ЧЕКАЈУЋИ ВОЗ ИЗ ВИНКОВАЦА

АРХИВ ВОЈВОДИНЕ

БИБЛИОТЕКА ПОСЕБНА ИЗДАЊА Главни и одговорни уредник Др Небојша Кузмановић Уредник Весна Башић, архивски саветник Ди­зајн ко­ри­ца Та­тја­на Цав­нић Фо­то­гра­фи­је Сло­бо­дан Шу­шње­вић Жељ­ко Мар­ко­вић

© Copyright: 2021, Архив Војводине

Жељ­ко Мар­ко­вић

КОН­ТИ­НЕНТ СРЕМ

ЧЕ­КА­ЈУ­ЋИ ВОЗ ИЗ ВИН­КО­ВА­ЦА

Нови Сад, 2021.

Напомена уз ово издање При­че из те­мат­ске ко­лек­ци­је КОН­ТИ­НЕНТ СРЕМ до­би­ле су сле­де­ће на­гра­де: Го­ди­шња но­ви­нар­ска на­гра­да „Ја­ша То­мић” Дру­штва но­ви­на­ра Вој­во­ди­не (2005) Спе­ци­јал­на го­ди­шња но­ви­нар­ска на­гра­да ре­дак­ци­је ли­ста Днев­ник за ре­пор­тер­ско-пу­то­пи­сно-књи­жев­ни ан­га­жман (2008) Го­ди­шња но­ви­нар­ска на­гра­да „Ла­за Ко­стић” Удру­же­ња но­ви­на­ра Ср­би­је (2010) Но­ви­нар­ска на­гра­да „Ана Ње­мо­го­ва Ко­ла­ро­ва” На­ци­о­нал­ног са­ве­та сло­вач­ке на­ци­о­нал­не ма­њи­не у Ср­би­ји (2013)

НОВА РЕПОРТЕРСКА ПОЕТИКА

Лу­там још, ви­так, са сре­бр­ним лу­ком, рас­цве­та­не тре­шње, из за­се­да ма­мим, али, иза го­ра, за­ви­чај већ слу­тим, где ћу смех, под ја­бла­но­ви­ма са­мим, да са­хра­ним. Ми­лош Цр­њан­ски, Стра­жи­ло­во

Ре­пор­тер­ско-но­ви­нар­ска ис­тра­жи­ва­ња исто­ри­је при­ват­ног жи­во­та у Сре­му Жељ­ка Мар­ко­ви­ћа (Кон­ти­нент Срем: Че­ка­ју­ћи воз из Вин­ко­ва­ ца), у за­пи­си­ма-при­ча­ма о љу­ди­ма у вре­ме­ну ко­ја су пред на­ма, за­сно­ ва­на су на ко­лек­тив­ном и ин­ди­ви­д у­ал­ном се­ћа­њу. То су ду­бо­ко лич­не при­че, чи­ја тем­по­рал­на ди­мен­зи­ја укљу­чу­је сло­жен пре­плет две раз­ ли­чи­те вр­сте вре­ме­на: фи­зич­ког (спо­ља­шњег, ли­не­ар­ног, са­да­шњег) и уну­тра­шњег (емо­тив­ног, ег­зи­стен­ци­јал­ног) ко­је оста­вља траг на на­ра­ то­ра, на цео ње­гов жи­вот. Ди­ја­лог про­шлог и са­да­шњег до­ба пру­жи­ће нам увид у по­и­ма­ње фе­но­ме­на вре­ме­на у ње­го­вим мно­го­број­ним ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма. Вре­ме је у овим при­ча­ма ка­лен­дар­ско и мит­ско, исто­риј­ско и оно­стра­но, хро­ но­ло­шко и си­мул­та­но. Сви на­ра­то­ри (ма ко­је на­ци­је и ве­ре би­ли) исти­ чу про­ла­зност, не­ста­ја­ње, уру­ша­ва­ње, по­вра­так, бор­бу, љу­бав, пат­њу, жи­вот... чи­ме ау­тор отва­ра и за­тва­ра оквир при­че. Жељ­ко Мар­ко­вић је све­док све­га оно­га што по­сто­ји и што се деша­ ва у Сре­м у, у све­т у ко­ји до­ти­че ње­гов дух. Он је за­и­ста умео да ви­ди ста­зе, ли­ца, пре­де­ле, да их до­жи­ви, или са са­го­вор­ни­ци­ма по­но­во про­ жи­ви, и да све то су ­ге­стив­но и та­лен­то­ва­но на­пи­ше. Ње­го­ве при­че има­ју за­ви­чај, а ли­че на про­зни, лич­ни и пеј­за­жни срем­ски во­дич. Ако се за­де­си­те на опи­са­ном ме­сту, не са­мо да ће­те пре­по­зна­ти про­план­ке, пу­те­ве, со­ка­ке, ва­ро­ши, про­зо­ре, ба­ште, цр­кве и зво­на, ро­де, не­бе­са, Го­ру, водê, пут за се­о­ско гро­бље, већ и ли­ко­ве из ових при­ча.

5

Жељко Марковић

Под­стак­нут ле­по­том за­ви­чај­ног Сре­ма (и/или ли­те­ра­т у ­ром) пе­ ша­чио је, во­зио и по­сма­трао, име­но­вао и бе­ле­жио, опи­си­вао све што се огла­си­ло бо­јом, по­кре­том, гла­сом или зву­ком. У сло­је­ви­том тки­ву при­ча, у фа­бу­лар­но-си­жеј­ној струк­ту­ри пу­то­пи­са-есе­ја, Мар­ко­ви­ће­ви ода­бра­ни ју­на­ци по­ка­зу­ју име­нич­ку од­ва­жност и гла­гол­ско ви­те­штво. Пред на­ма је књи­га са­ста­вље­на од њи­хо­вог упам­ће­ног за­бо­ра­ва, ко­ји је Мар­ко­вић за­бе­ле­жио и књи­жев­но об­ли­ко­вао. Та ау­тен­тич­на, ис­по­ вед­на про­за у пи­шче­вом, умет­нич­ком ру­х у, ко­је је сва­ко­днев­но и не­ у ­мор­но ра­сло, опи­с у ­је ве­чи­т у чо­ве­ко­ву бор­бу у те­ж њи да иза ­ђе из та­ме у све­тлост, да уна­пре­ди жи­вот и по­бе­ди при­род­не сти­х и­је или са­вла­да дру­штве­не не­прав­де. Ау­тор је ус­пео да „убе­ди” и одо­бро­во­љи сво­је слу­чај­но ода­бра­не на­ра­то­ре (глав­не ју­на­ке) да (ис)при­ча­ју сво­је жи­вот­не при­че, и та­ко по­твр­де да је ве­чи­та чо­ве­ко­ва же­ља и сан, те­жња да по­бе­ди зло у дру­ги­ма, али и у са­мом се­би, да опле­ме­ни и улеп­ша жи­вот. У за­ни­мљи­вим за­пле­ти­ма и још за­ни­мљи­ви­јим рас­пле­ти­ма, ови ју­на­ци су жи­ви пред на­ма, за­х ва­љу­ју­ћи та­лен­то­ва­ном пи­сцу ко­ји је укр­шта­ју­ћи свој с њи­хо­вим по­гле­ди­ма и ста­во­ви­ма, по­сти­гао убе­дљи­ вост у ме­мо­ар­ско-би­о­граф­ским за­пи­си­ма, ове на­ра­тив­но не­у­си­ље­не про­зе. Та­ко се успо­ме­не у исто­ри­ји при­ват­ног жи­во­та, са раз­ли­чи­тим ста­ту­сом ка­зи­ва­ча, ова­пло­ћу­ју у не­ко­ли­ко ни­воа се­ћа­ња: од тра­ди­ци­је пре­ко ко­лек­ти­ва до ин­ди­ви­д у­ал­ног до­жи­вља­ја. Мар­ко­ви­ће­ва ре­че­ни­ца је ду­нав­ски ши­ро­ка, ху­мор при­сан, а лек­ сич­ка раз­и­гра­ност, чи­ни ду су ове ис­по­вед­не крат­ке при­че, уз­ги­ба­не од уну­тра­шњих жи­вот­них рит­мо­ва. Оне су вре­ле, у за­ди­ха­ној и раз­и­ гра­ној син­так­си, са гла­сном или за­грц­ну­том по­ен­том. Ок­си­мо­рон му је оми­ље­на, а ме­та­фо­ра нео­п­ход­на стил­ска фи­г у ­ра. Ње­го­ва при­ча је ра­дост је­зи­ка, от­кри­ва­ње но­вих мо­гућ­но­сти у сла­га­њу срп­ског лек­сич­ ког бла­га. При­ча је ука­зи­ва­ње по­себ­не пи­шче­ве па­жње све­м у о че­м у на­ра­тор го­во­ри. При­ча је за­јед­нич­ки пра­зник чо­ве­ка и све­та у ко­ме жи­ви. При­ча је за­х вал­ност за мо­г ућ­ност да по­сма­тра, ми­сли и пи­ше. Мар­ко­ви­ће­ве при­че су као бо­га­те кро­шње др­ве­ћа, уза­вре­ле као ко­шни­це, гу­сте као жи­вот у тра­ви. Пре­си­па­ју се од оби­ља, је­два ста­ју у ре­че­нич­ко ко­ри­то од раз­ли­чи­те се­ман­тич­ке мо­дал­но­сти. А то је и ре­чи­тост је­зи­ка и по­сма­трач­ки дар за це­ли­ну и де­таљ. Жељ­ко Мар­ко­вић уме да по­сма­ тра, слу ­ша и сли­ко­ви­то опи­ше ви­ђе­но, до­жи­вље­но и про­ми­шље­но. Осим то­га, ин­спи­ри­сан со­ци­о­лин­гви­стич­ким раз­ло­зи­ма, ус­пео је да са­чу­ва ау­тен­тич­ност и до­дат­не емо­ци­о­нал­не и екс­пре­сив­не осо­би­не је­зи­ка сво­јих са­го­вор­ни­ка.

6

Чекајући воз из Винковаца

За­то, тек ка­да раз­гр­не­те гор­њи слој и пр­во зна­че­ње ових раз­го­ вор­них при­ча, ко­је су не­по­сред­не и ср­дач­не, из­вор­но јед­но­став­не и про­сто­ду­шне, а о са­мо на­из­глед обич­ним и по­зна­тим по­ја­ва­ма и до­жи­ вља­ји­ма, ви­де­ће­те да у њи­ма има на­ме­ре да нас раз­га­ле, убла­же и уте­ ше, али и да нас опо­ми­њу или под­се­ћа­ју на то­ко­ве жи­во­та и исто­ри­је, пре­пу­них гру­бо­сти вре­ме­на чи­ји смо са­вре­ме­ни­ци. Не­ке су за­сно­ва­не на фи­ло­зоф­ском про­ми­шља­њу као у „тра­га­њу за из­г у­бље­ним вре­ме­ном”. Исти­не су ту, са­мо тре­ба да их ослу­шне­мо, пре­по­зна­мо, и про­ник­не­мо у њих. У то­ме нам по­ма­же Мар­ко­ви­ће­во пе­ро, не­кад бри­жно, ра­до­сно или по­но­сно, не­кад ту­жно или ду­хо­ви­то, по­вре­ме­но стро­го, пре­кор­но и кри­тич­ко, али сва­ка­ко пре­по­зна­тљи­во. Жељ­ко Мар­ко­вић је до­ка­зао да је свет ја­ве у сва­ком, по­је­ди­нач­ном ре­тро­спек­тив­ном обра­сцу јед­на­ ко ва­жан, да ни­је жи­вот „та­мо да­ле­ко”, већ ов­де и сад, као и да је сва­ки чо­век је­дан свет за се­бе, ко­ји за­слу­жу­је и има сво­ју при­чу. За­у­ста­вље­ни су пре­де­ли, при­зо­ри и ли­ко­ви из бе­ле­жни­це (дик­та­ фо­на) Жељ­ка Мар­ко­ви­ћа, а на њи­ма, тим оти­сци­ма у ду­ши, сто­лет­на ста­бла, за­ба­ти, ог­њи­шта, зим­ска сре­бр­на ју­тра и љу­би­ча­сте, гу­сте но­ћи... Њи­хо­ва ли­ца су зна­ме­ња сва­ко­дне­ви­це, вај­ка­да­шњи жи­вот те­жа­ка, пе­сни­ка, ка­фе­џи­ја, про­да­ва­ца књи­га, ко­лек­ци­о­на­ра, гра­ђан­ских по­ро­ ди­ца, лу­та­ли­ца, не­срећ­ни­ка, „обич­них љу­ди”, али сви са све­вре­ме­ним при­зи­ва­њем сре­ће, до­бре суд­би­не и спа­са ду­ше. При­че пра­те фо­то­гра­фи­је ко­је, шта­ви­ше, чи­не про­зно-фо­то­граф­ ску књи­жну сим­би­о­зу. Жи­вот ко­ји не­ста­је и по­но­во се ра­ђа, жи­вот као тре­н ут­ни спој из­ме­ђу ма­те­ри­је ко­ја кру ­жи и енер­ги­је ко­ја про­ти­че, опред­ме­ћен је у све­тло­пи­су Сло­бо­да­на Шу­шње­ви­ћа, са­пут­ни­ка, са­рад­ ни­ка и при­ја­те­ља, и Жељ­ка Мар­ко­ви­ћа, чи­је су фо­то­гра­фи­је, та­ко­ђе, за­сту­пље­не у овој књи­зи. Та­ко уце­ли­ње­не при­че и сли­ке, но­се по­бе­д у над бе­ли­ном хар­ти­је. Зе­мља и бо­је, љу­ди и објек­ти, де­та­љи, жи­вот­на ма­те­ри­ја та­лен­том умет­ни­ка пре­тво­ре­на у фо­то­гра­фи­ју (за­у­ста­вље­ну сли­ку жи­во­та), која пред­ста­вља ону жи­во­то­дај­ну, жи­во­т у прет­по­ста­вље­ну енер­ги­ју. Овај (фо­то)ре­пор­тер­ски дво­јац, не са­мо да се бо­ри да се те дав­не и дав­на­шње, па­ти­ном пре­ву­че­не успо­ме­не обе­ло­да­не, не­го и отво­ре­но по­зи­ва да вра­ти­мо око то­плом и при­сном тре­пе­ре­њу обич­ног, истин­ ског да­на. Дан као ле­по­та при­зо­ра, са­вр­шен­ство пре­де­ла ко­ји је тај­на, за њих има истин­ску моћ. Дан одво­јен од вре­мен­ски не­ја­сног огра­ни­ ча­ва­ња и сат­ни­це, има свој звук и тра­ја­ње ис­под фо­то­а­па­ра­та.

7

Жељко Марковић

У овим при­ча­ма – по­сле причâ у пр­вом пла­ну је „чо­век ра­до­сти и бо­ла”, сâм жи­вот, пу ­но­ћа и ра­дост ње­го­ва, или пат­ња, као са­став­ни де­ло­ви истог. Чо­век тра ­ж и све­ти­о­ник у сва­ком вре­ме­н у, осло­нац у сва­кој не­во­љи, пу­то­каз у сва­кој че­жњи, све­тлост у сва­кој та­ми, ве­ру у бо­љи­так, у сми­сао тра­ја­ња у овом све­т у, у ва­си­о­ни. Та­ко су при­ча­ли у овој књи­зи ствар­ни ју­на­ци из „див­ног ки­ће­ног Сре­ма”. Та­ко је за­пи­сао и опи­сао Жељ­ко Мар­ко­вић, јер са­мо на­пи­са­на реч оста­је. Род­на реч. Ве­сна Ба­шић

8

ДРА­МА СРЕМ­СКОГ ЧО­ВЕ­КА

Шта је но­вин­ска при­ча? То је ка­ри­ка ко­ја не­до­ста­је. До­ку­мен­тар­на или но­вин­ска при­ча је нај­ви­ши ста­ди­јум ау­тор­ске умет­нич­ке ре­пор­ та­же. Са­же­то ре­че­но, до­ку­мен­тар­на про­за у но­ви­на­ма и ча­со­пи­си­ма по­пу­ња­ва пра­зни­ну, је­два при­ме­тан и де­ли­ка­тан (ме­ђу)про­стор ствара­ ла­штва из­ме­ђу ре­пор­та­же и књи­жев­ног или умет­нич­ког де­ла, по­ве­зу­је их и у тој тач­ки сје­ди­ње­ња и пре­та­па­ња на­ста­је ори­ги­нал­но, ау­тор­ско ре­пор­тер­ско-пу­то­пи­сно-есе­ји­стич­ко-књи­жев­но оства­ре­ње. То про­зно де­ло је но­вин­ска при­ча и ово је књи­га но­вин­ских при­ча. Шта је Те­о­ри­ја слу ­чај­ног про­ла­зни­ка? Фи­ло­зоф­ски од­го­вор на скеп­ти­ци­зам. То је ре­пор­тер­ска, мен­тал­но-емо­тив­на стра­те­ги­ја, ко­ју пот­пи­с у­јем у свој­ству ње­ног кре­а­то­ра и за­го­вор­ни­ка, чи­ја је су­шти­на уте­ме­ље­на на иде­ји да је сва­ки чо­век, тзв. „слу­чај­ни про­ла­зник”, уко­ ли­ко при­ста­не на раз­го­вор, по­твр­да да ни­шта ни­је слу­чај­но, на­про­тив, по­вод је да се ове­ко­ве­чи усме­ни из­вор, ау­тен­тич­на при­ча. Функ­ци­о­ни­ ше на (срем­ском) те­ре­ну, у ис­тра­жи­вач­ком ло­ву на при­че, на прин­ци­ пи­ма спон­та­но­сти, фак­то­ра из­не­на­ђе­ња, ре­пор­тер­ске ин­ту­и­ци­је и сна­ ла­ж љи­во­сти, пси­хо­ло­шке при­пре­ме и емо­ци­о­нал­не ин­те­ли­ген­ци­је лов­ца на при­че, ње­го­ве ве­шти­не ко­му­ни­ка­ци­је, за­нат­ског уме­ћа и осе­ ћа­ја за чо­ве­ка и ме­ру. То су при­че на­ста­ле у мо­мен­т у, у хо­д у, не­ке су на­ста­ја­ле и са­ти­ма, стра­те­гиј­ски без уна­пред до­го­во­ре­них и на­ја­вље­них су­сре­та, што не зна­чи и без мо­је при­пре­ме, ко­ја је је­дан од усло­ва (ре­ пор­тер­ског) са­мо­по­у­зда­ња. До­га­ђа(ло­) се да са­го­вор­ник, на­кон што му се пред­ста­вим, под­врг­нут Те­о­ри­ји слу­чај­ног про­ла­зни­ка, осло­бо­ди из се­бе, пре­да мном и дик­та­фо­ном, по­ти­сну­те, или чу­ва­не би­о­граф­ске, при­ват­не и тај­не са­др­жа­је, а услед то­га че­сто до­ла­зи до пра­жње­ња ви­ со­ког мен­тал­ног на­по­на, што у ка­сни­је пу­бли­ко­ва­ним при­ча­ма, до­но­ си нео­че­ки­ва­не и уз­бу­дљи­ве, па и шо­кант­не, осве­шћу­ју­ће, те­ра­пиј­ске ефек­те.

9

Жељко Марковић

Шта је До­бри ан­ђео при­че? ОН је Бож­ји иза­сла­ник на „ода­бра­ном ме­сту” (у исеч­ку вре­ме­на), чу­вар и спа­си­лац ту­ђих се­ћа­ња и ре­пор­те­ра, од­но­сно лов­ца на жи­вот­не при­че. Упу­ћу ­је га на по­тен­ци­јал­но за­ни­ мљи­ве љу­де, по­ја­ве и фе­но­ме­не. По­сто­је не­ви­дљи­ви и ви­дљи­ви ан­ђе­ли но­вин­ске при­че. Шта је КОН­ТИ­НЕНТ СРЕМ? То је ства­ра­лач­ка ла­бо­ра­то­ри­ја, ре­ пор­тер­ски ис­тра­жи­вач­ки по­ли­гон се­ћа­ња, свет у епру­ве­ти, „ло­ви­ште”, ствар­ни ге­о­по­ли­тич­к и спе­ци­фи­к ум, пре­ци­зно оме­ђе­на те­ри­то­ри­ја из­ме­ђу Са­ве и Ду­на­ва, али и уни­вер­зал­на ла­бо­ра­то­ри­ја у ко­јој се у ми­кро­ че­сти­ца­ма ло­кал­ног жи­во­та, од­ви­ја чо­ве­ко­ва дра­ма у свом уни­вер­зал­ном то­та­ли­те­т у. Кон­ти­нент Срем је од­го­вор на про­вин­циј­ско-па­ла­нач­ку фи­ло­зо­фи­ју, ау­ти­стич­ност и уско­гру­дост, фру­стра­ци­ју и опор­ту­ни­зам „ма­лих сре­ди­на”, од­го­вор на мен­тал­ну па­то­ло­ги­ју у чи­јој осно­ви је ста­ но­ви­ште да је жи­вот увек не­где дру­где, да код нас не­ма ни­чег за­ни­мљи­ вог и ва­жног, прем­да жи­вот из­ба­цу­је ла­ву из сва­ке ка­пи­је, а вул­ка­ни и геј­зи­ри „ше­та­ју” шо­ро­ви­ма и рас­кр­шћи­ма, и све бру­ји од не­пре­по­ зна­тог жи­во­та. У при­ча­ма об­ја­вљи­ва­ним под кро­вом „ко­лум­не” Упо­тре­ба жи­во­та, на стра­ни­ца­ма не­дељ­ног из­да­ња но­во­сад­ског ли­ста Днев­ник, ре­пор­ тер­ски је ис­тра­же­но, за­бе­ле­же­но и ар­х и­ви­ра­но, у ре­пор­та­жа­ма о љу­ ди­ма, јед­но исто­риј­ско вре­ме (чо­век у вре­ме­ну), по­чев од апри­ла 2004. го­ди­не, ка­да сам за­по­чео сво­ја срем­ска пу­то­ва­ња, до сеп­тем­бра 2013. го­ди­не. Све при­че об­ја­вље­не до апри­ла 2008. го­ди­не, уко­ри­че­не су хро­ но­ло­шки у два то­ма: Чо­век ко­ји је при­пи­то­мио ла­сту и Ки­ша ко­ја је иза­зва­ла по­жар, об­ја­вље­на у је­сен 2008, за­хва­љу­ју­ћи ме­ђу­на­род­ној ком­ па­ни­ји PM LU­CAS. У овој књи­зи, по­де­ље­ној на три це­ли­не, об­ја­вље­не су при­че ко­је об­у ­х ва­та­ју че­ти­ри обла­сти Сре­ма, ње­го­ву кич­м у у да­на­ шњим ко­ор­ди­на­та­ма. Пр­ва це­ли­на: За­пи­си са гра­ни­це из­ме­ђу Сре­ма и Сри­је­ма, до­но­си 20 при­ча из Ши­да и ње­го­вог окру­же­ња. Дру­га це­ли­на: Вар­ва­рин у ири­шкој ули­ци Грч­ка ма­ла, до­но­си 31 при­чу из Фру­шко­ гор­ја и цен­трал­ног Сре­ма са Ин­ђи­јом и ње­ним окру­же­њем. Тре­ћа цели­ на: Ути­цај ба­ба Лен­ке на исто­ри­ју Сре­ма, до­но­си 18 при­ча из Зе­м у ­на и ње­го­вог окру­же­ња. Да­кле, пред чи­та­о­ци­ма ове збир­ке је 69 при­ча, илу­стро­ва­них фо­то­гра­фи­ја­ма. Не­ке при­че су де­ли­мич­но пре­ра ­ђе­не, при­ла­го­ђе­не, сти­ли­зо­ва­не или до­пу­ње­не, а ко­је су за­рад огра­ни­че­но­ сти но­вин­ске пар­це­ле, или дру ­гих раз­ло­га, оста­ле не­ис­ко­ри­шће­не у мо­јим дик­та­фон­ским ар­х и­ва­ма, али и у бо­га­тој фо­то­граф­ској гра­ђи и се­ћа­њи­ма. По­сту­пак је у скла­ду са мо­јим по­сма­тра­њем и до­жи­вља­ва­њем 10

Чекајући воз из Винковаца

ове је­дин­стве­не срем­ске гра­ђе као отво­ре­не струк­ту­ре, жи­вог ор­га­ни­ зма и си­ро­вин­ске ба­зе; за­то су не­ке при­че до­би­ле на­став­ке у ви­ду POST SCRIP­TUM-а, у ко­ји­ма от­кри­вам шта се са глав­ним ју­на­ци­ма, по­ја­ва­ ма или фе­но­ме­ни­ма, до­го­ди­ло го­ди­на­ма, па и де­це­ни­ју ка­сни­је, ка­да сам се вра­тио на ме­ста пр­вих по­се­та. У нај­кра­ћем, у сре­ди­шту ових из­вор­них при­ча је чо­век, срем­ски (или сре­мач­ки) чо­век и ње­го­ва уну­тра­шња дра­ма у исто­риј­ском вре­ме­ ну, чи­ји сам (био) ме­ди­јум, са­вре­ме­ник и све­док. Чо­век, чи­ју сам ег­зи­ стен­ци­јал­ну, мен­тал­ну и емо­ци­о­нал­ну ши­фру, ре­пор­тер­ски ис­тра­жи­вао и бе­ле­жио де­сет го­ди­на, ко­ли­ко је жи­ве­ла но­вин­ска ру­бри­ка Упо­тре­ба жи­во­та, чи­ји сам идеј­ни кре­а­тор и ау­тор свих ре­пор­та­жа. Али, су­штин­ ски, Срем је це­лог мог ства­ра­лач­ког жи­во­та, сре­ди­ште мо­је иде­је и чвр­стог уве­ре­ња, да се на том ми­кро­про­сто­ру, мо­гу оства­ри­ти уни­вер­ зал­ни уви­ди у чо­ве­ка и ње­го­ву ми­сте­ри­ју. У чо­ве­ка ко­ји је у овим при­ ча­ма срем­ски, ко­ли­ко и свет­ски. Ау­тор

11

Мар­ко Сте­ва­но­вић (Ћу­при­ја), скулп­т у­ра „Но­стал­ги­ја”, ка­мен (2000). Скулп­т у­ра се на­ла­зи у ба­њи Врд­ник на Фру­шкој го­ри. Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић

ЗА­П И­С И СА ГРА­Н И­Ц Е ИЗ­М Е­Ђ У СРЕ­М А И СРИ­Ј Е­М А

ВЕ­ЛИ­КИ ШОР БЕЗ КЛУ­ПЕ ПРЕД КУ­ЋОМ

Го­спо­дин сред­њих го­ди­на, ре­лак­си­ран у апо­стол­ка­ма на го­лим но­га ­ма и у кра ­љев­ско пла­вој ма­ји­ци крат­ких ру ­ка­ва, са жу ­том гра­ фич­ком мар­ки­цом кла­са пше­ни­це на гру­ди­ма, уса­гла­шен са вру­ћим пре­по­дне­вом, ко­је је на­го­ве­шта­ва­ло сун­че­ву ме­ћа­ву, пр­ви мој слу­чај­ни ре­пор­тер­ски кли­јент на гра­ни­ци Сре­ма и Сри­је­ма, то­га да­на – по­сле оба­вље­ног па­за­ра у ду­ћа­ну на Ве­ли­ком шо­ру – уз­ја­хао је гу­ме­ни то­чак, бо­је тру­ле ви­шње, оки­ћен тор­бом обе­ше­ном о рог кор­ма­на, и ла­га­но за­вер­глао тро­то­а­ром, ис­по­ста­ви­ће се за не­ко­ли­ко ми­ну­та, сво­јој ку­ћи на кра­ју ули­це, бли­зу рас­кр­шћа код зда­ња гр­ко­ка­то­лич­ког „Ру­ског дво­ ра”. У том мо­мен­т у, на­сто­је­ћи да се што пре до­ко­па хла­до­ви­не ис­под пла­фо­на, пре дра­ма­тич­но на­ја­вље­не ме­те­о­ро­ло­шке крај­но­сти, пла­ви шид­ски би­ци­кли­ста ула­зи у ра­ди­јус мо­је ре­пор­тер­ске ин­ту­и­ци­је. Ис­тра­ жу­ју­ћи мо­гућ­но­сти но­вин­ске ре­пор­та­же на прин­ци­пи­ма сво­је Те­о­ри­је слу­чај­ног про­ла­зни­ка, ци­ља­но сам од­ла­зио у срем­ско ло­ви­ште при­ча и по ова­квом (не)вре­ме­ну, ка­ко бих из су­ве дре­но­ви­не јед­ног, на­о­ко, мо­но­то­ног и не­у­по­тре­бљи­вог лет­њег да­на, по­ку­шао да осло­бо­дим ви­ше ста­ди­ју­ме ре­пор­та­же, осла­ња­ју­ћи се пре све­га на свој ре­пор­тер­ски њух и пси­хо­ло­шку про­це­ну, ко­ја ни то­га да­на ни­је ома­ну­ла. Тем­пе­ра­т у­ра се до­вољ­но по­ди­гла, ас­фалт цвр­чи на сун­че­вом ро­шти­љу, и љу­ди са Ве­ли­ког шо­ра по­ву­кли су се у ку­ће, под ша­лу­ка­тре, кро­шње и ве­ран­де. Ули­ца ца­ра Ла­за­ра, ка­ко јој је зва­нич­но име, та­ко по­ста­је по­зор­ни­ца и про­та­го­нист­ки­ња мо­је да­на­шње при­че, у ко­ју упра­во, сја­шу­ћи с би­ ци­кла, ула­зи Зво­ни­мир Са­ла­мон, но­си­лац ча­сног пре­зи­ме­на с хе­бреј­ ским ко­ре­ном, и са­го­вор­ник, ко­јег сам за­мо­лио да ми на пра­во­ли­ниј­ ском прав­цу до сво­је ка­пи­је, бу­де во­дич кроз се­вер­не, пе­ри­фе­риј­ске пеј­за­же Ве­ли­ког шо­ра (ко­ји се, осим кроз Ули­цу ца­ра Ла­за­ра, про­те­же и кроз Ка­ра­ђор­ђе­ву).

15

Жељко Марковић

Ко­пља­сти шпа­ли­ри сма­раг­дних ту­ја, оп­ста­ју от­при­ли­ке три­де­сет го­ди­на на за­тра­вље­ним коц­ка­ма и пра­во­у­га­о­ни­ци­ма уз про­зо­ре, ка­пи­је и ка­на­ле, с обе стра­не као да­ска рав­не ас­фалт­не пи­сте, из­ме­ђу два рас­ кр­шћа Ве­ли­ког шо­ра. Глав­но рас­кр­шће, про­се­че­но кроз груд­ни кош Ши­да, не­пре­кид­но под хи­пер­тен­зи­јом, пре­оп­те­ре­ће­но и не­у­ро­тич­но, и пе­ри­фе­риј­ско рас­кр­шће, код згра­де „Ру­ског дво­ра” и ба­рок­не ру­син­ске цр­кве, где се ули­ца за­вр­ша­ва, или по­чи­ње, ка­ко за ко­га, не­ка­да нај­про­ кр­вље­ни­ја друм­ска жи­ла, у ко­ју се с ви­но­гра­дар­ских бре­го­ва за­ба­да­ла фру­шко­гор­ска тран­свер­за­ла, друм из Ило­ка, пре­ко Бер­ка­со­ва. А да­нас, от­ка­ко су се раз­гра­ни­че­њем из­ме­ђу Сре­ма и Сри­је­ма, по­ка­рам­ба­си­ли ло­ги­ка сва­ко­днев­ног жи­во­та и са­о­бра­ћај­ни прав­ци у том ћо­шку срем­ског кон­ти­нен­та, се­вер­ни део Ве­ли­ког шо­ра је мир­на ули­ца, с ви­зу­ра­ма и оста­ци­ма (пост)те­ре­зи­јан­ског, швап­ског гра­ди­тељ­ског ру­ко­пи­са и ра­цио­ на­ли­зма. Че­ти­на­ри са уши­ље­ним и пот­кре­са­ним кро­шња­ма не ис­те­ру­ ју из сво­јих мр­ко-зе­ле­них, игли­ча­стих фор­ми и вре­те­на­стих га­ба­ри­та бог зна ка­кву хла­до­ви­ну, али за­то за раз­ли­ку од др­во­ре­да раз­ба­ру­ ше­них кро­шњи и де­бе­ле хла­до­ ви­не, не оме­та­ју гра­ви­та­ци­о­н у елек­трич­ну и те­ле­фон­ску мре­жу, при том ви­зу­ел­но и ди­зај­нер­ски, ства­ра­ју ути­сак све­тлог, шу­ма­ но­ви­ћев­ског, лет­њег шти­м ун­га се­вер­ног кри­ла Ве­ли­ког шо­ра. По­зна­ва­о­ци ту­ји­ног зах­тев­ног ме­ та­бо­ли­зма, ње­них на­ви­ка и ћу­ди, до­бро здра­вље и ви­та­лан из­глед др­во­ре­да у ули­ци Ца­ра Ла­за­ра, до­во­де у спре­гу са хран­љи­вом зе­ мљом, по­да­ље од по­то­ка Ши­ди­ не, где су хаб­збур­шки ин­же­ње­ри, осам­де­се­тих го­ди­на XVI­II ве­ка, по­бо­ли ко­че­ве Ве­ли­ког шо­ра. „Со­ло­мон?” по­но­вих ње­го­ во пре­зи­ме, гла­сно и раз­го­вет­но, де­ле­ћи га на сло­го­ве, ка­ко би га У шет­њи Ве­ли­ким шо­ром са ре­ги­стро­вао дик­та­фон, али ни­сам Зво­ни­ми­ром Са­ла­мо­ном Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић до­бро чуо.

16

Чекајући воз из Винковаца

„Са­ла­мон”, ис­пра­вио ме је. „Ру­син?” „Ру­син. По­го­ди­ли сте из пр­ве.” „По­зна­то ми је да је се­вер­ни део Ве­ли­ког шо­ра, око ’Ру­ског дво­ра’, на­ста­њен Ру­си­ни­ма, и по­ве­зао сам вас по ау ­то­ма­ти­зму”, од­го­во­рио сам Зво­ни­ми­ру Са­ла­мо­ну. „Је­сте. Ово је ру­син­ски крај Ши­да. На дру­гом кра­ју ули­це је ’Ру­ски двор’, из­гра­ђен је кра­јем осам­на­е­стог ве­ка као лет­ња ре­зи­ден­ци­ја уни­ јат­ске би­ску ­пи­је. Та­мо ми је ку­ћа. Ов­де тре­н ут­но жи­ви пет­на­е­стак ру­син­ских по­ро­ди­ца, а не­ка­да их је би­ло да­ле­ко ви­ше. У Ши­д у је би­ло три ет­нич­ка је­згра. Сло­ва­ци су из­г ра­ди­ли на­се­ље до­ле око по­то­ка Ши­ди­не, при­ступ из прав­ца Ги­бар­ца... про­шли сте, ви­де­ли... Сло­вач­ки парк не зо­ве се та­ко слу­чај­но; то је та­мо би­ло њи­хо­во. А Ср­би су се на­се­ли­ли у цен­тру и пре­ма же­ле­знич­кој ста­ни­ци, Ка­ра­ђор­ђе­ва ули­ца. На­рав­но, до­се­ља­ва­ли су се и Хр­ва­ти, по­не­ки Ма­ђар, жи­ве­ли су ов­де и Је­вре­ји. Си­на­го­га им је би­ла у дво­ри­шту јед­не ку­ће. Ка­да су и ка­ко Ру­ си­ни до­спе­ли у Шид, по­зна­то ми је са­мо из при­ча. А за­што су оста­ли у Ши­д у, ја­сно је и ва­ма: ов­де је плод­на зе­мља, пеј­за­жи су пре­ле­пи. Па, чуј­те, до­се­ља­ва­ње Ру­си­на са Кар­па­та ни­је се де­си­ло од­је­да­ред. То је био ду­го­тра­јан про­цес у ко­ме су уче­ство­ва­ле ге­не­ра­ци­је Ру­си­на. Не­ки су оста­ја­ли у Сре­му, сви­де­ло им се, дру­ги су се вра­ћа­ли у по­стој­би­ну или се се­ли­ли у дру­га под­руч­ја. Глав­ни цен­тар био је у Кр­сту­ру, а кад се кр­стур­ ски атар по­ка­зао те­сним, Ру­си­ни су за­пу­ца­ли у Срем, Сла­во­ни­ју, Бо­сну. Рас­пр­ши­ли смо се на све стра­не по ре­ги­о­ну. У Сла­во­ни­ји је зе­мља про­ да­ва­на буд­за­што, де­ље­на је и бес­плат­но. Ако по­ђе­те пре­ма Бер­ка­со­ву, про­ћи ће­те кроз на­се­ље Жум­бе­рак; до­би­ло је име по за­ви­ча­ју ста­новни­ ка, ко­ји су се до­се­ља­ва­ли из тог кра­ја. Али, баш сам се ја­ко из­не­на­дио, ка­да сам са­знао да у Ба­тров­ци­ма жи­ве по­том­ци Ита­ли­ја­на.” „От­куд Ита­ли­ја­ни у Ба­тров­ци­ма?” „Ни­је ми по­зна­то”, Са­ла­мон слег­ну ра­ме­ни­ма. Обе­ћао сам му да ћу се рас­пи­та­ти и на­ста­ви­ли смо пе­ша­че­ње тро­ то­а­ром, по­ред про­зо­ра, пу­стом ули­цом, ис­пу­ње­ном вре­ли­ном и бље­ шта­ви­лом. „Глав­ни шор је пр­ва ас­фал­ти­ра­на ули­ца у Ши­ду”, на­ста­вља Са­ла­ мон. „Ас­фал­ти­ра­ли су је пре не­го што ће ову­да про­ћи Ти­то”, ка­же и за­ста­је. „Шта ка­же­те за цен­тар Ши­да?” „Ште­та је што су по­ру­ши­ли ста­ре ку­ће на рас­кр­ш ћу код цр­к ве”, од­го­во­рио сам Са­ла­мо­ну и не­хо­ти­це га по­го­дио у осе­тљи­ву тач­ку.

17

Жељко Марковић

„Та­мо, на по­чет­ку Ве­ли­ког шо­ра, где је парк, код цр­кве, ту је био ста­ри тр­го­вач­ки цен­тар. А ту где је по­шта, згра­да ко­ју је не­ко из ша­ле, или из оча­ја, на­звао ле­по­ти­цом, би­ла је згра­да у ко­јој је ра­ди­ла Ко­зја­ ко­ва апо­те­ка. Чу­ли сте за по­ро­ди­цу Ко­зјак из Ши­да?” (Ко­зја­ко­ве су уни­шти­ли по­сле Дру­гог свет­ског ра­та. Ау­густ Ко­зјак отво­рио је апо­те­ку по­ло­ви­ном XIX ве­ка, пр­во­бит­но у ку­ћер­ку по­кри­ ве­ном тр­ском, да би ка­сни­је са­зи­дао ве­ли­к у ку­ћу, „нај­леп­ш у ку­ћу у Ши­д у”, ко­ју су по­сле ра­та по­ру­ши­ли због град­ње по­слов­ног цен­тра.) „Ко­зја­ко­ву апо­те­ку ду­го су ру­ши­ли, ста­ра ку­ћа ни­је се да­ла; има­ ли су са де­бе­лим зи­до­ви­ма ве­ли­ке му­ке, та­ко је ку­ћа ло­ше на­пра­вље­на”, при­ча Са­ла­мон. „Али, би­ли су од­луч­ни да је по­ру­ше. Би­ла је то за њих са­мо још јед­на ста­ра ку­ћа у Ши­д у и ни­шта ви­ше. Ни­ка­кву исто­риј­ску свест, ни ви­зи­ју, ни емо­ци­ју, ни­с у има­ли пре­ма Ко­зја­ко­вој ку­ћи. Сру­ би­ли су је са зе­мљом као да ни­ка­да ни­је по­сто­ја­ла. И, ви­де­ли сте на шта цен­тар са­да ли­чи. Ди­гли су на ме­сту Ко­зја­ко­ве апо­те­ке ону бе­тон­чи­ну, та­мо је са­да по­шта. Ста­ром је­згру Ши­да, иш­чу­па­ли су ду­шу.” Рас­кр­шће на цен­трал­ној тач­ки Ве­ли­ког шо­ра, обе­ле­же­но бе­тон­ским сан­д у ­ком по­ште, хи­пер­то­нич­ни лим­фни чвор Ши­да, ње­го­ва нул­та уну­тра­шња тач­ка са шпи­ца­стом ау­стриј­ском срп­ском цр­квом, у облач­ ним кро­шња­ма при­стој­ног, а на кр­во­жед­ним вру­ћи­на­ма, од пре не­ки дан, спа­со­но­сног Град­ског пар­ка, ство­ре­но је на ле­ше­ви­ма, или, бу­ди­мо са­свим пре­ци­зни, на не­д у­жним жр­тва­ма ста­рих и ве­о­ма ста­рих ку­ћа тр­го­вач­ко-за­нат­ског квар­та у гра­ви­та­ци­о­ном по­љу цр­кве­ног зво­ни­ка, ко­јег је по­сле Дру­гог свет­ског уби­ја­ња, ра­зо­ри­ла и за­тр­ла па­мет та­да­ шњег шид­ског еста­бли­шмен­та. По­сле­ди­це овог удру­же­ног гра­ди­тељ­ ског по­д у­х ва­та су мо­дер­ни, али оту­ђе­ни и хлад­ни бе­тон­ско-ста­кле­ни сан­д у­ци на рас­кр­шћу и веч­на цр­на ру­па у иден­ти­те­т у и исто­риј­ском се­ћа­њу ов­да­шњег све­та; иста она ру­па ко­ја зја­пи на ме­сту по­ру­ше­них згра­да но­во­сад­ске Је­вреј­ске ули­це, на де­л у ста­рог је­згра, где је ни­кла бе­ла из­ра­сли­на по­зо­ри­шног сар­ко­фа­га; иста ру ­па ко­ју је на глав­ном зре­ња­нин­ском тр­г у, по­сле ру­ше­ња де­ла ста­рог је­згра, по­пу­ни­ла чу­до­ ви­шна ар­х и­тек­т у ­ра згра­де во­до­тор­ња; иста ру ­па ко­ја зја­пи у цен­тру Ири­га, где су на ле­ше­ви­ма ста­рих ку­ћа, по­ди­гли без­лич­не сан­д у­ке, а у ства­ри су по­ру­ши­ли је­дан од нај­леп­ших град­ских тр­го­ва из ау­стро­ у­гар­ске и хаб­збур­шке про­шло­сти Сре­ма. Рас­кр­шће на се­вер­ном кри­л у Ве­ли­ког шо­ра, укра­ше­но ре­зи­ден­ ци­јом „Ру­ског дво­ра”, стр­мог, цр­ве­ног кро­ва на че­ти­ри во­де, по­кри­ве­ ног но­вим цре­пом, са за ­хеф­та­ним тор­њем ру­син­ске цр­кве и ње­ним 18

Чекајући воз из Винковаца

Ста­ра па­нон­ска ку­ћа у се­вер­ном де­л у Ве­ли­ког шо­ра Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

гот­ским зво­ни­ком и окру­глим, цр­ним ча­сов­ни­ком на фа­са­ди, ко­ји од 1780. го­ди­не, ка­да је па­ла­та са­зи­да­на на по­се­д у Кри­же­вач­ке епар­х и­је, от­ку­ца­ва ла­тин­ско вре­ме, не­ка­да је би­ло жи­ва­хан, пе­ри­фе­риј­ски трг (пи­ја­ца) и за­пре­жно пар­ки­ра­ли­ште. Да­нас је то скрај­ну­то и ти­хо рас­ кр­шће, обе­ле­же­но до­тра­ја­лим пра­во­слав­ним кр­стом у хе­кла­ној, гво­ зде­ној огра ­ди и у за­тра­вље­ним ра­шља­ма две пе­ри­фе­риј­ске оку ­ке. У окру­же­њу рас­кр­шћа, мо­ћан че­ти­нар­ски др­во­ред. Са­ла­мон упи­ре ру­ком у ку­ћу пре­ко пу­та. „Ви­ди­те ону ку­ћу та­мо, јед­на је од нај­ста­ри­јих у Ве­ли­ком шо­ру. Мно­го је ста­ра, мно­го, не знам тач­но, а не бих да на­га­ђам.” „Ко је вла­сник ку­ће?” „У тој ку­ћи је око три­де­сет го­ди­на ста­но­вао пен­зи­о­ни­са­ни ру­син­ ски по­па из Бер­ка­со­ва.”

19

Жељко Марковић

„А та­мо оне две ста­ре ку­ће са чар­да­ци­ма? Ко жи­ви у њи­ма?” упи­ тах Са­ла­мо­на. „Да, пре­ле­пи чар­да­ци, за­и­ста... А ко жи­ви у ку­ћа­ма? Па, ви­ди­те и са­ми по уред­ном из­гле­ду. Жи­ве ста­ро­се­де­о­ци, вред­ни и озбиљ­ни љу­ди ста­ре сре­мач­ке ра­се, по­љо­при­вред­ни­ци. Она ку­ћа та­мо, то је ку­ћа по­кој­ ног Ми­тра Жди­ња­ка, Ру­си­на, он је чар­дак и на­пра­вио. Имао је злат­не ру­ке. Син је на­ста­вио да жи­ви у ку­ћи. А ку­ћа до ње, исто са фан­та­стич­ ним чар­да­ком – ви­ди­те ка­ко је то ди­ван рад, то оба­ве­зно сли­кај­те! – то је ку­ћа по­кој­ног Ми­лен­ка Не­шко­ви­ћа, Ср­би­на. Не­ка­да су Не­шко­ви­ћи др­жа­ли и по сто­ти­ну го­ве­да у шта ­ла ­ма, у ду­би­ни дво­ри­шта. У ку­ћи ви­ше ни­ко не жи­ви.” „Ни­ко? – Да ли је по­ро­ди­ца из­у ­мр­ла?” „Ни­је ми по­зна­то”, ре­че Са­ла­мон и по­ка­за ру­ком у дру­гом прав­цу. „А она ку­ћа та­мо, то је до­ма­ћин­ство Сре­те Ви­ћа­но­ви­ћа, син им је у ис­тој ку­ћи... ра­де зе­мљу... Та­мо до­ле су Кр­сма­но­ви­ћи, па Да­ви­до­ви­ћи... У овом де­лу Ве­ли­ког шо­ра, жи­ве углав­ном Ср­би и Ру­си­ни. Шта вас још за­ни­ма?” „Ули­ца је чи­ста и уред­на”, при­ме­тио сам. „Ниг­де ни опу­шка на зе­мљи.” „Та­ко нас ви­ди­те?” Са­ла­мон се за­го­нет­но на­сме­ши. „Па, чуј­те, није то ни­ка­ква по­себ­на чи­сто­ћа, то је нор­мал­но ста­ње. Тра­ва се ис­пред не­ких ку­ћа одр­жа­ва, та­мо је по­ко­ше­на, ви­ди­те, али та­мо ис­пред оне ку­ће са­мо је по­пр­ска­на хе­ми­ка­ли­јом... та­мо ни­је ни по­ко­ше­на... Сва­ки чо­век је по­себ­на при­ча. То је та­ко, па та­ко! Не­ки љу­ди ку­ће др­же уред­ не, али има их и за­п у­ште­них... Ви­ди­те ону ку­ћу та­мо, стра­хо­ви­то је про­па­ла... Ста­ри љу­ди су при­ча­ли да је у до­ба Ма­ри­је Те­ре­зи­је, све би­ло под ко­нац, ди­сци­пли­но­ва­но, по ре­д у и ре­до­сле­д у, ваљ­да нам је не­што оста­ло од те ста­ре кул­ту­ре.” Са­ла­мон за­ста­де ис­пред јед­не ка­пи­је. „Сти­ гли смо, ово је мо­ја ку­ћа. По­зи­вам вас на ка­фу, уђи­те да сед­не­мо и од­ мо­ри­мо у хла­д у. Упе­кло је пре­ко сва­ке ме­ре.” Тог тре­нут­ка, пред ка­пи­јом Зво­ни­ми­ра Са­ла­мо­на, про­шло ми је кроз гла­ву да у Ве­ли­ком шо­ру ни­сам ви­део ни јед­ну клу­пу пред ку­ћом. Тако ми је још у Ши­д у, пре ме­сец да­на, си­нуо на­слов ове при­че. И, овог мо­ мен­та, осло­бо­дио сам из ка­ве­за жан­ра ви­ши ста­ди­јум ре­пор­та­же! Напи­ сао сам но­вин­ску при­чу о то­ме ка­ко је на­стао на­слов ове ре­пор­та­же.

(2011) 20

ЋО­ШАК КОД ЧЕ­ТИ­РИ ВЕ­ТРА

Да­нас ће би­ти ре­чи о то­ме ка­ко је пе­шач­ко рас­кр­шће у нај­бли­жем маг­нет­ном по­љу ау­стриј­ске срп­ске цр­кве у Ши­д у, до­би­ло име Ћо­шак код че­ти­ри ве­тра! По­сто­ји у Ши­д у, от­ка­ко је Ши­да и Ши­ди­не, јед­на не­у ­ни­шти­ва и пре­вр­тљи­ва ули­ца са не­ве­ро­ват­ном спо­соб­но­шћу при­ла­го­ђа­ва­ња исто­ риј­ским (иде­о­ло­шким) окол­но­сти­ма, јед­на је­ди­на, до­д у­ше ули­ца ко­ју има сва­ко, баш сва­ко ме­сто у Сре­му. Осим Ви­то­је­ва­ца. На па­пи­ру и на зи­д у мо­же да се зо­ве та­ко и та­ко, па се у Ши­д у зо­ве Змај Јо­ви­на ули­ца, а не­где још по жи­ла­вим фру ­шко­гор­ским пар­ти­зан­ским ен­к ла­ва­ма, Ули­ца мар­ша­ла Ти­та. Ка­ко год да се зва­нич­но зо­ве (а зва­ла се и Франц Јо­зе­фо­ва, Ма­ри­је Те­ре­зи­је, зва­ла се и Хи­тле­ро­ва), оби­чан ста­рин­ски, али и тра­ди­ци­о­нал­но на­са­ђе­ни мла­ђи свет, за­до­јен за­г у­ље­ним срем­ ским па­три­о­ти­змом, свет ко­ји др­жи до се­бе, свог и – ту­ђег, свет ко­ји у њој жи­ви и свет ко­ји кроз њу про­ла­зи, ту ули­цу ће увек и сву­да зва­ти јед­ним име­ном, ко­је се исто та­ко ме­ло­дич­но из­го­ва­ра и на (срем­ској) ћи­ри­ли­ци и на (сри­јем­ској) ла­ти­ни­ци: Цр­кве­ни шор. У срем­ској то­по­ ни­ми­ји по­сто­је: Ве­ли­ки и Ма­ли шор, Гор­њи и До­њи шор, Глав­ни шор, Школ­ски шор, Ци­ган­ски шор (из­ви­њам се за ову по­ли­тич­ку не­ко­рект­ ност, али за Ром­ски шор ни­сам чуо), Пи­јач­ни шор и Пи­ја­ни шор, али, да не шо­рам да­ље, са­мо је је­дан Цр­кве­ни шор! Па, ај­мо та­мо. Уоп­ште­но узев, а за­тим ће­мо се усред­сре­ди­ти на шид­ски Цр­кве­ни шор, и по­је­ди­но­сти, с њим у ко­нек­ци­ји, то је она че­сто глав­на и че­сто нај­ста­ри­ја ули­ца у се­л у, ко­ја ско­ро по пра­ви­л у из­би­ја на цр­кву, или из ње из­ла­зи, Ис­точ­ну или За­пад­ну, ма­ње ва­жно (бар ме­ни), или се под зво­ни­ком про­те­же као стре­ла, рас­по­л у­ћу­ју­ћи груд­ни кош не­ког те­ре­ зи­јан­ског на­се­ља у до­њем Сре­м у, или се у бре­го­ви­том гор­њем Сре­м у, пак, по­не­где под ви­дом со­ка­ка, из­ви­ја па и шу­ња као гми­за­вац око цр­кве, про­зо­ра и та­ра­ба. То је ули­ца у ко­јој се још, ту и та­мо, мо­гу чу­ти гу­гут­ке 21

Жељко Марковић

и пе­тло­ви, ви­де­ти го­л у­бо­ви у коц­ка­стим или окру­глим про­ре­зи­ма сун­ча­них за­ба­та, ка­ве­зи са че­шљу­га­ри­ма по­ред вра­та у тре­м у, и где се мо­г у фо­то­гра­фи­са­ти по­след­њи тру­ли и пра­зни чар­да­ци (ко­то­ба­ње), Веџ­ву­до­ве и Фа­бер­же­о­ве ру ­ко­тво­ри­не у дво­ри­шти­ма ни на не­бу, ни на зе­мљи, Ви­ле­ро­ве шу­сти­кле од ре­за­ног др­ве­та (Го­л у­бин­ци), до­бро­ ду­шне и све­тле гра­ђе­ви­не ро­ђе­не у ин­тер­ме­цу из­ме­ђу два свет­ска уби­ ја­ња, ко­је сла­ве ра­дост и фа­ми­ли­ја­р­не вред­но­сти жи­во­та. И то је она ули­ца – пре­ла­зим на шид­ски Цр­кве­ни шор и по­је­ди­но­сти с њим у спре­ зи – где се ку­ћер­ци из­ва­ја­ни од чер­пи­ћа, или од на­бо­ја, као ко­ла­чи и фи­г у­ре мар­ци­па­на, с ма­лим, ду­бо­ким про­зо­ри­ма за­пе­че­ним у гли­не­ ном те­сту про­че­ља као оци­ла оти­сну­та на срп­ском пра­знич­ном хле­бу, и где се ба­рок­не, се­це­сиј­ске и кла­си­ци­стич­ке ку­ће са швап­ским за­ба­ ти­ма (ки­бла­ма) и зра­ка­стим тро­у­гло­ви­ма, сун­ци­ма, зве­зда­ма, бож­јим оком, уре­за­ним у мал­тер или за­ле­пље­ним на ли­цу ку­ће, ме­ша­ју са хи­ пер­ре­а­ли­стич­ким ха­ци­јен­да­ма но­вих, ло­вар­них ста­нов­ни­ка са џи­по­ ви­ма као с но­со­ро­зи­ма пред ка­пи­ја­ма. Да­ље, то је она ста­ту­сна ули­ца – на­ста­вљам да шо­рам кроз шид­ски Цр­кве­ни шор! – у ко­јој вас од­је­да­ред, ма­ло­час у про­ла­зу оша­м у­ће­ног лет­њом мо­но­то­ни­јом угре­ја­не рав­не пло­че, за­не­тог пред­ви­дљи­во­шћу и по­на­вља­њем гра­ди­тељ­ских ре­ше­ња, фор­ми и обра­за­ца, по­го­ди ме­ђу очи, за­у­ста­ви и за­ми­сли пред сво­јим кра­ста­вим, уна­ка­же­ним ли­цем, по­л у­ра­спад­ну­та и пра­зна ва­ро­шка ку­ћа с цр­во­точ­ном ка­пи­јом и зар­ ђа­лим ло­ко­том, за­стра­шу­ју­ћа и дир­љи­ва у сво­јој про­па­сти као не­ка­кво жи­во би­ће, ко­је ту, пред ва­ш им очи­ма, уми­ре у аго­ни­ји. Гра ­ђан­ска, сто­го­ди­шња ку­ћа, не­ка­да дом имућ­них љу­ди, ва­ро­шка ку­ћа ду­жом, с кр­хо­ти­на­ма не­ка­да бо­га­тог зид­ног на­ки­та, и тру­лом да­шча­ном ај­нфорт ка­пи­јом, са­да је за­х ва­ће­на про­це­си­ма рас­па­да­ња, за­ман­да­ље­них вра­ та, осу­тих се­ди­мен­ти­ма рђе, и са штан­глом под ло­ко­том (при­ступ у не­ка­да­шњи ду­ћан ме­шо­ви­те ро­бе), мут­них и ра­с у ­ше­них про­зо­ра, с обр­ва­ма и окру­ње­ним ме­да­љо­ни­ма, згу­ље­ног мал­те­ра и раз­гла­вље­них ци­гли, с ћи­ри­лич­ким, је­два чи­тљи­вим ини­ци­ја­ли­ма на ра­га­сто­ву ајн­ фор­та: Љу­то­мир Мир­ко­вић (?). Гип­са­на фи­гу­ри­ца му­шке гла­ве, огу­ље­ не фар­бе, из­ме­ђу име­на и пре­зи­ме­на. По­след­ња ста­нов­ни­ца те ку­ће, до пре де­се­так го­ди­на, би­ла је не­ка ста­ра же­на, ко­ју су зва­ли Пе­пи­ца. Ту­ма­ра­мо, фо­то-ре­пор­тер и мо­ја ма­лен­кост, ви­ле­ни­мо као ду­хо­ ви по вру­ћи­ни без да­шка стру­ја­ња (око 15 ча­со­ва) кроз стра­вич­но опу­ сте­ли и уси­ја­ни Цр­кве­ни шор – док се Ва­са во­зач, по­сле на­пор­ног рада, од­ма­ра у ау­ту и че­ка нас у хла­до­ви­ни не­где у гра­ду – спу­шта­мо се, да­кле, 22

Чекајући воз из Винковаца

од­о­зго од „Ру­ског дво­ра” и бер­ка­со­вач­ког дру­ма, кад од­је­да­ред, чо­ве­че бож­ји, на Ћо­шку код че­ти­ри ве­тра (ко­ји се још не зо­ве та­ко, али зва­ће се, са­мо по­ла­ко), на пе­шач­ком рас­кр­шћу код цр­кве, ста­је­мо у сре­ди­шту као уко­па­ни: ку­ља хла­дан ва­здух! Ко је у Ши­д у, пре не­ки дан, осе­тио на ко­жи и у очи­ма ка­ко пе­че све­тлост и ка­ко се под сто­па­ли­ма уги­ба, цвр­чи и пуц­ке­та омек­ша­на ас­фалт­на ко­ра на со­лар­ној ме­ћа­ви јед­ног од нај­вре­ли­јих ле­та у ра­шља­ма Са­ве и Ду­на­ва, су­бјек­тив­но узев, тај и те ка­ко до­бро зна шта је зна­чи­ло на та­квим вру­ћин­шти­на­ма, оти­ћи на ћо­шак код цр­кве­не пор­те, ста­ти или, за­што да не, се­сти или чуч­ну­ти у сре­ди­ште ма­лог, све­же по­пло­ча­ног пе­шач­ког рас­кр­шћа – ме­сто где се се­к у Цр­к ве­ни шор и уза­на и наг­н у­та Школ­ска ули­ца – и на том енер­гет­ском чво­ри­шту, где стал­но ду­ва, охла­ди­ти крв и спу­сти­ти при­ ти­сак у екс­прес лон­цу под ка­пом, окре­пи­ти те­ло и ду­шу у пе­ру­ни­ци ве­тро­ва, пре­пу­сти­ти се стру­ји да вас у хла­д у кро­шњи об­ли­ва и ми­л у­ је као хлад­на сви­ла. Ме­ђу ­тим, ис­ко­ра­чи­те са ћо­шка са­мо не­ко­ли­ко ко­ра­ка на сун­це, не­ма да­шка стру­ја­ња. „Го­спо­ђо, да ли на овом ћо­шку стал­но ова­ко пир­ка?” уба­цио сам упит­ник у жби­це ру­жи­ча­стог би­ци­кла, ко­јег гу­ра за­ја­пу­ре­на Ве­ра Белче­ вић, ба­лан­си­ра­ју­ћи с две ке­се на­пу­ње­не ку­гла­ма де­ве­ро­вог па­ра­дај­за, ока­че­не о ро­го­вље во­ла­на. „Да, стал­но... И ле­ти и зи­ми ду­ва. Ме­ни је ку­ћа у Цр­кве­ном шо­ру, та­мо го­ре, сва­ки дан ову­да про­ла­зим, че­сто и по не­ко­ли­ко пу­та про­ђем, и не­ма да­на да ов­де не ту­че про­ма­ја. Зи­ми ов­де сви­ра кроз ко­сти! Ево и са­да, по­гле­дај­те. Ниг­де око­ло не­ма да­шка ве­тра, ли­шће је као ку­ва­но, по­гле­дај­те та­мо го­ре у кро­шња­ма, лист се не по­ме­ра, а ов­де на ћо­шку увек пир­ка и увек је ни­жа тем­пе­ра­т у­ра не­го дру­где у Ши­д у.” Глав­ни крак ма­лог пе­шач­ког рас­кр­шћа код цр­кве­не пор­те: Змај Јо­ви­на ули­ца, не­зва­нич­но и од пи­тај бо­га кад – Цр­кве­ни шор, бла­го по­ни­ре са сво­јим ку­ћа­ма и окућ­ни­ца­ма у огра­да­ма и зи­до­ви­ма из прав­ ца фру­шко­гор­ских бре­го­ва, с те стра­не смо се и спу­сти­ли на рас­кр­шће, и фак­тич­ки је то сле­па ули­ца, бар што се ко­тр­ља­ју­ћих уче­сни­ка у сао­ бра­ћа­ју ти­че, с об­зи­ром на то да се ов­де, на ве­тро­ви­том ћо­шку, за­ку­ца­ ва у огра­д у, то јест рав­но у гво­зде­ну дво­крил­ну ка­пи­ју стра­жњег де­ла цр­кве­не пор­те са срп­ском цр­квом у већ по­ма­ло је­се­њим кро­шња­ма ва­ро­шког плућ­ног кри­ла. Пре не­го што су у ско­ри­је вре­ме мон­ти­ра­ли ка­пи­ју на том за­ву­че­ном ме­сту, с ле­ђа ћи­ри­лич­не цр­кве, и по­ред про­ зо­ра стра­жње згра­де у си­сте­му Са­ви­ног му­зе­ја, ту је био про­лаз, култна пре­чи­ца, ко­ју су та­ко стра­сно љу­би­ли ови из Цр­кве­ног шо­ра, а са­да је 23

Жељко Марковић

то од­ре­за­ни крак рас­кр­шћа, пре­пре­ка због ко­је ови из Цр­кве­ног шо­ра, оби­ла­зе цр­кву кроз про­лаз Школ­ске ули­це, из­ме­ђу цр­кве­не огра­де и згра­де Цр­кве­не са­ле, и ста­за­ма кроз парк из­би­ја­ју у цен­тар ва­ро­ши. „Ка­ко об­ја­шња­ва­те фе­но­мен овог ве­тро­ви­тог ћо­шка?” упи­тао сам Бел­че­ви­ће­ву, осло­ње­ну на свој ру­жи­ча­сти би­цикл. „Јој, не­мој­те ме­не... И не­мој­те ме сли­ка­ти, не­мој­те, мо­лим вас! Не­го, зна­те шта, о Ши­ду ће вам све ис­при­ча­ти је­дан ста­ри го­спо­дин, про­фе­ сор Ра­до­ван Ђур­чић, и ја сам би­ла ње­гов ђак... Ни­ко бо­ље не по­зна­је Шид од ње­га! Је­дан пра­ви го­спо­дин, ле­по вас­пи­тан и обра­зо­ван чо­век, по­зна­је исто­ри­ју Ши­да, зна све ста­ре шид­ске по­ро­ди­це, ка­да је ко до­ шао... Мо­жда зна не­што и о овом ве­тро­ви­том ћо­шку? На­чин на ко­ји он при­ча, то је пра­ва му­зи­ка. Зна­те ка­кав је ди­ван про­фе­сор био, ка­ко је сјај­но пре­да­вао, кад је и нај­глу­пљи и нај­ло­ши­ји ђак мо­гао да за­пам­ти гра­ди­во и би­ло га је сра­мо­та да не зна. Про­фе­сор жи­ви та­мо код пи­ја­це, зна­чи про­ђе­те ову­да кроз парк...” При­ла­зим дво­ји­ци мла­ди­ћа ко­ји се­де и пре­зно­ја­ва­ју се пред ку­ћом на тра­ви раз­га­ће­ни у тер­мал­ном при­сен­ку че­ти­нар­ске ту­је. „За­што не пре­ђе­те та­мо на ћо­шак?” упи­тао сам Бра­ни­сла­ва Јев­ ти­ћа, чи­ја је то ку­ћа, и Бо­ја­на Ди­ми­три­је­ви­ћа, ко­ји жи­ви на су­прот­ном ћо­шку Цр­кве­ног шо­ра. „Та­мо ку­ља про­х ла­дан ва­здух.” Пред­лог ис­пр­ва не узи­ма­ју озбиљ­но. И он­да се по­кре­ћу, ста­ју у сре­ди­ште ма­ле пе­шач­ке рас­кр­сни­це у хла­ду, ши­ре ру­ке и вр­те ша­ка­ма. „Је л’ стру­ји све­жи­на?” упи­тах дво­ји­цу скеп­ти­ка. „Ду­ва!” од­го­во­ри­ше у глас. „Ду­ва као вен­ти­ла­тор!” „А осе­ћа­те ли с ко­је стра­не?” „Са свих стра­на!” Та­ко је ве­тро­ви­то пе­шач­ко рас­кр­шће у нај­бли­жем маг­нет­ном по­љу ау­стриј­ске срп­ске цр­кве у Ши­ду, до­би­ло име Ћо­шак код че­ти­ри ве­тра.

(2011)

24

ЦР­НА МАЧ­КА ИЗ ПРО­ЈЕКТ­НОГ БИ­РОА

Ка­да сам оног вру­ћег да­на, ло­ве­ћи при­че на пу­стом и за­пе­че­ном тро­то­а­ру Ве­ли­ког шо­ра, про­ла­зе­ћи по­ред про­зо­ра спу­ште­них ка­па­ка, бе­жи­вот­них дво­ри­шта и за­к љу­ча­них ка­пи­ја, с при­зем­ним, пре­те­жно ста­рин­ским ку­ћа­ма, по­ре­ђа­ним под винкл, угле­дао цр­ну мач­ку (у да­ љем тек­сту: Цр­на) у ста­к лу под ре­флек­си­јом све­тло­сти кр­во­жед­ног африч­ког сун­ца, и ка ­да је Цр­на, ис­пру ­же­на на плат­фор­ми пра­зног из­ло­га Про­јект­ног би­роа, угле­да­ла ме­не круп­ним, зе­лен­ка­стим, ди­ја­ мант­ским очи­ма, ду­бо­ким као све­мир и оштрим као бо­деж, учи­ни­ло ми се да је жи­во­ти­ња за­тво­ре­на у ста­кле­ном зи­д у, по­ми­слио сам да је у клоп­ци и да не мо­же на­по­ље. Рад­ња ни­је из­гле­да­ла као да је у њу неко ско­ро ушао. То су оне улич­не ми­не, а шта је ули­ца не­го сва­ко­днев­но мин­ско по­ље, ка­да на­га­зи­те на ми­ну, ко­ју вам је под­мет­нуо слу­чај, си­ ту­а­ци­ја чи­ју по­ја­ву и кон­се­квен­це не мо­же­те ни пред­ви­де­ти ни кон­ тро­ли­са­ти, па са­мим тим ни из­бе­ћи; то су она сва­ко­днев­на, на­из­глед сит­на, а за­пра­во су­штин­ска ис­ку­ше­ња, ка­да вам у око, по­пут мач­ке у из­ло­г у, упад­не же­сток при­зор или де­таљ, при­ја­тан или не­при­ја­тан, пре­ма ко­ме се мо­мен­тал­но мо­ра­те од­ре­ди­ти, пре све­га људ­ски, мо­рал­ но и етич­ки, па ако хо­ће­те и про­фе­си­о­нал­но, окре­ну­ти или по­гну­ти гла­ву и оти­ћи (пре­тва­ра­ју­ћи се да вас се не ти­че) или од­мах сту­пи­ти у ак­ци­ју. И ба­ци­ти ру­ка­ви­цу у ли­це слу­ча­ја. То сам и учи­нио. Цр­на мач­ка, цр­на као нај­д у­бља ноћ, про­ба­да сво­јим пре­ци­зним, ди­ја­мант­ским по­гле­дом два озно­је­на ли­ца над­не­та над њу кроз ста­кло под ре­флек­си­јом. По­што су ста­кле­на вра­та ло­ка­ла, чи­је сам се ква­ке ма­шио, тог мо­мен­та, би­ла за­к љу­ча­на, већ сам био спре­ман да у до­го­ во­ру са фо­то-ре­пор­те­ром не­што пре­д у­зме­мо (нај­пре да алар­ми­ра­мо ком­ши­л ук), па да ви­ди­мо ка­кво ће деј­ство ова спа­си­лач­ка ин­тер­вен­ ци­ја има­ти на мач­ку и, исто­вре­ме­но, на мо­ју но­вин­ску при­чу. Ме­ђу­тим, 25

Жељко Марковић

у ста­клу се по­ја­ви чо­век, от­к љу­ча вра­та и, схва­тив­ши да је у пи­та­њу за­бу­на с мач­ком – си­ту­а­ци­ја ко­ја се већ до­га­ђа­ла – ре­че као да се прав­ да: „А, не, не... То је мо­ја Цр­на! Стал­но је са мном у ло­ка­л у. Оста­ле мач­ке су на дво­ри­шту, са­мо Цр­на је у Про­јект­ном би­роу.” Та­ко сам у Ши­д у упо­знао ар­х и­тек­т у Бра­ни­сла­ва Ко­ва­че­ви­ћа. У фи­но рас­х ла­ђе­ној кан­це­ла­ри­ји Про­јект­ног би­роа, под кро­вом об­но­вље­ног де­ла ку­ће у фа­зи опре­ма­ња, где нас је ар­хи­тек­та Ко­ва­че­вић при­мио су­сре­тљи­во, као да се у ње­го­вом ло­ка­л у под­ра­зу­ме­ва­мо: рад­ ни сто са ком­пју­тер­ским ору­ђем и пла­стом до­ку­мен­та­ци­је, пла­кар са фа­сци­кла­ма и це­хоф­ским ин­стру­мен­ти­ма и ре­бра­ста клу­па до зи­да за кли­јен­те­лу, све­тло­си­ви ке­ра­мич­ки под (с угра­ђе­ним гре­ја­њем), ат­мос­фе­ ра но­ви­јег по­слов­ног про­сто­ра не­пре­тен­ци­о­зне уну­тра­шњо­сти, осми­ шље­на у бе­лом де­зе­ну, а у ду­х у праг­ма­тич­ног, мо­дер­ног и опу­ште­ног му­шког кан­це­ла­риј­ског ре­ше­ња. И цр­на мач­ка у ста­клу из­ло­га. Мач­ка ко­ја ска­че с плат­фор­ме из­ло­га и от­кри­ва ми да јој зад­ња де­сна но­га лан­да­ра као гу­ме­но цре­во. Стар­т у ­јем при­ч у. Док ми се Цр­на, си­сте­ма­тич­но ис­тра ­ж у ­ју­ћи бра­да­тог и чу­па­вог при­до­шли­цу у сво­јој кан­це­ла­ри­ји, та­ре и уви­ја око го­лих ли­сто­ва као сви­ла и њу­шка ми бо­се но­ге у сан­да­ла­ма, да би са за­ди­вљу ­ју­ћом акро­ба­ти­ком, ко­јом је овла ­да­ла ова ин­ва­лид­на мач­ка, ско­чи­ла на клу­пу, ме­ни с бо­ка, про­ву­кла ми се иза ле­ђа и сме­сти­ла се из­ме­ђу Ко­ва­че­ви­ћа и ме­не, њу ­шка­ју­ћи ми ша­ку с укљу ­че­ним дик­та­ фо­ном (бр­ко­ви­ма је де­тек­то­ва­ла ви­бра­ци­је), до­тле ми њен ме­ди­јум, да та­ко ка­жем, њен вла­сник – ако мач­ка мо­же да има вла­сни­ка – пре­до­ча­ ва зглоб­не тач­ке ма­ци­не пет го­ди­на ста­ре би­о­гра­фи­је. Цр­на је, на­и­ме, де­те ку­ће, ро­дом из ста­ро­се­де­лач­ке мач­је фа­ми­ли­је од не­ких пет-шест ре­дов­них чла­но­ва, ко­је Ко­ва­че­вић, мач­ји до­бро­твор из Ве­ли­ког шо­ра, хра­ни и по­ји у свом по­за­дин­ском дво­ри­шту, код ста­ре је­вреј­ске ку­ће (о ку­ћи ка­сни­је). Пре­ма ње­го­вој вер­зи­ји, Цр­на је би­ла, по­вр­шин­ски узев, мач­ка као све дру­ге обич­не мач­ке из њи­хо­вог дво­ри­шта – осим што, мо­жда, има нај­круп­ни­је и нај­леп­ше очи – све док је на ули­ци, пре не­к у го­ди­н у, ни­је за­ка­чио не­по­зна­ти то­чак, сло­мио јој зад­њу де­сну но­г у и кар­лич­ну кост, на­нео јој уну­тра­шње по­вре­де, опа­сне по жи­вот, и од тог мо­мен­та је обич­на мач­ка, по­ста­ла нео­бич­на мач­ка. Уме­сто да зло­срећ­ну Цр­ну, по­кр­ља­ну кућ­ну жи­во­ти­њи­цу, пре­пу­сте Бож­јој во­љи и са­мо­и­зле­че­њу, ка­ко би по­сту­пи­ла убе­дљи­ва ве­ћи­на, Ко­ва­че­ви­ћи не ми­сле та­ко и тран­спор­т у­ју те­шко ра­ње­ну ма­цу у Бе­о­град – где има­ју стан у ко­ме оби­та­ва, због по­слов­них оба­ве­за, Бра­ни­сла­вље­ва су­пру­га 26

Чекајући воз из Винковаца

Би­ља­на – по­ве­ра­ва­ју је док­то­ру за ма­ле жи­во­ти­ње, до­но­се је у ам­бу­ лан­т у на те­ра­пи­је и вра ­ћа­ју у бе­о­град­ски стан. Цр­на је под­врг­н у ­та хи­рур­шком за ­х ва­т у на те­ти­ви и угра ­ђу ­ју јој ши­ну у но­г у, али мач­ка као мач­ка, са­ма се осло­ба­ђа стра­ног те­ла, чу­па им­план­тат из но­ге, и са­да јој зад­ња де­сна но­га, лан­да­ра и ву­че се по по­ду као гу­ма, без мо­гућ­ но­сти ослон­ца, па је сав те­рет те­ла пре­нет на ле­ву зад­њу но­г у. Бра­ни­слав Ко­ва­че­вић по­ди­же Цр­ну у ви­си­ни гру­ди. „Ви­ди­те и са­ми, мач­ка је то... Мач­ка! А мач­ке су са­вр­шен­ство при­ ро­де.” „Имам јед­но та­кво са­вр­шен­ство у ста­ну”, ре­као сам и ис­при­чао Ко­ва­че­ви­ћу ка­ко смо мо­ја же­на Ве­сна и ја, де­цем­бра 2008, спа­си­ли у Но­вом Са­д у, из­ле­чи­ли и усво­ји­ли улич­ног ма­чо­ра Жи­ле­та. Исе­као га је ка­иш не­чи­јег ау­та, ка­да се као ма­че, за­ву­као под ха­у­бу да се огре­је. Пун је жи­во­та, ин­те­ли­ген­тан, дру­штвен, ду­хо­ви­та до­бри­чи­на; свој ин­ ва­ли­ди­тет не кон­ста­ту­је, иа­ко је без ле­ве пред­ње но­ге (де­сна му је смр­ ска­ног згло­ба и ко­ри­сти је као штап), без ле­вог ока, по­кр­ља­не за­ра­сле груд­не ко­сти, са три на­пр­сла ре­ бра, и са још не­ко­ли­ко на­гње­че­ња. „Ми у Жи­ле­т у не ви­ди­мо ин­ва­ ли­да, а Жи­ле у на­ма не ви­ди вла­ сни­ке, не­го сво­је љу­бим­це.” „Та­ква је и Цр­на. Да их упо­ зна­мо? И ја сам њен кућ­ни љу­би­ мац!” ре­че Ко­ва­че­вић, по­ка­зу­ју­ћи ма­ци­ну но­г у. „Ви­ди­те, мли­та­ва је као те­сто, не­у­по­тре­бљи­ва. Учи­ ни­ли смо све што смо мо­гли да јој по­мог­не­мо. Са­вр­ше­но се при­ ла­го­ди­ла кре­та­њу на три но­ге; тр­чи и ска­че ско­ро као да је пот­ пу­но здра­ва. Во­ли да се ба­шка­ри у из­ло­гу, ов­де и спа­ва; ов­де су јој и по­су­де за хра­ну и во­ду. Стал­но је са мном, па не­ки про­ла­зни­ци са стра­не, кад је ви­де у ста­клу, по­ми­ сле да је за­к љу­ча­на и да не мо­же Бра­ни­слав Ко­ва­че­вић: „Мач­ке да иза­ђе. Он­да се ја по­ја­вим на су са­вр­шен­ство при­ро­де.” Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић вра­ти­ма и ствар се раз­ја­сни.”

27

Жељко Марковић

Бра­ни­слав Ко­ва­че­вић за­пла­као је пре ше­зде­сет го­ди­на у По­жа­ рев­цу, где му је отац, вој­но ли­це, јед­но вре­ме био на слу­жби. Ди­пло­ми­ рао је ар­х и­тек­т у­ру у Са­ра­је­ву (1976), гра­д у у ко­јем је по­тро­шио ду­жи део би­о­гра­фи­је („Имам до­ста ко­ле­га, Но­во­са­ђа­на, ко­ји су са мном сту­ ди­ра­ли у Са­ра­је­ву.”). Скло­пио је брак са Би­ља­ном Ни­шић из Ши­да, Сре­ми­цом, с ко­јом ће ство­ри­ти си­на Бо­ја­на. Стан у са­ра­јев­ском де­л у гра­да Ма­ри­јин двор на­п у­сти­ли су де­ве­де­сет дру ­ге и до­ш ли у Шид („Ни­сам из рат­не при­че. За ме­не је би­ло не­спо­ји­во цр­та­ње и ра­то­ва­ ње.”), јед­но вре­ме, док ни­с у ку­пи­ли стан на Но­вом Бе­о­гра­д у, жи­ве­ли су та­мо у свој­ству под­ста­на­ра, да би се на­по­кон уко­ре­ни­ли у са­да­шњој об­но­вље­ној ку­ћи у Ве­ли­ком шо­ру, ко­ју им је, по­сле смр­ти, оста­ви­ла Би­ља­ни­на мај­ка На­да, рођ. Сто­кић. У дво­ри­шту је још јед­на ку­ћа, не­ ка­да вла­сни­штво Би­ља­ни­них ба­бе Зо­ре (ба­би­це) и де­де Спа­со­ја Сто­ ки­ћа (шу­ма­ра), ро­дом из Мо­ло­ви­на у шид­ском фру­шко­гор­ском за­ле­ђу, ко­ји су ку­ћу ку­пи­ли се­дам­де­сет дру­ге, на­кон што су оти­шли у пен­зи­ју и си­шли с пла­ни­не у ва­рош. Сто­го­ди­шња ку­ћа ду­жом, ло­ци­ра­на по­ да­ље од улич­ног фрон­та Глав­ног шо­ра, за­ву­че­на у гра­њу по­за­дин­ског ба­штен­ског де­ла дво­ри­шта, ха­ци­јен­да од пу ­не, ци­гле (опе­ке), јед­но­ став­не, кла­си­ци­стич­ке ви­зу­ре и га­ба­ри­та, с дво­слив­ним кров­ном ка­пом од го­л у­би­је си­вог би­бер цре­па и ољу­ска­ним на­ран­џа­сто-пла­ви­ча­стим зид­ним по­вр­ши­на­ма с вер­ти­кал­ним кр­ста­стим про­зо­ри­ма, при­па­да­ ла је, из­ме­ђу два свет­ска уби­ја­ња – от­кри­ва ми Бра­ни­слав Ко­ва­че­вић, по­ка­зу­ју­ћи ми спо­ља оро­ну­лу ку­ћу – ма­лој Да­ви­до­вој за­јед­ни­ци Ши­да („Ту су ста­но­ва­ли Је­вре­ји.”); би­ла је то је­вреј­ска бо­го­мо­ља: си­на­го­га. Згра­да у про­д у­жет­ку си­на­го­ге, отво­ре­ног, нат­кри­ве­ног тре­ма (и с та­ њи­ром и шер­пом на бе­то­ну, по­слу­жав­ник за мач­ке), има­ла је у зад­њем де­лу про­сто­ри­ју за об­ред­на кла­ња жи­ви­не (шак­те­рај), при­ча ми Ко­ва­ че­вић, и упи­ре пр­стом у про­зор. Али, од при­с у­ства Је­вре­ја у тој ку­ћи, ка­же мој са­го­вор­ник, ни­је оста­ло баш ни­шта ви­дљи­во и опи­пљи­во, за­ пра­во оста­ла је жи­ва са­мо при­ча, ако је и она жи­ва... Ула­зи­мо у об­но­ вље­ну ку­ћу до ули­це. „Су­пру­га Би­ља­на се вра­ћа у Шид у фе­бру­а­ру, та­да јој ис­ти­че уго­ вор са ММФ-ом; ра­ди у бе­о­град­ској кан­це­ла­ри­ји при Ми­ни­стар­ству фи­нан­си­ја, пре­во­ди­лац је са ен­гле­ског. И њој је до­ста бе­о­град­ске луд­ ни­це.” „Жи­ви­те раз­дво­је­но. Ка­ква је то брач­на прак­са?” „Ја у Ши­д у жи­вим са Цр­ном, а она у Бе­о­гра­д у жи­ви са Агом.” „Ага је... ма­чор?”

28

Чекајући воз из Винковаца

„Да. У бе­о­град­ском ста­ну има­мо ма­чо­ра Агу; до­ла­зи у Шид са су­ пру­гом на зи­му. Ага је пре­жи­вео пад са осмог спра­та. Два да­на се шћу­ ћу­рио и ку­њао. Ни­је му ни­ш та. Да са­мо чу­је­те те зву­ко­ве, ка­ко Ага ’го­во­ри’. На­у ­чио срп­ски је­зик.” „Од­ла­зи­те ли че­сто у Бе­о­град?” „Бе­о­град не под­но­сим, са­мо се нер­ви­рам. Во­лим овај мир.” „Сви­ђа вам се у Ши­д у?” „Не са­мо да ми се сви­ђа, не­го сам ов­де на­шао ап­со­л ут­ни сми­сао свог жи­во­та. Шид је за ме­не људ­ска ме­ра”, ре­че ар­х и­тек­та Ко­ва­че­вић и упи­та: „Ре­ко­сте да сте из Днев­ни­ка? Шта ра­ди но­ви­нар Ђор­ђе Ран­дељ?” „Пи­ше. Об­ја­вљу­је књи­г у за књи­гом.” „Слу­жи­ли смо за­јед­но вој­ску у Сом­бо­ру.” У Ко­ва­че­ви­ће­вој кан­це­ла­ри­ји пре­ли­ста­ва­мо на ком­пју­те­ру фо­то-ар­хи­ву њи­хо­вих ма­ча­ка. Ма­ла елек­трон­ска из­ло­жба. Мач­ке обо­жа­ва­ју. „По­гле­дај­те, сва­ки фол­дер, јед­на мач­ка... Ево Цр­не! Све је ово сни­ мио наш син Бо­јан, он обо­жа­ва мач­ке и уоп­ште жи­во­ти­ње.” „Бо­јан је у Бе­о­гра­д у?” „Не, ни­је. Жи­ви у Фран­цу­ској, у Ли­о­ну, за­по­слен је у Ин­тер­по­лу... да, да... у Ин­тер­по­лу ра­ди... Ово је Жу­ћа, па Си­вац, па До­брић, Бет­мен­ ка... А ово је Бе­ла, до­шла је зи­мус од­нег­де... А по­гле­дај­те ову мач­ку, би­ла је сле­па од ро­ђе­ња. Ови ма­чи­ћи су ње­на де­ца. Ста­ра­ли смо се о њој пет го­ди­на, зи­м ус је не­ста­ла.” „А овај пас?” по­ка­зао сам пр­стом на ро­твај­ле­ра. „А, да, то је Бе­лин­да! То је на­ша ке­ру­ша, ку­пио сам је у Бер­ка­со­ву. Уги­ну­ла је. Сум­ња­мо да је отро­ва­на. Има злих и су­ро­вих љу­ди. Ду­го смо је ле­чи­ли у Бе­о­гра­д у. Ни­је по­мо­гло. Пра­ва по­ро­дич­на тра­ге­ди­ја. Са­хра­ни­ли смо је ов­де у дво­ри­шту, из­ме­ђу две шљи­ве. Ср­це ме бо­ли за ро­твај­лер­ком Бе­лин­дом.” Цр­на ле­шка­ри ис­пру ­же­на у про­зо­ру кан­це­ла­ри­је би­роа. Мла­да же­на у про­ла­зу тро­то­а­ром, оша­му­ће­на сто­го­ди­шњом вру­ћи­ном, тр­же се и за­ста­де, ка­да угле­да цр­ну мач­ку у ста­клу под ре­флек­си­јом. Учи­ни­ло се да ће се ма­ши­ти за ква­ку и ући у би­ро, али же­на про­д у­жи сво­јим пу­тем. Не­ке при­че ни­ка­да не­ће би­ти ис­при­ча­не.

(2011)

29

СРЕ­ТА ГЕ­ГИЋ ПРО­ТИВ ЛЕТ­ЊЕ МЕ­ЋА­ВЕ

Сто­го­ди­шње вру­ћи­не за­пе­кле су и, не­где иза по­дне­ва, опу­сто­ши­ ле кла­сич­не Шу­ма­но­ви­ће­ве и Бо­си­ље­ве мар­ги­нал­не мо­ти­ве, шо­ро­ве и со­ка­ке (ре­чи­ца Ши­ди­на је тан­ка и ус­ки­сла, мла­ка као чај), а ас­фалт­на ко­ра на глав­ном рас­кр­шћу, омек­ша­на сун­че­вом хе­ми­јом, цвр­чи и уги­ ба се под ђо­но­ви­ма и точ­ко­ви­ма, за­си­па­на ви­ше­днев­ним ул­тра­ви­о­лет­ ним па­да­ви­на­ма, ко­смич­ком ки­се­ли­ном ко­ја на омек­ша­ном ко­ло­во­зу иси­ја­ва ефек­том пу­стињ­ског тре­пе­ре­ња ва­зду­ха или стру­ја­ња на­мре­ шка­не, би­стре теч­но­сти. Сло­бод­ни ра­ди­ка­ли лу­дог сун­ца, ди­ја­бо­лич­ не жле­зде на по­бе­ле­лом не­бу без об­лач­ка, из­ба­цу ­ју ва­тре­ни кључ на по­вр­ши­ни, и у озно­је­ном и успо­ре­ном, оша­м у­ће­ном мо­згу, ства­ра­ју при­ви­де, де­фор­ми­ш у вид­но по­ље и ме­ња­ју пер­цеп­ци­ју ствар­но­сти, ско­ро да у не­чи­јим гла­ва­ма про­из­во­де ефе­кат фа­та­мор­га­не. Пре­те­ру­ јем, на­рав­но. Шид, пре не­ки дан. Јул­ска ме­ћа­ва. Ка­ра­ђор­ђе­ва ули­ца, пе­шач­ки и тр­го­вач­ко-за­нат­ски-ка­фан­ски кварт по­гра­нич­ног Ши­да, глав­ни па­ ла­нач­ки кор­зо, про­ме­на­да с ре­пу­та­ци­јом ме­ди­те­ран­ско-ди­нар­ске жи­ во­сти у ве­чер­њим мо­мен­ти­ма. Да­нас, сат-два иза по­дне­ва, апо­ка­лип­ тич­но је пра­зна у ста­ди­ју­му уко­че­но­сти и бе­лог уси­ја­ња. У ка­фан­ским ба­шта­ма са­ња­ре оша­му­ће­не ко­но­ба­ри­це. Тај шид­ски кор­зо с пре­те­жно при­зем­ним ку­ћа­ма и ло­ка­ли­ма, за­ман­да­ље­ним ај­нфор­ти­ма и про­зо­ ри­ма спу­ште­них ка­па­ка, уну­тра­шњи крак хи­пер­то­нич­ног рас­кр­шћа – с пу­то­ка­зом за Ре­пу­бли­ку Ша­хов­ни­цу, од­но­сно за гра­нич­ни пре­лаз Ба­тров­ци, из­ме­ђу Сре­ма и Сри­је­ма! – остао ми је пам­ће­њу, осим по Ши­ди­јан­ка­ма, ка­ко их је на­зи­вао укле­ти сли­кар Са­ва од Ши­да, фа­тал­ но ле­пим шид­ским же­на­ма, ко­је не­по­зна­те му­шкар­це гле­да­ју с осме­хом пра­во у очи, и по рај­ској хла­до­ви­ни и глу­ва­ре­њу под тен­да­ма, сун­цо­ бра­н и­ма и кро­ш ња­ма ка­фан­с ких ба­ш ти, као под де­бе­л им, олуј­н им 30

Чекајући воз из Винковаца

обла­ци­ма. Ши­ди­јан­ке су у ме­ђу­вре­ме­ну по­ста­ле још леп­ше (сла­жу се са мном и фо­то-ре­пор­тер и во­зач), али хла­до­ви­на на кор­зу је ута­њи­ла. Оре­за­ли су гра­не на не­ким раз­ба­ру­ше­ним ста­бли­ма, та­ко да су кро­шње, сма­ње­них га­ба­ри­та, сто­го­ди­шње вру­ћи­не до­че­ка­ле у фа­зи об­на­вља­ња, ку­са­ве, не­до­вољ­но ши­ро­ке и гу­сте да као не­кад за­мра­че тро­то­ар из­ме­ ђу ду­ћа­на и ка­фан­ских ба­шти. То ни­је раз­лог да не ис­ка­пи­мо јед­н у за­ма­гље­ну кри­глу. А он­да за­плет! При­бли­жа­ва ми се при­ча. Чо­век у де­бе­лом зим­ском ка­пу­т у, гла­ви­ња с тор­бом и шта­пом, про­би­ја се опу­сте­лом штраф­том кроз вре­л у сун­че­ву пла­зму. Фа­та­мор­га­на? Ха­л у­ци­на­ци­ја? Ви­ђао сам та­кве љу­де и у дру­гим гра­до­ви­ма. „Зо­ве се Мић­ко”, ре­че Бра­ни­слав Цве­ти­ћа­нин, гост за сто­лом до на­шег, при­ме­тив­ши да смо се за­ку­ца­ли за при­зор на ули­ци. „Где се Мић­ко за­пу­тио у том ка­пу­т у?” упи­тах. „Сва­ки дан ову­да про­ла­зи. Ту­ма­ра по гра­д у”, ре­че Цве­ти­ћа­нин. „По­вре­ме­но на­вра­ти у цр­кву, ам­бу­лан­т у, пе­ка­ру. Ни­је био лош чо­век. Ма, чу­је­те, из­гле­дао је и по­на­шао се са­свим нор­мал­но! Ја га пам­тим као уред­ног и при­стој­ног чо­ве­ка, и да ми је не­ко пре де­сет го­ди­на ре­као да ће Мић­ко из­гле­да­ти ова­ко ка­ко да­нас из­гле­да, од­бру­сио би му да је луд! Про­ме­нио се от­ка­ко је оти­шао у пен­зи­ју. Ге­ги­ћи су по­зна­то пре­зи­ме у Ши­д у.” На­је­жен и про­вин­ци­јал­но за­бе­зек­нут, осе­ћа­ју­ћи при­чу у ва­зду­х у као жи­во­ти­ња све­жу крв, при­ла­зим зим­ском чо­ве­ку из Ши­да, на­зови­ мо га та­ко услов­но и до­бро­на­мер­но, и за­у­ста­вљам га је­ди­ним мо­г у­ћим пи­та­њем: „Го­спо­ди­не, зар вам ни­је вру­ће у то­ме?!” „Ни­је”, про­мр­мља зим­ски чо­век. Ло­гич­но. И нор­мал­но. Да му је вру­ће, де­бе­ли зим­ски ка­пут не би но­сио на се­би. „А да ли вам је хлад­но?” „Ни­је.” Ни­је му ни хлад­но. У ре­ду. И то је ло­гич­но и нор­мал­но. Да је одго­ во­рио: „Хлад­но ми је”, то би већ био озбиљ­ни­ји раз­лог за за­бри­ну­тост. Зим­ски чо­век ре­че име и не­ко­ли­ко би­о­граф­ских од­ред­ни­ца: Сре­та Ге­гић, зва­ни Мић­ко, ро­ђен у Баљ­ци­ма код Др­ни­ша, син пла­ни­не Сви­ ла­је, тр­го­вац у пен­зи­ји и го­лу­бар, гра­ђа­нин Ши­да од пре пе­де­сет де­вет го­ди­на. Ва­ди из тор­бе и по­ту­ра ми не­ка­кве ста­ре фо­то­гра­фи­је, тек­сто­ве из­ре­за­не из но­ви­на, рас­ку­пу­са­ну па­пир­на­т у ар­х и­ву, и на­ша ко­м у­ни­ 31

Жељко Марковић

ка­ци­ја, крат­ки и кон­фу­зни су­срет из­ме­ђу зим­ског и лет­њег чо­ве­ка, кли­зну у са­мо Мић­ку (не)по­зна­том прав­цу. Сре­та Ге­гић опре­мљен је сло­је­ви­то за по­лар­ну хлад­но­ћу, дра­стич­но за­л у­тао у ме­те­о­ро­ло­шком вре­ме­ну. Овај исти­ни­ти лик са сце­не шид­ ског улич­ног по­зо­ри­шта, срем­ско-дал­ма­тин­ски ори­ги­нал са ужа­ре­не шид­ске штраф­те, на­ву­као је на те­ло су­вог сто­ма­ка де­бе­ли, цр­ни, ја­ну­ ар­ски ка­п ут, отром­бо­љен пре­ко цр­них чак­ши­ра до ба­кан­џи, с ру ­ка­ ви­ма ко­ји су му про­г у­та­ли ша­ке, очи­то оде­ло осо­бе круп­ни­је гра­ђе, и ис­под ка­пу­та сло­је­ви­то се на­трон­тао са три-че­ти­ри ста­ра и оли­ња­ла са­коа, на­ву ­че­на пре­ко за­коп­ча­ног пр­слу ­ка на раз­де­љак и ка­ри­ра­не ко­шу­ље с краг­ном рас­цве­та­лом око вра­та. Лет­њи, све­тло­жу­ти кач­кет на се­дој гла­ви за­ро­ње­ној у ка­пут, с обо­дом ни­ско спу­ште­ним на очи, то­ плог, емо­тив­ног по­гле­да, у де­сној ша­ци (обо­га­ће­ној бе­лом бур­мом на до­ма­лом пр­стом), др­ве­ни по­де­бљи штап по­лу­кру­жно са­ви­јен и на­го­рео на ру­ко­хва­ту, по­ма­га­ло при хо­ду, а у ле­вој ша­ци по­ве­ћа плат­не­на тор­ба дуп­ке ис­пу­ње­на не­по­зна­тим са­др­жа­јем и па­пир­на­том ар­х и­вом. Ли­це с бе­лом бра­ди­цом, фа­зо­ни­ра­ни му­шки по­нос ко­ји окру­жу­је уста, и с бр­ч и­ћ и­ма (спо­је­н им с бра­ ди­цом) по­жу­те­лим под оштрим но­с ом као код ду ­г о­г о­д и­ш њих стра­с них пу ­ша­ча, кон­с тант­но је омек­ша ­но по­л у­осме­хом, не­ ком ме­ша­ви­ном се­те и до­бро­д у­ шно­сти. Та­ко сам упо­знао Сре­т у Ге­ ги­ћа, зим­с ког чо­ве­ка из Ши­да. Би­зар­н и омо­т ач ове но­ве­ле са срем­ског шо­ра: чо­ве­ка, ко­ји се у де­бе­лом зим­ском па­ко­ва­њу, кре­ ће Ши­дом по нај­ве­ћим јул­ским вру­ћи­на­ма на кон­ти­нен­ту Сре­му за по­след­њих сто го­ди­на, пре­пу­ штам сла­до­ку­сци­ма но­вин­ских би­зар­но­сти и не­ве­ро­ват­них (лет­ њих) при­ча. А ме­ни, пак, људ­ска Сре­та Ге­гић Мић­ко из Ши­да за­л у­тао и ре­пор­тер­ска ко­рект­ност на­ла­ у ме­те­о­ро­ло­шком вре­ме­н у. Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић жу да од­бра­ним Мић­ка – са­мим 32

Чекајући воз из Винковаца

тим и соп­стве­ну при­чу! – упра­во од по­ша­сти би­зар­но­сти и јеф­ти­ног сен­за­ци­о­на­ли­зма, ка­ко се, ипак, очи­глед­но озбиљ­на дра­ма и па­то­логи­ ја овог чо­ве­ка, Сре­те Ге­ги­ћа из Ши­да, го­спо­ди­на ко­ји ни­је ни ло­кал­ни ег­зи­би­ци­о­ни­ста, ни пер­фор­мер, ни чу­дак, ни лу­дак, не­го жр­тва не­ког уље­за у свом мо­згу, из­вр­та­њем те­зе и ли­ни­јом ма­њег от­по­ра не би упро­ сти­ле и све­ле на по­зна­т у виц­ка­сту при­чи­цу о де­жур­ном па­ла­нач­ком осо­бе­ња­ку. Не, то ми ни­је на­ме­ра. Шта се то, да­кле, од­јед­ном де­си­ло са гра­ђа­ни­ном Ге­ги­ћем? У нај­са­же­ти­јем, по­зи­ва­ју­ћи се на по­ма­ло збр­ка­не Ге­ги­ће­ве из­ја­ве и све­до­чан­ства ње­го­вих шид­ских са­вре­ме­ни­ка (и јед­ног не­и­ме­но­ва­ног ро­ђа­ка), ње­му је пре де­се­так го­ди­на, от­ка­ко је оти­шао у пен­зи­ју, не­што кврц­ну­ло у мо­згу, от­ка­чио се ваљ­да не­ки фе­дер­чић, и од та­да је овај тр­го­вац и го­лу­бар, вла­сник ку­ће у ули­ци Ца­ра Ла­за­ра, по­ста­јао из го­ди­ не у го­ди­ну не­ки дру­ги чо­век, све док ни­је до­спео до зим­ског ка­пу­та на лет­њој вру­ћи­ни. Гле­дам га и не мо­гу да ве­ру­јем да је на вре­лу рин­глу по­л у­го­ле ули­це иза­шао об­у ­чен као да на­по­љу ор­ги­ја хлад­но­ћа. Го­спо­ дин Сре­та Ге­гић про­тив лу­дог Сун­ца! Све је у гла­ви. И вру­ћи­на је у гла­ви. Ме­ђу ­тим, ка­ква је то зи­ма у ње­го­вој гла­ви? Ка­кви то лет­њи сне­го­ви ве­ју под ње­го­вим ка­пу­том? „Ка­ко је Сре­та Ге­гић из­гле­дао у вре­ме ка­да је ра­дио као тр­го­вац?” пи­там пре­по­ру­че­ног кро­ја­ча у пен­зи­ји Ми­ло­ва­на Мар­ко­ви­ћа. „Ка­ко је из­гле­дао? Па, нор­мал­но, ка­ко ће из­гле­да­ти... По­зна­јем га че­тр­де­сет го­ди­на. Био је тр­го­вац у Цен­тро­про­ме­то­вој рад­њи, пре­ко пу­та мо­је рад­ње. И то до­бар тр­го­вац! Око­ре­ли не­же­ња. Уре­дан чо­век, кул­т ур­ног по­на­ша­ња, оба­ве­зна кра­ва­та, пра­ви го­спо­дин за ове на­ше шид­ске при­ли­ке. И, бар, ко­ли­ко га ја по­зна­јем, био је вре­дан деч­ко. Го­л у­бар! И наш син је го­л у­бар, па су се њих два по­зна­ва­ли... Мић­ко и са­да др­ж и го­л у­бо­ве. Али, зна­те ка­ко је, жи­ви сам и бо­ле­стан, ку­ћу је за­пу­стио, го­л у­бо­ви не­ма­ју ка­ве­зе... Во­ли го­л у­бо­ве и ке­ро­ве.” „Зна­ча­јан по­да­так. За ме­не је то до­вољ­на га­ран­ци­ја да је Мић­ко до­бар чо­век”, из­не­сох, уме­сто пи­та­ња, сво­је ми­шље­ње пред шид­ског кро­ја­ча. „До­бар, до­бар чо­век, ка­ко да не... Нео­спор­но!” сла­же се пре­зи­ме­њак и на­ста­вља: „Жи­ви са пси­ма, удо­мио их је код се­бе са ули­це. Шин­те­ри му по­ва­та­ју псе, а Мић­ко са ули­це до­ве­де дру­ге. Ни­ко не зна шта се са тим чо­ве­ком до­го­ди­ло.” „Ка­ко на ње­га гле­да­ју Ши­ђа­ни? И ка­ко об­ја­шња­ва­ју та­кав Ге­ги­ћев пре­о­бра­жај?” упи­тао сам шнај­де­ра Мар­ко­ви­ћа.

33

Жељко Марковић

„Мић­ко је ми­ран чо­век. Та­квог га пам­тим. Он је у не­ком свом све­ ту и не ме­ша се мно­го са љу­ди­ма. Иде по гра­д у у том ка­пу­т у и пр­ња­ма и по­не­кад при­ча сам са со­бом. Кад не­ко умре, до­ђе у ку­ћу и се­ди по­ред ков­че­га. Зна­те, ме­не је уве­рио да је че­стит чо­век, до­бра ду­ша, ве­ру­јем да ни­ко­ме зло ни­је на­нео и ту­жно је то што му се до­го­ди­ло.” „А има ли род­би­ну у Ши­д у?” „Мић­ко­ва ро­ђе­на се­стра жи­ви у Вр­ба­с у, а ов­де жи­ве две ње­го­ве се­стре од стри­ца. Ро­ди­те­љи су му по­мр­ли”, ре­че шид­ски шнај­дер. Про­на­шао сам у Ши­д у Ге­ги­ће­вог да ­љег ро­ђа­ка; за­мо­лио ме је да ње­го­во име, ко­је ми је са­оп­штио, са­чу­вам за се­бе. „Мић­ко? Био је ве­ли­ки го­спо­дин и спо­со­бан чо­век”, ре­као ми је. „Не знам мно­го о ње­му, прем­да смо у да­љем срод­ству. Шид­ски Ге­ги­ћи су од Др­ни­ша. Сло­бод­но мо­г у ре­ћи да је Сре­та био је­дан од углед­ни­јих љу­ди у Ши­ду. Пам­тим га као уред­ног чо­ве­ка, об­у ­че­ног свет­ски мо­дер­ но за шид­ске усло­ве, гра­ђан­ски, увек са сти­лом. Био је пе­дан­тан чо­век! Ни­ко не би ре­као да се ова­ко дра­стич­но мо­же про­ме­ни­ти. Мо­зак је воћ­ка чуд­но­ва­та.” Ши­ђа­ни, се­ћа­те ли се тр­гов­ца из Цен­тро­про­ме­то­вог ду­ћа­на мешо­ ви­те ро­бе и ве­ли­ког го­спо­ди­на Сре­те Ге­ги­ћа Мић­ка? Увек из­бри­ја­но ли­це глат­ког то­ну­са, фи­ли­гран­ски одр­жа­ва­на бра­ди­ца, ко­ја му је да­ва­ ла оду ­хо­вљен и при­ја­тан, бо­ем­ски из­глед и „шмек” свет­ског чо­ве­ка. Ста­рин­ско оде­ло, са­ко и оба­ве­зна кра­ва­та, за­де­ну­та као ру­жин пу­по­ љак за из­рез пр­слу­ка. И на­глан­ца­не ци­пе­ле. Се­ћа­те ли се го­л у­ба­ра из ули­це Ца­ра Ла­за­ра, ти­хог и по­ма­ло ри­гид­ног не­же­ње, осо­бе­ња­ка и за­ не­се­ња­ка, ко­ји је у су­шти­ни био и остао до­бро­д у­шни ин­ди­ви­д у­а­лац у свом све­ту? Или, ипак, у ту­ђем све­ту? А се­ћа ли се Сре­те Ге­ги­ћа Мић­ка, овај зим­ски чо­век из Ши­да? Мо­жда се се­ти, по­сле ове при­че.

(2011)

34

ШНАЈ­ДЕР МАР­КО­ВИЋ ВИ­ТЕЗ ОД ИГЛЕ И КОН­ЦА

Мо­жда је то због евро­цен­трич­ног Да­ни­ла Ки­ша, али кад год ми од­нег­де уле­ти у ми­сао по­јам: сред­ња Евро­па, пр­во ми па­да­ју на па­мет, ако је то па­мет, упра­во Да­ни­ло Киш, „сна­жна ме­тал­на кон­струк­ци­ја од ли­ве­ног гво­жђа, слич­на лу­ко­ви­ма же­ле­знич­ких мо­сто­ва”, ши­ва­ћа ма­ши­ на син­ге­ри­ца (THE SIN­GER MANFG. CO – TRA­DE MARK) из ње­го­вог ро­ма­на Ба­шта, пе­пео и го­лу­бар­ни­ци (и го­лу­ба­ри) из стро­го кон­тро­ли­ са­них хи­пе­р­ре­а­ли­стич­ких но­ве­ла и ро­ма­на пра­шког бо­е­ма, го­л у­ба­ра и пи­во­пи­је Код злат­ног ти­гра, Бо­х у­ми­ла Хра­ба­ла. Ка­да сам се на плоч­ ни­ци­ма Ка­ра­ђор­ђе­вог шо­ра у Ши­ду, по­след­њем кор­зоу на кон­ти­нен­ту Сре­м у, рас­пи­ти­вао по ка­фан­ским ба­шта­ма и ду­ћа­ни­ма за шид­ског го­лу­ба­ра Сре­ту Ге­ги­ћа, и са ули­це био упу­ћен на ај­нфорт ка­пи­ју обли­ жње ку­ће пен­зи­о­ни­са­ног шнај­де­ра Ми­ло­ва­на Мар­ко­ви­ћа, чо­ве­ка ко­ји „од­лич­но по­зна­је Ге­ги­ћа”, чи­ји је син Дра­ган, го­лу­бар, по кри­ла­тој ли­ ни­ји, са­ра­ђи­вао са Ге­ги­ћем, ма­шио сам се за ква­ку пре­зи­ме­ња­ко­ве ка­ пи­је с чуд­ним уз­бу­ђе­њем. Прем­да не зна­ју­ћи шта ме и ко ме оче­ку­је у тој шнај­дер­ско-го­л у­бар­ској ма­ну­фак­т у­ри, би­ло је до­вољ­но да знам да су у тим зи­до­ви­ма Ки­шо­ва син­ге­ри­ца и Хра­ба­лов го­лу­бар­ник, па да сам си­г у­ран да сам кроз ај­нфорт ушао у Сред­њу Евро­пу. Та­ко је и би­ло. Бе­ше то јед­на од нај­у ­ре­ђе­ни­јих ку­ћа, ко­је сам ви­део на сво­јим пу ­то­ва­њи­ма по Сре­м у, Швај­цар­ска у епру ­ве­ти, обо­га ­ће­на ушу­шка­ним и ин­тим­ним дво­ри­штем као огле­да­лом уну­тра­шњег жи­ во­та вла­сни­ка, њи­хо­ве бри­ж љи­во­с ти и ви­со­ке естет­ске и со­ци­јал­не ин­те­ли­ген­ци­је. Све је ту на свом ме­сту, оте­ло­тво­ре­ње ре­да и чи­сто­ће, ме­ре и сти­ла. Трав­њак с обич­ном, не­го­ва­ном и гу­стом тра­вом, се­ја­ном (и до­се­ја­ва­ном), ре­као бих од­о­ка, прем­да не ис­кљу­чу­јем ни ве­ро­ват­но­ћу да су је из­ре­за­ну у зе­мља­ним ка­и­ши­ма до­не­ли са не­ке бер­ка­со­вач­ке леди­ не; трав­њак чи­ја је свр­ха да се по ње­му га­зи и ва­ља, да­ле­ко је од хлад­ног 35

Жељко Марковић

и сте­рил­ног са­вр­шен­ства не­ког ге­о­ме­триј­ског „ен­гле­ског трав­ња­ка”, али у то­ме и је­сте ње­го­ва при­влач­ност, жи­ва ле­по­та и при­род­ност трав­ на­тог кр­зна по­пр­ска­ног си­ћу­шним, ди­вљим па­ри­ца­ма као с ка­пља­ма мле­ка. Трав­њак је не­на­ме­тљи­во улеп­шан са не­ко­ли­ко јед­но­став­них пе­ре­ња­ка, ру­стич­них аран­жма­на по­стро­је­них у ли­ни­ји, по­ред сне­жно бе­лог боч­ног зи­да ви­со­ке ком­шиј­ске згра­де, као с не­ка­квим сак­си­ја­ма на тра­ви од кру­жно обра­зо­ва­них ка­ме­них пар­ча­ди око стру­ча­ка ли­м ун-жу­тих гла­ви­ча­стих ка­ди­фи­ца и па­ху­љи­ча­сте ви­лин­ске вре­же. На кр­зну „срем­ског трав­ња­ка”, у ње­го­вом сре­ди­шту: ла­ти­ча­сти цр­ве­ни цве­то­ви од пла­сти­ке и лут­ки­ца ов­це, за­бо­де­ни на шта­пи­ћи­ма у зе­ле­но тки­во. Че­сма из­ве­де­на у вер­ти­ка­ли оштрих иви­ца од ози­да­ног ка­ме­на креч­ња­ка, за­ре­за­ног гру­бим фуг­на­ма. По­ред че­сме, ме­тла осло­ње­на на шпри­ца­ни стуб гон­ка, жу­та кан­ти­ца за за­ли­ва­ње цве­ћа и две бо­це са хе­ми­ка­ли­ја­ма за за­шти­ту и пре­хра­њи­ва­ње би­ља­ка. Мо­ћан, чвор­но­ват и из­у ­ви­јан чо­кот че­тр­де­се­то­го­ди­шње ло­зе (за­са­дио је шнај­дер Мар­ко­ вић), из­ра­стао је ви­со­ко по­ред сре­ди­шњег сту­ба по­пло­ча­ног и бес­пре­ кор­но уре­ђе­ног гон­ка, мо­дер­но осми­шље­не згра­де у про­ду­жет­ку ку­ће. Кро­шње ло­зе раз­ве­де­не су ле­во и де­сно у ви­си­ни олу­ка, спо­је­не и упле­ те­не дуж над­стре­шни­це са ли­сна­тим вре­жа­ма пу­за­ви­це. Ко­рен чо­ко­та, на­лик коњ­ском ко­пи­т у, об­ре­зан је бе­тон­ском пло­чом и, за­ку­цај­мо око за овај нео­до­љи­ви при­зор, укра­шен са три струч­ка ру ­жи­ча­сте ка­ди­ фи­це. Знак (и по­ру­ка) да је не­чи­ја ви­со­ка свест, угра­ђе­на у јед­но­став­ну ле­по­т у овог шнај­дер­ско-го­л у­бар­ског Еден­ског вр­та, во­ди­ла ра­чу­на о нај­сит­ни­јем де­та­љу. У ку­ћи жи­ве: шнај­дер Ми­ло­ван Мар­ко­вић, ро­ђен у Ва­ши­ци, ви­тез од игле и кон­ца, ње­го­ва су­пру­га и де­сна шнај­дер­ска ру­ка, Ан­ђел­ка, рођ. Љу­бин­ко­вић, ро­дом из чу­ве­ног не­ви­дљи­вог се­ла Бу­ђа­но­ва­ца, њи­хов син Дра­ган, го­л у­бар, ње­го­ва су­пру­га Ду­шан­ка, ро­дом из Бер­ка­со­ва, и њи­ хо­ви си­но­ви Ду­шан и Ми­ло­ван. Оти­шли на Зла­ти­бор. И Ан­ђел­кин стриц Угље­ша Љу­бин­ко­вић, су­бо­тар, ду­бо­ко ре­ли­ги­о­зни чо­век од ма­ле­на у ин­ва­лид­ским ко­ли­ци­ма, стра­стве­ни чи­та­лац и бриљант­ни ту­мач Би­ бли­је, о ко­ме се Мар­ко­ви­ћи ста­ра­ју још док су жи­ве­ли у Бу­ђа­нов­ци­ма. У ку­ћи не жи­ве: ћер­ка На­да, уда­та у Ау­стра­ли­ји (Мел­бурн), њен су­пруг и њи­хо­вих тро­је де­це Дра­га­на, Ми­лан и Ми­лош. Дра­га­на има Ду­њу. И они су у Ши­д у, оби­ла­зе ко­ли­ма ба­ње по Ср­би­ји. „Ја сам це­лог жи­во­та био шнај­дер на точ­ко­ви­ма”, при­ча ми Мар­ко­ вић за сто­лом на те­ра­си. „Про­да­вао сам ро­бу по ва­ша­ри­ма и пи­ја­ца­ма.

36

Чекајући воз из Винковаца

Имао сам стал­не му­ште­ри­је. И до­бро сам про­ла­зио... Не до­бро, не­го од­лич­но! До­ста се ра­ди­ло, али би­ло је и за­ра­де, да се не ла­же­мо.” „Ка­ко сте пу­то­ва­ли и где? Ис­при­чај­те ми.” „Не мо­же се то ис­при­ча­ти. Пр­во сам др­жао рад­њу у Ру­ми, а кад смо ше­зде­се­тих до­шли у Шид и од тр­гов­ца Кро­ти­ћа ку­пи­ли ста­ру кућу на ме­сту ове са­да­шње – ову сам ку­ћу са­зи­дао од игле и кон­ца – шнај­де­ рај сам др­жао до ули­це... Мо­ја Ан­ђел­ка, по­моћ­ни­ци и ше­гр­ти ши­ју, а ја из­нај­мим коњ­ску за­пре­гу, ро­бу сло­жим под ци­ра­ду, ако уда­ри ки­ша, и ко­чи­јаш и ја – се­ћам се чи­ка Са­ве То­ми­ћа и де­да Ми­де – у не­ко до­ба но­ћи кре­не­мо из Ру­ме, по­ла­га­но, клај-клај, труц­ка­мо се на ме­се­чи­ни ма­ка­да­мом пре­ко Ири­га и Вен­ца, па се спу­сти­мо у Ка­ме­ни­цу. Зо­ра сви­ ће, дан се бе­ли, а ми с ко­њи­ма на пи­ја­ци у Бе­о­чи­ну. Па, кад рад­нич­ка кла­са на­ва­ли да ку­пу­је пан­та­ло­не... А, јао! Ле­по се за­ра­ђи­ва­ло. По­сле сам по ва­ша­ри­ма ро­бу во­зио сво­јим ау­том.” Шнај­дер Мар­ко­вић, за­мо­љен од фо­то-ре­пор­те­ра за ма­лу фо­то­граф­ ску си­му­ла­ци­ју, се­да за сво­ју сто­го­ди­шњу ши­ва­ћу ма­ши­ну, не­у­ни­шти­во ство­ре­ње сво­је ме­ха­нич­ке ра­се од ли­ве­ног гво­жђа и ка­ље­ног че­ли­ка с

Ми­ло­ван Мар­ко­вић: „Зо­ра сви­ће, дан се бе­ли, а ми с ко­њи­ма на пи­ја­ци у Бе­о­чи­н у.” Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

37

Жељко Марковић

хро­ми­ра­ном цр­ном на­вла­ком (осу ­том „тан­ким фи­ним љу­спи­ца­ма”, при­ме­тио би Киш), по­ста­вље­ну по­ред за­ста­к ље­ног зи­да шнај­дер­ског кут­ка на крај­њој тач­ки отво­ре­ног гон­ка ду­гач­ке дво­ри­шне згра­де. Пр­сти­ ма ле­ве ша­ке, јед­ним уве­жба­ним, суп­тил­ним, по­кре­том, ма­е­стро Мар­ ко­вић под­вла­чи плат­но под ком­пли­ко­ва­ни ме­ха­ни­зам с иглом и кон­цем, по­рав­на­ва по­ло­же­ном ша­ком и ја­го­ди­ца­ма пр­сти­ју ивич­ну ли­ни­ју на ме­син­га­ној пло­чи ужље­бље­ној у др­ве­но ме­со угла­ча­не рад­не по­вр­ши­ не и дла­ном де­сне ша­ке по­кре­ће ма­ли гво­зде­ни то­чак на де­бе­лом вра­ ту ста­ре, до­бре, ме­ха­ни­ке. Али, гле сад за­пле­та! То ни­је син­ге­ри­ца. „Не, ни­је син­ге­ри­ца”, ре­че шнај­дер Мар­ко­вић, „ово је не­мач­ка пфа­ фе­ри­ца. Ни­сте чу­ли? Је­сте! Исто та­ко од­лич­на ма­ши­на. Ра­ди као син­ ге­ри­ца. Имао сам и син­ге­ри­це – син­ге­ри­це су без прем­ца, са­вр­ше­не ма­ши­не! – а ову ста­ру пфа­фе­ри­цу сам за­др­жао, да се на­ђе.” „Тео унук да је про­дам”, ре­че шнај­де­ро­ва же­на Ан­ђел­ка, „па да ње­м у дам па­ре... Е, ре­ко, не мо­же! Не до­ла­зи у об­зир! Пфа­фе­ри­цу не дам! Ме­ни до­бро до­ђе да скра­тим пан­та­ло­не. Ре­кла сам мо­ји­ма: Де­цо, кад умрем пфа­фе­ри­цу не сме­те шест не­де­ља про­да­ва­ти, док ми се душа не сми­ри! Има­мо и ба­га­то­ву, на њој сто­ји те­ле­ви­зор.” По­след­ња ши­ва­ћа ма­ши­на шнај­де­ра Мар­ко­ви­ћа, пфа­фе­ри­ца (како јој те­па­ју при­пад­ни­ци шнај­дер­ског брат­ства), с је­два чи­тљи­вим, ољу­ска­ ним фа­брич­ким ам­бле­мом про­из­во­ђа­ча (PFAFF) на цр­ној гла­ви ме­ха­ ни­зма, по­след­ња од шест-се­дам ши­ва­ћих спра­ва, ко­ли­ко их је за ви­ше од че­тр­де­сет го­ди­на ба­ра­та­ња са иглом и кон­цем про­ме­нио овај за­на­ тли­ја ста­рин­ског кро­ја у са­да већ сво­јој одав­но успа­ва­ној шнај­дер­ској ма­ну­фак­т у­ри (што у рад­њи у Ру­ми, а што у рад­њи у Ши­д у), ши­ла је „нај­ма­ње пе­де­сет го­ди­на”, ка­да ју је Мар­ко­вић дав­но, дав­но, ку­пио у Ру ­ми од не­и­ме­но­ва­ног шнај­де­ра у де­ве­том кру ­г у жи­во­та. Ста­рац је, пре­ма соп­стве­ним ре­чи­ма, до­тич­ну пфа­фе­ри­цу ку­пио ка­да је био мла­ди шнај­дер. Не­ми­ца је по­кре­та­на на но­жни по­гон, при­ти­сци­ма сто­па­ла на гво­зде­ну пе­да­лу и пре­но­сом енер­ги­је пре­ко по­лу­ге, осо­ви­на и ка­и­ша на же­ле­зни то­чак са зра­ка­стим па­о­ци­ма. Шнај­дер Мар­ко­вић, оно­мад за­на­тли­ја у пу­ној сна­зи, ко­ји је уо­чио мањ­ка­во­сти пфа­фе­ри­чи­ног ме­ ха­ни­зма на но­жни по­гон, са­мо што је те­шку ма­ши­ну ин­ста­ли­рао у сво­ јој рад­њи у Ру­ми, од­шра­фљу­је ви­шак де­ло­ва, учвр­шћу­је гла­ву на дебе­лу хра­сто­ву пло­чу, ко­ју је сам из­ре­зао, и ме­ха­ни­зам пфа­фе­ри­це при­к љу­ чу­је на елек­трич­ну крв. Од та­да, ши­ва­ћа ма­ши­на пе­ва на стру­ју. Из­ла­зи­мо на трав­њак. „Ко је сце­но­граф овог дво­ри­шта?” пи­там Ан­ђел­ку Мар­ко­вић.

38

Чекајући воз из Винковаца

„На­ша сна­ја Ду­шан­ка”, ре­че све­кр­ва. „Сна­ји­но је дво­ри­ште, цве­ће и тра­ва, а мо­ја је ку­хи­ња и оста­ло по ку­ћи... Ја не­кад ка­жем: леп је Шид, ал’ ме­ни жао мо­је Ру­ме! А мо­ја сна­ја: ’Да ни­си до­шла ова­мо, ја се не би уда­ла за Дра­га­на!’” На бе­тон­ској пло­чи: две ве­ли­ке сак­си­је од пе­че­не гли­не ужље­бље­не у ви­о­лин­ске кљу­че­ве ра­ма од гво­жђа, јед­на пра­зна (па и она с дра­ма­тур­ шким оправ­да­њем), дру­га огро­зда­на љу­би­ча­стим же­ра­ви­ца­ма пе­ту­ни­ је. И по­ве­ћи, нео­бра­ђе­ни ка­мен, с два при­сло­ње­на шљун­ка, као с два гу­шчи­ја ја­је­та. По­ред ком­шиј­ског зи­да: крат­ка рун­де­ла, ви­ше као апли­ ка­ци­ја, с ра­зно­бој­ним гла­ви­ча­стим ка­ди­фи­ци­ма као с бро­ше­ви­ма и, ме­ђу њи­ма, дис­крет­не пе­ру­шке па­пра­ти. Из­ме­ђу пред­њег и зад­њег дво­ ри­шта, на фрон­т у там­но­зе­ле­не ме­тал­не огра­де с ка­ме­ним под­зи­дом и фуг­на­ма из­ву ­че­ним по ли­ни­ја­ма ка­ме­на, ис­под гра­до­но­сног обла­ка пу­за­ви­це, ра­за­пе­те по жи­ча­ном ра­м у и као сла­во­лук за­о­ши­ја­не пре­ко уну­тра­шње ка­пи­је, ока­че­но бе­ше у ли­ни­ји шест сак­си­ја са шест ва­тре­ но цр­ве­них мла­зе­ва сур­фи­ни­је. С дру ­ге стра­не огра­де, ви­зу ­ра но­ве, бе­ле еко­ном­ске згра­де мо­дер­ног ди­зај­на и, на­с у­прот ње, да­шча­на гра­ ђе­ви­на с дво­слив­ним кро­вом: го­лу­бар­ник. И у го­лу­бар­ни­ку еска­дри­ла од сто су­пер­со­нич­них пер­на­тих ави­о­на. Гу­г у­чу у жи­ци. И че­ка­ју Дра­ га­на Мар­ко­ви­ћа, да до­ле­ти са Зла­ти­бо­ра. А у ку­ћи ши­ва ­ћа ма­ши­на пфа­фе­ри­ца, ра­ди као син­ге­ри­ца!

(2011)

39

ШАР­ЦИ ИЗ ЦР­КВЕ­НОГ ШО­РА

Африч­ке вру­ћи­не ор­ги­ја­ју још са­мо у мо­јим по­след­њим спо­ро­во­ зним при­ча­ма из лет­њег шид­ског ци­клу­са, па и у овој је­се­њој ре­порта­ жи из Ши­да, сти­ца­јем но­вин­ских окол­но­сти, ве­ју ав­г у­стов­ске сун­че­ве ме­ћа­ве, цвр­чи ошу­ре­но, не­по­крет­но ли­шће и плам­ти де­бе­ла и ка­ло­рич­ на шид­ска зе­мља, ис­пе­че­на и крц­ка­ва као дво­пек, пе­снич­ки ре­че­но. У Цр­кве­ном шо­ру, ме­лан­хо­лич­но пу­стој ка­ро­тид­ној жи­ли ста­рог Ши­да (дру­га ка­ро­ти­да је па­ра­лел­ни Ве­ли­ки шор), у ули­ци кроз ко­ју у умрт­ вље­ним по­сле­по­днев­ним мо­мен­ти­ма слу­жбе­но ту­ма­ра­мо фо­то-ре­пор­ тер и мо­ја ма­лен­кост – Ва­са во­зач че­ка нас бла­жен у хла­до­ви­ни не­где у гра­ду – из­не­над­ни на­го­ве­штај за­пле­та и при­че ис­пред ка­пи­је ро­бу­сне спрат­не ку­ће са ћи­ри­лич­ним цвет­ним на­дра­жа­јем, ока­че­ним о ек­сер на фа­са­ди, ивањ­ским вен­чи­ћем, и цр­ве­ним сак­сиј­ским цве­ћем на улич­ ном про­зо­ру: ком­бајн у ква­ру, ди­но­са­у ­рус ме­ђу ко­тр­ља­ју­ћим рад­ним жи­во­ти­ња­ма. Од­зва­ња­ју зву­ци удар­ца че­ки­ћа о гво­жђе. Јо­а­ким Ла­зор, Ру­син из Би­кић До­ла, мај­стор у цр­ве­ним чак­ши­ра­ма и бе­лој, ле­пр­ша­вој ко­шу­љи, за­мр­ља­них ша­ка од ком­бај­но­вих из­лу­чеви­ на, хи­рург за зма­је­ву и оста­л у ко­тр­ља­ју­ћу ме­на­же­ри­ју, за­вла­чи гла­ву у тр­бух ди­но­са­у ­ру­са, ко­ме је на њи­ви, пре не­ко­ли­ко ча­со­ва, цр­као ле­ жај док је бр­с тио се­мен­с ку лу ­цер­к у. Три­де­с ет го­д и­на опе­ри­с ао је и ле­чио ком­бај­не и трак­то­ре, да би га пре че­ти­ри го­ди­не, без­об­зир­но, у па­ке­т у, шут­ну­ли на ули­цу као ви­шак де­ло­ва, па се са­да мај­стор Ла­зор, без стал­ног по­сла у пе­де­сет тре­ћој, сна­ла­зи ка­ко зна и уме за по­не­ки ди­ нар, као хит­на по­моћ за по­ква­ре­не ма­ши­не. Скр­ха­ни во­зач ком­бај­на Дра­ган Ми­лин­ко­вић, се­ди у при­сен­ку, осло­њен ле­ђи­ма на то­чак, и за­ ми­шље­но си­са пив­ску фла­шу. Из ка­пи­је из­ла­зи (су)вла­сни­ца мо­тор­ног ди­но­са­у ­ру­са Ве­ри­ца Ша­рац и ка­же да јој је жао што јој муж ни­је код ку­ће – остао је на њи­ви, где ра­ди још је­дан њи­хов ком­бајн – јер би муж, „ки­ван на све ово што се до­га­ђа”, имао шта да ка­же за но­ви­не. Ме­ђу­тим, 40

Чекајући воз из Винковаца

са­мо што је то из­го­во­ри­ла, сти­же три­де­се­то­го­ди­шња меч­ка 300 D. И у ре­пор­та ­жу, без на­ја­ве, ула­зи раз­га ­ће­ни чо­век у ма­ји­ци на­то­пље­ној зно­јем и мо­тор­ним из­л у­че­ви­на­ма. „Ви­ди­те ка­ко из­гле­да”, ре­че же­на. „Та­кав је сва­ки дан. А по­гле­дај­те ка­кав му­зеј­ски ау­то во­зи­мо. Он се те­ши и у ша­ли ка­же да је исти та­кав ау­то во­зио Јо­сип Броз.” Чо­век при­ђе и пру­жи ша­ку. „До­бар дан! Ра­до­ван Ша­рац. Из­во­ли­те у ку­ћу.” Увек, ка­да год на сво­јим пра­ши­на­ре­њи­ма по не­пре­глед­ним про­ стран­стви­ма срем­ског кон­ти­нен­та – а све је ве­ћи, што че­шће пу­ту­јем по ње­му! – упо­знам не­ку по­ро­ди­цу, слич­ну Шар­ци­ма из шид­ског Цр­кве­ног шо­ра, ко­ји не са­мо да стра­шно мно­го ди­рин­џе на зе­мљи, не­го и, упр­кос све­му, ве­ру­ју у рад и у сми­сао и ле­по­ту ра­да, по­шту­ју и љу­бе зе­мљу ко­ја их хра­ни, осе­ћа­ње ми је по­де­ље­но из­ме­ђу ра­до­сти, што ова­кви дра­го­ це­ни љу­ди оп­ста­ју у оја­ђе­ном и оси­ро­ма­ше­ном срем­ском шо­ру, и осе­ ћа­ња гор­чи­не, што је др­жа­ва (чи­ње­њем или не­чи­ње­њем) за­по­ста­ви­ла и по­ни­зи­ла срем­ско се­ло и омо­г у­ћи­ла шпе­ку­лан­ти­ма, фо­ли­ран­ти­ма, ху­ља­ма, да по­ку­пе кај­мак са ту­ђе му­ке. „Пу ­но ра ­ди­мо, та­ко смо на­у ­че­ни и на­ви­к ли од ста­ри­на”, при­ча ми Ра­до­ван Ша­рац. „Ра­ди­мо од мра­ка до мра­ка, па не­што и за­ра­ди­мо, не­што оста­не... Сту­ди­рао сам на По­љо­при­вред­ном фа­кул­те­ту у Но­вом Са­д у, од­слу­шао тре­ћу го­ди­ну и вра­тио се на­зад у Шид. И он­да сам се ухва­тио у ко­штац са по­слом, ку­по­вао сам зе­мљу. И сто­ку смо др­жа­ли. И, без об­зи­ра на све, ја сам за­до­во­љан сво­јим жи­во­том, укљу­чио сам ви­ју­ге на вре­ме.” Мо­рам при­зна­ти да ја – ако је па­мет­но да у сво­јој при­чи бу­дем баш та­ко лош при­мер – ја, ко­ји је­два успе­вам да ор­га­ни­зу­јем жи­вот у свом но­во­с ад­ском ста­н у (уси­с и­вач ми из­гле­да као чу­до­ви­ш те, а пла ­ћа­ње ра­чу­на др­жа­ви као од­ла­зак на стре­ља­ње), те­шко мо­г у да пој­мим ка­ко дво­је љу­ди, Ра­до­ван и Ве­ри­ца Ша­рац, до­д у­ше уз ло­ги­стич­ку по­др­шку ње­го­вог оца Ни­ко­ле, и њи­хо­вих ћер­ки Ми­ли­ја­не и Сми­ља­не, успа­ва­ју да иза ­ђу на крај са осам­де­сет хек­та­ра сво­је и још то­ли­ко за­к у ­пље­не при­ват­не зе­мље, са три­де­сет кра­ва (му­за­ре су, до­д у­ше, пре три ме­се­ца про­да­те, све до јед­не), са два зма­је­ва ком­бај­на у ду­бо­кој ста­ро­сти, два но­ва трак­то­ра ру­са и са свим оста­лим ко­тр­ља­ју­ћим и не­по­крет­ним ору­ ђем? Ка­ко? По­мо­ћу ко­јих три­ко­ва? Ка­ко успе­ва­ју, по­ред то­ли­ко по­сла на зе­мљи и у шта­ли, да дво­ри­ште одр­жа­ва­ју уред­ним и чи­стим?

41

Жељко Марковић

Ра­до­ван Ша­рац: „За­до­во­љан сам сво­јим жи­во­том, укљу­чио сам ви­ју­ге на вре­ме.” Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

Ра­до­ван Ша­рац је шид­ски Сре­мац на­стао у брач­ном са­ве­зу ди­нар­ ско-па­нон­ске љу­ба­ви кра­ји­шког Дал­ма­тин­ца из Не­го­сла­ва­ца код Ву­ко­ ва­ра Ни­ко­ле Шар­ца, еко­но­ми­сте с пре­сти­жном ко­мер­ци­јал­ном ка­ри­ је­ром, од­ра­ђе­ном у не­ко­ли­ко пред­у­зе­ћа, чи­је ша­ре­но пре­зи­ме, са­мо по се­би, при­зи­ва ка­ме­њар За­го­ре, и ду­пле фру­шко­гор­ске Сре­ми­це, по­кој­ не же­не Сми­ље Ви­ћа­но­вић, по­ре­клом из Цр­кве­ног шо­ра, кће­ри Ми­ли­ во­ја и Бо­ри­сла­ве Ви­ћа­но­ви­ћа („Др­жа­ли су ста­до ова­ца до ду­бо­ке ста­ ро­сти.”), чи­је пре­сти­жно чар­но­је­ви­ћев­ско пре­зи­ме, и Цр­кве­ни шор, са ­ми по се­би, га­ран­т у ­ју нај­ма­ње две­ста пе­де­сет го­ди­на при­с у­ства у шид­ском ми­кро­ко­смо­су. Шар­ци, ро­ди­те­љи Ни­ко­ли­ни, си­ла­зе са глад­ног и твр­до­гла­вог дал­ма­тин­ског кр­ша у ве­се­ли, си­ти и пи­ја­ни Срем, од­но­ сно Сри­јем („У Ву­ко­ва­ру нам је жи­вио кум, па су мо­ји до­шли код ње­га.”), и три­де­се­тих го­ди­на про­шлог сто­ле­ћа пу­шта­ју ко­ре­ње у раз­ма­же­ним 42

Чекајући воз из Винковаца

и без­о­бра­зно бо­га­тим Не­го­слав­ци­ма, на де­бе­лој, ка­ло­рич­ној зе­мљи, у ко­јој и ка­мен про­кли­ја. Ни­ко­ла, пак, у по­тра­зи за сми­слом свог еко­ном­ско-ко­мер­ци­јал­ног по­сто­ја­ња, до­ла­зи у Шид пе­де­сет пе­те го­ди­не („Био сам не­ми­ран мла­ дић. Ро­гат! И во­зио сам мо­тор!”). Ов­де, у Ши­ду, „бо­ле­стан од со­ци­ја­ли­зма”, во­ђен сво­јим ди­нар­ским по­ри­ви­ма и осе­ћа­јем за со­ци­јал­ну (не)прав­ду, со­ли­да­ри­ше се с де­вој­чи­цом, ко­ја на бла­гај­ни ни­је има­ла па­ра да пла­ти ула­зни­цу за игран­ку, и де­мо­ли­ра бла­гај­ну, да би он­да у са­л у сви ушли за џа­бе. Кар­те је це­па­ла шид­ска омла­дин­ска ак­ти­вист­ки­ња Сми­ља Ви­ ћа­но­вић, и не зна­ју­ћи, та­да, да ће се уско­ро пре­зи­ва­ти Ша­рац, и да ће брач­ну ка­ри­је­ру за­по­че­ти у раз­ма­же­ним и без­о­бра­зно бо­га­тим Не­го­ слав­ци­ма. Ме­ђу­тим, Сре­ми­ца је Сре­ми­ца (и кад ко­си и кад во­ду но­си), и по­но­сни, дрч­ни и ко­чо­пер­ни син Дал­ма­ци­је, увла­чи ди­нар­ске ро­го­ве и до­ла­зи у ста­ру сре­мач­ку ку­ћу Сми­љи­них ро­ди­те­ља, у Цр­кве­ном шо­ру. Ра­ђа­ју се Ра­до­ван и На­да. Ни­ко­ла Ша­рац се, ме­ђу­тим, не сми­ру­је, упре­ же у брач­на ко­ла сву сво­ју ди­нар­ску, еко­ном­ску и со­ци­јал­ну ин­те­ли­ген­ ци­ју, ру­ши ста­ру ку­ћу же­ни­них ро­ди­те­ља и, кре­дит­но сол­вен­тан, зи­да на ње­ним ко­сти­ма згра­д у на спрат, за­ма­шних га­ба­ри­та и моћ­не ви­зу­ ре и, фак­тич­ки, по­ди­же се­би и су­пру­зи у Цр­кве­ном шо­ру, спо­ме­ник за жи­во­та, а на­след­ни­ку Ра­до­ва­ну, ко­ји и сам апли­ци­ра у град­њи („Све три пло­че сам из­лио!”), омо­гу­ћа­ва сце­но­гра­фи­ју за до­сто­јан­стве­ни по­ че­так. Ра­до­ван Ша­рац же­ни се и до­во­ди у Цр­кве­ни шор Ве­ри­цу Сто­ ја­но­вић из Ја­ме­не, сту­дент­ску љу­бав, ле­пу, па­мет­ну и вред­ну цу­ру са срем­ске тро­ме­ђе („Мо­ји су др­жа­ли сто­ти­не сви­ња на сло­бод­ној ис­па­ ши у шу­ма­ма око Ја­ме­не, док др­жа­ва ни­је за­бра­ни­ла.”), ко­ја му ра­ђа два цве­та, Ми­ли­ја­ну и Сми­ља­ну. Ве­је сун­це. И док на опа­кој по­сле­по­днев­ној вру­ћи­ни у хла­ду отво­ ре­не ве­ран­де при­ча­мо за окру­глим сто­чи­ћем пре­кри­ве­ним бе­лом шу­ сти­к лом, за­ва ­ље­ни у при­к лад­но иза­бра­ној пле­те­ној гар­ни­т у ­ри бо­је ма­ха­го­ни­ја, ускла­ђе­ној са лам­пе­ри­јом, и док гу­та­мо ми­не­рал­ну во­д у као да пи­је­мо сне­жни ва­здух из ста­кла ко­је се ма­гли, да би смо се по­ том окре­пи­ли вру­ћом и ја­ком срп­ском ка­фом, пу ­штам да дик­та­фон на сто­л у од­ра­ђу­је по­сао и кра­дем мо­мен­те у уна­кр­сном раз­го­во­ру са Ни­ко­лом Шар­цем и ње­го­вим си­ном Ра ­до­ва­ном, за­па ­жа­ју­ћи да је на ве­ран­ди, есте­ти­зо­ва­ној сак­сиј­ским цве­ћем, и до­ле у пред­њем дво­ри­ шту, с уку­сом и ме­ром бри­жно и пе­дант­но осми­шљен и љуп­ко екс­по­ ни­ран сва­ки де­таљ. Ме­ђу­тим, то што ви­дим око се­бе – и, ево, са­да, то што за ком­пју­те­ром ана­ли­зи­рам под лу­пом на ди­ги­тал­ним ра­до­ви­ма 43

Жељко Марковић

ко­ле­ге Шу­шње­ви­ћа – ни­је ни слу­чај­но она сте­рил­на, пла­сти­фи­ци­ра­на ле­по­та ма­ло­гра­ђан­ске и ско­ро­је­вић­ке дво­ри­шне дра­ма­тур­ги­је, ко­ја тре­ ба да нас ба­ци у не­свест сво­јим ја­ло­вим са­вр­шен­ством, пре­тен­ци­о­зном ге­о­ме­три­јом и хи­рур­шки обри­ја­ним (ен­гле­ским) трав­ња­ком. Не, све те мно­го­број­не сак­си­је са ра­зно­вр­сним цве­ћем, рас­по­ре­ђе­не су по дво­ри­ шту с естет­ским нер­вом и спон­та­ним шар­мом, и сва­ка је биљ­ка одр­жа­ ва­на као да је у сак­си­ји по­след­њи при­ме­рак сво­је вр­сте. Чи­там соп­стве­ну, све­же на­пи­са­ну при­чу, и раз­ми­шљам ова­ко: да ста­ром ком­бај­ну то­га да­на ни­је цр­као ле­жај и да мај­стор Јо­а­ким Ла­зор ни­је опе­ри­сао оне­спо­со­бље­ног ди­но­са­у ­ру­са пред ка­пи­јом, ни­ка­да не бих упо­знао Шар­це из Цр­кве­ног шо­ра.

(2011)

44

ЖИ­ВОТ КАО ПЛИ­ВА­ЊЕ У ЛЕ­ДЕ­НОЈ ВО­ДИ

„Ово је луд жи­вот! Чо­век је јед­но суп­тил­но, осе­тљи­во би­ће, и ако не­ма основ­не усло­ве за жи­вот, урав­но­те­жен мен­тал­ни ста­тус, ако не­ма стал­ну адре­су, свој кров над гла­вом... Ако то не­ма чо­век, ако се по­ту­ца по ту­ђим ку­ћа­ма и ста­но­ви­ма, он­да је то ствар­но луд жи­вот!” Све­тла­на Ћу­тић из Ши­да при­ча ми, пре не­ки дан, о сво­јој бор­би за го­ли оп­ста­нак и о слу­чај­но­сти­ма ко­је су се уме­ша­ле у њен жи­вот без стал­не адре­се. Не­вен­ча­ни су ­пруг по­кој­ни је од пре два ­де­сет го­ди­на, ни­је се уда­ва­ла по­сле ње­го­ве смр­ти, и од та­да она и њи­хо­ва ћер­ка Не­ ве­на ме­ња­ју под­ста­нар­ске ста­но­ве по Ши­д у. И ве­ру­ју у чу­до бож­је. „Луд жи­вот, да! Са­да смо ту го­ре у јед­ном ста­ну у Ка­ра­ђор­ђе­вој ули­ци, а жи­ве­ле смо у До­њем шо­ру. Мо­жда сте и чу­ли за мо­ју ћер­ку? Не­ве­на Ћу­тић! Да­нас је не­ким по­слом у Бе­о­гра­д у. Је­ди­на де­вој­ка ко­ја сва­ког ја­ну­а­ра пли­ва у Са­ви за бо­го­ја­вљен­ски крст. Ин­струк­тор је пли­ ва­ња. Тре­ни­ра у клу­бу и би­ци­кли­зам. Вас­пи­та­ла сам је да бу­де бо­рац, али жи­вот је, са сво­је стра­не, очвр­снуо из­ну­тра, оза­рио и про­д у­хо­вио мо­је де­те... Не­на си­ја! Ве­се­ла је и ду­хо­ви­та. Те­шко под­но­си на­шу си­туа­ ци­ју, али то се на њој спо­ља не ви­ди. Зна­те, ка­да жи­ви­те ова­ко ка­ко нас две жи­ви­мо, без стал­не адре­се, обе без стал­ног по­сла, са­ме на све­ту, он­да у се­би, и око се­бе, ство­ри­те од­брам­бе­ни ме­ха­ни­зам. Кад те ба­це ме­ђу зве­ри, бра­ниш се по ин­стинк­ту, или се изо­лу­јеш, по­ста­неш не­до­ сту­пан. Би­ло је зи­ма ка­да смо у под­ста­нар­ској со­би жи­ве­ле без гре­ја­ња. Ни­сам има­ла од че­га да ку­пим др­ва или угаљ. Шид за­ве­јан, мраз сте­ гао... сне­жна ро­ман­ти­ка... а ја тра­жим др­ва да ку­пим, па и кад их на­ђем, др­ва мо­кра. На­у ­чи­ла сам Не­ну да је хлад­но­ћа са­став­ни део при­ро­де. На­ви­кла је на зи­м у. И ни­је јој ни­шта да пли­ва у ре­ци око­ва­ној ле­дом, на ки­ши, у ма­гли.” „Од че­га у ства­ри жи­ви­те вас две?”

45

Жељко Марковић

„А од че­га да жи­ви чо­век ко­ји не­ма ни­шта и пре­пу­штен је сам се­би? Од Бож­је по­мо­ћи, го­спо­ди­не! Не знам ни са­ма од че­га жи­ви­мо.” „Ка­кав је то жи­вот?” „Ка­кав? Су­ро­ва бор­ба за оп­ста­нак. Не­ми­ло­срд­на и не­рав­но­прав­на бор­ба. Имам до­бру дру­га­ри­цу апо­те­кар­ку, уда­та је у Швај­цар­ској, и шаље ми ма­ло па­ра за стан. И то је бож­ја по­моћ. Ја сам прав­ни тех­ни­чар по стру­ци, ку­ца­ла сам на мно­га вра­та, не­ма по­сла. Фа­бри­ке и пред­у­зе­ћа по Ши­д у, све је то про­па­ло. Шид­ска ’ели­та’, не­чи­је при­ви­ле­го­ва­не же­не и де­ца, пар­тиј­ски ка­дро­ви, ра­де на др­жав­ним ја­сла­ма. А обич­ном све­т у пре­о­ста­ло је да се бо­ри! По­след­њих де­сет го­ди­на, док ни­је уве­де­на за­ бра­на, од­ла­зи­ла сам у Хр­ват­ску у над­ни­цу да ко­пам. И Не­ве­на је јед­но вре­ме од­ла­зи­ла са мном у над­ни­цу. Она, де­те, ко­па од пе­тог раз­ре­да. Про­бу­дим се у че­ти­ри ују­тру, за­ве­жем мо­ти­ку за би­цикл и по мра­ку во­зим де­сет ки­ло­ме­та­ра до То­вар­ни­ка, та­мо оста­вим би­цикл и у пет­ на­ест до шест уска­чем у ау­то­бус пре­ма Ло­ва­с у. Ко­пам на њи­ви осам са­ти, он­да на­зад у То­вар­ник, мо­ти­к у на би­ци­к ли и по сун­ц у у Шид. Лет­њих ме­се­ци сам цр­на као пе­че­на сла­ни­на. И он­да тај но­вац дам га­зда­ри­ци за ки­ри­ју. Та­ко жи­ви­мо. И на­да­мо се бож­јем чу­д у.” „Ве­ру­је­те у спас са не­ба?” „Да! Дра­ги Бог по­сто­ји! Па, зна­те шта, сви вас мо­гу оста­ви­ти и из­ да­ти, али Бог вас ни­ка­да не­ће оп­те­ре­ти­ти ко­ли­ко не мо­же­те да из­др­ жи­те. Ако не зна­те да пли­ва­те, не­ће вас по­сла­ти у во­д у. Ако се да­ви­те, учи­ни­ће све да вас спа­се. Да би Бог био на ва­шој стра­ни, да би вас Бог во­лео, да би сте би­ли ми­ље­ник Бо­га, услов је чи­ста ду­ша. Је­дан дан, око по­дне­ва, про­ла­зим по­ред срп­ске цр­кве, очај­на, без јед­ног је­ди­ног ди­ на­ра у џе­пу, на­вра­тим, уђем. Уну­тра ниг­де ни­ког. И сто­јим та­ко са­ма пред ол­та­ром и по­ми­сли­ла сам у свом без­на­ђу: Бо­же мој ми­ли, сад кад би не­ко до­шао и дао ми нов­це. Тај би за ме­не био Бог! Не­мам ви­ше ни од ко­га да зај­мим. А но­вац ми је тре­нут­но по­тре­бан. Не­мам ни за хлеб. И он­да сам се­ла, би­ла сам умор­на, пси­х ич­ки сло­мље­на. Гле­дам, за­ми­ шље­на, зра­ке сун­ца про­би­ја­ју се кроз про­зор. И по­ми­сли­ла сам: Бо­же, хо­ће ли и ме­не јед­ном огре­ја­ти сун­це? Зна­те, ни­је чо­век ка­мен, мо­ра да под­лег­не. По­гну­ла сам гла­ву и од­је­да­ред се тр­гла. Ушао је не­ки мла­дић. ’По­ма­же Бог!’ ка­же. – Бог ти по­мо­гао, уз­вра­тим. По­ма­ло сам се и упла­ ши­ла. И, кад је при­шао ол­та­ру, по­ђем пре­ма из­ла­зу... Од­је­да­ред, чу­јем иза ле­ђа: ’Го­спо­ђо, са­мо тре­ну­так, да вас не­што пи­там!’ По­ми­сли­ла сам да је пли­вач и да мо­жда по­зна­је мо­ју Не­ну, био је ње­них го­ди­на. – ’Го­ спо­ђо’, ка ­же деч­ко, ’је л’ ва­ма тре­ба не­ка по­моћ?’ – Од­го­во­ри­ла сам: 46

Чекајући воз из Винковаца

Ме­ни, си­не, тре­ба по­моћ, али ти ме­ни не мо­жеш да по­мог­неш... Ме­ни ни го­спод Бог ви­ше не мо­же да по­мог­не, и он се умо­рио, ди­гао је ру­ке од ме­не! Ме­ни тре­ба и да пла­тим под­ста­нар­ски стан, и да ку­пим др­ва, и да на­ми­рим ре­жи­ју, и де­те да обез­бе­дим за шко­лу, ба­ви се и спор­том... Ме­ни све тре­ба! Жи­вим без нов­ца, узи­мам на ве­ре­си­ју, а то тре­ба да се вра­ти... А мла­дић: ’Го­спо­ђо, ја вас по­зна­јем још док сте жи­ве­ли та­мо и та­мо, знам да сте жи­ве­ли те­шко, и ја ћу вам по­мо­ћи!’ И дао ми три хи­ ља­де ди­на­ра! – Гле­дам у не­ве­ри­ци и пи­там га где жи­ви, да му па­ре мо­гу вра­ти­ти? Ка­же: жи­ви у Но­вом Са­ду. И не до­ла­зи у об­зир да му па­ре вра­ тим. Ушла сам у цр­кву без ди­на­ра, очај­на, а иза­шла са па­ра­ма. Би­ло је то чу­до бож­је!” „Шта се до­го­ди­ло ва­шем су­пру­г у? – Умро?” „Не. По­ги­нуо. Пе­тар је во­зио мо­тор, ишао је ку­ћи у Бер­ка­со­во, он је из тог се­ла, ни­је ви­део трак­тор­ску при­ко­ли­цу пред со­бом, под­ле­тео је под њу, уда­рио гла­вом, до­био фрак­т у ­ру ло­ба­ње и пао у ко­м у. То се де­си­ло пе­тог ок­то­бра де­ве­ де­сет пр­ве. Три да­на је био у ко­ми. И он­да је умро. Ја сам у то вре­ме би­ла пред по­ро­ђа­јем, но­си­ла сам бли­зан­це... Мо­ја Не­на је бли­за­нац, зна­те... И, тог да­на, кад је Пе­тар до­ж и­вео са­о­бра ­ћај­н у не­с ре­ћу, за­ми­сли­те, по­че­ла ме бо­ле­ти гла­ ва, му­чи­ла ме је зу­бо­бо­ља, и одем у хит­н у. По­сле не­ког вре­ме­на, до­во­зе чо­ве­ка, не­где је на­стра­дао – ме­ни се учи­ни­ло да су до­ве­зли не­ког вој­ни­ка – да бих су­тра­дан, за­ми­сли­те, са­зна­ла да је Пе­тар имао са­о­бра­ћај­ну не­сре­ћу... Стра­ шно!” „То­га да­на ни­с у вам ни из по­ли­ци­је ни из бол­ни­це ја­ви­ли да Све­тла­на Ћу­тић: „Пи­та­те ка­ко жи­ви­мо вам је на­стра­дао су­пруг? Али он ја и мо­ја ћер­ка Не­ве­на? Су­ро­ва бор­ба те но­ћи ни­је до­шао ку­ћи.” за оп­ста­нак! Не­ми­ло­срд­на и „Пе­тар је био мој не­вен­ча­ни не­рав­но­прав­на бор­ба.” Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић су­пруг, тре­ба­ло је да се узме­мо.

