–1786) су у пореским списковима 1776–1810. године бележени као Јованов, у протоколима крштених су бележени као Крстин, а у домовном протоколу 1809–1817. године Лазар (1750–1818) је забележен као Јованов или Крстин. Потомци се до последњег мушког члана – Илије (1842–1861), бележе као Јованов. Потомци Михајла (~1735–1813), Симеона (1750~1832) и Андрије (?–1780) до данас носе презиме Крстин. Изгледа да су сви наведени синови Крсте (?–1779) и вероватно Живане (1695–1773). Крста је 1779. године забележен као Крста Иванов, а његова супруга 1773. године као Живана Крсте Ивановића.3 На основу наведених података, Иван (Јован) би могао бити отац Крсти, али могуће је и да је Иванов презиме настало од неког старијег Крстиног претка. Кумови роду Крстин су у другој половини XVΙΙΙ века у Мокрину били: Недељкови, Весићи и Попићи. Све те три фамилије су се у Мокрин населиле из Кањиже. По томе се може претпоставити да су и Крстини дошли у Мокрин из Кањиже. У списку граничара у Кањижи 1720. године, постоје два домаћина са презименом Иванов. Атанацко Иванов обрађује 9 пожунских мерова оранице, има једну косу ливаде и једну мотику винограда. Урош Иванов је без земље, а за живот зарађује као надничар.4 Не знамо да ли су они у сродству са Крстом Ивановим из Мокрина, тј. са родом Крстин. На крају је код свих преовладало презиме бележено у пореским списковима 1776–1810. године, како је већ виђено код неких других родова. Свештеници су бележили исте особе под различитим презименима, али су у пореским списковима презимена пореских обвезника углавном била константна. Када је државна администрација успела да наметене забрану промене презимена, у великој већини случајева је за презиме узето оно које је бележено у пореским списковима. Постојали су и други становници Мокрина који су бележени као Иванов, Јованов и Крстин, а нису у сродству са потомцима Крсте Ивановог. ЈОВАН – ЈОВА РЕЉИН ?–?

ЈОВАН ИВАНОВ 1824–1885. КУДА 1825–1862.

ЈОВАНОВ САВА 1757–? КУМРИЈА 1758–? ТРИФУН 1807–1864. ЈОВАНКА 1808–1842. ЈЕЛЕНА 1824–1851.

ЈОВАН 1810–1842. ЈЕКАТАРИНА 1812–?

ЉУБОМИР 1845–1890. ЈУЛИЈАНА 1846–? АНАСТАСИЈА 1848–?

РАДОВАН 1834–1868. АНА 1840–?

ПЕТАР 1854–? КАТАРИНА 1855–?

ВЛАДИМИР 1857–1891.

САВА 1894–1952. МИЛИЦА ?–1968.

ЂУРИЦА 1898–1955. ХРИСТИНА 1901–?

ПЕТАР 1924–?

ВЕЛИМИР 1868–1936.

Сава Рељин (1757–?) је по оцу Јовану бележен и као Јованов.5 Потомци су носили презиме Јованов. Јован Иванов (1824–1885) је забележен као зет у кући Бајшански.6 Вероватно је у Мокрин дошао са стране. Оба податка су из Протокола умрлих храма СПЦ у Мокрину. Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком 18. века, Нови Сад, 1966, стр. 377–378 5 Милош Деспотов, Књига крштених 25. 11. 1796, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012 . 6 Домовни протокол 1842–1859, бр. куће 314б/1428. 3 4

114

Крајем XVΙΙΙ века умрла је Јока, супруга Стефана Иванова, из парохије Црњанске.7 Забележена је и као кћи Мије кравара. Крајем XVΙΙΙ века, у протоколима венчаних, забележен је Георгије Крстин и његова супруга Јулијана „прежде бивши Егрички жител“.8 Касније је такође било досељеника у Мокрин са наведеним презименима: Милан Јованов – зет9, Владимир Јованов – приведен10, Ранко Јованов11 – слуга из Тараша, Драга Богдана Јованов (1924–?)12. На основу расположивих података, Илија Иванов (?–1786), Павле Јованов (?–?), Михајло Крстин (~1735–1813), Андрија Крстин (?–1780) и Симеон – Сима Крстин (~1750~1832) су синови Крсте Иванова, па се зато бележе као Крстини, Иванови и Јованови. За Симеона је бележено и да је брат Михајлу13 и да је Симеон Михајла Крстина, што обично значи да је Симеон син Михајла. У овом родослову је стављено да су браћа, а други запис вероватно треба читати као: „Симеон из куће у којој је Михајло домаћин“. Из пореског списка за 1776. годину види се да Илија Иванов обрађује целу сесију земље (34 јутра), 9/16 јутара винограда и 10 јутара иберланда. Павле Јованов обрађује целу сесију земље, 1–1/16 јутара винограда, а иберланд не обрађује. Михајло Крстин такође обрађује целу сесију земље, чак 2–10/16 јутара винограда и 28 јутара иберланда.14 За тако велику површину под ораницама, а нарочито под виноградом, Михајло је сигурно морао ангажовати додатну радну снагу, јер је са њим у домаћинству био још само брат Симеон. Брат Андрија је 1776. године изашао из куће, а умро је четири године касније.15 Највише података забележено је о Симеону – Сими (1755~1832). Јануара 1814. године Сима је приложио 2 форинте за оглашавање звона, а јануара 1817. године приложио је 3,5 форинти за славу Свети Јован.16 На основу последњег податка поуздано знамо да Крстини нису мењали славу бар два века. Сима је састављао тестамент 28. јануара 1828. године и у њему је изрекао своју последњу вољу: „Када су наша два сина, Аћим и Дионисије, из куће изашли, целу сермију у марви находјаштусја на пет равних талова поделили јесмо; нами долу потписатиму име подушја један тал; два синовом у кући заоставшим, Илији и Павлу, а именоватим два синовом кои су из куће изашли, сваком по један тал издали јесмо. Сувачу до смерти наше за препитаније наше задержавамо, а после смерти сва четири сина уживати да имаду. Сваком сину по једну кућу направили јесмо. Што се винограда тиче, после смерти наше чрез мјестне поглаваре на четири тала поделити да се имаде. Кћери нашој Петри, у Чоку за Ђуру Наумова удатои, дали смо за живота једну краву; јештер после смерти наше код нас заосташа два сина, Илија и Павао, от нашег тала 6 оваца дати да морају; и тако она ништа више тражити да нема.“17 Сувача која се спомиње у тестаменту је подигнута на плацу број 750, на коме је кућа Симиног најстаријег сина Јоакима – Аћима између 1824 и 1848. године. У домовном протоколу 1842–1859. године, сувача на броју 750/561 је власништво Симиног најмлађег сина Павла (1794–1865). У записнику о саслушању Паје Крстина и његовог сина Орестија 20. 1. 1865. године по питању кривичног дела адвоката Михаила Трифунца, наводи се да Паја има: пола сесије старе земље и 10 ланаца (вероватно иберланда), једну сувачу и виноград.18 Ова очигледно добростојећа породица је, изгледа, убрзо упала у тешкоће. ⁷ Милош Деспотов, Књига умрлих 28. 10. 1791, нав. дело. 8 Милош Деспотов, Књига венчаних 14. 1. 1790, нав. дело. 9 Домовни протокол 1898–1914, бр. куће 235/164. 10 Исто, број куће 1231/966 11 Исто, укућанин бр. 161. 12 Књига завичајника 1942. год. слуга у кући број куће 313/4. 13 Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, нав. дело. 14 Протокол крштених 22. 5. 1768; 29. 10. 1768. 15 Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, нав. дело. 16 Милош Деспотов, Књига рачуна црквених 1814–1817, нав. дело. 17 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт 1776–1876, Кикинда 1989, страна 457. 18 ИАКи, фонд 3, кутија 457, спис 83, 1866. Подаци су добијени од Драгољуба Бадрљице.

115

Павлов син Милутин (1823–?) и Недељков Неца продали су 1876. године 4 јутра иберландске земље Бергер Алберту за 200 гулдена.19 Други Павлов син Орестије (1826–?) и Тунић Сава су 1876. године продали 7 јутара иберландске земље Алберту Бергеру за 240 гулдена.20 То је могући разлог што су се Павлови синови Милутин и Орестије са породицама одселили у Србију после српско–турског рата 1878. године. За Милутина и његову породицу постоји запис у црквеним протоколима да се одселио за Србију.21 На основу купопродајног уговора из 1892. године, када су браћа Ђура из Александрова и Сава (син Милутина) из Рибнице продали 1.340 квадрата винограда Нови Петкову за 80 форинти, сазнајемо и где су се одселили.22 Од Павлових потомака у Мокрину је остао само Иван (1862–1933), за кога је касније забележено да је нововерац.23 Добровољци од рода Крстин у Буни 1849. године били су: Јован – Јоца, Теодор – Тоша (1820–?) и Кирил – Ћира (1821–1864). За Јоцу не знамо да ли је то онај који је рођен 1829. године, или 1831. године. Крстин Георгије – Ђура (1842–1875), син Ненада (1815–1859), налазио се у затвору 30. 10. 1875. године због туче, а постојала је сумња и да жели да избегне војну обавезу.24 Добровољац у српској војсци у Првом светском рату био је Милан (1886–1941).25 Мара – Велинка (1900–?), супруга Миланова (1886–1941), рођена је Дражић, Софија (1910–?), супруга Георгија – Ђуре (1906–1998), рођена је Кнежев, Савина (1905–?) супруга Даница (1907–?) рођена је Танацков у Кикинди, Лукина (1909–?) жена Мила (1912 –?) рођена је Прокић, Божидарова (1914–?) жена Зорка (1916–?) рођена је Лагунџин, Гаврилова (1928–?) жена Негица (1935–?) рођена је Миладинов у Башаиду, Николина (1902–1953) супруга Марија (1907–?) рођена је Мандић, Петрова (1909–?) супруга Драгица (?–?) рођена је Зрнић, Стефанова (1910–?) супруга Софија (?–?) рођена је Трнић, Бошкова (1912–?) супруга Радојка (1914–?) рођена је Дилбер, Миланова (1916–?) супруга Љубица (1922–?) рођена је Кљајић, Никифорова (1914–1965) супруга Велинка (?–?) рођена је Камџијаш, Данилова (1915–?) супруга Љубица (?–?) рођена је Лињачки, Маркова (1921–?) супруга Ружица рођена је Рељин, Георгијева (1927–?) супруга Радојка (?–?) рођена је Дамјановић.26 У Историјском архиву Кикинде постоје купопродајни уговори који нам пружају додатне податке о роду Крстин из Мокрина: Крстин Дана је 1876. године продала 5 јутара иберландске земље Алберту Бергеру, трговцу из Сегедина, за 240 гулдена.27 Даница је купила кућу са плацем у Кикинди од мајке Малацков Феме из Сент Миклоша за 800 форинти. Године 1883. она продаје шестину сесије Цинегеу Јаношу и Вероники из Кикинде за 900 форинти.28 Крстин Кристина је продала 1878. године 5 јутара иберландске земље Живковић Марији за 100 гулдена.29 Крстин Младен – Миша (1851–1918), берберин из Мокрина, продао је кућу жени Мисирки (1852–?) за 160 форинти.30 Крстин Васа је 1878. године продао брату Пери земљу за 60 форинти.31 Сестре Крстин из Мокрина су 1880. године продале кућу са плацем у Великој Кикинди Паји Гранфилу, земљораднику из Велике Кикинде.32 Терхеш-Телечки Ева, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда 1875–1916. Аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 1/361 16.11.1876. Велика Кикинда, стр. 49. 20 Исто, Ф. 31, 1/103 17.1.1876. Велика Кикинда, стр. 21 21 Домовни протокол 1880–1898. године, број куће 493. 22 Терхеш-Телечки Ева, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда 1875–1916. Аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 10/3625 6.10.1892. Велика Кикинда, стр. 99. 23 Домовни протокол 1915~1960. године, број куће 668/525. 24 ИАКи, фонд 3, 522/ΙΙ, спис 75. Податак добијен од Драгољуба Бадрљице. 25 Група аутора, Мокринчани добровољци у Првом светском рату, Мокрин 1997, стр. 41. 26 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915–. 27 Терхеш-Телечки Ева, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда 1875–1916: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 1/104. 17. 1. 1876, Велика Кикинда, стр. 21 28 Исто, Ф. 31, 5/1950.17. 9. 1883, Велика Кикинда, стр. 205. 29 Исто, Ф. 31, 2/858. 27. 10. 1878, Велика Кикинда, стр. 99. 30 Исто, Ф. 31, 2/627. 28. 12. 1877, Велика Кикинда, стр. 76. 31 Исто, Ф. 31, 2/896. 5. 12. 1878, Велика Кикинда, стр. 103. 32 Исто, Ф. 31, 3/1400. 17. 12. 1880, Велика Кикинда, стр. 153. 19

116

Крстин Драга (1867–1888) је 1888. године тестаментом одредила за наследника мужа Средоја (1860–1928).33 Сестре Крстин су 1903. године продале земљу брату Миливоју за 480 круна.34 Стојаков Светозар из Бочара је усвојио малолетног Миливоја Крстина из Мокрина 1899. године.35 Међу најбољим пливачима Мокрина крајем 20-их година XX века били су браћа Ђура (1906– 1998) и Драгољуб – Харика Крстин (1909–?). Драгољуб је био најбољи у пливању испод воде – гњурању.36 „Ђура Крстин рођен 1906. г. је у годинама после Првог светског рата могао да подигне на леђа аутомобил форд, који је био доста висок, да се Ђура могао подвући испод њега. Био је то снажан човек висок 1,90 м, широких леђа, веома лепо развијен.“37 Крстин Вукашина и Маре Драган (1955–), трговац у Мокрину, заслужан за уређење тениских терена у Мокрину на месту старог забавишта и турнира младих играча под именом ,,Мирослав Антић“. Крстин Драгана Пеђа (1994–), професионални тенисер, репрезентативац Србије, био је у ширем саставу репрезентације Србије марта 2015. године у оквиру Дејвис куп такмичења у Краљеву против Хрватске (5:0).38 Интересантна судбина је Орестија (1826–?) и Ватиме (1827–?) Крстин и њихових потомака, који су се са око 50 породица из Војводине крајем 1879. године одселили у Ниш, где су на 12 км од Ниша према Прокупљу основали село Александрово (названо по сину краља Милана и будућем српском краљу Александру Обреновићу). Међу оснивачким породицама су кикиндске фамилије: Глигорићи, Кршановићи, Јоца Мештеровић и браћа (у Кикинди су се презивали Сражмештер, а надимак им је био Љуштикин), Пинтеровићи, Продановићи, Рајковићи (Аца и Стеван), Ракић Велемир, Драгољуб, Иван и Милош – сви браћа. Мокринске фамилије: Арацковић/Арацки, Крстићи/Крстини и Секулић Светозар и Крста. Презимена су забележена у „посрбљеном облику“ са -ић на крају. Више о исељеним Мокринчанима и њиховим потомцима написано је у прилогу: „Исељеници у Србију 1880. године“.

Ђура Крстин (1906–1998) и Димитрије Кнежев (909–?) са породицама у САД

Драган Крстин (1955–) са супругом и сином Предрагом – Пеђом (1994–)

Исто, Ф. 31, 7/2990. 30. 9. 1888, Велика Кикинда, стр. 39. Исто, Ф. 31, 16/5376. 7. 9. 1903, Велика Кикинда, стр. 267. 35 Исто, Ф. 31, 14/4825. 24. 11. 1899, Велика Кикинда, стр. 214. 36 Димитрије Кнежев, Мокрин и Мокринчани, Београд, 1979, стр. 175. 37 Исто, стр.184. 38 Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад. 33 34

117

Ружа и Марко – Милован Крстин–Пеђалов (1921–?) око 1980.

Драгомир Крстин (1944– ?) 118

119

СВЕТОЗАР 1910–?

СРЕДОЈЕ 1887–? СМИЉА ?–?

БОШКО 1914–?

АЛЕКСА 1909–?

ЈАКОВ 1738–1774. ?РОКСА ?–1794.

МАРКО 1804–1844. ЕКАТАРИНА 1807–1877.

ПАВЕЛ 1782~1830. ПЕЛАГИЈА 1783–1817. СОФИЈА 1783–?

МИЛОШ 1919–?

МИЛОШ 1940–

ТИХОМИР 1920–?

ЈЕЛЕСИЈА ?–? МАРИЈА?–? ЈЕЛЕНА ?–?

ЈОВАН 1924–? ДАРИНКА 1930–?

САВА 1898–?

ТИМА 1926–1946.

РАДА 1920–?

МИЛОРАД 1902–1960. КОВЈАНА 1903–?

СТАНКО 1868–1922. ЉУБИЦА 1869–?

АЛЕКСАНДАР 1930–?

ИЛИЈА 1906–? ОЛГА 1910–?

СТЕФАН 1857–1888.

СРЕДОЈЕ 1857–1898. ЕКАТАРИНА – КАТИЦА 1857–1915.

ПАВЕЛ – ПЛАВША 1825–1879. АКСЕНИЈА 1824–1871. НАСТА 1822–?

ЈОВАН 1794–? ЕКАТАРИНА 1795–1860.

ЛАВРЕНТИЈЕ – АВРАМ 1831–1867. ПЕРСИДА 1832–?

ЦВЕТКО 1893–1959. ДАРИНКА 1895–?

ПЕТАР 1919–? РУЖИЦА ?–?

ДУШАН 1892–1961. ХРИСТИНА ?–?

МИЛАН 1868–1930. ХРИСТИНА 1868–1939.

ВИКЕНТИЈЕ 1826–? ВАТИМА 1826–1845. РАХИЛА 1826–1891.

МИЛАН – МИЛОШ 1889–? ЕТЕЛКА ?–?

РАДОСЛАВ 1854–1890. ЉУБИЦА 1856–?

ЈАНКО 1804–1878. ЕКАТАРИНА 1805–1848. ТАДИЈА 1805–1866. МАРТА 1810–1868. ТОМАНИЈА 1814–?

ПЕТАР 1779–1849. МАРТА 1780–1857.

ЛУКА 1740–1811. АНАСТАСИЈА 1742~1835.

ЈОВАН ?–1787. ?МАНДА 1701–1776.

МАРКО ?–1785.

МИЛОРАД 1951–

МИЛАН 1926–?

БОШКО 1893–?

ИСАК – ИСА 1931–?

ИЛИЈА 1941–

МИЛИВОЈ 1894–1985. ДАФИНА 1891–?

ГРИГОРИЈЕ 1860–1881.

ОБРАД 1864–1942. МИЛЕВА 1860–1941.

ЖИВАН 1813~1832. пупил

АРСЕН ~1757~1820. МАРИЈА – МАЦА ?–1794. МАРТА ?–1816.

IV. 12. Родослов рода ЛАДИЧОРБИЋ 1

ЖИВОЈИН 1946–

РАДОВАН 1897–?

СТЕВАН 1952–

БОРИВОЈ 1912–?

Потомци су у родослову 2

Ђурђевдан

120

ИСА 1951–

МИРКО 1921–? ЈЕЛЕНА 1926–?

Потомци се налазе у родослову 1

ЖИВОЈИН – ЖИВА 1906–1986. СОФИЈА 1907–1982.

ЖАРКО 1941–

ВЕЛИМИР – ВЕЉКО 1878–1914. ДАРИНКА 1878–1935.

ЛАВРЕНТИЈЕ – АВРАМ 1831–1867. ПЕРСИДА 1832–?

ВЕЉКО 1924–2007. ВЕЛИНКА 1928–1979.

ЖАРКО 1897–1981. ЈЕЛЕНА – ЈЕЛКА 1897–1972.

ИСИДОР 1892–1969. ЉУБИЦА ?–? ДЕСАНКА 1903–1984.

МАРКО 1804–1844. ЕКАТАРИНА 1807–1877.

ЈАНКО 1804–1878. ЕКАТАРИНА 1805–1848. ТАДИЈА 1805–1866. МАРТА 1810–1868. ТОМАНИЈА 1814–?

ВИКЕНТИЈЕ 1826–? ВАТИМА 1826–1845. РАХИЛА 1826–1891.

ЈОВАН 1794–? ЕКАТАРИНА 1795–1860.

ПАВЕЛ 1782~1830. ПЕЛАГИЈА 1783–1817. СОФИЈА 1783–?

ПЕТАР 1779–1849. МАРТА 1780–1857.

БОГОСЛАВ 2018–

ДУШАН 1979– МИРЈАНА 1983– ГРОЗДА 1988

ЖИВОЈИН 1952– ЈЕЛЕНА 1955–

ДРАГУТИН 1927–2004. ЈЕЛЕНА 1928–2017.

РАДИВОЈ 1904–? ХРИСТИНА ?–? ДЕСАНКА 1903–?

ПАВЕЛ – ПЛАВША 1825–1879. АКСЕНИЈА 1824–1871. НАСТА 1822–?

ЈЕЛЕСИЈА ?–? МАРИЈА ?–? ЈЕЛЕНА ?–?

ЈАКОВ 1738–1774. ? РОКСА ?–1794.

ЛУКА 1740–1811. АНАСТАСИЈА 1742-~1835.

ЈОВАН ?–1787. ? МАНДА 1701–1776.

ДРАГАН 1981– ХРИСТИНА

ЗОРАН 1947–

ОБРАД 1965–

САВА 1907–? ВЕЛИНКА 1908–?

ПАВЕЛ – ПАЈА 1884–1954. ЗОРКА ?–1918.

ОБРАД 1864–1942. МИЛЕВА 1860–1941.

ЖИВАН 1813~1832. пупил

АРСЕН ~1757~1820. МАРИЈА – МАЦА ?–1794. МАРТА ?–1816.

МАРКО ?–1785.

БОЖИДАР – БОШКО 1905–? ЉУБИНКА 1910–?

СРЕДОЈЕ 1857–1898. ЕКАТАРИНА – КАТИЦА 1857–1915.

Родослов рода ЛАДИЧОРБИЋ 2

ДРАГОЉУБ 1968–

ВЕСЕЛИН 1935–

ОБРАД 1913–? КАТИЦА 1914–?

ВЕСЕЛИН 1888–1915. ЈЕЛЕНА – ЈЕЛКА ?–?

Ђурђевдан

121

МБ/ ЦБ

183/173

183/422

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Лука Ладичорба

Арсен Ладичорба

МБ/ ЦБ

173

422

Арсен Ладичорбић

Лука Ладичорбић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

183/422

183/173

МБ/ ЦБ

Арсен Ладичорбић

Лука Ладичорбић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

183/422

183/ 173

МБ/ ЦБ

Арсен Ладичорбић

Лука Ладичорбић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

183/ 422

183/ 173

МБ/ ЦБ

Арсен Ладичорбић

Лука Ладичорбић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

183/422

183/ 173

МБ/ ЦБ

Арсен Ладичорбић

Лука, Пера Ладичорбић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

Списак пореских обвезника 1776. године рода ЛАДИЧОРБИЋ2

183/422

183/173

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

183/422

183/ -

МБ/ ЦБ

Арсен Ладичорбић

Пера Ладичорбић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

Арсен Ладичорбић

Павел брат Ладичорбић

183/ 307 1/2 183/ 312

Лука Ладичорбић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ 183/ 307

МБ/ ЦБ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Ladi~orba Arsen

422

1/1

1/2 suva~e N -374, 1/4 Rak. kazan, Arsen bratov sin N 422

(iz N-173)

Uku}ani i novi obveznici

2-6/16

6-30

11-20

-48

Ladi~orba Luka

Prezime i ime doma}ina

173

Br. ku}e

20-24

-15

5-10

3-00

10.

2-00

11.

Арсен Ладичорбић

Лука Ладичорбић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода ЛАДИЧОРБИЋ1

Подаци и запажања о роду ЛАДИЧОРБИЋ Род Ладичорбић се населио у Мокрин из Сенте.3 У попису граничара-домаћина 1720. године у Сенти забележен је Никола Ладичорбић. Обрађивао је 9 пожунских мерова оранице и 2 косе ливаде.4 Највероватније је Никола предак рода Ладичорбић у Мокрину. Ово презиме се није мењало, а само је у пореском списку 1776. године забележено као Ладичорба.5 Јован Ладичорбић се населио у Мокрин из Сенте, а приликом преласка остао је дужан цркви у Сенти 8 форинти и 1 форинту интереса. Као и остали дужници, Јован није одрицао дуг, него је тврдио да ће га употребити за зидање цркве у Банату, тј. у Мокрину. Лука (1740–1811) и Арсен (~1757~1820) су 1776. године плаћали порез на целу сесију земље. Лука је имао ½ суваче, ¼ ракијског казана, а обрађивао је 2–6/16 јутара винограда и 68 јутара иберландске земље.6 Очигледно је да су спадали у најимућнији слој становништва Мокрина. На кућном броју 183/173 у XVΙIΙ веку су умрле Манда (1701–1777), Ана (1750–1778) и удова Рокса (?–1799), све забележене као Ладичорбић. Ни за једну од њих није забележено чија је била супруга. Павел Ладичорбић (1782~1830) је 19. 8. 1817. године дао прилог – „добровољну милостињу“ – од 3 форинте. За оглашавање звона Павел је 11. 2. 1817. године платио 1 форинту, а 14. 8. 1817. године 5 форинти. Павелов брат Петар – Пера је за исту намену 1815. године платио 2 форинте.7 Добровољац у Буни 1849. године био је Лаврентије – Ловра – Аврам Ладичорбић (1831–1867), бубњар.8 Међу 30 мокринских „великопорезника“ (оних који су плаћали највећи порез), био је Јанко Ладичорбић (1804–1878).9 Уговором о поклону састављеном пред бележником и сведоцима, Обрад Ладичорбић (1864– 1942) поклонио је 21. 2. 1884. године жени Милеви у власништво четвртину урбар сесије и део винограда.10 Сестре Ладичорбић продале су 1901. године виноград стрицу Емилу за 500 круна.11 Катица Ладичорбић је продала 1903. године два јутра земље сину Вељку (1878–1914) за 200 круна. У исто време Голушин Бојана из Карлова продала је брату Вељку Ладичорбићу трећину куће за 200 круна, земљу за 400 круна у готовом, и он је преузео њен дуг од 2.300 круна.12 Ладичорбић Сида (1832–?) и Милан (1863–1930) продали су земљу 1902. године рођаку Ладичорбић Станку (1868–1922) за 500 круна.13 Станко је купио 1903. године земљу од породице Дицков из Аде (Мокрина) за 1200 круна.14 Na ime Ladi~orbi} Obrada (otac) stiglo je zvani~no obave{tewe iz Vojne bolnice carske Rusije, Pavlodar, Omsk, da je: „1915. g. februara meseca 22. dana umro u vojnom lazaretu u Pavlodaru redov 29. puka (Napomena D.P.B.: austrougarske vojske) Ladi~orbi} Veselin, o`ewen, 26 l. star.“ Веселиновом брату Pajи Ladi~orbi}у) stigao je telegram да је Веселин преминуо 7. марта 1915. године од туберкулозе. ,,Iz sa~uvanog Zapisnika, vo|enog u Mokrinu 9. decembra 1921. god., saznajemo da je `ena pokojnog Veselina bila Jelena Toma{ev (ro|. 1894. god. u V. Kikindi), koja je Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, стр. 27. Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком XVΙΙΙ века, Нови Сад, 1966, стр. 375. 5 Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 6 Исто 7 Милош Деспотов, Књига рачуна црквених 1814–1817, нав. дело 8 Драгољуб Бадрљица, Попис добровољаца у Буни, Мокрин јуче, од броја 101, 15. јун 2005. Године; Историјски архив Кикинда, 3, 394, сп. 45. 9 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт, Кикинда, 1989, стр. 211. 10 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 5/2081. 21. 2. 1884, Велика Кикинда, стр. 218. 11 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 15/5049. 7. 10. 1901, Велика Кикинда, стр. 235. 12 Исто, Ф. 31, 16/5373, 5374, 5375. 4. 7. 9. 1903, Велика Кикинда, стр. 235. 13 Исто, Ф. 31, 15/5100. 4. 2. 1902, Велика Кикинда, стр. 240. 14 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 16/5298. 19. 3. 1903, Велика Кикинда, стр. 260. 3 4

122

voqna sa @ivojinom Popovim (ro|. 1875. god. u Mokrinu) u brak stupiti. Prvi mu` joj je u Pavlodaru (Senpalatinska oblast) umro. Kao dvojica svedoka javqaju se Du{an Stana}ev Karlova~ki i Arkadija Krstono{i} vel. kikindski stanovniк, koji su naveli podatak o padawu u rusko zarobqeni{tvo 1914. godine, meseca septembra, ’i celo vreme zajedno smo bili u jednom lageru. Veselin Ladi~orbi} meseca januara 1915. god. oboleo je i 7. marta 1915. god. u bolnici umro, te smo nas dvojica Veselina Ladi~orbi}a le{ videli i sahranili.’“15 Ладичорбић Петра Милош – Миџа (1940 – Београд, 2011) завршио је Војну поморску академију, био је мокрински рукометаш из првих година, рукометни тренер, војни изасланик Југославије, СР Југославије и СЦГ у Лондону и Атини. Ладичорбић Миливој (1892–1980), из САД је дошао 1916. године на Солунски фронт као српски добровољац, писац занимљивог животописа који је послужио многим потоњим истраживачима мокринске прошлости.16 Миливој Ладичорбић и Коста Фишеков су 1912. године основали организацију Социјалдемократске странке.17 Паја Ладичорбић је био деоничар Мокринске народне штедионице основане 1887. године и једно време и њен председник.18 Обрад (1864–1942) је био члан Општинског одбора 1918. године.19 Ладичорбић Саве и Велинке Зоран (1947) завршио је Грађевинску техничку школу у Кикинди, а у Њујорку (где живи и ради) је од 1970. године модни креатор светског значаја.20 Подаци из најновијег домовног протокола (1915~1960): Велинка, супруга Савина (1907–?), рођена је као Француски у Кикинди. Љубица Безбрадица (1910–?) је супруга Божидарова. Катица Олајџин је супруга Обрадова (1913–?). Велинка Симић је супруга Вељкова (1924–?). Јелена Трнић (1928–?) је супруга Драгутинова. Јелена Коледин (Ђала, 1926 – ?) је супруга Миркова. Даринка Мандић (1930–?) је Јованова супруга.

Радивој – Рада Ладичорбић (1904–?)

Миливој Ладичорбић (1892–1980), 1916.

Драгољуб Бадрљица, Мокринчани у Русији и Руси у Мокрину, Прилози за Мокрин јуче, 98. Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад. 17 Димитрије Кнежев, Мокрин и Мокринчани, Београд, 1979, стр. 96. 15 16

Исто, стр. 108.

Исто, стр. 139. 20 Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад. 19

123

Свадба Обрада Ладичорбића (1913–?)

Владимир Дамјененко, његова супруга Драгојла рођена Чобанов, Велинка (1908–?), Сава (1907–?) и њихов син Зоран

Велимир – Вељко Ладичорбић (1878–1914) са супругом Даринком рођеном Маленчић (1878–1935) и децом

124

125

ЖИВОЈИН 1867–?

ЛАЗАР 1842–? ЈУЛИЈАНА 1843–1910.

СОФРОНИЈЕ 1817–1875. САРА 1819~1840. ЈУЛИЈАНА 1819–1845. ВАСИЛИЈА 1828–? ЈУЛИЈАНА 1820–1877.

СВЕТОЗАР 1880–?

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРКА 1833–? МАРИНА 1833–1860. ТИЈАНА 1836–1904.

ВОЈИН 1797~1864. АКСЕНИЈА 1798~1830. ЈОКА 1799–1849. ЧАВА 1799–1868.

ЖИВАН 1770~1830. АНА – ЕКА 1771~1819. ТЕОДОРА 1771–?

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРАЂ – ЂУЂА – ЂУРА 1750–1823. ТЕОДОСИЈА ?–? АНА 1751–?

ЈЕФТИМИЈЕ – ЈЕФТА ?–? АНЂЕЛИЈА ?–?

НИКИФОР 1832–1849.

МИХАИЛ 1807–1868. МАРИЈА 1808–1849. РАХИЛА 1810–1872.

НИКОЛА ?–1791. САВКА ?–1786.

РЕЉА 1711–1778.

МАРКО ?–?

ДИМИТРИЈЕ 1841–1861.

САМУИЛ 1818~1840. МАРИЈА 1817–?

МЛАДЕН 1836–1857. НАТАЛИЈА 1838–?

МАТЕЈ – МАТА 1787~1830. СЕЛЕНА – СЕЛА 1788~1830.

ЈОВАН 1760~1819. ЈОВАНКА 1761–1816.

ЂУРА ?–?

IV.13. Родослов рода МАРКОВ–РЕЉИН

ДУШАН 1867–?

НЕНАД 1845–1893. АНА 1840–1886.

Свети Јован

126

Марко Реља

263

Ђура Марков

Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

448/ 304

328/ 454

328/ 304

М.Б./ Ц.Б.

Ђура Марков

Јован Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

448/ 304

328/ 454

МБ/ ЦБ

Ђура Марков

Јован Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

448/ 304

328/ 454

МБ/ ЦБ

Ђура Марков

Јован Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803. МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

448/ -

328/-

МБ/ ЦБ

Ђура Марков

Јован Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

Списак пореских обвезника 1776. године рода МАРКОВ–РЕЉИН2

448/ 304

328/ 304

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

448/ 592

328/773

МБ/ ЦБ

Георги Марков

Јоан Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДОМ. ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Markov Jovan

Reqa Marko

454

263

\ura sin

(iz N-304)

Nikola otac, Jovan brat N-454

Uku}ani i novi obveznici

1/2

1/1

6-30

6-20 1-10/16 10-50 6-20

1-13/16 10-50 11-20

-33

-37

Markov \ura

Prezime i ime doma}ina

304

Br. ku}e

2-06

7-30

2-50

5-10

10.

11.

Ђура Марков

Јова Марков

454

448/ 304

Никола Марков

328/ 304

Ђура Марков

304

Јован Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

326

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода МАРКОВ–РЕЉИН1

Подаци и запажања о роду МАРКОВ–РЕЉИН Најстарији предак овог рода у Мокрину је Марко. Рођен је крајем XVIΙ века и по њему је овај род добио презиме Марков. Међутим, у црквеним протоколима 1757–1817. године много чешће су бележени под презименом Рељин, по Марковом сину Рељи. У поменутом периоду, у црквеним протоколима припадници овог рода забележени су 67 пута као Рељин, а само 7 пута као Марков. Како је онда преовладало презиме Марков? Изгледа да су и овде порески спискови били одлучујући. У пореским списковима из 1776. године, Реља и син Никола дали су податак да се презивају Марков, па су после тога у пореским списковима бележени искључиво као Марков. Као и код рода Марков– Лацков–Коларски, преовладало је презиме Марков, како је бележено у пореским списковима. Маркови–Рељини нису у сродству са Марковим–Лацковим, са Марковим–Мркучевим, са потомцима ковача Марка Циганина, ни са неким другим становницима Мокрина који су повремено бележени као Марков, по очевом имену. Ни један род Маркових у Мокрину не потиче од истог Марка. Маркови–Рељини нису у сродству ни са онима који данас носе презиме Рељин. Постоје само посредни докази да је Марко Рељин отац, а Никола Рељин син: • Реља је у црквеним протоколима забележен само два пута и то оба пута као Марков; • у пореском списку из 1776. године Реља је забележен као Реља Марко; • Јефта, син Реље Маркова, и Никола Рељин кумују истим особама – Јакову и Макрени Мандић. Пошто директног доказа нема, веза између Марка и Реље означена је испрекиданом линијом. Овај род je нестаo из Мокрина крајем XIX века. Лазар (1842–?) није забележен у домовном протоколу 1898–1914. године. Могуће је да се одселио са породицом. Душан (1867–?) је живео 1898–1914. године као укућан, без жене и деце.

127

128

ДИМИТРИЈЕ – МИТА 1935–2011,

МИЛОШ 1894–?

ЗОРАН 1984–

ВЕЛИМИР 1955–1992. ЗОРКА 1958–

ДУШАН 1932–

ЖАРКО 1898–1920. ЉУБИЦА 1898–?

ГЕОРГИЈЕ 1867–1906. ДРАГА ?–1901. ЗОРКА 1882–?

СТЕВАН 1930–1971. ДАНИЦА 1929–?

РАДА – РАДУШКА 1887–1947. СОФИЈА 1892–?

РАДИВОЈ – РАДА 1857–1918. ЉУБИЦА 1858–?

ДИМИТРИЈЕ 1831–1898. НАТАЛИЈА 1831–1862.

ТОДОР 1797–1874. МИЛИЦА ~1799~1823. ЈЕЛЕНА 1798–1873.

ТЕОДОР ?–? МАРТА ?–?

ТОМИСЛАВ 1934–

ВЕЛИМИР 1903–1973. НЕВЕНКА 1909–1978.

ПРЕДРАГ 1936–

НИКИФОР 1906–? КОСАНА 1909–?

ДУШАН 1878–? КАТА 1885–1952.

Потомци су у родослову Марков–Лацков 2

МИХАИЛ – МИЛИЋ 1755–1821. ЈОВАНКА 1756~1835.

ЛАЗАР – ЛАЦКО 1733–1810. ЈУЛИЈАНА – ЂУЛА 1734–1813.

МАРКО ?–?

ПРЕДРАГ 1966–

ЗОРАН 1939–

ДУШАН 1929–?

РАДОВАН 1943–

ДИМИТРИЈЕ 1825–1870. ДМИТРА 1827–?

ЛАЗАР 1964–?

ПЕТАР 1953–

АЛЕКСА 1967–?

ЦВЕТКО 1959–

ЖИВКО 1935–

ЦВЕТКО 1911–? ЈАКИЦА 1913–?

МИЛАН 1863–1928. МИЛИЦА 1870–1928.

Свети Јован

РАДОВАН – РАДА 1932–? КАТИЦА 1934–?

ПЕТАР 1897–? БОЈАНА 1901–1924. ТИЈАНА 1908–?

СТЕФАН 1861–1929.

ПАВЛЕ – ПАЈА 1926–? МИЛЕВА 1927–?

БОШКО 1881–1960. СОФИЈА 1895–?

СРБОЉУБ 1849–1916. ДРАГИЊА 1850–1914.

Родослов рода МАРКОВ–ЛАЦКОВ–КОЛАРСКИ 1

129

ЈОВАН 1927–?

ЖИВАН 1914–1941. МАРИНА ?–?

ПЕТАР 1887–1955. СМИЉА 1892–1965.

ЖИВАН 1863–1922. МИЛЕВА 1864–1940.

МИЛОШ 1883–1942. АНКА ?–1914. МИЛА 1892–?

СПАСОЈЕ 1922–? ЉУБИЦА 1923–?

ГЕОРГИЈЕ 1890–1929. БОЈАНА 1894–1918. КРИСТИНА 1896–1949?

РАНКО 1902–? АНИЦА 1905–?

ЈОВАН – ЈОЦА 1879–1946. ЉУБИЦА 1882–1924.

РАНКО 1854–1900. АНКА 1851–1902.

Потомци су у родослову Марков–Лацков 1

ДИМИТРИЈЕ 1779–1802. ПЕЛАГИЈА ~1779~1844.

МИХАИЛ – МИЛОШ 1829–1873. МИЛИЦА – МИЛКА 1830–1894.

OЗРЕН 1954–

ВЛАЈКО 1928–? МИЛЕВА 1931–?

ЖИВАН 1908–1954. ДЕСАНКА 1908–1966.

МИЛЕНКО 1964–

БОШКО 1900– 1924.

МИЛЕНКО 1921–?

МИЛАН 1894–? ВЕЛИНКА ?–?

ДРАГОЉУБ 1919–?

ЖИВОЈИН 1891–1930. МИЛИЦА 1892–?

УРОШ 1920–?

ВУКАШИН 1897–1918.

ЉУБОМИР 1919–? АНГЕЛИНА 1920–?

НЕДЕЉКО 1895–1925. ЛИНКА 1894–? СТЕФАНИЈА 1903–?

ВЕСЕЛИН 1870–1935. КРИСТИНА 1871–1915. ВИДОСАВА ?–?

Потомци су у родослову Марков–Лацков 1

ТОМА 1791–1855. ЈЕЛЕНА 1793–1850.

ЛАЗАР 1901–1952? ЗОРКА 1900–1946.

АЛЕКСАНДАР 1930–?

ИЛИЈА 1897– 1922.

ПЕТАР 1938–

ВЕЉКО 1918–1967. СМИЉА 1919–?

СЛОБОДАН 1941–

Свети Јован

ДУШАН 1940–

БОШКО 1948–

МИХАЈЛО МИЛАН 1920–? 1931–? ДЕЈАНКА 1933–?

БОШКО 1892–1958. РАКИЛА – КИЛА 1895–?

МИХАИЛ 1922–? ВУКОСАВА 1925–?

ДУШАН 1890–1932? МАРИЈА 1898–?

МИХАИЛ – МИША 1857–1919. САВЕТА 1858–1932.

МИЛОШ 1873–1929. ДИНКА 1874–1937.

ПАВЕЛ 1819–1890. СОФИЈА 1820–1878.

ВЕЛКО 1838–1897. СОФИЈА 1838–1918.

РАНКО – МАРКО 1782–1846. ИВАНКА 1784~1824. ТЕОДОРА 1784–1844.

МИХАИЛ – МИЛИЋ 1755–1821. ЈОВАНКА 1756~1835.

ЛАЗАР – ЛАЦКО 1733–1810. ЈУЛИЈАНА – ЂУЛА 1734–1813.

ЛАЗАР 1803–1887. СОФИЈА 1806–1871.

МЛАДЕН 1868–1948. КРИСТИНА – ТИНКА 1873–1952.

МИЛАН 1893–? ЈЕЛЕНА 1902–1925.

ТЕОДОР ?–? МАРТА ?–?

МАРКО ?–?

Родослов рода МАРКОВ–ЛАЦКОВ–КОЛАРСКИ 2

130

46/ 42

Лазар Марков

Милић Марков

369

46/ 42

МБ/ ЦБ

Лазар Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

46/ 369

46/ 42

М.Б./ Ц.Б.

Милић Лазар

Лазар Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

46/ 369

46/ 42

МБ/ ЦБ

Милић Лазар

Дмитар Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

46/ 369

46/ 42

МБ/ ЦБ

Милић Марков

Митар Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

46/ 369

46/ 42

МБ/ ЦБ

Милић Марков

Митар Ранко Марков 46/ -

46/ -

ИМЕ И МБ/ ПРЕЗИМЕ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

Милић Марков

Ранко Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

Списак пореских обвезника 1776. године рода МАРКОВ–ЛАЦКОВ–КОЛАРСКИ2

Милић Марков

Лазар Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

46/ 137

МБ/ ЦБ

Михаил Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Markov Lazar

Mili} sin N-369

(iz N-42)

Uku}ani i novi obveznici

1/1

1-8/16

6-30

11-20

-30

Markov Mili}

Prezime i ime doma}ina

369

Br. ku}e

9-54

5-10

10.

11.

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776– 1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода МАРКОВ–ЛАЦКОВ–КОЛАРСКИ1

Подаци и запажања о роду МАРКОВ–ЛАЦКОВ–КОЛАРСКИ Овај род води порекло од Марка Коларског. По њему је настало презиме Марков, како се данас бележи овај род. По Марковом сину Лазару – Лацку (1733–1810) настао је данашњи надимак Лацков, а презиме Коларски су потомци заборавили. Али није увек било тако. Припадници овог рода, у црквеним протоколима, забележени су у периоду 1757–1817. године 57 пута као Коларски, 14 пута као Лацков и 14 пута као Марков. У пореским списковима 1776–1810. године бележени су углавном као Марков. Само је Милић забележен два пута по оцу Лазару као Милић Лазар. Маркови–Лацкови су дошли у Мокрин из Кањиже.3 Из Кањиже су и фамилије Недељков– Вањешев и Ковачић којима Маркови–Лацкови кумују почетком друге половине XVΙII века. Марко је забележен само четири пута, и то посредно, као отац Лазара и Теодора. Лазар – Лацко и његов син Милић обрађују по целу сесију земље, јутро и по винограда и 33 јутара иберланда. Толику површину земље нису могли обрађивати сами. Вероватно су имали слуге. Да је фамилија Марков–Лацков добростојећа знамо по томе што је Милић (1755–1821) купио 1814. године сто у цркви за 10 форинти, а за славу Свети Јован исте године приложио је 1 форинту.4 Димитрије (1779–1802) је вероватно Милићев син. У протоколу крштених је тако забележено, али пошто немамо друге потврде, у родослову су повезани испрекиданом линијом. Димитрије је забележен само у пореским списковима 1796–1803. године, а у пореском списку 1804–1807. године је његово име прецртано, јер је умро 11. 11. 1802. За Димитријеву супругу Пелагију (1779~1844) је у домовним протоколима 1809–1817. и 1817– 1824 године забележено само да је удовица. У домовном протоколу 1824–1842. године пише да је мати Теодора (1797–1874), а тек у протоколу 1842–1859. сазнајемо да је удовица почившег Димитрија (1779–1802). Пелагија је остала у кући породице Марков иако је врло млада остала удовица. То је врло ретка појава – обично су се удовице брзо преудавале. Марков Димитрије (1831–1898) је продао 4 јутра иберландске земље 9. 2. 1876. године Алберту Бергеру, трговцу из Сегедина, за 130 гулдена.5 Истог дана Марков Паја (1819–1890) продао је истом купцу такође 4 јутра иберландске земље за 130 гулдена.6 Марков Миша (1857–1919) продао је плац 9. 10. 1891. године Радовану Кулаузову за 135,50 форинти.7 Марков Вељко (1838–1897) продао је земљу Јовић Живи 1. 11. 1896. године за 310 форинти.8 Следеће године Вељко је поново продавао земљу. Продао је 11. 10. 1897. године земљу Ранку Маркову (1854–1900) за 140 форинти.9 Само дан касније Вељко је продао земљу трговцу Јонашу Брауну.10 Зорка (1882–?) је после смрти супруга Георгија (1867–1906) одвела сина Велимира (1903–1973) у Варјаш (данас је то Румунија). Сви Велимирови потомци рођени су у Варјашу.11

Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, стр. 325. Милош Деспотов, Мокрински српски именослов, Књига рачуна црквених 1814–1817, Кикинда, 2012. 5 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда 1875–1916: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 1/135, стр. 25. 6 Исто, Ф. 31, 1/136, стр. 25 7 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда 1875–1916: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 9/3419, стр. 80. 8 Исто, Ф. 31, 12/4283, стр. 162. 9 Исто, Ф. 31, 13/4462. стр. 179. 10 Исто, Ф. 31, 13/4465. стр. 179. 11 Подаци су добијени од Зорана Маркова (1984) из Варјаша. 3 4

131

У домовном протоколу 1915–12 забележени су неки подаци о супругама у роду Марков–Лацков: • у кућу Веселина Маркова (1870–1935) је као зет ушао Иван Рацков–Грујић (1904–?); • удовица Софија Бојин рођена Сараволац је ванбрачна Бошкова (1881–1960) супруга; • Косана рођена Крџалин (1909–?) је Никифорова (1905–?) супруга; • Тијана рођена Станишић је друга Петрова (1897–?) супруга. Венчани су 1931. године; • Катица рођена Грастић (1934–?) је Радованова (1932–?) супруга; • Јелена рођена Коканов (1902–1925) је Mиланова (1899–?) супруга; • Десанка рођена Камџијаш (1908–1966) је Живанова супруга; • Мила (1892–?), супруга Милошева, рођена је у Великој Кикинди; • Милева рођена Трифунов (1931–?), Влајкова супруга, рођена је у Санаду; • Ракила – Кила (1898–?), Бошкова супруга, рођена је и венчана у Русији; • Вукосава рођена Петров (1925–?) је Михајлова супругa; • Дејанка рођена Димитријевић (1933–?) је из Падеја; • Ангелина рођена Француски је Љубомирова (1919–?) супруга.

Домовни протокол је после Другог светског рата вођен нередовно, а 70-их година XX века је престало свако вођење.

132

Родослов рода МАРКОВ–МРКУЧЕВ

ГАВРА 1840–1924. ЈУЛИЈАНА 1841–1919.

ВЛАДИМИР 1860-1938. КАТА 1862-1903.

МИЛАН 1897–1969. ОЛГА 1900–?

ЛАЗАР 1900–? ИРЕНА 1905–?

РАДОВАН 1949–

ИВАН 1864–1940. ЈЕЛЕНА 1867–1959.

БОШКО 1893–1941. САВЕТА 1896–?

ЉУБОМИР 1925–?

ЈОВАН 1901–? МИЛИЦА 1905–?

МИЛАН 1928–? КАТИЦА 1932–?

ИВАН 1933–? МИЛКА ?–?

ЖИВОЈИН 1909–?

СЛАВКО 1936–?

Гавра Мркучев (1840–1924) је био зет у кући Алексе Попова (1806–1860). У домовним протоколима 1859–1880. и 1880–1898. године бележен је као Мркучев, а од 1898. године као Марков. За најстаријег сина Владимира (1860–1938) забележено је да је рођен у Тиса Семиклушу (Остојићево), а кћи Марина је рођена 1862. године у Мокрину. Вероватно је Владимир дошао из Тиса Семиклуша и оженио се у Мокрину, потом неколико година живео у Тиса Семиклушу, па се преселио у Мокрин између 1860. и 1862. године, у кућу свог таста.

133

134

ПАВЕЛ 1801–?

ЖИВАН 1803–?

РАДОВАН 1780~1834. ЈУЛИЈАНА 1782–?

МАРКО 1805–?

МАКСИМ 1780–1811. МАРИЈА 1781–?

МАРКО 1807–?

АНТА 1792–1811.

ДИМИТРИЈЕ 1794–?

ЈЕФТИМИЈЕ 1808–?

ТЕОДОР 1758–1811. САВКА 1759–1810.

БЕЛАН 1796–?

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Димитар Марков

Тодор Марков

МБ/ ЦБ

270/ 253

389/ 376

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Дмитар Марков

МБ/ ЦБ

376

389/ 376

МБ/ ЦБ

Тодор Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

389/ 376

385 /-

М.Б./ Ц.Б.

Тодор Марков

Ана Маркова

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

389/ 376

385 /-

МБ/ ЦБ

Тодор Марков

Ана Маркова

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

389/ 376

385 /-

МБ/ ЦБ

Тодор Марков

Ана Маркова

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

389/-

385

МБ/ ЦБ

Тодор Марков

Рада Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

Тодор Марков Марко Марков 684/737

Рада Марков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

389/648

385/878

МБ/ ЦБ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода МАРКОВ–ПУПИЛ–ЦИГАНИН–КОВАЧ1

АРКАДИЈЕ 1816–?

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

СТЕФАН 1813–?

МАРКО 1775~1820. СОФИЈА – СОКА 1776–1809.

ДМИТАР ?–? АНА ?–?

МАРКО – ПУЛА ?–1785. МАРИЈА ?–?

Родослов рода МАРКОВ–ПУПИЛ–ЦИГАНИН–КОВАЧ

135

Markov Dmitar

376

St KOVA^, Marko otac

Uku}ani i novi obveznici 1/4

1. =

2. 8-40

3. 3-40

4. =

6. 4-10

1-40

10.

11.

Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, нав. дело. Лука Надлачки, Порески списак за Мокрин 1788–1790, необјављен рад добијен од Драгољуба Бадрљице. 4 Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012.

Презиме Марков носили су и потомци Марка (?–1785) ковача, Циганина и његове супруге Марије. Марков син Дмитар је такође био ковач. Као домаћин куће, Дмитар је 1776. године имао ¼ сесије земље, на коју је плаћао порез у износу од 3 форинте и 40 крајцара, док је на ковачки занат плаћао порез у износу од 4 форинте и 10 крајцара. Други Марков син Теодор је такође плаћао порез на ¼ сесије земље 1892–1895. године3, а такође је бележен као ковач. Маркови, потомци Марка ковача, нестали су из Mокрина у првој половини XIX века, или су бележени под другим презименом. Први ковачи у Мокрину су били искључиво Цигани. Срби су избегавали овај занат, а неко је морао да поправља оружје и пољопривредне алатке, да поткива коње... Један од ковача Цигана забележен је као Андреј пушкар. Ковачи Цигани су дошли у Мокрин са нашим прецима, па чак су и добијали земљу за обраду. Мартинов Мија и Марков Дмитар, обојица ковачи, обрађивали су ¼ сесије земље, ковач Павловић Давид ½ сесије земље и 13/16 јутра винограда, а само је ковач Николин Стефан био без земље. Сви су плаћали и порез на ковачки занат од 4 форинте и 10 крајцара.4 Истим занатом су се бавили и очеви ковача-домаћина (Мартина, Марка и Николе), забележених у пореским списковима 1776. године.

Подаци и запажања о роду МАРКОВ–ПУПИЛ–ЦИГАНИН–КОВАЧ

Prezime i ime doma}ina

Br. ku}e

Списак пореских обвезника 1776. године рода МАРКОВ–ПУПИЛ–ЦИГАНИН–КОВАЧ2

136

ИВАН 1940–

МИЛАНКО 1940–

МИЛИВОЈ 1914–1946. КАТИЦА 1920–?

МИЛОШ 1942–

САВА 1945–

СЕВЕР 1936–2015. ЗОРКА ?–

МИЛОШ 1938–

ЖИВОЈИН 1903–? ЗОРКА 1904–1932.

ЈОВАН 1913–? ДАНИЦА 1920–?

МАРКО 1892–1966. АНГЕЛИНА – МАРИНА 1895–?

ИВАН 1911–? НАТАЛИЈА 1911–1942.

СТЕВАН 1907–? ЛЕНКА 1910–?

ДРАГОЉУБ 1917–? ХРИСТИНА 1922–?

ДОБРИВОЈ – ПАЈА 1902–? НАТАЛИЈА 1906–?

МАРКО 1894–1922.

МИЛОРАД 1946–

ДУШАН 1932–?

Потомци су у родослову 2

ИСАК 1881–1941. ЈЕЛЕНА 1883–1950.

Свети Никола

ОРЕСТИЈЕ 1900–? ЈЕЛЕНА 1904–?

ДУШАН 1947–

ЈОВАН 1895–1919.

БОГДАН 1879–1960. ДРАГА 1882–1920. СМИЉА 1886–?

РАДИВОЈ – РАДА 1940–

МИЛОШ 1892–?

ДУШАН 1870–1919. МАРА 1870–1949.

Потомци су у родослову 3

Потомци су у родослову 2

ВАСИЛИЈЕ 1793~1833. МАРТА – МАРИЦА 1794–1855.

ЛАЗАР 1770–1854. МАКРЕНА ?–1802. ЈОВАНКА ?–? АЛКА 1773–1843.

САВА 1801–1852. НАТАЛИЈА 1802–1858.

МАРКО 1760~1833. АКСЕНИЈА 1761–?

АВАКУМ ?–1795. АНЂЕЛИЈА 1742–1773. ДОКА 1745–1810.

МИЛИВОЈ – НИКОЛА 1868–1909. ЉУБИЦА – ЉУБА 1870–1943.

ЖИВОЈИН – ЖИВАН 1843–1916. МАРИЈА 1838–1867. ПЕРСИДА 1848–1924.

ИВАН – РАДА 1864–1912. МАРИНА 1865–1899. КРИСТИНА – ЈЕЛА ?–1932.

НИКОЛА – ЈОВАН 1836–1907. ЈЕКАТАРИНА 1837–1888. ДРАГИЊА 1840–1902.

МАРКО 1892–?

СЕВЕР 1888–? ГЕОРГИНА 1892–1964.

ЈОВАН 1915–1948. ДАНИЦА 1920–?

САВА 1891–1958. ИВАНКА 1891–?

ИСИДОР 1855–1881.

ТРИФУН – РАДА 1828–1859. МАРИЈА 1830–?

АЛЕКСАНДАР 1805–1842. МАРИЈА 1806–?

АРСЕН – АЛЕКСА 1820–1902. АКСЕНТИЈА 1821–1883.

ВЕСА 1793–1872. ЈУЛИА 1794~1835. ПЕРСИДА 1794–1864.

ДАНИЛО 1769~1830. АНА 1770~1820.

ПАВЕЛ 1814–1881. АГРИПИНА 1815–1867.

Потомци су у родословима 4и5

АРСЕН 1783~1820. ТЕДА 1784~1835.

СТЕФАН 1803–1873. АНА 1804–1857. ЈЕЛЕНА 1806–?

РАДОВАН – РАДА ~1764~1835. ТЕОДОРА – ТОДА ~1765~1835.

МИЛОВАН – МИХАЈЛО 1758~1835. МАРИЈА 1759~1830.

НИНКО ?–? ЈЕЛИЦА ?–?

IV.14. Родослов рода МАЛЕНЧИЋ 1

137

Потомци су у родослову 1

ИСИДОР 1855–1881.

МАРКО 1892–?

ЗОРАН

БОГДАН 1939–

ДАНИЛО 1769~1830. АНА 1770~1820.

АЛЕКСАНДАР 1805–1842. МАРИЈА 1806–?

ДОБРИВОЈ 1905–?

ИВАН – РАДА 1864–1912. МАРИНА 1865–1899. ЈЕЛА 1874–1932.

НЕДЕЉКО 1912–? БОЈАНА 1914–?

БОЖИДАР – БОЖА 1943–

ПЕТАР 1908–? КАТИЦА 1918–?

МИЛАН 1946–

НИКОЛА 1925–?

ИСАК 1934–

Свети Никола

РАДОВАН 1938–

МИЛАН 1919–1943.

ИСАК 1881–1941. ЈЕЛЕНА 1883–1950.

СТАНКО 1906–1965. СМИЉА 1910–?

БОГДАН 1879–1960. ДРАГА 1882–1920. СМИЉА 1886–?

Потомци су у родослову 3

ВАСИЛИЈЕ 1793~1833. МАРТА – МАРИЦА 1794–1855.

ДУШАН 1870–1919. МАРА 1870–1949.

САВА 1801–1852. НАТАЛИЈА 1802–1858.

ЛАЗАР 1770–1854. МАКРЕНА ?–1802. ЈОВАНКА ?–? АЛКА 1773–1843.

АВАКУМ ?–1795. АНЂЕЛИЈА 1742–1773. ДОКА 1745–1810.

МАРКО 1760~1833. АКСЕНИЈА 1761–?

МИЛИВОЈ – НИКОЛА 1868–1909. ЉУБИЦА – ЉУБА 1870–1943.

ЖИВОЈИН – ЖИВАН 1843–1916. МАРИЈА 1838–1867. ПЕРСИДА 1848–1924.

АРСЕН – АЛЕКСА 1820–1902. АКСЕНТИЈА 1821–1883.

ВЕСА 1793–1872. ЈУЛИА 1794~1835. ПЕРСИДА 1794–1864.

НИКОЛА – ЈОВАН 1836–1907. ЈЕКАТАРИНА 1837–1888. ДРАГИЊА 1840–1902.

ПАВЕЛ 1814–1881. АГРИПИНА 1815–1867.

Потомци су у родослову 4и5

РАДОВАН – РАДА ~1764~1835. ТЕОДОРА – ТОДА ~1765~1835.

МАКСИМ – МАКСА 1903–? СОФИЈА 1909–1969.

ТРИФУН – РАДА 1828–1859. МАРИЈА 1830–?

СТЕФАН 1803–1873. АНА 1804–1857. ЈЕЛЕНА 1806–?

АРСЕН 1783~1820. ТЕДА 1784~1835.

МИЛОВАН – МИХАЈЛО 1758~1835. МАРИЈА 1759~1830.

НИНКО ?–? ЈЕЛИЦА ?–?

Родослов рода МАЛЕНЧИЋ 2

138

ДИМИТРИЈЕ 1914–?

МИЛАН 1873–?

ИВАН 1909–? ЉУБИЦА 1911–?

ЖИВОЈИН 1948–?

СВЕТИСЛАВ 1940–?

АЦА 1881–?

УРОШ 1909–? ДУШИЦА – КАТИЦА 1920–?

СВЕТОЗАР 1876–? ЈЕЛИЦА ?–?

ТЕОДОР 1825–1879. ТИНКА 1827–1866.

АКСЕНТИЈЕ 1913–1937.

ОБРАД 1883–? ДАФИНА 1885–?

МИХАИЛО – МИША 1847–1921. РАХИЛА 1849–1918.

АРСЕН – АЛЕКСА 1820–1902. АКСЕНТИЈА 1821–1883.

АЛЕКСАНДАР 1805–1842. МАРИЈА 1806–?

ДАНИЛО 1769~1830. АНА 1770~1820.

ВЕСА 1793–1872. ЈУЛИА 1794~1835. ПЕРСИДА 1794–1864.

ДИМИТРИЈЕ – МИТА 1844–1923. МИЛИЦА 1842–1878. СОФИЈА ?–? ЈЕЛЕНА ?–?

ПАВЕЛ 1814–1881. АГРИПИНА 1815–1867.

СТЕФАН 1803–1873. АНА 1804–1857. ЈЕЛЕНА 1806–?

Потомци су у родословима 1и2

ПОТОМЦИ СУ У РОДОСЛОВУ 4 И 5

РАДОВАН – РАДА~1764~1835. ТЕОДОРА – ТОДА ~1765~1835.

АРСЕН 1783~1820. ТЕДА 1784~1835.

МИЛОВАН – МИХАЈЛО 1758~1835. МАРИЈА 1759~1830.

НИНКО ?–? ЈЕЛИЦА ?–?

ПРЕДРАГ 1917–?

МИЛОШ 1876–1918. ВУКОСАВА ?–1933.

СИМЕОН 1846–?

ВЕЛИМИР 1838–1865. АНА 1838–1862. АНА 1839–?

САВА 1801–1852. НАТАЛИЈА 1802–1858.

МАРКО 1760~1833. АКСЕНИЈА 1761–?

МИРКО 1917–?

МАРИНКО 1942–?

СВЕТОЗАР 1925–?

Свети Никола

МАРИНКО 1885–? ОЛГА 1897–?

ХРАНИСЛАВ 1918–? ВЕЛИНКА 1920–?

ЖИВОЈИН 1886–1918. ПЕРСИДА 1892–? АНГЕЛИНА 1887–1927.

ЛАЗАР – СВЕТОЗАР 1851–1919. КОВЈАНА ?–? МИЛЕВА 1852–?

УРОШ 1830–1859. ЈУЛИЈАНА 1831–1855.

ВАСИЛИЈЕ 1793~1833. МАРТА – МАРИЦА 1794–1855.

ЛАЗАР 1770–1854. МАКРЕНА ?–1802. ЈОВАНКА ?–? АЛКА 1773–1843.

АВАКУМ ?–1795. АНЂЕЛИЈА 1742–1773. ДОКА 1745–1810.

Родослов рода МАЛЕНЧИЋ 3

139

РАДОВАН 1933–

АЛЕКСАНДАР – АЛЕКСА 1901–1964. АМАЛИЈА 1909–?

СВЕТОЗАР 1876–1958. ЈЕЛЕНА – ЛЕНКА 1877–1946.

БРАНКО 1958–?

СИМЕОН 1964–

ЈОВАН 1937–

ЈЕФТИМИЈЕ 1908–?

НЕНАД 1896–? ДАРИНКА 1897–?

Потомци су у родослову 6

АНДРИЈА 1832–1912. ПЕРСИДА 1834–1877. МЕЛАНИЈА 1840–1918.

ИВАН 1886–1949. МИЛИЦА – КРИСТИНА 1892–?

РАДА 1910–? ДРАГИЊА – ДРАГА 1910–?

ЖИВОЈИН 1933– БОСИЉКА ?–?

ГЕОРГИЈЕ 1909–?

БОГДАН 1936– РУЖИЦА 1938–

НЕДЕЉКО – СИМА 1907–? МИЛКА 1912–?

МИЛОШ 1885–1954. КОСАНА 1886–?

ЖИВОЈИН 1828–1910. ПЕРСИДА 1830–1890. ПЕРСИДА 1830–1911.

Потомци су у родослову 3

ЛАЗАР 1770–1854. МАКРЕНА ?–1802. ЈОВАНКА ?–? АЛКА 1773–1843.

АВАКУМ ?–1795. АНЂЕЛИЈА 1742–1773. ДОКА 1745–1810.

МАРКО 1760~1833. АКСЕНИЈА 1761–?

ЛУКА 1864–1938. ПЕРСИДА 1865–1900. КАТАРИНА – КАТА 1866–?

СИМЕОН 1883–1944. РАКИЛА – КИЛА 1879–1966.

МИЛОШ 1861–? МИЛЕВА 1862–? МИЛЕВА 1864–1900. ЛЕПОСАВА 1864–1955.

БОГДАН 1881–1941. МИЛА ?–?

НЕДЕЉКО 1903–? МАРГИТА 1905–?

РАДА 1878–1917. ЧАРНА 1878–1953.

СИМЕОН 1852–1925. СОФИЈА 1853–1924.

АЛЕКСАНДАР 1835–1887. МАРИЈА 1831–1902.

МЛАДЕН 1828–1899. ЈУЛИЈАНА 1828–1854. ЈЕКАТАРИНА 1830–1887. ЈЕЛЕНА 1829–1900.

ЈОВАН 1815–1880. СИМЕОНА 1816–1845. ВАТА 1817–1883.

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРИЦА 1850–1907. ЈУДИТА – ЈУЦА 1849–1927.

НИКОЛА 1801–1871. ЈЕВРОСИНИЈА 1800–1849.

ГЕОРГИЈЕ 1794–1843. СОФИЈА 1796–1863.

Потомци су у родословима 1, 2 и 3

ДАНИЛО 1769~1830. АНА 1770~1820.

РАДОВАН – РАДА ~1764~1835. ТЕОДОРА – ТОДА ~1765~1835.

МИЛОВАН – МИХАЈЛО 1758~1835. МАРИЈА 1759~1830.

НИНКО ?–? ЈЕЛИЦА ?–?

Родослов рода МАЛЕНЧИЋ 4

НИКОЛА 1920–1954. РУЖИЦА 1925–?

МИЛОШ 1894–? ЗОРКА 1894–?

Потомци су у родослову 5

ЈОВАН 1887–?

Свети Никола

140

СИМЕОН 1852–1925. СОФИЈА 1853–1924.

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРИЦА 1850–1917. ЈУДТА – ЈУЦА 1849–1927.

ПЕТАР 1931–

Потомци су у родослову 4

САВА 1934–

СТЕВАН – ЖИВКО 1904–1941. ЉУБИЦА 1905–?

РАДОВАН 1945–

ИЛИЈА 1910–? ДАНИЦА 1909–? ДАРИНКА 1910–?

СТЕВАН 1956–

МИЛОШ 1934–1954.

ДУШАН 1914–? НЕВЕНКА – МИЛЕВА 1919–?

МИЛОШ 1885–1954. КОСАНА 1886–?

ЛУКА 1864–1938. ПЕРСИДА 1865–1900. КАТАРИНА – КАТА 1866–?

СТЕВАН 1913–? ЈОВАНКА ?–?

ЖИВАН 1943–

НЕНАД 1896–? ДАРИНКА 1897–?

НЕНАД

НЕСТОР

ЛУКА 1921–? МИЛЕНА 1925–?

ЈОВАН 1887–?

Свети Никола

МИЛОШ 1894–? ЗОРКА 1894–?

Потомци су у родослову 6

ЂУРА 1917–? МАРИЈА 1922–?

АНДРИЈА 1832–1912. ПЕРСИДА 1834–1877. МЕЛАНИЈА 1840–1918.

ИВАН 1886–1949. МИЛИЦА – КРИСТИНА 1892–?

ЖИВОЈИН 1828–1910. ПЕРСИДА 1830–1890. ПЕРСИДА 1830–1911.

Потомци су у родослову 3

ЛАЗАР 1770–1854. МАКРЕНА ?–1802. ЈОВАНКА ?–? АЛКА 1773–1843.

АВАКУМ ?–1795. АНЂЕЛИЈА 1742–1773. ДОКА 1745–1810.

МАРКО 1760~1833. АКСЕНИЈА 1761–?

НИКОЛА 1801–1871. ЈЕВРОСИНИЈА 1800–1849.

СИМЕОН 1883–1944. РАКИЛА – КИЛА 1879–1966.

МИЛОШ 1861–? МИЛЕВА 1862–? МИЛЕВА 1864–1900. ЛЕПОСАВА 1864–1955.

АЛЕКСАНДАР 1835–1887. МАРИЈА 1831–1902.

ДАНИЛО 1769~1830. АНА 1770~1820.

БОГДАН 1881–1941. МИЛА ?–?

МЛАДЕН 1828–1899. ЈУЛИЈАНА 1828–1854. ЈЕКАТАРИНА 1830–1887. ЈЕЛЕНА 1829–1900.

ЈОВАН 1815–1880. СИМЕОНА 1816–1845. ВАТА 1817–1883.

РАДА 1878–1917. ЧАРНА 1878–1953.

ГЕОРГИЈЕ 1794–1843. СОФИЈА 1796–1863.

Потомци су у родословима 1, 2 и 3

СВЕТОЗАР1876–1958. ЈЕЛЕНА – ЛЕНКА 1877–1946.

РАДОВАН – РАДА ~1764~1835. ТЕОДОРА – ТОДА ~1765~1835.

МИЛОВАН – МИХАЈЛО 1758~1835. МАРИЈА 1759~1830.

НИНКО ?–? ЈЕЛИЦА ?–?

Родослов рода МАЛЕНЧИЋ 5

141

УРОШ 1960–?

МИЛОРАД 1935–1962.

ЈОВАН 1910–1966. БОЈАНА 1914–?

СТОЈАН 1877–1954. ДАРИНКА 1878–1899. ЉУБИЦА 1877–1942.

Потомци су у родословима 4и5

МЛАДЕН 1940–

МИЛАН 1910–? МИРЈАНА 1914–?

ЈОВАН 1887–? ЉУБИЦА ?–?

ПАВЕЛ 1850–1936. МЕЛАНИЈА 1853–1882. МИЛКА 1853–1941.

МЛАДЕН 1882–? КРИСТИНА 1886–1955.

ЖИВОЈИН 1909–? МИЛИЦА 1912–?

ИЛИЈА 1923–?

АНДРИЈА 1832–1912. ПЕРСИДА 1834–1877. МЕЛАНИЈА 1840–1918.

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРА 1914–1950. ДРАГОЈЛА 1917–?

МИХАЈЛО 1917–1949.

МИЛОШ 1924–?

МИЛАН 1899–1937. ВИДОСАВА 1901–?

ГЕОРГИ 1879–1917. ЗОРКА 1876–?

ЉУБОМИР 1852–1931. ДАНИЦА 1853–?

Свети Никола

БОЖИДАР – БОШКО 1879–1942. МИЛЕНА 1880–?

ТЕОДОР – МИЛАН 1851–1880. ЈЕЛЕНА 1853–?

РАДОВАН – РАДА 1876–1941. ДАНИЦА 1878–1905. СОФИЈА ?–1928.

СИМЕОН – ЖИВА 1854–1895. ДРАГИЊА – МИЛКА 1854–1887. САВЕТА 1856–1916.

АЛЕКСА 1875–1935. КАТА 1976–1917. СОФИЈА 1883–1940.

ЈОВАН 1861–1887. МАРИНА 1860–1939.

ЖИВОЈИН 1828–1910. ПЕРСИДА 1830–1890. ПЕРСИДА 1830–1911.

Потомци су у родослову 3

ЛАЗАР 1770–1854. МАКРЕНА ?–1802. ЈОВАНКА ?–? АЛКА 1773–1843

АВАКУМ ?–1795. АНЂЕЛИЈА 1742–1773. ДОКА 1745–1810.

МАРКО 1760~1833. АКСЕНИЈА 1761–?

МАРИНКО – МИРКО 1886–1914. ДРАГИЊА 1884–1944.

ДИМИТРИЈЕ 1857–1882. ЈЕКАТАРИНА 1858–?

ЖЕЛИМИР 1906–1930. ДЕСАНКА 1903–?

НИКИФОР 1883–?

ЛАЗАР 1853–1893. МИЛИЦА 1854–1896.

МЛАДЕН 1828–1899. ЈУЛИЈАНА 1828–1854. ЈЕКАТАРИНА 1830–1887. ЈЕЛЕНА 1829–1900.

НИКОЛА 1801–1871. ЈЕВРОСИНИЈА 1800–1849.

АЛЕКСАНДАР 1835–1887. МАРИЈА 1831–1902.

ДАНИЛО 1769~1830. АНА 1770~1820.

ГЕОРГИЈЕ 1794–1843. СОФИЈА 1796–1863.

РАДОВАН – РАДА ~1764~1835. ТЕОДОРА – ТОДА ~1765~1835.

ЈОВАН 1815–1880. СИМЕОНА 1816–1845. ВАТА 1817–1883.

Потомци су у родословима 1, 2 и 3

МИЛОВАН – МИХАЈЛО 1758~1835. МАРИЈА 1759~1830.

НИНКО ?–? ЈЕЛИЦА ?–?

Родослов рода МАЛЕНЧИЋ 6

142

Маленичић Авакум

Маленичић Сава

МБ/ ЦБ

246/ 229

249/ 232

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Маленичин Милован

Маленичић Авакум

МБ/ ЦБ

229

232

249/ 232

246/ 229

МБ/ ЦБ

249/ 232

Маленичић Марко

Маленичић Рада

246/ 112 249/ 232

Маленичић Милован

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

246/ 229

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

414/ 321 530/ -

Маленичић Марко

530

249/ 232

246/ 112

МБ/ ЦБ

плац Милована М са 246/229

Маленичић Лазар

Маленичин Рада

Маленичин Милован

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Маленичић Марко

Маленичић Милован

Маленичић Лазар

Маленичић Радован

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

414/ 321

249/ 232

246/ 112

246/ 229

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

249/ 232

246/ 112

МБ/ ЦБ

Маленичић Лазар

Маленичић Радован

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

Списак пореских обвезника 1776. године рода МАЛЕНЧИЋ2

Маленичић

Маленичић Милован

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

530/ 628 668/ 713

Маленичић Данило 668

414/ 711

325/ 542

249/ 525

246/ 528

МБ/ ЦБ

Маленичић Марко

Маленичић Милован

Маленичић Лаза

Стефан Челекетић

Маленичић Радован

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Маленичић Данил

Маленичић Марко

Маленичић Михаил

Маленичић Лазар

Стефан Челекетић

Маленичић Радован

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

530

414

325

249

246

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

Maleni~in Milovan

Maleni~i} Avakum

229

232

Uku}ani i novi obveznici

1/1

1/2

15/16

6-30

11-20

6-20

-19

Prezime i ime doma}ina

Br. ku}e

2-06

5-10

2-50

10.

11.