47

Жељко Марковић

И до­го­ди­ла се не­сре­ћа. Био је за­по­слен у по­шти, а ја сам исто ра­ди­ла у по­шти на шал­те­ру, при­вре­ме­ни по­сао, за­ме­на. У то вре­ме смо се за­ ба­вља­ли, али из те за­ба­ве ја сам за­труд­не­ла. Јед­но вре­ме ста­но­ва­ли смо у ста­ну мо­је мај­ке у Ши­ду, али ње­го­ва је ку­ћа у Бер­ка­со­ву, па је од­ла­зио и жи­вео и та­мо, на­рав­но. Те но­ћ и је ишао у Бер­ка­со­во. Ја­ви­ли су ми су­тра­дан да је имао са­о­бра­ћај­ну не­сре­ћу. То ме је по­тре­сло, а кад сам са­зна­ла да је пао у ко­м у, да му жи­вот ви­си о кон­цу... Па, зна­те шта, тај шок, тај стрес, то је мо­ра­ло да се од­ра­зи на же­ну пред по­ро­ђа­јем. Три да­на се ни­је бу­дио. Па, чуј­те, ваљ­да је истог мо­мен­та ка­да су ми су­тра­ дан ја­ви­ли да је Пе­тар на­стра­дао, услед шо­ка ко­ји сам до­жи­ве­ла, и ко­јег ни­с ам мо­гла да кон­т ро­ли­шем... ваљ­да је истог мо­мен­та, бе­ба ко­ја ће умре­ти, по­че­ла да се па­ти у ме­ни... Ја сам то осе­ти­ла! – По­зли­ло ми је де­ве­тог ок­то­бра. Ле­ка­ри у Ши­д у хит­но су ме упу­ти­ли у по­ро­ди­ли­ште у Срем­ску Ми­тро­ви­цу и, за сва­ки слу­чај, пу­то­ва­ла сам у прат­њи ба­би­це. Али, ово мо­рам да вам ис­при­чам. Док су ме­не во­зи­ли у по­ро­ди­ли­ште, за­ми­сли­те слу­чај­но­сти, по­ред нас је про­шло цр­но во­зи­ло за пре­воз по­ кој­ни­ка и у ње­му је био ков­чег са Пе­тро­вим те­лом, вра­ћа­ли су га у Бер­ ка­со­во из Бе­о­гра­да. То­га да­на, у три­на­ест и три­де­сет, ро­ди­ла сам Не­ве­ну. А, су­тра­дан, на дан Пе­тро­ве са­хра­не у Бер­ка­со­ву, из­ва­ди­ли су из ме­не мр­тво­ро­ђен­че.” „Ве­ли­ка дра­ма”, ре­као сам и упи­тао Све­тла­ну: „Ка­ко ту­ма­чи­те ову стра­шну, али у исто вре­ме, ако се сла­же­те са мном, и ве­ли­чан­стве­н у ре­жи­ју жи­во­та?” „Ка­ко ту­ма­чим? Ни­шта у жи­во­ту ни­је без не­ке ве­зе. Ни­шта”, од­го­ во­ри­ла је и ша­ка­ма пре­кри­ла очи. По­сле крат­ког ћу­та­ња, ре­че: „Ни­шта се не до­га­ђа слу­чај­но. Све је у не­ким узроч­но-по­сле­дич­ним за­ви­сно­ сти­ма. И то што жи­вот ре­жи­ра – пру­жам вам соп­стве­но ис­ку­ство на дла­ну! – то не мо­же да ство­ри ни­ка­ква има­ги­на­ци­ја, фан­та­зи­ја, умет­ нич­ка кре­а­ци­ја и сло­бо­да... Ма, ка­кви! Жи­вот је нај­ве­ћи ре­жи­сер и нај­ ве­ћи пи­сац. Мо­ра­те да има­те у ви­д у и исто­риј­ски кон­текст у ко­јем се све то до­го­ди­ло. Не за­бо­ра­ви­те, то је ок­то­бар де­ве­де­сет пр­ве, рас­плам­ са­вао се про­кле­ти рат у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји. Сти­за­ле су стра­шне ве­сти са хр­ват­ског ра­ти­шта. Ву­ко­вар је ту бли­зу, град је пли­вао у кр­ви.” „Ка­да су вас с бе­бом от­пу­сти­ли из ми­тро­вач­ког по­ро­ди­ли­шта, вра­ ти­ли сте се у мај­чин стан у Ши­д у?” „Да. Пре­но­ћи­ла сам са бе­бом у ста­ну сво­је по­кој­не мај­ке. Она је ро­дом из Сом­бо­ра, а отац ми је из Брч­ког. Дав­но су по­мр­ли. Су­тра­дан је ја­вље­но да је на­пад­нут де­чи­ји вр­тић. Пар да­на ка­сни­је би­ло је гра­ 48

Чекајући воз из Винковаца

на­ти­ра­ње. До­жи­ве­ла сам стрес и за­вр­ши­ла у бол­ни­ци. И он­да је све кре­ну­ло низ бр­до. Ро­ди­те­љи по­кој­ни, отац мог де­те­та по­ги­нуо, оста­ла без по­сла у по­шти, па са­мим тим и без па­ра, оста­ла без мај­чи­ног ста­на. Са­ма са ма­лим де­те­том. А по­мо­ћи ни­от­ку­да. Рат. Не­ма­шти­на.” „Ка­ко сте до­спе­ле у та­кву си­т у­а­ци­ју?” „Хм, ка­ко, ка­ко... Ево, ова­ко. Кад је ма­ма умр­ла, на­вод­ни на­след­ ник у на­шој ку­ћи, про­дао је мај­чин стан и на­шу ку­ћу на се­лу, обе­ћао је да ће се за­у­зе­ти да ми ку­пи не­ки стан, ни­је га ку­пио, на­шу имо­ви­ну је про­дао, и па­ре је за­др­жао за се­бе... Жи­ви у Бе­о­гра­ду. Ни­смо у кон­так­ту. И ни­сам то ста­ви­ла на суд. Ни­сам има­ла сна­ге, а и шта ми то тре­ба у жи­во­т у, да се ту­жим са нај­ро­ђе­ни­ји­ма. Та­ко сам са Не­ве­ном за­вр­ши­ ла на ули­ци. По­све­ти­ла сам се сво­јој де­вој­чи­ци.” „На­зи­ре ли се крај та­квом ва­шем те­шком жи­во­т у?” „Ви­ди­мо уда ­ље­н у све­тлост, али не ов­де”, ре­че Све­тла­на Ћу ­тић. „Не­ве­на хо­ће у свет. Ве­ру­јем у мо­ју Не­ну. И не­ка иде у свет. И ја ћу ако се ука­же при­ли­ка. Са­мо што да­ље одав­де.”

(2011)

49

ЧЕ­КА­ЈУ­ЋИ ВОЗ ИЗ ВИН­КО­ВА­ЦА

Јул­ска, мор­ски ве­дра, при­влач­на сли­ка, ко­ју је увек ле­по угле­да­ти на ме­ђу­на­род­ној сце­ни шид­ског же­ле­знич­ког по­зо­ри­шта, илу­стра­ци­ја жен­ске до­ко­ли­це у вру­ћим и сти­ша­ним, пре­по­днев­ним мо­мен­ти­ма по­ гра­нич­не про­вин­циј­ске сва­ко­дне­ви­це на ра­сту­ћој вру­ћи­ни за са­да без ви­дљи­вог сун­ца (по­бе­сне­ће око два­на­ест). Ме­ђу­тим, ни­је баш та­ко, за­ пра­во уоп­ште ни­је та­ко, до­ко­ли­ца је са­мо при­вид. Две објек­тив­но ле­пе и ур­ба­но, гра­ђан­ски осми­шље­не зре­ле да­ме на шид­ској же­ле­знич­кој сце­ни – Ши­ди­јан­ке, ка­ко би их на­звао (и на­сли­као) Са­ва од Ши­да! – које се­де са­ме у дру­штву мо­бил­них жи­во­ти­њи­ца на из­не­тим сто­ли­ца­ма под ви­со­ким олу­ком же­ле­знич­ке ку­ће, пре­кр­ште­них бо­сих но­гу у мор­ским сан­да­ла­ма, за­пра­во су на сво­јим рад­ним ме­сти­ма. Слу­жбе­ни­це же­ле­ знич­ке ста­ни­це Шид на па­у­зи? Пут­ни­це ко­је че­ка­ју воз? Глу­ми­це шид­ ског же­ле­знич­ког по­зо­ри­шта? Ко су те две же­не? Фо­то-ре­пор­тер се за­др­жао код ау­та и још је иза за­ве­се. Ка­да им овог мо­мен­та при­ђем и ка­жем да сам но­ви­нар из Но­вог Са­да, ка­да им са­оп­штим да ра­дим ре­ пор­та­жу за Днев­ник и пи­шем књи­г у о срем­ским во­зо­ви­ма, ка­ко ће се тај су­срет – под усло­вом да се не упла­ше и да не од­би­ју са­рад­њу – од­ ра­зи­ти у мо­јој но­вин­ској при­чи1 и у мом ро­ма­ну Врд­нич­ки воз, за ко­јег ску ­пљам си­ро­ви­ну по срем­ским же­ле­знич­ким ста­ни­ца­ма? Из­ла­зим на сце­ну. Пр­ва да­ма, Мир­ја­на Мек­тић, так­сист­ки­ња на же­ле­знич­кој ста­ни­ ци Шид (ау­то јој је пр­ви на ре­д у), раз­ве­дре­на у пла­вој ма­ји­ци и бе­лим 1 При­ча је об­ја­вље­на у но­вин­ском се­ри­ја­лу Упо­тре­ба жи­во­та, а за­тим, не­знат­но из­ме­ње­на и при­ла­го­ђе­на дру­гом жан­ров­ском из­ра­зу, об­ја­вље­на као по­гла­вље ро­ма­ на Врд­нич­ки воз. У са­гла­сју са Мар­ко­ви­ће­вом ства­ра­лач­ком стра­те­ги­јом пре­та­па­ња и про­жи­ма­ња до­ку­мен­тар­ног и књи­жев­ног са­др­жа­ја, ова при­ча (у но­ви­на­ма), тј. по­ гла­вље (у ро­ма­ну), об­ја­вље­на је у овој збир­ци због те­мат­ске ве­за­но­сти за Шид и спе­ ци­фич­не по­гра­нич­не си­т у­а ­ци­је, у ко­јој се на­ла­зи овај град.

50

Чекајући воз из Винковаца

ле­пр­ша­вим пан­та­ло­на­ма, ба­кар­но цр­ве­не ко­се, ко­ја јој об­ли­ва врат као де­вој­чи­ци, опре­мље­на за­ко­ше­ним на­о­ча­ри­ма, цр­ве­них окви­ра, са­вр­ ше­но ускла­ђе­ним са цр­та­ма ли­ца и бул­ка-цр­ве­ним нок­ти­ма на ру­ка­ма и но­га­ма. Упо­тре­бља­ва ци­га­ре­ту. И дру­га да­ма, Рад­ми­ла Ди­ми­тров, тра­ фи­кант­ки­ња на же­ле­знич­кој ста­ни­ци Шид (тра­фи­ка јој је пет ко­ра­ка од ћо­шка на ко­јем ћа­ска­ју), упа­ко­ва­на у цр­ној блу­зи и, та­ко­ђе, у бе­лим пан­та­ло­на­ма, ке­сте­ња­сте ко­се, ску ­пље­не од­о­страг шна ­лом у пун­ђу, опре­мље­на бра­он на­о­ча­ри­ма окру­гла­сте фор­ме и де­бљих окви­ра, тако­ ђе са­вр­ше­но ускла­ђе­ним са цр­та­ма ли­ца и би­жу­те­ри­јом. Упо­тре­бља­ ва мо­бил­ни. Мир­ја­на и Рад­ми­ла, у ства­ри, дру­же се на отво­ре­ном као и сва­ког дру­гог ме­те­о­ро­ло­шки упо­тре­бљи­вог да­на у ин­тер­ме­цу из­ме­ђу две му­ште­ри­је и два во­за. Сре­ћом, же­не не од­би­ја­ју са­рад­њу и не по­ ста­вља­ју су­ви­шна пи­та­ња; на­про­тив, раз­го­вор с но­г у на же­ле­знич­ком ћо­шку, прем­да за обе стра­не нео­че­ки­ван (уса­гла­шен са мо­јом блиц-криг ре­пор­тер­ском стра­те­ги­јом), од­ви­ја се од са­мог по­чет­ка ла­ко и без

Рад­ми­ла Ди­ми­тров (ле­во) и Мир­ја­на Мек­тић на же­ле­з­нич­кој ста­ни­ци у Ши­д у Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

51

Жељко Марковић

ус­те­за­ња, отво­ре­но и не­по­сред­но, по­што су да­ме с раз­у ­ме­ва­њем при­ хва­ти­ле не­по­зна­тог и не­на­ја­вље­ног но­ви­на­ра, а са­да и фо­то-ре­пор­те­ра, ко­ји упра­во сту­па на сце­ну иза ћо­шка. Так­сист­ки­ња и тра­фи­кант­ки­ња са по­ди­ју­ма шид­ског же­ле­знич­ког по­зо­ри­шта, зре­ле и раз­го­вор­љи­ве же­не и, пре­ма соп­стве­ном при­зна­њу, па­три­јар­хал­но вас­пи­та­не пра­во­ слав­не Сла­вон­ке, ука­зу­ју част мо­јој ма­лен­ко­сти и от­кри­ва­ју ми по­не­ што из сво­јих би­о­гра­фи­ја. Пр­ва да­ма, Мир­ја­на Мек­тић (рођ. Ко­са­но­вић), угле­да­ла је пла­вет­ ни­ло не­ба, пре­ко, у Вин­ков­ци­ма, сла­вон­ској пре­сто­ни­ци и, ме­ни бли­ ски­ја асо­ци­ја­ци­ја, зна­ме­ни­том же­ле­знич­ком рас­кр­шћу, на по­це­па­ном атла­су ју­го­сло­вен­ске (СФРЈ) ми­то­ло­ги­је, ро­ђе­на као јед­но од два де­те­та – дру­го је Мир­ја­нин брат Да­мир, са­хра­њен у Тив­ту, где је жи­вео – рад­ ни­ка на бен­зин­ској пум­пи у обли­жњем хр­ват­ском То­вар­ни­ку, по­кој­ног Сте­ва­на Ко­са­но­ви­ћа, рођ. у Мир­ков­ци­ма („Де­да ми је по­ре­клом Ли­ча­нин из Те­сли­ног Сми­ља­на.”) и ро­ђе­не Вин­ков­чан­ке Зла­те Ма­ри­је („Сину је да­ла бу­брег, али ср­це му ни­је из­др­жа­ло.”). О вин­ко­вач­ком де­тињ­ству, мла­до­сти и са­зре­ва­њу Мир­ја­не Ко­са­но­вић, мно­го не зна­мо, али за­то зна­мо да јој ср­це за­дрх­ти увек ка­да из Ши­да, по­слов­но или при­ват­но, трк­не до Вин­ко­ва­ца („Пре не­ки дан сам во­зи­ла јед­ну го­спо­ђу по пен­ зи­ју.”). И још зна­мо: да јој је бив­ши муж ро­ђен у Да­љу, да је са сво­ји­ма жи­вео у Вин­ков­ци­ма, где су се њих дво­је, уо­чи ра­та, упо­зна­ли и спан­ ђа­ли, пр­во школ­ска ва­ри­јан­та, а он­да и за­о­збиљ­но пред ма­ти­ча­рем; зна­мо да су до­би­ли си­на Бор­ја­на, с ко­јим се она, де­ве­де­сет дру­ге, нај­пре од ра­та скло­ни­ла у Вра­ње код за­о­ве, та­мо је про­ве­ла по­ла го­ди­не, да би се са си­ном и та­стом дис­ло­ци­ра­ли бли­же ку­ћи, ов­де у по­гра­нич­ни Шид, где је убр­зо из­бе­гао из Вин­ко­ва­ца и оста­так ње­не фа­ми­ли­је; зна­ мо да је с му­жем у ор­та­клу­ку отво­ри­ла две пе­ка­ре у Ши­д у; да се он­да „до­го­ди­ло то шта се до­го­ди­ло”, те да је брак за­шкри­пао, пу­као по ша­ во­ви­ма, да би се ко­нач­но рас­пао. „Раз­ве­ла сам се од му­жа. И он­да сам на дво­ри­шту за­пе­ла о олук, де­сна но­га ми је клец­ну­ла, се­ла сам на са­ви­је­ну но­г у и кост се као ста­ кло пре­ло­ми­ла на че­ти­ри ме­ста”, при­ча Мек­ти­ће­ва. „Ду­го сам се лечи­ ла, мо­же­те за­ми­сли­ти, би­ло је стра­шно, а од не­че­га је тре­ба­ло жи­ве­ти. Са­мо од че­га? Па­ло ми на па­мет да по­к у­шам са так­си­ра­њем. И дво­је из­у­зет­них љу­ди из Ши­да, мо­ји та­да­шњи ста­но­дав­ци, Ру­жи­ца и Бран­ко Пеј­ко­вић, жи­ве­ла сам код њих са си­ном по­сле раз­во­да, див­ни, див­ни љу­ди, увек ћу им оста­ти за­хвал­на, по­су­ди­ли су ми но­вац да ку­пим аско­ ну и за­поч­нем по­сао. Сад во­зим си­тро­ен, а уско­ро ћу, ако Бог да, про­ 52

Чекајући воз из Винковаца

ме­ни­ти ау­то, овај је до­тра­јао... Те­рам да­ље! Син Бор­јан ра­ди са оцем у пе­ка­ри, оже­њен је На­та­шом, див­ни су ми и син и сна­ја, и има­ју дво­го­ ди­шњег Да­ви­да. Ја жи­вим са­ма – под­ста­нар, а ма­ма је у сво­јој ку­ћи. И, ево, већ осам го­ди­на сам так­си­ста на же­ле­знич­кој ста­ни­ци. Сва­ког да­на че­ка­мо во­зо­ве. Још ма­ло, око по­ла је­да­на­ест, пре­ћи ће гра­ни­цу бр­зи воз из Вин­ко­ва­ца, па по­сле сти­же воз из Бе­о­гра­да за Са­ра­је­во...” Дру­га да­ма, Рад­ми­ла Ди­ми­тров (рођ. Да­бић), удах­ну­ла је ва­здух у Оро­ли­ку, се­л у на по­ла пу­та из­ме­ђу Вин­ко­ва­ца и То­вар­ни­ка, унев­ши све­тлост жи­во­та у па­три­јар­хал­ну рад­нич­ку ку­ћу Сла­ви­це, же­не ко­ја и да­нас жи­ви у Оро­ли­ку, и по­кој­ног Бо­жи­да­ра Да­би­ћа („Отац ми је био строг и пра­ви­чан чо­век.”), обо­је по­ре­клом са Ба­ни­је, од Дво­ра на Уни. Осим Рад­ми­ле, ро­ди­ли су и си­на, по­ли­ца­јац је у Ши­ду. Ни о Рад­мили­ ном пр­вом по­лу­вре­ме­ну жи­во­та у Хр­ват­ској не зна­мо ни­шта по­бли­же, до­не­кле зна­мо – она ту те­ко­ви­ну сво­је оро­лич­ке про­шло­сти по­себ­но ак­цен­ту­је – зна­мо да су њу и бра­та ро­ди­те­љи од­га­ја­ли пре­ма па­три­јар­ хал­ном обра­сцу „по­ште­ња, искре­но­сти и не­се­бич­но­сти”, осо­би­не које Рад­ми­ла, ка­же, нај­ви­ше ре­спек­ту­је код љу­ди („У на­шој рад­нич­кој кући знао се ред.”). И још зна­мо: да је из Хр­ват­ске „по­бе­гла на вре­ме” 1989, за­пра­во је од­ле­пр­ша­ла на кри­ли­ма љу­ба­ви (ро­ди­те­љи су јој оста­ли у Оро­ли­ку), ка­да се уда­ла у Шид и до­шла у му­же­вље­ву ку­ћу у цен­тру ва­ ро­ши, где је до са­да спо­ји­ла два­де­сет две го­ди­не; да је са Ши­ђа­ни­ном („Муж ми је до­бар, ра­ди у Те­ле­ко­му, за­до­вољ­на сам сво­јим бра­ком и жи­во­том, баш за­до­вољ­на!”) ство­ри­ла Не­ма­њу и Ми­ли­цу; а зна­мо и да се још ни­је на­ви­кла на мен­та­ли­тет ов­да­шњих ста­рих Сре­ма­ца. „Не, ни­сам се још на­ви­кла. Срем­ци су дру­га­чи­ји од нас Сла­во­на­ца! Зна­те, не бих во­ле­ла да са­да ис­пад­не да сам не­ка­кав сре­мо­мр­зац. На­ про­тив. Во­лим Шид и Срем. Ни­је ов­де ло­ше. Шид је ле­па и за­ни­мљи­ва ва­ро­ши­ца, раз­не на­ци­о­нал­но­сти ов­де жи­ве, има до­брих и ло­ших љу­ди, уо­ста­лом као и сву­да. Али ста­ри Срем­ци су не­ка­ко чуд­ни... баш чуд­ни љу­ди...” „Чуд­ни?” – са­да је већ ред да се и ја укљу­чим у соп­стве­н у при­ч у. „До­бро, шта је то чуд­но у сре­мач­ком мен­та­ли­те­т у?” „Љу­ди ко­ји су у Шид до­шли са стра­не, до­ђо­ши, а нај­број­ни­ји смо ми Ср­би из Хр­ват­ске, же­ле да жи­ве бо­ље, же­ле да не­што ство­ре, да на­пре­д у­ју. И то је нор­мал­но и при­род­но. А Срем­ци оста­ју ту где смо их за­те­кли. То­тал­но су инерт­ни. А због че­га су та­кви, ни­је ми ја­сно”, ре­че Рад­ми­ла.

53

Жељко Марковић

Воз из Вин­ко­ва­ца на ста­ни­ци у Ши­д у Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

54

Чекајући воз из Винковаца

„А с дру ­ге стра­не”, до­да­је Мир­ја­на, „стал­но нам на­би­ја­ју на нос ка­ко су они пра­ви Ши­ђа­ни. А ми смо ваљ­да ко­ба­ја­ги Ши­ђа­ни.” „Су­ви­ше су тра­ди­ци­о­нал­ни? За­тво­ре­ни, шта ли?” упи­тао сам же­не. „Те­шко при­х ва­та­ју но­во. Ја­ко те­шко. На жа­лост, та­к ви су!” ре­че Рад­ми­ла. „Срем­ци су љу­ди ко­ји жи­ве у чер­пи­ћа­ра­ма, ку­ће и шу­пе само што им се не сру­ше, а но­вац чу­ва­ју у сла­ма­ри­ца­ма.” „Ви­део сам у Ши­ду мно­ге уред­не ста­ре ку­ће”, ре­кох да­ма­ма. „Осим то­га, мно­ге фа­ми­ли­је су оси­ро­ма­ши­ле, а чу ­јем да у Ши­д у има до­ста ста­рач­ких и на­пу­ште­них ку­ћа.” „Ни­су сви та­кви, сла­жем се...” ре­че Рад­ми­ла и на­ста­ви: „Ни­је ствар у си­ро­ма­штву, мно­ги од њих има­ју па­ра, али не­ка­ко оста­ју ту где је­су... Не­ма­ју ни­ка­кву же­љу за на­пре­до­ва­њем. Сто­је у ме­сту, за­гли­бље­ни, и др­же се сво­га. Ре­зер­ви­са­ни су пре­ма до­ђо­ши­ма. Ви­ди­те, од­го­је­на сам у Оро­ли­ку да не бу­дем се­бич­на, да по­мог­нем љу­ди­ма и да пре­ма њи­ма бу­дем ко­рект­на и фи­на, да се ја­вим кад ули­цом про­ђем по­ред ком­ши­је... Та­ко да се у ов­да­шњи сре­мач­ки мен­та­ли­тет, искре­но го­во­ре­ћи, ни­сам баш укло­пи­ла.” Раз­го­вор пре­се­ца ула­зак са­ра­јев­ског во­за у ста­ни­цу. Так­сист­ки­ња Мир­ја­на Мек­тић спре­ма се да при­ми му­ште­ри­је. „А до­ла­зе ли у Шид Хр­ва­ти из Вин­ко­ва­ца?” упи­тао сам же­не. „Во­зо­ви­ма? До­ла­зе, на­рав­но!” ре­че Мир­ја­на. „Њи­хо­ве стро­јо­во­ђе, кон­дук­те­ри, же­ле­зни­ча­ри, си­ђу са во­за и че­сто ов­де на ста­ни­ци пи­је­мо ка­фу са њи­ма... По­зна­је­мо се из шко­ле или из ви­ђе­ња. Је­дан дан за­у­ста­ вља се воз из Вин­ко­ва­ца, кад на вра­ти­ма кон­д ук­тер, по­зна­то ли­це, мој школ­ски друг Го­луб Звон­ко, сме­је се: ’Да ли је то Мир­ја­на?’ Си­шао је са во­за и сти­гли смо да се уз ка­фу ле­по ис­при­ча­мо. Баш ми је би­ло дра­го.” „Ја че­сто пу ­т у ­јем у Сла­во­ни­ју, по­се­ћу ­јем ма ­м у”, ре­че Рад­ми­ла. „Пр­ве ком­ши­је су јој Хр­ва­ти, Ти­хо­мир и Јо­сип, и увек смо се са тим љу­ ди­ма из­ван­ред­но сла­га­ли. Увек сам срет­на ка­да у Ши­ду срет­нем не­ког са оне стра­не, Ср­би­на или Хр­ва­та, све­јед­но. Ву­че ме и да­ље ср­це та­мо.” „И ме­ни се чи­ни да ми је оста­ло ср­це у род­ном гра­д у”, ре­че Мир­ ја­на. „До­ла­зи­ло ми је ви­ше пу­та да се вра­тим у Вин­ков­це.” Вин­ков­ци упра­во сти­жу у Шид! Ста­нич­ни спи­кер (звуч­ник кр­чи): „Бр­зи воз из За­гре­ба за Бе­о­град, пре­ко Вин­ко­ва­ца, ста­је на дру­ги пе­рон.” Пси ра­та ла­ју. Во­зо­ви про­ла­зе. И во­зо­ви и вла­ко­ви.

(2011) 55

НА ЛЕТ­ЊОЈ СЦЕ­НИ ГРАД­СКЕ КА­ФА­НЕ

У тим на­шим ма­лим, се­љач­ко-гра­ђан­ским ва­ро­ши­ма на кон­ти­нен­ ту Сре­м у, где се љу­ди ма­ње-ви­ше (пре)по­зна­ју, и где се на ули­ци још мо­же чу­ти: „До­бар дан!” – по­не­кад је до­вољ­но, шта­ви­ше пре­по­ру­чу­је се као днев­на до­за опу ­шта­ња, ужи­ва­ња и ин­тро­спек­ци­је, се­сти за сто лет­ње ба­ште Град­ске ка­фа­не (или оти­ћи до же­ле­знич­ке ста­ни­це), и пре­ли­ста­ва­ју­ћи но­ви­не и пи­јуц­ка­ју­ћи ка­фу – с коц­ком ра­тлу ­ка про­ бо­де­ног чач­ка­ли­цом, ако мо­же! – или, про­сто, са ­мо за­зја­ва­ју­ћи под тен­дом ка­фа­не или над­стре­шни­цом ста­нич­не згра­де, по­сма­тра­ти љу­ де, глум­це то­тал­ног ка­фан­ско-же­ле­знич­ког по­зо­ри­шта, про­вин­циј­ску пред­ста­ву без по­чет­ка и кра­ја, и са све­шћу да си и сам глу­мац и да си и сам по­сма­тран, су­о­чи­ти се у епру­ве­ти са уни­вер­зал­ном дра­мом и про­ ла­зно­шћу, крх­ко­шћу, ле­по­том и ужа­сом, чу­дом и ми­сте­ри­јом људ­ског жи­во­та. Тим по­во­дом, ево ме, опет, у Ши­д у, на ју­тар­њој ка­фи. Два ме­се­ца от­ка­ко сам се у овој ва­ро­ши и же­ле­знич­ком чво­ру на гра­ни­ци из­ме­ђу ћи­ри­лич­ког Сре­ма и ла­ти­нич­ког Сри­је­ма, слу­жбе­но чва­рио при­зи­ва­ ју­ћи ру­бри­ке на ме­ћа­ви са Шу­ма­но­ви­ће­вих сун­ча­них уља, лет­њем ки­ ја­ме­т у, ко­ји се тих не­за­пам­ће­них не­ко­ли­ко да­на, по­чет­ком ју­ла, об­ру­ шио на Срем са ме­те­о­ро­ло­шком ре­пу­та­ци­јом сто­го­ди­шњих вру­ћи­на, ср­че­мо, пре не­ко ју­тро, пре по­чет­ка по­сла, ко­фе­ин с пе­ну­ша­вим вру­ћим мле­ком, ре­лак­си­ра­ни на про­х лад­ној те­ра­си ка­феа City у цен­трал­ном де­лу тр­го­вач­ко-ка­фан­ског Ка­ра­ђор­ђе­вог шо­ра. Раз­ба­шка­ре­ни на удоб­ ним пле­те­ним сто­ли­ца­ма, слу­ша­мо прог­но­зу, ко­ја за тај дан и на­ред­не да­не обе­ћа­ва „нај­ви­ше тем­пе­ра­т у­ре то­ком овог ле­та”, реч­ју, на­ја­вљу­ју ул­тра­ви­о­лет­ну сти­хи­ју ба­жда­ре­ну на, чак, че­тр­де­сет сте­пе­ни... бр­ррр... да се смр­знеш. По­што је за оче­ки­ва­ти да се Шид, око по­дне­ва, из­ло­жен африч­ким пу­стињ­ским тем­пе­ра­т у ­ра­ма, по­ву ­че у се­бе, за­коп­ча у љу­ шту­ру, за­тво­ри ша­лу­ка­тре и укљу­чи кли­ме, оба­мре, лип­са, све у све­му 56

Чекајући воз из Винковаца

по­то­не у не­ку вр­сту днев­не лет­ње хи­бер­на­ци­је (до ве­чер­њих ча­со­ва), при­пре­мам стра­те­ги­ју за ван­ред­не окол­но­сти и ка­фе­ни­шу­ћи са фо­то-ре­пор­те­ром Сло­бо­да­ном Шу­шње­ви­ћем и во­за­чем Ва­сом Си­бин­ки­ћем на зе­ле­ној чо­ји отво­ре­не те­ра­се град­ског ка­феа City, при­зи­вам До­брог ан­ђе­ла ре­пор­та­же да ме да­нас об­ра­д у­је до­бром при­чом, као што је то учи­нио по­чет­ком ју­ла, ка­да ми је на ули­ци сре­дио су­срет са го­спо­ди­ ном Сре­том Ге­ги­ћем, Зим­ским чо­ве­ком из Ши­да. Ко­но­бар Си­ни­ша Ко­ва­чић, деч­ко стро­го за­ли­за­не ко­се, се­да на иви­ цу сто­ли­це, и из­ме­ђу две му­ште­ри­је („Си­ни­ша, да пла­тим ка­ву!” дови­ ку­је де­бе­ли и ће­ла­ви ста­ро­се­де­лац), по­твр­ђу­је ми ути­сак да је City ти­ пич­на град­ска пре­по­днев­на ка­фа­на („Нај­ве­ћи про­мет је до је­да­на­ест са­ти.”). По­пут свих Град­ских ка­фа­на на све­т у, и ова шид­ска на­цр­та­ла се на удар­ној штраф­ти, кор­зоу, глав­ној ва­ро­шкој про­ме­на­ди, та­ко да го­сти­ма, а сви се ов­де ма­ње-ви­ше (пре)по­зна­ју, ни­ко и ни­шта не мо­же да про­мак­не не­при­ме­ће­но са ду­бо­ке, нат­кри­ве­не те­ра­се ко­ја функ­цио­ни­ ше (с ма­ло ма­ште и умет­нич­ке сло­бо­де) као не­ка вр­ста ло­же или бал­ко­на то­тал­ног шид­ског по­зо­ри­шта. Укљу­чу­јем сен­зо­ре, ка­ко бих де­тек­то­вао ово ме­сто. На отво­ре­ној те­ра­си, згод­ној за ки­би­цо­ва­ње и глу­ва­ре­ње, из­ диг­ну­тој из­над тро­то­а­ра рас­х ла­ђе­ног др­во­ре­дом, ка­фе­ни­ше озбиљ­ни свет, го­спо­да и да­ме зре­лих сред­њих и пен­зи­о­нер­ских го­ди­на, по­слов­ ни љу­ди Ши­да и окру­же­ња, тр­гов­ци из квар­та, за­на­тли­је и оп­шти­на­ри, по­ли­цај­ци и су­пов­ци, свра­ћа­ју ло­кал­ни но­ви­на­ри (а ја сам, као, гло­бал­ ни но­ви­нар), бли­зу је Ра­дио Шид, до­ла­зи из­бе­глич­ки свет, ко­јег је Шид кр­цат, пре­те­жно из обли­жње др­жа­ве Ша ­хов­ни­це, и на­с у ­прот на­шег сто­ла: две да­ме са­вр­ше­них про­фи­ла, осен­че­не у кон­тра све­тлу, Ши­ди­ јан­ке, зре­ле, са­мо­све­сне ле­по­те, ср­чу ка­фи­цу (или ка­ви­цу), си­са­ју тан­ке ци­га­ре­те с ми­ри­сом ла­ван­де, и цвр­ку­ћу, на сла­вон­ском је­зи­ку, на жен­ ске ју­тар­ње те­ме. Про­ми­чу ли­ца по­ред Град­ске ка­фа­не, и ме­ђу њи­ма про­ла­зи Сил­ ви­ја Бар­тош. Ту сам шид­ску вас­пи­та­чи­цу упо­знао пре два ме­се­ца под над­стре­шни­цом же­ле­знич­ке згра­де, док сам гле­дао во­зо­ве и пут­ни­ке; мо­ја оми­ље­на за­ба­ва и ме­ди­та­ци­ја, кад год сам у при­ли­ци да свра­тим до јед­не од тих на­ших ау­стро­у ­гар­ских срем­ских ста­ни­ца са не­из­бе­жним ин­си­ним ча­сов­ни­ци­ма на пла­фо­ну и ви­се­ћим кор­пи­ца­ма са му ­шка­ тла­ма, по­пут оних у Ру­ми и Ин­ђи­ји – и, на­да­све, по­пут одав­но мр­тве желе­знич­ке ста­ни­це у Врд­ни­ку (1889–1969), мо­је суд­бин­ске ста­ни­це на ко­ју ме је ма­ма Ан­ђа, ско­ро да сам ту епи­зо­д у за­бо­ра­вио, до­во­ди­ла из на­ше рад­нич­ке Но­ве ко­ло­ни­је да гле­дам во­зо­ве. Обо­жа­вао сам пар­ња­че 57

Жељко Марковић

Бор­зи­ку и Ли­ли­ку. Че­тр­де­сет пет го­ди­на од та­да, ски­тао сам, по­чет­ком ју­ла, по ско­ро пу­стој шид­ској ста­ни­ци, чи­ји су пе­ро­ни цвр­ча­ли на сун­ цу, и за­те­као Бар­то­ше­ву по­ред огра­де са Лу­ком у на­руч­ју. Че­ка­ју воз? Да, че­ка­ли су са­ра­јев­ски воз из Бе­о­гра­да, до­ла­зио је у је­да­на­ест са­ти, али ни­ти су пу­то­ва­ли, ни­ти су не­ко­га од пут­ни­ка до­че­ки­ва­ли... „Мој Лу­ка обо­жа­ва да гле­да во­зо­ве”, ре­кла ми је Сил­ви­ја. „Жи­ви­мо ту у бли­зи­ни и мој муж Вла­ди­мир и ја до­но­си­мо га на ста­ни­цу. Ку­пи­ли смо због Лу­ке и ред во­жње!” Де­се­так ми­ну­та по­сле Бар­то­ше­ве, по­ред Град­ске ка­фа­не, сре­ди­ном Ка­ра­ђор­ђе­ве штраф­те, жу­ри Три­во Же­стић, без би­ци­кла. Пре два ме­ се­ца, истог да­на ка­да сам упо­знао Сил­ви­ју и Лу­ку (и, на­рав­но, Сре­т у Ге­ги­ћа), је­дан чо­век за­ру­де­ле, зно­ја­ве ко­же и раш­чу­па­не сне­жне ко­се са зу­лу­фи­ма ду­бо­ко спу­ште­ним пре­ко ви­лич­не ко­сти, сна­жног дла­ка­вог вра­та и су­вог сто­ма­ка (ис­под бе­ле ко­шу­ље крат­ких ру­ка­ва), жи­ла­вих ру­ку из­ро­ва­ше­них с не­ко­ли­ко све­жих цр­ве­них огре­бо­ти­на од тр­ња на по­длак­ти­ца­ма, опре­мљен плат­не­ном тор­бом обе­ше­ном о бок на ка­и­шу, ко­со пре­ба­че­ним пре­ко ко­шу­ље и ра­ме­не ко­сти, кре­ће се у рад­ним чак­ ши­ра­ма и ра­шни­ра­ним крин­ка­ ма из­ву­че­них је­зи­ка и гу­ра кроз вре­ли Шид, истим овим Ка­ра­ ђор­ђе­вим шо­ром (из прав­ца же­ ле­знич­ке ста­н и­це), би­ц икл за­ тр­пан пла­стом жу ­тог ивањ­ског цве­ћа, уве­за­ног око во­ла­на и са­ де­ну­тог на пак­тре­ге­ру од две гра­ не учвр­шће­не за згло­бо­ве ра­ма. По­сла­сти­ца за ди­ги­тал­ног сли­ка­ ра С. Шу­шње­ви­ћа. Про­да­вац ивањ­ског цве­ћа, Три­во Же­стић, „си­лом при­ли­ка” из Ва­ши­це, ко­ји се са сво­јим жу­ тим биљ­ка­ма, убра­ним на оба­ ла­ма ка­на­ла, упра­во за­пу­тио на пи­ја­ц у, где је на­ме­ра­вао да, на ли­ц у ме­с та, ис­п ле­те вен­ч и­ће и да их про­да („Све ће то отић до Три­во Же­стић: „Идем про­дат’ ивањ­ско мра­ка!”), ре­као ми је та­да да – као цви­је­ће. Све ће то отић’ до мра­ка!” Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић што сам ин­стинк­тив­но и прет­ 58

Чекајући воз из Винковаца

по­ста­вио, чим сам га угле­дао – ни­је „ода­вле”, не­го „од Па­кра­ца”, се­ло Ше­о­ви­ца („Би­ло је срп­ско, а сад та­мо сва­ка­кви­јех љу­ди има!”). И, да­кле, по­што му се жу­ри­ло на пи­ја­цу, и ни­је му би­ло до ду­гач­ке при­че – а ште­та, јер ни ја ни­сам хтео да га све­дем на пот­пис под фо­то­гра­фи­ју!

– Же­стић је још сти­гао да ми до­ба­ци: да је ди­рин­џио у па­крач­ком ка­ ме­но­ло­м у („Још дви­је го­ди­не до пен­зи­је, ако је Рва­ти дад­ну, пре не­го што црк­нем.”); да је у Шид, то јест у Ва­ши­цу, из­бе­гао са фа­ми­ли­јом де­ ве­де­сет сед­ме („Све бје­жа­ло, јеб’ га, па мо­раш ић за њи­ма!”); да у не­ком „ку­пи­том” ку­ћер­ку жи­ви са же­ном у Ва­ши­ци и да пре­жи­вља­ва ра­де­ћи сто по­сло­ва („И ко­сим и ко­пам и сје­чем тр­ње и цви­је­ће бе­рем...”); да су му си­но­ви Ми­ро­слав и Мом­чи­ло у Нор­ве­шкој од пре де­сет го­ди­на („Дад­ну и они ма­ло па­ра...”); да у Ва­ши­ци жи­ви... Ка­ко? Ка­ко жи­ви? „Сва­ка­ко! Не­кад ва­ко, не­кад на­ко!” уз­вра­тио ми је фи­ло­зоф­ски Три­во Же­стић, и од­мах­нуо ру­ком из по­лу­о­кре­та, гу­ра­ју­ћи тро­то­а­ром би­цикл за­тр­пан ивањ­ским цве­ћем. „Идем про­дат цви­је­ће!” Сме­њу­ју се глум­ци на ју­тар­њој сце­ни Град­ске ка­фа­не у Ши­ду, али ја че­кам да на­сту­пи – па да нај­зад от­кри­јем кар­те – глав­ни ју­нак мо­је по­след­ње исти­ни­те но­ве­ле из шид­ског ци­клу­са, Сре­мац са др­ни­шког ка­ме­на, шид­ски тр­го­вац и го­лу­бар, са­мац ко­ји је чи­тав век, про­жи­вљен у Ши­д у, све до пен­зи­о­ни­са­ња, пре де­се­так го­ди­на, сво­јим еле­гант­ним из­гле­дом и уљуд­ним по­на­ша­њем, сво­јом по­слов­но­шћу и од­го­вор­но­ шћу, био ре­пре­зент ста­рин­ског шид­ског го­спод­ства у нај­леп­шем сми­ слу тог пој­ма, да би му се он­да, по­ве­рио ми је, „от­ка­чио не­ки фе­дер­чић у гла­ви”, и од та­да је овај до­бри чо­век, о ко­ме ни­сам чуо ни јед­ну ру­жну реч, по­што­ван и че­стит гра­ђа­нин – та­ко­ре­ћи до ју­че и сам гост Град­ске ка­фа­не! – пре­шао у дру­г у ди­мен­зи­ју свог жи­во­та, и са­да, у сред ле­та, по нај­ве­ћим вру­ћи­на­ма, ви­ле­ни по гра ­д у у де­бе­лом зим­ском ка­п у ­т у (за­то сам га и на­звао: Зим­ски чо­век). И, ево га, по­ред те­ра­се Град­ске ка­фа­не, тро­то­а­ром, про­ла­зе Сре­та Ге­гић, окло­пљен с два ду­гач­ка са­коа на се­би и у па­пу­ча­ма на­ву­че­ним на ча­ра­пе, и ње­го­ва псе­ћа сви­та. Си­ ла­зим из ло­же на улич­ну сце­ну и за­у­ста­вљам Зим­ског чо­ве­ка из Ши­да. Сре­та гле­да, не­што му ни­је ја­сно. Гле­да­ју и ке­ро­ви, њи­ма тек ни­је ја­сно. А гле­да и пу­бли­ка са те­ра­се Град­ске ка­фа­не. Ши­рим не­дељ­ни Днев­ник (та­ко да га сви ви­де) и, док фо­то-ре­пор­тер шкљо­ца и збу­њу­је и оку­пља по­сма­тра­че, по­ка­зу­јем Сре­ти Ге­ги­ћу при­чу ко­ју сам об­ја­вио о ње­му. И пре два ме­се­ца обе­ћао да ћу му до­не­ти но­ви­не. Чо­век, отво­ре­них уста, упи­ре пр­стом у се­бе на фо­то­гра­фи­ји.

59

Жељко Марковић

Ре­пор­тер Жељ­ко Мар­ко­вић у цен­тру Ши­да по­ка­зу­је ре­пор­та­ж у Сре­ти Ге­ги­ћу Мић­к у, ко­ју је об­ја­вио о ње­м у у не­дељ­ном из­да­њу но­во­сад­ског Днев­ни­ка. Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

„То сам ја!” Про­ла­зни­ци се за­у­ста­вља­ју и за­ви­ру­ју у но­ви­не. Оче­ку­јем апла­уз са те­ра­се Град­ске ка­фа­не, али не тре­ба пре­те­ри­ва­ти, та­мо је та­јац. Ћу­те и гле­да­ју. И Сре­та Ге­гић гле­да, за­ду­био се у но­ви­не. Јед­на су­за от­ка­чи­ње му се из ока и цу­ри низ образ. Ми смо глум­ци. Сре­та Ге­гић је исти­на.

(2011)

60

БЕ­ЛИ УТО­РАК У ПРИ­ВИ­НОЈ ГЛА­ВИ

Ки­ша не­пре­кид­но ро­ми­ња од си­ноћ. Да­ни­ма до­са­ђу­је. Про­пу­сна моћ зе­мље је по­ре­ме­ће­на, ло­кве и ба­ре на све стра­не у ка­на­ли­ма и де­пре­ си­ја­ма по­ред пу­та, све је на­то­пље­но, гњи­ло и цр­вљи­во. На ас­фал­ту, ис­ пред на­шег ау­та у во­жњи, чо­век ко­јем при­ла­зи­мо с ле­ђа: цр­ни ки­шо­бран из­над цр­не, ку­штра­ве шу­ба­ре и там­но­бра­он ко­жу­ха. Фо­то-ре­пор­тер за во­ла­ном успо­ра­ва и при­ти­ска си­ре­ну, крат­ко, да се чо­век не пре­пад­не, али он јед­на­ко, ни не освр­н ув­ши се, на­ста­вља сре­ди­ном под­ло­ка­ног пу ­та, огло­да­них иви­ца, ура­слих у рас­троћ­ка­н у зе­м љу и за­тра­вље­н у рас­пек­ме­же­ну оба­л у ис­пред ка­пи­ја и под про­зо­ри­ма. Не чу­је ау­то иза се­бе. Чак­ши­ре, под­вр­ну­тих но­га­ви­ца око ду­бо­ких ци­пе­ла, уви­ја­ју се као љу­шти­ка око су­вих но­г у у те­шком, бо­ле­сном кре­та­њу. Жи­ван Ко­ла­ја, осам­де­сет го­ди­на, не­ка­да­шњи ме­сар шид­ске кла­ни­це и ба­што­ван фа­ брич­ког пар­ка под ста­ре да­не, је­ди­ни је пе­шак на ле­вој улич­ној ка­ро­ ти­ди При­ви­не Гла­ве; де­сна, па­ра­лел­на, с дру­ге је стра­не по­то­ка. Ки­шни чо­век, по­ви­јен у ра­ме­ни­ма (та­ко да му се од­о­страг не ви­ди врат), ус­пи­ње се пре­ма Др­жав­ној ку­ћи у бре­г у, цен­трал­ној сце­ни се­о­ског по­зо­ри­шта, ис­под смо­ла­стог, гу­стог не­ба, ко­је се као мо­кра тка­ни­на рас­про­стр­ло пре­ко тро­у ­гла­стих ка­па мр­зо­вољ­них ку­ћа. Про­зо­ри по­ред ко­јих Ко­ла­ја ву­че ста­рач­ке но­ге, ле­во и де­сно од пу­та кроз фру­шко­гор­ско се­ло, ко­ји во­ди до ма­на­сти­ра При­ви­на Гла­ва, по­ви­ше под бр­дом, и та­мо се за­вр­ша­ва, ско­ро да од се­бе не да­ју зна­ке жи­во­та. Су­мор­не и мо­кре ку­ће, за­па­ле у ки­шну де­пре­си­ју, ча­мо­ти­њу и до­са­д у. Са­мо дим­ња­ци из ко­јих се ви­јо­ре др­ве­не ва­тре у фу­ру­на­ма и шпо­ре­ти­ма, зна­ко­ви су (по­ред пу­та) да у тим зи­до­ви­ма не­ко ди­ше. А не­ко и ла­је. На јед­ној ка­пи­ји на­жвр­ља­но упо­зо­ре­ње: „ПАС НЕ УЈЕ­ДА!” Ке­ро­ви, углав­ном сло­бод­ни по авли­ја­ма, не­ки пу­ште­ни (или на­пу­ште­ни) швр­ља­ју по се­л у, а не­к и, пак, око­ва­ни у лан­ци­ма од­врат­ног на­сле­ђа, дре­жде, мо­кри, или се вр­те око ре­по­ва у бла­т у и во­ди, ис­пред сво­јих 61

Жељко Марковић

„ку­ћи­ца” по ћо­шко­ви­ма штро­ка­ вих авли­ја, тро­шних и по­л у ­ра­ спад­н у ­т их ча­т р­љ а и пле­х а­н их бу ­ра­ди у ко­ји­ма спа­ва­ју. Че­сто од та­квих авли­ја окре­ћем гла­ву. Во­зи­мо и за­ста­је­мо иза Ко­ла­ји­них ле­ђа, пре не­го што га за­о­би­ђе­мо на пр­вом про­ши­ре­њу пу­та. Од­о­зго, одр­та ­ве­лим пу ­тем од ма­на­с ти­ра При­ви­на Гла­в а, низ­бр­ди­цом из прав­ца оче­ру­па­ не шу­ме, где се ви­де по­след­њи дим­ња­ци и на­зи­ре гро­бље на сла­ би­ни ле­сног бре­га, а пут за­ла­ма у де­сно и за­ку­ца­ва се у ка­пи­ју ма­ на­сти­ра, за­пра­во у на­се­ље цр­ка­ ва, ка­пе­ла и дру­гих кр­сто­ли­ких тво­ре­ви­на, ко­је хи­пер­про­дук­тив­ ни игу­ман, пред­у­зи­мљив цр­квени Жи­ван Ко­ла­ја: „Ни­је до­бро. Све чо­век, с гра­д и­тељ­с ком оп­с е­с и­ по­п у­шта, јед­но по јед­но.” јом, по­ди­же са­да већ и у ко­ри­т у Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић по­то­ка и на бре­го­ви­ма, при­бли­ жа­ва се Др­жав­ној ку­ћи и ула­зи у ову при­чу још је­дан ки­шни чо­век: Ми­лен­ко Ко­ва­чић, се­дам­де­сет го­ ди­на. У ру­ци му је ки­шо­бран, иза­шао је у цр­ној јак­ни и цр­ном ше­ши­ру. Ма­ло за­но­си де­сном но­гом. Не­бо се осе­ћа на снег, али уза­л уд, уза­л уд се не­бо осе­ћа на снег. Шу­шти упор­на ки­ша; шу­шти и ље­ска се на из­ро­ ва­ше­ној облат­ни ас­фал­та, це­ди се и ка­пље ки­шни се­крет са кро­во­ва. У екра­ну ау­та, ко­ји ми­ли по­ред та­ра­ба, ис­кр­са­ва ста­ри­ја же­на они­жег ра­ста, под му­шким ки­шо­бра­ном, из­ла­зи из ка­пи­је са тор­бом о лак­т у, пе­ње се на ка­ља­ву по­зор­ни­цу пр­ња­вор­ског шо­ра. Ку­ћа ољу­ска­ног зи­да, жућ­ка­стог пиг­мен­та и со­кла окру­ње­на и уфле­ка­на во­дом. Уста је зави­ ла ша­лом, а на гла­ви јој је пе­пи­то ма­ра­ма. И же­на ће до Др­жав­не ку­ће, где се под кро­вом отво­ре­ног тре­ма, пред вра­ти­ма, ску­пи­ла гру­па ста­ ри­јих љу­ди. Че­ка­ју. Не­што че­ка­ју. Же­на, ску­пље­на под рас­цве­та­лим ки­не­ским ки­шо­бра­ном, шећ­ка се и цуп­ка по­ред пу­та ис­пред Др­жав­не ку­ће и че­ка, че­ка већ два са­та, 62

Чекајући воз из Винковаца

да се од­нег­де по­ја­ви не­ки то­чак и да се пре­ба­ци до Ши­да (иде у со­ци­ јал­но), де­се­так ки­ло­ме­та­ра низ по­ток. „Не­ће­те ско­ро на­зад?” пи­та. „За­др­жа­ће­мо се ов­де не­ко вре­ме. По­ве­шће­мо вас у Шид, ако вас не­ко дру­ги не по­ве­зе”, обе­ћа­вам јој и са­да ја њу пи­там: „Шта че­ка­ју ови љу­ди?” „Ме­ре крв­ни при­ти­сак”, од­го­во­ри же­на. „Да­нас је у При­ви­ној Гла­ ви бе­ли уто­рак.” „Бе­ли уто­рак?!” „До­шао је док­тор из Со­та, по­што ов­де не­ма­мо ам­бу­лан­т у. Сва­ког утор­ка – има не­ко­ли­ко го­ди­на ка­ко је то уве­де­но – до­ла­зи док­тор и у кан­це­ла­ри­ји Ме­сне упра­ве пре­гле­да ста­ри­је љу­де. Ме­ре им при­ти­сак, из­да­ју ле­ко­ве. То зо­ве­мо: бе­ли уто­рак.” Под отво­ре­ним тре­мом Др­жав­не ку­ће, згра­де Ме­сне упра­ве на­так­ ну­те на гла­ви­ци бре­жуљ­ка, ода­кле се пру­жа по­глед на пе­пе­ља­сте кро­ во­ве ко­ло­ни­је пр­ња­вор­ских ку­ћа и по­тле­у ­ши­ца, пре­те­жно на­би­ја­ча, усло­вље­них кри­ву­љом по­точ­не бра­зде, сме­њу­ју се сва­ког ге­ри­ја­триј­ског утор­ка, бе­лог утор­ка, као на не­ка­квој то­тал­ној сце­ни, стар­ци и ста­ри­це пр­ња­во­ра При­ви­на Гла­ва: јед­ни ула­зе на вра­та, дру­ги из­ла­зе, но­се ке­ си­це са ле­ко­ви­ма и ре­цеп­те. Сва­ког бе­лог утор­ка, од 9.30 до 13 ча­со­ва, при­ма­ју их док­тор Зо­ран Ђо­кић и ме­ди­цин­ска се­стра Мир­ја­на Стан­ ко­вић. То­га ју­тра на­пу­шта­ју сво­је ка­пи­је и до­ла­зе пред вра­та Др­жав­не ку­ће, где кан­це­ла­ри­ја Ме­сне упра­ве од­глу­ми ам­бу­лан­ту. Све су то људи огра­ни­че­ног кре­та­ња, мно­ги­ма је да ­ле­ко и не­до­сту ­пан и Шид, љу­ди ко­ји се ле­че од ста­ро­сти, не­мо­ћи и уса ­мље­но­сти, и ми, при­пад­ни­ци град­ске ра­се, ми ко­ји не де­ли­мо њи­хо­во ис­ку­ство, и не­ма­мо пој­ма шта то зна­чи би­ти стар, бо­ле­стан и жи­ве­ти сам у При­ви­ној Гла­ви, те­шко да мо­же­мо да схва­т и­мо ко­л и­ко им бе­л и уто­рак, дан уте­хе, жи­вот­но зна­чи. „Ска­че ми при­ти­сак. Ни­је до­бро. Идем да из­ме­рим”, ка­же Жи­ван Ко­ла­ја. Очи су му умор­не и за­бри­ну­те, кап­ци и под­оч­ња­ци опер­ва­же­ ни цр­ве­ни­лом, ко­жа ли­ца из­бра­зда­на, ро­ша­ва. Го­во­ри ти­хо и спо­ро, без­вољ­но, крет­ње су му успо­ре­не као под се­да­ти­ви­ма. „Не­што ми с очи­ма ни­је у ре­д у. Про­шли уто­рак сам бо­ље ви­дио, а сад ми се не­што му­ти пред очи­ма, све не­што ти­тра. Ни­је до­бро. Све по­пу­шта, јед­но по јед­но. Оглу­вио сам, за­бо­ра­вљам. Жи­вим сам до­ле у ку­ћи.” „И ме­не му­чи ви­сок кр­ви при­ти­сак”, ка­же Ми­лен­ко Ко­ва­чић. „Сва­ ког утор­ка ме­рим, а до­био сам и брух. Ако за­вр­шим на опе­ра­ци­о­ном 63

Жељко Марковић

Ми­лен­ко Ко­ва­чић ис­пред сво­је ку­ће у При­ви­ној Гла­ви Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

сто­л у, би­ће гад­но. А би­ће, мо­жда, гад­но и ако се не опе­ри­шем? Чо­век не зна шта је па­мет­но. По­раз­го­ва­ра­ћу са док­то­ром.” „Ка­ко ви жи­ви­те?” пи­там. „И ја жи­вим сам.” Док­тор Зо­ран Ђо­кић, мла­ђи чо­век, се­ди за кан­це­ла­риј­ским сто­лом у про­сто­ри­ји Ме­сне упра­ве, ме­ђу зи­до­ви­ма окре­че­ним у цр­ве­но. На ње­м у је на­ран­џа­ста те­рен­ска јак­на с пла­вом тро­кра­ком апли­ка­ци­јом ме­ди­цин­ског це­ха на гор­њем џе­пу. Ко­ла­ја се­ди за­ва­љен у пла­стич­ној сто­ли­ци и као сва­ког бе­лог утор­ка, пру­жа ру­ку мло­ха­ве ко­же, под­са­ вр­ну­тог ру­ка­ва. Док­тор му ста­вља око над­лак­ти­це ман­жет­ну ин­стру­ мен­та за ме­ре­ње крв­ног при­ти­ска, при­сла­ња сте­то­скоп уз ку­би­тал­ну ар­те­ри­ју на пре­ги­бу лак­та, гње­чи кру­шка­сту гу­ме­ну пум­пи­цу с цре­вом, уду­ва­ва­ју­ћи ва­здух у ман­жет­ну ко­ја се на­ди­ма и сте­же око ста­рог ме­са, от­п у ­шта вен­тил, за­у­ста­вље­ног по­кре­та и – ди­са­ња, и гле­да... гле­да... гле­да ка­заљ­ку жи­ви­ног сту­ба, иглу ко­ја пле­ше пре­ко кру­жно рас­по­ре­ ђе­них ци­фа­ра у ста­кле­ном со­чи­ву мер­ног уре­ђа­ја, слу­ша ви­бра­ци­је кр­ви 64

Чекајући воз из Винковаца

ко­ја пул­си­ра у зи­до­ви­ма крв­ног су­да, ски­да ман­жет­ну са стар­че­ве над­ лак­ти­це и са­оп­шта­ва ре­зул­тат за ову не­де­љу: „Гор­њи сто ше­зде­сет, до­њи ско­ро сто... Ма­ло сте се уз­бу­ди­ли, унер­во­зи­ли. Је л’ та­ко, чи­ка Жи­ва­не?” „Па, ма­ло је­сам”, ре­че Ко­ла­ја. „Гла­ву го­ре. Не­ма­те раз­ло­га за бри­гу”, ре­че док­тор уте­шно. „На­ста­ ви­те са ре­дов­ном те­ра­пи­јом и све ће би­ти у ре­д у. Ви­ди­мо се у уто­рак.” „Ви­ди­мо се... Ако бу­дем жив до утор­ка”, ре­че ти­хо Ко­ла­ја. „Би­ће­те жи­ви, без бри­ге”, ре­че док­тор. Па­ци­јент од­мах­ну ру­ком и по­ђе пре­ма вра­ти­ма. „Чи­ка Жи­ва­не, по­зо­ви­те Ми­лен­ка Ко­ва­чи­ћа”, ре­че се­стра. „Хо­ћу”, ре­че Ко­ла­ја. Же­на у бе­лом ман­ти­лу се­ди за окру­глим сто­лом, пред њом је слу­ жбе­на све­ска, за­тр­па­на је ре­цеп­ти­ма и па­пи­ри­ма и, на­кон што је од док­то­ра, ко­ји је оба­вио пре­глед, пре­у­зе­ла па­ци­јен­та Ми­лен­ка Ко­ва­чи­ ћа, уно­си ње­гов си­стол­ни и ди­ја­стол­ни ре­зул­тат у кар­тон и ис­пи­с у­је ре­цеп­те. Чо­век са све­жњем ре­це­па­та у ша­ци, кре­ну пре­ма вра­ти­ма и, освр­нув­ши се, отег­ну­то ти­хо ре­че: „Фа­ла ле­по, док­то­ре. И ва­ма, се­стро. Ви­ди­мо се у уто­рак. До­ви­ђе­ња.” „До­ви­ђе­ња, чи­ка Ми­лен­ко”, ре­че док­тор. „Ви­ди­мо се у уто­рак, на­рав­но!” „До­ви­ђе­ња”, ре­че се­стра. „И ре­ци­те не­ка уђе Со­фи­ја Ми­ћа­ше­вић!” „Хо­ћу, се­стро”, ре­че па­ци­јент. И та­ко, од утор­ка до утор­ка, док­тор и ме­ди­цин­ска се­стра из Со­та, ле­че ста­рач­ку уса­мље­ност и страх од смр­ти у се­л у При­ви­на Гла­ва.

(2010)

65

ПАР­ТИ­ЈА МУ­ШКОГ ТРА­ЧА НА РАС­КР­ШЋУ У ГИ­БАР­ЦУ

Па­да све­тли мрак на за­пад­ни Срем. У мо­мен­т у, а мо­ме­нат ће по­ тра­ја­ти у овој де­бе­лој ре­че­ни­ци, ка­да ис­под ја­ја­стог и кал­ци­фи­ко­ва­ног, не­за­ми­сли­во ја­сног ме­се­ца, по­сле ко­тр­ља­ња и ме­се­ча­ре­ња на гу­ма­ма кроз про­зир­ни мрак бри­са­ног про­сто­ра из прав­ца Ши­да, ме­ко као прст у те­сте­ни­ну, про­ди­ре­мо ме­ђу жу­те зе­ни­це ушо­ре­них ку­ћа, раз­гр­ће­мо сме­то­ве те­ле­ви­зиј­ског сне­га у за­ве­са­ма, пло­ви­мо кроз сен­ке и елек­трич­ ну су­ма­гли­цу с бан­де­ра, за­бо­де­них дуж глав­не це­сте, про­се­че­не кроз утро­бу за­мр­лог Ги­бар­ца, и за­тим на пра­во­у ­глом рас­кр­шћу ге­о­ме­триј­ ске дик­та­тор­ке Ма­ри­је Те­ре­зи­је, ор­ган­ском сре­ди­шту се­ла, с че­ти­ри ас­фалт­не прет­ко­мо­ре, ко­је га на­па­ја­ју кр­вљу, за­ла­ма­мо, с пре­до­ми­шља­ јем, и сми­ру­је­мо коњ­ску сна­гу ис­пред бе­ле згра­де До­ма кул­ту­ре на пар­ кин­гу осве­тље­ном су­кр­ви­ча­стом из­лу­че­ви­ном лам­пе, обе­ше­не на ћо­шку, че­тво­ри­ца ску­пље­них у кру­гу са ста­кле­ним шта­фе­та­ма пи­ва у ша­ка­ма из по­зна­те при­че са срем­ског рас­кр­шћа, је­дан стар, два сре­до­веч­на и је­дан млад, по­след­њи Ги­бар­ча­ни те ве­че­ри од ко зна ко­ли­ко кр­ста­ша, ко­ји су то­га да­на (као сва­ког дру­гог да­на) ста­ја­ли на му­шким по­зо­ри­ шним да­с ка­ма ис­п ред мон­та ­ж ног ду­ћа­на, опре­зно и без су ­ви­ш них пи­та­ња, под­но­се чи­ње­ни­цу да су се ме­ђу њих об­ру­ши­ли ван­зе­маљ­ци, ко­ји­ма са­да, по­што су се уљуд­но пред­ста­ви­ли, тре­ба ве­ро­ва­ти да су но­ ви­на­ри из Но­вог Са­да. И шта тра­же но­ви­на­ри у ово до­ба на рас­кр­шћу у Ги­бар­цу? Тра­же при­чу. А ко тра­жи, тај и на­ђе. Рас­кр­шће у Ги­бар­цу. Ра­ња­ви, по­ни­же­ни, пи­ра­ми­дал­ни обе­лиск, с од­гри­зе­ном пе­то­кра­ком, рас­па­да се оста­вљен да ис­кр­ва­ри, ску ­па с мер­мер­ним име­ни­ма по­би­је­них ло­кал­них пар­ти­за­на, пре­цр­тан жвр­љо­ ти­ном кр­ста с оци­ли­ма. Пре­ђи­мо на пла­ву ку­ћу. Смр­тов­ни­ца за­ле­пље­на се­ло­теј­пом за жу­то по­штан­ско сан­ду­че, при­ку­ца­но на углу све­тло­пла­ во офар­ба­не фа­са­де, ли­ше­не зид­не ко­зме­ти­ке и осу­те кра­ста­ма го­лог, 66

Чекајући воз из Винковаца

окру­ње­ног мал­те­ра, јед­но­став­них пра­во­у ­глих ли­ни­ја и там­но­пла­вих лајс­ни, ко­је ста­ру и ве­ли­ку, склад­ну ку­ћу на рас­кр­шћу де­бе­лих зи­до­ва, с ма­лим гон­ком на три сту­ба и сте­пе­ни­ком, упе­ча­тљи­ву тво­ре­ви­ну пи­ ра­ми­дал­ног (че­тво­ро­слив­ног) кро­ва под мр­ким, за­т ут­ка­ли­са­ним цре­ пом, с јед­ним оџа­ком на те­ме­ну, уо­кви­ру ­ју и, на­рав­но, сти­ли­зу ­ју по угло­ви­ма и иви­ца­ма са све че­ти­ри стра­не као не­ка­кав па­спар­ту под­ву­ чен со­клом. Осим по­штан­ског сан­ду­чи­ћа (са смр­тов­ни­цом), ли­це пла­ве ку­ће с глав­ним при­сту­пом у гон­ку, обе­ле­же­но је са још не­ко­ли­ко де­та­ља, та­бла­ма на ко­ји­ма пи­ше: Ме­сна упра­ва Ги­ба­рац и Ка­ра­ђор­ђе­ва ули­ца, нео­н­ском ре­кла­мом по­ште из­над за­о­бље­ног про­ла­за у гонк (и те­ле­фон­ ском го­вор­ни­цом на зи­ду под сво­дом гон­ка), као и са др­жав­ном за­ста­ вом, ко­ја у тра­ља­ма и фрон­цла­ма ви­си на др­жа­љу са цен­трал­не зо­не фа­са­де. Има не­чег по­тре­сног и без­на­де­жног у при­зо­ру те ле­пе згра­де, с (др­жав­ном) на­ме­ном, ње­них хар­мо­нич­них га­ба­ри­та, ли­ни­ја и по­врши­ на, и тог не­ре­да на ње­ном ли­цу: по­де­ра­не др­жав­не за­ста­ве, смр­тов­ни­це на по­штан­ском сан­д у­че­т у, ољу­ска­них, фле­ка­вих зи­до­ва. Ме­ђу­тим, нас за­ни­ма­ју љу­ди! Че­тво­ри­ца с пив­ским фла­ша­ма, Хр­ват и три Ср­би­на, од­мах да раш­чи­сти­мо, ли­ко­ви ко­ји ску­пље­ни у по­мр­чи­ ни на хлад­но­ћи цуп­ка­ју у кру­г у – око не­ви­дљи­ве пра­и­сто­риј­ске ва­тре – и бри­шу пив­ску слуз са за­па­ре­них уста по­мо­дре­лим, на­д у­тим ша­ка­ ма (јед­ном од њих ша­ка је у за­во­ју), ни­су ни­ка­кав ги­ба­рач­ки по­лу­свет, олу­пи­не, про­па­ли­те­ти и пи­јан­ци, да­ле­ко би­ло... Не, они су са­мо обич­ни љу­ди, ко­ји су иза­шли на рас­кр­шће, тј. на глав­ну, ан­тро­по­ло­шку сце­ну Ги­бар­ца, сва­ки зна­ју­ћи да ће та­мо, пре или ка­сни­је, не­ко­га сре­сти. Пи­во им, ма ко­ли­ко не­ко­ме од њих при­ја­ло, слу­жи, ипак, са­мо као по­кри­ће у пред­ста­ви у ко­јој се глум­ци ме­ња­ју, али је сми­сао пред­ста­ве увек исти: ко­му­ни­ка­ци­ја, уче­ство­ва­ти у жи­во­ту, би­ти с љу­ди­ма. На пр­вом ни­воу овог улич­ног при­зо­ра, не­ма ни­чег на­ро­чи­то ин­те­ре­сант­ног и, још ма­ње, но­ви­нар­ски упо­тре­бљи­вог, осим ако баш то што не­ма ни­чег на­ро­чи­тог у оп­штем ме­сту и до­ко­но­сти че­ти­ри му ­шке тра­ча­ре, пред рад­њом, с фла­ша­ма пи­ва ме­ђу пр­сти­ма, не узме­мо за по­вод раз­го­во­ра, а ја то упра­ во на­ме­ра­вам, не би ли ми се по­сре­ћи­ло да из ни­че­га, при­ме­њу ­ју­ћи сво­ју Те­о­ри­ју слу­чај­ног про­ла­зни­ка, осло­бо­дим из ка­ве­за ша­бло­на ви­ши ста­ди­јум ре­пор­та­же. Ста­ри Иван По­зде­ро­вић, Хр­ват, је­дан од че­тво­ри­це и нај­ста­ри­ји из ве­чер­ње пив­ске по­ста­ве са рас­кр­шћа, је­ди­ни кр­сташ ко­јег ис­пред рад­ње за­ти­чем без фла­ше у ша­ци; ов­де је за­чет, ро­ђен у овом шо­ру и це­ли век про­жи­вео је у Ги­бар­цу „ено, та­мо, тре­ћа-че­твр­та ку­ћа” (по­ка­зу­је 67

Жељко Марковић

ру­ком у мрак), и на овом рас­кр­ шћу је као де­те „шо­рао у пра­ши­ну и пра­вио то­по­ве од бла­та”. Про­ шле го­ди­не умр­ла му је су­пру­га Жив­ка, „мо­ја ба­ба”, Срп­ки­ња по­ ре­клом из Бу­ђа­но­ва­ца код Ру­ме, с ко­јом је у бра­к у на­н и­зао два­ де­сет две го­ди­не, и од Жив­ки­не смр­ти на­ви­ка­ва се, прем­да те­шко, да жи­ви сам под глу­вим цре­пом, ме­ђу зи­до­ви­ма пу­ним пра­зни­не. („У ку­ћи ми је без ба­бе ти­ши­на као у гро­бу.”) Ни­жег ра­ста, мар­ ки­ран цр­ним, за­ви­чај­ним ше­ши­ ри­ћем ши­ро­ке, све­тлу­ца­ве тра­ке и уза­ног обо­да, бе­ћар­ски за­ко­ше­ ног на ле­ву сле­по­оч­ни­цу, ста­ри Иван По­зде­ро­вић: „Ја не мо­г у без овог рас­кр­шћа.” По­зде­ро­вић је ау­тен­тич­ни срем­ Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић ски чи­к и­ца жи­вах­них, по­л у­о­ смех­н у ­тих и про­дор­них очи­ју (ко­је ви­де ви­ше и ду­бље, не­го што по­ка­зу­ју) у на­мре­шка­ним под­оч­ња­ци­ма, ко­же ли­ца по­су­те зрн­ци­ ма јед­но­днев­не бра­де, об­да­рен по­ве­ћим, из­ро­ва­ше­ним и про­кр­вље­ним но­сем и бе­лим, фа­зо­ни­ра­ним бр­чи­ћи­ма из пр­ве по­ло­ви­не про­шлог ве­ка, опр­љен као мра­зом па­ти­ном, ко­ја се на му­шкар­цу ја­ви, по­че­сто, по­сле гу­бит­ка же­не. „Сва­ки дан сам на рас­кр­шћу”, ка­же По­зде­ро­вић. „А где дру­где да иза­ђем у Ги­бар­цу? Где? Ов­де по­при­чам са љу­ди­ма, са­знам но­во­сти... ко је умро... Шта ку­ћи да ра­дим у зи­до­ви­ма? Шта? Да гле­дам у пла­фон, у ма­те­ри­ну? Да раз­го­ва­рам сам са со­бом и да по­лу­дим? Ов­де раз­ме­ним по­не­ку реч са љу­ди­ма, ма­ло се ша­ли­мо, ма­ло тра­ча­мо. Док ми је ба­ба би­ла жи­ва, све је би­ло друк­чи­је... је, је... Сад, шта је ту је, са­ра­нио сам је про­шле го­ди­не и под­ву­ко цр­ту ис­под свог жи­во­та; ниг­де ви­ше нико­ га не­мам. Ни­сам још за ба­ци­ти. Ваљ­да ће се на­ћи не­ка но­ва ба­би­ца за ме­не. Те­шко је ма­то­ром му­шкар­цу без же­не. Не­ма ов­де ви­ше ни мо­јих вр­шња­ка. Не­ки су по­мр­ли, не­ки се од­се­ли­ли у Хр­ват­ску, не­ки се за­тво­ ри­ли у ку­ће. Ја не мо­г у без овог рас­кр­шћа.”

68

Чекајући воз из Винковаца

„Ко­ли­ко је ста­рих Ги­бар­ча­на оста­ло у се­л у, по­сле по­след­њих ми­ гра­ци­ја?” пи­там кр­ста­ше и отва­рам пр­во по­ље раз­го­во­ра с но­гу: „Овде се ет­нич­ка сли­ка то­тал­но про­ме­ни­ла.” „Је, је...” треп­ће По­зде­ро­вић. „Не­ма ви­ше од че­тр­де­сет ку­ћа. Не­ма, га­рант.” „Не­ма”, сла­же се Дра­жен Та­дић. „Ми­сли­те, хр­ват­ских ку­ћа?” „Је, је...хр­ват­ских ку­ћа... На њих ми­слим”, ре­че По­зде­ро­вић. „Нема ви­ше од че­тр­де­сет ку­ћа, у вр’ гла­ве. Да из­бро­јим... са­мо ча­сак... Бо­шњак Ми­јо, Да­ра­ба­шић Па­вле, мој брат од стри­ца По­зде­ро­вић Мар­ко, па Чо­ ли­ћи, Злат­ко, Па­вле и Иви­ца... Ужа­ре­вић Мар­ко...” „Ста­ро­се­де­о­ци?” „Ста­ро­се­де­о­ци. Хр­ва­ти... је, је... Па, и ја сам Хр­ват. Шо­кац. Сре­мац од гла­ве до пе­те. Ни­сам мо­го би­ра­ти мај­ку ко­ја ће ме ро­ди­ти. Пре овог по­след­њег, не­срет­ног ра­та, пре не­го што ће до­ћи ови љу­ди из Хр­ват­ске, Ги­ба­рац је био, по­гле­дај­те ста­ти­сти­ку, ско­ро сто­про­цент­но хр­ват­ско, шо­кач­ко се­ло. Ја, ко­ли­ко знам, би­ло је две-три срп­ске ку­ће. Се­ћам се Бо­же Угре­но­ви­ћа и ње­го­вих си­но­ва Ми­ло­ша и Ни­ко­ле.” „А Пе­тро­вић? И Пе­тро­вић је Ср­бин, зар не!” ре­че Дра­жен Та­дић. „И Пе­тро­вић... је, је...” по­твр­ђу­је По­зде­ро­вић. „Али, че­кај­те, љу­ди, Пе­тро­вић се оже­нио са Шо­ки­цом и оти­шо је у шо­кач­ку ку­ћу у Ва­ши­ци! Пе­тро­вић је из дру­ге при­че. Ја го­во­рим о срп­ским ку­ћа­ма и фа­ми­лија­ ма у Ги­бар­цу. Би­ле су две-три у вр’ гла­ве.” „Ко­ли­ко са­да има срп­ских ку­ћа у Ги­бар­цу?” упи­тао сам кр­ста­ше. „Ско­ро све су срп­ске!” до­ба­ци кру­пан, бр­ка­ти пи­во­пи­ја, са штри­ ка­ном ка­пом на­би­је­ном на очи, ко­ји из­бе­га­ва да се пред­ста­ви, на­вод­но, због не­ког ло­шег ис­ку­ства са но­ви­на­ри­ма. До­се­ље­ник је у Ги­ба­рац, а из ње­га се од­се­лио у Шид. „Без тих че­тр­де­се­так ка­то­лич­ких ку­ћа, ако их има то­ли­ко на бро­ју, све оста­ле су срп­ске ку­ће”, ка­же Та­дић. „Ги­ба­рац има око хи­ља­ду три­ ста ста­нов­ни­ка. Нас, Ср­бе из Хр­ват­ске, по­те­ра­ла је ’Олу­ја’, нај­ви­ше нас је до­шло у Ги­ба­рац и се­ла око Ши­да. За­ме­ни­ли смо имо­ви­ну са Хр­ва­ ти­ма. Има ту све­та из За­пад­не Сла­во­ни­је, По­драв­ске Сла­ти­не, Во­ћи­на, Оси­је­ка... Ја сам из До­њег Ми­хољ­ца. – И, те при­че, да су се ов­де де­ша­ ва­ле стра­шне ства­ри Хр­ва­ти­ма, обич­на су про­па­ган­да, на­д у ­ва­ва­ње. Би­ло је у по­чет­ку ко­шка­ња, то је исти­на. Али, у Ги­бар­цу, ево, не­ка љу­ди ка­жу – не­ка ка­же чи­ка Иван, он је ста­ро­се­де­лац! – ни­ко ни­је по­ги­нуо, ни­ко ни­је уби­јен.”

69

Жељко Марковић

„Ни­је. Што је­сте – је­сте!” по­твр­ђу­је По­зде­ро­вић. „Па, ево, ја сам осто... Ни­ко ме не ди­ра. Чо­век је, или чо­век, или ни­је чо­век! Ја то та­ко ви­дим.” „Љу­ди су ве­ћи­ном раз­ме­ни­ли ку­ће”, ре­че Та ­дић. „Ва ­ља нам се су­о­чи­ти са ре­ал­но­шћу. Они, та­мо у Хр­ват­ској, па­те за Ги­бар­цем, а ми ов­де па­ти­мо за До­њим Ми­хољ­цем, Во­ћи­ном, Сла­ти­ном... Са Хр­ва­ти­ма, ко­ји су оста­ли у Ги­бар­цу, жи­ви­мо у до­брим од­но­си­ма; ни­ко­ме ни дла­ка с гла­ве не фа­ли, се­ло је мир­но и љу­ди су ов­де у су­шти­ни до­бри. До­бри и вред­ни! Не­ма ов­де ни­ка­квих екс­це­са и сва­ко гле­да сво­ја по­сла... Нека ка­же чи­ка Иван...” „Је, је... Мо­жеш у глу­во до­ба но­ћи ићи кроз се­ло, ни­ко ти ни­шта не­ће на­у­ди­ти. Са­да се сла­же­мо, хва­ла Бо­гу!” ре­че По­зде­ро­вић. „Бу­да­ле су нас по­сва­ђа­ле.” Дра ­жен Та­дић пре­у­сме­ра­ва раз­го­вор на но­ву цр­кву пре­ко пу ­та рас­кр­шћа. Скер­лет­но, мла­до и на­го те­ло про­шле го­ди­не ро­ђе­не срп­ске цр­кве, нео­мал­те­ри­са­не ци­гле, с ма­сив­ним, дво­слив­ним бро­дом као сар­ко­фа­гом по­кри­ве­ним цре­пом (и пре­на­гла­ше­ним вер­ти­кал­ним олу­ ци­ма), с осно­вом хра­ма са­зи­да­ног у ви­зан­тиј­ском гра­ди­тељ­ском ру­ ко­пи­су, с ви­со­ким, гу­сто на­ни­за­ним и луч­но за­сво­ђе­ним про­зо­ри­ма у ста­клу са стра­не, јед­ним про­зо­ром у та­бли ста­кла на вер­ти­ка­ли тро­ у­гла­стог за­ба­та, из­над глав­ног ула­за у цр­кву, и на тој ли­ни­ји с пра­во­ у­глим, крат­ким тор­њем са по два ви­со­ка, уза­на про­ре­за са сва­ке стра­не, по­л у­кру­жним бе­тон­ским обр­ва­ма из­над про­ре­за, и рав­ним кро­вом с ма­лом, је­два ви­дљи­вом кроф­ном ку ­по­ле на сре­ди­ни кров­не пло­че у ко­ју је за­бо­ден крст с ку­глом у ко­ре­ну но­се­ће гра­не. Цр­ква Све­тог Или­је за­ба­том је за­кре­ну­та у сла­би­ну пла­ве ку­ће, че­ло рас­кр­шћа, за­то да би јој ол­тар – ка­ко на­ла­же пра­во­слав­на гра­ђе­вин­ска нор­ма­ти­ва – био на ис­то­ку. Бу­ди­мо до кра­ја по­ште­ни пре­ма ге­о­ме­три­ји и ма­те­ма­ти­ци, тај ар­х и­тек­тон­ски пре­се­дан у се­л у, нео­би­чан по­ло­жај но­во­ро­ђе­не гра­ђе­ ви­не, ње­но за­г у­ље­но од­сту­па­ње „у шрех” у од­но­с у на пра­во­у ­гло те­ре­ зи­јан­ско ре­ше­ње кр­ста­стог рас­кр­шћа, уне­ло је но­ве, ра­ди­кал­не и спор­ не мо­мен­те у ур­ба­ни­стич­ки, али и кул­т у­ро­ло­шки (ет­нич­ки) обра­зац Ги­бар­ца. „Цр­кву смо осве­ти­ли за Све­тог Или­ју, вла­ди­ка срем­ски Ва­си­ли­је је то оба­вио. Цр­ква је на­пра­ви­та за го­ди­ну да­на, али има још по­сла око ње. Ишли смо од вра­та до вра­та и ку­пи­ли при­ло­ге, са­мо да са­гра­ди­мо ту цр­кву. Слу­жбе су одр­жа­ва­не у са­ли за игран­ке До­ма кул­т у­ре.” „Ги­ба­рац ни­је имао срп­ску цр­кву?” упи­тао сам кр­ста­ше.

70

Чекајући воз из Винковаца

„Ни­је би­ло Ср­ба, па ни­је би­ло цр­кве”, ре­че Та­дић. „Ова њи­хо­ва, била је на­ша, пра­во­слав­на, пре не­го што их је Ма­ри­ја Те­ре­зи­ја по­ка­то­ли­чи­ла.” „Ја пам­тим – ова ули­ца, та­мо до­ле, ле­во од че­сме, не ви­ди се у мра­ ку – би­ла је срп­ска цр­кви­ца, ба­шта и крст, се­ћам се, тај део и са­да зо­ве­ мо Рац­ки шор. По­сле Дру­гог свет­ског ра­та, плац је дат не­ком бор­цу и он је на том ме­сту са­гра­дио ку­ћу”, ре­че По­зде­ро­вић. „По­кој­на мо­ја же­на Жив­ка из Бу­ђа­но­ва­ца би­ла је Срп­ки­ња... Срп­ки­ња... је, је...” „Ка­ко сте се упо­зна­ли са же­ном?” „Слу­чај­но. Ко­ле­га из Ги­бар­ца, је­дан ту наш ме­шта­нин, но­сио не­ком фар­ме­ру у Бу­ђа­нов­це хра­ну за сви­ње, а ја био до­кон, фар­бо обла­ке на овом рас­кр­ш ћу, ето ту сам баш сто­јо ди ви сто­ји­те, и ре­ко: Мо­г у ја с то­бом? Ка ­же: Ус­ка­чи! И док смо ра­ки­ја­ли у Бу­ђа­нов­ци­ма, ја у ша­ли пи­там оног до­ма­ћи­на: Има ли, ре­ко, ту код вас не­ка уда­ва­ча за ме­не? Тре­ба ми же­на. Има, ка­же, ето ту пре­ко пу­та јед­на... И отр­ча да је до­ве­де! Та­ко смо се упо­зна­ли... је, је... Е, а кад смо се спре­ми­ли за по­вра­так у Ги­ба­рац, гле­дам ја Жив­ку, гле­да она ме­не. И, ре­ко, ја би се же­нио! Кад Жив­ка, ни пет ни шест: Је л’ мо­же ома? Ај­мо, ре­ко! Ај­мо, ка­же она. И до­во сам је у Ги­ба­рац, ни­је ни зна­ла ди је ово се­ло. Ни­сам ни ја знао за Бу­ђа­нов­це. Жи­ви­ли смо ко го­л у­бо­ви у Ги­бар­цу... је, је...” По­сле све­га, ве­чер­њи из­ла­зак и пар­ти­ја раз­го­во­ра на рас­кр­ш ћу, до­ђу му као те­ра­пи­ја, ка ­же. Шта у зим­ској ве­че­ри Ги­бар­ца пре­о­ста­је ста­ром чо­ве­ку, ко­ји не­ма ни­ко­га, не­го да на­пу­сти зи­до­ве, по­диг­не краг­ну и иза­ђе на рас­кр­шће. Ме­ђу љу­де. По­зде­ро­ви­ћев пен­зи­о­нер­ски жи­вот же­ле­зни­ча­ра (дру­жио се с ло­ко­мо­ти­ва­ма на ста­ни­ци у Ши­д у и два­де­ сет го­ди­на је пен­зи­о­нер), прем­да би га, на пр­ви по­глед, мо­жда ви­ше њих по­же­ле­ло, стег­нут је у дво­стру ­ком обру ­ч у ста­рач­ке са­мо­ће: пре го­ди­ну да­на из­г у­био је брач­ну же­ну (же­на му је да­ва­ла осе­ћај нор­мал­ но­сти), али још пре пет­на­е­стак го­ди­на, игром стра­шних окол­но­сти, из­гу­био је и ге­не­ра­ци­ју, род­би­ну, при­ја­те­ље, ком­ши­је... Хр­ва­ти су на­пу­ сти­ли Ги­ба­рац. Он је остао. И по­што су се сли­за­ла два гу­бит­ка, лич­ни и оп­шти, шта је оста­ло од По­зде­ро­ви­ће­вог ста­ро­се­де­лач­ког жи­во­та? Оста­ло је оно од че­га је све по­че­ло: рас­кр­шће. Пар­ти­ја му­шког тра­ча, с пи­вом у ша­ци, ис­пред рад­ње. За­пра­во, без пи­ва. Ис­пло­вља­ва­мо са рас­кр­шћа у све­тли мрак за­пад­ног Сре­ма. Ги­ба­ рац се под фа­ро­ви­ма ау­та при­та­јио у зим­ској хи­бер­на­ци­ји, за­тр­пан сме­ то­ви­ма те­ле­ви­зиј­ског сне­га.

(2009) 71

ЗА КИМ ЗВО­НА ЗВО­НЕ У СЕ­ЛУ ИЛИН­ЦИ

Пло­ви­мо пре­ма Илин­ци­ма. Ис­пред нас је по­греб­но во­зи­ло, на­зо­ ви­мо га фи­г у­ра­тив­но так­си у слу­жби смр­ти, цр­но и хлад­но мр­твач­ко во­зи­ло као ноћ у за­ле­ђе­ном бу­на­ру, осле­пље­них, боч­них про­зо­ра, опре­ мље­но зад­њим вра­ти­ма му­са­ве ли­ма­ри­је, ко­ја се из прак­тич­них раз­ло­ га отва­ра­ју од­о­зго на до­ле, из­ли­за­них гу­ме­них ко­пи­та без фел­ни, пре­ сву­че­них шућ­му­ра­стим фил­мом осу­ше­ног бла­та и са окру­глом гљи­вом си­ре­не (или вен­ти­ла­ци­је) на те­ме­ну. По­ја­ва ова­квог во­зи­ла у не­ко­ро­ фи­лич­ном дис­кур­су па­ган­ских зна­ков­них пре­по­зна­ва­ња, при­зи­ва ону вр­сту зло­сут­но­сти, ко­ју су­је­вер­ни при­пи­су­ју бес­при­зор­но окле­ве­та­ним и не­ду­жним пти­ца­ма, га­вра­ни­ма и со­ва­ма. Ис­кр­сло је пред на­ма на отво­ ре­ном, рав­ном, пу­стом и на­тр­во­ље­ном ас­фал­т у, раз­мо­та­ном пре­ко де­бе­лих, об­на ­же­них њи­ва, цр­них и ма­сних као ко­ло­маст, оли­за­них хлад­ном ју­тар­њем све­тло­шћу на ве­тро­ме­ти­ни из­ме­ђу Ва­ши­це и Или­ на­ца. По­ја­ви­ло се с оним за­па­њу­ју­ћим ефек­том мор­ског чу­да и (ме­та)фи­зич­ког фе­но­ме­на, ка­да се са ма­ло­час у не­до­глед пра­зне мор­ске пучи­ не, од­јед­ном, као бућ­нут с не­ба, по­ја­ви брод у лу­ци! До­каз да је Зе­мља окру­гла. До­во­зе у Илин­це мр­твач­ки сан­дук са чо­ве­ком или чо­ве­чи­цом или до­во­зе пра­зан сан­д ук? Уско­ро ће­мо са­зна­ти! Во­зи­мо за при­чом. По­греб­но во­зи­ло, за ­ди­м ље­но ис­пред но­са на­шег ау ­та, за ­ла­зи у спо­рој, ко­ле­бљи­вој пло­вид­би, ме­ђу пр­ва ста­бла бе­тон­ских бан­де­ра, ме­ђу за­о­кру­гље­не за­ба­те, ма­мур­не про­зо­ре и ољу­ска­не, бр­ка­те дим­ња­ ке кр­ста­стог се­ла раз­гра­на­тог ис­под зво­ни­ка Цр­к ве Све­тог Или­је у ро­ви­тој пот­ко­ви­ци нај­у ­жег гра­нич­ног по­ја­са из­ме­ђу Сре­ма (Ср­би­је) и Сри­је­ма (Хр­ват­ске). За­тим, во­зи­ло скре­ће де­сно, уме­сто да скре­не ле­во, и по­што се на­су­ка­ло на пут за по­ља, пре­ма­зан жит­ким бла­том и из­ре­ ше­тан руп­ча­га­ма, за­у­ста­вља се код по­след­ње, не­до­вр­ше­не ку­ће. Из во­зи­ла из­ла­зи кру­пан бра­до­ња у при­год­но мрач­ној јак­ни и у вој­нич­ким 72

Чекајући воз из Винковаца

чак­ши­ра­ма, до­ви­ку­је же­ни­цу с пур­пур­ним ла­во­ром на сла­би­ни и шти­ паљ­ка­ма ме­ђу усна­ма, ко­ја у ду­би­ни дво­ри­шта ши­ри сво­ју брач­ну суд­бину на жи­ци под­бо­че­ној мот­ком. У мо­мен­т у ка­да и сам, но­вин­ске при­че ра­ди, из­ла­зим из ре­дак­циј­ског точ­ка (за­у­ста­вље­ног иза во­зи­ла смр­ти), ви­дим ту снај­ку, с пур­пур­ним ла­во­ром на сла­би­ни, ка­ко му ру­ком по­ ка­зу­је да се окре­не и чу­јем име ули­це на ко­ју га упу­ћу­је: Ка­ра­ђор­ђе­ва. „До­бар дан! – И ви ће­те у ку­ћу жа­ло­сти?” пи­та ме во­зач по­греб­ног пред­у­зе­ћа, по­ве­зав­ши на­ше при­с у­ство са сво­јим про­ма­ша­јем адре­се у пут­ном на­ло­г у. „Не, не”, ма­ло ме за­те­као у (ре­пор­тер­ском) рас­ко­ра­ку. „У ства­ри, да! За­што да не. Да, да! И ми ће­мо за ва­ма... Ко је умро у Илин­ци­ма? Ко­га до­во­зи­те?” „До­во­зим пра­зан ков­чег”, уз­вра­ти во­зач. „А не зна­те ко је умро?” „Не­ка же­на, ка­жу.” Снај­ка с пур­пур­ним ла­во­ром на сла­би­ни слу­ша наш раз­го­вор и пре­ба­ци пре­ко та­ра­бе ин­фор­ма­ци­ју из пр­ве ру­ке: „Умр­ла је Га­рин­чи­на ма­ма!” „Чу­ли сте ко је умро”, ре­че во­зач пра­зног мр­твач­ког ков­че­га ула­ зе­ћи у по­греб­но во­зи­ло. „Умр­ла је Га­рин­чи­на ма­ма.” Вра­ћам се у ау­то. „Ко је умро?” пи­та за во­ла­ном фо­то-ре­пор­тер Сло­ба­дан Шу­шње­вић. „Га­рин­чи­на ма­ма.” „Ра­ди­мо?” „Во­зи за њим!” Дво­ри­шна вра­та на ку­ћи жа­ло­сти у Ка­ра­ђор­ђе­вој ули­ци, ши­ром су отво­ре­на од ју­трос, ка­ко на­ла­же уо­би­ча­је­на про­це­д у­ра у ова­квим ван­ред­ним окол­но­сти­ма, и прем­да је са­да дво­ри­ште пра­зно (са­мо се мла ­ђа же­на, ком­ши­ни­ца на ис­по­мо­ћи, про­ма ­ља са тре­ма и про­ли­ва во­ду), љу­ди по­вре­ме­но до­ла­зе да из­ра­зе са­у ­че­шће фа­ми­ли­ји по­кој­ни­це Да­ни­це Ра­ни­са­вље­вић, Га­рин­чи­не мај­ке, же­не ко­ју су у Илин­ци­ма сви зна­ли по на­дим­ку – Се­ка. Оби­ла­зе­ћи се­ло ау­том, ма­ло­пре сам у не­ким де­ло­ви­ма Или­на­ца за­па­зио не­сва­ки­да­шњу по­ја­ву, бар за мо­је срем­ско, а бо­га­ми и сре­мач­ко ис­ку­ство у ова­квим при­ли­ка­ма, да два мом­ка, осим на за то пред­ви­ђе­на удар­на јав­на ме­ста на рас­кр­шћу (цен­тру) се­ла, пар­те са фо­то­гра­фи­јом по­кој­ни­це ле­пе и на ка­пи­је по­је­ди­них ку­ћа. Об­ја­шњено ми је да су то ку­ће или род­би­не или при­ја­те­ља Рани­са­вље­ви­ће­вих.

73

Жељко Марковић

Нај­зад, пред ка­пи­ју ку­ће жа­ло­сти, пред сво­ју ро­ди­тељ­ску ка­пи­ју, сти­же ау­то са по­кој­ни­чи­ним си­ном Га­рин­чом; на­ди­мак, ваљ­да, ни­ко­ ме не тре­ба об­ја­шња­ва­ти. Упо­зна­јем се са Ве­ли­ми­ром Ра­ни­са­вље­ви­ћем из Или­на­ца, ко­ји је од ју­трос, ка­же за­ди­ха­но, рас­тр­чан по се­л у сав у по­сло­ви­ма око мај­чи­ног по­гре­ба и, раз­у ­ме­ћу га – на­рав­но да ћу да га раз­у­мем – али, не­ма од­ви­ше вре­ме­на за но­ви­на­ре, и у ова­квом стре­сном ста­њу, ни­је му до не­ке ве­ли­ке при­че („Да се ово ни­је де­си­ло са ма­мом, имао би шта да вам ис­при­чам.”). Га­рин­ча је сав у цр­ном, на ње­м у је цр­на ко­жна јак­на, а и ина­че је там­ни­је пу­ти, угље­не и под­ши­ша­не ко­се, опр­ље­не пиг­мен­ти­ма ра­ног мра­за, ја­ких ар­ка­да и гу­стих обр­ва. На ње­ го­вом ли­цу, си­ме­трич­них цр­та и урав­но­те­же­них по­вр­ши­на, осен­че­ном јед­но­днев­ним че­сти­ца­ма дла­ка на обра­зи­ма и под но­сом, ви­ди се пси­ хич­ки за­мор, сло­мље­ност и бол, све­жа бол чо­ве­ка у ту­зи за умр­лим би­ ћем, ко­је га је ство­ри­ло, и очи су му по­там­не­ле, не­и­спа­ва­не, ста­кла­сте, ско­ро за­мр­ле у окви­ри­ма на­о­ча­ра. Га­рин­чи­на фуд­бал­ска ка­ри­је­ра у ло­кал­ном клу­бу, за­пе­ча ­ће­на је ка­да је про­тив­нич­ки играч, уме­сто на лоп­т у, стар­то­вао ко­пач­ком на Ра­ни­са­вље­ви­ће­ву гла­ву. По­вре­ђе­ног Илин­ча­ни­на сни­ми­ли су у болни­ ци, утвр­ди­ли дво­стру­ки пре­лом до­ње ви­лич­не ко­сти, и том ди­јаг­но­зом, с ко­јом се вра­тио у Илин­це, под­ву­кли су цр­ту под Га­рин­чин фуд­бал­ски жи­вот. Мо­гао је, ка­же, да жи­ви би­ло где, али на вре­ме је схва­тио, и ни­је по­гре­шио, да му ниг­де не­ће би­ти бо­ље, и да ниг­де не­ће уди­са­ти ви­ше сло­бо­де, не­го под до­ми­цил­ним не­бом Или­на­ца, и ту где је од­у ­век био свој на сво­ме, отво­рио је про­дав­ни­цу ме­шо­ви­те ро­бе, пред­сед­ник је Ло­вач­ког дру ­штва, ло­во­чу­вар. „Шта се де­си­ло са ва­шом мај­ком?” пи­там Га­рин­чу. „Ду­го је бо­ло­ва­ла”, од­го­ва­ра. „Био сам ве­зан за њу и ово ми је ја­ко те­шко па­ло. Ви­ше не­мам ро­ди­те­ље. И отац ми је умро пре два­на­ест го­ди­на.” „Ко су вам ро­ди­те­љи?” пи­там. „Та­кве ро­ди­те­ље, ка­кве сам ја имао, сва­ко би по­же­лео”, ре­че Га­рин­ ча. „Ти­ме сам све ре­као о њи­ма. Вред­ни и че­сти­ти љу­ди.” * * * Има јед­но ста­ро­за­вет­но на­род­но/пу ­чан­ско за­ни­ма­ње, мо­ж да је ис­прав­ни­је на­зва­ти га – по­ста­вље­њем; за­то, има јед­но це­ре­мо­ни­јал­но по­ста­вље­ње, пре­те­жно во­лон­тер­ске при­ро­де, без ко­јег је не­за­ми­слив 74

Чекајући воз из Винковаца

об­ред­ни, сва­ко­днев­ни жи­вот срп­ских (па­ро­хиј­ских) и хр­ват­ских (жуп­ них) цр­ка­ва по Ср(иј)ему, а но­си­лац ове по­ча­сне и, раз­у ­ме се, при­ви­ ле­го­ва­не ду­жно­сти, де­сна ру­ка све­ште­ни­ка/све­ће­ни­ка, је­сте ста­ра­тељ или кљу­чар цр­кве из ре­до­ва по­бо­жног све­та цр­кве­не оп­шти­не: ТУ­ТОР. У нај­оп­шти­јем, уло­га цр­кве­ног ту ­то­ра сво­ди се на ње­го­во ста­ра­ње о ма­те­ри­јал­ним до­бри­ма па­ро­х иј­ског хра­ма, о сва­ко­днев­ном жи­во­т у цр­кве­ног ор­га­ни­зма, у сва­ком по­гле­д у, тех­нич­кој при­пре­ми и ло­ги­ сти­ци об­ред­них ак­тив­но­сти, снаб­де­ве­но­сти (све­ће, та­мјан) и чи­сто­ћи цр­кве и ње­ног окру­же­ња. И, на­рав­но, ту­то­ро­во је да зво­ни, што са­мо по се­би зна­чи да ту ­тор (кљу ­чар, зво­нар) мо­ра да бу­де пред ­у­зи­мљив, прак­ти­чан и од­го­во­ран чо­век, да „зво­на др­жи у гла­ви”, да на­па­мет зна цр­кве­ни ка­лен­дар, огла­ша­ва цр­ве­на сло­ва, сла­ве, слу­жбе, смр­ти, по­гре­ бе, по­ме­не. „Ја сам цр­кве­ни ту­тор у Илин­ци­ма”, ре­че чо­век под цр­ним кач­ ке­том, спу­ште­ним на жмир­ка­ве, по­лу­о­смех­ну­те очи, док на рас­кр­шћу раз­ме­њу ­је­мо ша­ке. Ма­ло­час је ди­ри­г о­вао зво­н и­ма у Цр­к ви Све­тог Или­је, а са­да нас по­зи­ва да по­се­ти­мо њи­хов па­ро­хиј­ски храм, с рим­ским са­том, и оде­ра­ним при­зе­мљем (об­на­вља се), чи­ји је он, Вељ­ко Са­вић, кљу­чар и зво­нар (од пре три го­ди­не). Ка­да пред вра­ти­ма цр­кве, пре не­го што кључ на ка­нап­чи­ћу, из­ва­ђен из џе­па ка­ри­ра­ног, де­бе­лог са­коа од тви­да, за­шкр­гу­ће у бра­ви при­пра­те, ски­не кач­кет са гла­ве и, јед­ним ме­ ха­нич­ким по­кре­том, спљо­шти га под па­зу­хом, ње­го­во ли­це, окру­гло, је­дро и глат­ко, со­лид­них ге­нет­ских пре­по­ру ­ка, отво­ри­ће се у пу ­ном на­по­н у сво­је по­л у­о­смех­н у ­те из­ра ­жај­но­сти. Са­вић је ско­ро пот­п у ­но ће­лав чо­век. Бли­ста­ви за­лив го­ле, ру­ме­не ко­же, отво­рен с че­ла, за­сече­ ног ја­ким и ви­со­ким вер­ти­кал­ним бо­ра­ма, из­ме­ђу чу­па­вих, на­ко­стре­ ше­них обр­ва, опа­с у­је окру­глу гла­ву, све до ду­бо­ко ис­под те­ме­на, оцр­ тан плит­ком оба­лом про­се­де, сви­ле­не ко­се за­о­ста­ле око до­ми­нант­них уши­ју, а ли­це му је чи­сто, све­тле про­кр­вље­но­сти, озра­че­но уро­ђе­ном по­л у­о­смех­ну­то­шћу ко­ја, ваљ­да, и кад спа­ва, ис­ти­че из очи­ју на­лик на ко­шти­це за­бо­де­не у ко­рен но­са. На но­га­ма су му ка­ри­ра­не зе­пе. Са­ви­ће­ва срем­ска би­о­гра­фи­ја, се­дам­де­сет две го­ди­не про­жи­вље­ не у Илин­ци­ма: лук на чи­јем је јед­ном кра­ју срп­ска цр­ква у Илин­ци­ма, пр­ва сен­за­ци­ја ње­го­вог ра­ног де­тињ­ства, а на дру­гом, та­ко­ђе, срп­ска цр­ква у Илин­ци­ма, по­след­ња сен­за­ци­ја ње­го­ве ста­ро­сти. У ту „ствар­ ност ви­шег ре­да”, уве­ла га је ма­ти Ле­по­са­ва – ис­при­чао ми је пред ол­та­ром – по­бо­ж на срем­ска же­на из ов­да­шње Тру ­ми­ћа фа­ми­ли­је, ко­ја је од пам­ти­ве­ка, кло­не­ћи се но­ви­на и екс­пе­ри­ме­на­та, љу­би­ла про­ 75

Жељко Марковић

Вељ­ко Са­вић: „Ја сам цр­кве­ни ту­тор у Илин­ци­ма.” Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

ве­ре­на ре­ше­ња, ћи­ри­лич­ну цр­кву, пра­во­слав­ну дог­му и оби­ча­је. Ње­гов отац Ни­ко­ла Са­вић, пра­во­слав­ни хри­шћа­нин уме­ре­но ли­бе­рал­них схва­та­ња, ту­ма­че­ћи Цр­кву (и Бо­га) на свој на­чин, че­шће је про­те­жи­рао зе­маљ­ске вред­но­сти. Ни­је ми­ри­сао по­по­ве. Ту­тор цр­кве у Илин­ци­ма, на­пу­нио је пет го­ди­на, ка­да је са ма­те­ром, оп­сед­ну­том Хри­стом, при­ др­жа­ва­ју­ћи се за фал­т у ње­не сук­ње, пр­ви пут стао пред овај ол­тар и ча­сну тр­пе­зу, и до дан да­на­ске остао је, ка­же, одан Бо­гу и Цр­кви, прем­ да не спо­ри... – „Од исти­не још ни­ко ни­је по­бе­го!” – ...да је у жи­во­т у, 76

Чекајући воз из Винковаца

тра­же­ћи сми­сао и сво­је ме­сто, до­ста лу­тао, гре­шио. Ве­о­ма др­жи до свог ан­ти­ко­му­ни­стич­ког опре­де­ље­ња, ко­је ми је по­ве­рио, па да га не пре­ви­ дим. Од се­дам­на­ест пред­сед­ни­ка омла­ди­не у Оп­шти­ни Шид, ше­зде­се­тих го­ди­на, је­ди­но он, Вељ­ко Са­вић, ни­је био члан Ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је. При­ти­ска­ли су га да се по­ве­же са Пар­ти­јом и он­да су га као не­по­пра­ вљив слу­чај, оста­ви­ли на ми­ру. – „Ме­не је, ипак, на­род иза­брао!” – Во­ дио је фуд­бал­ски клуб у Илин­ци­ма се­дам го­ди­на. И тр­чао је за лоп­том, био је ка­пи­тен. Га­рин­ча пре Га­рин­че. Од пре три го­ди­не, от­ка­ко је по­ста­вљен за кљу­ча­ра и ту­то­ра Цр­кве Све­ти Или­ја (на ду­жно­сти ту­то­ра на­сле­дио је де­да Ни­ко­л у Ста­ни­ву­ ко­ви­ћа) и по­стао де­сна ру­ка све­ште­ни­ка Бо­ба­на Дан­гу­за, ње­гов жи­вот удов­ца од 1992, ка­да му је умр­ла су­пру­га, с ко­јом има ћер­ку, одр­жа­ва се на два ослон­ца, ко­ји га чи­не ко­ри­сним и за­до­вољ­ним: ста­ра се о се­ стри од стри­ца Да­нил­ки Са­вић, же­ни у де­ве­том кру ­г у жи­во­та, ко­ја жи­ви са­ма у сво­јој ку­ћи у Илин­ци­ма, и ста­ра се о цр­кви, огла­ша­ва смр­ти у Илин­ци­ма. „Зво­ним на стру­ју”, об­ја­шња­ва ми Са­вић и отва­ра вра­та­шца ку­ти­је са пре­ки­да­чи­ма и лам­пи­ца­ма на зи­д у пор­те. „Ма­ло­ пре сам зво­нио за Се­ку Ра­ни­са­вље­вић, Га­рин­чи­ну ма­тер. Оста­је још да зво­ним кад кре­не са­ра­на. Ви­те ова­ко, има­мо на рас­по­ла­га­њу че­ти­ри зво­на. За му­шке зво­ним се­дам пу­та, по пет ми­ну­та, и пра­вим ма­ле па­ у­зе из­ме­ђу. Три пу­та сва зво­на, три пу­та ве­ли­ка зво­на и сед­ми пут, опет, сва зво­на. А кад умре жен­ско, зво­ним шест пу­та.” „За­што?” пи­там. „Ка­ко за­што?” „За­што ка­да умре му­шко зво­ни­те се­дам пу­та, а ка­да умре жен­ско шест пу­та?” „За­то што је му­шко ста­ри­је!” „А, та­ко.” „Та­ко.” У цр­кву ула­зе два за­ди­ха­на и смрт­но озбиљ­на чо­ве­ка, око­ва­на у цр­ном. До­но­се вест да је у Ши­ду ју­трос умро Ра­ди­вој Ра­да Шу­кић (тамо ће би­ти и укоп), по­ре­клом из Или­на­ца, ста­ра ло­за, и пла­ћа­ју Са­ви­ћу да смрт огла­си зво­ни­ма. Од­ла­зе бр­зо и без ре­чи, да на рас­кр­шћу за­ле­пе смр­тов­ни­цу. Ту­тор истог мо­мен­та при­ла­зи пре­ки­да­чу. („Ево, ви­те, сад ја при­ти­снем ов­де, па ов­де...”) Ста­ри и по­бо­жни љу­ди, раз­у ­ме­ју је­зик или­нач­ких зво­на, и ја­сно им је да је, осим Га­рин­чи­не ма­ме, ко­ја је умрла ју­че, да­нас још не­ко умро у се­лу. Из­ла­зе на ка­пи­је и га­ђа­ју се упит­ни­цима 77

Жељко Марковић

и уз­вич­ни­ци­ма пре­ко ули­це. Убр­зо пред цр­кву сти­жу пр­ве ком­ши­је: Не­вен­ка Тин­тор и Са­ва Тру­мић. „Вељ­ко, ко је умро?” пи­та Тру­мић. „Ра­да Шу­кић”, од­го­во­ри ту­тор. „Шу­кић? – Онај из Ши­да?” „Да. Ма­ло­час су ја­ви­ли ње­го­ви.” „Од че­га је умро?” ра­до­зна­ла је Тин­то­ро­ва. „Ни­сам пи­то”, од­го­во­ри ту­тор. Там­на, гво­зде­на му­зи­ка цр­кве­них зво­на, вр­тло­жи се око ба­рок­ног тор­ња и у та­ла­си­ма плу­та пре­ко за­ди­мље­них кро­во­ва од пе­че­не зе­мље. И за­то ни­кад не пи­тај, ко­ме зво­на зво­не, у се­л у Илин­ци. Те­би зво­не.

(2008)

78

ЈЕ­ДАН ОБИ­ЧАН ДАН У СЕ­ЛУ ИЛИН­ЦИ

Илин­ци: је­дан оби­чан уто­рак на ка­лен­дар­ском пре­ла­ску из ки­ше у снег. По ве­се­лом Сре­му у то­ку је уби­ја­ње је­сти­вих жи­во­ти­ња. Сви­ња ври­шти из уда ­ље­не авли­је. Ко­љу. Оти­че крв ис­под ка­пи­ја на ули­ц у. Ју­че су у Илин­ци­ма за­кла­ли ма­гар­ца и са­мле­ли га у ко­ба­си­це. Не смем ни да за­ми­слим ка­ко ко­љу ма­гар­ца. А ју­трос, ис­пред ка­пи­је у ко­јој је ма­га­рац за­к лан, а за­к лан је услу ­жно за пре­х рам­бе­не по­тре­бе не­ког ме­со­жде­ра из Ада­ше­ва­ца, ко­ји жи­во­ти­њи бе­ше вла­сник, сре­ћем три ру­ме­на ан­ђел­чи­ћа из ове ку­ће, де­вој­чи­цу и два де­ча­ка, с гла­ви­ца­ма у ка­пу­ља­ча­ма, цво­ко­ћу по­ред ру­жи­ча­сте ло­кве ма­га­ре­ће кр­ви, из­ли­ве­не из дво­ри­шта на огло­да­ни бе­тон тро­то­а­ра. И та­ко, док ја у ду­би­ни Ка­ ра ­ђор­ђе­ве ули­це, ски­там по пу­стом и си­вом шо­ру и ре­пор­тер­ским ман­тра­ма при­зи­вам при­чу, де­ца ши­ре цр­ве­не и оте­че­не ру­чи­це, ка­ко би фо­то-ре­пор­те­ру до­ча­ра­ли „ве­ји­ку, ве­ји­ку” гла­ву ма­гар­ца, гла­ву жи­ во­ти­ње, ко­ја ви­си у дво­ри­шту на гво­зде­ној ку­ки. Ма­гар­ца су усмр­ти­ли удар­цем ме­ђу очи, „ни­је сти­го ни да се упла­ши” (уте­шно за ма­гар­ца), за­тим су га, кли­нич­ки мр­твог, за­кла­ли на бе­то­ну да отек­не крв, тру­пло су оде­ра­ли, раш­че­ре­чи­ли и исе­кли, са­мле­ли га у ко­ба­си­це. Рас­кр­шће је пра­зно и уко­че­но, за­гли­бље­но у сти­ша­но­сти про­хлад­ ног, на­мр­ште­ног, ра­ног пре­по­дне­ва, као да се све тог тмур­ног и мр­зо­ вољ­ног ча­са, за­ве­ри­ло про­тив ве­дри­не и ра­до­сти, по­кре­та и жи­во­та, згр­чи­ло и за­пе­к ло у спа­зму, осим по­не­ког дим­ња­ка, ко­ји се пу ­ши у пла­ви­ча­стом пра­шку не­ба. Љу­ди су од ју­трос про­па­ли у зе­мљу, та­ко на­о­ко из­гле­да, али у скри­ве­ној ствар­но­сти за­мр­лих Или­на­ца, под су­ мор­ном и бе­жи­вот­ном ко­ром овог да­на, кљу­ча­ју не­ис­при­ча­не при­че. За­ро­бље­ни вул­ка­ни ано­ним­них жи­во­та, из­ба­цу­ју ла­ву и ва­тру у зи­до­ ви­ма ку­ћа. Пле­ха­на, улу­бље­на и по­де­ра­на над­стре­шни­ца ау­то­бу­ског 79

Жељко Марковић

ста­ја­ли­шта, зја­пи пра­зна, згу­жва­на ли­мен­ка. Не­ко је уло­жио труд да то по­кр­ља. Ау­то­бус ни­ко не че­ка од ју­трос, ни­ко­ме ни­је до пу­то­ва­ња. Ме­мо­ри­јал­ни парк(ић) из до­ба уби­ја­ња, ве­ли­ка кон­цен­тра­ци­ја ско­ра­шње за­ви­чај­не исто­ри­је, из­лог смр­ти с ан­ти­фа­ши­стич­ким пред­ зна­ком и по­ру­ка­ма, ка­квих је мно­го по Сре­м у, по­ста­вљен „у знак за­ хвал­но­сти и трај­ног се­ћа­ња” на глав­ном ћо­шку кр­ста­стог рас­кр­шћа/ цен­тра у по­гра­нич­ном се­лу под за­шти­том Све­тог Или­је. Спо­мен-парк, зва­нич­но ре­че­но, осми­шљен је на зим­зе­ле­ном острв­це­т у об­ли­ка пра­ во­у ­га­о­ни­ка, ди­ја­го­нал­но од ћи­ри­лич­не цр­кве, очу­ђе­не ла­ти­нич­ким број­ка­ма на окру­глим ча­сов­ни­ци­ма, ути­сну­тим у зид као слав­ски пе­ ча­ти, ис­под ба­рок­не кроф­не ши­ља­тог зво­ни­ка. Цр­ква је од пар­ка уда­ ље­на се­дам­де­се­так ко­ра­ка, бе­ли се на су ­прот­ној оба ­ли рас­кр­шћа и до­тра­ја­лог ас­фалт­ног пу­та, сра­слог са зе­мља­ним де­сни­ма, на­тр­во­ље­ног бла­том, от­па­лим са трак­тор­ских ко­пи­та. Пут се код по­след­њих ку­ћа Или­на­ца пре­та­па у ту­ца­ник ста­рог, до­брог пу­та за То­вар­ник: пр­во људ­ ско ста­ни­ште на хр­ват­ском пар­че­ту кон­ти­нен­та Ср(иј)ема. У То­вар­ник ће­мо ка­сни­је. У мом до­жи­вља­ју тог го­лог и глу­во­не­мог про­сто­ра, а за­ло­ми­ло се да смо рас­кр­шће за­те­кли у та­квом јед­ном уко­че­ном тре­нут­ку, ме­мо­ри­ јал­ни пар­ти­зан у спо­мен-пар­ку, за­ва­рен на по­ста­мен­т у од шпри­ца­ног мер­ме­ра, тро­стру­ко од­ли­ко­ван би­жу­те­ри­јом цр­ве­них пе­то­кра­ка, нај­ жи­вљи је еле­мент на глав­ној сце­ни Или­на­ца. Осми­шљен у ста­ву бом­ ба­ша, ко­ји се при­пре­ма да ба­ци ја­бу­ку фи­ло­ва­ну екс­пло­зи­вом на мр­ског оку­па­то­ра – али и као да му ни­је до ба­ца­ња – брон­за­ни чо­век је чу­вар се­ћа­ња на из­ги­ну­ле Илин­ча­не у Дру­гом свет­ском уби­ја­њу. На скулп­ту­ ри су, ка­ко ре­кох, три цр­ве­не зве­зде пе­то­кра­ке, исте ве­ли­чи­не и об­ли­ ка, упа­д љи­ве као три ру ­жи­на пу ­пољ­ка на олов­но-си­вој уни­фор­ми: пр­ва пе­то­кра­ка је на ме­сту ко­је јој при­па­да у зна­ков­ној хи­је­рар­х и­ји пар­ти­зан­ске би­ж у ­те­ри­је – на ка­пи (ти­тов­ки), дру ­га је на опа­са­ч у, а тре­ћа на кун­да­ку пу­шке. Ши­ро­ког, ис­ту­ре­ног груд­ног ко­ша, на­о­ру­жан пу­шком, у јед­ној, и бом­бом ја­бу­ча­ром, у дру­гој ша­ци, крат­ких но­г у у не­сра­зме­ри са тру­пом, као да га је ва­јао сли­кар на­и­вац. У ства­ри, за­нат­ ски гле­да­но, скулп­ту­ра зра­чи не­ком го­то­во де­ти­њом на­ив­но­шћу. Ли­це стег­ну­те ви­ли­це, за­ле­ђе­но је у гри­ма­си ко­ја пар­ти­за­на, су­прот­но оп­штим ме­сти­ма и оче­ки­ва­њи­ма, не чи­ни ни опа­сним, ни бе­сним. Пре бих ре­као да је за­ми­шљен. Ушу­шкан у је­ло­ве и смре­ки­не игли­це, бри­жљи­ во пот­кре­са­них и окре­че­них ста­бла бе­ле бо­је, опа­сан ни­ском зе­ле­ном огра ­д и­цом од штри­ка­ног гво­ж ђа, брон­за­ни пар­т и­зан је иде­о­ло­шки 80

Чекајући воз из Винковаца

то­тем из ра­них со­ци­ја­ли­стич­ких вре­ме­на, пра­вед­ник, ко­јем јед­ном го­д и­шње, при­но­се уо­би­ча­је­не да­ро­ве за та­кве при­ли­ке: вен­це и цве­ће. Тип­ска, (соц)ре­а­ли­стич­ка фи­г у­ра бор­ца и ша­блон­ска сце­ но­гра­фи­ја окру­же­ња. Кла­си­чан за­нат­ски мо­дел по­сле­рат­не иде­ о­ло­шке умет­но­сти, њен ме­мо­ри­ јал­ни од­јек на рас­кр­шћу у Илин­ ци­ма. Па ипак, у том или­нач­ком брон­за­ном чо­ве­ку, у ње­го­вој за­ нат­ској не­са­вр­ше­но­сти, иде­о­ло­ шкој јед­но­знач­но­сти и пре­на­гла­ ше­но­сти, има емо­ци­је и то­пли­не, има чо­ве­ка, има ду­ше. Од­мах ми се сви­део. Шта још ви­ди­мо на тој сце­ ни? Под истим ко­пља­стим кро­ шња­ма, не­ко­ли­ко за­ве­сла­ја од за­ ми­шље­ног бом­ба­ша, ис­пе­ча­ти­ра­ ног цр­ве­ним пе­то­кра­ка­ма, пред вра­ти­ма Ме­сне упра­ве Илин­ци, и у ди­рект­ној ве­зи са спо­ме­ни­ком: гла­ва на вер­ти­кал­ном мер­мер­ ном по­ста­мен­ту, ока­ме­ње­ни пор­ трет Те­о­до­ра Ма­ле­ше­ви­ћа Де­де Брон­за­ни пар­ти­зан с рас­кр­шћа (1901–1944), чо­ве­ка ко­ји је у Илин­ у Илин­ци­ма ци­ма ор­га­ни­зо­вао от­пор про­тив Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић уста­ши­је и ку ­ка­стих шле­мо­ва. Ма­ле­ше­ви­ћу уз ра­ме, мер­мер­ни оти­сак још вру­ће исто­ри­је: бе­тон­ска коц­ка у укра­сном бр­шља­ну и на њој заш­ра­фље­на цр­на пло­ча с уре­за­ним тек­стом сле­де­ће са­др­жи­не: „У спо­мен Ра­ди­во­ју Рај­ку Го­ли­ћу, ро­ђен 1956. – по­ги­нуо 1991, као до­бро­ во­љац у Ву­ко­ва­ру, бра­не­ћи ре­пу­бли­ку Срп­ску кра­ји­ну, Са­вез бо­ра­ца Илин­ци.” Че­ло удар­не ку­ће, ис­пред ду­ћа­на раз­ве­дре­ног тен­дом као са тир­ ки­зном обр­вом од плат­на, чи­ја ста­к ле­на вра­та и из­лог гле­да­ју у ле­ђа 81

Жељко Марковић

бом­ба­ша, шет­ка се и цуп­ка на­трон­та­на же­на, цр­на про­да­ва­чи­ца с љу­ би­ча­стим штри­ка­ним ку ­гло­фом на­ву ­че­ним на уши и очи, вла­сни­ца ко­ли­ца за мал­тер с јед­ним пне­у ­ма­ти­ком, на­тр­па­них ки­не­ском три­ко­ та ­жом (га ­ће, ча­ра­пе и та­шне по­ве­ша­ла је на огра­ди­ц у). Тр­гов­ки­ња, бе­ла пла­ву­ша из ду­ћа­на, при­ме­тив­ши не­по­зна­те ти­по­ве, из­ви­ру­је на ули­ц у и скла­ња по­глед у мо­мен­т у ка­да је при­ме­ће­на. Вељ­ко Са­вић, ту­тор Цр­кве Све­тог Или­је, из­ла­зи из пор­те у зе­па­ма, про­ла­зи крај пар­ ти­за­на и пре­се­ца рас­кр­шће, на­кон што је зво­ни­ма на елек­трич­ни по­гон огла­сио смрт же­не ко­ја је ду ­го, ду ­го бо­ло­ва­ла. Умр­ла је Га­рин­чи­на ма­ма. Два мом­ка у објек­ти­ву Сло­бо­да­на Шу­шње­ви­ћа ле­пе смр­тов­ни­цу на ста­кле­на вра­та ка­фа­не Гра­ни­чар. Пе­ри­фе­ри­ја Или­на­ца, по­след­ње скре­та­ње за То­вар­ник у Хр­ват­ској. Ста­рин­ска, ве­ли­ка и со­лид­но др­же­ћа срп­ска ку­ћа, швап­ског ру­ко­пи­са, ста­ро­се­де­лач­ке Шу­ки­ћа фа­ми­ли­је, гра­ђе­ви­на са ду­гач­ким, отво­ре­ним и све­тлим тре­мом, осло­ње­ним на ро­бу­сне пра­во­у ­гле сту­бо­ве и са зи­ до­ви­ма пре­кри­ве­ним му­стром гу­ме­ног ваљ­ка. Ку­ћа с пред­њим дво­ри­ штем, го­то­во у це­ли­ни пре­тво­ре­ним у ко­ко­шар­ник. Бе­жи­вот­на зе­мља иза жи­ча­не огра­де у ко­јој су још, по­ред ко­ко­ши­ња­ца и ко­ко­ша­ка, ко­је су до по­след­ње трав­чи­це ис­к љу­ца­ле зе­мљу, све­же окре­че­на ро­зе ко­то­ ба­ња, с не­што ма­ло ку­ку­ру­за, и ро­зе шу­па с на­сло­ње­ним кри­вим мер­ де­ви­на­ма и чет­ком за кре­че­ње на др­жа ­љу. Искон­ска људ­ска по­тре­ба да се жи­вот­ни про­стор над­гра­ди ле­по­том и бо­јом. Удо­ви­ца Ро­са Шу­кић рођ. Бре­кић, по­ре­клом је из Кни­на или од Кни­на (дик­та­фон је про­гу­тао ве­зник). По­ло­ви­ном про­шлог ве­ка до­ле­ пр­ша­ла је из гу­слар­ско-змиј­ског ка­ме­ња­ра у там­бу­ра­шки Срем, до­шла је код стри­ца у Ва­ши­цу као у обе­ћа­ну зе­мљу про­по­ли­са и ти­чи­јег мле­ ка (та­кве су бај­ке, још од XVI­II ве­ка, книн­ско-др­ни­шки Ср­би гу­сла­ли о Сре­му), а у ства­ри сле­те­ла је у пу­стош и не­ма­шти­ну спр­же­не, нео­пло­ ђе­не зе­мље и убо­га­ље­них људ­ских ста­ни­шта, ко­ли­ко ју­че ис­пре­че­них на пр­вој ва­тре­ној ли­ни­ји Срем­ског фрон­та. Уда­ла се 1950, по­ста­ла је брач­на же­на у свој­ству ма­ло­лет­ни­це, го­ди­ну да­на пре не­го што је сте­кла за­кон­ско пра­во на по­се­до­ва­ње лич­не кар­те, ве­зав­ши сво­је ди­нар­ско на­сле­ђе за срем­ског се­љач­ког на­след­ни­ка Ми­тра Шу­ки­ћа, мом­ка због ко­јег се на дан вен­ча­ња од­ре­кла оче­вог пре­зи­ме­на Бре­кић („Ми­тар ме угле­до код стри­ца у Ва­ши­ци и држ-не дај, држ-не дај... Узо ме за сво­ју же­ну, а ја још де­вој­чу­рак би­ла!”). Жи­ве­ли су у ве­ли­кој и вред­ној ку­ћи ње­ног све­кра Ми­ла­на Шу­ки­ћа и све­кр­ве Дра­ге, ко­ји су ту ку­ћу са­гра­ди­ли; жи­ве­ли су да­к ле у овој ку­ћи у ко­јој њи­хо­ва дал­ма­тин­ска снај­ка Ро­са 82

Чекајући воз из Винковаца

Шу­к ић са­да ди­ше са­ма. И раз­го­ва­ра са ко­ко­шка­ма. Муж јој је умро пре три­на­ест го­ди­на, а дво­је њи­хо­ве де­це жи­ве из­ван Или­на­ца. „И ком­ши­ни­ца у оној та­мо ку­ћи, пре­ко, Ми­ли­ца Ве­ке­лић, жи­ви са­ма. Умро јој муж Или­ја. Има си­на ми­ли­цај­ца у Ши­ду”, при­ча ми Шу­ ки­ће­ва и по­ка­зу ­је ру ­ком. „У оној та ­мо ку­ћ и на ћо­ш ку жи­ви Ве­ри­ца Сре­мац, исто је са­ма, и њој је муж умро.” Пи­там је ку­да во­ди ма­ка­дам, ко­ји по­ред ње­не ку­ће, за­ви­ја у по­ља? „Та­мо је Хр­ват­ска.” „То­вар­ник?” „То­вар­ник, да! Има че­три ки­ло­ме­тра до ње­га.” „Иде­те ли у То­вар­ник?” „А, не, не... То је мр­тав пут. Не­где на по­ло­ви­ни се­че га др­жав­на гра­ни­ца. Ја ту­да ви­ше не идем од по­след­њег ра­та, а ишла сам хи­ља­д у пу­та. То­вар­ник је ве­ли­ко се­ло. Не­кад смо ишли пе­шке, они у Илин­це, ми у То­вар­ник, то је све ту пред но­сом. Срем је ов­де, Срем је и та­мо. А са­да тим пу­тем ви­ше ни­ко не иде. Усре­ћ ио нас рат, про­к лет био, да из­ви­не­те!” То је мр­тав пут? Тим пу­тем ни­ко не иде? До­вољ­но за но­вин­ску при­чу? Та­ко смо на­пре­чац и са ла­ко­ћом, на мој пред­лог, ко­ји се гра­ни­ чио са ла­ко­ми­сле­но­шћу, без дво­у­мље­ња и не раз­ми­шља­ју­ћи о по­сле­ди­ ца­ма овог пу­то­ва­ња у сле­по цре­во Сре­ма, не­за­цељ­ног ша­ва, смо­та­ли во­лан код по­след­њих ка­пи­ја и из­би­ли на ши­рок ту­ца­ник ста­рог пољ­ ског пу­та Илин­ци­–То­вар­ник. И од­мах он­де на по­чет­ку мр­твог пу­та, за­у­ста­вља нас цр­на гра­нит­на пло­ча на шип­ка­ма у оба­ли. Уре­за­но име: Ду­шан Си­ме­у ­но­вић (1937–2007). Про­пу­стио сам да у нај­бли­жој ку­ћи пи­там шта му се до­го­ди­ло. Пут ко­јим се ре­ђе иде! Тврд и ши­рок, је­зи­ во гр­бав, руп­ча­га до руп­ча­ге, не­ке су пу­не во­де, бар он­де на пр­вим ме­три­ма иза по­след­њих удо­вич­ких про­зо­ра Или­на­ца у Вој­во­ђан­ској ули­ци, опер­ва­жен с обе стра­не, дуж на­ко­стре­ше­не оба­ле, жва­ла­ма ка­ ша­стог, цр­ног и жу­тог бла­та и смр­дљи­вим ба­ри­ца­ма, по­сле­ди­це ро­ми­ ња­ња ма­ни­ја­кал­но-де­пре­сив­не пред­но­во­го­ди­шње ки­ше. Ола­ба­вље­ни ау­спух на­ших ко­чи­ја, на­сео је и оче­шао џом­бу. И на том ме­сту био је крај на­шег пу­то­ва­ња за То­вар­ник. За­гли­бљу­је­мо се у бла­то и вра­ћа­мо се на­зад, у Илин­це. То је је­дан од оних ста­рих, коњ­ско-во­лов­ских дру­ мо­ва, чи­ју смо вру­ћу лет­њу пра­ши­ну, га­зи­ли бо­си, ку­па­ли се у њој као џив­џа­ни и уди­са­ли је као афро­ди­зи­јак. Пут ко­јег је с ура­ган­ском стра­ шћу осе­ћао и, по­сле, не­жно, сен­чио укле­ти, нер­вно обо­ле­ли шид­ски бе­смрт­ник, еро­то­ман, чу­дак и ше­тач, Са­ва Шу­ма­но­вић. У по­след­њем 83

Жељко Марковић

срп­ско-хр­ват­ском ра­ту, ко­ли­ко прек­си­ноћ, тим пу­тем су грок­та­ли тен­ ко­ви и ка­ми­о­ни. Исте ве­че­ри из из­ве­шта­ја у те­ле­ви­зиј­ском Днев­ни­ку, са­зна­јем да су тог пре­по­дне­ва на ста­ром пу­ту Илин­ци­–То­вар­ник, „при­ пад­ни­ци гра­нич­них по­ли­ци­ја Ср­би­је и Хр­ват­ске из­ве­ле за­јед­нич­к у ве­жбу на ко­јој су по­ка­за­ле мак­си­мал­ну об­у ­че­ност и спрем­ност за су­ прот­ста­вља­ње свим об­ли­ци­ма пре­ко­гра­нич­ног кри­ми­на­ла”. По­ча­сни круг или­нач­ким ули­ца­ма. Пе­то­ро љу­ди у кру­г у, за­те­че­ них у пре­по­днев­ном раз­го­во­ру на сре­ди­ни ули­це, ко­ја се не­ко­ли­ко сто­ ти­на ме­та­ра да­ље пре­та­па у њи­ве раз­ма­за­не у пла­ви­ча­стој су­ма­гли­ци: Бо­шко Ми­шче­вић, Ми­лош Про­да­но­вић, Ра­до­ван Ме­дић, Пе­тар Јо­ва­ но­вић и Ми­лен­ко Јо­ви­чић, про­та­го­ни­сти ти­пич­ног срем­ског при­зо­ра са шо­ра. У бли­зи­ни њих, бри­ж љи­во одр­жа­ва­на, на­кин­ђу­ре­на фа­са­да ба­рок­не ку­ће Ми­ло­ра­да Гла­ва­ше­ви­ћа. За­ста­јем да је осмо­трим. Фо­торе­пор­тер се пен­тра на гво­зде­ну бан­де­ру да од­о­зго сни­ми ком­па­ни­ју ве­се­лих сви­ња, ко­је Дра­го­љуб Угре­но­вић из сво­је авли­је ис­те­ру ­је на ле­ди­ну. У цен­тру смо па­жње. Ни­сам ми­ран. Коп­ка ме за­кла­ни ма­га­рац из Ада­ше­ва­ца, људ­ски ме коп­ка (ни­ка­да од ме­не про­фе­си­о­на­лац), и упа­дам у дво­ри­ште са три ру ­ме­на ан­ђел­чи­ћа, да пи­там уку­ћа­не, хлад­не гла­ве, шта се за­пра­во до­го­ди­ло? Био је то ма­га­рац ко­ји је пред­во­дио ов­це у Ада­шев­ци­ма и, прет­по­ста­вљам, хва­там се за слам­ку уте­хе, да му жи­вот с ов­ца­ма ни­је био од­ви­ше те­жак (се­ти­мо се ма­га­ра­ца оде­ра­них ле­ђа из Та­џи­ки­ста­на). Вла­сник је кла­ње оба­вио у Илин­ци­ма, код при­ја­те­ља, ко­ји зна да за­ко­ље ма­гар­ца. У ства­ри, дан пре не­го што ће уби­ти ма­гар­ца, уби­ли су де­бе­лу кр­ма­чу, ко­ја је це­ла „оч­ла у ко­ба­си­це”, па су он­да уби­ли ов­цу и – ма­гар­ ца, са­мле­ли их у сме­шу и до­да­ли сла­ни­ну од кр­ма­че, и од то­га над­ру­ ка­ли ко­ба­си­це. Кла­ње је по­тра­ја­ло два да­на. Оде­ра­на, кр­ва­ва ма­га­ре­ћа гла­ва, с два круп­на, људ­ска ока, цр­на као ри­би­зле, ви­си пред ку­ћом у авли­ји као тро­феј, на­так­ну­та на че­лич­ни зу­бац ре­на с две ру­де ко­ба­си­ ца, из­над осу­ше­не ба­ре кр­ви. Ис­под је ли­ме­но ко­ри­то за­му­зга­но гро­му­ љи­ца­ма кр­ви. Три ан­ђе­ла се ки­ко­ћу ис­под цр­ве­не ма­га­ре­ће ло­ба­ње на че­лич­ном нок­ту. Илин­ци: је­дан оби­чан дан на др­жав­ној гра­ни­ци изме­ ђу Сре­ма и Сри­је­ма.

(2009)

84

ЗИМ­СКИ ЗА­ПИ­СИ СА ГРА­НИ­ЦЕ ИЗ­МЕ­ЂУ СРЕ­МА И СРИ­ЈЕ­МА

Де­бе­љу­шка­сти, гип­са­ни, ла­тин­ски ан­ђео жен­ског по­ла, љуп­ка фи­ гу­ри­ца на­лик на бу­ба­ма­ру, зид­ни па­ту­љак ра­ши­ре­них кри­ла из по­зна­ тог ка­л у ­па ри­мо­ка­то­лич­ке цр­к ве­не про­па­ган­де, по­ста­вљен(а) ме­ђу обр­ве сто­го­ди­шње го­спо­ђе у Илин­ци­ма, ка­ко и при­сто­ји ство­ре­њи­ма не­ба, ви­со­ко у за­о­бље­ном че­л у ве­ли­ке, дво­слив­не срем­ске ку­ће са (не) за­шти­ће­ним ге­о­граф­ским по­ре­клом, ољу­ска­ног и из­ро­ва­ше­ног за­ба­та, укра­ше­не с два ма­ла фло­рал­на мо­ти­ва, ли­шћем и цве­ћем фа­сад­не ко­ зме­ти­ке као с мла­де­жи­ма на оде­ра­ном зид­ном ме­су, и окру­глим ме­да­ љо­ном (сноп жи­та, плуг, срп, ви­ле) као с ко­ла­чи­ћем за­пе­че­ним у злат­ној сре­ди­ни за­бат­ског тро­у ­гла, из­ме­ђу два про­зор­чи­ћа фи­ло­ва­на та­ван­ ском по­мр­чи­ном као из­ме­ђу два уга­ше­на ока. Из јед­ног про­зор­чи­ћа из­ле­ће бе­ли го­л уб. „Из­ви­ни­те, ко жи­ви у овој ку­ћи?” пи­там же­ну у про­ла­зу тро­то­а­ром. Же­на за­ста­де, гле­да ме, ћу­ти. „То је ку­ћа Бо­шка Ми­шче­ви­ћа! Ено га та­мо са оним љу­ди­ма”, по­ ка­зу­је пре­ко ули­це. „Бо­шко је онај са кач­ке­том... А, што пи­та­те?” „Сви­ђа ми се онај ан­ђео на за­ба­т у!” Же­на ме гле­да, опет ћу­ти. „Сва­шта”, ре­че и за­кре­ну гла­ву, пре­ђе по­гле­дом пре­ко ли­ца Ми­ шче­ви­ће­ве ку­ће, за­др­жа се на зид­ном па­т уљ­ку на за­ба­т у. „Ан­ђео вам се сви­ђа?” „Сви­ђа ми се.” „Ни­је то ан­ђео, то је ан­ђел­ка”, ре­че про­м у­ћур­на Сре­ми­ца и по­ђе, а за­тим из окре­та до­ба­ци, ода­пев­ши ру­ку пре­ма кро­ву. „Зар не ви­ди­те да је жен­ско?” Ан­ђео или – ан­ђел­ка, ли­це стар­ма­лог му­шког де­те­та, а гру­ди, голе и на­п у­пе­ле, за­бре­к ле гру­ди же­не? Сад, шта је – да је, ма ка­ква му­шка, 85

Жељко Марковић

жен­ска или не­бе­ска свој­ства ње­му или њој при­пи­са­ли, гип­са­но не­бе­ско де­те на за­ба­ту ку­ће Бо­шка Ми­шче­ви­ћа, ко­ји је ку­ћу ку­пио 1977. го­ди­не, не пи­тах од ко­га, као и цео тај за­бат с из­г у­ље­ним уре­зи­ма ини­ци­ја­ла пр­вог вла­сни­ка, зна­ци су ко­ји на гра­ни­ци из­ме­ђу Сре­ма и Сри­је­ма, има­ју сло­же­не, (не)скри­ве­не и осе­тљи­ве по­ру­ке. У Илин­ци­ма, се­лу из чи­је сен­ке ни­ка­ко да из­ву­чем гла­ву, раз­мно­ же­ном око кр­ста­стог рас­кр­шћа на др­жав­ној ме­ђи из­ме­ђу Сре­ма и Сри­ је­ма (ве­тар у Сре­му ду­ва, а у Сри­је­му пу­ше), још је по ули­ца­ма, по­не­где по скрај­ну­тим со­ка­ци­ма, оп­ста­ло у жи­во­т у та­квих ста­рих, по­л у­кру­ жних и ро­гља­стих, на­ци­фра­них и на­кин­ђу­ре­них ку­ћа, за­ба­та и фа­са­ да, или, че­шће, њи­хо­вих ри­та­вих, из­г у­ље­них, за­ру­ше­них и по­кр­ља­них зем­них оста­та­ка. Уве­рио сам се при­ли­ком по­след­њег де­цем­бар­ског лу­та­ња по људ­ским ста­ни­шти­ма око Ши­да. Оп­ста­ли су по­не­где и отво­ ре­ни, али и за­ста­кље­ни, за­тво­ре­ни, ду­гач­ки, али и крат­ки тре­мо­ви (гон­ ко­ви) с ма­сив­ним, де­бе­ло кре­че­ним, бе­лим, ро­за, пла­ви­ча­стим, иша­ ра­ним зи­до­ви­ма и сту­бо­ви­ма од ци­гле (Или­ја Ве­ке­лић, Ми­тар Шу­кић). Пре­жи­ве­ле су по­не­ке ку­ће са жи­вах­ном, ве­се­лом, бе­ћар­ски раз­ба­ру­ше­ ном зид­ном сли­ка­ри­јом, пла­сти­ком и ко­зме­ти­ком. Ку­ће са буц­ма­стим рим­ским ан­ђел­чи­ћи­ма и ан­ђел­ка­ма на за­ба­ти­ма, ге­о­ме­триј­ским фи­гу­ ра­ма и ме­да­љо­ни­ма, та­ла­са­стим и цик-цак уре­зи­ма, улеп­ша­не цр­те­ жи­ма и му­стра­ма гу­ме­них ва­ља­ка, из­ре­зба­ре­ног пот­кро­вља и др­ве­них пот­пор­них сту­бо­ва и огра­ди­ца (ам­ба­ра, чар­да­ка и го­л у­бар­ни­ка), пре­ те­жно цр­во­точ­них, тро­шних, раз­ва ­ље­них. За­о­став­шти­на, раш­че­ру­ па­ни пр­тљаг из вре­ме­на там­бу­ра­шког, ве­се­лог и пи­ја­ног Сре­ма; Сре­ма ко­ји је имао еко­ном­ску сна­г у, иден­ти­тет, иде­ју, му­да. Овај да­на­шњи, рас­по­л у­ће­ни, оси­ро­ма­ше­ни, убо­га­ље­ни и по­ни­же­ни Срем, тро­ши по­ след­ње за­ли­хе ста­ре сла­ве сво­јих ми­то­ва и ве­се­ли се још је­ди­но у сме­ шним ре­пор­та­жа­ма за­ви­чај­них ми­то­ма­на. Стро­го па­зим да се у овим срем­ским при­по­вет­ка­ма и сам не упе­ цам на ле­пак ин­фек­тив­не за­ви­чај­не слат­ко­ре­чи­во­сти, сен­ти­мен­тал­но­сти и ми­то­ма­ни­је, али у Илин­ци­ма, из­гле­да, од те но­стал­гич­не на­па­сти не­ма од­бра­не. На­и­ме, не­ке ста­ре и ста­рин­с ке ку­ће у ко­је сам за­шао, ку­ћа Шу­ки­ћа, на при­мер, а оп­ста­ло их је још слич­них по шо­ро­ви­ма – ви­ше не­го дру­где у шид­ском ра­ди­ју­с у, ако не гре­шим! – по­ди­гле су у ме­ни пли­му се­те (пли­ма се­те, ле­по ре­че­но), отво­ри­ле фи­о­ке са ускла­ди­ште­ним успо­ме­на­ма из Врд­ни­ка (ускла­ди­ште­не успо­ме­не, још леп­ше ре­че­но), сво­јим фло­рал­ним му­стра­ма, сво­јим ша­ра­ма, ко­је је на рун­де­ла­ма зи­до­ва, 86

Чекајући воз из Винковаца

спо­ља и из­н у ­тра, оста­вио иза се­бе гу ­ме­ни ва ­љак, спра­ва ко­ју же­не у Илин­ци­ма та­ко ра­до ко­тр­ља­ју... И се­тих се сво­је ма­ме... Јед­на ку­ћа у Илин­ци­ма, ме­ђу­тим, за­ки­ва ми по­глед за сво­ју нео­бич­ ност, би­зар­ни за­бат. Ис­пред ку­ће је ау­то из Сри­је­ма, хр­ват­ских ре­ги­ стар­ских озна­ка, да­па­че. Нос бли­ста­во цр­не ли­му­зи­не у ста­њу ми­рова­ ња на јед­ном од без­број­них мо­сти­ћа пре­ко ка­нал­ске мре­же Или­на­ца, за­бо­ден је у дво­крил­ну, ла­ку, пле­ха­ну ка­пи­ју бо­је оло­ва, по­кр­ља­них пла­стич­них пло­ча као из­гриц­ка­них ко­ри­ца жућ­ка­стих облат­ни у во­до­ рав­ном ра­му гор­ње зо­не ка­пи­је. Ку­ћа је обе­ле­же­на окру­глим ђе­вре­ком осу­ше­ног, спле­те­ног и уве­за­ног ивањ­ског би­ља, а по­ру­ка је ја­сна: то је срп­ска пра­во­слав­на ку­ћа. Знак, иден­ти­фи­ка­ци­ја, по­ру ­ка за оне ко­ји зна­ју да чи­та­ју ср(иј)ем­ске биљ­не сим­бо­ле. Као што је знак и она љупка ла­тин­ска ан­ђел­ка са за­ба­та ку­ће из пр­вог па­с у­са. Сли­ке, зна­ци и по­ру ­ке са или­нач­ког шо­ра у зим­ском пе­ри­о­д у! Ве­се­ла и уз­бу­ђе­на ком­па­ни­ја де­бе­лих и чи­стих сви­ња на пу­ту до ле­ди­на из­ван се­ла. Бе­ле, го­спод­стве­не кр­ма­че, с цр­но-бе­лом де­чур­ли­јом раз­ли­ чи­тог уз­ра­ста, ис­тр­ча­ва­ју (грок­ћу, ски­че) на хлад­но сун­це пе­ри­фе­риј­ ске ули­це из ка­пи­је Дра­го­љу­ба Угре­но­ви­ћа, а око раз­и­гра­них па­па­ка и бут­ки­ца, об­ле­ћу као стр­шље­но­ви три крат­ко­дла­ка пу­ли­на, псе­ћи свињ­ ски тим ко­јим ко­ман­д у ­је сви­њар са шта­пом, ушу ­шкан у ма­скир­ној вој­нич­кој бун­ди. Бо­шко Ми­шче­вић, вла­сник ку­ће с ла­тин­ском ан­ђел­ ком, уво­ди ме у сво­ју авли­ју, упа­ко­ван у мрач­но-пла­вом по­ли­циј­ском пр­слу­ку и чак­ши­ра­ма, рад­ној оде­ћи у ко­јој чи­сти сви­њац. Ста­ри Ми­лош Про­да­но­вић, пен­зи­о­нер без пен­зи­је, сто­ји на шо­ру у гру­пи­ци ком­ши­ја, при­ти­шће уз тр­бух две кри­стал­не тац­не (по­су­ђе по ко­је га је у ком­ши­ лук по­сла­ла же­на), и ка­же да ни­шта та­ко до­бро не шти­ти бу­бре­ге као вој­нич­ки џем­пер на ње­м у. Вељ­ко Са­вић, цр­кве­њак Цр­кве Све­ти Или­ ја, обу­као је вој­нич­ки пр­слук ис­под са­коа. На­род­на но­шња на гра­ни­ци Сре­ма и Сри­је­ма. Вра­ћам се са­да бли­ста­во цр­ној ли­м у­зи­ни ис­пред ка­пи­је. За­па­да ми под обр­ве знак (хр­ват­ске ре­ги­стар­ске озна­ке), ко­ји је тој ко­тр­ља­ју­ ћој до­ма­ћој жи­во­ти­њи, тог мо­мен­та и на том ме­сту, ис­пред те нео­бич­ не ку­ће, обе­ле­же­не осу­ше­ним ивањ­ским цве­ћем, по­да­рио не­ку дру­г у ди­мен­зи­ју и, дра­ма­т ур­шки гле­да­но, су­ге­ри­сао ми на­го­ве­штај за­пле­та. Ме­ђу ­тим, ни­сам за­стао пред ку­ћом због ли­м у­зи­не са ша ­хов­ни­цом, не­го због ку­ће пред чи­јом је ка­пи­јом ли­му­зи­на. Због нео­бич­не, ша­ша­ве, увр­ну­те, је­дин­стве­не ку­ће, ро­ђе­не 1938. го­ди­не (пи­ше јој на мал­те­ру), са два ба­чва­ста за­ба­та, као са ку­гла­ма сла­до­ле­да у кор­не­ту, по­е­ти­зо­ва­на 87

Жељко Марковић

са не­што ма­ло су­здр­жа­не зид­не пла­сти­ке, очу­ђе­на са осам ма­њих и ве­ћих вер­ти­кал­них сту­бо­ва у ра ­ди­кал­но мо­ди­фи­ко­ва­ној вер­зи­ји по­ лу­кру­жне швап­ске ки­бле срем­ске ку­ће са (не)за­шти­ће­ним ге­о­граф­ским по­ре­клом. Раз­ми­шљао сам о чо­ве­ку ко­ји је у пред­ве­чер­је Дру­гог свет­ ског уби­ја­ња, осми­слио или на­ру­чио ова­кво из­гло­бље­но ре­ше­ње ли­ца ку­ће, ма­те­ри­ја­ли­зу­ју­ћи на ње­ној фа­са­ди там­ну, уз­не­ми­ру­ју­ћу под­свест пред­рат­не хи­по­кри­зи­је, дра­му и не­из­ве­сност на­до­ла­зе­ћег пла­не­тар­ног лу­ди­ла. У мо­мен­ти­ма ка­да за­ла­зим у утро­бу пред­ње авли­је у слу­за­вој хла­до­ви­ни и ки­сел­ка­стом, тру­ле­жном ми­ри­с у, по­пло­ча­ну у цик-цак ста­ром ци­глом од зи­да до зи­да, стег­ну­ту из­ме­ђу оде­ра­ног, на­ду­тог, боч­ ног зи­да су­сед­не ста­ре ку­ће, с јед­не стра­не, ду­гач­ке еко­ном­ске згра­де под би­бер цре­пом, на­с у­прот, и ду­бо­ко до­ле, из­ме­ђу по­преч­ног чар­да­ ка про­бу ­ра ­же­ног ду­бо­ким ај­нфор­том, про­ла­зом у ба­штен­ски жи­ви свет авлиј­ског ком­плек­са, по­ста­је ми ја­сно да су чуд­ни, јед­но­јај­ча­ни за­ба­ти ма­ли гра­ђе­вин­ски трик. За­ле­пље­ни су на ли­ца ку­ћа бли­зна­ки­ња и да ни­је тих очу­ђе­них за­ба­та, ко­ји их ин­ди­ви­д у­а­ли­зу­ју, ку­ће се ни по че­м у не би из­дво­ји­ле из стро­ја зи­дар­ских ру­ко­тво­ри­на у окру­же­њу. У ку­ћи су Дра­га­на Вра­та­рић, вла­сни­ца ку­ће (муж јој је оправ­да­но од­су­тан), и ње­ни на­зо­ви го­сти: отац Сте­во Ма­крић и ро­ђе­ни брат Бра­ ни­мир Ма­крић, др­жа­вља­ни Сри­је­ма, ко­ји жи­ве у Бо­ро­ву Се­л у. По­ро­ дич­на по­се­та, да­кле. „У ку­ћи је би­ла штам­па­ри­ја. Ја, да вам пра­во ка­жем, све што знам о овој ку­ћи про­чи­та­ла сам на за­ба­т у, на­пра­ви­та је три­де­сет осме, а оста­ло пи­ше на спо­мен-пло­чи”, ка­же ми Дра­га­на Вра­та­рић, из­во­ди ме пред вра­та и по­ка­зу­је цр­ну спо­мен-пло­чу, при­сло­ње­ну уз спољ­ни дво­ ри­шни зид куј­ни­це, по­ред го­ло­вра­те че­сме. „Ста­ја­ла је за­к у ­ца­на на зи­д у до ули­це, а кад је пла­ну­ло са Хр­ват­ском, де­ве­де­се­тих, пло­ч у су ски­ну­ли са зи­да и, ваљ­да, да би је са­чу­ва­ли од раз­би­ја­ња, уне­ли су је у дво­ри­ште. Ми је ни­смо вра­ћа­ли на­по­ље на зид.” (Под­ме­ћем мер­мер­ну пло­чу под млаз че­сме и бри­шем кр­пом по­ вр­ши­ну на ко­јој се ука­зу­је сми­сао пло­че, уре­зан ћи­ри­ли­цом: „У овој ку­ћи је 1942. го­ди­не ра­ди­ла иле­гал­на штам­па­ри­ја сре­ског ко­ми­те­та за срез Шид­ски. Штам­пан је лист Сло­бо­да чи­ји је уред­ник био Јо­зеф Мар­ чок Дра­г у­тин. У Илин­ци­ма 9. ма­ја 1986. СУБ­НОР Шид.”) „Хр­ват­ска је ту у бли­зи­ни”, ка­же же­на. „А био је рат. Се­ло је би­ло пу­но вој­ске, ре­зер­ви­ста, до­бро­во­ља­ца, сва­ко­ја­ки на­о­ру­жа­ни љу­ди су се ту мо­та­ли. Ми та­да ни­смо жи­ви­ли ов­де. До­се­ли­ли смо из Бо­ро­ва Се­ла и ову ку­ћу смо муж и ја ку­пи­ли де­ве­де­сет сед­ме. На­ма су прет­ход­ни 88

Чекајући воз из Винковаца

вла­сни­ци ре­кли да су се бо­ја­ли да пло­чу не раз­лу­па­ју тен­ки­сти. Тенко­ ви су би­ли пар­ки­ра­ти на ули­ци. Па су је, за сва­ки слу­чај, скло­ни­ли од очи­ју вој­ни­ка.” Ов­де, код Ши­да, у (срп­ским) Илин­ци­ма, окру­же­ним (хр­ват­ским) Ли­пов­цем, Ап­шев­ци­ма, Ни­јем­ци­ма, То­вар­ни­ком, Под­гра ­ђем... ов­де, где се Ме­сна за­јед­ни­ца зо­ве Ме­сна упра­ва, и где се, по­че­сто, пр­во пише и из­го­ва­ра пре­зи­ме, па он­да име, ов­де, на ве­тро­ме­ти­ни срп­ско-хр­ват­ ске гра­ни­це, ду­ва­ло или пу­ха­ло, све се оштри­је ви­ди, сна­жни­је и емо­ тив­ни­је до­жи­вља­ва и има ду­бљу про­зир­ност, не­го у оту­пе­лој и без­бед­ној за­ве­три­ни уну­тра­шњо­сти. Ов­де као да се све пра­ти, ме­ри и вред­ну­је не­ким дру­гим, осе­тљи­ви­јим ар­ши­ни­ма, при че­м у се сли­чан стил жи­ во­та за­па­тио и са срем­ске и са сри­јем­ске стра­не. Ов­де се, још, та­ко­ре­ћи на сва­ком ко­ра­ку уз гра­ни­цу, ву­ку кр­ва­ви ре­по­ви и фрон­цле по­след­њих срп­ско-хр­ват­ских бу­да­ла­шти­на. Зна­ко­ви ра­та при­сут­ни су и у нај­сит­ ни­јим де­та ­љи­ма не­за­це­ље­не сва­ко­дне­ви­це. Ов­де, где се на пу ­те­ви­ма кроз по­ља и шу­ме, рас­по­лу­ће­не из­ме­ђу Сре­ма и Сри­је­ма, мо­же на­га­зи­ти на по ко­јег за­о­ста­лог бе­тон­ског је­жа у оба­ли (а у ми­ни­ра­ним шу­ма­ма око Ја­ме­не и на па­ште­т у), где се гу­ма за­гли­бљу­је у цр­вљи­вим руп­ча­га­ ма тен­ков­ских гу­се­ни­ца (друм Илин­ци­–То­вар­ник), ов­де су, по се­ли­ма уз гра­ни­цу, рас­хо­до­ва­ни де­ло­ви вој­нич­ке и по­ли­циј­ске уни­фор­ме на­ род­на но­шња, раднa одећa по­гра­нич­ног срем­ског чо­ве­ка, мод­ни де­таљ по­сле­рат­них вре­ме­на, прак­ти­чан, до­ви­тљив, па и швеј­ков­ски из­раз и знак ви­ше, уро­ђе­не, мен­та­ли­тет­ске ду­хо­ви­то­сти и лу­ка­ве ин­те­ли­ген­ ци­је ов­да­шњег се­љач­ког плем­ства. За­ба­вљен на­га­ђа­њем због че­га би не­ко­ме за­сме­та­ла јед­на спо­мен-пло­ча (због име­на Јо­зеф, мо­жда, no­men est omen), из­ла­зим из ка­пи­је с ивањ­ским вен­цем на зи­ду. И на ка­пи­ји пр­ве су­сед­не ку­ће, ко­ју је скуц­ као, по све­м у су­де­ћи, исти за­ви­чај­ни мај­стор ка­пи­јаш, обе­шен је исти та­кав осу ­ше­ни ивањ­ски ве­нац, ста­ро­сло­вен­ски ре­ликт, ко­ме је хри­ шћан­ска цен­зу­ра про­гле­да­ла кроз пр­сте. Зна­ко­ви и по­ру­ке у се­лу Илин­ ци­ма, где су се од­у­век игра­ле дру­штве­не игре ћи­ри­лич­ких и ла­ти­нич­ких зна­ко­ва, ов­де, на ша­ву из­ме­ђу Сре­ма и Сри­је­ма, из ко­јег још ви­ре кон­ци и фли­с у­је за­гно­је­на исто­ри­ја.