Маленичић Милован

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода МАЛЕНЧИЋ1

Подаци и запажања о роду МАЛЕНЧИЋ Род Маленчић је у Мокрин дошао из Сенте, где је 1720. године забележен домаћин Милован Маленица. Обрађивао је 9 пожунских мерова оранице и 1 косу ливаде, а виноград није имао.3 Следећи податак о Маленицама–Маленчићима у Сенти је од 13. марта 1752. године. Тада је забележен редов Нинко Маленица, који је остао дужан храму СПЦ у Сенти 15 форинти и 2 форинте интереса. Као и остали дужници, дуг није хтео да врати са образложењем да ће тај новац уложити у градњу цркве у место пресељења у Банату.4 Испоставило се да је то место било Мокрин. Пре пресељења у Мокрин неки сенћански граничари су прешли у Горње компаније Земаљске милиције. Можда је то случај и са Лазаром Маленчићем који је забележен у Идвору 1769. године.5 Први сачуван запис о Нинку у Мокрину је од 24. фебруара 1758. године, када се Нинку и Јелици Маленичић родио син Милован. Кум на крштењу је био Која Риђички „от парохие Сенћанске“, а свештеник Теодор Риђички из Мокрина. Не знамо у каквом су сродству Нинко и Милован који је забележен као домаћин куће у Сенти 1720. године. Презиме је прво бележено као Маленица, потом Маленичин и Маленичић, а тек крајем XIX века се усталило као Маленчић. Први пут је презиме у данашњем облику Маленчић забележено у домовном протоколу 1842–1859. године, а сви чланови овог рода забележени су као Маленчић тек у домовном протоколу 1898–1914. године. Маленичића је било и у Сиригу. Петар Маленичић из Сирига венчао се 1787. године у Мокрину, а Василије Маленичић, такође из Сирига, кумовао је на венчању у Мокрину 1792. године Василију Петрићу из Сентивана.6 Маленичићи из Сирира можда и нису у сродству са мокринским Маленичићима. Могли би бити потомци и неког другог Маленице. Не знамо кад је умро Нинко, а његов син Милован је већ 1776. године, са 18 година, домаћин куће. Обрађује половину сесије земље и 15/16 јутара винограда. Милован је општинар општине Мокрин 1791. године.7 За Светог Николу је Милован (1758~1835) 1815. године приложио 1 форинту и 2 крајцаре, а његов брат Данило (1769~1830) 30 крајцара.8 Авакум Маленичић је такође домаћин 1776. године. Обрађује целу сесију земље и 7 јутара иберланда. По кумовима се види да су Авакум и Нинко у блиском сродству. Могли би бити браћа. Авакумова грана се гаси са његовим унуком Василијем (1793~1833), па тако данас сви мокрински Маленчићи воде порекло од Нинка. Међу Мокринчанима који су плаћали највећи десетак на посејану површину 1843. године, забележен је Паја Маленчић (1814–1881).9 И касније су међу онима који плаћају највећи порез у Мокрину бележени Маленчићи. Тако је 1871. године забележен Алекса Маленчић10, али не знамо да ли је то Александар (1835– 1887), или Арсен – Алекса (1829–1902). Добровољац у Буни 1849. године био је Младен Маленчић (1828–1899). Сима Маленчић (1852–1925) је купио кућу у Мокрину и целу урбаријалну сесију земље 1877. године од Љубице Симић из Сараволе.11 Попов Нова је продао 1881. године празан плац Лази Маленчићу за 200 форинти.12 Младен Маленчић (1828–1899) је купио 1878. године осмину урбаријалне сесије Живанић Дине за 640 форинти.13

Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком XVIII века, Нови Сад, 1966, стр. 374. Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт, Кикинда, 1989, стр. 27. 5 Срета Пецињачки, Индивидуална расподела земље идворским граничарима 1769. године, Зборник Матице српске за историју, број 7 Нови Сад, 1973. 6 Милош Деспотов, Протоколи венчаних храма СПЦ у Мокрину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 7 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт, Кикинда, 1989, стр. 413. 8 Милош Деспотов, Књига рачуна црквених, нав. дело. 9 Васа Стајић, нав. дело, стр. 310. 10 Исто, стр. 211. 11 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 2/595. 22. 11. 1877, Велика Кикинда, стр. 73. 12 Исто, Ф. 31, 41/1459. 22 .3. 1881, Велика Кикинда, стр. 159. 13 Исто, Ф. 31, 2/870 9. 11. 1878, Велика Кикинда, стр. 101. 3 4

143

Жигић Живка из Башаида и Маленчић Софија из Мокрина продали су 1876. године 10 јутара земље Шандору Левију, земљораднику из Мокрина.14 Маленчић Жива (1828–1910) поклонио је 1901. године унуцима Љуби и Ђурици све имање, под условом да се брину о њему и баби до краја живота.15 Тако пише у извору, али у нашем родослову: Љубомир – Љуба је син, а Георгије – Ђурица је унук и сви су из Мокрина, а не из Кикинде, како је наведено у извору. Ове податке треба проверити и у кикиндским домовним протоколима. Маленчић Андрија (1832–1912) је 1899. године продао земљу Голић Даринки за 1.000 форинти.16 Земљорадници Маленчић Јова и Кристина Недин из Карлова су 1903. године склопили брачни уговор.17 Јова је вероватно Никола – Јован (1836–1907), а Кристина његова трећа супруга, која није ни забележена у домовним протоколима. Маленчић Лаза (1851–1919) продао је 13. децембра 1890. године кућу са плацем Петру Гелерту из Готлоба за 300 форинти,18 а 16 дана касније купио је кућу са плацем од Ђуре Дудића.19 Маленчић Паја (1850–1936) је рођаци Маленчић Марини 1900. године продао 4 јутра земље за 1.000 круна.20 Да је Маленчића осим у Мокрину и Сиригу било и у Ђали, сазнајемо из купопродајног уговора из 1897. године, када је Маленчић Велимир из Ђале купио четвртину урбаријалне сесије за 2.000 форинти.21 Кнежеви Мокрина су били Алекса (1875–1935) у периодима 1913–1917, 1924–? и 1929– 1931. године и Богдан (1879–1960) у периоду 1921–1924. године. Српски добровољци из фамилије Маленчић у Првом светском рату били су: Јован, Стојан (1877–1954), Милош (1894–?) и Марко (1894–1922).22 Потомци Душана Маленчића (1870–1919) Џери Мален и његов син Дан Мален живе у САД.23 За Душановог сина Милоша (1892–?) је забележено да живи у Кливленду.24 У САД је 1907, 1925 и 1934. године путовао Обрад Маленчић (1883–?), његова жена Дафина (1885–?) 1920. године, а син Димитрије – Дмитар (1914–?) отпутовао је у САД 1926. године. Изгледа да су тамо и остали.25 Јован Маленчић из Мокрина, рођен 6. септембра 1895. године, од оца Душана Маленчића и мајке Маре рођене Телечки, проглашен је за умрлог, а као дан његове смрти сматра се 2. децембар 1919. године. Предлагач поступка Орестија Маленчић из Мокрина, брат наведеног, указује на податке да је Јован још 1915. године као аустроугарски војник упућен на фронт у Русију. ,,За време ратних догађаја губи му се сваки траг, а по завршетку рата и ратних догађаја није се вратио кући нити се пак шта сазнало о његовој судбини.“26 Као сведоци се јављају Славко Гаврилов и Светозар Камџијаш (Општински суд у Кикинди, Р–број 334/63, одлука је донета 27. јуна 1964. године, судија Загорка Баштованов).27 Нека девојачка презимена удатих за Маленчиће: • друга супруга Ивана – Раде (1864–1912) била је Кристина – Јела рођена Коцкар (?–1932); • супруга Добривоја – Паје (1902–?) била је Наталија рођена Попов (1906–?); • супруга Стеванова (1907–?) била је Ленка рођена Зрнић (1910–?); • Орестијева (1900–?) супруга Јелена (1904–?) рођена је Тешин; • Јованова (1915–1948) супруга Даница (1920–?) рођена је Бошков; • Миливојева (1914–1946) супруга Катица (1920–?) рођена је Ђомпарин; Исто, Ф. 31, 1/204. 5. 3. 1876, Велика Кикинда, стр. 32. Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 15/5050. 11. 10. 1901, Велика Кикинда, стр. 235. 16 Исто, Ф. 31, 14/4714. 13. 3. 1899, Велика Кикинда, стр. 203. 17 Исто, Ф. 31, 16/5279. 26. 2. 1903, Велика Кикинда, стр. 258. 18 Исто, Ф. 31, 8/3254. 13. 12. 1890, Велика Кикинда, стр. 64. 19 Исто, Ф. 31, 8/3264. 29. 12. 1890, Велика Кикинда, стр. 65. 20 Исто, Ф. 31, 14/4849. 30. 1. 1900, Велика Кикинда, стр. 216. 21 Исто, Ф. 31, 13/4373. 29. 3. 1897, Велика Кикинда, стр. 170. 22 Група аутора, Мокринчани добровољци у Првом светском рату 1914–1918, Мокрин, 1997, стр. 41. 23 Добрица Маленчић, Моји породични корени Маленчић, необјављен рад. 24 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915–. 25 Интернет: EllisIsland, Passenger lists. 26 Драгољуб Бадрљица, Мокринчани у Русији и Руси у Мокрину, Мокрин јуче 98. 27 Исто. 14 15

144

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Драгољубова (1917–?) супруга Христина (1922–?) рођена је Мирков; Иванова (1911–?) супруга Наталија (1911–1942) рођена је Шокловачки; Недељкова (1912 – ?) супруга Бојана (1914–?) рођена је Кецић; Станкова (1906–1965) супруга Смиља (1910–?) рођена је Ковачев; Урошева (1909–?) супруга Душица (1920–?) рођена је Јолић; Иванова (1909–?) супруга Љубица (1911–?) рођена је Свирчев; Алексина (1901–1964) супруга Амалија (1909–?) рођена је Јолић; Недељкова (1903–?) супруга Маргита (1905–?) рођена је Бајић; супруга Недељка – Симе (1907–?) је Милка (1912–?) рођена Туцаков из Иђоша; Радина (1910–?) супруга Драгиња (1910–?) рођена је Кецић; Богданова (1936–?) супруга Ружица (1938–?) рођена је Мијаиловић; Живојинова ( 1933–?) супруга Бисерка рођена је Галешев; Стеванова (1904–1941) супруга Љубица (1905–?) рођена је Зарић; Илијина (1910–?) прва супруга Даница (1909–?) рођена је Јеловац, а друга Даринка (1910–?) рођена Терзин је из Кикинде; Душанова (1914–?) супруга Невенка – Милева (1919–?) рођена је Уверић; Стеванова (1913–?) супруга Јованка рођена је Марков; Ђурина супруга (1917–?) Марија (1921–?) рођена је Пејаков; Лукина (1921–?) супруга Милена рођена је Недељков; Јованова (1910–1966) супруга Бојана (1914–?) рођена је Попов; Миланова (1910–?) супруга Мирјана (1914–?) рођена је Перкучин у Новом Кнежевцу; Георгијева (1914–1950) супруга Драгојла (1917–?) рођена је Чобанов.28

Маленчић Илија Марчић (1923–?) био је фудбалер новосадске „Војводине“ после Другог светског рата.29 Син је Радована – Раде (1876–1941) и Софије (?–1928) рођене Марчићев. По мајчином девојачком презимену настао је надимак Марчић. Маленчић Милана и Мирјане Спасоје (1940–?) дипломирани је инжењер агрономије, председник ИВ СО Кикинда, дугогодишњи руководилац, политички радник. Маленчић Ката (1953) рођена Проданов (кћи Стевана и Смиљке), дипломирани је правник, судија, председник Општинског суда у Кикинди (1998–2008). Маленчић Ненад (1988) је рукометни репрезентативац, освајач златне медаље на Медитеранским играма одржаним у Италији 2009. године.30

Кристина рођена Коцкар (?–1932), Север (1888–?) и Иван (1911–?), сви Маленчић

Маринко – Мирко Маленчић (1886–1914) око 1913.

Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915–. Драгољуб Бадрљица, Eнциклопедија Мокрина, необјављен рад. 30 Исто. 28 29

145

Илија (1923–?) и Грета Маленчић

146

147

ДУШАН 1919–? АНГЕЛИНА –? ЛИНКА 1921–?

ДУШАН 1956–?

ТОДОР 1948–

ЈОВАН 1888–1956. ПЕРСИДА – СИДА 1890–1969. БОШКО 1898–1942.

БРАНИСЛАВ 1961–?

ГАВРИЛ – ГАВРА 1923–? НАДА ?–?

ПЕТАР 1893–? МАРИЈА 1900–?

ЧЕДОМИР 1928–1946.

МИЛИВОЈ 1872–?

ПЕТАР 1933–1961.

АЛЕКСАНДАР 1934–?

КОНСТАДИН 1917–?

СВЕТОЗАР 1870–?

МАКСИМ 1838–? МАНДА 1839–?

ПАВЛЕ 1816–1870. МАРГИТА 1816–1873.

МИЛОШ 1892–?

ЈЕЛЕНКО 1946–?

Свети Киријак – Михољдан

САВА 1952–

ЛАЗАР 1914–1945. МАРИНА? 1914–?

ДРАГАН 1956.

МИЛЕНКО 1927–?

САВА 1889–? БОЈАНА 1902–?

ИСИДОР – ИСА 1852–1918. ЈЕКА 1853–1913.

ЛАЗАР 1886–1965. ДАНИЦА 1888–1947.

ЈОВАН 1849–1872.

ЈОВАН 1912–? ЉУБИЦА 1926–?

МИОДРАГ 1948–

МИЛИВОЈ 1906–?

ИВАН 1878–1957. СЛАВНА 1881–?

РАДОВАН – РАДА 1846–1931. МИЛИЦА 1847–1924.

ГРИГОРИЈЕ – ГЛИША ?–? ФЕМА ?–? МИЛИЦА – МИЛА ?–?

РАДОВАН – РАДА 1912–? ЉУБИЦА 1919–?

САВА 1862–1884.

МЛАДЕН 1840–? ЈЕКАТАРИНА 1841–?

ИВАН 1810~1836.

ВАСИЛИЈЕ – ВАСА ?–? МАРИЈА ?–?

ЖАРКО 1903–1945. СОФИЈА 1904–?

РАДИВОЈ – ДУШАН 1859–1941. АНГЕЛИНА 1860–1932.

ЈОВАН 1835–1886. СОФИЈА 1836–1908.

СИМЕОН 1802–1874. СОФИЈА 1804–1869.

ГАВРИЛ 1852–1927. ДРАГИЊА 1854–1897. МИЛЕВА 1860–1916. СОФИЈА ?–1938.

ЉУБОМИР 1831–1863. ЈЕЛИСАВЕТА 1830–1860. РАХИЛА 1836–?

РАДОВАН 1799~1833. МАКРЕНА 1802–?

БОГДАН 1858–1929. ЉУБИЦА 1858–1884. ДАРИНКА ?–1888. ЛЕНКА ?–?

БОШКО 1898–? ЈОВАНКА 1896–?

АЛЕКСА 1852–1875. МАРИЈА 1851–1875.

ЛАЗАР 1827–1862. МАРИЈА – МАРА 1830–1900.

МАКСИМ 1797~1836. СОФИЈА 1799–1872.

МИЛАН 1919–? ДАНИЦА ?–?

ТЕОДОР – ТОША 1885–1953. СОФИЈА 1893–?

МИЛАН 1849–1873. СЛАВНА 1850–?

ТЕОДОР 1825–1872. ЈЕКАТАРИНА 1825–1883.

НОВАК 1792–1810.

ГАВРИЛ – ГАЦА 1760~1831. ТОДА ?–1790. АНА ?–? ЈЕЛЕНА 1768–1846.

KИРИЛ – ЋИРА 1731–1813. АНЂЕЛИЈА – АНЂА 1732–1811.

НЕДЕЉКО ?–?

ИВАЊЕШ ?–?

IV.15. Родослов рода НЕДЕЉКОВ–ИВАЊЕШЕВ 1

148

БОГДАН 1923–?

ГЕОРГИЈЕ 1924–? КРИСТИНА ?–?

ТИМОТЕЈ – ТИМА 1883–1960. БОЈАНА ?–1928. МАРИЈА – ТАСИКА 1885–1942.

ЈОВАН 1854–?

ВАСИЛИЈЕ 1858–1902. ДАФИНА 1860–?

ТИМА 1927–?

МИША 1898–1956. АНЂА ?–1934. САВЕТА 1911–?

ЖАРКО 1898–1969.

ЛАЗАР 1866–1869?

НОВАК 1818–1872. ИРИНА 1820–1896.

АЛЕКСАНДАР 1949–

ЖИВАН ?–1780. АЛКА ?–? НАСТА ?–?

СТЕВАН 1926–?

ДУШАН 1940–?

ИГЊАТ 1897–? ВИДА 1900–1923. ВЕЛИНКА 1901–?

СЛАВКО 1868–1915. СОФИЈА 1870–1902. ДАНИЦА 1861–1945.

СЛАВКО 1930–?

ДУШАН 1915–1988.

РАДОВАН – РАДА 1871–1943. КРИСТИНА 1876–1947.

ИГЊАТ 1820–1874. ПЕРСИДА 1822–1870. РАХИЛА 1834–?

ТРИФУН 1778~1838. АНА 1780~1838.

Свети Киријак – Михољдан

ВЛАДИМИР 1846–1900. ЈУЛИТА 1848–1895. ДРАГА ?–?

АРСЕН 1812–1887. ЧАВА 1812–1873.

ВЕЛИМИР – ВЕЉКО 1840–? СОФИЈА – СОСА ?–1873. ЈАГРА ?–?

ЛАЗАР 1828–1866.

НЕДЕЉКО – НЕЦА – НЕСТОР 1797–1871. МИЛИЦА – МИЛА 1797–1849.

ВАСА 1911–? ЉУБИЦА 1913–?

ДРАГАН 1953–

ВЕЉКО 1911–? ЈОВАНКА 1921–?

ВАСИЛИЈЕ 1831–1867. ЈЕЛИСАВЕТА ?–?

ГЕОРГИЈЕ 1828–1887. МАРИЈА – МАРИЦА 1831–?

МИХАИЛ – МИЛИЋ 1791–1841. АГРИПИНА – ЈАГРА 1792–1861.

ЛУКА ?–? МАНДА ?–? КОМЉЕНИЈА ?–?

АКСЕНТИЈЕ 1826–1867. РАВА 1827–1858. АНА 1842–?

РАДОВАН 1941–?

АЛЕКСАНДАР – ШАНДОР 1906–? ВЕЛИНКА МАРИЈА 1913–?

СТЕВАН 1949–

СТЕВАН 1903–? ЗОРКА 1910–?

БОГОЉУБ 1905–?

СВЕТОЗАР 1863–?

ЛАЗАР 1766~1821. КАТА ?–1807.

АРСЕН ?–? ЈЕВРА ?–?

ДИОНИСИЈЕ усвојен? 1807–1872. АГАТИЈА 1808–?

ПАВЛЕ 1838–1895. МИЛКА 1839–1872.

ЛУКА 1812–1849. ИРИНА 1813–?

НЕНАД 1833–? МАРГИТА 1834–?

ИВАН 1857–?

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРА – ЂУЂА 1854–1923. СОФИЈА 1855–1920.

САВА 1869–?

НИКИФОР ?–? АЛКА ?–?

ЈЕФТИМИЈЕ – ЈЕЦА 1777–? ПЕТРОНИЈА – ПЕТРА 1778–1849.

ЈОВАН 1810–1874. АНАСТАСИЈА 1810–1850. МАКРЕНА 1820–1873.

РАДОВАН 1833–? МАРИЈА 1834–1854.

МИХАИЛ 1807–1873. ЈЕКАТАРИНА 1808–1873.

СВЕТОЗАР 1890–1964. ДАНИЦА 1893–1945.

ОБРАД 1869–1941. МАРА ?–?

АЛЕКСАНДАР 1843–? ЉУБИЦА 1845–?

ДИМИТРИЈЕ 1841–1887. ХРИСТИНА 1836–1862. ИСТИРКА 1846–1865. НАСТА 1842–?

ГЕОРГИЈЕ 1859–? КРИСТИНА 1859–1928.

БРАНКО 1812–?

МИХАИЛ 1811–1888. ТЕОДОСИЈА 1812~1835. ЈЕЛИСАВЕТА 1811–1837. АНА 1812–1875.

ДИМИТРИЈЕ 1786~1821. МАРИЈА 1787~1822.

МАКСИМ 1768~1836. ЈОВАНКА 1769–1846.

ГРИГОРИЈЕ – ГЛИША ?–? АЛКА 1745~1832.

БОГОСЛОВ 1775–1833. ЈЕЛЕНА – ЈЕЛКА 1776–?

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРА – ЂУКА ?–1801. АНА ?–1780. МАРТА 1749–1811.

АНТОНИЈЕ – АНТА ?–1801.

ИГЊАТ ?–1782. МАРИЈА ?–1783.

Родослов рода НЕДЕЉКОВ 2

149

РАДА 1891–1942. ИВАНКА 1900–1930.

ПЕТАР 1921–?

БРАНКО 1891–1942. ЛЕКСА 1895–?

ДУШАН 1919–1938.

МИЛОШ 1857–1917. ДАНИЦА 1858–1942.

СТЕФАН 1826–1884. МАРТА 1828–?

ДУШАН 1886–1917. ЈЕЛЕНА 1887–?

ГЕОРГИЈЕ 1820–? ПЕРСИДА 1822–?

ТЕОДОР 1794–1819. МАРИЈА 1800–?

ЈОВАН 1854–?

ВАСИЛИЈЕ 1844–? РАХИЛА 1848–?

ПЕТАР 1836–? МИЛКА 1837–?

НЕСТОР 1813–1883. ЈУЛИТА 1815–? ПЕРСИДА 1814–1887.

ПЕТАР ?–? АНА ?–?

МИЛОШ 1924–?s

СТАНИСЛАВ – СТАНКО 1896–1942.

МИЛОШ – МИТА 1864–1937. ХЕРМИНА 1870–1945.

ЉУБОМИР 1860–1917. КРИСТИНА 1861–1916. ЈУДИТА ?–?

ПЕТАР 1892–1918.

ТОДОР 1829– 1881.

КУЗМАН 1825–1878. ЈЕЛЕНА 1830–1876.

ЛЕОНТИЈЕ 1790–1838. ИРИНА 1791–?

ПАВЛЕ ?–? МАРИЈА ?–?

МАКСИМ 1796–? ИРИНА 1802–?

СИМЕОН 1766–1812. АНА ?–1770. НАСТАСИЈА – НАСТА ?–? МАРИЈА 1768–?

ЖИВОЈИН – ЖИВА 1868–?

ИСАК 1805–1869. НАТАЛИЈА 1807–?

МИЛОШ 1802–? КУМРИЈА 1803–?

ПЕТАР 1768~1835. МАРИЈА ?–? ВИДА 1769~1836.

НЕДЕЉКО – НЕЦА ?~1775. АНА 1738–?

ПАВЛЕ 1770~1833. АКСЕНИЈА 1771–?

ТИТИН НЕДЕЉКО – НЕЦА ?–1795. ЈЕЛЕНА ?–?

ПРЕКАЈСКИ

Родослов рода НЕДЕЉКОВ 3 (ПРЕКАЈСКИ–ТИТИН)

ГЕОРГИЈЕ – МЛАДЕН 1841–?

ЛУКА 1834–?

МАКСИМ 1790~1832. АНА 1791~1827.

СИМА 1889–1932.

МИЛОШ 1854–1929. АНА – ЈАНА 1853–1885. МЕЛА 1855–1925.

СИМЕОН 1815–1878. СТАНА 1816–1869.

ЈАКОВ 1792–1810.

Свети Киријак – Михољдан

150

107/93

91 / 84

Недељковић Лука

Недељковић Сима

145/410

395/382

107/93

91 / 84

Недељковић Глиша

Недељковић Ђура

Недељковић Анта

Недељков Ана

Недељков Живан

Иванчев Павао

/ 131

-/ 409

/ 410

- / 382

- / 93

- / 306

Илиин Михаило

Пера Недељков

Недељков Анта

Недељков Ђура

Недељков Глиша

330/306

395/382

145/410

145/409

145/ 131

24 / 21

Илин

Недељковић Сима

Недељковић Лука

Пера Недељков

Недељков Анта

Недељков Ђура

Недељков Глиша

Недељков Ћира

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Игњат Илин

Недељков Лука

94/ 84-3/4 330/306

Недељковић Сима

Пера Недељков

Недељков Лазар

Недељков Глиша

Недељков Ћира

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

91 / 84

395/382

145/410

145/409

145/ 131

15/ 12

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

330/ 306

94/ 84-3/4

91 / 84

395/ 382

410409

145/ 409

145/ 131

15/ 12

МБ/ ЦБ

Иванчев Макса

Недељков Лука

Недељковић Сима

Пера Недељков

Лаза Ђура Богосав Недељков

Недељков Лазар

Недељков Ћира

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

Недељковић Сима

Пера Недељков

Недељков Богосав

Недељков Глиша Лазар

Недељков Ћира

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Иванешева Мара

Недељков Јова

330/ 306

572/ -

94/ Недељков Вук 84-3/4 Лука

91 / 84

395/ 382

145/ 410

145/ 131

15/ 12

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

Недељковић Сима Недељков Лука Трифун

94/ 843/4

Недељков Богосав

Недељков Лазар

Недељков Гаца

91 / 84

145/ 410

145/ 131

15/ 12

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807. МБ/ ИМЕ И ЦБ ПРЕЗИМЕ

330/306

145/409

145/ 131

24 / 21

Недељковић Глиша

15/ 12

361

Недељков

15/ 12

МБ/ ЦБ

Недељковић Ћира

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

/ 12

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Недељков Андрија Недељков Лазар

661/ -

Недељков Максим

544/ -

572/ -

Челекетић Мија

Недељков Трифун

Недељков Сима

Пера Недељков

Недељков Богосав

Недељков Гаца

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

330

94/ -

91 / -

395/ -

145/ -

15/ -

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода НЕДЕЉКОВ1

661/382

572

544/ 154 544/1541/2

94/ 241

395/759

145/288

145/132

15/ 166

МБ/ ЦБ

Недељков Лазар

Недељков Живан

Недељков Димитри

Недељков Максим

Недељков Трифун

Недељков Симеон

Петар Недељков

Недељков Богослов, 325

Недељков Евтими

Недељков Кирил

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

151

Nedelkovi} Gli{a

Nedelkova Ana – udovica birta{ica

Nedelkovi} \ura

Nedelkovi} Anta

Nedelkov @ivan

Nedekov….Neca ?.

Prekaiski Petar

131

361

382

409

410

511-¤

5-£¤

(iz N-382)

(iz ???)

Arsen otac

(iz N-131)

1/1

Birta{ica – udovica. Prekajac Petar, Dug ne pripada Nedelkov Ani, ve} Prekajac Petru sa STARE numere N-324. (iz N-131)

1/2

1/1

Igwat otac, \ura brat N-409, Anta brat N-410 (iz N-12)

1/1

Vasa, Gli{a N-361

Uku}ani i novi obveznici

2/16

1-10/16

1-7/16

2-2/16

6-20

10-50 11-20

6-30 11-20

6-30

8-40 11-20

10-50 11-20

-2

-33

-29

-42

Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012

Nedelkovi} ]ira

Prezime i ime doma}ina

Br. ku}e

1-30

14-42

3-54

5-10

2-50

5-10

10.

11.

Списак пореских обвезника 1776. године рода НЕДЕЉКОВ2

Подаци и запажања о презимену НЕДЕЉКОВ По породичном предању Недељкови–Вањешеви (са славом Свети Киријак – Михољдан) су се из Срема преселили у Кањижу, а одатле у Мокрин.3 Презиме су можда добили по Недељку Ивањешевом, вероватно сину Ивањешевом, по коме је настао надимак Вањешев. Постоји могућност да је презиме мокринских Недељкова настало раније. Године 1720. у Кањижи, одакле су Недељкови дошли у Мокрин, забележен је Јова Недељковић. Он је обрађивао 13 пожунских мерова ораница и 2 косе ливаде.4 Димитрије – Мита Недељков (1785–1821) је 1815. године за своју славу Михољдан приложио 2 форинте и 8 крајцара. Истог дана су приложили: Максим (1768–1836) 2 форинте и 8 крајцара, Богосав (1775–1833) 1 форинту и 6 крајцара, Трифун (1778–1838) 1 форинту и 7 крајцара, а Гаврил – Таца (1760~1831) 18 крајцара.5 На основу ових података знамо да Недељкови из родословних таблица 1 и 2 славе исту славу – Михољдан. За Арсена из родослова 2, који је рођен око 1730. године, наводи се 1768. године да је Јованов (син), а 1772. године да је Игњатов (син).6 Арсен Јована Недељкова најчешће значи да је Арсен син Јованов, али може да значи да Арсен живи у дому чији је домаћин Јован. У родослову смо ставили да је Арсен Игњатов син, али то није сигурно, па је веза означена испрекиданом линијом. Арсен би могао бити син Јована Недељковића из Кањиже, али ни то није сигурно. Иванчеви који су у XVIII веку бележени и као Фишекови, нису у родбинским везама са Недељковим–Ивањешевим–Вањешевим. Ни Недељкови–Мијанџини (са славом Свети Јован) нису род са Недељковим–Вањешевим.7 Они су потомци крчмара Недељка – Неце Прекајског и његове супруге Ане „бирташице“. Могуће је да је надимак Мијанџин настало по Недељковом занимању – био је механџија. Петар – Пера Недељков, Недељков и Анин син, је за своју славу Свети Јован 1817. године приложио 1 форинту и 15 крајцара.8 Остаје нејасно зашто остали Прекајски из Мокрина славе Светог арханђела Михаила.9 У кући са Недељком (?~1775) био је и Петар Прекајски (?–1782), вероватно брат. Браћа Недељко и Петар нису обрађивали земљу, осим што је Петар имао 2/16 јутра винограда.10 Приликом пресељења из Сенте у Мокрин 1752. године, Недељко Прекајски је остао дужан цркви у Сенти 8 форинти за зајам и 1 форинту интереса, а Петар 12 форинти и 36 крајцара плус 1 форинту и 15 крајцара интереса.11 Недељкови који су потомци крчмара Недељка – Неце Прекајског, уписани су у родословне таблице Недељков 3. У истим таблицама уписани су и потомци Недељка – Неце Титина, који се такође бележе као Недељкови, а нису у родбинским везама са потомцима крчмара Недељка Прекајског. Недељко Титин би, судећи по неким заједничким кумовима, могао бити истог порекла са Недељковим из родословних таблица 1 и 2, али ту везу нисмо успели да докажемо. Под презименом Недељков бележени су и други Мокринчани, на пример потомци ковача Недељка – Неце и његове супруге Јованке. Живан Недељков (1790–?) са супругом Саром (1791–?) и брат Јаков (1774–?) са супругом Мартом (1775–?) живели су 1809. године на кућном броју 57212. Презиме су добили по ковачу Недељку, чији синови су Филип13 и Јова, ковач. Јова ковач је у пореском списку за 1800. годину забележен као Недељков Јова. Њега на истом кућном броју наслеђује Андрија Недељков, који је бележен и као Андрија пушкар14 (вероватно је, као ковач био задужен за поправку оружја). Андрију је наследио Живан Недељков, а у истој кући је живео и Јаков Недељков, који је приликом венчања забележен као Новобанаћанин – Циганин.15 Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, стр. 325. Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком 18. века, Нови Сад, 1966, стр. 377. 5 Милош Деспотов, Књига рачуна црквених, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 6 Милош Деспотов, Протоколи крштених, нав. дело. 7 Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, стр. 326. 8 Милош Деспотов, Књига рачуна црквених, нав. дело. 9 Јован Ердељановић, нав. дело, стр. 325. 10 Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, нав. дело. 11 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт, Нови Сад, 1990, стр. 27. 12 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1809–1817 год., бр. куће 572. 13 Милош Деспотов, Протоколи крштених 6. 2. 1768, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 14 Исто, 9. 9. 1772. 15 Милош Деспотов, Протоколи венчаних 4. 10. 1802, нав. дело. 3 4

152

Лазар Недељков (1766–1821) је узео зајам од 20 форинти 1812. године, а његов брат Богосав (1775–1833) 63 форинте 1816. године.16 Обојица су забележени у родословним таблицама 2. Њихова браћа од стрица Максим (1768–1836) и Димитрије (1786–1821), приложили су јануара 1817. године 4 и 1 форинту за оглашавање звона.17 Добровољци у Буни 1849. године били су: Георгије – Ђука (1828–1887), Васа, Јова (1810–1874) и Иса (1805–1869).18 Јован Недељков (1835–1886) је продао 1876. године 4 јутра иберландска земље Алберту Бергеру, трговцу из Сегедина, за 240 гулдена.19 Младен Недељков (1840–?), Дејанов Тоша и Ђерман Ђорђе, земљорадници из Мокрина, продали су 1876. године 8 јутара иберландске земље Алберту Бергеру, трговцу из Сегедина, за 266 гулдена.20 Младен је 1884. године купио половину куће од Маргите Сич.21 Нестор – Неца Недељков (1813–1883) и Крстин Милутин продали су 1876. године 4 јутра иберландске земље Алберту Бергеру, трговцу из Сегедина.22 Ђурица Недељков је продао 1890. године 2 јутра земље Јаношу Хуњару из Велике Теремије.23 Ђурица је продао јутро земље 1898. године месару Јакобу Веберу из Велике Теремије за 300 форинти.24 Истог дана продао је 2 јутра земље Ференцу Нерору из Грабаца за 500 форинти.25 Богдан Недељков (1858–1929) продао је 1891. године виноград Јожефу Вагнеру за 100 форинти.26 Године 1892. Младен Недељков из Мокрина и Ленка Црвенков из Кикинде склопили су брачни уговор.27 Младен (1840–?) и Радивој (1859–1941) продали су брату Богдану (1858–1929) виноград за 120 форинти 1891. године Сви су Недељков.28 Младен је 1890. године продао кућу Адаму Гоцу за 150 форинти.29 Владимир – Влада Недељков (1846–1900) поклонио је 1898. године јутро земље жени Драги.30 Милева Недељков (1860–1916) је 1901. године уговором обавезала мужа Гавру (1852–1927) да у случају њене смрти исплати деци 600 круна, колико је донела у мираз.31 Добровољци у Првом светском рату били су: Петар (1892–1918), Петар (1893–?), Теодор – Тоша (1885–1893) и Милош (1864–1937).32 Приликом жетве и вршидбе јула 1897. године штрајковали су пољопривредни радници тражећи повећање и уједначавање надокнаде у натури. Као један од газда помиње се Богдан Недељков (1858– 1929).33 Бошко Недељков (1898–?) је изабран за одборника 1933. године.34 Браћа Недељков–Мијанџин, земљорадник Рада (1891–1942) и бербер Станислав – Станко (1896– 1942) стрељани су јер су на свом салашу направили склониште за партизане и хранили их.35 Већ смо навели да је њихов брат Петар (1892–1918) био добровољац у Првом светском рату.

Милош Деспотов, Књига рачуна црквених, нав. дело. Исто. 18 Драгољуб Бадрљица, Попис добровољаца у Буни, Мокрин јуче, од броја 101, 15. јун 2005. 19 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 1/74. 15. 1. 1876, Велика Кикинда, стр. 18. 20 Исто, Ф. 31, 1/430. 8. 12. 1876, Велика Кикинда, стр. 56 21 Исто, Ф. 31, 5/2198. 30. 8. 1884, Велика Кикинда, стр. 229. 22 Исто, Ф. 31, 1/361. 16. 11. 1876, Велика Кикинда, стр. 49. 23 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 8/3121. 27. 4. 1890, Велика Кикинда, стр. 51. 24 Исто, Ф. 31, 13/4638. 7. 10. 1898, Велика Кикинда, стр. 196. 25 Исто, Ф. 31, 13/4639. 7. 10. 1898, Велика Кикинда, стр. 196. 26 Исто, Ф. 31, 9/3421. 9. 10. 1891, Велика Кикинда, стр. 80. 27 Исто, Ф. 31, 10/3506. 15. 2. 1892, Велика Кикинда, стр. 88. 28 Исто, Ф. 31, 9/3422. 9. 10. 1891, Велика Кикинда, стр. 80. 29 Исто, Ф. 31, 8/3126. 29. 4. 1890, Велика Кикинда, стр. 52. 30 Исто, Ф. 31, 13/4665. 21. 11. 1898, Велика Кикинда, стр. 198. 31 Исто, Ф. 31, 15/5061. 5. 11. 1901, Велика Кикинда, стр. 237. 32 Група аутора, Мокринчани добровољци у Првом светском рату, Нови Сад, Мокрин, 1997, стр. 42. 33 Душан Попов, Мокрин у револуцији, Нови Сад, 1986, стр. 125. 34 Исто, стр. 205. 35 Исто, стр. 611. 16 17

153

Пекара Лазара Недељкова (1914–?) хапсила је немачка окупациона власт, јер је био припадник предратне четничке организације.36 Петар Недељков (1893–?) је био трговац.37 Софија (1893–?), супруга Теодора – Тоше, рођена је у Сиригу од оца Милоша и мајке Драге.38 Даница (1893–1945), Светозарова супруга, рођена је у Кикинди од оца Луке и мајке Меланије.39 Александар – Шандор (1906–?) и његова браћа Васа (1911–?) и Душан (1915–1988), били су заробљеници у Немачкој.40 Хермина (1870–1945), Митина супруга, рођена је у Црној Бари од оца Мите и мајке Кристине.41 Јованка (1898–?), Бошкова супруга, рођена је у Иђошу од оца Живе и мајке Софије.42 Персида – Сида, Јованова супруга, рођена је у Крстуру.43 Даница (1888–1947), Лазарова супруга, рођена је у Ђали.44 Костадин – Коста (1917–?) био је заробљеник у Немачкој.45 Сава (1889–?) је био кројач.46 Девојачко презиме Данице (?–?), Миланове (1919–?) супруге, је Уверић.47 Девојачко презиме Кристине (?–?), Георгијеве (1924–?) супруге, је Кнежев.48 Девојачко презиме Наде (?–?), Гаврилове (1923–?) супруге, је Завишин.49 Девојачко презиме Марије (?–?), Петрове (1893–?) супруге, је Татарникова. Венчани су у Русији 1918. године.50 Девојачко презиме Софије (1904–?), Жаркове (1903–1945) супруге, је Крстоношић. Рођена је у Кикинди. Девојачко презиме Љубице (1919–?), супруге Радована – Раде (1912–?), је Кирић. Такође је рођена у Кикинди. Љубица (1926–?), Јованова (1912–?) супруга, носила је девојачко презиме Рајков51

Недељкови–Вањешеви из Мокрина

Лазар Недељков–Вањеш (1914–?)

Душан Попов, Мокрин у револуцији, Нови Сад, 1986, стр. 339. Милош Деспотов, Општина Мокрин Књига завичајника 1942–1944. год, бр. куће 162ц, необјављен рад. Исто, бр. куће 1011. 38 Исто, бр. куће 1011. 39 Исто, бр. куће 1041. 40 Исто, бр. куће 2102. 41 Исто, бр. куће 2167. 42 Исто, бр. куће 1461. 43 Исто, бр. куће 1779. 44 Исто, бр. куће 1711. 45 Исто, бр. куће 1743. 46 Исто, бр. куће 1754. 47 Домовни протокол храма СПЦ 1915–, број куће 1046. 48 Домовни протокол храма СПЦ 1915–, бр. куће 1041. 49 Исто, бр. куће 1462. 50 Исто, бр. куће 1399. 51 Исто, бр. куће 1711. 36 37

154

Велинка (1901–?), друга Игњатова (1897–?) супруга, рођена је у Мокрину као Маришћан.52 Велинка (1913–?), Александрова (1906–?) супруга, рођена је Татић; Јованка (1921–?), Вељкова супруга, рођена је Прекајски; а Љубица (1913–?), Васина (1911–?) супруга, рођена је Трифунац.53

Радишић и Јован Недељков (1912–?) 1935.

Рада Недељков–Мрвицин (1871–1943) и супруга Кристина (1876–1947) са породицом око 1915. 52 53

Исто, бр. куће 91. Исто, бр. куће 1194.

155

156

ТИМОТЕЈ 1908–1929.

ЉУБОМИР 1954–

ВАСА 1915–? НАТАЛИЈА 1919–?

ДУШАН 1923–?

НОВАК 1925–?

РАДОВАН 1928–?

ДИМИТРИЈЕ 1899–1944. ГОРДАНА 1902–?

АРКАДИЈЕ 1770–?

МАРА 1693–1773.

ЈОВАН 1911–1940.

МИЛЕНКО 1942–

ЖАРКО 1904–? ВИДОСАВА 1912–?

ДУШАН 1891–1969.

СИМА 1905–? КАТИЦА 1908–1956.

ВАСИЛИЈЕ – ВАСА 1929–? МАРИЈА 1932–?

СВЕТОЗАР 1903–? ВИДОСАВА 1906–?

ЈЕФТА 1906–? ВИДОСАВА 1914–?

СТЕВАН 1942–

Потомци су у родослову 4

ПЕТАР 1750~1834. АНА ?–1806. МАРИЈА 1760–?

АНА ?–1789

МАКСИМ 1939–

ТИМОТЕЈ 1911–? СТОЈАНКА 1912–1965.

РАДОВАН – РАДА 1917–1944.

КОНСТАНТИН – КОСТА 1889–1944. МАРИЈА 1891–?

ЈЕФТИМИЈЕ 1859–1896. ЈЕЛЕНА 1860–?

ВАСИЛИЈЕ – ВАСА 1883–? АНА 1884–1929.

ДИМИТРИЈЕ 1853–1896. ТЕРЕЗИЈА 1855–1925.

Потомци су у родослову 3

ИВАН ?–? СТОЈА ?–? ДОКА ?–?

Ђурђевдан

СИМЕОН 1832–1890. РАХИЛА 1836–1873. ЈУДИТА 1833–?

Потомци су у родослову 2

НИКИФОР 1784–1842. ПЕЛАГИЈА 1784–1812. ЛАТИНКА 1785~1835. МАРИЈА 1787–?

ЈОВАН ?–1795. МАРТА ?–? ЈЕЛЕНА ?–1794.

РАДОВАН – РАДА 1879–1913. МАРИЈА 1881–1926.

ЉУБОМИР 1856–1927. ЈЕЛЕНА 1856–1933.

НОВАК 1825–1907. СОФИЈА 1825–1872. ВАТИМА 1830–1909.

МАКСИМ 1802–1879. ЈЕЛИСАВКА– ЈОВАНКА 1802–1843. ЧУБРА 1805–1885.

СИМЕОН 1776~1832. МАРТА 177—1842.

АРСЕН 1754–1811. ЈЕЛКА ?–1805.

ЛАЗАР 1820–1900. МИСИРКА 1822–1849. МАРИЈА 1822–1857. ЛАТИНКА 1826–?

ОБРАД 1849–1874. ЉУБИЦА 1850–?

ЋИРА 1762–?

СТЕФАН 1740–? ЈЕЛА 1745–?

ЕМИЛИЈАН – МИЛАН 1886–? МИЛА ?–? ВУКОСАВА 1897–?

СВЕТОЗАР 1856–1911. МИЛИЦА 1857–?

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРА 1884–1953. БОЈАНА 1885–1948.

ХАРИТОН 1847–1907. МЕРКА 1847–1901.

НЕНАД 1773–?

МАРИНКО – МАРКО 1735–? МАРИЈА 1745–?

Одселили су се у Баранду око 1775.

ВАСА 1765–?

ЈЕФТА 1725–? МАРА 1735–?

АНДРИЈА 1760–?

ЉУБОМИР 1913–?

ДУШАН 1871–1895.

ВАСА 1750–? ФЕМА 1754–?

ГРИГОРИЈЕ 1720–? ПЛЕМА 1730–?

ПАВА 1705–?

IV.16. Родослов рода НОВАКОВ 1

157

АНДРИЈА 1760–?

ЖАРКО 1922–?

НИКИФОР 1868–1904. ЉУБИЦА 1870–1903.

ПЕТАР 1910–?

МИРОСЛАВ 1958–?

РЕЉА 1934–? ЕМИЛИЈА ?–?

ИВАН 1903–1941. ГОСПАВА 1905–?

НЕНАД 1773–?

МАРИНКО – МАРКО 1735–? МАРИЈА 1745–?

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРА 1930–?

СТЕФАН – МИЛОЈЕ 1901–? СЛАВНА 1906–?

ВАСИЛИЈЕ – ВАСА 1873–1960. БОЈАНА ?–? МИЛИЦА 1885–?

ПЕТАР 1910–?

ВАСА 1765–?

ЈЕФТА 1725–? МАРА 1735–?

Одселили су се у Баранду око 1775.

МЛАДЕН 1844–? ЛЕПОСАВА 1840–?

ВАСА 1750–? ФЕМА 1754–?

ГРИГОРИЈЕ 1720–? ПЛЕМА 1730–?

ПАВА 1705–?

Потомци су у родослову 1

ДИМИТРИЈЕ 1942–

ЖАРКО 1916–1942.

ЛАЗАР 1920–?

ДРАГУТИН 1899–? СОФИЈА 1908–?

МИЛАН 1905–? ЈЕЛЕНА ?–?

АНА ?–1789.

Потомци су у родослову 4

ПЕТАР 1750~1834. АНА ?–1806. МАРИЈА 1760–?

ВАСА 1907–?

АЛЕКСА 1922–?

ВЕЉКО 1911–? ЈЕЛЕНА 1913–?

РАДИВОЈ 1875–1949. САВЕТА – ЧАВА 1880–1946.

АЛЕКСАНДАР – АЛЕКСА 1849–1928. ЈУДИТА 1850–1915.

СТЕФАН 1822–1854. МАРИЈА 1824–?

АЛЕКСАНДАР 1872–1949. СМИЉА 1877–?

ТОМА 1820–1875. СИМЕОНА 1822–1842. ЈЕКАТАРИНА 1822–1856. ЈУЛИЈАНА 1822–1873.

СТЕФАН – ШТЕВА 1869–1946. КОСАНА 1870–1898. СТАНА ?–?

ВУК 1818–1871. ЈЕЛИСАВЕТА 1819–1874.

Потомци су у родослову 3

ИВАН ?–? СТОЈА ?–? ДОКА ?–?

Ђурђевдан

НИКИФОР 1784–1842. ПЕЛАГИЈА 1784–1812. ЛАТИНКА 1785~1835. МАРИЈА 1787–?

ЈОВАН ?–1795. МАРТА ?–? ЈЕЛЕНА ?–1794.

СИМЕОН 1776~1832. МАРТА 1779–1842.

АРСЕН 1754–1811. ЈЕЛКА ?–1805.

АРКАДИЈЕ 1770–?

МИТА 1914–1942. МАРИНА 1921–?

ЋИРА 1762–?

СТЕФАН 1740–? ЈЕЛА 1745–?

МАРА 1693–1773.

Родослов рода НОВАКОВ 2

158

ВАСА 1765–?

ЈЕФТА 1725–? МАРА 1735–?

ЖАРКО 1921–?

ЦВЕТКО 1925–?

СТОЈАН 1920–? ДЕСАНКА 1921–1942.

МИЛОРАД 1929.

ЖИВОЈИН – ЖИВА 1927–?

МЛАДЕН 1930–?

МИЛОШ 1885–?

ЈОВАН 1863–? ЈЕЛЕНА ?–1889. АМАЛИЈА 1864–?

ГАВРИЛ 1879–?

Потомци су у родослову 4

ИСИДОР 1891–?

ЉУБОМИР 1868–? ЈЕЛЕНА 1869–?

ИСАК 1800–1885. АКСЕНИЈА 1803–1842. СОФИЈА 1804–1845. ЈЕКАТАРИНА 1802–1885.

ИЛИЈА 1826–1900. РАХИЛА 1827–1905.

ЖИВКО 1928–?

ПЕТАР 1854–1934. ЕМИЛИЈА 1854–1923.

ВАСИЛИЈЕ 1821–1893. БОЖАНА 1822–?

ПЕТАР 1799–1849. ЈЕЛИСАВКА 1802~1836. СТАНА 1802–?

АНА ?–1789.

ПЕТАР 1750~1834. АНА ?–1806. МАРИЈА 1760–?

ЈЕФТИМИ – ЈЕЦА 1763–1846. СОФИЈА 1764–1847.

ИВАН ?–? СТОЈА ?–? ДОКА ?–?

Ђурђевдан

ПЕТАР 1760~1820. АЛКА 1761~1825.

САВА 1851–? МИЛКА 1852–1896. СИДА 1855–?

МИЛАН 1876–?

ДАНИЛО 1846–? ПЕРСИДА 1845–1880. МЕЛА 1847–?

УРОШ 1826–? ХРИСТИНА 1828–1852.

РАДОВАН 1876–1951. ДАНИЦА 1888–? ЉУБИЦА 1889–1935.

ЈЕФТИМИЈЕ1849–1892. ИСТИРКА – ТЕКЛА 1848–1878. ХРИСТИНА 1851–1926.

АЛЕКСА 1900–? КАТА 1904–?

ДИОНИСИЈЕ 1844–? ДАФИНА 1843–1902.

ДИМИТРИЈЕ 1895–? КОСАНА 1901–?

ВАСИЛИЈЕ 1854–1935. САВЕТА 1852–1926.

ЖАРКО 1892–? ДАФИНА 1894–?

ЛЕОНТИЈЕ 1843–1881. МИЛЕВА 1847–?

ЈЕФТИМИЈЕ 1823–1857. ДРАГИЊА 1826–1854.

БОЖА 1781~1807. ЈУЛА ?–?

ЈОВАН ?–1795. МАРТА ?–? ЈЕЛЕНА ?–1794.

ГЛИГОРИ – ГЛИША 1789–1863. МЕЛАНИЈА – МИЛА 1790~1824. СТАНА 1790~1825. ЈЕКАТАРИНА 1800–1860.

ВАСА 1772~1799. ТОДА ? –?

АРСЕН 1754–1811. ЈЕЛКА ?–1805.

МАРА 1693–1773.

ЈОАКИМ – АЋИМ 1786–1849. ЖИВАНА 1787–1843.

Потомци су у родослову 1 и 2

СТЕФАН 1740–? ЈЕЛА 1745–?

АРКАДИЈЕ 1770–?

АТАНАСИЈЕ 1813–1873. СОФИЈА 1815–?

ЋИРА 1762–?

МАРИНКО – МАРКО 1735–? МАРИЈА 1745–?

НЕНАД 1773–?

АНДРЕЈ 1809–? ЈЕКАТАРИНА 1810–1878.

Одселили су се у Баранду око 1775.

АНДРИЈА 1760–?

ВАСИЛИЈЕ 1885–1965. БОСИЉКА 1888–1966.

ТЕОДОР 1838–?

ВАСА 1750–? ФЕМА 1754–?

ГРИГОРИЈЕ 1720–? ПЛЕМА 1730–?

ПАВА 1705–?

Родослов рода НОВАКОВ 3

159

АНДРИЈА 1760–?

Одселили су се у Баранду око 1775.

ВАСА 1750–? ФЕМА 1754–?

ГРИГОРИЈЕ 1720–? ПЛЕМА 1730–?

МАКСИМ 1801–? МАРИНА 1801–?

ВАСА 1765–?

ЈЕФТА 1725–? МАРА 1735–?

ПАВА 1705–?

РАДОВАН 1811–? ТАДИЈА 1811–?

НЕНАД 1773–?

АРКАДИЈЕ 1770–?

МИЛОШ 1886–1922. ЗОРКА 1898–?

СТЕВАН 1921–? МИЛИЦА 1920–?

АРОН МАЛОГАЈСКИ 1882–? ЈЕЛЕНА 1890–?

СТЕФАН 1919–? НЕВЕНКА 1926–?

ЈОВАН 1888–1908.

ИГЊАТ 1836–1909.

МИХАИЛ – МИЛИЋ 1795–1848. МИЛКА 1795–1845.

ПЕТАР 1750~1834. АНА ?–1806. МАРИЈА 1760–?

АНА ?–1789.

ИСАК 1826–1887. ЖИВАНА 1832–1866. СИМКА ?–?

АРСЕН 1784–1870. ЈУЛИЈАНА ?–? СОФИЈА 1785~1840. ЈЕКАТАРИНА 1784–1854.

ИВАН ?–? СТОЈА ?–? ДОКА ?–?

Ђурђевдан

ОРЕСТИЈЕ 1839–1874. СОФИЈА 1839–1862. ПЕРСИДА 1840–?

ЕМИЛИЈАН – ЕМИЛ 1856–1923. АНИЦА 1864–1917. ЉУБИЦА ?–?

ЈЕФТИМИЈЕ 1825–1905. ЈЕЛИСАВЕТА 1826–1890. МАРТА ?–?

ГЕОРГИЈЕ 1841–1883. ЈЕЛЕНА 1842–?

ДИОНИСИЈЕ 1814–1847. КСЕНИЈА 1815–?

НОВАК 1782–1848. ИРИНА 1783–1835.

ЈОВАН ?–1795. МАРТА ?–? ЈЕЛЕНА ?–1794.

ЈЕФТИМИЈЕ – ЈЕЦА 1778~1833. МАРИЈА 1779–1833.

АРСЕН 1754–1811. ЈЕЛКА ?–1805.

Потомци су у родослову 1 и 2

СТЕФАН 1740–? ЈЕЛА 1745–?

ГРУЈА 1811–1853. МИЛКА 1809~1835. ТЕРЕЗИЈА 1812–?

ЋИРА 1762–?

МАРИНКО – МАРКО 1735–? МАРИЈА 1745–?

МАРА 1693–1773.

Родослов рода НОВАКОВ 4

160

Атанасије Новаковић

Арсен Новаков

384/ -

449 /-

155/ 143

105/ 91

21 18/ 363

МБ/ ЦБ

Арсен Новаков

Иван Новаков

Јован Новаков

Пера Новаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

449 /-

155/ 143

105/ 91

21 18/ 363

МБ/ ЦБ

Арсен Новаков

Пера Новаков

Васа Новаков

Пера Новаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

449 /-

155/ 143

Арсен Новаков

Пера Новаков

Васа Новаков

Пера Новаков

79/ 73 105/ 91

Пера Новаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

21 18/ 363

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

449 /-

155/ 143

105/ 91

79/ 73

21/ 18

МБ/ ЦБ

Арсен Новаков

Јеца Новаков

Васа, Бога Новаков

Пера Новаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

155/ 143

105/ 91

79/ 73

21/ 18

МБ/ ЦБ

Јеца Новаков

Бога Новаков

Пера Новаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

Иван Новаков

155/ 143

Иван Новаковић

143

Јован Новаков

105/ 91

Јован Новаков

Петар Новаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Пера Новаков

Ђурађ Петров

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

21 18/ 363

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

449 /-

155/ -

105/ --

Сима Новаков

Јеца Новаков

Јула Новаков

Пера Новаков

Јеца Новаков

24/ 21

79/ -

Петар Новаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

21/ 18

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода НОВАКОВ1

449 /468

155/ -

105/ --

Симеон Новаков

Евтими Новаков

Укућани Јуле

Петар Новаков

Јоаким Новаков

79/ 70 79/ 258

Еца Новаков

Петар Новаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

24/ -

21/ 218

МБ/ ЦБ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

161

Novakov Jovan

Novakovi} Ivan

Novakov Petar

143

363

(iz N-18)

b.s.

1/1 suva~e N-21, Vojna ku}a, Novakov Petar N-363

1/2

1/1

1/2

Uku}ani i novi obveznici

3/16

1-00

2- 6/16

6-30

4-20

6-20

11-20

6-20

-04

-20

-48

Petrov \ura|

Br. Prezime i ime doma}ina St ku}e

8-06

3-36

7. -30

2-50

5-10

2-50

6-00

10.

11.

Списак пореских обвезника 1776. године рода НОВАКОВ2

Подаци и запажања о презимену НОВАКОВ Род Новакових је вероватно у Мокрин стигао из Кањиже. Пошто нема директних доказа, морамо се послужити посредним. По доласку у Мокрин, овом роду кумују родови Бајшански/Тешин и Недељков(ић), а Новакови кумују роду Попадић. Све наведене фамилије су дошле у Мокрин из Кањиже.3 Јован Новаков је 1758. и 1772. године у Мокрину крстио децу Јована и Маре Станков из Јозефова.4Станкови су у Јозефово могли доћи при развојачењу Кањиже. Oд насељења у Мокрин, Новакови су били један од најбројнијих родова. Око 1775. године има осам ожењених мушкараца из ове фамилије. Приликом формирања Великокикиндског диштрикта, четири Павина (1705–?) сина су се изјаснила за пресељење у Опово, јер су желели да и даље остану војници.5 Њихове потомке касније налазимо у Баранди, где је 1925. године забележено шест кућа Новакових са надимком Шугањев и славом Ђурђевдан. Слава и надимак су остали исти као и у Мокрину, али су потомци мислили да су досељени из Кикинде, одакле води порекло већина Баранђана.6 Из података за ову грану рода Новаков, дошли смо до прецизнијег тумачења сродства из црквених протокола. У протоколима крштених је бележено: Јефта, Марко и Стефан Григорија Новакова. По досадашњем тумачењу, Григорије би био отац овој тројици. Међутим, у списковима за пресељење је изричито наведено да су Григорије, Јефта, Марко и Стефан браћа, а да је Пава (1705–?) мајка браће. Према томе Јефта Григорија Новакова овде значи да је Јефта из куће у којој је домаћин Григорије. Овај начин записивања најчешће значи да је Григорије отац, али овде није тако. Године рођења које су браћа дала војном пописивачу су само оријентационе, а наведене су онако како су забележене у документу. Непосредно пре пресељења у Баранду, најмлађи од Григоријеве – Глишине браће, Стефан – Стева Новаков (1740–?), имао је спор: „27. марта 1776. пред магистрат је изведен Глиша Милићев из Мале Кикинде. Овога је судац Мокрина тучом приморао да искаже како је при крађи свиња од Пере Дудића имао за ортака Стеву Новакова, а од магистрата без батина (benevole) испитан, ослободио Новакова сваке кривице.“7 За Мару (1693–1773) је у протоколу умрлих забележено да је мати Јована Новаковића (?–1795). У протоколу крштених је 1768. године забележено: Јован Ивана Новаков. Пошто је Иван имао супруге Стоју и Доку, а и на основу рођења деце и удаје кћери, мислимо да и овде треба читати: Јован брат Ивана. На основу података из протокола крштених и венчаних, произилази да су Јован и Иван рођени око 1735. године. Граничар Јован Новаков је пао у пруско заробљеништво 1757. године и том приликом су му одузети коњ и опрема у укупној вредности од 55 форинти и 3 крајцаре.8 То би могао бити Јован (?–1795), али и Иван (?–?), који је такође понекад бележен и као Јован. Арсен (1754–1811) је 1781. године изашао из куће бр. 155/143, у којој је Иван домаћин, на број 449.9 У родослову је приказано да су Иван и Арсен браћа, али могли би бити и отац и син. Пошто нема доказа, везе у родослову су приказане испрекиданом линијом. У протоколу умрлих је забележено да је Ана Новакова (?–1789) из броја 21, удова, мајка Петра (1750~1834). Пава (1705–?), Мара (1693–1773), и Ана (?–1789) су вероватно удовице три брата. Потомци имају славу – Ђурђевдан, сви су бележени и као Шугањев, а кумови су исти у све три гране. Павини потомци су отишли 1776. године у Баранду, а Марини и Анини потомци су остали у Мокрину. Јован (?–1795) који је изашао из куће у којој је домаћин Иван, 1776. године обрађује пола сесије земље, јутро винограда и 12 јутара иберланда. Иван, у чијој кући је још увек Арсен, исте године обрађује целу сесију земље, 3/16 јутара винограда и чак 27 јутара иберланда. Порез на сесијску земљу је био 20 крајцара, а на иберланску 18 крајцара по јутру, па је то разлог зашто су се Новакови одлучили да обрађују иберландску земљу. Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, стр. 325. Милош Деспотов, Протоколи крштених храма СПЦ у Мокрину 1757–1817. године, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда 2012. 5 Списак свих укућана граничара горње компаније Илирске регименте који су се изјаснили за пресељење у доњу компанију Илирске регименте (Јужни Банат). Списак је из бечког архива преснимио Срета Пецињачки и налази се у Историјском архиву Кикинде. 6 Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, стр. 325. 7 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт 1776–1876, Кикинда, 1989, стр. 411. 8 Јелена М. Илић, Банатска војна крајина у другој половини XVIΙΙ века, докторска дисертација, Београд, 2014, стр. 281, преузето са интернета. 9 Милош Деспотов, Упоредни порески адресар 1776–1800, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 3 4

162

Петар обрађује пола сесије земље, нема виноград и не узима иберландску земљу. Ако из пореских спискова то није сасвим јасно, из других извора се јасније види да Новакови спадају у најимућнији слој Мокринчана. Сима Новаков (1776~1832) је за своју славу Ђурђевдан 1814. године дао прилог од 2 форинте, а 1. 7. 1817. године је платио 3 форинте за оглашавање звона.10 Власник је суваче на броју 694 од 1809. године,11 па све до своје смрти. Симеонов син Максим (1802–1879) власник је сувача 50Б/177 и 50Б/178, а можда и оне на броју 59/28, која је забележена као сувача Новакова.12 Последња сувача у Мокрину, која је радила и после Првог светског рата, била је у власништву Новакових.13 Кнез Мокрина 1826–1829. године био је Симеон – Сима Новаков, а 1893–1894. године Симин унук Новак (1825–1907).14 Међу десеторицом Мокринчана који су 1831. године плаћали највише аренде на иберланд и општинске трошкове били су браћа Сима (1776~1832) – 173 форинте, и Нића Новаков (1784–1842) – 134 форинте.15 Четрдесет година касније, 1871. године, међу тридесет великопоседника из Мокрина су Максим Новаков (1802–1879) и његов најстарији син Лазар (1820–1900). Максим Новаков се спомиње и у тестаменту Ниће Јеринкића, који је написан 22. 3. 1834. године у Мокрину: „Макси Новаковом житељу здјешњем, дужан сам 110 фор. в. в. (шајна) по гласу облигације, за који капитал заложио сам један фртаљ ливаде донде да уживати имаде, док се исти капитал не возврати.“16 Предузимљивост и прихватање новина у земљорадњи Новакови су показивали и у каснијем периоду: „Товарили су стоку у вагоне и теретним возом спроводили за Беч, односно за Будимпешту, где је цена била повољнија.“17 Новакови су међу првима купили косачицу „Massey Harris“ из Велике Британије18, о чему сведочи и фотографија из 1900. године. Тридесетих година XX века био је само један трактор у Мокрину и он је био у власништву Ђуре Новакова (1884–1953).19 Богатство је имало и своју тамнију страну. Невенка – Нена Новаков (1914–1938), кћи Емилијана – Милана (1886–?), извршила је самоубиство, јер јој отац није дозволио да се уда за Радована Дудића, а месец дана касније на исти корак се одлучила и Анђелка Степанов, јер Георгије – Ђура Новаков (1884–1953) није одобрио њен брак са сином Васом (1915–?).20 У оба случаја су Новакови сматрали да им пријатељи не одговарају по богатству. Живана рођена Ђуканов (1787–1843), супруга Аћима Новакова, одрекла се наследства у корист брата Милана Ђуканова 27. 2. 1843. године.21 Добровољци из ове фамилије у Буни 1849. године били су: Урош (1826–?), Илија (1826–1908), Сима ( 1832–1890), Јеца (1823–1857) или Јеца (1825–1905) и Вук (1818–1871).22 Кретање избеглих Мокринчана за време Буне може се делимично реконструисати из записа у домовним протоколима: Живко (1847–1849), Новаков (1825–1887) син, умро је у Пазови, у Срему, а син Обрад (1849–1874) ) је рођен у Обрежју.23 Андреја (1809–?) је усинио стриц Глигорије – Глиша (1789–1863).24 Орестије (1839–1874) је умро у Орловату.25Жарко (1892–?) и Алекса (1900–?) су рођени у Кикинди.26 Милош Деспотов, Књига рачуна црквених 1814–1817. године, нав. дело. Милош Деспотов, Протокол исповедајушчих 1809–1817. године, нав. дело. 12 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1842–1859. године. 13 Димитрије Кнежев, Мокрин и Мокринчани, Београд, 1979, стр. 215. 14 Драгољуб Бадрљица, Црква, школа и општина Мокрина, Мокрин, 1990, стр. 66–67. 15 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт 1776–1876, Кикинда, 1989, стр. 312. 16 Исто, стр. 235. 17 Димитрије Кнежев, нав. дело, стр. 99. 18 Исто, стр. 94. 19 Димитрије Кнежев, Мокрин и Мокринчани, Београд, 1979, стр. 214. 20 Исто, стр. 258. 21 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт 1776–1876, Кикинда, 1989, стр. 458. 22 Драгољуб Бадрљица, Попис добровољаца у Буни, Мокрин јуче, од броја 101, 15. јун 2005. 23 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1842–1859. године, бр. куће 62. 24 Исто, бр. куће 194. 25 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1859–1880. године, бр. куће 1306 . 26 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1898–1914. године, бр. куће 1634. 10 11

163

Добровољци из фамилије Новаков у Првом светском рату били су: Милош (1885–?), Радован – Рада (1876–1951) и Василије – Васа (1885–1965).27 Стефан (1869–1946) је сахрањен као назарен.28 Стефанова деца тешко су пострадала за време Другог светског рата. Сина Ивана (1903–1941) су Немци убили 1941. године, бесни што им је умакао Иванов млађи брат Мита (1914–1942).29 Иванова браћа Мита (1914–1942) и Жарко (1916–1942), стрељани су јануара 1942. године у Драгутинову,30 а сестра Љубица је стрељана у Јајинцима 1943. године.31 Слично су прошли Новакови који су оптужени да су сарађивали са окупатором. После импровизованог суђења 10. 9. 1944. године, у кукурузима код Подлокања, партизани су убили Косту Новакова (1889–1944), његовог сина Радована – Раду (1917–1944) и синовца Димитрија – Миту (1899–1944).32 Новаков Војин и супруга Марина забележени су у домовном протоколу после 1915. године без година рођења. За Војина је забележено да је рођен у Кикинди. Син Георгије је рођен у Мокрину 1920. године.33 У најновијем домовном протоколу су као укућани забележени Васа и Јулијана Новаков. Нису им забележене године рођења, две кћери и син Божа су рођени у Србији, а најмлађа кћи Иванка у Мокрину. Алекса (1922–?) је живео у Београду 1942. године и био је кројачки помоћник.34 Арон (1882–?) је рођен у Кикинди као Малогајски.35 Девојачка презимена неких супруга Новакових: Видосава Арновљевић (1912–?) рођена у Долову је Жаркова (1904–?) супруга, Наталија Јовић (1919–?) је Васина (1915–?) супруга, Стојанка Дражић (1912–1965) је Тимотејева (1911–?) супруга, Јелена Вујин–Савулић (1913–?) је Вељкова (1911–?) супруга, Емилија Божин (?–?) је Рељина (1934–?) супруга, Гордана Милин (1902–?) из Тараша је Димитријева (1899–1944) супруга, Видосава Зирамов (1914–?) је Јефтина (1906–?) супруга, Катица Шокловачки (1908–1956) је Симина (1905–?) супруга, Славна Сивачки (1906–?) је супруга Стефана– Милоја (1901–?), Марина Вртипрашки (1921–?) је Митина (1914–1942) супруга, Косана Ристић (1901–?) је Димитријева (1901–?) супруга, Ката Мијуцин (1904–?) је Алексина (1900–?) супруга, Милица Сремчев (1922–?) је Стеванова (1921–?) супруга.36 Душан (1891–?) је уписао медицину на Универзитету у Инсбруку 1914. године. У подацима везаним за оца је забележено да је земљопоседник.37 Душан је био лекар у Новом Кнежевцу, Љубомир (1913–?) је био поморски официр, Новак (1925–?) је био ветеринар у Мокрину, Радован (1928–?) је завршио Грађевински факултет и живео у Новом Саду, Димитрије (1942–) је завршио Стоматолошки факултет и живи у Кикинди, Миленко (1942–) је лекар и живео је у Кикинди.38 Из купопродајних уговора и тестамената такође се може доћи до интересантних података: Мела (1847–?) је 1884. године продала четвртину урбаријалне сесије мужу Данилу (1846–?) за 200 форинти.39 Илија (1826–1908) је 1876. године продао 7 јутара иберландске земље Алберту Бергеру, трговцу из Сегедина, за 120 гулдена.40 Јоца је 1883. године поклонио четвртину урбаријалне сесије унуку Сави, под условом да се овај брине о њему до краја живота.41 Група аутора, Мокринчани добровољци у Првом светском рату, Нови Сад, 1997, стр. 42. Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915–1960. године, бр. куће 40. 29 Душан Попов, Мокрин у револуцији, Нови Сад, 1986, стр. 561. 30 Исто, стр. 614. 31 Исто, стр. 781. 32 Исто, стр. 710–712. 33 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915–1960. године. 34 Књига завичајника 1942–1944. године. 35 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915–1960. године. 36 Исто. 37 Ласло Сеги, Студенти са територије данашње Војводине на европским универзитетима 1338–1919, Нови Сад, 2010, стр. 280. 38 Група аутора, Песма игра и музика Мокрина, Мокрин, 1987, стр. 82. 39 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 5/2187. 13. 8. 1884, Велика Кикинда, стр. 228. 40 Исто, Ф. 31, 1/76. 15. 1. 1876, Велика Кикинда, стр. 18. 41 Исто, Ф. 31, 5/1884. 23. 2. 1883, Велика Кикинда, стр. 195. 27 28

164

Лаза (1820–1900) је 1877. године продао кућу и земљу Новаков Мерими за верно служење, уз обавезу да га додвори до краја живота.42 Стева Стојков из Велике Кикинде је 1880. године продао кућу са плацем и земљу Новаков Мерки из Мокрина за 1.500 форинти.43 Исте године Мерка је вратила кућу Сави.44 Новаков Мила се 1877. године одрекла свог дела имања у корист брата Мирков Стеве из Велике Кикинде, под условом да овај отплати очеве дугове и њој исплати 250 форинти.45 Од Хушћик Марије из Велике Кикинде Мила Новаков је 1883. године купила кућу са плацем за 100 форинти.46 Младен Новаков (1844–?) је 1876. године продао осмину урбаријалне сесије Давиду Нутеру из Мокрина за 580 форинти.47 Младен је брату Нови (1825–1907) 1881. године продао земљу за 166,68 форинти.48Исте године продао је Младену Рељину пола јутра земље за 67 форинти.49 Голић Ангелина и Јана су 1878. године поклониле очуху Новаку Новакову (1825–1907) у власништво део ораница.50 Истог дана су поклониле мајци Ватими – Вати (1830–1909) виноград у власништво51 и међусобно поделиле имање.52 Новаков Нова (1825–1907) и Алекса (1849–1928) су 1897. године продали јутро земље Јакабу Веберу, месару из Мале Теремије за 240 форинти.53 Лаза Новаков (1820–1900) је 1890. године продао једно и по јутро земље Јону Терзину из Чатада за 195 форинти.54 Нова (1825–1907) је 1897. године саставио тестамент којим у случају смрти оставља жени Вати право уживљења у кући.55 Сава (1851–?) је 1897. године поклонио жени Сиди (1855–?) 2 јутра земље у власништво.56 Новаков Љубомира Љупка и Јелене Ђура (1884–1953), дугогодишњи ловац, вишегодишњи закупник лова, захваљујући садржајним извештајима Ловачком гласнику и Савезу, помогао је потоњим истраживачима. Новаков Љупка и Јелене Душан (1891–1969), доктор медицине, донео је из Прага прву ногометну лопту у Мокрин, и био је лекар у Новом Кнежевцу. Новаков Ђуре и Бојане Василије – Васке (1915–1996) био је делијаш, ловац и шахиста. Новаков Василија и Наталије Љубомир (1952–) је дугогодишњи председник Ловачког друштва који је успоставио дугорочну сарадњу са ловцима из Италије. Новаков Милана и Вукосаве Новак – Браца (1925–2006) био је дугогодишњи ветеринар, ловац, ногометаш и велики дародавац Мокринског музеја. Новаков Димитрија и Гордане Радован – Бата (1928–?) био је грађевински инжењер, конструктор, генерални директор „Бетона“ у Новом Саду, Новаков Светозара и Видосаве Миленко (1940–2018) био је доктор медицине, специјалиста у области патологије у кикиндској болници, председник Општинског одбора Демократске странке у Кикинди и републички посланик 1993–1996. године. Новаков Мите и Марије Димитрије – Шпитаћ (1942–) доктор је стоматологије и славни мокрински рукометаш који је играо и за београдски „Партизан“. Новаков Жарко (1950) је певач и дугогодишњи руководилац Тамбурашког оркестра ,,Мокас“.57

Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 2/597. 24. 11. 1877, Велика Кикинда, стр. 73. 43 Исто, Ф. 31, 3/1274. 16. 6. 1880, Велика Кикинда, стр. 141. 44 Исто, Ф. 31, 3/1296. 7. 8. 1880, Велика Кикинда, стр. 143. 45 Исто, Ф. 31, 2/444. 30. 1. 1877, Велика Кикинда, стр. 58. 46 Исто, Ф. 31, 5/1852. 5. 3. 1883, Велика Кикинда, стр. 196. 47 Исто, Ф. 31, 1/388. 22. 11. 1876, Велика Кикинда, стр. 51. 48 Исто, Ф. 31, 4/1477. 19. 5. 1881, Велика Кикинда, стр. 161. 49 Исто, Ф. 31, 4/1558. 4. 11. 1881, Велика Кикинда, стр. 168. 50 Исто, Ф. 31, 2/913. 23. 12. 1878, Велика Кикинда, стр. 105. 51 Исто, Ф. 31, 2/914. 23. 12. 1878, Велика Кикинда, стр. 105. 52 Исто, Ф. 31, 2/915. 23. 12. 1878, Велика Кикинда, стр. 105. 53 Исто, Ф. 31, 13/4488. 15. 11. 1897, Велика Кикинда, стр. 181. 54 Исто, Ф. 31, 8/3201. 7. 10. 1890, Велика Кикинда, стр. 59. 55 Исто, Ф. 31, 13/4360. 16. 3. 1897, Велика Кикинда, стр. 169. 56 Исто, Ф. 31, 13/4466. 15. 10. 1897, Велика Кикинда, стр. 179. 57 Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад. 42

165

Максим Новаков (1802–1879) око 1855. Рад Н. Алексића

Георгије – Ђура Новаков (1884–1953)

Новаков Љуба (1856–1927) са породицом око 1916.

166

Новаков Жарко (1892–?) са породицом

Косидба код Новакових 1900.

Амбар за жито код Новакових

Катица Шокловачки (1908–1956) и Сима Новаков (1905–?)

167

168

ЧЕДОМИР – ЧЕДА 1900–? МАРИЈА ?–? ОЛГА ?–?

ВЕСЕЛИН 1898–?

ВЕСЕЛИН 1934–?

АЛЕКСАНДАР 1891–? МАРИНА 1895–?

ЖИВОЈИН 1845–1862.

ИЛИЈА 1814–1858. ЈУЛИЈАНА 1815–?

САВА 1941–?

САВА 1912–? МАРА 1912–?

СИЛВЕСТАР – САВА 1847–1878. АЛЕКСАНДРА 1848–?

ЗАКА 1950–?

МИЛОШ 1920–? МАРИЈА 1920–?

ДРАГОМИР 1954–?

ДРАГУТИН 1925–? ЗАГОРКА ?–?

ВАСИЛИЈЕ 1816–1899. ХРИСТИНА 1817–1853. ЈЕЛИСАВЕТА 1817–?

МИЛОВАН 1931–?

РАДОВАН 1929–? ЈЕЛЕНА 1930–?

Свети Јован

ДРАГУТИН 1939–?

БОШКO 1899–1965. МИРНА 1906–1943.

БОГОЉУБ 1932–? БЛАЖЕНКА ?–?

МИЛОШ 1894–1967. ИВАНКА 1901–?

ЈЕФТИМИЈЕ 1853–1925. МИЛЕВА 1854–? СОФИЈА 1855–1932.

Потомци су у родослову 2

ПАВЕЛ 1782–1857. БОЖАНА 1783~1830.

ЛАЗАР 1831–1899. ЈОВАНКА 1831–1848. ХРИСТИНА 1832–1898.

АЛЕКСА – МИША 1862–1909. МАРИЈА 1863–?

СВЕТИСЛАВ 1881–1966. ЛЕОНТИДА ?–1910. МАРИЈА – ЈЕЛЕНА 1893–?

СВЕТИСЛАВ 1936–

СВЕТОЗАР 1894–? ГОРДАНА ?–?

САВА 1852–1930. РАХИЛА 1853–1897. ДРАГИЊА ?–1985.

НЕДЕЉКО – ЦРЊА 1819–1885. ПЕРСИДА 1820–?

ДАНИЛО 1807–1875. КСЕНИЈА 1808–? МАКРЕНА 1805~1832. ЈЕЛИСАВЕТА 1807–1867.

АНДРЕЈ ?–1794. ТОДА ?–? МАРТА 1749–1813.

ГЕОРГИ – ЂУРАЂ 1716–1774. СИМЕОНА ?–1781.

ЗАХАРИЈЕ – МИХАИЛ 1789–1859. ЈЕЛЕНА 1790–1842.

УРОШ 1853–1920. МИЛЕВА 1854–1883. ДРАГИЊА ?–1931.

МАРКО 1891–?

СОФРОНИЈЕ 1815–1871. ПЕЛАГИЈА 1818–1883.

РАНКО 1796–1861. НАТАЛИЈА 1798~1837. ГЕЛВАСИЈА 1800–1858.

ДРАГУТИН 1884–1946. ЉУБИЦА 1891–?

ТОМА 1792–1816.

ТЕОДОСИЈА – ТЕОДОР 1765–1825. МАРТА ?–1795. МАРИЈА 1766-~1832.

ДАМЈАН ?–? ЈОВАНКА ?–?

АТАНАСИЈЕ 1764~1834. АНА ?–1786. ЈУЛИЈАНА 1765~1831.

ЗАХАРИЈЕ – ЗАКА 1881–1940. НЕРАНЏА 1891–1926. ЕУФИМИЈА – ВЕМА 1888–1943.

НОВАК 1842–1871. МАРИНА ?–?

ДИМИТРИЈЕ 1812–1882. КСЕНИЈА 1812–1865.

ПАВЕЛ 1778–1814. ЕКА 1771–?

ИВАН 1876–1943. МИЛЕВА ?–?

ЉУБОМИР 1839–? КАТАРИНА 1841–1864. ХРИСТИНА 1840–1904.

ПОТОМЦИ СУ У РОДОСЛОВУ 2

ГРИГОРИЈЕ – ГРИША 1800–1863. ТЕОФАНА 1803~1833. ЖИВАНА 1800–1866.

АРСЕН 1760~1822. АЛКА 1761~1822.

ЛАЗАР ?–1782.

IV.17. Родослов рода ПАЛИКУЋИН 1

169

МИЛОШ 1900–1918.

ОБРАД 1897–1916.

ОБРАД 1827–1898. ЈЕЛЕНА 1829–1906.

БОГОЉУБ – ЂУКА 1912–1952.

ПРОКОПИЈЕ 1838–? ЈЕКАТАРИНА 1839–1977. СОФИЈА 1851–1923.

НИКОЛА ?–

ДИМИТРИЈЕ – МИТА 1927–? ДАНИЦА 1928–?

НИКОЛА 1900–? ВУКОСАВА 1903–?

ДАНИЛО 1932–?

ИЛИЈА 1905–? СОФИЈА 1908–?

ДАНИЛО 1881–1934. СОФИЈА 1882–?

НИКИФОР 1807~1834. ЈЕЛИСАВЕТА 1808–?

ДУШАН 1885–?

СТЕФАН 1911–? ДЕСАНКА 1940–?

СТЕВАН 1880–1958. ПЕРСИДА 1881–1959.

СТЕФАН 1841–1892. ДРАГА 1842–1895.

ГРИГОРИЈЕ 1830–1876. ДАФИНА 1832–? ГАПИЈА 1835–?

СРЕДОЈЕ 1861–? АЛКА 1862–?

ПРОКОПИЈЕ 1816–1899. ЈУЛИЈАНА 1818–1876.

ПАВЕЛ 1782–1857. БОЖАНА 1783~1830.

Свети Јован

ВАСИЛИЈЕ 1813–1886. ЈЕКАТАРИНА 1819–1873.

ДАНИЛО 1807–1875. КСЕНИЈА 1808–? МАКРЕНА 1805~1832. ЈЕЛИСАВЕТА 1807–1867.

АНДРЕЈ ?–1794. ТОДА ?–? МАРТА 1749–1813.

ЗАХАРИЈЕ – МИХАИЛ 1789–1859. ЈЕЛЕНА 1790–1842.

ЦВЕТКО 1874–1918. СЛАВНА 1875–1947.

РАНКО 1796–1861. НАТАЛИЈА 1798~1837. ГЕЛВАСИЈА 1800–1858.

ЖИВКО 1863–1917. ЈУДИТА 1864–?

Потомци су у родослову 1

ПРОКОПИЈЕ – ПРОКА 1894–1975.

ДУШАН 1866–?

ВЛАДИМИР 1843–1875.

ТОМА 1792–1816.

ГЕОРГИ – ЂУРАЂ 1716–1774. СИМЕОНА ?–1781.

ТЕОДОСИЈА – ТЕОДОР 1765–1825. МАРТА ?–1795. МАРИЈА 1766~1832.

ДАМЈАН ?–? ЈОВАНКА ?–?

АТАНАСИЈЕ 1764~1834. АНА ?–1786. ЈУЛИЈАНА 1765–1831.

ИСИДОР 1833–1864. РАХИЛА 1834–1858. ЈУЛИЈАНА 1840–?

РАДОВАН 1860–?

СОФРОНИЈЕ 1829–?

ПАВЕЛ 1778–1814. ЕКА 1771–?

МЛАДЕН 1852–?

ГЕРАСИМ 1823–1892. СОФИЈА 1824–1901.

ГРИГОРИЈЕ – ГРИША 1800–1863. ТЕОФАНА 1803~1833. ЖИВАНА 1800–1866.

АРСЕН 1760~1822. АЛКА 1761~1822.

ЛАЗАР ?–1782.

Родослов рода ПАЛИКУЋИН 2

170

396/344

431

Atanasiе Paliku}a

Андриа Паликућа

396

431

Atanasia Paliku}a

344

Андриа Паликућа

Atanasia Paliku}a

Арсен Паликућин

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Марта Паликућина Андриа Паликућа No. -431

433 Lerrer haus

Андриа Паликућа

433

Atanasiе Paliku}a

396/ 344

431

Арсен Паликућин

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

312/ 288

МБ/ ЦБ

Андриа Паликућа

Atanasia Paliku}a

Арсен Паликућин

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

431

396/344

312/288

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

431

396/ 344

312/ 288

МБ/ ЦБ

Марта Паликућина

Atanasiе Paliku}a

Арсен Паликућин

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

396/ 344

312/ 288

МБ/ ЦБ

Арсен Паликућин

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

Павао Паликућа

Теодосија Паликућа

397 /431

Тanasiа Paliku}a

Арсен Паликућа

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

396/ 344

312/ 288

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

431/ 681

397 /-

396/ 641

312/ 533

МБ/ ЦБ

Павел Паликућин

Теодосиј Паликућин

Atanasi Paliku}ин

Арсен Паликућин

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Paliku}a Atanasia

344

Uku}ani i novi obveznici

1/2

4/16

1- 2/16

6-30

6-20

-5

-22

Paliku}a Lazar

288

Br. Prezime i ime doma}ina St ku}e

2-50

10.

11.