(2009)

89

ДОК­ТОР ЗА ГВО­ЗДЕ­НУ ХИ­РУР­ГИ­ЈУ

Мај­стор Не­сва­н у­ли­ца, мла ­ђи чо­век згру­два­них, про­кр­вље­них, пор­це­лан­ских обра­за и сна­жних ја­го­дич­них ко­сти­ју у за­о­кру­гље­ном ли­цу, по­зи­ра у свом сва­ко­днев­ном из­да­њу, за­с у­ка­них ру­ка­ва (с бро­ја­ ни­цом око зглав­ка), по­ред ша­ша­вог зи­да на­чич­ка­ног це­лом по­вр­ши­ном, од по­да до пла­фо­на, ин­стру­мен­ти­ма за гво­зде­ну хи­рур­ги­ју, ко­ја му је у кр­ви. Кре­дом цр­та пе­тла на коц­ки ли­ма, по­ло­же­ног на плећ­ку рад­ног сто­ла од де­бе­лих, огло­да­них хра­сто­вих фо­сни, за­тр­па­них сме­то­ви­ма, што жи­ве, што мр­тве гво­жђу­ри­је. Ма­ка­за­ма из­ре­зу­је цр­теж и, по­што пе­тла из­ре­же из ли­ме­не осно­ве и ошмир­гла по­вр­ши­ну и иви­це, чет­ки­ цом умо­че­ном у ма­сну фар­бу из кан­ти­це, бо­ји пер­је ме­тал­ног жи­вин­ че­та, на­ба­цу­је на­ма­зе на зуп­ча­сти слап ре­па и за­па­љи­вом бо­јом кр­ви, мац­ка гла­ву са кре­стом. Пси­хо­ло­шки узев, сми­сао дре­ча­вог бо­ја­ди­са­ња је­сте да се ре­цеп­ то­ри по­сма­тра­че­вог ока му­ње­ви­то ома­ђи­ја­ју и упе­ца­ју за из­ре­за­ног и рас­к у­к у­ри­ка­ног, ша­ре­ног пе­тли­ћа за­ва­ре­ног на штан­гли с обрт­ним ме­ха­ни­змом, ефек­том оног шо­ка ко­јим уси­ја­ни жи­вац фа­ра или ба­те­ риј­ске лам­пе, за­ле­ди у ско­ку, па­ра­ли­ше и ома ­ђи­ја ди­вљач ис­кр­слу у мра­к у. Мај­стор Не­сва­н у­ли­ца, ме­ђу ­тим, фи­ло­зоф­ски спе­к у­ли­ше, да људ­ску па­жњу (зна по се­би), ефект­ни­је од дре­ча­вог или ша­ре­ног ко­ло­ра, при­вла­чи и за­о­ку­пља све што се вр­ти! И за­то Не­сва­ну­ли­ца, из­ре­зу­ју­ ћи и че­ки­ћа­ју­ћи сво­је ша­ре­не ве­тро­ка­зе – ка­ко оне укра­сне, бе­шум­не, та­ко и оне скуц­ка­не са свр­хом да тан­др­ка­њем по ви­но­гра­ди­ма рас­те­ ру ­ју чвор­ке – с на­ро­чи­том бри­ж љи­во­шћу мон­ти­ра на же­ље­зне це­ви ме­ха­ни­зам вен­ти­ла­то­ра с крил­ци­ма, ко­ја се мо­ра­ју по­кре­ну­ти, за­вр­ те­ти или, бар, за­треп­та­ти на осо­ви­на­ма на­мац­ка­ним ко­ло­ма­шћу, и на нај­ма­њи на­дра ­жај ва­зду ­шне стру ­је. Та­да мај­стор Не­сва­н у­ли­ца има оби­чај да ка­же: „Ср­це ми је пу­но... Мо­ји ли­ме­ни пе­тли­ћи ку­ку­ри­чу и мо­ји ли­ме­ни ко­њи­ћи ржу!”

90

Чекајући воз из Винковаца

Мај­стор Не­сва­ну­ли­ца ко­ље бе­ле тов­не пи­ли­ће и че­ру­па их на елек­ трич­ној че­ру­паљ­ки. Ру­ка му је си­гур­на и хлад­на, пре­ци­зна, не­жна. Ру­ка мај­сто­ра ко­ји са­ве­сно оба­вља свој по­сао и, рас­те­ре­ћен по­тре­бе да ис­ пра­вља кри­ве Дри­не чо­ве­чан­ства, по­сао не упли­ће са емо­ци­јом и етич­ ко-мо­рал­ним пре­и­спи­ти­ва­њи­ма. Тех­нич­ка ру­ка мај­сто­ра, ка­кву сва­ко жи­вин­че са­мо мо­же по­же­ле­ти, ка ­да осва­не ко­ко­ши­ји суд­њи дан. И, пти­чи­ја смрт ко­ја, сви су из­гле­ди, на­сту­па бр­зо под ги­љо­ти­ном ње­го­ ве тре­зве­не ша­ке – бр­же не­го што жи­вин­ски мо­зак, од­ре­зан с тру ­па окре­ну­тог уна­тра­шке, ука­пи­ра шта му се до­го­ди­ло, по­х ва­ла је про­фе­ си­о­нал­но­сти, ве­шти­ни и од­го­вор­но­сти гво­зде­ног хи­рур­га Не­сва­ну­ли­це, чо­ве­ка ко­ји у ства­ри, за­зву­ча­ће про­ти­ву­реч­но, али та­ко је­сте: по­шту­ је, за­це­ло не­све­стан то­га, је­сти­ву до­ма ­ћу пти­цу у ње­ним по­след­њим жи­вим ми­ну­та­ма, пред­смрт­ни стрес њен спу­шта на што без­бол­ни­ју ме­ру и ис­кљу­чу­је (не­до­пу­сти­ву по­чет­нич­ку сла­бост) да му ру­ка, с чели­ ком под ис­тег­ну­том ши­јом, за­дрх­ти у пре­с уд­ном мо­мен­т у, уше­пр­тља се, зап­не у за­ре­за­ном гр­к ља­ну. И, као што је ра­ди­о­ни­ца, опе­ра­ци­о­на са­ла гво­зде­ног хи­рур­га и ра­до­хо­ли­ка Не­сва­ну­ли­це, за­кр­че­на гво­жђу­ри­јом, де­ло­ви­ма из­ва­ђе­ним из утро­ба ра­зних ма­ши­на, ста­ру­ди­јом, та­ко је и ње­го­ва авли­ја, рас­по­ лу­ће­на на пред­њу (па­рад­ну) и стра­жњу (рад­ну), обе­ле­же­на тра­го­ви­ма ње­го­вих ак­тив­но­сти, па­си­ја и оп­се­си­ја: шпа­лир ли­ме­них пе­тло­ва на штан­гла­ма за­бо­де­ним дуж уну­тра­шње огра­де; не­до­вр­ше­на, гво­зде­на фон­та­на с ку­ћи­цом за пти­це („Мо­рам не­ђе ла­пит од дје­це лут­ку дје­ча­ чи­ћа, да пи­шки у ба­зен­чић фон­та­не!”), гу­ме­ни ко­њи­ћи за­ле­пље­ни на но­с у трак­то­ра, ме­тал­на вра­та ума­за­на фар­бом, сло­бод­на жи­ви­на ко­ја че­пр­ка по сла ­ми и ђу­бре­т у, бе­ли пас до­бри­чи­на и два цр­на ке­ри­ћа, срећ­ни као ма­ла де­ца, по­ште­ђе­ни ужа­са лан­ца. Мај­стор Жељ­ко Не­сва­н у­ли­ца, пре­ки­да кла­ње тов­них пи­ли­ћа у стра ­жњој авли­ји сво­је ку­ће у Ва­ши­ци, по­ла по­п у ­ше­не ци­га­ре­те при спо­рој во­жњи до Ши­да, и на му­ше­ми ку­хињ­ског сто­ла, из­ме­ђу пла­стич­ них по­су­да и алу­ми­ни­јум­ске теп­си­је с пи­ле­ћим из­ну­три­ца­ма у ста­ди­ ју ­м у жен­ске об­ра­де, ши­ри под мо­јим на­о­ча­ри­ма ло­кал­не но­ви­не и упи­ре пр­стом на пар­це­лу с тек­стом и ње­го­вим фо­то­гра­фи­ја­ма, шти­вом при­год­ним, и, све у све­м у, за­нат­ски ко­рект­ном ре­пор­та­жи­цом у ко­јој но­ви­нар, с фра­зе­о­ло­шком слат­ко­ре­чи­во­шћу, ве­ли­ча Не­сва­ну­ли­ци­ну нео­спор­ну вред­но­ћу и, ин­ди­рект­но, при­зна­је да га је у ту ку­ћу уве­ла ра­до­зна­лост по­бу­ђе­на ве­тро­ка­зи­ма, из­ло­же­ним (20 евра ко­мад) пред ку­ћом на ули­ци, ме­на­же­ри­ја ли­ме­них ко­ња и пе­тло­ва с вен­ти­ла­то­ри­ма, 91

Жељко Марковић

Жељ­ко Не­сва­н у­ли­ца: „Пра­вим и про­да­јем вје­тро­ка­зе и пла­ши­ла за ’ти­це у ви­но­гра­ди­ма.” Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

ко­ји су у ње­го­ву ка­пи­ју скре­ну­ли и ме­не. Пре­ма то­ме, Жељ­ко Не­сва­ ну­ли­ца зна шта ра­ди! У нај­са­же­ти­јем, Не­сва­ну­ли­це су ко­ла­те­рал­ни Ср­би из Сла­во­ни­је у са­ста­ву: ба­ба Ана Не­сва­ну­ли­ца, ма­ти Жељ­ко­ва, Зо­ри­ца Не­сва­ну­ли­ца, же­на Жељ­ко­ва, њи­хо­ва де­ца Ра­до­ван и Сла­ђа­на и, ме­та­фи­зич­ки при­ су­тан, Ра­де Не­сва­ну­ли­ца, по­кој­ни муж Анин, отац Жељ­ков, све­кар...

– по­ро­ди­ца ко­ју су при­ли­ком по­след­њег срп­ско-хр­ват­ског уби­ја­ња са „ог­њи­шта” у се­лу Гло­жђу (бли­зу До­њег Ми­хољ­ца), п(р)оте­ра­ли не­љу­ди ме­ђу Хр­ва­ти­ма. И он­да су Не­сва­ну­ли­це, сва сре­ћа у ци­ви­ли­зо­ва­ном и со­ли­дар­ном до­го­во­ру, о ко­јем не зна­мо ни­шта по­бли­же (а не зна­мо, за­то што ја ни­сам пи­тао) за­ме­ни­ли ку­ћу за ку­ћу са не­ким ко­ла­те­ра­ла­ним Хр­ва­ти­ма из Ва­ши­це (ко­ји има­ју име­на и пре­зи­ме­на, али ја ни то ни­сам пи­тао), по­ро­ди­цом ко­ју су са „ог­њи­шта” у за­пад­ном Сре­му, п(р)оте­ра­ли не­љу­ди ме­ђу Ср­би­ма (Ана Не­сва­ну­ли­ца: „Мо­жда ни њи­ма ни­је та­мо до­бро, што су са сво­јие ог­њи­шта по­тје­ра­ни... Бу­ди­мо, љу­ди!”). Та­ко да су, сад, ај да су­ми­ра­мо и за­це­мен­ти­ра­мо ет­нич­ке ути­ске: п(р)оте­ра­ни Хр­ва­ти из Ва­ши­це у Гло­жђу, а п(р)оте­ра­ни Ср­би из Гло­жђа у Ва­ши­ци.

92

Чекајући воз из Винковаца

За­пра­во, ствар са Не­сва­ну­ли­ца­ма, њи­хо­вим ри­је­чи­ма, сто­ји от­при­ ли­ке ова­ко: „По­ри­је­клом смо са Дво­ра на Уни!” – Ски­дам са дик­та­фо­на ме­ло­дич­ну ије­ка­ви­цу Жељ­ка Не­сва­ну­ли­це. – „Али, нас Не­сва­ну­ли­це ва­вјек је не­ђе тје­ра­ло, па смо се по­сли­је оног ра­та, са Ба­ни­је, до­се­ли­ли у Сла­во­ни­ју, а за ври­је­ме овог ра­та, два­де­сет сед­мог ју­ла де­ве­де­сет тре­ће, до­се­ли­ли у Сри­јем, ми­је­ња­ли ку­ће... Ни­је ово све би­ло ова­ко, кад је за­ ми­је­ње­но, не­го је мо­јом ру­ком на­пра­ви­то...” – Глас Ане Не­сва­ну­ли­це (одре­шит, су­ге­сти­ван): „Је, је... До­бар је ко ле­бац! Ни­је што је мо­је ди­ је­те, али до­бар је и ври­је­дан, шта у сно­ви­ма ви­ди но­ћу, то ће сју­тра на­пра­ви­то би­ти, мај­ке ми!... Ра­дио је у Еу­ро­са­ло­ну у Бе­о­гра­д у, па мо­ро на­п у­сти­ти, кад му се ћа­ћа раз­бо­лио од ра­ка плу­ћа, он­дак је по­чео у Срем-Ши­ду, па и то се рас­па­ло... Сад пра­ви вје­тро­ка­зе и услу­жно ко­ље жи­ви­ну. И че­ру­паљ­ку је сам на­пра­вио. Ну­жда за­кон ми­је­ња.” – Глас Жељ­ка Не­сва­ну­ли­це: „Не ра­дим ни­ђе, а два су ђа­ка, ако ме ра­зу­ми­је­те... И сми­слио сам, ово је тре­ћа го­ди­на, да пра­вим и про­да­јем вје­тро­ка­зе и пла­ши­ла за ти­це у ви­но­гра­ди­ма. Про­да­јем то на ва­ша­ру у Ши­ду и, да ви­ди­те, ко год во­ди дје­цу на ва­шар – дје­ца га ву­ку код ме­не, сви­ма се сви­ђа... Па, и вас је при­ву­кло са ули­це! Не би сте ни ви ушли у авли­ју да вас ни­су при­ву­кли мо­ји вје­тро­ка­зи. Не­ме­рем ре­ћи, ме­ни је бит­но да још ни­ко ни­је ре­ко да му се мо­ји вје­тро­ка­зи, ко­њи­ћи и пе­тли­ћи, не сви­ђа­ју. Пре све­га, ме­ни се сви­ђа­ју! Ја то во­лим! Ја сам као ма­ло ди­је­те! Би­ли смо си­рот­’ња, ни­сам имо играч­ке, па се сад ко ма­тор си­грам! Кад на­ми­рим, изи­ђем ва­ни на ули­цу да ужи­вам у мо­јим вје­тро­ка­зи­ма. Спа­вам у соби до ули­це, и не­ка­да се у глу­во до­ба но­ћи про­бу­дим и из­ви­рим кроз про­ зор, а мо­ји ко­њи­ћи и пе­тли­ћи по­ка­жу ми да ли вје­тар ду­ва. Но­ћу гле­ дам кроз про­зор, ка­ко се обр­ћу њи­о­ви вен­ти­ла­то­ри, жи­ва ле­по­та.” Га­сим дик­та­фон. Мај­стор Не­сва­ну­ли­ца на­ста­вља кла­ње жи­ви­не. За­к ла­но тов­но пи­ле, ње­гов обез­гла­вље­ни труп с тр­ти­цом у ва­зду ­х у, за­ро­бљен у лев­ку, пун још вру­ће и жи­ве кр­ви, оста­вља крат­ко вре­ме у том по­ло­жа­ју, да се уга­се жив­ци у шо­ки­ра­ним ми­ши­ћи­ма и да се крв из ши­је оце­ди на зе­мљу (ма­да би крв мо­гла и у по­су­ду, али не тре­ба пре­ те­ри­ва­ти са са­вр­шен­ством). Ис­под лев­ка је ве­ли­ка ло­ква ко­ко­ши­је кр­ви, густ на­маз с уле­пље­ним пер­ци­ма и сла­мом, као да је на том ме­сту из кон­зер­ве про­ли­ве­на ма­сна фар­ба бо­је тре­шње. Усред­сре­ди­мо ми­сли на сле­де­ћу се­квен­ц у: све вре­ме, док се Не­сва­ну­ли­ца вр­ти око сто­ла, че­ру­паљ­ке и ора­ни­је у па­ри, и ко­ље и че­ру­па сне­жне и сви­ле­не га­ло­фак пи­ли­ће из при­ко­ли­це смр­ти, за­кло­ње­не иза вра­та, ње­го­ве гра­о­ра­сте, пе­пе­ља­сте и шпри­ца­не ко­ко­шке ђу­бре­та­ре (чи­ја се жу­та ја­ја, круп­на и 93

Жељко Марковић

твр­де љу­ске, „бе­ру” по сла­ми и ску­пља­ју као пе­чур­ке), сло­бод­но швр­ ља­ју и трч­ка­ју по авли­ји, ме­ђу њи­ма су и пе­тло­ви, мо­та­ју му се око чи­за­ма по бљу­зга­ви­ци, за­кре­ћу ши­је у ви­си­ну и – гле, сад, ко­ко­ши­је па­ме­ти! – ко­ки­це кљу­ца­ју крв сво­је то­вље­не вр­сте на зе­мљи, че­пр­ка­ју по ло­кви кр­ви... Све док их мај­стор, до­но­се­ћи на кла­ње сле­де­ће тов­но пи­ле, не ћу­шне но­гом: „Иш! Иш, ода­тле!” Не­сва­ну­ли­ци­но „иш”, и мо­ја за­ми­шље­ност над овим при­зо­ром, под­се­ти­ло ме је на јед­но „пих” из по­у ч­не при­че о два ви­те­за лу­та­ли­це, Пе­си­ми­сти и Оп­ти­ми­сти, ко­ју ми је пре не­ко­ли­ко го­ди­на, у јед­ном раз­ го­во­ру за но­ви­не, ис­при­чао Ни­ко­ла Ми­ло­ше­вић, по­кој­ни бе­смрт­ник и де­кла­ри­са­ни пе­си­мист, пот­кре­пљу­ју­ћи сво­је ми­шље­ње да не­ко (с мај­ чи­ним мле­ком) по­си­са пе­си­ми­зам, а не­ко, опет, по­си­са оп­ти­ми­зам, како се ко­ме за­ло­ми, и та­квој се ге­нет­ској пред­о­дре­ђе­но­сти, го­во­рио је Ми­ ло­ше­вић, ви­ше ни­шта не мо­же, за­у ­век је да­та. Ви­тез пе­си­ми­ста пла­као је над суд­би­ном чо­ве­чан­ства и стра­шно га је уз­не­ми­ра­ва­ло, пла­ши­ло, ква­ри­ло му рас­по­ло­же­ње, бу­ди­ло га из сна, то што ће јед­ном, кад-тад, пла­не­та Зе­мља екс­пло­ди­ра­ти као бун­де­ва раз­би­је­на о бе­тон. Ви­тез оп­ти­ ми­ста, ко­ме је тра­гич­на суд­би­на чо­ве­чан­ства и ап­сурд­ност жи­во­та под Не­бом, би­ло по­след­ње што би му по­мра­чи­ло рас­по­ло­же­ње, сја­шио је јед­ног да­на с ко­ња ис­пред свра­ти­шта при­љу­бље­ног уз друм и, ка­ко је био не­здра­во гла­дан, сру­чио се за сто у крч­ми и на­ру­чио кај­га­ну са пе­ че­ном сла­ни­ном у вре­ме по­ста! Од­јед­ном се вре­ме про­ме­ни, на­ву­ко­ше се обла­ци, пљу­сну ки­ша и у бли­зи­ни пу­че гром. „Пих!” од­мах­ну ру­ком ви­тез. „То­ли­ко бу­ке због јед­не кај­га­не!” И на­ста­ви да кло­па. „Иш! Иш!... Ау, сун­це ли вам ва­ше, ко­ко­ши­је!” рас­те­ру­је, с ло­кве кр­ви, сво­ју авлиј­ску жи­ви­ну оп­ти­ми­ста, мај­стор Не­сва­ну­ли­ца и, обез­ гла­вље­но тов­но жи­вин­че, с но­га­ма у ша­ци, за­гњу­ру­је у вре­лу, ми­ри­шља­ ву во­ду као у су­пу, у ора­ни­ји с га­ра­вим ло­жи­штем, на­хра­ње­ним ша­пу­ ри­ка­ма, омек­ша­ва пер­је (да се лак­ше че­ру­па), из­вла­чи ру­ку с пи­ле­том, ко­је се као дро­њак це­ди из па­ре и по­ла­же га на шпер­пло­чу сто­ла, љу­шти жу­ту ко­жу­ри­цу с но­г у, и ма­ша се за пре­ки­дач па­ри­ско-пла­ве че­ру­паљ­ ке... „Ево, ви­ди­те, то се ова­ко ра­ди”, ка­же Не­сва­ну­ли­ца, и мо­кро пи­ле, ко­је се пу­ши, др­же­ћи га за но­ге, су­но­вра­ћу­је у ждре­ло до­бо­ша елек­трич­ не на­пра­ве с пла­стич­ним ви­бра­то­ри­ма. Пред по­ла­зак за Но­ви Сад, чи­туц­кам за сто­лом у њи­хо­вој ку­хи­њи ре­пор­та­жи­цу о Жељ­ку Не­сва­ну­ли­ци и ње­го­вој ли­ме­ној ме­на­же­ри­ји, ко­ја ку­ку­ри­че, рже и тан­др­че на ве­тру. Из­ме­ђу ре­до­ва тог ре­лак­си­ра­ју­ћег члан­чи­ћа, бе­за­зле­ног као јаг­ње, с мно­штвом ко­ри­сних ин­фор­ма­ци­ја 94

Чекајући воз из Винковаца

о са­го­вор­ни­ку („Пре­ма ре­чи­ма...”; „Ка­ко нам је ре­као...”), ка­кве сам не­ ка­да и сам куц­као, за­ми­слих се са бла­гом стреп­њом над сво­јом за­ми­ шље­ном ре­пор­та­жом, ко­ју ћу, обе­ћах Жељ­ку, по­штом по­сла­ти у Ва­ши­цу. И, да­кле, с об­зи­ром на то да ис­пу­них обе­ћа­ње, већ чу­јем ра­до­хо­ли­ка и док­то­ра за гво­зде­ну хи­рур­ги­ју Жељ­ка Не­сва­ну­ли­цу, док за­кла­па нови­ не на­кон про­чи­та­ног тек­ста: „Пих! То­ли­ко бу­ке због јед­не кај­га­не!”

(2009)

95

ЖЕН­СКА ПРИ­ЧА ИЗ БЕР­КА­СО­ВА

Ки­ша, це­ло­днев­на, ма­ни­ја­кал­но-де­пре­сив­на ки­ша, прем­да за не­ког са­мо ки­ша и ни­шта ви­ше од ки­ше, ка­мер­на, ве­чер­ња, во­де­на му­зи­ка, не­ма на­ме­ру да пре­ста­не да му­зи­ци­ра, ква­си и нер­ви­ра ни у да­на­шњој жен­ској при­чи из Бер­ка­со­ва, се­ла на бре­жуљ­ка­стим ви­но­гра­дар­ским обли­на­ма и раз­дељ­ци­ма фру­шко­гор­ске по­точ­не де­пре­си­је, по­ви­ше Ши­да. Ве­чер­ња, ко­балт пла­ва дра­пе­ри­ја ки­шног не­ба, ни­ског и оте­жа­лог, из­над тро­у ­гла­стих и, тек, по­не­где, за­о­бље­них за­ба­та не­у ­ни­шти­вих на­би­ја­ча, с дим­ња­ци­ма из ко­јих се, ту и та­мо, из­ви­ја др­ве­ни дим, ис­та­кла је, с око­шта­лом ја­сно­ћом, еле­гант­ну гот­ску вер­ти­ка­лу сне­жно бе­ле срп­ске цр­кве, че­ло рас­кр­шћа у Бер­ка­со­ву. Гра­ђе­ви­на, за­бо­де­на у груд­ни кош се­ла, ме­ђу ра­шље ас­фалт­них при­то­ка, све је, ап­со­лут­но све, под­ре­ди­ла сво­јој бли­ста­вој фи­г у ­ри, оцр­та­ној на ди­ги­тал­ној пра­зни­ни слу­за­во-гње­ца­вог фру ­шко­гор­ског пред­ве­чер­ја. Тро­у ­гла­ста на­би­ја­ча у чи­ју ка­пи­ју, за­ли­ве­ну жу­ман­це­том лам­пе са улич­не бан­де­ре, упра­во ула­зим, осве­тље­на је са три ма­ла и ду­бо­ка, ста­рин­ска про­зо­ра кр­ста­сте, гру­бље др­ве­на­ри­је, смо­ла­сто пре­ма­за­не бра­он ла­ком, об­ру­бље­на бра­он па­ спар­т у­ом као фа­сад­ном ма­ском, до­па­дљи­ва и то­пла зид­на гра­фи­ка, ко­ја је у ви­зу­ел­ној си­нер­ги­ји са пре­ци­зним со­клом исте бо­је, ис­те­ра­ла пер­со­нал­ност из тро­у ­гла­стог ли­ца ку­ће, ис­пе­че­не од зе­мље. Же­на за­к љу­ча­на у цр­ни­ни, гла­ве по­ве­за­не ма­ра­мом, Јел­ка Тор­ма, уво­ди ме ис­под дво­ри­шне над­стре­шни­це у ње­ну стра­жњу про­сто­ри­ју, срем­ским је­зи­ком ре­че­но: куј­ни­ц у. Уну ­тра, као ме­лем за ду ­ш у, пре све­га за ду­шу, ста­рин­ски пуц­ке­та и ми­ри­ше аро­ма­тич­на то­пли­на дрве­ та, и ми­ри­ше веш, ко­ји се обе­шен шти­паљ­ка­ма, су­ши на жи­ца­ма по­ред шпо­ре­та, ро­ђе­ног у Сме­де­ре­ву, и уоп­ште се у овим зи­до­ви­ма осе­ћа зра­че­ње то­тал­не жен­ске при­с ут­но­сти. „Да, па ви­ди­те, ова­ко, го­спо­ди­не... Јан­ко Ђу­ђар, мој отац, Ру­син по на­ци­о­нал­но­сти – ми смо Ру­си­ни, зна­те – ро­ђен је ов­де у Бер­ка­со­ву, а 96

Чекајући воз из Винковаца

оцов отац, мој де­да, ро­дио се у Ба­чин­ци­ма, ту јед­но се­ло у бли­зи­ни... Про­шли сте, он­да зна­те. До­бро. А мо­ја ба­ба, оцо­ва ма­ма, по­ре­клом је са Кар­па­та, и ро­ди­ла је је­да­на­е­сто­ро де­це. Мо­жда је ро­ди­ла и ви­ше, али је­да­на­е­сто­ро је оста­ло у жи­во­ту! Пра­ти­те? До­бро, он­да, мо­ја ма­тер Ана Ђу­ђар, ро­дом из Ми­клу­ше­ва­ца у Хр­ват­ској, ро­ди­ла је нас тро­је... Не, не, из­ви­ни­те, гре­шим, пре ме­не – ја сам нај­ста­ри­ја, зна­те – пре ме­не, ма­тер је ро­ди­ла тро­је и умр­ли су још као бе­бе... Де­ца су уми­ра­ла од пре­х ла­де. Та­ко је не­кад би­ло. Да, па сам се ја ро­ди­ла, ов­де у Бер­ка­со­ву, три­дес’ сед­ме го­ди­не, па Сен­ка, па Ири­неј, обо­је су, фа­ла Бо­гу, жи­ви. Ја сам се, под при­ти­ском ма­те­ре, пе­де­сет пе­те уда­ла за Вла­ди­ми­ра Тор­му, одав­де из Бер­ка­со­ва.” „Под при­ти­ском ма­те­ре?” при­ти­снух та­стер (у гла­ви) с на­ме­ром да на овом згло­бу отво­рим и раз­гра­нам при­чу. „Да ли то зна­чи да сте сту­пи­ли у брак про­тив во­ље свог ср­ца?” Јел­ка Тор­ма (раз­ве­зу­је ма­ра­му, ко­ја оста­је на гла­ви): „Уда­ла сам се под при­ти­ском ма­те­ре, да. А да је до ме­не би­ло, зна­те, не би још... Имала сам осам­на­ест и по го­ди­на. Тро­је де­це сам ро­ди­ла са Вла­ди­ми­ром, али син Сте­ван ми је умро, са­мо да ми се то ни­је до­го­ди­ло...” „Умро? – Од че­га је умро?” „Рак. Умро је од ра­ка у гр­лу”, ре­че Јел­ка Тор­ма с по­лу­за­ми­шље­ним по­гле­дом у ша­ке пре­кр­ште­не на сто­лу. „Умро је, да, сад ће у мар­ту бити две го­ди­не... пе­де­сет осмо го­ди­ште, млад... У зад­ње вре­ме је пио ма­ло ви­ше, а кад је ви­дио до че­га је до­ве­ло, оста­вио је пи­ће, он­да је већ би­ло ка­сно. Та­ко је суд­би­на те­ла.” „А Вла­ди­мир, ваш су­пруг?” упи­тао сам же­ну у цр­ни­ни. Ме­ђу­тим, тог мо­мен­та у со­бу ула­зи мла­да, на­сме­ја­на же­на са два де­те­та. „Је­ле­на Тор­ма”, ре­че и пру­жи ру­ку. „Су­пру­га... пре­ми­ну­лог?” пи­там. „Не”, ре­че Је­ле­на Тор­ма. „Ја сам су­пру­га Сте­ва­но­вог си­на Мир­ка. Алек­сан­дра и Лу­ка су на­ша де­ца.” „У ства­ри, Мир­ко га зо­ву”, ре­че Јел­ка Тор­ма, „али пра­во име му је Ми­рон. Де­вер ми се звао Ми­рон, па кад се унук ро­дио, син је ре­ко, нек се зо­ве по стри­цу, и та­ко... А пи­та­ли сте ме за мог му­жа Вла­ди­ми­ ра. Умро је де­ве­де­сет сед­ме, дав­но. Пр­во му је де­ве­де­сет ше­сте умр­ла ма­тер, а се­дам ме­се­ци по­сле ње умро је и Вла­ди­мир. Рак же­л у­ца. Ду­го је ву­ко бо­лест, ду­го, ми­слио је да ће га про­ћи, ни­је про­шло, би­ло је све го­ре, он­да је пао у кре­вет, два ме­се­ца се му­чио. И умро.”

97

Жељко Марковић

„Ва­ш их пре­о­с та­л их дво­је де­це... Шта је с њи­ма?” „Слав­ка, пе­де­сет ше­сто го­ ди­ште, жи­ви мош ка­сти до­бро, муж јој је био по­ли­ца­јац, при­ма пен­зи­ју, две ћер­ке има... А ова нај­мла­ђа, Ол­ги­ца, ше­зде­сет тре­ ће го­д и­ш те, жи­ви у Хр­ват­с кој. Ни­је ра­д и­ла ниг­д и, би­ла та­мо уда­на за јед­ним ау ­то­ме­ха­ни­ча­ ром, па ни­с у мо­гли, па се рас­та­ ли, би­ла је у Не­мач­кој, ку ­пи­ла се­би ку­ћи­цу не­ку, и та­ко да...” „А ви?” упи­т ао сам Је­ле­н у Тор­ма. „Где ви жи­ви­те са ва­шим су­пру­гом Мир­ком и де­цом?” „Па, жи­ви­мо у овој ку­ћи, са ба­бом. Муж је за­по­слен у јед­ној ме­сни­ци у Ши­ду. А ја сам ро­дом из Вин­ко­ва­ца, са­мо ду­го сам ов­де, до­шла сам пре два­де­сет го­ди­на. Мир­ка је ба­ба од­ра­ни­ла...” А ја (Јел­ки Тор­ма): „Уну­ка сте Јел­ка Тор­ма, рођ. Ђу­ђар: „Ре­к ла сам се­би, тр­пи­ћу док мо­г у! Тр­пи­ла сам због де­це.” ви от­хра­ни­ли... До­бро, а за­што Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић Ми­ро­на ни­су от­хра­ни­ли ње­го­ви ро­ди­те­љи?” „Рас­та­ли су се, ни­с у мо­гли за­јед­но. Сна­ја је оста­ви­ла мог си­на и уда­ла се за дру­гог. И то је то, го­спо­ ди­не! Сте­ван се ви­ше ни­је же­нио. Кад су се раз­дво­ји­ли, Ми­рон је имао де­сет ме­се­ци, осто је са оцом... и ја сам га од­ра­ни­ла...” ре­че Јел­ка Тор­ма. „Ову ку­ћу сте по­ди­гли ви и ваш су­пруг Вла­ди­мир?” упи­тах с на­ ме­ром да раз­ли­ве­ну при­чу вра­тим у ко­ри­то. „Не. Ку­ћа је већ по­сто­ја­ла, кад сам се ја уда­ла за ње­га и до­шла ов­де. Ку­ћа је од пре Дру­гог свет­ског ра­та, зна­те. Ви­те, ова­ко, све­кр­ви­на све­ кр­ва да­ла је по­ла пла­ца, па је ову ку­ћу на­пра­вио... Пра­ти­те? Ни­је вам ја­сно. По­ла­ко. Зна­чи, све­кр­ви­на све­кр­ва, да, од мог му­жа ба­ба... Ни­је ва­ж но! – А све­кра не знам, ни мој муж га ни­је знао, би­ло му је де­сет да­на, кад му је отац оти­шо у Ка­на­д у. Ма­ти му је из При­ви­не Гла­ве, 98

Чекајући воз из Винковаца

јед­но се­ло ту бли­зу. Ти, Ра­ха­љо­ви, по­ре­клом су са Кар­па­та. Ско­ро сви су из­у ­мр­ли. Је­дан пра­у ­нук од све­кр­ви­ног бра­та жи­ви у Бе­о­гра­д у и у Ми­тро­ви­ци жи­ви је­дан син од све­кр­ви­ног нај­мла­ђег бра­та... Не­ма их ви­ше.” „Ре­ци­те ми не­што о по­кој­ном су­пру­г у.” А Јел­ка Тор­ма (по­сле ћу­та­ња): „Бо­ље да вам не при­чам. Не мо­же се ни ис­при­ча­ти ка­ко сам жи­ви­ла. Ни­је то ле­па при­ча. Не­мам шта кри­ ти, ло­ше сам жи­ви­ла са њим... Ло­ше. И то је про­шло! Во­ло је да по­пи­је, и пре­ви­ше је пио, ша­ро је уна­о­ко­ло, ви­јо дру­ге же­не... Та­ки је ство­рен! Мо­же­те за­ми­сли­ти, кад је ко­ња про­до и до­шо ку­ћи без ди­на­ра. А ја, си­ро­та, узај­мим да мо­г у шко­ло­ва­ти де­цу, па у над­ни­цу, ра­ди­ла по цео дан, да вра­тим то што сам узај­ми­ла. Ски­ну­ла сам ср­пом ју­тро и по сун­ цо­кре­та и во­зи­ла за­пре­жним ко­ли­ма са ко­би­лом, све са­ма, и уве­че се ми же­не ску­пи­мо и ту­ца­мо... А он, ни бри­га га ни­је, ски­та, ко зна где је... Кад би ма­ло до­шо се­би, још смо не­ка­ко и жи­ви­ли, али то је тра­ја­ло крат­ко.” „Где су гра­ни­це жен­ског тр­пље­ња?” „Та, би­ла сам се и ра­ста­ла, па ни­је дао ми­ра, пр­ко­сио, пра­вио про­ бле­ме. И мо­ра­ла сам се вра­ти­ти, да не сра­мо­тим ро­ди­те­ље. И ре­кла сам се­би, тр­пи­ћу док мо­г у! Тр­пи­ла сам због де­це. Зна­те шта, го­спо­ди­не, да ка­жем да сам не­што про­жи­ви­ла, ни­сам. Про­жи­ви­ла сам, ето, тих осам­ на­ест и по го­ди­на, док сам би­ла код ма­те­ре и оца, а от­ка­ко сам се уда­ ла, до­шла ов­де...” – Же­на у цр­ни­ни, Јел­ка Тор­ма, за­ћу­та на тре­ну­так и по­гле­да де­цу Алек­сан­дру и Лу­ку. – „Ово су ми нај­леп­ши тре­ну­ци у жи­ во­т у. Да ни­је њих дво­је, по­л у­ди­ла би у овој ку­ћи. Де­ца ме одр­жа­ва­ју у жи­во­т у.” Је­ле­на се осмех­ну.

(2010)

99

СМРТ У ПРИ­ВИ­НОЈ ГЛА­ВИ

Ме­лан­хо­лич­но до­сад­на ки­ша, сит­ни вез олов­ног, га­со­ви­тог не­ба, бри­зга кроз аку­стич­ни ци­лин­дар олу­ка, при­љу­бље­ног под на­ги­бом уз мо­кри па­стел бу­бу­љи­ча­ве фа­са ­де тро­у ­гла­стог за­ба­та, пер­фо­ри­ра­ног пре­ци­зним со­клом, оро­ша­ва кр­зно трав­ња­ка око ку­ће, ка­пље са стре­ хе на грм ру­же пу­за­ви­це (с гра­ном обе­ше­ном о жи­ци за олук) и ве­је на му ­шка­тле и пе­т у ­ни­је у цр­ним сак­си­ја­ма, на­пра­вље­ним од бу ­ри­ћа, опа­са­ним елек­трич­но цр­ве­ним обру­чи­ма. Ка­пља­во цве­ће дрх­ти у пла­ стич­ним по­с у­да­ма, по­ре­ђа­ним жен­ским ле­њи­ром на под­зи­д у, за­се­че­ ном у бре­жуљ­ку, ис­под чар­да­ка, дуж бе­тон­ске ко­ре крат­ке, при­ла­зне ста­зе нео­гра­ђе­ног пред­њег дво­ри­шта у струч­но раз­мно­же­ном ра­сти­њу. Сце­но­гра­фи­ја ку­ће у При­ви­ној Гла­ви, ње­на бри­ж љи­во осми­ш ље­на ле­по­та, урав­но­те­же­но ди­са­ње фор­ме и са­др­жа­ја, су­ге­ри­шу и ле­ти­мич­ним уви­дом, с ули­це, да ов­де жи­ви вре­дан и за­до­во­љан, естет­ски осве­шћен и ху­ман, па мо­ж да, чак, и сре­ћан свет. Ме­ђу­т им, то је ку­ћа у све­жој жа­ло­сти, ку­ћа с цр­ним фло­ром, цр­на ку­ћа, от­ка­ко је ле­тос умро чо­век, млад чо­век, ко­ји је осми­слио и во­дио ову по­ро­дич­н у ма­н у­фак­т у ­ру, но­шен иде­јом да у њој ма­те­ри­ја­ли­зу­је свој сми­сао и ми­си­ју под Не­бом. Смрт га је пре­се­к ла. И са­да че­ти­ри же­не у цр­ном, без му­шке гла­ве у ку­ћ и, раз­м и­ш ља­ју ка­ко да са­с та­ве по­к и­да­н и жи­вот по­сле од­ла­с ка Бран­ка Ан­дри­ћа? Би­ља­на Ан­дрић (по­кој­ни­ко­ва су­пру­га): „Пре две го­ди­не, ка­да је мој муж остао без по­сла, до­се­ли­ли смо се из Ши­да са ћер­ка­ма Бра­ни­сла­вом и Са­њом, ов­де, у ку­ћу ње­го­вих ро­ди­те­ља, где је Бран­ко и ро­ђен... И све ово што ви­ди­те, ку­ћу, шу­пе, еко­но­ми­ју, об­но­вио је и из­гра­дио мој муж сво­јим ру­ка­ма. Ра­нио је би­ко­ве, об­ра­ђи­вао зе­мљу. У фе­бру­а­ру су му ди­ јаг­но­сти­ци­ра­ли кан­цер... хе­мо­те­ра­пи­ја, јед­но зра­че­ње... Умро је у ју­ну.” Ми­лан­ка Ан­дрић (по­кој­ни­ко­ва мај­ка): „Са­ра­ни­ли смо га го­ре на гро­бљу код ма­на­сти­ра. Ишла сам, не­срет­ни­ца, сва­ки дан на ње­гов гроб, 100

Чекајући воз из Винковаца

а да­нас не мо­гу, ки­ша је... А и ка­лу­ђе­ри­це ми ка­жу да не ва­ља ићи сва­ки дан на гроб. Ту­г у­јем. Ду­ша ме бо­ли. Са­ра­ни­ла сам си­на. Ка­ко да­ље без Бран­ка? Не­ма ви­ше чо­ве­ка у ку­ћи.” Спу­сти­мо се са­да се­дам­де­сет се­дам го­ди­на у ду­би­ну При­ви­не Гла­ве! Је­дан мла­дић, ро­дом из Бин­г у­ле, до­ла­зи у ма­на­стир са сво­јом, или ту­ ђом иде­јом, да сво­ју пер­со­нал­ност пре­да Цр­кви. Ме­ђу­тим, ка­лу­ђер­ски при­прав­ник Ни­ко­ла Ра­ди­че­вић, ис­ку­ше­ник ме­ђу зи­ди­на­ма ма­на­сти­ра При­ви­на Гла­ва, за­бо­де­ног ме­ђу све­тле и во­де­не по­лут­ке фру­шко­гор­ског пе­ри­во­ја из­над Ши­да, ни­је из­гле­да био скро­јен за ман­ти­ју и мо­на­шки аске­ти­зам. Не­по­зна­то нам је ка­да је и ка­ко пр­ња­вор­ска ле­по­ти­ца Ве­ лин­ка Ко­ва­че­вић за­свр­бе­ла ње­го­во око, да ли се са њом спан­ђао и кра­ дом са­ста­јао као ис­ку­ше­ник, огре­шив­ши се о ка­л у­ђер­ски ко­декс, или је, због ње, на­пу­стио ма­на­стир и пре­шао код ње у ку­ћу, што би би­ло по­ште­ни­је и пре­ма Цр­кви и пре­ма цу­ри. Из­ве­сно је са­мо јед­но: из­ме­ђу

Ми­лан­ка Ан­дрић са сна­јом Би­ља­ном и ње­ним ћер­ка­ма Бра­ни­сла­вом и Са­њом Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

101

Жељко Марковић

ман­ти­је и сук­ње, Ра­ди­че­вић се опре­де­лио за сук­њу. По­ште­но. И мно­ги би од нас, сла­би­јег ка­рак­те­ра. Уо­ста­лом, за­то и је­сте био ис­ку­ше­ник. Цу­ра, ко­ја је ис­те­ра­ла муж­ја­ка из ма­на­стир­ског ђа­ка, жи­ве­ла је са­ма у по­ро­дич­ној ку­ћи под зи­ди­на­ма При­ви­не Гла­ве, от­ка­ко су јој ро­ди­те­љи Јо­ван и Ле­по­са­ва Ко­ва­че­вић, при­вре­ме­но оти­шли у ма­на­стир Бе­о­чин, где им је син Вељ­ко, Ве­лин­кин ро­ђе­ни брат – гле слу­ча­ја ко­ме­ди­јан­та!

– био ка­л у­ђер­ски при­прав­ник, ис­ку­ше­ник ко­ји је с игу­ма­ном сре­дио да му ро­ди­те­љи, док он „учи за по­па”, бу­ду ма­на­стир­ски по­слу­жи­те­љи. Ве­ро­ват­но ни­ка­да не­ће­мо са­зна­ти де­та ­ље, прем­да нас оску­ди­ца ин­фор­ма­ци­ја, да­ка­ко, не спу­та­ва да за­ми­сли­мо не­су­ђе­ног ка­лу­ђе­ра Ни­ ко­ла­ја, ка­ко по­ма­ло с осе­ћа­њем кри­ви­це, прем­да не­ма раз­ло­га, отва­ра ка­пи­ју сво­је пр­ња­вор­ске ве­зе и, не раз­ми­шља­ју­ћи о по­сле­ди­ца­ма (а ко­ме је од нас до раз­ми­шља­ња у та­квим мо­мен­ти­ма), по­све­ћу­је се ле­по­та­ма при­зем­ног жи­во­та. И он­да јед­но ју­тро не­ста­је из При­ви­не Гла­ве. Му­ шка по­сла. И прем­да не­ка­ко, бар ми му­шкар­ци, има­мо раз­у ­ме­ва­ње за ње­гов по­сту­пак, Ра­ди­че­вић нас, ипак, оста­вља у не­до­у ­ми­ци, да ли је ње­гов од­ла­зак био чин бек­ства не­зре­лог сла­би­ћа од пре­те­ћег бра­ка, или са­мо чин бек­ства од на­ја­вље­не или мо­гу­ће труд­но­ће и од­го­вор­но­сти за (брач­не) по­сле­ди­це, ко­је ни­је био спре­ман да по­де­ли са сво­јом пр­ња­вор­ ском аван­т у­ром? Или се из­ме­ђу ово дво­је до­го­дио Тре­ну­так и, мо­жда, ни­шта ду­бље од то­га, али Тре­ну­так ко­ји је у њој тра­јао де­вет ме­се­ци, по­сле ко­јег је она, Ве­лин­ка, по­ста­ла 1933. го­ди­не ма­ма ван­брач­не ћер­ке Ми­лан­ке! И док је Ко­ва­че­вић­ка љу­ља­ла ко­лев­ку у ро­ди­тељ­ској ку­ћи у При­ви­ној Гла­ви, Ра­ди­че­вић је жу­љао клу­пу сред­ње еко­ном­ске шко­ле у Шап­цу. Из­гле­да­ло је да ће ро­ђе­ње ћер­ке ре­а­ни­ми­ра­ти ову ма­на­стир­ ску ве­зу. Рас­по­ла­же­мо ин­фор­ма­ци­ја­ма, ко­је до­не­кле уно­се но­во све­тло у овај не­вен­ча­ни слу­чај. Ра­ди­че­вић је, на­вод­но, мо­лио Ве­лин­ку да „по­ ку­ша­ју за­јед­но”, али ње­го­ви ро­ди­те­љи у Бин­г у­ли, на­вод­но, ни­с у да­ли да се за њу оже­ни, прем­да ни Ве­лин­ки­но ср­це, пре­ма истом из­во­ру, ко­је је ра­ни­је, на­вод­но, во­ле­ло Ни­ко­лу, ни­је ви­ше хте­ло да чу­је за ње­га, навод­ но. И Ни­ко­ла Ра­ди­че­вић, би­о­ло­шки отац Ми­лан­ке Ко­ва­че­вић, оже­нио се за дру­г у же­ну и ску­ћио у Бе­о­гра­д у. Ро­ди­ли су Бран­ка и Ђор­ђа. Ве­лин­ки­ни ро­ди­те­љи Јо­ван и Ле­по­са­ва Ко­ва­че­вић, вра­ти­ли су се из Ма­на­сти­ра Бе­о­чи­на ку­ћи у При­ви­ну Гла­ву, без си­на Вељ­ка, ко­ји је – гле сад опет слу­чај­но­сти! – ока­чио ман­ти­ју о клин и, уме­сто кр­ста, за­хеф­тао пе­то­кра­ку на че­ло, гла­ви­њао с пу­шком по Фру­шкој го­ри и, кад се рат за­вр­шио, на­шао ухле­бље и кров у Но­вом Са­д у. Ве­лин­ка усту­па љу­ља­ње ко­лев­ке ро­ди­те­љи­ма и, на по­зив бра­та, при­дру ­ж у ­је му се у 102

Чекајући воз из Винковаца

Но­вом Са­д у, упо­зна­је ми­ли­ци­о­не­ра Сре­т у Бир­ћа­ка и из­ла­зи пред ма­ ти­ча­ра са уни­фор­мом свог жи­во­та. До­би­ја­ју си­на и бли­зна­ки­ње. Ве­ лин­ка Бир­ћак све ре­ђе из Но­вог Са­да до­ла­зи у При­ви­н у Гла­ву, њен ма­на­стир­ски љу­бав­ни ин­ци­дент, ван­брач­на ћер­ка Ми­лан­ка Ко­ва­че­вић, ко­ју су од ко­лев­ке од­га­ја­ли Ле­по­са­ва и Јо­ван, све јој је да­ља, не до­жи­вља­ ва је као мај­ку, ег­зи­стен­ци­јал­но и емо­тив­но при­па­да де­ди и ба­би, при том још јед­на осо­ба – ро­дом из Бин­г у­ле! – нео­че­ки­ва­но упли­ће сво­ју би­о­гра­фи­ју у ову пр­ња­вор­ску са­пу­ни­цу. Ни­ко­ла Ра­ди­че­вић ви­ше ни­ка­да не­ће до­ћи из Бе­о­гра­да у При­ви­ ну Гла­ву, и ћер­ка га ни­ка­да не­ће упо­зна­ти, али Ни­ко­ли­на ро­ђе­на се­стра Стев­ка, на­про­тив, при­зна­је Ми­лан­к у, оби­ла­зи је и љу­би у ба­би­ној и де­ди­ној ку­ћи у При­ви­ној Гла­ви, до­би­ја од де­вој­чи­це и ње­ну фо­то­гра­фи­ ју, и про­сто би би­ло не­ве­ро­ват­но да ту сли­чи­цу не по­ка­же свом бе­о­град­ ском бра­т у. Ми­лан­ка Ко­ва­че­вић уда­је се са се­дам­на­ест и по го­ди­на за Сто­ја­на Ан­дри­ћа из При­ви­не Гла­ве, на­пу­шта ку­ћу де­де и ба­бе, и прем­да је с (по­кој­ним) му­жем, пре­ма вла­сти­том при­зна­њу, жи­ве­ла сва­ко­ја­ко, ство­ри­ли су пр­во Бо­ри­сла­ва (1952), мо­ре­пло­вац ко­ји се уси­дрио и да­нас жи­ви у Ка­на­ди, Зо­ру (1959), уда­та у Мо­ло­вин, Бран­ка, умро као бе­ба од се­дам не­де­ља, и Бран­ка (1961), ко­ји је ле­тос умро од ра­ка. Ми­лан­ка Ан­дрић (пла­че): „По­чет­ком ове го­ди­не – Бран­ко је већ ле­жо бо­ле­стан – до­ла­зи ми на вра­та не­по­знат чо­век и ка­же да се зо­ве Ђор­ђе Ра­ди­че­вић... О, Бо­же! Мла­ђи син мог оца Ни­ко­ле, жи­ви у Бе­о­ гра­д у, са­знао да има се­стру у При­ви­ној Гла­ви и же­ља му је би­ла да ме упо­зна. За­гр­лио ме, по­љу­био, бри­знуо у плач. Имам се­дам­де­сет се­дам го­ди­на и тек сад смо се упо­зна­ли нас дво­је. Хва­ла мом бра­т у Ђор­ђу. У ју­ну ме­се­цу био је на са­хра­ни мог си­на Бран­ка, до­шо је са же­ном и кад смо да­ва­ли че­тр­де­сет да­на... Шта је мој жи­вот! Ни­сам би­ла срећ­на у де­тињ­ству, а са­да, ево, уми­рем не­срећ­на и у ста­ро­сти. Та­ко ми је не­где пи­са­но. Мој жи­вот је био тра­ге­ди­ја, ка­ко оно на­род ка­же, од по­во­ја до по­кро­ва.” Ве­је ме­лан­хо­лич­на ки­ша на цр­ну ку­ћу у При­ви­ној Гла­ви, ква­си цр­не му­шка­тле и цр­не пе­ту­ни­је. Цвет­ни аран­жма­ни об­ру­бљу­ју слу­за­ву ко­ру бе­тон­ске ста­зе, ко­ја се ус­пи­ње пра­во са улич­ног ас­фал­та, пре­ма ка­пи­ји про­стра­ног бе­то­ни­ра­ног дво­ри­шта у жи­ча­ној огра­ди и пре­ма две­ма ку­ћа­ма па­стел­них фа­са­да, бес­пре­кор­не уред­но­сти, но­ви­јој ку­ћи на бре­жуљ­ку до ули­це и ста­ри­јој ку­ћи у про­ду­жет­ку, осве­тље­ној ве­ли­ким, ста­рин­ским про­зо­ри­ма. Три до­бро­на­мер­на и раз­дра­га­на псе­та трч­ка­ ју по бе­тон­ском па­то­с у авли­је. Жу ­ти, де­ве­то­го­ди­шњи ма­чак Мар­ко, 103

Жељко Марковић

зе­ва под над­стре­шни­цом. Пи­ра­ми­да по­ки­слих об­ли­ца че­ка да их исце­ па му­шка се­ки­ра. Трак­тор ћу­ти по­л у­за­ми­шљен под над­стре­шни­цом. Шта­ла је пра­зна, не­ма би­ко­ва. Све је за­мр­ло, жи­вот као да је стао. Ка­ко да­ље без Ње­га? У сва­кој ства­ри осе­ћа се Ње­го­во при­су­ство. Ни­шта није та­ко мр­тво као жив чо­век. И ни­шта ни­је та­ко жи­во као мр­тав чо­век.

(2010)

104

ПО­СЛЕД­ЊИ СВЕ­ДОК ИЗ КУ­ЋЕ КОД ДВА ЛА­ВА

Чо­век с ви­зи­јом и, из­гле­да, об­да­рен сми­слом за ле­по­т у, на­пред­ни и пе­снич­ки по­не­сен гра­ди­тељ Ста­ни­мир Ка­ва­чић из При­ви­не Гла­ве, пла­нин­ског за­ле­ђа Ши­да, са­зи­дао је пре сто го­ди­на, ме­ђу кља­стим на­ би­ја­ча­ма за­пе­че­ним у ко­ри­т у фру­шко­гор­ског по­то­ка, ре­пли­ку ба­рок­ не швап­ске ку­ће на ки­блу (луч­ни за­бат). Ку­ћу, ка­кве до та­да ни­је би­ло у При­ви­ној Гла­ви, по­ди­гао је од ци­гле, осве­тлио је са два кр­ста­ста про­ зор­че­та на кла­си­ци­стич­ки раш­чла­ње­ној бе­ло-жу­тој фа­са­ди и под­ву­као је чо­ко­лад­ним со­клом. Ду­бо­ка, хра­сто­ва вра­та у су­здр­жа­ном ду­бо­ре­зу, при­ступ са ули­це кроз ни­шу у отво­ре­ни ход­ник (трем, гонг) кла­сич­не па­нон­ске ку­ће на бра­зду. Из­над луч­но за­сво­ђе­ног уду­бље­ња, по­ви­ше вра­та, гип­са­ни ре­љеф, два ла­ва којa се сме­ју. Дво­ри­ште бла­го наг­ну­то, па­то­са­но ци­глом из­ме­ђу глав­не ку­ће и ку­ћер­ка или лет­ње куј­ни­це. Ме­ђу­тим, да би са­зи­дао та­кву над­моћ­ну ку­ћу, Ста­ни­мир је мо­рао да има пун ја­стук па­ра и до­бре при­хо­де, а за­тим ја­сну и од­луч­ну иде­ју и ви­зи­ју, пре све­га, чвр­сту ре­ше­ност да се ова­квом гра­ђан­ском ар­х и­ тек­ту­ром, огле­да­лом свог еко­ном­ског пре­сти­жа и сво­јих уну­тра­шњих те­жњи, уз­не­се из­над за­о­ста­лог окру ­же­ња и иза ­ђе из блат­ња­ве сен­ке пр­ња­вор­ске ко­ло­ни­је на­би­ја­ча, по­тле­у ­ши­ца и стра­ћа­ра. У вре­ме ка­да је са­зи­да­на, ку­ћа Ко­ва­чи­ћа при­па­да­ла је ни­зу од два­ де­се­так ку­ћа по­ре­ђа­них уз та­да глав­ни друм, ко­ји се под­нож­јем бре­га, ко­си­ном по­то­ка, бла­го ус­пи­ње за ма­на­стир При­ви­ну Гла­ву. Пр­ња­вор се у ме­ђу­вре­ме­ну раз­мно­жио по­точ­ном ува­лом под­но Ја­ро­ша, глав­ни са­о­бра­ћај­ни при­ступ у ма­на­стир из­ме­штен је ме­ђу ку­ће, с дру­ге стра­не по­то­ка, и град­ска го­спо­ђи­ца из При­ви­не Гла­ве, Ко­ва­чи­ћа ку­ћа, оста­ла је по стра­ни, из­ван до­ма­ша­ја очи­ју ма­на­стир­ских пут­ни­ка, осу­ђе­на да сво­јом ба­рок­но-кла­си­ци­стич­ком фа­са­дом гле­да у окра­јак бре­га, с дру­ге 105

Жељко Марковић

стра­не по­де­ра­не ас­фалт­не ко­ре, као не­ка ле­по­ти­ца за­ро­бље­на у соп­стве­ној ле­по­ти, свр­ха са­мој се­би. На ро­ми­ња­вој ки­ши, су­ма­ гли­ча­стој из­л у­че­ви­ни, ко­ја у ва­ ло­ви­том пре­де­л у по­г ра ­нич­ног Ши­да од ју­трос ква­си, об­ла­же и де­фор­ми­ше оп­се­сив­не мо­ти­ве Са­ве Шу­ма­но­ви­ћа, и пра­ти нас, бле­са­ча, од Но­вог Са­да, ку­ћа у со­ ка­ку Ву­ка Ка­ра­џи­ћа са ка­ли­граф­ ском фа­са­дом и ба­чва­стим за­ба­ том, овла­же­на емул­зи­јом тмур­не, ки­ш не све ­тло­с ти умрт­вље­ног Ми­лен­ко Ко­ва­чић: „То­га да­на це­ла При­ви­на Гла­ва је по­па­ли­та, све је го­ри­ло.” пре­по­дне­ва, за­ву­че­на под бу­ти­ Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић ну ма­на­стир­ског бре­га ку­штра­ вог, за­ру­де­лог кр­зна, до­би­ла је не­ку на­ро­чи­ту из­ра­жај­ност и ре­ љеф­ност. Ка­да про­ла­зник ста­не ли­цем у ли­це са ње­ном млеч­но бе­лом фа­са­дом, раш­чла­ње­ном жу ­тим гип­са­ним ими­та­ци­ја­ма ко­ринт­ских ка­пи­те­ла са спи­рал­ном и биљ­ном пла­сти­ком, по­л у­кру­жним сун­цем у ки­бли за­ба­та и гип­са­ним ла­во­ви­ма, на­ме­ће му се ми­сао да се иза овог раз­дра­га­ног есте­ти­зма и пре­ци­зне, го­то­во сте­рил­но уми­ве­не зид­не ма­ ске, скри­ва не­што ва­жно... Али, шта? Шта се скри­ва? То је ку­ћа Ми­лен­ка Ко­ва­чи­ћа, ко­ји се­ди за сто­лом у то­плој куј­ни­ци и пре­би­ра по по­ро­дич­ним фо­то­гра­фи­ја­ма, тра­жи јед­ну ва­жну сли­ку, да илу­стру­је сво­ју при­чу. „Пре ове ку­ће би­ла је на истом ме­сту ку­ћа од др­ве­та. И у њој је ро­ђен мој де­да Ста­ни­мир Ко­ва­чић. Кад је де­да де­вет­сто де­се­те до­ву­ко ау­стриј­ску ци­гљу, два­де­сет се­дам хи­ља­да ко­ма­да – то­ли­ко је ци­гљи угра­ ђе­но у зи­до­ве и по­друм! – и по­чо да по­ди­же ку­ћу, ве­ли­ку ку­ћу за оно до­ба, и пр­ву ку­ћу од ци­гље у При­ви­ној Гла­ви, све оста­ле су би­ле на­би­ ја­че, сви су га чуд­но гле­да­ли. У то до­ба тек се оже­нио, а био је је­ди­нац. И љу­ди су га пи­та­ли: ’Стан­ко, шта ће ти та­ка ве­ли­ка ку­ћа?’ А де­да им је од­го­ва­ро: ’Тре­ба ми... Бог ће ми да­ти ше­сто­ро де­це!’ И – ствар­но, оже­нио се за Да­ни­цу, и има­ли су три му­шка де­те­та: Па­ју, Ђо­ку, мог оца, и Ва­су. Ва­са, не­срећ­ник, ле­жо по­тр­бу­шке на па­шња­ку, до­био га­ло­пи­ра­ју­ћу ту­ 106

Чекајући воз из Винковаца

бер­ку­ло­зу и умро са се­дам­на­ест го­ди­на. И три ће­ри су има­ли: Ко­вин­ку, Дра­ги­њу и Љу­би­цу. И сад мо­рам да ка­жем не­што о мом де­ди Стан­ку. Он је био чо­век, љу­ди су при­ча­ли, чист ко су­за, вре­дан и по­штен, до­бар, ја­ко, ја­ко до­бар чо­век. И чи­нио је до­бро љу­ди­ма. Увек се на­шо да по­ мог­не у си­ро­ма­штву и не­сре­ћи, и ни­ко о ње­му у При­ви­ној Гла­ви ру­жну реч ни­је ре­ко. Та­ки је чо­век био! А та­ки ми је био и отац Ђо­ка Ко­ва­чић. Ја сам до­бро­ту од њих учио.”, ре­че и по­ка­за јед­ну фо­то­гра­фи­ју. „Ево га, ме­ђу ов­ца­ма – увек смо има­ли пре­ко сто­ти­ну ова­ца – овај ов­де је мој отац Ђо­ка. А овај ов­де са ћер­ка­ма у на­руч­ју, то сам ја. Имам две ће­ри.” Чи­ка Ми­лен­ко, мој се­дам­де­сет дво­го­ди­шњи жи­ви је­зик, унук гра­ ди­те­ља ку­ће Ста­ни­ми­ра Ко­ва­чи­ћа, син ње­го­вог си­на Ђо­ке, и је­ди­ни ста­нов­ник Ку­ће код два ла­ва, от­ка­ко му је пре три и по го­ди­не умр­ла же­на Ми­ле­ва, зва­на Се­ка, ро­дом из За­са­ви­це, се­ди за сто­лом лет­ње куј­ни­це (гра ­ђе­не пе­де­сет сед­ме у истом стил­ском обра­сцу као ку­ћа), за­пах­ну­те ми­ри­шља­вом и рас­пуц­ке­та­лом ва­тром др­ве­та из шпо­ре­та, и по­ка­зу­је ми по­ро­дич­не фо­то­гра­фи­је, из­ва­ђе­не из ку­ти­је за ци­пе­ле. „А ко су ове че­ти­ри же­не са де­цом?” упи­тао сам Ко­ва­чи­ћа. „Ту сам фо­то­гра­фи­ју баш тео да вам по­ка­жем. Ова оде, пр­ва са де­сна је Ко­вин­ка Ко­ва­чић, уда­та Но­ва­ко­вић, мо­ја ке­ка, од­ма до ње је мо­ја ма­тер Љу­би­ца, ро­ђе­на Ра­до­сав­ски из Ер­де­ви­ка, овај деч­ко оде, то сам ја – ви­те да сам и да­нас за­др­жо лик – а шта сам он­дак имо пет-шест го­ди­на. Ово је мо­ја ро­ђе­на се­стра Бог­дан­ка. Па, ова тре­ћа, то је Дра­ ги­ња, уда­та Ми­лић, мо­ја дру­га ке­ка, и ова оде Љу­би­ца Ко­ва­чић, тре­ћа се­стра, уда­та Ћу­лић, а ова ма­ла на сто­ли­ци је ње­на ћер­ка Ду­шан­ка. Ду­шан­ку су уби­ли у ко­лев­ци.” „Уби­ли је у ко­лев­ци? – Ко је убио?” „Уста­ше. Па, ви­те, би­ло је то ова­ко... Ја сам тог да­на очо са ма­те­ром у Ер­де­вик, оч­л и у млин, а се­с тра Бог­дан­ка, има­ла је де­се­так го­д и­на, оста­ла је код де­де Ста­ни­ми­ра и ба­бе Да­ни­це, оде у ку­ћи. Оца, мог Ђо­ку, њи­хо­вог си­на, оте­ра­ли су че­тр­де­сет пр­ве у Не­мач­к у и та­мо у ло­го­ру Кремс до­че­ко је крај ра­та. А Ма­тер мо­ја Љу­би­ца са нас дво­је де­це жи­ ви­ла је оде у ку­ћи са све­кром и све­кр­вом. И тог да­на за­те­кла се и њи­ хо­ва ћер­ка Љу­би­ца Ћу­лић, мо­ја тет­ка, са Ду ­шан­ком у ко­лев­ци... ено ко­лев­ке и сад на та­ва­ну... Ке­ка Љу­би­ца жи­ви­ла је у ку­ћи пре­ко по­то­ка. Са­ва Ћу­лић, њен муж, умро је млад. До­шла са бе­бом код ро­ди­те­ља на ру­чак. Ба­ба и де­да зи­да­ли су шу­пу, па је ту био и зи­дар, не­ки Ми­лин­ко, пре­зи­ме­на се не се­ћам. Ру­ча­ли су оде у со­би, кад на вра­ти­ма у тре­м у 107

Жељко Марковић

Ми­лен­ко Ко­ва­чић: „Ову ма­л у Ду­шан­к у на сто­ли­ци, уста­ша је убио у ко­лев­ци.”

дво­ји­ца уста­ша... И иза­ђе у трем пр­во мој де­да Стан­ко. ’Шта вам тре­ба, љу­ди?’ пи­та. – И, ка­ко и’ је упи­то, та­ко га је­дан уда­ри ба­јо­не­том у ра­ме! Де­да па­де, ба­ба Да­ни­ца и ке­ка Љу­би­ца по­ска­ка­ше од сто­ла, па у ле­лек и ври­ску, да по­мог­ну де­ди... И, ка­ко су ис­тр­ча­ле на вра­та, ба­бу по­го­де у уста, ке­ку у сто­мак. Све их по­ту­ку, ено та­мо, у тре­му. А зи­дар Ми­лин­ ко, кад је ви­дио шта су ови ура­ди­ли у тре­му, кре­но да бе­жи пре­ко авли­ је, и он­де га уби­ју, код бу­на­ра. Бог­дан­ка, мо­ја се­стра, за­те­кла се на­по­љу и, кад је за­пу­ца­ло, шћу­ћу­ри­ла се иза чар­да­ка. И њу су га­ђа­ли, ме­так јој је оче­шо обр­ву. И кад су у ку­ћи ви­ди­ли Ду­шан­ку у ко­лев­ки и њу уби­ју... Ето, та­ко је би­ло. Ку­ћу ни­с у за­па­ли­ли. То­га да­на це­ла При­ви­на Гла­ва је по­па­ли­та, све је го­ри­ло. У дру­гим ку­ћа­ма уби­ли су јед­но-дво­је, а у на­шој ку­ћи нај­ви­ше... Пе­то­ро! Са­мо је, ето, Бог­дан­ка оста­ла у жи­во­т у. И кад смо су­тра­дан, не зна­ју­ћи шта се до­го­ди­ло, ма­тер и ја кре­ни­ли из Ер­де­ви­ка у При­ви­ну Гла­ву, ту го­ре иза шу­ме, пре­ма Ку­ку­јев­ци­ма, пре­ део се зо­ве Мар­тин­ци, изи­ђу пред нас ба­ба Да­на, на­ша ком­ши­ни­ца, и ње­на ћер­ка Ра­ди­ни­ка. ’Све су по­т у­кли!’ пла­че ба­ба Да­на. ’Све је по­па­ ли­то! У пр­ња­вор не мо­же­те ни за жи­ву гла­ву.’ А он­да и ма­тер мо­ја бри­ зну у плач, ми­сли­ла је да је и Бог­дан­ка уби­је­на.”

108

Чекајући воз из Винковаца

„Да ли вам је жи­ва се­стра?” „Умр­ла је не­дав­но у Зре­ња­ни­ну.” И тог тре­нут­ка, си­ну­ло ми је да сам упра­во са­чу­вао од смр­ти, се­ ћа­ње по­след­њег све­до­ка.

(2010)

109

ВА­СА И СТЕ­ВА У СВОМ СВЕ­ТУ

Уми­рао је и знао је да уми­ре. Екс­по­зи­ци­ја ње­го­ве смр­ти у по­след­њем ста­ди­ју­м у има­ла је убр­за­ни ток. Пао је у во­де­ну бо­лест као про­ла­зник ко­ји, ни­шта не слу­те­ћи, упад­не у ноћ­ни шахт, му­ње­ви­то и без на­ја­ве (баш та­ко је са­оп­штио си­но­ви­ма: без на­ја­ве), ка­да се у ње­му, чо­ве­ку та­ ко­ре­ћи до ма­ло­час здра­вом и пра­вом, по­ди­гла уну­тра­шња теч­ност и оп­те­ре­ти­ла плу­ћа. Ин­ди­ка­ци­ја ко­ја при­зи­ва на­глу сла­бост ср­ча­не пум­пе и кар­ди­о­ва­ску­лар­ну оне­мо­ћа­лост, услед че­га му се вр­ло бр­зо на­д у­вао сто­мак, за­те­гла му се ди­ја­фраг­ма и оте­кле су му но­ге, обо­рив­ши га у кре­вет. Три-че­ти­ри да­на пре од­ла­ска, ре­као је си­но­ви­ма, хлад­но на­сме­ јан, да је ма­ло­час, пре­ли­ста­ва­ју­ћи стра­ни­це сво­је фру­шко­гор­ске би­о­ гра­фи­је, од­је­да­ред за­ч уо по­зна­те гла­со­ве: по­зи­ва­ју га, ка ­же, по­кој­ни ро­ди­те­љи, по­зи­ва­ју га од­о­зго, да им се при­дру­жи на не­бу, и то што му се ко­ли­ко ју­че чи­ни­ло да­ле­ко, ка­же, са­да је са­свим бли­зу... Умро је без све­до­ка, „уда­ви­ла га је во­да у плу­ћи­ма”. Ве­ли­чан­стве­ни тр­зај по­след­њег тре­нут­ка, лан­си­рао га је из по­сте­ље и, по­пут елек­трич­ног би­ча, ба­цио га на под, где су га си­но­ви и на­шли, још мла­ког, по­ред кре­ве­та, уда­вље­ног у соп­стве­ној во­ди. По­кој­ни Ђу ­ра Хнат­ко, на­сме­ја­ни Ру­син из Би­кић До­ла, го­ди­на ве­ли­ког од­ла­ска: 2008, са­мо­хра­ни отац јед­но­јај­ча­них бли­ за­на­ца Ва­се и Сте­ве, упам­ћен је по ве­дром, ша­љи­вом ду­х у, с лу­цид­ном и, че­сто, цр­но­х у­мор­ном искри­ча­во­шћу и, по­сле­дич­но (прем­да не мора да зна­чи), по оп­ти­ми­стич­ком жи­вот­ном ста­ву и ли­цу с из­ра­зом че­сте и, ка­жу, не­из­ве­шта­че­не на­сме­ја­но­сти, ко­ја га је – са­мо је Хнат­ко знао по­мо­ћу ко­је мен­тал­не ал­хе­ми­је – др­жа­ла у пси­х ич­кој рав­но­те­жи до пред са­му смрт, ко­ју је до­че­као до зад­њег да­на ве­дар и све­стан, прем­да је, као што смо са­зна­ли из увод­ног акор­да, уми­рао те­шко, вр­ло те­шко, био је уто­пље­ник у соп­стве­ном те­л у. О Хнат­ку не зна­мо мно­го. Зна­мо у ства­ри то­ли­ко, ко­ли­ко га има у ме­мо­риј­ској кар­ти­ци ње­го­вог си­на Ва­се и у из­ја­ва­ма све­га не­ко­ли­ко 110

Чекајући воз из Винковаца

слу­чај­них про­ла­зни­ка са Би­кић­ке штраф­те. Ро­ђен је и цео век про­жи­вео у овој ку­ћи, под стре­хом свог оца Ва­се Хнат­ка, у ку­ћи у ко­јој су ро­ђе­ни – и да­нас жи­ве под ње­ном стре­хом – ње­го­ви но­во­го­ди­шњи бли­зан­ци: Ва­са и Сте­ва, јед­но­јај­ча­ни ге­нет­ски ду­пли­ка­ти, ко­је је 1. ја­ну­а­ра 1973. го­ди­не ро­ди­ла Ста­ни­ја из Ши­да, с де­те­том из прет­ход­ног бра­ка (с ко­ јим је до­шла у ку­ћу Хнат­ко). Шта се по­ка­рам­ба­си­ло из­ме­ђу и Ђу­ре и Ста­ни­је, ни то не зна­мо, али зна­мо да је из­ме­ђу њих убр­зо пу­кло и да она на­пу­шта ку­ћу Хнат­ко и вра­ћа се у Шид, три ко­ра­ка низ­вод­но од Би­ кић До­ла, пре­п у ­шта­ју­ћи ко­а­у ­то­ру њи­хо­ве де­це да их по­ди­же сам. И та­ко је и би­ло. Са­мо­хра­ни отац Ђу­ра Хнат­ко, си­лом при­ли­ка мо­ти­ви­сан ма­те­рин­ском уло­гом, уве­жбао је тех­ни­ке и три­ко­ве од­га­ја­ња ма­ле деце и, кад би из­ју­тра од­ла­зио из огра­де, ре­ци­мо на њи­ву, на­по­јио би Ва­с у и Сте­ву кра­вљим мле­ком и оста­вљао би их на дво­ри­шту да се игра­ју под ста­ром ја­бу ­ком. Кад су бли­зан­ци про­сла­ви­ли свој сед­ми ја­ну­ар под ја­бу­ком, Ђу­ра Хнат­ко из­ла­зи из уло­ге са­мо­хра­ног ро­ди­те­ља и до­во­ди у ку­ћу Ма­ри­ју из Ку­ку­је­ва­ца, же­ну с ко­јом се вен­ча­ва и ко­ја узи­ма уло­ гу ма­ће­хе и не­ко­ли­ко го­ди­на оп­ста­је на по­ро­дич­ној сце­ни у Ча­па­је­вој 45, за­тим из­ла­зи из уло­ге ма­ће­хе, вра­ћа се у Ку­ку­јев­це (под не­ра­све­тље­ ним окол­но­сти­ма), и Ђу­ра Хнат­ко опет оста­је на брач­ном це­ди­л у. Са­мо­хра­ни бли­зан­ци Ва­са и Сте­ва, све до пре две го­ди­не, је­ли су за истим сто­лом са сво­јим на­сме­ја­ним оцем Ђу­ром Хнат­ком, чо­ве­ком с ко­јим су би­ли ја­ко ве­за­ни, се­ља­ком и брач­ним бро­до­лом­ни­ком, ко­ји их је по­ди­гао, а са­ми се ни­с у же­ни­ли, и са­да жи­ве од со­ци­јал­не цр­ка­ ви­це, уно­ше­ња др­ва по ку­ћа­ма и над­ни­ча­ре­ња, по­сло­ви за ко­ји је спо­ со­бан са­мо Ва­са, по­што је Сте­ва без­ма­ло слеп и ско­ро да и не отва­ра ка­пи­ју. У ства­ри, јед­но­јај­ча­на бра­ћа Хнат­ко из Би­кић До­ла, то­ли­ко фи­ зич­ки ли­че да их је те­шко раз­ли­ко­ва­ти и љу­ди с ко­ји­ма су сва­ко­днев­но, али са­мо њих два зна­ју – и то ми у ру­син­ском клу­бу Иван Ко­тља­рев­ски об­ја­шња­ва Ва­са Хнат­ко – да су у њи­хо­вим ду­пли­ра­ним те­ли­ма, ипак, две лич­но­сти, два мен­тал­на, пси­хо­ло­шка про­фи­ла. „И ви и брат има­те озбиљ­не про­бле­ме са ви­дом и слу­хом. Да ли је то ге­нет­ско про­клет­ство јед­но­јај­ча­них бли­за­на­ца?” упи­тао сам. „Не­мам пој­ма”, ре­че Ва­са Хнат­ко. „Брат је ви­дио, но­сио је на­о­ча­ре, он­да му се по­сле де­ве­де­сет де­ве­те... Ма, све је то од бом­бар­до­ва­ња, ја вам ка­жем... Он­да му се од­је­да­ред ја­ви­ла ми­о­па­ти­ја оч­них ми­ши­ћа, па му је па­ла абла­ци­ја. И сад на то јед­но око, то што тре­пе­ри, рас­по­зна ли­це са­мо кад му се при­бли­жиш. А ви­дио је ра­ни­је, ско­ро нор­мал­но је ви­дио, ра­ди­ли смо јед­но вре­ме у ме­са­ри у Ши­ду, ми смо ме­са­ри. Али 111

Жељко Марковић

Ва­са и Сте­ва Хнат­ко из Би­кић До­ла Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

га­зда нам ни­је пла­ћо пен­зи­о­но, пре­ва­рио нас... И сад је Сте­ва ско­ро слеп! Ја га бри­јем. Ја и ку­вам. Ра­ни­је, док је ви­дио, ишли смо у мо­бу, не­ма ко­ме ни­смо по­мо­гли у се­л у... Ово­ме бер­би ку­ку­руз, ово­ме кром­пир...” „А ва­ма?” упи­тао сам Хнат­ка. „По­ма­же ли ко ва­ма?” „Не жа­ли­мо се... Жи­ви­мо у свом све­т у! По­се­ћу­је нас ста­ри кум Ро­ма­њак Рат­ко, ње­гов отац Сте­ва вен­чо је на­шег оца Ђу­ру са ма­ће­хом из Ку­ку­је­ва­ца.” „А ва­ша ма­ма? – Шта је с њом?” „На­ша ма­ма... Жи­ва је! До­ђе по­вре­ме­но из Ши­да. Ле­по од ње, по­ шту­је­мо, али ни­је то то. Ми смо во­ле­ли оца Ђу­ру, он нас је од­ра­нио... Мно­го нам фа­ли отац. Сте­ва и ја смо ве­дри на ње­га. По­ди­гли смо му и спо­ме­ник на гро­бљу.” „Ка­ко ви и брат про­во­ди­те вре­ме у ку­ћи?” упи­тао сам Ва­су Хнат­ка. „О че­м у раз­го­ва­ра­те?” „О че­м у? О ни­че­м у! Ћу­ти­мо.” „Ћу­ти­те? – Па, за­што?” „Ћу­ти­мо. А о че­му да раз­го­ва­ра­мо? Сте­ва је на­ви­ко да ћу­ти и кад је у дру­штву стал­но ћу­ти. А ја, кад не­ма по­сла, па оста­нем ку­ћи, по­кри­ јем се по гла­ви и спа­вам. По че­тр­на­ест са­ти спа­вам. Или, ако не спа­вам, 112

Чекајући воз из Винковаца

ло­жим ва­тру, пу­шим и ме­ди­ти­рам по­ред шпо­ре­та. Сте­ва за то вре­ме слу­ша ра­дио у со­би. И уоп­ште не раз­го­ва­ра­мо. Жи­ви­мо у свом све­т у! По­ја­ча­мо ра­дио да сви­ра – ра­дио је код нас по цео дан укљу­чен – по­ ја­ча­мо га, слу­ша­мо му­зи­ку... Ва­са сла­би­је чу­је, а и ме­не из­да­ју уши, да, из­да­ју ме... Он слу­ша те­ле­ви­зи­ју, уоп­ште не ви­ди сли­ку, па по­ја­ча­мо и те­ле­ви­зи­ју. Ја му пре­при­ча­вам шта ви­дим. На јед­но око је слеп, а дру­го му тре­пе­ри, не­што ма­ло на­зи­ре кроз ма­глу. Ње­го­во је, кад се про­бу­ди, пи­је ка­фу и ме­ди­ти­ра по­ред шпо­ре­та од де­вет до де­сет... Оде не­кад уз огра­ду до ду­ћа­на. По­чи­сти авли­ју. И од­вр­не ра­дио. По це­ли дан слу­ша ра­дио. Дај Бо­же да та­ко и оста­не! Ка­жем вам, жи­ви­мо у свом све­т у.” У тре­нут­ку ка­да пре­ла­зим ли­м ун-жу­то осве­тље­ни праг њи­хо­вог све­та, сло­бод­ног све­та ку­ће Хнат­ко, на­по­љу је де­бе­ли мрак про­х лад­ног пред­ве­чер­ја, густ као па­ста (ако сам до­бро ви­део у мра­ку), озву­чен мљац­ ка­вим шу ­мом ро­ми­ња­ве, пси­хо­со­мат­ске ки­ше, ко­ја се у ви­зу­ел­ном сје­ди­ње­њу са елек­трич­ном из­л у ­че­ви­ном ане­мич­не авлиј­ске лам­пе, пре­си­ја­ва на бу­бу­љи­ча­вој бе­тон­ској облат­ни као слуз. Ома­ња про­сто­ ри­ја у ко­ју смо упра­во за­ко­ра­чи­ли, од­мах с вра­та, ко­ја гле­да­ју на дво­ ри­ште, за­пра­во је све­тло­жу­то окре­че­но пред­со­бље, пре­тво­ре­но с праг­ ма­т ич­н им му ­ш ким сми­слом за са ­ж и­ма­ње про­с то­ра у ма­л у му ­ш ку ку ­х и­њи­цу, с при­па ­да­ју­ћим еле­мен­ти­ма, шпо­ре­том сме­де­рев­цем, на­ хра­ње­ним др­ве­ним кр­ме­на­дла­ма (це­па­ни­це су на но­ви­на­ма у ћо­шку), с рин­гла­ма цр­вен­ка­сто ок­си­ди­ра­не тек­сту ­ре и шер­пом пу ­ном чор­бе (за су­тра). И с оним – без увре­де због ове до­бро­на­мер­не ге­не­ра­ли­за­ ци­је – са­мач­ки и бо­ем­ски опу­ште­ним, ки­сел­ка­сто-за­го­ре­лим, по­ма­ло пле­сњи­вим шме­ком сло­бод­ног му­шког ег­зи­стен­ци­ја­ли­зма, оли­че­ног у за­це­мен­ти­ра­ној шкољ­ки пе­пе­ља­ре на го­лом сто­лу, згу­жва­ној пр­ља­вој кр­пи и ша­ре­ном, рас­ку­пу­са­ном не­дељ­ни­ку, ско­ре­лој шо­љи ју­трос по­ пи­је­не ка­фе и у пе­шки­ру на штри­к у, за­тег­н у ­том ди­ја­го­нал­но из­над греј­не по­вр­ши­не шпо­ре­та. Из то­плог по­л у­мра­ка су­сед­не про­сто­ри­је од­шкри­н у ­тих вра­та, пе­ва ра­дио. У со­бу ула­зи Ва­са Хнат­ко, а из­ла­зи Сте­ва Хнат­ко. „Ја сам Сте­ва”, ре­че Ва­са. „Ја сам Ва­са”, ре­че Сте­ва. И та­ко у Би­кић До­л у жи­ве јед­но­јај­ча­на бра­ћа Хнат­ко! Жи­ве у свом је­дин­стве­ном све­т у. И сва­ки у свом све­т у.

(2010) 113

ТА­КО МА­ЛИ, А ВЕЋ СРЕ­МАЦ

До­к у ­мен­тар­на при­ча, ко­ју ис­пи­с у ­јем, на­о­ру ­жан дик­та­фо­ном у оку, тек, се­дам го­ди­на, сва­ке не­де­ље, под па­пир­на­тим кро­вом овог сре­ мач­ки офар­ба­ног се­ри­ја­ла, (зло)упо­тре­бља­ва­ју­ћи жи­вот, љу­де, по­ја­ве и фе­но­ме­не, по­се­д у­је увр­ну­то свој­ство да цик­не у бе­о­ња­чи ком­пју­те­ ра, оног мо­мен­та ка­да, по по­врат­к у са не­пре­глед­них про­стран­ста­ва срем­ског кон­ти­нен­та, пре­ли­ста­ва­ју­ћи фо­то-ре­пор­те­ров ди­ги­тал­ни опус са на­ших, хај­де да ка­же­мо (па ма­кар и да се ла­же­мо), слу­жбе­них пу­то­пи­сних пра­ши­на­ре­ња, спа­зим у ћо­шку ње­го­вог елек­трон­ског за­ пи­са, не­ки бли­ста­во уо­че­ни, спо­ред­ни де­таљ, не­ки жи­вац, не­ко злат­но зр­но. И пре­да мном, као кост из ме­са, ис­ко­чи кич­ме­на мо­жди­на не­ке но­ве при­че. Или, ипак, че­шће, ка­да ми пред очи­ма пук­не ду­хо­ви­то, иро­нич­но, про­ниц­љи­во по­го­ђен фо­то­граф­ски при­зор, а ме­ни не са­мо да је про­ма­као, док сам ман­тра­ма при­зи­вао До­брог ан­ђе­ла ре­пор­та­же на не­ком рас­кр­шћу, не­го и, под прет­по­став­ком да сам га уо­чио, мо­жда бих пре­шао пре­ко ње­га, јер у мом оку не би иси­ја­вао та­кво ства­ра­лач­ ко зра­че­ње, као на сним­ку Сло­бо­да­на Шу­шње­ви­ћа, јед­ном од мно­гих ње­го­вих ди­ги­тал­них за­пи­са у ко­ји­ма сам НА­КНАД­НО ви­део при­чу. Уо­ста­лом, ево ка­ко то ди­ше у мом срем­ском ло­ви­шту при­ча. Про­ кљу­ча­ли, буч­ни гу­жва­њац са сни­мље­ном му­зич­ком за­пр­шком. Ма­ла, же­сто­ка се­о­ска за­ба­ва у ко­ју смо се, и не зна­ју­ћи шта је по сре­ди, јед­не про­х лад­не во­де­не ве­че­ри, ува­ли­ли фо­то-ре­пор­тер и мо­ја ма­лен­кост (спре­ма­ју­ћи се за по­вра­так у Но­ви Сад), на­кон што нас је по­сло­вич­на ра ­до­зна­лост сма­к ла с прав­ца и до­слов­но уву ­к ла с мрач­не, ка­пља­ве штраф­те, ме­ђу ве­се­ла ста­кла. Ис­по­ста­ви­ло се да је у до­тич­ној ку­ћи у цен­тру све­та Би­кић До­ла, ру­син­ски клуб Иван Ко­тља­рев­ски, чи­ја су нам вра­та, од­је­да­ред, зев­ну­ла пред но­сом. Ефе­кат про­ва ­ље­не бре­ше, кроз ко­ју су на пра­зну ули­цу у мра­ку, а из ома­ле­не про­сто­ри­је у при­ зе­мљу, оки­ће­не ша­ре­ним ви­ме­ни­ма лум­ба­ло­на, по­ку­ља­ли као бу­јич­ни 114

Чекајући воз из Винковаца

та­ла­с и, му­зи­ка, деч­ја гра­ја, жен­с ки смех, ври­с ка и ци­ка, гла­со­ви, и ру­жи­ча­ста си­ја­лич­на све­тлост. Си­ну­ло ми је да је ова си­ту­а­ци­ја (фо­то) ре­пор­тер­ски ап­со­лут­но упо­тре­бљи­ва, оног мо­мен­та, ка­да ми је на вра­ ти­ма ре­че­но да ов­де, те ве­че­ри, три ро­ђе­не се­стре, мла­де же­не, сва­ка са по два сво­ја де­те­та, плус оста ­ла де­ца, обе­ле­жа­ва­ју да­т ум ро­ђе­ња де­те­та јед­не од њих три, Зо­ра­на Ба­ла­шћа­ка. От­ка­ко ми је Сло­бо­дан Шу­шње­вић нај­че­шћи са­пут­ник на срем­ ским пу ­то­ва­њи­ма, ко­ле­га из Днев­ни­ка ко­јем, без ње­го­вог одо­бре­ња, по­с ве­ћу ­јем ову сво­ју по­след­њу ре­пор­т а ­ж у у 2010. го­д и­н и, при­знао, ле­тос, да сам га у Бре­ста­ч у (код Си­ба­ча) на­ву­као на груп­н у фо­то­г ра­ фи­ју, при­зи­ва­мо при­ли­ку да нам се сло­жи не­ки ин­те­ре­сан­тан ГРУП­НИ ПОР­ТРЕТ. И та­ман смо по­ми­сли­ли да смо за да­нас окон­ча­ли лов на до­ку­мен­тар­не при­че у гра­ви­та­ци­о­ном озрач­ју Ши­да, кад, ево га, у Би­ ки­ћу, па­ра­диг­ма жен­ске сре­ће и пло­до­твор­не жи­вот­не енер­ги­је. Три срећ­но уда­те се­стре Кр­нић из Ши­да и њи­хо­ва ре­мек де­ла: Сла­ђа­на Ба­ ла­шћак (Го­ран и Зо­ран), Сне­жа­на Јо­ва­но­вић (Те­о­до­ра и На­та­ли­ја) и Ива­на Мај­хер (Адри­ан и Уна). Му­шки ко­а­у ­то­ри ни­с у при­с ут­ни. Жу­ља са­мо је­дан ка­мен­чић: Сла­ђа­на Ба­ла­шћак, се­стра ко­ја је прва ро­ђе­на, чи­ји син Зо­ран срав­њу­је, не пи­тах ко­ји по ре­ду ро­ђен­дан, није при­с ут­на на за­ба­ви, сти­же ка­сни­је, ка­да у шта­ли му­же­вље­вих ро­ди­ те­ља, с ко­ји­ма је у су­жи­во­ту са Алек­сан­дром и де­цом, на­ми­ри ве­че­ром пе­де­сет ро­га­тих го­спо­ђа. Ива­на и Сне­жа­на, сне­би­ва­ју­ћи се пред но­ви­ на­ри­ма, скла­ња­ју се од објек­ти­ва и из­ја­ве за но­ви­не не да­ју без пр­во­ ро­ђе­не се­стре. Или, од­го­вор­ност пре­ба­цу­ју на њу: „Сла­ђа­на ће вам све ре­ћи.” Пех! – Где јој је ку­ћа? Глав­ном штраф­том, са­мо пра­во, па де­сно, по­ред по­то­ка... У фру­шко­гор­ској кне­же­ви­ни фар­ме­ра Ба­ла­шћа­ко­вих, до ко­је нас из цен­тра, ипак, до­во­ди Сла­ђа­нин син Го­ран, тра­је уо­би­ча­ је­на ве­чер­ња ужур­ба­ност. Опе­ра­ци­ја хра­ње­ња ро­га­тих го­спо­ђа и чи­ шће­ња њи­хо­вог апарт­ма­на, пред­ста­ва у ко­јој уче­ству­ју: Сто­јан­ка Ба­ла­ шћак, срп­ска су­пру­га (Бје­љи­на) ру­син­ског Срем­ца (Би­кић Дол) Да­ни­ла Ба­ла­шћа­ка, с ко­јим раз­го­ва­рам под ки­шо­бра­ном на авли­ји ис­пред шта­ ле, њи­хо­ва град­ска снај­ка Сла­ђа­на, рођ. Кр­нић („Ка­да је до­шла из Ши­да, пла­ши­ла се кра­ва, а са­да са­ма му­зе три­де­сет.”), ко­ју че­ка­мо због груп­ ног пор­тре­та, и пла­ће­ни штал­ски мо­мак Злат­ко Цин­ков­ски. Ра­ста­вље­ни са­мац. И та­ко, док че­ка­мо Сла­ђа­ну, њен све­кар Да­ни­ло Ба­ла­шћак, при­ча ми, с но­г у, и на мо­је за­пит­ки­ва­ње, ка­ко су ње­го­ви Ру­си­ни, стар­т у­ју­ћи с укра­јин­ско-сло­вач­ких стра­на, до­спе­ли под Фру ­шку го­ру, и спи­ра 115

Жељко Марковић

Три ро­ђе­не се­стре са сво­јом де­цом у Би­кић До­л у Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

исто­риј­ски та­лог са свог нај­ду­бљег пре­тка, ко­ло­ни­сте Јо­зе­фа Ба­ла­шћа­ ка, ро­до­на­чел­ни­ка, ко­ји је не­ка вр­ста сту­ба но­са­ча би­кић­ке фа­ми­ли­је. Да­ни­ло Ба­ла­шћак је, па­пир­на­то ре­че­но, чо­век из зе­мље, или, пре­ци­ зни­је, чо­век од зе­мље, фар­мер ин­фи­ци­ран ру­син­ско-сло­вач­ком оп­сед­ ну­то­шћу вред­но­ћом. То је чо­век са ше­зде­сет ро­ђен­да­на на ра­ме­ни­ма, ко­јем је рад, рад, и са­мо рад... и опет рад... за­дао мно­го му­ке, али и до­нео за­до­вољ­ства у жи­во­т у, за­пра­во му је до­нео сми­сао. Ме­ђу ­тим, без об­зи­ра што је у по­ро­дич­ној ма­ну­фак­т у­ри у Би­ки­ћу го­спо­дар свог вре­ме­на, Дан­ко се ни­ка­да ни­је осе­ћао као сло­бо­дан чо­век, па ни у оном за­кон­ски за­га­ран­то­ва­ном ин­тер­ме­цу, ка­да је сло­бо­да – го­ди­шњи од­ мор, и ка­да ис­це­ђе­ни чо­век нпр. от­пу­ту­је у ба­њу („Не идем ниг­ди... Био сам код дру­гог си­на Го­ра­на и сна­је Да­ја­не у Не­мач­кој, сад ско­ро, и то је све. Све! Го­ди­на­ма не сти­же­мо ниг­ди да иде­мо од по­сла.”). Је­зеф Ба­ла­шћак је чо­век из ма­гле, или, пре­ци­зни­је, чо­век од ма­гле, пре­дак мог са­го­вор­ни­ка, за ко­јег се је­ди­но са си­г ур­но­шћу зна да је по­ сто­јао и да се звао Јо­зеф Ба­ла­шћак, све оста­ло је ма­гла, при­па­да у свој­ ству не­ка­квог мит­ског би­ћа у по­ро­дич­ној ар­хе­о­ло­ги­ји Ба­ла­шћа­ко­вих 116

Чекајући воз из Винковаца

из Би­кић До­ла, срем­ских Ру­си­на, ко­ји од ње­га, Јо­зе­фа од Бар­де­је­ва, свог нај­д у­бљег пре­тка, ко­ме се зна име и пре­зи­ме и зе­мља по­ре­кла (Укра­ ји­на), ме­ре сво­је исто­риј­ско тра­ја­ње на кон­ти­нен­т у Сре­м у. Тај пр­ви срем­ски Ба­ла­шћак, ми­то­ло­шки те­мељ, ро­ђен ме­ђу ви­ла­ма и ви­ле­ња­ ци­ма у за­ча­ра­ним во­де­ним шу ­ма­ма и тре­се­ти­шти­ма око Бар­де­је­ва, фо­то­ге­нич­не сред­њо­ве­ков­не ва­ро­ши на раз­дељ­ку из­ме­ђу Укра­ји­не и Сло­вач­ке (Сло­вач­ка), уре­ше­не фа­са­да­ма као го­бле­ни­ма хе­кла­ним па­ у­ко­вим кон­цем, чи­ју је ен­де­мич­ност бла­го­си­љао Уне­ско, до­шао је под Фру­шку го­ру, пре­пи­с у­јем ње­го­вог по­том­ка, „пре око две­ста го­ди­на”. То би зна­чи­ло, ако се ни­је пре­ра­чу­нао, да се Јо­зеф Ба­ла­шћак, до­се­лио по­ла ве­ка пре не­го што ће му се у Би­ки­ћу при­дру­жи­ти глав­ни­на ру­син­ ских ко­ло­ни­ста из Лу­ко­ва код Бар­де­је­ва. Ка­ко је, где и с ким по­чео под Фру­шком го­ром Јо­зеф од Бар­де­је­ва, оста­је за са­да не­по­зна­то; ње­го­ва де-ен-ка, ње­го­ва ге­нет­ска ши­фра, жи­ви у Ба­ла­шћа­ко­ви­ма из Би­ки­ћа. Да­ни­л у Дан­ку Ба­ла­шћа­ку, осим Јо­зе­фа, сви су про­пла­ка­ли у Би­ки­ћу. Де­да: Ђу­ра. Отац: Ни­ко­ла. Си­но­ви: Алек­сан­дар и Го­ран. Уну­ци: Го­ран и Зо­ран. Ру­си­ни. Срем­ци. У не­ко до­ба си­пљи­ве ве­че­ри, на­кон што смо с Да­ни­лом Ба­ла­шћа­ ком, ис­пред кра­вљег хо­те­ла, с но­г у, под по­ки­слим ки­шо­бра­ном, отре­ сли по­не­ку ја­бу­ку зна­ња са ње­го­ве по­ро­дич­не кро­шње, и сти­гли, као што пи­ше, да се оче­ше­мо и о фо­то­ге­нич­ни Бар­де­јев, че­ка­ју­ћи ње­го­ву сна­ху цр­ве­них нок­ти­ју, за­су­ка­них ру­ка­ва, у му­са­вим гу­ме­ним чи­зма­ма („Не би ја то ни ра­ди­ла, да муж ни­је до­бар, та­ки ка­ки је! Не­ма шан­се!”), да у ко­ли­ци­ма, га­ца­ју­ћи по сјак­та­вом, ми­ри­ш ља­вом фил­м у ба­ле­ге, раз­ве­зе дуж ро­га­тих ва­ло­ва и по­де­ли ве­чер­ње кра­вље пор­ци­је, од­ве­зли смо се до Бер­ка­со­ва и, пре­кра­ћу­ју­ћи рад­но вре­ме, док се Сла­ђа­на сре­ди и си­ђе у цен­тар низ штраф­т у, та­ко­ре­ћи с про­зо­ра, ски­ну­ли још јед­ну жен­ску при­чу, а по­том цу­рик­ну­ли у клуб Иван Ко­тља­рев­ски да, на­по­ кон, од­ра­ди­мо груп­ни пор­трет три се­стре са ше­сто­ро де­це и да па­лимо за Но­ви Сад. И он­да, гле са­да за­пле­та, тај ма­ли ру­син­ско-срп­ски Сре­мац, Зо­ран Ба­ла­шћак, пр­ва пер­со­на ро­ђен­дан­ског ка­лам­бу­ра у Би­ки­ћу – сни­мљен на­сме­јан са де­цом, сат или два ра­ни­је – са­да, кад је глав­но, на­пра­сно на­ду­рен, бун­тов­ник без раз­ло­га, здра­во љут и, ка­ко ства­ри сто­је, ре­шен да не­ће до кра­ја, као да је че­као са­мо овај фо­то­граф­ски мо­ме­нат, од­би­ја да се сли­ка! А, ка­да Зо­ран не­што не­ће, об­ја­шња­ва га ма­ма, не­ма си­ле убе­ђи­ва­ња ко­ја ће га при­во­ле­ти да хо­ће. Та­ко ма­ли, а већ Сре­мац! И с об­зи­ром на то да смо се у Но­ви Сад вра­ти­ли с окр­ње­ним сним­ком, без 117

Жељко Марковић

глав­ног про­та­го­ни­сте ма­ле, же­сто­ке се­о­ске све­ча­но­сти, ко­ји је те вече­ ри, на­из­глед до­био бит­ку са но­ви­на­ри­ма, али, ис­по­ста­ви­ће се, не и рат, био сам се опро­стио од ру­бри­ке и груп­ног пор­тре­та, про­шло је од сли­ ка­ња ско­ро два ме­се­ца, кад ми пре не­ки дан у ре­дак­ци­ји на ход­ни­ку при­ла­зи фо­то-ре­пор­тер Сло­бо­дан Шу­шње­вић. „Ка­жи дра­гич­ка!” сме­је се ко­ле­га. „Над­му­дрио сам оног ма­лог Срем­ ца из Би­кић До­ла. Умон­ти­рао сам га у груп­ни пор­трет у фо­то­шо­пу!” И са­да, да не ис­пад­не да смо овом фо­то­граф­ском при­чом по­вреди­ ли до­сто­јан­ство де­те­та, ни­је штос у то­ме што је фо­то-ре­пор­тер ма­лог Срем­ца угу­рао „на си­л у” у груп­ни пор­трет, не­го је штос у то­ме што ми је јед­ном про­ниц­љи­вом ин­тер­вен­ци­јом на сним­ку, омо­г у­ћио да на кри­ли­ма ње­го­ве ду­хо­ви­те и, по ро­ђен­дан­ског сла­вље­ни­ка, бе­за­зле­не фо­то-мон­та­же, осло­бо­дим из ка­ве­за жан­ра ви­ши ста­ди­јум ре­пор­та­же!

(2010)

118

ВАР­В А ­Р ИН У ИРИ­Ш КОЈ УЛИ­Ц И ГРЧ­К А МА ­Л А

АМЕ­РИ­КА­НАЦ У КУ­ЋИ ВОЈ­НО­ВИ­ЋА

„Чи­ја је ово ку­ћа?” упи­тао сам слу­чај­ног про­ла­зни­ка. Ули­ца у ко­јој сам га срео из­ви­ре из глав­ног ин­ђиј­ског рас­кр­шћа и по­ни­ре у по­точ­ну до­ли­ну. „То је Ку­ћа Вој­но­ви­ћа”, од­го­во­ри чо­век. „Ко су Вој­но­ви­ћи? – Зна­те ли не­што о њи­ма?” „Не­ки бо­га­та­ши! Уђи­те у ку­ћу, па пи­тај­те... уну­тра је му­зеј”, од­го­ во­ри слу ­чај­ни про­ла­зник. „Ја ми­слим да су Вој­но­ви­ћи из­у ­мр­ли. Не др­жи­те ме за реч.” Ку­ћа је гра­ђан­ска, то јест га­здач­ка (срем­ским је­зи­ком ре­че­но), при­ зем­на, и за сво­је го­ди­не до­бро др­же­ћа тво­ре­ви­на од ци­гле у швап­ском про­вин­циј­ском сти­л у, ро­ђе­на на из­ди­са­ју де­вет­на­е­стог сто­ле­ћа бли­зу рас­кр­шћа срем­ске ва­ро­ши рас­цве­та­ле у груд­ном ко­шу Сре­ма. Зда­ње урав­но­те­же­них ли­ни­ја и про­пор­ци­ја, сми­ру­ју­ће и су­здр­жа­не спо­ља­ шно­сти, еко­но­мич­не уну­тра­шњо­сти, опре­мље­на ве­ли­ким по­дру­мом, а по­друм је пот­па­лу­бље и под­свест сва­ке ку­ће, ко­ја др­жи до се­бе. Ку­ћа, за­се­че­на у бре­гу, свр­ста­на у ан­самбл нео­кла­си­ци­стич­ких зна­ме­ни­то­сти Ин­ђи­је (М. Ле­сек), при­па­да­ла је срп­ској тр­го­вач­кој и зе­мљо­по­сед­нич­ кој ма­н у­фак­т у ­ри Вој­но­вић. По­ро­ди­ца је из­у ­мр­ла, та­ко су ми ка­за­ли – ни­сам се уду­бљи­вао и де­та­љи су ми не­по­зна­ти – а Ку­ћа Вој­но­ви­ћа са це­ло­куп­ном имо­ви­ном, укљу­чу­ју­ћи не­ке еле­мен­те ста­рог би­дер­ма­јер­ ског на­ме­шта­ја, умет­нич­ке и сит­ни­је упо­треб­не пред­ме­те (ча­ше, ва­зе, есцајг), укљу­чу­ју­ћи сре­бр­ни­ну и пор­це­лан, збир­ку сли­ка, по­ро­дич­не пор­тре­те, као и би­бли­о­те­ку од шест хи­ља­да књи­га, те­ста­мен­тар­ном во­љом по­след­њег вла­сни­ка Ђор­ђа Вој­но­ви­ћа (1888–1975), зе­мљо­по­сед­ ни­ка, би­бли­о­фи­ла, ко­лек­ци­о­на­ра, пре­во­ди­о­ца и за­ду­жби­на­ра, свет­ског пут­ни­ка, за­ве­шта­на је Оп­шти­ни Ин­ђи­ја са же­љом да­ро­дав­ца да се под ње­ним пла­фо­ном осну­је му­зеј Ра­ван Срем. По­след­ња во­ља је из­вр­ше­на. Прем­да је ку­ћа по­ста­ла му­зеј, од 1974. го­ди­не у ста­ту­су др­жав­не имо­вине 121

Жељко Марковић

и од 1976. го­ди­не спо­ме­ник кул­т у­ре (ле­гат), сви је и да­ље осло­вља­ва­ју, па јој је то по­ста­ло и зва­нич­но име, Ку­ћа Вој­но­ви­ћа! Вој­но­ви­ћи су, мо­ж да, из­у ­мр­ли, ку­ћом га­зду ­је др­жа­ва, али свет још увек до­ла­зи у Ку­ћу Вој­но­ви­ћа. Где из­ла­зи­те ве­че­рас? Иде­мо на из­ ло­жбу у Ку­ћу Вој­но­ви­ћа. Где је згра­да Оп­штин­ске упра­ве? По­ред Ку­ће Вој­но­ви­ћа! Где је ку­ћа то­га и то­га? Про­ђе­те по­ред Ку­ће Вој­но­ви­ћа... Где ра­де Са­ња Сај­ферт и Је­ле­на Вен? Ра­де у Ку­ћи Вој­но­ви­ћа. Где је Слу­жба бес­плат­не пра­ве по­мо­ћи? Ено је у Ку­ћи Вој­но­ви­ћа! А где ће­мо да­нас фо­то-ре­пор­тер и ја? Иде­мо у Ку­ћу Вој­но­ви­ћа. И та­ко је и би­ло. Ме­ђу­тим, по­ште­но го­во­ре­ћи, пре до­ла­ска у Ин­ђи­ју, ни­сам ни знао да по­сто­ји Ку­ћа Вој­но­ви­ћа. И ако са­да ка­жем да смо фо­то-ре­пор­тер и мо­ја ма­лен­кост на нај­по­зна­ти­ју ин­ђиј­ску ку­ћу про­сто на­ба­са­ли, гла­ви­ња­ју­ћи тро­то­а­ром на сле­по у прав­цу лев­ка­сте по­точ­не до­ли­не, за­пад­но од глав­ног рас­кр­ шћа, он­да је ло­гич­но то што смо ушав­ши у ход­ник, про­ма­ши­ли вра­та, нај­пре кан­це­ла­ри­је ле­га­та, а за­тим и вра­та из­ло­жбе­ног га­ле­риј­ског про­сто­ра и спо­мен-со­бе, и за­ба­са­ли у део ход­ни­ка одво­јен ре­шет­ка­стим вра­ти­ма, где је не­ко­ли­ко осо­ба ћут­ке се­де­ло на пла­стич­ним сто­ли­ца­ма уз зид ис­пред вра­та с нат­пи­сом: Слу­жба бес­плат­не прав­не по­мо­ћи. По­сле сам са­знао да је Ку­ћа Вој­но­ви­ћа, у ду­х у срп­ске не­за­х вал­но­сти, упо­тре­бља­ва­на и као ка­фић, да је у ње­ном по­дру­му, јед­ном дав­но, тре­ шта­ла и ди­ско­те­ка, али и да је ку­ћа за­шти­ће­на и при­ве­де­на на­ме­ни, ко­ја би от­при­ли­ке од­го­ва­ра­ла же­љи Ђор­ђа Вој­но­ви­ћа. По­след­њи је дан из­ло­жбе Па­ла Де­чо­ва, сли­ка­ра из Опо­ва. Сле­ди из­ло­жба Је­ле­не Ви­то­ро­вић, сли­кар­ке из Бе­о­гра­да. Сме­њу­ју се умет­ни­ци и сли­ке у Га­ле­ри­ји Ку­ће Вој­но­ви­ћа. Са­мо Вој­но­ви­ћи оста­ју. Сце­но­граф њи­хо­ве спо­мен-со­бе, по­ста­вио је на сре­ди­ни про­сто­ри­је, па­то­са­не све­ тло­бра­он да­ска­ма, под лу­сте­ром с три млеч­не елек­трич­не си­се, ока­че­не о обруч на лан­ци­ма за­ку­ца­ним за ви­со­ки пла­фон, те­шки, прем­да не­ ве­ли­ки и јед­но­став­ни цр­ни сто са ду­плом угла­ча­ном пло­чом за­о­бље­них угло­ва, осло­њен на ме­тал­не сно­по­ве шип­ки и на ма­сив­но ме­тал­но по­ сто­ље. Око сто­ла, ло­гич­но, рас­по­ре­дио је че­ти­ри сто­ли­це та­па­ци­ра­не цр­вен­ка­стом ко­жом, пред­њих но­г у за­ли­ве­них ме­тал­ним на­вла­ка­ма. У ћо­шку, по­ред пор­тре­та Јо­а­ки­ма Вој­но­ви­ћа, рас­ко­шна там­но­бра­он ви­три­на са сре­бром, кри­ста ­лом и пор­це­ла­ном и нео­к ла­си­ци­стич­ка ва­за са ли­ко­ви­ма два Ђор­ђа, оца и си­на. Ка­ље­ва пећ. Ма­ли ша­хов­ски сто на три но­ге са фи­г у­ра­ма. Ђор­ђе Вој­но­вић син, ура­мљен на зи­ду (па­рад­ни пор­трет на све­тлој под­ло­зи), го­спо­дин је при­јат­не спо­ља­шно­сти, бла­гог из­ра­за ли­ца, с 122

Чекајући воз из Винковаца

леп­тир ма­шном и ша­ка­ма на пре­кр­ште­ним но­га­ма. Ау ­тор пор­тре­та, ин­ђиј­ски ака­дем­ски сли­кар Оскар Со­мер­фелд, 1925. При­ла­зим ро­ди­ те­љи­ма Ђор­ђа Вој­но­ви­ћа. Кри­стал­на фо­то­граф­ска пре­ци­зност, ја­сно­ћа и ла­ко­ћа по­те­за не­пот­пи­са­ног сли­кар­ског за­на­тли­је, мо­жда и умет­ни­ ка кла­сич­не при­ме­ње­не ау­стриј­ске ре­а­ли­стич­ке шко­ле, са сна ­жним оти­сци­ма екс­пре­си­о­ни­зма у нер­вним влак­ни­ма ко­ло­ри­та. Ру­ко­тво­ри­ на ано­ним­ног из­во­ђа­ча на­ру­че­них сли­кар­ских ра­до­ва и, по сли­ка­ма су­де­ћи, спе­ци­ја­ли­сте за пор­трет­но фо­то­ко­пи­ра­ње бо­га­те гра ­ђан­ске кла­се. Бес­пре­кор­на цр­тач­ка и ко­ло­ри­стич­ка ве­шти­на „у ду­х у умет­но­ сти дру­ге по­ло­ви­не XIX ве­ка”. Све се то, упе­ча­тљи­во и пре­по­зна­тљи­во, ла­ко чи­та на за­себ­но ура­мље­ним по­л у ­про­фи­ли­ма ин­ђиј­ских су ­пру­ жни­ка Љу­би­це и Ђор­ђа Вој­но­ви­ћа, ви­ди се на њи­хо­вим до­по­ја­сним фи­г у­ра­ма, за­кре­ну­тим јед­на на­спрам дру­ге, и опа­са­ним тан­ком, злат­ ном тра­ком, ја­ја­стог кру­га; ја­ја­стог кру­га, да! Угла­вље­ни у пра­во­у ­гле, фло­рал­но из­ре­зба­ре­не нео­кла­си­ци­стич­ке ра­мо­ве злат­ног па­спар­т уа, уља­ни пор­тре­ти брач­ног па­ра Вој­но­вић по­ста­вље­ни су у удар­ни ћо­шак спо­мен-со­бе, из­ме­ђу уну­тра­шњих др­ве­них вра­та и про­зо­ра до ули­це, с уза­ним, дво­крил­ним, сле­пим ша­л у­ка­тра­ма. Го­спо­ђа Љу­би­ца, ру­ком мај­сто­ра ове­ко­ве­че­на у нај­бо­љим го­ди­на­ ма, пу­нач­ка и буц­ма­ста же­на (што је у ње­но вре­ме би­ло in), мо­дел са из­ра­же­ном емо­ци­јом и ми­шљу у за­гле­да­ним, тач­ни­је, по­лу­за­гле­да­ним, там­ним очи­ма, пред­ста­вље­на је не као лут­ка, не­го као оду ­хо­вље­на лич­ност са пси­хо­ло­ги­јом у по­гле­д у и из­гле­д у, на­гла­ше­но ари­сто­крат­ ског др­жа­ња. Об­у ­че­на је у ла­ку, пли­ша­ну, бор­до ха­љи­ну без ру­ка­ва, с бре­те­ла­ма пре­кри­ве­ним рас­ко­шном чип­ком, из­ве­де­ном у цвет­ном беж-аран­жма­ну, ко­ја с ра­ме­на, укра­ше­них пли­ша­ном (ле­во ра­ме) и чип­ка­ ном ру­жом (де­сно ра­ме), па­да као бал­да­хин низ пр­са с бор­до ма­шни­цом, по­л у ­кру ­жно отва­ра­ју­ћи бе­ли врат опер­ва ­жен око ја­бу ­чи­це и груд­не ко­сти огр­ли­цом од че­ти­ри ни­ске би­се­ра. У уши­ма су јој ма­ле, би­сер­не мин­ђу­ше, оп­то­че­не злат­ним ку­гли­ца­ма. Цр­на, та­ла­са­сто он­д у­ли­ра­на пун­ђа, об­ру­бље­на по­лу­кру­жним увој­ци­ма око све­тле осен­че­не обли­не че­ла у по­ло­жа­ју an fas. Го­спо­дин Ђор­ђе, њен су­пруг, отац њи­хо­вог исто­и­ме­ног си­на, гра­ ди­тељ Ку­ће Вој­но­ви­ћа, тр­го­вац, зе­м љо­по­сед­ник и свет­ски пут­ник, осо­ба из­ду­же­ног ли­ца и са­мо­у ­ве­ре­ног по­гле­да, с бла­гом сен­ком осмех­ ну­то­сти, на­гла­ше­но ви­со­ког че­ла, цр­не крат­ко оши­ша­не ко­се са ду­бо­ ким за­ли­сци­ма и мо­де­ли­ра­ним зу­лу­фи­ма око пра­вил­них уши­ју, обе­ле­ жен до­ми­нант­ним, ву­на­стим, еп­ским бр­ко­ви­ма, ко­ји су за­тр­па­ли уста, 123

Жељко Марковић

Ку­ћа срп­ске по­ро­ди­це Вој­но­вић у Ин­ђи­ји Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

упа­ре­ним с пра­ме­ном јар­че­ве бра­ди­це, пред­ста­вљен је с под­ра­зу­ме­ва­ ју­ћим гра ­ђан­ским до­сто­јан­ством, об­у ­чен за сли­ка­ње јед­но­став­но, у цр­ни ла­ки са­ко и ис­под ње­га у бе­л у ко­шу­љу с краг­ном стег­ну­том око вра­та. У кан­це­ла­ри­ји Ку­ће Вој­но­ви­ћа, ње­не га­ле­ри­је (под над­ле­жно­шћу Кул­т ур­ног цен­тра Ин­ђи­ја), ис­пу­ње­ном жен­ски опу­ште­ном ат­мос­фе­ ром, ме­ђу зи­до­ви­ма обо­га­ће­ним нео­бич­ном ко­лек­ци­јом уља, аква­ре­ла, па­сте­ла, цр­те­жа и илу­стра­ци­ја, с пеј­за­жи­ма, ет­но-пор­тре­ти­ма и фол­ клор­ним сце­на­ма и ко­смич­ким ре­ли­ги­о­зним пред­ста­ва­ма и фан­та­зма­ го­ри­ја­ма на те­м у „бож­јег де­ла”, део за­о­став­шти­не и ле­га­та аме­рич­ког сли­ка­ра ин­ђиј­ског по­ре­кла Ни­ко­ле Пет­ко­ви­ћа (Ин­ђи­ја 1892. – Пит­сбург 1952), ме­ђу фа­сци­к ла­ма и па­пи­ри­ма на за­тр­па­ним сто­ло­ви­ма, ме­ђу ре­ги­стра­то­ри­ма и књи­га­ма на по­ли­ца­ма ви­три­не и под­сет­ни­ца­ма из­ ле­пље­ним на окло­пи­ма мо­ни­то­ра оста­ре­лих ра­чу­на­ра, ујед­но из­ло­жбе­ ном про­сто­ру Ку­ће Вој­но­ви­ћа, за­ти­чем њих две: ку­сто­са, исто­ри­ча­ра умет­но­сти Са­њу Сај­ферт, да­му ке­сте­ња­сте ко­се с пра­ме­но­ви­ма, оде­ве­ну у ори­јен­тал­ном сти­л у: јак­на за­с у­та као ве­ја­ви­цом тир­ки­зним, бра­он и злат­ним сит­ним цве­ћем, с ми­ри­сом Ин­ди­је, уни­кат­на руч­но ра­ђе­на и бо­је­на бро­кат­ска сук­ња до ис­под ли­сто­ва, с ба­кар­но-злат­ним ве­зом фло­рал­них мо­ти­ва и плат­не­не па­ти­ке у ва­тре­ном цвет­ном де­зе­н у, с на­ран­џа­стим, де­ко­ра­тив­ним ма­шна­ма и, за­јед­но са Сај­фер­то­вом, за­ти­ чем у кан­це­ла­ри­ји при­прав­ни­цу Је­ле­ну Вен, ди­пло­ми­ра­ну исто­ри­чар­ку, 124

Чекајући воз из Винковаца

мла­ду да­му од ско­ро у овој га­ле­риј­ској при­чи. Обе су из Ин­ђи­је. Вено­ва жи­ви у Зе­м у­ну. Ни­ко­ла Пет­ко­вић, ура­мље­ни го­спо­дин у са­коу с кра­ва­том, по­ја­ва чи­нов­нич­ког из­гле­да, за­ко­ше­ног ли­ца, по­л у­на­мр­ште­ног и про­бој­ног по­гле­да, за­пра­во је умет­ник ко­ји је на­цр­тао соп­стве­ни пор­трет и са­да, за­ста­к ље­не гла­ве, ви­си ме­ђу сво­јим сли­ка­ма на зи­ду кан­це­ла­ри­је Ку­ће Вој­но­ви­ћа. Пи­там Сај­фер­то­ву ко је чо­век? Пру­жа ми ка­та­лог из­ло­жбе Пет­ко­ви­ће­вих ра­до­ва упри­ли­че­не у Га­ле­ри­ји Ку­ће Вој­но­ви­ћа 2008. го­ди­не и ка­же: „Жи­вео је ду­го у Аме­ри­ци, та­мо је у умро, а ро­дом је из Ин­ђи­је. Био је пот­пу­но не­по­знат јав­но­сти у овом гра­д у.” „Ин­ђи­ји је за­ве­штао ове сли­ке?” „Ње­го­ва же­на је то учи­ни­ла. Из­вр­ши­ла је ње­го­ву во­љу.” Аме­рич­ки др­жа­вља­нин, Сре­мац, стра­сник фи­зич­ких и, мо­ж да још ви­ше, ме­та­фи­зич­ких (ре­ли­ги­о­зних, ко­смич­ких) пу­то­ва­ња, ко­смо­ по­ли­та и пит­сбур­шки гра­ђа­нин све­та, с бал­кан­ском осе­ћај­но­шћу, ра­ сни ко­ло­ри­ста, пеј­за­жи­ста и пор­тре­ти­ста, ве­шти цр­тач и илу­стра­тор, умет­нич­ка лич­ност осе­ћај­не има­ги­на­ци­је, ру­стич­ног по­те­за, оства­рен у ра­зно­ли­ком стил­ском и те­мат­ском ра­спо­ну од бал­кан­ских ет­но-мо­ ти­ва (Же­на с пре­сли­цом) до ре­ли­ги­о­зних, би­блиј­ских и ко­смич­ких ком­ по­зи­ци­ја ве­ћих ди­мен­зи­ја (Ко­смос). Реч­ју, „пот­пу­но не­по­зна­та лич­ност у Ин­ђи­ји”, све до 1975. го­ди­не, ка­да је Зо­ра Стра­ин, ис­пу­ња­ва­ју­ћи за­ ви­чај­ну во­љу пре­ми­ну­лог су ­пру ­га, за­ку ­ца­ла на вра­та град­ске ку­ће и по­кло­ни­ла Ин­ђи­ји део сли­ка­ре­ве за­о­став­шти­не (део је у Ма­ти­ци срп­ ској, а део у при­ват­ној ко­лек­ци­ји). Та­ко се Ни­ко­ла Пет­ко­вић, Аме­ри­ ка­нац, из­г у­бље­ни син Сре­ма, вра­тио из Пен­сил­ва­ни­је у род­ну Ин­ђи­ју, вра­тио се у срем­ски за­ви­чај. Са­да ви­си као све­тац, ока­чен у Ку­ћи Вој­ но­ви­ћа, окру­жен сво­јим уљи­ма, аква­ре­ли­ма, па­сте­ли­ма и цр­те­жи­ма. По­сма­тра ме са зи­да ма­ле кан­це­ла­ри­је. „Био је пло­дан и при­знат сли­кар та­мо у Пен­сил­ва­ни­ји. Из­ла­гао је у по­зна­тим аме­рич­ким га­ле­ри­ја­ма”, ре­че Сај­фер­то­ва. У срем­ском за­ви­ча­ју до­вољ­на је и ова ма­ла кан­це­ла­ри­ја. За­ви­чај је при­х ва­тио свог из­г у­бље­ног си­на. Круг се за­тво­рио, та­мо где је и по­чео. Сви пу­т у­је­мо, да би­смо се јед­ном вра­ти­ли. Мно­ги се не вра­те, про­тив сво­је во­ље. Ни­ко­ла Пет­ко­ вић је имао сре­ће. И с ње­го­вим аме­рич­ким слу­ча­јем у гла­ви, се­тио сам се мог оми­ље­ног за­вр­шет­ка но­вин­ске при­че; се­тио сам се оног свет­ског аме­рич­ког пут­ни­ка из Њу­јор­ка, ко­ји се на кра­ју свог ко­смо­по­лит­ског 125

Жељко Марковић

жи­во­та, вра­тио у род­н у ва­рош, вра­тио се у пра­ш у ­м у обла­ко­де­ра, и нај­пре оти­шао до оне ма­ле пе­ка­ре, иза ћо­шка, да про­ве­ри да ли пе­кар Ко­вал­ски још увек пра­ви она­ко до­бре пе­ре­це. И Њу­јорк је не­ко­ме за­ ви­чај.

(2012)

126

ДАЛ­МА­ЦИ­ЈА ИЗ ЦР­ВЕ­НЕ ФА­СЦИ­КЛЕ

Ње­гов цр­тач­ки из­раз: оштар као жи­лет и ја­сан као ко­зје око, све­ ден до гра­ни­це ап­с ур­да и пра­зни­не, еле­мен­та­ран, су­шта­ствен, црн и бео, па ипак у сво­јој пик­ту­рал­ној дра­ма­тич­но­сти и си­ро­во­сти, на не­ки ње­гов ди­нар­ски на­чин, фа­та­ли­сти­чан у сво­јој при­кри­ве­ној ду­бин­ској не­жно­сти и са­о­се­ћај­но­сти, фак­тич­ки је без пра­зних ме­ста, осим ако ни­смо баш то­ли­ко ли­ков­но на­ив­ни и нео­ба­ве­ште­ни да под пра­зни­ном тре­ти­ра­мо бе­ле по­вр­ши­не, ко­је као мал­тер об­ла ­ж у ње­го­ве цр­те­же. На­рав­но, ов­де су и бе­ли­не са­др­жај и има­ју свој не­м у­шти је­зик; ов­де и бе­ли­не го­во­ре сво­јом (не)ви­д љи­вом фак­т у ­ром, и на­сто­је да ди­ш у у ор­ган­ском је­дин­ству са цр­те­жом, ко­ји се у сво­јим нај­ду­бљим спо­знаја­ма пре­о­бра­жа­ва у са­м у срж: не­ко­ли­ко из­ло­мље­них цр­та као огре­бо­ти­не у бе­ли­ни. И то је све. Ко­шта­на срж, иш­чу­па­на из ка­ме­ног ме­са кр­ша. Бри­љант­но до­жи­вље­на и на­цр­та­на ди­вља Дал­ма­ци­ја у ње­ним пре­ по­зна­тљи­вим, прем­да го­то­во до че­сти­ца раз­гра­ђе­ним и (по­лу)ап­стра­ хо­ва­ним по­јав­ним еле­мен­ти­ма: ка­ме­на ку­ћа, ме­ђа, ко­ли­ба, згр­че­но и из­у­ви­ја­но др­во у ср­цу ока­ме­ње­не пу­сти­ње. Су­шти­на жи­во­та иш­чу­па­на из пеј­за­жа по­те­зом ту­ша, кри­ста­ли­за­ци­ја твр­дог, бо­дљи­ка­вог, на­зу­бље­ ног, отров­ног и ле­ко­ви­тог ме­ди­те­ран­ског ви­ла­је­та, ње­го­ва де­фи­ни­ци­ ја, (ау­то)пор­трет ње­го­вог ви­дљи­вог и, мо­жда да­ле­ко ви­ше, скри­ве­ног, ин­тим­ног, тај­ног жи­во­та и ње­го­ве ду­ше, нер­вна влак­на, жив­ци дал­ма­ тин­ског ка­ме­ња­ра, сла­на и слат­ка пра­ши­на, по­ле­но­ве че­сти­це и се­ди­ мен­ти уси­ја­ног бес­пу­ћа, ко­ји са ових фи­ло­зоф­ских цр­те­жа, ка­да се око ду­бље за­гле­да у ши­праж­је ли­ни­ја окру­же­но бе­ли­на­ма или у њих уто­ пље­но, иси­ја­ва ру­ди­мен­тар­ном сна­гом и ми­ри­ше на че­ти­нар­ску ко­ру и смо­лу, на сун­цем спр­же­ну тра­ву, пле­сан вин­ског по­дру­ма, пур­пур­ну бок­сит­ску зе­мљу, љу­те тра­ве, сми­ље. „По­ми­ри­ши­те, мо­лим вас... удах­ни­те срж жи­во­та”, про­фе­сор Ни­ ко­ла Ко­ше­вић при­но­си ми но­здр­ва­ма стру­чак осу­ше­не тра­ве, же­сто­ког, 127

Жељко Марковић

опо­рог ми­ри­са. „Сми­ље! До­нео сам га од­о­здо из Дал­ма­ци­је. Ми­рис сми­ ља је је­дан од основ­них ми­ри­са, ко­ји но­сим из Бен­ков­ца. Та­мо га има сву­да, а на­ро­чи­то се же­сто­ко осе­ти уве­че, ка­да пад­не вла­га, а он­да и ују­тру ра­но... удах­ни­те. Осе­ћа­те ли ка­ко вам про­би­ја и от­че­пљу­је но­ здр­ве, чи­сти слуз, об­ли­ва плу­ћа... Бож­ја тра­ва!” Ве­ру­јем у чу­да. И ве­ру­јем у свог До­брог ан­ђе­ла ре­пор­та­же. Пљу­сак се оног да­на об­ру­шио на Ин­ђи­ју у до­слу­ху са мо­јом ре­пор­тер­ском Тео­ ри­јом слу­чај­ног про­ла­зни­ка, и са­мо због то­г а – или, да ипак бу­дем са­свим пре­ци­зан и до­сле­дан – из­ме­ђу оста­лог, и због то­га, да би се под пла­фо­ном му­зеј­ске Вој­но­ви­ће­ве ку­ће скло­нио од ки­ше пен­зи­о­ни­са­ни гим­на­зиј­ски про­фе­сор ли­ков­ног Ни­ко­ла Ко­ше­вић. И да бих се ја та­мо, за­те­чен да­ждом у спо­мен-со­би Вој­но­ви­ћа, док је на­гла олу­ја за­ли­ва­ла про­зо­ре и тре­сла ша­лу­ка­тре, упо­знао са ва­ја­ром и сли­ка­ром, цр­та­чем, Ин­ђиј­цем по­ре­клом из Бен­ков­ца (Бу­ко­вић), раз­го­ва­рао са њим за сто­ лом екс­по­на­том, и то на мо­је ин­си­сти­ра­ње, и да би за­тим сам од се­бе, ка­да је при­ча од­ма­к ла у ка­ме­ни крш Бу ­ко­ви­це, усле­дио про­фе­со­ров по­зив: „До­ђи­те код ме­не. По­ка­за­ћу вам цр­те­же. Че­м у при­ча, ако то и не ви­ди­те.” Пред­ве­че, на­кон што смо се на­ја­ви­ли из уну­тра­шњо­сти Ин­ђи­је, до­че­ку­је нас на ка­пи­ји Ни­ко­ла Ко­ше­вић. Ате­ље, ње­го­ва ства­ра­лач­ка ће­ли­ја, с по­гле­дом на дво­ри­ште, сме­ште­на је у уну­тра­шњем при­зе­мљу јед­но­спрат­не ку­ће мо­дер­ног ди­зај­на и ушу­шка­ног дво­ри­шта у зе­ле­ни­лу. Шта­фе­лај са за­по­че­тим уљем, по­ста­вљен по­ред про­зо­ра, али и књи­ге, жи­ве књи­ге, сву­да их има на по­ли­ца­ма („Стра­сни сам чи­та­лац, го­то­во да је чи­та­ње мој по­рок.”), пре­гршт пред­ме­та, ка­ме­ње, шкољ­ке, фо­то­гра­ фи­је, играч­ке... Цр­на, ап­стракт­на скулп­ту­ра у брон­зи на по­ли­ци, по­ред ура­мље­них фо­то­гра­фи­ја ње­го­вог оца Пе­тра и мај­ке Да­рин­ке. „По­гле­дај­те, мо­лим вас...” Про­фе­сор вра­ћа стру­чак сми­ља и узи­ма скулп­т у­ру у ша­ке. „Ово је наш чо­век из Бен­ков­ца! Све до не­ких та­мо ше­зде­се­тих го­ди­на, ка­да је та­мо уве­де­на стру­ја, мо­гао си на кр­шу да ви­диш ова­кве при­зо­ре. Чо­век је сав згр­чен, из­гло­бљен, ’де­фор­ми­сан’ услед на­по­ра, пу ­ше бу ­ра... О ра­ме­ну му ви­си зоб­ни­ца, но­си ри­жу. И же­не су слич­но из­гле­да­ле, са­мо су има­ле бје­л у по­ве­за­чу. А ово је мој отац, оре­зу­је ло­зу у на­шем ви­но­гра­д у до­ле у Бен­ков­цу.” Ко­ше­вић упи­ ре по­глед у ма­л у, бле­д у фо­то­гра­фи­ју на­сло­ње­ну на спу­жва­сти ка­мен. „Имао је че­ти­ри хи­ља­де чо­ко­ти, био је стра­стве­ни ви­но­гра­дар и знао је сва­ки чо­кот ко­је је сор­те, ка­ко га од­га­ја­ти, шта му тре­ба... Пра­вио је 128

Чекајући воз из Винковаца

од­лич­но ви­но! Од­лич­но! И кад пре­ва­ли под­не, зна­те, оба­ве­зно пи­је бе­ван­ду. А кад ви­ше ни­је мо­гао на но­ге, пла­зао се по ви­но­гра­ду од пања до па­ња. ’Ка­да умрем’, го­во­рио је отац, ’за­ко­пај­те ме го­ре по­ред ви­но­ гра­да’. Био је ба­чвар, ве­ли­ки мај­стор, а ово му је алат... Зна­те ли че­м у слу ­ж и ово?” Ко­ше­вић окре­ће ме­ђу пр­сти­ма др­ве­ни пред­мет. „То је утор­њак. Мој отац је, и не зна­ју­ћи да је умет­ник, и сам на­пра­вио скулп­ ту­ру! Ви­ди­те ове зуп­це, по­мо­ћу њих се овим ала­том пра­вио жљеб у ко­ји се он­да угла­вљи­ва­ло дно ба­чве. Утор­њак је од цр­ног гра­ба, по­гле­ дај­те струк­т у­ру, ка­ко је то чвр­сто др­во као ка­мен, бе­тон. И у овом гра­бу је су­шти­на дал­ма­тин­ског кр­ша. Та­кав је и чо­век та­мо! Ви­ди­те, сав је усу­кан и згу­жван, квр­гав, ра­стао је у ка­ме­ња­ру, мо­рао је да бу­де ја­чи од ка­ме­на, да би пре­жи­вео у пу­сти­њи, гр­че­ви­то се опи­рао су­ши, бу­ри... Ни­је мо­гао да ра­сте вер­ти­кал­но као др­во у Сре­м у.” За­тим ми по­ка­за је­дан ка­мен. „Креч­њак из мог се­ла... По­гле­дај­те ову струк­т у­ру, он је као спу­жва, као ру­жа. А ово је бу­ка­вац... Јеж! Тра­ва ко­ја ли­чи на је­жа! Ово вам је по­зна­то: г’р­ки ба­дем.” Ко­ше­вић ко­рак­ну по­ред по­ли­це. „Е, шта ми је још оста­ло од оца... Ово је по­ђе­љач, с овим се ђе­ље да­ска, а ово је ше­стар, упо­ тре­бља­ван кад се пра­ви ба­чва... Те три ства­ри су ми оста­ле од оца Пе­тра! То је мо­ја Дал­ма­ци­ја. Моје ср­це.” Про­ф е­с ор ва­д и из фи­о­ке цр­ве­ну фа­сци­клу са цр­те­жи­ма ра ­ђе­ним ту ­шем на кар­то­н у А4 фор­ма­та, на­ста­лим та­ко што их је, упро­шће­но и фи­гу­ра­тив­но го­ во­ре­ћи, при­ли­ком зим­ских од­ ла­за­ка у Бен­ко­вац и из­ле­т а по кр­шу Бу­ко­ви­це, пр­во ви­део фо­ то­а­па­ра­том, а за­тим их ов­де, у свом ин­ђиј­ском ате­љеу, пре­о­бра­ жа­вао пре­ма сним­ци­ма или по Ни­ко­ла Ко­ше­вић: „Ја сам вам као ста­ро се­ћа­њу у цр­та­не вер­зи­је, раз­гра­ др­во, ко­је је про­цве­та­ло у не­вре­ме.” Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић ђу ­ју­ћ и мо­т и­ве до ап­с трак­ц и­је 129

Жељко Марковић

(„Цр­теж ми је нај­сла ­ђи.”). Он ли­ста и ко­мен­та­ри­ше сво­ју на­цр­та­н у дал­ма­тин­ску оп­се­си­ју, при мут­ној све­тло­сти ка­пља­вог пред­ве­чер­ја, по­ред про­зо­ра ате­љеа, с по­гле­дом на круп­ног цр­но-бе­лог ма­чо­ра, ко­ји се из­ле­жа­ва на про­зор­ској да­сци са спољ­не стра­не. Ду­бље, у ћо­шку се­но­ви­тог и уред­ног дво­ри­шта, пре­кри­ве­ног кр­зном све­же обри­ја­не тра­ве, за­кло­ње­ног од ти­хе пе­ри­фе­риј­ске ули­це, бе­љу­га­ва фи­г у­ра на­ге же­не, осу­те зе­ле­ним ли­ша­је­ви­ма као псо­ри­ја­зом; ње­го­ва ва­јар­ска пред­ ста­ва, огр­н у ­та бр­шља­но­вим вре­жа­ма жи­ве огра­де и ма­сно зе­ле­ним ли­шћем, опра­ним ки­шом. У Ин­ђи­ји је че­тр­де­сет две го­ди­не, али ме­ђу цр­те­жи­ма не­ма Сре­ма. За­што? Про­фе­сор се осме­х у­је. „А не­ее... Сре­ма не­ма, тач­но! Па, ви­ди­ те, Срем је дру­га ме­ло­ди­ја, мол­ска ли­ков­ност, да та­ко ка­жем, ов­де у Сре­му дру­го је не­што, по­ка­за­ћу вам и јед­ну сво­ју срем­ску сли­ку. Зна­те, ја­ко во­лим при­ро­д у, про­шао сам све ста­зе дуж Ду­на­ва око Слан­ка­ме­ на, на­ро­чи­то је та­мо ле­по с је­се­ни ка­да ли­шће за­ру­ди... Али, шта да сли­кам? Пла­ви Ду­нав? Вр­бе у при­о­ба­љу? Не. Не. То ни­је мо­је. И не­ма ни­шта, док ср­це не за­тре­пе­ри. А по­гле­дај­те ову чо­бан­ску ко­ли­бу, за­ ву­че­ну у ка­ме­ња­ру и ово ра­сти­ње у гр­чу, из­у ­ви­ја­но је као по­скок, и све је ис­пе­че­но сун­цем, све је оштро као ста­кло, ја­сно, искон­ско. И то је крш: су­ро­ва ле­по­та. Али, да вам ка­жем, ја се та­мо, ка­да одем, на­пи­јем здра­вља! Ме­ни је та­мо у кр­шу до­бро. Чо­век ко­ји ни­је ро­ђен у бу­ко­вич­ ком ка­ме­ња­ру ре­ћи ће: ’Ово је пу­сти­ња.’ Ме­ђу­тим, пу­сти­ња има сво­ју ле­по­т у: ве­дро, озве­зда­но не­бо, сун­це и пла­вет­ни­ло, чист и ми­ри­шљав ва­здух, бу­рин пир­ка, а под сто­па­ла­ма твр­до, еле­мен­тар­но. И осе­ћа­те се ла­ки као пе­ро на том ка­ме­ну... Је­сте ли не­ком при­ли­ком би­ли у Бен­ ков­цу?” „Је­сам”, ре­кох и се­тих се јед­ног ја­ну­а­ра, кра­јем осам­де­се­тих го­ди­на, и пу­то­ва­ња у Дал­ма­ци­ју са фо­то-ре­пор­те­ром Јо­ва­ном Вај­длом. Из­ве­ шта­ва­ли смо о по­сле­ди­ца­ма зе­мљо­тре­са, ко­ји је про­др­мао те кра­је­ве у за ­ле­ђу мо­ра. И за­ста­ли смо ау ­том у око­ли­ни Др­ни­ша, из­не­на ­ђе­ни при­зо­ром чо­ба­на, стар­ца с кач­ке­том и ша­лом, оба­ви­је­ним око гла­ве (пре­ко кач­ке­та), ко­ји је као дух на па­сјој су­во­мра­зи­ци „на­па­сао” ста­до ова­ца на бри­са­ном про­сто­ру ка­ме­ња­ра, без јед­не је­ди­не трав­чи­це. Ре­ као ми је да је ов­це из­вео да ли­жу со са ка­ме­на. „Жи­вот на ка­ме­ња­ру је та­кав, да се не про­пу­шта ни јед­на при­ли­ка”, ре­че про­фе­сор и за­ста­де из­над јед­ног цр­те­жа. „А зна­те ли ко­ја је свр­ха ру­пи­ца на овој ко­ли­би? То су бу­ње или бу­жве, про­ре­зи оста­вље­ни за го­л у­бо­ве, да пти­це мо­г у да уђу... И ни­с у отво­ри пра­вље­ни за­то што су 130

Чекајући воз из Винковаца

љу­ди во­ле­ли го­лу­бо­ве, не­го за­то што их је на ту до­ви­тљи­вост на­те­ра­ла му­ка пре­жи­вља­ва­ња на ка­ме­ну. Го­л у­бо­ви уле­те у клоп­ку и гла­дан чо­ век до­ђе до ме­са, омр­си се пти­ца­ма.” „Ка­кав је то чо­век са ди­нар­ског ка­ме­на?” упи­тах про­фе­со­ра Ко­ше­ ви­ћа. „Мо­же ли се ли­ков­но из­ра­зи­ти ње­го­во би­ће, мен­та­ли­тет, ње­го­ва су­шти­на?” „Мо­же. Е, ви­ди­те, за­то ми је цр­теж нај­сла­ђи! Цр­теж нај­сна­жни­је од­ра­жа­ва оно што же­лим да ка­жем. Ли­ни­ја је све! У ли­ни­ји се осе­ћа жи­ва крв, нер­вни си­стем, треп­тај ср­ца, дрх­тај чо­ве­ка.” По­ка­зу­је ми цр­теж спа­ље­не ку­ће у Ка­ри­ну. „Ево, по­гле­дај­те, ти­пич­но за дал­ма­тин­ски крш. Ова стра­на зи­да бље­шти под сун­че­вом све­тло­шћу, а ова стра­не је у сен­ци, ско­ро там­на. Цр­но и бе­ло! Не­ма пре­та­па­ња. Чо­век је та­мо исти та­кав.” Упи­ре прст у сру­ше­ну ко­ли­бу у ка­ме­њу. „А зна­те ли шта је ово? Сје­ни­ца! Ко­ли­ба за ов­це. Је­дан од мо­јих по­след­њих цр­те­жа, мо­тив из се­ла Зе­лен­гра­да. Се­ло је за­пу­сте­ло, раз­ру­ше­но, ка­ме­ни ко­стур на ле­ди­ни.” То су моћ­ни и дир­љи­во ис­кре­ни цр­те­жи, оства­ре­ни у ми­ру са со­ бом, умет­нич­ко те­ста­мен­тар­но за­ве­шта­ње јед­ног, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ ма, ипак, и по­сле то­ли­ко го­ди­на у Ин­ђи­ји, не­при­ла­го­ђе­ног дал­ма­тин­ ског Срем­ца („Ап­со­лут­но се ов­де ни­сам сто­пио.”). То су цр­те­жи пра­вог умет­ни­ка, пра­вог и ве­ли­ког умет­ни­ка – по­ка­за­ће се и јав­но у бли­ској бу­дућ­но­сти! – на­би­је­ни стра­хо­ви­тим уну­тра­шњим ди­на­ми­змом и искон­ ском за­ви­чај­ном енер­ги­јом, ко­ја се, за­пре­те­на, свих ових срем­ских го­ди­на, от­ка­чи­ла из про­фе­со­ра у пен­зи­о­нер­ској фа­зи, и ис­хо­до­ва­ла вр­х ун­ским де­ли­ма, ко­ја ће – хтео про­фе­сор то или не, уче­ство­вао он у то­ме или не! – пре или ка­сни­је, иза­ћи из те фи­о­ке, иза­ћи из те цр­ве­не фа­сци­кле, с об­зи­ром на то да им ту, си­г ур­но, ви­ше ни­је ме­сто. Ме­сто им је у веч­но­сти. „Про­фе­со­ре, ко сте ви?” пи­там на ка­пи­ји. „Ја сам чо­век сла­бе во­ље, а мо­жда ма­ло и лењ.” „Ка­да су на­ста­ли цр­те­жи ко­је сте нам по­ка­за­ли?” „От­ка­ко сам у пен­зи­ји”, ре­че про­фе­сор Ни­ко­ла Ко­ше­вић. „Ни­сам ни сли­као, ни цр­тао, док сам пре­да­вао у гим­на­зи­ји. Са­да ме је сти­гло. Ра­дим опу­ште­но и са ве­ли­ким за­до­вољ­ством. Ја сам вам као ста­ро др­во, ко­је је про­цве­та­ло у не­вре­ме.”