Списак пореских обвезника 1776. године рода ПАЛИКУЋИН2

312/288

Арсен Паликућев

312/288

Lazar Paliku}a

288

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода ПАЛИКУЋИН1

Подаци и запажања о роду Паликућин Најстарији Мокринчани са презименом Паликућин су: Лазар (?–1782), Дамјан (?–?) и Георгије – Ђурађ (1716–1774). По кумовима (Пиваров, Стајић, Грастић) видимо да су, вероватно, из Сенте, а по кумовима и слави може се закључити да су у међусобном сродству. Да је Паликућина било у Сенти видимо из списка жртава Сенћана у Буни 1849. године. Алекса Паликућин је у списку „У бежању на Тису натерани и подављени“, а Лазар Паликућин је један од оних који су „по кућама и сокаци на разне начине грозно потучени“. 3 Судећи по годинама, Георгије – Ђурађ би могао бити отац не само Андрији (?–1794) него и Лазару и Дамјану. Ипак, пошто нема доказа, то није забележено у родословним таблицама. У кући 312/288 Лазара (?– 1782) наслеђује Арсен као домаћин. Пошто других доказа нема, веза између њих је означена испрекиданом линијом. Дамјану (?–?) 1761.године кумује Петар Пиваров, а истог кума на крштењу своје деце имају Атанасије (1764~1822) и Теодосије – Теодор (1765~1822). Веза између њих је такође означена испрекиданом линијом, због недовољно доказа. У првом пореском списку од 1776. године домаћини су Лазар и Атанасије. Обојица имају по пола сесије земље. Лазар обрађује 1–2/16 јутара винограда, а Атанасије 4/16 јутара винограда. Пола сесије земље обрађивао је и Андрија (?–1794) 1788. године, пошто се издвојио у самостално домаћинство.4 И у каснијим пореским списковима припадници овог рода су углавном бележени као Паликућа. У црквеним протоколима су много чешће бележени као Паликућин. Данас потомци носе презиме Паликућин, што је још један изузетак од општег правила да су презимена углавном стабилизована по пореским списковима из друге половине XVΙΙΙ века. Са почетка XΙX века постоје још неки подаци о роду Паликућин. Атанасије Паликућин (1764~1834) је 13. 5. 1815. године дао 4 форинте за оглашавање звона.5 Павел Паликућин (1788– 1857) је 29. 8. 1817. годиен дао добровољну милостињу СПЦ у Мокрину у износу од 3 форинте.6 Добровољци из ове фамилије у Буни 1849 били су: Глиша (1830–1876), Обрад (1827– 1898), Лаза (1831–1899) и Совра (1829–?).7 Добровољац у српској војсци у Првом светском рату био је Паликућин Стевана Стеван – Стева (1880–1958).8 Паликућин Цветка и Славне Прокопије – Прока (1895–1975) био је професор историје у гимназији у Великој Кикинди и Тетову, те управитељ основне школе у Мокрину. Паликућин Цветка и Славне Богољуб – Ђука (1912 – Ниш, 1952) био је дипломирани инжењер грађевинарства који је студирао у белгијском граду Гану и дипломирао у Загребу. Радио је као пројектант у београдском предузећу „Електросрбија“ и на градилишту на Власини. Погинуо је у саобраћајној несрећи.9 Марија – Јелена (1893–?) рођена је Попов у Ади, Мирна (1906–?) је рођена у Крстуру, друга Чедомирова (1900–?) супруга Олга рођена је Крспогачин, Марија (1920–?) је рођена Петров, Драгутинова (1925–?) супруга Загорка рођена је Ковачев, Богољубова (1932–?) супруга Блаженка рођена је Крстанов, Вукосава (1903–?) је рођена Перкучин у Кнежевцу, Софија (1908–?) је рођена Јабланов, Десанка, супруга Стефанова (1911–?), рођена је Думитров.10

Сента, Зборник прилога за историју града, Сента, 2010, фототипско издање из 1935. год., стр. 55. Лука Надлачки, Порез 1788–1790, необјављен рад. 5 Милош Деспотов, Књига рачуна црквених 1814–1817, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 6 Исто. 7 Драгољуб Бадрљица, Попис добровољаца у Буни, Мокрин јуче, од броја 101, 15. јун 2005. Историјски архив Кикинда, 3, 394, сп. 45. 8 Група аутора, Мокринчани добровољци у Првом светском рату, Нови Сад, Мокрин, 1997, стр. 43. 9 Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад. 10 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915–. 3 4

171

172

Цветко Паликућин (1874–1918)

Славна Паликућин (1875–1947), Цветкова супруга

Јелисавета Паликућин Бркин (1898–?) удата 1919. у Кикинди, Прокина сестра

Славна и Прока (1894–1975) Паликућин испред породичне куће, са црним шеширом Јован Сувајџин–Пуцул

173

ПЕТАР ?–1807. МАРИЈА 1767~1835.

ЖИВА 1921–1944.

ЉУБОМИР 1886–1962. ЈАНА 1887–1955.

МИЛИВОЈ 1861–?

РАДОВАН 1909–1966. МИЛИЦА 1913–?

АЛЕКСАНДАР – АЦКО 1883–1957. ЈЕЛЕНА 1884–? ДЕСАНКА 1889–1941.

ВЕЛИМИР – ДУШАН 1858–1928. МИЛА 1961–1934.

МИЛОШ 1890–1907

ВАСИЛИЈЕ 1864–?

ПЕРИЦА 1958–2018.

МИЛОШ 1949– ЗОРКА 1950–

ИГОР 1973– ЗОРИЦА 1980–

ВЕСЕЛИН 1931–? МИЛИЦА ?–?

ПЕТАР 1901–1964. ВУКОСАВА 1902–?

АЛЕКСАНДАР 1864–1930. ДАФИНА 1865–1929.

АЛЕКСАНДАР 1927–? ЂУРЂИНА 1928–?

ЈОВАН 1899–?

МЛАДЕН 1862–1944. МИЛА 1863–1943.

ИВАН 1869–1893.

НЕДЕЉКО 1851–?

МИЛАН 1928–?

СЕВЕР 1872–1934. АНКА 1873–1935.

ЉУБОМИР 1856–?

МЛАДЕН 1825–1853. ХРИСТИНА 1826–?

Ђурђевдан

МЛАДЕН 1907–1931.

Потомци су у родослову 2

НИКИФОР 1861–?

АРСЕНИЈЕ 1827–? АНАСТАСИЈА 1828–?

НИКИФОР 1790–? МАРТА 1789–1842. ПЕРКА 1794–?

РАДОВАН – РАДА 1902–? ЈУЛИЈАНА 1915–?

АКСЕНТИЈЕ 1838–1886.

ЖИВАН 1798–1848. ЈЕКАТАРИНА 1801–? ЈЕЛИСАВЕТА 1801–1863.

ИВАН 1900–? ДАРИНКА ?–? КАТИЦА 1910–?

ГЕОРГИЈЕ 1825–? ПЕРСИДА 1826–?

ИСАК 1787–1865. КОМЉЕНИЈА 1788~1834. СОФИЈА 1781–1854. МАКРЕНА 1781–1860.

АРСЕНИЈЕ ?–1806. ЈЕВРОСИМА – ЈЕВРА 1761~1834.

ЛАЗАР 1844–1933. ЈЕЛИСАВЕТА – САВЕТА 1845–1910.

ПЕТАР 1820–1844. ПАВА 1821–?

ВЕЛИМИР 1839–1929. ХРИСТИНА 1840–? НАТАЛИЈА 1840–1919.

МАРКО 1812–1875. МАРИЈА 1812–1853. ЈЕЛЕНА 1812–?

МИХАИЛ – МИЈА 1794–1870. МАРТА 1795~1820. МАКРЕНА 1796–1871.

ЛАЗАР 1751–1819. АЛКА 1752~1832.

ДРАГИЋ 1781–1854. ЈУЛИЈАНА 1782–1844. МАРИЈА ?–?

ПЕТАР 1842–1873. РАХИЛА 1843–1920.

АРСЕНИЈЕ 1809–1871. ЈЕКАТАРИНА 1809–1844. ЛАТИНКА 1810–1855. ПЕРСИДА 1812–1887.

МИЛИЋ – МИЛОВАН 1776~1819. ДМИТРА 1776–1847.

ЈОВАН 1836–1874. ЖИВКА 1837–1907.

БОГИЋ 1809–1873. ЈЕФИМИЈА 1813–?

ТОДОР – ТОША 1835–1898. МАКРЕНА 1836–1898.

МИХАЈЛО 1802~1835. ЈОВАНКА 1802–?

МИХАЈЛО 1777~1820. ТОДА 1779–?

АНДРИЈА ?–1801. ЈЕЛЕНА – ЈЕЛА ?–?

ЈОВАН ?–? РОКСА ?–1783.

IV.18. Родослов рода ПЕЈАКОВ 1

174

ВЛАЈКО 1941–2003. ОЛГИЦА ?–?

МИЛАН 1920–? ЈУЛИЈАНА 1921–?

РАДИВОЈ 1949–? РУЖИЦА 1953–?

ЖИВОЈИН 1925–?

РАДИВОЈ 1929–?

ЦВЕТКО 1927–?

ЖИВОЈИН 1904–? СОФИЈА 1899–?

ЈОВАН 1923–?

БРАНКО 1900–? СЛАВНА 1900–?

ВЕЛИМИР 1839–1929. ХРИСТИНА 1840–? НАТАЛИЈА 1840–1919.

ВАСА 1929–? НЕВЕНКА 1930–?

ПЕРА ?–

ЉУБОМИР 1856–?

МАРКО ?–

БОГДАН ?–

ЗОРАН 1945–?

МИЛОШ 1918– 1997.

МИЛОШ ?–

ЧЕДОМИР 1927–?

РАДОВАН 1921–?

БРАНЕ ?–

АЛЕКСАНДАР 1925–1946.

БОГДАН 1898–1961. СЛАВНА 1903–?

МОМЧИЛО 1923–?

МАРКО 1896–1954. НЕВЕНКА 1900–?

НИКИФОР 1861–?

АРСЕНИЈЕ 1827–? АНАСТАСИЈА 1828–?

Ђурђевдан

ЛАЗАР – ЖИВА 1877–1943. ЈУЛИЈАНА 1878–1910. РАХИЛА 1890–? ЉУБИЦА 1894–?

МЛАДЕН 1825–1853. ХРИСТИНА 1826–?

НИКИФОР 1790–? МАРТА 1789–1842. ПЕРКА 1794–?

МИХАИЛ 1882–? НАТАЛИЈА 1883–1964.

БОРИСЛАВ 1929–?

ЦВЕТКО 1907 – САД, ?

МИЛЕНКО 1921–2003.

МИЛОРАД 1902 – САД, ?

ВЛАДИМИР 1941–?

ПЕКА ?–

БРАНКО 1936–?

НЕДЕЉКО 1912–? СМИЉАНА ?–?

НЕДЕЉКО 1851–?

АКСЕНТИЈЕ 1838–1886.

ЦВЕТКО 1879–1956. ДАНИЦА 1880–1916. АМАЛИЈА 1891–?

ЛАЗАР 1844–1933. ЈЕЛИСАВЕТА– САВЕТА 1845–1910.

СТЕФАН 1873–1949. ЈЕЛЕНА 1871–1955.

НИКОЛА 1906–? МИЛАНКА 1906–?

ДИОНИСИЈЕ – ДИНА – НЕДЕЉКО 1865–1909. ЧАРНА 1865–?

ПЕТАР 1842–1873. РАХИЛА 1843–1920.

ГЕОРГИЈЕ 1825–? ПЕРСИДА 1833–?

МАРКО 1812–1875. МАРИЈА 1812–1853. ЈЕЛЕНА 1812–?

АРСЕНИЈЕ 1809–1871. ЈЕКАТАРИНА 1809–1844. ЛАТИНКА 1810–1855. ПЕРСИДА 1812–1887. ПЕТАР 1820–1844. ПАВА 1821–?

ЖИВАН 1798–1848. ЈЕКАТАРИНА 1801–? ЈЕЛИСАВЕТА 1801–1863.

ИСАК 1787–1865. КОМЉЕНИЈА 1788~1834. СОФИЈА 1781–1854. МАКРЕНА 1781–1860.

ДРАГИЋ 1781–1854. ЈУЛИЈАНА 1782–1844. МАРИЈА ?–?

МИЛИЋ – МИЛОВАН 1776~1819. ДМИТРА 1776–1847.

МИХАИЛ – МИЈА 1794–1870. МАРТА 1795~1820. МАКРЕНА 1796–1871.

АРСЕНИЈЕ ?–1806. ЈЕВРОСИМА – ЈЕВРА 1761~1834.

ЛАЗАР 1751–1819. АЛКА 1752~1832.

МИЛАН 1963–1926. КАТАРИНА 1864–1940.

МИЛОШ 1895–? МИЛИНА 1895–? НАТАЛИЈА 1907–?

ЈЕЗДИМИР 1915–? РУЖИЦА 1920–2004.

ТРИФУН – ТРИВА 1891–? МИЛЕВА 1892–? ДАНИЦА 1892.

Потомци су у родослову 1

ЈОВАН 1836–1874. ЖИВКА 1837–1907.

БОГИЋ 1809–1873. ЈЕФИМИЈА 1813–?

МИХАЈЛО 1802~1835. ЈОВАНКА 1802–?

ТОДОР 1835–1898. МАКРЕНА 1836–1902.

ПЕТАР ?–1807. МАРИЈА 1767~1835.

МИХАЈЛО 1777~1820. ТОДА 1779–?

АНДРИЈА ?–1801. ЈЕЛЕНА – ЈЕЛА ?–?

ЈОВАН ?–? РОКСА ?–1783.

Родослов рода ПЕЈАКОВ 2

175

МБ/ ЦБ

250/233

346/324

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Lazar Pejakov

Андриа Пеаков

МБ/ ЦБ

233

324

МБ/ ЦБ

416/321

Лазар Пејаков

416/321

Лазар Пејаков

Петар Пеаков

Арсен Пеаков

416/ 321

346/ 324

250/ 233

МБ/ ЦБ

Лазар Пејаков

Петар Пеаков

Арсен Пеаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

416/ 321

346/ 324

250/ 233

МБ/ ЦБ

Лазар, Милић Пејаков

Петар Пеаков

Арсен Пеаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

250/ 233

МБ/ ЦБ

Арсен Пеаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

Списак пореских обвезника 1776. године рода ПЕЈАКОВ2

346/324

Пеаков

346/324

250/233

Арсен Пеаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

416/ -

346/ -

250/ -

МБ/ ЦБ

Милић Пејаков

Мија Пејаков

Исак Пејаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

Милић Пејаков Милић Пејаков

зри -/ 980

Михаил Пејаков

Исак Пејаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

416/ 788

346/ 595

250/ 524

МБ/ ЦБ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Pejakov Andria

324

Uku}ani i novi obveznici

1/2

1/4

5/16

6-30

6-20

3-40

-6

илош Деспотов, Упоредни адресар пореских обвезника општине Мокрин, Мокрински српски именослов 1757‐1817, Кикинда, 2012. М Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, нав. дело.

Pejakov Lazar

233

Br. Prezime i ime doma}ina St ku}e

1-48

2-50

10.

11.

Андриа Пеаков

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

Арсен Пеаков 250/233

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода ПЕЈАКОВ1

Подаци и запажања о роду ПЕЈАКОВ Роду Пејаков, у другој половини XVΙΙΙ века у Мокрину, кумују официрске фамилије Милиновић и Брдарић, које су се населиле у Мокрин из Сенте. По томе би се рекло да су и Пејакови дошли из Сенте, али додатних доказа нема. Надимак им је Шемиљин, што би могло бити по насељу Шемиљ, јужно од Будима, али ни за то нема доказа. Презиме Пејаков је забележено у пописима граничара из прве половине XVΙΙΙ века. Јанко Пејаков је забележен 1720. године у Паланци3.Исто име и презиме забележено је у Петроварадину 1722. године.4 Можда ће нам други пописи граничара из прве половине XVΙΙΙ века, који ће тек бити објављени, помоћи да утврдимо да ли постоји веза између Јанка Пејакова из Паланке и Петроварадина и Пејакових из Мокрина. У домовном протоколу 1809–1817. године у Исаковом (1787–1865) дому 250/504 забележена је „м.у.“ (мајка удовица?) Ана (1730–1812), која би Исаку могла бити баба. У протоколу умрлих 1812. године пише: Ана Дражи Пејакова. То би могло да значи да је Ана била супруга Драже Пејакова. Због недовољно података Ана и Дража нису унети у овај родослов. У црквеним протоколима из XΙX века припадници рода Пејаков су равноправно бележени и као Шемилин. У пореским списковима из истог периода, бележени су искључиво као Пејаков. То је разлог зашто се данас воде са презименом Пејаков, а Шемиљин је надимак који се одржао до данас. Андрију (?–1801) на кућном броју 346/234 наслеђују Петар (?–1807) и Михајло (1777~1820). Кумови су им исти, а по годинама рођења деце, Андрија је највероватније Петров и Михајлов отац. Пошто нема директних доказа, веза у родослову је означена испрекиданом линијом.5 Године 1776. Лазар (1751–1819) је плаћао порез на ¼ сесије, 5/16 јутара винограда и 6 јутара иберланда. Андрија је обрађивао ½ сесије земље, а виноград и иберланд није имао. По површини земље коју су обрађивали, Пејакови се не истичу, немају сувачу, ни ракијски казан6 Живан Аврамов је 1847. године био дужан Марку Пејаковом (1812–1875) 100 форинти и ту своју обавезу је тестаментом пренео на наследнике.7 Владимир Пејаков, земљорадник из Мокрина, купио је 1883. године део плаца од трговца Хенрика Крауса за 40 форинти.8 Владимир је купио део плаца и 1891. године од Миланков Раде.9 Подаци везани за супруге удате у род Пејаков: Софија Бадрљица (1899–?), Милица Дилбер (1919–?), Ђурђина Деспотов (1928–?), Даринка Новаков, Иванова (1900–?) супруга, Јулијана Француски (1921–?), Ружица Шокловачки (1929–2004), Невенка Зирамов (1930–?), Јулијана Арсенов (1915–?).10 Пејаков Василија и Милице Перица (1958–2018), рударски инжењер, радио је у „Нафтагасу“, Канади и Кувајту. Пејаков Душана и Миле Александар – Ацко (1883–1957) градитељ је ,,мокринских гајди“ и фрула. Био је и фотограф. Пејаков Марка и Невене Миленко (1927–2003) био је пуковник ЈНА.11

Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске, Нови Сад, 1966, стр. 302. Славко Гавриловић, Попис Подунавске војне границе 1722–1723. Истраживања, бр. 12, Институт за изучавање историје Војводине 1971–1992, Нови Сад, 1989. 5 Милош Деспотов, Упоредни адресари 1776–1810, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 6 Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, нав. дело. 7 Музејски радник Н. (Лука Надлачки), Тестаменти 1. део, Кикинда, 1954, стр. 15. (Д. Мокрин, 3226/1852). 8 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 5/1893. 11. 6. 1883, Велика Кикинда, стр. 200.. 9 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 9/3420. 9. 10. 1891, Велика Кикинда, стр. 80. 10 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915–. 11 Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад. 3 4

176

Велимир – Душан Пејаков (1858–1928)

Александар – Ацко Пејаков (1883–1957)

Љуба Пејаков (1886–1962) са породицом у САД

Први слева Јоца (1899–?), трећи Ацко Пејаков у САД 177

178

ЖИВОЈИН ?–

МИЛАН 1926–2013.

ЉУПКО 1890–1926.

ДИМИТРИЈЕ 1947–

БОГДАН 1918–? НАТАЛИЈА 1920–?

БОШКО 1928–?

ЖИВОЈИН 1904–? КАТИЦА 1902–?

БОГДАН – БОШКО 1885–? ЈЕЛЕНА – ЛЕНКА 1885–1965.

ЖИВОЈИН 1850–1941. КОВЈАНА 1850–1880. ЈЕЛЕНА 1854–1888. КОВИНКА 1855–? ХРИСТИФОР 1859–1907. ДАНИЦА 1859–1890. ДРАГИЊА 1859–1940.

СВЕТОЗАР – ЛАЗА 1881–1938. КОСАНА ?–1929.

СВЕТОЗАР 1929–? РАДОЈКА ?–?

РАДОВАН 1931–

БОГДАН 1933–

ГЕОРГИЈЕ – ЂОКА 1906–? НЕВЕНКА ?–1939. ЈЕЛЕНА 1913–?

ДИМИТРИЈЕ – МИТА 1893–? ЉУБИЦА 1894–?

УРОШ 1920–? МИЛИЦА 1925–?

НИКОЛА 1827–1890. ПЕРСИДА 1828–1892.

ЛАЗАР 1939–

САВА 1947–

ДУШАН 1919–? ЈАСМИНА ?–?

ГЕОРГИЈЕ 1944–

ПЕТАР 1916–? МИЛИЦА 1921–?

АЛЕКСАНДАР 1882–1916.

АРКАДИЈЕ 1859–1940. ЉУБИЦА 1863–1935.

ТИМОТЕЈ – ТИМА 1823–1893. ВАСИЛИЈА 1822–1880.

ТИМОТЕЈ ?–1807. МАРТА – ЈЕВРА 1767–?

ЈОСИМ – ЈОСИФ 1770–1810. МАРТА 1771–1835.

ДАМЈАН 1799~1838. САРА 1800–1843.

ЈОВАН ?–? АНА ?–?

СТЕФАН ?–?

ЈОВАН ?–1803. ЦВЕТА ?–1803.

ДАМЈАН ?–?

ДРАГАН 1955–

Свети Трифун

ПЕТАР 1955–

БРАНИСЛАВ 1942–

ДУШАН 1948–?

САВА 1921–? МИЛИЦА 1924–?

ДУШАН 1886–1936. ПЕРСИДА ?–1931.

НИКОЛА 1915–? ЗАГОРКА 1921–1940.

ЗОРАН 1949–

ВЕСЕЛИН 1924–? ДРЕНКА ?–?

ПЕТАР 1884–1942. БОЈАНА ?–1908. ЉУБИЦА 1889–1918. АМАЛИЈА 1890–1928. СОФИЈА 1892–?

ЈЕФТА ?–? ЈУЛИЈАНА ?–?

IV.19. Родослов рода РЕШЋАНСКИ

179

МБ/ ЦБ

99/ 318

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Јован Решћански

МБ/ ЦБ

318

Јован Решански

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ 99/ 318

МБ/ ЦБ Тима Решански

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

221/ -

МБ/ ЦБ

Јосим Решански

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

221/ -

99/ 318

МБ/ ЦБ

Јосим Решански

Тима Решћански

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

221/ -

МБ/ ЦБ

Јосим Решански

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

Списак пореских обвезника 1776. године рода РЕШЋАНСКИ2

99/ 318

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

221/ -

МБ/ ЦБ

Јосиф Решански

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

221/ 500

МБ/ ЦБ

Јосиф Решански

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Re{}anski Jovan

Prezime i ime doma}ina

Uku}ani i novi obveznici 1/2

1. 11/16

2. 6-30

6-20

-14

318

Br. ku}e

2-50

10.

11.

Јован Решански

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776–1817. године рода РЕШЋАНСКИ1

Подаци и запажања о роду РЕШЋАНСКИ Род Решћанских је можда стигао у Мокрин из Сенте, јер кумују Пецарским за које знамо да су из Сенте. Ипак, први запис о кумству Решћанских и Пецарских је из 1781. године, тридесетaк година после досељења у Мокрин, када су већ успостављена нова кумства, па је пресељење из Сенте само једна од могућности. Презиме Решћански настало је по насељу Реска, које је данас на граници Србије и Мађарске, са мађарске стране. Први запис о овом роду у Мокрину је из 1759. године, када је забележен Јован Рештанин (?–1803). Касније су припадници овог рода бележени као Рештански, а понекад и Ресчански3.У пореским списковима бележени су и као Решански4.Презиме Решћански усталило се тек крајем XIX века.5 У домовном протоколу 1859–1880. године браћа Тимотеј – Тима (1823–1893) и Никола – Ника (1827–1890) уписани су као Рештански. Тимотеј је Рештански, а Никола Решћански у домовном протоколу 1880–1898. године. Николини и Тимотејеви синови су у домовном протоколу 1898–1915. уписани као Решћански. Стефанови синови Јован и Јефта су забележени неколико пута у протоколима крштених 1772– 1774. године, а касније о њима нема помена, па нису ни домаћини кућа 1776. године. Каплар Јефта Стефанов се 1774. године изјаснио за одлазак у Јасеново, у Јужнобанатску границу, пред развојачење насеља из будућег Великокикиндског диштрикта.6 Вероватно је Јефта Решћански забележен по оцу Стефану, како је било уобичајено у то време. Могуће је да се за пресељење у Јасеново касније одлучио и Јефтин брат Јован. Било како било, њих касније не налазимо у Мокрину, па сви Решћански из Мокрина воде порекло од Дамјана и његовог сина Јована (?–1803), коме се деца рађају у периоду 1759–1772. године. По годинама рођења деце изгледа да је Јован рођен пре 1740. године. Године 1776. он обрађује половину сесије и 11/16 јутара винограда, а иберланд не узима. Јован је бележен са свим варијацима презимена Решћански које смо навели, али и као Дамјанов – по оцу, и као Поповић из неутврђених разлога. Могућа веза је род Попов којима кумују Кецићи, као и Решћанским. Ипак, докази о сродству родова Попов и Решћански нису нађени. Јованов син Јосиф – Јосим (1770–1810) умро је са 40 година, а његова супруга Марта се преудала 1814. године за Матеја Кирића. Јосифов и Мартин син Дамјан (1799–1838) забележен је у Кирићевој кући као Рештан Дамјан.7 У следећем домовном протоколу Дамјан је забележен као син Матеја Кирића (1757~1832), мада му Матеј није отац него очух8. Никола – Ника Решћански (1827–1890) је био добровољац у Буни 1849. године.9 Александар Решћански (1882–1916) погинуо је у Галицији. Љубица (1894–?) је из Иђоша, Наталија (1920–?) је рођена Ладичорбић, Милица (1925–?) је рођена Паликућин, Невенка (?–1939) је рођена Бугарски, Милица (1921–?) је рођена Ђуканов, Веселинова (1924–?) супруга Дренка рођена је Ђуканов, Загорка (1921–1940) је рођена Голић, Милица (1924–?) је рођена Јеринкић, Светозарова (1929–?) супруга Радоја рођена је Дукатаров10. Решћански Богдана и Ленке Живица (1904–?), земљорадник, био је дугогодишњи диригент Српског црквеног певачког друштва у Мокрину. Решћански Живице и Катице Милан (1927–?) био је професор историје и дугогодишњи управитељ Основне школе ,,Моша Пијаде“ (Касније ,,Свети Сава“) у Кикинди. Решћански Живице и Катице Бошко (1933–?) био је дипломирани економиста.11

Милош Деспотов, Протокол крштених 1814–1817, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. Милош Деспотов, Упоредни адресар пореских обвезника општине Мокрин, нав. дело. 5 Домовни протоколи храма СПЦ у Мокрину. 6 Срета Пецињачки, Прилози за историју Баната и Банатске војне границе XVIII века, Зборник Матице српске за историју, број 2, Нови Сад, 1970. 7 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1817–1823. године, бр. куће 234/475. 8 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1824–1842. године, бр. куће 38. 9 Драгољуб Бадрљица, Попис добровољаца у Буни, Мокрин јуче, од броја 101, 15. јун 2005. 10 Домовни протокол храма СПЦ 1915– 11 Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад. 3 4

180

Живојин (1850–1941)

Богдан – Бошко (1885–?)

Мокрин, Црквено певачко друштво око 1933. Живица Решћански (1904–?), диригент, седи шести слева 181

182

МБ/ ЦБ

69/ 64

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Маринко Сечански

МБ/ ЦБ

69/64

Precrtani Aleksia i brat Mihail, prebil v N. Be~eju

КРИСТИНА 1900–1980.

Маринко Сечански

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ 69/63

М.Б./ Ц.Б. Маринко Сечански

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

69/ 63

МБ/ ЦБ Ана Сечански

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

69/ 63

МБ/ ЦБ

Ана Сечански

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

69/ 63

МБ/ ЦБ

Ана Сечански

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

69/ -

МБ/ ЦБ

Максим Сечањац

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

НАДА 1915–1995.

АЛЕКСАНДАР – ШАНДОР 1872–1925. ВИДОСАВА 1873–1929.

ЈОВАН 1842–1902. МАРИЈА 1843~1936.

69/ 262

МБ/ ЦБ

Максим Сечански

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Preseqewe

илош Деспотов, Упоредни адресар пореских обвезника општине Мокрин Великокикиндског диштрикта: од 1776–1799. године, Attendite: гласник Историјског архива у Кикинди, бр. 4, М Кикинда, 2004.

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

МБ/ ЦБ

1791

САВА 1857–1874.

ГЕОРГИЈЕ 1830–1850.

МИХАИЛ 1791–?

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода СЕЧАНСКИ1

Aleksia

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

Se~anski

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

262

СВЕТОЗАР 1855–1880.

СТЕФАН 1827–1882. ДРАГИЊА 1832–1886.

МАКСИМ 1786–1850. РАКИЛА 1786–1817. ЈУЛИЈАНА 1787–1863.

МАРИНКО ?~1795. АНА 1761–1816.

IV. 20. Родослов рода СЕЧАНСКИ

Запажања и подаци о породици Сечански Маринко Сечански се 09. 2. 1785. године оженио Аном, кћерком пароха Стефана Весича. У протоколу венчаних храма СПЦ се наводи да су младожења и млада из Мокрина.2 То је први запис у црквеним протоколима о Маринку, али и о презимену Сечански у Мокрину. У пореском списку 1781–1787. године као домаћин у кући 69/64 забележен је Маринко Сечански.3 Маринко (?–1795) је био трговац, као и његови син, унук и праунук.4 Кристина Сечански (Мокрин, 1900 – Тител, 1980) удата Бешлин завршила је 4 разреда Женске мађарске грађанске школе у Великој Кикинди и 3 године вероисповедне Српске православне учитељске школе у Сомбору 1914–1917.5 Дипломирала је у Пакрацу 1918. год. Била је учитељица у Обровцу, Мокрину и Тителу до 1927. године, када је због породице престала да ради. Умрла је 1980. године у Тителу. Њена сестра Надежда – Нада (Мокрин, 1915 – Тител, 1995) завршила је Учитељску школу у Новом Саду 1934. године. Постављена је за учитељицу 1936. године у Мошорину, затим је радила у Вилову и у Тителу, где је осам година била управитељ школе. Пензионисана је 1972. године. Није се удавала. Мокрин су сестре коначно напустиле 1936. године, после смрти своје бабе Марије Сечански рођене Дмитровић (1843–1936). Од тада више нема Сечанских у Мокрину. 6

Кућа Александра Сечанског (1872–1925) око 1900.

Венчање Александра Сечанског (1872–1925) и Видосаве рођене Поповић из Чанада (1873–1929)

Милош Деспотов, Протоколи венчаних храма СПЦ у Мокрину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда. 2012. Милош Деспотов, Упоредни адресар пореских обвезника општине Мокрин, нав. дело. 4 Сећање кћерке Кристине Бешлин рођене Сечански, које је прибавио Драгољуб – Бата Бадрљица. 5 Ученици вероисповедне Српске православне учитељске школе у Сомбору 1812–1920. године, Годишњак Историјског друштва у Сомбору, Сомбор, 1936/1937. 6 Сећање кћерке Кристине Бешлин рођене Сечански. 2 3

183

Породица Сечански око 1917. Кристина (1900–1980) прва слева, затим мајка Видосава, отац Александар, сасвим десно баба Марија и сестра Нада (1915–1995)

Кристина

184

Александар – Шандор

Нада

185

МИЛОРАД ?–

РАДОВАН 1926–? ДАНИЦА 1924–?

МИЛОРАД 1928–1946.

БРАНКО 1920–?

МИЛАН 1857–? СМИЉА ?–?

ДИМИТРИЈЕ 1893–? ЕМИЛИЈА 1897–1926.

РАДОВАН 1858–1940. МИЛЕВА ?–? ЈЕЛЕНА 1864–1900. КАТАРИНА 1859–1938. ДАНИЦА ?–?

ЈОВАН 1820–1872. ПЕРСИДА 1822–1845. ЈЕЛИСАВЕТА 1830–1902.

МИЛИВОЈ 1891–?

МИХАИЛ 1861–? КАТАРИНА ? –1885. НЕРАНЏА 1865–?

ПЕТАР 1822–1858. МАРГИТА 1824–1859.

АЛЕКСАНДАР 1870–?

МАКСА 1881–?

ЖИВАН 1838–1895. ТИЈАНА 1839–1879. ПЕРСИДА 1839–?

СРЕДОЈЕ 1877–? КАТАРИНА ?–1895. МАРИНА ?–?

ФИЛИП – ВИКЕНТИЈЕ 1829–1886. МИЛИЦА 1830–1857. ПЕРСИДА 1840–? ЈУЛИЈАНА 1842–1905.

ЈОВАН 1806–1872. ПЕРСИДА 1822–1845. ЈЕЛИСАВЕТА 1830–1902.

Потомци су у родослову Живановић

ВУК 1763–1843. АНА 1761–1813. МАРИЈА ?–? ГЕОРГИЈЕ ?–? МАРТА 1765–?

ГЕОРГИЈЕ ЖИВАНОВИЋ свештеник ?–1804. МАРТА ?–1793.

ЈОВАН 1739–1816. МАРИЈА 1740–1811.

ПАВЛЕ 1811–1880. МИЛИЦА 1813–1856.

ПЕТАР 1889–? МАРИНА 1893–?

ТРИФУН 1827–1861. МИЛКА 1829–1853. СОФИЈА 1829–?

НЕНАД 1809–1857. ЈЕЛЕНА 1812–1858.

БОГИЋ 1790–1863. ПЕРКА 1794–1842. МАРА 1785–1857. АНГЕЛИНА 1793–1860.

ПЕТАР ~1758~1803. ЖИВАНА ?–1798.

ЖИВАН СИЛАШКИ ?–?

НИКОЛА – НИНКО ?–1787. ЈЕЛЕНА ?–?

IV. 21. Родослов рода СИЛАШКИ 1

САВА 1888–?

ИВАН 1844–1896. ДРАГИЊА 1850–1877.

СРЕДОЈЕ 1892–?

МИЛОШ 1851–1921. МЕРИМА 1846–1925.

Свeти Никола

186

РАДОСАВ 1937–

БОГДАН 1883–?

МИХАИЛ – МИЈА ?–? АНА 1759~1827.

ЈОВАН 1949– свештеник

РАДОСАВ 1910–? ТИНКА ?–?

ЖИВАН 1888–? СОФИЈА 1887–1934.

ИВАН 1953–?

ВАСА 1895–? БОЈАНА 1895–?

МИЛАН 1893–? КАТИЦА 1897–1942.

УРОШ 1937-

Свeти Никола

СРЕДОЈЕ 1901–? ИКОНИЈА 1906–?

АЛЕКСАНДАР – ШАНДОР 1861–1915. МИЛЕВА ?–1936.

НИКИФОР 1825–1901. МЕРИМА 1826–1870. МАРИЈА 1824–1906.

АЛЕКСА 1893–? СИДА ?–?

АВРАМ – ЈОЦА 1879–1945. СМИЉА ?–1912. САВЕТА 1881–1945.

ЛОГИН 1821–1846. ИСТИРКА 1824–?

ИЛИЈА 1908–? НЕВЕНКА 1907–?

ЛАЗАР 1870–1939. ФАТИМА ?–?

ОРЕСТИЈЕ 1820–? свештеник МАРИЈА 1820–?

Потомци су у родослову Силашки 3

ЈОВАН ?–? МАРТА 1846~1826.

ГЕОРГИЈЕ 1862–1940. МЕРКА 1863–1923.

ДИМИТРИЈЕ 1843–?

ДАНИЛО 1861–?

ПЕТАР 1888–?

УРОШ 1859–? ДАРИНКА 1860–?

ЛАЗАР 1892–? ВУКОСАВА 1891–?

АЛЕКСАНДАР 1857–1903. МИЛКА 1858–1905.

СВЕТОЗАР – СИМА 1837–1918. АНАСТАСИЈА 1838–1900.

БОГИЋ 1797–? ТОДА 1798–1823. РОКСА 1798–1944.

ИЛИЈА 1827–1889. САРА 1827–1862. АНА ?–? СОФИЈА 1795–1861.

РАДОСАВ 1849–1901. МИЛА ?–? ЈУЛИЈАНА 1827–1910.

ЖИВИЦА 1944–

РАДОВАН 1883–1916.

МИЛАН 1886–1964. ЈУЛИЈАНА 1892–?

МИЛАН 1927–?

ВАЛТЕЗАР 1847–1890. ЕВГЕНИЈА ?–?

ЈОВАН 1825–1889. ЈЕЛИСАВЕТА 1824–1850. ЈУЛИЈАНА 1827–1910.

МИХАИЛ 1795–1861. ПЕРСИДА 1795–1842. ЈУЛИЈАНА 1795–?

ЛЕОНТИЈЕ – ЛЕНТА 1845–1931. МИСИРКА 1846–1925.

РАДОВАН 1819–1864. ЈУЛИТА 1820–1884.

ЛАЗАР 1791–1867. ВАСИЛИЈА 1792–1822. СОФИЈА 1792–1861.

ГАВРИЛ 1759~1830. ЈЕЛЕНА 1760~1830.

ИЛИЈА ?–1787. АНОКА ?–1797.

Родослов рода СИЛАШКИ 2

187

МИХАЈЛО 1933–

МИЛОШ 1921–?

МИХАИЛ 1886–? МИЛЕВА 1889–1932.

ВЕЉКО 1917–?

ВАСИЛИЈЕ свештеник 1889–1980. НАТАЛИЈА 1896–1927.

МИЛОШ 1919–1944.

ГЛИГОРИЈЕ 1922–?

СЛАВКО 1925–2000.

СВЕТОЗАР 1954–

ДАНИЛО 1854–? ДАНИЦА ?–?

ЖАРКО 1925–?

ЛАЗАР 1926–? ЧУБРА ?–?

ГРИГОРИЈЕ 1812–1873. ЈУЛИЈАНА 1814–1860.

ЈОВАН 1875–1939. РАХИЛА 1876–? СОФИЈА 1880–1947.

ЈОВАН КОЦКАР 1853–1943. СОФИЈА 1853–1931.

ГЕОРГИЈЕ 1821–1873. ХРИСТИНА 1822–? ЈУЛИЈАНА 1822–1860.

ВАСА 1895–1955. БОЈАНА 1895–?

ДРАГОЉУБ 1908–? ДЕСАНКА 1911–?

СТЕВАН 1928–? ОЛГИЦА 1933–?

СВЕТОЗАР 1902–? НАТАЛИЈА 1904–?

ВЕСЕЛИН 1900–?

ЛАЗАР 1852–1940. МИЛЕВА 1856–1891. ЛЕНКА 1858–1936.

ВЕЉКО 1904–? СТЕФАНИЈА 1904–?

ОБРАД 1843–1874. ЖИВАНА 1849–?

ОРЕСТИЈЕ 1819–1860. СОФИЈА 1820–1845. СУЛТАНА 1821–1848. АНА 1822–1873.

АВРАМ 1792–1860. ЈУЛИЈАНА 1794–1823. КАТАРИНА 1791–1853. АЛКА 1793–1860.

ЈОВАН ?–? МАРТА 1846~1826.

ДРАГИЋ 1787~1825. ЈУЛИЈАНА – ЂУЛА 1788–1866.

ПАВЕЛ 1817–1858. РАХИЛА 1819–1851. ПЕРСИДА 1817–?

МАТЕЈ 1899–? ВИДОСАВА 1898–?

ИЛИЈА 1871–?

ДУШАН 1856–1879.

ВАСА 1818–1855. ЈУЛИЈАНА 1819–1882.

МАКСИМ 1797–1869. КАТАРИНА 1799–1861. ЈАГРА 1806–

ДУШАН 1876–?

МИРКО 1896–1932. МИЛКА 1896–? ЈУЛИЈАНА 1900–?

ЖАРКО 1870–1948. ДАНИЦА 1880–1943.

ЖИВАН 1849–1922. ДРАГИЊА 1846–1927.

СТЕФАН 1815–? ЈЕФИМИЈА 1816–1871.

ДАМЈАН – ДАНИЛО 1786~1820. ЈЕЛЕНА 1787–1812.

МИХАИЛ – МИЈА ?–? АНА 1759~1827.

МИХАИЛ – МИЈА 1810–1880. ЈУЛИЈАНА 1812–1873.

СЛАВКО 1876–1948. СМИЉА 1878–1942.

МИЛИВОЈ 1883–1932. БОСИЉКА 1883–1903. МАРИЈА 1885–?

РАДИЦА 1912–? ЉУБИЦА 1910–?

ЛАЗАР 1828–1850.

МИЛАН 1845–1914. МИЛЕВА 1844–1866. КАТАРИНА 1844–1918.

ВЕЉКО 1860–? КОВЈАНА 1862–?

АЛЕКСАНДАР 1837–? МАРТА 1838–1876. ПЕРСИДА 1844–1915.

ПЕТАР 1812–? ДИВНА 1813~1835. ЈЕКА 1814–?

ЛАЗАР 1779~1830. КАТАРИНА – КАТА 1779–1848.

ЉУБОМИР 1857–1930. ПЕРСИДА 1858–1900.

ТИМОТЕЈ 1836–?

ГРИГОРИЈЕ 1801–? ЈУЛИЈАНА 1804–1842. ЈЕЛИСАВЕТА 1805–?

Потомци су у родослову Силашки 2

ГАВРИЛ 1759~1830. ЈЕЛЕНА 1760~1830.

ИЛИЈА ?–1787. АНОКА ?–1797.

Родослов рода СИЛАШКИ 3

БОГДАН 1893–1952. МЕЛАНИЈА 1889.

НЕНАД 1854–1922. ЈУДИТА 1854–1926.

МАКСИМ 1829–1859. СОФИЈА ?–? МАРИЈА 1830–1860.

Свeти Никола

188

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Јован Силашки

МБ/ ЦБ

77/ 71

152/ 140

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Мија Силашки

Јован Силашки

МБ/ ЦБ

140

152/ 140

77/ 71

МБ/ ЦБ

Јован Силашки Пера Силашки Јован Силашки

468 476

Јован Силашки

96/ 85

152/ 140

Мија Силашки

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

77/ 71

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

476

468

152/ 140

96/ 85

77/ 71

МБ/ ЦБ

468 476

Free plac No-152/140

Fretplac No-152

Пера Силашки

Јован, Вук Силашки

Богић Силашки

961/2 152/ 140

Јован Силашки

96/ 85

Мија Ана Силашки

152/ 140

961/2 /85

96/ 85

77/ 71

Лазар Силашки

26 77/ 71

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Вук Силашки

Богић Силашки

Гаца Силашки

Ана Данило Силашки

Лазар Силашки

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

Пера Силашки

Јован Силашки

Илија Силашки

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

Списак пореских обвезника 1776. године СИЛАШКИ2

Јован Силашки

Мија Силашки

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

476

961/2

77/ -

МБ/ ЦБ

Вук Силашки

Драгић Силашки

Гаца Силашки

Данило Силашки

Лазар Силашки

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

476/ 475

961/2 /238

96/ 287

77/ 254

26/ 158

МБ/ ЦБ

Вук Силашки

Драгић Силашки

Гаврил Силашки

Дамјан Силашки

Лазар Силашки

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

@ivanovi} Georgije

Sila{ki Jovan

127

140

Ninko otac

SVE[TENIK

Ilia otac

Uku}ani i novi obveznici

1/1

b.s.

1/1

1-8/16

2-3/16

1-10/16

8-40

10-50

11-20

-30

-44

-33

Sila{ki Mia

Prezime i ime doma}ina St

Br. ku}e

8-06

4-48

5-00

5-10

10.

11.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године СИЛАШКИ1

Подаци и запажања о роду СИЛАШКИ Силашки су дошли у Мокрин из Сенте3.Презиме указује на то да је неки предак дошао из Силаша, насеља из источног Баната, које је данас у Румунији. У списку идворских граничара из 1769. године налазе се тројица са презименом Силашки: Нинко, Никола и Мија.4 Никола – Нинко и Мија су у то време бележени и у Мокрину, али се можда не ради о истим особама. Нинков син Јован je кумовао почетком 1768. године у Мокрину, а 1769. године му се родило дете, такође у Мокрину. Мија је вероватно сувише млад 1769. године да би био граничар. Вероватније је да су идворски граничари са презименом Силашки дошли у Идвор директно из Сенте. То је још вероватније кад знамо да је слава Силашким у Идвору иста као и у Мокрину – Свети Никола.5 Нинко Силашки (?–1787) из Мокрина је 1757. године пао у пруско заробљеништво и том приликом су му заплењени коњ и опрема у укупној вредности од 55 форинти и 45 крајцара.6 Павел Силашки из Мокрина, стар 30 година, изјаснио се за селидбу у Опово 1774. године,7 јер је следило развојачење, а он је хтео да и даље буде граничар. У Мокрину је забележен само једном и то 1773. године, када се њему и супрузи Марији родило дете. Павел и Марија нису забележени у родословним таблицама, јер нису нађени подаци који показују са ким су у најближем сродству. На основу података којима располажемо, није утврђено у каквом су сродству родоначелници три гране рода Силашких: Нинко, Живан и Илија. Већ од првог пореског списка 1776. године види се да Силашки спадају у имућније становнике Мокрина. Мија обрађује целу сесију земље, 1–10/16 јутара винограда и 16 јутара иберланда, а Јован обрађује целу сесију земље, јутро и по винограда и 27 јутара иберланда. Мијин унук Михаил – Мија (1810–1880) такође спада у добростојеће. По једном записнику из 20. 1. 1864. године имао је кућу под бројем 1105, пола сесије старе земље, 9 ланаца иберланда, 1 виноград и целу сувачу.8 Род Силашких је дао пет свештеника: Георгија Живановића (?–1804) од оца Живана Силашког, његовог сина Симеона (?–1802), Орестија (1820–?) – „свештеника у Стапари“, Василија (1889–1980) и Јована (1949–). Орестије Силашки је завршио једну годину филозофије, Богословију у Вршцу 1841–1844. године9, и вероисповедну Српско православно учитељску школу у Сомбору 1845–1847.10 Исту школу у Сомбору завршио је и Павле Живановић (1788–?) 1815. и 1816. године, који такође припада овом роду. Пошто о њему нема забелешки из Мокрина, не знамо да ли је касније био учитељ или свештеник као отац Симеон и деда Георгије. „27. септембра 1850. Лаза Силашки, Мокринчанин, тужио се магистрату: ’Текуће године марта месеца, позајмим ја долу писати овдашњој жителници Ани Мирков 266 фвв. тако да она мени један четврт старе земље донде у залог даје, докле она у стању не буде горњу суму новаца вратити. – Но будући да ту четврт земље њени девери сада од ње узели јесу, и она никакове земље сада нема’, молио је да јој се откаже његов капитал и он намири.“11 Девојачко презиме Данице (1928–?) је Србљин, Невенка (1907–?) и Радосавова (1910–?) супруга Тинка рођене су Кебић, Иконија (1906–?) је рођена Мишков у Обилићеву, Стефанија (1904–?) је рођена Туцаков, Наталија (1904–?) је рођена Васић, Десанка (1911–?) је рођена Пецарски, Лазарова (1926–?) супруга Чубра рођена је Тешић, Љубица (1910–?) је рођена Гаврилов, Олгица (1933–?) је рођена Недељков. Сава Силашки (1888–?) је допутовао у Њујорк 1907. године, а Лазар (1893–?) 1912. године. У домовним протоколима у Мокрину није забележена њихова смрт.12 Можда су остали у САД. Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, стр. 327. рета Пецињачки, Индивидуална расподела земље идворским граничарима 1769. године, Зборник Матице српске за историју, бр. С 7, Нови Сад, 1973, стр. 126–127 5 Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, стр. 102 6 Јелена М. Илић, Банатска војна крајина у другој половини XVIΙΙ века, докторска дисертација, Београд, 2014, стр. 281, преузето са интернета. 7 Списак граничара горње компаније Илирске регименте који су се изјаснили за пресељење у доњу компанију Илирске регименте (Јужни Банат), Историјски архив Кикинда. 8 Податак потиче из Историјског архива Кикинде, а добијен је од Драгољуба Бадрљице. 9 Др Никола Гавриловић, Српско-румунско клерикално училиште у Вршцу 1822–1867, Нови Сад, 1983. 10 Ученици вероисповедне Српске православне учитељске школе у Сомбору 1812–1920. године, Годишњак Историјског друштва у Сомбору, Сомбор, 1936/1937. 11 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт, Кикинда, 1989, стр. 236. 12 Домовни протокол храма СПЦ 1915–. 3 4

189

Силашки Радован (1930–?) био је државни репрезентативац у великом рукомету и атлетици, атлетски тренер који је створио велики број репрезентативаца и рекордера, оснивач и дугогодишњи директор Фрушкогорског маратаона, међународни атлетски судија. Силашки Василије (1889–1980) био је свештеник у Мокрину и Кикинди. Силашки Илије и Невенке Урош (1937–) доктор је медицине, специјалиста дечје медицине, који је цео радни век провео радећи у Мокрину. Силашки Илије и Невенке Вукица удата Томић (1926–?), дипломирани је инжењер агрономије, руководилац у Мокрину. Радила је у Институту за селекцију свиња у Новом Саду. Бавила се сликарством. Силашки Славко (1925 – Нови Сад, 2000), инжењер, радио је у „Неимару“, „Нафтагасу“ и Урбанистичком заводу. Силашки Јован (1949–), протојереј у Кикинди, иконописац, написао је три књиге и био старешина Храма Светог Николе у Кикинди до свог одласка у пензију крајем 2014. године.13

Поп Васа Силашки (1889–1980) 1915.

Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад.

190

Тихомир Николајевић, Наталија (1896–1927) и Василије – Васа Силашки

Протојереј Јован Силашки (1949–)

Др Урош Силашки (1937–) 191

192

АЛЕКСАНДАР 1919–?

МИЛОШ 1921–?

МИЛАН 1869–? СОФИЈА 1875–? МАРГИТА – ИВАНКА 1896–?

НЕДЕЉКО 1842–1926. ХРИСТИНА 1845–1885.

ИВАН 1818–1890. МИСИРКА 1819–1894.

МОМИР 1794–1866. ЈОВАНКА 1795–1854.

ПЕТАР 1774~1835. ЈЕЛКА 1774–1848.

ПАВЛЕ 1750–? МАРИЈА ?–? КОМЉЕНИЈА 1751~1833.

ГОРАН 1953–

ВАСИЛИЈЕ 1928–?

ДРАГОЉУБ 1933–?

МИЛОШ 1965–

СВЕТОЗАР – ЦВЕТКО 1876–1927. БОСИЉКА 1880–1947.

ОБРАД 1924–?

СТЕВАН 1935–

БОЖИДАР 1907–? ДРАГИЊА – ДРАГА 1910–?

ДРАГУТИН 1941–?

ГАВРИЛО 1917–? КАТА 1929–?

СВЕТИСЛАВ 1890–1964.

Свети Стефан

МИЛОШ 1935– ОЛГА ?–?

ЛУКА 1911–? ВЕРА 1912–?

РАДИВОЈ 1932–?

ДУШАН 1956–

ЦВЕТКО 1927–?

ВАСИЛИЈЕ 1903–?

ВАСА 1882–1959. ЈЕЛЕНА 1882–?

СВЕТОЗАР 1845–1925. ДАФИНА 1844–1880. ДАНИЦА 1846–1888. МАРИЈА 1849–1901.

Потомци су у родослову 2

Потомци су у родослову 4 и 5

ЈОВАН 1750–? МАРТА 1752~1820.

СТОЈАН 1896–1961. БОЈАНА 1895–1938.

ВЕСЕЛИН 1930–? АНЂЕЛИЈА 1931–?

МИЛОШ 1916–?

ИСИДОР 1884–1952. АНКА ?–?

ОБРАД 1872–1950. ЕМИЛИЈА 1873–1915. СОФИЈА 1884–?

ЛУКА 1852–1900. ПЕРСИДА 1853–1934.

Потомци су у родослову 3

ПЕТАР 1770–1814. РОКСА 1771–?

МИЛОШ 1941– СЛОБОДАНКА 1942–?

МИЛОВАН – МИЛАН 1907–? ОЛГА 1908–1961.

СЛАВКО 1884–?

СТЕФАН 1861–1935. ЈУЛИЈАНА 1862–1938.

МИЛАН 1879–?

САВА 1905–? ИВАНКА 1904–?

МИЛИВОЈ 1884–?

САВА 1850–1915. ЈЕКАТАРИНА 1851–1893. МЕЛАНИЈА ?–1932.

РАДА 1903–? ЈОВАНКА 1904–?

СРЕДОЈЕ 1925–? МИРЈАНА ?–?

ЖИВОЈИН 1901–?

СРЕДОЈЕ 1873–1950. ЈУДИТА 1876–1950.

ВЕЛИМИР 1844–? МИЛЕВА 1850–1924.

АКСЕНТИЈЕ – АЦА 1841–1919. КАТАРИНА 1840–? ВАТА 1841–1918.

СТЕФАН 1809–1835. ИРИНА 1810–?

ТРИФУН 1806~1886. АНА 1807~1837. ПАВА 1809–1874.

ЖИВОЈИН 1851–1875. КАТА 1852–?

СИМЕОН 1790–1858. МАРТА 1791–1850.

АЛЕКСА ?–? МАРИЈА 1739–1810.

САВА 1788~1832. СТОЈА 1789~1834.

ЛАЗАР ?–1808. ЈЕКА ?–1801.

ПЕТАР – ПЕРА 1836–1897. ЈЕЛЕНА – ЈЕЛА 1833–1899.

ИСАК 1801–1869. АЛКА 1803–1872.

ВАСИЛИЈЕ 1785–1850. ЈОВАНКА ?–1806. МАКРЕНА 1786~1835.

ГАВРИЛ 1757~1822. ЕВДОКИЈА – ДОКА 1758~1822.

МАКСИМ 1716–1778. МАРТА ?–1774.

IV. 22. Родослов рода СИМИЋ 1

193

ГЕОРГИЈЕ 1883–1923.

Потомци су у родослову 1

ПЕТАР 1774~1835. ЈЕЛКА 1774–1848.

ПАВЛЕ 1750–? МАРИЈА ?–? КОМЉЕНИЈА 1751~1833.

МИЛОШ 1886–?

ЛУКА 1847–1867. ПЕРСИДА 1844–?

ЛУКА 1807–1875. НАТАЛИЈА 1813–1874.

ВАСИЛИЈЕ 1785–1850. ЈОВАНКА ?–1806. МАКРЕНА 1786~1835.

ГАВРИЛ 1757~1822. ЕВДОКИЈА – ДОКА 1758~1822.

ПЕТАР 1890–?

АЛЕКСАНДАР 1908–?

МАКСИМ 1847–?

СТЕФАН 1819–1876. МИЛКА 1822–1850. ЈУЛИЈАНА 1820–1858. ДАФИНА ?–?

СИМЕОН 1790–1858. МАРТА 1791–1850.

АЛЕКСА ?–? МАРИЈА 1739–1810.

СТАНИМИР 1899–?

ЖИВАН 1811–? РАХИЛА 1820–1866.

САВА 1788~1832. СТОЈА 1789~1834.

ЛАЗАР ?–1808. ЕКА ?–1801.

ТРИФУН – ТРИВА 1900–? СМИЉКА ?–?

МИОМИР 1932–2009. МИХАЈЛО ?–?

ТРИФУН – ТРИВА 1828–1899. ХРИСТИНА 1830–1909.

Свети Стефан

БРАНИМИР 1938–?

СТЕВАН 1948–?

ВИКЕНТИЈЕ 1905–? МАРИЈА 1910–1930. ДАФИНА 1908–1947. РАКИЛА ?–?

СТЕФАН 1879–1942. БОЈАНА 1878–1964.

ГАВРИЛО 1844–1880. ЈУЛИЈАНА 1845–?

ДУШАН 1911–? ДУШИЦА 1917–?

СИМЕОН 1873–1943. АНА ?–?

ХРАНИСЛАВ 1898–1965. СМИЉА 1900–1978.

АКСЕНТИЈЕ – АЦА 1856–1925. ХРИСТИНА 1857–1922.

ЛУКА 1820–1849. НАТАЛИЈА 1820–1851.

ЗАХАРИЈЕ 1840–1867. ДАФИНА 1840–?

ЛАЗАР 1814–1845. КАТАРИНА 1816–?

Потомци су у родослову 4 и 5

ЈОВАН 1750–? МАРТА 1752~1820.

ГЕОРГИЈЕ 1838–1871. АНАСТАСИЈА 1839–1866.

ЈЕФТИМИЈЕ 1821–1847.

Потомци су у родослову 3

ПЕТАР 1770–1814. РОКСА 1771–?

МАКСИМ 1716–1778. МАРТА ?–1774.

Родослов рода СИМИЋ 2

194

ЖАРКО 1912–?

ЖАРКО 1876–? ЕВИЦА ?–?

СТЕФАН 1852–1906. МАРИЦА 1853–1933.

АЛЕКСАНДАР 1912–?

ДАНИЛО 1882–1921. ЈУЛИШКА 1873–? ЈУЛИЈАНА 1891–?

СТЕВАН 1919–?

ПЕТАР 1876–?

ЖИВКО 1931–?

БОРИВОЈ 1909–? ВИДОСАВА 1920–?

АРКАДИЈЕ 1885–1938. ЈЕЛЕНА 1890–?

МИЛОШ 1857–? ДАНИЦА 1857–1881. ДРАГИЊА 1859–1938.

ИСИДОР – ИСАК 1822–1880. ЕВДОКИЈА 1824–1876.

КУЗМАН 1843–? РАХИЛА 1840–1872. ДАНИЦА ?–?

ПЕТАР 1817–1866. СЕЛА 1819–?

МИЛОРАД 1936–? МИРЈАНА 1933–?

ВЕЛИМИР 1912–?

СВЕТОЗАР 1882–?

АВАКУМ – АВРАМ 1824–1894. СОФИЈА 1825–1897.

ПЕТАР 1770–1814. РОКСА 1771–?

ДУШАН 1943–

МИЛОШ 1911–? ЈОВАНКА 1915–?

ЈОВАН 1750–? МАРТА 1752~1820.

ЖИВОЈИН 1855–? ХРИСТИНА 1855–? ПАУЛИНА 1855–?

КРИСТИФОР 1907–?

МИЛИВОЈ 1883–? МАРИНА ?–? ДРАГИЊА 1881–1915.

МИЛАН 1859–? МАРИНА 1863–?

СТЕФАН 1842–? МИЛИЦА 1843–1880. ЈУЛИЈАНА 1850–?

УРОШ 1800–1873. ВАСИЛИЈА 1802–1864.

Потомци су у родослову 4 и 5

ГАВРИЛ 1833–1908. ХРИСТИНА 1834–1902. СОФИЈА 1836–?

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРА 1885–1960. ЖИВКА 1890–1969.

ЈОВАН 1830–? БУЛА 1830–1867.

МАЛЕШ 1795–? ЈЕЛЕНА 1798~1830. ЈЕФИМИЈА 1808–1845. ЈЕВДОКИЈА ?–?

ЈЕЛИСЕЈ – ЕЛЕСИЈА 1779–1851. ЕВДОКИЈА – ДОКА 1780~1830. ЈЕЛЕНА 1789–?

ЛАЗАР 1826–1905. ПЕРСИДА 1840–1942.

ГАВРИЛ – ГАВРАН 1770~1833. КУМРИЈА 1771~1835.

АЛЕКСА ?–? МАРИЈА 1739–1810

ЖИВАН 1774~1834. МАРИЈА 1775–1847.

ЛАЗАР ?–1808. ЕКА ?–1801.

ДИМИТРИЈЕ – МИТА 1791~1833. ПЕЛАГИЈА – ПЕЛА 1792–1861.

ГАВРИЛ 1757~1822. ЕВДОКИЈА – ДОКА 1758~1822.

МАЛЕШ – ГОЈКО 1856–1940. МАРТА 1857–1947.

АРКАДИЈЕ 1813–1873. ЛАТИНКА 1815–1890.

Потомци су у родослову 1 и 2

ПАВЛЕ 1750–? МАРИЈА ?–? КОМЉЕНИЈА ?–?

МАКСИМ 1716–1778. МАРТА ?–1774.

Родослов рода СИМИЋ 3

НИКИФОР 1829–1847.

МИРКО 1896–1932. ЈУЛИЈАНА 1900–? ЈЕЛЕНА ?–1929.

МИЛАН 1867–?

АКСЕНТИЈЕ – АЦА 1841–1897. ПЕРСИДА 1842–1915.

ВЕЛЕМИР – ВЕЉКО 1865–1926. МИЛКА 1866–?

ВЕЉКО 1858–?

КИРИЛ 1821–? ЈУЛИЈАНА 1822–? АНАСТАСИЈА – НАТА 1833–1871.

МИХАЈЛО-МИЛОШ 1799~1830. САРА 1799–?

Свети Стефан

195

МИЛАН 1904–?

СВЕТОЗАР 1882–1926. СОФИЈА ?–1919.

ЈОВАН 1945–?

СТАНКО 1913–?

ИВАН 1877–1935. ЈЕЛЕНА ?–1947.

МИЛАН 1852–1915. ЖИВКА 1852–1896.

КОНСТАНТИН 1912–? КАТИЦА 1914–?

СЛАВКО 1888–? ЖИВКА 1895–1942.

ЛАЗАР 1841–?

ЖИВКО 1925–?

РАДОСЛАВ – РАДА 1879–? РАХИЛА ?–?

СТЕФАН 1912–1945.

СТЕВАН 1949–2010. ДУШАНКА ?–?

ЛЕО 1980– МЕЛИСА ?–

СЛАВКО 1950– ЛЕНКА ?–

МИЛЕНКО 1923–1997.

ПЕТАР 1882–1925. ВУКОСАВА ?–1916. ЗОРКА 1895–?

СВЕТОЗАР 1921–1998. ЉУБИЦА ?–?

МИЛОШ 1897–? ЉУБИЦА 1899–?

ПАВЛЕ 1947–?

САВА 1931–? ПАВА ?–? ЉУБИЦА 1931–?

АРКАДИЈЕ 1888–1916. ЛЕПОСАВА ?–?

БОГДАН 1950–?

НЕНАД – НЕЦА 1923–?

ИСАК 1893–1948. ДАНИЦА – ДАНКА 1902–?

Свети Стефан

ЛАЗАР 1862–? МИЛА 1863–?

Потомци су у родослову 5

МАРКО 1796–1861. ЈУЛИЈАНА 1797~1830. АНА 1802–1872.

НЕНАД – НЕЦА 1854–1933. МАРИНА 1854–1927.

ПАНТЕЛЕЈМОН – ИСА 1828–1900. ЈУЛИЈАНА 1829–1890.

МИЛОРАД 1917–? ЈЕЛИЦА ?–?

БОГДАН 1886–1953. БОЈАНА 1890–?

ЈОВАН 1750–1842. МАРТА 1752~1822.

АРКАДИЈЕ 1794–1872. СОФИЈА 1794~1830. ЈЕКАТАРИНА 1796–1866.

СТЕФАН 1852–1915. ЧАРНА 1854–1928.

ЈОВАН 1833–1873. ЖИВАНА 1827–1873.

ПАВЕЛ 1791–1868. ТЕОДОСИЈА – ТОДА 1792~1822. ПЕРСИДА 1793–1873.

ПЕТАР 1770–1814. РОКСА 1771~1835.

МИЛИВОЈ 1850–1929. МИЛЕВА 1852–1937.

ТЕОДОР 1778~1830. ЈОВАНКА 1779–1822.

АЛЕКСА ?–? МАРИЈА 1739–1810.

ГЕОРГИЈЕ 1804–1854. ЈЕФТИМИЈА 1808–? ЈЕКАТАРИНА 1868–1841.

ЛАЗАР ?–1808. ЕКА ?–1801.

РАДОВАН 1938–?

МИЛИВОЈ 1913–? ЗАГОРКА 1915–?

ВАСИЛИЈЕ 1884–1911. ЛЕПОСАВА ?–?

ЖИВКО 1923–?

ЧЕДОМИР 1887–1933. ДАНИЦА ?–?

ЈОВАН 1824–?

ЛАЗАР 1792~1832. ЖИВАНА 1793–1811. МАРТА 1792–?

ГАВРИЛ 1757~1822. ЕВДОКИЈА – ДОКА 1758~1822.

Потомци су у родослову 3

ЉУБОМИР 1912–?

Потомци су у родослову 1 и 2

ПАВЛЕ 1750–? МАРИЈА ?–? КОМЉЕНИЈА ?–?

МАКСИМ 1716–1778. МАРТА ?–1774.

Родослов рода СИМИЋ 4

196

ЗАХАРИЈЕ 1931–?

МИЛАН 1911–? ВУКОСАВА 1910–?

ЗАКА 1885–? ВИДОСАВА 1888–?

Потомци су у родослову 1 и 2

ПАВЛЕ 1750–? МАРИЈА?–? КОМЉЕНИЈА ?–?

РАДОВАН 1956–

РАДОВАН 1935–?

ТОША 1884–?

Потомци су у родослову 4

АЛЕКСА ?–? МАРИЈА 1739–1810.

ДУШАН 1952–

ВЛАЈКО 1935–?

ЈОВАН 1750–1842. МАРТА 1752~1822.

ДОБРОСАВ 1897–?

ЈОВАН 1856–1896. ЕВГЕНИЈА ?–?

ЈЕФТИМИЈЕ 1834–? ХРИСТИНА 1836–1875. МАРИЈА 1836–?

АЛЕКСА 1939–?

МИЛАН 1944–

ДРАГУТИН 1916–? МАРИЈА 1920–?

ДУШАН 1902–? КАТИЦА 1907–?

МИЛОШ 1861–1919. МИЛИЦА 1862–1940.

Свети Стефан

МАРКО 1796–1861. ЈУЛИЈАНА 1797~1830. АНА 1802–1872.

САВА 1952–

СТАНОЈЕ 1922–? КАТИЦА 1925–?

АЛЕКСАНДАР – АЛЕКСА 1892–1960. ДАРИНКА ?–?

СВЕТОЗАР 1871–? МИЛКА 1873–?

МИРКО 1962–

СВЕТОЗАР 1926–? МИЛАНКА 1931–?

СЛАВКО 1895–? МИЛА? 1900–?

ВЕЛИМИР – ВЕЉКО 1871–1917. МИЛКА 1872–?

МИЛАН – ЂУРИЦА 1845–1917. МАРИЈА 1847–?

АРКАДИЈЕ 1794–1872. СОФИЈА 1794~1830. ЈЕКАТАРИНА 1796–1866.

АЛЕКСАНДАР 1836–1892. СУЛТАНА 1837–1870. ХРИСТИНА ?–? МИЛКА 1838–?

ПАВЕЛ 1791–1868. ТЕОДОСИЈА – ТОДА 1792~1822. ПЕРСИДА 1793–1873.

МИЛОРАД 1914–? КОВИНКА 1914–?

ВАСА 1890–1922. ДРАГИЊА 1895–?

МИЛАН 1869–? МИЛИЦА 1862–?

СТЕФАН 1829–1893. МАРИЈА 1830–1891.

ТЕОДОР 1778~1830. ЈОВАНКА 1779–1822.

ПЕТАР 1770–1814. РОКСА 1771~1835.

МИЛОШ 1926–? ДАНИЦА 1927–?

ТОМА 1884–? АНА 1887–1908.

ПЕТАР 1853–1913. МЕЛА 1854–1918.

АНДРИЈА 1823–1860. ЖИВАНА 1824–?

ГЕОРГИЈЕ 1804–1854. ЈЕФТИМИЈА 1808–? ЈЕКАТАРИНА 1868–1841.

ЛАЗАР ?–1808. ЕКА ?–1801.

ЛАЗАР 1792~1832. ЖИВАНА 1793–1811. МАРТА 1792–?

ЈАКОВ – ЈАША 1933–? СМИЉАНА ?–?

ИВАН 1887–1906.

Потомци су у родослову 3

ГАВРИЛ 1757~1822. ЕВДОКИЈА – ДОКА 1758~1822.

МАКСИМ 1716–1778. МАРТА ?–1774.

Родослов рода СИМИЋ 5

197

353/322

320/396

Јован Симић

Гаврил Симић

Лазар Симић

322

418

419

Гаврило Симић

Павао Симић

320/396

353/322

429/393

30/ 261/2

МБ/ ЦБ

Гаврило Симић

Павао Симић

Пера Симић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

398/419

320/396

353/322

429/393

36/ 32

МБ/ ЦБ

Лазар Симић

Гаврило Симић

Јован Симић

Павао Симић

Пера Симић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

398/ 419

320/ 396

353/ 322

429/ 393

36/ 32

МБ/ ЦБ

Лазар Симић

Гаврило Симић

Јован Симић

Павао Симић

Пера Симић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

398/ 419

320/ 396

353/ 322

429/ 393

36/ 32

МБ/ ЦБ

Лазар,Јован Симић

Гаврило Симић

Јован Симић

Павао Симић

Пера Симић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

398/ 419

353/ 322

429/ 393

36/ 32

МБ/ ЦБ

Пера Симић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

429/393

Павао Симић

Пера Симић

30/ 261/2

162

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Максим Атанасијевић Тома Симић

677/ 680 677/ 890 677/ 617

Гавра Симић Максим Атанасијевић 677/ -

Гаврил Симић

Малеш Симић

617/ 796 677/ -

Гаврил Симић

617 /680

Гаврило Симић

617 /-

Живан Симић

Павел Симић

429 1/2 /686

398/ 795

Јован Симић

Елесиа Симић

Петар Симић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

353/ 705

429/ 871

36/ 200

МБ/ ЦБ

Живан Симић

Пера Симић

Јован Симић

Елесиа Симић

Пера Симић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

398/ -

4291/2

353/ -

429/ -

36/ 32

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода СИМИЋ1

198

Simi} Jovan

Simi} Gavril

Simi} Lazar

332

418

419

(iz N-162)

1/1

Maksim otac Gavrila, Gavrilo brat N 418, Lazar brat N-419

1/2

1/1

1/2

Uku}ani i novi obveznici

1-15/16

1-14/16

6-30

10-50

6-20

11-20

6-20

11-20

-39

-38

Simi} Pavao

162

Br. Prezime i ime doma}ina St ku}e

2-42

12-54

2-50

5-10

2-50

5-10

10.

11.

Списак пореских обвезника 1776. године рода СИМИЋ2

Подаци и запажања о роду СИМИЋ Презиме Симић је постојало у Мокрину и у XVII веку, пре пресељења банатских Срба у бачко Потисје 1687. године. Петко и Теша Симић су били становници Мартоноша јануара 1701. године, а у Мартонош су дошли из Мокрина. За Петка је забележено да је стар 28 година, да до тада није учествовао у борбама против Турака, а да је родом из Мокрина.3 Теша Симић се одмах после завршетка Аустријско-турског рата 1718. године преселио из Мартоноша у Ђалу. У Мартоношу је плаћао порез за две пореске главе, а од 1. новембра 1718. године до 30. априла 1719. године остао је дужан за порез – главарину у износу од 43 форинте.4 По предању су Симићи у Мокрин стигли из Сенте.5 Најстарији становник Мокрина са презименом Симић–Максим рођен је 1716. године, а његови потомци су, у црквеним протоколима, бележени искључиво као Симић. Презиме је очигледно настало раније и већ је стабилно, за разлику од многих мокринских презимена у другој половини XVΙΙΙ века. Постоји могућност да су Симићи из Мокрина прешли крајем XVΙΙ века у Мартонош, а да су се средином XVΙΙΙ века вратили у Мокрин, али је то само једна од могућности. Максимови (1716–1778) синови Гаврил (1757~1822) и Лазар (?–1808) су се 1776. године издвојили у посебна домаћинства – бројеви кућа су 418 и 419. Павле (1750–?) и Алекса (?–?) су остали у родитељској кући број 162. Вероватно сви заједно обрађују 1–14/16 јутара винограда и 43 јутара иберланда, мада се порез води само на Павла.6 За Марту (?–1774) је, поводом смрти, забележено да је Лазарова мајка и да је умрла у 89. години. Укућани који су тај податак дали свештенику, додали су Марти двадесетак година. Домаћин у кући број 332 је Јован (1750–1842). Он обрађује ½ сесије земље, 1–15/16 јутара винограда и 9 јутара иберланда. Судећи по главарини, у домаћинству нема старијих мушких сродника. Са Максимовим синовима не можемо да га доведемо у везу, али су вероватно истог порекла, јер им је слава Свети Стефан заједничка. Петар (1770–1814) је у црквеним протоколима бележен као Симић и као Кнежев. Са Петровим унуцима гаси се његова линија у Мокрину. Постојали су још неки Симићи у Мокрину који, због недовољно података, нису уврштени у родослов: • Јован Симић, коме је умро син 1757. године; • Петар Симић, који je удаo кћер 1788. Године; • Сава Симић, коме је умрла кћи 1781. године. Гаврило Симић је поводом смрти кћери Соке 21. 6. 1815. године приложио 30 крајцара за оглашавање звона, Живан Симић је 21. 8. 1817. године поводом смрти сина Арсена приложио 4 форинте, а Јован Симић 30. 9. 1817. године 30 крајцара7. Јован Симић је 1817. године платио цркви 6 форинти интереса за зајам који је подигао. За 200 купљених цигала Васа Симић (1785–1850) је платио 4 форинте 1815. године, а исте године Јелисеј (1779–1851) је платио 6 форинти за 300 цигала.8 Добровољци у Буни 1849. године били су: Трива (1828–1899), Штева (1829–1893), Штева (1819– 1876), Јова (1830–?) и Пера (1817–1866).9 Средином XΙX века у Мокрин се из Кикинде доселио Лука Симић (1838–1901) као усиновљени син Никифора Дражића. Лука је син Максе? Симића из Кикинде.10 Слава им је Свети Василије и нису у сродству са мокринским Симићима.

www.Hungaricana hu. Ubaria et Conscriptions UC 24:56. Срета Пецињачки, Документи о бачко-банатским миграцијама 1719–1725. године, Зборник Матице српске за историју, бр. 6, Нови Сад, 1972. 5 Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, стр. 326. 6 Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 7 Милош Деспотов, Књига рачуна црквених 1814–1817, нав. дело. 8 Исто. 9 Драгољуб Бадрљица, Попис добровољаца у Буни, Мокрин јуче, од броја 101, 15. јун 2005. 10 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1842–1859 године, бр. куће 77/41. 3 4

199

ЛУКА 1838–1901. ЈЕЛЕНА 1839–1901.

АРКАДИЈЕ 1868–1951. ДАФИНА 1869–1919.

БОГДАН 1874–1938. САВЕТА 1885–1954. Свети Василије

ЛАЗАР 1894–1920. ЈЕЛЕНА 1897–?

МИЛАН 1899–? ИВАНКА 1900–1951.

СТЕВАН 1902–1921.

ДРАГОЉУБ 1921–? МИЛИЦА 1932–?

МИЛОШ 1927–?

РАДОСАВ 1931–? СЛАВНА 1923–?

МИЛАН 1953–?

МИЛОШ 1910–1935. ДРАГИЊА ?–?

СВЕТОЗАР 1914–1943.

ПАВЛЕ – ПАЈА 1922–1943.

САВА 1924–? ПАВА 1927–?

МИЛОШ 1958–?

Почетком XX века у Мокрин се доселио Георгије Симић рођен 1882. године у Бачком Петровом Селу. Имао је жену Јулку рођену у Шуљаму и три кћери. Георгије је умро у Мокрину 1924. године.11 Није био у сродству са Симићима из Мокрина. Стефана (1879–1942) је усинио стриц Трива (1828–1899).12 Симић Жива је 1880. године поклонио половину куће Степанов Соси. Обоје су били земљорадници.13 Не знамо да ли се овај податак односи на Живана (1811–?) или Живојина (1855–?). Дудић Младен и Симић Ђула су 1876. године продали 7 јутара иберландске земље Алберту Бергеру, трговцу из Сегедина, за 260 гулдена.14 Симић Лела је 1880. године продала кућу и део винограда у Карлову Пери Исакову.15 Земљорадници Симић Стеван (1852–1906) и Малеш (1856–1940) из Мокрина продали су 1883. године 4 јутра земље Шандоровић Љубици из Тисахеђеша (Иђоша) за 650 форинти.16 Земљорадници Симић Милка (1873–?) и Светозар (1871–?) продали су 1876. године 3 јутра иберландске земље Алберту Бергеру, трговцу из Сегедина.17 Симић Пантелија 1878. године продаје на коришћење пола урбаријалне сесије Давиду Нетеру за 750 форинти. Обојица су земљорадници из Мокрина.18 Симић Аксентије – Аца (1841–1919) или (1856–1925) је 1891. године поклонио јутро земље Милошу Сараволцу. Обојица су земљорадници из Мокрина.19 Симић Аксентије – Аца (1856–1925) је 1897. године продао кућу са плацем жени Кристини (1857–1922).20 Симић Босиљка (1880–1947) продала је 1898. године део куће Богдану Станишићу за 225 форинти. Обоје су земљорадници из Мокрина.21 Симић Лазар (1826–1905) је поклонио 1899. године кућу и 17 јутара земље усвојеном сину Јовану Гаврилову. Обојица су земљорадници из Мокрина.22 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1898–1914. године, бр. куће 373. Георгије Симић се уселио у кућу деде Васе Стајића – Ђурке Стајића 1838–1908. 12 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1898–1914. године, бр. куће 815. 13 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 3/1197. 12. 3. 1880, Велика Кикинда, стр. 133. 14 Исто, Ф. 31, 1/360. 16. 11. 1880, Велика Кикинда, стр. 48. 15 Исто, Ф. 31, 3/1405. 23. 12. 1880, Велика Кикинда, стр. 154. 16 Исто, Ф. 31, 5/1807. 22. 1. 1883, Велика Кикинда, стр. 192. 17 Исто, Ф. 31, 1/224. 15. 3. 1876, Велика Кикинда, стр. 34 18 Исто, Ф. 31, 2/673. 13. 2. 1876, Велика Кикинда, стр. 81 19 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 9/3385. 9. 9. 1891, Велика Кикинда, стр. 76. 20 Исто, Ф. 31, 13/4333. 9. 2. 1897, Велика Кикинда, стр. 166 21 Исто, 13/4567. 26. 4. 1898, Велика Кикинда, стр. 189 22 Исто, Ф. 31, 14/4706. 23. 2. 1899, Велика Кикинда, стр. 202. 11

200

Симић Мила је 1897. године потписала признаницу да је од оца добила 10 форинти и да не полаже право на наследство.23 Симић Пера (1836–1897) је 1897. године поклонио синовима Стеви, Обраду и Светозару земљу, под условом да она постане њихово власништво тек кад родитељи умру. Сви су земљорадници из Мокрина.24 Милић Косана, земљорадница из Сент Петера је 1903. године продала је половину куће брату Вељку Симићу, земљораднику из Мокрина, за 48 круна.25 Добровољци у Првом светском рату били су: • Симић Неце Исак – Иса (1893–1948) „војник рођен 1883, рањен 6. ΙX 1916. код Кокарџе. Напустио Корпус, остао у Русији, а касније се придружио батаљону СХС у Дугој Рјечки код Владивостока. Вратио се у земљу 1920.“ • „Симић Милана Светозар (1882–1926), земљорадник, вратио се из Америке 30. ΙV 1918. на Солунски фронт.“26 Тридесетих година XX века најбољи фудбалер „Делије“ био је Миливој Симић (1913–?). „У то време био је чувен као играч Миливоје Симић звани ’Џапура’, лева полутка у тиму, веома лепо развијен, снажан играч, имао је шут као из топа, неодбранљив...“27 У завршним операцијама за ослобођење Југославије погинули су Живко – Живица (1925–1945) и Неца Симић (1923–1945). Светозар Симић (1921–1998) је демобилисан као мајор.28 Средином јула 1942. године нађен је немачки војник на одсуству исечен ножем по лицу и телу. За рањавање су оптужени Паја и Светозар Симић са надимком Виров. Иако је до сукоба дошло због приватних разлога, обојица су стрељана на Бањици 1943. године.29 Доктора из Мокрина Симић–Главашки Трифуна и Смиљке доктор Миомир (Нови Бечеј, 1932– 2009) члан је Српске академије наука и уметности. Доктора Симић–Главашки Трифуна и Смиљке Михајло (?–?) био је члан САНУ из Вашингтона (САД). (Даница, 1998. год., стр. 395) Доктора из Мокрина Симић–Главашки Трифуна и Смиљке син Бранимир (Нови Бечеј, 1938–?) дипломирао је електротехнику у Београду, а докторирао на Кент универзитету у Енглеској 1965. године. Осамдесетих се сели у САД и ради као професор електротехнике и физике у Кливленду. Добитник је Пупинове награде 2015. године и председник Српског народног универзитета ,,Вук Караџић“ из Кливленда (Даница, 1998. год., стр. 394). Симић Миленко (1923–1997) био је вишегодишњи акцијаш, ударник на радним акцијама и радник у секцији за одржавање пруга у Кикинди. Ванредно је завршио гимназију, Вишу економску школу и Економско-правни факултет. Фудбалски судија републичког степена, Симић Милана Влајко (1935–2013) био је професор физичке културе, рукометни тренер, спортски новинар. Радио је у Мокрину и Новом Кнежевцу. Симић Верица рођена Белош (1943–), васпитачица, била је дугогодишњи руководилац дечјег вртића ,,Невен“ у Мокрину, који је у њено време (1986) проглашен најбољим у Војводини. Била је организатор великог броја културно-уметничких приредби, предавања, књижевних вечери и чувар народне традиције.30 Девојачка презимена супруга удатих у род Симић: Гаврилова (1917–?) супруга Ката Француски (1929–?), супруга Раде (1903–?) Јованка Силашки (1904–?), Савина (1905–?) супруга Иванка Бадрљица (1904–?), Божидарова (1907–?) супруга Драгиња Жилић, Милошева (1935–?) супруга Олга Татомиров, Средојева (1925–?) супруга Мирјана Глигорин, Симеонова (1873–?) супруга Ана Фухе, Душица Шибул (1917–?), друга супруга Викентијева (1905– ?) Дафина Рељин (1908–1947), Милошева (1911–?) супруга Јованка Ћирилов (1915–?), Милорадова (1936–?) супруга Мирјана Милошев (1933–?) из Кикинде, Милошева (1897–?) супруга Љубица Крстин (1899–?), Миливојева (1913–?) супруга Загорка Адамов (1915–?), Константинова (1912–?) Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 13/4372. 29. 3. 1897, Велика Кикинда, стр. 170. 24 Исто, Ф. 31, 13/4454. 28. 9. 1897, Велика Кикинда, стр. 178. 25 Исто, Ф. 31, 16/5428. 24. 11. 1903, Велика Кикинда, стр. 272. 26 Група аутора, Мокринчани добровољци у Првом светском рату, Нови Сад, Мокрин, 1997, стр. 43. 27 Димитрије Кнежев, Мокрин и Мокринчани, Београд, 1979, стр. 173. 28 Душан Попов, Мокрин у револуцији, Нови Сад, 1986, стр. 766.. 29 Исто, стр. 635. 30 Драгољуб Бадрљица, Енциклопедија Мокрина, необјављен рад. 23

201

супруга Катица Рељин (1914–?), Савина (1931–?) прва супруга Пава Стојков, а друга супруга Љубица Дражић (1931–?), Миланова (1910–?) супруга Вукосава Томић (1910–?), Милошева (1926–?) супруга Даница Паликућин (1917–?), Милорадова (1914–?) супруга Ковинка Голић (1914–?), Станојева (1922– ?) супруга Катица Марков (1925–?), Светозарова (1926–?) супруга Миланка Богосављев (1931–?).31

Цветко Симић (1876–1927) и Алекса Трнић 1904. Миливој (1913–?) и Загорка (1915–?) Симић

Цветко (1876–1927) и Босиљка (1880–1947) Симић 31

Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину.