(2012)

131

ПРИ­ЧА ИЗ МА­ЛОГ МО­ЗГА: GRUSS AUS IN­DIA!

Фол­дер Ин­ђи­ја. Две же­не у пре­по­днев­ном ин­тер­ме­ц у жи­во­та, уди­ш у ду ­ван на те­ра­са­ма сво­јих ста­но­ва. Мла ­ђа же­на, мр­ша­ви­ца у цр­ној рол­ки и фар­мер­ка­ма, др­жи за­ди­мље­ни шта­пић ме­ђу пр­сти­ма, осло­ње­на лак­то­ви­ма на огра­д у те­ра­се ста­на на пр­вом спра­т у све­тло­ си­ве, со­ци­ја­ли­стич­ке тро­спрат­ни­це са отво­ре­ним или за­ста­к ље­ним те­ра­са­ма, ска­ра­бу­џе­ним скла­ди­шти­ма све­га и сва­че­га, и гле­да са фо­то­ гра­фи­је у прав­цу рас­кр­шћа и лет­њих ба­шти на по­чет­ку пе­шач­ке про­ме­ на­де ули­це Вој­во­де Сте­пе. Ње­на ком­ши­ни­ца у бра­он тре­нер­ци, та­ко­ђе са за­ди­м ље­ним шта­пи­ћем ме­ђу пр­сти­ма, сто­ји осло­ње­на на те­ра­си спрат из­над у ис­тој вер­ти­ка­ли, по­гле­да упр­тог пре­ма лим­фном чво­ру тр­га под пре­по­днев­ном хи­пер­тен­зи­јом. Ни­сам их при­ме­тио док смо про­ла­зи­ли ули­цом ис­под њи­хо­вих те­ра­са. Он је­сте. Пре­ли­ста­вам на фол­де­ру фо­то-ре­пор­те­ров ал­бум са на­шег по­след­њег по­сла у Ин­ђи­ји, раз­гле­дам сним­ке, ко­ји ни­су ушли у об­ја­вље­не при­че, по­ве­зу­јем моти­ ве (сце­не, ат­мос­фе­ру, де­та­ље), ко­је је уло­вио тај фо­то­граф­ски му­дри­јаш, мај­стор из сен­ке, и увек се из­но­ва уве­ра­вам да су мно­ги сним­ци – при­че за се­бе. Ве­ли­ке при­че. Фо­то­граф­ске при­че. А шта се у ства­ри де­си­ло? По­ло­ви­ном ове мо­кре и про­х лад­не не­ де­ље, ми­н ут до осам, тач­но у вре­ме ка­да је тре­ба­ло да за­па­ли­мо из Но­вог Са ­да и да се ре­дак­циј­ским во­зи­лом от­ко­тр­ља­мо на слу ­жбе­ну ших­ту у Ин­ђи­ју, зви­жду­ће џеп­ни те­ле­фон ис­пред мог ај­нфор­та у Пе­тра Драп­ши­на ули­ци и ја­вља се из ре­дак­ци­је смр­зну­ти глас фо­то-ре­пор­ те­ра: „Да­нас ни­шта од пу ­то­ва­ња. Не­ма сло­бод­них ко­ла.” Пу ­т у ­је­мо за­јед­но по Сре­му, са­мо за­то да на­хра­ни­мо ову не­за­си­ту не­дељ­ну ру­бри­ ку, још од про­ле­ћа де­ве­де­сет че­твр­те, и ово ће би­ти пр­ви или, мо­жда, ипак, дру­ги пут, ни­сам си­г у­ран, да ће­мо се опро­сти­ти од по­сла због то­га што се до­го­ди­ло да у Днев­ни­ко­вој шта­ли не­ма сло­бод­них ли­ме­них 132

Чекајући воз из Винковаца

жи­во­ти­ња. И не­ма љут­ње. Јед­ном је и то мо­ра­ло да се до­го­ди. Ме­ђу­ тим, шта са­да? Не­бо мо­же да се сру ­ш и, али ре­пор­та ­жа мо­ра да се по­ја­ви на сво­јој не­дељ­ној пар­ це­ли! По­след­ње за ­ли ­хе ре­пор­ тер­ске си­ро­ви­не са прет­ход­ног пу­то­ва­ња у Ин­ђи­ју, од пре ме­сец да­на, упо­тре­био сам у про­шло­не­ дељ­ној исти­ни­тој при­чи о Ку­ћи Вој­но­ви­ћа, и с об­зи­ром на то да сам по сво­јој увр­ну­тој ства­ра­лач­ кој на­ви­ци, ко­ју не бих пре­по­ру­ чио ко­ле­га­ма плит­ког ди­са­ња, до­че­к ао ми­н ут до два­на­е ст за ства­ра­ње, али ово­га пу­та без си­ ро­ви­не, ни­је би­ло дру ­ге не­го да се пре­шал­там на ре­зер­ву и укљу­ чим ма­ли мо­зак. Та­ко је на­ста­ла Фо­то-ре­пор­тер Сло­бо­дан Шу­шње­вић да­на­ш ња фо­т о­г раф­с ка при­ча. на Ду­на­ву код Сур­д у­ка При­ча из ма­лог мо­зга. Фо­ то: Жељ­ко Мар­ко­вић А па­зи сад ово! Де­таљ бе­ле те­ра­се оки­ће­не ре­кла­ма­ма ври­ ште­ћих бо­ја и бе­ле гво­зде­не вре­же укра­сне огра­де као пре­ле­па шу­сти­ кла из­над ај­нфор­та (под ви­део над­зо­ром) уми­ве­не нео­кла­си­ци­стич­ке ку­ће: Апо­те­ка, Цве­ћа­ра Ама­ри­лис, Ду­нав оси­гу­ра­ње, Бан­ко­мат АТМ, Со­ла­ри­јум, Оп­ти­чар­ска рад­ња... Ку­ћа, ду­бље низ ули­цу, љуп­ки ве­нац из­ре­зба­ре­них и, на жа­лост, пре­фар­ба­них гро­здо­ва с ли­шћем на да­ска­ма сто­го­ди­шњих вра­та. Зна­чи, ни ова бр­љо­ти­на му ни­је про­ма­кла. За­тим, ај­нфорт у ис­тој ули­ци и по­љу­бац естет­ске ин­те­ли­ген­ци­је рав­но ме­ђу очи: гро­здо­ви с пла­вим зр­ни­ма и зе­ле­ним ли­шћем и сно­пи­ћи жу­тог кла­сја, ви­зу­ел­на по­сла­сти­ца по­ред вра­та. Пр­о­шао сам по­ред ку­ће, а са­да тек ви­дим ове де­та­ље. И ево га ме­ђу пе­ша­ци­ма и лет­њим ба­шта­ма на ка­пи­ји пе­шач­ке зо­не у де­л у ули­це Вој­во­де Сте­пе. Гу ­ж ва. Ли­ца у про­ла­зу. Има не­што ју­жњач­ко, шта­ви­ше дал­ма­тин­ско у тој ин­ђиј­ској ат­мос­фе­ри и фи­зи­ о­но­ми­ја­ма. Ус­пео је, ман­гуп, да фо­то­а­па­ра­том ухва­ти ту по­себ­ну енер­ ги­ју и бо­ју Ин­ђи­је. Енер­ги­ја, до­бра енер­ги­ја, хва­там се за реч у јед­ној 133

Жељко Марковић

елек­трон­ској ре­пор­та­жи са срећ­ним кра­јем, ко­јом је бе­о­град­ски ко­ле­га на ско­ра­шњем слу­жбе­ном из­ле­т у у Ин­ђи­ју, по­нет европ­ском ат­мос­фе­ ром, мај­ским шти­к ла­ма и сук­њи­ца­ма, ма­слач­ци­ма и, уоп­ште, по­нет пре­се­да­ном ма­лог срем­ског гра­да у чи­јим се ве­на­ма осе­ћа стру­ја­ње све­ жег нов­ца, стра­ног ка­пи­та­ла и мо­дер­ног по­слов­ног ду­ха, гла­ви­ња­ју­ћи око рас­кр­шћа у ра­ди­ју­су хо­те­ла Grand, и та­ба­на­ју­ћи уштир­ка­ним бе­ха­ то­ном кроз пе­шач­ку зо­ну из­ме­ђу „кр­ца­тих лет­њих ба­шти под тен­да­ма”, по­ку­шао да том реч­ју... енер­ги­ја, енер­ги­ја, енер­ги­ја... убо­де у ср­це ства­ри и тре­нут­ка, од­но­сно да ак­цен­т у­је срећ­ни ин­ђиј­ски слу­чај, еко­ном­ско чу­до про­вин­ци­је у кон­тек­сту Ср­би­је, ко­јој зли ста­ти­сти­ча­ри при­пи­ су ­ју ети­ке­т у „нај­си­ро­ма­шни­јег европ­ског дру ­штва”. И тач­но та­ко, у цен­тру Ин­ђи­је, ши­ро­ко уна­о­ко­ло, где год се оче­ше око, осе­ћа се про­ток, ду­бо­ко ди­са­ње све­же, по­слов­не енер­ги­је. Ме­тал­не коц­ке и пра­во­у ­га­ о­ни­ци у њи­ва­ма по­ред ау­то­пу­та, фа­бри­ке ко­је као да су па­ле с не­ба на срем­ску пу­чи­ну, али и ста­кле­не ку­ти­је и си­лу­е­те свет­ских тр­го­вач­ких ла­на­ца у са­мом гра­д у... И гле сад ово! Сни­мио нас је обо­ји­цу на за­там­ ње­ном ста­клу јед­ног од тих брен­ди­ра­них из­ло­га. Гле­дам на сним­ци­ма др­во­ред пе­шач­ке зо­не у хло­ро­фил­ној ерек­ ци­ји ка­сног апри­ла, раз­ву­чен од тр­га до тр­га по­ред про­зо­ра и ка­пи­ја с обе стра­не по­пло­ча­не пе­шач­ке пи­сте, чи­сте као су­за, без јед­не је­ди­не пљу ­ну ­те жва­ке. Ста­бла сред­њих го­ди­на и мла ­ђег уз­ра­ста, ре­као бих ли­стом до­брог здра­вља, пра­ве кич­ме и исте ви­си­не, опа­са­на обла­ци­ма мла­дог, пик­т у­рал­ног, све­тло­зе­ле­ног ли­шћа (опра­ног ки­шом од пре не­ки дан), уз­дрх­та­лих гра­на под ју ­тар­њим елек­три­ци­те­том, упо­тре­ бље­на су у овом ам­би­јен­тал­ном ор­га­ни­зму та­ко што је сва­ко др­ве­но би­ће тре­ти­ра­но као лич­ност са по­себ­ним ин­ди­ви­д у­а­ли­те­том. Сва­ко др­во, чо­ве­ко­ли­ко др­во, из­дво­је­но је у сво­јој пра­во­у ­глој сак­си­ји сре­за­ ној од че­ти­ри ре­да ка­ме­них коц­ки (ви­си­не се­дам­де­се­так цен­ти­ме­та­ра), ис­пу­ње­ној зе­мљом и пре­сву­че­ној трав­на­тим кр­зном. И та­ко је сва­ком др­ве­т у, у тим зи­ди­ћи­ма од фу ­го­ва­них ка ­ме­них на­по­ли­тан­ки, ода­то по­што­ва­ње и ујед­но да­та га­ран­ци­ја да је за­шти­ће­но, да је ва­жно, и да се с у тој зи­да­ној сак­си­ји с њим ра­чу­на за ду­ги низ го­ди­на. Пу­ту­ју­ћи по Сре­му, са­да већ без­ма­ло де­це­ни­ју (пу­та че­ти­ри го­ди­шња до­ба), ски­тао сам, хла­дио се и ки­снуо, зе­вао и дрх­тао, жу­љао клу­пе и ру­чао пи­во под кро­шња­ма без­број­них др­во­ре­да – мој ми­ље­ник је др­во­ред не­при­ пи­то­мље­них ке­сте­но­ва у Же­ле­знич­кој ули­ци у Ру­ми! – али још ниг­де не ви­дех, као ов­де у Ин­ђи­ји, да је град­ско др­во та­ко ува­же­но и очо­вече­ но, као да је ау­то­ру пе­шач­ке зо­не у Вој­во­де Сте­пе, би­ла на­ме­ра да свако 134

Чекајући воз из Винковаца

др­во бу­де жи­ви спо­ме­ник. Др­во са људ­ским ли­ком. Др­ве­ни чо­век у сак­ си­ји. И ту иде­ју про­чи­тао је и ухва­тио у објек­ти­ву Сло­бо­дан Шу­шње­ вић. Ја тек са­да. Ли­стам у про­зо­ру ком­пју ­те­ра ста­ре фо­то­гра­фи­је Ин­ђи­је. Ко би ре­као да је овај по­пло­ча­ни и углан­ца­ни пе­шач­ко-би­ци­кли­стич­ки ко­ри­ дор од хо­те­ла Grand, че­ло глав­ног рас­кр­шћа на дру­м у Но­ви Сад­–Бе­о­ град, па до Кул­т ур­ног цен­тра и уну­тра­шњег рас­кр­шћа у фа­зи под­мла­ ђи­ва­ња, про­се­чен из­ме­ђу пре­те­жно швап­ских гра ­ђан­ских ку­ћер­ди, оки­ће­них фа­сад­ним и за­бат­ским на­ки­том од ма­јо­ли­ке, пе­че­не зе­мље и гип­са, с ај­нфор­ти­ма и ки­биц­фен­сте­ри­ма, ко би за­и­ста ре­као да је то ова ка­ља­ва, усви­ње­на ули­ца на фо­то­гра­фи­ји! Ви­со­ки и де­бе­ли ко­њи, цр­ни као мрак, упрег­н у ­ти у ко­ла, от­при­ли­ке у ран­г у да­на­шњих ли­ме­них жи­во­ти­ња ве­ли­ке ку­би­ка­же, с го­ја­зним ко­чи­ја­шем на се­ди­шту, ис­пра­ вље­них ле­ђа, с во­за­чем ко­јег коњ­ско во­зи­ло и уни­фор­ми­са­ни из­глед у ду­х у вре­ме­на из­ме­ђу два свет­ска уби­ја­ња, а на­ро­чи­то бун­да с цр­ним кр­зном и цр­ни на­кри­вље­ни швап­ско-шо­кач­ки срем­ски ше­шир(ић­), пре­по­ру­чу­ју за бо­га­тог, нај­ве­ро­ват­ни­је, не­мач­ког се­ља­ка, на­пре­жу се с ко­пи­та­ма у гњи­лој цр­ној зе­мљи, из­бра­зда­ној тра­го­ви­ма точ­ко­ва, док све­сни при­су­ства фо­то­гра­фа, ко­ји је та­ко ве­што и пре­ци­зно осми­слио ка­дар да се и сам ви­ди на тој фо­то­гра­фи­ји ве­ли­ке ја­сно­ће, фор­си­ра­ју рас­троћ­ка­ном сре­ди­ном са­да­шњег пе­шач­ког ко­ри­до­ра Ули­це Вој­во­де Сте­пе (от­при­ли­ке бли­зу ка­то­лич­ке цр­кве). Мај­стор из Уј­ви­де­ка, из­ве­ сни А. Син­гер, омо­г у­ћио нам је да ви­ди­мо на шта је ин­ђиј­ска пе­шач­ка ули­ца ли­чи­ла три­де­се­тих го­ди­на у ки­шној фа­зи: бла­то, бла­то, бла­то...

Gruss aus In­dia – По­здрав из Ин­ђи­је, Ha­upt gas­se – Глав­на ули­ца, ски­дам по­здрав са обо­ја­ди­са­не раз­глед­ни­це на ко­јој у цен­трал­ном пла­н у ка ­дра фи­г у ­ри­ра ду ­гач­ка, при­зем­на згра ­да че­ло рас­кр­шћа, од твр­де, цр­не, зе­м ља­не под­ло­ге, па­нон­ска ку­ћа те­шке ка­те­го­ри­је, ста­ бил­на у сва­ком по­гле­д у, све­де­них ли­ни­ја и чи­стих бе­лих зид­них по­ вр­ши­на, с мно­штвом про­зо­ра на две ули­це и без фа­сад­ног не­ка ­да, стр­мог, дво­слив­ног кров­ног по­кри­ва­ча од кр­љу ­шти би­бер цре­па и, на­рав­но, с вра­ти­ма на ћо­шку, усти­ма ове јав­не и не­ка­да по­пу­лар­не и чу­ве­не град­ске ку­ће, из­над ко­јих су на­цр­та­ни бр­ко­ви од штам­па­них ћи­ри­лич­ких сло­ва, на­зив свра­ти­шта: РЕ­СТО­РАН ЦЕН­ТРАЛ. И, на­рав­ но, сви ко­ји су се за­те­кли на том рас­кр­шћу, тр­гу, гле­да­ју у фо­то­граф­ску ма­ши­ну као у Бо­га, не­при­род­ног те­ле­сног ста­ва, за­у­ста­вље­ног ди­са­ња, ру­ку спу­ште­них низ ку­ко­ве, као пред ол­та­ром. На том ва­жном, зглоб­ ном, исто­риј­ском ћо­шку Ин­ђи­је, по­чев од се­дам­де­се­тих го­ди­на, ка­да 135

Жељко Марковић

је из­гра­ђен у мо­дер­ном кон­цеп­т у, по­сто­ји хо­тел звуч­ног име­на Grand, пр­ви ин­ђиј­ски хо­тел, под­мла­ђен и упа­ко­ван у свет­ску ам­ба­ла­жу пре де­се­так го­ди­на, с иде­јом да сво­је услу­ге по­ну­ди, пре све­га, по­слов­ном све­т у. Вра ­ћам се раз­глед­ни­ца­ма фо­то-ре­пор­те­ра са на­шег по­след­њег по­сла у Ин­ђи­ји. Ци­ган­ка на клу­пи пе­шач­ке зо­не, сли­ка­на с ле­ђа у му­ шком цр­ном са­коу, с лак­том на на­сло­н у и пал­цем на сле­по­оч­ни­ци. Уди­ше ду­ван. Бер­бе­рин Сте­ван По­спи­шил гри­зе ци­га­ре­т у, на­сло­њен по­ред вра­та бер­бер­ни­це у па­у­зи из­ме­ђу две му­ште­ри­је. Жи­вот­на ди­ ле­ма на­жвр­ља­на фло­ма­сте­ром на ста­клу ло­ка­ла: Огле­дал­це, огле­дал­це, ко је нај­леп­ши на све­ту? И то је за­па­зио! Ја ни­сам. Мла­да же­на, с ба­јо­ не­том у очи­ма, про­ба­да га се­кунд пре не­го што за со­бом за­лу­пи те­шка вра­та ај­нфор­та ста­ре, за­пу­ште­не ау­стро­у­гар­ске ку­ће. Де­таљ дво­ри­шног зи­да у Фру­шко­гор­ској ули­ци, с кр­хо­ти­на­ма ста­кла, за­ли­ве­ног од­о­зго у бе­то­ну, и де­вој­чи­ца под зи­дом – ли­же сла­до­лед. Свра­ка на улич­ној клу­пи. За­јед­нич­ки сни­мак на за­там­ње­ном ста­клу ин­ђиј­ског из­ло­га...

Gruss aus In­dia! Би­ла је ово ре­пор­та­жа из ма­лог мо­зга. Спе­ци­јал­но из ма­лог мо­зга.

(2012)

136

МИ­СЛИ­О­ЦИ ИЗ ПЕ­ШАЧ­КЕ ЗО­НЕ

И ја он­да до­ђем у Срем, а Срем је за нас са Ко­со­ва био Аме­ри­ка. Љу­ба Ми­ло­ше­вић

Ин­ђи­ја, пе­шач­ка зо­на. Два чо­ве­ка, два ми­сли­о­ца, од­ма­ра­ју но­ге на клу­па­ма. Шта је у њи­ хо­вим гла­ва­ма? Два си­во-пе­пе­ља­ста, та­ко­ре­ћи два без­бој­на, го­то­во не­ви­дљи­ва при­пад­ни­ка пен­зи­о­нер­ске ра­се, пре­мо­та­ва­ју (са­би­ра­ју, од­ у­зи­ма­ју) сво­је са­да­шње и бив­ше жи­во­те. Ви­ди им се у зе­ни­ца­ма и ис­ под нок­ти­ју. Пр­ви пен­зи­о­нер, све­тло­си­ви ми­сли­лац под ше­ши­ром, сра­слим са гла­вом, на­зо­ви­мо га за по­че­так фи­г у­ра­тив­но: Ше­шир­џи­ја, пре не­го што му при­ђе­мо и са­зна­мо ње­го­во за­ко­ни­то име, раз­ми­шља, по­ви­јен на клу­пи, ис­пред ма­лог ду­ћа­на, с ру­ка­ма ола­ба­вље­ним ме­ђу бу ­ти­на­ма. Дру ­ги пен­зи­о­нер, онај са ку ­штра­вим кр­зном сре­брн­ка­сте бра­де, и тор­бом с век­на­ма, при­сло­ње­ном уз кук, на­зо­ви­мо га та­ко­ђе фи­г у­ра­тив­но: Бра­да, пре не­го што при­сту­пи­мо и ње­м у и из­ву­че­мо га из ано­ним­но­сти, пре­мо­та­ва би­о­гра­фи­ју на клу­пи под др­ве­том, ди­јаго­ нал­но, с дру­ге стра­не пе­ри­фе­риј­ског де­ла ше­та­ли­шта у Вој­во­де Сте­пе. То су ше­та­чи ко­ји се сва­ко­днев­но ви­ђа­ју у ми­мо­и­ла­же­њу овом пе­шач­ ком пи­стом (с до­бро­ду­шним др­ве­ћем у коц­ка­стим, ка­ме­ним сак­си­ја­ма) про­ре­за­ном кроз груд­ни кош све по­слов­ни­је, убр­за­ни­је и све бе­шње Ин­ђи­је. Али, они су и су­гра­ђа­ни, ко­ји се не по­зна­ју, до­слов­но ни­шта не зна­ју је­дан о дру­го­ме, ни­ка­да ни­с у раз­ме­ни­ли ни јед­ну је­ди­ну реч, па та­ко не­ће ни оно­га да­на. Ше­шир­џи­ја ће убр­зо про­д у ­жи­ти пре­ма глав­ном рас­кр­шћу, по­ла­ко, но­г у пред но­г у, с ру­ка­ма пре­кр­ште­ним на бу­бре­зи­ма, а Бра­да ће се од­ге­га­ти на су­прот­ну стра­ну, пре­ма пру­зи, с тор­бом ока­че­ном о ру­ку. И бе­лим хле­бом у тор­би.

137

Жељко Марковић

(Сход­но мо­јој ре­пор­тер­ској Те­о­ри­ји слу­чај­ног про­ла­зни­ка, па­тен­ ти­ра­ној у овој ре­пор­тер­ско-књи­жев­но-пу­то­пи­сној „ко­лум­ни”, у апри­лу 2004, сва­ки смрт­ник, раз­у ­ме се под усло­вом да при­ста­не на јав­ну игру и бу­де ко­о­пе­ра­ти­ван, по­вод је за но­вин­ску при­чу, сам по се­би, а до­чим ов­де, на углан­ца­ним плоч­ни­ци­ма Ин­ђи­је, упра­во то на­ме­ра­вам да до­ка­жем.) Ко­ме ће­мо пр­во да при­ђе­мо? Не­ка бу­де Ше­шир­џи­ја. За­то, по­ђи­мо од ше­ши­ра! Ше­шир гра­ђан­ског, уме­ре­но ста­ро­мод­ног кон­цеп­та, све­тло­ си­ве ре­зо­лу­ци­је и мре­жа­сте тек­сту­ре, плит­ког дис­крет­но на­кри­вље­ног и уви­је­ног обо­да (из­над че­ла и ле­ве обр­ве), опер­ва­жен гра­фи­ком цр­не ру ­пи­ча­сте лајс­не у под­нож­ју гре­бе­на, стил­ски го­то­во бес­пре­кор­но урав­но­те­жен са ли­ни­јом и га­ба­ри­том гла­ве, као и са пра­вил­ним об­ли­ ком ли­ца при­лич­но очу­ва­не ко­же (с не­ко­ли­ко бра­он пе­га из­над обр­ва) и фи­не, ви­тал­не глат­ко­ће у обра­зи­ма склад­них ли­ни­ја и бла­го за­о­бље­ног пла­сте­лин­ског во­л у ­ме­на, упа­рен је са та­ко­ђе све­тло­си­вом, чи­стом и ла­ком, па­ж љи­во сло­је­ви­то осми­шље­ном ко­лек­ци­јом оде­ће за осе­тљи­ во и ћу­дљи­во пре­ла­зно април­ско вре­ме: без­бој­на јак­на рас­коп­ча­ног рај­сфер­шлу­са с цр­ном ме­ком по­ста­вом, про­лећ­ни пу­ло­вер са је­зи­ци­ ма краг­не све­тло­пла­ве ко­шу­ље и пан­та­ло­не у све­тло­си­вој ре­зо­л у­ци­ји ше­ши­ра. Са­вр­ше­но. И шта још за­па­жа­мо? Це­лом сво­јом по­ја­вом, овај уред­ни и на ста­рин­ски на­чин уни­фор­ми­са­ни чо­век, ко­ји фи­г у­ри­ра сам и по­л у­за­ ми­шљен ис­пред ма­лог ша­ре­ног ду­ћа­на на сун­цем опер­да­ше­ној клу­пи, тог тре­нут­ка по­лу­пра­зног пе­шач­ког ко­ри­до­ра, ша­ка мли­та­во пре­кр­ште­ них ме­ђу ко­ле­ни­ма, из­гле­да као чо­век си­сте­ма и ре­да, ме­ре и уку­са, сми­ру­ју­ће, го­то­во спо­кој­но. На­ме­ће ми се на­мах као не­ка­кав иде­ал­ни ма­не­кен ње­го­ве пен­зи­о­нер­ске ра­се. Не­на­пад­но, го­то­во без­из­ра­жај­но ди­зај­ни­ра­ног из­гле­да за пре­по­днев­ну шет­њу, сто­пљен у при­крај­ку са окру­же­њем и без­ма­ло не­ви­дљив под све­тлим обла­ком мла­дог уз­дрх­ та­лог зе­ле­ни­ла при­пи­то­мље­ног др­ве­та у ге­о­ме­триј­ској фор­ма­ци­ји дуж ше­та­ли­шта, ма­ло­час са­мо је­дан од ано­ни­м у­са и глу­ма­ца на ин­ђиј­ској бе­ха­тон­ској штраф­ти, од­је­да­ред – мо­жда са­мо пет ми­ну­та на­кон што се елек­трич­ни чми­чак за­цр­ве­нео на мом дик­та­фо­ну! – при­ста­је на игру, ме­ша и отва­ра кар­те, из­ла­зи из сво­је све­тло­си­ве пен­зи­о­нер­ске ма­ске и, без уво­да и би­ло ка­квог усло­вља­ва­ња, спу­шта ми на длан као су­зу сво­ју би­о­гра­фи­ју, свој жи­вот ко­јег, ево, овог мо­мен­та, пре­пи­с у­јем из свог ди­ги­тал­ног но­те­са.

138

Чекајући воз из Винковаца

У нај­са­же­ти­јем, не­ко­ли­ко шту­рих би­о­граф­ских ак­це­на­та, пре него што ову дво­сту­бач­ну тек­сту­ал­ну ма­су раз­ре­дим и ре­лак­си­рам оми­ље­ ном ди­ја­ло­шком фор­мом. Ми­сли­лац из пе­шач­ке зо­не, ше­шир­џи­ја са клу­пе, мој слу­чај­ни са­го­вор­ник по име­ну Љу­ба Ми­ло­ше­вић, за­пла­као је пре се­дам­де­сет два апри­ла у убо­гом ћи­ри­лич­ном ви­ла­је­ту Ти­рин­це, по­ред Ко­сов­ске Ка­ме­ни­це, утеф­те­рен у срп­ске цр­кве­не књи­ге као је­дан од ше­сто­ро по­то­ма­ка Ста­ној­ке и Ми­ла­ди­на Ми­ло­ше­ви­ћа („Имам се­стру Де­сан­ку, брат Жи­во­рад жи­ви у Угри­нов­це, а Ти­хо­мир је у Не­мач­кој... Дво­је је умре­ло.”). Фор­мал­ни Сре­мац по­стао је ше­зде­се­те го­ди­не, на­ и­ме од та­да је у Ин­ђи­ји, оже­њен за Ста­ни­цу из Чо­ко­ти­не, пе­ри­фе­ри­ја Ме­две­ђе, с ко­јом је ство­рио две ћер­ке, јед­ну ко­ја по­сле брач­ног де­ба­кла ста­ну­је са њи­ма у јед­но­соб­ној ку­ти­ји ши­би­ца у цен­тру ва­ро­ши, и дру­ гу ћер­ку ко­ја ста­ну­је у Ау­стра­ли­ји. Шта је у жи­во­ту ра­дио? Где је сте­као пен­зи­ју? Ра­дио је све и сва­шта. На Ко­со­ву је над­ни­ча­рио и био слу­га, а стал­но ухле­бље ужи­вао је у ин­ђиј­ској зем­за­дру­зи. Спе­ци­јал­ност: фи­ зич­ки по­сло­ви. Љу­ба Ми­ло­ше­вић је је­дан од ис­ко­ре­ње­них ју­жних Ср­ба, ко­сов­ских ми­гра­на­та из Ти­то­вог до­ба, ко­ји се ни по­сле пе­де­сет го­ди­на до­жи­вот­ног бо­рав­ка на кон­ти­нен­т у Сре­м у, ка­же, ни­је у пот­пу­но­сти, бар не ду­шом, адап­ти­рао и уко­ре­нио у овој гњи­лој хо­ри­зон­та­ли („Уко­ ре­ни­ћу се кад одап­нем. Гроб­ни­цу сам на­пра­вио на ин­ђиј­ском гро­бљу.”). Ми­ло­ше­вић је, та­ко­ђе, је­дан од оних град­ских пен­зи­о­не­ра, за­то­че­ник јед­но­соб­ног ста­на, ми­сли­лац из пе­шач­ке зо­не, ко­ји вре­ме скра­ћу­је, а бо­га­ми га и уби­ја у шет­њи по ва­ро­ши, и ко­ји, ка­же, че­сто не зна шта ће са со­бом („Ни­шта не ра­дим. Че­кам да умрем.”) Упи­ре ру­ком у бе­ли бе­ха­тон­ски те­пих пред со­бом. „Ов­де смо се за­гла­ви­ли трак­то­ром у бла­ту. Би­ло је то пре че­тр­де­сет го­ди­на, а као да је ка­љу­га ов­де би­ла ју­че... Да! Та­ко жи­вот бр­зо про­ђе. Где си био, шта си ра­дио, ни­шта! Па­тио се на нај­те­жим фи­зич­ким по­ сло­ви­ма, а са­да ме уби до­са­да. Не знам шта ћу са со­бом. Ку­ћи бо­ле­сна же­на, пет го­ди­на ле­жи не­по­крет­на, ћер­ка се ра­ста­ла, вра­ти­ла се код нас... Ма­тер ми је са­ра­ње­на до­ле у Ти­рин­це, умре­ла је мла­да, отац умро ов­де...” „Вра­ћа ли вам се ко­сов­ско де­тињ­ство?” упи­тах Ми­ло­ше­ви­ћа. „Вра­ћа се као ко­шмар.” „Ко­шмар?” „Ко­шмар, да. Ма­тер је има­ла три­де­сет го­ди­на кад је умре­ла, па је нас че­тво­ро од­ра­нио отац сло­мље­не кич­ме”, ре­че Ми­ло­ше­вић. „Шип­ та­ри до­шли са стра­не у на­ше се­ло, пре­мла­ти­ли оца и ба­ци­ли га по­л у­ 139

Жељко Марковић

Љу­ба Ми­ло­ше­вић (ле­во) и Ђор­ђе Па­нић Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

мр­твог у сеп­тич­к у ја­м у. Би­ло је то пре Дру­гог ра­та. А са ком­ши­ја­ма Шип­та­ри­ма мир­но смо жи­ви­ли. Они ни­су ди­ра­ли нас, ми ни­смо дира­ ли њих. И отац је био сав црн од мо­дри­ца. Он­да ње­го­ва бра­ћа за­кла­ла ов­це, ски­ну­ли га го­лог и уви­ли у си­ро­ву ов­чју ко­жу да му из­ву­ку мо­дри­ це. Та­ко се код нас не­кад ле­чи­ло. Ни­је умро, али кич­м у су му по­ло­ми­ ли, па се до кра­ја жи­во­та те­т у­рао са­ви­јен, гр­бав. И јед­ном оти­ђе код док­то­ра у Гњи­ла­не, кад док­тор је­дан од оних што су га пре­мла­ти­ли! И ка­же тај Шип­тар мом оцу: ’Па, ти ни­си жив! Ти си мр­тав! От­куд ти, чо­ве­че?’ До­вео сам га ов­де и са­ра­нио у Ин­ђи­ји. При­ча­ла ми ма­тер, било је то у Дру­гом ра­ту, ме­не је Шип­тар иш­чу­пао из ње­них ру­ку и тре­снуо ме у огра­д у у ко­при­ве. Ма­тер ме обла­чи­ла у сук­њи­цу, да их пре­ва­ри, а да су от­кри­ли да сам му­шко, на­би­ли би ме на ко­лац.” Ми­ло­ше­вић од­ мах­ну ру ­ком. „А ка­ко сте до­спе­ли у Ин­ђи­ју?” упи­тах чо­ве­ка са клу­пе.

140

Чекајући воз из Винковаца

„Ка­ко? Оста­ли без иче­га. Глад­ни. Стри­на џа­ра­ла ва­тру у фу­ру­ни у на­шој ку­ћи, же­ра­ви­це про­па­ле кроз под и упа­ле пра­во у ја­сле, шта­ла је би­ла у по­дру­м у, па нам из­го­ре­ла и ку­ћа и сто­ка, све. И оста­ли без иче­га. И ја он­да до­ђем у Срем, а Срем је за нас са Ко­со­ва био Аме­ри­ка. И ов­де ћу и умре­ти. На­пра­вио сам гроб­ни­цу. Са­мо ни­ка­ко да до­че­кам да умрем.” И Ми­ло­ше­вић оде сво­јим пу­тем. При­ђи­мо са­да Бра­ди. И шта за­па­жа­мо? Ни­жег ра­ста, сна­жног и жи­ла­во-згу­та­ног вра­та и гла­ве ја­ких че­љу­сти ду­бо­ко уву­че­не у ра­ме­на, што про­из­во­ди ути­сак – по­ка­за ­ће се ка­да по­сле раз­го­во­ра уста­не с клу­пе и по­ђе ули­цом – из­ра­же­не по­ви­је­но­сти и уко­че­но­сти у врат­ном де­л у кич­ме­ног ста­бла, на­би­је­ног груд­ног ко­ша под на­вла­ком ко­шу­ље раз­ве­дре­не пла­вим пру­га­ма, и круп­них, оте­че­них ша­ка, по­ло­же­них на све­тло­си­ве пан­та­ло­не. Ли­це му је об­ло­же­но ку­штра­вим кр­зном бра­де и бр­ко­ва са сре­бр­ним се­ди­мен­ти­ма као с па­у ­чи­ном упле­те­ном у дла­ке, обра­зи мо­дро-цр­вен­ка­сте тек­сту­ре и вр­ло из­ра­же­них обр­ва. То је чо­ век умор­ног из­ра­за, успо­ре­них крет­њи, обе­ле­жен де­ли­кат­ним ре­ље­фом ин­тро­спек­ци­је, раз­о­ча­ре­ња на ли­цу и ки­се­ли­не бив­шег жи­во­та у очи­ ма. Па ипак, то је и чо­век об­да­рен гор­ком ду­хо­ви­то­шћу, ко­ји у раз­го­во­ ру не пре­за да се на­сме­је, тач­ни­је да се на­сме­је сам се­би, и та­да му очи за­све­тле не­ким ста­кле­но-во­де­ним сја­јем и на сле­по­оч­ни­ца­ма ис­ко­че ле­пе­за­сте бра­зде бо­ра. По­ред ње­га, на клу­пи, тор­ба са две век­не бе­лог хле­ба. И бу­квал­но, бе­лог хле­ба. Век­не но­си чо­ве­ку код ко­јег ста­ну­је. „Ви сте под­ста­нар, да­кле?” упи­тах Ђор­ђа Па­ни­ћа. „Не, ни­сам”, ре­че ми­сли­лац из пе­шач­ке зо­не. „При­ја­тељ ми чи­ни услу­г у и жи­вим бес­плат­но у ње­го­вом ста­ну. Код ње­га ми је до­бро.” „Ка­ко сте до­спе­ли у та­кву за­ви­сност?” „И ја се пи­там. Стал­но раз­ми­шљам о то­ме.” „И шта се­би од­го­во­ри­те?” „Зна­те, ни­ка­да се ни­сам же­нио, та­ко сам во­лео. Би­ло ми је до­бро. И он­да до­шла бо­лест. А пен­зи­ја ин­ва­лид­ска, пет­на­ест хи­ља­да. Ро­ђен сам у Ста­рој Па­зо­ви, а ра­дио сам у Зе­му­ну као слу­жбе­ник у су­ду на пре­ но­с у имо­ви­не”, ре­че Па­нић. „Шта је са ва­шом ку­ћом? Ста­ном? Где сте жи­ве­ли?” „Зна­те, по­гре­шио сам у жи­во­ту. Ка­јем се што свој стан у Ста­рој Па­ зо­ви ни­сам пре­пи­сао До­м у пен­зи­о­не­ра у Зе­м у­ну. И са­да би ле­по био у до­му. Ова­ко, из­гу­рао сам де­се­так го­ди­на у до­му, пен­зи­ја ни­је би­ла до­вољ­ на да за­лег­не, па сам мо­рао на­по­ље. И са­да сам код при­ја­те­ља на ста­ну.”

141

Жељко Марковић

„Ни­је вам ла­ко. Ка­ко из­др­жа­ва­те ту си­т у­а­ци­ју?” „Ка­ко из­др­жа­вам? Бо­ље да вам не при­чам. На све то, до­дај­те и бо­лест. У ја­ну­а­ру сам опе­ри­сао ср­це, три бај­па­са и је­дан за­ли­стак, а и кич­ма ми је по­вре­ђе­на још дав­но, уда­ри­ла ме ко­ла кад сам пре­ла­зио ули­цу... Опро­сти­те, мо­рам да идем, ду­го сам се за­др­жао у гра­д у, а че­ ка­ју хлеб.” И Па­нић оде сво­јим пу­тем. Би­ла је ово мо­ја ре­пор­тер­ска Те­о­ри­ја слу­чај­ног про­ла­зни­ка на про­ ве­ри у Ин­ђи­ји! И то­га да­на отво­ри­ли су: FAS­HION PARK OU­TLET CEN­TAR Ку­по­хо­ли­ча­ри су оку­пи­ра­ли Ин­ђи­ју. Ни­сам био. Не, ни­сам био.

(2012)

142

ИН­ЂИЈ­СКИ БЕР­БЕ­РИН

Сте­ван По­спи­шил, му­шки фри­зер из Ин­ђи­је, гра­ђа­нин у бе­лом ман­ти­л у, ко­се оштро за­ли­за­не на раз­де­љак, жи­ли­ча­сто цр­вен­ка­сте тек­сту­ре обра­за, об­ра­слих је­два при­мет­ним дла­чи­ца­ма као код свих ста­рин­ских срем­ски бер­бе­ра бо­ем­ске шко­ле, сто­ји на ули­ци као жи­ви спо­ме­ник свог це­ха, опу­штен у ин­тер­ме­цу из­ме­ђу две му­ште­ри­је, на­ лег­нут на зид по­ред ши­ром отво­ре­них вра­та са­ло­на бер­бер­ско-фри­зер­ ске за­дру­ге Сло­га, за­нат­ског ре­лик­та још из пи­о­нир­ских, со­ци­ја­ли­стич­ ких вре­ме­на (рад­ња у ко­јој ши­ша и бри­је му­ште­ри­је без­ма­ло три­де­сет го­ди­на). Сто­ји на го­то­во ме­ди­те­ран­ски жи­вах­ној и буч­ној пе­шач­кој штраф­ти срем­ског На­шег ма­лог ми­ста, уди­ше по­ред из­ло­га сво­ју ни­ко­ тин­ску до­зу и то та­ко што за­ди­мље­ни и ми­ри­шља­ви шта­пић гри­зе до фил­те­ра, услед че­га му се жућ­ка­сти ду­ван­ски ок­сид за­пе­као у ме­со и но­кат ка­жи­пр­ста, и сва­ких не­ко­ли­ко ми­ну­та штриц­ка улич­ни ин­тер­вју уз­вра­ћа­њем по­здра­ва и на­кло­ном гла­ве, углав­ном ста­ри­јим про­ла­зни­ ци­ма, ко­ји га ли­стом ча­шћа­ва­ју: „Сте­ва­не, до­бар дан! Сте­ва­не, здра­во! Сте­ва­не, ка­ко смо?” Или, кла­сич­но: „До­бар дан!” – „До­бар дан!” Пре­ко пу­та ше­та­ли­шта, ду­бље у пор­ти ри­мо­ка­то­лич­ке Цр­кве Све­тог Пе­тра, у за­пу­ште­ном ста­њу, јед­на же­на из­ла­зи из ку­ће на спрат и иш­че­за­ва иза угла. „Мо­ја су­пру­га Гор­да­на”, ре­че По­спи­шил и на­пре­же око у прав­цу же­не, сла­би­је ви­ди на да­љи­ну. „Да­а­а­аа... Је­сте! Гор­да­на! Да је до­вик­нем? Да­ле­ко је... не чу­је... Кре­ну­ла до ду­ћа­на, од­ма ће се вра­ти­ти; ако оће­те и са њом да по­при­ча­те, сло­бод­но оти­ђи­те на ка­фи­цу, нас дво­је жи­ви­мо у оној ку­ћи­ци та­мо. Имам са Гор­да­ном ли­јеп и скла­дан брак, да. Ве­ли­ ки је друг, вред­на, кул­т ур­на, па­мет­на. Јед­но­став­на же­на! Не­ће­мо са­да бје­жат од исти­не! Ро­дом је из Ма­чве, Глу­шци код Бо­га­ти­ћа. Упо­зна­ли смо се у Ве­ли­кој Гра­ди­шки, де­се­так го­ди­на по­сле мог раз­во­да са пр­вом же­ном. Гор­да­на је про­фе­си­о­нал­на ку­ва­ри­ца. Ра­ди­ла је и у бе­о­град­ској 143

Жељко Марковић

Ма­де­ри. О, па да! А ја сам вам Сла­во­нац. Жи­вио сам јед­но вре­ме у За­ гре­бу, па у Бе­о­гра­ду сам жи­вио се­дам го­ди­на, па он­да Гор­да­на и ја до­ се­ли­ли у Ин­ђи­ју. Овај ма­ли град нам са­свим од­го­ва­ра.” „Во­ли­те ма­ле гра­до­ве?” „Да, да.” „За­што? Чи­ме вас ова­кве ва­ро­ши ве­зу­ју за се­бе?” „Ви­ди­те и са­ми”, ре­че По­спи­шил. „Изи­ђем да по­пу­шим ци­га­ре­ту и њих де­сет ми се ја­ви­ло. Има не­што зна­чај­но у то­ме. Ов­де су љу­ди бли­ жи јед­ни дру ­ги­ма.” Са­мо што је то ре­као, про­ђе ста­ри­ји го­спо­дин. „До­бар дан, Сте­ва­не!” „До­бар дан, го­спон Ми­ла­не!” уз­вра­ти бер­бе­рин и ре­че: „Ето, чу­ли сте... Ста­ра му­ште­ри­ја; био ма­јор у ЈНА. Због то­га ми од­го­ва­ра жи­вот у Ин­ђи­ји.” „Ви сте... Чех?” упи­тах По­спи­ши­ла. Бер­бе­рин ме уко­че­но по­гле­да, очи му се за­ца­кли­ше. „Чех! Да, да, да... Па, ка­ко сте зна­ли? О, Бо­же!” – По­спи­шил се уз­ бу­дио. – „Чех сам по­ре­к лом, да. Ви сте пр­ви ко­ји је по­го­дио из цу­га! Не­ко вам је ре­као? Ни­је? Бра­во! Бра­во! Бра­во! По пре­зи­ме­ну су­ди­те? По­спи­ши­ли су Че­си, тач­но. А мно­ги ми­сле да сам Хр­ват. Па и је­сам у не­ку ру­ку, по­хр­ва­ће­ни Чех. Али, ка­ко сте... ка­ко сте... Оду­ше­ви­ли сте ме, го­спо­ди­не!” При­ча по­чи­ње да се усло­жња­ва, осе­ћам за­плет у ва­зду­х у. И ра­дим на ње­м у. „По­спи­ши­ли жи­ве у Врд­ни­ку”, ре­кох ин­ђиј­ском бри­ци. „Ра­ди­ли су у руд­ни­к у угља и му­зи­ци­ра­ли у руд­нич­ком ор­ке­стру. По­зна­јем и јед­ног По­спи­ши­ла из Ја­зач­ког Пр­ња­во­ра, до­се­лио се та­мо из Врд­ни­ка. Је­ди­ни ка­то­лик у ма­на­стир­ском пр­ња­во­ру.” „Је л’? О, па ле­по! Ле­по!” ра­ду­је се По­спи­шил. „Врд­ник на Фру­шкој го­ри, знам... знам... И та­мо нас, зна­чи, има! Ни­сам упо­знат, ни­сам. А нај­број­ни­ји смо код Да­ру­ва­ра. Та­мо има По­спи­ши­ла ко сит­них све­та­ца. Ја сам ро­дом из јед­ног се­ла код Оку­ча­на. Та­мо ми и да­нас жи­ви ро­ђе­ни брат. Мој отац Стје­пан и ма­ти Те­ре­за има­ли су нас ше­сто­ро де­це. Жи­ви­ ли смо у стал­ној оску­ди­ци. У За­гре­бу ми жи­ви ћер­ка из пр­вог бра­ка... Еко­но­ми­ста!” „У ка­квим сте од­но­си­ма са пр­вом же­ном и ћер­ком?” упи­тао сам По­спи­ши­ла, на­ме­ра­ва­ју­ћи да отво­рим дру­го (и ду­бље, ин­тим­ни­је) по­ље при­че.

144

Чекајући воз из Винковаца

„Ра­ни­је смо одр­жа­ва­ли ка­кве-та­кве кон­так­те, одав­но се не чу­је­мо”, ре­че По­спи­шил и на­же се пре­ма мом уве­т у. „Го­спо­ди­не, да вам искре­ но ка­жем, ја у том бра­ку ни­сам мо­го да из­др­жим. Све ми се сму­чи­ло. И оти­шао сам од ње по­сле го­д ин’ и по да­на бра­ка. Оста­вио сам је у по­­од­ма­клој труд­но­ћи. Да ли сам пра­вил­но по­сту­пио? Ни­сам си­гу­ран.”

– По­гле­дао је пре­ма цр­кви пре­ко пу­та. „Све­ти Пе­тар ће да­ти по­след­њу реч! А да ми је жао, жао ми је што се све та­ко за­вр­ши­ло ме­ђу на­ма... жао ми је и да­нас... То је исти­на. Не­ће­мо да се ла­же­мо. Имам ћер­ку у За­гре­бу, а не­мам ћер­ку. Пре­ки­ну­ли смо кон­так­те. Ни сли­ке, ни то­на ме­ђу на­ма. Ка­ко да ми не бу­де жао.” „Шта је то што ни­сте мо­гли да из­др­ж и­те у пр­вом бра­к у?” пи­там По­спи­ши­ла. „А, па гле­дај­те ова­ко, она је би­ла дом­ско де­те, од­ра­ње­на је у до­м у. Не би ми то сме­та­ло, на­рав­но, да­ле­ко би­ло, да ни­је­е­ее... Мај­ка јој је би­ла јед­на од нај­бо­г а­т и­јих и нај­ја­ч их же­на у За­г ре­бу. Да, да, да! Гле­дај­те, мај­ка јој је има­ла три бра­ка иза се­бе, и у сва­ком бра­ку ро­ди­ла је по јед­но ди­је­те. Ис­ком­п ли­ко­ва ­ла је жи­вот, скроз! И, та­ко, да сад не ши­рим при­ч у, мо­ја бу­д у­ћа су­пру­га је до­спе­ла у дом. И узме­мо се у За­гре­бу. Жи­ви­ли смо ко под­ста­на­ри код ка­за­ли­шта у јед­ној згра­ди, по­друм­ски стан на ћо­шку, пре­ко пу­та је фа­кул­тет, па зна­те... Е, ту-ту! И она ују­тру при­је ме­не оде на по­сао – за­вр­ши­ла је ко­жар­ски смер, та­шнар, и би­ла је вред­на, баш вред­на же­на, и то мо­рам ре­ћи! – оде на по­сао при­је мене и отво­ри про­зор. Увек је то ра­ди­ла. Отво­ри про­зор. А за­што отво­ри про­зор? Има­ла је три дру­га­ри­це из до­ма. И њих три су би­ле про­сти­тут­ ке, шта дру­го ре­ћи, да, да, да! Про­сти­т ут­ке. Ор­ди­ни­ра­ле су око Тр­га ре­пу­бли­ке. И, зна­те, ја још ују­тру у кре­ве­ту спа­вам, а оне се уву­ку у собу кроз отво­рен про­зор. И до­ја­ди­ло ми, бра­те! Не­ко­ли­ко пу­та сам јој казо: не ва­ља ти то... От­куд ја знам ко су оне и ка­кве су оне. Или жи­ви са њих три или са мном. Ка­же: ’Ја се њих не мо­г у од­ре­ћи. Ја сам са њи­ма у до­м у од­ра­сла...’ И та­ко смо се рас­та­ли не­ко­ли­ко ме­се­ци при­је не­го што ће нам се ро­ди­ти ћер­ка. Ја сам оти­шо од ње. Зна­те, ја то ви­ше ни­ сам мо­го да...” По­ред нас про­ла­зи мла­ђа же­на. „До­бар дан, чи­ка Сте­ва­не!” по­здра­вља га с осме­хом. „До­бар дан, го­спо­ђо!” уз­вра­ћа и до­да­је: „По­здра­ви­те ва­ше!” „’Оћу”, уз­вра­ћа про­ла­зни­ца. „У ре­ду. Ни­сте мо­гли да из­др­жи­те. Ме­ђу­тим, да ли сте би­ли све­сни да са су­пру­гом гу­би­те и ва­ше бу­д у­ће де­те?” упи­тах По­спи­ши­ла.

145

Жељко Марковић

„Био сам млад... па ко­ли­ко сам имо... два­де­се­так го­ди­на, не ви­ше. Ни­је ми би­ло све­јед­но! Ути­ ца­ла је на ћер­ку и, ма­ло по ма­ло, обе су се оту­ђи­ле од ме­не. Кри­во ми је... жао ми је... Та­ко је, ка­ко је! Спо­јио сам у За­гре­бу де­се­так го­ ди­на ра­да у фри­зе­ра­ју, а са­мо три го­ди­не и се­дам ме­се­ци ми је уве­де­но у рад­ну књи­жи­цу. Вра­ тио сам се из За­гре­ба у Но­ву Гра­ ди­шку, ре­кох да сам ро­дом из тог та­мо кра­ја, по­ред Оку­ча­на јед­но се­ло... И та­мо сам баш на­гра­бу­ сио! Аја­о­о­о­оо... Ума­ло гла­ву ни­ сам из­гу­био у са­о­бра­ћај­ној не­сре­ ћи. Де­вет да­на сам ве­ге­ти­рао без све­сти и већ су се ско­ро опро­сти­ ли од ме­не. И кад сам се про­бу­дио Сте­ва По­спи­шил: „Ско­чи­ше на ме­не ко и опо­ра­вио... У За­гре­бу у бол­ни­ раз­ја­ре­не зве­ри, свог су ме уна­ка­зи­ли...” ци сам ле­жао. И за то вре­ме док Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић сам био у не­све­сти, ни­су сме­ли да ме опе­ри­ш у. А ка­ко сам на­гра­ бу­сио, сад ће­те чу­ти. Уда­рио ме мо­тор ја­ва. И то баш на пра­зник пра­во­слав­не Ду­хо­ве. Од­ве­зо се би­ ци­клом у Тр­на­ко­вац на игран­ку у дом, и у глу­во до­ба, око пет­на­ест до три, од­лу­чим да по­ђем ку­ћи пре­ма Оку­ча­ни­ма. Уз­ја­хо би­цикл и иза­шо у мрак на пут са ки­шо­бра­ном.” „Отво­ре­ним ки­шо­бра­ном? Па­да­ла је ки­ша? Во­зи­ли сте јед­ном ру­ком, за­бо­га? А ве­ро­ват­но сте ма­ло и цуг­ну­ли на игран­ки?” из­о­штра­ вам при­чу. „Не­ее... Слу­шај­те па­ж љи­во! Ма, ка­ква ки­ша! Ни­шта од то­га. Ки­ шо­бран је био скло­пљен на би­ци­клу. Во­зио нор­мал­но по су­вом, тре­зан, ни­сам пио у оно вре­ме, ни кап ал­ко­хо­ла... Адво­кат Ни­ко­ла Гво­зде­но­вић ми ис­те­рао суд у За­гре­бу, да! Ни­сам во­зио ни два ми­ну­та, на­шо се на мо­сти­ћу пре­ко јед­ног по­то­ка, а ту је кри­ви­на. И ко гром из ве­дра не­ба, на­и­ђе мо­тор ја­ва, во­зе се њих два мом­ка, зна­мо се, до­бри при­ја­те­љи из Оку­ча­на. И ка­ко је тај Дра­го­мир кре­н уо да сје­че кри­ви­н у у зо­ни 146

Чекајући воз из Винковаца

мо­сти­ћа, ја се на­ђем у тој тач­ки... Уо­чин! У по­гре­шно ври­је­ме, на по­гре­ шном мје­сту! Ди­рект­но уда­ре у ме­не. Бум! Рас­т у­ри­ли су ме ко Пан­та пи­т у! И пад­не ми за­ве­са. Из­г у­био сам свест на це­сти и де­вет да­на сам ве­ге­ти­рао у ко­ми.” „А мо­то­ра­ши? Ка­ко су про­шла њих два?” „Сле­ти­ли у по­ље. Во­зач је по­вре­дио но­г у, три да­на је но­сио гипс, он­да га ски­нуо и нор­мал­но се кре­то. Ни­је му би­ло ни­шта. Су­во­зач се по­кр­љо. Слу ­чај­но је на­и­шао фи­ћом не­ки деч­ко, по­зна­ва­ли смо се, и по­то­ва­рио нас... Кад ме је ви­дио док­тор Звон­ко Вук­шић из Оку­ча­на, све му је би­ло ја­сно, по­ша­ље ме хит­ном у Но­ву Гра­ди­шку, па у За­греб. Ка­ко сам из­гле­до? Не­ће­те ве­ро­ва­ти, јер, ево, ли­це ми је без тра­го­ва кр­пље­ња, нор­мал­но... По­гле­дај­те! Је л’ шта при­ме­ти­те, не! А би­ло је... ли­це ми је би­ло смр­ска­но... Че­љуст, ви­ли­ца, све по­ло­мље­но, из­об­личе­ но. Не мо­же­те да ве­ру­је­те. Па, био оте­чен, сав у под­ли­ви­ма. И кад су и ле­ка­ри у За­гре­бу из­гу­би­ли на­ду да ћу се вра­ти­ти у све­сни жи­вот, а ја се про­бу­дио. Тек та­да је на­стао па­као. Опе­ри­са­ла ме про­фе­сор­ка Пи­ лер, па су ми у че­љуст угра­ди­ли про­те­зу од зла­та, пу­сти­ли ме ку­ћи на опо­ра­вак код ма­ме Ре­зе и бра­та. Три ме­се­ца ни­сам мо­го да је­дем због бло­ки­ра­не ви­ли­це. Ни­је глад стра­шна. Нај­го­ре је би­ло кад до­би­јем на­гон за зе­ва­њем. А ви­ли­ца око­ва­на ме­та­лом... Би­ло је гад­но. До­бро су ме опра­ви­ли, да, да, да!” Про­ла­зни­ци по­здра­вља­ју бер­бе­ра По­спи­ши­ла. „Мо­г у се на пр­сте јед­не ру­ке на­бро­ја­ти оне у Ин­ђи­ји ко­ји са мном не го­во­ре! И ја их не мр­зим. Гле­дам да са сви­ма бу­дем до­бар. Гор­да­на и ја има­мо на­ши­је при­ја­те­ље, по­се­ћу­је­мо се, све су то озбиљ­ни ста­ри­ји љу­ди... Да!” ре­че По­спи­шил и из­ва­ди ци­га­ре­т у из па­к ли­це. „Ово вам мо­рам ис­при­ча­ти, го­спо­ди­не. А ви ви­ди­те да ли је за но­ви­не. Исти­ни мо­ра­мо по­гле­да­ти у очи. При­је две го­ди­не по­нио сам при­ја­те­љи­ма из на­ше ка­то­лич­ке цр­кве две ма­сли­но­ве гран­чи­це. И та­мо пре­ко рас­кр­ сни­це, где је кр­зна­ра би­ла не­кад, свра­тим у ка­фа­ну на пи­ће с но­гу. Стао ја за шанк, на­ру ­ч ио ло­зи­ц у, и ма­сли­но­ве гран­ч и­це, сим­бо­ле ми­ра, по­ло­жио на пулт. По­пи­ћу, па идем. Дво­ји­ца игра­ју би­ли­јар, и ја во­лим ту игру, па ко­рак­нуо пре­ма сто­лу да по­гле­дам... Кад је­дан од они­јех иде к ме­ни. И овим ре­чи­ма: ’Ма је л’, шта си ти... Ср­бин или Хр­ват?’ – А ја она­ко из зе­за­ња, не­по­знат ми чо­век, па ре­ко без ве­зе, Ср­бин! А он да ми мај­ку уста­шку, шо­кач­ку... И удри по ме­ни! Ско­чи­ше на ме­не ко раз­јаре­ не зве­ри, свог су ме уна­ка­зи­ли од ба­ти­на, очи за­тво­ре­не од оте­кли­на и под­ли­ва. И то са­мо за­то што сам ка­то­лик. Мо­жда би ме и уби­ли да 147

Жељко Марковић

ни­је би­ло ко­но­ба­ра, деч­ко ме од­бра­нио. За­вр­шио сам у бол­ни­ци у Но­ вом Са­ду. И још се у Ми­тро­ви­ци ву­чем на су­ду са ти­јем ба­ти­на­ши­ма.” „Ко су ти љу­ди? Ви­ђа­те ли их по гра­д у?” „Не ви­ђам. И ни­ка­да их ра­ни­је ни­сам ви­дио. Е, онај што ме пр­ви на­пао, до­шо ми је­дан дан ов­де у бер­бер­ни­цу. ’Из­ви­ни за оно у ка­фа­ни!’ ка­же си­ле­џи­ја. – Слу­шај, ре­ко, из­ви­ни се ти та­мо где тре­ба, на су­д у, а ме­ни тво­је из­ви­ње­ње не тре­ба! Ни­је се ни ода­звао на суд­ски по­зив. То су та­кви љу­ди. Ни њих не мр­зим.” При­ла­зи нам ста­ри­ји го­спо­дин, му­ште­ри­ја. „О, до­бар дан, док­то­ре, од­ма до­ла­зим, да­јем ин­тер­вју”, ре­че Сте­ван По­спи­шил. „И та­ко вам је то, мо­ји но­ви­на­ри... да, да, да... А за­што, ипак, не свра­ти­те и до Гор­да­не у на­шу ку­ћи­цу. Би­ће јој дра­го. Гле­дај­те, кад би се по­но­во же­нио, опет би се за Гор­да­ну Бр­кић оже­нио! На­жа­лост, не­ ма­мо дје­це... но­си­ла је бли­зан­це... До­ла­зим, док­то­ре! Ево ме, до­ла­зим!”

(2012) * * * Пред­ве­че, 20. апри­ла 2016, на по­врат­к у из Зе­м у­на, ја­вљам се из ау ­та бер­бе­ри­ну Сте­ва­ну По­спи­ши­л у и по­ла ча­са ка­сни­је на глав­ном рас­кр­шћу Ин­ђи­је, тач­ни­је на ћо­шку згра­де Тр­жног цен­тра, пре­ко пу­та хо­те­ла Grand, до­че­ку­је ме По­спи­ши­ло­ва су­пру­га Гор­да­на. Про­ла­зи­мо кроз ај­нфорт и на про­зо­ру при­зем­ног ста­на ви­ше­спрат­ни­це, за­ву­че­не у се­но­ви­том дво­ри­шту, угле­дах ју­на­ка сво­је при­че Ин­ђиј­ски бер­бе­рин. Ње­гов упит­но-збу ­ње­ни по­глед ка­зу ­је ми да ме не пре­по­зна­је. Ни­с у ви­ше под­ста­на­ри у згра­ди ри­мо­ка­то­лич­ке Цр­кве Све­тог Пе­тра, с по­гле­ дом на са­лон бер­бер­ско-фри­зер­ске за­дру­ге Сло­га. На слу­жбу је до­шао но­ви жуп­ник, и од та­да жи­ве у ста­ну сто­ти­нак ме­та­ра да­ље. По­спи­шил је од пре три го­ди­не у ста­ро­сној пен­зи­ји, али и да ни­је пен­зи­о­ни­сан – те­ шко да би мо­гао да на­ста­ви са сво­јим бер­бер­ским по­слом: пре две го­ ди­не по­кр­љао је ле­ву ру­ку и са­да ис­кри­вље­на и уко­че­на ви­си низ те­ло као др­во. Пр­вих тре­ну­та­ка и да­ље му ни­је ја­сно ко му је ушао у стан; сто­га, по­ку­ша­вам да вра­тим у ње­го­ву ме­мо­ри­ју онај мај­ски дан 2012. го­ди­не, ка­да смо раз­го­ва­ра­ли ис­пред рад­ње. Лам­пи­ца му се па­ли, тре­пе­ри. То је до­вољ­но.

148

Чекајући воз из Винковаца

„Имао је два мо­жда­на уда­ра”, ре­че Гор­да­на и об­ја­шња­ва: пр­ви удар по­сле­ди­ца је оног пре­мла­ћи­ва­ња у ка­фа­ни, а дру­ги удар је од пре годи­ ну да­на, ка­да је опе­ри­сао ру­ку. „По­вре­ме­но се ’гу­би’. Тре­ба му вре­ме­на да се се­ти. При­пре­ми­ла сам га на бр­зи­н у за ваш до­ла­зак, али ина­че из­гле­да до­ста ло­ше.” „Са­да сам ови­сан о Гор­да­ни”, ка­же По­спи­шил. „Ка­ко сте по­вре­ди­ли ру­ку?” пи­там ин­ђиј­ског бер­бе­ри­на. „Зим­ско ври­је­ме, лед. Из­г у­био рав­но­те­жу и ру­ком уда­рио у зид.” „Угра­ђе­на му је шип­ка у ру­ку”, до­пу­ња­ва га су­пру­га и ста­вља на сто две за­стра­шу­ју­ће фо­то­гра­фи­је. Лич­на кар­та без­у­мља. Ли­це Сте­ва­на По­спи­ши­ла, из­об­ли­че­но, оте­кло од под­ли­ва, за­тво­ре­ног, кр­ва­вог ока. „Ова­ко је из­гле­дао, по­што га је онај пре­мла­тио, са­мо за­то што је дру­ге ве­ре и на­ци­о­нал­но­сти.” „Да ли то су­ђе­ње још увек тра­је?” „Тра­је, још уви­јек, ше­ста го­ди­на”, ре­че По­спи­шил. „Исти­на не мо­же иза­ћи на ви­дје­ло! Не знам ко га бра­ни. Не­ко сто­ји иза ње­га.” „Да ли вас по­зи­ва­ју на ро­чи­шта?” „Па, са­да и не. Са­мо на по­чет­ку, ка­да је би­ло до­ка­за­но да је он ура­ дио то што је ура­дио. Пре­ко оси­гу­ра­ња сам тре­бао до­би­ти но­вац и још ни дан да­нас ни­сам до­био од­ште­т у, а пре­с у­ђе­но је шест хи­ља­да евра.” Фо­то­г ра­фи­шем Сте­ва­на По­спи­ши­ла, ка­то­ли­ка из Сла­во­ни­је, и ње­го­ву су­пру­г у Гор­да­ну, пра­во­слав­ку из Ма­чве. „Хва­ла вам што нас ни­сте за­бо­ра­ви­ли”, за­х ва­љу­је ми Гор­да­на на вра­ти­ма згра­де. „Са­да зна­те где смо, свра­ти­те на ка­фу ка­да про­ла­зи­те кроз Ин­ђи­ју. На­ша вра­та су за вас увек отво­ре­на.”

149

ГО­СПО­ЂА ЕВ­ГЕ­НИ­ЈА ИЗ ЖЕ­ЛЕ­ЗНИЧ­КОГ ШО­РА

Си­пи мла­ка ки­ша. При­бли­жа­ва ми се го­спо­ђа под све­тло­љу­би­ча­ стим лет­њим ки­шо­бра­ном, с цр­ном плат­не­ном тор­бом ока­че­ном о под­ лак­ти­ци, за­с у­та че­сти­ца­ма пре­по­днев­не ки­ши­це, же­на пла­ве сви­ле­не ко­се, за­че­шља­не и за­тег­ну­те пре­ко сле­по­оч­ног де­ла ви­со­ко из­над уши­ју и од­о­страг са­де­ну­те шна­лом у ма­лу пун­ђу, с на­гла­ше­ним та­ла­са­стим и, на спо­ра­дич­ној улич­ној про­ма­ји, раз­ве­ја­ним буј­ним ши­шка­ма, го­то­во до очи­ју, оде­ве­на с уку­сом у ле­жер­ном све­тлом аран­жма­ну: сив­ка­сто­ бе­ла јак­на на рај­сфер­шлус (на­ву­че­на пре­ко цр­ве­ног дук­са) и ешар­па као цр­но-бе­ла пе­ру­ни­ка око вра­та, там­но­си­ве пан­та­ло­не и бе­ле спорт­ ске клом­пе за ки­шу, стил за бр­зе из­ла­ске и ин­тер­вен­ци­је, ко­ји јој бес­ пре­кор­но при­ста­је. По­ми­слио сам бр­зо­пле­то да је у Ин­ђи­ју ма­ло­час до­пу­то­ва­ла бе­о­град­ским ши­но­бу­сом, ко­ји је про­д у­жио за Но­ви Сад. А ни­је. Тог мо­мен­та, док је го­спо­ђа пре­ла­зи­ла на зе­бри фри­шко раз­ву­че­ ну и још то­плу, слу­за­ву ас­фалт­ну ко­ру Же­ле­знич­ке ули­це (ко­јој је та­ко от­ме­но и при­род­но при­ста­ја­ла ка ­ме­на коц­ка), ста­ја­ли смо, нас два, по­ред фа­са­де јед­но­спрат­ни­це у тра­ља­ма. Хо­тел Пут­ник, ле­ши­на ко­ја је од ње­га оста­ла, згра­да за­п у­ште­ног, убо­га­ље­ног и опо­га­ње­ног при­ зе­м ља, спо­ља за­ба­ш у ­ре­ног кре­чом. Бе­ж и­вот­ни, кр­ме­ља­ви спрат­ни про­зо­ри, за­сво­ђе­ни по­л у ­кру ­ж ним обр­ва­ма. Би­зар­на, дла­ка­ва лут­ка мај­мун­чи­ћа, ко­ју је не­ки ша­љи­ви очај­ник и (са­мо)иро­нич­ни сце­но­граф за­та­као у гор­њем про­зор­ском окви­ру ста­кле­них вра­та за при­ступ на те­ра­с у. У бли­зи­ни, две ке­ру­ши­це сет­них и па­мет­них очи­ју, две дру­га­ ри­це, се­де на трав­ња­ку под ка­пља­вом кро­шњом ма­ло­лет­ног др­ве­та, круп­ни­ја бе­ле дла­ке и цр­них уши­ју и дру ­га све­тло­бра­он кр­зна, и с ве­ли­ком, дир­љи­вом за­ин­те­ре­со­ва­но­шћу гле­да­ју у на­шем прав­цу. По­ред обли­жње огра­де на тро­то­а­ру по­с у­ди­ца за хра­ну.

150

Чекајући воз из Винковаца

Цу ­ри не­бо. На ин­ђиј­ску же­ле­знич­к у ста­ни­ц у, у груд­ном ко­ш у Сре­ма, до­шао сам (опет) тог слу­за­вог и шмр­ља­вог пре­по­дне­ва из три раз­ло­га: 1. да пет го­ди­на од мог по­след­њег до­ла­ска на ово осе­тљи­во ме­сто, про­ве­рим да ли је на те­ме­н у ста­рог во­до­тор­ња још увек оно ша­ша­во кри­ла­то др­во ду­да – сед­мо срем­ско чу­до, ка­ко сам га на­звао!

– чи­ју је кли­ц у до­нео не­ки го­л уб у кљу­н у и за­са­дио је на бе­тон­ској пло­чи у го­ми­ли го­лу­би­јег из­ме­та (је­сте, та­мо је, и о то­ме сам пи­сао пре не­ко­ли­ко не­де­ља); 2. да на ли­цу ме­ста ску­пим си­ро­ви­ну за ре­пор­та­жу о не­ка ­да­шњем хо­те­л у, ко­ју сам, се­ћам се, на ­ме­ра­вао да ство­рим још оно­мад пре пет про­ле­ћа, ка­да су ми с те­ра­си­це би­феа Не­ма­ња, у под­ нож­ју во­до­тор­ња, уго­сти­тељ Ду­дар и де­жур­ни же­ле­зни­ча­ри, по­ка­за­ли леш згра­де пре­ко пу­та, за­о­гр­нут кро­шња­ма не­при­пи­то­мље­ног ке­сте­ на, и ре­кли ми да је ше­зде­се­тих го­ди­на под тим кро­вом жа­рио и па­лио же­ле­знич­ки хо­тел Пут­ник (ка­ко са­да из­гле­да, пи­ше у па­с у­с у из­над); 3. да од­глу ­мим пут­ни­ка на же­ле­знич­кој сце­ни и пре­п у­стим се свом До­бром ан­ђе­л у ре­пор­та­же, ов­де где зви­жду­ћу во­зо­ви и где је увек, уо­ ста­лом као и дру­где на же­ле­знич­ким ста­ни­ца­ма и у њи­хо­вом бли­ском окру­же­њу, ла­ко мо­г ућ, лак­ше не­го дру­где, не­ки слу­чај­ни про­ла­зник, не­ки свет­ски пут­ник, ко­ји спа­ва на клу­пи, с фла­шом под гла­вом, и че­ка свој по­след­њи воз. На­с у ­прот же­ле­знич­ке ста­ни­це, с филм­ским по­гле­дом на пра­во­ у ­глу, си­ву вер­ти­ка­л у во­до­тор­ња и, ви­со­ко го­ре на ње­го­вом рав­ном кро­ву, с по­гле­дом на кри­ла­то др­во, раз­гра­на­то и оки­ће­но го­лу­бо­ви­ма, свра­ка­ма, вра­на­ма и врап­ци­ма (а но­ћу зве­зда­ма), про­те­же се под висо­ ким мр­ко-зе­ле­ним кро­шња­ма за­ни­мљи­ва фа­сад­на чип­ка од не­ко­ли­ко ду ­гач­к их сле­п ље­них швап­ских јед­но­спрат­ни­ца дво­слив­ног кро­ва, ста­ро­сти сто и (мно­го) ви­ше го­ди­на, с ај­нфор­ти­ма, гво­зде­ним те­ра­са­ ма, про­зо­ри­ма с луч­ним и тро­у ­гла­стим обр­ва­ма и с ду­бо­ким, кла­у­сто­ фо­бич­ним и мрач­ним дво­ри­шти­ма и џе­по­ви­ма у дра­пе­ри­ја­ма ра­сти­ња, са­да за­п у ­ште­них, со­ци­јал­них згра­да, а пре Дру ­гог свет­ског уби­ја­ња бли­ста­вих, елит­них, су ­пер­и­ор­них гра ­ђан­ских тр­го­вач­ких ку­ћа, ко­је су у пи­о­нир­ско и у злат­но же­ле­знич­ко до­ба би­ле из­лог Ин­ђи­је. По­сле ра­та, ове згра­де, остав­ши без вла­сни­ка на на­чин ко­ји ваљ­да ни­је по­треб­ но да об­ја­шња­вам, по­ста­ле су та­ко­зва­на на­род­на (оп­штин­ска) имо­ви­ на. При­зе­мља бе­х у упо­тре­бље­на за ло­ка­ле, сме­стио се у јед­ној од њих по­гон за из­ра­д у па­до­бра­на, а за­тим је ту ра­ди­ла и фа­бри­чи­ца три­ко­ та­же, и све је то, ма­ло по ма­ло, по­га­ше­но, про­ћер­да­но, по­кр­ља­но, уни­ ште­но, за­јед­но са хо­те­лом Пут­ник, цен­трал­ном згра­дом у стро­ју, и 151

Жељко Марковић

ње­го­вим гла­со­ви­тим ре­сто­ра­ном у при­зе­мљу. На ћо­шку тог бло­ка још јед­на згра­да ко­стур: хо­тел Кру­на. Чо­век је уло­жио, крат­ко је ра­дио, ни­је му ус­пе­ло. То­ли­ко о сце­но­гра­фи­ји, а са­да по­диг­ни­мо за­ве­су. Го­спо­ђа с ки­шо­ бра­ном бо­је јор­го­ва­на, упра­во је пре­шла на на­шу оба­л у ули­це. По­ја­ва ове ле­пе и (а)ти­пич­но гра ­ђан­ски сти­ли­зо­ва­не да­ме у ра­ном пен­зи­о­ нер­ском ста­ди­ју­м у, упу­ћи­ва­ла ме је на то да је у пи­та­њу или Ру­ски­ња, го­то­во сам био си­г у­ран да сам у пра­ву, Че­хи­ња или Сло­ва­ки­ња, ма­ње ве­ро­ват­но, а сва­ка­ко се на ње­ном ли­цу, не­го­ва­ног те­на, и у ње­ној ау­ри, сна­жно осе­ћа­ло не­што сло­вен­ско и ис­точ­но, не­што от­ме­но, па­три­циј­ ско, ин­три­гант­но, што ми је го­во­ри­ло да ту, у ре­пор­тер­ском по­гле­д у, си­г ур­но има што­фа и да би мо­жда би­ло ште­та про­п у­сти­ти при­ли­ку за још јед­н у (срем­ску, свет­ску) при­ч у на прин­ци­пи­ма мо­је Те­о­ри­је слу­чај­ног про­ла­зни­ка. „О, па да... Слу­шај­те, ово са­да из­гле­да ка­ко из­гле­да, јад­но, али ре­ сто­ран тог хо­те­ла по­ло­ви­ном ше­зде­се­тих го­ди­на... ено та­мо кроз она вра­та ула­зи­ло су у са­л у... ва­жио је за in ме­сто у Ин­ђи­ји!” ре­че го­спо­ђа Ев­ге­ни­ја и по­гле­да ис­под ки­шо­бра­на по­л у­ра­спад­ну­ти ков­чег згра­де у ко­јој је ше­зде­сет пе­те има­ла ва­тре­но кр­ште­ње: про­сла­ву ма­ту­ре у свој­ ству уче­ни­це пр­ве ге­не­ра­ци­је ма­шин­ског сме­ра сред­ње тех­нич­ке шко­ле. „И ове ста­ре згра­де, се­ћам се, би­ле су уред­не, окре­че­не... Са­да их Оп­шти­ на усту­па на ко­ри­шће­ње со­ци­јал­но угро­же­ним љу­ди­ма.” „Го­спо­ђо, а се­ћа­те ли се ка­ко сте би­ли об­у ­че­ни за ма­тур­ско ве­че?” упи­та фо­то-ре­пор­тер. Пра­во пи­та­ње у по­след­њем тре­нут­ку. Го­спо­ђа Ге­на, сма­тра­ју­ћи да је до­вољ­но ре­кла, по­шла је ку­ћи неко­ ли­ко сто­ти­на ме­та­ра да­ље у истом же­ле­знич­ком шо­ру, али у сре­ђе­ном де­лу ули­це, где су ку­ће ве­ли­ке и ле­пе с уред­ним оли­ста­лим дво­ри­шти­ма и цвет­ним аран­жма­ни­ма. Же­на за­ста­де и ко­рак­ну на­зад, с ки­шо­бра­ ном у ру­ци. „Мо­лим? Шта сам но­си­ла, пи­та­те? Као да са­да се­бе гле­дам!” ре­че и очи јој се за­ца­кли­ше као у ти­неј­џер­ке. „Ма­ма ми је би­ла кро­ја­чи­ца, мо­ гла сам да би­рам ка­кав мо­дел хо­ћу... Се­ћам се, има­ла сам то ве­че бор­до ха­љи­ни­цу, ша­нел мо­дел, с хе­кла­ном драп краг­ни­цом по на­руџ­би. Она­ ко, ма­ло ро­ман­тич­но сам из­гле­да­ла. Са­да се та мо­да вра­ћа. И пр­ви пут сам се та­да по­пе­ла на шти­кли­це! Ина­че, ни­смо у шко­ли ни нај­лон ча­ра­ пе сме­ле да обла­чи­мо. Но­си­ли смо школ­ске уни­фор­ме, има­ло је и то своје дра­жи, а ја сам че­сто ме­ња­ла краг­ни­це на уни­фор­ми, то ми ни­су за­бра­ њи­ва­ли... У ства­ри, ода­ва­ла сам ути­сак не­ке не­при­сту­пач­не де­вој­ке.”

152

Чекајући воз из Винковаца

И го­спо­ђа Ев­ге­ни­ја Ми­рић, рођ. Ја­риј, Укра­јин­ка ро­ђе­на у Бо­ сни, ту на тро­то­а­ру Же­ле­знич­ ког шо­ра, под ки­шо­бра­ном бо­је јор­го­ва­на, по­ве­ри ми за но­ви­не сле­де­ћу по­ро­дич­ну при­чу: „Моји су из Укра­ји­не и по оче­вој и по мај­чи­ној ли­ни­ји, зна­те. Еко­ном­ ски ми­гран­ти. Оче­ви ро­ди­те­љи, Про­коп и Ана Ја­риј, до­се­ли­ли су се у Ли­шњу... – Чу­ли сте за то ме­ сто? Не? Па, Ли­шња вам је три­де­ сет ки­ло­ме­т а­ра од Ба­њ а­л у ­ке, на­ци­о­нал­но ме­шо­ви­та сре­ди­на, да, да... – До­се­ли­ли су се у Ли­шњу де­вет­сто де­се­те, ка­да је мој отац Алек­са имао три го­ди­не. А мами­ ни ро­ди­те­љи, Лу ­ка и Ана Ра­ва, Ев­ге­ни­ја Ми­рић, рођ. Ја­риј: „Суд­би­на ми је би­ла на­к ло­ње­на и ра­д у­јем се сва­ком да­н у.” по­ре­клом из Тр­но­по­ља, до­се­ли­ Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић ли су се у Ли­шњу два­де­сет осме го­ди­не, ка­да је мо­ја ма­ма Те­к ља има­ла осам­на­ест го­ди­на. Обе ба­бе су ми По­ља­ки­ње. Мај­чи­на ма­ма би­ла је пле­мић­ког по­ре­кла. До­не­ли су са со­бом у Бо­сну ма­ши­ну син­ге­ри­цу, по­јам у оно вре­ме, и на њој је ши­ла мо­ја ма­ма, а де­да је пи­тај бо­га ка­ко до­пре­мио из Укра­ји­не вр­ша­ћу ма­ ши­ну! До­шли су у Бо­сну као у обе­ћа­ну зе­мљу, али кад су ви­де­ли бе­д у око се­бе, кад су ви­де­ли го­ле и бо­се љу­де, стра­шно су се раз­о­ча­ра­ли... Стра­шно! Ли­шња им је по­ста­ла суд­би­на. Ту су се упо­зна­ли мо­ји ро­ди­ те­љи, у Ли­шњи сам се и ја ро­ди­ла, нај­мла­ђе њи­хо­во де­те... Има­ла сам бра­ћу Јан­ка и Про­ко­па, оба су умр­ла, и се­стре Штеф­ку, умр­ла је, Је­ле­ну и Ма­ри­ју. Мој су­пруг Сте­ван има оби­чај да се на­ша­ли: ’Сви тво­ји има­ ју нор­мал­на име­на, са­мо је тво­је не­нор­мал­но!’ Ме­ни се сви­ђа. Зо­ву ме Ев­ге­ни­ја је­ди­но кад су љу­ти на ме­не, а ина­че ме зо­ву Ге­на. И кад смо се ше­зде­се­те на­шли у окру­же­њу му­сли­ма­на, по­ку­по­ва­ли су све хри­шћан­ ске ку­ће у Ли­шњи, мо­ји од­лу­че да се до­се­ле у Ин­ђи­ју. Ту сам се за­по­сли­ ла у ’Бру­ну’, упо­зна­ла му­жа Сте­ва­на Ми­ри­ћа, су­ди­ју и адво­ка­та, и с њим сам до­би­ла си­на и ћер­ку, има­мо и ве­ли­ке уну­ке... Али, че­кај­те, па за­што ов­де ки­сне­мо, по­ђи­те са мном мо­јој ку­ћи да вам по­ка­жем цвет­њак!”

153

Жељко Марковић

При­ча­мо под дво­ри­шном са­ле­тлом. Ки­ши­ца за­ли­ва ча­роб­ни цвет­ њак го­спо­ђе Ев­ге­ни­је, с ба­зен­чи­ћем и пла­стич­ним пти­ца­ма у во­ди. Кла­сич­ни, из­у ­мр­ли књи­жев­ни пор­тре­ти­сти, ре­пор­те­ри и фељ­то­ ни­сти ру­ско-фран­цу­ске шко­ле, ве­ле­мај­сто­ри ре­а­ли­зма и ду ­гач­ке ре­ че­ни­це, ко­ји су с фо­то­граф­ским пам­ће­њем и пси­хо­ло­шким скал­пе­лом успе­ва­ли да на ствар­ном или из­ми­шље­ном људ­ском ли­цу, уо­че и опи­шу нај­сит­ни­је де­та­ље и нај­фи­ни­је из­ра­зе, гри­ма­се и сен­ке, че­сти­це и седи­ мен­те, и по­ста­ве их у са­вр­ше­ну спре­г у са пси­хо­ло­шким, ду­хов­ним и мен­тал­ним про­фи­лом лич­но­сти, та­ко да тран­спо­но­ва­на и па­пир­на­та кре­а­ц и­ја по­с та­је у пер­цеп­ц и­ји чи­та­ла­ца жи­во би­ће од кр­ви и ме­с а, бе­смрт­но жи­во би­ће, уо­чи­ли би, нај­пре, с по­гле­дом на мла­до­ли­ко лице го­спо­ђе Ев­ге­ни­је Ми­рић, не­што пре­фи­ње­но, пле­мић­ко, не­што ари­сто­ крат­ско у гли­це­рин­ској глат­ко­ћи и сја­ју ње­не очу­ва­не, све­тле и не­жне пу­ти, обо­га­ће­не пла­вим окру­глим очи­ма, ис­под кон­ца обр­ва, у чи­јем се де­ти­ња­стом, ве­дром и још увек ра­до­зна­лом и за­пи­та­ном по­гле­д у, с че­стим мо­мен­ти­ма, ко­је би Бал­зак сме­стио у ле­пе­зу из­ра­за из­ме­ђу за­ чу­ђе­но­сти и збу­ње­но­сти, за­у­ста­ви­ла, и ни­ка­ко да од­ра­сте, пет­на­е­сто­ го­ди­шња де­вој­чи­ца Ге­на, ко­ја се са ро­ди­те­љи­ма Алек­сом и Те­к љом Ја­риј, бра­ћом и се­стра­ма, ис­кр­ца­ла из во­за ше­зде­сет пр­ве на ин­ђиј­ској ста­ни­ци и, пре­ла­зе­ћи Же­ле­знич­ки шор, та­да по­пло­чан ка­ме­ном коц­ ком, мо­жда баш на истом оном ме­сту, где смо је сре­ли, угле­да­ла хо­тел Пут­ник, та­да још у пу­ном уго­сти­тељ­ском сја­ју. „Во­л им цве­ће!” ре­че ус­х и­ће­но го­с по­ђа Ев­ге­н и­ја. „И знам да се ра­д у­јем ма­лим ства­ри­ма и да у њи­ма на­ла­зим сми­сао. Суд­би­на ми је би­ла на­кло­ње­на и ра­д у­јем се сва­ком да­ну. Све што сам же­ле­ла, то сам и оства­ри­ла. Пре­за­до­вољ­на сам сво­јим жи­во­том. И Бо­г у сва­ког ју­тра за ­х ва­љу­јем!” А ја за­х ва­љу­јем ње­го­вом по­шта­ру: До­бром ан­ђе­л у ре­пор­та­же!

(2012)

154

У ИН­ЂИ­ЈИ ПО­ВО­ДОМ МАЈ­СКЕ КИ­ШЕ

Ин­ђи­ја, глав­но рас­кр­шће. Ка­пље за­му­ће­но, ни­ско и те­шко кра­вље ви­ме обла­ка, пу­них во­де. Плоч­ник тр­га и пе­шач­ке зо­не слу­зи и пре­ си­ја­ва се ис­под рас­цве­та­лих ки­не­ских ки­шо­бра­на. Од­о­зго, с Фру­шке го­ре, по­ја­ча­ва се хлад­ни­је ва­зду­шно стру­ја­ње као на­гла про­ма­ја. Би­ће пљу­ска. Цен­трал­но ин­ђиј­ско рас­кр­шће, обе­ле­же­но је цр­ним брон­за­ним чо­ве­ком исто­ри­је у рун­де­ла­ма сит­ног, љу­би­ча­стог цве­ћа. Трг са да­но­ ноћ­ним, не­у ­ро­тич­ним са­о­бра­ћа­јем на ста­ром и, све до ско­ро, раз­ва­ ље­ном, гр­ба­вом, бе­тон­ском дру­му Но­ви Сад­–Бе­о­град (пре­ко Бан­сто­ла). Об­но­вље­на кр­сто­ли­ка пе­тља у груд­ном ко­ш у ма­лог гра­да, уо­ста­лом као и цео тај све­же под­мла­ђе­ни бу­ле­вар, на­бу­џе­ни су свом мо­г у­ћом и не­мо­гу­ћом са­о­бра­ћај­ном сиг­на­ли­за­ци­јом. Је­дан крак рас­кр­шћа: Ули­ца Вој­во­де Сте­пе, ин­ђиј­ска вер­зи­ја Кнез Ми­ха­и­ло­ве. Пе­шач­ка ули­ца, која на том са­о­бра­ћај­ном жа­ри­шту, за­по­чи­ње згра­дом хо­те­ла Grand, одво­ је­на је од ма­ги­страл­не рас­кр­сни­це и ли­ме­них жи­во­ти­ња, шпа­ли­ром бе­тон­ских жу ­тих жар­ди­ње­ра, на­лик на кроф­не. Звр­љи те­ле­фон из ку­ти­је ока­че­не на зи­ду. При­ла­зи так­си­ста, по­ди­же слу­ша­ли­цу, од­нег­де зо­ве му­ште­ри­ја. За­зја­вам на удар­ном ћо­шку рас­кр­шћа. Та­ко не­ко­ме из­гле­да(м), али ни­је та­ко: ра­дим! Пре­да мном, че­ло рас­кр­шћа, по­слов­на згра­да на пре­сти­жној пар­це­ли, на­с у ­прот хо­те­ла Grand, ку­ћер­да са рад­ња­ма и ка­фа­ном, раз­ба­ца­на на две ули­це (слич­на згра­ди Тр­ж ног цен­тра у Сур­чи­ну), по­ре­клом из ма­три­це стра­шних де­ве­де­се­тих – ако ме њен стил и ви­зу­ре не до­во­де у за­блу­ду – на­бу­џе­на, на­ру­же­на и ома­ло­ва­же­на свим и сва­чим, без ме­ре и уку­са, оки­ће­на пред­из­бор­ном про­па­ган­дом, за­там­ње­них ста­к ле­них пло­ча и са тро­у ­гла­стим из­ра­сли­на ­ма као са тра­ља­во ски­ци­ра­ним ман­сар­да­ма на кро­ву и на фа­са­да­ма. Цр­ни обе­лиск на по­чет­к у пе­шач­ке зо­не у ули­ци Вој­во­де Сте­пе, еле­гант­но ди­зај­ни­ра­на ку ­ти­ја ди­ги­тал­ног ча­сов­ни­ка и тер­мо­ме­тар с 155

Жељко Марковић

коц­ка­стом гла­вом на нај­ви­шој плат­фор­ми сту­ба. Вре­ме: 12.55 ча­со­ва; тем­пе­ра­т у ­ра 13 Цел­зи­ју­со­вих сте­пе­ни. То је по­след­ње че­га се се­ћам, пре не­го што смо се фо­то-ре­пор­тер и ја спу­сти­ли са рас­кр­шћа низ по­ точ­ну па­ди­ну и по­ли­ве­ни ја­чим ве­тром и из­ре­ше­та­ни во­де­ним зр­ни­ма, ба­ну­ли под трем Ку­ће Вој­но­ви­ћа, где смо се и за­пу­ти­ли, с ки­шом или без ки­ше, ко­ли­ко да се ја­ви­мо да­ма­ма, ку­сто­су Са­њи Сај­ферт, исто­ри­ чар­ки умет­но­сти, и при­прав­ни­ци Је­ле­ни Вен, исто­ри­чар­ки, уче­сни­ца­ма јед­не од мо­јих ре­пор­та­жа из те­ку­ће ин­ђиј­ске се­ри­је. Про­ва­ла обла­ка, сна­жан мај­ски пљу­сак, из­не­на­да за­ви­тлан као бич и, све у све­м у, дра­ ма­ти­зо­ван ва­зду ­шним уда­ром, ко­ји је гру ­н уо у ин­ђиј­ско дво­ри­ште, од­о­зго, са фру­шко­гор­ских окра­ја­ка, ши­ро­ким за­о­бље­ним про­фи­лом по­то­ка (ре­кли су ми ин­ђиј­ски ме­те­о­ро­ло­зи), услед че­га су да­шча­не ша­ лу­ка­тре, звуч­но, не­ко­ли­ко пу­та тре­сну­ле о ко­стур про­зо­ра, за­те­као ме је у спо­мен-со­би Ку­ће Вој­но­ви­ћа за ма­сив­ним сто­лом из ко­лек­ци­је по­ ро­дич­не за­о­став­шти­не за­ду­жби­на­ра Ђор­ђа Вој­но­ви­ћа. Као да сам знао, али за то се у ства­ри по­бри­нуо До­бри ан­ђео ре­пор­та­же, да ће се под пла­фон Вој­но­ви­ће­ве за­д у­жби­не скло­ни­ти са ули­це од да­жда и Ни­ко­ ла Ко­ше­вић, пен­зи­о­ни­са­ни про­фе­сор ли­ков­ног у ов­да­шњој гим­на­зи­ји, ва­јар и цр­тач, син дал­ма­тин­ске Бу­ко­ви­це, про­фе­сор Са­њин и Је­ле­нин, чи­ју сам при­чу, за­по­че­т у ов­де, са­слу­шао пред­ве­че у ње­го­вом ате­љеу у Сте­ва­на Син­ђе­ли­ћа ули­ци. Ку­ћа Вој­но­ви­ћа, ау­стро­у ­гар­ска го­спо­ђа, с кра­ја XIX ве­ка, из­мак­ ну ­та је не­ко­ли­ко де­се­ти­на ме­та­ра ни­же од ср­ца рас­кр­шћа и по­чет­ка ше­та­ли­шта у Ули­ци Вој­во­де Сте­пе, за­се­че­на у бре­г у под ста­рим кро­ шња­ма, по­ред кра­ка пу­та за Љу­ко­во и Ру­м у. Про­фе­сор ме хва­та под ру­ку и при­ла­зи­мо про­зо­ру у ко­јег као лу­да уда­ра гу­ста, ве­тро­ви­та ки­ша. Тан­др­чу ша­л у­ка­тре. „Је­сте ли чи­та­ли Успо­ме­не Ђор­ђа Вој­но­ви­ћа?” пи­та ме про­фе­сор Ко­ше­вић и на­ста­вља: „Од­лич­на књи­га! Пре­по­ру­чу­јем вам да је прочи­ та­те. Ђор­ђе опи­с у­је ка­ко је гле­дао, ве­ру­јем баш кроз овај про­зор, ко­ ло­ну ма­ђар­ске вој­ске.” Ка­фа­на хо­те­ла Grand. Град­ска ка­фа­на осми­ш ље­на у мо­дер­ном аран­жма­ну и све­тлом про­фи­л у за озбиљ­ну (хо­тел­ску) кли­јен­те­л у, по­ слов­не и при­стој­не го­сте, ин­ђиј­ске да­ме и го­спо­ду. Пред хо­те­лом: бе­ха­ тон­ски те­пих ше­та­ли­шта, чист и бео као да га оп­штин­ски хи­ги­је­нича­ ри тре­ти­ра­ју уси­си­ва­чем, де­тер­џен­том и пин­це­та­ма. Си­ноћ на­ја­вље­но за­х ла­ђе­ње и ки­ша, теч­ност мла­ког са­др­жа­ја, ко­ја да­нас (уто­рак), по­сле опи­са­не про­ва­ле обла­ка, си­пи, тан­др­че у олу ­ци­ма и пре­си­ја­ва се на 156

Чекајући воз из Винковаца

плоч­ни­ку ин­ђиј­ског ше­та­ли­шта, ки­ша, да­к ле, по­сма­тра­на пре­ко пе­ ну ­ша­вог екс­тра­та ка­фе из удоб­ног и пре­глед­ног угла кроз ста­к ле­ни зид ка­фа­не у при­зе­мљу хо­те­ла Grand, уо­ста­лом као и це­ли тај ки­шно-си­ви уто­рак (а као да је по­не­де­љак), ре­пор­тер­ски од­ра­ђен у Ин­ђи­ји, по­тро­шен у за­м у­ће­ној оп­ти­ци ме­те­о­ро­ло­ги­је, дан ко­јег ће у ве­чер­њим мо­мен­ти­ма раз­би­стри­ти на­гло и крат­ко­трај­но сун­це, омо­гу­ћи­ли су ми да град до­жи­вим и на ова­кав му­тан на­чин, под ова­квим мо­крим окол­ но­сти­ма, ка­да се убр­за­но ср­це Ин­ђи­је при­ми­ри и за­ву­че под над­стре­ шни­це, ка­да ше­та­ли­ште оста­не без ше­та­ча, и ка­да ка­фа­не (ка­феи, би­феи) до­би­ју не­к у го­то­во фа­ми­ли­јар­н у при­сност и жи­вост или за­пад­н у у (ме­ђу)ста­ње апа­тич­но-де­пре­сив­не умрт­вље­но­сти и мр­зо­во­ље. По­сма­ трам ком­ши­л ук за сто­ло­ви­ма. Две да­ме у нај­бо­љим го­ди­на­ма, раз­го­ва­ра­ју по­ред уну ­тра­шњих вра­та за окру­глим сто­лом, пре­ко пу­та на­шег сто­ла. Круп­на, ве­штач­ка црн­ка, го­шћа ка­фа­не, с ка­пу­ћи­ном ме­ђу нок­ти­ма, слу­ша при­ја­те­љи­цу, по­л у­за­ми­шље­на, и гриц­ка пла­стич­ну цев­чи­цу. Дру­га да­ма, ри­ђо­ко­са же­на ле­пу­шка­стог ли­ца, згод­ног те­ла и нер­во­зних очи­ју и по­кре­та, лет­ ње на­о­ча­ре за­бо­ла је у ко­су, и ско­ро све вре­ме, под­ре­ђе­но наг­ну­та пре­ма црн­ки из­над шо­љи­це еспре­са, по­ве­ра­ва јој сво­ју вер­зи­ју при­че и пућ­ка тан­ку ци­га­ре­т у као де­те ка­да ду­ва­њем про­из­во­ди ме­х у­ре са­пу­ни­це. У по­л у­там­ној ду­би­ни ка­фа­не, сто бли­зу шан­ка, и за сто­лом ро­бу­сни ће­ ла­вац ма­сног, озно­је­ног ли­ца и де­бе­лих ру­ку, је­дан од оних те­шких и стра­шних ка­фан­ских чи­та­ча но­ви­на, гла­ве ду­бо­ко спу­ште­не и уву­че­не у бр­до­ви­та ра­ме­на, с обе по­длак­ти­це по­ло­же­не на пло­чи сто­ла, не­тре­ ми­це и без ви­дљи­ви­јих по­кре­та, чи­та­ву ка­фан­ску веч­ност, сри­че са­ др­жај јед­не стра­не, уро­њен до сво­је по­след­ње ми­сли у па­пир­на­ту ствар­ ност, ра­ши­ре­н у пред со­бом. Про­у ­ча­ва Спорт­ски жур­нал. Бра­до­ња, бла­го­сло­вен из­ме­ђу две цу­ре. Тре­ти­ра­ју ка­фу у ћо­шку по­ред про­зо­ра. Не­што ми го­во­ри да су у не­ким ве­за­ма са кул­т у­ром и умет­но­шћу. Три мла­ђа по­слов­на чо­ве­ка, два су уни­фор­ми­са­на у оде­ли­ма (без кра­ва­та), ре­као бих да су го­сти хо­те­ла и, су­де­ћи по ак­цен­т у и не­ким зна­ци­ма, ре­као бих Ни­шли­је (ју­жна пру­га, си­гур­но), наг­ну­та су из­над фа­сци­кле, чи­је стра­ни­це окре­ће тре­ћи чо­век у бор­до ма­ји­ци и фар­мер­ка­ма, ре­као бих до­ма­ћин, Ин­ђи­јац, ме­ди­ја­тор ка­фан­ског са­стан­ка уз ка­фу и ми­не­ рал­ну во­ду. Ду­бо­ко у ћо­шку: де­бе­ла, бу­бу­љи­ча­ва цу­ра с пун­ђом као на­ пу­ште­ним ро­ди­ним гне­здом, пре­див­них тре­па­ви­ца, с цр­ве­ном ешар­пом за­мо­та­ном око вра­та, куц­ка по­ру­ку на џеп­ном те­ле­фо­ну. И кон­зу­ми­ра жва­ка­ћу гу­м у.

157

Жељко Марковић

Др­во­ред на ин­ђиј­ском ше­та­ли­шту Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић

Си­пи ки­ша. Ка­фе­ни­ше­мо с мут­ним по­гле­дом на пра­зне лет­ње ба­ште, сто­ли­це на­сло­ни­ма наг­ну ­те на сто­ло­ве (с пе­пе­ља­ра­ма пу ­ним во­де), ску­пље­не или обо­ре­не сун­цо­бра­не. Фли­су­је мај­ско не­бо. Дрх­ту­ре по­ки­сле пе­т у ­ни­је у жар­ди­ње­ра­ма као љу­би­ча­сти леп­ти­ри. Про­ми­ч у цр­ве­ни, пла­ви, жу ­ти ки­не­ски ки­шо­бра­ни. Пред­њи, улич­ни фронт и глав­ни улаз са сте­пе­ни­штем град­ске ка­фа­не, два исто­вет­на кри­ла по­ 158

Чекајући воз из Винковаца

ста­вље­на на два ни­воа (ви­ши и ни­жи), с ке­ра­мич­ким по­дом у те­ра­ко­та и све­тло­си­вој ком­би­на­ци­ји коц­ка­стих пло­ча и са све­тло­зе­ле­ним уну­ тра­шњим сту­бо­ви­ма но­са­чи­ма, опре­мљен окру­глим, др­ве­ним, бра­он сто­ло­ви­ма и сто­ли­ца­ма та­па­ци­ра­ним бра­он ја­сту ­чи­ћи­ма, као и са ду­бо­ким, цр­ним фо­те­ља­ма: са­вр­ше­но ме­сто за по­сма­тра­ње ки­ше. Тех­нич­ки и су­во ре­че­но, ин­ђиј­ски кор­зо је по­слов­но-тр­го­вач­ко-уго­ сти­тељ­ски по­гон и аор­та углед­не срем­ске ва­ро­ши, ње­го­ва глав­на жи­ла, или је бар та­ко за­ми­шље­на ова, у сва­ком по­гле­ду, ди­на­мич­на про­мена­ да ви­со­ких естет­ских и исто­риј­ских ка­па­ци­те­та. Па­ра­лел­ни стро­је­ви ста­рих, при­зем­них гра­ђан­ских ку­ћа у пе­шач­кој зо­ни: ау­стро­у ­гар­ска и ме­ђу­рат­на за­о­став­шти­на Ин­ђи­је. Те ку­ће у кро­шња­ма др­во­ре­да, опре­ мље­не ај­нфор­ти­ма и ки­биц­фен­сте­ри­ма, са­зи­да­не по не­мач­ком ша­бло­ ну па­нон­ске ар­х и­тек­т у­ре, по­ти­чу из дру­ге по­ло­ви­не XIX и са по­чет­ка XX ве­ка, не­ке ку­ће су из­гра­ђе­не и из­ме­ђу два свет­ска ра­та, и из­раз су не­ка­да­шње ет­нич­ке осо­бе­но­с ти и еко­ном­ске мо­ћ и ста­рог (ки­ће­ног, ве­се­лог) Сре­ма. Ме­ђу­тим, ка­ко би­ва у тим ма­лим уну­тра­шњим гра­до­ ви­ма срем­ског кон­ти­нен­та (по­пут Ши­да и Ру­ме), ин­ђиј­ско ше­та­ли­ште у Вој­во­де Сте­пе је и по­ди­јум то­тал­ног по­зо­ри­шта, до­ми­цил­на сце­на ко­ја се, хте­ли то или не хте­ли, не мо­же из­бе­ћи, ка­да чо­век по­ђе у град. Око ми за­пи­ње за не­ке сли­ке. Пред сми­рај да­на и пред по­вра­так у Но­ви Сад: сун­це. Екс­пло­зи­ја све­тло­сти. Пе­шач­ка зо­на ожи­вља­ва и хва­та уо­би­ча­је­ни ри­там. Бер­бе­ рин Сте­ван По­спи­шил из­ла­зи на ули­цу и пот­па­љу­је ци­га­ре­ту. Ко­трља­ју се би­ци­кли­сти бе­ха­тон­ском пи­стом. До­ви­ку­ју се тр­гов­ци пре­ко ули­це. Јед­но жен­ско, от­при­ли­ке два­де­се­то­го­ди­шње де­те у бе­лој јак­ни, пан­та­ ло­на­ма и па­ти­ка­ма, се­ди пре­кр­ште­не но­ге на клу­пи под ли­по­вом кро­ шњом и гле­да у од­шкри­ну­т у, твр­до и ста­рин­ски скоц­ка­ну књи­г у зе­ле­ них ко­ри­ца, с ће­ла­вом ста­рач­ком гла­вом у ја­ја­с том окви­ру и ли­цем ура­слим у ла­вљу бра­д у, да бих тек са­да, ак­ти­ви­ра­ју­ћи оп­ци­ју уве­ћа­ња на ком­пју­те­ру, про­чи­тао на ко­ри­ца­ма и име пи­сца: Ми­ло­ван Гли­шић. Два де­ча­ка у до­ко­ли­ци вр­те се око кан­де­ла­бра с три сак­си­је и цр­ве­ним му­шка­тла­ма. Си­ја сун­це, шља­шти све­тлост. Цвр­ку­ћу пти­це. Мо­кро и ка­пља­во, све­тло и ми­ри­шља­во ли­сто­пад­но зе­ле­ни­ло сак­сиј­ског др­во­ре­да, опра­ ног и ожи­вље­ног ше­та­ли­шта на по­те­с у од хо­те­ла Grand, до ста­кле­не фа­са­де Кул­т ур­ног цен­тра на ћо­шку – др­ве­ни строј, мла­до и, ако сам до­бро за­па­зио, пре­те­жно ли­по­во ли­шће с оте­жа­лим гро­зда­стим бе­лим цва­сти­ма, пред ве­ли­ко пче­ли­ње цве­та­ње, оши­ну­то ди­ја­мант­ским сун­ 159

Жељко Марковић

цем, екс­пло­зи­јом хран­љи­ве све­тло­сти пред сми­рај, по­пр­ска­но де­зо­до­ ран­сом хи­пер­ба­рич­не све­жи­не, от­пу­сти­ло је ми­ри­шља­ве, хло­ро­фил­не со­ко­ве, та­ко да је осун­ча­на и за­ца­к ље­на пе­шач­ка про­ме­на­да, из­ме­ђу две зе­ле­не ки­ше, пу­на се­бе у све­ча­ној сце­но­гра­фи­ји и ат­мос­фе­ри. У Но­вом Са­ду, су­тра­дан, у ре­дак­ци­ји Днев­ни­ка, пи­та ме на ход­ни­ ку ра­до­зна­ли ко­ле­га, шта је ово­га пу­та био по­вод да пу­ту­јем у Ин­ђи­ју? „Ки­ша”, од­го­во­рих. „По­вод је ки­ша.”

(2012)

160

ЛЕТ ИЗ­НАД КУ­КА­ВИЧ­ЈЕГ ГНЕ­ЗДА

Та­ман по­ми­слим да у су­вој дре­но­ви­ни мог ре­пор­тер­ског рад­ног да­на од при­че не­ма ни­шта, тач­ни­је да на до­тич­ном ме­сту не­ма ни­шта од но­ви­на­ре­ња, и да ми је До­бри ан­ђео ре­пор­та­же, ово­га пу­та, окре­нуо ле­ђа – от­ка­ко ло­вим у срем­ском ло­ви­шту при­ча, ни­је ми не­по­знат тај осе­ћај за­мо­ра ма­те­ри­ја­ла! – ка­да се на ули­ци или та­мо где се већ за­ тек­нем, са­ма од се­бе, ак­ти­ви­ра мо­ја ре­пор­тер­ска Те­о­ри­ја слу ­чај­ног про­ла­зни­ка, по­диг­не се спла­сла енер­ги­ја у мо­згу, про­ра­де мо­је Па­вло­ вље­ве ре­флек­сне жле­зде, на ­дра ­же­не ми­ри­сом при­че у но­здр­ва­ма, и спо­так­нем се о не­ки при­зор, угле­дам не­ки знак (по­ред пу­та), оче­шем се о не­ку сит­ни­цу или не­ки де­таљ, ко­ји ни­ко­ме ни­шта не зна­че. И при­ ча се отво­ри као па­си­јанс. Шта­ви­ше, отво­ре се две при­че. ПРИ­ЧА ПР­ВА. Слу­чај­ни про­ла­зни­ци, на­зо­ви­мо их та­ко услов­но – па и без­у­слов­но, за­што да не! – за­те­че­ни под ми­ри­шља­вом кро­шњом жен­ске ли­пе на пи­сти ин­ђиј­ске пе­шач­ке зо­не, два гра­ђа­ни­на у пен­зио­ нер­ском ста­ди­ју­му жи­во­та, обе­ле­же­на цр­ним мо­то­ра­шким кач­ке­ти­ма, за­так­ну ­тим из­над уши­ју; ста­ри­ји мо­то­раш, но­си­лац цви­ке­ра цр­вен­ ка­стих fo­to-gr­ay ста­ка­ла бла­ге за­там­ње­но­сти у тан­ким окви­ри­ма, обри­ ја­них обра­за, оки­ћен не­го­ва­ним бр­ко­ви­ма за­пра­ше­ним ињем, спо­је­ним тан­ком вер­ти­ка­лом око угло­ва уса­на са исто та­ко уред­ном, за­сне­же­ном бра­ди­цом, оре­за­ном око обли­не ви­лич­не ко­сти, а мла­ђи мо­то­раш, без цви­ке­ра на но­су, али за­то с бра­ди­цом и бр­ко­ви­ма у на­зна­ка­ма, не­обри­ ја­ним ли­цем не ду ­же од не­ко­ли­ко да­на. Пр­ви се осме­х у ­је, дру ­ги је озби­љан, дис­тан­ци­ран. Го­то­во је си­г ур­но, за­то не­ма раз­ло­га да то не на­пи­шем, да ова дво­ји­ца на ше­та­ли­шту, сто­пље­на са оста­лим про­ла­ зни­ци­ма, ни­чим не би ушла у ра­ди­јус мог ства­ра­лач­ког по­ри­ва, или, би­ћу пре­ци­зни­ји, ни­чим не би при­ву­кла мо­ју па­жњу – осим ако ми не би би­ли те­ма баш љу­ди ко­ји ни­чим не при­вла­че па­жњу! – да ни­је тог 161

Жељко Марковић

од­сту­па­ња у њи­хо­вом из­гле­д у, ви­зу­ел­них ма­ма­ца или зна­ко­ва (по­ред пу­та) на њи­хо­вим гла­ва­ма: бај­кер­ских кач­ке­та. Го­то­во је си­г ур­но, ако је ишта на овом све­ту си­г ур­но, па и ако ни­је, да бих без освр­та­ња про­ шао, сво­јим или ту­ђим пу­тем, по­ред тих сва­ко­днев­них ин­ђиј­ских ше­ та­ча, да ми у мо­мен­т у, угле­дав­ши под сук­њом жен­ске ли­пе упе­ча­тљи­ ве кач­ке­те, ни­је шкљоц­ну­ло у ре­пор­тер­ској па­ме­ти, ка­ко ми у то­тал­ном по­зо­ри­шту, зва­ном Кон­ти­нент Срем, не­до­ста­ју баш та­кви глум­ци: ста­ ри мо­то­ра­ши. Или: бај­ке­ри у пен­зи­ји. Или: ин­ђиј­ски бо­е­ми с мо­то­ра­ шким (ро­кен­рол) би­о­гра­фи­ја­ма. Ко су ти љу­ди у озбиљ­ним го­ди­на­ма и са (не)озбиљ­ним обе­лежји­ ма на се­дим гла­ва­ма и ка­кву по­ру­ку или ка­кву иде­ју ша­љу сво­јим шап­ ка­ма са знач­ка­ма злат­них ор­ло­ва ра­ши­ре­них кри­ла? Шта та два пен­ зи­о­не­ра у шет­њи хо­ће да нам са­оп­ште сво­јим ле­том из­над уо­би­ча­је­них, пред­ви­дљи­вих при­зо­ра и кон­фек­циј­ске без­лич­но­сти сво­јих пен­зи­о­ нер­ских вр­шња­ка, с ру ­ка­ма на ду ­пе­т у или ду ­пе­том на клу ­пи, ка­кви би и са­ми би­ли, да ни­је тих зна­ко­ва (по­ред пу­та) на њи­хо­вим гла­ва­ма? Та­ко сам, по­во­дом мо­то­ра­шких кач­ке­та, упо­знао љу­де ко­ји са бај­ ке­ри­ма има­ју ве­зе са­мо у то­ли­ко што но­се мо­то­ра­шке кач­ке­те. И пре­да мном се отво­ри­ло но­во, нео­че­ки­ва­но по­ље при­че. Мла­ђи, дис­тан­ци­ра­ ни мо­то­раш, са­мо што раз­ме­ни­смо ша­ке и име­на и пре­зи­ме­на (ја њему пре­зи­ме, он ме­ни на ­ди­мак), при­ми мо­бил­ни сиг­нал у сле­по­оч­ни­ц у, од­ма­че се са сво­јим џеп­ним со­ко­ћа­лом на ушној шу­пљи­ни и, ци­пе­л у по ци­пе­л у, реч по реч, уз­вич­ник по уз­вич­ник, про­д у­жи ше­та­ли­штем, јед­на­ко се гом­ба­ју­ћи са ма­ши­ном у ша­ци. Ни­је се вра­тио. Ње­гов при­ ја­тељ, зва­ни Ци­ле („До­вољ­но је: Ци­ле!”) при­х ва­ти три­ја­лог с но­г у под кро­шњом ми­ри­шља­ве жен­ске ли­пе – три­ја­лог, због то­га што је у ди­ја­ ло­г у уче­ство­вао и фо­то-ре­пор­тер – и ре­че да је „баш до­бро” што сам но­ви­нар. Но­ви­нар му и тре­ба. (Увек се пре­пад­нем кад не­ко, са­знав­ши да сам но­ви­нар, ка­же да му но­ви­нар баш тре­ба.) Има за ме­не ве­ли­ку при­чу. Та­ко се пре­да мном отво­ри­ло још јед­но по­ље. При­ча о чо­ве­ку ко­ји има ве­ли­ку при­чу. Не­ки Беш­ча­нин, ако сам га до­бро раз­у­мео – да сад не ба­брам по дик­та­фо­ну – на­ме­ра­вао је да Ци­ле­то­ву „хо­ли­вуд­ску би­о­гра­фи­ју” спа­ку­је у књи­гу. Тач­ни­је, у ро­ман. Ме­ђу­тим, пи­сац је умро пре за­по­че­тог по­сла, па би Ци­ле, мо­жда, ако бу­дем до­бар, и ако на­ђе­мо за­јед­нич­ки ин­те­рес, сво­ју хо­ли­вуд­ску про­шлост по­ве­рио ме­ни. „Сва­ чи­ји жи­вот мо­же ме­ђу ко­ри­це”, ка­жем Ци­ле­т у. Пен­зи­о­нер из пе­шач­ке зо­не не спо­ри да сам у пра­ву, са­мо с том раз­ли­ком, ка­же, што се чи­та­јући 162

Чекајући воз из Винковаца

не­чи­ји жи­вот у књи­зи, за­спи већ на тре­ћој стра­ни­ци, док се не­чи­ји жи­вот чи­та у јед­ном цу­гу и књи­ га се не ис­пу­шта из ру­ке. Та­кав филм­ски жи­вот про­жи­вео је „бај­ кер” из ин­ђиј­ске пе­шач­ке зо­не. „Хо­ли­вуд­ски ак­ци­о­ни филм! Не хва­лим се, са­мо ка­жем исти­ ну. Жи­вио сам у тре­ћој бр­зи­ни, пу ­ним је­дри­ма, и за ­х ва­лан сам дра­г ом Бо­г у што сам уоп­ш те жив”, ре­че Ци­ле и уне­се ми осмех­ ну­те на­о­ча­ре у ли­це: „Ко­је си го­ ди­ште, бра­до?” – Ка­жем го­ди­ште (ни­је за но­ви­не), а Ци­ле пра­сну у смех и по­гле­да низ ули­цу. „Ма­ли, Ци­ле: „Те­рам ко­ме­ди­ју са жи­во­том.” из­ви­ни, али не­мој да се љу­тиш. Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић Мо­гао би да отр­чиш до оног кио­ ска да де­ди ку­пиш ци­га­ре­те. Се­ дам­де­сет две имам, мом­че! Про­ ле­те­ло, а да ни осе­тио ни­сам. Ко би ре­као да сам то­ли­ко ма­тор, а? Ли­це глат­ко као у не­ког мла­ди­ћа. До­бро из­гле­дам, сла­жем се с ва­ма! То ми сви ка­жу, а мно­ги ми у мо­јим го­ди­на­ма и за­ви­де. Али, не тре­ба се кур­ чи­ти, да из­ви­ни­те, све је ре­ла­тив­но. Знам јед­ног ко­ји има де­ве­де­сет две, а из­гле­да као ја.” – За­тим се на­гло уо­зби­љи. – „Спо­ља гла­дац, а из­ну­тра ја­дац! Ше­ће­раш сам од де­ве­де­сет пр­ве, те­жак ше­ће­раш. Из­ме­ри­ли су ми 35,8, а са 27 па­да­ју у ше­ћер­ну ко­м у. Ја остао на но­га­ма. Ни ше­ћер ми не мо­же ни­шта, а ко зна још ка­квих бо­ле­сти има у ме­ни. Ни­сам про­ ве­ра­вао. Од че­га сам на­пра­вљен, не знам... не знам... А кан­да не зна­ју ни ле­ка­ри. Ја сам фе­но­мен у не­ку ру­ку! По свим па­ра­ме­три­ма ме­ди­ци­не, са та­ко ви­со­ким ше­ће­ром, тре­ба­ло би да сам одав­но мр­тав”, ре­че Ци­ле и на­кри­ви мо­то­ра­шки кач­кет. За­што га но­си? – Шта же­ли да нам по­ру­чи тим кач­ке­том? „Те­рам ко­ме­ди­ју са жи­во­том”, уз­вра­ти Ци­ле. „Имам ку­ћи не­ко­ли­ ко ова­квих кач­ке­та. И во­зим мо­тор, ал’ ни­сам бај­кер. А да­нас сам на би­ ци­клу. До­бро да и би­цикл имам, а вра­тио сам се ов­де из ино­стран­ства са ми­ли­он ма­ра­ка. Мо­лим? Не ве­ру­је­те? Да, да. Био сам те­жак ми­ли­он ма­ра­ка! Са­да сам ни­ко и ни­шта, али ле­по се но­сим и не дам на се­бе.

163

Жељко Марковић

От­ме­но про­па­дам. Не­мам ни пен­зи­ју, ни­сам до­вољ­но ста­жа на­ку­пио, то­тал­но сам шворц, кр­пим крај с кра­јем, не­ки љу­ди бе­же од ме­не као да сам ку­жан, а мно­ги­ма је Ци­ле по­мо­гао, мно­ги­ма! Оћеш ро­ман да пи­шеш о ме­ни, а? Лист Фељ­тон је ше­зде­сет тре­ће пи­сао фељ­тон о ме­ни. Био сам јак при­ват­ник ов­де у Ин­ђи­ји, све до по­чет­ка ра­та, др­жао ка­ фа­не, рад­ње... У Бе­чу сам осно­вао екс­порт-им­порт фир­му и гра­ђе­вин­ ску рад­њу. Па сам по­сло­ве пре­ба­цио у Че­шку. Јед­но вре­ме жи­вио сам у Не­мач­кој, па сам он­да у Лин­цу др­жао ка­ра­те клуб. И та­мо упо­знам јед­ну Хр­ва­ти­цу, по­ре­клом из Бе­шке, и са њом до­ђем да жи­вим ов­де. Ја сам од Бје­љи­не, ина­че. Стра­хо­ви­то смо се сла­га­ли! И са њом се раз­ве­дем осам­де­сет пе­те. Вра­ти­ла се у Не­мач­ку. Има­ла је у Бе­шки три­на­е­сто­ро бра­ће и се­ста­ра и кад је био ур­не­бес де­ве­де­се­тих, од­се­ле се сви у Хр­ват­ ску. А ја се тих го­ди­на вра­тим у зе­мљу, до­не­сем ро­бу за Цр­ве­ни крст и одем на ра­ти­ште као до­бро­во­љац. Бо­сна, па Книн. Де­сет го­д и­на сам др­жао ка­фа­ну у Но­вом Слан­ка­ме­ну. Са­да сам ме­на­џер у јед­ној фир­ми... ево мо­је по­сет­ни­це... Ја­ви­те се, го­спо­до! Жи­вим са дру ­гом же­ном на Љу­ко­ву, има­мо ку­ћу та­мо. И са њом имам си­на. Имам и ћер­ку са јед­ном Фран­цу­ски­њом, ро­ђе­на је у Ка­за­блан­ки. Фран­цу­ски го­во­рим пер­фект­ но. И још јед­но де­те до­био сам у Не­мач­кој са не­ком Шип­тар­ком. Али, нај­ва­жни­је ти ни­сам ре­као... Не знам ода­кле да поч­нем... У ре­д у, мо­же од Бе­ча, та­мо сам окре­нуо ве­ли­ки би­знис! До­ђем ја та­ко у Беч...” „А твој при­ја­тељ? Ни­је да­нас рас­по­ло­жен за раз­го­вор?” пре­се­као сам Ци­ле­та, пре не­го што са­слу­шам нај­ва­жни­је. – „Ко је го­спо­дин?” Ци­ле се уо­зби­љи, за­вр­те гла­вом. „Ко је он... Хм. Е, тај не при­ча мно­го.” „Не при­ча? Па, за­што?” „Ње­гов жи­вот је сто пу­та ин­те­ре­сант­ни­ји од мо­га!” „Ни­је ваљ­да?” „Је­сте”, ре­че Ци­ле и вра­ти се на нај­ва­жни­је. „Где сам стао? А, да! Био си у Бе­чу? Је­си! До­бро. Он­да си ви­дио онај ве­ли­ки то­чак...” ПРИ­ЧА ДРУ­ГА. Две улич­не ке­ру­ши­це, ис­тра­у­ми­ра­них очи­ју, ску­ пље­не под др­ве­том на ки­ши, са­ме и мо­кре у пу­стом шо­ру. По­сле тог пу­то­ва­ња у Ин­ђи­ју, док ме у при­вид­ној ти­ши­ни мо­је кућ­не ре­пор­тер­ ске ла­бо­ра­то­ри­је, по­сма­тра­ју с про­зо­ра ком­пју­те­ра те две на­пу­ште­не жи­во­ти­њи­це, два Бож­ја ство­ра, два ан­ђе­ла, две ду­ше осве­тље­не и осве­ шће­не ти­ши­ном, две улич­не ке­ру­ши­це, две дру­га­ри­це, јед­на, круп­ни­ ја, бе­ла и цр­них уши­ју и дру­га све­тло­бра­он кр­зна и ту­жних, сло­мље­них 164

Чекајући воз из Винковаца

очи­ју, ску­пље­не по­ред ста­бла с на­пе­том и дир­љи­вом за­гле­да­но­шћу у му­ши­цу Шу­шње­ви­ће­вог фо­то­а­па­ра­та, уле­ће ми у ти­ши­ну, емо­ци­ју и до­сто­јан­ство ове ре­че­ни­це, по­пут опиљ­ка за­бо­де­ног у зе­ни­цу, по­зна­та њи­хо­ва дре­ка и по­зна­то њи­хо­во пи­са­ње о чо­по­ри­ма па­са лу­та­ли­ца – на­ ро­чи­то им се до­па­да реч чо­пор! – ко­ји те­ро­ри­шу про­ла­зни­ке и ха­ра­ју у том и том бло­ку. Ин­те­ре­сант­но да на­пу­ште­ни пси ује­да­ју са­мо по гра­ до­ви­ма. Ула­зе­ћи у људ­ски по­глед та два псе­ћа јаг­ње­та под др­ве­том на ки­ши, па­де ми ме­ђу ове ре­чи, па­де као мрак на очи, по­зна­ти њи­хов ар­гу­ мент, ка­ко су пси на­ро­чи­то опа­сни за де­цу, ко­ја су ту игра­ју или ту­да про­ла­зе, ар­г у­мент на ко­јег су сви осе­тљи­ви и про­тив ко­јег си­ро­ти чо­ пор у ви­ја­њу са шин­те­ри­ма и ду­шма­ни­ма, не­ма ни­ка­кве шан­се, чак и ако су окле­ве­та­на јаг­њад, као ове две ке­ру­ши­це са ин­ђиј­ског плоч­ни­ка. И док су фо­то-ре­пор­те­ру по­зи­ра­ле на ро­ми­ња­вој, то­плој ки­ши: де­таљ! И при­ча се отво­ри. Ди­ја­го­нал­но, не­ко­ли­ко за­ве­сла­ја од др­ве­та, с ту­жним ке­ру­ши­ца­ма под ка­пља­вим ли­шћем, по­ред бе­тон­ског па­спар­т уа огра­де оштри­ка­не штан­гли­ца­ма, це­ви­ма и жи­ца­ма у јед­но­став­ном кон­цеп­ту, с не­го­ва­ном ге­о­ме­триј­ском ба­шти­цом, цвет­ња­ком и уред­ном, но­ви­јом ку­ћом под цре­пом, сра­слом са пле­ме­ни­тим зе­ле­ни­шем до ули­це и ду­бо­ким, сено­ ви­тим дво­ри­штем за ужи­ва­ње (ме­ди­ти­ра­ње, ле­ви­та­ци­ју), ау­тор­ски рад ме­ни не­по­зна­тих љу­ди, ко­ји зна­ју за ме­ру и сла­ве при­ват­ност, ле­по­т у и ти­ши­ну, уле­ће ми под обр­ве, по­ред те њи­хо­ве огра­де (и тог њи­хо­вог ра­ја), је­дан де­таљ: пла­стич­на по­су­да на тро­то­а­ру, на­тр­во­ље­на оста­ци­ма хра­не. Пред­мет не­чи­је ем­па­ти­је, до­бро­те и са­ми­ло­сти пре­ма улич­ним пси­ма. Не­ко из обли­жњих сре­ђе­них, на­ми­ри­са­них, рас­цве­та­лих ку­ћа у ти­хом и са­мо­за­до­вољ­ном ин­ђиј­ском шо­ру, хра­ни ке­ру ­ши­це. Има ду ­ш у. Ту ма ­хом жи­ви по­ро­дич­ни свет, ре­као бих од­о­ка, љу­ди ви­шег сред­њег ста­ле­жа, свет ре­да и ра­да, слич­них вред­но­сних ори­јен­та­ци­ја и ухо­да­них нор­ми и на­ви­ка, свет ко­ји гле­да сво­ја по­сла, за­ли­ва сво­је ша­ре­не але­је и штриц­ка сво­је дво­ри­шне те­пи­хе. Свет без срем­ске клу­пе пред ку­ћом. Очи у очи с те две ке­ру­ше, ко­је ме по­сма­тра­ју са про­зо­ра ком­пју­ те­ра, раз­ми­шљам ова­ко. Ми смо љу­ди и ми смо дру­штво та­квих ма­лих по­с у­да, оста­вље­них по ћо­шко­ви­ма тро­то­а­ра. Ме­ђу­тим, ка­да би не­ко од тих до­брих љу­ди из ин­ђиј­ске ули­це, ко­ји хра­не, шти­те и са­кри­ва­ју од шин­те­ра и ке­ре­ћих ду­шма­на улич­не ке­ру­ше, ка­да би не­ко од њих учи­нио пре­ма тим би­ћи­ма – па са­мим тим и пре­ма се­би! – са­мо је­дан ко­рак ви­ше, ка­да би се не­ко од њих усу­дио да пре­ђе пре­ко цр­те ви­со­ког 165

Жељко Марковић

ри­зи­ка, ка­да би сру­шио уну­тра­ шњу огра­д у у се­би и на­п у­стио по­љ е дру ­ш тве­не (па­л а­н ач­ке, ком­шиј­ске) ру­ти­не, ка­да би по­су­ ди­цу за ми­ло­сти­њу ба­цио у сме­ ће, отво­рио ка­пи­ју свог дво­ри­шта и увео у ње­га те две ке­ру­ши­це, усво­јио их и спа­сао и њих и се­бе, би­ла би то јед­на од нај­ве­ћих по­ бе­да тог чо­ве­ка или чо­ве­чи­це. Па ипак, то ни­ко не чи­ни. Јед­ном смо Ве­с на и ја, на очи­глед збу ­ње­них и згра­н у ­тих про­ла­зни­ка (не­к и су окре­та­ли Две улич­не ке­ру­ши­це. Очи све го­во­ре. по­глед), по­ку­пи­ли са плоч­ни­ка Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић улич­но ма­че, ис­ка­са­пио га је не­ чи­ји ау­то, усво­ји­ли га, из­ле­чи­ли. Ма­чор Жи­ле, ин­ва­лид без јед­не но­ге и ока, про­ши­рио ми је по­ље све­ сти. Тре­ба­ло је да ми се до­го­ди ма­чор Жи­ле, па да ми до­ђе у гла­ву, да је свих ових го­ди­на, за­ро­бљен и нео­све­шћен у ме­ни, жи­вео бо­љи чо­век од ме­не. То је по­бе­да над со­бом, по­ма­же ми да лак­ше жи­вим. То­ли­ко је ма­ло по­треб­но. Са­мо отво­ри­ти ка­пи­ју. Са­мо ко­рак у стра­ну до ве­ли­ке по­бе­де над со­бом. И опет се са­мо рет­ки усу­ђу­ју на тај ко­рак. У ства­ри, то и ни­је ко­рак. То је лет. Лет из­над ку­ка­вич­јег гне­зда.

(2012)

166

СМРТ НА ДУ­НАВ­СКИМ ВИ­СО­ВИ­МА

У јед­ној дра­ма­т ур­шки на­тег­ну­тој игри при­зи­ва­ња реч­ног ђа­во­ла (ар­ти­зам на ко­јем ни­сам ин­си­сти­рао), чо­век си­ла­зи са бе­тон­ске кр­па­ ре, од­но­сно са ста­зе кроз ба­шту, ко­ја се на том ме­сту пре­ки­да, раз­мо­ та­на кроз уза­но и ду ­гач­ко дво­ри­ште, и за­ла­зи у тру­сну цр­ве­ну зо­ну сво­је гра­ви­та­ци­о­не лет­ње кне­же­ви­не на крат­ко­дла­кој и ве­тро­ви­тој сур­дуч­кој ви­со­рав­ни из­над Ду­на­ва. Игра жи­ва­ца ви­со­ко из­над слу­за­во-пе­пе­ља­сте, за­му­зга­не ду­нав­ске пу­чи­не. И док га по­сма­трам са ра­зум­ ног од­сто­ја­ња, а чо­век се са те­а­трал­но­шћу у на­ме­ри и по­кре­ти­ма, при­ ми­че ро­ви­тој за­ру­ше­ној иви­ци зе­мља­не ли­ти­це, за­се­че­не као цир­ку­ ла­ром, опер­ва­же­не бу­се­њем, па­пир­на­тим ко­ро­вом, ду­бо­ко до­ле, је­дан ау­стриј­ски то­вар­ни брод, це­па­ни­ца на са­пу­ња­вој во­ди, сте­ње уз­вод­но с цр­ве­ним и жу ­тим ков­че­зи­ма на гр­ба­чи. И му ­че. Бро­до­ви му ­ч у као го­ве­да. Чо­век, кљу­ном ци­пе­ле, це­ре­брал­ним крет­ња­ма лов­ца ко­ји се при­ кра­да, ис­ку­ша­ва стр­пље­ње зе­мље ис­под сво­јих сто­ти­нак ки­ло­гра­ма, кри­ву­да пре­ма про­ва­ли­ји (као кроз мин­ско по­ље, као пре­ко ле­де­не облат­не), за­ста­је на цир­ка ме­тар од пра­зни­не, на­ги­ње се, до­ба­цу­је ми по­л у­ша­па­том – ваљ­да да не про­бу­ди ђа­во­ла у зе­мљи – упи­ре пал­цем у све­жи, по­лу­кру­жни огри­зак вер­ти­кал­не ли­ти­це, и за­пра­во ми по­ка­ зу­је пар­че свог ивич­ног де­ла дво­ри­шта од не­ких пет ква­драт­них ме­ та­ра, то­ли­ко се, ово­га пу­та, пре не­ку ноћ, об­ру­ши­ло у про­ва­ли­ју, са­мо од се­бе. Ду­нав­ски ви­со­ви! Где су Ду­нав­ски ви­со­ви? Дра­ма­тич­ни ле­сни пла­то у ата­ру Сур­ду­ка, стврд­нут из­над ре­ке као ки­бла, за­ра­ван из­ме­ђу Ма­ри­не и Ба­шко­то­ве ста­зе, зе­мља ко­ју ме­шта­ни осло­вља­ва­ју са Ви­но­ гра­ди­не, а ја сам је до­жи­вео као срем­ске Ор­кан­ске ви­со­ве. Ка­да сам пр­ви пут, пре че­ти­ри го­ди­не, лу­њао пре­ко Ви­но­град... пар­дон, пре­ко Ду­нав­ских ви­со­ва, про­пе­тих из­над во­де­не про­ва­ли­је ки­ло­ме­тар се­ве­ 167

Жељко Марковић

Ду­нав­ска оба­ла код Сур­д у­ка Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

ро­за­пад­но од рас­кр­шћа ри­бар­ско-ло­вач­ког срп­ског се­ла у бе­о­град­ском Сре­м у, пи­тао сам се, за­ви­ру­ју­ћи с та­ра­ба и ка­пи­ја у ту­ђу ви­кен­да­шку ин­ти­м у (Ули­ца Или­је Ша­ши­ћа), ка­ко тај свет, с нео­спор­но оча­ра­ва­ју­ ћим ави­он­ским по­гле­дом, уоп­ште успе­ва да се опу­сти на сво­јим по­се­ ди­ма, ка­да им ку­ће и шу­пе ви­се на не­ко­ли­ко ко­ра­ка од за­се­че­ног про­ фи­ла, пе­де­сет ме­та­ра из­над Ве­ли­ке во­де? И пи­тао сам се, као што се пи­та­ју и дру­ги стран­ци ка­да ову­да за­ба­са­ју, шта је те љу­де, осим по­гле­ да, на­гна­ло да, ку­ћу по ку­ћу, а са­да их је три­де­се­так, раз­мно­же лет­ње на­се­ље на иви­ци вр­то­гла­ве про­ва­ли­је, огра­де сво­ја дво­ри­шта и ба­ште с отво­ре­ним из­ла­зом на опа­сну, за­ло­м ље­н у ли­ти­ц у, и ка­ко би се те ку­ће по­на­ша­ле про­др­ма­не зе­мљо­тре­сом? Чо­век ко­ји ми је та­да отво­рио ка­пи­ју сво­је ла­ке и шпи­ца­сте, спорт­ ске ку­ће на Ду­нав­ским ви­со­ви­ма, Бе­о­гра­ђа­нин, пен­зи­о­ни­са­ни ду­нав­ ски мор­нар и члан по­са­де па­ро­бро­да Љу­бља­на, го­спо­дин Алек­сан­дар Ту­фег­џић, и ње­го­ва срем­ска су­пру­га, го­спо­ђа Ма­ри­ца, рођ. Бо­жи­но­вић, 168

Чекајући воз из Винковаца

же­на ко­ја ми је, за­тим, уз ко­фе­ин на те­ра­си, на­те­на­не при­ча­ла о време­ ну ка­да се ов­де, на бу­ти­ни њи­хо­вог дво­ри­шта, игра­ла као ши­па­ри­ца у ви­но­гра­д у свог оца, сур­д уч­ког пе­ка­ра, сво­је се­зон­ско при­с у­ство на ду­нав­ској ли­ти­ци, оправ­да­ва­ли су еле­мен­тар­ном гла­ђу за чи­стим ва­ зду ­хом, ти­ши­ном и зве­зда­ним не­бом, и уве­ра­ва­ли ме да се, до­д у ­ше, зе­м ља по­вре­ме­но об­ру­ша­ва, али и да су све ку­ће, па и ова њи­хо­ва, са­гра­ђе­не на без­бед­ној раз­да­љи­ни од ам­би­са, за­то и не раз­ми­шља­ју о ду­би­ни под про­зо­ром и, у ства­ри, ома­мље­ни ви­си­ном, ки­се­о­ни­ком и фи­ју­ком ве­тра, ко­ји ов­де стал­но бри­је или пир­ка, спа­ва­ју као ја­гањ­ци. Реч­ју, обо­жа­ва­ју ово ме­сто. За­ми­сли­мо са­да чо­ве­ка – за­пра­во, ви за­ми­сли­те, а ја ви­део на Ду­ нав­ским ви­со­ви­ма! – ко­ји у цр­ве­ној зо­ни свог гра­ви­та­ци­о­ног дво­ри­шта има зи­да­ну шу­пу и др­вља­ник на два-три ме­тра од иви­це про­ва­ли­је. И тај чо­век, уси­дре­ни ма­троз уну­тра­шње пло­вид­бе, сур­дуч­ки зет Аца Ту­ фег­џић, узи­ма об­ли­це са го­ми­ле, ста­вља их на пањ и рас­по­л у­ћу ­је их удар­ци­ма се­ки­ре, при том са сце­но­гра­фи­јом по­тен­ци­јал­не смр­ти иза кич­ме, ру­пе­ти­ном об­ру­ше­ном у Ду­нав, и с не­ла­год­ним ути­ском по­сма­ тра­ча да је та ње­го­ва ру­тин­ска др­ве­на за­ба­ва, ипак, иза­зи­ва­ње ђа­во­ла, с об­зи­ром на то да му је под но­га­ма не­пред­ви­ди­ва ивич­на зе­мља, и да са сва­ким удар­цем се­ки­ре под­ло­га мо­же да се об­ру­ши у про­ва­ли­ју, као што се и ина­че, са­ма од се­бе, по­вре­ме­но, но­ћу, об­ру­ша­ва на ви­со­ком бре­г у из­ме­ђу Ма­ри­не и Ба­шко­то­ве ста­зе. У Сур­д у­ку су ми при­ча­ли, да су у Дру­гом свет­ском уби­ја­њу, при­ пад­ни­ци иле­гал­ног и пар­ти­зан­ског кла­на из се­ла, мла ­ђи свет склон до­ка­зи­ва­њу и аван­т у ­ри­зму, ли­ти­ц у из­бу ­ши­ли ла­г у ­ми­ма и мре­жом ход­ни­ка, и у тим ви­се­ћим ка­та­ком­ба­ма, на­вод­но, скри­ва­ли оруж­је и му­ни­ци­ју, све док не­ке од од њих ни­с у про­ва­ли­ле уста­ше и по­би­ли их го­ре у тим ру ­па­ма. Пре де­се­так го­ди­на од­о­зго се окли­знуо чо­век из Бе­ле­ги­ша, за­био се у зе­мљу као вре­те­но и са­мо се угру­вао, при­ско­чи­ли су му ри­ба­ри из чам­ца, ко­ји је тог тре­нут­ка ви­ле­нио при­о­ба­љем. „Ја за тог из Бе­ле­ги­ша ни­сам чу­ла. Ко вам је то ре­као?” сум­њи­ча­ ва је Сми­ља Леп­ша­но­вић из Сур­д у­ка. „Би­ло је ска­ка­ња са ли­ти­це, то је по­зна­то у Сур­д у­ку, али да се не­ко окли­знуо од­о­зго... Из Бе­ле­ги­ша, ка ­же­те? Ми све њих зна­мо у Бе­ле­ги­ш у. Искре­но, не ве­ру ­јем! Љу­ди сва­шта при­ча­ју о Ви­но­гра­ди­на­ма.” Дру­ги пут се од­о­зго, при­ча­ли су ми у Сур­д у­ку, сур­ва­ла кра­ва и рас­пу­кла се на су­вом по­ред во­де као бун­де­ва.

169

Жељко Марковић

„Кра­ва!?” мр­шти се мо­ја слу­чај­на сур­д уч­ка са­го­вор­ни­ца Сми­ља Леп­ша­но­вић. „Ма, ај­те, мо­лим вас... Ди сте то чу­ли? Сур­дук је ма­ли, све се ов­де зна, чу­ло би се и за кра­ву, да је па­ла. Је­ди­но ако је не­ко од­о­зго ба­цио цр­ко­ти­ну, ба­ца­ју у про­ва­ли­ју уги­ну­ле сви­ње, по­вре­ме­но на­и­ла­ зи­мо на ле­ши­не.” Ме­ђу­тим, сви зна­ју на Ду­нав­ским ви­со­ви­ма и у Сур­д у­ку, па зна и Леп­ша­но­ви­ће­ва, зна­ју и Ту­фег­џи­ћи, они су ми до­га ­ђај и ис­при­ча­ли, сви зна­ју за ком­ши­ју из Ша­ши­ће­ве ули­це, ко­ји је до пре не­ку го­ди­ну др­жао сви­њац у свом дво­ри­шту, и као што је то, без про­бле­ма, чи­нио и ра­ни­је, чо­век је у свињ­цу то­вио сви­ње. И то­вио, то­вио, то­вио, све док зе­мља ни­је по­пу­сти­ла под те­жи­ном три де­бе­ле сви­ње, и жи­во­ти­ње су, за­јед­но са свињ­цем, про­па­ле у про­ва­ли­ју и бре­чи­ле о зе­мљу. „Да, то ми је већ по­зна­то”, ре­че Леп­ша­но­ви­ће­ва. „Чо­век је из Бе­о­ гра­да, ко­ли­ко знам... Две сви­ње су по­ги­ну­ле, тре­ћа је пре­жи­ве­ла пад. Де­ша­ва се да се од­ло­ми зе­м ља на Ви­но­гра ­ди­на ­ма, пре не­к у го­ди­н у об­ру ­ши­ло се пар­че јед­ног дво­ри­шта. За­то ови што са­да пра­ве ку­ће, пра­ве их да­ље од иви­це про­ва­ли­је.” „Ре­кли сте да је би­ло ска­ка­ња у ам­бис. Ко је ска­као и ка­да? Да ли зна­те не­што ви­ше о то­ме?” упи­тао сам Сур­д у­чан­ку. „Два слу­ча­ја су ми по­зна­та. Је­дан наш Сур­д у­чан, чо­век у ја­ко те­ шком со­ци­јал­ном ста­њу, ско­чио је у оча­ју у про­ва­ли­ју, и сав се из­ло­мио, угру­вао, пре­жи­вио је пад. И јед­на ја­ко мла­да де­вој­ка, ту из се­ла, ста­ла је на нај­ви­ши део ли­ти­це, та­мо у бли­зи­ни цр­кве, из­над ду­бо­ког пу­та, и ба­ци­ла се у про­ва­ли­ју. Ни­је пре­жи­ве­ла пад.” Ор­кан­ски ви­со­ви на ду­нав­ском бре­г у код Сур­д у­ка.

(2010)

170

УТИ­ЦАЈ ТРИ ЦР­КВЕ НА ЛЕ­ПО­ТУ МА­РА­ДИ­КА

Упло­вља­вам из прав­ца Бан­сто­ла ме­ђу пр­ве про­зо­ре Ма­ра­ди­ка. Же­на сред­њих го­ди­на, за­о­бље­них је­дрих обра­за, све­тло­пла­вих очи­ју и ко­се на раз­де­љак по сре­ди­ни, цр­не као угаљ, ко­ја јој у сла­по­ви­ма об­ли­ва ра­ме­на, опре­м ље­на рад­но (цр­ве­ни дукс, цр­ни пр­слук, цр­не пан­та­ло­не), сре­ђу ­је, мо­ти­ви­са­на не­дво­сми­сле­ним ужи­ва­њем, ма ­ли парк с чем­пре­си­ма и јел­ка­ма на ни­чи­јој зе­м љи ис­пред сто­го­ди­шње тро­у ­гла­сте ку­ће с ко­то­ба­њом и цр­ве­ном ка­пи­јом. Штриц­ка гу­сту шим­ ши­ро­ву огра­д у по­ред тро­то­а­ра, по­л у­кру­жно об­ли­ку­је кро­шње па­т у­ ља­стих че­ти­на­ра, де­пи­ли­ра трав­на­ти те­пих из­ме­ђу пу­та и сво­је ку­ће ве­дрог, бе­лог про­че­ља, укра­ше­ног су­здр­жа­ном пла­сти­ком. Фа­са­да је осве­тље­на са три ста­рин­ска, кр­ста­ста про­зо­ра, уо­кви­ре­на бра­он­ским тра­ка­ма, под­ву ­че­на оштрим со­к лом од ле­пље­них бра­он пло­чи­ца, и раш­чла­ње­на са то­плим ими­та­ци­ја­ма три грч­ка сту­ба, об­ра­сла биљ­ном шту­ка­ту­ром на ли­ни­ји раз­гра­ни­че­ња стам­бе­ног и та­ван­ског де­ла ку­ће. Ко­чим у оба­ли пу­та. Же­на по­ди­же по­глед пре­ма не­по­зна­том чо­ ве­ку. За­у­ста­вља ме сце­на сла­вље­ња све­те тај­не јед­но­став­ног, обич­ног жи­во­та; при­зор уред­но­сти, чи­сто­ће, од­го­вор­но­сти пре­ма соп­стве­ном окру ­же­њу, из­раз па ­ж ње и не­ж но­с ти пре­ма др­ве­ћу и биљ­ка­ма. То је сце­на на глав­ном шо­ру у Ма­ра­ди­ку (Ули­ца ца­ра Ду­ша­на), а ја је ви­дим у ми­сли­ма, при­ла­зе­ћи же­ни, на раз­дра­га­ним уљи­ма Зу­за­не Ха­л у­по­ве, Ива­на Ра­бу­зи­на, Па­ла Ха­мо­на­и­ја. И у сво­јој при­чи. „До­бар дан! Ви баш во­ли­те ва­шу ку­ћу”, обра­тих се же­ни с фо­то­ а­па­ра­том у ша­ци. Пре­ки­да са штриц­ка­њем шим­ши­ра. „До­бар дан. На­рав­но да је во­лим, обо­жа­вам је”, уз­вра­ти же­на. Пре­ла­зим по­гле­дом пре­ко фа­са­де. „Ста­ра ар­х и­тек­т у­ра”, ре­кох и упи­тах: „Ко­ли­ко је ку­ћи го­ди­на?”

171

Жељко Марковић

Же­на ме пре­ме­ри по­гле­дом. „Ни­је на про­да­ју... ако сте ми­сли­ли...” „Не, не!” на­сме­јах се у ре­кох да сам но­ви­нар у про­ла­зу. „Сле­де­ће го­д и­не пу ­н и сто го­ди­на.” „Ва­ша род­на ку­ћа?” „Не, ни­је”, ре­че же­на и по­ гле­да у ку­ћу. „Али као да је­сте! Ку ­пи­ли су је мо­ји ро­ди­те­љи. У њој сам од­ра­сла и за дру­г у ку­ћу не знам. Обо­жа­вам је; то је мој свет.” Го­спо­ђа Ве­ри­ца Ли­х вар­чек има­ла је све­га го­ди­ну да­на, ка­да су ње­ни ро­ди­те­љи, Ка­ти­ца, рођ. Ђе ­т ва­ји, Ма ­ђа­ри­ца из Ша­т ри­ Ве­ри­ца Ли­х вар­чек: „Жи­ви­мо удро­бље­но, на­ца, и отац Ан­т ун Ли­х вар­чек, мно­го је ме­шо­ви­тих бра­ко­ва.” Укра­ји­нац из Ма­ра­ди­ка, ку­пи­ли Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић 1964. го­ди­не ову ку­ћу од не­ког Ма ­ђа­ра, ма­ра­дич­ког ста­ро­се­де­ о­ца, чи­је је пре­зи­ме Ба­ро; он је ову па­нон­ску ха­ци­јен­ду сво­јим ру­ка­ма са­зи­дао од на­бо­ја 1912. го­ди­не, а Ли­х вар­че­ко­ви су је до­гра ­ђи­ва­ли и оја­ча­ва­ли ци­глом, бе­то­ном, ар­ма­т у­ром. Ка­да је Цен­тро­сла­ви­ја пу­кла као звеч­ка, Ве­ри­ца Ли­х вар­чек, тр­гов­ки­ња у тој но­во­сад­ској со­ци­ја­ли­ стич­кој ком­па­ни­ји, раз­ве­де­на же­на у то вре­ме, мај­ка Ива­не и Вла­да­на Мар­ко­ви­ћа (но­се оче­во пре­зи­ме) вра­ти­ла се пре два­де­се­так го­ди­на из Но­вог Са­да у Ма­ра­дик. И да­нас бе­ре ја­бу­ке и бре­скве на свом по­се­д у и про­да­је их на пи­ја­ца­ма. И штриц­ка свој зим­зе­ле­ни парк пред ку­ћом. Пут­ник, ко­ји је ма­кар јед­ном про­ла­зио Ули­цом Бо­ри­са Ки­дри­ча (да­нас Ца­ра Ду­ша­на), раз­ву­че­ном пре­ко та­ла­са­сте, ле­сне пло­че од на­ пу ­ште­не Ан­ђел­ко­ви­ће­ве ци­гла­не, па до скре­та­ња за Кру ­ше­дол, уко­ ли­ко ни­је слеп код очи­ју и бо­гаљ без ду­ше, ни­је мо­гао да про­ђе глав­ним шо­ром са две цр­кве ко­пља­стих зво­ни­ка, за­бо­де­не ме­ђу ку­ће, а да ни­је при­ме­тио парк пред ку­ћом Ве­ри­це Ли­х вар­чек. Ни­је мо­гао да про­ђе Ули­цом ца­ра Ду­ша­на, а да се ни­је об­ра­до­вао и за­ди­вио, на­по­јио очи, ду ­ш у и мо­зак, при­зо­ри­ма вред­но­ће, ре­да и ди­сци­пли­не, хар­мо­ни­је 172

Чекајући воз из Винковаца

из­ме­ђу при­ват­ног и јав­ног, раз­глед­ни­ца­ма уред­них и чи­стих, окре­че­ них, ста­рих и но­ви­јих ку­ћа, за­о­бље­них и тро­у­гла­стих за­ба­та, сре­ђе­но­шћу дво­ри­шта и не­го­ва­них зе­ле­них по­вр­ши­на, др­во­ре­ди­ма у шпа­ли­ру, цвет­ња­ци­ма и трав­ња­ци­ма, ко­је је од­не­го­вао сва­ко ис­пред сво­је ку­ће, ка­ко зна и име. Ма­ра­дик, ко­смо­по­лит­ско се­ло. Пут­ник, ко­ји ау­том при­ла­зи Ма­ра­ ди­ку са за­пад­не стра­не из Кру­ше­до­ла, уну­тра­шњом одр­та­ве­лом це­стом, раз­мо­та­ном као по­л у­ра­спад­ну­та кр­па­ра пре­ко обли­на ле­сне пу­ста­ре и па­ш ња­ка, све вре­ме, с ле­ве се­вер­не стра­не, има у оку пла­ви­ча­с ту ви­зу­ру Фру­шке го­ре; де­сно или ју­жно од ње­га, раз­ли­ва се пре­ко њи­ва, по­ља и план­та­жа ја­бу­ка, ду­бин­ска пер­спек­ти­ва (до­њо)срем­ске пу­чи­не – ви­ди се Ру­ма у да­љи­ни, остр­во са си­ло­сом као са је­дре­ња­ком! – да би си­ла­зе­ћи са бри­са­ног про­сто­ра, пут за­вио и кли­знуо низ чу ­па­ву ко­си­ну по­точ­не до­ли­не, за­ја­ха­ну мо­сти­ћем пре­ко по­то­ка на нај­ни­жој над­мор­ској цр­ти гњи­ле де­пре­си­је. При том крат­ком и кри­ву­да­вом по­ ни­ра­њу пре­ма по­то­ку и мо­сту, пру­жа се број­ге­лов­ски уз­бу­дљив фронт ле­сног бре­га са ивич­ним ку­ћа­ма, та­ра­ба­ма и ба­шта­ма Фру­шко­гор­ске ули­це, срп­ског квар­та, нај­ста­ри­јег де­ла Ма­ра­ди­ка, обе­ле­же­ног бе­лом, ба­рок­ном вер­ти­ка­лом срп­ске Цр­кве Све­тог Са­ве (1776). Уз­гред, јед­ном сам у овој цр­кви ку­мо­вао та­да, још, сво­јим срем­ско­кар­ло­вач­ким су­гра­ ђа­ни­ма Јо­ван­ки Ра­до­ва­но­вић и Го­ра­ну Рад­ми­ло­ви­ћу; се­тио сам их се оног мо­мен­та ка­да сам за­ко­ра­чио под кро­шње и ме­ђу шим­шир се­но­ ви­те пор­те Цр­кве Све­тог Са­ве. Улич­ни крст са цр­ном, мер­мер­ном пло­чом, по­ста­вље­ном спре­да (Žu­plja­ni Ma­ra­di­ka 1806–1885), осми­шљен у ду­х у ри­мо­ка­то­лич­ке фи­ гу­рал­но­сти и дра­ма­т ур­ги­је, из­ли­вен у бе­то­ну, ољу­ска­не, бу­бу­љи­ча­ве, гру­бље тек­сту­ре (не­ка­да окре­чен у бе­ло), не­знат­но оште­ће­не жи­ли­цом на­пр­сли­не на де­бе­лом, сту­бу, учвр­шће­ном на, та­ко­ђе, бе­тон­ском по­сто­ љу, за­шти­ћен је коц­ком бе­ло офар­ба­не, ни­ске и чвр­сте огра­ди­це, рав­ них, не­јед­на­ких вр­хо­ва и гу­сто рас­по­ре­ђе­них ме­тал­них ле­тви­ца. Гип­ са­на, све­тло­ру ­ж и­ча­с та фи­г у ­ра Ису­с а Хри­с та, ис­под че­т и­ри цр­ве­на словa IN­R I, фи­г у­ра ко­ју су ма­ра­дич­ки жу­пља­ни, до­бро­вољ­ним при­ ло­зи­ма, дав­но ра­за­пе­ли на овом бе­тон­ском кр­сту, упе­ча­тљив је рад не­по­зна­тог за­на­тли­је, ко­ји је бру­тал­но уби­је­ног Чо­ве­ка, пред­ста­вио пре­ма ла­тин­ском про­па­ганд­ном ша­бло­н у, гла­ве осло­ње­не на ра­ме, за­кло­пље­них очи­ју, ру­ку раш­че­ре­че­них пре­ко во­до­рав­ног кра­ка кр­ста, ша­ка и но­г у за­к у ­ца­них ек­се­ри­ма, с цр­ве­ном по­ња­вом, за­ви­је­ном око ку­ко­ва, и ра­ном (од рим­ског ко­пља) на ре­бри­ма, ис­под плу­ћа. Крст са 173

Жељко Марковић

Ису­сом по­ста­вљен је на ули­ци, глав­ној ар­те­ри­ји се­ла у бре­жуљ­ка­стом за­ле­ђу Ин­ђи­је, ло­ци­ран на до­тра­ја­лом, из­ви­то­пе­ре­ном бе­тон­ском пла­ тоу у са­ста­ву зим­зе­ле­ног по­ја­са, из­ме­ђу тро­то­а­ра уз ку­ће и ко­ло­во­за, ис­пред зи­да јед­но­брод­не гра­ђе­ви­не, по­кри­ве­не цре­пом, осве­тље­не луч­но из­ре­за­ним про­зо­ри­ма, с пра­во­у ­глим, све­тло­си­вим тор­њем зво­ ни­ка, ли­ме­ног там­но­пла­вог кро­ва, оп­ши­ве­ног та­ла­са­стом, си­во­ма­сли­ на­стом чип­ком у функ­ци­ји пот­кров­ног вен­ца: ри­мо­ка­то­лич­ке Цр­кве Све­те Ане. Ди­ја­го­на­ло­но од цр­к ве и ра­за­пе­тог Ису­са, са­мо с дру ­ге стра­не Ули­це ца­ра Ду­ша­на, бли­же рас­кр­шћу, ме­ђу ку­ћа­ма и ста­бли­ма јел­ки у шпа­ли­ру, ско­ро исто­вет­на цр­кве­на гра­ђе­ви­на, јед­но­став­ног, об­на­же­ ног, бе­лог тор­ња, без зид­не пла­сти­ке, шту­ка­ту­ре и уо­би­ча­је­не цр­кве­не би­жу­те­ри­је, про­се­че­на и остве­тље­на уском и вер­ти­кал­ном про­зор­ском тра­ком, шпи­ца­стог ли­ме­ног кро­ва у там­но­бра­он фар­би и са зве­здом (уме­сто кр­ста) на шиљ­ку зво­ни­ка: Ре­фор­мат­ска (кал­ви­ни­стич­ка) цр­ква (1848). У нај­са­же­ти­јем, кал­вин­стич­ки об­лик про­те­стан­ти­зма (кал­ви­ ни­зам), на­стао у опо­зи­ци­ји пре­ма ка­то­лич­ком ис­кри­вље­ном ту­ма­че­њу Је­ван­ђе­ља, пред­ста­вља по­след­њи об­лик ре­фор­ма­ци­је у Евро­пи, уче­ње о вра­ћа­њу из­вор­ној ре­чи и сми­слу Је­ван­ђе­ља, ко­је пот­пи­с у­је фран­цу­ ски вер­ски пу­бли­ци­с та и ху ­ма­ни­с та Жан Јо­ван Кал­вин (1509–1564), раз­о­ча­ра­ни ри­мо­ка­то­л ик, ро­дом из Пи­кар­д и­је, рас­кол­ник, је­ре­т ик, цр­кве­ни де­мо­кра­та, ко­ји је му­дро­шћу, так­тич­но­шћу, уме­ре­но­шћу и то­ле­ран­ци­јом, за раз­ли­ку од свог са­вре­ме­ни­ка, же­сто­ког и бес­ком­про­ ми­сног по­ле­ми­ча­ра и ан­тид­го­ма­ти­ка, пр­зни­це и нам­ћо­ра Мар­ти­на Лу­те­ра, ко­ји се др­знуо да не­ке Све­те тај­не про­гла­си су­је­вер­јем, Ре­фор­ мат­ску цр­кву, из­ло­же­ну про­го­ну, из­вео у мир­не во­де и сво­јим де­лом Хри­шћан­ске ин­сти­ту­ци­је те­о­рет­ски раз­ра­дио про­те­стант­ску (ре­фор­ мат­ску, кал­ви­ни­стич­ку) ве­ру, ко­ја се као не­што са­свим но­во про­ши­ри­ ла по Евро­пи. И сти­гла на Фру­шку го­ру, до Ма­ра­ди­ка! А ка­ко је сти­гла? До­не­ли је у про­те­стант­ском пр­тља­г у Ма ­ђа­ри и Нем­ци, ко­ло­ни­сти, с пре­по­ру­ком до­брих зе­мљо­рад­ни­ка, ко­је је на свом вла­сте­лин­ству насе­ лио и за­по­слио гроф и би­зни­смен Мар­ко Пе­ја­че­вић из Ру­ме. По­чет­ком два­де­се­тог сто­ле­ћа де­ца у Ма­ра­ди­ку по­ха­ђа­ла су че­ти­ри основ­не шко­ле: срп­ску пра­во­слав­ну, ри­мо­ка­то­лич­ку ко­м у­нал­ну, ма­ђар­ску ис­по­вед­ну и еван­ге­ли­стич­ко-ре­фор­мат­ску ис­по­вед­ну шко­л у. Да­нас, ка­да не­ки не­у ­пу­ће­ни пут­ник про­ђе уре­ђе­ном Ули­цом цара Ду­ша­на, нор­мал­но је да се упи­та ко су љу­ди ко­ји ту жи­ве?

174

Чекајући воз из Винковаца

„Ка­ко ми­сли­те ко су? Па то су обич­ни љу­ди... оби­чан се­љач­ко-рад­ нич­ки свет... Ја сам јед­на од њих. Увек смо у овој ули­ци, от­кад знам за се­бе, др­жа­ли до уред­но­сти и та­ко је оста­ло, као што ви­ди­те, све до да­нас. Ми во­ли­мо на­ше ку­ће”, ре­че Ли­х вар­че­ко­ва. „Да ли су Ма­ђа­ри ов­де још увек у ве­ћи­ни?” „Ви­ше ни­с у. Не­ка­да су у овој ули­ци жи­ве­ли Ма­ђа­ри и тек не­што ма­ло Ср­ба ста­ро­се­де­ла­ца, да­нас је по­ла-по­ла”, при­ча ми Ве­ри­ца Ли­хвар­ чек и ма­ка­за­ма штриц­ка шим­шир. „До­се­ли­ло се до­ста Ср­ба у Ма­ра­дик. И, зна­те ка­ко је, кад ви­ди­те да вам је ком­ши­ја сре­дио зе­ле­ну по­вр­ши­ну ис­пред сво­је ку­ће, а ра­зу­ман сте чо­век, гле­да­те да и ви сре­ди­те про­стор ис­пред сво­је ка­пи­је. Про­ђи­те Ма­ра­ди­ком и уве­ри­ће­те се да су и дру­ге ули­це чи­сте. Ено вам Фру­шко­гор­ске, та­мо жи­ве Ср­би ста­ро­се­де­о­ци, ви­де­ће­те по­не­ку оро­ну­лу фа­са­ду – и ова мо­ја зре­ла је за кре­че­ње – али ниг­де у Ма­ра­ди­ку, ни пред ма­ђар­ском, ни пред срп­ском ку­ћом, не­ће­те ви­де­ти крш и пр­љав­шти­ну.” „Ко се од ко­га на­у ­чио ре­д у?” „То ни­је ва­жно.” „Вред­ни су љу­ди ов­де”, ре­че Ли­х вар­че­ко­ва. „И раз­не на­ци­је ов­де жи­ве: Ср­би и Ма ­ђа­ри су нај­број­ни­ји; има Сло­ва­ка, Хр­ва­та, Не­ма­ца, Че­ха, Укра­ји­на­ца... Сва­ко је у Ма­ра­дик до­нео сво­ју кул­т у­ру, оби­ча­је и ути­ца­је. Жи­ви­мо удро­бље­но, сви смо ис­пре­пле­та­ни, мно­го је ме­шо­ ви­тих бра­ко­ва. Ма­ра­дик има сво­ју ми­кро­кул­ту­ру: три цр­кве, три ве­ре. И јед­ног Бо­га.” Ути­цај три цр­кве на ле­по­т у Ма­ра­ди­ка! А о Бо­г у да се и не го­во­ри.

(2011)

175

БА­БА ЖИ­ВА­НА О СМЕ­ХУ И ЈОШ ПО­НЕ­ЧЕМ

Жи­ва­на Та­тић, же­на са шта­ком у ша­ци (при­по­моћ за осла­ња­ње при хо­ду), гла­ве за­мо­та­не све­тло­бра­он ма­ра­мом, пе­ча­ти­ра­ном туф­на­ма, оде­ве­на у са­вр­ше­но сло­же­ној бра­он-цр­ној ком­би­на­ци­ји пре­ма кла­сич­ном, сло­је­ви­том кон­цеп­т у ста­ри­јих фру­шко­гор­ских же­на (сук­ња­–пр­слук­– џем­пер), се­ди у со­би до ули­це под ви­со­к им пла­фо­ном сто­го­ди­шње ку­ће у Ма­ра­ди­ку, ме­ђу де­бе­лим зи­до­ви­ма, раз­ве­дре­ним биљ­ном гра­ фи­ком гу­ме­ног ваљ­ка, и у при­су­ству ком­ши­је из ку­ће на су­прот­ној оба­ ли Фру­шко­гор­ске ули­це, Жи­ке Ба­ба­ји­ћа (ко­ји при­ска­че с по­не­ким упит­ ни­ком и ди­гре­си­јом), пре­при­ча­ва ми, да­кле, из­ван­ред­но очу­ва­не ме­мо­ риј­ске енер­ги­је, ша­љи­вим, одре­ши­тим и по­ви­ше­ним то­ном (сла­би­је чу­је), сво­ју без­ма­ло де­ве­де­се­то­го­ди­шњу би­о­гра­фи­ју (Мо­хач­–Мар­ку­ши­ ца­–Ма­ра­дик), ујед­но осве­тља­ва­ју­ћи зглоб­не мо­мен­те јед­не од срем­ских срп­ских ди­на­сти­ја из чар­но­је­ви­ће­вог тран­спор­та: Та­ти­ћа од Ма­ра­ди­ка. Ку­ћа у ко­ју се Жи­ва­на Та­тић уда­ла, убр­зо по­сле Дру­гог свет­ског уби­ја­ња, га­здач­ка ку­ћа гра­ђан­ског ша­бло­на и швап­ског гра­ди­тељ­ског ру­ко­пи­са, про­бу­ра­же­на је ду­бо­ким ај­нфор­том са из­гра­ви­ра­ним ини­ ци­ја­ли­ма из­над ка­пи­је: ЖИ­ВАН ТА­ТИЋ 1898. Ку­ћа је и да­нас, сво­јом ве­ли­чи­ном, рас­по­ре­дом про­сто­ри­ја, отво­ре­ним гон­ком, осло­ње­ним на ро­бу­сне сту­бо­ве, упе­ча­тљи­ва гра ­ђе­ви­на у ста­ром срп­ском квар­т у на­ци­о­нал­но ша­ре­ног Ма­ра­ди­ка (бли­зу срп­ске те­ре­зи­јан­ске цр­кве); па нам оста­је да за­ми­сли­мо, с ма­ло сми­сла за ви­зу­е­ли­за­ци­ју и исто­риј­ски кон­текст, ефе­кат еко­ном­ске мо­ћи, ко­ји је ова гра­ђе­ви­на еми­то­ва­ла из сво­је ау­ре, ка­да је тр­го­вац сто­ком То­дор Та­тић, об­да­рен нер­вом за би­ знис, „нај­бо­га­ти­ји гра ­ђа­нин Ма­ра­ди­ка”, са­г ра­дио 1898. го­ди­не ову ку­ћер­ду, се­љач­ки дво­рац, ме­ђу ку­ћа­ма, ку­ћер­ци­ма и чер­пи­ћа­ра­ма срп­ског кра­ја, и по­ста­вио осно­ву на ко­јој све до да­нас функ­ци­о­ни­ше еко­ном­ска моћ ма­ну­фак­т у­ре Та­тић.

176

Чекајући воз из Винковаца

Ка­ко је То­до­ру Та­ти­ћу по­шло за ру­ком да до три­де­се­те го­ди­не, пре не­го што на­пра­сно умре, на­п у ­ни бу­ђе­лар, ство­ри то­ли­ки ка­пи­тал и са­гра­ди та­кву ку­ћу у Ма­ра­ди­ку, не­по­зна­ни­ца је и ње­го­вим по­том­ци­ма, па и мо­јој са­го­вор­ни­ци Жи­ва­ни Та­тић, нај­ста­ри­јем све­до­ку и уче­сни­ ку по­сле­рат­не исто­ри­је ма­ра­дич­ке фа­ми­ли­је, ко­ја је по­ста­ла и суд­би­на Жи­ва­ни­на, ка­да се 1947. го­ди­не вен­ча­ла са Бо­ром Та­ти­ћем, ко­ме је То­дор, гра­ди­тељ ку­ће, де­да по оцу Жи­ва­ну. Исте го­ди­не, ка­да је умро То­дор Та­тић, умр­ла му је и же­на, ро­дом из Кру­ше­дол Пр­ња­во­ра, и њи­ хо­ву ма­ло­лет­ну де­цу Жи­ва­на, Ви­ду и Ду­шан­ку, при­хва­тио је и по­ди­гао ро­ђак из ком­ши­л у­ка. А, кад му је до­шло вре­ме, Жи­ван се оже­ни за Љу­би­цу, до­ве­де је у ову ку­ћу, и с њом ство­ри Бо­ру (по­то­њег му­жа мо­је са­го­вор­ни­це), То­ш у, Слав­ка, Цве­ћа и На­д у. Жи­ва­но­ве се­стре Ви­да и Ду­шан­ка ни­с у да­ле­ко од­ле­пр­ша­ле од Ма­ра­ди­ка: Ви­да се уда­ла за све­ ште­ни­ка у Те­ди­ћа ку­ћу у Бу­ков­цу, а Ду­шан­ка у Срем­ске Кар­лов­це за та­мо­шњег ђу­ве­ги­ју, ко­јем је на брач­ни ол­тар по­ло­жи­ла ми­раз од пет­на­ ест ју­та­ра зе­мље, ро­ди­ла пет си­но­ва, и с њим са­гра­ди­ла хо­тел на Стра­ жи­ло­ву. „Са­гра­ди­ли су хо­тел и за­ку­пи­ли Стра­жи­ло­во на пе­де­сет го­ди­на. Он­да је Ду­шан­ка – да са­чу­ва ка­пи­тал Та­ти­ћа ку­ће – про­да­ла свом ро­ ђе­ном бра­т у, мом све­кру Жи­ва­ну, оних пет­на­ест ју­та­ра зе­мље, ко­је је до­не­ла му­жу у ми­раз, и по­вра­ти­ла је зе­мљу у Ма­ра­дик!” „Му­дро”, за­кљу­чих и упи­тах са­го­вор­ни­цу, ка­ко је до­спе­ла у Та­ти­ћа ку­ћу у Ма­ра­дик. „Та­ти­ћи су од­у ­век зна­ли са ка­пи­та­лом! А, ка­ко сам ов­де до­спе­ла? На­о­па­ко! До­во ме у Ма­ра­дик жен­ски враг! Ја сам би­ла де­вој­ка у нај­го­ре вре­ме. Рат био, мом­ци оч­ли у пар­ти­за­не. Уда­ла сам се за Бо­ру Та­ти­ћа са два­де­сет две го­ди­не, до­ста ка­сно за оби­ча­је то­га до­ба, а уда­ла би се и ра­ни­је да је би­ло при­ли­ке. Ни­је би­ло мо­ма­ка у Мар­ку­ши­ци.” „Ви сте Сла­вон­ка? – Ре­кли су ми да сте из Ма­ђар­ске?” „Сла­вон­ка, да... Ве­шти­ца из Мар­ку­ши­це! А ро­ђе­на сам у Ма­џар­ској, да! Ми смо Ср­би из Жум­бер­ка, срез Мо­хач. Мој отац Мла­ден и ма­тер Лен­ка го­во­ри­ли су ма­џар­ски. Има­ли смо та­мо и срп­ску шко­л у. По­сле пр­вог ра­та, до­ђе је­дан на на­ша вра­та и ка­же мо­јим ро­ди­те­љи­ма да ће срп­ска шко­ла у Жум­бер­ку би­ти уки­ну­та. Оста­је, ка­же, са­мо ма­џар­ска шко­ла, и још ка­же да је др­жа­ва да­ла Ср­би­ма рок де­сет го­ди­на да одлу­ че ди ће се се­ли­ти. Мој де­да тра­жио ку­ћу по Вој­во­ди­ни, до­шо у Ша­трин­ це, ни­је му се сви­ди­ло, и до­се­ле се мо­ји из Жум­бер­ка у Мар­ку­ши­цу, из­ме­ђу Осе­ка и Вин­ко­ва­ца, два­де­сет осме го­ди­не. Ја има­ла три и по 177

Жељко Марковић

го­ди­не. Се­стре су ми и да­нас у Мар­ку­ши­ци, до­ђу код ме­не, Ве­ра и Не­ ве­на. Та­мо су уда­те. А ја, ве­шти­ца, удам се за Бо­ру Та­ти­ћа, ов­де­на у Ма­ра­дик!” „За­што се­бе на­зи­ва­те ве­шти­цом?” „За­то што сам ла­ја­ва! Бр­бљи­ва! Имам ду­га­чак је­зик! А мој чо­век, Бо­ра Та­тић, био леп и до­бар, а ша­љи­и­и­ив... Ја­ко био ша­љив чо­век! И кад ма­ло ви­ше по­пи­је, знао у дру­штву да се ша­ли и за­фр­ка­ва да се упи­ шаш од сме­ја­ња, па из те ша­ле ис­пад­не сва­шта... На­о­па­ко! А ја сам би­ла бр­бљи­ви­ја од ње­га. И ни­ка­да ни­је ни по­ку­шо да ме шо­пи. Ја сам ње­м у ка­за­ла, од­ма на по­чет­ку: Бо­ро, ме­не су уста­ше ту­кле у ло­го­ру у Вин­ков­ ци­ма. А ти, јед­ном ме оша­ма­риш, ја се имам ди вра­ти­ти, одо мо­ји­ма у Мар­к у ­ши­ц у. Не­мој, ре­ко, да се усу­диш да диг­неш ру­ку на ме­не! Та­ко сам му ре­кла.” „А Бо­ра?” упи­тах ба­ба Жива­ ну. „Да ли је по­што­вао до­го­вор?” „Ка­же: ’Не­мој да за­слу­жиш, па те не­ћу шо­пи­ти!’ – за­слу­жиш и ти, па ја пре­ћу­тим, из­де­рем се... враг био ве­ли­ки! А ша ­љив­џи­ја, да не знаш ко­ли­ко... Ја­ко ду­га­чак је­зик имо! Ни­ко са Бо­ром на крај ни­је мо­г о иза­ћ и. Пред­с ед­н ик Ма­ра­ди­ка био по­сле Дру­гог ра­та. Ло­вац.” „Где сте се упо­зна­ли са Бо­ ром Та­ти­ћем?” „У Ма­ра­ди­ку! Слав­ка, мо­ја ком­ши­ни­ца из Мар­ку­ши­це, уда­ ла се ту у јед­ну ку­ћу пре­ко пу­та, па ја до­шла код ње у го­сте на три да­на. И упо­знам Бо­ру на игран­ ки. Био леп мо­мак, пра­ва по­ја­ва, а ша ­љи­и­и­и­ив... На­о­па­ко! И не Жи­ва­на Та­тић: „Има­ла сам до­брог, вред­ног и про­ђе мно­го вре­ме­на, ево ње­г а ша­љи­вог му­жа, а и ја сам ла­ја­ва по при­ро­ди, са Слав­ком у Мар­ку­ши­ци! Осто па сам се це­ли жи­вот сме­ја­ла и ша­ли­ла.” де­сет да­на код ме­не. До­шо да ме Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић 178

Чекајући воз из Винковаца

узме. Ка­же: ’Жи­ва­на, ај да се ти удаш за ме­не!’ А ма­ти мо­ја пла­че: ’Ди је тај Ма­ра­дик, Бо­г у иза но­г у? Кад ћу ја те­бе ви­ди­ти, кад одеш та­мо?’

– У оно вре­ме то би­ло да­ле­ко. И ја, сад кад ме већ не­ко оће, не­мам куда, при­ста­нем. И до­ђем у ову ку­ћу, а у ку­ћи све­кар Жи­ван – шан­тав чо­век, сло­мио се још као ма­ли, па га но­си­ли код вра­ча­ре – све­кр­ва Љу­би­ца и три де­ве­ра То­ша, Слав­ко и Цве­ће. Де­вер Цве­ће у вој­ски на­ву­ко упа­л у плу­ћа и умро пе­дес’ че­твр­те, а го­дин’ да­на ка­сни­је, умре ми и све­кар Жи­ван. И све­кр­ва Љу­би­ца се по­сле раз­бо­ле и пад­не у кре­вет. Дво­ри­ла сам је у овој со­би, ру­ке ми је љу­би­ла! И ја са Бо­ром до­би­јем две ће­ри – На­д у, ку­ћа јој је ту низ ули­цу код рад­ње, и Рад­ми­л у, жи­ви у Ин­ђи­ји, не­ма де­це. Имам два уну­ка од На­де – Ср­ђа­на, он је на­сле­дио ову ку­ћу. Же­ља ми је би­ла да он на­сле­ди ку­ћу, ње­га сам пр­вог др­жа­ла у кри­л у. И дру­ги унук Иван, осто је у оцо­вој ку­ћи у Ба­ра­њи, део Ма­ра­ди­ка, а ову ку­ћу код рад­ње ку­пи­ли су за се­бе На­да и њен муж Жи­ка Ди­кић. Има­ју сто ју­та­ра во­ћа. И ра­де ко ро­би­ја­ши. И ми смо, кад­год, ра­ди­ли ко ро­би­ја­ши и окре­та­ли на ша­л у! Ја сам би­ла ја­ка на је­зи­ку, пра­ва ве­ шти­ца, ал’ сам ја­ка би­ла и на ру­ка­ма. Има­ла сам до­брог, вред­ног и ша­ љи­вог му­жа, а и ја сам ла­ја­ва по при­ро­ди, па сам се це­ли жи­вот сме­ја­ла и ша­ли­ла. Мно­го се ра­ди­ло, не­кад. Мно­го. Па, са­мо да сам ову ку­ћу одр­жа­ва­ла, има­ла би по­сла за це­ли жи­вот. Ви­те овај ај­нфорт, ко­ли­ки је. Бо­ра и ја се поп­не­мо на шпе­ди­тер и кре­чи­мо. Све сам ја то кре­чи­ла, ку­ћа ми је увек би­ла уред­на, упи­ца­ње­на, и сад пла­ни­рам да кре­чим. Ку­ка­ла ни­кад ни­сам! У мла­до­сти сам би­ла ве­ли­ка игра­чи­ца, ал’ ни­сам зна­ла пе­ва­ти... А баш ме бри­га! Пе­ва­ју дру­ги око ме­не, а ја отва­рам уста. Зе­вам. Ни­ка­да ни­сам ћу­та­ла.” „Пла­ши ли вас по­ми­сао о смр­ти?” „Не! За­што? Не­мам се че­га ни сти­ди­ти ни ка­ја­ти. И ни­че­га жељ­на ни­сам. Хва­ла сви­ма! Да­ће Бог да до­жи­вим и Ве­ли­ку Го­спо­ји­ну... Ко­је си на­ци­је?” „Срп­ске.” „А знаш ли кад је Ве­ли­ка Го­спо­ји­на?” „Два­де­сет осмог ав­г у­ста.” „Па­зи, зна... Де­те мо­је, то­га да­на пу­ним осам­де­сет се­дам го­ди­на! Сва­ког ро­ђен­да­на – та­ко ће би­ти и ово ле­то – мет­нем астал на дво­ри­ ште и по­зо­вем ком­ши­је на ве­се­ље. По­ла ули­це. Сви се оку­пи­мо, ће­ри мо­је На­да и Ра­да и зе­то­ви мо­ји, до­ђу уну­ци. По­слу­жим их шне­но­кла­ма. Са­мо не­ма мо­га Бо­ре, да зби­ја ша­ле, да бр­бља­мо и ла­је­мо, умро је пред 179

Жељко Марковић

бом­бар­до­ва­ње”, ре­че мо­ја са­го­вор­ни­ца и за­ко­си око пре­ма ком­ши­ји Жи­ки Ба­ба­ји­ћу. „А ди ће то да бу­де, Жи­ко? На те­ле­ви­зи­ји?” „У но­ви­на­ма, ба­ба!” под­вик­ну Ба­ба­јић. „До­не­ћу ти но­ви­не кад бу­де об­ја­вље­но!” „У но­ви­на­ма? На­о­па­ко! Па да ми се Ма­ра­ди­ча­ни сме­ју. Иди, Жико у три ле­пе и ба­ци ко­ју це­па­ни­цу у шпо­рет, да ми се ва­тра не уга­си!”

(2011)

180

ПО­РО­ДИ­ЦА КА­ДВАЊ И БОЖ­ЈА ВО­ЉА

Ма­ра­дик, Ули­ца ца­ра Ду ­ша­на. Клу ­па на трав­ња­к у пред ку­ћом. Се­де: Ју­ли­ја­на и Фра­ња Ка­двањ. Су­тон. Цр­ве­ни се сун­це. ФРА­ЊА: Ви­ди­ли сте на­ше гро­бље? Је­сте. Мој пран­де­да Ла­још Ка­ двањ са­ра­њен је два­де­сет де­ве­те та­мо на гро­бљу, има спо­ме­ник ње­гов, а по­жи­вио је осам­де­сет јед­ну го­ди­ну. Ви сте но­ви­нар, ка­же­те. А да ја он­да вас пи­там не­што. Да ли мо­жда зна­те ко је осно­во нај­ста­ри­ју кла­ ни­цу у Су­бо­ти­ци? Не? Чуо сам на но­во­сад­ској те­ле­ви­зи­ји да је би­ло три бра­та Ка ­двањ у Су­бо­ти­ци, и осно­ва­ли су та ­мо, ка ­ж у, кла­ни­ц у, хи­ља­ду осам­сто осам­де­се­те го­ди­не. Не зна­те ни­шта о то­ме? Сад, да ли су ови мо­ји Ка­два­њи по­ре­клом из Су­бо­ти­це, то вам не мо­г у по­у­зда­но ка­сти... Бог све­ти зна ода­к ле су до­шли у Срем! Мој пран­де­да Ла­још ре­ко је да су у Ма­ра­дик до­шли из Ку­ле. Ни то ни­је баш си­г ур­но. Ла­још је имо три си­на: Иштва­на, Ја­ни­ку и – Ан­дри­ју, оца мог оца Ан­дри­је. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: И две ће­ри је имо, Фра­њо. ФРА­ЊА: Да. Ма­ри­ју и Ану је имо. И сви су из те гра­не из­у ­мр­ли, осим ме­не и мог си­нов­ца, жи­ви у Пе­тро­ва­ра­ди­ну. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: А ја сам ро­дом из Ша­три­на­ца, пе­де­сет дру­ге до­шла сам одан­де. Уда­ла се за Фра­њу. Зна­те ди су Ша­трин­ци? Ка­ко да не... У Ша­трин­ци­ма жи­ви до­ста Ма­ђа­ра. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: И нас дво­је смо Ма­ђа­ри, го­спо­ди­не. Ка­то­ли­ци. Ја, кад сам би­ла де­те, жи­ви­ло је у Ша­трин­ци­ма са­мо че­три по­ро­ди­це Ср­ба, ми­слим, пра­во­сла­ва­ца. И сви су ша­три­нач­ки Ср­би ди­ва­ни­ли ма­ђар­ски. И дан-да­нас кад се срет­не­мо у Ма­ра­ди­ку ди­ва­ни­мо ма­ђар­ски.” ФРА­ЊА: Ју­ли­ја­нин отац је из Ма­ра­ди­ка. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: Иг­нац Са­лаћ, мој отац, одав­де је... А ма­ти мо­ја, Етел­ ка Та­ши, ро­дом је из Ша­три­на­ца. Ни­су се ни­кад вен­ча­ли, па смо се­стра мо­ја Ма­ри­шка и ја но­си­ли ма­ми­но пре­зи­ме – Та­ши. Па, сад, шта ја знам, 181

Жељко Марковић

го­спо­ди­не, ни­је се он­дак то мно­го ни гле­да­ло. На­ша уну­ка на­шла је на ин­тер­не­т у не­ку Етел­ку Та­ши из јед­ног се­ла у Ба­на­т у. ФРА­ЊА: А из ко­јих сте но­ви­на, го­спо­ди­не? Днев­ник. ФРА­ЊА: Па, има­мо и ми одав­де у Днев­ни­ку но­ви­нар­ку, Ви­о­ле­та Ка­ двањ зо­ве се... Не зна­те се? Ху­ња­ди јој је де­во­јач­ко. Уда­та у Пе­тро­ва­ра­дину. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: Да, Ви­о­ле­та... Она би вам, го­спо­ди­не, мо­гла нај­ви­ше ис­при­ча­ти о Ма­ра­ди­ку! Ра­ни­је је ов­де жи­ви­ло се­дам­де­сет по­сто Ма­ ђа­ра, ов­де у на­шој ули­ци Ца­ра Ду­ша­на, ра­ни­је Бо­ри­са Ки­дри­ча, кад­год ни­је би­ло пет-шест ку­ћа Ср­ба. Сад има мно­го из­бе­гли­ца. И Бо­са­на­ца. А да вам до­не­сем књи­г у о Ма­ра­ди­ку, фан­та­стич­на књи­га, све пи­ше о Ма­ђа­ри­ма, ка­ко су до­шли, ка­да су до­шли и ода­кле су до­шли, ка­ко су по­ста­ли кал­ви­ни, пи­ше о Ср­би­ма, о Нем­ци­ма пи­ше... Не­ма­ца је у Бе­ шки би­ло мно­го... Да вам до­не­сем књи­г у? Не. Ни­је нео­п­ход­но. Мо­жда ка­сни­је. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: По­сла­ли смо књи­г у у Ау­стра­ли­ју, Фра­њи­не се­стре ћер­ка је та­мо... И, кад је про­чи­та­ла, оду­ше­ви­ла се: ’Еј, уја­че, ова књи­га о Ма­ра­ди­ку ми је нај­ве­ћа успо­ме­на!’ Ја­ко ин­те­ре­сант­на књи­га, го­спо­ди­не! Ве­ру­јем. Али ме­не ви ин­те­ре­су­је­те... Ди­вим се уред­но­сти ва­ше ку­ће и овог по­ко­ше­ног трав­ња­ка ис­пред ку­ће! ФРА­ЊА: Хва­ла. Ку­ћу смо на­пра­ви­ли ше­зде­сет де­ве­те. И во­ли­мо да је све под ко­нац, чи­сто и уред­но. Рад, го­спо­ди­не! Са­мо рад! На­у ­чи­ли смо да ра­ди­мо. Кад тра­ва на­ра­сте, по­ко­сим. Кад је пр­ља­во дво­ри­ште, узмем ме­тлу у ша­ке и оме­тем. Кад снег за­ве­је, узмем ло­па­ту и очи­стим тро­то­ар ис­пред ку­ће. То је сва фи­ло­зо­фи­ја, го­спо­ди­не. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: Је­сте ли чу­ли за док­то­ра Фај­ге­ља из Ка­ме­ни­це? Не. Ни­сам. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: Ни­сте? Док­тор Иван Фај­гељ, Сло­ве­нац – на­шег си­на мла­ђег Ан­ту­на опе­ри­со – до­шо код нас на Ус­крс ше­зде­сет осме... И оће да ви­ди Ма­ра­дик. Про­ве­ли га кроз се­ло. Очи му ово­ли­ке. Па, пи­та: ’Је л’ овај ваш Ма­ра­дик увек ова­ко чист, ил’ је то са­мо за Ус­крс?’ – Ре­ко, увек је чист! – А он, чо­век, не мо­же да се на­чу­ди ка­ко нам ку­ће и шо­ро­ви бли­ста­ју. Ма­ра ­дик је кад­год би­ло мно­го, мно­го ле­по и чи­сто се­ло. И сад је чи­сто, али не ви­ше она­ко као пре. ФРА­ЊА (пре­се­ца раз­го­вор на по­ла): Не­ма­мо де­це, го­спо­ди­не. Не­ма­те де­це? ФРА­ЊА: Умр­ла су нам оба си­на. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: Јо­сип и Ан­т ун.

182

Чекајући воз из Винковаца

Ју­ли­ја­на и Фра­ња Ка­двањ из Ма­ра­ди­ка Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић

ФРА­ЊА: Жи­ви­мо са­ми у овој ку­ћи. А, чуј­те, го­спо­ди­не, жи­ви­ти се да­ље мо­ра, жив чо­век у зе­мљу не мо­же, све­сни смо обо­је шта нам се до­го­ди­ло. Тре­ба­ло је све то пре­жи­ви­ти. Бож­ја во­ља. Јо­сип, ста­ри­ји наш син, умро је де­ве­де­сет ше­сте, имо је три­де­сет де­вет го­ди­на. Био је оже­ њен, сна­ја нам је Дра­ги­ца, жи­ви у ње­ној ку­ћи у дру­гом шо­ру. Од њих има­мо уну­ке Сил­ви­ју и Ма­ри­ју. Гле­да­мо у њих две као у Бо­га, уну­ке су нам са­да све... Ова што је ушла у дво­ри­ште, то је мла­ђа уну­ка. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: Ср­ча­ни ин­фаркт. Од то­га је Јо­сип умро. ФРА­ЊА: До­шо ку­ћи са њи­ве, де­те­ли­ну во­зи­ли, лет­њи дан, вре­ло... И при­ле­го, ра­ши­рио ру­ке. Ка­же: ’У, ала је не­што вру­ће...’ А ка­ко и да не бу­де вру­ће, лет­њи дан! Ни­шта нам ни­је би­ло сум­њи­во. И до­би­је ин­фаркт. Умро је за по­ла са­та, око два ча­са по­сле под­не. Сад, мо­жда и не би умро – а ко то зна – да му је од­ма пру­же­на по­моћ, да је био де­жур­ни док­тор у ам­бу­лан­ти. Во­зио га је­дан мла­дић у Ин­ђи­ју. Умро је у пу­т у. Да ли је Јо­сип бо­ло­вао од ср­ца? ФРА­ЊА: Имо је ше­ћер, го­спо­ди­не.

183

Жељко Марковић

ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: Јо­сип је био тр­го­вац, ра­дио је у Но­вом Са­д у у Ту­не­лу јеф­ти­но­ће. А мла­ђи наш син Ан­т ун био је ку­вар у Но­вом Са­ду у хоте­ лу Пут­ник. Умро је де­ве­де­сет осме, три­де­сет че­три го­ди­не је по­жи­вио наш Ан­т ун. Ро­ђен је са ср­ча­ном ма­ном. Ро­дио се плав. Плав? ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: Плав, плав. ФРА­ЊА: Ја се се­ћам, Ју­ли­ја­на се по­ра­ђа у ку­ћи, он­да се у ку­ћи ра­ ђа­ло и ни­је се та­ко ла­ко ула­зи­ло код же­на... И из­ла­зи мо­ја ма­ма и ка­же: ’Фра­њо, до­био си си­на!’ Уђем да га ви­дим, кад мо­је де­те пла­во. Ро­дио се са ср­ча­ном бо­ле­шћу, ја­ко те­шком бо­ле­шћу. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: Кад је Ан­тун имо де­вет ме­се­ци, док­то­ри су нам ре­кли да је бо­ле­стан на ср­цу. ФРА­ЊА: Имо је ме­ка­но те­ме, све до тре­ће го­ди­не. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: Ни­је имо сна­ге ни да хо­да. ФРА­ЊА: Сла­бо ср­це, го­спо­ди­не... Ни­је ту би­ло не­ке ве­ли­ке по­мо­ћи. Пр­ви пут су га опе­ри­са­ли кад је имо три и по го­ди­не. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: Ве­ли­ка опе­ра­ци­ја би­ла! Од ме­не из­ва­ди­ли два­на­ест сан­ти­ме­та­ра жи­ву ве­ну и ње­му ста­ви­ли код ср­ца. Док­тор Фај­гељ је пр­ви у Ју­го­сла­ви­ји опе­ри­со на­шег си­на на тај на­чин! А кад је Ан­т ун дру­ги пут опе­ри­сан, два­на­ест го­ди­на је имо, он­дак су му ста­ви­ли пла­сти­ку. ФРА­ЊА: И тре­бо је ићи на још јед­ну опе­ра­ци­ју, кад је имо осамна­ ест го­ди­на. Ни­је тео ви­ше да га се­ку. Сла­бо ср­це, ме­ко те­ме, оте­жан ход... Ка­ко је Ан­тун уоп­ште одла­ зио у шко­лу са та­ко озбиљ­ном бо­ле­шћу? ФРА­ЊА: Ка­ко, ка­ко... Ајао, му­ка жи­ва! Ви­ди­ли сте ди је на­ша ма­ ра­дич­ка шко­ла. Ни­је да­ле­ко до ње. Наш Ан­т ун ни­је имо сна­ге ни ту раз­да­љи­ну да пре­ђе. Ни­је мо­го да хо­да. Кре­не, за­ди­ше се, ста­не. Па смо га до дру­гог раз­ре­да во­зи­ли у шко­лу. Ста­вим га на би­ци­кли и од­ве­зем. А кад за­ве­је, ушу­шка­мо га на сан­ке, и ја га шо­ром ву­чем до шко­ле. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: И срп­ски и ма­ђар­ски је ди­ва­нио. И чу­ди­ли се ка­ко је мо­го ди­ва­ни­ти, кад му је те­ме ме­ка­но! ФРА­ЊА: Да, он­дак, ов­де у Ма­ра­ди­ку за­вр­шио је осам раз­ре­да, па у Па­зо­ви за­вр­шио за ку­ва­ра. И за­по­сли се као ку­вар у Пут­ни­ку. Вра­ти­ ла му се сна­га, све по­сло­ве је ра­дио, зна­те... и оро и се­јо и трак­тор те­ро... Је­да­ред му је по­зли­ло. И од­не­ли смо га у бол­ни­цу. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: Кад смо га од­не­ли, пре не­го што ће умре­ти, пи­та је­дан док­тор: ’Је л’ Ан­т ун још жив?’ – Је­сте, ре­ко. – ’Ни­је мо­г у­ће’, чу­ди се 184

Чекајући воз из Винковаца

док­тор. А ја ка­жем да је био ку­вар, да је на њи­ви ра­дио... Док­тор не ве­ ру­је! По њи­ма је дав­но тре­бо би­ти по­кој­ни. Ви сте вер­ни­ци Ка­то­лич­ке цр­кве. Да ли вам ве­ра по­ма­же да подне­ се­те ову тра­ге­ди­ју? ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: Бож­ја во­ља, го­спо­ди­не. Ми смо на­ше си­но­ве са­ра­ни­ ли, опла­ка­ли, сад жи­ви­мо ка­ко жи­ви­мо... Чим уђе­те у гро­бље, од­ма са ле­ве стра­не, њи­хо­ви су спо­ме­ни­ци. ФРА­ЊА: Бож­ја во­ља, да. И, се­ћам се, кад је пр­ви син умро, од­ма су нас зва­ли да при­ми­мо ин­јек­ци­је за сми­ре­ње, да лак­ше пре­бро­ди­мо шок. Од­био сам ин­јек­ци­ју. И Ју­ли­ја­на је од­би­ла. А кад је мла ­ђи Ан­т ун умро, он­дак су по­сла­ли из Ка­ме­ни­це пи­л у­ле за сми­ре­ње да по­пи­је­мо, док не стиг­не сан­д ук са те­лом на­шег си­на. Ре­кли смо да нам не тре­ба­ ју, ни­смо по­пи­ли пи­л у­ле. Тре­ба­ло је то пре­жи­ви­ти. Све је бож­ја во­ља, го­спо­ди­не! Ај­те уну­тра јед­ну ка­фу да са на­ма по­пи­је­те. ЈУ­ЛИ­ЈА­НА: И да вам по­ка­жем књи­г у о Ма­ра­ди­к у. То је наш све­ ће­ник кад­год по­дат­ке ску ­пио... Фан­та­стич­на књи­га, го­спо­ди­не! Фан­ та­стич­на!

(2011)

185

ТУ­ЖНИ ЧО­ВЕК ИЗ ЋУ­КОВ­ЦА

Ста­кле­но ју­тро дрх­ти у бра­да­ви­ца­ма улич­них ора­ха. Ци­чи сун­це у вр­то­гла­вој ерек­ци­ји апри­ла, ме­ђу ка­ло­рич­ним си­са ­ма згру ­ша­них обла­ка, ис­ти­сну­тих из ва­си­он­ске ту­бе. Оти­чу кро­шње по­шан­др­ца­ле од хло­ро­фил­не ма­сно­ће. Пре­си­ја­ва­ју се бе­о­ња­че про­зо­ра, сме­ју се ку­ће. Цр­ве­не се жу­ти ма­слач­ци. Цвр­ку­ћу ке­ро­ви. Ла­ју пти­це. Шта све то вре­ ди, кад бо­ле­стан је чо­век. Пре не­ки дан, из­ме­ђу Ус­кр­са и Вас­кр­са, по­нет, услед сла­бље­ња ути­ ца­ја ци­к ло­на, глу ­па ­вом еу­фо­ри­јом би­о­ме­те­о­ро­ло­ш ког оп­т и­м и­зма, ту­ма­рам пре­сти­жном чор­та­но­вач­ком аве­ни­јом Ћу­ко­вац, кр­ме­ља­вом, пу­стом и, да се из гра­ња и та­ра­ба не огла­ша­ва­ју пти­чи­це и ке­ро­ви, ско­ ро бе­звуч­ном ули­цом тро­у ­гла­стих и за­о­бље­них на­би­ја­ча и чер­пи­ћа­ра, на­сла­га­них дуж по­то­ка Бу­до­ва­ра, ли­цем у ли­це, као ра­зно­бој­не парча­ди тор­те из мо­је при­че о ири­шкој ули­ци Грч­ка ма­ла. Фор­си­рам офу­ца­ни и кре­зу­би тро­то­ар уз ку­ће и огра­де и си­ла­зим на не­до­пу­сти­во узан, ва­ ло­ви­ти ко­ло­воз, ко­ји ли­чи на ко­зју ста­зу, на­тр­во­љен мр­ва­ма осу­ше­не зе­мље, от­па­ле са пне­у­ма­ти­ка и ђо­но­ва, за­тут­ка­ли­сан бла­том по иви­ца­ ма без бан­ки­на и – по­гле­дај­мо са­да ули­ци ме­ђу очи! – ура­стао у зе­ле­не дроњ­ке, руп­ча­ге и бу­се­ње то­тал­но за­пу­ште­них јав­них по­вр­ши­на, ри­ та­вих и из­г а ­же­н их трав­ња­ка, с обе стра­не по­ме­н у ­тог не­до­п у­с ти­во уза­ног ас­фал­та. Кад, гле при­че! Ec­ce Ho­mo! Чо­век се­ди ис­под про­зо­ра углан­ца­не ку­ће под бре­гом, под­мла­ђе­не не­на­ме­тљи­вом ко­зме­ти­ком, зи­до­ва у бе­ лом де­зе­ну и под шла­је­ром од за­ру­де­ле, пе­че­не зе­мље, по­ред ку­ће у вен­ ча­ни­ци од креч­ња­ка, над­гра­ђе­не сак­сиј­ским цве­ћем у отво­ру от­шкри­ ну­те ка­пи­је и укра­ше­не ли­ме­ном ку­ћи­цом у раз­дра­га­но зе­ле­ном то­ну из­над бу­нар­ског ждре­ла. Се­ди за­ми­шље­ни чо­век (у да­љем тек­сту: Чо­ век), као што по це­лом Сре­м у, пред ку­ћа­ма, на клу­па­ма или на по­ло­ же­ним обез­гла­вље­ним де­бли­ма ба­гре­ма, се­де Срем­ци на шо­ро­ви­ма, 186

Чекајући воз из Винковаца

со­ка­ци­ма и на тим на­шим рас­ кре­че­ним те­ре­зи­јан­ским хо­ри­ зон­та­ла­ма. Се­ди чо­век, али и, ре­ кло би се, као да се­ди сен­ка или оти­сак у вос­ку тог истог Чо­ве­ка; се­ди Чо­век, а с њим је и Чо­ве­ко­ва ужа­ре­на ци­га­ре­та у за­ку­дра­вље­ ним усти­ма. Сам, стар и – ту­жан Чо­век, али и, ре­као бих од­о­ка, хи­ља­д у го­ди­на са­мљи од би­зар­ ног ар­хе ­ти­па срем­ског улич­ног ег­зи­стен­ци­ја­ли­зма (мо­дел ко­јег та­ко во­ле сме­шни за­ви­чај­ни ми­ то­ма­ни): ки­би­це­ра, ми­сли­о­ца или лу­зе­ра са клу­пе пред ку­ћом. При­ ла­зим па­жљи­во, по­де­ша­вам тон, ка­жем ко сам и шта ми је на­ме­ ра, и ну­дим Чо­ве­ку пи­та­ње као ме­х ур са­п у ­ни­це: Ка­ко је? Шта ра­ди? Гле­да ме и ћу­ти. За­тим из­ Јо­ван Мир­ко­вић: „Не­кад сам ’ја­шио’ ко­ња у­сти, ти­хо, ша­пу­та­во (да ти­ше не у га­ло­п у, та­ко што сам ста­јао на ње­го­вим мо­же): „Че­кам по­па. Не­ће Бог да ле­ђи­ма, а сад идем пу­том, за­не­сем се и ме узме.” од­је­да­ред пад­нем.” „Шта вам је? – Је­сте ли бо­ле­ Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић сни?” пи­там Чо­ве­ка. Чо­век мли­та­во од­мах­ну ша­ ком, ужа­ре­на ни­ко­тин­ска отров­ни­ца му је ме­ђу пр­сти­ма, и сло­мље­но од­го­во­ри: „Не пи­тај. Шлог.” „Шлог? И пу­ши­те и да­ље!” ис­ка­шљао сам уз­вич­ник из плу­ћа као кал­ци­фи­ко­ва­ни ис­пљу­вак оп­штег ме­ста о штет­но­сти ду­ва­на. „Пу­шим две ку­ти­је днев­но”, ре­че Чо­век. Пу­ши „ко­је би­ло” ци­га­ ре­те, за­то што му је до­сад­но. И још ре­че да му при­ја пи­во и, по­не­кад, ча­ши­ца ра­ки­је; да му је фри­жи­дер пун хра­не и да га ње­го­ви те­ра­ју да је­де, али да му же­л у­дац не тра­жи хра­ну, пет да­на ни­је јео („Не мо­г у. Не­мам апе­тит.”). И ре­че да је опан­ке, у ко­ји­ма је иза­шао, ку­пио пре шест го­ди­на на пи­ја­ци у Бе­шки. Чо­век, као пре­па­ри­ран, се­ди на шу­пљој ци­гли, бе­ли ја­сту­чић под­ мет­нуо је под про­ста­т у, ле­ђи­ма ме­ко осло­њен на шпан­ски зид, све­же 187

Жељко Марковић

ожбу­ка­ну фа­са­ду ку­ће ду­жом, укра­ше­ну ви­со­ком, пре­ци­зно из­ву­че­ним све­тло­ро­за со­к лом, ча­ра­па ­ма или до­њим ру­бљем па­нон­ске ку­ће, да ку­ћа на ули­ц у не иза ­ђе го­ло­г у­за и бо­са, уса­гла­ше­ном са ли­ме­ном ка­ пи­јом у исто­вет­ном су­здр­жа­ном ко­лор­ном де­зе­н у. Де­с на но­г а му је опан­ком (са­вре­ме­ни­ја вер­зи­ја без кљу­на) осло­ње­на на гу­ме­ну сак­си­ју, ау­то­мо­бил­ски пне­у ­ма­тик, на­фи­ло­ван нео­се­ме­ње­ном зе­мљом. Ре­ви­ја пне­у ­мат­ских сак­си­ја цве­та дуж улич­ног зи­да ку­ће. Чо­ве­ко­во крх ­ко, иси­са­но те­ло, за­ро­за­но у са­коу, пре­са­ми­ће­но је у па­су, под­бо­че­но уз зид као из­ре­за­но у кар­то­ну, ста­би­ли­зо­ва­но у по­ло­жа­ју ко­ји нај­ма­ње бо­ли и нај­бо­ље па­ше шло­ги­ра­ном ор­га­ни­зму. По­ред Чо­ве­ка: ки­ло хме­ља у фла­ши и те­гла с во­дом, гу­стом и там­ном као ме­до­ва­ча. У во­ди плу­та­ју опу­шци, уда­вље­не бу­бе. Ко­жа ње­го­вог ли­ца, за­га­си­ти­ји окер, сјак­ти се ма­сно­ћом на глат­ ким про­план­ци­ма обра­за и згу­жва­ним ке­си­ца­ма под­оч­ња­ка као да је – ди­мље­на. Па, у не­ку ру­ку, и је­сте ди­мље­на, с об­зи­ром на то да ње­го­ во ли­це це­лог ве­ка оли­зу­ју хе­ми­ка­ли­ја­ма ток­сич­ни ни­ко­тин­ски је­зи­ци. Обр­ве су му гу­сте и чу­па­ве, цр­не, по­не­ка ло­за­сто упле­те­на жи­чи­ца се­де дла­ке у њи­ма, али за­то су бр­ко­ви и бра­да, не­под­ре­за­не дла­ка­ве по­вр­ши­ не, ис­под но­са, с пљо­сна­тим хрп­том у ко­ре­ну, об­ра­сле око за­г у­ше­них уста – ра­ни­је, та­ко­ђе, цр­не, са­да игли­ча­сто по­се­де­ле. Из ћо­шко­ва угље­ них очи­ју, мло­ха­вих под­оч­ња­ка пре­мре­же­них пла­вим жи­ли­ца­ма, за­ ви­ја пру­ће бо­ра, ле­пе­за­сто, у сле­по­оч­не ко­сти и сре­брн­ка­сте зу­л у­фе; ова по­ја­ва ли­цу да­је гњи­л у, то­плу, емо­тив­ну ре­љеф­ност. Јед­на из­не­над­на про­лећ­на еруп­ци­ја у ор­га­ни­зму, шлог ко­ји му је елек­трич­ним пра­жње­њем рас­тре­сао де­сну по­ло­ви­ну те­ла, осла­био но­ге и за­плео је­зик, али га, сва сре­ћа, ви­со­ки на­пон у жи­ла­ма под при­ти­ском ни­је при­ко­вао за кре­вет или ин­ва­лид­ска ко­ли­ца, ни­ти му је од ­у­зео моћ го­во­ра, учи­нио је, ме­ђу­тим, да шест го­ди­на по­сле из­ли­ва бо­ле­сти, и опо­рав­ка ко­ји је углав­ном про­ти­цао у се­де­њу пред ку­ћом и крат­ким, во­до­рав­ним шет­ња­ма уз по­моћ шта­па, с јед­ног на дру­ги крај Ћу­ков­ца, дуж во­де­не жи­ле Бу­до­ва­ра, до се­стри­не ку­ће и на­зад, ста­ри Јо­ван Мир­ ко­вић, ко­ме су и се­дам­де­сет две го­ди­не лош са­ве­зник про­тив за­о­став­ шти­не шло­га, још осе­ћа, и то с дрх­та­вим на­пре­за­њем по­ку­ша­ва да ми ка­же, ка­ко му ко­ле­на при кре­та­њу тре­пе­ре као су­ви лист („Идем пу­том, од­је­да­ред пад­нем.”), и ни­је у ста­њу да сво­ју ми­сао, од­го­вор на мо­је пи­ та­ње, си­сте­ма­ти­зу­је у сло­же­ни­јој ре­че­ни­ци, ду­жој од три-че­ти­ри олов­не, дрх­та­ве, ле­пљи­ве ре­чи.

188

Чекајући воз из Винковаца

Раз­го­вор с овим чо­ве­ком је стр­пљи­во, спо­ро и, на мо­мен­те, на­пор­ но из­вла­че­ње гла­са (све­де­ног че­сто са­мо на: да или не), на­пи­па­ва­ње ло­ги­ке, кр­пље­ње сми­сла, од­го­не­та­ње по­не­кад збр­ка­них, не­по­ве­за­них ин­фор­ма­ци­ја. Мир­ко­ви­ћев од­сек за се­ћа­ње, ње­гов ме­мо­риј­ски чип, још так­са­тив­но из­ба­цу­је тех­нич­ке по­дат­ке; та­ко са­зна­јем да је ро­ђен у Чор­ та­нов­ци­ма (Ћу­ко­вац); да су му ро­ди­те­љи Бо­ри­вој Мир­ко­вић и На­да рођ. Су­бо­тин; да му је су­пру­га Зо­ра, умр­ла од по­сле­ди­ца шло­га пре три и по го­ди­не; да у ку­ћи, пред ко­јом се­ди, жи­ви са си­ном Бо­ри­сла­вом, ме­са­ром у Ин­ђи­ји, снај­ком Ра­дин­ком, њи­хо­вим си­ном Јо­ва­ном, ње­го­ вом су ­пру ­гом Гор­да­ном и њи­хо­вом бе­бом Сте­фа­ном; да му ро­ђе­на се­стра Та­тја­на Јо­ва­но­вић жи­ви на крај­њем ју­г у Пар­ти­зан­ске ули­це; да је сва­шта ра­дио, па је за­ра ­ђи­вао пла­т у и у но­во­сад­ском Ју­го­а­ла­ту; да је био слу­га код Пеј­чи­ћа у Чор­та­нов­ци­ма; да је био до­бар ја­хач и да је во­зом пра­тио срем­ске ко­ње у Мин­хен; да је у Ћу­ков­цу од ње­га ста­ри­ји, две или три го­ди­не, са­мо Све­ти­слав Опа­чић. Ме­ђу­тим, не тре­ба се за­ва­ра­ва­ти! Јо­ван Мир­ко­вић из Чор­та­но­ва­ ца, ско­ро не­по­крет­ни Чо­век с ни­ко­тин­ском отров­ни­цом под но­здр­ва­ ма, су­ви лист у опан­ци­ма, ко­ји се ас­фалт­ним кор­зом кроз Ћу­ко­вац – на пу­т у до се­стри­не ку­ће или у по­врат­ку од се­стре – је­два кре­ће, одр­жа­ ва­ју­ћи се у за­њи­ха­ној вер­ти­ка­ли уз по­др­шку гло­го­вог шта­па с гу­ме­ним пап­ком, ко­јег би, чи­ни се, прем­да мо­жда та­ко и је­сте, обо­рио, по­ди­гао или за­ви­тлао у ва­зду­х у оштри­ји ша­мар ве­тра кроз по­ток, био је у сво­ је вре­ме че­лич­ног здра­вља, жи­лав и тврд, спре­тан и брз као шви­гар. Мно­ги љу­ди ко­ји у по­ду­нав­ском Сре­му не­што зна­ју о ко­њи­ма, а по­зна­ ва­ли су Јо­ва­на из Ћу­ков­ца, при­зна­ће му оно што му при­зна­ју и ста­ри Чор­та­нов­ча­ни, да је био ве­ли­ки по­зна­ва­лац и по­што­ва­лац ко­ња, тј. да је знао са ко­њи­ма. И, ни­шта ма­ње ва­жно (ако не и ва­жни­је), ко­њи су зна­ли са њим. Се­ћа­те ли се чо­ве­ка ко­ји „ја­ше” ко­ња у га­ло­пу, та­ко што сто­ји на ње­го­вим ле­ђи­ма, ба­лан­си­ра­ју­ћи у ва­зду­х у? Тај умет­ник се звао Јо­ван Мир­ко­вић! Шло­ги­ран, са­да се­ди пред ку­ћом. Де­сна ру­ка, опр­же­на и осла­бље­ на елек­трич­ним пра­жње­њем шло­га, опо­ра­вље­на и по­кре­тљи­ва та­ман то­ли­ко да по­слу­жи за еле­мен­тар­не рад­ње бла­гог фи­зич­ког ин­тен­зи­те­та и, без ви­дљи­ви­јих по­сле­ди­ца у сми­слу од­у­зе­то­сти, спа­зма и де­фор­ми­ те­та, као уо­ста­лом и це­ла та по­го­ђе­на по­ло­ви­на те­ла, пре­са­ви­је­на је, мло­ха­во, пре­ко бу­ти­не у пре­пон­ском де­лу, и па­да по­пут из­ду­ва­ног шла­ у­фа, док ша­ка сло­мље­на у згло­бу, де­бе­лих под­ре­за­них нок­ти­ју, лан­да­ра 189

Жељко Марковић

из­ме­ђу раз­мак­ну­тих бу­ти­на, обо­га­ће­на бур­мом од бе­лог зла­та, ура­слом у ка ­ж и­прст. Из­ме­ђу но­г у, ру ­ко­х ва­том осло­њен за бу ­ти­н у, ко­со је по­ ло­жен гло­гов штап му ­шког по­ла, с оје­де­ним гу ­ме­ним пап­ком, ста­ро, из­ро­ва­ше­но и уфле­ка­но кућ­но по­ма­га­ло, ко­је се на­сле­ђу­је с ко­ле­на на ко­ле­но и, пре или ка­сни­је, из­вла­чи се као спа­си­лац из не­ког бу­џа­ка, да по­слу­жи као тре­ћа но­га бо­ле­сном, осла­бље­ном и уру­ше­ном те­лу. Ле­ва ру­ка оп­скр­бљу­је крв­не су­до­ве ни­ко­тин­ским ин­фу­зи­ја­ма, при­но­си отров­ ни­ц у усти­ма, јед­н у отров­ни­ц у за дру­гом, мо­гло би се ре­ћи за тра­ја­ња на­шег раз­го­во­ра и, при том, сни­ми­мо па ­ж љи­во, ка­ко та ша­ка ја­к их пр­сти­ју, бес­те­жин­ски тре­пе­ри у ва­зду­х у као ис­пу­ње­на хе­ли­ју­мом, по­ дрх­та­ва с ци­га­ре­том с ко­је от­па­да пе­пео, пре не­го што се бе­ли шта­пић, с ток­сич­ним обла­чи­ћем, не сми­ри ме­ђу усна­ма. Опу­шак уба­цу­је у во­ де­ну пе­пе­ља­ру. Це­лом сво­јом упе­ча­тљи­вом по­ја­вом, спо­ља и из­ну­тра, ства­ри­ма на се­би и, на­ро­чи­то, ства­ри­ма око се­бе, тај сли­ко­ви­ти Чо­век, смо­жден и за­ди­мљен под гра­фит­ним при­сен­ком цр­ног кач­ке­та, по­ру­чу­је, и без то­на, да му ни­је до­бро; да је у те­ле­сној и ду­шев­ној му­ци; да је по­ми­рен са сво­јом па­то­ло­ги­јом, пре­пу­штен Бо­г у (ње­гов из­раз), и да је та­квим сво­јим су ­и­цид­ним уси­са­ва­њем ток­сич­них обла­чи­ћа, за­ба­сао у јед­но – опа­сно је ово што ћу ре­ћи! – са­свим осо­би­то по­ље уну­тра­шње сло­ бо­де и рас­те­ре­ће­ња, ка­да у бо­ле­сном Чо­ве­ку, с ко­јег су се ољу­шти­ле све ма­ске, ам­би­ци­је и илу­зи­је, и ко­ји је са­да са­мо Чо­век и ни­шта ви­ше, умре и сам страх од бо­ле­сти и смр­ти. Али, оста­ви­мо те­о­ри­ју, пи­тај­мо ње­га: „Јо­ва­не, да ли се пла­ши­те смр­ти?” „Пла­шио сам се кад сам био здрав. Ви­ше се не пла­шим.” Шта сам ре­као.

(2009)

190

О РЕ­ЛА­ТИВ­НО­СТИ МУ­ШКЕ СЛО­БО­ДЕ

Ка­ко је јед­но­став­но би­ти му­шка­рац! Му­шка­рац у из­но­ше­ном, со­мот­ском са­коу бра­он бо­је, отром­бо­ље­ них џе­по­ва, за­коп­чан јед­ним дуг­ме­том (од два мо­гу­ћа) у на­кло­бу­че­ном пре­де­лу пив­ског пуп­ка, услед че­га се по­ја­вио ефе­кат ка­фан­ске за­ро­за­ но­сти, осло­њен ша­ком на ста­рин­ски, угла­ча­ни, др­ве­ни штап са злат­ном, ме­син­га­ном обло­гом на ру­ко­хва­ту и гу­ме­ном ча­у ­ром за амор­ти­зо­ва­ње уда­ра при кон­так­т у шта­па са под­ло­гом – упра­во се, као на­ру­чен од До­брог ан­ђе­ла ре­пор­та­же, а сход­но сва­ко­днев­ном про­гра­м у уби­ја­ња пен­зи­о­нер­ског вре­ме­на, бе­ше вра­тио из се­ла сво­јој ба­рок­ној на­би­ја­чи у чор­та­но­вач­ком ну­кле­у­с у Ћу­ков­цу. То му је сав по­сао. Два ге­нет­ски кр­ж ља­ва ке­ра, два елек­трич­на жив­ца, ла­ју на лан­ ци­ма; жућ­ка­стом је име Та­ли­бан. Ка­ко је на сво­јој из­гло­бље­ној ка­пи­ји од зим­зе­ле­ног ли­ма, с ма­чи­јим оком бо­је пур­п у ­ра и ци­глом под­мет­ ну­том с уну­тра­шње стра­не ка­пи­је, за­те­као не­по­зна­тог бра­до­њу, та­ко је од­мах он­де, у за­тра­вље­ном дво­ри­шту, по­пр­ска­ном ва­ри­че­ла­ма ма­ слач­ка, а у при­с у­ству ду­да ја­лов­ца (у да­љем тек­сту: Дуд Ја­ло­вац), осе­ тио по­тре­бу да свој ин­ва­лид­ни ход об­ја­сни ло­мом од пре не­ку го­ди­ну, ка­да га је не­ко во­зи­ло, пу­ште­но с лан­ца, угри­зло за ко­ле­но. Кост но­ге му се рас­це­пи­ла уз­дуж. По­сле­дич­но, за­пе­че­ни не­же­ња, ду­нав­ски бо­ем, ви­тез ри­бљег па­при­ка­ша, и, на­рав­но, вла­сник ло­вач­ке пу­шке – Пе­тар Вој­но­вић из Чор­та­но­ва­ца, пен­зи­о­ни­са­ни ку ­рир Ме­сне кан­це­ла­ри­је, ко­ји је до та­да уз­д уж и по­пре­ко па­јао бре­го­ви­тим се­лом и ата­ром, љо­ снуо је на ото­ман, око­ван гип­сом! И шта са­да? Шта са­да, ова­ко кља­кав, без же­не, ста­ри мом­че? Брат бли­за­нац Па­вле (Па­ја, Па­ји­ца) жи­ви са фа­ми­ли­јом на уда­ље­ ном бре­г у Чор­та­но­ва­ца, пре­ма гро­бљу, а Пе­тар је, по­што су „ко­рект­но раз­де­ли­ли имо­ви­ну”, остао у ро­ди­тељ­ској ку­ћи на­би­ја­чи, да жи­ви сам, до­ле, код по­то­ка у Ћу­ков­цу. Ако је сам вла­сник ку­ће с две­сто­го­ди­шњим 191

Жељко Марковић

жи­вим Ду­дом Ја­лов­цем у дво­ри­ шту (обим стру­ка 3,5 м), срем­ским ме­ту­за­ле­мом, ко­ји је за­са­ђен, према ћу ­ко­вач­ким из­во­ри­ма, исте го­д и­не ка­да је ку­ћа из­ва­ја­на од бла­та и пле­ве. Уго­вор ко­јег је ку­ рир Пе­тар, тра­га­ју­ћи за чор­та­ но­вач­ким ко­ре­њем, про­на­шао у ар­хив­ским ку­ти­ја­ма Ме­сне кан­ це­ла­ри­је, све­до­чан­ство је да је на­би­ја­чу 1909. го­ди­не (уго­вор је озва­ни­чен 1910) ку­пио од не­ког Дућ­ка, ње­гов де­да Ду­шан Вој­но­ вић (1884–1973), три­на­е­сто де­те из још он­да ста­ре срп­ске ди­на­ сти­је из Ћу­ков­ца, су­пруг Жив­ке, Пе­тар Вој­но­вић: „Ни­сам се же­нио. Ме­ни је рођ. Ста­ни­са­вље­вић из Бе­шке. та­ко би­ло ле­по. Али, кад су ме сти­гле ста­рост Гра ­ђ е­ви­на без те­ме­љ е, као све и бо­лест... ди си сад при­стао, мла­ди­ћу? на­би­ја­че, пр­во­бит­но по­кри­ве­на Ни ле­ба до­не­ти, ни во­де при­не­ти.” тр­ском, ко­ју је де­да за­ме­нио цре­ Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић пом 1921, и зи­до­ва де­бе­лих ме­тар, ко­је је де­да окре­сао се­ки­ром (и свео их на по­ла ме­тра де­бљи­не), већ он­да је пре­шла ки­ло­ме­тра­жу од сто го­ди­на. „Ви­ше и не жи­вим у тој ку­ћи. Вла­га је на­па­ла зи­до­ве, ви­ди­те фле­ ку та ­мо ис­под про­зо­ра. На­о­па­ко! И та ­мо де­сно, пре­ма ули­ци, зид је на­п у ­ко код олу ­ка, кад су ко­па­ли ка­нал за га­си­фи­ка­ци­ју”, при­ча ми Пе­тар Вој­но­вић с дри­ном (без фил­те­ра) ко­ју не ва­ди из плу­ћа још од 1963. („Јед­на ку­ти­ја у вр’ ка­пе. Па­у­зи­ро сам пар ме­се­ци са­мо 1988, кад ме стре­фио ин­фаркт. Док­тор Шће­кић ми за­бра­нио ду­ван!”). За­ва­љен је за на­мр­вље­ним сто­лом куј­ни­це у ко­јој жи­ви. За­себ­на згра­да са уста­ кље­ном ве­ран­дом у дво­ри­шту, на­с у­прот на­би­ја­че. Ро­ђен је у тој ку­ћи у Ћу­ков­цу, про­жи­вео је це­лу сво­ју би­о­гра­фи­ју у тој ку­ћи, и умре­ће под ње­ним кро­вом. Вра­ти­мо се на по­че­так. Пљу­сак је стао као пре­ре­зан ма­чем, хи­сте­ рич­ни лет­њи пљу­сак. Же­на с две гла­ве у на­бре­клом, во­де­ном сто­ма­ку, пр­во­рот­ки­ња у за­вр­шном ста­ди­ју­м у ду­плог гра­ви­ди­те­та, отва­ра иста ова вра­та на гон­ку, исте ове на­би­ја­че у ко­ју се уда­ла го­ди­ну да­на ра­ни­је 192

Чекајући воз из Винковаца

(1939). За­тим сту­па с уве­жба­ним опре­зом на два слу­за­ва сте­пе­ни­ка од ци­гле, као на две ле­де­не гре­де, ко­ра­ци­ма као по ја­ји­ма ба­лан­си­ра – на овом ме­сту за­жму­ри­те! – блат­ња­вом ста­зом, као по ко­ри ба­на­не, пре­ко наг­ну­тог, гњи­лог дво­ри­шта, ко­је у оно до­ба не бе­ше под ци­гла­ма (као што је са­да). Од­је­да­ред, ка­да је око за­кре­ну­ла пре­ма пот­ко­ви­ци ду­ге у за­ца­кље­ном пла­вет­ни­лу из­над Ду­да Ја­лов­ца, же­на с две гла­ве у сто­ма­ку гу­би рав­но­те­жу, ле­пр­ша ру­ка­ма не би ли за­љу­ља­но те­ло, с два жи­во­та у се­би, за­др­жа­ла у вер­ти­ка­ли, али ко­ле­на јој кле­ца­ју, па­пу­че оте­жа­ле од бла­та из­ле­ћу ис­под сто­ма­ка, и труд­ни­ца као про­штац љо­сну на гу­ зи­цу у ру­жи­ча­сти же­ла­тин ило­ва­че. Ври­сак. Ба­би­ца је 15. ју­на 1940. по­ра­ђа у ис­тој овој ку­ћи, то је сле­де­ћа сли­ ка ко­ју ви­ди­мо, и док труд­ни­чин муж, узрок и по­сле­ди­ца ње­не бре­ме­ ни­то­сти, гла­ви­ња на чи­о­да­ма по рас­пек­ме­же­ној авли­ји и, унер­во­жен, ис­под Ду­да Ја­лов­ца, гриц­ка за­нок­ти­це и шкљо­ца ра­су­ше­ним пр­сти­ма, мо­ле­ћи До­брог ду­ха ку­ће да му же­на... са­да је већ ред да са­оп­шти­мо ње­но име: Ма­ра Вој­но­вић! ...пре­жи­ви и не ро­ди мр­тву бе­бу, за то вре­ме озно­је­на ба­би­ца, тач­но у осам­на­ест ча­со­ва бри­твом пре­се­ца пуп­ча­ну врп­цу му­шког де­те­та (Пе­тар), и от­кри­ва да је у пло­до­вој во­ди још јед­но, круп­ни­је де­те (Па­вле), али оно се за­гла­ви­ло, по­ро­ђај се ис­ком­пли­ко­вао. Сли­ка ко­ју за­тим ви­ди­мо у на­би­ја­чи у Ћу­ков­цу, бре­ме­ни­та је за­стра­ шу ­ју­ћом, ве­ли­чан­стве­ном дра­ма­ти­ком – ка ­да труд­ни­цу у бо­ло­ви­ма, же­ну у по­л у­све­сном ста­њу, ли­ца бе­лог као па­пир, ко­ја је већ обил­но ис­кр­ва­ри­ла, по­ла­жу на сла­м у у за­пре­жна ко­ла, пар­ки­ра­на ис­под Ду­да Ја­лов­ца, је­ди­ни то­чак тог ча­са до­сту ­пан, и ка­да њен узру ­ја­ни муж... обе­ло­да­ни­мо са­да и ње­го­во име: Пе­тар Вој­но­вић! ...пу­шта зо­љу шви­ га­ра из кан­џи­је и ци­ма­њем ка­ја­са ис­те­ру­је вуч­ну сна­г у из пот­ко­ви­ца два ко­ња, за­ви­ја пре­ко Бу­до­ва­ра, го­ре, пре­ма чор­та­но­вач­кој па­ро­х иј­ ској цр­кви, за­бо­де­ној у бре­г у, и ту ­ца­ни­ком кроз чо­ко­те и шљи­ви­ке, ус­пи­ње се на Бан­стол, пра­вац Но­ви Сад! Ка­ко се од­ви­ја­ло ово пу­то­ва­ње за­пре­гом од Чор­та­но­ва­ца до но­во­сад­ског по­ро­ди­ли­шта, де­та­љи су ми не­по­зна­ти, али све го­во­ри да су то би­ли, да се та­ко струч­но из­ра­зим, фи­ни ко­чи­ја­шки ра­до­ви, ме­ки коњ­ски плес, сјај­на са­рад­ња ко­чи­ја­ша и ко­ња, ни (пре)спо­ра, ни (пре)бр­за во­жња на дру­м у, јер би и јед­на и дру­га – уби­ле же­ну, из­мр­цва­ре­ну кон­трак­ци­ја­ма, или де­те за­гла­вље­но у ње­ној утро­би, да Пе­тар Вој­но­вић ни­је упо­тре­бља­вао ка­ја­се и бич, с не­жном од­л уч­но­шћу, као да ко­ње швић­ка сен­ком. У глу­во­не­мо до­ба ју­тра, око че­ти­ри ча­са, са­да већ 16. ју­на (1940), Ан­ђео за­ду­жен за по­ро­ди­ли­шта осме­ху­је се из­ну­ре­ној по­ро­ди­љи, и она 193

Жељко Марковић

ра­ђа дру­гог си­на – Па­вла, круп­ни­је де­те, ко­је је у ства­ри, пре­ма ре­чи­ ма ме­ди­ци­не, тре­ба­ло да иза­ђе пр­во (с об­зи­ром на ве­ли­чи­ну), али услед па­да мај­ке, и тум­ба­ња, бли­зан­ци су за­ме­ни­ли по­ло­жа­је. Ма­ра Вој­но­вић, рођ. Ку­зма­но­вић, из Но­вих Кар­ло­ва­ца, ро­ди­ће три го­ди­не ка­сни­је и Жив­ку (умр­ла 1997). Сви ће они жи­ве­ти у ис­тој овој на­би­ја­чи Вој­но­ви­ ћа, сме­ја­ти се и пла­ка­ти под кро­шњом Ду­да Ја­лов­ца, под ко­јом се ове не­де­ље об­ре­ла и мо­ја ма­лен­кост. Ку­ћа Вој­но­ви­ћа, с бра­да­ви­ча­вим, ро­бу­сним ора­хом на за­тра­вље­ ном острв­це­т у ис­пред за­о­бље­ног, оро­ну­лог за­ба­та с јед­ним му­са­вим ду­бо­ким про­зо­ром, за­па­ла је у дра­м у по­зних го­ди­на, па ипак, за сво­ју за­вид­ну пре­ђе­ну ки­ло­ме­тра­жу, она је још увек, ру­ку на ср­ча­ни ми­шић, со­лид­но др­же­ћа две­сто­го­ди­шња го­спо­ђа, ис­тег­ну­та у ду­би­ну дво­ри­шта, с окућ­ни­цом под на­ги­бом. И да јој се вла­га (на не­ким де­ло­ви­ма) ни­је уву­кла у зе­мља­но са­ло, ко­је са­да тру­ли и за­у­да­ра, и да ни­је вер­ти­кал­не, ду­бо­ке пу­ко­ти­не на боч­ном зи­д у, на­ста­ле ка­да су пред ку­ћом ко­па­ли ка­нал за га­сну ли­ни­ју, и да ни­је, ех, да ни­је... Би­ло би до­вољ­но, ма­кар за по­че­так, јед­но мал­те­ри­са­ње и па­стел­но, ве­дро, уми­ва­ње фа­са­де с ли­ ци­дер­ском ре­кон­струк­ци­јом за­бат­ских по­вр­ши­на и уре­за, да та за­ба­ та­ље­на му­зеј­ска ку­ћа Вој­но­ви­ћа, јед­на од нај­ста­ри­јих ру­ко­тво­ри­на у Чор­та­нов­ци­ма, про­ди­ше осве­же­ним плу­ћи­ма и иза­ђе у жи­вот из сво­је смрк­ну­те, су­мор­не љу­шту­ре. Ста­рин­ским је­зи­ком (и, мо­жда, пре­о­штро) ди­јаг­но­сти­фи­кова­но, ку­ћа Вој­но­ви­ћа у Ћу­ков­цу, спо­ља и ши­ре гле­да­но, бо­лу­је од са­мо­жи­ве опу­ште­но­сти и бо­ем­шти­не вла­сни­ка, али и, мно­го ви­ше, од оне вр­сте ге­не­рал­не учма­ло­сти као по­сле­ди­це по­ни­жа­ва­ња и мр­цва­ре­ња срем­ ског се­ла, од ко­је бо­л у­ју и мно­ге дру­ге ку­ће с ге­о­граф­ским по­ре­клом у Чор­та­нов­ци­ма, за­х ва­ће­не ра­зор­ном епи­де­ми­јом, ко­ја по­пут сти­хи­је ор­ги­ја Сре­мом. То је тај ути­сак вре­ме­на ко­је је ста­ло, син­дром за­у­ста­ вље­ног ча­сов­ни­ка, оли­чен у за­п у ­ште­ним, свим и сва­чим за­г у ­ше­ним дво­ри­шти­ма, по­пло­ча­ним за­тра­вље­ном ци­глом, на­гри­же­ним, ољу­ска­ ним фа­са­да­ма, зар­ђа­лим ка­пи­ја­ма, ко­је се „за­кљу­ча­ва­ју” ци­глом, на­хе­ ре­ним (пра­зним) свињ­ци­ма и шта­ла­ма – ути­сак (срећ­ног, по­ро­дич­ног) жи­во­та, ко­ји је про­шао, и ко­ји се са­да, за­гли­бљен у хлад­ним и ме­мљи­ вим зи­до­ви­ма, од­ви­ја ве­ге­та­тив­но, као по инер­ци­ји, без ви­тал­не сна­ге, сам се­би свр­ха... Или, ипак, ни­је? „Ни­сам се же­нио”, при­ча ми Вој­но­вић. „Ме­ни је та­ко би­ло ле­по.” Пе­тар Вој­но­вић је чо­век уме­ре­не го­ја­зно­сти, на је­дан за­ве­слај до се­дам­де­се­те, бе­ле, сви­лен­ка­сте ко­се, с ду­бо­ким за­ли­сци­ма, за­че­шља­не 194

Чекајући воз из Винковаца

пр­сти­ма на те­ме, чу­па­вих обр­ва под ко­ји­ма шки­ље кри­шке осмех­ну­тих очи­ју, и ру­ме­ног, ме­ко на­д у­ва­ног ли­ца, на­чич­ка­ног тро­днев­ним игли­ ца­ма (ко­је би обри­јао, да је знао да ћу га фо­то­гра­фи­са­ти), с фал­том ма­сно­ће ис­под бра­де. И дри­ном у зу­би­ма. „Ве­ру­јем да вам је би­ло ле­по”, ре­кох. Али, да ли вас са­да пи­та ста­ рост где вам је би­ла мла­дост?” „Кад ме је две ’иља­де пе­те, онај буб­но и по­кр­љо ми ко­ле­но, го­ре, код спо­ме­ни­ка, и кад сам за­гип­сан љо­сно у кре­вет, пр­ви пут ми је из ду­ пе­та у гла­ву до­шло да сам бес­по­мо­ћан... ве­руј­те... Упи­то сам се: Шта сад?” ре­че Чор­та­нов­ча­нин. „Ре­ла­тив­ност му­шке сло­бо­де. Сти­гли вас са­мо­жи­вост и са­мо­ћа?” Вој­но­вић при­сла­ња ша­ку на ко­ру Ду­да Ја­лов­ца. „Сти­гли ме, на­о­па­ко... И, ре­ко, шта ћу сад? Ди си сад при­стао, мла­ ди­ћу? Ни ле­ба до­не­ти, ни во­де при­не­ти. Шта сад? Оће ли ти са­да твој друг Дуд Ја­ло­вац до­не­ти ле­ко­ве из апо­те­ке. И, сва сре­ћа, има ту јед­на же­на, Сло­ва­ки­ња из Ста­ре Па­зо­ве, ње­ни су се до­се­ли­ли у Чор­та­нов­це, кад је има­ла пет го­ди­на, ку­пи­ли плац, ви­но­г рад. И за­мо­лим је да ме оби­ла­зи, пре­не­се ми шта тре­ба, ску­ва, опе­ре, очи­сти. Вред­на же­на. Осам го­ди­на мла­ђа је од ме­не. Оће! Та­ко ме је спа­си­ла. И да ни­је би­ло Ане, ве­руј­те, не знам ка­ко би про­шо. Ро­ди­ла је пе­то­ро де­це са јед­ним чо­ве­ ком, а ни­су би­ли вен­ча­ни. Чо­век јој је умро. За­ра­ђу­је од ра­да по ку­ћа­ма. Да сам знао, да ће те до­ћи у Ћу­ко­вац, ре­ко би јој да вас са­че­ка, оч­ла је ју­тро­ске на рад ту го­ре код јед­не по­ро­ди­це. Ана жи­ви са мном, ов­де у ку­ћи.” „Не­вен­ча­но?” „Вен­ча­ли смо се је­се­нас.”

(2009)

195

ЖЕ­НЕ ОБО­ЖА­ВА­ЈУ ПО­НИ БИ­ЦИ­КЛЕ

По­лу­кру­жни пла­фон по­дру­ма у це­ло­сти је ози­дан де­бе­лом ци­глом; до­ле је мр­тва, по­цр­не­ла зе­мља, стврд­ну­та у мра­ку као тут­ка­ло. По­друм: гра­ди­тељ­ска ве­шти­на Жи­ва­на Ба­ба­ји­ћа, де­де мог исто­и­ме­ног ма­ра­ дич­ког са­го­вор­ни­ка или де­ло не­по­зна­тог из­во­ђа­ча ра­до­ва, чи­тав век из­др­жа­ва ма­с у ку­ће на свом кич­ме­ном сту­бу, а да се ни јед­на ци­гла, ако сам ја­сно ви­део под елек­трич­ном ру­жом ока­че­ном о жи­цу, за­пече­ на са­мо жу­том зе­мљом, твр­ђом од мал­те­ра, ни­је из­гло­би­ла из ле­жи­шта или на­п у­кла, ни­ти се ба­чва­сто за­сво­ђе­ни зид из­ви­то­пе­рио на не­ком де­лу под­зем­ног скла­ди­шта (шпај­за), за­тр­па­ног гај­ба­ма, те­гла­ма са зим­ ни­цом, пек­ме­зом и џе­мо­ви­ма, јед­ним ра­с у­ше­ним бу­рен­це­том, ра­киј­ ским ба­ло­ни­ма опле­те­ним ши­бом, мре­жа­стим вре­ћа­ма пу­ним кром­ пира, ста­ру­ди­јом. По­хва­ла ау­то­ру по­дру­ма, ње­го­вим ру­ка­ма и па­ме­ти, ко­ји је пре сто го­ди­на, ка­да је са­зи­да­на пре­те­ча ове да­нас ле­пе, под­мла­ ђе­не и не­го­ва­не ку­ће ду­жом у ма­ра­дич­ком срп­ском квар­ту, у Фру­шко­ гор­ској ули­ци, до­брим тех­нич­ким и ста­тич­ким про­ра­чу­ном ус­по­ста­ вио чвр­сту рав­но­те­жу из­ме­ђу над­зе­мља и под­зе­мља ку­ће. Чи­је ку­ће? Ку­ће Жи­ва­на Жи­ке Ба­ба­ји­ћа, ко­ји ме је у под­зем­ни свет сво­је ку­ће по­вео с иде­јом да ми не­што по­ка­же, не­што што је то­ком Дру­гог свет­ског уби­ ја­ња, али и пр­вих смр­то­но­сних го­ди­на, на пре­ла­зу из со­ци­ја­ли­зма у ко­ му­ни­зам, би­ла стро­го чу­ва­на по­ро­дич­на тај­на Ба­ба­ји­ћа из Ма­ра­ди­ка. Жи­ван Ба­ба­јић, су­во­њав, ко­шчат и жи­лав ше­зде­се­то­го­ди­шњак, за­те­чен пред ку­ћом на ули­ци у па­пу­ча­ма и пла­вом рад­ном ман­ти­л у, на­ву­че­ном пре­ко ади­да­со­вог дук­са, чо­век екс­тро­верт­ног на­сту­па, жи­ вах­не ге­сти­ку­ла­ци­је и по­л у­о­смех­ну ­тих уса­на, за­кри­вље­них у образ, круп­них, скли­ских и бр­зих цр­них очи­ју, уз­вр­по­ље­них под чу ­па­вим обр­ва­ма, ре­љеф­не и по­кре­тљи­ве тек­сту­ре пре­пла­ну­лог ли­ца, из­ре­зба­ре­ ног сно­по­ви­ма бо­ра и осу­тог тро­днев­ним дла­чи­ца­ма око уста, ба­шти­ник је ста­ре ма­ра­дич­ке ди­на­сти­је, син по­кој­них Ви­до­са­ве и Са­ве и ро­ђе­ни 196

Чекајући воз из Винковаца

брат Љи­ља­не са Но­вог Бе­о­гра­да, бив­ше кон­зул­ке у Бе­чу, Штут­гар­т у и Бу ­гар­ској, ко­јој су ­ши ме­со у пу ­шни­ци, муж Ве­ре из Ро­га­ти­це (од 4. ју­ла 1981.) и отац њи­хо­вих ћер­ки Та­тја­не и Сла­ђа­не. Тр­го­вач­ка и би­ци­к ли­стич­ка ка­ри­је­ра Жи­ке Ба­ба­ји­ћа, скоп­ча­не су с не­ко­ли­ко ду­ћа­на у Но­вом Са­д у, да би је пре вре­ме­на, због га­ше­ња фир­ме, окон­чао у Тор­пе­ду, у рад­њи у Је­вреј­ској ули­ци, где је пу­т у­ју­ћи Ма­ра­ди­ча­нин про­да­вао би­ци­кле и, ус­пут, ра­де­ћи на се­би, овла­дао ве­ шти­ном по­пра­вља­ња истих („Учио ме чу­ве­ни би­ци­кли­ста То­ма Ми­лен­ ко­вић, агент Ју­го­би­ци­кла из Бе­о­гра­да, ко­ји је на­шу рад­њу у Је­вреј­ској снаб­де­вао ро­бом.”). Ма­ло дру ­штво бо­ле­сних би­ци­к ло­ва, оба по­ла, пар­ки­ра­них ис­пред Жи­ки­не ве­ран­де, ко­је су вла­сни­ци, а има их из Ин­ђи­је, Чор­та­но­ва­ца, Кр­че­ди­на, Бе­шке, Кру­ше­до­ла, до­не­ли на по­прав­ ку ма­ра ­д ич­ком док­то­ру за би­ц и­к ле, из­вор су сит­н их при­хо­да, али, су­штин­ски, по­сле­ди­ца су би­ци­кли­стич­ке оп­се­си­је и стра­сти Жи­ва­на Ба­ба­ји­ћа, ко­јем ни јед­на му­ште­ри­ја не мо­же да пла­ти за­до­вољ­ство када му се цен­три­ра­ни то­чак за­вр­ти у ви­ла­ма, на­кон што је с обру­ча или бан­ да­ша, ко­ји је пра­вио осми­це, ски­нуо и по­но­во заш­ра­фио све жби­це. „То за­до­вољ­ство не­ма це­ну”, ка­же Ба­ба­јић и ус­пра­вља ка­жи­прст као ка­заљ­ку ис­пред но­са. „По­на­вљам: не­ма тих па­ра... Кад ја ’из­ву­чем’ то­чак, та­ко да се обр­ће ко да је иза­шо из фа­бри­ке, а до­не­ли ми га ис­кри­ вље­ног... Ко то да ми пла­ти? Ме­ни је ужи­ва­ње да по­пра­вљам би­ци­кле. И твр­дим, де­ве­де­сет ко­ма де­вет по­сто у ста­њу сам да цен­три­рам и нај­ кри­вљи то­чак, а до­но­се ми сва­ка­ке шкло­по­ци­је. Ме­не је учио да цен­три­ рам То­ма Ми­лен­ко­вић у Но­вом Са­д у! А зна се ка­кав је то био ау­то­ри­ тет. И још не­што. Кад по­пра­вим би­цикл, ако му­ште­ри­ја не до­ђе по ње­га, од­не­сем га на вра­та... у Ин­ђи­ју, Бе­шку, Ириг, Кр­че­дин... И ка­жем му­ште­ ри­ји: сад ле­по, док сам ја ов­де, оби­ђи не­ко­ли­ко кру­го­ва и да ми ка­жеш ако не­што не ва­ља!” „Да ли се се­ћаш би­ци­к ла на ко­јем си про­во­зао свој пр­ви круг?” упи­тах Ба­ба­ји­ћа, за­ба­да­ју­ћи чач­ка­ли­цу у ко­лу­ти­ће су­ве ко­ба­си­це, коју је ње­го­ва су­пру­га Ве­ра, бо­сан­ска крв са Ро­ма­ни­је, сер­ви­ра­ла на сто­лу; та­кве ко­ба­си­це још се је­ди­но мо­г у на­ћи по ста­рим срем­ским ку­ћа­ма. „Ви­ди ова­ко, ја во­лим би­ци­к ле! Имо сам се­дам го­ди­на, кад сам ис­пред ула­за у по­друм за­ле­пио гу­м у на мом пр­вом би­ци­к лу. Жив је још увек, мо­же да се вер­гла, про­из­ве­ден у фа­бри­ци Пар­ти­зан пе­де­сет тре­ће. Ве­ли­ки, по­ро­дич­ни жен­ски би­цикл, кор­ман му је два­де­сет осам цо­ли ши­рок! Тео сам да га про­дам јед­ном кли­јен­ту из Бе­шке – не­ће, не 197

Жељко Марковић

од­го­ва­ра му што је жен­ски. Ка­же: ’Оћу, Жи­ко, да ми скло­пиш ста­ рин­ски би­цикл, ал’ да бу­де му­ шки!’ А тај мој жен­ски, ено га, се­ди и во­зи, још му се пла­ва фар­ ба ни­је згу­ли­ла. И ко­жну тор­би­ цу има ис­под се­ди­шта.” „Про­дај га не­кој же­ни.” „Не­ће ни јед­на да ку­пи... Ве­ ли­ки! Не­ће ве­ли­ки! Да ти ја ка­ жем, же­не обо­жа­ва­ју по­ни би­ци­ кле! До­шла ми јед­на аку­шер­ска се­стра из Бе­та­ни­је и ка­же: ’Жи­ко, да ми опра­виш по­ни би­цикл, не пи­там шта ко­шта!’ И кад је се­ла, од­во­за­ла круг, ка­же: ’Са­вр­ше­но!’ Оне лу­де за по­ни би­ци­кли­ма, кад ти ка ­жем... Од­го­ва­ра им гра ­ђа, ла­к и су за во­ж њу, опе­ра­т ив­н и, Жи­ка Ба­ба­јић: „По­ни би­ци­к ли би­ли су без­бед­ни. По­ни би­ци­кли би­ли су нај­бо­љи у Ју­го­сла­ви­ји.” нај­бо­љи би­ци­кли у Ју­го­сла­ви­ји. Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић Пот­пи­су­јем сво­јим жи­во­том. Нај­ ква ­ли­тет­ни­ји су Рог Љу­бља­на, па Пар­ти­зан Су­бо­ти­ца, па Унис Са­ра­је­во. Ено, на­по­љу, онај бе­ли Ро­гов по­ни­ка, што си га фо­то­гра­фи­сао, то је мој љу­би­мац, ње­га не про­да­јем, ја га во­зим по Ма­ра­ди­ку. Ку­пио га на ра­те у Тор­пе­ду су­пру­зи Ве­ри за осми март осам­де­сет пе­те. Ко­ле­ге у рад­њи, овај ће сво­јој оно да ку­пи, овај ће ово, а ја, шта ћу сво­јој, бог те ма­те­рин... Ку­пим Ве­ри по­ни би­ци­ кли! И до­не­сем га рас­кло­пље­ног у ку­ти­ји, мон­ти­рам га и ка­жем јој да сед­не и во­зи. Ни­сам ни знао да не зна да те­ра би­цикл. А те­ра ау­то. Сад га ја во­зим! Имам још јед­ног по­нику, ку­пио сам га у Тор­пе­ду се­дам­де­сет дру­ге, кре­дит на шест ме­се­ци. Да ти ја ка­жем, све-све, ал’ кад ми до­ђе де­те и ка­же: ’Чи­ка, Жи­ко, је л’ мо­же­те да ми по­пра­ви­те...’ И ја по­пра­ вим. А ње­му оки­це си­ја­ју од сре­ће. Ко то ме­ни мо­же да пла­ти? Ко мо­же да пла­ти за­до­вољ­ство кад узмем ока­сту три­на­е­сти­цу и поч­нем да за­ те­жем. А жби­це на пред­њем и зад­њем точ­к у ни­с у исте ду­ж и­не. То су ча­сов­ни­чар­ски ра­до­ви, мој но­ви­на­ру.”

198

Чекајући воз из Винковаца

Жи­ван Ба­ба­јић је пре де­сет го­ди­на те­сте­ром клао де­бе­ли орах, ста­ бло му се сру­ши­ло по­ред гла­ве и по­кр­ља­ло но­г у, та­ко да пе­да­ле по­ни би­ци­кла обр­ће но­гом опра­вље­ном пла­ти­на­стом шип­ком и шра­фо­ви­ ма (руч­ни рад др Ла­же­ти­ћа). Ме­ђу­тим, са­мо што су му опра­ви­ли но­г у, тром­бо­ем­бо­л и­ја по­г о­д и­ла му је де­с но плућ­но кри­ло, за­вр­ш ио је на Ин­сти­т у­т у у Ка­ме­ни­ци, и та­мо му је др Штај­ниц ре­као да се тромб из но­ге нај­ве­ро­ват­ни­је от­ка­чио услед опе­ра­ци­је. Ба­ба­јић ли­ста не­дељ­ни Днев­ник. „Ди је тво­ја ре­пор­та­жа? Ди је, сун­це јој... А, ево је! Ши­мер, по­след­њи ко­чи­јаш са Гар­до­ша. Се­ћам се кад си об­ја­вио сли­ку оног би­ци­кла по­ред цр­кве у Бо­љев­ци­ма.” „Па, ти пра­тиш то што пи­шем?” „Сва­ке не­де­ље. Пр­во тво­је чи­там, па оста­ло! Не­ка ка­же Ве­ра.” „Тач­но, отво­ри но­ви­не уз ка­фу и ка­же: ’Да ви­дим, пр­во, шта Жељ­ко пи­ше.’” „Сва­ког да­на, од пе­де­сет де­ве­те го­ди­не, Днев­ник се чи­та у ку­ћи Ба­ ба­ји­ћа! Сва­ко ју ­тро до­би­јам у Ма­ра ­ди­к у на­ру ­чен при­ме­рак но­ви­на. Вој­ску сам се­дам­де­сет тре­ће на че­твр­т у слу­жио у Ума­г у и Днев­ник ми сти­зо у ка­сар­ну 6116/2, са да­ном за­ка­шње­ња. Ке­ва ме пре­пла­ти­ла, и кад стиг­не у ка­сар­ну – а је­ди­ни ја до­би­јао Днев­ник у Ума­г у – на­ва­ле Војво­ ђа­ни да чи­та­ју: Јо­ван Је­лић из Ко­ви­на, па Сте­ва из Сом­бо­ра, па Га­јиц­ ки из Зма­је­ва, До­мо­њи из Па­зо­ве... Ја га зад­њи про­чи­там! Не­го, идеш са­да са мном у по­друм да ти Жи­ка не­што по­ка­же”, ре­че мој ма­ра­дич­ки са­го­вор­ник и уста­де од сто­ла. „То ниг­де у Сре­м у ни­си ви­дио.” Та­ко сам са Жи­ва­ном Ба­ба­ји­ћем си­шао у под­зем­ни свет ње­го­ве ку­ће. Ци­глом ози­да­ни отвор у че­о­ном зи­ду по­дру­ма (ис­под цен­трал­ног аб­до­ме­на ку­ће), мрач­но ждре­ло ла­гу­ма про­ви­зор­но обез­бе­ђе­но вра­ти­ма од др­ве­них прит­ки, по­ве­за­них ле­тва­ма и да­ском, ко­је Ба­ба­јић, кип­те­ћи од же­ље да ме из­не­на­ди и за­ин­три­ги­ра, скла­ња с отво­ра и са раз­ро­га­ че­ним упит­ни­ком у очи­ма, упи­ре ка ­жи­пр­стом у пе­ћин­ску ду­би­ну у по­л у­мра­ку. „По­га­ђај”, ре­че. „Пар­ти­зан­ска ба­за?” упи­тах „Не”, ре­че Жи­ван. Ње­гов исто­и­ме­ни де­да, ис­ко­пао је ру­пу у по­дру­м у ис­под ку­ће, да би у њој од уста­шких и ку­ка­стих чо­по­ра, са­крио пше­ни­цу и пре­хра­нио по­ро­дич­на уста, и не слу­те­ћи да ће му тај­ни ла­г ум за­тре­ба­ти и по­сле ра­т а. На­и­ме, ка­да је у ста ­љи­н и­с тич­кој фа­зи по­сле­рат­ног срем­с ког 199

Жељко Марковић

ко­м у­ни­зма, мрак жде­рао љу­де и за бе­зна­чај­ни­је пре­кр­ша­је, Ба­ба­ји­ћи из Ма­ра­ди­ка, ри­зи­ку­ју­ћи уни­ште­ње фа­ми­ли­је, оглу­шу­ју се о оба­ве­зу пре­ма цр­ве­ној др­жа­ви и под смрт­ном прет­њом по­ли­циј­ско-вој­ног ре­ жи­ма, скри­ва­ју пше­ни­цу и дру­го је­сти­во зр­не­вље у сво­јој пе­ћи­ни ис­под ку­ће. Пре не­ки дан, на­ги­њем се у по­л у­мрак гро­тла, ис­пу­ње­ног уста­ја­ лим ва­зду­хом, пре­да мном је под­зем­ни свет јед­не ку­ће, пра­зно скла­ди­ ште за­о­бље­ног и за­во­ји­тог про­фи­ла као угаљ цр­ног сво­да и зи­до­ва од зе­мље опа­ље­не и осу­ше­не ва­тром, ка­ко пше­ни­ца не би по­ву­кла вла­г у. Би­ла је ово при­ча о Жи­ва­н у Ба­ба­ји­ћу из Ма­ра ­ди­ка, чо­ве­к у ко­ји во­ли би­ци­кле! По­ни би­ци­кле.

(2011)

200

МА­ЛИ ИСТО­РИЈ­СКИ РАЗ­ГО­ВОР У ЛЕ­ДИН­ЦИ­МА

Сун­ча­ни ок­то­бар по­ди­гао је ни­во оп­штег рас­по­ло­же­ња у Ста­рим Ле­дин­ци­ма. Гле­дам, с пу­та, ста­ру ку­ћу по­ред цр­кве и не­што ми го­во­ри да ме у тој огра­ди че­ка при­ча. Ве­ли­ка при­ча. До­но­сим од­л у­ку да уђем на ка­пи­ју и на­сту­пам, пре­тва­ра­ју­ћи се да фо­то­гра­фи­шем ста­ре ку­ће, па сам ушао да тра­жим до­зво­л у да фо­то­гра­фи­шем и њи­хо­ву и да ми ка­жу не­ко­ли­ко по­да­та­ка о ку­ћи. То је јед­на од оних срп­ских, ви­но­гра­ дар­ских фа­ми­ли­ја са бре­го­ва по­д у­нав­ске Фру­шке го­ре, у ко­јој ће вам на пи­та­ње (ов­де сти­ли­зо­ва­но): Ка­да су њи­хо­ви пре­ве­сла­ли на кон­ти­ нент Срем? – од­го­во­ри­ти да, до­ду­ше, ни­ко од њих не зна тач­ну го­ди­ну до­ла­ска, раз­ло­ге и де­та­ље (Бог све­ти зна), али да су пре­ма пре­да­њу (пран­де­де Па­је, де­де Ла­зе, и дру­гих) нај­ве­ро­ват­ни­је ма­ра­тон­ци из јед­ ног од Чар­но­је­ви­ће­вих тран­спор­та! Ге­не­рал­но узев, ова­кав од­го­вор без од­го­во­ра, пре­те­жно стан­дар­ди­зо­ван ме­ђу срп­ским ста­ро­се­де­лач­ким фа­ми­лија­ма у Сре­му и по­кри­вен се­о­бом као школ­ском по­шта­па­ли­цом за сва вре­ме­на, из­гле­да да је ли­ни­ја ма­њег от­по­ра у свр­си од­бра­не обич­ ног чо­ве­ка од не­по­зна­ни­ца и ми­сте­ри­ја ве­ли­ке и не­ја­сне исто­ри­је, али и, по­је­ди­нач­но гле­да­но, ута­па­ње јед­не кон­крет­не, не­по­но­вљи­ве и по­тен­ ци­јал­но ин­те­ре­сант­не по­ро­дич­не са­ге, с име­ни­ма и пре­зи­ме­ни­ма, у оп­шти и без­и­ме­ни ка­луп зва­нич­не (на­ци­о­нал­не) исто­ри­је у ко­јој се од шу­ме, по­че­сто, не ви­ди др­во. Ме­не, раз­у ­ме се, за­ни­ма са­мо – др­во (по­ро­дич­но ста­бло). За­то у Ста­рим Ле­дин­ци­ма, под бр­дом Ме­се­цом, у се­л у иза ко­јег се ву­че реп нај­бак­су­зни­јег срем­ског ме­ста, за­у­ста­вљам на ча­сак ка­заљ­ке при­ват­не исто­ри­је ста­ро­се­де­лач­ке фа­ми­ли­је Пе­трић (пр­ва ку­ћа до „тур­ске” че­ сме и убо­га­ље­не срп­ске па­ро­х иј­ске цр­кве, из­ле­пље­не фла­сте­ри­ма од мал­те­ра) и у ку­ћи за­ти­чем: Сте­ва­на Пе­три­ћа, гла­ву ви­но­гра­дар­ске фа­ ми­ли­је, ње­го­ву су­пру­гу Де­сан­ку, ро­ђе­ну у Не­ра­ди­ну, и Сте­ва­но­ву ма­му, 201

Жељко Марковић

ба­ба Ан­ку, рођ. Авра­мо­вић, жи­вах­ну ста­ри­цу, ко­ја ће 13. ја­ну­а­ра, ако Бог да, на­пу­ни­ти де­ве­де­сет три го­ди­не („Мло­го ми је жи­во­та! Мло­го. Пре­те­ра­ла сам...”). И, да­кле, за­те­кав­ши, с вра­та, у уто­пље­ној куј­ни­ци, Ан­к у Пе­трић, лак­ше пре­х ла ­ђе­н у же­н у, гла­ве по­ве­за­не ма­ра­мом, са те­ле­фон­ском слу­ша­ли­цом на уве­т у, за­па­зио сам, са­че­кав­ши за сто­лом да до­крај­чи раз­го­вор, раз­ми­мо­и­ла­же­ње из­ме­ђу ње­них ско­ро сто го­ди­на и сјај­не ме­мо­ри­је, ко­ју су за­о­би­шли скле­ро­тич­ни про­це­си, ре­чи­то­сти, пре­ци­зног и ду­хо­ви­тог из­ра­жа­ва­ња јед­не (а)ти­пич­не се­љач­ке ин­те­ли­ ген­ци­је. Ан­кин син Сте­ван Пе­трић, чо­век од се­дам­де­сет го­ди­на, ка­же ми да она, за раз­ли­ку од ње­га, пам­ти све те­ле­фон­ске бро­је­ве. Ан­ка, пак, за сво­је очу­ва­но пам­ће­ње, ко­јег је одав­но са­вр­ше­но све­сна, не на­ла­зи ни упо­ре­ђе­ња ни об­ја­шње­ња, као што јој се не укла­па у гла­ви ни ње­на ду­го­веч­ност са оцем умр­лим у пе­де­сет пр­вој го­ди­ни, ма­мом умр­лом у ше­зде­сет тре­ћој го­ди­ни, па ни ро­ђе­ни бра­ћа и се­стра ни­су јој се при­ма­ кли; нај­ста­ри­ји брат Ми­ка (до­не­кле је­ди­но он) умро је у се­дам­де­сет деве­ тој го­ди­ни, Ра­ди­вој је умро са ше­зде­сет пет, се­стра Да­ра са пе­де­сет шест го­ди­на (тре­ћег бра­та Ла­л у стре­љао је ку­ка­сти олош у Ми­тро­ви­ци). Сте­ван се­да из­ме­ђу ма­ме и ме­не и пре­до­ча­ва ми је­дан екс­клу­зи­ви­ тет сво­је фа­ми­ли­је: це­л у јед­ну де­це­ни­ју у ку­ћи су за­јед­но жи­ве­ла три па­ра и три ге­не­ра­ци­је, ње­го­ви де­да и ба­ба, Ла­за и Алек­сан­дра Ша­на, њи­хов син, а Сте­ва­нов отац Ми­лен­ко (умро 2003) са же­ном Ан­ком, и нај­зад он, Сте­ван Пе­трић са су­пру­гом Де­сан­ком. „Но­ви­нар се ин­те­ре­с у­је за ку­ћу”, ка­же Сте­ван, гла­сно се из­ра­жа­ ва­ју­ћи, мај­ка му сла­би­је чу­је. „Ову ку­ћу су на­ши са­гра­ди­ли... Ка­да тач­но, ма­ма?” „А? Ко­је го­ди­не, пи­таш? – Че­тр’ест сед­ме!” „По­сле ра­та, чу­ли сте...” ре­че Сте­ван. „За­што се ме­ни ку­ћа учи­ни­ла ста­ри­јом?” за­пи­тао сам се пред њи­ ма, пре­ви­ђа­ју­ћи да сам у нај­бак­с у­зни­јем се­л у у Сре­м у. „На­ша ста­ри­ја ку­ћа за­вр­ши­ла је у ва­три”, ре­че Сте­ван. „У Дру­гом свет­ском ра­т у уста­ше су спа­ли­ле све ку­ће у Ле­дин­ци­ма. Ма­ма, ти се то­га од­лич­но се­ћаш.” „Да ли се се­ћам па­ље­ња Ле­ди­на­ца? Уо­чин! Ка­ко се то­га не би се­ћа­ ла... Ију, на­о­па­ко! Те­ли су да нас за­тру, за­то што смо Ср­би, све су уни­ шти­ли пред со­бом. До­бро да смо жи­ве гла­ве из­ву­кли. Би­ло је стра­о­та, де­цо мо­ја! Стра­о­та! Го­ри­ло је и не­бо и зе­мља! Ни­је то би­ло пр­ви пут да су па­ли­ли ку­ће по се­лу. На са­мом по­чет­ку ра­та, за­па­ли­ли су се­дам кућа 202

Чекајући воз из Винковаца

у Ле­дин­ци­ма, на­шу та­да ни­су ди­ ра­ли, се­дам ку­ћа су он­дак за­ви­ ли у цр­но... Стра­о­та смо се упла­ ши­ли! Стра­о­та! И по­бе­гли смо у атар, ону­да, кроз Це­ле­ро­ву ку­ћу – ја са то­бом и Со­фи­јом у на­руч­ју, имо си три-че­тр’ го­ди­не, Со­ка се­ дам... не, не... осам­на­ест ме­се­ци је има­ла Со­ка. И са на­ма у атар, го­ре на Пла­ну, по­бег­ну ба­ба Ша­на и де­да Ла­за. Мој брат Ика имо је под шу­мом леп ви­но­град и ма­лу ко­ле­бу са пот­кро­вљем. Зна­те шта је ко­ле­ба? Зна­те. Е, у тој ви­но­гра­ дар­ској ко­ле­би на Пла­ни, жи­ви­ ли смо јед­но вре­ме на мле­к у и шун­ки. До­ве­ли смо го­ре и јед­ну кра­ву, па је му­зли да има­мо мле­ ко. Ни­смо сме­ли у се­ло, да нас не Ан­ка Пе­трић рођ. Авра­мо­вић: „Уста­ше су за­па­ли­ле све ку­ће у Ста­рим Ле­дин­ци­ма.” про­гу­та мрак! Ме­тли су нам кућу Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић под при­смо­тру, не­што су сум­ња­ ли, а да су от­кри­ли да је мој брат Ми­ка на та­ва­ну ку­ће из­да­во про­ пу­сни­це пар­ти­за­ни­ма, одра­ли би нас жи­ве.” „Ма­ма, ис­при­чај но­ви­на­ру, кад су вас Ма­џа­ри га­ђа­ли то­по­ви­ма са Ду­на­ва”, ре­че Сте­ван Пе­трић и окре­ну се пре­ма ме­ни. „Бом­бар­до­ва­ла их мор­на­ри­ца са но­во­сад­ске оба­ле!” „Би­ли смо у збе­гу го­ре на Пла­ни под шу­мом”, при­ча Ан­ка Пе­трић. „По­бе­гли од уста­ша, же­не са де­цом и ста­ри­ји свет из Ле­ди­на­ца. И жене ко же­не – ра­ши­ре аљи­не по др­ве­ћу и жбу­њу, ко да су на сла­ву оч­ле... И кад су то го­лим оком, је л’, ви­дли Ма­џа­ри са бро­до­ва на Ду­на­ву, а они то­по­ви­ма по на­ма! Аја­о­о­оо... бе­жа­ни­је! По­бе­гли смо у Ра­ко­вац и та­мо смо оста­ли по ку­ћа­ма, док се бом­бар­до­ва­ње ни­је сми­ри­ло, а по­сле смо се вра­ти­ли на Пла­ну и на­ста­ви­ла та­мо да се скри­ва­мо. И он­дак – шта ме је сна­шло, за­ми­сли­те – Со­фи­ја у шу ­ми до­би­је гли­сти­це... Бо­ли је сто­ма­чић. Пла­ши­ла сам се да ми де­те не умре. Јао, Бо­же, шта ћу са­да? И пре­ло­мим, па шта бу­де. Си­ђем са де­те­том у се­ло, не­ће ме ваљ­да са њом уап­си­ти, и од јед­ног чо­ве­ка по­зај­мим ко­би­л у и ко­ла. Ма­тил­да се 203

Жељко Марковић

зва­ла ко­би­ла. Со­ку мет­нем у кри­ло, ка­ја­се у ру­ке и, шта нам бу­де – бу­де, по­ђем ко­ли­ма пре­чи­цом у Ка­ме­ни­цу код ста­рог Ма­ној­ло­ви­ћа, ја­ко до­бар ле­кар у оно вре­ме био.” „По­ве­зла си и јед­ну ра­ње­ну же­ну, ма­ма!” под­се­ћа је син. „Је­сам. По­ве­зла сам је... Ми­ла се зва­ла та же­на...” „Ка­ко се пре­зи­ва­ла?” упи­тах. „Ка­ко се пре­зи­ва­ла?” по­ку­ша­ла је да се при­се­ти. „Не се­ћам се пре­ зи­ме­на. Жи­ви­ла је ту до­ле на по­чет­ку Ле­ди­на­ца. Ја ко­чи­ја­шим са Ма­ тил­дом, а та же­на пла­че крај пу­та: ’По­ве­зи и ме­не код док­то­ра, ра­ње­на сам, ис­кр­ва­ри­ћу...’ Ра­ни­ле је уста­ше. Ли­це јој бе­ло ко па­пир. Освр­ће се у стра­ху. На­о­па­ко, ка­ко да је та­кву не по­ве­зем. Мет­нем је у ко­ла, же­на си­ ро­та лег­не. У ве­ли­ким је бо­ло­ви­ма, кр­ва­ри. Ста­ви­ла сам гла­ву у тор­бу, мо­г у нас уста­ше сво тро­је по­би­ти, не би треп­ни­ли. Та­ка су вре­ме­на би­ла. Мо­лим бо­га да ус­пут не срет­не­мо уста­ше. Кад, на Са­ма­ру, уста­ шка рам­па и стра­жа­ри из­ла­зе на пут. – „Стој!” Пре­мр­ла сам од стра­ха, сте­гла де­те у на­руч­ју. Ста­нем. Ди идем, пи­та­ју. Идем, ре­ко, код Ма­ној­ лови­ћа у Ка­ме­ни­цу, раз­бо­ли­ло ми се де­те, бо­ли је сто­мак, има гли­сте. ’А ова у ко­ли­ма? Ко је она?’ пи­та уста­ша. Ре­ко, ту су же­ну ра­ни­ли... ’Ко је пу­цо на њу?’ пи­та уста­ша. Ја сле­жем ра­ме­ни­ма. Же­на дрх­ти ко прут, пре­ви­ја се, је­чи. Ни­је ни ме­ни лак­ше. Ср­це ми је си­шло у пе­те. А уста­ша гле­да у же­ну, ко­ја се пре­ви­ја. ’Ште­та’, ка­же, ’што је ни­су уби­ли!’ И про­ пу­сте нас. У по­врат­ку нас ни­с у ди­ра­ли. Же­ну сам вра­ти­ла у Ле­дин­це, ко­би­л у Ма­тил­д у вра­ти­ла оном чо­ве­ку, па са Со­ком опет у атар у ко­ле­ бу. Кад, из­ју­тра, ви­чу по бре­го­ви­ма и ли­ва­да­ма око Ле­ди­на­ца: ’Ко се на­ђе у ата­ру, би­ће уби­јен на ли­цу ме­ста!’ И вра­ти­мо се у се­ло, до­ђе­мо на­шој ку­ћи.” „А сад ће те чу­ти ка­кав их је ужас до­че­као”, уба­цу­је се Сте­ван Пе­трић. „У ку­ћи има­мо шта да ви­ди­мо”, на­ста­вља Ан­ка. „Уста­шко дру­штво се рас­пи­што­љи­ло у на­шој авли­ји! Ор­ги­ја­ју! По­кла­ли нам сви­ње. Жде­ ру ме­со ко жи­во­ти­ње. Свињ­ске кр­ви на све стра­не. Из­не­ли из на­шег по­дру­ма бу­рад са ви­ном и ра­ки­јом, пу­ца­ду у бу­рад и под­ме­ћу уста под мла­зо­ве. Ло­ч у. А ми на ка­пи­ји, пре­пла­ше­ни. Ију, на­о­па­ко! Стра­о­та! Смр­зли смо се од стра­ха. Ди ће­мо сад? Бо­бек нас по­зи­ва ру­ком да уђе­мо. Кад смо ње­га ви­ди­ли, би­ло нам лак­ше. А мо­ште ми­сли­ти, ка­ко се осе­ћо мој све­кар, де­да Ла­за, он је све вре­ме, док су ови ор­г и­ја­л и у авли­ји, по­што се вра­тио са Пла­не, био са­кри­вен у ба­зи у сно­по­ви­ма ло­зе, та­мо до­ле код по­то­ка, ме­тар-дв­а од уста­ша. И, шта сад, вра­ти­ли се из ата­ра, а у ку­ћу не сме­мо од уста­ша. Он­дак нас Бо­бек...”

204

Чекајући воз из Винковаца

„Ма­ма, об­ја­сни но­ви­на­ру ко је Бо­бек!” уба­цу­је се Сте­ван и ка­же: „Бо­бек је био уста­шки ко­ман­дант из Ле­ди­на­ца, оже­њен са­а­аа... Са ким је Бо­бек био оже­њен, ма­ма?” „Бо­бек? Био оже­њен са не­ком Шва­би­цом из Ру­ме. И ка­же Бо­бек на­ма: ’Мо­ра­те се скло­ни­ти, док се ови не ис­т ут­ње!’ Ди да се скло­ни­мо, у мај­чи­ну? Ди, кад су уста­ше сву­да? ’Ај­те са мном’, ка­же. И он­дак нас Бо­бек од­ве­де ту пре­ко пу­та – кад­год је ту би­ла Ра­да­ко­ва ку­ћа и про­дав­ ни­ца – и у ту ку­ћу нас сме­сти да пре­гу­ра­мо ноћ, док се ње­го­ви не ис­тут­ ње. Ока ни­смо скло­пи­ли ту ноћ. Бо­ја­ла сам се да се де­ца не де­ру. Са­мо смо мо­ли­ли Бо­га да, она­ко мр­тви пи­ја­ни, не пре­ђу ули­цу и све нас по­ ко­љу. А опет, ра­чу­на­мо, Бо­бек је с њи­ма, не­ће да­ти да нас по­би­ју. Бо­бек, не би да гре­шим ду­шу, је­сте био уста­ша, али ја­ко ле­по је у по­чет­ку жи­вио са се­лом. Имо је ов­де при­ја­те­ље, до­ла­зио је код сви­ју, па и у на­шу ку­ћу је по­не­кад до­ла­зио... Ни­смо с њим има­ли ни­ка­квих про­бле­ма. Али, на­ ­о­па­ко, сад да чу­је­те, ка­ки нас је ма­лер сна­шо... Пар­ти­за­ни на­пра­ве зло! Бо­же, та­ке глу­по­сти, та­ке не­про­ми­шље­но­сти... Бо­бе­ко­ва же­на до­ве­ла је код се­бе бо­ле­сног оца и бри­ну­ла се о ње­м у у Ле­дин­ци­ма. Оч­ли су је­дан дан код ње­не род­би­не у Ру­м у, и кад су се вра­ти­ли у Ле­дин­це, а оно же­нин отац у кре­ве­ту, стар и бо­ле­стан чо­век, не­по­кре­тан, сав упер­ јан, пер­је му из­ле­пље­но по ли­цу, зе­ва и кр­кља, бо­ри се чо­век за ва­здух... Стра­о­та!” „Пар­ти­за­ни га на­ма­за­ли ме­дом и по­су­ли пер­јем из ја­сту­ка”, допу­ ња­ва Сте­ван. „Је л’ та­ко би­ло, ма­ма? На­ма­за­ли га ме­дом?” „Та­ко је би­ло. Ме­дом га на­ма­за­ли, да. Упер­ја­ли ста­рог и бес­по­моћ­ ног чо­ве­ка, а још је био шло­ги­ран, не­по­кре­тан... И то­ме Бо­бе­ку пук­не филм! Оте­ро је то­га да­на пре­ко две­сто љу­ди из Ле­ди­на­ца у Кар­лов­це, и мог ро­ђе­ног бра­та Стан­ка Авра­мо­ви­ћа је оте­ро. Мно­ги су по­би­је­ни у Ми­тро­ви­ци. И мој брат је уби­јен. Јед­на же­на, не­ка На­на, има­ла је ку­ћу та­мо ди су стре­ља­ли у Ми­тро­ви­ци, и ви­дла ка­ква су звер­ства чи­ни­ли са љу­ди­ма, мо­мен­тал­но је по­л у­ди­ла! И ов­де, на­ша ком­ши­ни­ца Зор­ка Пан­те­лић, кад је из ку­ће ви­дла да стре­ља­ју сед­мо­ро љу­ди из Гр­гу­ре­ва­ца... ту до­ле у ба­шти су их стре­ља­ли... И она је, си­ро­та, по­лу­ди­ла! Стра­о­та!” „Ма­ма, ис­при­чај но­ви­на­ру кад су оно уста­ше у Ле­дин­ци­ма за­па­ли­ ле бу­рад са ра­ки­јом”, ре­че Сте­ван и по­гле­да у ме­не. „Да чу­је­те, тек, ово!” „Бу­рад кад су за­па­ли­ли, се­ћам се, да. То је би­ло че­тр’ес’ тре­ће, окто­ бра ме­се­ца. То је би­ло кад су уста­ше за­па­ли­ле све ку­ће у се­л у! Све до јед­не, уо­чин! И ова на­ша је он­дак из­го­ри­ла до сво­да. По­бе­гли смо у шу ­м у и са­кри­ли се код род­би­не у Врд­ни­к у, са дру ­ге стра­не пла­ни­не.

205

Жељко Марковић

Мо­ја мај­ка је ро­дом из Врд­ни­ка. И це­ле но­ћи... ау­у ­у у... те стра­о­те... гле­ да­ли смо из Врд­ни­ка – цр­ве­ни се не­бо ко крв, из­над гре­бе­на, спа­љу­ју на­ше Ле­дин­це! Ни­ко­ла Си­мин имо је три ’иља­де ли­та­ра ра­ки­је у по­дру­ му, и кад су то за­па­ли­ли, на­ду­ва­ла се цр­ве­на лоп­та на не­бу из­над Фру­ шке го­ре... Стра­о­та! Али, зна­те шта – при­ча­ла сам то мо­ји­ма – нај­ве­ћи страх у жи­во­ту до­жи­ви­ла сам пред сам крај ра­та. По­шла сам из Ру­ме за Ка­ме­ни­цу, па ћу ода­тле за Ле­дин­це, да оби­ђем спа­ље­ну ку­ћу и ви­но­град, и сто­пи­ра­ла не­ки ка­ми­он. Кад, у ка­ми­о­ну, под ци­ра­дом, че­тр’ мла­да Бу ­га­ра у уни­фор­ма­ма и са оруж­јем. Фа­ши­сти. Од­се­к ле су ми се но­ге. Ја мла­да, шта сам има­ла два­ес’ пет го­ди­на.” „И ле­па!” уба­цу­је се њен син. „При­ча­ју љу­ди у Ста­рим Ле­дин­ци­ма да је би­ла нај­леп­ша де­вој­ка на ви­дов­дан­ским сла­ва­ма у Врд­ни­ку!” „Ле­по­та ме гла­ве мо­гла ко­шта­ти! Ја са­ма са че­тр’ му­шка­ра­ца у ка­ ми­о­ну”, на­ста­вља Ан­ка Пе­трић. „Бу­га­ри раз­го­ва­ра­ју и све за­кре­ћу очи пре­ма ме­ни. Пи­та је­дан ди пу­т у­јем? Ре­ко, у Ка­ме­ни­цу. А ди ми је муж, пи­та дру­ги. Ре­ко, у роп­ству. Ти­ши­на. Осе­ћам да раз­ми­шља­ју о ме­ни. Труц­ка­мо се под том ци­ра­дом ма­ка­да­мом пре­ко Фру­шке го­ре. Бу­га­ри то­бо­же не обра­ћа­ју па­жњу на ме­не и не­што при­ча­ју, а ја се ску­пи­ла, ћу­ тим и стре­пим: Ан­ка, шта ура­ди, ако се из ово­га из­ву­чеш... Али, би­ли су љу­ба­зни. У Ка­ме­ни­ци сам из­и­шла из ка­ми­о­на. Хва­ла, ре­ко, мно­го вам хва­ла... Е, та­да сам се нај­ви­ше упла­ши­ла у жи­во­ту! Уто се и рат за­ вр­шио. Мој Ми­лен­ко се вра­тио из роп­ства из Не­мач­ке.” „Ми­лен­ка, мог оца, зва­ла је брат, а он њу се­стра”, ре­че Сте­ван и по­гле­да у ма­м у. „Је л’ та­ко, ма­ма! Ис­при­чај но­ви­на­ру за­што?” „Па, ви­те, ова­ко... Ја и мој муж Ми­лен­ко Пе­трић би­ли смо не­ки да­љи ро­ђа­ци”, ре­че же­на и раз­ве­за при­чу: „Мо­ја тет­ка би­ла је уда­та за...” Ве­ли­ка, ве­ли­ка при­ча.

(2008)

206

ЛЕТ­ЊИ­КО­ВАЦ КОД ТРИ КЕ­ДРА

Пен­зи­о­нер, очу ­ва­не спо­ља­шно­сти, у ма­ји­ци бо­је лањ­ског сне­га, за­ли­за­не бе­ле ко­се у ко­јој се за­ле­дио ми­рис ко­лоњ­ске во­де из не­ке ста­ ре бо­сан­ске бер­бер­ни­це, про­пор­ци­о­нал­ног, го­то­во са­вр­ше­ног об­ли­ка ли­ца, ду­бо­ко из­бри­ја­них обра­за, пре­сву ­че­них све­тлу ­ца­вим фил­мом ју­тар­њег зно­ја, очи­ју за­кло­ње­них иза цр­них лет­њих цви­ку­са, ко­ји се у жи­ча­ном, сре­брн­ка­стом окви­ру (оја­ча­ним у ви­си­ни обр­ва) пре­си­ја­ва­ ју у љу­би­ча­стим то­но­ви­ма као бен­зин раз­ли­вен у зе­ни­ци ки­шне ло­кве, оти­сну­те на ње­го­вој пре­пла­ну­лој ме­та­лик-ко­жи, с до­брим ге­нет­ским пре­по­ру­ка­ма, се­ди у дру­штву жи­ве ци­га­ре­те на јед­ној од две клу­пе за ни­ским ба­штен­ским сто­ли­ћем под пла­стич­ним кро­вом свог лет­њи­ ков­ца у кру­жној жи­вој огра­ди, с ка­пи­ји­цом у ко­ју овог мо­мен­та ула­зим! Не­на­ја­вљен, на­рав­но. Пр­ви пут сам за­ко­ра­чио на ову те­ри­то­ри­ју. Чо­век се­ди на свом острв­це­ту сло­бо­де, ди­мен­зи­ја 25 ква­драт­них ме­та­ра, ис­под три окре­че­на ста­бла ке­дра, овла­же­на смо­лом, че­ти­нар­ским еја­ку­ла­том, с ја­ким ми­ри­сом за­па­ље­ног, ју­жног кр­ша у ју­л у, при­ча са мном у за­ ди­м ље­ном при­с у­ству ци­га­ре­те – уско­ро ће­мо са­зна­ти и о че­м у – и ожи­вља­ва ми до­ју­че­ра­шње не­кр­ште­не да­не, ка­да сам, као тај чо­век у ни­ко­тин­ском ме­х у­ру, пу­шио јед­ну за дру­гом... Ко­ли­ко, днев­но? „Две ку­ти­је”, од­го­ва­ра и мр­шти се на се­бе. „Мно­го. Не мо­г у да оста­вим.” „По­ма­же ли ци­га­ре­та?” упи­тах са осе­ћа­њем кри­ви­це, што сам се у пу­ној плућ­ној сна­зи, од­ре­као јед­ног од сво­јих нај­ве­ћих за­до­вољ­ста­ ва у жи­во­т у. „По­ма­же ци­га­ре­та... ка­ко да не... За­ва­ра­вам се да је са ци­га­ре­том лак­ше”, ре­че чо­век и по­си­па се пе­пе­лом: „Пу ­шим нај­ма­ње че­тр­де­сет го­ди­на, па сам го­дин’ и по да­на ба­та­лио ду­ван. Ре­ко сам се­би: Е, сад је до­ста. Из­др­жо на је­дви­те ја­де. Па ми се же­на Је­ли­ца раз­бо­ли­ла, те­шки је ср­ча­ни бо­ле­сник. И ја, шта ћу, оста­јо сам у ста­ну, же­на ма­ло-ма­ло, 207

Жељко Марковић

па на Ин­сти­т у­т у, и опет за­џа­мио. Ни­је то оправ­да­ње. Знам. Не да ми ђа­во ми­ра. Ви­ше је не ва­дим из уста. Упо­зо­ри­ла ме дав­но ле­кар­ка у Град­ском зе­ле­ни­лу – био сам књи­го­во­ђа, во­дио сам цен­трал­ни ма­га­цин – да оста­вим ци­га­ре­те, те­шки сам хи­пер­тен­зи­чар... А ја, ре­ко: Док­тори­ це, гле­дам шта се ра­ди око ме­не, сви ре­дом кра­д у, и кад не би за­па­лио од му­ке, ја би по­л у­дио! А она: ’А да ви зна­те с ка­квим тек ја бу­да­ла­ма ра­дим, па опет ни­сам до­шла у ис­ку­ше­ње да про­пу­шим. Не­ђо, ни­је вам то из­го­вор!’” „Не­ђо, ода­кле сте?” за­ба­дам пи­та­ње у ње­го­во бо­сан­ско име и акце­ нат, дао ми шла­гворт. И до­да­јем упит­ник: „Да ни­сте са Ма­ња­че?” (Оте­ло ми се, као што се с је­зи­ка от­ме, не­ко оп­ште ме­сто. Са Не­ђом ми иде Ма­ња­ча, као на­мер­ник са пут­ни­ком и Ибар са фе­но­лом.) Чо­век гње­чи пи­ка­вац у пе­пе­ља­ри. „Ја сам од Ба­ња­л у ­ке”, ре­че и пред­ста­ви се: „Не­дељ­ко Бо­ја­нић... Не­ђо!” „Не­дељ­ко или Не­ђељ­ко?” „Не­дељ­ко.” „Не­ђо или Не­ђа?” „Не­ђо! Не­ђо је му­шко.” „А Не­ђа је жен­ско?” „Не­ђа је жен­ско”, сло­ж и се Бо­ја­нић и ис­тре­се још је­дан при­мер: „Ов­де ка­ж у: Са­ва. А Са­ва је жен­с ко. Са­во, то је му­ш ко! Јо­во, Пе­ро, Бо­ро... Не­ђо...” Сле­ди при­ча о чо­ве­ку, ко­ји је пре че­тр­де­сет го­ди­на, за­са­дио у Ка­ ме­нич­ком пар­ку, та­да у ши­ка­ри и на ђу­бри­шту по­ред Ду­на­ва, три ке­ дро­ва др­ве­та. И са­да, пре­да мном, с ци­га­ре­том ме­ђу усна­ма и ша­ка­ма пре­кр­ште­ним на те­ме­ну, ужи­ва и три­јум­фу­је у ми­ри­шља­вој и цвр­ку­ та­вој хла­до­ви­ни сво­јих ке­дро­ва, уве­рен да је кроз та три др­ве­на ство­ ре­ња, нај­ви­ша ста­бла у кра­ју (а још ра­сту), ус­пев­ши да их са­чу­ва жи­ве и здра­ве и да их из­ве­де у не­бо, про­на­шао свој сми­сао. „Чо­век, ако је чо­век, за­во­ли др­во ко­је је по­са­дио, као сво­је де­те”, при­ча Не­ђо Бо­ја­нић. „Ја имам де­цу, Бра­ни­сла­ву и Бра­ни­сла­ва, имам и уну­чи­це, до­вео их син из Бе­ча, ов­де су код ме­не и же­не у ста­ну. Али мо­ја де­ца су и ова три ке­дра! Че­тр­де­сет го­ди­на пра­тим их ка­ко ра­сту, а као да сам ју­че за­ли­вао мла­ди­це. Жи­вот стра­хо­ви­то бр­зо про­ђе. Није би­ло да­на да ни­сам био по­ред мо­јих ке­дро­ва. Пла­шио сам се да их не по­ло­ме, да их не за­ли­ју вре­лом во­дом, би­ло је прет­њи. Ке­дар је Све­то др­во, од­бра­ни­ли су га и бра­не га ње­го­ви Ан­ђе­ли чу­ва­ри!”

208

Чекајући воз из Винковаца

Не­што ни­же од кла­си­ци­стич­ког двор­ца Мар­ци­ба­њи-Ка­ра­чо­њи, за­ре­за­ног под бре­гом у смо­ла­сто зе­ле­ној ју­тар­њој све­жи­ни не­ка­да­шњег ен­гле­ског пеј­за ­жног вр­та, у ко­ји се од­о­зго са Ин­сти­т у ­та, сли­ва кроз шу­м у, ва­зду­шним ко­ри­том, кар­ди­о­ло­шки про­чи­шћен ки­се­о­ник, тач­ ни­је из­ме­ђу при­о­бал­ног пу­та и на­си­па ко­ји за­кла­ња Ду­нав и Но­ви Сад, јед­на је од не­ко­ли­ко двор­ских по­моћ­них згра­да с бе­ле­гом про­х у ­ја­ле хаб­збур­шке про­шло­сти у ко­сти­ма од ци­гле пу­ног фор­ма­та, јед­но­спрат­ ни­ца с нео­гра­ни­че­ним ро­ком упо­тре­бе, под кра­ста­вим цре­пом, ду­гач­ка око ше­зде­сет ме­та­ра, гра­ђе­на по­ло­ви­ном XIX ве­ка за еко­ном­ске по­тре­ бе Ка­ра­чо­њи­је­вог двор­ца и за рад­ни­ке ко­ји су оп­слу­жи­ва­ли ову срем­ску ви­но­гра­дар­ско-ри­бар­ску гро­фо­ви­ју. У јед­ном од ста­но­ва у тој де­рут­ној згра­ди, жи­ве Не­дељ­ко и Је­ли­ца Бо­ја­нић... Где му је же­на?

Не­дељ­ко Бо­ја­нић Не­ђо: „Чо­век, ако је чо­век, за­во­ли др­во ко­је је по­са­дио као сво­је де­те.” Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић

209

Жељко Марковић

„Го­ре је у ста­ну, ле­жи. Си­ђе до­ле по­не­кад, из­не­се ми ка­фу, ма­ло по­ се­ди­мо ов­де под ке­дро­ви­ма, при­ја јој на ва­зду­х у, и она се вра­ти го­ре. Углав­ном ле­жи. Не­ма сна­ге у њој. Ср­це јој ра­ди са­мо два­де­сет пет по­сто, има­ла је и срча­ни удар, али крв­ни су­до­ви су јој то­ли­ко сла­би, да се ле­ка­ри на Ин­сти­т у­т у не усу­ђу­ју да је опе­ри­шу. Сад во­ди бор­бу да не до­ђе до згру­ша­ва­ња кр­ви, иде на тром­бо-тест, пи­је ле­ко­ве за из­ба­ци­ва­ње во­де. А има и чир.” Ка­да је пре че­тр­де­сет го­ди­на, си­лом при­ли­ка, чо­век с на­о­ча­ри­ма за сун­це и ци­га­ре­том у гла­ви (та ­да са­мо са ци­га­ре­том), књи­го­во­ђа с рад­ном књи­жи­цом Град­ског зе­ле­ни­ла, по­стао је­дан од ста­на­ра двор­ске ха­ци­јен­де у ули­ци пла­во­крв­ног на­зи­ва Дво­ро­ви бр. 1, Ка­ра­чо­њи­је­ва згра­д у­ри­на у Ка­ме­нич­ком пар­ку, спо­ља гле­да­но, из­гле­да­ла је исто као и са­да. Исти су би­ли и из­г у­ље­ни, ро­ша­ви зи­до­ви, оде­ра­ног мал­те­ра, ме­сти­ми­це за­хва­ће­ни ре­у­мом при зе­мљи, озло­гла­ше­ној по под­зем­ним во­де­ним зми­ја­ма, исти кров са скле­ро­тич­ном кон­струк­ци­јом и рас­тре­ се­ним кр­љу­шти­ма би­бер цре­па, па и ста­на­ри као да су оста­ли исти, они од пре ско­ро по­ла ве­ка. Али, ни­с у. „У Ка­ра­чо­њи­је­во до­ба ова згра­да би­ла је ко­њу­шни­ца, а по­сле Дру­гог свет­ског ра­та то­вље­ни су у њој за­дру­жни би­ко­ви. Би­ла је ту и шко­ла, ка ­жу. По­сле је све то ис­пре­гра ­ђи­ва­но, и са­да у згра­ди има ше­сна­ест ста­но­ва, дво­соб­ни су у при­зе­мљу, тро­соб­ни на спра­ту, мој је на спра­ту, се­дам­де­сет ква­дра­та. У оном та­мо, крај­њем де­сно, жи­ве не­ки љу­ди из Но­вог Са­да, стан до њих је пра­зан – по­је­ла га је вла­га, при­зе­м ље је вла­жно – а у оном та­мо жи­ве не­ке из­бе­гли­це из Хр­ват­ске, та­мо је је­дан из Па­ра­га, до ње­га је­дан из Сил­ба­ша, онај та­мо стан је пра­зан... Има нас са свих стра­на. Ја мој стан у Дво­ро­ви­ма, раз­у­меш ти, не би ме­њо за стан на Ми­ле­ти­ће­вом тр­г у! Нај­ста­ри­ји сам ста­нар, све оста­ло је по­мр­ло. Ови са­да­шњи ста­на­ри и не зна­ју на шта је то ли­чи­ло пре ско­ро по­ла ве­ка. Та­да ни­је би­ло ни на­си­па, па је Ду­нав пла­вио, на­ра­сте во­да и пре­ ко про­зо­ра у при­зе­мљу. Ов­де где се­ди­мо, и та­мо где је мо­ја ба­шта са па­ра­дај­зом, би­ла је ру ­пе­ти­на об­ра­сла вр­ба­ма, жбу ­њем, тра­ву­љи­ном. Ту су ба­ца­ли ђу­бре. Тру­ли­ле су цр­ко­ти­не. До­ве­зо сам де­сет ка­ми­о­на зе­мље са Че­не­ја, по­пу­нио ру­пу, по­рав­но. Ни­сам мо­го да гле­дам стрв ис­под про­зо­ра, окре­то ми се же­лу­дац. Ни­је то мо­је, раз­у­меш, и ни­ка­да и не­ће би­ти мо­је! То је др­жав­на, оп­штин­ска зе­мља. Ни­је то укњи­же­но на мо­је име, ни­ти је то мо­г у­ће, ни­ти ја то же­лим! Али, раз­ми­шљо сам, за­што да жи­ви­мо окру­же­ни стр­вом, кад то мо­же ле­по да се сре­ди. Очи­ 210

Чекајући воз из Винковаца

стио сам те­рен, за­са­дио жи­ву огра­ду. Све по про­пи­си­ма Град­ског зеле­ ни­ла. Он­да ме је је­дан ком­ши­ја, по­кој­ни је, при­ја­вио ин­спек­ци­ји да сам узур­п и­ро дво­ри­ш те згра ­де. Ин­с пек­тор је био ра­зу ­ман чо­век и од­био је да на­пи­ше при­ја­ву. ’Да сте сви ова­ко сре­ди­ли про­стор ис­пред сво­јих про­зо­ра, жи­вот би вам био леп­ши!’ Ето, то им је тре­снуо у очи.” „Се­ћа­те ли се да­на ка­да сте за­са­ди­ли ова три ке­дра?” „Ка­да сам их у ге­пе­ку сто­ја­ди­на ше­зде­сет пе­те до­ни­јо из Бе­о­гра­ да, мла­ди­це ке­дра ни­су би­ле ве­ће од осам­де­сет сан­ти­ме­та­ра, а ви­ди их сад, сва­ки је ви­сок око три­де­сет ме­та­ра, и још ра­сту. По­гле­дај са­мо, ка­ко су то де­бе­ла и здра­ва ста­бла.” Ре­кох Не­ђи Бо­ја­ни­ћу: „Чуо сам за ка­над­ски ке­дар, си­бир­ски, ја­пан­ ски, хи­ма­лај­ски, ска­дар­ски ке­дар. Од да­нас знам да по­сто­ји и ду­нав­ски ке­дар.” „Наш свет ми­сли да уз Ду­нав ра­сте са­мо вр­ба и то­по­ла, а ево, ако ла­же ко­за... Ду­нав је ту од­ма иза на­си­па, во­да је и у зе­мљи – ово је под­ вод­но под­руч­је – а мо­ји ке­дро­ви ђи­к ља­ју као да су у ди­нар­ском ка­ме­ ња­ру! Ду­нав им при­ја.” Ке­дар је ли­бан­ско на­ци­о­нал­но др­во. Ка­да је мла­ди­це до­нео из Бе­о­гра­да, за­са­дио их на­спрам згра­де у ко­јој жи­ви, и сво­ја све­та др­ве­ та опа­сао жи­ча­ном огра­ди­цом, да их за­шти­ти од уни­ште­ња, све је то де­ло­ва­ло крх­ко и не­по­у­зда­но, жи­вот тих гран­чи­ца по­бо­де­них у зе­мљу сва­ко­днев­но је ви­сио о кон­цу. От­ка­ко их је пр­ви пут за­лио во­дом из кан­ти­це, три др­ве­на, игли­ча­ста, ми­ри­шља­ва ство­ре­ња по­ста­ла су ње­ го­ва оп­се­си­ја. Сле­де­ћих го­ди­на, док се ма­ли ке­дро­ви ни­с у ски­ну­ли са ње­го­ве во­де­не си­се, тај се чо­век – оп­сед­нут пла­ном да их из­ве­де у не­бо – сва­ког ју­тра бу­дио са стреп­њом у ср­цу да га до­ле у жи­ци не са­че­ка­ју пре­кла­на др­ве­та. Шта све ни­је пред­у­зи­мао, не би ли им са­чу­вао жи­во­те: стра­жа­рио је да­њу, си­ла­зио у глу­во до­ба но­ћи да их оби­ђе и да под зве­зда­ма слу­ша ка­ко ра­сту, по­што ке­дро­ви ра­сту са­мо но­ћу. До­бро­на­мер­ног ком­ши­ју је мо­лио да при­па­зи на ке­дро­ве, док су он и же­на на по­слу. И ка­да да­ нас у свом лет­њи­ков­цу по­ред Ду­на­ва, за­ва­љен на клу­пи с цр­ним цви­ ку­си­ма, из­ме­ђу две ли­лав­ске пе­т у­ни­је у ви­се­ћим сак­си­ја­ма, окру­жен бри­жно под­ре­за­ном жи­вом огра­ди­цом у ми­ри­шља­вом хла­д у сво­јих че­тр­де­сет го­ди­на ви­со­ких ке­дро­вих др­ве­та – ка­да, да­кле, са­да из пен­ зи­о­нер­ске ко­же са­гле­да свој жи­вот, про­из­и­ла­зи да га је ско­ро у це­ли­ни, што у ствар­но­сти што у сну, про­вео на том острв­це­ту, ме­ђу ке­дро­ви­ма, и у стал­ној стреп­њи за њи­хо­во здра­вље и жи­вот.

211

Жељко Марковић

„Ово ма­ло зе­мље у жи­вој огра­ди, мо­јих је 25 ква­драт­них ме­та­ра сло­бо­де. Чим сва­не, си­ла­зим ме­ђу сво­је ке­дро­ве. За­па­лим ци­га­ре­т у, раз­ми­шљам под кро­шња­ма, ужи­вам у хла­д у и ми­ри­си­ма. Гр­ми­ло, се­ ва­ло, ја сам ов­де, чи­там но­ви­не, пи­јуц­кам ју­тар­њу ка­фу... Ди­во­та! „Ко­ли­ко жи­ве ке­дро­ви?” „Хи­ља­д у го­ди­на.”

(2008)

212

ПЕ­КАР У ЦР­НОМ

Чо­век у цр­ном, за­пра­во у цр­ни­ни, ожа­ло­шће­ни чо­век у про­це­д у­ рал­ној ко­шу­љи упа­са­ној у пан­та­ло­не обез­бе­ђе­не ка­и­шем – стра­хо­ви­ то упе­ча­тљи­ва по­ја­ва – сто­ји сам и пре­мо­та­ва ми­сли под кра­ста­вим др­ве­том на твр­дом зе­мља­ном окрај­к у уну ­тра­шњег ста­ро­па­зо­вач­ког рас­кр­шћа, осло­њен на тан­ки би­цикл жен­ског по­ла, та­ко што је но­г у пре­ба­цио пре­ко си­ца. Ко је тај чо­век? То је Мир­ко Ни­ко­лин, пен­зи­о­нер, ко­ји се ма­ло­час до­ве­зао до кла­ди­о­ни­це у ку­ћи на ћо­шку Бран­ка Ра­ди­ че­ви­ћа и Ја­на Ко­ла­ра ули­це, с на­ме­ром да ку­пи спорт­ски ли­стић. „Да ли игра­те че­сто? И је­сте ли кад­год не­што до­би­ли?” пи­там Ни­ ко­ли­на. „То је све сит­но... Играм ви­ше по на­ви­ци, го­ди­на­ма, ал’ чо­век се увек на­да, мо­жда је сле­де­ћи ли­стић онај пра­ви. И та­ко од ли­сти­ћа до ли­сти­ћа. Чуј­те, ни­сам коц­кар, а не­мам ни па­ра за коц­ку – коц­ка је лук­ суз за мој пен­зи­о­нер­ски бу­џет – али, спорт­ски ли­стић мо­г у се­би да при­у ­штим... за то­ли­ко се увек на­ђе... Во­лем, во­лем да од­и­грам и то ми је ве­чер­ња за­ни­ма­ци­ја! Уме­сто па­кла ци­га­ре­та, ку­пим ли­стић. Је­сам ли кад­год не­што до­био? Ма­ло ула­жем, па ма­ло и до­би­јем. Нај­ви­ше сам за­ра­дио две­ста евра. Ве­че­рас игра­ју Бар­це­ло­на, Бен­фи­ка... Би­ће ве­се­ло, је­два че­кам! Онај деч­ко Алек­сан­дар Ко­ла­ров, свет­ска фуд­бал­ска кла­са, он је наш Вој­ча­нин! Не­сте зна­ли? У Вој­ци је фуд­бал­ски про­хо­до, шут­ нуо пр­ву лоп­т у. Жи­вио је у Вој­ци пр­вих де­се­так го­ди­на; по­сле су се ње­го­ви од­се­ли­ли у Бе­о­град. До­ђе у Вој­к у че­сто, ни­је нас за­бо­ра­вио. Баш смо по­но­сни на тог деч­ка.” „А ви сте из Вој­ке?” упи­тах Ни­ко­ли­на. „Ро­ђен сам у Вој­ки, да. Нас Вој­ча­на је у Ста­рој Па­зо­ви нај­ма­ње два­де­с ет по­с то. По­д иг­неш ка­мен у Па­зо­ви, ис­под ње­г а је не­к и наш Вој­ча­нин.” „Ис­при­чај­те ми не­што о се­би... Шта сте по за­ни­ма­њу?”