202

203

БРАНКО 1899–?

ОБРАД 1929–? МАРИЈА ?–?

ДРАГОЉУБ 1907–? ДАРИНКА ?–?

БРАНИСЛАВ 1919–1944.

МИРКО 1902–1959. ДЕСАНКА 1903–1959?

РАДОЈИЦА ~1940–?

БОГИЋ 1912–1948. ТОМАНИЈА ?–?

ЈОВАН 1882–1950. ДАНИЦА ?–?

РАДОВАН 1921–?

ИВАН 1887–? СМИЉА 1890–?

СИМЕОН 1857–1915. ПЕРСИДА 1859–1928.

МИЛАН 1863–1914. ДРАГИЊА 1864–1968.

ЈОВАН 1887–1949. ДАФИНА 1888–?

ГЕОРГИ 1838–1913. МЕЛАНИЈА 1835–1880.

БОГИЋ 1852–1930. АНКА 1854–1933.

ТЕОДОР ?–? ЈОВАНКА ?–?

ИВАН 1963–?

ИГЊАТ ?–? МАКРЕНА 1760~1809.

Ђурђевдан

МИЛАН 1944–?

АЛЕКСАНДАР 1910–1957? МИЛИНКА ?–?

МИЛОШ 1896–? ЗОРКА 1900–1928. КАТИЦА 1900–?

ЖИВОЈИН 1867–1930. ЕВГЕНИЈА 1870–1918.

ВАСИЛИЈЕ – ИЛИЈА усиновљен син РАХИЛА 1848–1911.

ТРИФУН 1821–1868. АНАСТАСИЈА 1822–1876.

ДУШАН 1897–1943.

КОНСТАНТИН 1934–?

САВА 1883–? ЈЕЛЕНА ?–1938. ДАНИЦА 1880–1952.

АКСЕНТИ 1842–1896. ЈОВАНКА 1841–? СОФИЈА 1843–?

КИРИЛ 1774–? МАРТА 1774–?

ЈЕВРЕМ 1755–? ПЕЛАГИЈА ?–? ЈЕЛЕНА 1757–?

БОГИЋ 1787–1844. АНА ~1788~1835. ДМИТРА 1800–?

ЈОВАН ?–1805. МАРИЈА ?–1795.

КУМАНE

ГЕОРГИ ?–? МАРТА ?–?

ГЕОРГИ 1740–1816. МАРТА 1741–1811.

ЈОВАН 1828–1889. ХРИСТИНА 1830–1867. МАРТА 1832–1886.

САВА 1897–? ГЕНА 1896–?

НИКОЛА питомац 1810~1835.

САВА 1799–1860. АНА 1799~1834. МАКРЕНА 1800–1874.

ВАСА 1894–? КОСАНА ?–?

ДРАГИЋ – ДРАГА 1784–1844. СТОЈА 1785–1835. ЈУЛИЈАНА ~1789–?

МИЛИЋ – МИХАИЛ) 1768–1812. МАРТА ~1770~1830.

МОКРИН

ИЛИЈА ?–1780. ЈОВАНКА ? –?

ЈОВАН ?–1783. МАРИЈА ?–1790.

IV. 23. Родослов породице СТАНЧИЋ

204

Илија Станчић

Ђура Станчићев

210

381

Ђука Станчићев

394/ 381

МБ/ ЦБ

394/ 381

МБ/ ЦБ

Ђука Станчићев

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

394/ 381

МБ/ ЦБ

Ђука Станчићев

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

394/ 381

МБ/ ЦБ

Ђука Станчићев

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803. МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

394/ 381

МБ/ ЦБ

Милић Станчићев

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

Списак пореских обвезника 1776. године породице СТАНЧИЋ2

Ђука Станчићев

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

Милић Станчићев Богић Станчићев

394/ 6851/2

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

394/ 685

МБ/ ЦБ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Stan~i} Ilia

Stan~i}ev \ura

210

381

Jovan otac

Uku}ani i novi obveznici

1/1

1/2

2-3/16

14/16

13-0

6-30

11-20

6-20

-44

-18

Prezime i ime doma}ina

Br. ku}e

6-36

4-12

5-10

2-50

10.

11.

394/ 381

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године породице СТАНЧИЋ1

Подаци и запажања уз родослов породице Станчић Никола Станчићанин (Nikola Sztancsicsanyin) је домаћин у коморском (цивилно-кметовском) делу Сомбора 1715. године.3 Он обрађује 9 пожунских мерова оранице и 2 косе ливаде. У прилогу број 1 приказан је оригинални попис коморског дела Сомбора из 1715. године, који је Мађарски земаљски архив објавио на интернету.4

\ Прилог 1. Део оригиналног пописа коморског дела Сомбора 1715. године Сасвим доле је записан Никола Станчићанин (Nikola Stancsicsanyin). У попису коморског дела Сомбора 1720. године, као један од домаћина записан је Никола Станчић (Nikola Sztancsits).5 Изгледа да се Никола Станчићанин трансформисао у Николу Станчића. Овакве промене презимена су биле сасвим уобичајене почетком XVΙΙΙ века, па и много касније. Миленко Бељански у својој монографији о Станишићу тврди да су мештани Станишића своје насеље називали и Станчићи.6 Из овог пописа сазнајемо да је Никола Станчић 1720. године обрађивао 63 пожунских мерова оранице, 3 косе ливаде и 2 мотике винограда. Ово је четврти посед по величини рачунајући коморски и граничарски део Сомбора.7 Ако се ради о истој особи, упада у очи велика разлика у обрађиваној површини 1715. и 1720. године. Ипак, треба имати у виду да је 1720. године уписивана површина ораница које је домаћин обрађивао за три године.8 То значи да је Никола Станчић 1720. године обрађивао 21 пожунских мерова ораница, што је такође велик напредак у односу на 1715. годину. Главни услови за оволико повећање у обрађеној површини били су довољна људска радна снага у домаћинству и довољан број волова, који су, у то време, били искључиво коришћени за орање. Комисија за доделу ливада у Потиској граници додељивала је 0.66–1 косу ливаде по једном волу.9 На основу овог податка видимо да је Никола, у зимском периоду, могао да прехрани 2–3 вола 1715. године, а 3–5 волова 1720. године. У сваком случају, ако се ради о истој особи, Никола Станчић је врло брзо после Ракоцијевог устанка знатно економски ојачао. По породичном предању породице Станчић из Кумана, које је забележено 1925. године, Станчићи су из Молдаве код Базјаша дошли у Станишић у Бачкој, а затим у Фелдвар (данас Бачко Градиште). Одатле су се преселили у Мокрин око 1751. године. Један део породице је око 1775. године Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком 18. века, Нови Сад, 1966, стр. 238. Maguar orszagos leveltar, Az 1715 evi orszagos osseiras, Bacs 14. teka. 5 Иван Јакшић, нав. дело, стр. 269. 6 Миленко Бељански, Станишић, Сента, 1985. 7 Иван Јакшић, нав. дело, стр. 350. 8 Акош Корконаи, Проблеми задруге у Подунавској и Потиској граници (1686–1723), Истраживања 3, Нови Сад, 1974, стр. 77. 9 Исто, стр. 89. 3 4

205

з Мокрина отишао у Кумане.10 У 18. веку данашње Бачко Градиште се звало Фелдварац, а на северу уз Дунав, у данашњој Мађарској, је био Фелдвар и још северније Дунав Фелдвар. Породично предање, као и обично, може да буде непрецизно, а често и нетачно. У коморским пописима Сомбора 1725/1726. и 1747. године не налазимо Станчиће. Никола Станчић (Nicola Sztancicz), желир, тј. становник без сопствене куће, пописан је у Мајшу, у Барањи, 1720. године. У овом месту Никола обрађује 6 пожунских мерова оранице и има једну косу ливаде.11 У попису бачког Фелдвара из 1720. године нема Станчића,12 а нема их ни 1715. године у попису Фелдвара из данашње Мађарске (забележен је Nicolaus Racs – Никола Србин).13 Такође нису забележени ни у попису Мајша 1715. године.14 Пошто је презиме врло ретко, а Николу Станчића не налазимо у попису коморског дела Сомбора 1725/1726. и 1747. године, можда је Никола баш 1720. године прешао из Сомбора у Мајш, па је те године забележен у оба насеља. Јован Станчић је записан у попису расељених лица из Барање, која су, по позиву, дошла 1752. године пред суд да сведоче приликом граничарских размирница између Биљског и Дарђанског спахилука. Том приликом је забележено да је Јован Станчић прeд суд дошао из Барачке, а да је претходно живео у Мајшу.15 Презиме Станчић није забележено у пописима Барачке 1715, 1720. и 1725/1726. године.16 На основу прикупљених података изгледа као да је ова породица била у Станишићу, па је после пресељења у Сомбор (пре 1715. године) добила презиме по месту претходног боравка, што је у то време био чест случај. Око 1720. године прелазе у барањско насеље Мајш, а између 1726. и 1752. године прелазе у Барачку. Следеће место у које су се, после 1752. године, населили био је Мокрин, а један део породице се око 1775. године преселио у Кумане. Рецимо и то да су кумови Станчићима средином XVIII века у Мокрину били Крстеканићи, који су сачували предање да су у Мокрин дошли из Мартоноша.17 Могуће је да су Станчићи пре доласка у Мокрин прешли у војну службу и живели неко време у Мартоношу. Иако је Јован Станчић забележен у Барачкој 1752. године, а особа са истим именом и презименом записана и у Мокрину 1770. године као отац ожењеног сина Георгија18, не можемо бити сигурни да се ради о истим особама. Подаци којима располажемо су сувише оскудни. Ђурађ Станчићев се 1752. године спомиње као дужник цркве у Сенти, који је прешао у Банат, вероватно у Мокрин.19 То би могао бити Георги – Ђура – Ђука – Ђурађ Станчић, али и овде су потребни додатни докази. Изгледа да први запис о Станчићима у Мокрину датира од 14. 8. 1761. године, када су Илија и Јованка крстили сина Станка. Да се ради о Станчићима можемо претпоставити по куму(и) – Јоши Јована Крстеканића. На свим крштењима у породици Станчић у XVIII веку у Мокрину, Крстеканићи су кумовали. Од досељења у Мокрин до 1776. године, Крстеканићи су кумовали само члановима породице Станчић. На броју 222/210 1776. године домаћин је Илија Станчић. Он има пола сесије земље и 14/16 јутара винограда, а обрађује и иберланд. Сигурно је већ у годинама, јер се спомиње као деда при крштењу унука Милића 19. 6. 1768. године. Илија Станчић је умро 23. 7. 1780. године, а већ 1781. године је Јован Кришан домаћин у кући број 210. Илија је 1768. године имао синове Георгија, чија је супруга била Марта, и Јована, који је имао супругу Марију. Њих не налазимо у пореским пописима после 1776. године, ни у црквеним протоколима у Мокрину, али су записани у протоколу крштених СПЦ у Куману од 19. 2. 1774. године.20 Јован Ердељановић, Срби у Банату: насеља и становништво, Нови Сад, 1986, стр. 311. Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком 18. века, 2. део, Нови Сад, 1968, стр. 14. 12 Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком 18. века, Нови Сад, 1966, стр. 365. 13 Maguar orszagos leveltar, Az 1715 evi orszagos osseiras, Tolna 14. teka. 14 Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком 18. века, 2. део, Нови Сад, 1968, стр. 45–46. 15 Стеван Михалџић, Барања, Београд, 1991, стр. 391. 16 Душан Поповић, Срби у Бачкој до краја 18. века: историја насеља и становништва, Београд, 1952, стр. 240. 17 Јован Ердељановић, нав. дело, стр. 325. 18 Милош Деспотов, Протоколи крштених храма СПЦ у Мокрину 1757–1817. године, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 14. 8. 1761. 19 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт 1776–1876, Кикинда, 1989, стр. 27. 20 Протокол крштених СПЦ у Куману, 19. 2. 1774. 10 11

206

Јован Станчићев и његова супруга Марија су крстили сина Кирила. Кум је био Василије, син Стефана Маркова, житељ кумански. Јован Станчић је умро 1805. године у Куману, а његова супруга Марија умрла је 1795. године.21 Син Јована Станчића Игњат кумовао је 1774. године у Куману.22 По том запису знамо да је домаћин 1809. године у кући број 60 Игњат, син Јована Станчића.23 Али шта је са Јовановим братом Георгијем и његовом супругом Мартом? Њихови потомци су, можда, у кућном броју 59 у Куману, где је домаћин Јеврем рођен 1757. године.24 У тој кући забележена је и Јевремова мати Мара. То не може бити Јованова супруга Марија, јер је она умрла 1794. године. За Георгија знамо да је имао супругу Марту. Можда је Мара Мартин надимак, или запис из Мокрина није добро прочитан. Јеврем би могао бити Георгијев син, а Јованов унук, али правих доказа немамо. Знамо да Јеврем Станчић из Кумана кумује 1786. године Ивану Мирчетићу, такође из Кумана, када се Иван венчао са Аксом Јована Попова из Мокрина. Станчићи су у Мокрину били кумови поповским породицама Живковић и Галешев, па је то, можда, наставак старих веза. У кући број 394/381 у Мокрину 1776. године домаћин је Јованов (?–1783.) син Георги – Ђука Станчић. Интересантно је да и овај Георги има жену Марту. Георги обрађује целу сесију земље, има иберланда и 2–3/16 јутара винограда. По обрађиваној површини, а нарочито по винограду, види се да су земљорадњи озбиљно пришли, а по томе што кумују поповској породици Живковић види се да су врло угледни. Из ове куће воде порекло сви мокрински Станчићи. Станчићи у Мокрину и Станчићи у Куману имају исту славу – Ђурђевдан. Никола (1810~1835) је питомац. То значи да није Драгићев син, него је усвојен.25 За Јулијану (~1789–?) пише да је умрла, али година смрти није забележена.26

Прилог 2. Први запис о Станчићима у Куману – Протокол крштених 19. 2. 1774. Васили – Илија (1849–1892) је усиновљен син.27 Тако се Драгићева (1784–1844) и Богићева (1787–1844) линија гасе током XIX века, а остаје само Милићева (1768–1812). Подаци су добијени од професора Милоша Станчића. Подаци су из књиге умрлих СПЦ у Куману. Милош Деспотов, Протоколи крштених Храма Светих архистратига Гаврила и Михаила Српске православне цркве у Мокрину 1757~1817, крштење 1. 4. 1774. 23 Домовни протокол СПЦ у Куману 1809–1817. године, бр. куће 60. 24 Исто, бр. куће 59. 25 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1824–1842, бр. куће 934. 26 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1842–1859, бр. куће 934. 27 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1859–1880, бр. куће 224. 21 22

207

За Радојицу није уписана година рођења, али се може претпоставити да је рођен око 1940. године.28 Јоца Станчић је добровољац у Буни 1848. године под бројем 224.29 Добровољци у српској војсци у Првом светском рату били су : Станчић Душан, војник, вратио се у земљу 1940. године; Станчић Васа, војник, рођен 1894. године, рањен на Добруџи; Станчић Богдана Јован, војник, одликован Георгијевском медаљом 4. степена, број 1030826, и сребрном медаљом за храброст „Милош Обилић“ , у корпусу до маја 1917. године; Станчић Живе Милош.30 Постоје и: купопродајни уговор састављен пред бележником и сведоцима, којим Аврамов Јоца и Станчић Ђурађ, земљорадници из Мокрина, продају 5 јутара иберландске земље Алберту Бергеру, трговцу из Сегедина, за 260 гулдена.31 Купопродајни уговор састављен пред бележником и сведоцима, којим Станчић Илија – Трива, земљорадник из Мокрина продаје 8 јутара иберландске земље Алберту Бергеру, трговцу из Сегедина, за 120 гулдена.32 Купопродајни уговор састављен пред бележником и сведоцима, којим брат и сестра Брдарић продају део куће Богдану Станчићу за 800 форинти. Сви су земљорадници из Мокрина.33 Купопродајни уговор састављен пред бележником и сведоцима, којим земљорадница Станчић Сида из Мокрина продаје земљу Анталу Пескару, земљораднику из Чанада, за 150 форинти.34 Купопродајни уговор35 састављен пред бележником и сведоцима, којим земљорадник Станчић Васа из Мокрина продаје 9 јутара земље Јаношу Хуњару, земљораднику из Велике Теремије, за 1.975,31 форинту. 36

Јован Станчић (1882–1950) са породицом Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915~1960, бр. куће 1725. Драгољуб Бадрљица, Попис добровољаца у Буни, Мокрин јуче, од броја 101, 15. јун 2005. 30 М окринчани добровољци у првом светском рату, Нови Сад, Мокрин, 1997. Љубомир Марков, Михајло Стојаковић, Драгољуб Бадрљица, Списак добровољаца из Мокрина. 31 Ф. 31, 1/182. 11. 2. 1876. Велика Кикинда. 32 Ф. 31, 1/96. 16. 1. 1876. Велика Кикинда. 33 Ф. 31, 13/4560. 30. 3. 1898. Велика Кикинда. 34 Ф. 31, 8/3236. 7. 11. 1890. Велика Кикинда. 35 Ф. 31, 8/3118. 21. 4. 1890. Велика Кикинда. 36 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда 1875–1916, Кикинда, 2009. 28 29

208

Душан Станчић (1897–1943) са породицом, Унгени (Молдавија), 1937.37

Породица Душана Станчића, Бесарабија око 1922.

Јован Станчић (1882–1950) са својом децом

Душан Станчић, супруга Марија и кћерка Софија – Соња послали су слику из града Унгенија (Ungheni), у Бесерабији, 5. марта 1937. године „за успомену брату Сави и Даници“ у Мокрин. Душан је после Првог светског рата остао у Русији, оженио се и живео у Бесерабији. Имао је сина и кћерку. По уласку совјетске војске у Бесерабију 1940. године, после смрти сина, Душан се са породицом преселио у Мокрин. – Драгољуб Бадрљица, Мокринчани у Русији и Руси у Мокрину, Прилози за Мокрин јуче, бр. 98.

209

210

ЈОВАН 1758–1781.

ГРИГОРИЈЕ – ГЛИША 1751–1811. МАРИЈА 1752~1830.

ДИМИТРИЈЕ 1883–1901.

ДИМИТРИЈЕ – МИТА 1908–?

ЖИВАН 1898–? КОВИНКА 1897–?

ГЕОРГИЈЕ 1864–1885.

ПЕТАР 1856–1885. РОКСАНДА 1856–? ЛЕКСА 1857–1892.

ПЕТАР 1879–1931. БОЈАНА 1879–1927.

МИЛАН – МИЛАНКО 1843–1874. СОФИЈА 1843–1885.

ГЕОРГИЈЕ 1912–? ВУКОСАВА 1919–?

МЛАДЕН 1866–1886.

ВАСИЛИЈЕ ?–? ЈЕЛЕНА ?–?

СТЕФАН 1709–1776.

ЖИВАН 1834–1890. ЕКАТАРИНА – КАТИНКА 1835–1900.

ГЕОРГИЈЕ – РАДОВАН 1810–1887. ЕКАТАРИНА 1810–1870. АНА 1806–1886.

ДРАГИЋ – ДРАГА 1780–1816. ЈЕЛЕНА – ЈЕЛКА 1780–1861.

МАКСИМ ?–1783. АНА ?–?

АРСЕН 1731–1776. МАРИЈА ?–1791.

ЂУРАЂ 1700–1778. ЈЕЛА ?–1771.

РАДОВАН 1927–? ЖИВКА 1925–? РАДОЈКА ?–?

РАДОВАН – РАДА 1893–1951. МАРИЈА 1893–?

ДУШАН – СВЕТОЗАР 1873–1916. ЗОРКА 1874–1938.

ТОДОР 1846–1870. ЈЕФИМИЈА 1848–?

МИХАЈЛО ?–1793. НАСТА ?–?

ПЕТАР ?–? НАСТА ?–?

СТЕВАН 1904–1941.

АЋИМ 1710–1778. МИЛИЦА ?–? РОКСА ?–?

IV. 24. Родослов рода СТЕПАНОВ–ПЕКИН

Ђурђевдан

211

85/ 78

148/ 134

412

Михајло Пекић

Максим Степанов

Глиша Степанов

134

412

Глиша Степанчев

Михајло Пекић

413

148/ 412

148/ 134

85/ 78

МБ/ ЦБ

413

148/ 412

148/ 134

85/ 78

МБ/ ЦБ

Глиша Степанов

Глиша Стефанов

Михајло Пекић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

413

148/ 412

148/ 134

85/ 78

МБ/ ЦБ

Fret plac од 148 Глиша Степанов

Драгић Степанов

Глиша Стефанов Пекин

Наста Пекића

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

148/ 412

148/ 134

МБ/ ЦБ

Драгић Степанов

Глиша Степанов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

148/ 412

148/ 134

МБ/ ЦБ

Драгић Степанов

Глиша Степанов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

148/ -

148/ Драга Степанов

Глиша Степанов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810. МБ/ ЦБ

Списак пореских обвезника 1776. године рода СТЕПАНОВ2

Глиша Степанов

Глиша Степанчев

Михајло Пекић

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

148/ 285

МБ/ ЦБ

Драгић Степанов

Глигори Степанов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Peki} Mihailo

Stepanov Maksim

Stepanov Gli{a

134

412

1/1

1/2 suva~e N-52, 1/1 Rak. kazan, \ura| otac, Gli{a otac N-412 (iz N-134)

b.s.

A}im otac

Uku}ani i novi obveznici

1-11/16

6-30

8-40

11-20

-34

Prezime i ime doma}ina

Br. ku}e

21-18

- 15

5-10

3-00

10.

8-00

11.

413

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода СТЕПАНОВ1

Подаци и запажања о роду Степанов–Пекин По породичном предању забележеном 1925. године, Степанови су у Мокрин дошли из Сенте.3 Предак би им могао бити Мишко Степановић, граничар у Сенти 1720. године. Мишко је у Сенти обрађивао 22 пожунска мерова ораница и имао две косе ливаде. 4 Тројица најстаријих чланова рода Степанов–Пекин забележених у протоколима храма СПЦ у Мокрину су: Ђурађ (1700–1778), Стефан (1709–1776) и Аћим (1710–1778). Као домаћини 1776. године забележени су: Михајло (?–1793), који није имао земље, Максим (?– 1783) и његов синовац Григорије – Глиша (1751–1811). Максим је имао целу сесију земље, 1–11/16 јутара винограда и обрађивао је 70 јутара аренде. Такође је имао половину суваче и ракијски казан.5 Вероватно је имовина била у сувласништву са синовцем Глишом, који 1788–1790. године обрађује 2 сесије земље.6 Степанови–Пекини су имали половину суваче 1776. године, а као власници суваче бележени су и у домовним протоколима храма СПЦ у Мокрину. Тако је Степанов Григорије (1751–1811) забележен као власник суваче у домовном протоколу 1809–1817. године. Рада (1810–1887) је имао две суваче 1817–1823. године, а једну 1824–1842. године.7 Драгић (1780–1816) је дао прилог од 6 форинти на барјаке и рипиде 1816. године, а за славу Ђурђевдан приложио је 1814. године 1 форинту и 10 крајцара.8 У пореским списковима и црквеним протоколима бележене су под презименом Степанов и особе које не припадају роду Степанов–Пекин. На броју 72/66 бележен је Зарија Степанов у периоду 1796–1810. године.9 У домовном протоколу 1809–1817. Године Зарија није нађен, нити је нађена било каква веза са родом Степанов–Пекин. Као женици у Мокрину су забележени: Теодор 1775. године, Арсен 1779. године и Петар 1816. године. Сва тројица носе презиме Степанов, сви су из Падеја и не припадају овом роду.10 У домовном протоколу 1809–1817. године забележен је Никола Степанов на броју 569/682. У следећем домовном протоколу ова породица забележена је под презименом Живков, а када је умрла Чубра, Николина синовица, забележена је као кћи Мишка Циганина.11 Сава Пекић (1792–1848) убијен у Буни 1848. године у Карлову, изгледа да такође не припада овом роду.12 Роду Степанов–Пекин не припада ни учитељ Миливој Степанов–Течић, за кога је у домовном протоколу 1915~1960. године забележено да је из Кларије. Међу 30 великопорезника Мокрина 1871. године налази се Рада Степанов–Пекин.13 Рада је имао три сина: Живана (1834–1890), Милана (1843–1873) и Тодора (1846–1870). Сина Милана је усинио Живан Суботички.14 Да би решио имовинске односе између синова, Рада је 1879. године направио два уговора. Првим је поклонио сину Живи кућу са плацем и 19 јутара земље у власништво.15 Другим уговором обавезао је сина Живу да се брине о малолетној браћи и сестри до њиховог пунолетства.16 Вероватно је реч о грешци, јер су Живина браћа давно умрла, па је вероватно био обавезан да се брине о три синовца и синовици, малолетној деци брата Милана (1843–1874).

Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, стр. 327. Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком XVΙΙΙ века, стр. 375. 5 Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012. 6 Лука Надлачки, Порез 1788–1790, необјављен рад. 7 Домовни протоколи храма СПЦ у Мокрину. 8 Милош Деспотов, Књига рачуна црквених 1814–1817, нав. дело. 9 Милош Деспотов, Упоредни адресар пореских обвезника општине Мокрин, нав. дело. 10 Милош Деспотов, Књига венчаних 1757–1817, нав. дело. 11 Милош Деспотов, Протоколи умрлих, нав. дело. 12 Домовни протокол 1842–1859. године, укућан бр. 1. 13 Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт 1776–1876, Нови Сад, 1989, стр. 211. 14 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1859–1880, бр. 191. 15 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда 2009, Ф. 31, 3/947. 18. 2. 1879, Велика Кикинда, стр. 108. 16 Исто, Ф. 31, 3/948. 18. 2. 1879, Велика Кикинда, стр. 108. 3 4

212

Годину дана пред смрт, 1886. године, Рада тестаментом за наследника одређује унука Душана (1873–1876)17, јер су Душанова браћа преминула раније. Истог дана продаје јутро винограда и 34 јутара земље сину Живи за 6.500 форинти.18 Радованов – Радин син Живан (1834–1890) је још увећао богатство породице, по писању тадашње штампе, на незаконит начин. „Приликом избора поглаварства 29. децембра 1884. подсолга из Кикинде је у кругу шест наоружаних жандара натурио Мокринчанима за кнеза Живу Степанова, упркос једногласне вике бирача да им он не треба, јер је у претходном мандату са општинским силницима правио чуда и покоре богатећи се на рачун општинских добара и становништва.“ 19 Упркос томе, Живан је био кнез Мокрина 1882–1885. године.20 Степанов Живан из Мокрина, Крстоношић Лука и Шибул Прока из Кикинде су, пред бележником и сведоцима, признали да су дужни адвокату Луки Рехаку укупно 2.550 форинти за купљену телад.21 Један од деоничара Мокринске народне штедионице био је Живин син Петар Степанов.22 Петар је умро 1885. године, па је Жива за наследнике, неколико дана пре смрти, одредио жену Катинку и унуке.23 Како то понекад бива, Живанов унук Петар – Перица проћердао је сву имовину. „Перица Степанов–Пекин, који је од оца Живана наследио 200 јутара земље, али је из дана у дан банчио и коцкао се, те сав капитал потрошио и најзад дочекао да умре у туђој кући, у којој је изнајмио собу и кујну.“24 У цитираном тексту пише да је Перица Живанов син, али је он Живанов (1834– 1890) унук, а Петров (1856–1885) син. Вероватно да би спречила да муж све прокоцка, Петрова жена Бојана (1879–1927) је преузела куће и преостале некретнине уговором о поклону од Петра.25 Истовремено је Бојана купила парну вршалицу од мужа за 5.000 круна.26 Перица Степанов је имао и циглану на излазу из Мокрина према Теремији. Циглану је продао 20-их година XX века Воји Грегорићу, Београђанину, који је држао кафану „Славија“ у Београду.27 И други Радин наследник, унук Душан – Светозар, продавао је своје наследство, али је нешто и преостало. Душан Степанов (1873–1916) је продао жени Зорки кућу, намештај и земљу за 8.000 форинти 1899. године.28 Три године касније продао је 11 јутара земље Петеру Шенку, трговцу дрвима из Велике Кикинде, за 6.620 круна.29 Анђелка Степанов (1917–1938) је извршила самоубиство, јер Георгије – Ђура Новаков (1884– 1953) није одобрио њен брак са његовим сином Васом (1915–?).30 Вукосава (1919–?) је рођена Јеринкић. Прва Радованова (1927–?) супруга Живка (1925–?) рођена је Бугарчић, а друга Радојка рођена је Петров.31 На салашу Душановог сина Стевана (1904–?), такозваном „Пекином салашу“, формиран је Мокрински партизански одред 8. или 9. 7. 1941. године. „Власник је био Мокринчанин Стеван Степанов–Пекин, који се због болести повукао из пољопривредног привређивања, па је салаш издао у закуп земљораднику Милану Маркову–Лацкову, који је ту и живео са својом породицом и синовцем Љубом Марковим. Велика салашарска кућа предњим делом била је окренута према северу, на ту Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда 2009, Ф. 31, 6/2536. 30. 1. 1886, Велика Кикинда, стр. 262. 18 Исто, Ф. 31, 6/2537. 30. 1. 1886, Велика Кикинда, стр. 262. 19 Душан Попов, Мокрин у Револуцији, Нови Сад, 1986, стр. 105–106; Садашњост, 1884. 53 и 54. 20 Драгољуб Бадрљица, Црква, школа и општина Мокрина, Мокрин, 1990, стр. 66–67. 21 Ева Терхеш-Телечки, нав. дело, Ф. 31, 1/100. 16. 1. 1876, Велика Кикинда, стр. 21. 22 Димитрије Кнежев, Мокрин и Мокринчани, Београд, 1979, стр. 108. 23 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда 2010, Ф. 31, 9/3265. 2. 1. 1891, Велика Кикинда, стр. 65. 24 Димитрије Кнежев, нав. дело, стр. 110. 25 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда 2010. година, Ф. 31, 16/5338. 22. 6. 1903. и 16/5341 25. 6. 1903, Велика Кикинда, стр. 264. 26 Исто, Ф. 31, 16/5342. 25. 6. 1903, Велика Кикинда, стр. 264. 27 Димитрије Кнежев, нав. дело, стр. 159. 28 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда 2009, Ф. 31, 14/4721. 22. 3. 1899, Велика Кикинда, стр. 204. 29 Исто, Ф. 31, 15/5175. 5. 9. 1902, Велика Кикинда, стр. 248. 30 Димитрије Кнежев, Мокрин и Мокринчани, Београд, 1979, стр. 258–259. 31 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915–. 17

213

страну су гледали и прозори, а улаз је био из дворишта у виду тзв. ’ајнфорта’ са зеленим дрвеним стубовима. Испред улаза било је у мањем ограђеном простору засађено цвеће, а уз ограду је расла винова лоза. На кућу се с једне стране према истоку наслањала дугачка котарка, а са друге магазин и две штале, па тор за овце. Насред дворишта налазио се артерски бунар, какав су имали само богатији земљопоседници. Испред бунара постојао је дугачки цементирани валов, а мало даље разгранати велики дуд, испред кога је у време летњих жега била дебела хладовина. Иза тора налазиле су се камаре сламе и купе кукурузовине, а свуда око салаша, који није био ограђен, било је много високог дрвећа.32

Бојана (1879–1927) и Перица Степанов (1879–1931)

Перица Степанов (1879–1931) са породицом 32

Душан Попов, Мокрин у Револуцији, Нови Сад, 1986, стр. 439–440.

214

Пекин салаш

Живан (1898–?) и Ковинка Степанов–Пекин

Анђелка Степанов–Пекин (1917–1938) лево и Нада Секулић

Степанови–Пекини код Перице Степановог (1879–1931)

215

216

БРАНИСЛАВ 1992–

ПЕТАР – ЂУРА 1856–?

МИХАИЛ 1873–?

ВЛАДА 1996–

ЗОРАН 1970– АГА 1970–

СЛАВКО 1971– БОСИЉКА 1973–

МИРОСЛАВ 2006–2020.

ЖИВОЈИН 1930–1948.

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРА 1930–? МАРИЈА ?–?

МИЛОШ 1907–? ВИДОСАВА 1900–?

ГЕОРГИЈЕ 1854–?

МИРКО 1908–?

ЈОВАН 1869–?

МИЛОВАН 1837–? ДИНКА 1838–1858. ЕЛЕНА ?–?

ЂОРЂЕ 1924–?

ВЛАДА 1993–

МИЛАН 1968– СОФИЈА 1971–

МИРОСЛАВ 1995–

ЖИВАН 1955–

СТАНИСЛАВ – СТАНКО 1936–? ИРИНА ?–?

КРИСТИФОР – РИСТА 1897–? ЈЕЛКА 1893–1967.

МИЛОШ 1878–1942. ПЕРСА ?–1943.

ЖАРКО 1943–

НОВАК 1902–? СМИЉА 1903–?

СВЕТОЗАР 1883–? КАТАРИНА 1887–?

МИЛАН 1914–? ЈОВАНКА 1914–?

БОГОЉУБ 1944–

ИВАН 1914–1935.

ГЕОРГИЈЕ – ЂУРА 1870–1930. ЛИНА 1871–1962.

АЛЕКСИJE 1850–1920. СОФИЈА 1851–1884. МИЛИЦА 1854–1886. ЈУДИТА 1851–1919.

ДРАГОЉУБ 1948–

ЖИВОЈИН 1911–? АНГЕЛИНА

РАДОВАН 1920–? ЗОРКА

РАДА 1881–1958. СМИЉА 1886–?

ЈОВАН – ЈОЦА 1842–1925. МИЛКА 1844–1885. СОФИЈА ?–?

МИЛАН 1871–?

Ђурђевдан

ЈОВАН 1956–

МИЛОШ 1924–1959. ДОБРИНКА 1926–?

МИЛИВОЈ 1886–?

ЖИВОЈИН 1832–?

Потомци су у родослову 2

САВА 1802–1869. ЕКАТАРИНА 1805–1857.

НОВАК 1812–1873. ЈУЛИЈАНА 1813–1853. ЖИВОИНА 1822–1866.

ПАВЕЛ 1794–1866. ЈЕКАТАРИНА – ЈЕКА 1795–1850. ПЕРСИДА 1796–1856.

ЛАЗАР 1758~1835. МИЛИЦА – МИЛА ?–? МАРИЈА – МАРА 1759–1811.

ДИОНИСИ 1828–1872. МАРТА 1829–1904.

ПАВЕЛ 1896–?

МИЛАН 1856–? СТАНА ?–?

ТИМОТЕЈ 1820–1889. ЈЕЛИСАВЕТА 1821–1873. МАРТА ?–1884.

ВЛАДИМИР 1844–1876. МИЛЕВА 1846–1884.

ЖИВОЈИН 1875–1958. ХРИСТИНА 1881–1958.

ВЛАДИМИР 1940–? ВИДА 1947–

БЛАГОЈЕ 1912–?

МИТА 1881–?

РАДОВАН 1845–? АЛЕКСИЈА 1845–?

ПЕТАР 1804–1876. АНАСТАСИЈА 1804–1866. МАРТА 1812–?

ФИЛИП 1786–1857. КУМРИЈА 1788–1813. СОФИЈА – СОКА 1786-1855.

ЈОСИФ ?–1795. ЈЕВРА ?–1786.

ЈЕФТИМИЈЕ – ЈЕВРЕМ – ЈЕЦА 1793–1864. AНАСТАСИЈА – НАСТА 1794–1866.

ЛАВРЕНТИЈЕ 1811–1887. ВАСИЛИЈА 1812~1835. ПЕРСИДА 1812–1858.

НИКОЛА – НИКА 1909–? ДАНИЦА 1912–?

ЛЕОНТИЈЕ 1809–1873. ИСТИРКА 1809~1832. РАХИЛА 1810–? АНА 1810–?

АКСЕНТИЈЕ – АЛЕКСА 1779–1849. ЈОВАНКА 1780–1813. АЛКА 1784~1838. ВАСИЛИЈА ?–?

ЈОВАН 1828–1873. ЕКАТАРИНА 1829–? АНА 1828–?

МИЛАН 1900–? ВЕЛИНКА 1900–1959.

СЛАВКО 1923–? ДУШИЦА 1930–? РАДОВАНКА ?–?

ПАЈА 1882–?

МАРКО 1851–1883. ЈЕКАТАРИНА 1852–?

ЈЕФТИМИЈЕ 1831–1854.

ПАВЕЛ 1806~1840. ЈУЛИЈАНА 1806~1830. СОФИЈА 1806–?

РАНКО 1777–1846. ЈУЛИТА 1778–1810. ПАВА 1775~1838.

СТЕФАН 1745~1818. ЈУЛИЈАНА – ЂУЛА 1746~1822.

ПЕТАР ?–1789. АНЂЕЛИЈА – АНЂА 1720–1810.

IV. 25. Родослов рода ТУЦАКОВ 1

217

АЛЕКСАНДАР ?–?

ЈОВАН 1889–?

ВЛАДА 1900–? ЛЕПОСАВА 1901–?

СЛАВКО 1894–? ЈЕЛИСАВКА 1899–?

СТАНИМИР 1870–?

ЖИВОЈИН 1848–1873. ВАТИМА 1849–1873.

ГРУЈИЦА 1901–?

СТЕФАН 1865–? САВЕТА 1866–?

ДИМИТРИЈЕ – МИТА 1853–1920. МИЛЕВА 1853–1874. ТАТЈАНА 1854–1916.

ПЕТАР 1839–1918. ЈУЛИЈАНА 1840–1897.

БОРИВОЈ 1902–? ЕМИЛИЈА 1906–1940. ОЛГА 1912–?

ЈОВАН – ЈОВА 1874–1943. ДРАГА ?–1936.

ЈОВАН 1836–1872. ДАФИНА 1837–?

ЖИВОЈИН 1911–?

РАДОВАН 1877–1929. ЈЕЛЕНА 1887–?

ИЛИЈА 1843–1922. МИЛКА 1845–1921.

ИЛИЈА 1938–1965.

МИЛИВОЈ 1914–? РАЈКА 1916–?

Ђурђевдан

ДРАГУТИН 1913–?

СВЕТОЗАР 1881–?

РАДОВАН 1856–1891. МИЛА 1857–1889.

ДАНИЛ 1826–? ЈЕЛИСАВЕТА 1827–1864.

РАДОВАН – МИЛАН 1843–1925. РАХИЛА 1844–1872. ЈАНА 1847–1922.

БОШКО 1885–?

ГЕОРГИЈЕ 1852–1878. ХЕРМИНА 1853–1876.

КИРИЛ 1824–1856. АНА 1825–1854.

САВА 1802–1869. ЕКАТАРИНА 1805–1857.

ЛАЗАР 1758~1835. МИЛИЦА – МИЛА ?–? МАРИЈА – МАРА 1759–1811.

ВАСИЛИ 1817–1883. МАРТА 1819–?

ПАВЕЛ 1794–1866. ЈЕКАТАРИНА – ЈЕКА 1795–1850. ПЕРСИДА 1796–1856.

СТЕФАН 1815–1857. ЖИВАНА 1819–1870.

ФИЛИП 1786–1857. КУМРИЈА 1788–1813. СОФИЈА – СОКА 1786–1855.

ЈОСИФ ?–1795. ЈЕВРА ?–1786.

ГАВРИЛ 1819–1876. ЈЕЛИСАВЕТА 1822–1872.

ЈЕФТИМИЈЕ – ЈЕВРЕМ – ЈЕЦА 1793–1864. AНАСТАСИЈА – НАСТА 1794–1866.

ПАВЕЛ 1817–1888. ЈЕЛИСАВЕТА 1818–1897.

ГЕОРГИЈЕ 1852–1889.

БЛАГОЈЕ 1856–1874.

МАКСИМ 1850–? КРУНА 1851–?

НЕСТОР – НЕЦА 1814–1889. МАРИЈА 1815–1899.

АКСЕНТИЈЕ – АЛЕКСА 1779–1849. ЈОВАНКА 1780–1813. АЛКА 1784~1838. ВАСИЛИЈА ?–?

АЛЕКСАНДАР 1854–? СЛАВНА 1855–1924.

АЛЕКСА – АЛЕКСАНДАР 1842–1869.

Потомци су у родослову 2

РАНКО 1777–1846. ЈУЛИТА 1778–1810. ПАВА 1775~1838.

СТЕФАН 1745~1818. ЈУЛИЈАНА – ЂУЛА 1746~1822.

ПЕТАР ?–1789. АНЂЕЛИЈА – АНЂА 1720–1810.

Родослов рода ТУЦАКОВ 2

218

МБ/ ЦБ

291/ 365

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Стефан Туцак

МБ/ ЦБ

365

291/ 365

МБ/ ЦБ 291/ 365

МБ/ ЦБ Стеван Туцаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

291/ 365

МБ/ ЦБ Стефан Туцаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

Стефан Туцаков Лазар Туцаков

2911/2

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

291/ 365

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

2911/2

291/ 365

МБ/ ЦБ

Лазар Туцаков

Стефан Туцаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

Списак пореских обвезника 1776. године рода ТУЦАКОВ2

Стефан Туцаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

2911/2

291/ -

МБ/ ЦБ

Лазар Туцаков

Стеван Туцаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

Лазар Туцаков Филип Туцак

403

Стефан Туцаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

291-½ /402

291 /661

МБ/ ЦБ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

Tucak Stefan

Prezime i ime doma} St ina

Uku}ani i novi obveznici 1/1

1. 1-8/16

2. 6-30

11-20

-30

365

Br. ku}e

5-42

5-10

10.

11.

Стефан Туцаков

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године рода ТУЦАКОВ1

Подаци и запажања о роду ТУЦАКОВ Није утврђено одакле су се Туцакови населили у Мокрин. Породична предања која су забележена 1925. године, такође ништа нису знала о пореклу овог рода.3 У Сенти су 1720. године као домаћини забележени Радивој и Тромо Туцак.4 Јосифу Туцаковом је 1780. године умрло двоје деце, за обоје је написано да су из Старе Кањиже.5 То би се могло тумачити да је Јосиф дошао из Старе Кањиже, или да је одатле Јосифова жена, па да се у Кањижи породила и да су деца тамо умрла. У Мокрину се 1811. године оженио Милош Туцаков из Деске, а 1800. године је кумовао Јеремија Туцаков, који је вероватно из Бочара као и младожења.6 Као што видимо из наведених извора, презиме Туцаков је постојало у више насеља из шире околине Мокрина, а одакле су дошли Туцакови у Мокрин остаје за будућа истраживања. Туцак је турска реч, a једно од значења је ратни заробљеник. За заробљенике су Турци тражили откуп тако што су пуштали једног туцака да скупља тражени откуп за себе и остале заробљенике. У писму од 9. априла 1717. године бачки епископ Григорије Димитријевић описао је пораз генерала Петраша код Титела, под чијим заповедништвом су били Срби граничари. У писму је посредно објашњено значење речи „туцак“: „Ту пак навалио Турчин мног, как мрава, и разбили, и по риту исекли. Који могао препливати, препливао; а онај који не могао – тај се удавио; а друго Турци исекли и одвели. И шајки десет потерали у Белиград. И Петраша одвели жива. Него наши капетани остали су; дао Бог. А за људе не знамо право колико је одведено докле не дође који туцак од здола; онда ћемо правије чути.“7 Радивој Туцак, граничар из Сенте, вероватно је добио презиме по претку који је био турски заробљеник. Занимљиво је да је и Радивој постао туцак, можда баш код Титела, и да је за његов откуп тражено 400 форинти.8 Родоначелници рода Туцаков у Мокрину су Петар (?–1789) и Анђелија – Анђа (1720–1810). Године 1776. њихови синови се још нису поделили, а порез се води на Стефана (1745~1818). Браћа обрађују целу сесију земље, 1½ јутро винограда и 19 јутара иберланда.9 Стефан је 13. 9. 1817. године платио 3 форинте, а 20. 10. 1817. године 1 форинту за оглашавање звона,10 вероватно за помен преминулим члановима рода Туцаков. Добровољци у Буни 1849. године из рода Туцаков били су: Васа (1817–1883), Данило (1826–?), Гавра (1819–1876) и Дионисије – Дина (1828–1872).11 Јован Туцаков (1828–1873) је био ожењен Јекатарином – Катом. Неке податке о овом браку сазнајемо из архивских списа које је објавио Васа Стајић: „После Буне, 12. маја 1850, Ката Туцакова, рођена Бачкуљин из Кикинде, поднела је по Ђорђу Радаку као адвокату тужбу против мужа свог, Јове Туцакова из Мокрина, од којег је ’немилостиво и управо скотски истучена’. 31. августа 1852. саслушана је Ката од среског суда. Било јој је 25 година, мати је једног детета, а живи код матере Маце Бачкуљин, јер се само бегством спасла од злостављања. И свекрва Перса Туцкова ју је једног дана трипут ударила по носу, тако да јој је истекло преко 3 сатлика крви. 9. септембра 1852. саслушан је и муж јој, Јова Туцаков. Он има 23 године, живи у кући свог оца. Признаје да је жену трипут казнио празнорук, јер је увек радила против његове воље. Пре четир године га је приморала да изађе од оца и да се погоди као слуга, јер није могла да трпи његову маћеху Персу. Годину дана касније нашла је сто разлога да се врате оцу у кућу. ’Свему је крива мати тужитељке која, откако смо се узели, тражи прилику да ме растави од жене’, тврдио је Јова Туцаков.

Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад, 1986, стр. 328. Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске, Нови Сад, 1966, стр. 375. 5 Милош Деспотов, Протоколи умрлих храма СПЦ у Мокрину 1757–1817. године, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, 2012, 14. и 28. 3. 1780. 6 Милош Деспотов, Протоколи венчаних храма СПЦ у Мокрину 1757–1817. године, нав. дело. 7 Душан Поповић, Срби у Војводини 2, Нови Сад ,1990, стране 80–81. 8 Иван Јакшић, нав. дело, стр. 375. 9 Милош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, нав. дело. 10 Милош Деспотов, Књига рачуна црквених, нав. дело. 11 Драгољуб Бадрљица, Попис добровољаца у Буни, Мокрин јуче, од броја 101, 15. јун 2005. 3 4

219

А ипак, није он био празнорук када је тукао Кату. Једна старица је чула Кату како јечи, и завирив у двориште видела је како Јова Кату туче ужетом; склопљеним рукама молила је Јову да престане, а он је псовао: ’Ја сам твој Бог, убићу те.’“12 Из овог документа следи да је Јованов отац Лаврентије (1811–1887), али је у домовном протоколу као отац наведен Леонтије – Леса (1809–1873). Срећом, у домовним протоколима је забележен број протокола 3.774 под којим је Јован крштен, па је могуће утврдити праву истину. За Јекатарину – Кату забележено је само да је умрла, без ближих података. Јованов син Георгије (1854–?) рођен је у Великој Кикинди.13 Други Јованов син Петар „умро је у робију“.14 Живојин (1832–?) „умро је у свету“.15 Радован (1845–?) и Алексија (1845) су венчани у Кикинди 1877. године. Син Михаил им се родио пре тога – 1873. године.16 Тимотејева (1820–1889) друга супруга Марта (?–1884), син Милан (1856–?), снаха Стана и Миланов син Мита (1881–?) забележени су као назарени.17 У домовним протоколима храма СПЦ у Мокрину нису бележени становници друге вероисповести, па немамо даље податке о овој грани рода Туцаков. Дафина (1837–?), супруга почившег Јована (1836–1872), венчала се 1875. године у Темишвару.18 Вероватно је са собом одвела најмлађег сина Станимира (1870–?), који се касније не помиње у Мокрину. Георгије (1852–1889) је умро у будимпештанској државној болници.19 Годину дана пред смрт, Лаврентије (1811–1887) је поклонио 3 јутра земље кћерки Љубици у власништво.20 Лаврентијев син Милован (1837–?) одселио се у Кикинду и тамо умро.21 Туцаков Радован је продао 1896. године 5 јутара земље Јаношу Луксу за 1.545 форинти. Обојица су земљорадници из Мокрина.22 Туцаков Стева (1865–?) продао је 1897. године жени Савети три јутра земље за 300 форинти.23 Светозар (1883–?) је са супругом Катарином (1887–?) и синовима Мирком (1908–?) и Благојем (1912–?) емигрирао у Бразил. Тамо му се родио син Георгије – Ђорђе (1924–?), који се оженио са Памом Шепаровић. Из тог брака је Жорге Туцаков (1951). Њихове фотографије су део овог родослова. Девојачко презиме Велинкино (1900–1958) је Гаврилов.24 Владин (1900–?) син Александар је рођен у Бечкереку.25 Јованка (1914–?), Миланова (1914–?) супруга, је рођена као Крстанов. Душица девојачки Мијин, Славкова супруга, рођена је у Српској Црњи 1930. године.26 Девојачко презиме Живојинове (1911–?) супруге Ангелине је Сивчев. Зорка девојачки Суботички, Радованова (1920) супруга, рођена је 1923. године у Драгутинову. Добринка девојачки Бировљев, Милошева (1924–1959) супруга, рођена је 1926. године у Беодри.27 Емилија девојачки Миланов (1906–1940) је рођена у Санаду, а Олга девојачки Зубанов у Великој Кикинди. Живојин (1911–?) је умро у Комлушу. Рајкино (1916–?) девојачко презиме је Богосављев.28

Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт, Нови Сад, 1990, стр. 454. Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1842–1859, бр. куће 634. 14 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1842–1859, бр. куће 875. 15 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1842–1859, бр. куће 729. 16 Исто, бр. куће 730. 17 Исто, бр. куће 985. 18 Исто, бр. куће 1037. 19 Исто, бр. куће 1583. 20 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 6/2618. 24. 8. 1886, Велика Кикинда, стр. 270. 21 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1859–1880, бр. куће 730. 22 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 12/4295. 13. 11. 1896, Велика Кикинда, стр. 163. 23 Исто, Ф. 31, 13/4507. 9. 12. 1897, Велика Кикинда, стр. 183. 24 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915, бр. куће 890/720. 25 Исто, бр. куће 1229/1037. 26 Исто, бр. куће 1239/729. 27 Исто, бр. куће 1239/720. 28 Исто, бр. куће 1322/1037. 12 13

220

У најновијем домовном протоколу забележен је Радивој Туцаков, рођен 1898. године у Бочару, од оца Жике и мајке Ленке. Прва супруга му је била Ана, рођена 1898. године у Кикинди, а друга Катица Илијин, са којом се венчао 1944. године. Радивој је имао синове Живојина (1920–?) и Чедомира (1925–?).29 Радивој је Жикин и Ленкин син, а записан је и као Љубомир.30 Ова породица највероватније не припада роду Туцакових из Мокрина. У списку становништва Мокрина за време Другог светског рата сви домаћини из рода Туцаков су били ратари, осим Миливоја (1914–?), који је био месар.31 Као ратни заробљеници у Немачкој били су: Никола (1909–?) и Живојин (1920–?), син Љубомира – Радивоја (1898–?), који је дошао у Мокрин из Бочара.32

Десно стоји Жорге Туцаков (1951), у средини седи Ђорђе Жорге у Мокрину са супругом Туцаков (1924–?), поред њега десно седи супруга Пама Шепаровић Туцаков, мајка Жоргеа. Фотографија је из 1971.

Туцаков Славко (1923–?), отац Риста (1897 –?), супругa Радованка, Љиља Туцаков, Јованка Чобанов и Славица Туцаков

Туцаков Георгије – Ђура (1930–?)

Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915, без броја куће. Књига завичајника 1942–1944, бр. куће 2109. 31 Исто. 32 Исто. 29 30

221

222

УРОШ 1909–?

АЛЕКСАНДАР ?–?

МИЛАН 1955–?

ДРАГОЉУБ ?–? БОЈАНА ?–?

РАДОВАН 1947–?

СЛАВНА ЧОБАНОВ КЋИ 1890–1967. МИРКО НОВКОВ ЗЕТ 1890–?

МАКСИМ 1864–?

УРОШ 1951–?

МИРКО 1915–?

ЈАКОВ 1921–?

МИЛИВОЈ 1876–?

САВА 1921–?

ДИОНИСИЈЕ – ДИНА 1885–1936. СМИЉА 1899–1965.

САВА 1948–?

ИВАН 1923–1974. РАДОЈКА 1925–2008.

ЈЕЛИСЕЈ 1860–? МИЛЕВА ?–1890.

ДИОНИСИЈЕ 1826–1883. АНАСТАСИЈА 1827–1895.

Потомци су у родослову 2

ПАВЕЛ 1763~1835. АКСЕНИЈА 1763~1857.

МИХАИЛ 1858–?

ЛЕОНТИЈЕ 1821–1847. МИЛИЦА 1822–1842. ПЕРСИДА 1827–?

РАДОВАН – РАДА 1854–1933. МИЛИЦА 1856–1880. ЉУБИЦА 1856–1922.

ЈОВАН 1819–1860. СЛАВНА 1820–?

МЛАДЕН 1834–1881. ЕКАТАРИНА 1835–?

ИВАН 1815~1843. РАХИЛА 1810–?

НЕДЕЉКО – НЕСТОР – НЕЦА 1780~1830. ЈЕВРОСИНИЈА – ЈЕВРА 1782~1835.

ЈОВАН 1751~1820. МАРИЈА ?–1802.

РАДОВАН 1793–1850. ТЕОФАНА 1794–1847. ПЕРСИДА 1792–?

САВА 1868–1885.

СИМЕОН 1859–?

ВИКЕНТИЈЕ – ВИТА 1832–? ХРИСТИНА 1832–?

НОВАК 1793~1840. ДРАГИЊА – ДРАГА 1795–1856.

МИЛОШ 1866–1918. ЛЕНКА 1867–1896. МИЛЕВА ?–1913.

НИКОЛА – НИКА 1911–? АНКА 1911–?

РАДОВАН – РАДА 1887–? НАТА 1892–?

АКСЕНТИЈЕ – АЦА 1854–1915. ПАУЛИНА 1855–?

ГАВРИЛ – ХАРИТОН 1834–1887. ПЕРСИДА 1835–1882.

ЗАХАРИЈЕ 1824–1849. ХРИСТИНА 1826–?

МИЛАН 1843–1866.

МИХАИЛ – МИША 1788–1857. МИЛИЦА – МИЛА 1788–1851.

САВА 1775–1845. МАРТА 1776–1813. СОФИЈА 1775–1814. ЕКАТАРИНА 1776–1851.

ПЕТАР 1750~1823. МАРИЈА ?–? РОКСА 1751~1820.

ГРИГОРИЈЕ – ГЛИША ЧОБАН 1725–1774. АНА ?–?

IV. 26. Родослов рода ЧОБАНОВ-ГЛИШИН 1

КСЕНОФОНТ 1865–?

ИВАН 1866–?

ПЕТАР 1829–1877. АКСЕНИЈА 1830–1895.

Свети Јован

223

МИЛАН 1905–?

МИЛОШ 1881–1920. МИЛА 1886–?

ДУШАН 1966–

БОШКО

ДУШАН

НОВАК 1924–2003. ТИНКА 1932–

МИЛОШ 1954–2017.

ПЕТАР 1911–? РАДОЈКА 1916–?

РАДОВАН 1870–?

МИЛАН ?–?

МЛАДЕН 1834–1860.

БОГДАН 1964–

МИЛИВОЈ 1941–

БОГДАН 1908–? ДРАГИЊА 1913–?

ЖИВОЈИН 1941–

ИСИДОР – ИСА 1903–?

ЛАЗАР 1876–1969. АЛЕКСАНДРА ?–1909. ДАНИЦА 1877–1955.

ВЕЛИМИР – ВЕЉКО 1843–1914. МИЛКА 1843–1873. ЖИВАНА 1843–1884. САВКА ?–1920.

СВЕТОЗАР 1874–? ЗОРКА 1883–1915.

ДОБРИВОЈ – ДОБРИЦА – ЏОН 1903–1978.

ВЛАДИМИР – ВЛАДА 1873–1942. ДАНИЦА – ДАНКА 1874–1953.

СВЕТОЗАР 1859–1881.

ЈАКОВ – ЈАША 1821–1902. РАХИЛА 1822–1905.

СВЕТОЗАР – ЛАЗАР 1850–1912. МИЛЕВА 1850–1935.

МИЛАН 1892–? АНГЕЛИНА 1892–?

МИЛИВОЈ 1869–1935. КОВЈАНА 1870–1914.

БОШКО 1932–2002. МИЛЕНА 1932–?

ДУШАН 1865–1929. МИЛЕВА 1869–1924. РАКИЛА 1869–1930.

МИЛАН 1845–1887. -ЈЕРМОНАХ МАКСИМ

РАДОВАН 1817–1879. ЈЕВРА 1818–1891.

ГЕОРГИЈЕ 1793–1875. АНАСТАСИЈА 1794–1854. ЈЕВРА 1791–1861.

НЕДЕЉКО – НЕЦА 1780~1830. ЈЕВРОСИНИЈА – ЈЕВРА 1782~1835.

Потомци су у родослову 1

ИВАН 1841–1919. МАРИЈА 1842–1926.

ДУШАН 1896–1957. ЈОВАНКА 1900–?

САВА 1848–1870.

БОШКО 1884–1918. КАТА 1889–? МИЛИЦА 1891–1943.

АЛЕКСАНДАР– ШАНДОР 1845–1919. МИЛЕВА 1847–1928.

ДИМИТРИЈЕ 1815–1885. ГАПИЈА 1817–1898.

ПАВЕЛ 1763~1832. АКСЕНИЈА 1763~1835.

ЈОВАН 1751~1820. МАРИЈА ?–1802.

ПЕТАР 1750~1823. МАРИЈА ?–? РОКСА 1751~1820.

ГРИГОРИЈЕ – ГЛИША ЧОБАН 1725–1774. АНА ?–?

Родослов рода ЧОБАНОВ-ГЛИШИН 2

ИВАН 1947– ЗОРИЦА ?–

ЖАРКО 1915–1963. ЈАНА 1920–1943. ЗОРКА ?–?

ЛЕОНТИЈЕ 1878–1946. ПЕРСИДА 1879–1907. ЈУЛИЈАНА 1880–1922. МАРА 1881–?

МИЛАН 1845–1881. МИЛКА 1843–1873. МИЛЕВА 1850–1929.

Свети Јован

224

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Павао Глишић

МБ/ ЦБ

363/ 342

367/ -

367/ 346

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Петар Чобан

Јова Чобан

МБ/ ЦБ

463

346

367/ 346

363/ 342

МБ/ ЦБ

367/ 346

363/ 463

363/ 342

МБ/ ЦБ

Пера Чобанов

Јова Чобанов

Павао Чобанов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1792–1795.

Пера Чобанов Јован Чобанов

397/ 383

Јован Чобанов

Павао Чобанов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

367/ 346

363/ 463

363/ 342

МБ/ ЦБ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1796–1799.

397/ 383

367/ 346

363/ 463

363/ 342

МБ/ ЦБ

Јован Чобанов

Пера Чобанов

Јован Чобанов

Павао Чобанов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1800–1803.

МБ/ ЦБ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1804–1807.

Списак пореских обвезника 1776. године ЧОБАНОВ2

Пера Чобанов

Павао

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1788–1791.

632

367/ -

363½

363/ -

МБ/ ЦБ

Сава Чобанов

Пера Чобанов

Неца Чобанов

Павао Чобанов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ПОРЕСКИ СПИСАК 1808–1810.

632/ 2141/2

367/ 853

363½ /826

363/ 506

МБ/ ЦБ

Сава Чобанов

Петар Чобанов

Јоан Чобанов

Павел Чобанов

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДОМОВНИ ПРОТОКОЛ 1809–1817.

^oban Jova

^oban Petar

346

463

(iz N-346)

Petar brat N-463

Uku}ani i novi obveznici

1/2

13/16

6-30

6-20

-17

Prezime i ime doma}ina

Br. ku}e

-36

2-50

10.

11.

Пера Чобанов

Јова Чобанов

ПОРЕСКИ СПИСАК 1781–1787.

ПОРЕСКИ СПИСАК 1776–1779.

Упоредни порески адресар 1776―1817. године ЧОБАНОВ1

Подаци и запажања о презимену ЧОБАНОВ У протоколима храма СПЦ у Мокрину и у пореским списковима из XVΙΙΙ века бележени су многи Мокринчани као Чобан и Чобанов. Већини од њих заједничко је било само бављење истим занимањем. Презимена најчешће нису бележена, а често је бележен газда код кога су били чобани. Ђурађ је чобан Галешев, Игњат је чобан Тешин, а Данил је чобан Силашки Јована... Јован чобан Влах и његова супруга Јованка из Чанада забележени су само једном – у протоколу крштених 1764. године. Они су живели у кућном броју 88 у периоду 1776–1886. године, а можда су забележени и под презименом Лауш. По домовном протоколу 1809–1917. године, Чикош Влах Данил (1758–?) и његова супруга Марта (1759–?) су живели на кућном броју 228. За Јосифа чобана Вртипрашких је забележено и презиме – Банча. Када се Јосифу родио син Јован 1782. године, кум на крштењу је био Букур Чобанов. Букурови потомци се данас бележе као Србљин, а као Чобанов је забележен по свом оцу Букуру чобану. Старији Букур није био чобан код неког газде, него је чувао своје стадо. За Кирила Чобанова забележено је да је кравар. КИРИЛ – ЋИРА ЧОБАНОВ кравар 1756–1814. МАРИЈА 1757–1847.

ЈЕФТИМИЈЕ 1789–? ЈУЛИЈАНА 1788–?

СТЕФАН 1814–?

ВАСИЛИЈЕ 1795–?

ВАСИЛИЈЕ 1818–?

ПЕТАР 1804–?

СИМЕОН 1849–1884. МИЛЕВА 1851–?

ЈОВАН 1806–?

РАДОВАН 1852–1874.

ТИМОТЕЈ – ТОМА 1808–1862. АТАНАСИЈА 1809–1897.

СТЕФАН 1855–1878.

Од петорице Кирилових синова само је Тимотеј – Тома умро у Мокрину. Томини синови су умрли млади, па Кирилова лоза није настављена у Мокрину. Сава и Ана су почетком XΙX века живели на кућном броју 632 / 214½.3 Григорије није забележен у домовном протоколу 1809–1817. Можда је посинак. САВА ЧОБАНОВ 1766~1832. АНА 1770~1845.

ГРИГОРИЈЕ 1806–1842. ЈЕЛЕНА 1807–?

У Григоријеву (1806–1842) кућу је ушао Димитрије Мирков као зет (муж Григоријеве кћери Ане). Сава је можда у некој вези са Јосифом Банчом, чобаном код Вртипрашких, јер обојици кумују Србљини, а можда су та кумовања само веза по чобанској линији. ВАСА ЧОБАН 1786~1830. АНА 1788–?

ПЕТАР 1824–?

Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1809–1817. године.

225

После Васине смрти супруга, Ана се преудала у Кикинду и вероватно са собом одвела сина Петра. Данил Чобан (1772–?), чобан код Јована Силашког, имао је супругу Ану (1772–?), али није имао мушких наследника у Мокрину. Мартин Чобан (1785–1828) је имао жену Ану (1788–?) и сина Луку (1824–?). После Мартинове смрти, Ана се преудала и са собом одвела сина Луку. МАРТИН ЧОБАН 1785–1828. АНА 1788–?

ЛУКА 1824–?

Лазар Чобан је забележен као домаћин 1776. године. ЛАЗАР ЧОБАН ?–1783.

МИХАИЛ – МИЈА ?–1803. ЧОБАН – ЧОБАНОВ МАРТА 1760~1830.

МИХАИЛ 1775~1830. АНЂЕЛИЈА 1776~1830.

НИКИФОР 1793–? ЈЕРИНА 1795–?

ЈОВАН 1780~1830. РОКСА 1781~1835.

ВЛАДИМИР 1806–1854. ЕКАТАРИНА – КАТА 1809–?

МИХАИЛ – МИЈА ?–1803. ЧОБАН – ЧОБАНОВ МАРТА 1760~1830.

ЛАЗАР 1786~1832. ТЕОДОРА – ТОДА 1787–?

ЈОВАН 1807–?

ЖИВАН 1778–? АЛКА 1779–?

КУЗМАН 1805~1835. МАРИЈА 1807~1830. МАКРЕНА 1807–?

ГЛИГОРИЈЕ 1782–? АНА 1783–?

МИХАИЛ 1816–?

РАДОВАН 1790–?

АВРАМ 1822–?

ТЕОДОСИЈЕ 1834–?

Теодора – Тода (1787–?) се преудала у Велику Кикинду и са собом повела синове, а Никифор се такође одселио из Мокрина, па потомци Лазара Чобана нестају из Мокрина, бар под презименом Чобанов. Није поуздано утврђено да ли је и Симеон Лазић Лазаров син. Симеон – Сима је укућанин у кући у којој је домаћин Лазар Чобан и из ње излази 1776. године. По томе би могао бити Лазаров син, али кумови нису исти, па не можемо бити сигурни. На истом кућном броју 341 године 1781. забележени су Сима Лазић и Сима Крстин. Да ли је то једна особа и у каквој је вези са Лазаром Чобаном утврдићемо кад будемо проучавали Лазиће и Крстине. Данил чикош Влах је био домаћин на кућном броју 228 у периоду 1809–1817. године. У истој кући живи и Георгије, који би му могао бити брат. У следећем домовном протоколу 1817– 1823. године на кућном броју 494 забележени су Данил (1772–?) и Марта (1771–?). ДАНИЛ 1758-~1830. МАРТА 1759–?

ГЕОРГИЈЕ 1747–? СТАНА 1748–?

У XΙX веку је такође било досељеника са овим презименом: Милан Чобановић је први пут забележен у домовном протоколу 1859–1880. године као укућанин бр. 120. Дошао је са стране и вероватно се одселио крајем XΙX века. Није забележен у домовном протоколу 1898–1914. године.

226

МИЛАН ЧОБАНОВИЋ 1851–? МИЛА 1851–?

ЖАРКО 1874–?

НИКОЛА 1877–?

Чедомир Чобанов је ушао као зет у кућу Аркадија Решћанског (1859–?). Није забележена година рођења, а вероватно је дошао са стране у Мокрин.4 ЧЕДОМИР ЧОБАНОВ

БОЖИДАР 1914–?

Ковач Славко Чобанов је у Мокрин дошао из Чоке. Славкови родитељи Лаза и Ната нису дошли у Мокрин. Анђелка (1923–?) је рођена Вујин.5 ЛАЗА ?–? НАТА ?–? СЛАВКО ЧОБАНОВ 1878–1951. БОЈАНА 1881–1959. СЛАВКО 1920–? АНЂЕЛКА 1923–?

МИЛОШ 1952–

Завиша је дошао са стране у Мокрин и вероватно се брзо одселио. ЗАВИША ЧОБАНОВ ?–? ДРАГА ?–?

МИЛОРАД 1910–?

Ковач Младен Чобанов је у Мокрин дошао из Потиског Светог Николе (Остојићево). МИЛИВОЈ ?–? МАЦА ?–?

МЛАДЕН 1882–1951. МИЛА 1887–?

РАДОВАН 1909–? СТОЈАНКА 1913–?

4 5

Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1898–1914. године, кућа бр. 1114/1586. Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915–1960. године, укућан бр. 224.

227

Подаци и запажања о роду Чобанов–Глишин Најстарији члан овог рода забележен у Мокрину је Григорије – Глиша Чобан (1725– 1774). По њему је цео род бележен као Чобанов. Припадници овог рода су понекад записивани као Глишин чак и у другој половини XΙX века. Данас сви Глишини потомци носе презиме Чобанов, а презиме Глишин је заборављено. У пореском списку 1776–1781. године браћа Петар и Јован су домаћини и забележени су као Чобан. Можда су били и чобани као отац Глиша, али су обрађивали по пола сесије земље, имали 13/16 јутара винограда и два јутра иберланда.6 Захарије (1824–1849) „погибе од пушке“.7 У списку добровољаца из 1849. године Захарије Чобанов је записан као Зака Глишин, а његова смрт је подробније описана: „у в. Бечкереку чрез (од) содруга при егзерциру убиен.“8 Поред Захарија из фамилије Чобанов–Глишин, добровољци у Буни 1849. године били су: Гаврил – Харитон (1834–1887), Јован – Јоца (1819–1860) и Радован – Рада (1817–1879). Сва четворица су забележени са презименом Глишин.9 Викентије – Вита (1832–?) је ушао у кућу Михаила Кљајића као зет. Забележен је под презименом Глишин.10 Витина кћи рођена 1861. године удала се у Панчево.11 Витин син Максим (1864–?) је добио дозволу за венчање 1886. године.12 Максим је тражио и добио дозволу за брак (Доказ о слободном статусу) од СПЦ у Мокрину, јер су се негде одселили. Можда је место пресељења Панчево, где се удала његова сестра. Не знамо да ли су се после пресељења презивали Чобанов или Глишин. Младен (1834–1881) и његов син Сава (1868–1885) су умрли у Башаиду.13 Михаил (1858–?) се венчао у Великом Бечкереку 1887. године.14 Његова млађа браћа такође нису забележена у Мокрину после 1880. године. Можда су и они отишли са братом. Мирко Новков (1890–?) је ушао у кућу Чобанов као зет. Његов син Урош рођен је у Крстуру.15 Драгољуб Новков је усвојени син Николе – Нике (1911–?). Девојачко презиме његове супруге Бојане је Адамов.16 Јакова – Јашу (1821–1902) је усинио Јован Пецарски (1797–1865).17 Душана (1865–1929) је усинио Петар Карлић (1832–1911).18 Мила (1886–?) је рођена у „Српској Чанади“.19 Њен син Петар се одселио у Панчево. Девојачко презиме Јулијанино (1880–1922) је Варађанин, девојачко презиме Драгињино (1913– ?) је Попов, Јованка (1900–?) је рођена Белесић у Кикинди, Радојка (1916–?) је рођена Толмач.20 Интересантни подаци се налазе и у Краљевској јавнобележничкој канцеларији у Великој Кикинди за период 1875–1916. године: • Милева Чобанов продала је 29. 11. 1876. године три јутра иберландске земље Алберту Бергеру, трговцу из Сегедина, за 133 гулдена;21 • Аца Чобанов (1854–1915) је продао 27. 4. 1890. године 2,5 јутра земље Јаношу Хуњару, земљораднику из Велике Теремије, за 525 форинти;22 илош Деспотов, Списак пореских обвезника општине Мокрин за 1776. годину, Мокрински српски именослов 1757–1817, Кикинда, М 2012. 7 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1842–1859. године, бр. куће 747. 8 Драгољуб Бадрљица, Попис добровољаца у Буни, Мокрин јуче, од броја 101, 15. јун 2005. 6

Исто.

Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1859–1880. године, бр. куће 276. Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1859–1880. године, бр. куће 276. 12 Исто. 13 Исто, бр. куће 555. 14 Исто, бр. куће 553. 15 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915~1960. године, бр. куће 709/556. 16 Исто. 17 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1859–1880. године, бр. куће 541. 18 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1880–1898. године, бр. куће 162. 19 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1898–1914. године, бр. куће 752. 20 Домовни протокол храма СПЦ у Мокрину 1915~1960. године, бр. куће 690/541. 21 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 1, Кикинда, 2009, Ф. 31, 1/417. 29. 11. 1876, Велика Кикинда, стр. 55.. 22 Ева Терхеш-Телечки, Краљевска јавнобележничка канцеларија Велика Кикинда: аналитички инвентар 2, Кикинда, 2010, Ф. 31, 8/3122. 27. 4. 1890, Велика Кикинда, стр. 55.. 10 11

228

• К овјана Чобанов (1870–1914) је продала 6. 11. 1895. године земљу брату Јоци Сувајџином за 370 форинти;23 • Рада Чобанов (1854–1933) је 31. 10. 1890. године купио земљу од Деаковић Јулијане из Новог Сада за 450 форинти.24 Владимир – Влада Чобанов (1873–1942) емигрирао је у САД 1908. године заједно са супругом Данком рођеном Гаврилов (1880–1953), сином Добривојем, у Америци прозваним Џон (1903–1978), и кћерком Драгињом – Дороти (1906–1968). У САД су добили кћер Катицу – Кети (?–1973). Деца Добривоја – Џона рођена у Америци била су: Хана (1927–?), Силвија (1928–2008), Ричард (1930– 1930), Милан (?–?), Даница (?–?), Софија (?–?), Нада (1940–2014) и Ивон (1942–1997). У Америци нису мењали презиме Чобанов. Владина кћер Драгиња – Дороти је у САД била удата за Џозефа Суботића родом из Сараволе.

Душан Чобанов (1896–1957)

Бошко (1932–2002) у првом разреду, 4. слева у горњем реду

Драгојла Чобанов стоји прва слева 23 24

Венчање Милене Туцаков и Бошка Чобанова

Исто, Ф. 31, 12/4072. 6. 11. 1895, Велика Кикинда, стр. 142. Исто, Ф. 31, 8/3228. 31. 10. 1890, Велика Кикинда, стр. 61.

229

РЕЦЕНЗИЈА Мокрински родослови II, друга књига аутора Радована Шокловачког је пред нама. Она је плод петогодишњег истраживачког рада и представља наставак прве књиге Мокрински родослов, штампане 2015. године. У обе књиге обрађено је по 26 презимена. Мокрин има неколико стотина различитих презимена и ово представља добар искорак у тежњи да се обраде сва. Радован Шокловачки је, истражујући и обрађујући родослове, истражио и мокринске родове тих презимена. Све је то обрадио и историјски и социолошки и на тај начин дао велики допринос проучавању српских породица Мокрина у последње 252 године, колико постоји овај Мокрин. Захваљуjући објављеној литератури о Србима у Хабзбуршкој монархији 16–18. века, аутор је закорачио и у дубљу прошлост ових родова. Велики број извора које Радован Шокловачки користи и истраживање могућег порекла Мокринчана пре пресељења у данашњи Мокрин 1750. године, шири могућности за што тачније утврђивање порекла Мокринчана и пре поменутог досељења. Грађа која је коришћења за период после 1757. године, она је која се налази у Архиву Српске православне цркве у Мокрину и у Кикиндском ахриву. Та грађа је веома сређена и без обзира на то што јој недостају записи из времена грађења цркве 1962–1765. године, она је Радовану, који се у њој сналази на завидном нивоу, послужила као врло поуздан ослонац. Аутор је себи обезбедио и велики број копија разних извора и литературе, па му је све то омогућило лако кретање кроз време како би дошао до тачних закључака. Оно што морамо схватити јесте чињеница да је начин на који се ми данас односимо према записивању имена и презимена сасвим другачији од оновременог односа према записивању истих. Данас је та проблематика регулисана законом и свака промена захтева судску одлуку. У оном времену ништа није било регулисано законом, већ је начин записивања зависио од записивача, којих је тада било и црквених и државних. Црквено записивање је било слободно, па је записивано као када се пише поезија или роман: записивач је записивао имена и презимена онаквим какви су били у тренутној ситуацији. То је могло да буде рођење, венчање или смрт, а за поуздане инофрмације доста је зависило и из какве породице је био записивани. Било је то феудално време у феудалној држави, која је имала своје феудалне класне слојеве, па се све то одражавало и на облик записиваних података. Државни записивачи су опет имали своје критеријуме. Они су били војног и пореског карактера и њихови критеријуми су тражили тачност и једнообразност у записивању. Из тог разлога су се поменута два начина записивања сударала у интересима, али су и утицала једно на друго. Сукоб та два начина је био тако велик да је чак и цар из Беча морао да пише владикама да је неопходно да се уједначи начин записивања имена и презимена, као и да облик презимена мора бити сталан. То је временом довело до тога да су наша презимена почела да добијају сталан облик у обраћању држави, али се у црквеним записима та ствар није променила. Тамо се још дуго задржало „песничко“ записивање. Овај обимни рад расветлио је и једну велику проблематику о кретању чланова домаћинства и у друге крајеве из Мокрина, што је пресудно утицало на смањење броја становника. Првих сто година Мокрина, у феудалном времену, одликује врло велики ред који су диктирали феудални закони. Организовање Мокринчана је било врло праведно и имовински равномерно распоређено. После буржоаске револуције, срушен је феудални систем и почело је успостављање буржоаског система. Добијене су многе слободе које су једнима донеле бољитак, али је већина народа са тим слободама само изгубила, јер су у феудалном времену домаћинства Мокрина добијала од цара сесијску земљу на коју су плаћали порез. У буржоаском времену земља више није додељивана, већ је почела отимачина за њу, што је довело до стравичног осиромашења великог дела становника. Тада почиње стално исељавање становника Мокрина и разбијање породица. Социјално јаче породице се враћају задружном организовању домаћинства, како би се спасиле од пропадања, док су се друге породице распадале, осиромашене и расељаване. Расељавање је ишло према Србији, САД и према већим насељима у окружењу, а у овој књизи је до детаља описано ово расељање из Мокрина и насељавање у нове пределе, што даје посебан квалитет обради ове теме. Милош Деспотов 230

Радован Шокловачки МОКРИНСКИ РОДОСЛОВИ II Издавачи БАНАТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ЈНА 35, Ново Милошево 069/783-155, 063/644-369 e-mail: banatskikulturnicentar@gmail.com www.banatskikulturnicentar.blogspot.com www.bkcknjige.rs и АРХИВ ВОЈВОДИНЕ Жарка Васиљевића 2А, Нови Сад 021/4891-800, 021/522-332 www.arhivvojvodine.org.rs За издаваче Радован Влаховић Др Небојша Кузмановић Уредник Радован Влаховић Рецензент Милош Деспотов Лектура и коректура Мср Милана Поучки Прелом БКЦ Дизајн корица Сенка Влаховић Штампа ЈП Службени гласник, Београд Тираж 500 ISBN 978-86-6029-507-3 (БКЦ) ISBN 978-86-81930-20-5 (Архив Војводине) Ново Милошево, Нови Сад, 2021.

Финансијска подршка Удружење „Раша Попов” Мокрин

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 929.52(=163.41)(497.113 Mokrin)"17/18" 314.148(=163.41)(497.113 Mokrin) ШОКЛОВАЧКИ, Радован Мокрински родослови. 2 / Радован Шокловачки. - Нови Сад : Архив Војводине ; Ново Милошево : Банатски културни центар, 2021 (Београд : Службени гласник). 230 стр. : табеле, генеал. табле ; 30 cm. - (Едиција Историја) Тираж 500. - Напомене и библиографске референце уз текст. ISBN 978-86-6029-507-3 (БКЦ) ISBN 978-86-81930-20-5 (АВ) а ) Породице, српске -- Родослови -- Мокрин -- 18-20. в. б) Мокрин -- Становништво -- Порекло COBISS.SR-ID 43751945