213

Жељко Марковић

„Пе­кар.” „Пе­кар у цр­ном.” „Пе­кар, да. Пр­ву пе­ка­ру отво­рио сам у Вој­ки, па сам др­жо пе­ка­ру у Кар­лов­чи­ћу... би­ли сте у том се­лу, он­да зна­те... А да ни­сте из тог кра­ја мо­жда? Ни­сте. До­бро. И у Кар­лов­чи­ћу ми се пе­де­сет де­ве­те ро­дио ста­ ри­ји син Ра­до­сав. Мо­ја ту­га, мо­ја ра­на на ду­ши. Пе­кар у цр­ном, до­бро сте ре­кли, био сам у бе­лом, а са­да сам у цр­ном. Све­м у до­ђе вре­ме, што ре­че онај... Вре­ме за ра­дост и вре­ме за ту­г у, вре­ме за бе­ло и вре­ме за цр­но. А ја сам са­да пе­кар у цр­ном! Остао сам без си­на Ра­до­са­ва, а и же­на ми је умр­ла... би­ла је ја­ко ин­те­ли­гент­на... Зна­те, от­ка­ко њих дво­је не­ма, жи­вим по­ву­че­но, за­тво­рио сам се у свој свет, не­мам дру­штво и не идем по ка­фа­на­ма, не пи­јем и не пу­шим, па стал­но гле­дам те­ле­ви­зи­ју. Имам сво­ју со­бу, свој мир, и то ми је до­вољ­но. Те­ле­ви­зи­ја ми је спас, од­ву­че ми ми­сли, ја сам за­ви­сник од екра­на, и да ни­је те­ле­ви­зи­је, чи­ни ми се, умро бих или од раз­ми­шља­ња или до­са­де. Тре­н ут­но пра­тим хр­ват­ску се­ри­ју Кла­рин из­бор, а гле­дам и ско­ро све на­ше се­ри­је.” „Да ли са­ми жи­ви­те у ку­ћи?” „Не, не. Жи­вим са мла­ђим си­ном Љу­бин­ком, мли­нар је по за­ни­ма­ њу, ја­ко до­бар, вре­дан деч­ко; а исто ми је до­бра и снај­ка На­та­ша, на­ша Вој­чан­ка, ње­ни су са Ко­со­ва. Има­ју че­тво­ро злат­не де­це. Ми­ли­ца је де­те из пр­вог бра­ка, ал’ не сме­та, сви се сла­же­мо и по­шту­је­мо... А Ма­ри­ја, Дра­га­на и Ог­њен су са на­ма под кро­вом. Ма­ли Ог­њен ми је ве­ли­ка за­ ни­ма­ци­ја. Ку­ћа ми је до­ле низ ули­цу... ено та­мо... Ај­де­мо код ме­не ку­ћи, од­лич­ну до­ма­ћу ра­ки­ју имам”, ре­че пе­кар у цр­ном и спу­сти но­г у пре­ ба­че­ну пре­ко си­ца. „Са­че­кај­те са­мо да ку­пим ли­стић!” „Шта вам је са ста­ри­јим си­ном?” за­бо­дох упит­ник у пра­ви тре­ну­ так. „Оста­ли сте без ње­га, ка­же­те. Ре­ци­те ми не­што о то­ме, ако не пи­там пре­ви­ше.” „Остао сам без ње­га, да. Ра­до­сав, та­ко се звао, има тро­је див­не де­це, ал’ о ње­му те­шко ми је да при­чам... На­стра­до је у са­о­бра­ћа­ју, има се­дам го­ди­на са­де. Не зна се тач­но шта се до­го­ди­ло. Не зна се исти­на. Исти­ на је је­ди­но да га не­ма и да га ви­ше не­ће би­ти”, пе­кар у цр­ном уз­дах­ну и пре­ба­ци те­ж и­ште при­че на дру­го по­ље. „Да, др­жао сам пе­ка­ру у Кар­лов­чи­ћу. Па, он­да су ме Об­ре­шци зва­ли да код њих пре­ба­цим пе­ ка­ру, по­што сам њи­хов зет – мо­ја по­кој­на же­на Де­сан­ка ро­дом је из Обре­жи – а код њих су та­мо би­ле ве­ли­ке гу­жве за хлеб. И у Обре­жи отво­рим пе­ка­ру у ку­ћи у ко­ју су сме­сти­ли Со­ци­ја­ли­стич­ки са­вез. Кад је оно Ке­не­ди по­ги­но, ше­зде­сет че­твр­те, ме­сна власт од­л у­чи да сру­ши 214

Чекајући воз из Винковаца

ку­ћу у ко­јој сам др­жо пе­ка­ру три го­ди­не. И ја пе­ка­ру пре­се­лим у Не­ра­дин, код њих сам ра­дио две го­ди­не... Че­кај­те, па ви би­сте тре­ ба­ли да зна­те Цве­ју Га­ври­ћа? Био је но­ви­нар, до­бар но­ви­нар... умро је... И он је из Обре­жи. Ге­не­ра­ ци­ја мо­је же­не, она је ја­ко до­бра би­ла са по­кој­ним Цве­јом.” „По­зна­јем Цве­ју. Ра­ди­ли смо у ис­тој Днев­ни­ко­вој ре­дак­ци­ји”, од­го­во­рих пе­ка­ру у цр­ном. „Умро је у род­ној ку­ћи у Обре­жу, из­не­ на­да, у то­ку но­ћи.” „Је­сте. Је­сте.” „Био сам и на ње­г о­в ој са­ хра­ни.” „Би­ли сте... да, да... Па, ви­ди­ те, Цве­ја Га­врић је ме­ни по­мо­го у жи­во­ту. Ни­ка­да му то ни­сам за­ бо­ра­вио. И би­ли смо при­ја­те­љи по­сле то­га.” „По­мо­гао је и ме­ни”, ре­кох. „И ва­ма... да, да... Цве­ја је био до­бар чо­век! По­мо­гао ми ка­да Мир­ко Ни­ко­лин: „Ни­ка­да ни­сам са­знао сам ше­зде­сет дру ­ге по­ла­го мај­ исти­н у о смр­ти сво­га си­на.” стор­ски ис­пит за пе­ка­ра. Цве­ја Фо­ то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић ме јед­но не­де­љу да­на под­у ­ча­вао ма­те­ма­ти­ку и све оста­ло... Он је учи­тељ по школ­ској спре­ми, ал’ ко­ли­ко је ме­ни по­зна­то – мо­жда ви зна­те не­што ви­ше – ни­ка­да у шко­ли ни­је ра­дио. Био је но­ви­нар у Срем­ ској Ми­тро­ви­ци, па он­да код вас у Но­вом Са­д у... А ка­ко је Цве­ја ва­ма по­мо­го, опро­сти­те?” „Ево, ова­ко! Све­то­зар Га­врић био је по­ло­ви­ном се­дам­де­се­тих го­ ди­на уред­ник у Срем­ским но­ви­на­ма, а ја сам као сред­њо­шко­лац био њи­хов до­пи­сник из Врд­ни­ка. Тек­сто­ве сам слао по­штом, али ви­ше пу­та, лет­њих ме­се­ци, уба­цим текст у ра­нац, уз­ја­шем би­ци­кли и пре­ко Ја­ска, Бе­ше­но­ве и Ве­ли­к их Ра­ди­на­ца, та­мо и на­зад, ско­ро пе­де­сет ки­ло­ме­ 215

Жељко Марковић

та­ра... И рав­но у кан­це­ла­ри­ју Цве­је Га­ври­ћа! Об­ја­вљи­вао ми тек­сто­ве. Био ми је пр­ви учи­тељ но­ви­нар­ства. По­сле смо ра­ди­ли за­јед­но у Днев­ ни­ко­вој ре­дак­ци­ји. И ка­да је Цве­ја из­не­на ­да умро у Обре­ж у, до­шли смо му из Но­вог Са­да на са­хра­ну, па сам и ја био ме­ђу при­ја­те­љи­ма и ко­ле­га­ма. Из­нео сам ков­чег из ку­ће.” „Е, да! – Умро је са књи­гом у ру­ци.” „Де­та­ље не знам.” „Ду­ши­ца, ма­тер ње­го­ва, див­на јед­на же­на, до­шло јој ве­ли­ко де­те из Но­вог Са­да – Цве­ја је је­ди­нац, то мо­жда зна­те – до­шо у Обре­жи да се од­мо­ри и ни­је те­ла да га бу­ди, ују­тру се успа­во... И по­што се ду­го ни­је ди­зо из кре­ве­та уђе ма­тер у со­бу: ’Цве­јо! Цве­јо! Си­не мој... ку­ку ме­ни!...’ Цве­ја се не ми­че, уко­чен, а књи­га му у ру­ци. И та­ко је умро са том књи­ гом. Био је ду­ша од чо­ве­ка.” „И од­ли­чан но­ви­нар, сти­ли­ста!” „Мо­ја пе­ка­ра би­ла је до њи­хо­ве ку­ће у Обре­жи. Оста­ла је же­на иза ње­га, де­це не­ма­ју, а ду­го се ни­је же­нио... Е, Цве­ја, Цве­ја... Да! И пре­се­ лим пе­ка­ру из Обре­жи у Не­ра­дин, а у то вре­ме, до­бро ми кре­ну­ли по­ сло­ви, са­зи­до и ку­ћу у Но­вој Па­зо­ви, бли­же Вој­ки. Не­кад се мо­гло. И у Но­вој Па­зо­ви др­жо сам пе­ка­ру де­сет го­ди­на, па се он­да ука­за­ла по­ вољ­на при­ли­ка, вра­тим се се­дам­де­сет че­твр­те у Ста­ру Па­зо­ву, ба­та­лим при­ва­тлук и за­по­слим се у град­ској пе­ка­ри. Си­г у­ран др­жав­ни по­сао, пла­та за­га­ран­то­ва­на. Био сам глав­ни ме­шач те­ста у нај­це­ње­ни­јој срем­ ској пе­ка­ри Млин­пек”, ре­че пе­кар у цр­ном. „Имам се­дам­де­сет се­дам го­ди­на, че­тр­де­сет го­ди­на сам у Ста­рој Па­зо­ви, а два­де­сет го­ди­на у пен­ зи­ји, и још ни­ко ме ни­је ви­дио да сам из­нео клу­пу пред ку­ћу и се­дио на ули­ци. Пу­но ра­дим. И пи­јем са­мо два ле­ка.” „Ра­ки­ју и ви­но.” „Тач­но. Ка­ко зна­те?” „Де­да ми је у Врд­ни­ку пио исте ле­ко­ве.” „А шта је био ваш де­да, ру­дар? Па да, та­мо су ру­да­ри. Тр­го­во сам и у Врд­ни­ку. И ру­да­ри­ма сам про­да­во пра­си­це, мо­жда сам и ње­му про­ до. Ко ће се свих му­ште­ри­ја се­ти­ти... Чуј­те, от­кад знам за се­бе, тр­г у­јем пра­си­ци­ма. Тр­г у­јем и де­бе­лим сви­ња­ма, ал’ за пра­си­це сам се спе­ци­ ја­ли­зо­вао. Ку­пим пра­се, од­га­јим, про­дам. Про­до сам ’иља­де пра­си­ца. Код нас је та­кав оби­чај, кад је ве­се­ље, пе­че­но пра­се на астал, кад је жа­ лост, пе­че­но пра­се на астал, са пра­се­том се ра­ђа, са пра­се­том се уми­ре! А ја сам пе­кар, а пе­ка­ри пе­ку и пра­си­це. И он­да сам сва­тио да про­да­ја пра­си­ца мо­же да бу­де ко­ри­сна за­ни­ма­ци­ја. Пра­си­це и са­да про­да­јем.

216

Чекајући воз из Винковаца

Во­лим кад ми не­ко до­ђе и ку­пи пра­се за ро­ђе­ње де­те­та, за кр­ште­ње, за вен­ча­ње, за ро­ђен­дан... То во­лим! Па за­ко­ље­мо и спре­ми­мо са ужи­ва­ њем. А кад ми не­ко до­ђе на ка­пи­ју, па ка­же: умро је тај и тај, на­стра­до у са­о­бра­ћа­ју... Спре­ми­те нам јед­но пра­се. И ме­ни бу­де те­шко. Из­г у­био сам си­на. Знам шта је ту­га за нај­ми­ли­јим.” „Шта се у ства­ри де­си­ло са ва­шим си­ном Ра­до­са­вом? – Ка­ко је на­ стра­дао? Ка­же­те да се исти­на не зна... А шта се зна?” „На­шли смо га мр­твог по­ред ау­то­пу­та, не­ма два ки­ло­ме­тра од Ста­ ре Па­зо­ве. А био је ја­ко до­бро де­те, вре­дан, ме­кан, ни­је био агре­си­ван, ни­је се опи­јао, ни­ка­да ни­је опсо­во. У на­шој ку­ћи се не псу­је! И шта се с њим де­си­ло то­га да­на, шта је пра­ва исти­на... Не зна­мо. Не зна­мо.” „Очи вам су­зе... Ако вам је те­шко да о то­ме при­ча­те за но­ви­не, пре­ ђи­мо на дру­г у те­м у”, ре­као сам пе­ка­ру у цр­ном. Чо­век плат­не­ном ма­ра­ми­цом обри­са очи. „Све је у ре­ду. Мој син је мр­тав, па мр­тав, и не­ма ту шта да се кри­је. То је исти­на. Ра­до­сав се 29. сеп­тем­бра ро­дио, 21. сеп­тем­бра се оже­нио и 18. сеп­тем­бра на­стра­до. Ни­сам су­је­ве­ран, али у то­ме не­што има... Ве­ ру­јем да има. На­шли смо га мр­твог на ау­то­пу­т у, ле­жо је по­ред ко­ла са пи­што­љем у ру­ци.” „Са­мо­у­би­ство?” „Не зна се тач­но.” „Не зна се тач­но? – Ка­ко то?” „Не зна се тач­но, да.” „До­бро, а шта је утвр­ди­ла ис­тра­га?” „Ви­ди­те, би­ли смо у шо­к у, из­ван се­бе, и ни­смо га од­ма да­ли на об­д ук­ци­ју, а тре­ба­ли смо. То је би­ла гре­шка. Ње­м у је пи­штољ осто у ру ­ци. Ка­ко је то мо­г у­ће? Љу­ди при­ча­ју, при­ли­ком са­мо­у­би­ства, кад пук­не, пи­штољ не мо­же да оста­не у ру­ци, мо­ра да ис­пад­не... А ње­м у је пи­штољ осто у ле­вој ру­ци.” „Ле­во­рук?” „Да, био је ле­во­рук... И то­га да­на звао је те­ле­фо­ном око пет – то се­би не мо­г у да опро­стим – звао је, би­ла је су­бо­та, пи­то је за бра­та, а ја ре­ко да спа­ва... Ка­же ’ни­шта’ и пре­ки­нуо ве­зу. И очо је он­да, ни­је са со­бом по­нео те­ле­фон, по­нео је пи­штољ... За­што му је тре­бао брат? Да ли је мо­жда тра­жио по­моћ од ње­га? У то­ме има не­што.” „А да ли је би­ло шта у ње­го­вом по­на­ша­њу на­го­ве­шта­ва­ло да би мо­гао да по­диг­не ру­ку на се­бе?” „Ни­шта.”

217

Жељко Марковић

„Сум­ња­те на не­што дру­го?” „Сва­шта ми се мо­та по гла­ви. Сва­шта.” „Ко би то мо­гао да учи­ни? Ако га је не­ко убио, и ис­це­ни­рао са­мо­ у­би­ство, тај је знао да је ваш син ле­вак.” Пе­кар у цр­ном ћут­ке сле­же ра­ме­ни­ма. „От­куд му пи­штољ?” „Ка­ко от­куд? Па то је ње­гов пи­штољ. Имо је до­зво­л у за оруж­је. И ја сам са њим пу­то­во у Кра­г у­је­вац да ку­пи­мо тај про­кле­ти пи­штољ.” „За­што му је пи­штољ био по­тре­бан?” „Не знам.” „Не зна­те?” „Не знам.” „Ни­је вам ни­шта ре­као или сте на­слу­ћи­ва­ли?” „Не, ни­шта од то­га. Ре­као ми је да оће да има пи­штољ и то је све.” „Да ли је са не­ким био у за­ва­ди или у сум­њи­вим не­ким по­сло­ви­ма?” „Ме­ни је не­по­зна­то. Стал­но ми­слим: да ли га је не­ко уце­нио? Не знам! Умре­ћу а не­ћу са­зна­ти шта се са Ра­до­са­вом до­го­ди­ло... Не мо­г у о то­ме ви­ше да при­чам. Из­ви­ни­те, али не мо­г у... ево, опет су ми су­зе по­шле...” „Ка­кво је то ис­ку­ство би­ти пе­кар?” „Бе­ли или цр­ни пе­кар?” „Бе­ли. О цр­ном смо упра­во чу­ли.” „Ни­сам по­гре­шио. За­вр­шио сам ма­лу ма­ту­ру, и ди ћу, шта ћу, упи­ шем за пе­ка­ра. Бо­ље пе­кар не­го оџа­чар.” „Да ли вам је у по­ро­ди­ци не­ко био пе­кар?” „Не, ни­је. Ма­тер Ма­ра и отац Ра­до­ји­ца, но­во­вер­ци, има­ли су нас де­ве­то­ро, сед­мо­ро бра­ће и две се­стре, и од то­га дво­је из оцо­вог пр­вог бра­ка са же­ном из Ба­но­ва­ца из чу­ве­не ку­ће Ба­би­ћа. Пр­ва ње­го­ва же­на умр­ла је са два­де­сет се­дам го­ди­на. Но­во­вер­ци се про­ти­ве абор­т у­с у и за њих је грех да се де­ца уни­шта­ва­ју. А мо­ја ма­тер Ма­ра од ма­ле­на је би­ла у но­вој ве­ри, па ка­да се уда­ла за та­т у, и та­та је при­мио ње­ну ве­ру и све што уз ту ве­ру иде. Мо­ја де­ца ду­го ни­су зна­ла да су дво­је од нас из оцо­вог пр­вог бра­ка. Ни­ка­да их ни­смо гле­да­ли као по­лу­бра­та и по­лу­се­ стру. Ја сам увек го­во­рио да во­ли­јем нај­ста­ри­ју се­стру, не­го ову мла­ђу.” „И ви сте но­во­ве­рац?” „Не, ни­сам у ве­ри, био сам ко­му­ни­ста. Имао сам два бра­та ве­тери­ на­ра, јед­ног прав­ни­ка – отво­рио адво­кат­ску кан­це­ла­ри­ју у Ла­за­рев­цу и умро у њој за сто­лом – па је­дан ма­шин­ски ин­жи­њер, је­дан во­зач, ја 218

Чекајући воз из Винковаца

пе­кар, нај­мла­ђи брат остао се­љак. И ње­м у смо све оста­ви­ли. Мој де­да Ни­ко­ла Ни­ко­лин, био је је­дан од нај­бо­га­ти­јих се­ља­ка у Вој­ки, имао је пе­де­сет че­ти­ри ју­та­ра зе­мље и умро је са не­пу­них ше­зде­сет, кад сам се ја ро­дио три­де­сет пе­те. И три ње­го­ва си­на, мој отац и стри­че­ви, по­де­ле се че­тр­де­се­те, сва­ком сле­до­ва­ло по два­де­сет ју­та­ра, а да се ни­с у по­де­ ли­ли, по­сле ра­та би им од­у­зе­ли зе­мљу. Ка­кви сте са вре­ме­ном? Ај­де­мо код ме­не ку­ћи, та­мо ће­мо се ис­при­ча­ти на­те­на­не. Пред мо­јом ку­ћом ви­де­ће­те не­што што ниг­ди у Па­зо­ви не­ће­те ви­ди­ти, се­љач­ка ко­ла оки­ ће­на цве­ћем! Са­че­кај­те да ку­пим ли­стић... Сад ћу ја!”

(2012)

219

ПЕ­СНИК ИЗ БЕ­ТОН­СКЕ КОЦ­КЕ

Жи­вот без сми­сла, го­ри је од смр­ти. Зо­ран Ву­ко­вић

Пре от­при­ли­ке два­де­сет пет го­ди­на, пре­ма то­ме не та­ко дав­но, при­ла­зи ми на ули­ци у Но­вом Са­ду, у овој ис­тој ули­ци Пе­тра Драп­ши­ на, ко­ја одав­но ви­ше не ли­чи на се­бе (зо­вем је Ка­њон), мла­дић бо­ем­ски ле­жер­ног из­гле­да сту­ден­та из фру­шко­гор­ске про­вин­ци­је, опре­мљен ма­лом, пр­по­шном та­шном, ка­кве су не­ка­да но­си­ли вој­ни­ци по­е­зи­је, на­би­је­ном сти­хо­ви­ма као ба­рут­ним пу­ње­њем, обе­ше­ном о ка­иш пре­ ко ра­ме­на. Лик од не­где ми по­знат: ду­бо­ких, бле­до­пла­вих, уз­вр­по­ље­них очи­ју иде­а­ли­сте из чи­јих угло­ва се бе­х у ле­пе­за­сто рас­цве­та­ле сле­по­ оч­не бо­ре, за­ре­за­не низ про­план­ке згру­два­них обра­за као рас­пр­сло ста­кло, по­сле­ди­ца екс­пло­зи­је осме­ха, ко­ји је из­ну­тра згу­жвао, рас­ки­ дао ми­шић­ну тек­то­ни­ку ње­го­вог ли­ца. При­ла­зи ми тај ши­ро­ко на­сме­ја­ни, хи­пер­тен­зив­ни иде­а­ли­ста, оба­сјан из­ну­тра не­по­зна­тим си­ла­ма, на­би­јен ви­со­ким на­по­ном до­брог рас­по­ло­же­ња, и за­ди­ха­ним гла­сом фру ­шко­гор­ског ак­цен­та у рит­м у ус­хи­ће­но­сти чо­ве­ка ко­јег је по­го­ди­ла из­не­над­на сре­ћа ко­смич­ких раз­ ме­ра, са­оп­шта­ва ми не­што што сам нео­д­ре­ђе­но на­слу ­тио у ње­го­вој по­ја­ви и на­сту­пу: да смо у ства­ри за­ви­чај­ци (ре­че да је из Ири­га), да зна да се ба­вим но­ви­нар­ством, ви­део ме је у Но­вом Са­ду на не­кој књи­жев­ној се­дељ­ки, и за­то ће му би­ти по­себ­но дра­го – хва­та се за пе­снич­ку та­шну, за­вла­чи ша­ку у ко­жни же­лу­дац – да ми с по­све­том по­кло­ни још то­пао при­ме­рак сво­је ПР­ВЕ збир­ке пе­са­ма, тих да­на ро­ђе­не! Чи­там са ко­ри­ца: Зо­ран Ву­ко­вић. И дир­нут су­сре­том са за­ви­чај­цем, обе­ћа­вам на ра­стан­ку, прем­да он то од ме­не не тра­жи, да ћу о ње­го­вој збир­ци пе­са­ма, та­ну­ шном, бе­лом ство­ре­њу, ко­је ми је дрх­та­ло под пр­сти­ма као упла­ше­но пти­че, на­пи­са­ти не­што за но­ви­не.

220

Чекајући воз из Винковаца

Два­де­сет пет го­ди­на ка­сни­је, на углу Ла­зе Ко­сти­ћа и Пе­тра Драп­ ши­на, док с на­о­ча­ри­ма из­над днев­них но­ви­на, у оче­ки­ва­њу на­ја­вље­не вру­ћи­не, ср­чем ре­дов­ну ју­тар­њу те­ра­пи­ју ко­фе­и­на под још све­жом сен­ ком тен­де ка­феа Млин, бла­го­сло­вен као под ора­хо­вом кро­шњом, за­ ку­цан за ба­штен­ски сто, раз­ве­дрен му­ше­мом с апли­ка­ци­ја­ма тек­сто­ва из ен­гле­ске штам­пе – и та ми је слу­чај­ност за­па­ра­ла око! – гла­ви­ња кроз Ка­њон из прав­ца згра­де глав­не по­ште и мог ста­на у ду­би­ни ули­ це, лик од­нег­де ми по­знат: мла­дић ду­бо­ких, бле­до­пла­вих, уз­вр­по­ље­них очи­ју. На гла­ви му је ла­ки, лет­њи мек­сич­ки ше­шир од пла­стич­не ки­не­ ске сла­ме, опре­мљен врп­цом, ко­ја му ви­си низ обра­зе и уо­кви­ру­је ви­ ли­цу об­ра­слу про­се­дом бра­ди­цом, пла­стич­на ке­са лан­да­ра му у ру­ци, а на но­га­ма су му цр­не цо­ку­ле. Зо­ран Ву­ко­вић, пе­сник из Ири­га! Угле­дао ме је и стао за­бе­зек­нут. Ли­це му осве­тља­ва ши­рок осмех. „Па, ди си ти, Жељ­ко?” пи­та пе­сник. „Па, ди си ти, Зо­ра­не?” уз­вра­ћам истом ме­ром. Ли­це му је оро­ше­но ку­гли­ца­ма зно­ја. „Чи­там но­ви­не. Пи­јем ју ­тар­њи еспре­со”, за­м у ­цао сам и по­ка­зао на сто­л и­ц у. „Се­д и, се­д и чо­ве­че бож­ји, по­п иј ка­фу са мном! Ка­ко си, Зо­ра­не?” „Да сед­нем? Мо­же, се­шћу, али крат­ко... Ка­ко сам? До­бро. До­бро”, ре­че Ву­ко­вић и на ча­сак се го­то­во ју­ро­ди­во за­гле­да у ме­не као да не ве­ру­је да је пред њим ње­гов за­ви­ча­јац од пре два­де­сет пет го­ди­на. „Још увек си но­ви­нар у Днев­ни­ку?” „Је­сам. А ти, Зо­ра­не? Још увек си пе­сник?” Се­де на иви­цу сто­ли­це и спу­сти ке­с у из­ме­ђу цо­ку­ла. „Дра­го ми је што те ви­дим”, ре­че и при­ма­че сто­ли­цу пре­ма ме­ни. „Жељ­ко, да сад не ку­кам за овим сто­лом и да ти не ква­рим рас­по­ло­же­ње, ви­дим да ужи­ваш, али те­би мо­г у ре­ћи: ни­је ми до пи­са­ња у по­след­ње вре­ме, бо­рим се за го­ло пре­жи­вља­ва­ње. У ве­ли­кој сам и не­пре­кид­ној не­из­ве­сно­сти, а ег­зи­стен­ци­јал­на не­из­ве­сност је од­ло­же­на смрт. Смрт на ра­те. Жи­вим без пре­да­ха и, што је нај­го­ре, без мо­г ућ­но­сти да пре­ дах­нем; ако пре­дах­нем, знам, го­тов сам! Пре­га­зио ме жи­вот. Сна­ла­зим се од да­нас до су­тра. На при­мер, се­дам да­на сам брао ви­шње у Ири­г у, ви­дим бе­ру де­ца, па што не би и ја... Сто ки­ла днев­но сам брао и за­ра­ дио се­дам хи­ља­да ди­на­ра. Да се не ла­же­мо, не­мам вре­ме­на за пи­са­ње, кад ми се цре­ва за­пли­ћу. Ни­је ме сра­мо­та да при­знам: спао сам на бор­ бу за ко­ру хле­ба. Мо­лим Бо­га да се озбиљ­ни­је не раз­бо­лим, да не сло­ мим но­г у, јер ова­кви као ја, тран­зи­ци­о­ни гу­бит­ни­ци, жр­тве тај­ку­на и 221

Жељко Марковић

ди­вљег ка­пи­та­ли­зма, не сме­ју ни да се раз­бо­ле. То­ли­ко имам да ти ка­ жем. Па, ди си ти ових го­ди­на?” „Па, ево ме... ево ме... а ди си ти?” „Ја био ју­т рос да упла­т им коц­к у. Ис­те­ра­л и су ми из џе­па 2.300 ди­на­ра!” „Ка­кву коц­ку? – Ти се коц­каш, за­бо­га?” из­не­на­дио ме. „Коц­кам се са жи­во­том”, ре­че пе­сник и об­ја­сни си­т у­а­ци­ју за ко­ју ни­сам био при­пре­мљен. „Бе­тон­ску коц­ку два пу­та два ме­тра на Нај­лон пи­ја­ци! Да ни­сам упла­тио коц­ку, не би ми до­зво­ли­ли да про­да­јем ро­бу. Та­мо на Нај­ло­ну, сва­ко од нас, тран­зи­ци­о­них гу­бит­ни­ка, за­ку­пи сво­ју коц­ку на бе­то­ну и про­да­је ро­бу. И ја та­мо имам сво­ју бе­тон­ску коц­ку. А, ина­че, коц­кам се и у кла­ди­о­ни­ци­ма. То ми је страст од пре мно­го го­ди­на.” „Шта про­да­јеш на Нај­ло­ну? – Књи­ге?” упи­тах пе­сни­ка из бе­тон­ске коц­ке. „Та, ка­кве књи­ге, дру­же! Ки­не­ску ро­бу про­да­јем, шраф­ци­ге­ре, кле­ шта, џи­џе-ми­џе... Пре ме­сец да­на играо сам фик­се­ве и кре­не ме у Мери­ ди­ја­ну, по­ве­зао до­га­ђа­је од 19. ма­ја до 16. ју­на, и до­би­јем на кла­ди­о­ни­ ци 2.600 ди­на­ра. Ју­трос од то­га упла­тим бе­тон­ску коц­к у, и са­да сам опет шворц, имам не­што у ро­би”, ре­че пе­сник и по­гле­да у нај­лон ке­с у ме­ђу цо­ку­ла­ма. „Да ти ка­жем, дру­же мој, па па­лим ку­ћи за Ириг, пре вру­ћи­не. Има не­што го­ре од смр­ти.” „Шта је го­ре од смр­ти?” Пе­сник се на­же пре­ко сто­ла, по­вер­љи­во. „Жи­вот у ег­зи­стен­ци­јал­ном стра ­х у. Жи­вот без сми­сла. Има нас пу­но ко­ји та­ко жи­ви­мо, па је то као не­ка вр­ста уте­хе. Стал­но смо у ма­ ши­ни за мле­ве­ње ме­са. А је­дан ма­ли про­це­нат его­и­ста, тај­ку­на и ху­ља, има све што по­же­ли, њих се ап­со­л ут­но не ти­че шта се до­га­ђа ве­ћи­ни, ко­ја у сво­јим бе­тон­ским коц­ка­ма пре­ми­ре у ег­зи­стен­ци­јал­ном стра­х у; њи­ма је ин­те­рес да их се ми не ти­че­мо! Љу­ди се раз­ли­ку­ју са­мо по по­ хле­пи. Ни­смо сви исто по­х леп­ни. А по­тре­бе су нам сви­ма исте. Бли­жи ми је ме­сец од Ја­дран­ског мо­ра. Да ми је са­мо се­дам да­на, да се не­где у при­ро­ди и ти­ши­ни од­мо­рим, да пре­дах­нем, да иза­ђем из овог жрв­ња, али ка­ко, где, с ко­јим па­ра­ма? Ме­ни су су­бо­та и не­де­ља удар­ни да­ни на Нај­ло­ну. Раз­ме­ре бе­де у овој др­жа­ви нај­ви­дљи­ви­је су на пи­ја­ци. До­ђе ми чо­век на коц­ку. Ка­жем му да то ста­је 30 ди­на­ра. Ску­по. Он опа­је це­л у пи­ја­цу, пре­ђе два ки­ло­ме­тра, и по­сле не­ко­ли­ко са­ти вра­ти се код ме­не. ’Дај ми’, ка­же, ’оно за 30 ди­на­ра’. Не ви­дим на­д у. Не. Не ви­дим 222

Чекајући воз из Винковаца

на ­д у. Уни­шти­ли су иде­ју со­ци­јал­не прав­де! И ја сам ти­пич­на жр­тва ди­вљег ка­пи­та­ли­зма! Се­бе ви­дим као чо­ве­ка ко­ји све ма­ње про­на­ла­зи сми­сао у би­ло че­му, све ви­ше при­ме­ћу­јем не­ста­ја­ње сми­сла, и ми­слим да је од смр­ти и те­шке бо­ле­сти го­ре кад чо­век, ег­зи­стен­ци­јал­но смр­вљен, не ви­ди ви­ше ни­ка­кав сми­сао. Оп­ти­ми­зам је глу ­пост и за­ва­ра­ва­ње. Шта има сми­сла са че­три­сто ди­на­ра, ко­ли­ко имам у џе­пу? По­ни­же­ње уби­ја. За­ва­ра­вам се па се фи­ло­зоф­ски др­жим тре­нут­ка, жи­вим то­бо­же у тре­нут­ку. До­бро, ипак, же­лео би да об­ја­вим још не­ку збир­ку, две су ми го­ди­на­ма при­пре­мље­не за штам­пу, не­мам па­ра да то об­ја­вим. Та­ко ти је то, мој дру­же. Са­да имам пре­ча по­сла од по­е­зи­је. Пре­жи­вља­ва­ње да­на, го­ло пре­жи­вља­ва­ње. Јед­но вре­ме био сам за­по­слен у Ма­ти­ци срп­ској. По­ку­пио ме са ули­це Ми­ло­рад Гру­јић, је­ди­ни чо­век ко­ји ми је пру­жио шан­с у, увек ћу му би­ти за­х ва­лан због то­га. Ра­дио сам као ма­ни­п у­ла­тив­ни рад­ник у ма­га­ци­н у Ма­ти­це срп­ске, био сам па­кер, по­трч­ко. Нај­ве­ћи на­пре­дак у ка­ри­је­ри за­бе­ле­жио сам кад су ми де­по­ но­ва­ли пот­пис у СДК, па сам упла ­ћи­вао но­вац. Он­да се из­да­вач­ка рас­па­ла, и опет сам за­вр­шио на ули­ци. Сад сам за­ку­пац коц­ке на Нај­лон пи­ја­ци. Бо­рим се за жи­вот и у то­ме ми про­ла­зи жи­вот.” „Зна­чи да је жи­вот, ма­кар и та­кав, ја­чи од стра­ха и ап­сур­да!” за­со­ ља­вам фи­ло­зоф­ски. „Страх од смр­ти и ап­с урд, обе­ле­жи­ли су це­ли мој жи­вот”, на­ста­ вља Ву­ко­вић. „У пу­бер­те­т у ме др­мао ра­зор­ни страх од смр­ти. Као де­те гле­дао сам ка­ко ау­то уби­ја де­вој­чи­цу из ком­ши­л у­ка у Ири­г у, од­ ба­цу­је је три­де­сет ме­та­ра и она кроз ва­здух ле­ти као лут­ка. Још чу­јем ја­у ­ке де­вој­чи­ци­не ба­бе, ко­ја чу­па ко­су и ис­тр­ча­ва из ка­пи­је. Ро­ди­те­љи су ми иза­шли из ра­та оште­ће­них жи­ва­ца, и ја сам уди­сао њи­хо­ву тра­ у­м у, страх. Ма­ти Јо­ван­ка Та­тић, на­став­ни­ца, Сре­ми­ца из Ма­ра­ди­ка, пар­ти­зан­ка, пр­во­бо­рац, би­ла је бол­ни­чар­ка на Срем­ском фрон­т у, на­ гле­да­ла се про­су­тих цре­ва, про­бу­ше­них ло­ба­ња. Отац Пе­тар Ву­ко­вић, агро­ном, по­ре­к лом из пот­ко­зар­ског се­ла Гор­ње Во­ди­че­во у ко­јем су уста­ше по­би­ле све Ср­бе, а ње­му за­кла­ле ро­ђе­ног бра­та. Умро је пре де­сет го­ди­на, а ке­ва ми већ два­де­сет го­ди­на ни­је жи­ва. То­ли­ке го­ди­не без њих, без ство­ри­те­ља! Чу­дан је то осе­ћај про­ла­зно­сти. Цео рат је отац про­вео као роб у рад­ном ло­го­ру Шпо­ра код Мој­зел­ви­ца – се­ло код Лај­пци­га у Ис­точ­ној Не­мач­кој – и гла­ву је из­ву­као за­х ва­љу­ју­ћи не­кој шва­лер­ки.” „Знаш ли не­што ви­ше о тој же­ни?” упи­тах пе­сни­ка. „Ма­ри­ја­на! Та­ко се зва­ла. По­ла Не­ми­ца, по­ла По­ља­ки­ња, би­ла је ку­ ва­ри­ца у ло­го­ру, сло­бод­но би­ће из су­сед­ног се­ла. Да­ва­ла му је ре­пе­те.

223

Жељко Марковић

По­сле ра­та, осам­де­се­тих го­ди­на, два пу­та ме во­дио код ње у Мој­ зел­виц, прем­да се ке­ва то­ме про­ ти­ви­ла. Ни­је јој би­ло све­јед­но што иде код дру­ге, ма­кар и же­не за ко­ју је ке­ви го­во­рио, са­мо да је сми­ри, да му је Ма­ри­ја­на де­се­та ру ­па на сви­ра­ли. На­рав­но да је ла­гао! Ма­ри­ја­на му је спа­сла жи­ вот. Би­ла му је до­бри ан­ђео. Да ли је не­ш то би­ло ме­ђу њи­ма у Мој­зел­ви­цу, ни­сам им ја др­жао све­ћу... не знам... Муж јој је умро, има­ла је мно­го де­це, и жи­ве­ли су од со­ци­јал­не по­мо­ћи. Дру ­ги пут су нас по­зва­ла ње­на де­ца, али та ­да Ма­ри­ја­на ни­је би­ла ме­ђу жи­ви­ма. Мој отац је био пре­по­ штен чо­век, ни­је тр­пео не­прав­ Зо­ран Ву­ко­вић: „Жи­вим у ег­зи­стен­ци­јал­ном ду, и на­п у ­штао је зем­за­дру ­ге у стра­х у. Са­да имам пре­ча по­сла од по­е­зи­је. ко­ји­ма је као фа­кул­тет­ски обра­ Пре­жи­вља­ва­ње да­на, го­ло пре­жи­вља­ва­ње.” зо­ван струч­њак углав­ном био ди­ Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић рек­тор, кад год би при­ме­тио да се кра­де. А кра­ло се сву­да. Па смо се се­ли­ли од Ер­де­ви­ка, пре­ко Бе­шке, где сам ја ро­ђен, Ку­ле, Ла­ћар­ка, до Ири­га, ту смо се скра­си­ли. Ку­ћу у Ири­г у де­лим са бу­ра­зе­ром Дра­ га­ном, ње­го­вом же­ном Ру­ски­њом и њи­хо­вом ћер­ком. И ја сам био оже­њен Ру­ски­њом Ива­шу­том Је­ле­ном Ва­си­љев­ном из Ла­во­ва. Тај град ми се та­ко био сви­део. Има не­што каф­к и­јан­ско у ње­м у, а то ме при­ вла­чи. Са Ива­шу­том сам био у дру­гом бра­ку, а пр­ви брак сам из­бри­сао гу­ми­цом.” „Ка­ко је пе­сни­ку у Ири­г у?” пи­там га на кра­ју. Ша­ком бри­ше зној са че­ла. „Дру­же, ја сам оту­ђен чо­век, ин­ди­ви­д у­а­лац, уљез ме­ђу љу­ди­ма, а та­квом чо­ве­ку нај­бо­ље је ме­ђу оту­ђе­ним љу­ди­ма. Ја се у но­во­сад­ском и бе­о­град­ском мра­ви­ња­ку од­мо­рим, ту сам свој на сво­ме, а Ириг је се­ло – ни­је до­вољ­но оту­ђен, да би се чо­век уто­пио и ’по­ни­штио’ у не­за­ин­ те­ре­со­ва­ној ма­си оту­ђе­них љу­ди. У Ири­г у се све ме­ри, се­ло све зна о 224

Чекајући воз из Винковаца

те­би, зна и шта је­деш, пра­ти тво­је по­на­ша­ње, и ова­кви чу­да­ци и осо­ бе­ња­ци као ја стал­но су на ме­ти чар­ши­је. Мно­го сам због пи­са­ња ште­ то­вао у тој сре­ди­ни! И мој отац је при­ме­ћи­вао да сам друк­чи­ји, и го­ во­рио ми је: ’Ти се ни­че­м у не ра­д у­јеш!’ Ни отац ни­је имао ис­ку­ства са та­квим при­мер­ком чо­ве­ка, ка­кав сам ја, а био ми је ство­ри­тељ. Из­ви­ни, мо­рам да по­ђем, пре ове вру­ћи­не”, ре­че пе­сник Зо­ран Ву­ко­вић, отац пет­на­е­стак збир­ки по­е­зи­је, фи­ло­зоф и очај­ник сва­ко­дне­ви­це, каф­ки­ јан­ски ми­сли­лац. На­гло уста­де од сто­ла, и ке­с у са ки­не­ском ро­бом, за­гла­ви под па­ зу­хом. „Па, до­бро, ди си ти свих ових го­ди­на?” упи­та још јед­ном као да смо се овог мо­мен­та сре­ли. „У Днев­ни­ку”, од­го­во­рих. „Већ сам ти ре­као.” „Ка­ко но­ви­нар­ство? Ни­сам сти­гао да те пи­там”, упи­та од­ла­зе­ћи. „Исто као по­е­зи­ја”, од­го­во­рих у пра­зно. Пе­сник из бе­тон­ске коц­ке за­ма­че за угао згра­де, а ме­ни оста­де у гр­л у ко­ма­дић соп­стве­не ре­че­ни­це: „Са­мо дру­го па­ко­ва­ње!”

(2008)

225

НИ­ЈЕ ЗА НО­ВИ­НЕ: ЈЕ­ДАН НОР­МА­ЛАН ЖИ­ВОТ

Там­на, ме­тал­на спо­мен-пло­ча, за­ку­ца­на нит­на­ма за чи­сту и ис­пе­ гла­ну фа­са­ду по­ве­ће дво­слив­не ку­ће у Бу­ков­цу (пр­ва ули­ца ни­же цр­кве). То је ку­ћа ко­јој се спо­ља, по из­гле­д у, те­шко мо­же од­ре­ди­ти ста­рост, да ни­је ин­фор­ма­ци­је уре­за­не на пло­чи, за­ку­ца­ној за зид, ко­ја ми је по­слу­ жи­ла као по­кри­ће да се ма­шим за ква­ку ме­тал­не ка­пи­је ку­ће у ко­јој је 3. апри­ла 1828. го­ди­не за­кме­ча­ла пе­сни­ки­ња Ми­ли­ца Сто­ја­ди­но­вић Срп­ки­ња, Врд­нич­ка ви­ла, ка­ко су је зва­ли. Па, ре­кох се­би пред ку­ћом, кад сам већ у Бу­ков­цу, хај­де баш да са­знам ко ту са­да жи­ви? „Уђи­те! Не­ма­мо ке­ра”, до­ви­ку­је ми Слав­ка Ва­сић, опа­са­на ке­це­љом за­се­ја­ном сит­ним цве­ћем, же­на крат­ко оши­ша­не ко­се, с на­о­ча­ри­ма на узи­ци и, иза­шав­ши из лет­ње куј­не, при­ла­зи ми на дво­ри­шту па­то­си­ра­ ном ци­гла­ма. „Ви због Ми­ли­це, ве­ро­ват­но? Ја вас од­ма мо­рам раз­о­ча­ ра­ти, го­спо­ди­не, али ми о Ми­ли­ци не зна­мо мно­го.” Сто­јим код ка­пи­је. „До­шао сам због вас, а не због Ми­ли­це”, ка­жем и пред­ста­вљам се: но­ви­нар из Но­вог Са­да. „Ни­смо ми за но­ви­не”, ре­че же­на и од­мах­ну ру­ком. „Ни­сте? – За­што ни­сте?” упи­тах. „А, чуј­те... Ко­га ми за­ни­ма­мо, го­спо­ди­не? Ни­ко­га”, ре­че же­на и при­ђе. „Да вам ка­жем, ми смо оби­чан се­љач­ки свет, жи­ви­мо је­дан нор­ ма­лан жи­вот, гле­да­мо сво­ја по­сла, об­ра­ђу­је­мо зе­мљу и од­га­ја­мо сто­ку. Не­ма ту ни­шта ин­те­ре­сант­но за но­ви­не.” „Ка­ко не­ма? Не­мој­те та­ко о се­би. А то што жи­ви­те ЈЕ­ДАН НОР­МА­ ЛАН ЖИ­ВОТ, зар то ни­је за но­ви­не?” отво­рио сам пр­во по­ље при­че. Же­на ра­ши­ри ша­ке. „Ви­те ове ша­ке, го­спо­ди­не!” ре­че Слав­ка Ва­сић. „Овим ша­ка­ма, овим мо­јим му­зли­ца­ма, ја сам три­де­сет шест го­ди­на – до­бро сте чу­ли 226

Чекајући воз из Винковаца

– сва­ког бож­јег да­на му­зла на­ше кра­ве. Је л’ ми ве­ру­је­те? Сва­ког ју­тра, у исто до­ба да­на, и та­ко, го­спо­ди­не дра­ги, три­де­сет шест го­ди­на са кра­ ва­ма у шта­ли. Је­дан рад­ни стаж. А от­ка­ко су ови на вла­сти...” „Не­ће­мо о по­ли­ти­ци”, ре­кох же­ни. „При­чај­мо о кра­ва­ма.” „О кра­ва­ма? Не­ће­мо о по­ли­ти­ци. И у пра­ву сте! Уста­ја­ла сам због кра­ва сва­ко ју­тро у пет. Е, сад уста­јем пре по­ла се­дам... Муж уста­је у шест да на­ра­ни би­ко­ве, има­мо два би­ка... Сад сам већ у при­л ич­ним го­ди­на­ма, без две се­дам­де­сет, а го­ди­не чи­не сво­је. Су­тра ују­тру ус­та­ћу са му­жем у шест, до­ла­зе нам рад­ни­ци да ски­ну де­те­ли­ну. Кад­год су лет­ њих ме­се­ци рад­ни­ци до­ла­зи­ли у на­шу ку­ћу и у че­тр’ ују­тру. Ре­ци­мо, ту до­ле на окрет­ни­ци, про­ш ли сте... Ми тај део Бу­ков­ца зо­ве­мо Код кр­ста, али ви­ди­ли сте, кр­ста ви­ше та­мо не­ма...” „Да. Шта је са кр­стом? При­ме­тио сам да га не­ма.” „Пре­не­ли су га го­ре у цр­кве­ну пор­т у”, ре­че же­на и на­ста­ви: „Кад­ год су Код кр­ста, ту где је окрет­ни­ца, до­ла­зи­ли Ср­би­јан­ци, над­ни­ча­ри из Шап­ца и око­ли­не, и ми он­дак у че­тр’ иза­ђе­мо на крст, сва­ко је он­дак имо сво­је рад­ни­ке, по­го­ди­мо це­ну, и са Ср­би­јан­ци­ма, бу­де их и чи­та­ва гру­па на кр­сту, пут под но­ге у ви­но­град, њи­ву... Мо­ја све­кр­ва Со­фи­ја је би­ла над­зор­ник. Над­ни­ча­ри око­па­ју, ове­жу. Об­ра­ђи­ва­ли смо у оно до­ба че­тр’ ју­тра ле­пог ви­но­гра­да. Увек смо има­ли рад­ни­ке, по­ла­зи­ли смо на њи­ву, или ка­кав нас је већ по­сао оче­ки­вао, још се не би ни раз­ да­ни­ло, а са­да рад­ник до­ђе у шест, па док по­пи­је ка­фу, ра­ки­ју... И кад по­чи­ње са ра­дом, по­чи­ње ско­ро у осам! Кад­год се знао ред, уо­чин! Све се окре­ну­ло про­тив нор­мал­но­сти.” „По го­во­ру бих ре­као да ни­сте из Бу­ков­ца.” „А ода­кле сам? По­га­ђај­те.” „Из до­њег Сре­ма... Око­ли­на Ру­ме?” „Пе­ћин­ци! По­го­ди­ли сте”, ре­че же­на и на­ста­ви: „Сад ви­ше та­мо од мо­јих ни­ког не­ма. Је­дан брат ми жи­ви у Зе­м у­ну, дру­ги у Бе­о­гра­д у. Отац Не­го­ван, умро. Ма­ти Је­ле­на, умр­ла. А мно­го, мно­го ле­по смо жи­ ве­ли у Пе­ћин­ци­ма.” „У кан­це­ла­ри­ји у ко­јој Бог де­ли жен­ске суд­би­не, ва­ма је до­де­лио Бу­ко­вац на Фру­шкој го­ри.” „Мој муж Ра­то­мир Ва­сић, ста­ра бу­ко­вач­ка фа­ми­ли­ја, де­да, пран­ де­да, чу­кун­де­да, сви су му одав­де... Оти­шо је ту у бли­зи­ни код при­ја­те­ ља ра­ди не­ког по­сла... Имо је као мо­мак ба­бу у Пе­ћин­ци­ма, све­кр­ви­ну тет­ку, и до­ла­зио је у се­ло, кру­жио и па­јао по пе­ћи­нач­ким шо­ро­ви­ма, па нас је ма­ло по ма­ло спо­ји­ла суд­би­на. У пра­ву сте: Бог је ваљ­да та­ко 227

Жељко Марковић

Слав­ка Ва­сић: „Да­нас сам ја кри­ва, муж по­пу­сти – су­тра је он крив, ја по­п у­стим!” Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић

за­ме­сио. И хва­ла му. Уда­ла сам се за Ра­то­ми­ра ше­зде­сет пр­ве, и ево, кад пре, че­тр­де­сет осам го­ди­на смо нас дво­је у бра­ку. Ову ку­ћу је мој све­ кар Пе­тар ку­пио ше­зде­се­те.” „Ку­пио? – Од ко­га?” „Е, сад, од ко­га је све­кар ку­пио... Не би вам зна­ла ре­ћи. Од Сто­ја­ ди­но­ви­ће­вих, ако сте на њих ми­сли­ли, си­г ур­но ни­је, то знам! Они су одав­де од­се­ли­ли у Врд­ник још та­мо не­где...” „Три­де­се­тих го­ди­на де­вет­на­е­стог ве­ка.” „Ми­ли­ца је још би­ла бе­ба.” „Да ли је ку­ћа слич­но из­гле­да­ла и у Ми­ли­чи­но до­ба? Има­те ли не­ка са­зна­ња о то­ме?” „Ле­во та­мо, до ули­це, ви­те онај део, све до оџа­ка та­мо, цреп је за­ га­си­ти­ји, друк­чи­ји. И та по­ло­ви­на та­мо је оста­так пр­во­бит­не ку­ће. А од оџа­ка, све ово де­сно до куј­ни­це, до­гра­ђе­но је ка­сни­је. Ку­ћа је из два де­ла.” „Ко је до­гра­дио? Ваш све­кар Пе­тар?”

228

Чекајући воз из Винковаца

„Не-не, пре ње­га не­ко... Све­кар је умро ше­зде­сет че­твр­те, ни­је ни сти­го да се скра­си и ужи­ва у овој ку­ћи. Убио га ин­фаркт у пе­де­сет дру­ гој го­ди­ни, а био чо­век у пу­ној сна­зи. Он­дак, му­жу је би­ло жао да нам про­па­да ка­пи­тал, има­ли смо до­ста ви­но­гра­да у оно вре­ме, зе­мљу је тре­ ба­ло об­ра ­ђи­ва­ти а зе­м ља тра ­ж и од­ри­ца­ње и це­лог чо­ве­ка, па је муж пре­ло­мио и вра­тио се на зе­мљу.” „А где је ра­дио?” „На ци­гла­ни, до­ле на Бу­ко­вач­ком пу­т у. Во­зач. Во­зио ге­не­рал­ног ди­рек­то­ра ци­гла­не.” „Вас дво­је сте са­да са­ми у овој ку­ћи... А де­ца? Где су вам де­ца?” „Има­мо си­на и ћер­к у. Ћер­ка Оли­ве­ра је у Ши­ма­нов­ци­ма, уда­та та­мо за Ра­д у Ћир­ко­ви­ћа, има­ју си­на Не­бој­ш у и ћер­к у Ма­ри­н у; а син Пе­тар, де­ди­но име до­био, син нам је са сна­ом Су­за­ном и де­цом, да­ле­ ко... да­ле­ко... Син нам је у Ау­стра­ли­ји, Сид­неј!” „Шта ра­ди у Ау­стра­ли­ји?” „Раз­ми­шља ка­ко да се вра­ти у Бу­ко­вац! Ето шта ра­ди! Не во­ле та­мо ни син ни сна­ја. Ра­то­ми­ров брат Ђор­ђе, мој де­вер, оти­шо је у Ау­стра­ ли­ју ше­зде­сет де­ве­те, и де­ве­де­се­те до­ђе он у Бу­ко­вац да по­се­ти ма­м у, мо­ју све­кр­ву Со­фи­ју, он­дак је све­кр­ва има­ла се­дам­де­сет осам го­ди­на, а умр­ла је у де­ве­де­се­тој од ста­ро­сти, ско­ро по­ла ве­ка по­сле му­жа! И, Ђор­ђе би, ка­же, ако Ра­то­мор и ја не­ма­мо ни­шта про­тив, пла­тио на­шем си­н у Пе­тру пут да по­ђе са њим у Ау­стра­ли­ју, то­бо­же као ту­ри­ста, да ви­ди ка­ко се та­мо жи­ви, и та­ко... Хва­ла му! Мо­гли смо и ми да пла­ти­ мо. Де­вер је пла­тио. Син је гу­мар­ски тех­ни­чар, ра­дио је у гу­ма­ри у Но­вом Са­д у, и кад се оно­мад гу­ма­ра рас­па­ла, рас­т р­чо се да тра­ж и по­сао... Ди год за­ку­ца у Но­вом Са­д у, кад ка­же да има че­тр­де­сет че­тр’ го­ди­не, ови му од­го­во­ре: ’За те­бе јед­ног има­мо два!’. И та­ко је о тро­шку мог де­ве­ра от­пу­то­во за Ау­стра­ли­ју два­де­се­тог ју­ла де­ве­де­се­те, пред сам рат. Он­дак је пла­ну­ла Сло­ве­ни­ја. Из­ва­дио је по­врат­ну ави­он­ску кар­ту, али ЈАТ је об­у­ста­вио ле­то­ве, и наш син оста­не у Сид­не­ју. Та­мо се де­ве­ де­сет пе­те оже­нио за Су­за­ну из Сме­де­ре­ва, ра­ди­ла у Сид­не­ју у нај­ве­ћој аме­рич­кој бан­ци, и с њом има дво­је де­це: Ја­ну, два­на­ест, и Сте­фа­на, шест го­ди­на. Би­ли су ов­де де­ве­де­сет осме и две ’иља­де че­твр­те. Сна Су­ за­на је на­шла по­со у Но­вом Са­ду, те­ли су да оста­ну, али за де­сет ме­се­ци при­ми­ла је три пла­те. По­што има­ју двој­но др­жа­вљан­ство, вра­ти­ли су се у Ау­стра­ли­ју.” „Ку­ћа и дво­ри­ште су вам бес­пре­кор­но чи­сти.”

229

Жељко Марковић

„О, хва­ла! И муж и ја во­ли­мо да је све ле­по, уред­но и чи­сто, и у ку­ћи и на дво­ри­шту. Та­ки смо Срем­ци. Да вам ка­жем, ку­ћа је ста­ра­а­аа... па, нај­ма­ње две­сто го­ди­на! Али, кад се до­те­ра, ле­по окре­чи, кад се фа­ са­да под­ву­че цо­клом, па дво­ри­ште укра­си сак­си­ја­ма са цве­ћем... ви­те ...не из­гле­да ни то­ли­ко ста­ра. Му­же­вље­ва је ку­ћа, пре ове ку­ће, зна­чи, би­ла у дру­гој ули­ци – ма­ла јед­на тр­шча­ра, ма­ло дво­ри­ште – а он­да се Ва­си­ћи­ма ука­за­ла до­бра при­ли­ка, сло­жи­ле им се коц­ке у жи­во­т у, и ње­гов отац Пе­тар, мој све­кар, ку­пио је ше­зде­се­те ову ку­ћу, го­дин’ да­на пре не­го што ће­мо се Ра­то­мир и ја узе­ти... Та­ман у пра­во вре­ме! Кад сам ја до­шла, ку­ћа је још има­ла зе­мља­ни под. И дво­ри­ште је би­ло од зе­м ље, ки­ша га је пре­тва­ра­ла у ка­љу­г у, па га је мој све­кар ше­зде­сет дру­ге по­пло­чо ци­гла­ма. Пла­тио је јед­ног Ма­ђа­ра, и овај му је то ура­ дио... А ци­гле тре­ба зна­ти сло­жи­ти на зе­мљи, то ни ма­ло ни­је ла­ко, да се раз­у ­ме­мо.” „Ви мо­ра да сте же­на из срећ­ног бра­ка?” „Је­сам! Да вам ка­жем, муж и ја се и дан-да­нас сла­же­мо. Ни­смо се ни­кад ту ­к ли. Муж ми ни­је пи­јан­д у ­ра. Ни­сам бе­га­ла. Је­дан, оно што ка ­жу, ми­ран и ра­дан, нор­ма­лан се­љач­ки жи­вот. У бра­ку тре­ба би­ти по­пу­стљив. Да­нас сам ја кри­ва, муж по­пу­сти – су­тра је он крив, ја по­ пу­стим! Ми смо та­ко ва­зда жи­ви­ли... И до­бро смо жи­ви­ли! За вре­ме Ти­та ишли смо на Ја­дран­ско мо­ре, ова­ко као се­ља­ци, за вре­ме Ми­ло­ ше­ви­ћа – не бра­ним Ми­ло­ше­ви­ћа, да се раз­у ­ме­мо, го­во­рим искре­но!

– ишли смо на­шим ју­гом у Врд­ник на ба­зен, кад год смо има­ли вре­ме­ на, а от­кад су ови на вла­сти не мо­г у да одем ни до Но­вог Са­да, кад ме ау­то­бус ста­је ско­ро две­сто ди­на­ра... Не­ће­мо о по­ли­ти­ци. Ал’, са­мо да ка­жем, да је Ти­то жив, гла­са­ла би за Ти­та! Код ње­га сам нај­бо­ље живи­ла! Уби­ће ме муж што ла­јем! До­бро, би­ла сам и мла­ђа, лак­ше се уста­ја­ло ују­тру, и ни­шта ми ни­је би­ло те­шко. Му­зла сам кра­ве, сва­ко ју­тро се зна­ло: пр­во шта­ла! Има­ла сам му­ште­ри­ју ко­ја је сва­ко ју­тро до­ла­зи­ла по мле­ко, па сва­ки три-че­тр’ да­на до­ђу ови што има­ју ма­лу де­цу из Но­ вог Са­да, па сам сир че­тврт­ком но­си­ла у Зе­м ун, у фир­м у код мла­ђег бра­та, а пет­ком у Но­во­сад­ску бан­ку код Аре­не, си­г ур­но јед­но два­де­сет го­ди­на... На пи­ја­ци ни­кад ни­сам про­да­ва­ла! Али, то што смо ми про­ из­во­ди­ли, да се раз­у ­ме­мо, то је био вр­х ун­ски ква­ли­тет. Е, сад, го­дин’ да­на не др­жи­мо кра­ве, а ова два би­ка у шта­ли што ра­ни­мо то су њихо­ ва де­ца. За­до­вољ­на сам жи­во­том.” „Ка­ква су би­ћа кра­ве? Шта чо­век мо­же да на­у ­чи од кра­ва?”

230

Чекајући воз из Винковаца

„Мно­го! Да вам ка­жем, од сва­ке жи­во­ти­ње чо­век мо­же мно­го да на­у ­чи, ако је по­шту­је и ако са њом ле­по по­сту­па. Ја сам са кра­ва­ма це­ли жи­вот, и ни­ка­да ме ни јед­на ни­је ни оче­пи­ла. То су до­бра и па­мет­на би­ћа. Шта чо­век мо­же да на­у ­чи од кра­ва? Да све има сво­је вре­ме и да се при­род­ни за­ко­ни и ред мо­ра­ју по­што­ва­ти. Кра­ва ’пу­шта’ мле­ко у одре­ ђе­но вре­ме. Ако за­ка­сним де­сет ми­ну­та, окре­ће гла­ву... Му­у ­у ­у ­у ­у у... Про­ те­сту­је што сам за­ка­сни­ла! Са­мо што ме не пи­та: па, ди си до­сад?” „Да ли вас че­сто по­се­ћу­ју ова­кви као ја? Да ли за­ста­ју пред ва­шом ку­ћом? Шта вас пи­та­ју?” „Сва­ке го­ди­не оку­пе се ови са Ми­личи­них су­сре­та. По­не­кад уђу у дво­ри­ште и ми, кад смо ов­де, ску­ва­мо им ка­фу, по­ну­ди­мо ра­ки­ју... А од но­ви­на­ра, да вам искре­но ка­жем, ви сте пр­ви ко­ји је ме­не не­што пи­тао.” „Је­сам ли?” „Је­сте.” „Ето, ви­ди­те... Ипак сте за но­ви­не.”

(2008)

231

КОД ЗЛА­ТИ­ЋА У ЧЕ­РЕ­ВИ­ЋУ

Еле­гант­ни, вит­ки, сне­жни зво­ник че­ре­вић­ке па­ро­х иј­ске Цр­кве Све­тог Са­ве, укра­шен окру­глим, цр­ним, ла­тин­ским са­то­ви­ма, ути­сну­ тим у зи­до­ве као во­де­ни пе­ча­ти у пер­га­мент, за­ре­зан као свећ­њак ме­ђу ули­чи­це и со­ка­ке за­пе­тља­не у ле­сном бре­г у, не­бе­ска је гра­ђе­ви­на го­ спод­стве­но су­здр­жа­ног и јед­но­став­ног, ве­дрог и љуп­ког из­гле­да, озра­ че­на ја­ким жен­ским еле­мен­том у ау­ри, пре­ци­зно и спрет­но из­ре­за­них и во­ђе­них ли­ни­ја оцр­та­них у пра­зни­ни као суп­тил­ни ка­ли­граф­ски рад из­над гра­о­ра­стих и окер цре­по­ва и дим­ња­ка до­њег се­ла. Сто­ји у пра­зни­ни из­над ду­нав­ске пу­чи­не, уз­бу­дљи­ве и увек по­ма­ло су­ма­гли­ ча­сте во­де­не ма­се, ко­ја се од­о­зго – из­ме­ђу две руб­не ку­ће у ви­со­кој Ули­ци Ата­на­си­ја Ге­рет­ског – отва­ра на­гло и су­ге­стив­но, екс­пло­ди­ра у зе­ни­ца­ма, по­пут бе­ше­но­вач­ког пла­вет­ни­ла у очи­ма (с ко­јих је ски­нут по­вез) и, бар ме­ни, до­ду­ше с ма­ло при­стра­сног пре­те­ри­ва­ња пра­ши­на­ ра ко­ји се ола­ко за­цо­па у леп по­глед, при­зи­ва у ви­зу­ел­ном ал­бу­м у ду­ нав­ску дра­ма­тур­ги­ју Ста­рог Слан­ка­ме­на или Ста­рог Зе­му­на, гле­да­ног с Гар­до­ша. Ули­ца Ата­на­си­ја Ге­рет­ског, тр­гов­ца, бро­до­вла­сни­ка и до­на­то­ра (Ма­ти­це срп­ске), пр­вим ку­ћа­ма за­ко­ви­тла­на на Гра­д у, ви­со­ко у обла­ ци­ма из­над згу­сну­тог при­о­бал­ног са­ћа „го­спод­ског се­ла” (Б. Пе­тро­вић) и из­над ду­нав­ске при­то­ке Че­ре­вић­ког по­то­ка, за­пра­во је устро­је­на на за­о­бље­ним, ме­сти­мич­но гр­ба­вим и за­ру­ше­ним, ле­сним ле­ђи­ма исто­ риј­ског бре­га и ви­ди­ков­ца, стра­те­шке ан­тич­ке ка­ри­ке у лан­цу рим­ских по­ду­нав­ских сиг­нал­них твр­ђа­ва (ли­мес), од ко­је су у Че­ре­ви­ћу пре­жи­ ве­ле са­мо две ре­чи: град и гра­дац, па је та­ко и се­вер­ни део ули­це по­ср­бље­ ног че­ре­вић­ког Гр­ка Ге­рет­ског на Гра­д у, а не у Гра­д у. Ули­ца стар­т у­је по­ви­ше Цр­кве Све­тог Са­ве и хрп­том гу­сто на­се­ље­ног бре­га, оки­ће­на чар­но­је­ви­ћев­ским ку­ћа­ма (Ма­рун­кић, Ко­ла­рев, Је­ре­мић, Зла­тић...), тра­ ља­во за­ли­ве­на уским ас­фал­том под­мет­ну­тим као ку­ка­вич­је ја­је, кри­ву­да, 232

Чекајући воз из Винковаца

за­ла­ма и бла­го по­ни­ре пре­ма ра­шља­стом рас­кр­шћу и гро­бљу. До­ле, ле­во, пут се с рас­кр­шћа спу­шта се у цен­тар, по­л у­де­сно ус­пи­ње се на Ан­дре­вље. То је сле­па ули­ца, тач­ни­је по­лу­сле­па ули­ца, с об­зи­ром на то да се тра­ља­ви ас­фалт­ни ко­ло­воз пре­ки­да, од­но­сно по­чи­ње, код пр­вих ку­ћа из­над цр­кве, и с тог ме­ста, низ­бр­ди­цом (по­ред цр­кве) раз­мо­та­на је као кр­па­ра бе­тон­ска пе­шач­ка ста­за, пре­чи­ца из­ме­ђу Гор­њег и До­њег се­ла. Ста­ра, по­ро­дич­на ку­ћа пен­зи­о­не­ра Ла­за­ра Зла­ти­ћа, чо­ве­ка ко­ји је без­ма­ло че­тр­де­сет го­ди­на раз­во­зио ка­ми­о­ном бе­о­чин­ски це­мент, и у па­у­за­ма пу­то­ва­ња пре­зао во­ло­ве, ку­ћа у „град­ском” де­л у ули­це Та­се Ге­рет­ског... не, не... Ни­сам до­бро по­чео! Ку­ћа Ла­за­ра РО­К ЛИ­ЋА и ње­го­ве су­пру­ге Ве­ре (се­љач­ке кће­ри из Сви­ло­ша), бе­ла као пр­ви снег, чи­ста као пр­ва су­за, од­о­зго ско­ро хер­ме­ тич­но оп­то­че­на си­вим, па­ти­ни­ра­ним, ла­ти­ча­стим цре­пом дво­слив­ног кров­ног ске­ле­та, с фло­рал­ним мо­ти­вом у ко­си, са­мо­ни­клом фа­ми­ли­ јом там­но­зе­ле­не ма­хо­ви­не, До­брог ду­ха ку­ће, као с пли­ша­ним ја­сту­ чи­ћи­ма за­ле­пље­ним на цре­пу куј­ни­це, оте­ло­вље­ње је срп­ске се­љач­ке фру­шко­гор­ске ку­ће, с по­чет­ка XX сто­ле­ћа, ка­кве су при­пад­ни­ци (че­ре­ вић­ког) сред­њег ста­ле­жа уре­зи­ва­ли у ле­сне бре­го­ве и по­точ­не ја­ру­ге, с во­де­не и коп­не­не стра­не Пла­ни­не, гра­ђе­на у це­ли­ни од без­ма­ло ме­тар де­бе­лог на­бо­ја, ка­ло­рич­не зе­м ља­не сме­ше стег­н у ­те у зи­до­ви­ма као бе­тон, и пр­во­бит­но као ма­ло­лет­ни­ца по­кри­ве­на сно­по­ви­ма тр­ске. Пре не­го што је ку­ћа, то јест тр­шча­ни ну­кле­ус или пре­те­ча ку­ће (ку­ће­рак), пре­шла пре сто го­ди­на у вла­сни­штво Зла­ти­ћа, жи­ве­ли су у на­би­ја­чи „не­ки ба­ба и де­да”, по све­м у су­де­ћи гра­ди­те­љи и пр­ви вла­сни­ци ку­ће (ку­ћер­ка). Пре­ма то­ме, нај­ста­ри­ји део Зла­ти­ће­ве на­би­ја­че на Гра ­д у, „ба­би­на и де­ди­на” гра­ди­тељ­ска тр­шча­на за­о­став­шти­на, тро­у ­гла­стим за­ба­том и про­зо­ром из­ла­зи на ули­цу Ге­рет­ског, а с уну­тра­шње стра­не, пру­жа се у ду­би­ну дво­ри­шта, под бла­гим на­ги­бом, све до ивич­не вер­ ти­ка­ле гон­ка, отво­ре­ног ход­ни­ка с два пра­во­у­гла сту­ба но­са­ча на који­ма се осла­ња­ју гре­де, с два ду­бо­ка, кр­ста­ста про­зо­ра бли­зан­ца и с боч­но по­ста­вље­ним, ста­кле­ним вра­ти­ма у гон­ку: глав­ни при­ступ у ку­ћу. Пре сто го­ди­на, убр­зо по­што је је­дан од три си­на ро­до­на­чел­ни­ка Пан­те Зла­ти­ћа... не, не... Опет ни­сам до­бро по­чео! Убр­зо по­што је је­дан од три си­на Пан­те КА­РА­БА­ШЕ­ВА, по име­ну Ни­ко­ла Зла­тић Ка­ра­ба­шев, ку­пио ову ку­ћу, од­но­сно ње­ну ма­њу тр­шча­ ну вер­зи­ју, од ми­сте­ри­о­зног че­ре­вић­ког па­ра „ба­бе и де­де”, он или, пак, 233

Жељко Марковић

сле­де­ћи вла­сник ку­ће (Дра­го­љуб Зла­тић Ка­ра­ба­шев), ни­сам ука­пи­рао – ски­да(ју) тр­шча­ну ка­пу и др­ве­ну кон­струк­ци­ју кро­ва и ре­ђа(ју­) цреп, исти овај за­о­бље­ни цреп ко­ји је, углав­ном, и са­да за­тут­ка­ли­сан на ку­ћи и куј­ни­ци. Ни­ко­ла Зла­тић Ка­ра­ба­шев, то је из­ве­сно, до­гра­дио је уз ку­ћу ка­ча­ру, ома­њи по­друм уко­пан у зе­мљу (ис­пу­њен цр­ве­ним вин­ским и ми­ри­сом ди­мље­не сви­ње­ти­не), а Дра­го­љуб Зла­тић Ка­ра­ба­шев, по­што је ку­ћу око де­вет­сто че­тр­на­е­сте ку­пио од Ни­ко­ле, свог ро­ђе­ног стри­ца, до­г ра­дио је шта­л у у про­д у ­жет­к у ка­ча­ре (са­да су у шта­ли две де­бе­ле кр­ма­че, а ра­ни­је су ту би­ли во­ло­ви, јун­ци и коњ), и та­ко се цео овај по­ ро­дич­ни си­стем на Гра­д у, пар­че по пар­че, сме­стио под је­дан ду­гач­ки кров. Не, ипак, под два кро­ва! Ју­жно, на­спрам гон­ка Ве­ли­ке ку­ће, пре­ко дво­ри­шта по­пло­ча­ног ци­глом, сто­ји Ма­ла ку­ћа – ку­ће­рак или куј­ни­ца, лет­њи обје­кат ко­јег је још Ни­ко­ла Зла­тић Ка­ра­ба­шев ку­пио с Ве­ли­ком ку­ћом, и у ко­јем са­да, док за ку­хињ­ским сто­лом раз­го­ва­рам са Ла­за­ром Зла­ти­ћем Ро­к ли­ћем, ње­го­ва су ­пру ­га Ве­ра по­х у ­је не­дељ­н у пти­ц у. И, до­бро, да чу­је­мо, зна ли се тач­на го­ди­на град­ње ку­ће? „Е, не зна се... Зна се, уо­чин! Не­где је за­пи­са­но у књи­га­ма, али ја не знам! Кад­год су ту жи­ви­ли, ме­ни је де­да Дра­го­љуб при­чо, не­ки­и­и­ии...” „Де­да и ба­ба, то сте ми ре­кли... Ко су они? Зна­те ли им име­на, не­ што по­бли­же о њи­ма?” „Не знам! Ни­ко­ла Зла­тић Ка­ра­ба­шев, тај мој пре­дак, Пан­те Ка­ра­ ба­ше­ва син, ку­пио је ку­ћу кад се де­лио са ро­ђе­ном бра­ћом.” „А где је до та­да жи­вео?” „Ко где је жи­вио? Ни­ко­ла? – Жи­ви­ли су ето ту у овој ку­ћи пре­ко ули­це, где се мој чу­кун­де­да Пан­та Зла­тић удо.” „Удо се... За ко­га?” „Удо се за Ка­т у Ка­ра­ба­шев или Ка­ра­ба­ше­вић, ко­ли­ко ја знам, ако је то та­ко. Ка­та је би­ла је­ди­ни­ца. И жи­ви­ла је са ро­ди­те­љи­ма у тој њи­ хо­вој ку­ћи пре­ко пу­та. Тај мој чу­кун­де­да Пан­та, до­но јој је у ку­ћу пре­ зи­ме Зла­тић! Пан­ти­ни су, бар та­ко је ме­ни де­да Дра­го­љуб при­чо, до­шли у Ау­стри­ју од­нег­де из Ср­би­је, има­ли су ку­ћу до­ле код пи­ја­це, и би­ли су ске­ле­џи­је у Че­ре­ви­ћу. Ми, пре­ма то­ме, но­си­мо зе­то­во пре­зи­ме и, по тој ба­ба Ка­ти Ка­ра­ба­шев, до­би­ли смо шпиц­на­мет Ка­ра­ба­ше­ви. Пан­та и Ка­та, ко­ли­ко ја знам, има­ли су си­но­ве Ни­ко­л у, Ћи­ру и Ата­на­си­ја и ћер­ке Ану и Зо­ру... Зо­ру сам ја упам­тио... Та­са је ку­пио ку­ћу до­ле у се­лу, Ћи­ра је осто са ро­ди­те­љи­ма у овој ку­ћи пре­ко пу­та, а Ни­ко­ла је са фами­ ли­јом жи­вио оде у ку­ћи... И он­да је Ни­ко­ла про­до ку­ћу свом ро­ђа­ку а мом де­ди по оцу Дра­го­љу­бу Зла­ти­ћу Ка­ра­ба­ше­ву.”

234

Чекајући воз из Винковаца

„За­што?” „За­то што су му у овој ку­ћи умр­ле три ће­ри! И ни­је тео ви­ше да жи­ви оде... Го­во­ри­ло се да у овој ку­ћи не мо­гу да оп­ста­ну жен­ска де­ца.” „Су­је­вер­на глу­пост. Сла­же­те се са мном?” „Глу­пост, сла­жем се... Дра­го­љуб Зла­тић Ка­ра­ба­шев, мој де­да, оже­ нио се за Да­рин­ку, од Ту­би­них из Ле­ди­на­ца, и с њом је ис­пр­ва жи­вио у ку­ћи сво­јих ро­ди­те­ља Ата­на­си­ја Та­се... по ње­му је мој отац до­био име... и же­не му Ма­це, ро­дом из Ја­ска... Де­да Дра­го­љуб и мај­ка Да­рин­ка са де­цом јед­но вре­ме су жи­ви­ли код Ни­ко­ле у овој ку­ћи у ки­ри­ји, мој отац се и ро­дио у ки­ри­ји. И, кад су ку­пи­ли ку­ћу, за­де­си их не­сре­ћа, те­шко им се раз­бо­ли ћер­ка Ан­ка, ро­ђе­на се­стра мог оца Та­се, ду­го су је ле­чи­ли, си­ро­т у. Умр­ла је у два­де­сет че­твр­тој го­ди­ни.” „Умр­ла... У овој ку­ћу?” „Да. И он­да је опет кре­ну­ла при­ча да у овој ку­ћи жен­ска де­ца... Ма, глу­пост! А ка­ко је он­да оп­ста­ла мо­ја се­стра Ан­ки­ца, ро­ђе­на је у овој ку­ћи, но­си тет­ки­но име! Жи­ви са на­ма, про­фе­со­ри­ца ен­гле­ског у пен­ зи­ји. Жи­ви­ла је у Бе­о­гра­д у, има та­мо и стан, стан смо из­да­ли под­ста­ на­ри­ма.” „Има­те ли ви де­це?” „Има­мо си­на Ми­ло­ша! Стар је два­де­сет јед­ну го­ди­ну. Сад је у вој­ ски. Ка­сно смо га до­би­ли, де­сет го­ди­на смо га Ве­ра и ја че­ка­ли, и ено га, са­да, на сли­ки... Ја свог оца Ми­ку Ро­кли­ћа ни­сам упам­тио.” „Зар ваш отац ни­је Ата­на­си­је Зла­тић?” „То му је пра­во име и пре­зи­ме, тач­но, али у Че­ре­ви­ћу сви су га зва­ ли Ми­ка Ро­клић, и по ње­му сам и ја до­био шпиц­на­мет Ро­клић! Цео Че­ ре­вић зна ме као Ла­зу Ро­кли­ћа! Ди сам стао? А, да! Мог оца Та­су, био је иле­га­лац, стре­ља­ли су Нем­ци на Сај­ми­шту, кад сам ја имо се­дам ме­се­ци. Ма­тер мо­ја На­да, по­ре­клом од Га­ји­ћа из Бин­г у­ле...” „Ко­је Бин­г у­ле?” „Из До­ње Бин­г у­ле, код Ер­де­ви­ка. Има­ла је два­де­сет три го­ди­не, кад је оста­ла без му­жа и ви­ше се ни­је уда­ва­ла. Жи­ви­ла је у овој ку­ћи са све­кром и све­кр­вом. Ја сам се оже­нио за Ве­ру се­дам­де­сет осме, имо сам три­де­сет пет го­ди­на, ма­тор мо­мак. И шта још да ка­жем? Ва­зда сам чи­то књи­ге! Во­лим књи­ге! Ка­ко се не­ка књи­га по­ја­ви у но­ви­на­ма, ку­ пим је или на­ру­чим. Прет­про­шле го­ди­не кврц­но ме ма­ли шлог, мо­жда је по­сле­ди­ца ду­ва­на, пу­шио сам пре­ко сва­ке ме­ре.” Ста­ра ку­ћа Ла­зе и Ве­ре Зла­тић на че­ре­вић­ком Гра­ду бри­жно је одр­ жа­ва­на, оба­су­та да­ро­ви­ма жен­ске ру­ке. Му­шка­тле се цр­ве­не у сак­си­ја­ма.

235

Жељко Марковић

Ме­тла на­сло­ње­на крај вра­та на зид куј­ни­це. Ни јед­не трав­чи­це у ша­ во­ви­ма ци­гли ко­ји­ма је по­пло­ча­но дво­ри­ште. Зе­мља­ни зи­до­ви ку­ће, по­пут за­пе­че­ног, ука­лу­пље­ног блат­ног са­ла, као и дру­где по Сре­му код на­би­ја­ча из исте ау­тох­то­не фа­ми­ли­је, има­ју не­рав­ну, хра­па­ву и на­мре­ шка­ну по­вр­ши­ну, и ту­пе, за­ко­ше­не и кри­ву­да­ве иви­це, као да им фор­му, га­ба­ри­те и ста­ти­ку ни­је кро­јио ви­сак, као да су их мај­сто­ри рав­на­ли и дле­то­ва­ли дла­но­ви­ма, уме­сто ми­стри­јом, и ме­сти­мич­но ода­ју ути­сак на­д у­ва­но­сти ре­у ­ма­то­зног тки­ва (син­дром на­д у­ва­не ша­ке). За­ли­ве­ни гу­стим на­ма­зи­ма креч­ног мле­ка, шља­ште­ће бе­ли, и под­ву­че­ни ви­со­ком и пре­ци­зном там­но­бра­он со­клом, зи­до­ви ку­ће с рас­цве­та­лим ма­лим гон­ком, ру­рал­ног и не­са­вр­ше­ног из­гле­да, за­сво­ђе­ни исто та­ко из­вито­ пе­ре­ном кров­ном кон­струк­ци­јом, оди­шу ле­по­том јед­но­став­них ре­ше­ ња. Огра­ђе­на, до ули­це Ге­рет­ског (на том де­л у ули­ца је уско гр­ло, ако ме се­ћа­ње не ва­ра и нај­у­жа је на це­лом свом то­ку), ма­сив­ним и крат­ким, бе­ло и све­же окре­че­ним зи­дом од мал­те­ри­са­не ста­рин­ске ци­гле, за­ли­ ве­ним од­о­зго бе­тон­ском ко­ш у­љи­цом за­ко­ше­ном пре­ма дво­ри­шту, с ме­тал­ном, ка­фе­ном, дво­крил­ном ка­пи­јом, угла­вље­ном из­ме­ђу два ро­ бу­сна, ози­да­на сту­ба, на­лик на не­ка­кве кућ­не по­ста­мен­те, с ма­лим, пи­ра­ми­дал­ним из­ра­сли­на­ма од ци­гле на вр­х у (у функ­ци­ји скром­не естет­ске над­град­ње), ку­ћа Зла­ти­ћа и све око ку­ће – ску­па с му­жев­ним ду­дом у цен­трал­ном де­лу ци­глом па­то­си­ра­ног пред­њег дво­ри­шта, ко­јег је за­са­дио пат­на­е­сто­го­ди­шњи Ла­за – иси­ја­ва ути­ском ду­бо­ке и спо­кој­не ста­ро­сти и, при том, што је ве­ли­ка ствар, са­вр­ше­но очу­ва­не ау­тен­тич­ но­сти, али по­врх све­га, ку­ћа за­во­ди, пле­ни и ин­три­ги­ра дир­љи­вом во­љом за жи­во­том, уред­но­шћу и хар­мо­ни­јом у ста­ро­се­де­лач­кој дис­кре­ци­ји скрај­ну­тог кут­ка че­ре­вић­ког рим­ског Гра­да. И са­да још са­мо сли­чи­ца за но­ви­не... „Оће­те да ме сли­ка­те? Ајао! Не­мој­те, ко Бо­га вас мо­лим. Сли­кај­те ку­ћу! Ман­те ме­не, цео Че­ре­вић зна за Ро­кли­ћа, па да се при­ча по се­л у. Ја не во­лим пу­бли­ци­тет. На­пи­ши­те да сте би­ли код Зла­ти­ћа и ни­ко не­ће зна­ти код ко­га сте би­ли у Че­ре­ви­ћу!

(2009)

236

СА­ГА О АЋИ­МО­ВИ­ЋИ­МА И ВО­ДЕ­НИ­ЦИ

Ар­х ив­ски ка­пи­та­лац из ста­кле­не фла­ше Пр­во су из Ста­ре Ср­би­је, под тур­ском оку­па­ци­јом, пре­ве­сла­ла „у Срем, у Не­мач­ку” три бра­та (пре Чар­но­је­ви­ћа): је­дан је ве­сла од­ло­жио у пла­вом Бе­ше­но­ву, дру­ги у цр­ним Гр­гу­рев­ци­ма, а Јо­ван пре­ђе Пла­ни­ну, спу­сти се са чо­та у љу­би­ча­сти Че­ре­вић „и ту се на­ста­ни код Ше­ла­ла, га­зде ве­ли­ког у оно вре­ме, и слу­жа­ше га де­вет го­ди­на без же­не и осам го­ди­на са же­ном.” Га­зда Ше­лал, чо­век иму­ћан и пра­зан, ко­ји са сво­јом же­ном ни­је ство­рио де­цу и „не­и­ма­де ни­ког од ср­ца”, пре­пи­сао је це­ло сво­је има­ње слу­ги Јо­ва­ну, да га овај ужи­ва по­сле га­зди­не смр­ти. И сад, шта се у ме­ђу­вре­ме­ну по­ка­ра­ба­си­ло ме­ђу њи­ма, не­ја­сно је из Ми­ло­ше­вог ру­ко­пи­са: би­зни­смен Ше­лал, углав­ном, ако сам схва­тио си­т у­а­ци­ју, от­п у­сти рад­ни­ка Јо­ва­на с от­прем­ни­ном у ви­д у „че­сти­це има­ња”, овај рас­кр­чи по­кло­ње­ну шу­м у, са­гра­ди ку­ћу у Че­ре­ви­ћу, и у тој ку­ћи же­на му ро­ди си­на Аћи­ма. И Аћим ро­ди Ва­с у Аћи­мо­ви­ћа. И Ва­са ро­ди Јо­ва­на. И Јо­ван ро­ди Иг­ња­та. И Иг­њат (1809–1890) ро­ди Ђо­ку (са пр­вом же­ном Аном), Ла­за­ра и Ми­ло­ша. И Ми­лош ро­ди... Код Ми­ ло­ша ће­мо за­ста­ти! И по­за­ба­ви­ће­мо се ње­го­вом исто­ри­јом из ста­кле­не фла­ше. Тај до­ку­мент, пи­сан чит­ко и пит­ко, ра­ци­о­нал­ним је­зи­ком, нека вр­ста по­ро­дич­ног за­пи­са Ми­ло­ша Аћи­мо­ви­ћа (1854–1928) из Че­ре­ви­ ћа о „исто­ри­ји” јед­не во­де­ни­це по­то­ча­ре у Су­се­ку (на­се­ље Ко­ру­шка), с освр­том на по­ро­дич­но ста­бло че­ре­вић­ких Аћи­мо­ви­ћа, на­пи­сан на хар­ти­ји при­стој­ном ћи­ри­ли­цом 15. мар­та 1891. („Да­де ми бог да ово де­ло до­вр­шим.”), и оста­вљен „за спо­мен мла­дом на­ра­шта­ју”, та­ко што га је Ми­лош (муж Ми­ли­це Те­шић и отац њи­хо­ве де­це Ма­ри­је, Са­ве, Ву­ко­са­ве и Ђо­ке), угу­рао у ста­кле­ну фла­шу и фла­шу за­зи­дао у те­мељ сво­је во­де­ни­це, ћу­тао је у зи­д у мно­го го­ди­на, све док га ни­је от­крио 237

Жељко Марковић

ње­гов син Са­ва (1883–1976), де­да Ва­си­ли­ја Аћи­мо­ви­ћа, Но­во­са­ђа­ни­на, с три­сто­го­ди­шњим узе­мље­њем у пле­мић­ком се­л у Че­ре­ви­ћу. При­ча о во­де­ни­ци по­то­ча­ри у Су­се­ку, кре­ну­ла је са Ср­би­јан­цем Ра­дом Дун­ђе­ром, по­ре­клом из Ма­чве, ко­ји во­де­ни­цу „пр­ви про­из­ве­де на овом зе­м љи­шту”. Тур­ски др­жа­вља­нин, из­гле­да, пр­о­бле­ма­тич­не про­шло­сти и „пу­ста­и­ја ко­ји због то­га пре­бе­же ова ­мо у Не­мач­к у од Ту­ра­ка” – са­гра­ди, да­кле, во­де­ни­цу на по­то­ку (а Тур­ци­ма ни­је ва­љао), уре­за сво­је име у те­ме­ље гра­ђе­ви­не (Ми­лош Аћи­мо­вић: „...на­ђо пот­пис у ка­ме­ну... кад сам из­но­ва по­ди­зо је с оцем Иг­ња­том...”), и кад му је од­ о­зго (или, ипак, од­о­здо) до­шло вре­ме за пу­то­ва­ње у дру­г у ди­мен­зи­ју, Ра­да Дун­ђер умре у Че­ре­ви­ћу. Гроб му се не зна! Ње­го­во жи­вот­но де­ло – во­де­ни­ца по­то­ча­ра у Су­се­к у, „до­спе Еви Грч­кој”, же­ни ње­го­вој (?), ко­ја је обје­кат (Дун­ђер се још че­ сти­то ни­је ни охла­дио у гро­бу) лад­но про­да­ла Пе­тру Ко­сти­ћу из Че­ре­ви­ћа, по­ср­бље­ном Цин­ца­ру (Пе­ра Цин­цар), а овај је, опет, „по­што ни­ко­га он не­и­ма ­ше од ро­да ро­ђе­ни­је­га”, имо­ви­ну с во­ де­ни­цом „по смр­ти сво­јој” пре­ пу­стио Ма­ри­ји Го­рец­ки (Ма­ри­ја Бо­жић­ка) и Јо­ва­ну Мак­си­мо­ви­ ћу, че­ре­вић­ком па­ро­х у. И сад, ако је ве­ро­ва­ти Ми­ло­ ше­вој исто­ри­ји из фла­ше, Го­рец­ ка и Мак­си­мо­вић, пре­ма усло­ву Пе­ре Цин­ца­ра, би­ли су у оба­ве­ зи, мо­рал­ној оба­ве­зи, „зда­ти Ма­ ти­ци срп­ској 40.000 фо­рин­ти у го­то­вом нов­цу” (од ње­го­ве про­ да­те имо­ви­не), с тим да пре­о­ста­ ли но­вац по­де­ле ме­ђу со­бом на рав­не ча­сти. Ме­ђу­тим, по­што су ово дво­је за­др­жа­ли ро­ђа­ков име­ так и, шта­ви­ше, до­спе­ли до то­га да пад­ну у дуг пре­ма Ма­ти­ци, по­ што су па­ли у не­мар, за­ва­ди­ли се За­пис из фла­ше о во­де­ни­ци по­то­ча­ри у Су­се­ку и – бан­к ро­т и­ра ­л и, „оста па­р ох 238

Чекајући воз из Винковаца

Ј. Мак­си­мо­вић прост од про­да­је, кроз адво­ка­та Чо­ба­но­ви­ћа из Ми­тро­ ви­це, а Ма­ри­ја, као и сва­ка не­ве­ста, па­де и све се ње­но про­да, и свет (се) под­ми­ри...” И та­ко во­де­ни­ца по­то­ча­ра, ко­ја је оста­ла на Ма­ри­ји­ном име­ну, до­спе у ру­ке То­до­ра Ко­сти­ћа! Тај Ко­стић, чо­век за­гу­ље­не и агре­ сив­не на­ра­ви, гу­бит­ник и тра­ги­чар, ко­јег су у Че­ре­ви­ћу осло­вља­ва­ли са Апа (Ко­стић), по­то­ча­ру је др­жао под не­ком вр­стом за­ку­па („...не мо­ га­ше му да­ти пра­ва на њу...”). Во­де­ни­цом је упра­вљао „не­ко­ли­ко вре­ме­ на” (ста­ра срп­ска ме­ра за вре­ме), и за ње­га су рин­та­ли во­де­ни­чар Мар­тин Тур­ба и ње­го­ва же­на Тур­би­ни­ца, пар ко­јег је Апа, на­вод­но, мал­тре­ти­ рао, па и ту­као. И Тур­би­ни му за­па­ле во­де­ни­ц у. И он­да је Ко­сти­ћа за­ре­ђа­ло. За­тр­ла му се це­ла по­ро­ди­ца, по­мре­ше му де­ца: Сте­ван, Ко­ста, Ђу­ра, Пер­са (тзв. Да­да) и Нан­чи­ка. И ка­да му је умр­ла и же­на, Апа „на­ рав­но не­ма­ше ће­фа ни­на­што”, на­пу­сти за­па­ље­ну во­де­ни­цу у Су­се­ку, и ру­ше­ви­на се „на име Ма­ри­је Ге­рец­ки про­да и за­ку­пи је на дра­жби Јо­ван Мак­си­мо­вић, па­рох че­ре­вић­ки...” Ни­је ја­сно ни ме­ни, али иде­мо да­ље... Па­рох је ру­ше­ви­ну во­де­ни­це, или бо­ље ре­ћи по­точ­но зе­мљи­ште на ко­јем је ста­ја­ла, про­дао Ми­ло­шу Аћи­мо­ви­ћу (за 103 фо­рин­те), ау­то­ру ове исто­ри­је из фла­ше, а овај, опет, са сво­јим оста­ре­лим оцем Иг­ња­том, за­с у­че ру­ка­ве („Ме­сто го­ло и зач­нем кр­чи­ти и по­ди­за­ти на но­во...”), и ка­да се по­ка­за­ло да оних ње­го­вих 100 фо­рин­ти не­ће би­ти до­вољ­но за за­вр­ше­так по­сла, за­па­де у жр­вањ зај­мо­да­ва­ца, ко­ји су му „ко­жу де­ра­ ли”. У Но­вом Са­д у по­зај­мио је 100 фо­рин­ти, „...и од Јо­це 100 ф., и од Ђо­ке Ва­си­ћа 100 ф., и од Ма­це Су­диц­ки 200 ф., и од Сте­ва­на Сом­бор­ца 100 фо­рин­ти...” По­с у­ђе­ни но­вац у по­чет­ку је ре­дов­но вра­ћао („Сваг­ди сам ка­ма­т у 20 ф. по сто­ти­ни пла­ћао...”), али он­да уда­ри лед две го­ди­не уза­стоп­це и све му по­т у­че, та­ко да ка­ма­т у ни­је имао од че­га да пла­ћа (не­го је ста­вио у глав­ни­цу), по­сле ле­да уда­ри фи­лок­се­ра и „по­је­де све где год је шта на­шла”, и Ми­лош Аћи­мо­вић па­де у бо­лест. Во­де­ни­цу је (са оцем Иг­ња­том) зи­дао од 1880. до 1886. го­ди­не, и ка­да га је сру­ши­ла бо­лест, од­лу­чио је да пре смр­ти оста­ви пи­са­ни траг о њи­хо­вој во­де­ни­ци по­то­ча­ри у Су­се­ку, „не­ка се зна ко је по­ди­гао, и да ни­је ла­ко па­ло”, и за­пис о сво­јој ло­зи Аћи­мо­ви­ћа, по­чев од она три ве­сла­ча из Ста­ре Ср­би­је. На­пи­сао је ову исто­ри­ју, па­пир је угу­рао у ста­ кле­ну фла­шу, и фла­шу за­зи­дао у те­мељ во­де­ни­це, па у не­ком та­мо сто­ ле­ћу, „ко год на ово на­и­ђе, не­ка ви­ди тру­до­љу­би­ве пат­ни­ке”. На­и­шао је ње­гов син Са­ва. И Са­ва ро­ди Ми­лан­ка, Ни­ко­лу, Јо­ва­на, Пе­ру и Или­ју. И Ми­лан­ко ро­ди Са­ву. И Са­ва ро­ди На­д у и Ми­ру. И Ни­ко­ла ро­ди Јо­ ва­на и Ва­си­ли­ја... Код Ва­си­ли­ја ће­мо за­ста­ти!

239

Жељко Марковић

Тај госн Ва­си­ли­је Аћи­мо­вић, ста­нов­ник Но­вог Са­да, ко­јег сам го­ре по­ме­нуо, цим­нуо ме јед­ног да­на те­ле­фо­ном, и ре­као да, са­мо за ме­не, по­се­д у­је ар­хив­ског ка­пи­тал­ца, ру­ко­пис из фла­ше свог пра­де­де Ми­ло­ ша. И прем­да се, ка­ко би дру­гим не­к им по­во­дом, а има­ју­ћи ме­не у ви­ду, при­ме­тио је­дан мој по­зна­ник, „ву­ку не до­но­си хра­на”, не­го је вук сам на­ла­зи – вук је, ово­га пу­та, ипак, под­ле­гао дра­жи­ма ка­би­нет­ског но­ви­нар­ства. Си­шао сам на пор­тир­ни­цу Днев­ни­ка, пре­у­зео ру­жи­ча­сту ко­вер­т у с ко­пи­јом за­пи­са из ста­кле­не фла­ше, ко­ју ми је оста­вио госн Ва­си­ли­је, и скуц­као ову са­г у о ста­рој по­ро­ди­ци Аћи­мо­вић из Че­ре­ви­ ћа и њи­хо­вој во­де­ни­ци по­то­ча­ри у Су­се­к у (од ко­је одав­но не­ма ни ка­мен­чи­ћа), за­тво­рио га у елек­трон­ску ку­ти­ју и за­зи­дао у ди­ги­тал­ну ар­х и­ву, па у не­ком та­м у сто­ле­ћу, „ко год на ово на­и­ђе, не­ка ви­ди тру­ до­љу­би­ве пат­ни­ке”.

(2010)

240

ТАЈ­НА БР­ДА­РЕ­ВОГ БРЕ­ГА

Ви­то­јев­ци, До­си­те­је­ва ули­ца. „Ка­да су мо­ји пре­шли Са­ву? Пи­тај бо­га!” ре­че Па­вле Ма­рин­ко­вић, чо­век на стар­т у осмог кру ­га сво­је срем­ске би­о­гра­фи­је. То је ста­рац оштрих цр­та, из­д у­же­ног, за­га­си­тог ли­ца, ко­шча­тог но­са, гла­ве оп­то­ че­не бес­пиг­мент­ном, чвр­стом ко­сом и кру ­ж но за­ста­к ље­них очи­ју. Се­ди за сто­лом у тер­мал­но тре­ти­ра­ној куј­ни­ци, осло­њен по­длак­ти­ца­ ма на уштир­ка­ну, хе­кла­ну шу­сти­клу, бље­шта­во бе­л у као мраз пец­нут сун­цем на про­зор­ском ста­клу, бу­бре­зи­ма окре­нут шпо­ре­ту на ко­јем се у сре­бр­ном лон­цу крч­ка и пу­ши веш. По­ред шпо­ре­та је ње­го­ва же­на. „Јед­ни су до­шли са Чар­но­је­ви­ћем, то је си­гур­но, дру­ги убр­зо по­сле ње­га... Или пре ње­га? Сад, ко ће то зна­ти. Ја би ре­ко, по­сле ње­га. То се по­у­зда­но не мо­же утвр­ди­ти у Сре­м у.” „Мо­ж да и мо­же”, ре­кох пен­зи­о­ни­са­ном чи­нов­ни­к у ви­то­је­вач­ке Ме­сне кан­це­ла­ри­је. „А тур­ски и ау­стриј­ски из­во­ри и по­пи­си ста­новни­ штва? Беч­ка ар­х и­ва? Срп­ске цр­кве­не књи­ге ро­ђе­них и умр­лих?” Сле­ди дру­штве­на игра на те­му ко је пре до­шао. А ус­пут ће­мо реши­ ти и три­ста го­ди­на ста­ру тај­ну Бр­да­ре­вог бре­га у се­лу Ја­зак на Фру­шкој го­ри. „Ви­те ова­ко”, по­че Ма­рин­ко­вић с ка­жи­пр­стом у ва­зду­ху. „Ма­тич­не књи­ге у Ме­сној кан­це­ла­ри­ји у Ви­то­јев­ци­ма во­де се од 1862! Ис­под те цр­те све је ма­гла! Ни­шта не ви­ди­мо. И, сре­ћом, баш те го­ди­не ро­ђен је у ста­рим Ви­то­јев­ци­ма, бли­же Са­ви, мој пра­де­да Ра­до­ван Ма­рин­ко­вић. Ка­жу да је би­ло њих три бра­та, је­дан се ску­ћи у Вог­њу, дру­ги оде у Нове Кар­лов­це код Ин­ђи­је – чу­јем да та­мо има де­се­так ку­ћа Ма­рин­ко­ви­ћа – а Ра­до­ван је осто да жи­ви у ста­рим Ви­то­јев­ци­ма. Има нас и у Ру­ми, да­бо­ме. Ов­де у се­л у има шест ку­ћа Ма­рин­ко­ви­ћа, сви смо у срод­ству. Кр­сна сла­ва нам је Ђур­ђиц! Пра­де­да је имо шпиц­на­мет Ла­ка. И, ка­жу, во­ло је сви­ње. Имо је мно­го сви­ња у шу­ми на Са­ви и тр­го­во је сви­ња­ма 241

Жељко Марковић

са ком­ши­ја­ма Ма­чва­ни­ма. Син му је Па­вле, ро­ђен у ста­рим Ви­то­јев­ци­ ма 1888. го­ди­не. И Па­вле Ма­рин­ко­вић, тај мој де­да по оцу, др­жо је сви­ ње у шу­ми. Мој отац Ра­до­ван до­био је име по свом де­ди. Ја сам до­био име Па­вле по свом де­ди. Мој син Ра­до­ван до­био је име по свом де­ди. А син мо­је ћер­ке Зо­ри­це до­био је име Па­вле по ме­ни, свом де­ди... Ми у Сре­м у та­ко да­је­мо име­на! Ма­тер ми је од До­ста­ни­ћа, јед­на од нај­ста­ ри­јих по­ро­ди­ца у Ви­то­јев­ци­ма, да­ле­ким по­ре­клом из Ма­чван­ске Ми­ тро­ви­це.” Па­вло­ва су­пру­га вар­ја­чом му­ља веш у сре­бр­ном лон­цу на рин­гли. „А ода­кле сте ви го­спо­ђо?” упи­тах Љи­ља­ну Ма­рин­ко­вић. „Ја сам из Бо­га­ти­ћа... Ма­чва!” „Кад сте ви до­шли у Срем?” „Кад сам се за­љу­би­ла у Па­ју!” * * * Сте­ја­нов­ци, Бри­ло­ва ули­ца. У авли­ји ис­пред ду­гач­ке бе­ле ку­ће ис­то­ри­шем са Ђор­ђем По­по­ви­ ћем, крат­ко под­ши­ша­ним, про­ће­ла­вим мла­ди­ћем у рад­ним пан­та­ло­на­ ма на тре­ге­ре, ја­ких ко­сти­ју ли­ца опр­ље­ног на­ко­стре­ше­ном бра­ди­цом, тран­зи­ци­о­ном жр­твом рум­ске гу­ма­ре („На­пу­стио сам гу­ма­ру... Не­ћу ви­ше да им ра­дим џа­бе!”), ко­ји са­да ко­па на сво­јој њи­ви и хра­ни кр­ма­ че, ду ­ма­ју­ћи ка­ко да унов­чи бо­жи­ји дар: ком­по­н у ­је у гла­ви му­зи­к у не­ке пе­сме („Ко­пам на њи­ви и ком­по­ну­јем... Све са­ми хи­то­ви!”), прем­ да не зна да сви­ра ни на јед­ном ин­стру­мен­т у. Ње­го­ва же­на До­ста­на, шмр­ком ку ­па ау ­то на ули­ци, пред отво­ре­ном ка­пи­јом. Па­т у­ља­сти, цр­ни пас, с лоп­том ди­вљег ме­са ме­ђу зад­њим но­га­ма, ге­га се кроз авли­ју као пат­ка. „Мо­ји су у Срем до­шли из Ва­љев­ске Ка­ме­ни­це, по­чет­ком осам­на­ е­стог ве­ка, убр­зо по­што су се Тур­ци по­ву­к ли из ових кра­је­ва”, ка­же По­по­вић. А ја (це­пи­дла­чим): „Има­те ли не­ки до­ку­мент као до­каз? Цр­кве­не књи­ге? Ма­тич­не књи­ге? На осно­ву че­га зна­те ка­да су до­шли?” „По­ро­дич­но пре­да­ње”, ре­че По­по­вић. „А има­мо и књи­г у о Сте­ја­ нов­ци­ма, у њој пи­ше цр­но на бе­ло ка­да су мо­ји По­по­ви­ћи до­шли у Срем”, за­тим по­гле­да пре­ма ка­пи­ји. „До­ста­на, иди у ку­ћу и до­не­си но­ ви­на­ру ону књи­г у о се­л у! Пре­ки­ни пра­ње, по­сле ћеш...” А До­ста­на (ма­ше): „Не­мој­те ме­не у но­ви­не! Ни­сам одав­де.”

242

Чекајући воз из Винковаца

„Ма, не­ћеш у но­ви­не, жен­ска гла­во... До­не­си књи­г у, чо­ве­ку!” ви­че По­по­вић. „Ка­сни­је ћу по­гле­да­ти књи­г у”, ре­кох. А По­по­вић (же­ни): „Не тре­ба, До­ста­на! Не тре­ба књи­га! На­ста­ви с пра­њем!” „Су­пру­га вам ни­је одав­де, ре­као бих по го­во­ру?” при­ме­тио сам. „Не, ни­је... Бо­сан­ка из Ве­ли­ких Ра­ди­на­ца... Али, ин­те­ре­сант­но је због че­га су мо­ји до­шли у Срем! То је ин­те­ре­сант­но! По­ро­ди­ца је до­ле у Ср­би­ји у Ва­љев­ској Ка­ме­ни­ци сла­ви­ла Све­тог Ни­ко­лу. И ба­ну им не­ по­зва­ни Тур­ци на сла­ву! На­пра­ве џум­бус. И ови мо­ји По­по­ви­ћи по­бе­сне, згра­бе ку­бу­ре и хан­џа­ре, шта се већ ко­ме на­шло при ру­ци, по­би­ју Тур­ ке и за­ко­па­ју их ни­же авли­је у ђу­бре... У ђу­бре, да! И бу­д у по­ва­та­ни. Тур­ци их за­тво­ре у јед­ну ку­ћу, и да ће им су­ди­ти... А ови мо­ји но­ћу про­ ко­па­ју зид од чер­пи­ћа, по­бег­ну у шу­му, и це­ла по­ро­ди­ца По­по­ви­ћа чо­ по­ра­тив­но по­бег­не у Ау­стри­ју, ов­де у Сте­ја­нов­це... Не-не! Гре­шим! Пр­во у Ја­зак су до­шли... Ја­зак је био чи­сто срп­ско се­ло, ко и Сте­ја­нов­ци у оно вре­ме! И на­ста­не се у Ја­ску. Ле­по су жи­ви­ли. И до­ђе је­дан Тур­чин са ма­га­ре­том, бр­дар по за­ни­ма­њу, пра­вио ткач­ка бр­да за раз­бо­је... И на ули­ци пре­по­зна јед­ног од тих мо­јих пре­да­ка што су до­ле у Ва­љев­ској Ка­ме­ни­ци на Све­тог Ни­ко­л у по­кла­ли оне Тур­ке! И тај мој пре­дак, за сва­ки слу­чај, за­ко­ље Тур­чи­на на ли­цу ме­ста, уби­је и ма­га­ре.” „Убио је чо­ве­ка са­мо за­то што се на­шао на по­гре­шном ме­сту!” за­ пре­па­стих се. „И ма­га­ре? За­што му је ма­га­ре би­ло кри­во?” „Не знам! Фа­кат, убио и ма­га­ре! По­ку­пио же­ну, де­цу, из­љу­био се са остат­ком фа­ми­ли­је... И пре­се­ле се ов­де у Сте­ја­нов­це! Од тог По­по­ ви­ћа ја по­ти­чем! Ди­рект­но!” од­ре­за По­по­вић. „Ка­ко је мо­гу­ће да са та­квом оба­ве­ште­но­шћу го­во­ри­те о до­га­ђа­јима од пре мно­го го­ди­на?” упи­тао сам Ђор­ђа По­по­ви­ћа. А По­по­вић (са­мо­у­ве­ре­но, не да се збу­ни­ти): „При­чо ми де­да Здрав­ко! Ба­бу Ми­ли­цу, ње­го­ву же­ну, не пам­тим. А ко је, опет, де­ди при­чо, то не знам, ве­ро­ват­но ње­гов де­да, млад је из­гу­био оца... Де­да Здрав­ко имо је још три бра­та, Ми­ту, Ми­ла­на и Ду­ша­на, сви су ро­ђе­ни у Сте­ја­нов­ци­ма, у овој ули­ци, али не у овој ку­ћи. Ову ку­ћу је мој отац Ми­о­драг ку­пио ше­зде­сет тре­ће, умро је про­шле зи­ме. Мај­ка ми је ро­дом из Пе­ћи­на­ца од Ми­хај­ло­ви­ћа. Бра­ћа су ро­ђе­на ту го­ре у ку­ћи број осам­де­сет је­дан. Ду­шан је по­сле ра­та оти­шо у Бе­о­град и та­мо ра­дио као кро­јач. А де­д у Здрав­ка те­ра­ли су у пар­ти­ју, ни­је тео да се од­рек­не пра­во­слав­не ве­ре, па их над­му­дрио, ушо у Цр­кве­ни од­бор. Умро је осам­де­сет ше­сте. Ов­де су 243

Жељко Марковић

се на­се­ли­ли мо­ји пре­ци из Ва­љев­ске Ка­ме­ни­це, фа­кат, и ту смо и дан-да­нас! А у Ја­ску, ту пре­ко бр­да – не знам ко­ли­ко по­зна­је­те Ја­зак – онај брег ди је мој пре­дак за­ко­по Тур­чи­на бр­да­ра и ма­га­ре зо­ве се Бр­да­рев брег!” „Зна­те ли име тог пре­тка?” „Не знам му име”, ре­че По­по­вић. „А ни­је ни ва­жно.” „Ни­је”, сло­жио сам се. Та­ко је до­био име Бр­да­рев брег у Ја­ску!

(2009)

244

ТЕ­О­РИ­ЈА СЛУ­ЧАЈ­НОГ ПРО­ЛА­ЗНИ­КА НА ПРО­ВЕ­РИ У ЈА­СКУ

Пре не­ко ју ­тро, за­те­чен у во­де­ном се­л у Ја­ску, не­ка ­да­шњој фру­ шко­гор­ској пре­сто­ни­ци шпри­це­ра, про­ве­ра­вам у жи­во­т у, по ко зна ко­ји пут у овој ру­бри­ци, сво­ју ре­пор­тер­ску Те­о­ри­ју слу­чај­ног про­ла­ зни­ка. Су­шти­на ове те­о­ри­је и њен по­гон­ски ме­ха­ни­зам – да се са­да не упу­штам у де­та­ље – са­др­жа­ни су у мом ре­пор­тер­ском ис­ку­ству и чвр­ стом уве­ре­њу да се под од­ре­ђе­ним, па и под нео­д­ре­ђе­ним окол­но­сти­ ма, јед­ним спон­та­ним и бр­зим пси­хо­а­на­ли­тич­ким ре­зом у слу­чај­ну би­о­гра­фи­ју не­по­зна­тог или по­зна­тог чо­ве­ка (тзв. слу­чај­ног про­ла­зни­ ка), мо­же из­ву­ћи у јав­ни про­стор, раз­у ­ме се с ма­ло ар­хе­о­ло­шке сре­ће и уз са­го­вор­ни­ко­ву до­зво­л у и ко­о­пе­ра­тив­ност, есен­ци­јал­ни, па и ду­ бо­ко скри­ве­ни и тај­ни или под­све­сни са­др­жај не­чи­јег жи­во­та. Мо­же се ис­ко­па­ти не­ки зглоб­ни, пре­с уд­ни са­др­жај, или спо­ред­ни де­таљ из би­о­гра­фи­је слу­чај­ног про­ла­зни­ка, ко­је чо­век, мо­жда, до тог мо­мен­та, ни сам ни­је био све­стан, или их је до­жи­вља­вао дру­га­чи­је, па и по­гре­шно, да би то от­кри­ће у ње­го­вим ма­гла­ма, про­п у­ште­но кроз ре­пор­тер­ске ре­цеп­то­ре и фил­те­ре, до­би­ло но­ве уви­де и зна­че­ња, уз­др­ма­ло и осве­ сти­ло чо­ве­ков жи­вот, па и осве­тли­ло нај­там­ни­је пре­де­ле у ње­м у. Ово уче­ње, ко­је пот­пи­с у­јем (из не­де­ље у не­де­љу), или: НО­ВА РЕ­ ПОР­ТЕР­СКА ПО­Е­ТИ­КА, по­ку­ша­ва да се ба­ви су­штин­ским у обич­ном чо­ве­ку, и по­ла­зе­ћи од Адле­ро­вог гле­ди­шта по ко­јем „мно­ги љу­ди раз­ ви­ја­ју у се­би си­ле ко­је деј­ству­ју, а да они за­то и не зна­ју” (По­зна­ва­ње чо­ве­ка), за­сни­ва се на уни­вер­зал­ном на­че­л у да је сва­ки оби­чан чо­век по­вод за при­чу или ро­ман, иза­зов за ре­пор­тер­ску аван­ту­ру сам по се­би, на­су­прот ва­же­ћој прак­си по ко­јој се оби­чан чо­век по­ја­вљу­је у но­ви­на­ ма, из­вла­чи из љу­шту­ре ано­ним­но­сти (по­пут пред­ме­та за јед­но­крат­ну упо­т ре­бу), са­мо ка­да за то по­с то­ји сви­ма ра­зу ­м љив по­вод, нај­че­ш ће ка­да уби­је или бу­де уби­јен, из­ва­ди око та­шти, скр­ља се у ау­т у, вра­ти 245

Жељко Марковић

из­гу­бље­ни нов­ча­ник пун па­ра... Мо­же се, при том, до­го­ди­ти да по­је­ди­ нац – из­ло­жен ду­жем те­ра­пе­ут­ском деј­ству Те­о­ри­је слу­чај­ног про­ла­зни­ ка – из­не­на­да у раз­го­во­ру за но­ви­не или, ка­сни­је, чи­та­ју­ћи у но­ви­на­ма или у књи­зи при­чу о се­би, бу­де су­о­чен са не­ком стра­хо­ви­том исти­ном о се­би, и да, чак, за­пар­ло­жен у ду­бо­кој ста­ро­сти, или от­пи­сан у озбиљ­ној бо­ле­сти, от­кри­је (про­чи­та) не­ку до та­да по­ти­сну­т у вред­ност и ве­ли­ чи­ну у сво­јој би­о­гра­фи­ји, пре­по­зна не­ко чу­до ко­је це­лог жи­во­та ни­је успе­вао да пре­по­зна у се­би (а са­да га је пре­по­знао ре­пор­тер), и у не­кој вр­сти ка­тар­зич­ног пра­жње­ња, оба­сјан све­тло­шћу нео­че­ки­ва­не спо­зна­ је и ле­по­те, по­вра­ти са­мо­по­што­ва­ње и схва­ти да је, ако због ни­че­га дру­гог, због то­га и то­га, ипак, вре­де­ло жи­ве­ти. То су нај­ве­ћи до­ме­ти но­вин­ске при­че, за­сно­ва­не на прин­ци­пи­ма Те­о­ри­је слу­чај­ног про­ла­зни­ка. Ме­ђу­тим, до­ста те­о­ри­је, пре­ђи­мо у жи­ вот. Ја­зак, да­кле! Ју­тро, ја­зач­ки пла­во, из­над још бла­го за­ру­де­лог ли­шћа сеп­тем­бар­ске шу­ме, че­лич­не би­стри­не као ко­зи­је око, све­тлу­ца­во као ар­ко­пал, оша­му­ће­но од пре­до­зи­ра­ног ми­ри­шља­вог ки­се­о­ни­ка, по­точ­не све­жи­не и оштрог сун­ца, та­ко ле­по ју­тро да су и на смрт бо­ле­сни има­ ли осе­ћај да то­га да­на не­ће умре­ти. Ло­ка­ци­ја про­ве­ре Те­о­ри­је слу­чај­ног про­ла­зни­ка, не­ка вр­ста опит­ног по­ли­го­на, ја­зач­ки пу­пак све­та и, са­мим тим, суд­бин­ска нул­та тач­ка, ко­ја се не мо­же ми­мо­и­ћи ни у од­ла­ску ни у по­врат­ку: за­ра­ван и не­ка­да­шње ау­то­бу­ско ста­ја­ли­ште по­ви­ше ба­рок­ не па­ро­х иј­ске цр­кве, ис­пред ка­фа­не Код Си­ка­на. Три гип­са­на ла­бу­да, ис­ка­шља­ва­ју птич­ји грип пред вра­ти­ма бир­ти­је и ње­не за­ста­кље­не лет­ ње ба­ште. На том пла­тоу, све до ско­ро, би­ла је по­след­ња ста­ни­ца АТП Вој­во­ди­не и старт­на по­зи­ци­ја свих но­во­сад­ских, бе­о­град­ских и врд­ нич­ких Ја­за­ча­на, а от­ка­ко ме­ђу­град­ски ау­то­бу­си ви­ше не до­ла­зе у Ја­зак, са­да је ту „ста­ни­ца” ди­вљих и пи­то­мих так­си­ста, ко­ји од­во­зе Ја­за­ча­не у Врд­ник, Ириг, Ру­м у. Јед­но вре­ме на ули­ци не­ма ни­ког. Не­ма ни так­ си­ста. При­ла­зи чо­век из прав­ца цр­кве: слу­чај­ни про­ла­зник. Сре­ди­ном ас­фалт­ног пу­та ус­пи­ње се уз бре­жу­љак Ја­за­ча­нин ста­ рин­ског ко­ва, обе­ле­жен во­де­ним по­ро­дич­ним жи­гом ме­ђу обр­ва­ма, осред­њих га­ба­ри­та фи­но урав­но­те­же­них са осред­њом ви­си­ном, жи­ вах­ног и ста­бил­ног ко­ра­ка у бри­жљи­во на­вик­са­ним ци­пе­ла­ма, об­у ­чен па­рад­но и уред­но, прем­да без­лич­но и – до­сад­но; на ње­м у су тан­ки сеп­тем­бар­ски џем­пер на „В” из­рез и на за­коп­ча­ва­ње, бра­он бо­је, и арха­ ич­не, мо­дре пан­та­ло­не с лајс­ном и стро­го из­ву­че­ном штраф­том пре­ко бу­ти­на и ко­ле­на, по­сле­ди­ца бу­квал­ног упо­тре­бља­ва­ња пе­гле. На гла­ви 246

Чекајући воз из Винковаца

му је до­бро сто­је­ћи, цр­ни ше­шир, ода­бран са сми­слом за ме­ру и про­пор­ ци­о­нал­на ре­ше­ња, сре­зан са­мо за ње­го­ву гла­ву, леп као из из­ло­га ста­рин­ ске про­дав­ни­це ше­ши­ра, опер­ва­жен ши­ро­ком тра­ком, обо­да бе­ћар­ски спу­ште­ног на че­ло, и у ете­рич­ном при­сен­ку ње­го­вог ше­ши­ри­ћа: окру­ гла­сто ли­це, де­бе­ле, згру­ша­не, че­ки­ња­сте обр­ве (ско­ро као ве­штач­ке), по­л у­о­смех­ну­те, угље­не очи, за­ву­че­не као ма­сли­не под мло­ха­вим фал­ та­ма ка­па­ка и му­зеј­ски бр­чи­ћи, на­пра­ше­ни сре­бром, ка­кве су не­ка­да уз­га­ја­ли ки­цо­ши по срем­ским за­би­ти­ма, по­ве­за­ни са зу­лу­фи­ма але­јом нео­бри­ја­них дла­ка. При­сту­пам по­слу. Ка­ква ме из­не­на­ђе­ња и чу­де­са че­ка­ју ис­под овог ја­зач­ког ше­ши­ра? „До­бро ју­тро!” по­здра­вих Слу­чај­ног про­ла­зни­ка. „’Бро ју­тро”, уз­вра­ти Ја­за­ча­нин, си­г ур­ног на­сту­па, одре­ши­то и са ру ­тин­ском ла­ко­ћом чо­ве­ка ко­ји је на свом те­ре­н у и из­го­ва­ра не­што што се под­ра­зу­ме­ва у то до­ба да­на. За­тим се пре­ну, ука­пи­рав­ши да ни­ сам ов­да­шњи, бла­го за­ко­си гла­ву и ње­гов цр­ни по­глед за­бо­де ми се ме­ђу обр­ве. „А и ти, ба­ћа, на так­си за Врд­ник? Ја за Ириг. Идем у ка­та­стар.” „Не че­кам так­си. Са­мо што сам сти­гао из Врд­ни­ка.” „Па, чи­ме? – Ау­том?” пи­та. „Пе­ш ке”, од­г о­во­рих чо­ве­к у. „Би­ла ми же­ља ма­ло да про­тег­нем но­ге.” За­ћу­тао је; од­ме­ра­ва ме кра­јич­ком ока. „Ода­кле си?” пи­та Ја­за­ча­нин. „Из Но­вог Са­да.” „Не­што си ми по­знат”, ре­че. „Је­си л’ већ до­ла­зио у Ја­зак?” „Је­сам”, ре­ко. „Ви­дим ја... А код ко­га си до­ла­зио?” Из­бе­га­вам од­го­вор и отва­рам пр­во по­ље при­че. Ка­жем Ја­за­ча­ни­ну да сам но­ви­нар и оче­ку­јем ње­го­ву ре­ак­ци­ју на ову окол­ност. „Ба­ћа, на­о­штри пе­ро, пи­ши исти­ну и да се чу­је за тај без­о­бра­злук!”

– Пру­жи ми ша­ку, круп­ну, твр­ду ша­ку, и пред­ста­ви се: „Бран­ко Ми­хај­ ло­вић Ба­ка!” „О ка­квом без­о­бра­злу­ку је реч? За­што да на­о­штрим пе­ро?” „Не­ко те од Ја­за­ча­на по­звао да пи­шеш о ау­то­бу­си­ма, је л’?” упи­та Ба­ка. „О ка­квим ау­то­бу­си­ма? – Ни­ко ме ни­је по­звао.” „Ба­ћа, уки­ну­ли су нам све ау­то­бу­се”, жа­ли ми се Ми­хај­ло­вић. „Од­ се­че­ни смо од све­та и му­ку му­чи­мо са пре­во­зом. Ја­зак је са­да го­ра за­бит 247

Жељко Марковић

од Гра­бо­ва! Да ни­је так­си­ста, мо­ра­ли би пе­шке у Ириг и Ру­му. Ко не­ма свој ау ­то, на­гра­бу­сио је ко жу ­ти! Има љу­ди, то­ли­ко су си­ро­ма­шних, да ни за так­си до Врд­ни­ка не­ма­ју. А ка­ко да ма­тор и бо­ле­стан чо­век до­ђе до ам­бу­лан­те у Врд­ни­ку? О то­ме пи­ши! Ја сам пре пе­де­сет го­ди­на пе­ша­чио одав­де до ка­ме­но­ло­ма Сре­бро. Са­ња­ли смо ау­то­бус. А са­да, две ’иља­де осме, ми из Ја­ска опет са­ња­мо ау­то­бус! Па, шта је ово? Ди смо сти­гли? Ди? У ле­пу ма­те­ри­ну! Вра­ти­ли смо се, ба­ћа мој, у ше­здесе­ те го­ди­не! И сад за­ви­си­мо од так­си­ста. Оће до­ћи, не­ће до­ћи. А ја мо­рам у Ириг у ка­та­стар. Не­кад ме по­ве­зе не­ко из Ја­ска.” „Ре­ко­сте да сте ра­ди­ли у ка­ме­но­ло­му Сре­бро”, отва­рам но­во по­ље при­че. „Та­мо је са­да је­зе­ро и љу­ди до­ла­зе да се ку­па­ју у тој ру­пи.” „Ви­дио сам на те­ле­ви­зи­ји”, ре­че Ба­ка и на­ста­ви: „Они ужи­ва­ју, а ми смо у тој ру ­пи ди­рин­чи­ли. Нас не­ко­ли­ко мла ­ди­ћа из Ја­ска, би­ли смо ше­зде­се­тих за­по­сле­ни на ка­ме­но­ло­ми­ма Сре­бро и Ки­шње­ва гла­ва, го­ре на Ра­ков­цу. Пе­шке смо ишли у ших­т у.” „Одав­де до ра­ко­вач­ких ка­ме­но­ло­ма има око пет­на­ест ки­ло­ме­та­ра. Ту раз­да­љи­ну, та­мо и на­зад, пре­ла­зи­ли сте пе­шке?” „Пе­шке!” ре­че Ба­ка. „Са­мо, ва­раш се, ба­ћа. Има ви­ше од пет­на­ест ки­ло­ме­та­ра у јед­ном прав­цу. Да, да. Од Ја­ска до Сре­бра, па кроз Врд­ник, па пре­ко Ста­ре ко­ло­ни­је, па шум­ским ста­за­ма пре­ко Гре­бен­ског пу­та, до Сре­бра. Све пе­шке, од­ра­ди­мо ших­т у у ка­ме­но­ло­м у, и истим пу­тем, кроз шу­м у, пра­вац у Ја­зак, сва­ког да­на та­мо и на­зад! Из Ја­ска смо по­ ла­зи­ли сва­ко­га да­на у че­тр’ са­та за­ју­тра, баш одав­де, са овог ме­ста, ис­ пред Си­ка­но­ве ка­фа­не, нас пе­то­ро-ше­сто­ро Ја­за­ча­на, и још њих пет­ на­е­стак ка­ма­ра­та из Врд­ни­ка. Њи­ма је би­ло бли­же. Од нас Ја­за­ча­на жи­ви смо још са­мо Ни­ко­ла Ро­дић и ја. Ме­ни је се­дам­де­сет. Му­чи ме штит­на жле­зда. Ср­це ми по­пу­шта. Сти­гло ми на на­пла­т у. Же­на ми је шло­ги­ра­на два­де­сет го­ди­на. Да, ба­ћа мој, ишли смо го­ре на Ра­ко­вац и по сне­г у и по ки­ши! Про­би­ја­ли смо се кроз сне­жну ме­ћа­ву у шу­ми. Не во­лим ни да при­чам о то­ме. Би­ли смо ја­зач­ка си­ро­ти­ња, а у си­ро­ти­њи и гла­ди чо­век чи­ни чу­да, ба­ћа. Чи­ни чу­да. Узми­мо ова­ко: од Ја­ска до Сре­бра пе­ша­чи­мо око два и по са­та, уто­ва­ра­мо и раз­би­ја­мо ка­мен осам са­ти, па и ду­же, кад за­тре­ба, он­да се истим пу­тем, пре­ко Фру­шке го­ре, пе­шке вра­ћа­мо два и по са­та... Имо сам два­де­сет и не­што го­ди­на. Моји су се­ља­ци, Срем­ци, отац Сте­ван ро­дом из Ја­ска, ма­ти Жив­ка из Сте­ ја­но­ва­ца. Пран­де­да ми је из Ру­ме. Кад ни­сам ди­рин­чио у ка­ме­но­ло­му, ко­по сам на њи­ви. Не­ка­да смо, се­ћам се, но­си­ли на Ра­ко­вац... го­ре, на ка­ме­но­ло­м у, жи­ве­ле су рад­нич­ке фа­ми­ли­је... но­си­ли смо, кад од­о­зго 248

Чекајући воз из Винковаца

Гро­тло ра­ко­вач­ког ка­ме­но­ло­ма Ки­шње­ва гла­ва Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић

на­ру ­че, не­ко мле­ко, не­ко сла­ни­н у, не­ко жи­ву ко­кош. А ја сам но­с ио це­гер пун ја­ја! Пе­шке, кроз шу­м у до Ра­ков­ца, са це­ге­ром пу­ним ја­ја. И не раз­лу­пам ни јед­но ја­је! Ла­за По­по­вић, ма­га­ци­о­нер на ка­ме­но­ло­му, ста­ри­ји чо­век, но­сио је му­ште­ри­ја­ма пе­шке кан­ту са де­сет ли­та­ра кра­ вљег мле­ка. Про­да­мо то на Ра­ков­цу, од­ра­ди­мо ших­ту, и на­зад. Е, кад су ше­зде­сет че­твр­те-пе­те уве­ли рад­нич­ки ау­то­бус, сви­ма нам је сва­ну­ло. Та­ких ау ­то­бу­са ви­ше не­ма! Цр­ве­ни дајц, се­ћам се, имо је две ву­че, и про­би­јо се кроз сме­то­ве ко бул­до­жер. Во­зио га не­ки Шва­ба из Ле­ди­на­ца. Све у све­му, ба­ћа мој, ра­дио сам у ра­ко­вач­ким ка­ме­но­ло­ми­ма три­де­сет осам го­ди­на. То је ро­би­ја.” При­ла­зи још је­дан Слу­чај­ни про­ла­зник. Упи­љио се у ме­не. Чо­век при­бли­жних го­ди­на Ми­хај­ло­ви­ћу, опу­ште­ни­јег и мо­дер­ни­јег из­гле­да, исте ви­си­не, али чвр­шће кон­сти­т у ­ци­је и ши­рих ра­ме­на, но­си цр­ни спорт­ски Re­e­bok кач­кет са скер­лет­ним, ко­шта­ним обо­дом као ма­лом над­стре­шни­цом из­над че­ла и ку­де­ља­вих, не­под­ре­за­них обр­ва. Са­ко 249

Жељко Марковић

на ње­му је све­тло­бра­он бо­је, но­си ро­за ко­шу­љу, упа­ре­ну с лихт­пла­вом пот­ко­шу­љом, и це­лом сво­јом аме­ри­ка­ни­зо­ва­ном по­ја­вом, сво­јим из­ ду­же­ним, круп­ним ли­цем, шки­ља­вим очи­ма за­ви­је­ним у отвр­дли­не обра­за, с ја­ким ора­хо­вим че­љу­сти­ма и мар­кант­ним но­сом, под­се­ћа на ста­рог бок­се­ра или на се­о­ског ко­ва­ча из ста­рих спо­ме­на­ра. „И он је ра­дио на ка­ме­но­ло­м у”, ре­че Ба­ка и за­ма­хом ру­ке по­зва чо­ве­ка да нам при­ђе. „До­бро ју­тро, љу­ди”, ре­че Ко­ста Мла­де­но­вић и ру­ко­ва се са мном. „При­ча­мо о Ра­ков­цу”, ре­че Ба­ка и упи­та ка­ма­ра­та: „Ко­ли­ко си ти ра­дио у ка­ме­но­ло­м у, Ко­ста?” „Раз­би­јо сам ка­мен три­де­сет две го­ди­не!” ре­че Ко­ста и уђе у де­таљ. „Кад се ка­мен­д у­ска за­гла­ви у че­љу­сти дро­би­ли­це, за­мах­нем ма­цо­лом од два­на­ест ки­ла и здро­бим га да про­ђе. Др­жо сам у ру­ци кључ од че­ тр­де­сет шест ки­ла. Те­шка ро­би­ја.” „Да ли сте и ви ишли пе­шке на ка­ме­но­лом?” упи­тах чо­ве­ка. „Пе­шке? Мно­го пу­та”, ре­че Мла­де­но­вић и на­гло за­ко­ва по­глед за ме­не. „О, ми­ли бо­же... Ја ви­дим да си ми од­нег­де по­знат! Мар­ко­вић са Но­ве ко­ло­ни­је, а? Но­ви­нар! Ви­дио сам те на те­ле­ви­зи­ји пре не­ки дан. Твој по­кој­ни та­та био је мој во­ђа сме­не. Увек сам га по­шти­во и као чо­ ве­ка и као рад­ни­ка. Љу­ди­на! Кад jе твој отац ми­ни­рао на Сре­бру и на Ки­шње­вој гла­ви, све је функ­ци­о­ни­са­ло ко швај­цар­ски сат! Ле­ген­да ка­ ме­но­ло­ма Ра­ко­вац! От­куд ти у Ја­ску? Да ни­си због ових ау­то­бу­са што нам их ду­шма­ни уки­ну­ше?” Ба­ка гле­да у ме­не, отво­ре­них уста, за­не­мео. Опа­сно је игра­ти се Те­о­ри­јом слу­чај­ног про­ла­зни­ка!

(2008)

250

ВАР­ВА­РИН У УЛИ­ЦИ ГРЧ­КА МА­ЛА

Го­л уб на ба­кар­ној ка­пи ви­ж ља­стог тор­ња па­ро­х иј­ске Ни­ко­ла­јев­ ске цр­кве у Ири­г у, пер­на­та скулп­т у­ра, не­по­мич­ни ле­те­ћи створ, ко­ји се као на­ру ­чен за по­тре­бе ове но­вин­ске при­че, за­гле­дао у ши­ро­к у, лев­ка­сто об­ли­ко­ва­ну по­точ­ну до­ли­ну, за­ли­ве­ну про­хлад­ним и би­стрим мар­тов­ским сун­цем, на­чич­ка­ну збр­да-здо­ла згро­мље­ним ку­ћа­ма, има под кљу­ном, ис­точ­но од пра­во­слав­ног хра­ма, ис­под ли­м ун-жу­те вер­ ти­ка­ле тор­ња, сме­ло за­се­че­ног у сла­би­ну зе­мља­ног бре­га, кр­к ља­нац си­во-бу­ђа­вих, окер, ре­зе­да, цр­ве­них, кра­ста­вих кро­во­ва од пе­че­не зе­мље, ли­стом на две во­де, за­мр­ше­них у жби­ца­ма нео­ли­ста­лог ба­штен­ ског ра­сти­ња у огра­да­ма. Ку­ће у бре­г у, раз­ба­ца­не, ши­ро­ко, као ста­ри ко­фе­ри, ули­це за­пе­тља­ни ла­ви­рин­ти, кри­ву­да­ве, стр­ме и из­ло­мље­не, по­пут ас­фалт­них по­то­ка у ко­је се со­ка­чи­ћи и сте­пе­ни­шта, кри­ву­да­ју­ћи из­ме­ђу огра­да, ули­ва­ју као бу­јич­не при­то­ке. Ду­бо­ко до­ле, око по­то­ка, упо­ре­до са ње­го­вим на­је­же­ним ко­ри­том, ком­по­зи­ци­ја ушо­ре­них ку­ћа у два ре­да са жбу­на­стим бре­гом и ви­со­ким гро­бљем на Ма­лом Кај­нов­цу: Грч­ка ма­ла. „Ка­ко да нај­лак­ше до­ђем до ули­це Грч­ка ма­ла?” упи­тао сам слу­чај­ ­ног про­ла­зни­ка у цен­тру Ири­га. „У ства­ри, тре­ба ми Ули­ца Ђо­ке Шун­ ду­ко­ви­ћа!” „Раз­у ­мем! – пе­шке или ау­том?” „И пе­шке и ау­том.” „У ре­ду! Пр­во ау­том: мо­же­те и ову­да, ме­ђу ку­ће, али за­пе­тља­но је, што да лу­та­те по со­ка­ци­ма; спу­сти­те се ле­по овим пу­тем, до­ле, до под­ нож­ја ули­це и ви­ди­ће­те са де­сне стра­не ау ­то­бу­ску ста­ни­ц у... зна­те, до­бро... Скре­не­те ле­во, по­ред згра­де по­ли­ци­је, па пре­ко мо­ста на пото­ ку... и то зна­те, од­лич­но... Не пе­ње­те се уз брег до оку­ке, го­ре је пут за Не­ра­дин и да­ље за Бан­стол, не­го за­ви­је­те...” „По­л у­ле­во.”

251

Жељко Марковић

„По­л у­ле­во, тач­но. Про­ђе­те са зад­ње стра­не Мач­ко­вог по­дру­ма и уђе­те у Ули­ц у Ђо­ке Шун­д у ­ко­ви­ћа, по­след­ња ули­ца ис­под Ма­лог Кај­ нов­ца. То је Грч­ка ма­ла! Не мо­же­те да по­г ре­ши­те. Е, сад, пе­шке ако кре­не­те до­ле... Ви­ди­те онај ве­ли­ки мер­мер­ни крст та­мо...” „Ви­дим. То је Ри­бар­ски трг.” „Ри­бар­ски трг, да­бо­ме! – Че­кај­те, па он­да зна­те и где је Ни­ко­ла­јев­ ска цр­ква?” „Цр­ква Све­тог Ни­ко­ле. На­рав­но да знам. По­л у­де­сно.” „По­л у­де­сно, тач­но! Про­ђе­те кроз ка­пи­ју цр­кве и сте­пе­ни­штем... до­ста је стр­мо... спу­сти­те се пре­ма по­то­ку. И са­мо пра­во, пра­во, пре­ко по­то­ка, из­би­ће­те у Грч­ку ма­л у! То је пре­чи­ца. Ови из Ђо­ке Шун­д у­ко­ ви­ћа тим пу­тем пе­шке до­ла­зе у цен­тар... А ко вам тре­ба из Грч­ке ма­ле? Ја сам ста­ри Ири­жа­нин, по­зна­јем их ско­ро све...” „Ни­ко.” „Ни­ко?” „Не, ни­ко... Тре­ба­ју ми ку­ће.” „Ле­по! А ви би­сте ку­ћу да ку­пи­те?” „Не­е­ее... не, не... Ужи­вам да гле­дам ста­ре срем­ске ку­ће, а чуо сам да их се у Грч­кој ма­лој још до­ста са­чу­ва­ло.” „Хм, за­ни­мљи­во! Има ста­рих ку­ћа, тач­но. А да ли зна­те по че­му је по­зна­та Грч­ка ма­ла? Да вас чу­јем! Са­мо не ре­ци­те по Гр­ци­ма... ха, ха, ха...” „Ми­слим да знам. У Грч­кој ма­лој из­би­ла је ири­шка ку­га 1795. го­ди­не.” „Мо­ри­ја! Бра­во! По­би­ла је ско­ро цео Ириг. О, па ви сте до­бро оба­ ве­ште­ни. Тур­ско име јој је Грч­ка ма­ха­ла. Ужи­вај­те, по­здра­вљам!” „Сва­ко до­бро! Хва­ла.” „А ода­кле сте?” до­вик­ну ми иза ле­ђа. „Бе­о­гра­ђа­нин?” „Из Врд­ни­ка”, ре­кох. Оста­вио сам га за­бе­зек­ну­тог на сред ули­це. Тру­ла, бу­бу­љи­ча­ва, пе­пе­ља­сто-зр­на­ста хра­па­вост на­сла­га су ­вог па­сте­ла, ра­зно­бој­на пра­шка­ста се­пи­ја или тан­ки рез и ме­ко сен­че­ње гра­фит­не олов­ке. Та­кву цр­тач­ку тех­ни­ку но­сим у ми­сли­ма, док по­пут евро­цен­трич­ног лу­та­ли­це Збиг­ње­ва Хер­бер­та, вар­ва­ри­на у вр­ту фран­ цу­ских и ита­ли­јан­ских ка­те­дра­ла, при­сла­њам озно­је­ни длан на ољу­ска­ но, на­бо­ра­но и, као ску ­ва­но гушч­је ме­со, на­д у ­то зе­мља­но ли­це две­ сто­го­ди­шње ку­ће: оте­ло­вље­ње гра­ди­тељ­ске јед­но­став­но­сти, му­дро­сти и по­ште­ња. У ку­ћи одав­но ни­ко не жи­ви, све је по­мр­ло, осим те ку­ће; она још увек ди­ше. Из­гле­да да су је сти­гле по­след­ње го­ди­не, нај­ста­ри­ја 252

Чекајући воз из Винковаца

је ку­ћа у ре­д у. До­ди­ру­јем дла­ном, све­ча­ним, не­жним по­кре­том, за­пе­ че­но и ис­пу­ца­ло блат­но са­ло, тр­љам пр­ља­ви креч зи­да, фру­шко­гор­ског ку­ћер­ка на бра­зду у ну­кле­у­су ва­ро­ши и тр­го­ви­шта Ири­га. Пе­ри­фе­риј­ ска на­би­ја­ча са два сле­па улич­на ока, два ду­бо­ко уре­за­на ду­пла про­ зо­ра, обез­бе­ђе­на зар­ђа­лим кап­ци­ма, по­ме­ре­на на иви­цу ле­вог обра­за фа­са­де. Ку­ћа је не­ка­да би­ла по­кри­ве­на тр­ском и ро­го­зом, а са­да је кров за­сво­ђен кр­љу ­шти­ма ста­рог и рас­тре­се­ног би­бер цре­па. Пре­о­бра ­жај кро­ва, спо­ља гле­да­но, је­ди­на је про­ме­на на ње­ном тро­шном ор­га­ни­зму. У за­м у­зга­ном ста­клу јед­ног про­зо­ра: тру­ла кр­пе­на лут­ка. Та­квих ку­ћа из ста­рих вре­ме­на, из­ва­ја­них од па­сте жу­те и цр­ве­не зе­мље, уме­ше­них од на­бо­ја и пре­сне ци­гле (чер­пи­ћа), има још све­га не­ ко­ли­ко у по­точ­ној ули­ци ло­кал­ног пар­ти­за­на Ђо­ке Шун­ду­ко­ви­ћа, ка­ко у де­це­ни­ја­ма по­сле Дру­гог свет­ског уби­ја­ња, гла­си зва­нич­но име и пре­ зи­ме Грч­ке ма­ле, за­ку­ца­но на сле­по­оч­ни­ци пр­ве ку­ће у ни­зу. То ме не обес­хра­бру­је у на­ме­ри да уне­сем све­тлост ра­до­зна­ло­сти у врт на­род­не срем­ске ар­хи­тек­т у­ре на ис­точ­ном обо­д у Ири­га. Ку­ће у ша­ре­ном све­т у Грч­ке ма­ле на­ни­за­не су по­пут из­бле­де­лих ви­тра­жа или ра­зно­бој­них пар­ча­ди те­ра­ко­те: ли­мун-жу­те, ро­за, ци­но­бер, зе­лен­ка­сте, ру­жи­ча­сте, ба­кре­не, све­тло­пла­ве, или, пак, ку­ће бо­је „ру­мен­ка­стог пе­шча­ни­ка” (З. Хер­берт). Пра­шка­ста, хро­мат­ска се­пи­ја је, мо­ж да, основ­на све­тлост Грч­ке ма­ле. Ова све­тлост, на­ста­ла из ка­ло­рич­но-аро­ма­тич­не ау­ре тих ку­ћа, из­ра­зи­то чи­стих об­ли­ка и си­ме­три­је, не­ве­ли­ких га­ба­ри­та, по­следи­ ца је раз­дра­га­не, ко­ла­чар­ске, ра­зно­бој­но­сти зи­до­ва. Ство­ре­не по ме­ри чо­ве­ка, при­бли­жне ве­ли­чи­не и ква­дра­ту­ре (осим два-три но­ви­ја гло­ма­ зна уље­за), ли­ше­не гра­ђан­ског зид­ног на­ки­та, па­ор­ске на­стам­бе Грч­ке ма­ле, на­ни­за­не ли­цем у ли­це дуж по­то­ка и под Ка­ји­нов­цем, из­лог су фру­ шко­гор­ског на­род­ног гра­ди­тељ­ства. За­ми­сли­мо ли се над пи­та­њем: чи­ме по­сма­тра­ча осва­ја­ју на пре­чац, је­дан од од­го­во­ра мо­гли би­смо да по­тра­ жи­мо у њи­хо­вој искре­но­сти, спон­та­но­сти и ла­ко­ћи, сти­ша­ном, ве­дром, сти­л у без сти­ла, и у од­с у­ству бу­ке и бе­са нов­ца, аро­ган­ци­је и по­х ле­пе. Грч­ка ма­ла, за­јед­но са згу­сну­тим ја­том ку­ћа у по­точ­ној до­ли­ни­ци и, на­ рав­но, за­јед­но са ку­ћа­ма за­ре­за­ним на те­ра­са­ма у стр­мом бре­гу на су­ прот­ној оба­ли ка­ша­стог и (не)под­но­шљи­во ток­сич­ног по­то­ка, мр­ког као си­руп, ко­ји на свом флег­ма­тич­ном, ле­пљи­вом то­ку из­ме­ђу огра­да, кроз ба­ште и стај­ња­ке, до­би­ја на­па­де гу­ше­ња због мањ­ка ки­се­о­ни­ка, ва­жи за нај­ста­ри­ју ма­ха­л у Ири­га. Одап­ни­мо са­да на­с у­ми­це стре­л у ре­пор­ тер­ског све­тла на не­го­ва­ну све­тло­жу­ту ку­ћу. Ис­пред ку­ће, при­ча­ју два чо­ве­ка. При­ла­зим љу­ди­ма, ка­жем ко сам и због че­га сам ов­де.

253

Жељко Марковић

„Но­ви­нар? Ку­ће вас за­ни­ ма­ју?” ре­че чо­век с кач­ке­том на гла­ви. „О тим ку­ћа­ма, ако оће­те ви­ше да са­зна­те, пи­тај­те Ђор­ђа Ми­ћ а ­ше­ви­ћ а, де­в е­де­с ет шест го­ди­на је на­ни­зо тај де­да, ста­ри Ири­жа­нин, и још му ке­фа­ло ра­ ди. Жи­ви у оној ку­ћи та­мо.” „Или ба­ба Ви­ду Ми­ло­ше­вић пи­тај­те, ма­ло је мла ­ђа од де­да Ђо­ке. Сва­шта зна та ба­ба”, укљу­ чу­је се и Ири­жа­нин без кач­ке­та на гла­ви. „А ко жи­ви у оној ку­ћ и?” упи­тах с ка­жи­пр­стом у ва­зду­х у. „Цр­ве­на ка­пи­ја? То је ку­ћа На­де Мир­ко­вић, жи­ви са­ма у тој ку­ћи. Муж јој је умро, а има си­на у Фу­то­гу”, ре­че чо­век с кач­ке­том. Ђор­ђе Ле­кић: „Ку­ће у Грч­кој ма­лој пра­ви­ле су „А она пла­ва ку­ћа та­мо?” се од жу­те зе­м ље.” „То је на­би­ја­ча То­до­ра Ми­ Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић ло­ше­ви­ћа. Ста­ра ов­да ­шња фа­ ми­ли­ја. Ку­ћа ни­је мла ­ђа од сто пе­де­сет го­ди­на”, ре­че Ири­жа­нин без кач­ке­та. По­што сам уз ма­л у ло­ги­сти­ку До­брог ан­ђе­ла ре­пор­та­же, оба­вио про­то­ко­лар­не рад­ње упо­зна­ва­ња са Ђор­ђем Ле­ки­ћем (чо­ве­ком с кач­ке­ том на гла­ви) и, ње­го­вим су­гра­ђа­ни­ном, Дра­га­ном Рац­ко­ви­ћем, ко­ји је по­слом свра­тио у ову но­вин­ску при­ч у с дру­гог кра­ја Ири­га, по­к у­ ша­ћу са­да да у раз­го­во­ру са Ле­ки­ћем, ски­ци­рам ти­пич­ног ста­нов­ни­ка Грч­ке ма­ле. На тро­у ­гла­стом за­ба­ту ње­го­ве ку­ће, уре­за­на је го­ди­на 1957, али на ње­ном ме­сту ди­са­ла је на­би­ја­ча де­бе­лих зи­до­ва у ко­јој је ири­шка ба­би­ца пре­се­к ла Ђор­ђе­то­ву пуп­ча­н у врп­ц у. За­ми­сли­мо са­да је­дан обла­чић из­над Ле­ки­ће­ве гла­ве, као у стри­пу, и у том обла­чи­ћу пи­ше: „Ку­ће у Грч­кој ма­лој пра­ви­ле су се од жу­те зе­мље. Зе­мље, бар, има­мо на пре­тек; це­ло ово бр­до пре­ма Ма­лом Кај­нов­цу до­бро је за ку­ће. Оћеш ку­ћу? У ре­д у! Ску­пиш мо­бу у Грч­кој ма­лој. До­ву­чеш зе­мљу са бр­да и уме­сиш ку­ћу. Др­ве­не ма­ље­ве у ша­ке, пљу­ни у дла­но­ве и удри... удри... удри... Та­ко се не­кад зи­да­ло. Очас по­диг­неш ку­ћу. И кад се зе­мља запе­ 254

Чекајући воз из Винковаца

че, стврд­не, он­дак па­да до­бро кре­че­ње. И од­о­здо цокл, оба­ве­зно! Раши­ риш пан­тљи­ку да ли­ни­ја не ис­пад­не кри­ва. Цокл је фил на тор­ти ку­ће. И креч­ног ка­ме­на има­мо ту у бли­зи­ни ко­ли­ко оћеш. Нас Ири­жа­не зва­ли су кре­ча­ри. Ви­те ону ку­ћи­цу од на­бо­ја, пре­ко пу­та, има јој си­гур­ но две­сто го­ди­на, та­ква је би­ла и на­ша ку­ћа пре ове.” За­ми­сли­мо са­да дру­ги обла­чић из­над Ле­ки­ће­ве гла­ве, и у том обла­чи­ћу пи­ше: „Но­сим цр­но­гор­ско пре­зи­ме. У Ири­г у се са мном ша­ле: Ле­ки­ћу, ти си Цр­но­го­ рац! Је­сам, ре­ко, ја сам се у се­о­би при­др­жа­во за Ар­се­ни­је­ву ман­ти­ју да се не из­г у­бим. Мо­ји Ле­ки­ћи су у Ириг до­шли са Ацом Чар­но­је­ви­ћем, зна­чи пре от­при­ли­ке три­сто го­ди­на! Не знам мно­го о њи­ма. Не знам из ког кра­ја Цр­не Го­ре су до­шли. Чу­кун­де­да ми је Ђор­ђе Ле­кић, ду­бље од ње­га не­мам са­зна­ња о му­шкој ли­ни­ји. А и ко­ји ће ми ан­драк! Оже­нио се за На­сту, фа­ми­ли­ја Ми­шље­но­вић, ено из оне та­мо ку­ће, ди је зе­ле­на ка­пи­ја. До­би­ли су си­на То­до­ра То­шу. И не­ко­ли­ко ћер­ки. То­ша, мој пран­ де­да, оже­нио се за Љу­бу Ра­до­ше­вић из Ири­га и из­ро­ди­ли су си­на Пе­ тра и кће­ри Ка­ју и Да­ру. Пе­тар, мој де­да, оже­нио се из Ири­га за Ма­ру Ми­ло­ше­вић, шњом је до­био ћер­ку Љу­би­цу и мо­га та­т у... Ма­ра је би­ла труд­на, кад је Пе­тар умро од јек­ти­ке, све­га два­ест три го­ди­не је жи­вио... да, да... Јех­ти­ка је он­дак би­ла као рак. Мој отац Пе­тар, до­био име по свом оцу, оже­нио је Бог­дан­ку из Ри­ви­це и ро­ди­ли су нас че­тво­ро: Ма­ ри­цу, уда­т у у Ири­г у, па ме­не, То­до­ра и Зо­ри­цу. То­дор је умро од атро­ фи­је мо­зга, ис­по из ау­та у во­жњи и уда­рио гла­вом о бан­де­ру. Ја сам се оже­нио за Дра­ги­цу Ра­до­ва­но­вић из Бје­љи­не, пре­ко не­ких Ири­шки­ња ко­је та­мо жи­ве. Гле­до сам сил­не, бо­га­те и ле­пе мом­ке у Грч­кој ма­лој... оста­ли не­же­ње, про­пи­ли се... Ни­сам тео да бу­дем та­кав! Ни­сам тео да про­пад­нем. И за­то ми је тре­ба­ла же­на. И до­вео сам же­ну из Бје­љи­не. Ја­ко сам за ­до­во­љан шњом; до­би­л и смо две сил­не де­вој­ке Ду ­ш и­ц у и Бог­дан­ку и са њих две га­си се у Грч­кој ма­лој ло­за Ле­ки­ћа.” Одва­јам длан са ку­ва­ног зид­ног ме­са ста­ре на­би­ја­че. По­пут З. Хер­ бер­та, док ше­там Грч­ком ма­лом осе­ћам се као вар­ва­рин у вр­т у. Оте­ ло­вље­ње чи­стих фор­ми, за­ба­ти и фа­са­де ку­ћа, за­пра­во су про­сти као па­суљ и у то­ме је њи­хо­ва сло­же­ност: не­де­ко­ри­са­не, не­раш­чла­ње­не, ско­ро сто­про­цент­но го­ле и рав­не, бе­ле и, че­шће, бри­жљи­во бо­ја­ди­са­не зид­не по­вр­ши­не, све­де­не са­мо на функ­ци­о­нал­не еле­мен­те: про­зо­ри и вен­ти­ ла­ци­о­ни та­ван­ски отво­ри. Ути­сак је да су је­ди­ни укра­сни ре­љеф­ни мо­ мен­ти с улич­не стра­не ку­ћа у Грч­кој ма­лој – сокл, не­из­бе­жни при­зем­ни де­таљ на ку­ћа­ма, па­спар­ту од мал­те­ра или на­бо­ја, из­ву­чен из вер­ти­кал­ног вин­кла зи­да, тра­ке ко­ји­ма су ку­ће под­ву­че­не, или, но­ви­јег, со­кла од ле­ 255

Жељко Марковић

пље­них ке­ра­мич­ких пло­ча, као и, по­не­где, уре­за­не ли­ни­је раз­вуч­не у зо­ни про­зо­ра и про­зо­ри оп­то­че­ни ко­лор­ним лајс­на­ма. То је све. Тро­у ­гла­сти или, ако вам бли­ски­је и ири­шки­је зву­чи (ме­ни зву­чи), ро­гља­сти за­ба­ти и фа­са­де Грч­ке ма­ле, ли­ца или из­ло­зи ку­ћа (тј. укућа­ на) на­ни­за­них пре­те­жно на бра­зду дуж згу­жва­них трав­на­тих па­са­жа, ис­пар­це­ли­са­них под про­зо­ри­ма из­ме­ђу ко­ло­во­за и тро­то­а­ра (ци­гла, бе­тон), та­кви за­ба­ти људ­ских ста­ни­шта Грч­ке ма­ле, због ко­јих ме ку­ће под­се­ћа­ју на бри­ке­те ра(ха)тлу­ка ува­ља­не у ше­ћер у пра­х у, кре­ма­сте стри­ни­не ко­ла­че, штан­гли­це на­пра­ше­не ва­ни­лом, или, пак, на пар­ча­ ди воћ­не тор­те, с ру­жи­ним пу­пољ­ци­ма, фи­ло­ва­не мле­ве­ним ора­си­ма, оба­ве­зно са мле­ве­ним ора­си­ма, не­ма­ју ба­рок­ну гип­са­ну биљ­ну раз­ба­ ру ­ше­ност, не­ма­ју ни еклек­тич­ку, па ни се­це­си­ни­стич­ку ли­ци­дер­ску ор­на­мен­ти­ку, ли­ше­ни су кла­си­ци­стич­ког ака ­дем­ског ге­о­ме­три­за­ма, оли­че­ног у тро­у ­гла­стим обр­ва­ма про­зо­ра, не­ма на тим про­че­љи­ма ни гра­ђан­ских ме­да­љо­на, ни во­л у­та, ни ме­ан­да­ра, ни уре­за­них сун­че­вих зра­ка не­ма (у ства­ри има, са­мо на јед­ној ку­ћи из 1922), ни све­ви­де­ћих очи­ју, ни ла­тин­ских гип­са­них па­тро­на. Ни­шта од то­га. Па, на кра­ју кра­је­ва, и ко­ји ће им... ан­драк! Ку­га у Сре­м у (1795–1796), цр­на го­спо­ђа ко­ја је ма­са­кри­ра­ла Ириг, лан­си­ра­ла је Грч­ку ма­л у, та­да ко­ло­ни­ју си­ро­ти­ње у на­би­ја­ча­ма и уџе­ ри­ца­ма по­кри­ве­ним тр­ском и ро­го­зом из­ван ур­ба­ног је­згра ва­ро­ши, у ме­ди­цин­ске уџ­бе­ни­ке и ен­ци­кло­пе­ди­је као на­се­ље у ко­јем је епи­де­ ми­ја, пре­не­та из за­ра­же­них Кр­ње­ше­ва­ца на ру­ка­ма јед­не же­не из Грч­ке ма­ле (фа­ми­ли­ја Кур­ја­ко­ви), пр­во уби­ла до­тич­ну же­ну (14. јул 1795), а за­тим по­ко­си­ла си­ро­тињ­ско брат­ство у по­точ­ној до­ли­ни. Жу­па­ниј­ске вла­сти при­ме­ни­ле су дра­кон­ски ка­ран­тин над Грч­ком ма­лом, окру­ жи­ле је мр­твим стра­жа­ма и осу­ди­ле је на смрт, прем­да ни та­кве ме­ре без­бед­но­сти, ком­би­но­ва­не са ру­ше­њем и спа­љи­ва­њем оку­же­них ку­ћа, ни­с у спре­чи­ле цр­ну го­спо­ђу да пре­га­зи по­ток и ско­ро за­тре Ириг. И са­да сле­ди ма­ње по­зна­та ло­кал­на исто­ри­ја, ко­ја ни­је пре­по­руч­ љи­ва за ста­ри­је од осам­на­ест го­ди­на. „По­кољ ку­ге пре­жи­ве­ли су нај­по­зна­ти­ји ири­шки пи­јан­ци”, ка­же до­бро оба­ве­ште­ни Ђор­ђе Ле­кић и кроз смех до­да­је це­па­ни­цу ми­стери­ је на ни­ка­да уга­ше­ну ири­шку ва­тру. „Епи­де­ми­ја је по­ште­де­ла и куће у чи­јим про­зо­ри­ма су би­ле кр­пе­не лут­ке!”

(2009) 256

СМР­ТО­НО­СНЕ ПРИ­ЧЕ С ЧА­РОБ­НОГ БРЕ­ГА

Ири­шки ве­нац, про­шле не­де­ље. Пр­ва су­сне­жи­ца! И, пре­ма то­ме, с об­зи­ром на то да ниг­де у про­х лад­ном, вла­жном бо­ров­ња­ку, ниг­де на глав­ној ка­пи­ји фру­шко­гор­ског Ча­роб­ног бре­га, па ни у ње­го­вом нај­ бли­жем гра­ви­та­ци­о­ном по­љу, ни­смо на­и­шли на упо­зо­ре­ње да је при­ лаз не­за­по­сле­ни­ма за­бра­њен... – Не, ни­сам са со­бом на ви, са мном је и ста­ри не­мач­ки го­спо­дин Ханс Ка­строп! – ...ни­ти се пред на­ма ис­пре­ чи­ла спу­ште­на рам­па, за­пре­ка ко­ја ио­на­ко, ру­ку на плу­ћа, чак и ка­да је спу­ште­на, са­ма за се­бе, да­њу не оба­ве­зу­је ни (нас) шум­ске ше­та­че, а ка­мо­ли ста­нов­ни­ке обли­жњег на­се­ља (Да­во­са), ко­ји ста­зе и ас­фалт­ну се­ло­тејп тра­ку кроз бо­ров­њак ко­ри­сте као пре­чи­цу до и од рас­кр­шћа на пре­во­ју, уше­та­ли смо го­спо­дин Ка­строп и ја, да­кле, про­шле не­де­ље, ка­сног по­дне­ва, на­да­ју­ћи се да не чи­ни­мо ни­ка­кав пре­кр­шај, за­шли смо у мр­тво плућ­но кри­ло за­тво­ре­ног са­на­то­ри­ју­ма на Ири­шком вен­цу, та­мо где се, ко­ли­ко ју­че, „ис­ка­шља­ва­ла и по­вра­ћа­ла крв”. Бе­ше то нео­ба­ве­зна, фи­ло­зоф­ска, ма­да по­ма­ло и не­кро­фи­лич­на шет­ња кроз пу­сти, шум­ски зјап за­тво­ре­ног са­на­то­ри­јум (Берг­хо­фа) или, са­свим про­за­ич­но, не­ка­да­шњег Ста­ци­о­на­ра за ту­бер­ку­ло­зне (ка­ сни­је: он­ко­ло­шке) бо­ле­сни­ке на Ири­шком вен­ц у (при Ин­сти­т у ­т у у Срем­ској Ка­ме­ни­ци), где је ско­ро све – све, бар од оно­га што смо, ува­ же­ни г-дин Ханс Ка­строп и мо­ја ма­лен­кост, из­ви­зи­ти­ра­ли спо­ља и кроз ста­кле­ну мре­ну три па­ви­љо­на – оста­ло не­так­ну­то, хи­бер­ни­ра­но у хи­ пер­ба­рич­ном бо­ров­ња­ку и, за са­да, де­сет го­ди­на од за­тва­ра­ња бол­ни­це, са­чу­ва­но од дво­но­жних гра­бљи­ва­ца. Из­гле­да­ло је као да је са­на­то­ри­јум на тре­ну­так за­у­ста­вио ди­са­ње, па­ци­јен­ти и осо­бље ју­трос на­пу­сти­ли па­ви­љо­не и, сва­ког ча­са, оче­ку­је се њи­хов по­вра­так. Упра­во то што је све са­чу­ва­но, а на­пу­ште­но, мр­тво, ства­ра у чо­ве­ку по­се­бан осе­ћај не­ спо­кој­ства.

257

Жељко Марковић

Све­же је на Ча­роб­ном бре­гу. Зим­ско стру­ја­ње ки­се­о­ни­ка, ис­пу­ње­ но ми­ри­сом на­ја­вље­ног сне­га, оштра ва­зду­шна ма­са, ус­ко­ви­тла­на са­мо на Ча­роб­ном бре­г у, сви­ра по­п ут бе­сне фла­у ­те и ху ­чи у бо­ров­ња­к у, из­над спа­ру­ше­них трав­ња­ка и ста­за по­шпри­ца­них пр­вом су­сне­жи­цом, ко­ја се про­шле не­де­ље, ту и та­мо, за­бе­ла­са­ла на Ири­шком вен­цу и по го­ло­ти­њи обли­жњих шум­ско-ли­вад­ских бре­го­ва, уо­чи зим­ске хи­бер­ на­ци­је. За­пах­нут и, до­не­кле, за­те­чен ре­ском озон­ском све­жи­ном као сту­де­ном во­дом у на­д ра ­же­н им но­здр­ва­ма и брон­х и­ја­ма, имао сам су­бјек­тив­ни осе­ћај (ме­те­о­ро­ло­шка по­шта­па­ли­ца) да сам на вр­х у не­ка­ кве пла­нин­чу­ге! Јед­ном, дав­но, ви­ше се не се­ћам ко­јом при­го­дом, гле­дао сам не­што чуд­но­ва­то – не­што што је на ме­не оста­ви­ло јак ути­сак! – а што би у сло­бод­ном пре­во­ду са то­по­граф­ског је­зи­ка, мо­гло да се на­зо­ве: Кар­та ва­зду­шних стру­ја­ња Фру­шке го­ре. И, се­ћам се, кри­ву­да­ве, иш­ра­фи­ра­ не ли­ни­је, зми­је озон­ског ва­зду­ха, ко­јој је реп, ако не гре­шим, дрх­ту­рио на раз­о­бру­че­ним, ве­тро­ви­тим по­ду­нав­ским бре­го­ви­ма код Слан­каме­ на, а гла­ва (гла­ве се ја­сно се­ћам) па­ла­ца­ла на не­ка­да­шњим пу­ста­ра­ма и ме­ђу ви­но­гра­ди­ма код Ило­ка (Сот), док се елек­трич­но озон­ско те­ло уви­ја­ло пре­ко ку­штра­вог Бе­ље­ше­ва (брег из­над Стра­жи­ло­ва), и пре­ко бре­га на ко­јем ди­ше Ин­сти­т ут у Срем­ској Ка­ме­ни­ци, пе­ња­ло на Ири­ шки ве­нац. Чу­де­сна, ко­смич­ки устро­је­на пра­вил­ност и пре­ци­зност про­сти­ра­ња фру­шко­гор­ске озон­ске стру­је. По­ја­ва не­че­га живoтворног, што се, до­ду­ше, осе­ти из­ну­тра (плу­ћа) и спо­ља (ко­жа), али је не­ви­дљи­ во и не­до­ку­чи­во ви­зу­е­ли­за­ци­ји, по­пут ра­ди­о­ак­тив­но­сти или, да бу­дем ја­сни­ји, по­п ут хлад­не пра­зни­не ко­ја стру ­ји као про­ма­ја из­ме­ђу две мр­тве ре­че­ни­це. Па ипак, све је то, на кра­ју кра­је­ва, струч­но об­ја­шње­ но, и тач­но се зна због че­га је ва­здух са­мо на том и том де­л у пла­ни­не хран­љив за крв, плу­ћа и ср­це, а због че­га дру­где ни­је... Та­ко је пре Дру­гог свет­ског уби­ја­ња, из­над Ири­га, на­стао са­на­то­ри­јум за плућ­не бо­ле­сни­ке на Ча­роб­ном бре­г у! По­сто­ји јед­на ста­ра цр­но-бе­ла, кре­ца­ва фо­то­гра­фи­ји­ца (не­ко ми је за­ве­штао), по­ре­к лом из ку ­ти­је за ци­пе­ле, сли­ка на ко­јој је за­ле­ђен сне­жни бу­кет ме­ди­цин­ских се­ста­ра из Врд­ни­ка, при­год­но осмех­ну­тих мла­дих же­на, сни­мље­них у дво­ри­шту са­на­то­ри­ју­ма на Ири­шком вен­ цу. Све су оне, да­кле, ра­ди­ле са ту­бер­ку­ло­зним бо­ле­сни­ци­ма у вре­ме ка­да је та за­ра­зна бо­лест ма­сов­но уби­ја­ла. Те су же­не, пр­вих го­ди­на по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, сва­ко­га да­на пе­шке Гре­бен­ским пу­тем и ста­зом кроз шу­му, до­ла­зи­ле на по­сао у са­на­то­ри­јум и, истим прав­цем, 258

Чекајући воз из Винковаца

Згра­да за­тво­ре­ног Са­на­то­ри­ју­ма на Ири­шком вен­ц у Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић

вра­ћа­ле се ку­ћи у Врд­ник. Јед­на од тих бе­лих же­на, Ма­тил­да Би­зов­ски рођ. Бо­шњак, на­ша ком­ши­ни­ца са Но­ве ко­ло­ни­је, при­ча­ла је мо­ји­ма уз ка­фу о бо­ле­сни­ци­ма ко­ји „ис­ка­шља­ва­ју и по­вра­ћа­ју крв”. Тет­ка Ма­ тил­ди­не са­на­то­ри­јум­ске успо­ме­не – ње­не смр­то­но­сне при­че са Фру­шке го­ре! – би­ле су мо­ја пр­ва де­ти­ња са­зна­ња да не­где го­ре, ви­со­ко у пла­ ни­ни, из­над Ири­га, по­сто­ји не­ки Ча­роб­ни брег. Мно­го го­ди­на ка­сни­је, пр­ви пут, про­шле не­де­ље, уше­тао сам са ста­рим Хан­сом Ка­стро­пом у соп­стве­ну под­свест, ме­ђу пра­зне па­ви­љо­не са­на­то­ри­ју­ма на Ири­шком вен­цу. Г-дин Ка­строп је пре Дру­гог свет­ског уби­ја­ња, та­да као мла­дић, ис­ка­шљао ов­де се­дам ду­гих, фи­ло­зоф­ских го­ди­на, за­др­жан у са­на­то­ри­ју ­м у, по­што су му у ру ­тин­ском пре­гле­д у утро­бе, от­кри­ли сум­њи­ву вла­г у на плу­ћи­ма, ње­м у, Хан­с у Ка­стро­п у, до та­да здра­вом чо­ве­ку, ко­ји у ста­ци­о­нар за ту­бер­ку­ло­зне на Ири­шком вен­цу, бе­ше до­шао у по­се­ту свом бо­ле­сном ро­ђа­ку. Ка­ко се све про­ме­ни у мо­мен­т у и чо­век се за­час на­ђе на дру­гој оба­ли соп­стве­ног жи­во­та!

259

Жељко Марковић

Ста­ри Ханс се са мном вра­ћа на Фру­шку го­ру, та­мо где је имао нај­ бли­ски­ји до­жи­вљај смр­ти, бе­сми­сла и про­ла­зно­сти. Ше­та­мо ста­за­ма кроз бо­ров­њак, али Ханс Ка­строп, мој ли­те­рар­ни под­ста­нар у гла­ви, за­о­ста­је за мном, нер­во­зно звир­ка уна­о­ко­ло по шу­ми, њу­шка ва­здух. На­по­кон, за­ста­је­мо код зво­на ока­че­ног под кро­вом на ча­мо­вим сту­бо­ ви­ма по­бо­де­ним на сла­би­ни бре­жуљ­ка. Од­о­здо, ис­пред вра­та сред­њег па­ви­љо­на, кев­ће ма­ли цр­ни пас. „Мир, Пе­тро­ни­је! Мир!” ути­ша­ва га мла­ђи чо­век, је­ди­ни тог не­дељ­ ног по­сле­по­дне­ва у са­на­то­ри­ју­м у на Ча­роб­ном бре­г у, чу­вар др­жав­не имо­ви­не (до та­да за­ба­вљен чи­шће­њем мр­твог ли­шћа), и при­ла­зи нам од­о­здо, с ма­лим Пе­тро­ни­јем, ко­ји му трч­ка око но­г у. „До­бар дан, го­спо­до!” на­сту­па Ма­рин­ко Ђа­ко­вић из Ири­га (рад­ ник Ин­сти­ту­та, ко­ји тог да­на за­ме­њу­је ко­ле­г у). „Нас два ов­де чу­ва­мо... Пе­тро­ни­је, сми­ри се!... Био је лу­та­ли­ца, ми смо га усво­ји­ли и за­по­сли­ ли у др­жав­ној слу­жби. Пре се­дам-осам го­ди­на не­ко га је из­ба­цио из ау­та до­ле на рас­кр­шћу и од та­да чу­ва са­на­то­ри­јум са на­ма, ни­ко му у кру­г у не мо­же про­ма­ћи... Је л’ та­ко, Пе­тро­ни­је? Је­сте! Има­мо и Цуј­ку, ке­ру­шу, ње­го­ву дру­га­ри­цу, не­раз­двој­ни су њих дво­је; од­нег­де је до­л у­ та­ла у бол­ни­цу, и њу је не­ко шут­но из ау­та. Цуј­ка са­да има пре­ча по­сла, не­где се за­ву­кла и до­ји ку­чи­ће... А, зво­но вас за­ни­ма? Из­ли­ве­но је два­ де­сет ше­сте. Слу­жи­ло је да по­зо­ве бо­ле­сни­ке, на при­мер, кад је ру­чак, ве­че­ра и та­ко то... Чу­ло се скроз до­ле до рас­кр­шћа!” Чу­вар за­љу­ља зво­на и звук се као бо­деж за­ри у са­на­то­ри­јум­ску зим­ску ти­ши­ну Ча­роб­ ног бре­га. Кре­ћем се око па­ви­љо­на с го­то­во опи­пљи­вим осе­ћа­њем не­ла­го­де иза груд­не ко­сти и стреп­ње с пи­ко­ви­ма уз­не­ми­ре­но­сти као по­сле­ди­це (ту­бер­ку­ло­зног, смр­то­но­сног) зра­че­ња ко­јег, из­гле­да, еми­т у­ју ова­ква на­пу­ште­на ме­ста с филм­ским пре­по­ру­ка­ма ми­сте­ри­о­зне шум­ске болни­ це око ко­је је од­у ­век, ба­рем у мом до­жи­вља­ју овог сан­то­ри­ју­ма, леб­део га­вран смр­ти, ми­сте­ри­је и фи­ло­зо­фи­је. Но, да се од­мах, еле­мен­тар­не пра­вич­но­сти ра­ди, огра­дим од соп­стве­не рас­ку­штра­не има­ги­на­ци­је. Са­на­то­ри­јум, сам по се­би, објек­тив­но узев, чак и ова­кав под ка­тан­цем, глу­во­нем, при­да­вљен у зим­ском ми­зан­сце­ну хлад­ног си­ви­ла, ни­је ни аве­тињ­ски, ни ми­сте­ри­о­зан. Шта­ви­ше, да је свест, или бо­ље ре­ћи под­ свест, из­ро­ва­ше­на пред­ра­с у­да­ма и стра­шним ви­зу­ел­ним на­сла­га­ма, ли­ше­на, бар, основ­них по­да­та­ка о функ­ци­ји пра­зних па­ви­љо­на у бо­ров­ ња­ку, ре­кло би се да је са­на­то­ри­јум за ту­бер­ку­ло­зне, за­пра­во, при­јат­ 260

Чекајући воз из Винковаца

но од­ма­ра­ли­ште у пла­ни­ни. Ме­ђу­тим, су­ви­ше је те­шких, фи­ло­зоф­ско-ре­ли­ги­о­зних ми­сли за­ле­ђе­но у енер­гет­ском по­љу Ча­роб­ног бре­га на Ири­шком вен­цу, да би на­ша зим­ска шет­ња кроз круг на­пу­ште­ног са­на­ то­ри­ју­ма, не­ка­да опа­са­ног жи­ца­ма и стро­го чу­ва­ног оде­ље­ња Ин­сти­ ту ­та из Срем­ске Ка­ме­ни­це, би­ла ла­ка и нео­п­те­ре­ће­на аве­ти­ма ло­ше кар­ме. Одав­но је при­ме­ће­но да ниг­де фи­ло­зо­фи­ја не­ма хран­љи­ви­је гно­ји­во, не­го у са­на­то­ри­ју­м у, и ни јед­на бо­лест ни­је у та­квој љу­ба­ви и си­нер­ги­ји са фи­ло­зо­фи­јом као ту­бер­ку­ло­за. * * * Пре, мо­жда, пет­на­ест го­ди­на, ужа­ре­ног лет­њег по­дне­ва, иска­чем на Ири­шком вен­цу из пре­пу­ног, ау­то­бу­са, згње­чен и са­жва­кан, с на­ ме­ром да раз­да­љи­ну до Врд­ни­ка, уме­сто око­ло пре­ко Ири­га у до­ли­ни, пре­ђем пе­шке Гре­бен­ским ас­фал­том и, да ­ље, пре­чи­цом кроз шу ­м у, ста­зом ме­ди­цин­ских се­ста­ра. Кад, на Ири­шком вен­цу, гле, ле­пе сли­ке: по­ви­ше рас­кр­шћа, на јед­ној од оних ра­хи­тич­них др­ве­них клу­па у при­ сен­к у бо­ров­ња­ка, се­ди као авет бра­дат, су ­во­њав чо­век у бол­нич­кој пи­жа­ми и па­пу­ча­ма, мли­та­во пре­са­ми­ћен пре­ко сто­ла, уди­ше ци­гаре­ту као по­след­њу же­љу пред стре­ља­ње (та­ко да му се обра­зи при уди­са­ју ди­ма ле­пе за ви­лич­не ко­сти) и ва­во­љи фла­шу пи­ва, је­ди­ни чо­век за­те­ чен ме­ђу шум­ским клу­па­ма ис­пред ки­о­ска с ме­шо­ви­том ро­бом. И се­ћам се од ре­чи до ре­чи шта ми је ре­као: „Жи­вот, мла­ди чо­ве­че, то је же­на, ис­пру­же­на же­на, на­бре­клих гру­ди и ве­ли­ког, ме­ког тр­бу­ха ис­пуп­че­них ку­ко­ва, же­на вит­ких ру­ку и буј­них бе­да­ра, по­л у­за­тво­ре­ них очи­ју, ко­ја нас на по­дру­гљив и ди­ван на­чин иза­зи­ва и тра­жи да јој се нај­све­срд­ни­је пре­да­мо, по­ла­жу­ћи пра­во на пу­ни на­пон на­ше му­шко­ сти ко­ја пред њом по­бе­ди или про­пад­не – про­пад­не, мла­ди чо­ве­че, схва­ та­те ли шта то зна­чи, то је по­раз осе­ћа­ња пред жи­во­том, то је не­спо­соб­ ност за ко­ју не­ма ни ми­ло­сти, ни са­жа­ље­ња, ни ува­жа­ва­ња!” Или је то, ипак, ре­као Ханс Ка­с­троп? Ни­сам на­чи­сто са со­бом. Пи­та ­ћу То­ма­са Ма­на. Ли­це му бе­ше жу­то и ушта­вље­но, очи пре­го­ре­ле, уси­са­не у ко­сти. Па, ипак, прем­да с из­гле­дом жи­вог ле­ша и с кан­це­ро­зним па­у ­ком у плу­ћи­ма, тај ће ми бо­ле­сник са обли­жњег Ча­роб­ног бре­га, све­стан бли­ ске смр­ти и ин­ти­ми­зи­ран са сво­јим ко­шма­ри­ма и ме­та­ста­за­ма, по­ве­ ри­ти да се ви­ше не пла­ши ни бо­ле­сти ни смр­ти, да га је бо­лест пре­по­ 261

Жељко Марковић

ро­ди­ла и учи­ни­ла фи­ло­зо­фом, и да је, шта­ви­ше, на не­ки ди­ја­бо­ли­чан на­чин, ко­нач­но сло­бо­дан чо­век, сло­бо­дан као што зна­ју да бу­ду сло­бод­ ни љу­ди са ко­ји­ма се ви­ше не ра­чу­на. Ре­као ми је: „Сад мо­г у шта год хо­ћу и ка­ко год хо­ћу. Ни­че­м у ви­ше не те­жим, ни­шта ме ви­ше не спу­ та­ва и ни­че­га се ви­ше не бо­јим.”

(2008)

262

ИН­ВА­ЗИ­ЈА ВИ­СИ­БА­БА НА МА­НА­СТИР СТА­РО ХО­ПО­ВО

Љу­би­те­љи фру ­шко­гор­ских шум­ских цр­ка­ва, вер­ни­ци и ес­ха­то­ ло­зи, ви­кенд-вер­ни­ци и – очај­ни­ци, до­ко­ни ре­пор­те­ри (и њи­хо­ве же­не), ко­ји су про­шле су­бо­те, бо­га­те про­х лад­ним сун­цем и, осо­би­то, про­шле мут­не не­де­ље, за­ба ­да­ли об­ред­не во­шта­ни­це у све­ти пе­сак за жи­ве и мр­тве ду ­ше и при­зи­ва­ли Бо­га и Све­тог Пан­те­леј­мо­на под кру ­жним сво­дом де­се­то­стра­ног ку­бе­та, по тре­ћи пут ро­ђе­не, јед­но­брод­не ка­ме­ не ба­зи­ли­ке Ста­ро Хо­по­во, цр­кви­це-бом­бо­ни­це у ра­шком ру ­ко­пи­с у сред­њо­ве­ков­ног срп­ског ка­лу­ђер­ског кла­на у из­бе­гли­штву, као и про­ ре­ђе­ни озе­бли из­лет­ни­ци, бе­гун­ци са спра­то­ва, ко­ји су у сум­по­ро­ви­том ко­ри­ту пе­ну­ша­вог по­то­ка, до­ле у за­ча­ра­ној ма­на­стир­ској шу­ми, ис­под на­пу­ште­ног ка­ме­но­ло­ма, на за­рав­ни код кап­ти­ра­ног из­во­ра-ка­пе­ли­це, ба­бра­ли из­ме­ђу др­ве­ћа по гњи­лом ли­шћу као ко­ко­шке, би­ли су све­до­ци – па, ево, да им то са­да и јав­но са­оп­шти­мо! – до­га­ђа­ја par ex­cel­len­ce у Ста­ром Хо­по­ву, екс­клу­зив­ног шум­ског при­зо­ра, ка­квог се не се­ћа­ју ни нај­ста­ри­ји хо­пов­ски пу­сти­ња­ци: ин­ва­зи­је по­бе­сне­лих ви­си­ба­ба. На­пад ди­вљег бе­лог цве­ћа на ста­ри ма­на­стир, от­по­чео је са ви­со­ва Ири­шког вен­ца, по све­м у су­де­ћи, где су вид­но уз­не­ми­ре­ни ко­но­ба­ри из ка­фа­не Пла­ни­нар­ског до­ма, још у пе­так, три­на­е­стог, у ка­сним по­ сле­по­днев­ним са­ти­ма, за­па­зи­ли и, бог­ме, при­ја­ви­ли на од­го­ва­ра­ју­ћем ме­сту, за­па­њу ­ју­ћу број­ност и нео­бич­но агре­сив­но по­на­ша­ње јед­не фор­ма­ци­је гла­ва­тих ви­си­ба­ба. Не­при­род­но, бур­но и еу­фо­рич­но цве­та­ ње ра­то­бор­них ви­си­ба­ба, при­ме­ће­но је у бли­ском окру­же­њу пи­ра­ми­ дал­не пла­ни­нар­ске ку­ће, као и у стр­мо­гла­вој шу­ми, ис­под пра­шња­ве ле­ши­не ста­рог хо­те­ла, да би у то­ку но­ћи стра­хо­ви­то пу­ног ме­се­ца (ка­жу, ни­сам ви­део), по­пут га­ло­пи­ра­ју­ће фло­рал­не ин­фек­ци­је, ми­ли­о­ни по­бе­ сне­лих ви­си­ба­ба, ка­жу као ни­ка­да до та­да, бу­квал­но, ефек­том ме­ћав­ског сне­га, за­ве­ја­ли шу­му ис­под Ири­шког вен­ца, пре­део рас­по­лу­ћен ко­ри­том 263

Жељко Марковић

пе­н у ­ша­вог по­то­ка дуж ка­л у­ђер­ске ста­зе, све до иви­це ма­на­стир­ске шу­ме са (ста­ро)хо­пов­ском сне­жном ба­зи­ли­ком у пуп­ку зе­ле­не ли­ва­де, цр­кви­цом сре­за­ном у ка­ме­ну с на­дах­ну­ћем ви­со­ке ре­зо­л у­ци­је. До­пу­то­вао сам у Ста­ро Хо­по­во из Но­вог Хо­по­ва, је­ди­ним ау­то­мо­ бил­ским при­сту­пом, око­ло-на­о­ко­ло, от­при­ли­ке три ки­ло­ме­тра се­ве­ро­ и­сточ­но, пре­ко бре­жу­ља­ка, ви­ју­га­вом и уском те­гет тра­ком још че­сти­то нео­х ла­ђе­ног и не­за­пр­ља­ног ас­фал­та (у упо­тре­би је и сред­њо­ве­ков­на ка­л у­ђер­ска пе­шач­ка пре­чи­ца кроз шу­м у). Тај но­ви, сле­пи пут, про­би­ јен до Ста­рог Хо­по­ва, ожи­вље­ног 2004, про­ши­рен на уским гр­ли­ма и за­о­гр­нут гра­ну­ла­ма смр­вље­ног ка­ме­ња – да се ре­тро­ви­зо­ри не оче­шу и од­ло­ме при ми­мо­и­ла­же­њу – за­се­чен је у сла­би­не њи­ва, ли­ва­да, воћ­ ња­ка и, по­не­ког, ви­но­гра ­да, за­ви­тлан пре­ко пла­вет­них бре­ж у­ља­ка, про­ре­за­них ко­ри­том раз­дра­га­ног шум­ског по­то­ка. За­ли­ван све­тло­шћу и ве­дри­ном отво­ре­не пер­спек­ти­ве, јед­ног од, за мо­је ис­ку­ство, нај­у­збу­ дљи­ви­јих фру­шко­гор­ских пеј­за­жа (!), ма­на­стир­ски ас­фалт­ни пут, стар­ ту­ју­ћи од жу­тог ба­рок­ног за­ба­та ко­на­ка Но­вог Хо­по­ва, по­ни­ре, с пар­ кин­га, нај­пре у воћ­н у до­ли­н у, под­но је­зич­ка шу ­ме, об­ли­зу ­је стро­го кон­тро­ли­са­ни ка­л у­ђер­ски риб­њак, ве­штач­ко по­точ­но ок­но у ста­рим вр­ба­ма, тр­ски и жи­ча­ној огра­ди (с ка­пи­јом под за­кљу­ча­ним ло­ко­том), и ода­тле се бла­го и за­во­ји­то ус­пи­ње на раз­о­бру ­че­н у и ви­кен­да­шку ири­шку ви­со­ра­ван (с кро­во­ви­ма Ири­га и зво­ни­ци­ма у да­љи­ни). Уз­гред: три мла­ди­ћа у чам­цу, с јед­ним ве­слом, љу­љу­шка­ју се на је­зер­це­т у (че­ твр­ти је на оба­ли) и пу ­ца­ју од сме­ха. Пу ­тем, пре­ма риб­ња­ку, си­ла­зи мла­ди мо­нах у ман­ти­ји и ру­ка­ма пре­кр­ште­ним на кич­ме­ном сту­бу. Ста­ро Хо­по­во, слат­киш од те­са­ног ка­ме­на и опе­ке ме­ђу фру­шко­ гор­ским шум­ским цр­ква­ма! Пар­кинг за де­се­так ау­та за­ре­зан у бре­г у ис­под ко­на­ка, ис­ка­шља­ва­ње ау­спу­ха пред ико­но­ста­сом ма­ле­не, на­дах­ ну­те ба­зи­ли­ке, ве­ро­ват­но је... не, не... си­г ур­но је при­вре­ме­но ре­ше­ње, с об­зи­ром на то да се ма­на­стир­ско окру­же­ње и ин­фра­струк­т у­ра још до­во­де у ред; као што је при­вре­ме­но (док не стиг­не кон­теј­нер, на­рав­но) по­ни­жа­ва­ју­ће, сра­мот­но ђу­бри­ште фор­ми­ра­но на квар­но у шу­ми ис­ под ба­зи­ли­ке, ту ­мор ме­ђу ви­си­ба­ба­ма, ко­јег чу ­ва сел­џ ук, ка ­жње­ник на лан­цу, за­ве­зан за ку­ћи­цу у дроњ­ци­ма, пас ко­ји ми је до­шап­нуо, па то са­да и чи­ним, да за­мо­лим да га од­ве­жу – не­ће угри­сти, обе­ћа­ва, и још је за­ла­јао (пре­во­дим, по се­ћа­њу): „И ме­не је Бог ство­рио. И ја во­лим слобо­ ду. Ни­је ни ме­не ма­ти ро­ди­ла са лан­цем око вра­та. Же­лим да се ис­тр­чим на ли­ва­ди. Ни­сам крив. Осло­бо­ди­те ме лан­ца. То што је за вас је­дан тр­зај пр­сти­ју, то је за ме­не нај­ве­ћа ра­дост у жи­во­т у!”

264

Чекајући воз из Винковаца

Све­же омал­те­ри­са­но ка­ме­но тки­во шум­ске цр­кви­це из Гри­мо­вих сли­ков­ни­ца, мај­стор­ски и на­дах­ну­то ускла­ђе­них про­пор­ци­ја, га­бри­та и ли­ни­ја, бе­ли се на ли­ва­ди и пре­си­ја­ва као це­ло­фан (у мо­јој гла­ви, на­ рав­но), оду ­хо­вље­но на на­бре­к лој трав­на­тој по­вр­ши­ни, под на­ги­бом, ко­ји кли­зи ду­бо­ко до­ле у шу­мо­ви­то и бр­зом во­дом осми­шље­но по­точ­но ко­ри­то. Из­ре­за­на на по­ру­бу шу­ме и во­до­де­ри­не, по­пут фи­г у­ре у ле­д у, још зим­ски су­ве, го­ле и про­вид­не, рас­цвр­ку­та­ле шу­ме, и оши­ну­та сун­ че­вом из­л у ­че­ви­ном ко­ја бри­зга – оштри­ном и фи­ју ­ком шви­га­ра, на мо­мен­те! – ис­ти­сну­та под ком­пре­си­јом ове ре­че­ни­це из­ме­ђу без­бој­них обла­ка мар­тов­ског не­ба, ба­зи­ли­ка шља­шти по­пут пра­знич­не бом­бо­ ње­ре (у мо­јој гла­ви, та­ко­ђе). И, ако је, та­кву, са­да, или по­сле – не, ипак, са­да! – те­ле­пор­ту­је­мо у ла­ич­ким ми­сли­ма, са­мо за по­тре­бе ове „ко­лум­ не”, нпр., ако је сме­сти­мо на озве­зда­ну дра­пе­ри­ју све­тле но­ћи, под ја­ ја­сти ме­сец (па ће­мо је на днев­ну све­тлост вра­ти­ти у сле­де­ћем па­су­су), до­би­ће­мо пред очи­ма про­јек­ци­ју јед­ног из­у­зет­ног, ка­мер­ног ам­би­јен­та на Фру­шкој го­ри и, да та­ко ка­жем, бар за са­да, по­вла­шће­ног мо­на­шког (мо­ли­тве­ног) гне­зда­шца у скрај­ну­тој ти­ши­ни бли­зу свог мла­ђег Ве­ли­ ког бра­та, и у ор­ган­ској спре­зи с њим, а опет, ути­сак је, по­да­ље од ње­ го­ве екс­по­ни­ра­не вер­ти­ка­ле. На ли­ва­ди, по­ред цр­кве, па­се ка­лу­ђер­ски ма­га­рац ро­ђен, мо­жда, под срећ­ном зве­здом. А мо­жда и не. Ма­га­рац зна исти­ну. Ис­под ста­рог ка­ме­но­ло­ма, на шум­ском де­лу ши­ро­ке, ута­ба­не ста­зе од ста­рог ма­на­сти­ра до кап­ти­ра­ног из­во­ра у ро­ви­том, стр­мом ко­ри­т у по­то­ка, мла­ди мо­нах (ста­ро)хо­пов­ски или ис­к у ­ше­ник у по­од­ма­к лој фа­зи, ни­сам до­ку­чио, и ње­гов, ре­као бих, при­ја­тељ и вр­шњак у по­се­ти, цр­но упа­ко­ван, уме­ре­но бла­зи­ран ур­ба­ни мла­дић, и сам, из­гле­да, у не­кој вр­ло бли­ској ве­зи са цр­квом, оба с ја­ким (бео)град­ским ак­цен­том, ми­мо­и­ла­зе се с на­ма у шет­њи до из­во­ра, и опиљ­ци њи­хо­вог те­ра­пе­у т­ ског раз­го­во­ра свр­бе ме у уши­ма (Мо­нах: „Али, ја то не­ћу, раз­у ­меш, не­ћу... не мо­г у...”; ла­ик: „Слу­шај, ти си мо­нах, и тво­је је да...”). Не­за­пам­ће­на ве­ја­ви­ца ви­си­ба­ба у ма­на­стир­ској шу­ми! На де­бе­лом ху­м у­сном ме­с у из­над по­то­ка, бли­зу из­во­ра смр­дљи­ве сум­пор­не во­де, ко­ја сли­ни из рђом на­гри­зе­не лу­ле, ви­кен­да­шка сре­ћа осред­њо­сти: по­ро­ди­ца из Зре­ња­ни­на, њих дво­је са три ћер­ки­це – уби­ја­ју ви­си­ба­бе. Гње­ца­ва шум­ска ста­за, за­ве­ја­на ви­си­ба­ба­ма, ко­ја од ма­на­сти­ра во­ди на Ири­шки ве­нац, је­два уоч­љив зми­јо­ли­ки пу­те­љак на скле­ро­тич­ним за­кр­че­њи­ма кроз че­стар и пру­ће, из­гми­за­ла је из зи­ме за­пу­ште­на, за­ тр­па­на тру­ле­ж ним, уки­се­ље­ним ли­ш ћем из­да­нач­ке гра­бо­ве шу ­ме, 265

Жељко Марковић

Ста­ро Хо­по­во Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић

на­та­ло­же­ним пре­ко цр­вљи­ве ху­му­сне ка­ше, блат­ња­ва, за­пре­че­на од­ло­ мље­ним гра­на­ма као ко­сти­ма и за­ја­ха­на, на не­ким пар­ти­ја­ма, де­бе­лим ста­бли­ма (ма­хом у рас­па­да­њу), др­ве­ним би­ћи­ма из­ва­ље­ног ко­ре­ња у бре­г у, с гра­на­ма сло­мље­ним у по­точ­ном ко­ри­т у; ста­бла ко­ја су се под те­жи­ном ста­ро­сти, бо­ле­сти и сне­га, об­ру­ши­ла са­ма од се­бе на кич­м у ка­л у­ђер­ске ста­зе. Рас­тег­ну­та, по­чев од цур­ка­вог и ко­ле­бљи­вог из­во­ра-ка­пе­ли­це, оки­ ће­ног ико­на­ма, од­но­сно од но­ви­јег мо­сти­ћа из­над око­ми­то за­се­че­не 266

Чекајући воз из Винковаца

во­до­де­ри­не под сла­ви­ном из­во­ра, па до Ири­шког вен­ца (с из­ла­зом код ле­ши­не хо­те­ла), ста­за се пе­ње уз тај жи­вах­ни и, нео­спор­но, сли­ко­ви­ти по­ток, ко­ји од­о­зго, прав­цем пре­ма Ири­г у, раз­дра­га­но лип­ти пун се­бе, др­чан, бу­чан и за­пе­ну­шан на ме­сти­ма на ко­ји­ма се млаз сли­ва низ каме­ ну за­пре­ку, за­бе­ла­са­ну по­пут згло­ба ко­ји је ис­ко­чио из мр­ко-жу­тог зе­ мља­ног ме­са, и кри­ву­да­вим то­ком ис­цр­та­ва гра­ни­цу из­ме­ђу два ме­стими­ це стр­ма бр­да, ко­ри­том рас­по­лу­ћу­је њи­хо­ву об­на­же­ну шу­мо­ви­ту ма­су. Из­над во­до­де­ри­не: цр­во­точ­ни, раз­ва­ље­ни мо­стић ко­ји не­у ­по­тре­ бљив цви­ли и шкри­пи у по­след­њем ста­ди­ју­му рас­па­да­ња, стра­шно на­ па­ћен ор­га­ни­зам, из­гри­зен ме­та­ста­за­ма, не­ким чу­дом још увек оп­стао у ва­зду­ху; про­ста гра­ви­та­ци­о­на тво­ре­ви­на осло­ње­на на др­ве­ним об­лим гре­да­ма, пре­ко ко­јих су по­преч­но за­ку­ца­не да­ске – та­ко дир­љи­во, тако упе­ча­тљи­во смо­жден ста­ро­шћу, по­тро­шен под ђо­но­ви­ма и ко­пи­та­ма... И, по­ред мо­сти­ћа, бе­тон­ска гре­да, не­фор­мал­но брв­но (на­га­зне ши­ри­не око три­де­сет цен­ти­ме­та­ра). Шу­пља гре­да пра­во­у­глих иви­ца, ожбу­ка­на зе­ле­ним гро­му­љи­ца­ма вла­жне ма­хо­ви­не, фле­ка­ма ли­ша­је­ва и на­чич­кана ко­ло­ни­ја­ма мра­вљих гљи­ва отров­ни­ца (с љу­би­ча­стим ки­шо­бран­чи­ћи­ ма), за­пра­во је гра­на ви­ја­дук­та у си­сте­му ста­ре ма­на­стир­ске во­до­вод­не кап­та­же, из­ли­ве­на пре­ко ждре­ла вра­то­лом­не и без­вод­не во­до­де­ри­не, на­фа­ти­ра­не де­бе­лим на­сла­га­ма ли­шћа, чи­ја се ко­ну­сна бра­зда, се­зон­ска при­то­ка, об­ру­ша­ва с вр­ха бр­да ду­бо­ко у ко­ри­то вра­го­ла­стог по­то­ка, пре­ се­ца­ју­ћи гр­кљан ста­зе у ра­спо­ну од не­ко­ли­ко ме­та­ра на не­згод­ном ме­сту. Не­ко је пан­тљи­ком, не­ко ко је ми­слио на дру­гог, све­зао гра­ну па­ ра­лел­но с гре­дом за два нај­бли­жа гра­ба у оба­ла­ма во­до­де­ри­не, и са­да је тај ла­ба­ви ру­ко­х ват, кри­ва мот­ка све­за­на из­над ру­пе­ти­не, осло­нац они­ма ко­ји пре­ла­зе пре­ко бе­тон­ског брв­на. (Да ли је тај не­ко из кла­на ири­шких пла­ни­на­ра, они че­сто ор­ди­ни­ра­ју овом шу­мом, и из­ве­сно се мо­гу до­ве­сти у ве­зу са бе­лим оти­сци­ма ша­ка на ста­бли­ма и ка­ме­њу дуж ста­зе, гра­фич­ком игром шум­ских ша­љив­џи­ја, ко­ји су се истом ма­сном фар­бом ле­ги­ти­ми­са­ли на уго­је­ном ста­блу гра­ба из­над пе­ну­ша­вог, звуч­ ног бу­ка: ПСД Др Ла­зар Мар­ко­вић и се­дам бе­лих оти­са­ка ша­ка.) Пре­ма то­ме: гре­да, зап­т и­ве­на од­о­зго бе­тон­с ким по­к лоп­ц и­ма, ар­м и­ра­н им че­по­ви­ма ура­слим у жље­бо­ве и ко­ре­ње др­ве­ћа у оба­ли, с гво­зде­ним ал­ка­ма у функ­ци­ји по­ди­за­ча (по­кло­па­ца), са­да је, тач­ни­је, већ по­о­дав­ но је ре­ла­тив­но без­бе­дан на­чин да се пре­ђе на дру­г у стра­ну. Ми ће­мо, ипак, на­зад у Ста­ро Хо­по­во. У цр­кви­ци нео­сли­ка­не уну­тра­шњо­сти, јед­на бе­о­град­ска го­спо­ја у си­вом ба­лон-ман­ти­лу, за­коп­ча­на рај­сфер­шлу­сом до вр­ха бра­де, се­ди 267

Жељко Марковић

скру­ше­не по­ја­ве на клу­пи уз зид, де­сно од вра­та, са­ма у хлад­ној ко­мо­ ри при­пра­те – ако са­ма мо­же да бу­де же­на с Бо­гом у ми­сли­ма? – се­ди уко­че­них, прем­да све­тлих очи­ју, и на ве­зи је с ико­но­ста­сом и ико­на­ма, за­те­че­на на де­л у у ра­ним ше­зде­се­тим (или са­мо та­ко из­гле­да), гла­ве за­ви­је­не у за­га­си­то пла­вој сви­ле­ној ма­ра­ми ста­ро­за­вет­них бо­го­мо­љач­ ких же­на, ка­кве се све че­шће ви­ђа­ју по цр­ква­ма фру­шко­гор­ских ма­на­ сти­ра, на­гла­ше­но гра­ђан­ски, па­стел­но, с фи­ном ме­ром и, све у све­м у, при­год­но оде­ве­на за ову уло­г у, овлаш при­љу­бље­них ко­ле­на у сук­њи до ли­сто­ва, ака­дем­ски за­ко­ше­них но­г у у цр­ним ци­пе­ла­ма с му­шком шти­клом (ту­пог вр­ха), не­на­ме­тљи­во пр­сте­но­ва­них ша­ка, по­ло­же­них на клу­пу, по­ред бо­ко­ва. Пр­сти су јој ру­ме­ни, нок­ти као бо­де­жи, без­ бој­ни. Па­ра­док­сал­но, мо­жда, али ова бо­го­мо­љач­ка же­на, но­си­ла је у сво­јој по­ја­ви и основ­ној гри­ма­си, под кон­ци­ма обр­ва, и у свом те­ле­сном и мен­тал­ном ста­ву, ли­ше­ном по­зе пла­шљи­ве и удво­рич­ке скру­ше­но­ сти, вр­ло ја­ке сиг­на­ле лич­но­сти, ин­те­лек­та и еман­ци­по­ва­но­сти. Пу­кла је, мо­жда, у не­ком бе­о­град­ском би­роу: До­ста ми вас је... Тре­ба ми мало сми­ре­ња и ти­ши­не! Го­спо­ја ће у цр­кви­ци пре­се­ди­ти око по­ла ча­са, и за­тим је ви­ди­мо у шу­ми (нок­ти­ма ко­ље ви­си­ба­бе), за­тим на пар­кин­г у – или је то, већ, не­ка дру­га жен­ска под истом ма­ра­мом? – од­луч­но кре­ше зе­ле­ни ме­ган, и на­ти­че цр­не цви­ку­се на очи, на­кон што је на се­ди­ште ли­м у­зи­не, по­ред се­бе, по­ло­жи­ла ки­ти­цу за­кла­них ви­си­ба­ба.

(2009)

268

ОГЛЕД О ДР­ВО­СЕ­ЧИ И ВРТ­НИМ ПА­ТУЉ­ЦИ­МА

Јед­ног да­на, во­зе­ћи ау­то по Фру­шкој го­ри, ско­ро пу­стом, из­ро­ва­ ше­ном гре­бен­ском жи­лом кроз плућ­на кри­ла оша­м у­ће­не шу­ме, ко­ја се тог јул­ског по­дне­ва, за­че­пље­них си­ну­са и брон­х и­ја, чва­ри­ла с пти­ ца­ма на стра­хо­ви­тој вру­ћи­ни, а са­да, пред сми­рај истог тог јул­ског да­на, док сам сам се вра­ћао ку­ћи из прав­ца Вен­ца пре­ма Бан­сто­л у, про­ди­са­ла и рас­цвр­ку­та­ла се у осло­бо­ђе­ној хло­ро­фил­ној све­жи­ни, с по­след­њим плам­те­ћим за­пер­ци­ма сун­че­ве сви­ле у ли­шћу до­так­ну­том не­ж ном стру ­јом ве­чер­њег ва­зду ­ха – из­не­на­да, па­ра­лел­но с де­сном иви­цом пу­та, бли­же Бан­сто­л у, угле­дао сам иза оку­ке не­што што са­мо по се­би ни­је нео­бич­но за шу­м у (прем­да је, мо­жда, нео­бич­но за шу­м у у На­ци­о­нал­ном пар­ку, али не бих ово­га пу­та ши­рио при­чу), и што сам ви­ђао мно­го пу­та у Фру­шкој го­ри, па ипак сам, по­го­ђен елек­трич­ним пра ­жње­њем ове шум­ске сли­ке, на­га­зио коч­ни­ц у. Ди­вљи зец? Ср­на? Пуж? Је­ле­нак? Ре­мек-де­ло не­по­зна­тог др­во­се­че! По­те­гао сам фо­то­а­па­рат, ма­хи­нал­но, пр­во што ми је па­ло на па­мет, за­стао у оба­ли Гре­бен­ског пу­та, сам у то­плој род­ној шу­ми и, на­вла­че­ћи на се­бе – ма­да ми ни­је би­стро због че­га – на­мр­го­ђе­не, ско­ро пре­те­ће по­гле­де не­ких ко­мич­них ли­ко­ва (по­ми­сли­ше, мо­жда, да сам кра­дљи­ вац др­ва), на­г у­ра­них у тро­шном ау­ти­ћу са за­бри­ња­ва­ју­ћим кр­ча­њем у гла­су мо­то­ра, и ау­спу­хом за­ве­за­ним жи­цом, ди­вио се ве­шти­ни и мар­ љи­во­сти шум­ског рад­ни­ка, мо­жда не­ког се­зон­ског бо­сан­ског др­во­се­ че, оли­че­ним у од­го­вор­но, струч­но и са­ве­сно сло­же­ном во­зу об­ли­ца, ду­гач­ком не­ко­ли­ко де­се­ти­на ме­та­ра уз иви­цу шум­ског ас­фал­та и при­ пре­мље­ном за тран­спорт. Убр­зо за­тим, спу­стив­ши се с Бан­сто­ла, за­ми­шљен од ма­ло­час над ви­ђе­ним са­вр­шен­ством јед­ног др­во­се­че у шу­ми, за­ђем та­ко ме­ђу пр­ве ку­ће мо­јих Срем­с ких Кар­ло­ва­ца, сле­п ље­не с ле­ве стра­не уз ста­ри 269

Жељко Марковић

бео­град­ски пут, во­зим по­ла­ко по­ред скр­на­вих, су­мор­них, нер­вно обо­ ле­лих авли­ја с по­кр­ља­ним огра­да­ма и цр­вљи­вим шу­па­ма уз шмрц­ка­ ви, за­тро­ва­ни по­ток, и у јед­ној од тих авли­ја, из­не­на­да, у око ми уле­ти, за­па­ра ми ср­це, пас за­ко­ван за др­во по­ред по­то­ка, де­бе­лим, во­лов­ским лан­цем без огр­ли­це, по­ред ку­ћи­це од пле­ха­ног бу­ре­та, зар­ђа­лог и отво­ ре­ног с обе стра­не. И ду­го не мо­г у да се сми­рим при по­ми­сли на ту јад­ну жи­во­ти­њу, ко­јој бих по­мо­гао, али не знам ка­ко. Хо­ће ли у овој зе­мљи не­ка­да до­ћи вре­ме да од­го­ва­ра­ју пред су­дом и од­ро­би­ја­ју због сво­је окрут­но­сти пре­ма жи­во­ти­ња­ма, због сво­је без­ду­шно­сти. Хо­ће ли јед­ном од­го­ва­ра­ти пред су­дом због то­га што нам сво­јом кућ­ном ру­го­ бом, сво­јом ру­жно­ћом, ко­ју нам, све­сно или не­све­сно, на­би­ја­ју на нос, ква­ре рас­по­ло­же­ње, уз­не­ми­ра­ва­ју нас, тру­ју ле­по­т у и ра­дост жи­во­та, при­чи­ња­ва­ју ду­шев­ну бол? То­га да­на, за­ко­ва­ли су ми ду­шу во­лов­ским лан­цем. По­сто­ји код нас – го­во­рим о на­ма, а о њи­ма не­ка они пи­шу! – по срем­ским људ­ским ста­ни­шти­ма, је­дан при­ми­тив­ни, на­ка­рад­ни од­нос пре­ма ин­тим­ном све­ти­ли­шту зва­ном Ку­ћа, или пре­ма оно­ме што је­ зи­ком без­у ­ку­сне фло­ску­ле на­зи­ва­мо жи­вот­ни про­стор. Сми­сао му је (или, ипак, бе­сми­сао) да се ку­ћа, би­ла сто­лет­на или ма­ло­лет­на, од­но­сно кућ­но огра­ђе­но окру­же­ње, за­пу­сти и пре­тво­ри у ру­го­бу, бр­лог, ђу­бри­ ште у огра­ди пред пра­гом. Бли­зу сам сум­ње, пре­ла­зим на оми­ље­но за­ви­чај­но ли­це јед­ни­не, да у том ма­зо­х и­стич­ком ру­же­њу соп­стве­ног ли­ца, да у том фе­но­ме­ну са­мо­ка­жња­ва­ња ру­жно­ћом и ужи­ва­ња у сво­ је­вољ­ној иза­бра­ној ру­жно­ћи (си­ро­ма­штво не­ма ве­зе с тим), кли­ја се­ме не­ке опа­ке гре­шке или за­ме­не те­зе. Од­ве­ли су ме јед­ном на не­ки бач­ки „ау­тен­тич­ни са­лаш”, где су већ до­во­ди­ли но­ви­на­ре, код не­ког ту­ри­стич­ ки по­кон­ди­ре­ног се­ља­ка, ко­ји ту бе­ше и ро­ђен, а у ства­ри, до­ве­ли су ме у скр­на­ву, ру­жну, пр­ља­ву ку­ћер­ду, за­гу­ше­ну ста­ру­ди­ја­ма и сва­ко­ја­ким не­у ­ку­си­ма и пре­те­ра­но­сти­ма. И то су по­ка­зи­ва­ли стран­ци­ма као не­ што из­вор­но, вој­во­ђан­ско. Би­ћу отре­жњу­ју­ће ја­сан: то су те на­ше за­пу­ште­не, гов­њи­ве, фру­ стри­ра­не, свим и сва­чим за­кр­че­не, за­ку­ку­ље­не и за­м у­м у­ље­не авли­је у кре­зу­бим, на­хе­ре­ним огра­да­ма (с раз­ва­ље­ном ка­пи­ји­цом, оклем­бе­ше­ ном на шар­ки као пра­зан ру­кав), по­л у­ра­спад­ну­те, ста­ре шу­пе (да ли је у Сре­му не­ко не­где ви­део но­ву шу­пу?), свињ­ци и шта­ле са отво­ре­ним ки­бла­ма, ру­па­ма у зе­мљи у ко­ји­ма на при­пе­ци бр­бо­ћу фе­ка­ли­је и жабе пли­ва­ју у кра­вљој мо­кра­ћи, ко­ко­шињ­ци и зе­чи­ња­ци по­кри­ве­ни за­рђа­лим пле­хом, уви­је­ним као ли­сна­то те­сто у рер­ни; то су те на­ше по­де­ра­не, 270

Чекајући воз из Винковаца

блат­ња­ве и му­са­ве авли­је – авли­је у ко­ји­ма је све у функ­ци­ји го­лог пре­жи­вља­ва­ња и естет­ског не­ма ни у про­слој­ци­ма! – ли­ше­не ра­до­сти и ле­по­те над­гра­ђе­ног жи­во­та, про­тив­при­род­не и обез­бо­же­не авли­је, авли­је без цве­ћа (цве­ће у гу­зи­цу не­ће). То су те на­ше ољу­ска­не, фле­ка­ве и кра­ста­ве фа­са­де, по­не­где с ивањ­ским цве­ћем на ек­се­ру (а ја као не­ма цве­ћа), с бу­шним и од­ва­ље­ним олу­ци­ма, мо­краћ­ним ка­на­ли­ма ку­ћа, ко­ји тан­др­чу на ве­тру по­пут ко­тло­кр­па и ба­ца­ју ки­шу у бу­бре­ге зи­до­ва, ку­ће са рас­тре­се­ним дво­слив­ним кро­во­ви­ма од пе­че­не зе­мље и за­ру­ше­ ним, на­бу­бре­лим дим­ња­ци­ма, ко­је пи­па­ју кућ­не пти­це и бла­го­си­ља­ју мач­ке олу­чар­ке; то су те ку­ће и авли­је, при­да­вље­не у стр­ву, про­сто­ри сва­ко­днев­не стра­ве, од ко­јих по­че­сто окре­ћем гла­ву, све у стреп­њи да ми од­нег­де, из не­ког бу­џа­ка, под обр­ве не уле­ти мој ро­ђе­ни брат, пас за­ку­цан во­лов­ским лан­цем за др­во на отво­ре­ном сун­цу, крај ку­ћи­це од бу­ре­та, уси­ја­ног пле­ха и са шер­пом за во­ду у ко­јој се ско­ре­ла пра­ши­на. Дру­ги из­раз на­ка­рад­ног од­но­са пре­ма Ку­ћи, је­сте ње­но по­ни­жа­ ва­ња и исме­ва­ња на­лиц­ка­ном ме­га­ло­ма­ни­јом, гип­са­но-бе­тон­ском фи­гу­рал­но­шћу (јон­ски, дор­ски сту­бо­ви, ла­во­ви, ла­бу­до­ви, рим­ске фон­ та­не, итд.), при че­му глав­ни про­блем, ма ко­ли­ко ири­ти­ра ра­зум и очи, ни­је у са­зи­да­ном ки­чу, ку­ћа се на кра­ју кра­је­ва мо­же и сру­ши­ти или се на њој мо­г у оба­ви­ти ко­зме­тич­ке ко­рек­ци­је – не­го у гла­ви ње­ног вла­сни­ка, ко­ји пред со­бом не ви­ди са­зи­да­ну ру ­жно­ћу, не­го ар­х и­тек­ тон­ско чу­до у сво­јој авли­ји, не­што с чим је у соп­стве­ним, али и ту­ђим очи­ма, до­сти­гао не­ку вр­сту хи­пер­ре­а­ли­стич­ке те­жње да фик­ци­ја (ко­ пи­ја) бу­де ре­ал­ни­ја од ствар­но­сти (ори­ги­на­ла). Хи­пер­ре­а­ли­зам у срем­ ском гра­ди­тељ­ству, на­ва­лен­тан по­след­њих две де­це­ни­је, фе­но­мен је ло­кал­ног „се­це­си­о­ни­зма”, на­стао на под­ло­зи дру ­штва по­ре­ме­ће­них вред­но­сти; то је стил аро­гант­них, ло­вар­них, нео­бра­зо­ва­них ско­ро­је­ ви­ћа, али и стил си­ро­ти­ње. Срем је под оп­са­дом гип­са­но-бе­тон­ских ла­во­ва, ла­бу­до­ва, ор­ло­ва и – врт­них па­т у­ља­ка, и ако су де­ве­де­се­т их го­ди­на па­зо­вач­к и пла­стич­ни ла­во­ри пре­п ла­ви­ла пи­ја­це, ва­ша­ре и шо­ро­ве, са­да је то кућ­на би­жу­те­ри­ја од гип­са и бе­то­на. Ко је пу­то­вао Сре­мом, на­ро­чи­то ње­го­вим до­њим, свињ­ским де­ло­ ви­ма (ју­жно и ју­го­и­сточ­но од Ру­ме), а Бог га је об­да­рио да уме да ви­ди у ви­ше ди­мен­зи­ја, ње­м у или њој си­г ур­но ни­је про­ма­кло да су хи­пер­ ре­а­ли­стич­ке ку­ће, ко­је­ка­кве рим­ске и грч­ке ха­ци­јен­де и па­ла­те, на­па­ле срем­ска се­ла и ата­ре, по­пут смр­то­но­сне епи­де­ми­је. То су те њи­хо­ве гро­ теск­но на­бил­до­ва­не, те­шке и ком­пли­ко­ва­не гра ­ђе­ви­не, пу ­не се­бе и сво­је ве­ли­чи­не, зи­да­не не по ме­ри чо­ве­ка и вре­ме­на, ње­го­вих ствар­них 271

Жељко Марковић

уну ­тра­шњих, ег­зи­стен­ци­јал­них и естет­ских по­тре­ба, ускла ­ђе­них са ду­хом епо­хе и сти­ло­ви­ма град­ње на јед­ном под­руч­ју – не­го из њих из­би­ја агре­сив­на, го­то­во увре­дљи­ва са­мо­ни­клост, ко­ја као да ни­по­да­ шта­ва све(т) око се­бе, па ипак је то са­мо сме­шно-жа­ло­сна пре­тен­ци­о­ зност про­вин­ци­јал­не бор­бе за пре­стиж и моћ, его­и­зам и над­ме­ност вла­сни­ка. По­гре­шно схва­ће­на ле­по­та. То су те огром­не ку­ће на спрат, али и уџе­ри­це с фа­са ­да­ма об­ло­же­ним ла ­жним укра­сним ка­ме­ном и ци­гла­ма, ре­а­ли­стич­ни­јим од ори­ги­на­ла, с јон­ским (и дор­ским) те­ра­ са­ма и ве­ран­да­ма, сте­пе­ни­шти­ма и огра­да­ма око авли­ја, с ка­пи­ја­ма у ло­за­стом гво­жђу и гип­са­ним ла­во­ви­ма или ор­ло­ви­ма на ра­га­сто­ви­ма, с бе­тон­ским ла­бу­до­ви­ма ко­ји се ку­па­ју у рас­цве­та­лим рим­ским фон­ та­на­ма. Јед­ном ми је при­ја­тељ из цен­трал­не Ср­би­је, та­мо где су по­след­њи сред­њо­ве­ков­ни ар­х и­тек­ти и зи­да­ри нок­ти­ма, пин­це­та­ма и игла ­ма (штри­ка­ћим), злат­ним кон­цем и сви­лом из­ве­зли у ра­зно­бој­ном ка­ме­ну, од опе­ке и ци­гле, цр­кви­цу ма­на­сти­ра Ка­ле­нић, у ко­јој је да­нас ди­пло­ мат­ско пред­став­ни­штво Не­ба – јед­ном ми је, да­к ле, при­ја­тељ из тог кра­ја, по­ка­зао у не­ком пра­шња­вом шљи­ви­ку, по­ред пу­та, ме­ђу ко­при­ ва­ма и ру ­жа­ма ди­вља­ка­ма у ви­со­кој тра­ви, ку­ће­рак у ко­јем је ро­ђен чо­век ви­со­ког по­ли­тич­ког ран­га. И кад год сам га гле­дао на те­ле­ви­зи­ји, док је бес­крв­ним, по­ли­тич­ким је­зи­ком, пу­них уста ре­чи и сва­ко­ја­ких обе­ћа­ња бо­љег жи­во­та, за­сту ­пао и бра­нио ин­те­ре­се сво­је пар­ти­је и др­жа­ве, ја­вља­ла ми се у ми­сли­ма ње­го­ва за­бо­ра­вље­на, убо­га и ту­жна ро­ди­тељ­ска ку­ћа у сло­мље­ној огра­ди од шта­по­ва по­ве­за­них жи­цом, за­ра­сла у ви­со­к у тра­ву, про­зо­ра осле­пље­них па­у ­чи­ном и са му ­ва­ма уги­ну­лим у ста­клу од гла­ди и же­ђи. Вра­ћам се на Фру­шку го­ру. Шта ме је то та­ко фа­сци­ни­ра­ло у при­ зо­ру сло­же­них др­ва крај шум­ског пу ­та? Др­во­се­ча ни­је мо­гао ни да са­ња да ће не­ком лу­да­к у за­па­сти за око ње­гов бе­дем од ма­ло­лет­них, за­кла­них др­ва, па, искре­но ре­че­но, ни ме­ни са­мом у пр­вим мо­мен­ти­ма ни­је би­ло ја­сно шта ме је то та­ко сна­жно при­ву­кло и при­ко­ва­ло за ту че­сту шум­ску сли­ку? По­гле­дај­мо је хлад­них очи­ју. Око об­ли­ца, по­ку­ пље­на је сва­ка гран­чи­ца или иве­ри­ца са зе­мље. А то ни­је би­ло нео­п­ход­ но и не ли­чи на нас. Да би се бе­дем од об­ли­ца на под­ло­зи одр­жао у вер­ти­ка­ли, об­ли­це су мо­гле и да штр­че из во­за, или да бу­д у на­ба­ца­не у раз­ре­де, али сва­ко др­во је па­ж љи­во угла­вље­но у це­ли­ну и по­ре­ђа­но стрикт­но под ко­нац, ми­ли­ме­тар­ски пре­ци­зно, као да су исто­вре­ме­но по­рав­на­та мо­тор­ном те­сте­ром, та­ко да је др­ве­ни воз урав­но­те­жен до 272

Чекајући воз из Винковаца

пер­фек­ци­је и, са­мим тим, есте­ти­зо­ван, као да је ту сло­жен за веч­ност. При­ву­кла ме је сна­га јед­но­став­но­сти, хар­мо­ни­је и ме­ре, сна­га ве­шти­ не са­др­жа­не у том ма­лом ре­мек-де­л у шум­ског гра­ди­тељ­ства, по­х ва­ли до­бро оба­вље­ном по­слу, при­ву­кла ме је сна­га ре­да и ди­сци­пли­не, са­ вр­ше­но ди­са­ње са­др­жа­ја и фор­ме у тој ге­о­ме­триј­ској фи­гу­ри из­ре­за­ној као лед крај пу­та, с оти­ском лич­но­сти од­го­вор­ног, са­ве­сног и мар­љи­вог чо­ве­ка, не­по­зна­тог др­во­се­че, о ко­јем но­ви­не ни­ка­да не би пи­са­ле, да се оног ка­сног вру­ћег по­сле­по­дне­ва, из­не­на­да, ни­је у шу­ми за­у­ста­вио ау­то с јед­ним лу­да­ком. И да тај лу­дак ни­је са со­бом по­нео фо­то­а­па­рат.

(2008)

273

ГРА­БО­ВО: ЦР­КВА БЕЗ ГЛА­ВЕ

Из­ве­штај опа­сног све­до­ка Пут за Гра­бо­во, из­над Сви­ло­ша. Ми­ри­ш ља­ви, сви­ле­ни ва­здух ин­ха­ли­ра и, по­пут свр­дла, про­би­ја за­че­пље­не ди­сај­не си­сте­ме, луф­ти­ ра плу­ћа (у мо­јој гла­ви) и про­чи­шћа­ва но­здр­ве и брон­хи­је. Пче­лар­ски тр­го­вац у фло­рал­ним га­ћа­ма, ма­не­кен у по­чет­нич­ким пен­зи­о­нер­ским го­ди­на­ма, с при­род­ном људ­ском по­тре­бом да оста­ви ути­сак, по­чи­ње жи­вот ис­по­чет­ка под це­ре­мо­ни­јал­ним злат­ним сом­бре­ром од пла­стич­не сла­ме, ура­мљен тир­ки­зним тре­ге­ри­ма за­тег­ну­тим пре­ко су­вог сто­ма­ка, и му­зе хи­сте­рич­не пче­ле раз­ве­ја­не око све­тло­зе­ле­них Да­дан-Бла­то­вих ко­шни­ца сло­же­них као чо­ко­лад­не штан­гли­це у за­ве­три­ни и при­сен­ку жбу ­на на ли­вад­ском гре­бе­ну из­ре­ше­та­ном кр­тич­ња­ци­ма. Два по­л у­ го­ла сна­га­то­ра из Сви­ло­ша, за­ма­за­на зно­јем и уле­пље­на тра­вом, пле­шу на стр­њи­ци и ви­ла­ма на­ба­цу ­ју се­но (ми­ри­ше на на­го­ре­ли па­пир) на гр­ба­ч у сле­пе фер­гу­со­но­ве шкло­по­ци­је. Цвр­к у­ћу ти­чи­це у сме­то­ви­ма обал­ског ра­сти­ња. Ко­бац, уко­чен на не­бу, стре­ља ве­че­ру. Био сам, да­кле, у Гра­бо­ву! Дру­ги пут у жи­во­ту. На­фа­ти­ран зе­ле­ни­ лом, на­мац­кан хло­ро­фил­ним ма­сно­ћа­ма и за­пра­шен ди­вљим ша­рени­ шем у ма­ни­ру зла­ти­бор­ских стри­же­них ли­ва­да, про­зра­чан, кри­ста­лан и оша­м у­ћен од еруп­ци­је ки­се­о­ни­ка, по­ле­на и ли­по­вог пар­фе­ма, тај ви­со­ки, ме­ди­та­тив­ни и за­ба­че­ни по­ду­нав­ски кра­јо­лик у Пла­ни­ни, ухва­ ћен пре не­ки дан у оку, и у но­здр­ва­ма, при ви­со­кој ре­зо­лу­ци­ји сун­че­вог сми­ра­ја, на­мет­нуо ми се, ана­ли­зи­ран с гра­бо­вач­ког пре­во­ја, као про­ јек­ци­ја би­блиј­ске ле­по­те. Сред­њо­ве­ков­ној цр­кви то ни­је мо­гло про­ма­ ћи. Не­ки ла­тин­ски па­пи­ри, до ко­јих су до­шли Хр­ва­ти, упу­ћу­ју на то да је Гра­бо­во би­ло се­ди­ште Бе­не­дик­тин­ске опа­ти­је Све­те Мар­га­ри­те, сред­њо­ве­ков­не ман­ти­ја­шке ком­па­ни­је (са­мо­стан Граб), ко­ја је има­ла ве­ли­ке по­се­де у Кри­же­вач­кој жу­па­ни­ји, с фи­ли­ја­лом у Бје­ли, а при­па­да­ла 274

Чекајући воз из Винковаца

је Ка­лоч­кој би­ску ­пи­ји. Тра ­жи­ти жи­вот не­где дру ­где, по­ред ова­квог Еден­ског вр­та, око пет ки­ло­ме­та­ра из­над Ду­на­ва, то је као иска­ти пре­ко ле­ба по­га­че! Па, ипак, мно­ги би (Гра­бов­ча­ни, Сви­ло­ша­ни) да се те­ле­ пор­т у­ју из ових пче­ли­њих бр­да. Стр­ми и кри­ву­да­ви успон сле­пом ас­фалт­ном ко­зјом ста­зом из Сви­ло­ша за Гра­бо­во, ли­вад­ско-ви­но­гра­дар­ском гре­бен­ском обли­ном, за­та­ла­са­ном и на­мре­шка­ном Оде­скал­ки­је­вом кр­че­ви­ном ис­под си­са­тих чо­то­ва, с чи­јег се пче­ли­њег, хи­пер­ба­рич­ног пре­во­ја раз­мо­та­ва екс­трем­но уз­бу­дљив па­но­рам­ски по­глед – осим на Сви­лош, спљо­штен у ку­штра­ вој ду­би­ни де­хи­дри­ра­ног Аљ­ма­шког по­то­ка – и на нај­ви­ше бра­да­ви­це Фру­шке го­ре, пр­ви пут сам (слу­жбе­но) фор­си­рао са фо­то-ре­пор­те­ром Сло­бо­да­ном Шу­шње­ви­ћем пре две и по го­ди­не, у ја­ну­а­ру, јед­ног заму­ ће­ног, без­бој­ног и су­вог да­на. Кад за­ве­је, на­ба­ца сме­то­ве или по­ле­ди, тим гре­бен­ским пу­тем не мо­же се у Гра­бо­во. Та­да Гра­бо­во по­ста­је срем­ ски Шав­ник. Коњ, ми­ран као бу­би­ца, ри­ђан ко­јег сам пре две и по го­ди­не упо­ знао на ле­ди­ни ме­ђу ку­ћа­ма, и с ње­го­вим чу­па­вим пред­њим ко­пи­та­ма, са­пе­тим крат­ким уже­том, за­вр­тео та­да­шњи пу­то­пис из Гра­бо­ва, сто­ји ме­ђу кр­тич­ња­ци­ма, ено га, на истом пар­че­т у зе­мље – ни­је се ни по­ма­ као од он­да – и спо­кој­но штриц­ка тра­ву, сло­бод­них пред­њих но­г у, за­гно­је­ног ле­вог ока. Кр­до де­бе­лих кра­ва, по­крет­на имо­ви­на гра­бо­вач­ ке мле­ка­ре, вра­ћа се са па­шња­ка, за­ве­ја­но му­ва­ма, и ба­ле­гом фи­л у­је ка­иш ас­фал­та кроз ули­цу Мар­ша­ла Бро­за. Си­ме­он Ур­ба­нек, зве­зда моје пр­ве гра­бо­вач­ке ру­бри­ке, се­ди пред ку­ћом на хо­кли­ци ме­ђу цр­вен­ка­ стим, шпри­ца­ним и те­ра­ко­та ко­ко­шка­ма, и бра­двом ши­љи ко­лац, а ње­го­ва га­ра­ва ку ­ји­ца Ди­ја­на, пр­ва ’мач­ка’ у Гра­бо­ву, фик­си­ра ау ­то из­ба­ле­га­них гу­ма, ко­ји се, из не­ког раз­ло­га, ипак, не за­у­ста­вља. По­чет­ком ове го­ди­не, за­ка­чио сам у не­ким но­ви­на­ма ве­сти­цу, у ко­јој је већ у на­сло­ву: Олуј­ни ве­тар сру­шио зво­ник цр­кве у Гра­бо­ву. И, пре не­ки дан, на­пра­сно под­бо­ден гри­жом са­ве­сти на при­ват­ном во­зи­ ка­њу кроз Го­ру Фру ­шку, за­ло­мих из Сви­ло­ша на гра­бо­вач­ки ко­зи­ји ас­фалт да оби­ђем обез­гла­вље­ну Цр­кву Све­тих ар­хан­ге­ла Ми­ха­и­ла и Га­ври­ла (1758), о ко­јој сам из­бр­бљао у Днев­ни­ку (Гра­бо­во, зад­ња по­шта Су­сек, 4. фе­бру­ар 2007) сле­де­ћи ути­сак: „Цр­ква, пра­во­слав­на, ста­ри ор­га­ни­зам за­хва­ћен ме­та­ста­ за­ма... Цр­ква је, у ства­ри, Бо­гу за пла­ка­ти! По­гле­дај­мо исти­ни у очи: Цр­ква је спо­ља гле­да­но (вра­та су за­ка­тан­че­на, па ни­смо 275

Жељко Марковић

мо­гли уну ­тра) јед­на стра ­хо­ви­та олу ­пи­на, рет­ко за­п у ­ште­на гра­ђе­ви­на те вр­сте у Сре­му, сва­ка­ко опа­сна по (ово­зе­маљ­ски) жи­вот, на­пу­клих, из­ро­ва­ше­них и опо­га­ње­них зи­до­ва, на не­ у­ре­ђе­ном пла­тоу, оште­ће­не пла­сти­ке фа­са­да и, по све­му суде­ ћи, по­ре­ме­ће­не ста­ти­ке, с об­зи­ром на то да има ин­ди­ци­ја да ’ра­ди’ бр­до у ко­је је уре­за­на, без об­зи­ра што је од­о­здо, до пу­та, под ­у ­пр­та ро­бу­сним ка­ме­ним зи­дом. Отво­ри за про­зо­ре на зво­ни­ку зја­пе пре­ко кро­во­ва као пра­зне оч­не ду­пље, кров се на јед­ној стра­ни раз­ли­стао, про­де­ран као ста­ра, из­ан­ђа­ла ку­ пу­са­ра, а ду­бо­ко до­ле при­зе­мље зво­ни­ка за­тр­па­но у ка­ме­ном шу­ту, с два ри­та­ва ко­ноп­ца, оклем­бе­ше­на из за­о­бље­ног стро­па. Зво­нар, упр­кос све­му, бар су ми та­ко ре­кли, ре­дов­но ис­те­рује му­зи­ку из зво­на.” Три зво­на, ве­ли­ко и два ма­ња, заш­ра­фље­на на зар­ђа­лим гво­зде­ним но­са­чи­ма, са­да, по­сле све­га, ћу­те у тра­ви по­ло­же­на на па­трљ­ке кров­них гре­да. И, по­ред зво­на: смо­т у­љак по­ли­циј­ске тра­ке, ко­јом су ја­н у­а­ра ме­се­ца 2009, ка­да се „пред ју­тро у на­ле­т у олуј­ног ве­тра” об­ру­шио зво­ ник, обез­бе­ђи­ва­ли уви­ђај над том цр­квом, ко­јој је бе­о­чин­ска по­ли­ци­ја, из­гле­да, су­ђе­на. Тај зво­ник, ко­ји ме са­да гле­да са сни­ма­ка, па­тио се још он­да као зуб у па­ра­ден­то­зним де­сни­ма. Струч­ња­ци су упо­зо­ра­ва­ли да тор­њу пре­ти об­ру­ша­ва­ње. И сви су то ви­де­ли, ко је хтео да ви­ди. И ни­ко ни пр­стом ни­је ма­као. Ужад с ба­чва­стог пла­фо­на у отво­ре­ном при­ зе­мљу (ни­ши) зво­ни­ка, два рон­ђа­ва де­бља ка­на­па с ом­ча­ма, ко­ја ви­се с јед­ног сним­ка, слу­жи­ла су, да­кле, за по­кре­та­ње зво­на. И по­кре­та­ли су зво­на у рас­цо­па­ном зво­ни­ку. Мла­ђа исто­ри­ја ба­рок­не срп­ске цр­кве у Гра­бо­ву, оп­те­ре­ће­на је с не­ко­ли­ко спор­них, за­ма­гље­них ме­ста и упит­ни­ка, ко­ји су већ би­ли на оп­тич­ком ни­ша­ну мо­је пр­ве ре­пор­та­же о срем­ском Шав­ни­ку, за­т у­ре­ ном са сво­јих сто и ку­сур ду­ша на се­вер­ним фру­шко­гор­ским ор­лов­ским чо­то­ви­ма, по­ви­ше Ду­на­ва. Цр­ква, ко­ју сам та­да у су­мор­ној, ја­ну­ар­ској го­ло­ти­њи за­те­као у стра­хо­ви­то ло­шем фи­зич­ком ста­њу, са­ма од се­бе, сво­јим из­гле­дом, по­ну­ди­ла је бр­зо­пле­ти од­го­вор, ко­ји ме је из­не­на­дио, али ми се, та­да, учи­нио и при­х ва­тљи­вим. У Гра­бо­во је јед­но ју­тро, че­ тр­де­сет тре­ће, ба­нуо чо­пор из­глад­не­лих уста­ша. По­би­ли су 151 срп­ског чо­ве­ка и, пре­ма ухо­да­ној про­це­д у ­ри, спр­ж и­ли се­ло и ру ­ши­лач­к и и пљач­ка­шки на­бој ис­пра­зни­ли на цр­кви. Од он­да, па све до се­дам­де­се­тих го­ди­на, ова цр­ква је жи­во­та­ри­ла у кра­ста­ма и тра­ља­ма, да би та­да акту­ 276

Чекајући воз из Винковаца

Оште­ће­на цр­ква у Гра­бо­ву (ста­ње 2009) Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић

ел­ни епи­скоп срем­ски Ма­ка­ри­је, бла­го­сло­вио и по­др­жао за­ла­га­ње ба­ но­штар­ско-гра­бо­вач­ког је­ре­ја и ен­т у­зи­ја­сте Бо­жи­да­ра Ша­по­ње, а по­ сле­дич­но – зи­дар Кр­сто Га­врић из Те­шња, год. 1971, под уго­вор­ним усло­ви­ма ко­ји (ми) ни­с у по­зна­ти, об­но­вио цр­кву у Гра­бо­ву, и о то­ме оста­вио уре­за­ну жвр­љо­ти­ну на пло­чи узи­да­ној с де­сне стра­не цр­кве­ них вра­та. Шта је све Га­врић об­но­вио на овој цр­кви и ко­ли­ко струч­но, и то (ми) је не­по­зна­то, прем­да ме не спу­та­ва да се за­ми­слим над чиње­ ни­цом да је ова цр­ква у ме­ђу­вре­ме­ну та­ко про­па­ла, на­ру­же­на и опе­ље­ ше­на, да већ спа­да у област ми­сте­ри­је, ка­ко је та­кво скр­на­вље­ње би­ло мо­г у­ће и ко је то и за­што ура­дио? По­след­њих го­ди­на, пре­ма про­јек­т у По­к ра­јин­с ког за­во­да за за­ш ти­т у спо­ме­ни­ка кул­т у ­ре у Но­вом Са­д у, об­но­вље­ни су ка­па зво­ни­ка и кров бро­да. Ме­ђу­тим, на дан Ва­ве­де­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, 4. де­цем­бра 2005, пре­ма кар­ло­вач­ким цр­кве­ним из­во­ри­ма, око 22 ча­са и 45 ми­ну­та, три ти­па по­сва­ђа­на с Де­сет бож­јих за­по­ве­сти (при­сти­гла у Гра­бо­во из Бео­ 277

Жељко Марковић

чи­на), љу­би­те­љи ба­кар­ног ли­ма, оби­ли су вра­та цр­к ве и ус­пен­тра­ли се на зво­ник, а по­том од­о­зго, с ру­тин­ском др­ско­шћу, по­че­ли да ба­ца­ју у пор­т у од­ва­ље­не ко­ма­де ба­кар­ног ли­ма и др­ве­на ре­бра кро­ва, све до тре­нут­ка ка­да су ло­мља­ву и тре­сак чу­ле уши из нај­бли­жих про­зо­ра. Убр­зо је у сле­пој но­ћи це­ло Гра­бо­во цуп­ка­ло на но­га­ма, му­шки свет је оп­ко­лио цр­кву и за­ро­био ло­по­ве на зво­ни­ку, али љу­би­те­љи ба­кар­ног ли­ма – за­мо­ље­ни да си­ђу, јер су им шан­се за бек­ство би­ле ни­штав­не – про­це­ни­ли су да им је, ипак, кад је већ ствар кре­ну­ла на­глав­це, па­мет­ ни­је да бе­о­чин­ску по­ли­ци­ју са­че­ка­ју на зво­ни­ку, не­го да по­пи­ју ба­ти­не од на­па ­ље­них Гра­бов­ча­на. У не­ко до­ба, за­ва­ра­ни ти­ши­ном у пор­ти, си­шли су из обла­ка, ди­рект­но у ша­ке ме­шта­на, и с об­зи­ром на то да су пру­жа­ли от­пор, ипак су фа­со­ва­ли ба­ти­не, пре не­го што их је око два ча­са из­ју­тра пре­у­зе­ла и од­ве­зла по­ли­ци­ја (прет­ход­но утвр­див­ши да из цр­кве не­до­ста­ју три ико­не и ђа­кон­ске две­ри). Из бе­о­град­ске цен­тра­ле СПЦ, као и из над­ле­жне Срем­ске епар­хи­је, лан­си­ра­на су, по­том, збуњу­ ју­ће оштра пи­сма јав­но­сти, „по­во­дом све уче­ста­ли­јих на­па­да на имо­ ви­ну Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у Вој­во­ди­ни”, и кри­ми­нал­ни ин­ци­дент у Гра­бо­ву, оква­ли­фи­ко­ван је као сра­чу­на­то иза­зи­ва­ње осе­ћа­ња не­си­гурно­ сти и стра­ха у по­гра­нич­ној обла­сти са Хр­ват­ском, по­сле­ди­ца „анти­срп­ске хи­сте­ри­је” не­ких вој­во­ђан­ских по­ли­ти­ча­ра!? И, та­ко су три ло­пова ушла у по­ли­ти­ку на ве­ли­ка цр­кве­на вра­та, а Гра­бо­во, ко­је се у но­ви­на­ма за­ка­ чи је­ди­но у из­ве­шта­ји­ма Ау­то-мо­то са­ве­за, ка­да па­пре­на зи­ма за­ве­је пут пре­ма Гра­бо­ву, да­ни­ма је по­ли­тич­ки че­ре­че­но и жва­ка­но по ме­ди­ји­ма. Пад ба­рок­ног зво­ни­ка но­ви­не је­два да су гриц­ну­ле (оп­шир­ни­је је пи­сао, ко­ли­ко је ме­ни по­зна­то, са­мо Ду­шан По­зна­но­вић из Срем­ских но­ви­на, чла­нак: „Сру­шио се цр­кве­ни зво­ник”, 28. ја­ну­ар 2009), а ја сам, ево, по­сле то­ли­ко на­го­ми­ла­них ме­се­ци, по­жу­рио да са­да о то­ме за­ла­ јем. Ми­слио сам да ће ме у Гра­бо­ву до­че­ка­ти, ако не ске­ле око си­ро­те цр­кве без гла­ве (на­ја­ви­ше у но­ви­на­ма но­ви про­је­кат и хит­н у об­но­ву), а оно, бар, за­во­ји око ње­ног остат­ка. Ма, ка­кви. Зво­ник се об­ру ­шио у стр­мо, шљи­вар­ско бр­до са се­вер­не стра­не цр­кве, и та се окол­ност по­ка­за­ла сре­ћом у не­сре­ћи, с об­зи­ром на то да је – по нај­мрач­ни­јој дра­ма­тур­ги­ји, да је хтео зли олуј­ни ве­тар – зво­ник мо­гао да се об­ру­ши и на брод цр­кве, и да ио­на­ко ра­ње­ном ор­га­ни­зму, на­не­се фа­тал­ни­ја оште­ће­ња, па и да це­л у цр­кву, ио­на­ко убо­га ­ље­н у, пре­тво­ри у пи­ра­ми­д у шу­та, осла­бље­ну по­ре­ме­ће­ном ста­ти­ком услед при­ти­ска кли­зе­ћег бр­да и, због то­га, под­бо­че­ну са ју­жне, за­о­бље­не стране цр­кве, ка­ме­ним бе­де­мом за­ли­ве­ним бе­то­ном из­над пу­та и ку­ћа. Брод 278

Чекајући воз из Винковаца

је остао по­ш те­ђен, са­ч у ­ван за око ла­и­к а, али пад зво­н и­к а, стра­хо­ви­ти при­ти­сак на­ва­ље­них ци­гли, др­ве­не гра­ђе и гво­жђа – по­пут уну­тра­шњих по­вре­да на­ не­тих угру­ва­ном чо­ве­ку – растре­ сао је, мо­жда, зид­ну ма­су бро­да и ње­го­ве но­са­че, раз­вр­гао згло­бо­ве, про­ши­рио, мо­жда, ста­ре пу­ко­ти­ не и раз­мно­жио озле­де на фа­сада­ ма, тра­у­ма­ти­зи­рао је те­ло и тр­бу­ шни са­др­жај цр­кве, ко­ја је са­да обез­гла­вље­ни леш ме­ђу ку­ћа­ма, с ре­ал­ним стра­хо­ви­ма да се и жа­ ло­сни оста­так Хра­ма Све­тих ар­ хан­ге­ла Ми­ха­и­ла и Га­ври­ла, ако му се хит­но не при­тек­не у по­моћ, рас­пад­не на не­ком злом ве­тру. Увек, ка­да на сво­јим пра­ши­ на­ре­њи­ма по Сре­м у, на­ба­сам на ова­ко не­што де­струк­тив­но, лупи ме по уши­ма ре­то­рич­ка стреп­ња да сам, мо­жда, а да то и не знам, Об­но­вље­на цр­ква у Гра­бо­ву (ста­ње 2020) Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић опа­сни све­док јед­ног па­ра­диг­ма­ тич­ног фе­но­ме­на, или, чак, Бо­же ми опро­сти, за­ве­ре с ду­го­роч­ним про­јек­ци­ја­ма, ко­ју ан­ти­х рист ре­ж и­ра из сен­ке. На­и­ме, ско­ро све у Сре­м у од на­бо­ја, чер­пи­ћа, ци­гле и др­ве­та, што ова др­жа­ва ста­ви под сво­ју па­пир­на­т у за­шти­т у, па и цр­ква у Гра­бо­ву, до­би­ла је гра­ма­т у да је спо­ме­ник кул­т у­ре од ве­ли­ког зна­ча­ја (Слу­жбе­ни гла­сник, 6. 12. 2005, бр. 108), то се, пре или ка­сни­је, по не­кој мор­бид­ној за­ко­но­мер­но­сти, ако већ ни­је за­пу­ште­но, за­пу­сти и про­пад­не. И то би, от­при­ли­ке, био од­го­вор чи­та­о­цу, ко­ји ме је у свом елек­трон­ском пи­сам­це­т у, дир­нут мо­јим про­шло­не­дељ­ним раз­гла­ба­њем, за­мо­лио да спе­ку­ли­шем на те­му: ка­ко је мо­г у­ће да се у Клен­ку са­чу­вао не­мач­ки бун­кер из Дру­гог свет­ ског ра­та? Ни­је под за­шти­том др­жа­ве.

(2009) 279

КЕ­РУ­ША СА РАС­КР­ШЋА

Тро­у ­гла­сто, бла­го из­диг­ну­то и аси­ме­трич­но пе­шач­ко острв­це на бр­зом, лу­дом и за­гу­ље­ном ра­ко­вач­ком рас­кр­шћу, по­ред мр­тве бе­о­чин­ ске пру­ге, сли­за­но с по­ду­нав­ским дру­мом Бе­о­чин­–Срем­ска Ка­ме­ни­ца, об­ру­бље­но бе­тон­ским ивич­ња­ци­ма. Ас­фалт­но брв­но или бај­пас у (пре)оп­те­ре­ће­ним и опа­сним ра­шља­ма пу ­те­ва, из­ме­ђу три без­ма­ло не­ви­ дљи­ве зе­бре, уда ­ље­но је не­ко­ли­ко ко­ра­ка ди­ја­го­нал­но од епи­цен­тра да­на­шње до­ку­мен­тар­не при­че: ка­фа­не Сва­ну­ће, од­но­сно од ње­не ши­ром отво­ре­не ме­тал­не ка­пи­је, под­бо­че­не ци­глом, с ра­га­сто­ви­ма од фу­го­ва­ног ра­ко­вач­ког ка­ме­на и ста­кле­ним мин­ђу­ша­ма елек­трич­них фе­њер­чи­ћа. Ка­фа­на Сва­ну­ће је ха­ци­јен­да са ста­рин­ском то­пли­ном и маг­не­ти­змом, ло­ци­ра­на че­ло рас­кр­шћа, на раз­дељ­ку пу­та, оде­ве­на у ла­ком, све­тло­зе­ ле­ном па­сте­лу сво­јих фа­са­да, с де­ли­мич­но бе­то­ни­ра­ном ба­штом та­па­ ци­ра­ном зим­зе­ле­ном чо­јом, скоц­ка­ном у ло­за­сто хе­кла­ној бе­лој огради­ ци, раз­ву­че­ној на ка­ме­ном под­зи­д у, са сло­но­вим уве­ти­ма у сак­си­ја­ма, по­ред зи­да, и са два-три збу­ње­на сто­ла, из­не­та ис­пред отво­ре­них вра­та, тре­нут­но пра­зна, ко­је сун­че­вим спре­јом ту­ши­ра април у но­вем­бру. Пре­ко ове ра­ко­вач­ке укр­ште­ни­це, озло­гла­ше­не по ло­шој пре­глед­ но­сти и уском гр­лу мо­ста на ка­на­ли­са­ној ду­нав­ској при­то­ци, ко­тр­ља­ју се да­но­ноћ­но из­ме­ђу Ка­ме­ни­це и Бе­о­чи­на, по­ред огра­де Сва­ну­ћа, крда ли­ме­них жи­во­ти­ња с ма­ска­ма за­му­зга­ним у ста­клу. Па се и мо­ја зе­ле­на жи­во­ти­ња, све че­шће, ко­тр­ља пре­ко овог рас­кр­шћа. Си­ла­зим са Зма­јев­ца. Кад, гле ис­ку­ше­ња у Ра­ков­цу! На тро­у ­гла­ стом пе­шач­ком острв­це­ту у буч­ном жрв­њу рас­кр­шћа, ле­жи склуп­ча­но псе­то, цр­но као врд­нич­ки угаљ, по­пут ба­че­не, офу­ца­не по­ња­ве. Мр­тво? Објек­тив­но, то ни­је ле­па сли­ка – мно­ги­ма ни­је ле­по ни псе­то, об­ра­сло че­ки­ња­стим, пра­шња­вим ко­вр­џа­ма, клем­па­вих уће­ба­них уши­ју, ко­је се као љу­шти­ка сме­шно по­ви­ја­ју са сит­не гла­ве с ми­ши­јом њу­шком. Псе­ то, да­кле, објек­тив­но ни­је ле­по – ни­је ле­по спо­ља, и ни­је ле­по у та­квом 280

Чекајући воз из Винковаца

ста­њу, а не би­сте ни ви би­ли ле­пи да ба­че­ни, по­пут дро­ња­ве кр­пе, ку­ пи­те пра­ши­ну по­ред дру­ма; ни­је ле­по, али ни­је ни ру­жно. Шта­ви­ше, ме­ни уоп­ште ни­је ру­жно! За­то, не­ко­ли­ко ре­чи о ре­ла­тив­но­сти есте­ти­ке. И, као што, бар ме­ни, сва на­сме­ја­на (срећ­на) ли­ца ли­че јед­но на дру­го, то јест не ли­че на ни­ шта, а сва­ко ту­жно (не­срећ­но) ли­це, бар ме­ни, ту­жно је на свој на­чин, та­ко се и пла­шљи­ви, ста­кла­сти по­глед тог псе­тан­це­та – ње­го­ва дирљи­ ва по­ја­ва и ње­го­ва тра­гич­на суд­би­на! – та­ко се то ма­ло пре­стра­вље­но би­ће, са­мо у све­ми­ру, дрх­та­вих но­г у и под­ви­је­ног ре­па, ко­је угле­дах кроз екран сво­је ли­ме­не жи­во­ти­ње, за­бо­ло као ме­так у мо­је уну­тра­шње око, за­стра­шу­ју­ће ле­по, ле­по на онај на­чин на ко­ји су ле­пи сло­мље­ни, по­ра­же­ни, од­ба­че­ни, пре­ва­ре­ни, про­па­ли љу­ди, под­врг­ну­ти ду­шев­ним бо­ло­ви­ма ви­со­ких маг­ни­ту­да. И, шта ћу, ни­је ми ср­це кан­та, при­ти­снух па­пу­чи­цу коч­ни­це. По­ча­стио сам псе­то с три­ста гра­ма са­ла­ме ку­пље­ не у рад­њи и про­ду­жио пре­ма Но­вом Са­ду. Бе­ше то ле­тос. Бог је ви­део. Ме­ђу­тим, пре не­ки дан, ау­том си­ла­зим са Фру­шке го­ре, на по­врат­ ку у Но­ви Сад из Врд­ни­ка, и гле опет ис­ку­ше­ња у Ра­ков­цу! По­зна­та цр­на жи­во­ти­њи­ца ле­жи, с њу­шки­цом ме­ђу пред­њим ша­па­ма, на тро­ у­гла­стом острв­це­т у рас­кр­шћа. Ко­чим. „До­бар дан! Зна­те ли не­што о овом псе­ту?” упи­тах же­ну у ки­о­ску. „Знам по­не­што”, ре­че но­ви­нар­ка. „Ду­го је већ ов­де, мо­жда и го­ди­ ну да­на. То је ке­ру­ша. Не­ко ју је из­ба­цио из ау­та на рас­кр­шћу. Пи­тај­те у Сва­ну­ћу, то је ова ка­фа­на пре­ко пу­та, они је хра­не и бри­ну се о њој! Они ће вам мо­жда ви­ше ре­ћи о њој.” Чо­век осмех­ну­тих очи­ју, од­о­ка на­лик на до­брог ду­ха ка­фа­не, тј. на не­у ­ни­шти­вог ста­рог го­ста, ко­ји упра­во из­ла­зи из Сва­ну­ћа, ко­но­бар Бо­ро Гво­јић, ко­ји је ма­ло­час кроз про­зор ре­сто­ра­на по­сма­трао и др­жао под кон­тро­лом стран­ца, док је на острв­це­т у гра­ну­ла­ма хра­нио и фо­ то­г ра­фи­сао псе­то – вре­ћу гра­н у­ла но­сим због Ву ­чи­це, из­ба­че­не из ау­та на Зма­јев­цу, и Ђо­ле­та, из­ба­че­ног из ау­та на Бран­ков­цу! – ка­же ми да су јој они из Сва­ну­ћа на­де­ну­ли име Ма­ла. Пред­ста­вља ми круп­ног ке­ра злат­не дла­ке, цр­них уши­ју и њу­шке, чла­на фа­ми­ли­је, ко­ји ле­шка­ ри опер­да­шен ми­хољ­ским сун­цем на зим­зе­ле­ној тра­ви по­ред вра­та, до­бри­чи­ну и флег­ма­та­ка спу­ште­них обр­ва, емо­тив­них, цр­них очи­ју: Жу­ле. И та­ко на ра­ко­вач­ком рас­кр­шћу, во­љом До­брог ан­ђе­ла при­че, ка­сни­је, се­де­ћи за сто­лом у Сва­ну­ћу (с по­гле­дом на тро­у ­гла­сто острв­це са ке­ру­шом Ма­лом у сре­ди­шту), по­бли­же упо­зна­јем ње­го­во ка­фан­ско го­спод­ство Бо­ру Гво­ји­ћа – че­тр­де­сет го­ди­на ко­но­бар­ске би­о­гра­фи­је!

281

Жељко Марковић

Ра­ко­вач­ко рас­кр­шће: хо­ће ли се по­ја­ви­ти по­зна­ти ау­то и по­зна­то ли­це? Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић

– чо­ве­ка ко­јег је рат иш­чу­пао из Осије­ка и пре­са­дио га на ра­ко­вач­ки бре­жу­љак, где је са по­кој­ном же­ном де­ве­де­сет сед­ме ку­пио кров над гла­вом. Во­ли ка­фа­ну. И ке­ро­ве. „Жи­вот без ке­ра не мо­гу ни да за­ми­слим”, ре­че Гво­јић. „И сад ку­ћи имам јед­ног ма­лог, ко­јег сам усво­јио са ули­це. Во­лим и дру­ге жи­во­ти­ње, али ке­ро­ви су за ме­не пр­ви. Ко не во­ли псе, не во­ли ни љу­де. Ве­руј­те да је та­ко!” „Шта зна­те о Ма­лој?” упи­тах ко­но­бар­ског бар­да. „Ка­да сте је пр­ви пут при­ме­ти­ли на рас­кр­шћу?” „У мар­т у ове го­ди­не”, ре­че Гво­јић. „Зна­те, не­ки ви­кен­да­ши упо­ тре­бе псе, а он­да их или оста­ве и пре­п у­сте суд­би­ни, да их у шу­ми и по­љу по­би­ју лов­ци, или их из­ба­це из ау­та не­где ус­п ут! Ма­л у је не­ко из­ба­цио на овом рас­кр­шћу. За­то је стал­но на том острв­це­т у.” „Чу­јем да Ма­л у хра­ни­те.” „Да. При­хва­ти­ли смо Жу­ле­та, пре три и по го­ди­не, па смо при­хва­ ти­ли и Ма­лу. За­ку­пац ре­сто­ра­на, га­зда­ри­ца На­да Ко­ва­че­вић и вла­сник Бра­не Цви­ја­но­вић во­ле псе и хра­не Ма­л у и Жу­ле­та. Хра­ним их и ја. На не­ки на­чин, има­ју сре­ће. Ма­ла је на­шла уто­чи­ште у на­шем дво­ри­ 282

Чекајући воз из Винковаца

шту, ми је шти­ти­мо, али из­гле­да да и да­ље па­ти за чо­ве­ком, ко­ји ју је из­ба­цио на ули­цу. Та­кви су пси.” „Да ли је и Жу­ле оста­вљен на рас­кр­шћу?” „Не”, ре­че ко­но­бар. „Жу­ле­тов га­зда био је под­ста­нар у Ра­ков­цу, и кад се се­лио у Ср­би­ју, ми­слим у Кру­ше­вац, он је ваљ­да из тог кра­ја, до­вео је на ка­пи­ју Сва­ну­ћа Жу­ле­та. Ка­же: ’Мо­лим вас, при­ми­те га... Жу­ле је као јаг­ње...’ И ми га при­ми­мо. И ви­ди­те ка­ква је до­бри­чи­на, ду­ша од ке­ра, ствар­но, обо­жа­ва­мо га. Во­ле га и го­сти ка­фа­не.” „Ка­ко се љу­ди од­но­се пре­ма Ма­лој?” „Бла­го­на­кло­но”, ре­че ко­но­бар Гво­јић. „И Ма­ла је јаг­ње. Кад пре­ ла­зи зе­бру, во­за­чи ко­че, ста­ју и огром­ни ка­ми­о­ни, ау­то­бу­си. Два пу­та је лак­ше уда­ре­на, па сам је ле­чио у дво­ри­шту. Јед­на же­на из Но­вог Са­да, ни­сам је упо­знао, а ми­слим да је у не­кој ве­зи са ма­на­сти­ром, два пу­та не­дељ­но про­ла­зи ову­да, за­ста­је и хра­ни Ма­л у гра­ну­ла­ма.” Чо­век твр­ђег, де­фект­ног емо­тив­ног устрој­ства, чо­век пра­зне ду­ше или чо­век бо­ле­сне ду­ше, или, про­сто, емо­тив­на на­ка­за, зао и су­ров чо­ век, ко­ји из ау­та на ули­цу или пут из­ба­ци свог пса, за­пра­во из­ба­цу­је на ули­ц у сво­ју људ­ску су ­шти­н у. И пас, ко­ји оста­вљен на не­по­зна­тој пла­не­ти, из­бе­зу­мље­но тр­чи за ли­ме­ном жи­во­ти­њом, а за­тим се упла­ шен и сло­мљен, из­ну­тра сло­мљен, ин­стинк­тив­но вра­ћа на ме­сто где је из­ба­чен, и он­да ту, на рас­кр­шћу, ра­ко­вач­ком рас­кр­шћу, че­ка, да­ни­ма, не­де­ља­ма, ме­се­ци­ма че­ка да на­и­ђе по­зна­ти ау ­то, то су они при­зо­ри људ­ских бр­љо­ти­на и сви­ња­ри­ја због ко­јих се че­сто се­тим Син­ге­ро­вог за­па ­жа­ња: „Жи­во­ти­ња ­ма је сва­ки дан Ау ­швиц.” И увек ме из­но­ва, по­ред не­ког дру­ма, на не­ком рас­кр­шћу, штрец­не до­каз да се ме­ђу на­ма кре­ћу људ­ска чу­до­ви­шта сва­ко­днев­ног жи­во­та. Тро­у ­гла­сто острв­це на рас­кр­шћу у Ра­ков­цу. Ке­ру ­ша Ма­ла сто­ји на ас­фал­т у и по­сма­тра ли­ме­не жи­во­ти­ње у бри­шу­ћем ле­т у. Хо­ће ли се по­ја­ви­ти по­зна­ти ау­то и по­зна­то ли­це? Из­ба­цио си ме на ули­цу, цви­ле ње­не очи, а ни­ко ти се ни­је ра­до­вао ви­ше од ме­не. Ср­це си ми сло­мио, али ја те још увек че­кам. До­ла­зим у Сва­ну­ће на пи­во.

(2010)

283

ПРЕД­ЛОГ ЗА ПРЕ­И­СПИ­ТИ­ВА­ЊЕ

Ча­стан чо­век се (у Ср­би­ји) сма­тра глу­па­ком, а це­ни се са­мо онај ко­ји лу­кав­ством уме да окре­не до­га­ђа­је у сво­ју ко­рист. Ар­чи­балд Рајс

Дан је бо­ле­стан од вру­ћи­не. Исус Хри­стос (IN­RI) из Ста­ре Па­зо­ве: скулп­ту­ра из­ли­ве­на у ка­лу­пу ка­то­лич­ке цр­кве­не фи­гу­рал­но­сти, по­ред тро­то­а­ра у хла­до­ви­ни. Цр­кве­на лут­ка бо­је пе­ска као не­ка­ква про­па­ ганд­на играч­ка, ра­за­пе­та на цр­ном да­шча­ном кр­сту, за­бо­де­ном у коц­ ка­сту сак­си­ју сре­за­ну у ком­би­на­ци­ји бе­то­на и бло­ко­ва од ве­штач­ког ка­ме­на. Школ­ска пред­ста­ва Рас­пе­ћа пред вра­ти­ма ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве (бли­зу рас­кр­шћа у Све­то­сав­ском шо­ру), ис­под не­по­крет­них, де­хи­дри­ ра­них кро­шњи сре­до­веч­ног др­ве­ћа ску ­ва­ног у ог­њу сун­че­ве ме­ћа­ве, из­ме­ђу пра­зног тро­то­а­ра, пар­кин­га са три-че­ти­ри по­л у­мр­тве ли­ме­не жи­во­ти­ње, и пра­зног бу­ле­ва­ра, раз­мо­та­ног од ско­ро, рас­по­л у­ће­ног ду ­г у­ља­стим остр­вом нео­бри­ја­не зе­м ље об­ра­сле кр­зном ок­си­ди­са­не тра­ве. Исус Христос, гла­ве за­хеф­та­не бо­дљи­ка­вом чип­ком и за­ба­че­не у аго­ни­ји пре­ко ра­ме­на, окре­нут је на За­пад, пре­ма пу­стом, но­вом бу­ле­ ва­ру у ја­ком ми­ри­су ка­тра­на. Мо­ти­ви­сан на­ме­ром да сли­кам скулп­ту­ру, си­ла­зим са пе­шач­ке пи­сте на пар­кинг као на вру­ћу рин­глу, ка­ко бих Ису­су при­шао с ли­ца. Цр­на мач­ка, оша­м у­ће­на вру­ћи­ном, из­вр­ну­та на ас­фал­т у, спа­ва у сен­ци тир­ки­зне шко­де. По­ди­жем у ви­си­ни обр­ва сво­ју при­ват­ну ди­ги­тал­ну сли­ка­ћу ма­ ши­ну, ка­ли­бра 12 ме­га­пик­се­ла, ИСО осе­тљи­во­сти 1.600, при­ти­ском на дуг­ме из­вла­чим (чу­је се зу­ја­ње) оп­тич­ки зум жи­жне да­љи­не 28–336 мм, и пред но­сом на екра­ну пре­ко це­лог ку­ћи­шта ма­ши­не, с елек­тро­ни­ком ко­ја про­жди­ре ал­кал­не ба­те­ри­је, пре­да мном се ука­зу­је сле­де­ћи ди­ги­тални 284

Чекајући воз из Винковаца

пеј­заж. На пар­кин­г у, под па­пир­на­тим кро­шња­ма, по­ред цр­ног кр­ста, с лут­ком рас­пе­тог рим­ског Ису­са, про­да­вац књи­га у ко­шу­љи, су­во­њав и жи­лав, про­ће­лав чо­век ди­на­ро­ид­не про­ниц­љи­во­сти у очи­ма – на­лик на Ни­ко­л у Те­слу или Ар­чи­бал­да Рај­са из мла­ђих да­на! – сто­ји у за­г у­ шљи­вом хла­д у, сам на вру­ћој ули­ци, пре­кр­ште­них ру­ку пре­ко рав­ног аб­до­ме­на и, угле­дав­ши мо­ју чу ­па­ву ма­лен­кост са фо­то­а­па­ра­том на за­ста­к ље­ним очи­ма, гле­да не­тре­ми­це у блен­д у, гле­да и сме­је се... Да, сме­је се. Од­јед­ном, као убо­ден лу ­та­ју­ћом ми­шљу, про­да­вац књи­га сма­че по­глед у стра­ну и ње­го­во из­ра­жај­но, ко­шча­то ли­це про­дор­них очи­ју, до­би из­раз озбиљ­но­сти. Хо­ће ли се по­бу­ни­ти што га фо­то­гра­фи­шем? Би­ло је не­че­га уз­ви­ше­ног у том фраг­мен­ту ста­ро­па­зо­вач­ке сва­ко­дне­ви­ це на исто­риј­ској вру­ћи­ни и у пу­сто­ши ав­г у­стов­ског да­на, не­чег уни­ вер­зал­ног и емо­тив­ног (емо­тив­ног, сва­ка­ко), би­ло је не­чег би­блиј­ског у том мо­ти­ву Чо­ве­ка рас­пе­тог на кр­сту и Чо­ве­ка ко­ји про­да­је књи­ге, из­ло­же­не на елек­трич­но цр­ве­ној шкољ­ки ау­та. И за­то сам, ваљ­да, дир­нут сли­ком, по­те­гао ка­но­но­ву фо­то­граф­ску ма­ши­ну. Тај кон­такт ни­је мо­гао да се из­бег­не. Ми­нут ка­сни­је, про­да­вац књи­га пру ­жа ми кар­тон­чић са сле­де­ћим ге­не­ра­ли­ја­ма: Де­си­мир Ка­ра­ман, ме­на­џер про­да­је. Ло­го у за­гла­вљу: Из­да­вач­ко пред­у­зе­ће Пра­во­слав­на реч, Но­ви Сад. „Но­во­са­ђа­нин?” упи­тах чо­ве­ка. „Ни­сам из Но­вог Са­да. Жи­вим у Пу­тин­ци­ма”, ре­че Ка­ра­ман. „Ку­пу­ју ли Па­зов­ча­ни књи­ге на овој вру­ћи­ни?” „Сла­бо. Не­ма на­род па­ра ни за хлеб, а ка­мо­ли за књи­ге”, ре­че Ка­ ра­ман и упи­та: „А из ко­јих сте но­ви­на?” Од­го­во­рих из ко­јих сам но­ви­на. „От­куд ви у овом по­слу?” упи­тах про­дав­ца књи­га. „Ја, от­куд?” – Чо­век се на­сме­ја, ки­сел­ка­сто. – „По­не­кад се и сам за­ пи­там! И са­ми зна­те: да би­сте у Ср­би­ји пре­жи­ве­ли, мо­ра­те да бу­де­те ма­ђи­о­ни­чар. Екс­пе­ри­мен­ти­шем!” „А шта сте по стру­ци? – Ис­при­чај­те ми ваш слу­чај!” „Мој слу­чај? То ни­је та­ко јед­но­став­но... Ја сам ди­пло­ми­ра­ни прав­ник, ни­је ми ишло у стру­ци, а од не­че­га чо­век мо­ра да жи­ви, не­чим чо­век мо­ра да за­о­ку­пи ми­сли, ако не же­ли да об­у ­че лу­дач­ку ко­шу­љу, па од две хи­ља­ди­те го­ди­не про­да­јем књи­ге. Ле­ти сам на ули­ци, ево ова­ко – за­те­кли сте ме у еле­мен­ту – а зи­ми сам на Фи­ло­зоф­ском у Но­вом Са­ду. Ду­го сам у овом по­слу, па ме куп­ци пре­по­зна­ју. Жи­вим у Пу­тин­ци­ма. Мо­ја же­на Је­ле­на Ба­с а­рић, школ­с ки пси­хо­лог у Ин­ђи­ји, ро­дом је из 285

Жељко Марковић

Де­си­мир Ка­ра­ман: „Ви­дим да сте ди­на­ми­чан чо­век и да има­те ства­ра­лач­ки по­рив! И за­то же­лим да вам по­к ло­ним јед­н у књи­г у...” (Де­сно: Ар­чи­балд Рајс, фо­то-мон­та­жа С. Шу­шње­ви­ћа) Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић

Пу­ти­на­ца, жи­ви­мо у ку­ћи ње­них ро­ди­те­ља. Ја сам ро­ђен у До­њим Пе­ тров­ци­ма, од­ра­стао од ше­сте го­ди­не у Зе­ни­ци, и вра­тио се из Бо­сне у Срем де­ве­де­сет дру ­ге”, ис­при­ча Ка­ра­ман и по­гле­да ме рав­но у очи. „Ви­дим да сте ди­на­ми­чан чо­век и да има­те ства­ра­лач­ки по­рив! И за­то же­лим да вам по­кло­ним јед­ну књи­г у... би­рај­те... Да ли вам је по­зна­та ова књи­га?” упи­та Ка­ра­ман и тут­н у ми у ша­ке др Ар­чи­бал­да Рај­са. „Узми­те. Ва­ша је.” И та­ко сам, ових да­на, бла­го­да­ре­ћи по­кло­ну аген­та про­да­је Ка­ра­ ма­на, опет, али ово­га пу­та на­те­на­не, за­о­ку­пљен из­у ­ча­ва­њем књи­жи­це Чуј­те Ср­би! (Eco­u­tez les Ser­bes!), по­смрт­ног за­ве­шта­ња Швај­цар­ца др Ар­чи­бал­да Рај­са (1875–1929) ње­го­вом срп­ском на­ро­д у. Спис за­вр­шен у ју ­н у два­де­сет осме го­ди­не, и од­л у ­ком ау ­то­ра – „Не­ће­те има­ти то огле­да­ло у ру­ка­ма док сам ја у жи­во­т у!” – од­ло­жен ме­ђу ње­го­ву пи­са­ ну за­о­став­шти­ну, с опо­ру­ком да се за­ве­шта­ње, „по­след­ња услу­га” ко­ју 286

Чекајући воз из Винковаца

Ср­би­ма чи­ни, об­ја­ви по­сле ње­го­ве смр­ти. Умро је сле­де­ће го­ди­не. И шта да­нас ви­ди­мо у том Ар­чи­бал­до­вом па­пир­на­том зр­ца­лу? Да ли смо још увек она­кви, ка­кве нас је два­де­сет осме го­ди­не, де­сет го­ди­на по­сле пр­вог Ве­ли­ког ра­та, ви­део овај Швај­ца­рац, бриљант­ни по­сма­трач, по­штен и му­дар чо­век и ин­те­лек­т у­а­лац, ко­ји је уз срп­ске до­бре стра­не, „вр­ли­не ко­је су истин­ски и ле­пе”, ви­део и ло­ше стра­не, „ма­не ко­је су се ужа­сно ис­ка­за­ле по­сле ра­та”, и ко­је је ди­јаг­но­сти­ковао у свом спи­с у, сле­де­ћи свој прин­цип да „пра­ви при­ја­тељ ни­је онај ко­ји вам ла­ска, већ онај ко­ји вам ка­же исти­ну, це­лу исти­ну”. И ка­кви смо да­нас у том огле­да­лу? Рајс: „Ми­ли­о­нер ко­ји је за вре­ме ра­та ме­шао пе­сак и бра­шно и ис­по­ру­чи­вао га вој­ни­ци­ма што су се бо­ри­ли и ги­ну­ли за ва­шу сло­бо­д у и ко­га је суд за­то и осу­дио, да­нас је још бо­га­ти­ји и све­моћ­ни­ји, а ви му ла­ска­те...” Де­сет го­ди­на по­сле пр­вог Ве­ли­ког ра­та, ка­же Ар­чи­балд Рајс, ко­рум­ пи­ра­на, по­х леп­на и стран­чар­ска срп­ска по­ли­тич­ка ели­та, ко­јој је вечи­ ти по­ли­ти­чар Ни­ко­ла Па­шић био при­мер – „По­гле­дај­те, син обич­них и си­ро­ма­шних се­ља­ка оста­вља јед­но од нај­ве­ћих бо­гат­ства у зе­мљи...”

– и срп­ска „ин­те­ли­ген­ци­ја”, ко­ја у ра­т у, све­до­чи Рајс (уче­сник ра­та), ско­ро ни­шта ни­је учи­ни­ла за сво­ју зе­мљу, та­ко­зва­на ин­те­ли­ген­ци­ја, „жа­ри­ште тру­ле­жи и по­ква­ре­но­сти”, под­ми­тљи­ва ин­те­ли­ген­ци­ја, „која роп­ски пра­ти сва за­стра­њи­ва­ња и све глу­по­сти та­ко­зва­ног са­вре­ме­ног жи­во­та” и чи­ји је оми­ље­ни спорт да „кле­чи пред нов­цем”, про­ћер­да­ли су кре­ди­те из ра­та у ко­јем је Ср­би­ја би­ла на вр­х у ли­сте зе­ма­ља по­бед­ ни­ца, исме­ја­ли истин­ско ро­до­љу­бље, пљу­ну­ли су на соп­стве­ну сло­бо­ду и на ста­ра при­ја­тељ­ства, и ство­ри­ли ат­мос­фе­ру у ко­јој је „част не­по­зна­ та вред­ност”. И ка­же Рајс: „Ча­стан чо­век се (у Ср­би­ји) сма­тра глу­па­ком, а це­ни се са­мо онај ко­ји лу­кав­ством уме да окре­не до­га­ђа­је у сво­ју ко­ рист”, и овај на­карад­ни мо­дел, ње­го­во је ми­шље­ње, па­тен­ти­рао је сво­јом по­ли­тич­ком прак­сом ни­ко дру­ги до др­жав­ник ве­ли­ке ин­те­ли­ген­ци­је, чи­ји су се „лич­ни ин­те­ре­си по­кла­па­ли са ин­те­ре­си­ма зе­мље”: Па­шић!

– „Ство­рио је те без­об­зир­не по­ли­ти­ча­ре, про­фи­те­ре, ко­ји др­жа­ву че­сто сма­тра­ју кра­вом му­за­ром...” пи­ше др Рајс, и Па­ши­ћу, чи­је Ми­ни­стар­ ство спољ­них по­сло­ва има оби­чај да „ћу­шне при­ја­те­ље но­гом чим по­ ми­сли да му ви­ше ни­с у по­треб­ни”, при­пи­с у­је да је ус­по­ста­вио си­стем за­сно­ван на не­за ­х вал­но­сти, си­стем ко­ји је до­вео до то­га да Ср­би­ја, од­но­сно Кра­ље­ви­на СХС, де­сет го­ди­на по­сле пр­вог Ве­ли­ког ра­та (1928), ско­ро да ви­ше „не­ма при­ја­те­ља у све­т у.” У Ср­би­ју, зе­мљу ко­ја је, ка­же Рајс, би­ла оте­ло­тво­ре­ње „су­ште че­ сти­то­сти” (дух че­сти­то­сти још пре­по­зна­је у срп­ском се­л у), уву­кла се 287

Жељко Марковић

за­стра­шу­ју­ћа ко­руп­ци­ја. И за­то је и Ар­чи­бал­д у Рај­с у, чак и ње­м у, по­ ста­ло „са­свим при­род­но” то што се у Ср­би­ји – де­сет го­ди­на по­сле пр­вог Ве­ли­ког ра­та – ско­ро није­дан по­сао ви­ше не мо­же оба­ви­ти без не­ка­ жње­ног под­ми­ћи­ва­ња, као што је нор­мал­но то што при за­по­шља­ва­њу ни­су ва­жне струч­ност и за­слу­ге кан­ди­да­та, не­го по­ли­тич­ке (стран­чар­ ске) ве­зе и пр­ља­ве пар­тиј­ске ком­би­на­то­ри­ке. Ка­да се срп­ски по­ли­ти­ча­ ри-стран­ча­ри ува­ле у ми­ни­стар­ске фо­те­ље, нај­бо­љи на­чин ко­ри­шће­ња по­ло­жа­ја за бр­зо лич­но бо­га­ће­ње, „по­ста­ју то­ли­ко охо­ли да је то ско­ро сме­шно”, при­ме­ћу ­је Рајс, он ко­ји је од ра­та упо­знао пе­де­сет срп­ских ми­ни­ста­ра, ве­ћи­н у пре функ­ци­је ни пас ни­је имао за шта да ује­де, и ско­ро сви су се обо­га­ти­ли. И за то вре­ме, ка­же че­сти­ти Рајс, док су се „са­мо­жи­ви по­ли­тич­ки про­фе­си­о­нал­ци” гра­бе­жљи­во бо­га­ти­ли и не­ми­ ли­це тро­ши­ли но­вац на за­ба­ве, не­за­х вал­ни Бе­о­град сво­јим осло­бо­ди­ о­ци­ма и жр­тва­ма – је­ди­на пре­сто­ни­ца у по­бед­нич­кој Евро­пи! – ни­је по­ди­гао ни је­дан спо­ме­ник, ни нај­ма­њи крст, ни нај­ма­њи ка­мен. И прем­да је Ар­чи­балд Рајс, љу­би­тељ Ср­ба („За­во­лео сам вас јер сам на де­л у ви­део ва­ше љу­де из на­ро­да у бит­ка­ма и пре­с уд­ним тре­ну­ ци­ма, ка­да се пре­по­зна­је истин­ски ка­рак­тер не­ке на­ци­је...”), ис­тра­жи­вач и опа­сни све­док ко­ји је (на по­зив Срп­ске вла­де) тре­снуо чо­ве­чан­ству у ли­це зло­чи­не ко­ји су у Пр­вом свет­ском ра­т у Ау­стро­у ­га­ри и Бу­га­ри по­чи­ни­ли над Ср­би­ма, док­тор хе­ми­је, про­фе­сор Уни­вер­зи­те­та у Лоза­ ни, фо­рен­зи­чар, кри­ми­но­лог свет­ске ре­пу­та­ци­је и пу­бли­ци­ста, и прем­да је, да­кле, Ар­чи­балд Рајс ско­ро це­ли жи­вот про­вео у Ср­би­ји, и ов­де и умро, раз­о­ча­ран и увре­ђен, по­ву­чен у се­бе и на сво­је има­ње, и са­хра­њен на Топ­чи­де­ру го­ди­ну да­на по­што је сво­јим Ср­би­ма пи­сме­но за­ве­штао да се чу­ва­ју – од­но­сно да се чу­ва­ју се­бе! – Ср­би­ма, с ко­ји­ма је био ка­да им је би­ло нај­го­ре (пре­шао Ал­ба­ни­ју, Со­л ун­ски фронт, итд.), Ср­би­ма, ко­ји­ма је дао и сво­је ср­це (по­чи­ва у ур­ни на Кај­мак­ча­ла­ну), Ср­би­ма, због ко­јих је „жр­тво­вао сја­јан жи­вот и ве­о­ма ле­пу ка­ри­је­ру”, још увек је по­треб­но вре­ме да при­х ва­те ње­го­во за­ве­шта­ње: Чуј­те Ср­би! и да се по­гле­да­ју у огле­да­ло, ко­је им је оста­вио че­сти­ти др Рајс. Чуј­те Ср­би! Чу­вај­те се се­бе!

(2012)

288

УТИ­Ц АЈ БА ­Б А ЛЕН­К Е НА ИСТО­Р И­Ј У СРЕ­М А

СТА­НАР ХА­РИ­ШЕ­ВЕ ПА­ЛА­ТЕ У ЗЕ­МУ­НУ

Ха­ри­ше­ва па­ла­та у зе­мун­ском До­њем гра­ду. Ку­ћа глад­на мал­те­ра, жед­на кре­ча, све­тло­сти и бо­је, ау­стро­у­гар­ска кла­си­ци­стич­ка струк­ту­ра у ста­ром је­згру ва­ро­ши, сна­жна, дво­спрат­на гра­ђе­ви­на, про­бу­ра­же­на кроз аб­до­мен ду­бо­ким, одр­та­ве­лим ај­нфор­том, ви­со­ког и луч­но за­сво­ ђе­ног пла­фо­на у рас­па­да­њу, урав­но­те­же­них га­ба­ри­та, али за­пу­ште­не спо­ља­шњо­сти, оште­ће­ног и по­си­ве­лог фа­сад­ног тки­ва, на­пад­н у­тог зид­ним бо­ле­шти­на­ма и ме­та­ста­за­ма, окру­ње­не шту­ка­ту­ре и ољу­ска­ног мал­те­ра око про­зо­ра са обр­ва­ма. Из­гле­да та­ко као да је с про­че­ља об­ле­ пље­на пр­ља­вим мар­тов­ским сне­гом (ко­ји за­у­да­ра на слив­ник). Ај­нфорт без вра­та, при­ступ у су ­мор­н у сце­но­гра­фи­ју те­скоб­ног дво­ри­шта са Ро­се­ли­ни­је­вих нео­ре­а­ли­стич­ких филм­ских раз­глед­ни­ца. Из­над ждре­ла ај­нфор­та, бе­жи­вот­на те­ра­са као ри­та­ви го­блен од зар­ђа­лог гво­жђа и за­ста­к ље­на вра­та ољу­ска­не др­ве­на­ри­је, две по­л у­го­ле жен­ске фи­г у­ре, без ру­ку, ле­во и де­сно од вра­та, и гип­са­но ли­це бр­ка­тог му­шкар­ца, из­над вра­та. Пле­ха­ни и др­ве­ни, ра­зно­бој­ни по­штан­ски сан­д у­чи­ћи у при­зе­ мљу, раз­ба­ца­ни пре­ко све­тло­зе­ле­ног зи­да ход­ни­ка, сва­ки раз­ли­чит, и сви јед­на­ко убо­га ­ље­ни (два су обез­бе­ђе­на ло­ко­ти­ма), из­об­ли­че­ни и ижвр­ља­ни. Моћ­но сте­пе­ни­ште и на лак­т у ко­ва­не огра­де у при­зе­мљу, гво­зде­ни цвет. Биљ­ка цр­них ла­ти­ца, с окру ­глим уду­бље­њем пу ­ним опу­ша­ка и па­пир­них ма­ра­ми­ца. Гра­ђа­нин у фу­тро­ва­ној, зе­ле­ној јак­ни, оп­ши­ве­ној љубичастoм краг­ ном, сто­ји и пу ­ши ци­га­ре­т у ис­пред ај­нфор­та, ко­ји му зја­пи иза ле­ђа. При­ме­њу­јем на ње­му сво­ју Те­о­ри­ју слу­чај­ног про­ла­зни­ка. Пред­ста­вљам се чо­ве­ку, при­ста­је на раз­го­вор и укљу­чу­јем дик­та­фон. Са­ва Ра­ди­во­ је­вић, ста­нар Ха­ри­ше­ве па ­ла­те, ро­ђен пре пе­де­сет осам го­ди­на у тој згра­ди, не­же­ња, пу­нач­ког, гли­не­ног ли­ца и за­ста­кље­них очи­ју, ће­лав од че­ла до по­тиљ­ка, ср­ча­ни бо­ле­сник, про­ши­рен стен­то­ви­ма пре че­ти­ри 291

Жељко Марковић

го­ди­не, ин­су­лин­ски за­ви­сник од пре два­де­сет пет го­ди­на, ли­це без стал­ них при­ма­ња, от­пу­штен по­сле три­де­сет го­ди­на ста­жа у екс­по­зи­т у­ри Си­мен­са. Пре­ма то­ме: ма­ђи­о­ни­чар срп­ског/срем­ског ма­гич­ног ре­а­ли­ зма. При­ча ми на ули­ци, с ци­га­ре­том у зу­би­ма, ка­ко га, ка­да се пре­ра­ чу­на, је­ди­но пти­це ни­су раз­о­ча­ра­ле и из­не­ве­ри­ле. Др­жи их у ка­ве­зи­ма, пти­це су му и уте­ха и ра­дост. На­чин да осми­сли жи­вот и пре­бро­ди дан, из­мак­не се од ствар­но­сти и по­бег­не од до­са ­де. Ко­је пти­це? Врап­ци? Го­л у­бо­ви? Че­шљу­га­ри? Па­па­га­ји? Ко­ко­шке? „Ка­на­рин­ци. Ду­го их већ имам”, од­го­ва­ра Ра­ди­во­је­вић. „Пти­це ми сми­ру­ју жив­це, ле­че ду­шу, до­бро ми је у њи­хо­вом дру­штву. Раз­го­ва­рам са њи­ма, на­у ­чио сам њи­хов је­зик. Имам го­ре у згра­ди че­тр­де­сет ка­ве­за са ка­на­рин­ци­ма.” „Мно­го!” ка­жем. „Мно­го? Ме­ни ни­је! Обо­жа­вам их, ве­руј­те”, на­ста­вља Ра­ди­во­је­ вић. „Пти­це су за ме­не не­што нај­са­вр­ше­ни­је на све­т у. Кад ис­п у ­шим ци­га­ре­т у, пе­њем се да их на­хра­ним.” „Због че­га то­ли­ко пти­ца?” упи­тао сам ста­на­ра Ха­ри­ше­ве па­ла­те, осе­ћа­ју­ћи ми­рис птич­је при­че у ва­зду­х у, ко­ји за­у­да­ра на пр­љав снег. „Зар вам ни­је до­во­љан пар ка­на­ри­на­ца? Или је­дан па­па­гај? Ни­је ли то, ипак, пре­ви­ше птич­је му­зи­ке за је­дан стан? Где их др­жи­те?” „А, не, ни­је!”, уз­вра­ти Ра­ди­во­је­вић. „Пе­ва­ју са­мо муж­ја­ци, а њих је све­га де­се­так. Оста­ло су жен­ке и мла­ди. Упра­во их па­рим и то су осе­тљи­ ви мо­мен­ти. Осим то­га, не др­жим их у ста­ну, не би се мо­гло жи­ве­ти. Ка­да је Ми­лен­ко Ра­ди­во­је­вић, зе­м ун­ски тр­го­вац тек­сти­лом... не, не... ни­смо у срод­ству, слу ­чај­но се исто пре­зи­ва­мо... Ка­да је Ра­ди­во­је­вић ку­пио ову згра­ду од зе­мун­ског тр­гов­ца Ха­ри­ша – ста­ра је сто се­дамде­ сет го­ди­на – на­зи­дао је спрат и оста­вио ме­ђу­про­сто­ре из­ме­ђу ста­но­ва. У јед­ној од тих про­сто­ри­ја др­жим ка­ве­зе са ка­на­рин­ци­ма.” „Ка­ко ста­на­ри гле­да­ју на ва­шу птич­ју страст?” „Не сме­та им... На­ви­кли су на ме­не и пти­це. Ми смо у овој згра­ди ста­ро­с е­де­о­ц и, а ја сам и ро­ђен ту го­ре на пр­вом спра­т у. То се зна у згра­ди.” „Ста­ри Зе­м ун­ци? Ко су вам ро­ди­те­љи?” „Умр­ли су обо­је. Отац Га­ври­ло је ро­ђе­ни Зе­м у­нац, имао је ку­ћу у Пре­гре­ви­ци, то је део Зе­му­на, мо­жда сте и би­ли та­мо... Са­хра­нио сам их у по­ро­дич­ној гроб­ни­ци го­ре на Гар­до­шу. Мај­ка мо­ја Зор­ка је из Ма­ра­ ди­ка. По­сле ра­та у овој згра­ди до­би­ли су ста­но­ве бор­ци, па је до­би­ла стан и мо­ја ма­ма. Би­ла је ми­тра­ље­зац у Ше­стој вој­во­ђан­ској код Ка­ме­ 292

Чекајући воз из Винковаца

ња­ра и по­сле ра­та су је ухап­си­ли, ни­је слу­ша­ла, ни­је би­ла до­бра, и оте­ра­ли је у кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Го­ли оток... у жен­ски ло­гор на Све­ том Гр­г у­ру... Од­би­ла је пар­тиј­ски за­да­так и на­ву­кла не­во­љу на се­бе”, ре­че спо­рим ба­ри­то­ном ста­нар Ха­ри­ше­ве па­ла­те и, по­гле­дав­ши ме пра­ во у очи, за­бо­де тач­ку (ко­ја се ме­ни учи­ни­ла као упит­ник) и за­ста­де на ме­сту ко­је је ва­пи­ло за мо­јим пи­та­њем. „Ка­кав за­да­так је од­би­ла?” „Ну­ди­ли су јој да бу­де ди­рек­тор зе­м ун­ске кла­ни­це.” „Па ле­по”, оте­ло ми се. „Да, па ле­по”, Ра­ди­во­је­вић се про­хлад­но осмех­ну. „Ни­је те­ла. Ма­ма је од­би­ла по­ну­д у. Има­ла је не­ке сво­је прин­ци­пе и ра­чу­ни­цу и то јој се оби­ло о гла­ву. Ре­кла им је на са­стан­ку: ’Дру­го­ви, хва­ла вам ле­по, али ја то не мо­г у да при­хва­тим... Не мо­г у! Има уче­ни­јих и спо­соб­ни­јих љу­ди од ме­не за то ме­сто’. За­вр­ши­ла је са­мо основ­ну шко­л у у Ма­ра­ди­ку, то је се­ло код Ин­ђи­је, и би­ла је све­сна да ни­је спо­соб­на за ди­рек­то­ра кла­ ни­це. Ако зна­те где је шко­ла ’На­да Ди­мић’ у Зе­му­ну? Не? Мо­гу вас од­ ве­сти та­мо. Ту је ра­ди­ла кла­ни­ца, ве­ли­ка кла­ни­ца по­сле ра­та, ви­ше не по­сто­ји. Ма­ма је од­би­ла пар­тиј­ски за­да­так. И то јој дру­го­ви ни­су опро­ сти­ли. Ухап­ше­на је јед­не но­ћи. Оте­ра­ли су је нај­пре у за­твор, ода­тле је оте­ра­на у жен­ски ло­гор на Све­том Гр­г у ­ру. Пет го­ди­на је про­ве­ла на пре­ва­спи­та­ва­њу у ка­ме­ном па­клу на мо­ру. Ка­ко је све то из­др­жа­ла и ка­ко је уоп­ште на­ста­ви­ла жи­вот ов­де у Зе­м у­ну, то са­мо она зна.” „Са­мо због то­га су је ухап­си­ли и оте­ра­ли у ло­гор? Ни­је би­ло и не­ што дру­го у игри? Да ли сте сазнaли и не­што ви­ше о то­ме?” упи­тао сам Ра­ди­во­је­ви­ћа. „Ко­ли­ко смо ми упо­зна­ти... Ње­но од­би­ја­ње пар­тиј­ског за­дат­ка био је раз­лог ма­ми­ног хап­ше­ња. У оно до­ба то је би­ло до­вољ­но да чо­ве­ку пад­не гла­ва.” „Ко је ва­шу мај­ку по­слао у ло­гор? Да ли сте злу са­зна­ли име и пре­ зи­ме?” „Пр­во, да вам ка­жем... Мо­ја ма­ма Зор­ка је по­сле ра­та би­ла на ра­ зним функ­ци­ја­ма у Зе­м у­ну. Ко јој је од дру­го­ва сме­стио Го­ли оток? У крај­њем слу­ча­ју, ни­је ни ва­жно. А, чуј­те... ухап­ше­на је че­тр­де­сет сед­ме го­ди­не, а пу­сти­ли су је из ло­го­ра пе­де­сет дру­ге. Сле­де­ће го­ди­не сам се ја ро­дио у овој Ха­ри­шо­вој згра­ди, стан на пр­вом спра­т у. Има­ла је че­ тр­де­сет јед­ну го­ди­ну, ка­да ме је ро­ди­ла”, ре­че Са­ва Ра­ди­во­је­вић и од­ шкри­ну ми при­ступ за јед­но тех­нич­ко пи­та­ње. „Ви сте је­ди­нац?”

293

Жељко Марковић

Са­ва Ра­ди­во­је­вић: „Мо­ја мај­ка Зор­ка, ско­јев­ка, из­вр­ши­ла је атен­тат на не­мач­ког мо­јо­ра ис­пред згра­де Ко­ман­де у Зе­м у­н у.” Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

„Ни­сам је­ди­нац. Ро­ди­те­љи су има­ли још и Сре­те­на и Ми­ла­на, оба бра­та су ми умр­ла. Се­стра Љу­би­ца жи­ви у Ра­ја­чи­ће­вој ули­ци.” „Да ли вам је мај­ка при­ча­ла о то­ме шта је пре­жи­ве­ла у ло­го­ру?” упи­тао сам ста­на­ра Ха­ри­ше­ве згра­де. „И у ка­квом је ста­њу би­ла же­на ко­ја се вра­ти­ла из тог па­кла?” Ра­ди­во­је­вић за­стај­ку­је, узи­ма дах. „Да л’ ми је при­ча­ла... ни­је... не, ни­је ми при­ча­ла... Ћу­та­ла је пред на­ма де­цом. Та­кве ства­ри се не при­ча­ју де­ци. Ни­је при­ча­ла ни­ко­ме. Зна­ те шта, ка­да се вра­ти­ла из ло­го­ра – сле­де­ће го­ди­не до­би­ла је ме­не, то сам ре­као – ка­да се вра­ти­ла у Зе­мун, за­хва­ли­ла је пар­тиј­ским дру­го­ви­ма...” „За­х ва­ли­ла ... За­што?” „Да, за­хва­ли­ла је дру­го­ви­ма... По­сле ло­го­ра, ну­ди­ли су јој функ­ције у Зе­му­ну, за­ми­сли­те. И опет је од­би­ја­ла! За­хва­ли­ла им се и ре­кла: ’Хва­ ла вам ле­по, дру­го­ви, ме­ни функ­ци­је не тре­ба­ју... Све што же­лим је да од­га­јам сво­ју де­цу.’ Ви­ше је ни­с у ди­ра­ли. Ни­шта јој ни­с у од­у­зе­ли, ни спо­ме­ни­цу, ни ор­де­ње. Сви ко­ји су је по­зна­ва­ли, ка­жу да је би­ла стра­ о­та хра­бра же­на! Па, узми­те са­мо, че­тр­де­сет пр­ве, би­ла је при­пад­ни­ца по­кре­та у Зе­м у­ну, ско­јев­ка, и из­вр­ши­ла је атен­тат на не­мач­ког мо­јо­ра ис­пред згра­де ко­ман­де. Уби­ла га! Чу­вам ма­јо­ров пи­штољ, го­ре, у ста­ ну... успо­ме­на од мај­ке... Мо­ра­ла је да по­бег­не у пар­ти­за­не. А та­ту су ми оте­ра­ли у Ау­швиц. Оте­ра­ли су га че­тр­де­сет пр­ве и био је у Ау­шви­цу 294

Чекајући воз из Винковаца

све док их Ру­си ни­су осло­бо­ди­ли. Та­мо је по­би­је­но ми­ли­он љу­ди, а мој отац Га­ври­ло Ра­ди­во­је­вић био је та­мо од пр­вог до по­след­њег да­на. И кад се вра­тио у Зе­м ун, та­ман су се скра­си­ли у овој згра­ди, ма­м у су по­ ку­пи­ли и оте­ра­ли је у ло­гор.” „А ко се бри­нуо о ва­шој бра­ћи и се­стри, док је ва­ша мај­ка би­ла у ло­го­ру? Отац?” упи­тах љу­би­те­ља ка­на­ри­на­ца из Ха­ри­ше­ве па­ла­те. „Не. Бри­ну­ла се ба­ба Лен­ка Гру­јић у Ма­ра­ди­ку, мо­ја ба­ба. Ру­син­ка. Она их је чу­ва­ла док је та­та био у Ау­шви­цу, а ма­ма у пар­ти­за­ни­ма. Сре­ ту су до­би­ли три­де­сет че­твр­те, Љу­би­ца је ро­ђе­на че­тр­де­сет пр­ве, ка­даје та­та оте­ран у ло­гор, а Ми­ла­на су до­би­ли че­тр­де­сет сед­ме, кад је ма­ма оте­ра­на у ло­гор. И ме­не су до­би­ли кад се ма­ма вра­ти­ла из ло­го­ра. Наш жи­вот је стра­шна при­ча.” „Да ли су ка­ве­зи птич­ји ло­го­ри?” упи­тах ста­на­ра Ха­ри­ше­ве па­ла­те. „А, не­ее... Па, ни­с у то ди­вљи ка­на­рин­ци! Раз­ли­ка је ве­ли­ка. Ови мо­ји за дру­гу ствар­ност и не зна­ју, осим ка­ве­за. Ди­вљи ка­на­рин­ци има­ ју зе­ле­но пер­је, а ови пи­то­ми, кућ­ни, ра­зних су бо­ја. Слич­но­сти ско­ро да и не­ма.” „Не­ма? А кри­ла? Ус­кра­ће­ни су за сло­бо­дан лет.” „Сва­ког да­на пу­штам их у во­ли­је­ру, то је ве­ли­ки ка­вез, и по ње­м у ле­те, то им је до­вољ­но”, од­го­ва­ра Ра­ди­во­је­вић. „Ови мо­ји ка­на­рин­ци ро­ђе­ни су у ка­ве­зи­ма и чо­век их је па­ре­њем ство­рио са­мо за ка­ве­зе. Зна­те, го­спо­ди­не, ка­да би пи­то­ме ка­на­рин­це пу­стио на сло­бо­д у, од­ле­ те­ли би рав­но у смрт. Уби­ле би их дру­ге пти­це.” Са­ва Ра­ди­во­је­вић, ста­нар Ха­ри­ше­ве па­ла­те, гње­чи опу­шак у пр­ља­ вом сне­гу, ко­ји се на мо­мен­те осе­ти на тру­ло ме­со, и иш­че­за­ва у ждре­лу ај­нфор­та. Ус­пи­ње се сте­пе­ни­штем да на­хра­ни пти­це ро­ђе­не у ка­ве­зи­ ма. (Јед­ном сам не­где па­ме­то­вао: И ка­вез је бе­сми­слен, ако у ње­му не­ма пти­це.) Ме­лан­хо­лич­но си­ви­ло за­п у ­ште­ног ли­ца Ха­ри­ше­ве па­ла­те у уза­ној и ду­бо­кој Све­то­сав­ској ули­ци, под бе­лим ко­пљем тор­ња Бо­го­ ро­ди­чи­не цр­к ве, до­ји­ма се још за­п у ­ште­ни­је и су ­мор­ни­је, от­ка­ко је фа­са­да Па ­ла­те Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве­не оп­шти­не, на­с у ­прот Ха­ ри­ше­ве по­ру­жне­ле го­спо­ђе, уми­ве­на фар­бом и под­мла­ђе­на зид­ним и кров­ним на­ки­том. Ле­де­ни­це ка­пљу с ви­со­ких олу­ка и над­стре­шни­ца До­њег гра­да, али мут­но пре­по­днев­но сун­це, хлад­не и не­ста­бил­не све­ тло­сти, не­ма тер­мал­ну суп­стан­цу да са кро­во­ва ото­пи или од­ло­ми игле ле­де­ног ста­кла.

(2011) 295

ГО­СПО­ДИН ГРАН­ЖАН ТРЕ­СЕ ПО­РО­ДИЧ­НО СТА­БЛО

У бре­г у глав­не гар­до­шке во­до­де­ри­не, из­над ши­ро­ко раз­ли­ве­не, мут­но пла­ве па­сте Ду­на­ва и ис­под Ми­ле­ни­јум­ске ку­ле за­бо­де­не у сре­ ди­шту ка­ме­не твр­ђав­ске ле­ши­не Та­у ­ру­ну­ма, на­и­шао сам на за­к љу­ча­ ну ка­пи­ју Нај­хол­до­ве Ку­ће исто­ри­је. До­га ­ђа се ка­да по­се­ти­лац до­ђе не­на­ја­вљен. То је јед­на од ста­ро­вре­мен­ских ку­ћа ме­де­ња­ка, на­зо­ви­мо их ле­го коц­ке зе­мун­ског ча­роб­ног бре­га, ра­зно­бој­них фа­са­да и зи­до­ва, по­не­где, на ­д у ­тих од ста­ро­сти и ре­у ­ма­ти­зма по­п ут штру­дле (по­с у ­те ше­ће­ром у пра­х у), на­чич­ка­них и сте­пе­на­сто за­ре­за­них у ле­сном аб­до­ ме­ну Син­ђе­ли­ће­ве во­до­де­ри­не, ко­ја то­га да­на, на по­днев­ној при­пе­ци, за­у­да­ра­ше на ри­бљу дроб, из­ру­че­ну у кон­теј­не­ре. Јед­на од ку­ћа с исто­ риј­ским пам­ће­њем, му ­шка­тла­ма и мач­ка ­ма у ста­к ле­ним бе­о­ња­ча­ма ма­лих, ра­с у ­ше­них и ра­зро­ких про­зо­ра; ку­ћа с оба­ве­зним кро­вом на две во­де, по­кри­ве­на за­ру­де­лим ла­ти­ца­ма пе­че­не зе­мље, ма ­хо­ви­ном, ли­ша­је­ви­ма и ли­шћем, на­тр­во­ље­на го­л у­би­јим из­л у­че­ви­на­ма. (Тог да­на, до­п у ­то­вао сам у Зе­м ун ре­дак­циј­ском ли­м у­зи­ном са фо­то-ре­пор­те­ром Сло­бо­да­ном Шу­шње­ви­ћем, во­зач је Ва­са Си­бин­кић. Ус­пут смо свра­ти­ли у Сур­дук, да Бо­шку Да­гач­ком, чо­ве­ку ко­ји је припи­ то­мио ла­сту, про­та­го­ни­сти мо­је про­сла­вље­не но­вин­ске при­че, у ко­јој сам от­крио овај не­ве­ро­ват­ни слу­чај, и до­ку­мен­тар­ног фил­ма Ла­ста2, по­кло­ним две мо­је књи­ге ре­пор­та­жа из ци­клу­са Кон­ти­нент Срем. На на­слов­ној стра­ни јед­не од њих, у ко­јој сам об­ја­вио при­ч у о ње­го­вом под­ви­гу, бе­ше тај ста­рац са псом лу­та­ли­цом на ко­ле­ну, за­те­чен на клупи 2 Пет ­на­е­с то­м и ­н ут ­н и крат ­к и филм Ла­ста, ау ­то­ра иде­је и сце­на­ри­с те Жељ­ка Мар­ко­ви­ћа, но­ви­на­ра и ау­то­ра ре­пор­тер­ског се­ри­ја­ла Упо­тре­ба жи­во­та (2004–2013), и ре­ди­те­ља Ми­ла­на Бе­ле­ги­ша­ни­на, у про­д ук­ци­ји РТВ Вој­во­ди­не, осво­јио је Злат­н у плакeту Бе­о­гра­да за нај­бо­љи до­к у­мен­тар­ни филм у до­ма­ћој се­лек­ци­ји на 55. Ме­ђу­ на­род­ном фе­сти­ва­л у до­к у­мен­тар­ног фил­ма у Бе­о­гра­д у, у апри­л у 2008. го­ди­не.

296

Чекајући воз из Винковаца

на рас­кр­шћу у Сур­д у ­к у, фо­то­гра­фи­ја Сло­бо­да­на Шу ­шње­ви­ћа. Овог пу ­та, за­те­к ли смо га ис­пред ду­ћа­на, пре­дао сам му књи­ге, по­се­де­ли смо не­ко вре­ме на клу­пи ис­под ора­ха и ис­те­рао сам му су­зе из очи­ју. За­тим сам исте књи­ге по­кло­нио се­о­ској би­бли­о­те­ци и основ­ној шко­ли у ко­јој Ду ­гач­ки био по­слу ­жи­тељ. Че­ка­ју­ћи Нај­хол­да, свра ­ћам до го­ спо­ђе Гор­да­не Јеф­тић, же­не ко­ја је пре­жи­ве­ла бро­до­лом на Ду­на­ву 1952. го­ди­не, и про­сти­рем пред њом но­во­го­ди­шњи Днев­ник, с мо­јим раз­го­ во­ром са њом, за­бе­ле­же­ним дик­та­фо­ном на рас­кр­шћу код ка­фа­не Ри­ би­ка, у но­вем­бру 2007. го­ди­не.) Му­вам се, бес­по­мо­ћан, око про­зо­ра Нај­хол­до­ве ку­ће. И шта са­да? Да се у Но­ви Сад вра­тим без раз­го­во­ра са чо­ве­ком? Та­ко ми и тре­ба ка­да се у са­гла­сју са сво­јом ма­зо­хи­стич­ком ре­пор­тер­ском стра­те­ги­јом ни­сам на­ја­вио Бран­ку Нај­хол­д у! Стра­хо­ви­то је упе­кло, спа­ри­на. Нај­хол­да, не­ма па не­ма. „Бран­ко је ту не­где, ову­да мо­ра да про­ђе”, ви­ђен је ју­трос док си­ ла­зи низ Си­не­ђе­ли­ће­ву ка­ме­ну во­до­де­ри­ну, мо­жда је си­шао до­ле до тр­га или до ке­ја, вра­ти­ће се Бран­ко сва­ки час, сми­ру­је ми унер­во­же­ни же­лу­дац ар­хе­тип­ска ба­ки­ца из ком­ши­лу­ка, упрег­ну­та у пи­јач­ну тор­бу на точ­ки­ћи­ма, ко­ји по­ска­ку­ју по гра­нит­ним на­по­ли­тан­ка­ма, и у по­ ка­зу­је ру­ком у прав­цу јед­не ку­ће: „Пи­тај­те код Гран­жа­на. Са­че­кај­те га та­мо.” Код Гран­жа­на? Не­ко­ли­ко ку­ћа ни­же од Нај­хол­до­ве, у истом шпа­ли­ру, ши­ром отво­ре­на, ве­ли­ка дво­крил­на ка­пи­ја, и у плит­кој ду­би­ни ти­хог, се­но­ ви­тог дво­ри­шта (ши­ро­ког ко­ли­ко и ка­пи­ја), стег­ну­тог у бе­лим зи­до­ ви­ма пре­по­ру­че­не адре­се, за­пах­ну ме та­ко­ре­ћи ли­те­рар­ни при­зор из дав­не лек­ти­ре, сце­но­гра­фи­ја ку­ће из ста­ре че­твр­ти ва­ро­ши Са­му­ра из Бал­за­ко­вог док­то­ра­та Ев­ге­ни­ја Гран­де. Угле­да­на с ули­це, опу­сто­ше­не на сун­че­вом ро­шти­љу, ба­шта Гран­жа­но­вих ма­ми­ла је све­жи­ном и ти­ ши­ном, али и на­ро­чи­том при­влач­но­шћу и ду­хом ин­тим­не ка­фа­ни­це као из­ми­шље­ног лет­њег уто­чи­шта за умет­нич­ко-бо­ем­ско-ин­те­лек­т у­ ал­но брат­ство. Не­на­ме­тљив и при­кла­дан ин­вен­тар у пле­ме­ни­том, сак­ сиј­ском зе­ле­ни­ш у, по­ред зи­до­ва. У мо­мен­т у на­шег при­спе­ћа, се­де за сто­лом (по­кри­ве­ним бе­лим, ка­ри­ра­ним стол­ња­ком) у дре­мљи­вој фа­зи вре­лог по­дне­ва, пред ру­чак: го­спо­дин Ни­ко­ла Гран­жан, вла­сник Ку­ће сли­ка и ка­фа­ни­це Гран­жан, ње­гов син Го­ран, и ком­ши­ја Вла­ди­мир Сто­ја­но­вић, го­спо­дин с фла­шом вај­фер­та пред со­бом, ко­ји све вре­ме мог раз­го­во­ра са Гран­жа­ном, ни­је из­у­стио ни реч. Пи­там с но­г у, па да про­д у­жи­мо у До­њу ва­рош, да мо­жда ни­с у ви­де­ли ком­ши­ју Нај­хол­да?

297

Жељко Марковић

„Нај­хол­да тра­жи­те? Има­те до­го­во­ре­но? Ни­сте га на­шли на бро­ју де­вет­на­ест? Син­ђе­ли­ће­вом мо­ра да про­ђе, го­ре или до­ле. Се­ди­те, го­ спо­до. Где жу­ри­те? Про­к љу­ча­ће вам гла­ве на овом сун­цу. Ужи­вај­те у овој хла­до­ви­ни. Се­ди­те. Ни­је вре­ме за шет­њу по Гар­до­шу. А, шта ће вам Бран­ко?” упи­та Ни­ко­ла Гран­жан. „Мо­жда и ја мо­г у да вам по­мог­нем? Пи­тај­те, сло­бод­но. Ви сте, ина­че, у га­ле­ри­ји Гран­жан, чи­сто да зна­те. Ода­кле сте, ако смем да пи­там?” „Но­ви­на­ри из Но­вог Са­да.” „А но­ви­на­ри... да, да... Раз­у ­мем. О, па да! Фо­то­а­па­рат је спре­ман, ви­дим. Нај­хол­да че­сто кон­сул­ту­ју ва­ше ко­ле­ге но­ви­на­ри. Тај вам исто­ ри­ју Зе­м у ­на др­жи у ма­лом пр­сту. На пра­вој сте адре­си. Са­че­кај­те га ов­де. Би­ће ми част да вас уго­стим. Нај­холд је зна­ча­јан чо­век за овај град! Ми ста­ри Зе­м ун­ци, сви се зна­мо, али све нас је ма­ње...” „Ста­ро­се­де­лац, зна­чи.” „Ко? – Нај­холд? Ско­ро три­сто го­ди­на су ње­го­ви ов­де!” „Ви?” А го­спо­дин Гран­жан (бра­ду на­гло из­ба­цу­је у вис): „Ста­ри Зе­му­нац! Де­ве­то ко­ле­но! И још се не­да­мо... ово ми је син... Шта сте се уки­пи­ли? Се­ди­те с на­ма, го­спо­до! Имам зе­м ун­ску при­чу за вас, ка­кву ће­те рет­ ко где чу­ти... Ве­ро­ва­ли или не, де­та­ље не зна ни Нај­холд. Кад чу­је­те: Гран­жан – на шта вас асо­ци­ра то пре­зи­ме? Да чу­јем! Г р а н ж а н! Мо­лим? По­но­ви­ћу још јед­ном, са­мо кроз нос... Г р а н ж а н! Зву­чи ли вам фран­цу­ски? Ми, Гран­жа­ни из Зе­м у ­на по­ре­к лом смо Фран­цу­зи. Нео­бич­но? Осе­ћа­те ли при­чу у ва­зду­х у? Да, да. Фран­цу­зи из Ал­за­са.” Се­да­мо за сто. Гран­жан ми се при­ми­че. „Нај­пре, да чу­јем, шта ће­те да по­пи­је­те? Вај­ферт. У ре­д у. Го­ра­не, до­не­си два ле­де­на вај­фер­та за на­ше Но­во­са­ђа­не! Ја во­лим Но­ви Сад... Е, сад, ви­ди­те ова­ко, го­спо­до но­ви­на­ри, Гран­жа­ни су у ове по­ду­нав­ске кра­је­ве... Имам го­ре књи­г у, све пи­ше у тој књи­зи. Имам и ро­до­слов. Да до­не­сем књи­г у? Не тре­ба за са­да... У ре­д у! – Гран­жа­ни су до­шли из Ал­за­са 1721, а у ства­ри не зна се тач­но... И је­с у и ни­с у... Са­мо по­ла­ко, го­с по­д и­не. Све ћу вам ис­п ри­ча­т и. До­ла­зи­л и су ор­г а­ни­зо­ва­но у три на­вра­та од 1721. до 1745, а пр­ви кон­тин­гент Гран­жа­на – слу­шај­те са­да па­ж љи­во – до­шао је 1721. го­ди­не из Ул­ма. А за­што баш из Ул­ма? За­то што је Ду­нав у оно вре­ме био пло­ван од Ул­ма, па су се Гран­жа­ни та­мо укр­ца­ли на ла­ђу. До­пло­ви­ли су до Ти­се и, ђа­во ће их зна­ти због че­га, на­се­ли­ли су се у Зре­ња­ни­ну.” „За­што су фран­цу­ске по­ро­ди­це на­пу­сти­ле Ал­зас?”

298

Чекајући воз из Винковаца

Го­спо­дин Гран­жан тре­се по­ ро­дич­но ста­бло. „Са­да ће­те са­зна­ти. По­ла­ко. Би­ле су то углав­ном за­на­тлиј­ске по­ро­ди­це: те­са­ри, бра­ва­ри, ли­ ма­ри... За­на­тли­је су у оно вре­ме би­ле по­т реб­не у овим по­д у ­нав­ ским кра­је­ви­ма, па су ор­га­ни­зо­ ва­на њи­хо­ва пре­се­ље­ња из Ал­за­ са. Ал­зас је у оно вре­ме био час фран­цу­ски, час не­мач­ки. И досе­ ле се Гран­жа­ни у Зре­ња­нин. Ме­ ђу­тим, рав­ни­чар­ске ма­гле уби­ле су их у по­јам. Мо­ч вар­на кли­ма би­ла им је не­под­но­шљи­ва. Мно­ ги по­м ре­ше од бо­ле­ш ти­на. Од Ни­ко­ла Гран­жан: „Мо­ји пре­ци Гран­жа­ни су мо­јих Гран­жа­на из Зре­ња­ни­на, Фран­ц у­зи из Ал­за­са.” Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић би­ла су три бра­та, и сва тро­ји­ца бра­ва­ри. И бра­ћа, за­јед­но са оста­ лим фа ­ми­ли­ја­ма Гран­жа­на из Ал­за­са, на­ста­ње­ним у Зре­ња­ни­ну, за­тра­же од Ма­ри­је Те­ре­зи­је до­зво­ лу да се пре­се­ле у кра­је­ве са под­но­ш љи­ви­јом кли­мом. И та­ко се сто пе­де­сет фа­ми­ли­ја Гран­жа­на...” „Хо­ће­те да ка­же­те Фран­цу­за? Ни­с у ваљ­да сви би­ли Гран­жа­ни?” „Не, не, са­мо ма­ло... Баш Гран­жа­ни су се до­се­ли­ли! Да до­не­сем књи­г у од­о­зго? Имам и ро­до­слов, ка­жем вам! У ре­ду! – На­рав­но, ви сте у пра­ву, ни­је спор­но, би­ло је у тим кон­тин­ген­ти­ма и дру­гих фран­цу­ских фа­ми­ли­ја, али у то вре­ме, ов­де у Зе­му­ну, нај­број­ни­ји су би­ли Гран­жа­ни из Ал­за­са. Про­чи­тао у књи­зи! Пре­се­ли­ли су се из Зре­ња­ни­на и ску­ћи­ли се на по­те­су са­да­шње Пр­во­мај­ске, Гор­њи град, на­се­ље Фран­цтал. Та­мо где је Мо­зер, чу­ве­ни ов­да­шњи Шва­ба, на­пра­вио ви­на­ри­ју, по­то­ње преду­ зе­ће На­вип, та­мо се на­се­ли­ло сто пе­де­сет фа­ми­ли­ја Фран­цу­за.” „Али, зар Фран­цтал или Фра­њин до, ка­ко су тај део Зе­м у­на на­зи­ ва­ли Хр­ва­ти или по­хр­ва­ће­ни Нем­ци, ни­је био ве­ћин­ски не­мач­ки крај све до Дру­гог свет­ског ра­та?” пре­се­као сам и из­не­на­дио Гран­жа­на. (Ни­ сам у Зе­м ун до­шао не­при­пре­мљен.) „Слу­шај­те, при­ја­те­љу, Нај­холд гре­ши!” „Нај­холд гре­ши?!”

299

Жељко Марковић

„Гре­ши, да! Бран­ко Нај­холд – пи­тај­те га ка­да се срет­не­те – пи­ше да је го­ре у Пр­во­мај­ској био швап­ски крај, и то ће­те на­ћи у ра­зним из­ во­ри­ма. Фран­цтал је пр­во­бит­но био фран­цу­ски крај. Ве­ћи број Не­ма­ ца до­се­лио се у Зе­м ун тек по­чет­ком де­вет­на­е­стог ве­ка. А Гран­жа­ни су уве­ли­ко жи­ве­ли ов­де... Ка­ко то знам? Знам! Ма­рин­ко Па­у ­но­вић у сво­ јој књи­зи Бе­о­град кроз ве­ко­ве, ето ода­кле знам, об­ја­вљу­је до­ку­мен­те о то­ме из беч­ких ар­хи­ва. Има ли по­у­зда­ни­јег из­во­ра? Не­ма! Пр­ви Гран­ жан ко­ји је до­шао у Зе­м ун звао се Ед­м унд, а же­на му се зва­ла­а­а­а­аа.... Жа­нет... Да ли се зва­ла Жа­нет? Је­сте! Же­на му се зва­ла Жа­нет. И он­да тај Ед­м унд...” „Че­кај­те, по­ла­ко, а шта је са оном тро­ји­цом бра­ће Гран­жа­на, ва­шим пре­ци­ма, ко­је сте по­ме­ну­ли?” упи­тах са­го­вор­ни­ка с иде­јом да не из­ гу­бим нит ње­го­вих исто­риј­ских оп­сер­ва­ци­ја. „И они су се ску­ћи­ли у Фран­цта­л у?” „Да, до­бро, кре­ни­мо не­ким ре­дом... Пр­ви брат, мој пра­де­да, ди­рект­ на ли­ни­ја, од­се­ли у Вој­ку, а због че­га у Вој­ку, не­мам пој­ма. И у Вој­ки се ро­ди мој де­да Јо­сип Гран­жан, ко­ји је из ри­мо­ка­то­лич­ке пре­шао у пра­во­слав­ну ве­ру и про­ме­нио име у Дра­го­љуб! Био је оже­њен за же­ну из За­је­ча­ра из срп­ске фа­ми­ли­је Јо­то­вић... Дру­ги брат, по име­ну Јо­сип Јо­сиф Гран­жан, од­се­ли у Бе­о­град, и та­мо је био гра­ђе­вин­ски пред­у­зи­ мач. Сил­не по­зна­те ку­ће по Бе­о­гра­ду, он је са­гра­дио. Кад смо код ку­ћа, сра­мо­та је, и мо­лим да се то јед­ном из­не­се у јав­ност, сра­мо­та је да нико у Ср­би­ји не по­ми­ње бе­ло­гар­деј­це, а све ва­жни­је згра­де у Зе­му­ну и Бео­ гра­ду про­јек­то­ва­ли су бе­ли Ру­си из­бе­гли по­сле Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је... Но, до­бро, да не ши­рим при­чу... Пра­ти­те?” „Пра­тим. А тре­ћи брат?” „Тре­ћи Гран­жан од­се­ли у Ниш... А за­што вас баш за­ни­ма тре­ћи брат? Да не­где не­што ни­сте про­чи­та­ли о ње­му? Цео Ниш га је сма­трао лу­дим чо­ве­ком.” „Је л’? Па, за­што?” „Пр­ви је у Ни­шу са­гра­дио ку­ћу без кро­ва! „?” (Ни­кад ни­сам по­ста­вио ова­кво пи­та­ње.) Го­спо­дин Гран­жан на­ста­вља: „Ку­ћу без кро­ва, до­бро сте чу­ли! А, за оно до­ба, и у оној сре­ди­ни, то је би­ла чуд­на но­ви­на и лу­да гра­ди­тељ­ ска хра­брост. Лу­да хра­брост, го­спо­до но­ви­на­ри! У ства­ри, шта је ура­дио? Ге­ни­јал­но ре­ше­ње: уме­сто кро­ва, из­лио је ар­ми­ра­ну бе­тон­ску пло­чу. Лу­ди­ло! То је би­ла ар­хи­тек­тон­ска бом­ба. Ку­ћу без кро­ва су по­сма­трали 300

Чекајући воз из Винковаца

као не­ка­кво чу­до, а Гран­жа­на је ни­шка чар­ши­ја про­гла­си­ла лу­дим чо­ ве­ком.” „Про­гла­си­ли га лу­дим чо­ве­ком? Са­мо због то­га што је пр­ви са­гра­ дио ку­ћу без кро­ва? Не мо­г у да ве­ру­јем”, ре­кох Гран­жа­ну. „Срп­ска по­сла, при­ја­те­љу! Чу­ли сте за хи­дро­е­лек­тра­ну на Ђе­ти­њи?” „И био та­мо пре два­де­се­так го­ди­на.” „Аха. И по­се­ти­ли сте је... Од­лич­но, го­спо­ди­не! Он­да вам је по­зна­ то да је та хи­дро­е­лек­тра­на из­гра­ђе­на по­чет­ком два­де­се­тог ве­ка и да је у оно до­ба би­ла чу­до тех­нич­ког на­прет­ка, не са­мо на Бал­ка­ну, не­го у свет­ским раз­ме­ра­ма. У свет­ским раз­ме­ра­ма, да! Е, слу­шај­те са­да, при­ ја­те­љу, згра­ду хи­дро­е­лек­тра­не на Ђе­ти­њи са­зи­дао је тај наш Гран­жан! Тај ’лу­дак’ из Ни­ша, имао је ве­ли­ки дар за гра­ђе­ви­нар­ство, па је уче­ство­ вао и у град­њи по­след­њих де­сет ки­ло­ме­тра пру­ге до­ле од Ле­сков­ца... Је л’ сад ја­сно за­што су га у Ни­шу на­зва­ли лу­дим чо­ве­ком? Мо­лим?” „Ја­сно”, уз­вра­тих и на­пра­вих ма­л у син­те­зу чар­шиј­ског, срп­ског мен­та­ли­те­та. „До­нео им је елек­трич­но све­тло, пру­гу и ар­ми­ра­ни бе­тон!” Го­спо­дин Гран­жан тре­се по­ро­дич­ну исто­ри­ју из ру­ка­ва. „Баш та­ко. Мој де­да Дра­го­љуб Гран­жан, тај што се ро­дио у Вој­ки, од­се­лио је у же­нин крај и био је та­мо до­ле уче­сник Ти­моч­ке бу­не, Пр­вог и Дру­гог бал­кан­ског ра­та и Пр­вог свет­ског ра­та. Чу­до шта је пре­жи­вео тај чо­век! Пре­шао је и Ал­ба­ни­ју и кад се до­че­пао Кр­фа, обе но­ге су му би­ле цр­не као угаљ од ган­гре­не. Ње­гов син, а мој отац Ми­ро­слав Гран­ жан, ро­ђен је у Бо­ру де­вет­сто де­вет­на­е­сте го­ди­не. За­по­слио се у бор­ском руд­ни­ку и ра­дио је на ди­за­ли­ци. За­тим пре­ла­зи у За­је­чар, а из тог гра­да три­де­сет пе­те до­ла­зи у Зе­мун, где слу­жи кра­ље­ву вој­ску на ае­ро­дро­му. Ов­де упо­зна­је мо­ју ма­тер На­де­жду Кле­вер­нић, чи­ји је отац био бер­бе­ рин из за­на­тлиј­ске по­ро­ди­це из До­бри­на­ца код Ру­ме. Вен­ча­ва­ју се че­ тр­де­сет дру­ге, а че­тр­де­сет сед­ме ја се ро­дим ту до­ле на Ду­на­ву у ку­ћи пра­де­де Ви­ћен­ти­ја Ву­ко­ти­ћа, по­ред Ша­ра­на. У оно вре­ме би­ло је се­дам­ де­сет ри­ба­ра у Зе­му­ну, а ови да­нас су на­бе­ђе­ни ри­ба­ри! Пре­ла­зим са­да на мај­чи­но ста­бло. Пра­ти­те? До­бро. Мој пра­де­да Ви­ћен­ти­је Ву­ко­тић, Цр­но­го­рац, ма­те­рин де­да, ри­бар и тр­го­вац из Зе­му­на, ку­пио је ка­фа­ну Ша­ран, ко­ја се у ње­го­во вре­ме зва­ла Крч­ма код ске­ле. Ске­ла је два пу­та днев­но са­о­бра­ћа­ла пре­ко до Аде. А осим ка­фа­не Ша­ран, ко­ју је др­жао све до два­де­се­те го­ди­не, сте­као је још че­ти­ри ку­ће на Гар­до­шу, па и ку­ћу на бро­ју де­вет­на­ест, где са­да жи­ви Нај­холд... Ено га!” У том тре­нут­ку ули­цом, пре­ма сво­јој ку­ћи, ус­пи­ње се Бран­ко Нај­ холд. Ди­же­мо се од сто­ла. Гран­жа­ни, отац и син, пра­те нас на ули­цу.

301

Жељко Марковић

„Не­што ва­жно сам про­пу­стио”, при­се­ти се Ни­ко­ла Гран­жан, ру­ ку­ју­ћи се са мном на ка­пи­ји. „Брат од стри­ца Ви­ћен­ти­ја Ву­ко­ти­ћа, ма­ те­ри­ног де­де, био је сер­дар Јан­ко Ву­ко­тић, и кад га је Ни­ко­ла про­те­рао са Це­ти­ња, на пу­т у до Пе­тро­гра­да, свра­ти он у Зе­м ун и ме­сец да­на је но­ћи­вао у тој ку­ћи, где ви са­да иде­те код Нај­хол­да. Мој отац је по­сле ра­та био ча­сов­ни­чар, уче­ник чу­ве­ног ча­сов­ни­ча­ра Мо­ме Ра­ји­ћа, рад­њу је др­жао у јед­ној ча­тр­љи, ту где је са­да Бе­о­гра­ђан­ка... А је­сам ли вам ре­као да пи­шем књи­г у о Зе­м у­ну? Ни­сам. До­бро, о то­ме дру­ги пут!” Пе­ње­мо се пре­ма ку­ћи Бран­ка Нај­хол­да. „Го­спо­до но­ви­на­ри, свра­ти­те у по­врат­ку”, до­вик­ну за на­ма го­спо­ дин Гран­жан. „Ни­сте по­гле­да­ли га­ле­ри­ју!”

(2008)

302

ЧУ­ВАР КА­РИ­КА­ТУ­РА СА МИ­ЛЕ­НИ­ЈУМ­СКЕ КУ­ЛЕ

„Ка­да је са­зи­да­на Ми­ле­ни­јум­ска ку­ла?” „Пи­тај­те Нај­хол­да!” „Ка­да је са­зи­да­на Ха­ри­ше­ва ка­пе­ла?” „Пи­тај­те Нај­хол­да!” „Ка­да је са­зи­да­на нај­ста­ри­ја ку­ћа у Зе­м у­ну?” „Пи­тај­те Нај­хол­да!” Про­шле зи­ме, као и пре не­ки дан, ко­га год сам у Зе­м у­ну, нул­тој тач­ки кон­ти­нен­та Сре­ма, спо­пао с не­ким исто­риј­ским пи­та­њем зе­мун­ ског ка­рак­те­ра, тај ме је у раз­го­во­ру упу­тио у Син­ђе­ли­ће­ву ули­цу на Гар­до­шу, где жи­ви ов­да­шњи хро­ни­чар и пи­сац: „Пи­тај­те Нај­хол­да!” „Ја сам вам то ре­као, али про­ве­ри­те, ипак, са Нај­хол­дом.” „Ако то не зна Нај­холд, он­да не знам ко зна!” „Нај­холд си­г ур­но има по­дат­ке о то­ме.” „Чу­ли сте за Нај­хол­да? Ви­ди­те ова­ко, по­ђи­те на Гар­дош...” „Обра­ти­те се Нај­хол­д у!” До­ла­зим код Бран­ка Нај­хол­да, на­по­кон. Од­га ­ђао сам су­срет са њим, ко­ји је мо­рао да се до­го­ди; од­га­ђао сам га, за­то што ми је за Нај­ хол­да, чо­ве­ка ре­не­сан­сних ин­те­ре­со­ва­ња и број­не и ра­зно­вр­сне зе­мун­ ске исто­ри­о­граф­ске, пу­бли­ци­стич­ке и књи­жев­не про­дук­ци­је, тре­ба­ло вре­ме­на и енер­ги­је, а ре­пор­тер­ског вре­ме­на (и про­сто­ра) у днев­ним но­ ви­на­ма увек ми је би­ло ма­ло, по­себ­но ка­да сам у Зе­м у­ну. Ра­чу­нао сам ова­ко: Нај­холд је ства­ра­лач­ки чо­век ве­ли­ког зна­ња и ши­ро­ког за­ма­ха, Зе­м у­нац из кру­га ста­ро­се­де­лач­ког плем­ства, гар­до­шке ари­сто­кра­ти­је, ко­ји мно­го зна и ко­ји ће ми по­све­ти­ти не­ко­ли­ко ча­со­ва, мо­жда и це­ли дан, а ја сам се из срем­ског ло­ви­шта при­ча, ско­ро увек вра­ћао са го­ ми­ла­ма ра­зно­вр­сне си­ро­ви­не у дик­та­фо­ну, при­ку­пље­не из су­сре­та са 303

Жељко Марковић

ра­зним „слу­чај­ним про­ла­зни­ци­ма”. За­то, јед­ном при­ли­ком, ка­да иза­ ђем из ре­дак­циј­ског жрв­ња сва­ко­днев­не јур­ња­ве за ру­бри­ка­ма, до­пу­ то­ва­ћу у Зе­м ун, са­мо због Нај­хол­да. При­ли­ке су се ука­за­ле, али ни ово­га пу­та, стра­те­гиј­ски не­на­ја­вљен у скла­д у са сво­јом Те­о­ри­јом слу­чај­ног про­ла­зни­ка, ни­сам на Гар­дош до­шао са­мо због Бран­ка Нај­хол­да. Ре­пор­тер­ска по­сла! Искрен да бу­дем, зи­м ус сам на Гар­до­шу, ски­та­ју­ћи по су­во­мра­зи­ци и ко­шав­ској ве­тро­ ме­ти­ни, од ­у­стао од по­се­те Нај­хол­д у, до­ве­ден у за­блу­д у соп­стве­ном глу­пом ми­шљу, за­ка­че­ном као кр­пељ, да ће ме, ка­да за­ку­цам на ње­го­ ва вра­та, спо­па­сти с пра­га и уда­ви­ти су­сре­тљи­во­шћу је­дан од оних жи­вах­них чи­ки­ца, прич­љи­вих хро­ни­ча­ра и ло­кал­них све­зна­ли­ца са син­дро­мом за­ви­чај­не ми­си­је; је­дан од оних ко­ри­сних да­ве­жа, чи­је лице увек ви­дим с ме­ди­цин­ским со­чи­ви­ма на вр­шку но­са, и у ко­ји­ма се у ка­сним го­ди­на­ма про­бу­ди за­ви­чај­ни ве­штац, исто­ри­чар или пу­бли­ ци­ста, по­пут ду­ха пу­ште­ног из па­пир­на­те бо­це. Не­до­ста­јао ми је та­кав (сте­рео)тип­ у хер­ба­ри­ју­м у ср(иј)ем­ских би­о­гра­фи­ја. Го­спо­дин Бран­ко Нај­холд, гар­до­шки пле­мић, ни из­гле­дом, ни ду­хом, ни де­лом и ин­те­ ре­со­ва­њи­ма, не ли­чи ни на јед­ног та­квог за­ви­чај­ног пи­сца. Нај­холд је Нај­холд. Нај­холд је Зе­м ун. Пре не­ки дан, на Гар­до­шу, у ло­ву на при­че (чи­тај: љу­де), ски­та­ју­ћи зно­ја­ве ко­шу­ље по за­па­ре­ној вру­ћи­ни у до­бром дру­штву фо­то-ре­пор­ те­ра Сло­бо­да­на Шу­шње­ви­ћа, пре­ма то­ме, и ово­га пу­та с ре­дак­циј­ским пут­ним на­ло­гом у џе­п у, до­ш ло ми да, с не­ба па у плећ­к у, по­се­тим Бран­ка Нај­хол­да. Бе­ше дан за пам­ће­ње, ка­мен се љу­штио под тем­пе­ ра­т у­ром, не­што ма­ло иза по­дне­ва. Нај­пре смо на­ле­те­ли на за­к љу­ча­ну ка­пи­ју. Оти­шао је у До­њи град. (Са­че­ка­ли смо га у ка­фа­ни­ци Гран­жан, Син­ђе­ли­ће­ва во­до­де­ри­на бр. 6.) Не­по­зна­то ми је ка­ко Бран­ко Нај­холд, за­ви­сник од Зе­м у ­на, из­гле­да ка­да у сво­јој углед­ној Ку­ћи исто­ри­је на Гар­до­шу, уго­сти ле­по вас­пи­та­ног но­ви­на­ра, ко­ји му се на­ја­ви те­ле­фо­ ном, као што на­ла­же (но­ви­нар­ски) ред. А, ка­ко из­гле­да, и ка­ко ре­а­гу­је, ка­да му у Син­ђе­ли­ће­ву 20, ње­го­во уто­чи­ште под Ми­ле­ни­јум­ском ку­лом, ба­не „не­ва­спи­та­ни” но­ви­нар, и то са фо­то-ре­пор­те­ром, ко­ји при том Нај­хол­да ни­ка­да пре то­га ни­је упо­знао, па са­мим тим ни­је ни мо­гао да пред­ви­ди, а у то­ме и је­сте ри­зик не­по­што­ва­ња кућ­ног ре­да, шта га оче­ку­је иза ви­со­ке, сле­пе ка­пи­је у зи­до­ви­ма, са­зна­ће­мо овог мо­мен­та. Ма­ло­час се вра­тио из До­ње ва­ро­ши, и ка­пи­ју је, за со­бом, на­мер­но или слу­чај­но, оста­вио не­за­к љу­ча­ну. Ула­зи­мо. На вра­ти­ма се по­ја­вљу­је су­ во­ња­ви бра­до­ња, аскет­ског ли­ца, жи­ла­вог вра­та и дла­ка­вих пр­си­ју, у 304

Чекајући воз из Винковаца

цр­ном дре­с у крат­к их ру ­ка­ва, с ам­бле­мом на џе­пи­ћу и ла­ти­ни­цом (у ам­бле­му): NEW ZE­A­LAND. Но­си цр­не фар­ме­ри­це и цр­не па­ти­ке. У пред­ со­бљу, иза ње­го­вих ле­ђа, ура­мље­не фо­то­гра­фи­је, ди­пло­ме, за­ста­ви­це и ра­зни спорт­ски пред­ме­ти зе­м ун­ског раг­би клу­ба. Ни­је сти­гао ни да се ра­спре­ми, а на вра­та му сти­жу не­по­зна­та ли­ца. „До­бар дан!” по­здра­вих га и ре­кох ко смо и ода­кле смо. „До­бар дан”, уз­вра­ти Нај­холд (ти­хо, рас­тег­ну­то, опре­зно) и преме­ри два стран­ца про­дор­ним, ис­пи­ти­вач­ким по­гле­дом. „Шта вас за­ни­ма?” „Бран­ко Нај­холд?” „Да”, по­твр­ди су ­во­ња­ви чо­век ме­ђу ра­га­сто­ви­ма. „Ја сам Бран­ко Нај­холд. Упра­во сам до­шао... Не знам шта хо­ће­те... Уђи­те.” Бран­ко Нај­холд се­ди, ли­цем у ли­це с мо­јом ма­лен­ко­шћу, и стра­сно и си­сте­ма­тич­но уди­ше ци­га­ре­т у при­к ље­ште­н у у ко­ре­н у из­ме­ђу два пр­ста, ко­же жу­те као ћи­ли­бар, ле­ђи­ма окре­нут африч­кој оранж-цр­ној та­пи­се­ри­ји за­к у ­ца­ној за зид, из­ме­ђу два улич­на про­зо­ра осве­тље­на по­днев­ним сун­цем као ре­флек­то­ром у за­ве­са­ма, за­ва­љен у ста­рин­ској фо­те­љи, су­здр­жа­не от­ме­но­сти, очи­глед­но у ње­го­вој оми­ље­ној фо­те­љи, с там­но­зе­ле­ним на­сло­ном и еле­гант­ним др­ве­ним ру ­ко­х ва­ти­ма, бо­је ма ­ха­го­ни­ја. „Ова со­ба је мој свет”, ка ­же зе­м ун­ски хро­ни­чар. На по­д у шпа­лир од де­се­так уред­но сло­же­них ру ­ко­пи­са Нај­хол­до­ве зе­м ун­ске (пра)исто­ри­је, рас­по­ре­ђе­них по по­гла­вљи­ма, ра­ди лак­ше пре­глед­но­сти. По­зна­та ми је то сли­ка из мо­је рад­не со­бе; ја сам за­пра­во на свом тере­ ну. Нај­холд се­ди, по­ма­ло те­а­трал­но, с ли­цем у сен­ци, окре­нут уну­тра­ шњо­сти сво­је ла­бо­ра­то­ри­је, де­сним лак­том осло­њен на ру­ко­х ват (из те ру­ке пур­ња се ци­га­ре­та), ушан­чен у фо­те­љи по­ред нат­ка­сне са уни­ кат­ном стол­ном лам­пом од пе­че­не гли­не у фор­ми ћу ­па с ру­стич­ним ин­кру­ста­ци­ја­ма као са огре­бо­ти­на­ма од кан­џи и све­тло­жу­тим аба­жу­ ром фи­но ускла­ђе­ним са ску­пље­ном елек­трич­но-жу­том дра­пе­ри­јом у углу. На нат­ка­сни, ис­под рас­цве­та­ле кра­сте на тр­бу­х у лам­пе, три сјај­ но бе­ле тро­у ­гла­сте ке­си­це ше­ће­ра с тре­шња-цр­ве­ним апли­ка­ци­ја­ма, ка­кве слу­же на тац­ни уз еспре­со, из­ло­же­не на том ме­сту у Нај­хол­до­вој со­би, ре­као бих, као де­та ­љи с не­ком суп­т ил­ном естет­ском на­ме­ром (ве­ру­јем да су ке­си­це и са­да на нат­ка­сни); а по­ред тих ми­ни­ја­т ур­них, ше­ћер­них скулп­т у ­ри­ца, по­ста­вљен је ма ­ли, сто­ни ка ­лен­дар, та­ко­ђе тро­у­гла­стог об­ли­ка, мар­ки­ран на ав­гу­сту, за­о­кру­же­ног два­на­е­стог дана и че­тр­на­е­стим да­ном ста­вље­ним у ква­дра­тић. Све је про­ми­шље­но у том про­сто­ру, сва­ки де­таљ има те­жи­ну, све зра­чи и све при­ча, и це­ла 305

Жељко Марковић

та со­ба, пу­на чу­де­са, опле­ме­ње­ на је ви­со­ком естет­ском ин­те­ли­ ген­ци­јом сце­но­гра­фа Нај­хол­да, ко­ји ни јед­ну ствар­чи­цу ни­је ис­ пу­стио из кон­тро­ле и пре­пу­стио је слу­ча­ју. Био сам у пра­ву, тре­ба вре­ме­на за Нај­хол­да, мно­го вре­ ме­на. Хтео сам да га упи­там, па да та­ко за­поч­не­мо раз­го­вор, за­ што је у ав­гу­сту, раз­ли­чи­том гра­ фи­ком (круг/ква­драт), обе­ле­жио упра­во та два да­на (12/14), али се су­здр­жах од из­ли­ва зна­ти­же­ље, без­раз­ло­жно сум­њи­чав да ме чо­ век, чи­ју на­рав не по­зна­јем, а који ме је не­на­ја­вље­ног – прем­да ме пр­ви пут ви­ди! – при­мио у сво­ју Бран­ко Нај­холд: „Гар­дош је са­да елит­ни део ку­ћу на Гар­до­ш у, да ме не про­ Зе­м у­на, али ов­де је не­ка­да у на­би­ја­ча­ма ту ­ма­чи као нео­збиљ­ног и не­ва­ жи­ве­ла си­ро­ти­ња.” спи­та­ног чо­ве­ка и, мо­жда, ма­да Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић сум­њам, као пи­ска­ра­ло с при­ кри­ве­ним на­ме­ра­ма. Нај­хол­д у, хро­ни­ча­ру, исто­ри­ку и пи­сцу че­тр­де­се­так књи­га, пут­ни­ку и стра­сни­ку жи­во­та, оп­се­сив­ном са­ку­пља­чу све­га и сва­че­га, при­сту­пио сам ли­ни­ јом ма­њег от­по­ра, с оче­ки­ва­ном те­мом с ко­јом га спо­па­да­ју бра­ћа но­ ви­на­ри: Гар­дош. И до­био сам сле­де­ће (не)оче­ки­ва­не од­го­во­ре: „Гар­дош је до­жи­вео ме­та­мор­фо­зу. Гар­дош је са­да елит­ни део Зе­м у­на, али ов­де је не­ка­да у на­би­ја­ча­ма жи­ве­ла си­ро­ти­ња.” И још је ре­као: да је Гар­дош, не­ка­да­шња ри­бар­ска ко­ло­ни­ја, озло­гла­ше­на по ту­ча­ма, пи­јан­стви­ма, про­сти­ту­ци­ји; да о Гар­до­шу, из­об­ли­че­ном ми­сти­фи­ка­ци­ја­ма, че­шће и леп­ше при­ча­ју, „а у ства­ри лу­пе­та­ју”, они ко­ји не жи­ве на Гар­до­шу, бе­о­град­ски ви­кенд ше­та­чи и из­лет­ни­ци. „Ов­де је не­из­др­жи­во од ноћ­ног те­ро­ра ка­фа­на, бу­ке и отро­ва во­зи­ла!” И још је ре­као: да озбиљ­но раз­ми­шља да од­се­ли са Гар­до­ша, ви­ше то ни­је мир­но ме­сто, а ка­да је се­дам­де­сет пр­ве до­се­ лио ов­де у ку­ћу тет­ке и те­че, по­на­дао се да му је та ку­ћа „ду­хов­но уто­ чи­ш те за веч­ност”; Гар­дош, ко­јег у Бе­о­г ра­д у пра­т и фа­ма ин­т им­ног, от­ме­ног и по­жељ­ног ме­ста за из­ла­зак, ви­ше не ли­чи на се­бе, убо­га­љен 306

Чекајући воз из Винковаца

град­њом, ру­ше­њи­ма и пре­прав­ка­ма, и то све са уред­но из­да­тим до­зво­ ла­ма. „За­вод је ра­ни­је ру­шио објек­те ко­ји су из­ла­зи­ли два­де­сет цен­ти­ ме­та­ра из до­зво­ље­них га­ба­ри­та. То се мом ком­ши­ји до­го­ди­ло. А са­да на Гар­до­шу ни­чу згра­ду­ри­не с ба­зе­ни­ма, ди­вље ме­со, гра­ди где и ка­ко ко хо­ће, и сва­ко­га да­на, пред очи­ма ста­рих Зе­му­на­ца, ру­ши се по јед­на ста­ра ку­ћа на Гар­до­ш у.” И још је ре­као: да је Гар­дош, исти­на, „ур­ба­на ле­ген­да Сре­ма”, али да ни јед­на ку­ћа на Гар­до­ш у, не­ма ар­х и­тек­тон­ску вред­ност. „Ме­ђу­тим, све ста­ре гар­до­шке ку­ће, на­чич­ка­не око Ми­ле­ни­ јум­ске ку­ле, има­ју ве­ли­ку ам­би­јен­тал­ну вред­ност.” И још је ре­као: да упра­во ра­ди на ко­рек­т у­ри тек­сто­ва за по­след­њи том хро­ни­ке Зе­м у­на (1941–2000), три то­ма од пра­и­сто­ри­је до Дру­гог свет­ског ра­та већ су об­ја­вље­на, пр­вог озбиљ­ног исто­ри­о­граф­ског ра­да о овој ва­ро­ши, по­сле др Пе­тра Мар­ко­ви­ћа, ко­ји је исто­ри­ју Зе­м у­на на­пи­сао пре сто го­ди­на; да ње­го­ве ком­ши­је ис­под Ми­ле­ни­јум­ске ку­ле зна­ју да Бран­ко Нај­холд „не­што пи­ше”, али са­мо Нај­холд зна ко­ли­ко во­ли Зе­м ун и ко­ли­ко му за­до­вољ­ства при­чи­ња­ва пи­са­ње о овом гра­д у и спо­зна­ја да је жи­вот под­ре­дио Зе­м у­ну. „Ра­ни­је, ка­да сам се ба­вио дру­гим по­сло­ви­ма, имао сам па­ра, и ни­сам био сре­тан, са­да не­мам па­ра, али за­то сам сре­тан.” И још је ре­као: да сва­ки исто­ри­о­граф­ски рад за­вр­ша­ва до­га­ђа­ји­ма из са­да­шњег вре­ме­на, при том се до­ти­че жи­вих љу­ди, а то је нај­о­па­сни­је; да је у све­му био си­сте­ма­ти­чан и да је све у жи­во­ту вр­ло озбиљ­но ра­дио. Бран­ко Нај­холд се­ди у фо­те­љи, по­ред сле­пог ор­ма­ри­ћа на шти­кла­ ма, сло­мље­ног сто­ма­ка, лак и ги­бак, усу­кан у цр­ном па­ко­ва­њу, ши­ро­ко и нон­ша­лант­но пре­ба­че­не де­сне но­ге пре­ко ле­вог ко­ле­на, от­кри­ва­ју­ћи још је­дан кру­ци­јал­ни до­каз сво­је си­сте­ма­тич­но­сти: цр­не ча­ра­пе. Све је на ње­м у цр­но, осим бе­ле краг­не дре­са, ко­ја је та­ко­ђе у функ­ци­ји – цр­ног. Нај­холд је у ства­ри оп­се­сив­но, усу­дио бих се ре­ћи и фа­на­тич­но си­сте­ма­ти­чан, стрик­тан и до­бро ор­га­ни­зо­ван чо­век, ко­ји во­ди ра­чу­на о сва­ком, па и нај­сит­ни­јем де­та­љу, ка­ко на се­би, та­ко и у свом жи­вот­ ном (ства­ра­лач­ком) про­сто­ру; за­то ни ути­сак ис­по­шће­но­сти ње­го­вог ли­те­рар­ног ли­ца, за­ра­слог у раз­ба­ру ­ше­ну ко­с у, бра ­д у и бр­ко­ве, ни­је из­раз, ре­као бих, Нај­хол­до­ве (не­све­сне) не­хај­но­сти, или, не­ка­кве расе­ ја­но­сти чо­ве­ка ду­ха у од­но­су пре­ма при­вид­но соп­стве­ној за­не­ма­ре­ној те­ле­сно­сти, и уоп­ште спољ­ном све­т у, не­го, упра­во су­прот­но, то је си­ сте­ма­тич­но осми­ш љен ви­зу­ел­ни иден­ти­тет ко­ји ор­ган­ски ди­ше са ње­го­вим уну­тра­шњим би­ћем, жи­вот­ном и ства­ра­лач­ком фи­ло­зо­фи­јом и ду­шев­ним и фи­зич­ким ста­њем.

307

Жељко Марковић

На Нај­хол­д у је све ускла­ђе­ но и са сми­слом за сла­га­ње бо­ја, меру и од­но­се са­др­жа­ја и фор­ме, као да је не­ки жен­ски прин­цип из сен­ке, уме­шао нок­те у сва­ки, па и нај­сит­ни­ји пред­мет у ње­го­ вој рад­ној со­би, ушу ­ш ка ­ној у лам­пе­ри­ји и пу­ној као деч­је око, где је сва­ки де­таљ, од три по­ме­ ну ­те ке­си­це ше­ће­ра за еспре­со, до африч­ких ма­ски и екс­по­на­та, ура­мље­них сли­ка, ди­пло­ма, књи­ га, фи­гу­ри­ца... па­жљи­во про­ми­ шљен, по­ста­вљен тач­но та­мо где при­па­да и где при­ча сво­ју при­ чу, по­пут цр­ве­ног и цр­ног ђа­во­ ла ко­ји кле­шти­ма чу ­па­ју је­зик же­ни, ока­че­них из­над по­ли­ца са бе­лим фа­сци­кла­ма у ко­ји­ма Нај­ У рад­ној со­би Бран­ка Нај­хол­да на Гар­до­ш у холд, осни­вач Ме­ђу­на­род­ног са­ Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић ло­на ка­ри­ка­ту­ре у Зе­м у­ну, чу­ва пре­ко 15.000 ори­ги­нал­них ка­ри­ ка­т у­ра ау­то­ра из це­лог све­та. „У овој зе­мљи ка­ри­ка­т у­ру и смех ни­ко озбиљ­но не схва­та”, жа­ли ми се Нај­холд. „Ну­дио сам Зе­му­ну да осну­је­мо Му­зеј ка­ри­ка­ту­ре, усту­ пио бих све ово што имам, али из­гле­да да цр­та­ни смех у овом гра­д у ни­ко­га не за­ни­ма.” „Ка­ква је суд­би­на ових ка­ри­ка­т у­ра?” „Не­из­ве­сна. До­ђе ми да све ово из­не­сем на го­ми­л у и за­па­лим! Ни­ка­да то не бих учи­нио, али до­ђе ми по­не­кад... ве­руј­те...” Ме­ђу­соб­но се ча­шћа­ва­мо. По­кла­њам му две сво­је књи­ге из срем­ ског ци­клу­са: Чо­век ко­ји је при­пи­то­мио ла­сту и Ки­ша ко­ја је иза­зва­ла по­жар. Нај­холд ме­ни по­к ла­ња не­ко­ли­ко сво­јих зе­м ун­ских књи­га и пу­бли­ка­ци­ја. У знак раз­у­ме­ва­ња и по­др­шке Бран­ку Нај­хол­ду, при­ла­жем у ње­гов Му­зеј ка­ри­ка­т у­ре и свој цр­теж ње­го­вог ли­ка. Ли­це Нај­хол­до­во, ко­шча­то је и ре­љеф­но, бла­го ис­кри­вље­но, вр­ло упе­ча­тљи­во, оштро из­ву­че­но под сна­жним ар­кад­ним лу­ко­ви­ма и гу­стим 308

Чекајући воз из Винковаца

сво­до­ви­ма цр­них обр­ва, спо­је­них за­пер­ци­ма дла­чи­ца у ко­ре­ну но­са. Ли­це у сред­њо­ве­ков­ним то­но­ви­ма мо­на­шке, пу­сти­њач­ке ис­по­шће­но­ сти, на­гла­ше­них ја­го­дич­них ко­сти­ју и зно­ја­ве ко­же усу­ка­них, по­ма­ло нер­во­зних обра­за, об­ра­сло је сне­жном бра­дом и жбу­на­стим, жу­тим, пу­шач­ким бр­ко­ви­ма, ко­ји не­под­ре­за­ни за­сво­ђу­ју гор­њу усну. Нај­хол­ до­во фо­то­граф­ски и ли­ков­но за­х вал­но ли­це исто­ри­ка ми­сти­ка, це­ло је са­др­жа­но, згро­мље­но у круп­ним, угље­ним, ши­ро­ко отво­ре­ним очи­ма во­де­ног сја­ја, про­ниц­љи­вог по­гле­да, ин­те­ли­гент­ног и оп­се­сив­ног стра­ сни­ка, очи­ма опер­ва­же­ним љу­би­ча­стим, жи­ли­ча­стим ке­си­ца­ма. Нај­ холд је је­дан од оних спе­че­них, жи­ла­вих љу­ди, гру­бље фи­зи­о­но­ми­је, с нео­ба­ве­зном фри­зу­ром, ко­ја му у уфрч­ка­ним пра­ме­но­ви­ма за­пљу­ску­је уши, ко­вр­џа­ве зу­лу­фе и сле­по­оч­не ко­сти, с ви­со­ким, плит­ким раз­дељ­ ком – ар­хе­о­ло­шким остат­ком из ди­рек­тор­ских вре­ме­на ње­го­ве би­о­ гра­фи­је – раз­дељ­ком, да­кле, с ко­јег ко­су за­че­шља­ва или је пр­сти­ма (као са­да, пре­да мном) за­ба­ц у ­је ду­бо­ко на де­сни по­л у ­тар ши­ља­те гла­ве, из­над ого­ле­лог, ље­ска­вог про­план­ка че­ла из­ро­ва­ше­ног фал­та­ма на­мре­ шка­них бо­ра, с по­не­ком бе­за­зле­ном фле­ки­цом бо­је ћи­ли­ба­ра, и с пла­ вом, че­о­ном жи­ли­цом, ко­ја му ис­ко­чи и за­дрх­ту­ри као ђа­во­љи ро­шчић ис­под ко­же два и по цен­ти­ме­тра се­ве­ро­и­сточ­но од де­сне обр­ве.

(2008) * * * Осам го­ди­на по­сле, по­ло­ви­ном де­цем­бра 2016. го­ди­не, чи­там нови­ не у но­во­сад­ском ка­феу и у око ми се као опи­љак за­ба­да на­слов: УМРО БРАН­КО НАЈ­ХОЛД. Умро је хро­ни­чар гра­да Зе­му­на, ве­ли­ки го­спо­дин. Умро је Бран­ко Нај­холд. А ја чи­там: Умро је Гар­дош. Умро је ста­ри, европ­ски, го­спод­ски Зе­м ун. Умр­ла је јед­на епо­ха. Умро је мој брат. Два­на­ест го­ди­на по­сле об­ја­вљи­ва­ња мо­је но­вин­ске при­че и ма­ло ви­ше од три го­д и­не по­сле смр­т и Бран­ка Нај­хол­да, до­би­јам по­ру ­к у: „По­што­ва­ни го­спо­ди­не Мар­ко­ви­ћу, ја сам су­пру­га Бран­ка Нај­хол­да и би­ла бих ја­ко срећ­на да Вас чу­јем, па Вас мо­лим да ми да­те Ваш број те­ле­фо­на или да ме по­зо­ве­те на... Бо­ја­на Ива­но­вић.” Ја­вљам се са за­ ка­шње­њем од два да­на, 17. апри­ла 2020. го­ди­не. По­ли­циј­ски је час, због ко­ро­не. Упо­зна­јем се са го­спо­ђом за ко­ју ни­сам знао ни да по­сто­ји. Ре­кла ми је да је сре­ђи­ва­ла Нај­хол­до­ву за­о­став­шти­ну и у ње­го­вој ар­хи­ви про­ на­шла мо­ју ре­пор­та­жу Чу­вар ка­ри­ка­ту­ра са Ми­ле­ни­јум­ске ку­ле, ко­ја јој 309

Жељко Марковић

се до­па­ла, а на­ро­чи­то је дир­ну­та мо­јим опи­сом Нај­хол­до­ве лич­но­сти и фи­зи­о­но­ми­је и не­ким за­па­жа­њи­ма у ен­те­ри­је­ру ње­го­ве рад­не со­бе, по­пут де­та­ља са два за­о­кру­же­на да­т у­ма на џеп­ном ка­лен­да­ру. „Се­ћам се тих де­та ­ља”, ре­као сам го­спо­ђи Ива­но­вић, об­ра­до­ван нео­че­ки­ва­ним кон­так­том. Из­бе­гао сам да га пи­там за­што је за­о­кру­жио баш те да­ту­ме, ли­ша­ва­ју­ћи се­бе шан­се да, мо­жда, за­ђем у ру­кав­це неке за­ни­м љи­ве при­че, а са­да се ја­вља ње­го­ва су ­пру ­га са Гар­до­ша, До­бри ан­ђео ре­пор­та­же, и под­се­ћа ме на де­таљ са ка­лен­да­ра. „Про­чи­та­ла сам ва­ш у ре­пор­та ­ж у, сви­део ми се ваш при­ступ и осе­ти­ла сам не­к у бли­скост с ва­ма”, ре­к ла ми је. „Ја ћу вам са­да, по­сле то­ли­ко го­ди­на, от­кри­ти шта се кри­је иза тих да­т у ­ма. Пр­ви да­т ум, 12. ав­г уст, ро­ђен­дан је ње­го­ве уну­ке Ти­ја­не, ћер­ке ње­го­вог си­на Алек­сан­ дра, а дру­ги да­тум, 14. ав­г уст, мој је ро­ђен­дан. То ва­ма ни­шта не зна­чи, али зна­чи ме­ни.” „Зна­чи и ме­ни”, од­го­во­рио сам. Пи­тао сам је шта се до­го­ди­ло са Нај­хол­дом и од­го­во­ри­ла ми је да је умро од по­сле­ди­ца ин­фарк­та у го­ ди­ни ко­ја је у ства­ра­лач­ком сми­слу би­ла јед­на од нај­плод­ни­јих ње­го­вих го­ди­на. Стра­сно је ра­дио, ско­ро као да је не­што на­слу­ћи­вао, и умро је из­не­на­да у да­ну ка­да су раз­го­ва­ра­ли о од­ла­ску на ле­то­ва­ње. Ре­кла ми је да ула­же ве­ли­ки труд да сре­ди ње­го­ву за­о­став­шти­ну, об­ја­ви ру­ко­пи­ се, ко­је ни­је сти­гао да пре­то­чи у књи­ге и да об­но­ви не­ка ње­го­ва из­да­ ња. Сре­ди­ла је из­ра­д у Нај­хол­до­ве ста­т уе у брон­зи, ау­тор је ака­дем­ски ва­јар Сте­ван Фи­ли­по­вић из Срем­ских Кар­ло­ва­ца и фи­гу­ра је у про­це­су ли­ве­ња у лив­ни­ци на Че­не­ју. За­бри­ну­та је због пан­де­ми­је, и сви су из­ гле­ди да ће ко­ро­на од­го­ди­ти по­ста­вља­ње ста­туе у Зе­му­ну, али и ра­до­сна је што је ус­пе­ла да из­г у­ра тај про­је­кат, да сре­ди Нај­хол­до­ву би­бли­о­гра­ фи­ју и об­ја­ви не­ке ње­го­ве ру­ко­пи­се.

310

ПО­СЛЕД­ЊИ КО­ЧИ­ЈАШ СА ГАР­ДО­ША

Гла­ва Гар­до­ша: обез­гла­вље­ни др­во­ред у Гро­бљан­ској ули­ци, осве­ тљен хлад­ним сун­цем. Ста­ро, уго­је­но и бра­да­ви­ча­во, углав­ном ра­х и­ тич­но др­ве­ће, оба­ви­је­но ту и та­мо си­во­зе­ле­ним ве­лом од бр­шља­на, од­ре­за­них но­се­ћих гра­на у ко­ре­ну ра­ша­ља. Уме­сто кро­шњи, штр­че и ви­бри­ра­ју из ста­ба­ла и па­тр­ља­ка на­ко­стре­ше­не, смр­зну ­те ши­бе, као мач­ји или со­мљи бр­ко­ви. Ста­бла су по­ре­ђа­на дуж ви­со­ког, из­ви­то­пе­ ре­ног и на­пу­клог гро­бљан­ског зи­да од нео­мал­те­ри­са­не ци­гле и по­ред про­зо­ра глу­во­не­мих ку­ћа, бла­го наг­ну­те и за­о­бље­не гар­до­шке ули­це на нај­ви­шој над­мор­ској ви­си­ни Зе­м у ­на, осе­дла­не ка­ме­ним, круп­ним и бе­лим џом­ба­ма, про­се­че­не ско­ро пра­во­ли­ниј­ским раз­дељ­ком по сре­ ди­ни ули­це, рај­сфер­шлу­сом за оти­ца­ње во­де. Др­во­ред у Гро­бљан­ској оста­ре­ли је и фру­стри­ра­ни па­тр­љак по­се­че­не, не­ка­да сли­ко­ви­те, гу­сте др­ве­не де­ко­ра­ци­је на крат­ком де­л у ули­це од гро­бљан­ске ка­пи­је (на­с у­ прот Ми­ле­ни­јум­ске ку­ле) до угла Ви­со­ке ули­це и сте­пе­ни­шта за Му­хар, ко­ја је лет­њих ме­се­ци, ка­да се за­пе­ку и ужа­ре ка­ме­не лоп­те на ви­со­кој гла­ви Гар­до­ша, из­ли­ва­ла из на­о­бла­че­них кро­шњи, та­да још гу­сто над­ не­тих с обе стра­не тро­то­а­ра, про­х лад­ну сен­ку, де­бе­л у као јор­ган. Гро­бљан­ска ули­ца, са­да је ско­ро го­ла и кре­зу­ба, не ли­чи на се­бе, го­то­во да не ли­чи на ни­шта, с тих не­ко­ли­ко пре­о­ста­ли, обез­гла­вље­них, др­ве­них ста­ра­ца. Од­у ­век не­на­ме­тљи­ва и озбиљ­на (као све Гро­бљан­ске ули­це на све­т у), по­ву­че­на у се­бе, у свој гро­бљан­ски мир и сво­је тај­не, го­спод­стве­на, ме­лан­хо­лич­на, зим­ских ме­се­ци су­мор­на, ти­ха, ка­ко када и ка­ко ко­ме – ди­рект­на по­сле­ди­це ја­ког гро­бљан­ског зра­че­ња, ко­јем је из­ло­же­на као нај­бли­жа Гра­д у мр­твих! – Гро­бљан­ска ули­ца, пре не­ки дан, уко­че­на, опу­сто­ше­на на су­во­мра­зи­ци, за­о­гр­ну­та осу­ше­ним сне­гом и опер­да­ше­на хлад­ним сун­цем, ожи­ви, тек, с вре­ме­на на вре­ме, ка­да њом про­ђе, с но­сом у краг­ни или у ка­пу­ља­чи, по­не­ки пе­шак или пе­ша­ки­ња, 311

Жељко Марковић

фор­си­ра­ју­ћи стр­мо и за­во­ји­то, бе­тон­ско сте­пе­ни­ште при дну ули­це и гро­бља, пре­чи­цу из­ме­ђу Гор­њег гра­да (Гар­дош) и До­њег гра­да (Му­хар). Ли­ме­на го­ве­да, ис­прег­ну­та по­ред гро­бљан­ског зи­да, за­бо­де­на изме­ ђу ста­ба­ла у снег, по­чи­шћен са ока­ме­ње­ног пу­та, на­г у­ра­на у по­де­ра­не џе­по­ве оба­ле (ко­со, по­преч­но, уз­дуж, на­гла­вач­ке), док вла­сни­ци оба­ве по­се­те и по­сло­ве у Гра­д у мр­твих, пар­ки­ра­на су на ме­сту где су из­у ­мр­ ли гар­до­шки ко­чи­ја­ши, фи­ја­ке­ри­сти и шпе­ди­те­ри, пар­ки­ра­ли сво­је точ­ко­ве на коњ­ски по­гон, оче­ку­ју­ћи му­ште­ри­је или од­ма­ра­ју­ћи ко­ње, пре не­го што се с Ми­ле­ни­јум­ске ку­ле, ка­ме­ном во­до­де­ри­ном Син­ђе­ли­ ће­ве ули­це, спу­стом из­ме­ђу ку­ћи­ца (на­лик на играч­ке и ко­ла­че), ско­ тр­ља­ју у До­њи град и на Ве­ли­ку во­д у. Гро­бљан­ска ули­ца, пре­са­ви­је­на као ста­ра кр­па­ра пре­ко те­ме­на Гар­до­ша, уо­ста­лом као и ско­ро све не­ ка­да ка­ме­не ули­це и ули­чи­це (из­у ­ви­ја­не, за­ло­мље­не, за­ко­ше­не, вра­то­ лом­не) на чо­т у и па­ди­на­ма око Ку­ле и Ха­ри­ше­ве ка­пе­ле на гро­бљу, пам­ти ме­ло­ди­ју коњ­ских пот­ко­ви­ца, пам­ти так­то­ве гво­жђа ко­је уда­ра о ка­ме­не кло­бу­ке и тан­др­ка­ње точ­ко­ва, ко­ји се труц­ка­ју на ка­ме­ња­ру из­ме­ђу про­зо­ра и ка­пи­ја, та­ко да се чи­ни­ло као да ће се па­о­ци сва­ког мо­мен­та по­кр­ља­ти и осо­ви­не ис­ко­чи­ти из згло­бо­ва, пам­ти дре­ку кочи­ ја­ша и рза­ње жи­во­ти­ња, пам­ти оштре ми­ри­се коњ­ске ба­ле­ге и мо­кра­ће. Е, ту смо! Пре­ма јед­ној зе­м ун­ској ау­стро­у ­гар­ској вер­зи­ји, упра­во ови ми­ри­си из шта­ла, ми­ри­си коњ­ских из­лу­че­ви­на и пли­но­ва, на­ку­пље­ни у зби­је­ном са­ћу До­њег гра­да, вру­ћих и спар­них лет­њих да­на, ка­да се без да­шка ве­тра све уко­чи и лип­са, на­гна­ли су Ма­ги­страт да шта­ле из До­њег гра­да про­те­ра на врх Гар­до­ша, где је коњ­ске ми­ри­се раз­но­си­ла ви­син­ска вен­ти­ла­ци­ја. Ка­ко је то из­гле­да­ло? Стр­мом, ка­ме­ном во­до­де­ри­ном гар­до­шке Син­ђе­ли­ће­ве ули­це, коњ жи­ла­вих но­г у, озно­је­ног груд­ног ко­ша и на­ са­пу­на­них са­пи на­пре­же се да из­ву­че, го­ре, ме­ђу ку­ће на за­рав­ни код Ми­ле­ни­јум­ске ку­ле и Гра­да мр­твих (где по­чи­ње Ви­со­ка ули­ца), шпе­ ди­тер на­то­ва­рен угљем из Врд­ни­ка, до­ве­зен у при­ста­ни­ште ла­ђом из Ле­ди­на­ца. По­ред шпе­ди­те­ра, си­ро­тињ­ског во­зи­ла др­ве­них точ­ко­ва, ко­је се труц­ка, шкри­пи и тан­др­че на ка­ме­ним џом­ба­ма и руп­ча­га­ма глав­не ули­це Гор­ње ва­ро­ши, пе­ша­чи за­ди­ха­ни ко­чи­јаш с ола­ба­вље­ним ка­ја­си­ма у ша­ка­ма: Ан­дри­ја Сто­ја­ко­вић, зва­ни Ши­мер, по­след­њи ко­ чи­јаш са Гар­до­ша! При­зор с ко­чи­ја­шем и ње­го­вим ко­њем, жи­вот ко­јег на Гар­до­шу одав­но ви­ше не­ма, из­ву­као сам с кра­ја че­тр­де­се­тих го­ди­на про­шлог сто­ле­ћа, ка­да Ши­мер, за­пре­жни пре­во­зник (ки­ри­џи­ја) из Висо­ ке ули­це – ули­це ко­ја пот­ко­ви­ча­сто, за­ла­ма­ју­ћи из Гро­бљан­ске, оп­се­ца 312

Чекајући воз из Винковаца

ку­ћа­ма огро­зда­но че­ло бре­га око ау­стро­у ­гар­ске ра­ке­те, по­зна­те као Ми­ле­ни­јум­ска ку­ла – си­лом ег­зи­стен­ци­јал­них (не)не­при­ли­ка, мо­ти­ ви­сан не­ма­шти­ном и не­ма­ју­ћи бо­љег из­бо­ра, тан­др­че и шкри­пи по гар­ до­шком ка­ме­ња­ру са сво­јим вред­ним жи­ла­вим ко­њи­ћем упрег­ну­тим у шпе­ди­тер (на­то­ва­рен угљем, др­ви­ма, на­ме­шта­јем). Ши­мер је, пре­ма то­ме, по­след­ња ка­ри­ка у ду­гач­ком лан­цу ми­то­ло­шких гар­до­шких ко­ чи­ја­ша. „Смр­ћу ва­шег оца Ан­дри­је Сто­ја­ко­ви­ћа уга­си­ла и ва­ша шта­ла? Ујед­но, уга­си­ла се и по­след­ња шта­ла на Гар­до­шу. Од че­га сте жи­ве­ли?” Раз­го­ва­рам на ћо­шку Гро­бљан­ске ули­це са нај­мла­ђим Ши­ме­ро­вим де­те­том, ше­зде­се­то­смо­го­ди­шњим Алек­сом Сто­ја­ко­ви­ћем Ши­ме­ром, пен­зи­о­ни­са­ним оштра­чем ре­зног ала­та у Ге­о­ма­ши­ни на Ба­тај­нич­ком дру­му, ста­нов­ни­ком јед­не од по­след­њих ста­ро­се­де­лач­ких ку­ћа на гла­ви Гар­до­ша. На­ле­те­ли смо на Ши­ме­ра, сму­ца­ју­ћи се по Гар­до­шу, а оста­ло је од­ра­ди­ла мо­ја Те­о­ри­ја слу­чај­ног про­ла­зни­ка. „Не, шта­ла се ни­је уга­си­ла.” „Ни­је?” „Ни­је. Ко­ње смо др­жа­ли још го­ди­ну-дв­е и оба­вља­ли по Зе­м у ­ну шпе­ди­тер­ске услу­ге. Ко­чи­ја­ши­ла је мај­ка. Жи­ви­ли смо у не­ма­шти­ни, ов­де, у Ви­со­кој ули­ци, па су и се­стре, ка­ко је ко­ја ста­са­ва­ла, на­ста­ви­ле да ко­ч и­ја­ше по Зе­м у­н у. Тај коњ нас је хра­н ио. А, ка­ко смо жи­ви­л и? Бо­ље да се не се­ћам тог вре­ме­на. Нас је за­ка­чи­ло, ваљ­да, нај­го­ре вре­ме. Глад. Стал­но смо би­ли глад­ни. Па, чуј­те, кад је би­ло ма­ма­љу­ге, био је пра­зник у ку­ћи. Ка­да су се­стре, пе­де­сет пр­ве, про­да­ле ко­ња, уга­си­ла се ко­чи­ја­шка тра­ди­ци­ја на Гар­до­шу. Би­ли смо по­след­њи ко­чи­ја­ши.” Ан­дри­ја Ши­мер из ули­це Ви­со­ке – уми­ре. Уми­ре на­пре­чац, та­ко се зва­нич­но во­ди, али ње­го­во уми­ра­ње, с од­ло­же­ним деј­ство, тра­ја­ло је от­ка­ко су му у зе­мун­ском би­о­ско­пу Га­тер ку­ка­сти цр­ни љу­ди ухап­ си­ли си­на Сте­ву, ко­ји се ви­ше ни­је вра­тио ку­ћи. „Сте­ву су од­ве­ле уста­ше. Нас је би­ло мно­го де­це”, при­ча ми Алек­са. „Али, отац наш Ан­дри­ја, ја га че­сти­то и не пам­тим, ни ње­га ни ма­тер мо­ју, ро­ђен сам че­тр­де­сет тре­ће, при­ча­ле су ми се­стре и брат Мир­ко, стал­но је па­т ио за Сте­вом, стал­но га је по­м и­њао, био му је пр­ве­нац. По­след­њи пут му је од си­на сти­гла вест из Ма­ри­бо­ра. Ни­ка­да га ви­ше ни­је ви­дио и ни­ка­да ни­је са­знао шта му се до­го­ди­ло са де­те­том. То га је му­чи­ло, гри­зло из­ну­тра. Обо­лео је и умро у пе­де­се­тој го­ди­ни. Иза ње­га су у на­шој ку­ћи у Ви­со­кој оста­ли Мил­ка, Де­са, Дра­га, Зо­ра, Мир­ ко, Би­сер­ка, На­да, Све­тла­на... и ја, нај­мла­ђи... Де­ца Ши­ме­ра, гар­до­шког 313

Жељко Марковић

Алек­са Стој­ко­вић Ши­мер: „Стал­но смо би­ли глад­ни. Па, чуј­те, кад је би­ло ма­ма­љу­ге, био је пра­зник у ку­ћи.” Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

ко­чи­ја­ша. Тро­је нас смо још у жи­во­т у. Оста­ли мо­ји су пре­ко огра­де.” Ши­мер по­ка­за ру­ком на Град мр­твих. „Та­мо има­мо по­ро­дич­ну гробницу. Са­да се баш вра­ћам са гро­бља, про­ше­там че­сто до њих та­мо.” „На­ди­мак Ши­мер, на­сле­ди­ли сте од оца... Зна­те ли от­куд Ши­мер у ва­шој фа­ми­ли­ји?” упи­тао сам гар­до­шког ко­чи­ја­шког си­на. „Ја не во­лим тај шпиц­на­мет!” „Не во­ли­те га... За­што?” „Не во­лим га, искре­но, још од ма­лих но­гу! Ме­ни су го­во­ри­ли: ’Ма­ли, по­зна­јем те... ти си Ши­ме­ров!’ А ја ћу­тим... не­е­ее... Ко вам је то ре­као? Пра­вим се луд. На­ди­мак Ши­мер за­ка­чи­ли смо још у ста­рој Ау­стри­ји, то је не­што не­мач­ко... А шта зна­чи, не­мам пој­ма, искре­но! Не знам због че­га, ал’ ни­ка­да ни­сам во­лио да ме зо­ву Ши­мер. А сви ме на Гар­до­ш у по­зна­ју по на­дим­к у Ши­мер. Ка­же: ’Онај Алек­са Ши­мер!’ Или: ’Онај Ши­ме­ров!’ Или: ’Они су Ши­ме­ро­ви!’ И де­цу ми зо­ву Ши­ме­ро­ви.” „Њи­ма не сме­та тај на­ди­мак?” „Не. Де­ца мо­ја во­ле, а ја не во­лим!”

314

Чекајући воз из Винковаца

„Ко­ли­ко де­це има­те?” „Ста­ну и Ан­дри­ју. Син је у Не­мач­кој.” „Ко­ли­ко је ста­ро­се­де­ла­ца оста­ло на Гар­до­шу?” упи­тао сам Ши­ме­ра. „Ов­де, око Ку­ле, ко­ли­ко је ме­ни по­зна­то, не­ма ви­ше од че­ти­ри ста­ро­се­де­лач­ке фа­ми­ли­је. Ено, она ку­ћа до­ле, та­мо су По­пи­ћи, ста­ра ло­за. Ри­ба­ри. Ов­де на Гар­до­шу жи­ви­ли су ри­ба­ри, ко­чи­ја­ши и гро­ба­ри. Зе­м ун­ска си­ро­ти­ња, про­ле­та­ри­јат. Син де­да Ђу ­ре По­пи­ћа био је ди­ рек­тор ри­бар­ског га­здин­ства. А на­ди­мак им је Бре­т ур. Кад је мој отац био де­те, игра­ли се Ту­ра­ка и Ср­ба око Ку­ле. И је­дан од По­пи­ће­вих по­пео се на зид и ви­че: ’Бре Ту­ре! Бре Ту­ре!’ И оста­ло им Бре­т ур, сви их на Гар­до­ш у зна­ју по том шпиц­на­ме­т у... А та­мо до­ле су Па­вло­ви­ћи... И ко­га још има од нас ста­рих? Да, бо­же, ова ку­ћа по­ред Ку­ле, на­ше пр­ве ком­ши­је, ту жи­ве Ле­рин­цо­ви. Ма­џа­ри. То им је де­до­ви­на. Ле­рин­цо­ви су те­ра­ли ла­ђе по Ду­на­ву. И још са­мо мо­ја фа­ми­ли­ја из Ви­со­ке. Не­ма нас ви­ше. „Бо­ем­ски, ри­бар­ски и ко­чи­ја­шки Гар­дош, пре­се­лио се на гро­бље”, ре­че Ши­мер. Ко­чи­ја­ша и ко­ња са Гар­до­ша одав­но не­ма на пар­кин­г у у Гро­бљан­ ској (код Ми­ле­ни­јум­ске ку­ле), ода­кле су се спу­шта­ли у До­њи град. Не­ма их ни у До­њем гра­ду. Гра­ђа­ни­ма и ма­ло­гра­ђа­ни­ма зе­мун­ским, сме­тале су шта­ле и за­гор­ча­ва­ли им сва­ко­дне­ви­цу за­пре­жна гу­жва и ми­ри­си коњ­ских из­л у­че­ви­на под про­зо­ри­ма и ка­пи­ја­ма до­њо­ва­ро­шких па­ла­ та и ку­ћа. Коњ­ска ме­на­же­ри­ја, иш­че­зла са Гор­њег гра­да и Гар­до­ша и са ње­го­вих стр­мих, уза­них и ви­со­ких ули­ца, одав­но ви­ше не смр­ди и не ква­ри ва­здух у До­њем гра­д у – ни­је га, у ства­ри, ни­ка­да ни ква­ри­ла! – али, за­то са­да кр­да ли­ме­них го­ве­да у бр­зом раз­мно­жа­ва­њу, му­чу и из­ ба­цу­ју бен­зин­ске из­л у­че­ви­не под про­зо­ри­ма и ка­пи­ја­ма. Ве­чи­то нер­ во­зни и агре­сив­ни чо­по­ри во­зи­ла у зе­м ун­ском са­о­бра ­ћај­ном лон­цу, кр­к љан­цу и ко­шма­ру, дан и ноћ, оти­ма­ју се за „жи­вот­ни про­стор” по ули­ца­ма под хи­пер­тен­зи­јом, про­вла­че се кроз игле­не уши за­кр­че­них и раз­дра­жљи­вих до­њо­ва­ро­шких ар­те­ри­ја, ује­да­ју се за пар­че сло­бод­ног ас­фал­та, ле­пе се уз зи­до­ве, без­об­зир­но, ства­ра­ју уска гр­ла на тро­то­а­ ри­ма, за­би­ја­ју се у ка­пи­је и про­зо­ре, тру­бе, сте­њу и ре­же кроз ка­ме­ну во­до­де­ри­ну Син­ђе­ли­ће­ве ули­це, гу­ра­ју се око гро­бља и Ми­ле­ни­јум­ске ку­ле. Оства­ри­ла се кле­тва гар­до­шких ко­чи­ја­ша.

(2011)

315

Жељко Марковић

* * * Гар­дош, Ви­со­ка ули­ца, 20. април 2016. Пет го­ди­на по­сле, пи­там же­ну ис­пред јед­не ка­пи­је код Ми­ле­ни­јум­ске ку­ле, где је ку­ћа Алек­се Сто­ја­ко­ви­ћа Ши­ме­ра? „Алек­са?! Је­сте ли си­г ур­ни да је Алек­са? По­зна­јем Ши­ме­ро­ве, али ни је­дан се не зо­ве Алек­са. Че­кај­те, а да ни­је Ба­та? Алек­сан­дар? Аца? На ње­га ми­сли­те? Ба­та је умро пре не­ку го­ди­ну”, ре­че же­на и по­ка­за ру­ком пре­ма цр­ве­ној ме­тал­ној ка­пи­ји по­ред фраг­мен­та зи­да од ци­гле ко­ји опа­с у­је ку­л у. „Та­мо им је ку­ћа. По­ђи­те са мном.” Раз­гле­дам по­ро­дич­не фо­то­гра­фи­је и ал­бу­ме, ко­је је пред ме­не изне­ ла осам­де­се­то­го­ди­шња Ив­ка Сто­ја­ко­вић, рођ. Џо­дић, зе­мун­ска до­шља­ ки­ња из Кур­шу­мли­је, су­пру­га по­кој­ног Мир­ка Сто­ја­ко­ви­ћа, ро­ђе­ног бра­та по­кој­ног Алек­се, ју­на­ка мо­је при­че По­след­њи ко­чи­јаш са Гар­до­ша. Бра­ћа су жи­ве­ла у тој ку­ћи Ши­ме­ро­вих, ула­зи­ли су на исту ка­пи­ју и де­ли­ли исто дво­ри­ште, сва­ки под сво­јом по­ло­ви­ном кро­ва, а са­да у тој ка­пи­ји жи­ве Ив­ка и Во­ја Сто­ја­ко­вић, син Мир­ко­ве и Алек­си­не се­стре. Ив­ка је же­на очу­ва­не би­стри­не ми­сли. „Ба­та је умро 4. ма­ја 2011, пе­та је го­ди­на ка­ко га не­ма... А ка­да сте ви раз­го­ва­ра­ли са њим?” пи­та Ив­ка. „Фе­бру­а­ра ме­се­ца, исте го­ди­не. Умро је два и по ме­се­ца по­сле на­шег раз­го­во­ра”, ре­као сам же­ни. „Шта се с њим до­го­ди­ло?” „Сре­ћа ње­го­ва, ни­је се па­тио. Пао је ту на дво­ри­шту код Во­ји­них вра­та. По­жа­лио се да му је зло. До­шла је хит­на по­моћ, од­ве­зли га у бол­ ни­цу, та­мо су га ма­ло по­вра­ти­ли, али ни­је му би­ло спа­са... и умро је... Са­хра­њен је ту на гро­бљу. Ши­ме­ро­ви та­мо има­ју шест гро­бо­ва, а је­дан је од мог му­жа Мир­ка, осам­на­е­стог мар­та на­пу­ни­ло се три го­ди­не како је умро. Ја­ко сам га во­ле­ла. Био је ве­лик чо­век! Нас дво­је ни­смо има­ли де­це, а Ба­та има ћер­ку Ста­ну и си­на Ан­дри­ју. Ка­да му је си­ну би­ло пет го­ди­на, же­на га је оста­ви­ла и сам је по­ди­гао де­цу под овим кро­вом.” „Ни­је ми то при­чао.” „Ни­је? Био је до­бар и по­штен чо­век и сви ње­го­ви су би­ли та­кви. Сто­ја­ко­ви­ћи су би­ли стра­шно си­ро­ма­шни, ка­да сам ја до­шла у ту ку­ћу. Жи­ве­ли смо сви у овом дво­ри­шту, под истим кро­вом, и ни­ко ни­ко­ме ни­је сме­тао... жи­ве­ли смо у сло­зи, ве­се­љу... Та­ко је би­ло, ка­ко вам ка­жем! Не­мам раз­ло­га да улеп­ша­вам. Би­ло је њих три бра­та: Мир­ко, мој муж, Алек­сан­дар... зва­ли су га Аца, Алек­са, Ба­та... и Сте­ва. Он је не­стао у Дру­гом свет­ском ра­т у. И има­ли су пет се­ста­ра: Мил­к у, Де­с у, На­д у, 316

Чекајући воз из Винковаца

Све­тла­ну и Би­сер­ку, ко­ја је жи­ве­ла у Ау­стра­ли­ји... Жи­ва је са­мо Све­тла­ на, ку­ћа јој је у Це­тињ­ској ули­ци. Дра­га и Зо­ра су умр­ле још као ма­ле. Ан­дри­ја, њи­хов отац – при­чао вам је мо­жда Ба­та – сви­рао је хар­мо­ни­ ку. Да­њу је ки­ри­џао са ко­њем, био је ко­чи­јаш, по­след­њи са Гар­до­ша, а уве­че упр­ти хар­мо­ни­ку, па у ка­фа­ну. По­сле ње­го­ве смр­ти, ко­чи­ја­ши­ла је њи­хо­ва мај­ка Ста­на, па и не­ке од се­ста­ра су ко­чи­ја­ши­ле. Мо­ра­ло се од не­че­га жи­ве­ти.” Ив­ка Сто­ја­ко­вић из­ла­зи са мном на ули­цу. „Би­ли су ја­ко, ја­ко по­ште­ни љу­ди! Ве­руј­те, да се Ши­ме­ро­ви на­ђу у ку­ћи пу­ној зла­та, умр­ли би од гла­ди, не би ни је­дан злат­ник та­кли!”

317

ГО­СПО­ДИН МА­ГЛОВ СЛУ­ЖБЕ­НИК ГРА­ДА МР­ТВИХ

Го­спо­дин Оли­вер Ма­глов, слу­жбе­ник Гра­да мр­твих на Гар­до­шу, ре­фе­рент и бла­гај­ник Сер­ви­сног цен­тра нај­ста­ри­јег зе­мун­ског гро­бља код Ми­ле­ни­јум­ске ку­ле, шал­тер­ски опе­ра­ти­вац за ко­ман­да­ма ком­пју­ те­ра у чи­јем мо­згу су од пре де­се­так го­ди­на по­хра­ње­ни сви гро­бо­ви, при­ма у кан­це­ла­ри­ји две стран­ке, или, то­пли­је ре­че­но, две же­не сну­жде­ но збу­ње­них по­гле­да (с цр­ве­ним упит­ни­ци­ма из­над гла­ва), очи­глед­но под оп­те­ре­ће­њем, при­сти­гле на Гар­дош с на­ме­ром да им се от­кло­не из­ ве­сне не­ја­сно­ће око ста­т у­са по­ро­дич­не гроб­не ку­ће. Ре­фе­рент Ма­глов пре­у­зи­ма њи­хо­ву ствар. У про­сто­ри­ји про­ве­ја­ва бе­за­зле­на му­зи­ка. Ве­о­ма је при­јат­но, ако се та­ко не­што сме ре­ћи, и не ли­чи на гро­бљан­ ску кан­це­ла­ри­ју из мо­јих пред­ста­ва о та­квим спе­ци­фич­ним ме­сти­ма. Го­спо­дин Оли­вер Ма­глов, ау ­тор све­тле и ко­ри­сне, из­ло­жбе­но осми­ шље­не и про­д у­хо­вље­не кан­це­ла­ри­је под пла­фо­ном мла­ђе гро­бљан­ске згра­де, у ко­јој су ње­го­ве услу­ге на рас­по­ла­га­њу стран­ка­ма у „спе­ци­фич­ ној си­т у­а­ци­ји” од пре три го­ди­не, от­ка­да се на Гар­дош по­пео овај гро­ бљан­ски ау­то­ри­тет par ex­cel­len­ce, екс­перт ЈКП По­греб­не услу­ге Бе­о­град, чо­век са три­де­се­то­го­ди­шњим ис­ку­ством сте­че­ним на ад­ми­ни­стра­тив­ ним по­сло­ви­ма по свим пре­сто­нич­ким гро­бљи­ма и у хи­ља­да­ма ожа­ло­ шће­них ста­но­ва по Бе­о­гра­д у (док је ра­дио као те­ре­нац), раз­го­ва­ра са же­на­ма у про­бле­м у. Јед­на же­на из­ла­же њи­хов слу­чај. Слу­жбе­ник гро­бља Ма­глов, го­ спо­дин с мла­да­лач­ким, цр­ним, а са­да по­сре­бре­ним бр­чи­ћи­ма, ко­је ски­ дам с ње­го­вог пор­тре­та на слу­жбе­ној ле­ги­ти­ма­ци­ји бр. 227, за­так­ну­тој за ура­м ље­н у гра­фи­к у ока­че­н у на зи­д у иза ње­го­вих ле­ђа, уми­ру ­ју­ће спо­ља­шно­сти, бор­до кра­ва­те на ко­се пру­ге, за­ве­за­не око бе­ле краг­не, упа­са­них кри­ла­ца у цр­ни пр­слук од ан­ти­лоп ко­же, ис­под без­из­ра­жај­ног што­фа­ног са­коа си­вог као во­да, све­де­них по­кре­та и крај­ње су­здр­жа­не 318

Чекајући воз из Винковаца

ге­сти­ку­ла­ци­је, ме­ло­дич­ног гла­са ти­хе звуч­но­сти, ко­ји као да стран­ке ми­лу­је сво­јом се­чи­цом (с је­два при­мет­ним сиг­ма­ти­змом при из­го­во­ру „ћ” и „ч”), по­пут свих ве­ли­ких мај­сто­ра ко­му­ни­ка­ци­је и пси­хо­ло­га свог по­сла, на­кон што је па­жљи­во са­слу­шао и раз­у­мео же­ну, уљуд­но и лага­ но, раз­го­вет­ним и пре­ци­зним ре­че­ни­ца­ма, ни реч ви­ше, ни реч ма­ње, обо­је­ним то­ном до­зи­ра­не и при­год­не ду­хо­ви­то­сти, при­ла­го­ђе­не му­ ње­ви­то про­чи­та­ном про­фи­л у стра­на­ка и при­ро­ди раз­го­во­ра (ко­ли­ко да се кон­такт ре­лак­си­ра), от­кла­ња у мо­мен­ту ад­ми­ни­стра­тив­ни про­блем, та­квом ефект­ном ла­ко­ћом, да две рас­те­ре­ће­не же­не, ко­ји­ма је са­да све ја­сно, на­пу­шта­ју кан­це­ла­ри­ју са ши­ро­ким осме­си­ма за­хвал­но­сти, лаке и раз­ве­дре­не, као по­сле от­кло­ње­не зу­бо­бо­ље. Кан­це­ла­ри­ја Сер­ви­сног цен­тра Гра­да мр­твих на Гар­до­шу, у ко­јој се од­и­гра­ва да­на­шња зе­мун­ска при­ча, ме­сто је где (ка­ко ре­кох не­коли­ ко ре­до­ва ис­под на­сло­ва, па ме чу­ди за­што по­на­вљам) до­ла­зе љу­ди у спе­ци­фич­ној си­ту­а­ци­ји, јед­ни да за­ка­жу са­хра­ну, ку­пе по­греб­ну опре­ му и сре­де ад­ми­ни­стра­тив­не фор­мал­но­сти, дру­ги да пла­те гро­ба­ри­ну или ко­л ум­ба­ри­јум, тре­ћи­ма тре­ба до­зво­ла за град­њу или за по­прав­ку спо­ме­ни­ка, пе­ти са­мо да пи­та­ју... Исти­на, рет­ки су ов­де они ко­ји улазе с осме­хом, али за­то мно­ги из­ла­зе из кан­це­ла­ри­је, ако не, баш, с осме­хом, а оно, бар, из­ла­зе с олак­ша­њем, па и стра­хо­по­што­ва­њем, с об­зи­ром на то да се слу­жбе­ник Оли­вер Ма­глов – чо­век ко­ји као да је ро­ђен за гро­ бље, бу­д у­ћи да му и име и пре­зи­ме зву­че гро­бљан­ски! – по­бри­нуо да сво­ју у су­шти­ни су­во­пар­ну ре­фе­рент­ску и бла­гај­нич­ку слу­жбу у Гра­ду мр­твих, над­гра­ди оп­ти­ми­змом и ре­лак­си­ра­ју­ћом ат­мос­фе­ром кан­це­ ла­ри­је ко­ја, по ње­го­вој за­ми­сли, пре ли­чи на из­ло­жбе­н у по­став­к у с но­стал­гич­ним са­др­жа­ји­ма у чи­јем сре­ди­шту је „ста­ри Зе­м ун”, не­го на гро­бљан­ску ку­ћу из ко­лек­ци­је на­ших пре­д у­бе­ђе­ња и пред­ра­с у­да о јед­ном та­квом (спе­ци­фич­ном) ме­сту. Мој са­го­вор­ник је зи­до­ве сво­је кан­це­ла­риј­ске кап­су­ле раз­ве­дрио и ожи­вео ура­мље­ним фо­то­гра­фи­ја­ма, сли­ка­ма, ар­хи­ва­ли­ја­ма, на те­му Зе­му­на, што сво­јим, а што по­кло­ње­ним ар­те­фак­ти­ма. Оли­вер Ма­глов, слу­жбе­ник Гра­да мр­твих на Гар­до­шу, швен­ку­је ка­жи­пр­стом по ура­мље­ним ста­рим фо­то­гра­фи­ја­ма на зи­д у. „Ви­ди­те, го­спо­ди­не, овај чо­век на чам­ц у – мо­ж да сте и чу­ли за ње­га – то је Ђу­ри­ца Би­х лер, по­то­мак ста­ре зе­мун­ске ри­бар­ске по­роди­ це, бок­сер­ски шам­пи­он... да, да.. Е, сад зна­те! А ова три ри­ба­ра, ов­де, сли­ка­ли су се...” „Ис­пред Ша­ра­на.”

319

Жељко Марковић

Оли­вер Ма­глов: „Чо­век уве­че умре, ују­тру му је фо­то­гра­фи­ја на умр­ли­ци.” Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

„Ис­пред Ша­ра­на, тач­но... Зна­те ли ко су? Не? Ни­је ни чу­до. Пи­там и Зе­мун­це, па не зна­ју. То су чу­ве­на бра­ћа Фр­лог, Јо­ца, Ги­га и Пе­ра, зва­ ни Жу­жа... Овај с ко­њи­ма и шпе­ди­те­ром, то је пе­кар Са­ва Пе­тро­вић... А ови ов­де, сли­ка­ли су се три­де­сет пе­те, про­чи­тај­те, мо­лим вас... Акци­о­ни од­бор за ку­по­ви­ну ри­бар­ских бар­ја­ка! – Шта ка­же­те за ову по­став­ку? Ле­по? Да. Љу­ди до­бро ре­а­гу­ју, а то ми је ва­жно. Ме­ни је нај­ве­ће при­зна­ ње ка­да ме по­се­ти нај­ве­ћи жи­ви зе­м ун­ски исто­ри­чар...” „Бран­ко Нај­холд! Пи­сао сам о ње­м у.” „Бран­ко, да. Пи­са­ли сте о ње­м у... Е, па ле­по, го­спо­ди­не! Кад ми до­ђе Нај­холд, ко­ји ми је по­мо­гао, и ка­же: ’Баш си ле­по ово сло­жио...’ То ми је нај­ве­ће при­зна­ње! И кад ви­дим да стран­ке по­зи­тив­но ре­а­гу­ју на кан­це­ла­ри­ју. Има­те Књи­гу ути­са­ка, па про­чи­тај­те... Ме­не јед­ног да­на неће би­ти, али све ово ће оста­ти и по­сле ме­не”, ре­че Ма­глов и за­кре­ну гла­ву пре­ма по­став­ци на зи­д у. „Ову сли­ку, на при­мер, по­кло­ нио ми је про­фе­сор Зо­ран Алек­сић, па ова сли­ка ов­де, по­клон од се­ста­ ра чи­ји је отац био пр­ви по­сле­рат­ни пред­сед­ник Оп­шти­не Зе­мун, па ову ов­де... А по­гле­дај­те, мо­лим вас, овај ча­мац! Чу­ве­на зе­м ун­ска ’ти­ква­ра’, 320

Чекајући воз из Винковаца

та­ко су га зва­ли ри­ба­ри. Ево вам и ку­па­ти­ло на Ду­на­ву, вла­сни­штво по­ро­ди­це Ке­ниг.” „Го­спо­ди­не Ма­глов”, пре­се­као сам упит­ни­ком Ве­ли­ког мај­сто­ра ко­м у­ни­ка­ци­је, „во­ли­те ли свој спе­ци­фич­ни по­сао?” „Сма­трам га ху­ма­ним.” „Ху­ма­ним? Об­ја­сни­те. Мо­лим вас.” „По­мо­ћи љу­ди­ма да иза­ђу из спе­ци­фич­не си­т у­а­ци­је у ко­јој су се мно­ги пр­ви пут на­шли... Зар то ни­је ху­ма­но, го­спо­ди­не? За ме­не је­сте.” „Ка­ко је то ра­ди­ти са љу­ди­ма у жа­ло­сти?” „Ви­ди­те, имам ве­ли­ко ис­ку­ство, ве­ли­ко, слу­жбо­вао сам на свим бе­о­г рад­ским гро­бљи­ма, од­ла­зио сам осам го­ди­на у ста­но­ве умр­лих, ко­му­ни­ци­рао сам са хи­ља­да­ма љу­ди у жа­ло­сти, и без об­зи­ра на то што сва­шта ви­дим и чу­јем, и што слу­шам раз­не при­че, па и по­ро­дич­не не­ спо­ра­зу­ме, сва­ку стран­ку у ста­њу сам да до­ве­дем у нор­мал­но ста­ње, да са мном са­ра­ђу­је. Док сам ра­дио на те­ре­ну по Бе­о­гра­ду, мо­је је би­ло да по­ред ков­че­га с по­кој­ни­ком, отво­рим пред­мет, пре­у­змем на ЈКП По­ греб­не услу­ге ор­га­ни­за­ци­ју са­хра­не, ка­жем по­ро­ди­ци ко­ли­ко ће све то да ко­шта... Чо­век уве­че умре, ују­тру му је фо­то­гра­фи­ја на умр­ли­ци.” „Ко­ли­ко вас овај по­сао емо­ци­о­нал­но ис­цр­пљу­је?” упи­тао сам Оли­ ве­ра Ма­гло­ва. „Ва­ма је смрт у опи­с у рад­ног ме­ста.” „Го­спо­ди­не, ово је си­гу­ран по­сао и си­гур­на пла­та. А ја сам про­фе­ си­о­на­лац.” „Ка­да вам је би­ло нај­те­же?” „А ка­да ни­је? Увек је те­шком у овом по­слу. У вре­ме по­след­њих ра­ то­ва, др­жао сам ка­пе­лу на ВМА и био сам члан еки­пе ге­не­ра­ла Станко­ ви­ћа. Ка­ко ко умре у бол­ни­ци, та­ко је до ме­не да ор­га­ни­зу­јем са­хра­ну и сре­дим ’па­пи­ро­ло­ги­ју’, обез­бе­дим по­греб­ну опре­м у, тран­спорт по­ кој­ни­ка, а ско­ро сви су би­ли из уну­тра­шњо­сти. На ВМА су углав­ном до­ла­зи­ли ро­ди­те­љи да са ­х ра­њу ­ју де­ц у, и са њи­ма је ко­м у ­ни­ка­ци­ја, у та­квом ста­њу, би­ла ја­ко, ја­ко оте­жа­на... Сва­шта сам ви­део и до­жи­вео... Мо­гао бих књи­г у да на­пи­шем о то­ме.” „Шта, на при­мер? Шта сте ви­де­ли?” „У вре­ме Олу­је же­ну у ко­ло­ни по­го­ди снај­пер, док је до­ји­ла бе­бу. Њен муж и њи­хов син би­ли су у ис­тој ко­ло­ни, раз­дво­је­ни, и ни­шта нису зна­ли. Же­ну те­шко ра­ње­ну пре­ба­це на ВМА, убр­зо је умр­ла. И та­ман сам ор­га­ни­зо­вао, ка­ко ми то ка­же­мо, екс­прес са­хра­ну же­не, ја­вља се те­ле­фо­ном не­ка ње­на тет­ка из Лон­до­на и са­оп­шта­ва да се са­хра­на за­ у­ста­ви, да по­кој­ни­ца има му­жа и да ће до­ћи за сат-два. И до­ђе чо­век.

321

Жељко Марковић

И ка­же: ’Же­ну сам про­на­шао, али ми има­мо и бе­бу... Шта нам је с бе­бом?’ Кре­ну­ли смо у по­тра­гу за де­те­том. На­шли смо му бе­бу пре­ко пу­ковни­ ка По­по­ви­ћа у Цен­тру за не­збри­ну­ту де­цу у Ба­ња­лу­ци. Из­ви­ња­вам се, стран­ка.” У кан­це­ла­ри­ју Оли­ве­ра Ма­гло­ва ула­зи му­шка­рац с иде­јом да упла­ ти ко­лум­ба­ри­јум за две ур­не и слу­жбе­ник Гра­да мр­твих утип­ка­ва по­ дат­ке у елек­трон­ско гро­бље. „Го­спо­ди­не”, ре­че уми­ру­ју­ћим, али од­луч­ним то­ном, „ва­ма је исте­ кло 15. ја­ну­а­ра, мо­же­те да про­ду­жи­те ко­лум­ба­ри­јум ми­ни­мум за јед­ну го­ди­ну.” Чо­век по­те­же нов­ча­ник и, бла­гај­ник Сер­ви­сног цен­тра, пре­да­ју­ћи фи­скал­ни ра­чун пре­ко пул­та, уста­је са сто­ли­це и по­здра­вља за­куп­ца ко­лум­ба­ри­ју­ма, ко­ји од­ла­зи: „Зна­чи, го­спо­ди­не, ви­ди­мо се 2016. го­ди­не у ово вре­ме! И, ка­да до­ђе­те ку­ћи, мо­лим вас, при­бе­ле­жи­те то не­где се­би.” „Ви­ди­мо се... Ако Бог да!” уз­вра­ти стран­ка. Го­спо­дин Ма­глов сто­ји пред вра­ти­ма кан­це­ла­ри­је, у ин­тер­ме­цу из­ме­ђу две стран­ке, и за­ба­да ци­га­ре­т у у сре­бр­не бр­чи­ће, на­го­ре­ле под но­сом, по­л у­за­ми­шље­ног по­гле­да у прав­цу хлад­но осун­ча­ног гро­бља. Про­ла­зи же­на са бу­ке­том цве­ћа у на­руч­ју, окло­пље­на у цр­ни­ни. И са­да је при­ли­ка да за­бо­дем фи­нал­но пи­та­ње. „Го­спо­ди­не Ма­глов, а где ће­те ви би­ти са­хра­ње­ни?” „Где ћу ја би­ти са­хра­њен? По­ред по­кој­не же­не Ми­ре на Но­вом бео­ град­ском гро­бљу”, од­го­во­ри го­спо­дин Ма­глов. „Ина­че, да вам и то ка­ жем, не­дав­но сам се по дру­ги пут оже­нио и жи­вим са Ми­ле­ном у Ин­ђи­ји. Са пр­вом же­ном Ми­ром имам дво­је де­це, Миу и Мар­ка. Ни­сам хтео да им сме­там, ку­пио сам стан у цен­т ру Ин­ђи­је... а, чуј­те, го­с по­д и­не, јеф­ти­ни­је је... и оти­шао сам из Бе­о­гра­да. Пу­т у­јем сва­ког да­на у Зе­м ун и ни­је ми те­шко.” Мо­је је да пи­там (за сва­ки слу­чај): „Ка­ко ће ре­а­го­ва­ти ва­ша са­да­ шња же­на, ка­да у но­ви­на­ма про­чи­та да ће­те би­ти са ­хра­ње­ни по­ред пр­ве же­не?” „Све је до­го­во­ре­но пре бра­ка.” Го­спо­дин Оли­вер Ма­глов, слу ­жбе­ник Гра­да мр­твих на Гар­до­ш у, Ве­ли­ки мај­стор ко­м у­ни­ка­ци­је!

(2011)

322

ГРО­БЉЕ КАО СМИ­САО ЖИ­ВО­ТА

Го­спа Стој­ко­вић Жи­вот, ко­ји Го­спа Стој­ко­вић тро­ши са­ма, у оста­ре­лој ку­ћи по­ред зе­мун­ског гро­бља на Гар­до­шу, жи­вот у те­скоб­ном дво­ри­шту спљо­ште­ ном иза на­ду­тог зи­да са сле­пом др­ве­ном ка­пи­јом, као да плу­та у међу­ про­сто­ру из­ме­ђу два по­след­ња пре­по­зна­тљи­ва Сми­сла. Или, мо­жда је бо­ље ре­ћи: жи­вот њен осла­ња се на два Сми­сла. За­ми­сли­мо их као два згло­ба, ко­ји су, ре­кло би се (прем­да не мо­ра да зна­чи), по­след­њи осло­ нац и од­бра­на ње­не ве­зе са ствар­но­шћу. По­след­ње две ства­ри ко­је су у ста­њу да је емо­тив­но и ми­са­о­но за­о­ку­пе, та­ко да осим та два Сми­сла, у ње­ној гла­ви и ње­ном ср­цу, за Го­спу Стој­ко­вић „ни­шта дру­го не по­сто­ ји под не­бом”. Реч је о два ње­на за­ве­шта­ња, мо­гло би се ре­ћи и о две ње­не на­ви­ке, ево­л у ­и­ра­ле у не­к у вр­сту ри­т у­а л­них ду ­ж но­сти ње­ног жи­во­та. Пр­ви Сми­сао ње­ног жи­во­та сво­ди се на сле­де­ће рад­ње. Сва­ке не­де­ље, „осим ако се не ис­пре­чи не­ки озби­љан раз­лог”, Го­спа Стој­ко­ вић обла­чи из­ју ­тра при­пре­мље­н у све­ча­н у цр­ни­н у, уз­бе­ре не­ко­ли­ко стру­ча­ка цве­ћа из рун­де­ла у дво­ри­шту или из сак­си­ја на ду­гач­кој отворе­ ној ве­ран­ди, ка­да цве­ћа има, спу­шта се из Ви­со­ке ули­це у Му­хар (Доњи град), сте­пе­ни­штем за­се­че­ним огри­зи­ном ле­сног бре­га, ула­зи у град­ски ау­то­бус и из­ла­зи у Ба­тај­ни­ци. Од­ла­зи на гро­бље и ви­ди­мо је ис­пред спо­ ме­ни­ка с име­ном за­пи­са­ним на гра­нит­ном пор­та­лу: Мла­ден Тр­ни­нић. Вре­ме смр­ти: 1993. го­ди­на. Дру­ги Сми­сао, дру­га ри­ту­ал­на ду­жност ње­ ног жи­во­та, сво­ди се на сле­де­ће рад­ње. Ка­да, по­сле зим­ског ци­клу­са, пр­сне сун­це у улич­ним ста­кли­ма са сак­си­ја­ма му­шка­тли, ка­да на­пу­пи вр­ба у при­о­ба­љу код Ра­дец­ког и с гро­бљан­ских бо­ро­ва и шту­цов­них шим­ши­ра код Ха­ри­ше­ве ка­пе­ле, за­сви­ра април­ска гу­гут­ка, Го­спа Стој­ ко­вић из­но­си из зи­до­ва сак­си­је с цве­ћем и ре­ђа их у жи­ча­не кр­лет­ке под отво­ре­ном над­стре­шни­цом ве­ран­де, око­па­ва рун­де­ле и цве­ће по­ста­је 323

Жељко Марковић

ње­на оп­се­си­ја, све до ду­бо­ке је­се­ ни. У ства­ри, би­ло ка­ко би­ло, биће да је ово мо­је сво­ђе­ње жи­во­та Го­ спе Стој­ко­вић на два пре­о­ста­ла Сми­сла, са­мо, ипак, по­вр­шин­ско и фи­гу­ра­тив­но упро­шћа­ва­ње јед­ не лич­не дра­ме, ду­бо­ке и не­про­ зир­не као во­де­но око, сто­га де­ ли­кат­ност ње­ног слу­ча­ја и ње­не си­ту­а­ци­је, ма­кар и ова­ко ре­пор­ тер­ски узев, зах­те­ва од нас пу­ну емо­ци­о­нал­ну па­жњу и флу­ид­ну пре­ци­зност. „Жи­вим за од­ла­ске на гро­ бље. Ка­да сам у Ба­тај­ни­ци са­хра­ ни­ла Мла­де­на, ре­кла сам се­би: сад си обу­кла цр­ни­ну и ви­ше је не­ћеш ски­ну­ти. Стал­но сам у цр­ни­ни. И у ку­ћи и на ули­ци”, ка­же Го­спа Стој­ко­вић на ка­пи­ји сво­је ста­ре Го­спа Стој­ко­вић: „Цр­ни­н у за по­кој­ним си­ном ку­ће у Ви­со­кој ули­ци. но­си­ћу до смр­ти.” „За­што си­на ни­сте са­хра­ни­ Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић (2016) ли ов­де на Гар­до­шком гро­бљу?” упи­тао сам же­ну. „И шта му се до­ го­ди­ло? Ис­при­чај­те ми.” Го­спа Стој­ко­вић (уз­ди­ше): „Пре­га­зио га ау­то. Во­зио је би­цикл пу­ тем кроз Ба­тај­ни­цу и уда­рио га ау­то. Та­мо ју­ре ау­ти­ма као лу­да­ци. И тај што је во­зио по­бе­го, ни­смо га ви­ше ни чу­ли ни ви­ди­ли. Ми­ли­ци­ја га ни­је на­шла. А за­што сам си­на та­мо са­ра­ни­ла? Па, та­мо смо жи­ви­ли. Та­мо му и да­нас жи­ви же­на и њи­хо­вих дво­је де­це. И ја ћу у Ба­тај­ни­ци би­ти са­ра­ње­на, по­ред Мла­де­на.” „А шта вам је с му­жем? У ову ку­ћу сте се уда­ли?” Го­спа Стој­ко­вић (ша­ком кроз ва­здух): „Враг ме ов­де до­нео... Враг! Ето, от­куд ја на Гар­до­шу! Ро­дом сам из Бо­сне, Лак­та­ши. Пр­ви мој муж, Мла­де­нов отац, уда­вио се у Вр­ба­су код Ба­ња­лу­ке, кад је на­ше де­те има­ ло две го­ди­не, та­мо је и са­ра­њен, па сам ја пре­шла у Ср­би­ју, у Ба­тај­ни­цу, и ра­ди­ла у Ву­нар­ском ком­би­на­т у у Бе­о­гра­д у. И де­ве­де­сет дру­ге уда­ла се за Ни­ко­лу Стој­ко­ви­ћа, Срем­ца, ста­ра и бо­ле­сна чо­ве­ка, и пре­ђем из 324

Чекајући воз из Винковаца

Ба­тај­ни­це, та­мо сам има­ла стан, пре­ђем код ње­га у ову ку­ћу. Ни­ко­ла је ро­дом из Ши­ма­но­ва­ца, ову ку­ћу је ку­пио, и ту је жи­вио са же­ном и си­ном... Син им је умро са ше­сна­ест го­ди­на... И же­на му се раз­бо­ле­ла од жа­ло­сти за си­ном. И умре. Кад сам се ја уда­ла за Ни­ко­л у, то је био чо­век од осам­де­сет го­ди­на. Пет­на­ест го­ди­на сам би­ла мла­ђа од ње­га. Ни­је во­л ио име Го­с па, па ме звао Го­ца. И ни­је про­ш ло го­д и­н у да­на, от­ка­ко сам до­шла ов­де на Гар­дош, по­ги­не ми син у Ба­тај­ни­ци. А де­ве­ де­сет де­ве­те умре и Ни­ко­ла, са­ра­ни­ла сам га у Ши­ма­нов­ци­ма са ње­го­вом же­ном и си­ном. И од та­да сам, ов­де, са­ма. Ниг­де не из­ла­зим, са­мо на гро­бље и на суд. Су­дим се за ову ку­ћу, де­сет го­ди­на су­ђе­ње се раз­ву­кло. Ста­ро је то, по­гле­дај­те зи­до­ве, по­гле­дај­те про­зо­ре до ули­це, све се на­ ду­ло, ра­су­ши­ло, два­де­сет сед­ме је ку­ћа пра­вље­на. Вра­та на ве­ран­ди не мо­г у да за­тво­рим, ра­га­сто­ви се ра­с у­ши­ли, из­ви­то­пе­ри­ли, па сам пре­ ко вра­та пре­ба­ци­ла ће­бе. Не­мам но­ва­ца да пла­тим по­прав­ку. А су­дим се са они­ма ко­ји ни­кад ни­с у ушли у ову ку­ћу и ко­ји мог му­жа, ста­рог и бо­ле­сног чо­ве­ка, ни­ка­да ни­су ни по­гле­да­ли, ни об­и­шли, а ка­мо­ли му по­мо­гли кад је пао у кре­вет и умро у бо­ло­ви­ма. А са­да би ку­ћу! Жи­вим са­ма под овим кро­вом, иза овог зи­да, за­ли­вам цве­ће, и че­кам не­де­љу да одем у Ба­тај­ни­цу, на гро­бље, код мог си­на. Та­ко ми про­ла­зи жи­вот. Пен­зи­ја ми је де­вет хи­ља­да, а сва­ки ра­чун пла­ћам! От­ка­да је син са­ра­ њен, жи­вим за не­де­љу. И док ме год но­ге слу­же, ићи ћу на ње­гов гроб. Ма, да вам ка­жем, не­ма ни јед­ног је­ди­ног ми­ну­та да не ми­слим о Мла­ де­ну, био ми је је­ди­нац. И не пла­шим се да умрем. Је­два че­кам да умрем. Знам да идем код свог си­на.” Бог­да­на Но­ва­ко­вић Три ми­н у ­та да ­ље, на Гар­до­шком гро­бљу, упо­зна­јем се са же­ном Бог­да­ном Но­ва­ко­вић. За­те­као сам је у пре­по­днев­ним ча­со­ви­ма, али за­ те­као бих је и ју­че, да сам на­и­шао ста­зом раз­мо­та­ном кроз Град мр­твих на Гар­до­шу – за­о­гр­нут обла­ци­ма осу­ше­ног сне­га, по­то­пљен у бље­шта­ ви­лу хлад­ног сун­ца – за­тво­ре­ни, пре­на­се­ље­ни Град мр­твих на об­рон­ку Гар­до­ша, где се са­хра­њу­ју још са­мо они ко­ји код Ха­ри­ше­ве ка­пе­ле има­ју по­ро­дич­не гроб­ни­це и ур­не, и где ова же­на, Бог­да­на Но­ва­ко­вић из Зе­ му­на, до­ла­зи на гроб свог си­на Зо­ра­на (1966–1991), па­ли све­ћу на цр­ном мер­ме­ру ис­под брон­за­не фи­г у­ре бо­је ан­тра­ци­та, од­сто­ји не­ко вре­ме с ци­га­ре­том, и та­ко два­де­сет го­ди­на, и та­ко це­ли жи­вот.

325

Жељко Марковић

Бог­да­на Но­ва­ко­вић (гле­да у си­но­вље­во ли­це): „До­ла­зим че­сто, кад год мо­гу. И до­ла­зи­ћу ов­де док сам жи­ва. Мо­је ср­це је за­ко­па­но у зе­мљи. Зна­те шта, го­спо­ди­не, ме­ни су ови до­ла­сци на гроб Зо­ра­нов по­ста­ли сми­сао жи­во­та.” „Шта се до­го­ди­ло са ва­шим си­ном?” упи­тао сам же­ну у цр­ном. „На­стра­дао је у са­о­бра­ћај­ној не­сре­ћи, до­ле, у Зе­м у­ну.” „Вре­ме ни­је убла­жи­ло бол?” „Не. Бол је увек исти, а ка­ко ко­ја го­ди­на про­ла­зи, мо­жда је и ја­чи”, ре­к ла ми је Бог­да­на Но­ва­ко­вић, с по­гле­дом на ста­т уу. „Из­г у­би­ла сам си­на. Ни­ко­ме зло ни­сам учи­ни­ла, а зло ме сна­шло. Те­шко ми је да при­ чам о то­ме.” „Раз­у ­мем вас”, ре­као сам же­ни. „Не дај Бо­же ни­ко­ме ово што је ме­не сна­шло, па ни мом нај­ве­ћем ду­шма­ни­ну”, ре­че же­на у мо­мен­т у док сам од­ла­зио. Де­сан­ка Ко­јић На ка­ме­ном ушћу Ви­со­ке ули­це у Гро­бљан­ску, упо­зна­јем и тре­ћу же­н у, пен­зи­о­нер­к у Де­сан­к у Ко­јић (рођ. Мир­ко­вић). За­ди­ха­на, енер­ гич­на, бр­зог је­зи­ка и на­сме­ја­на, на­кон што се сте­пе­ни­штем из Му­ха­ра по­пе­ла на врх Гар­до­ша, жу­ри пре­ма ка­пи­ји гро­бља. „Идем код мо­јих у по­се­ту!” ка­же же­на и за­ста­је. „Ско­ро сва­ки дан ја ова­ко... На­ви­кла. Во­лим ово гро­бље на Гар­до­шу! Ја кад ка­жем не­ки­ма да во­лим гро­бље, гле­да­ју ме бе­ло, пи­та­ју се: да ли је ова же­на нор­мал­на? Мо­жда се и ви са­да пи­та­те? А ја во­лим ов­де да до­ђем, ме­ни се ово зе­ мун­ско гро­бље ја­ко до­па­да. Муж је остао до­ле у гра­ду, ше­та са дру­штвом по ке­ју, а ја код мо­јих на гро­бље, па ће­мо се по­сле на­ћи на ка­фи у До­њем гра­д у.” „Ов­де има­те по­ро­дич­ну гроб­ни­цу?” упи­тао сам же­ну. Де­сан­ка Ко­јић (за­ди­ха­но): „Да, али ни­сам ро­ђе­на Зе­м ун­ка. Ја сам по­ре­клом из Ва­ље­ва, зна­те, из Бран­ко­ви­не, а до­шла у Бе­о­град као де­ вој­чи­ца. Де­сан­ки Мак­си­мо­вић сам цве­ће бра­ла по ли­ва­да­ма око на­шег се­ла, ја­ко ме је во­ле­ла, би­ла је већ ста­ра же­на. Ви­де­ли сте јој спо­ме­ник у Ва­ље­ву? Ве­ли­ка пе­сни­ки­ња! Обо­жа­вам је! ’Не не­мој ми при­ћи. Хо­ћу из да­ле­ка...’ А ја сам се шко­ло­ва­ла у Бе­о­гра­д у, имам бли­зан­це, Вла­ди­ ми­ра, гра­ђе­ви­нац, и Ми­ло­ра­да, пи­лот, а ја сам по стру­ци атом­ски ну­ кле­ар­ни фи­зи­чар и ма­те­ма­ти­чар. У Вин­чи сам ра­ди­ла.”

326

Чекајући воз из Винковаца

„У Вин­чи сте ра­ди­ли?” штрец­нуо сам се и при­се­тио с но­стал­ги­јом јед­не сво­је ра­не но­ви­нар­ске успо­ме­не од пре де­ве­де­сет пет го­ди­на, када сам у свој­ству ау­то­ра еми­си­је о ну­кле­ар­ка­ма, с еки­пом та­да­шње ТВ Нови Сад, ушао у бун­кер с ну­кле­ар­ним ре­ак­то­ром. Ис­к љу­че­ним, на­рав­но. „И ти си сву­да за­био нос”, уба­цу­је се фо­то-ре­пор­тер Шу­шње­вић. „Се­ћам се да си у бун­ке­ру за­па­зио чет­ку за кре­че­ње на др­ве­ном др­жа­љу, кре­чи­ли су про­сто­ри­ју, и на­пи­сао да си се ви­ше упла­шио од те чет­ке не­го од ну­кле­ар­ног ре­ак­то­ра.” „И ти сва­шта чи­таш”, ре­кох ко­ле­ги. „Да, па он­да зна­те...” ре­че го­спо­ђа Ко­јић. „Не смем о том свом вин­ чан­ском пе­ри­о­ду мно­го ни да при­чам. Ни­је за но­ви­не. Кад сам ро­ди­ла бли­зан­це, ле­кар ми је са­ве­то­вао да на­пу­стим по­сао у Вин­чи. Ра­ди­ла сам на опа­сном ме­сту, па да то, мо­жда, не би оста­ви­ло по­сле­ди­це на ме­не. И ве­ро­ват­но не би оста­ви­ло, ме­ре без­бед­но­сти би­ле су стро­ге, во­ди­ло се ра­чу­на о љу­ди­ма, не мо­г у да гре­шим ду­шу. Де­ца су ми би­ла нај­ва­ жни­ја и по­слу­ша­ла сам пре­по­ру­ку ле­ка­ра. Па сам из Вин­че пре­шла у Ма­те­ма­тич­ку гим­на­зи­ју у Бе­о­гра­д у. Жу­ри јој се на гро­бље, па да скра­тим при­чу. „А ко вам је са­хра­њен на Гар­до­шком гро­бљу?” „Сви мо­ји. Сви.” „Ка­ко то да ни­с у са­хра­ње­ни у Ва­ље­ву?” „Би­ли су у Ва­ље­ву... да, да... па сам их пре­ме­сти­ла ов­де на Гар­дош, док се још мо­гло, да ми бу­д у бли­жи. Зна­те шта, не­ма ко до­ле у Ва­ље­ву ни да им па­ли све­ћу, ни да одр­жа­ва гро­бо­ве. Пре­не­ла сам ов­де оца и ма­тер, Сло­бо­да­на и Ан­ге­ли­ну, ро­ђе­ног бра­та Ла­за­ра и три ро­ђе­не се­ стре Ива­ну, На­д у и Том­ку. И сад идем код њих у по­се­т у. Ма­ло не­кад и от­п ла­чем. Во­л им да до­ђем на гро­бље. Во­л им! От­ка­да сам у пен­зи­ји, зна­те, ско­ро да не­ма да­на да не до­ђем код мо­јих”, ре­че Де­сан­ка Ко­јић и бр­зим ко­ра­ком иш­че­зе у ка­пи­ји Гар­до­шког гро­бља. Мо­рам да при­знам да ни­ка­да до са­да ни­сам раз­ми­шљао о же­на­ма, ко­ји­ма су од­ла­сци на гро­бље сми­сао жи­во­та.

(2011) * * * Пет го­ди­на ка­сни­је, 20. апри­ла 2016. го­ди­не, ли­це Го­спе Стој­ко­вић по­ја­вљу­је се на про­зо­ру ку­ће, из­ме­ђу две сак­си­је са му­шка­тла­ма. Же­на 327

Жељко Марковић

је у цр­ном џем­пе­ру. Си­ја сун­це, бе­ли зид ку­ће бље­шти, али же­на је у мрач­ној со­би. Гле­да сум­њи­ча­во, се­ћа се раз­го­во­ра са но­ви­на­рем на ка­ пи­ји од пре не­ко­ли­ко го­ди­на, али од­ма­х у­је ру­ком и ни­је јој, ка­же, до при­че („До­ста ми је све­га.”), а још ма­ње до фо­то­гра­фи­са­ња. Раз­ма­кла је за­ве­с у и сва­ки се­кунд оче­ку­јем да је спу­сти и за­тво­ри ми про­зор пред но­сем. Не, са­мо то не. Ула­жем очај­нич­ки на­пор да је за­др­жим на про­зо­ру. „Да ли и да­ље од­ла­зи­те на си­но­вљев гроб у Ба­тај­ни­ци?” „Да. Сва­ке не­де­ље од­ла­зим на ње­гов гроб и од­ла­зи­ћу док сам жи­ва... док сам жи­ва... Ако је ле­по вре­ме, по­ла­зим одав­де око де­сет, а та­мо сам око је­да­на­ест и бу­дем сат-два на гро­бљу, ка­ко кад. Идем код мог си­на. То је све што ми је оста­ло.” „Мла­ден, ако се до­бро се­ћам?” „Мла­ден.” „По­ги­нуо на мо­то­ру?” „Не, не... би­цикл је во­зио... Тај што ми је уда­рио си­на ау­том, побе­го је, и ни да­нас не зна­мо ни ко је ни шта је. Ни­ка­да га ни­с у на­шли.” „Јед­ног чо­ве­ка но­си на ду­ши”, ре­као сам. „Сви ће­мо го­ре по­ла­га­ти ра­чу­не”, уз­вра­ти Го­спа Стој­ко­вић, с по­ гле­дом у не­бо. „Ни­ко не­ће из­бе­ћи бож­ји суд, ни­ко.” Раз­го­вор сам спу­стио на зе­мљу. „А ваш суд­ски спор око ку­ће? Да ли је окон­чан?” „И то­га се се­ћа­те... Ше­сна­ест го­ди­на се по­вла­чим по су­ду, не­ма кра­ ја то­ме”, ре­че же­на у цр­ном. „Мој муж, па то сам вам при­ча­ла, био је стар и бо­ле­стан чо­век, кад сам до­шла у ње­го­ву ку­ћу и се­дам и по годи­на сам га гле­да­ла. Из­г у­би­ла сам сво­је де­те, али ње­га ни­сам за­по­ста­ви­ла, а уми­ро је у нај­ве­ћим му­ка­ма. Е, кад је умро, он­да су на­ва­ли­ли на мене као ле­ши­на­ри. Оће ку­ћу да ми от­му и не би­ра­ју сред­ства. Ме­ни је, бога ми, осам­де­сет ше­ста го­ди­на. Не да­ју ми на ми­ру ни да умрем. Жи­вим у овим зи­до­ви­ма са­ма. Имам у Зе­м у­ну и две се­стре. По­се­ти нас ро­ђе­ни брат из Ба­ња­л у­ке, свра­ти кад има по­сла у Бе­о­гра­д у, он је вој­но ли­це”, ре­че же­на. „Ка­ко ва­ше цве­ће у дво­ри­шту?” „Цве­ће? Се­ћа­те се и цве­ћа? Са­че­кај­те, иза­ћи ћу на ка­пи­ју”, ре­че Го­ спа Стој­ко­вић, спу­сти за­ве­с у и за­тво­ри про­зор.

328

СЛУ­ЧАЈ ПЕ­РЕ ШНАЈ­ДЕ­РА ИЗ СУР­ЧИ­НА

Син­гер ши­ва ­ћа ма­ши­на од ко­ва­ног, цр­ног гво­ж ђа, од­ло­же­на у ћо­шак са ста­ру­д и­јом, на­т р­па­ним кар­тон­ским ку ­т и­ја­ма и ке­с а­ма, еснаф­ска жи­во­ти­ња по­ре­клом из пр­вог квар­та­ла про­шлог сто­ле­ћа, с кон­зер­ви­ра­ним ши­ва­ћим ме­ха­ни­змом, мо­згом ма­н у­ел­ног си­сте­ма, по­кло­пље­ним фу­тро­лом од из­д у­бље­ног од­ре­ска тре­шњи­ног ста­бла, с гво­зде­ним не­зар­ђа­лим по­сто­љем у ре­шет­ка­ма и ини­ци­ја­ли­ма фа­бри­ке у гво­жђу, из­у ­ви­ја­ном на по­преч­ној ре­шет­ки, с но­га­ма на точ­ки­ћи­ма и ве­ли­ким точ­ком ис­под др­ве­не рад­не пло­че, око ко­јег је за­тег­ну­та црве­ на сај­ла по­го­на, ар­те­ри­ја кроз ко­ју се енер­ги­ја шнај­де­ро­вих сто­па­ла пре­но­си­ла од пе­да­ле до ши­ва­ћег ме­ха­ни­зма и игле. Гво­зде­на го­спо­ђа, об­ра­сла фрон­цла­ма па­у ­чи­не на шип­ка­ма и точ­ку, упо­тре­бљи­ва и да­ нас, чу­де­сна ствар ко­ја се у сво­је вре­ме, ов­де, у бе­о­град­ском ћо­шку Сре­ ма, сма­тра­ла со­фи­сти­ци­ра­ном, пре­сти­жном тех­но­ло­ги­јом и ма­ши­ном за пра­вље­ње па­ра по­вла­шће­них чла­но­ва шнај­дер­ског есна­фа, за­ка­чи­ла ми се за при­чу од­мах с пра­га со­бе па­то­са­не бра­он, ла­ко­ва­ним па­то­сни­ ца­ма. То је со­ба са два ста­кле­на ока у шла­је­ри­ма ста­рин­ских за­ве­са, за­ гле­да­на на Глав­ну ули­цу. Осе­ћа се на буђ. Уло­га јој је да бу­де не­што као кућ­но скла­ди­шта или ста­ри­нар­ни­ца, а за­пра­во је ова про­сто­ри­ја, ко­ јој су се хлад­но­ћа и мрак уву­кли у ко­сти, одав­но мр­тва кро­јач­ка рад­ња, не­ка­да „нај­бо­љи шнај­де­рај у Сур­чи­ну”, остао без свог кро­ја­ча, игром би­зар­них окол­но­сти. Пре­га­зио га воз. Да­мир До­ми­ни­ко­вић, пра­у ­нук Пе­ре шнај­де­ра, тра­жи по­ро­дич­не фо­то­гра­фи­је по со­ба­ма. Док их не на­ђе, не гу­би­мо вре­ме, за­то вра­ти­мо овај сур­чин­ски филм у пр­ву по­ло­ви­ну про­шлог ве­ка. И шта ви­ди­мо? Ви­ди­мо воз ко­ји ће окр­ва­ви­ти точ­ко­ве. Пар­ња­ча уби­ца, гво­зде­ни гмаз, тут­њи кроз њи­ве да из­вр­ши суд­би­ну над јед­ним чо­ве­ком. И јед­ним ко­ њем. Усред­сре­ди­мо се на по­днев­ни лет­њи при­зор за­ди­ха­не, ко­тр­ља­јуће гво­ж ђу ­ри­је, за­пе­н у ­ша­не у олуј­ном ди­м у и па­ри из­ме­ђу тач­ке „А” и 329

Жељко Марковић

тач­ке „Б”, и за­ми­сли­мо труц­ка­ње ва­го­на у ју­ри­шу кроз бе­лим сун­цем за­пра­ше­ну ора­ни­цу срем­ске пу­чи­не. Је­смо ли за­ми­сли­ли? Је­смо. Пар­ ња­ча смр­ти грок­ће кроз овај па­сус, а на пру­жном пре­ла­зу, тач­ни­је из­ ме­ђу ши­на, сто­је за­пре­жна ко­ла и дре­ма коњ, коњ црн као ноћ, упрег­нут у ко­ла, и на ко­ли­ма, за­ва­љен на про­стир­ци у сла­ми, хр­че ко­чи­јаш, ко­ји то­га да­на бе­ше унов­чио пра­си­ће на пи­ја­ци, и мо­жда се ма­ло сква­сио у бир­ти­ји, или су га са­мо у во­жњи са­вла­да­ли умор и дре­меж. Ни­ка­да се ни­је са­зна­ло. Је­ди­но се прет­по­ста­вља да је коњ, пре­пу­штен соп­стве­ној во­љи, за­стао на по­гре­шном ме­сту. Та­ко је рад­њу за­тво­рио Пе­ра шнај­дер. Имао је же­ну Еви­цу и кћер Аг­не­зу. „Мој пра­де­да Пе­тар Пе­ра Бар­ко­вић био је вр­стан шнај­дер, нај­бо­љи у Сур­чи­ну, та­ко се при­ча­ло по ме­сту, а та­ко и је­сте... Пи­тај­те ста­ри­је љу­де. Али, био је и иму­ћан чо­век. Имао је злат­не ру­ке, вред­но­ћа и не­ пре­кид­ни рад би­ли су ње­го­во при­род­но ста­ње, а знао је и са нов­цем, био је ме­ђу бо­га­ти­ји­ма љу­ди­ма у овом де­лу Сре­ма. Ова ку­ћа је ње­го­вих ру­ку де­ло, све је ово сам на­пра­вио...”, при­ча ми Да­мир До­ми­ни­ко­вић, по­тен­ ци­јал­ни на­след­ник (кро­ја­че­ве) ку­ћер­де на Ла­бу­ду, че­ло Ши­ро­ког шо­ра (Мар­ка Ра­ба) и Глав­не ули­це (Вој­во­ђан­ске). Ко жи­ви у овој ку­ћи? „Ни­ко. Жи­вео је де­да Иван, све до про­шле го­ди­не. Умро је и од тада не жи­ви ни­ко. Ја оби­ла­зим ку­ћу и ста­рам се о жи­во­ти­ња­ма.” „Ко је Иван? Шнај­де­ров син?” „Не, не. Ње­гов зет Иван Ју­тић, одав­де из Сур­чи­на. Он је оже­нио Петро­ву ћер­ку је­ди­ни­цу Аг­не­зу, мо­ју ба­бу и, по­сле по­ги­би­је та­ста код До­ба­но­ва­ца, до­шао да жи­ви код ње и ње­не ма­ме удо­ви­це у ову ку­ћу. Удао се за Аг­не­зу, да ка­жем та­ко.” „А ви? Где жи­ви­те?” „Ја имам сво­ју но­ву ку­ћу у Ба­што­ван­ској ули­ци у Сур­чи­ну, жи­вим та­мо са же­ном Ма­јом, али от­ка­ко је де­да Иван умро – ба­ка Је­ја је умр­ла ра­ни­је – сва­ко­га да­на сам ов­де... Во­лео сам их, зна­те, од­га­јан сам у овој ку­ћи.” Куд год око по­гле­да по хлад­ним со­ба­ма ви­со­ких пла­фо­на, оста­ци гра­ђан­ске за­о­став­шти­не ау­тен­тич­них срем­ских ка­то­ли­ка. Хр­ва­та, Шо­ ка­ца. Бо­це ви­на у за­ста­кље­ној ни­ши с дра­пе­ри­јом, коц­ка ду­хо­ви­то усе­ че­на у зид днев­не со­бе (де­да Иван је спра­вљао ви­но). Пор­це­лан­ски сер­ вис са злат­ним ша­ра­ма на уштир­ка­ном хе­кле­ра­ју. Бо­чи­це и ку­ти­ји­це са ле­ко­ви­ма у ви­три­ни, за­о­ста­ли иза де­де Ива­на. Чвар­ци у та­њи­ру и мр­ве хле­ба. Спа­ва­ћом со­бом, на­зо­ви­мо је Пла­ва со­ба, ве­ли­ком про­сто­ри­јом 330

Чекајући воз из Винковаца

с цр­ве­ним лу­стер­чи­ћем на пла­фо­ну, као лам­пи­о­ном на ста­рин­ској че­ стит­ки, и с два улич­на про­зо­ра, за­сне­же­на за­ве­са­ма ко­је ве­ју с пла­стич­ них кар­ни­шни, спу­ште­ним ско­ро до пар­ке­та, го­спо­да­ри, осим пле­ћа­ тог ши­фо­ње­ра (му­шки прин­цип), још је­дан реп­тил из исте по­ро­ди­це, те­шког, гра ­ђан­ског на­ме­шта­ја – брач­ни кре­вет (жен­ски прин­цип) у сре­ди­шту брач­не ко­мо­ре, с уз­гла­вљем до сле­пог зи­да. Др­ве­на до­ма­ћа жи­во­ти­ња по­себ­не вр­сте, склад­них ли­ни­ја и раз­ба­ца­них, ди­о­ни­зиј­ских га­ба­ри­та, и сна­жног ко­сту­ра од де­бе­ло се­че­ног, пре­ла­ки­ра­ног др­ве­та тре­шње; пи­то­ме тре­шње, ди­вља тре­шња не ва ­ља за брач­не кре­ве­те. Кре­вет ди­но­са­у ­рус, на­пра­вљен за хи­ља­ду го­ди­на спа­ва­ња, одав­но, већ, охла ­ђен и не­до­так­н ут, спа­ва сам у Пла­вој (брач­ној) со­би, за­ш у ­шкан пре­кри­ва­чем, ис­под ко­јег су јор­га­ни, сло­же­ни ви­со­ко и де­бе­ло, као две хум­ке по­де­ље­не бра­здом, с емо­тив­ним, по­л у­кру­жним жен­ским ја­сту­ чи­ћем на злат­ној сре­ди­ни уз­гла­вља. По­ред кре­ве­та, де­сно, кре­ве­то­во де­те: нат­ка­сна, ноћ­ни ор­ма­рић с кри­стал­ним свећ­ња­ком вре­те­на­стог об­ли­ка на чу ­па­вом ми­ље­ти­ћу и с не­у ­по­тре­бље­ном све­ћом од бе­лог во­ска, за­бо­де­ном у свећ­њак. А ле­во, по­ред уз­гла­вља, чу­чи на по­д у но­ ви­ја лет­ња тех­ни­ка, окру­гли вен­ти­ла­тор с пла­вим про­пе­ле­ри­ма, там­ но­пла­вим про­пе­ле­ри­ма, да не бу­де за­бу­не. Ста­кле­на кру­шка лам­пе на гас на пар­ке­т у у ћо­шку. На сле­пом зи­д у из­над уз­гла­вља кре­ве­та, ка­ко на­ла­же не­на­пи­са­на про­це­д у­ра за спа­ва­ће со­бе хри­шћа­на, ура­мљен је и за­ста­к љен у срп­ским пра­во­слав­ним ку­ћа­ма при­ват­ни све­тац, тзв. па­трон, за­штит­ник ку­ће; али, по­што је ово хр­ват­ска шо­кач­ка ку­ћа, ви­си на зи­ду по­ви­ше кре­ве­та (из­над обр­ва спа­ва­ча), за­ста­к љен у др­ве­ ном ра­м у, Исус Христос. Не гле­да у кре­вет. Очи су му за­кре­ну­те у ви­ си­ну. Гле­да у прав­цу Бо­га. „А, ево их!” чу­јем Да­ми­ра из су­сед­не со­бе. „Про­на­шао фо­то­гра­фи­је?” „Про­на­шао!” Да­мир је до­нео ку­ти­ју са фо­то­гра­фи­ја­ма и по­звао ме за сто у днев­ ној со­би. Све­жањ по­ро­дич­них сли­ка из цр­но-бе­лих, срећ­них вре­ме­на (у ста­ром Сур­чи­ну). Ма­ла, бле­ду­ња­ва и жућ­ка­ста, па­пир­на­та за­о­став­ шти­на као го­ми­ли­ца ли­шћа, ко­лек­ци­ја це­л у­ло­ид­них, ар­х и­ви­ра­них осме­ха, из­ва­ђе­на је из кар­тон­ског ков­че­жи­ћа за­ко­па­ног у охла­ђе­ном ве­шу (ми­ри­шља­вом од наф­та­ли­на) на гор­њој по­ли­ци – ис­по­ста­ви­ће се по­сле Да­ми­ро­ве по­тра­ге по ку­ћи – ма­сив­ног, ма­ха­го­ни ши­фо­ње­ра из до­ба Ју­ре, ди­но­са­у ­ру­са у све­ту на­ме­шта­ја, ис­пе­ча­ти­ра­ног ме­та­ста­за­ма чво­ро­ва као пре­па­ри­ра­ним кри­ли­ма ноћ­них леп­ти­ра на ла­ки­ра­ним, 331

Жељко Марковић

Да­мир До­ми­ни­ко­вић: „Мог пра­де­д у, шнај­де­ра Пе­тра Бор­ко­ви­ћа, пре­га­зио је воз.” Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

ме­сна­тим вра­ти­ма. И ме­ђу овим ар­х и­ва­ли­ја­ма бив­шег жи­во­та из бу­ џа­ка пле­ћа­тог ши­фо­ње­ра при­сло­ње­ног уз све­тло­пла­ви зид со­бе за спа­ ва­ње, ко­је је Да­мир До­ми­ни­ко­вић, ис­тре­сао пред ме­не у днев­ној со­би на сто жен­ског по­ла, чи­ја је др­ве­на го­ло­ти­ња пре­кри­ве­на до ис­под ко­ ле­на (као у свим при­стој­ним ста­рин­ским ку­ћа­ма), ве­зе­ним стол­ња­ком об­ра­слим бле­до­жу­тим, има­ги­нар­ним цве­то­ви­ма, јед­на фо­то­гра­фи­ја, тек зе­ру ве­ћа од па­кла ци­га­ре­та, с па­спар­ту­ом и кре­ца­вим иви­ца­ма, ко­ју из­вла­чим на­с у ­ми­це као кар­т у из шпи­ла, за­пра­во је сли­чи­ца ко­ју је До­ми­ни­ко­вић и на­ме­ра­вао да ми по­ка­же. Пе­ра шнај­дер и ње­го­ва же­на? „Не, не... де­да и ба­ба! Де­да Иван је по­жи­вео се­дам­де­сет шест, а баба Је­ја се­дам­де­сет че­ти­ри го­ди­не. Ово је сли­ка­но убр­зо по­сле вен­ча­ња.” Аг­не­за Је­ја Ју­тић (рођ. Бар­ко­вић): фо­то­граф­ски из­раз ње­ног окру­ глог и гли­не­ног, ско­ро адо­ле­сцент­ног ли­ца, ре­ту­ши­ра­них обра­за и под­ ­оч­ња­ка, оп­то­че­ног крат­ком или, од­о­страг, са­пе­том цр­ном ко­сом, за­ле­ђен 332

Чекајући воз из Винковаца

је у мо­мен­т у из­ли­ва ме­лан­хо­лич­не емо­ци­је и од­с ут­но­сти, не­ке при­г у­ ше­не ду­бин­ске за­ми­шље­но­сти у очи­ма, с ко­јом је до­шла у фо­то­граф­ску рад­њу и с њом иза­шла из рад­ње. Иван Ју­тић: ше­пу­ри се с цр­ном, ко­ вр­џа­вом кре­стом ста­ле­шке шу­ба­ре на два ни­воа, ки­цо­шки и га­здач­ки за­ко­ше­ној на ухо, с при­зи­вом ко­зач­ког ата­ма­на, при­с у­тан у објек­ти­ву свим сво­јим ми­сли­ма и емо­ци­ја­ма. Це­лом сво­јом по­ја­вом су­ге­ри­ше да је сли­ка­ње озбиљ­но схва­тио. Би­ла је то по­ро­дич­на по­се­та зе­м ун­ском фо­то­гра­фу. Истог да­на усли­као се и са ро­ђе­ним бра­том Звон­ком Ју­ти­ћем, оба са шу­ба­ра­ма, сне­жним ко­шу­ља­ма, за­коп­ча­ним до гр­ла, и у са­ко­и­ма. „Мо­ја пра­ба­ба Еви­ца и ње­на кћи, а мо­ја ба­ба Аг­не­за Је­ја, те­шко су под­не­ле тра­ге­ди­ју ко­ја их је за­де­си­ла”, при­ча ми Да­мир. Кро­јач Пе­тар Бар­ко­вић, тра­ги­чар са срем­ске же­ле­зни­це, био је вир­т у­оз на син­ге­ри­ци, ча­роб­њак игле и кон­ца и, по­сле­дич­но, иму­ћан чо­век из сур­чин­ског шо­кач­ког кра­ја Ла­бу­да (не­ка­да се у Сур­чи­ну име­ так мо­гао сте­ћи и вред­но­ћом), ау­тор и вла­сник ку­ће с кро­јач­ком рад­њом од швап­ске ци­гле (спољ­ни зид) и чер­пи­ћа, за­пе­че­них мал­те­ром од бла­ та, ку­ћер­де из­ву­че­не на ла­кат, ко­ја је хи­ља­ду осам­сто де­ве­де­сет и не­ке, ка­да је шнај­дер Пе­ра са­шио ку­ћу, би­ла још ве­ћа не­го да­нас, прем­да није на­ра­сла ни цен­ти­ме­тар, с об­зи­ром на то да се по­јам фи­зич­ке ве­ли­чи­не, осим у про­сто­ру, ме­ња и кроз исто­ри­ју; до­каз да се не­што мо­же фи­зич­ ки про­ме­ни­ти, а да оста­не исто. Ку­ћа је рас­по­ла­га­ла са отво­ре­ним гон­ ком, с дво­ри­шне стра­не, „ни­је би­ло овог (уну­тра­шњег) зи­да”, ула­зи­ло се из со­бе у со­бу, а спо­ља, ли­цем пре­ма Глав­ној ули­ци (и ка­фа­ни Ла­буд), уме­сто са­да­шњег про­зо­ра на со­би скла­ди­шту (са син­ге­ри­цом у ћо­шку), ста­ја­ла су вра­та са три сте­пе­ни­ка и, из­над ра­га­сто­ва, бе­ше обе­ше­на та­бла с озна­ка­ма есна­фа: „Пе­тар Бар­ко­вић – шнај­дер”. И та­ко су две имућ­не же­не из Сур­чи­на, ма­ти и кћи је­ди­ни­ца, жи­ во­та­ри­ле у зи­до­ви­ма, ли­ше­не му­шког прин­ци­па, са­ме и ожа­ло­шће­не у фри­гид­ној ку­ћи де­бе­лих зи­до­ва и ви­со­ких пла­фо­на, са мр­твом кро­ јач­ком рад­њом (са зе­м љом, пап­ка­ри­ма, ко­пи­та­ри­ма и чо­ко­ти­ма за вра­том), све док се му­шки прин­цип, суд­бин­ски чо­век по име­ну Иван Ју­тић, се­љак из Сур­чи­на, ни­је удао за шнај­де­ро­ву кћи Аг­не­зу и, до­се­ лив­ши се код та­ште у ку­ћу на ћо­шку, унео му­шку хло­ро­фил­ну све­тлост у ра­су­ше­ну до­са­ду и ча­мо­ти­њу жен­ског прин­ци­па. Тај уда­ти му­шка­рац, вре­дан као пче­ла и, ка­жу, по­штен и до­бар као ле­бац, на­кри­вио је шу­ ба­ру ста­ле­жа, пљу­н уо у де­сну ша­к у (у де­сну, а не у ле­ву), и с че­т и­ри, од­но­с но две жен­ске ру ­ке иза се­бе, удах­н уо ки­се­о­ник и но­ви сми­с ао шнај­де­ро­вој за­о­став­шти­ни и по­су­ста­лом по­ро­дич­ном би­зни­су, оп­слу­ 333

Жељко Марковић

жи­вао пет хек­та­ра зе­м ље, ше­сто чо­ко­ти ви­но­г ра­да (на Ка­њи­ж и, код Ба­што­ван­ске ули­це), од­га­јао сто пе­де­сет гр­ла сто­ке, плус два ко­ња љу­бим­ца... Плус брач­не ду ­ж но­с ти. Аг­не­за и Иван, ство­ри­л и су две кће­ри – Је­ли­цу и, на­рав­но, Ма­ри­цу. Је­ли­ца Ма­је­тић жи­ви уда­та у Бео­ гра­ду, где јој жи­ви и кћер Ма­ја, а син Иван на­сле­дио је ку­ћу тик уз шнај­ де­ро­ву, и у њој жи­ви; Ма­ри­ца До­ми­ни­ко­вић, пак, жи­ви уда­та у Сурчи­ну у Глав­ној ули­ци, и има си­на Да­ми­ра, мог са­го­вор­ни­ка. Зја­кам по авли­ји. Осе­ћа се ми­рис тру­ле­жи, вла­ге, ста­ро­сти. Да­мир по­ка­зу­је две пре­о­ста­ле кр­ма­че у бок­со­ви­ма у ко­ји­ма је грок­та­ло на де­ се­ти­не де­бе­лих сви­ња. Пап­ка­ри су што по­кла­ни, што про­да­ни. Пре неки дан кла­ли су па­зин­ске ћур­ке и не­ко­ли­ко од­ре­за­них ћу­ре­ћих но­гу ле­жи у мо­кром пер­ју уме­ља­ном у бла­т у. Е, ка­ко је жи­вот у овим ста­рин­ским ку­ћа­ма не­ка­да био јед­но­ста­ван! Све док слу­чај ко­ме­ди­јант, за­ми­сли­мо га као сле­пог пут­ни­ка у во­зу ко­ји је убио шнај­де­ра Пе­тра Бар­ко­ви­ћа, не учи­ни да жи­вот ис­ко­чи из ши­на пре­по­зна­тљи­ве ствар­но­сти. У том ме­ђу­про­сто­ру, без­ва­зду­шној пра­зни­ни из­ме­ђу ја­ве и сна, мо­же се до­ го­ди­ти да чо­век, са­вла ­дан дре­ме­жом на по­гре­шном ме­сту, иза ­ђе на ча­сак из соп­стве­ног жи­во­та и да се у ње­га ви­ше ни­ка­да не вра­ти.

(2009) * * * При­зор ко­ји се пре­да мном у Сур­чи­ну ука­зао сун­ча­ног и спар­ног 25. ма­ја 2018. го­ди­не, ло­ши­ји је од при­зо­ра ко­ји се пре­да мном и фо­то-ре­пор­те­ром ука­зао оног су­мор­ног, ма­гло­ви­тог и ка­пља­вог ја­ну­ар­ског пре­по­дне­ва 2009. го­ди­не, ка­да смо се об­ре­ли на рас­кр­шћу ули­ца Мар­ ка Ра­ба и Вој­во­ђан­с ке, на Ла­бу­д у, ка­ко до­м и­ц ил­ни на­род на­зи­ва то рас­кр­шће и ње­го­во, не­ка­да, пре­те­жно ка­то­лич­ко шо­кач­ко-швап­ско окру­же­ње. У ку­ћи у ко­јој је до по­чет­ка де­ве­де­се­тих го­ди­на ра­ди­ла ка­ фа­на Ла­буд, са­да је ду­ћан Аман. Пре­ко шо­ра, у про­зо­ри­ма ку­ће у ко­јој је се­ди­ште јед­не про­ру­ске пар­ти­је, ве­ли­ки пор­тре­ти ли­де­ра стран­ке и Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на у уни­фор­ми ру­ских мор­на­ра. На зид, с обе стра­не вра­та, на­сло­ње­не кар­тон­ске та­бле с нат­пи­си­ма: Ако сте не­за­до­вољ­ни свра­ти­те и ми ни­смо за две ма­ме а тек ни­смо за дво­је та­та. Ку­ћер­да на ла­кат, че­ло рас­кр­шћа, у ко­ју ме је пре де­сет го­ди­на увео Да­мир Доми­ ни­ко­вић, и под чи­јим је та­да још жи­вим кро­вом на­ста­ла при­ча Слу­чај Пе­ре шнај­де­ра из Сур­чи­на, ово­га пу ­та до­че­ка­ла ме је хлад­на, мр­тва.

334

Чекајући воз из Винковаца

Спо­ља, ова ау­тох­то­на хр­ват­ска шо­кач­ка ку­ћа је дра­ма­тич­но за­пу­ште­на, зи­до­ви ишкра­ба­ни и мал­тер на­пу­као, про­зо­ри у пра­ши­ни и па­у ­чи­ни, за­пе­че­ни, сле­пи, цр­во­точ­не др­ве­на­ри­је, а ме­тал­на ка­пи­ја за­к љу­ча­на, зар­ђа­ла, ољу­ска­не фар­бе, ура­сла у тра­ву. У про­ре­зу сан­ду­чи­ћа за по­шту за­гла­вље­не по­лу­и­стру­ли­ле но­ви­не. За­ви­ру­јем у ту­ђу при­ват­ност пре­ко ка­пи­је: дво­ри­ште је за­ра­сло у тра­ву до по­ја­са, ра­сти­ње је по­ди­вља­ло, одав­но ов­де ни­ко ни­је за­ко­ра­чио, јед­на си­ва мач­ки­ца гле­да у мо­је лице из тра­ве. Ку­ћа Ива­на и Аг­не­зе Ју­тић би­ла је јед­на од нај­вред­ни­јих и нај­бо­ га­ти­јих ку­ћа у Сур­чи­н у. Ко­њи су рза­ли у шта­ла­ма. Др­жа­ли су ра­зну сто­к у и об­ра ­ђи­ва­ли зе­мљу. И под кро­вом ове ку­ће штек­та­ла је син­гер ши­ва­ћа ма­ши­на Пе­тра Бар­ко­ви­ћа, нај­бо­љег шнај­де­ра у Сур­чи­ну. Са­да је ов­де ти­ши­на, хлад­на ти­ши­на ку­ће у ко­јој ни­ко не жи­ви.

335

МАЧ­КА У СУР­ЧИН­СКОЈ МА­ГЛИ

Је­дан, на пр­ви по­глед, бе­за­зле­ни ло­вач­ки члан­чић, про­ши­ре­ни пот­пис под фо­то­гра­фи­ју, об­ја­вљен у сре­д у 11. фе­бру­а­ра, пар­це­ла при дну стра­ни­це, с тро­феј­ном сли­чи­цом ви­кен­да­ша, ко­ји у ма­скир­ном пр­слу­ку кле­чи по­ред жи­ча­не зам­ке са злат­но жу­том ле­ши­ном „кр­во­ лоч­ног” ша­ка­ла, ди­вљег пса ко­ји је „гла­вом пла­тио сво­ју по­хле­пу”, уло­ вљен на ви­кен­да­шком по­се­д у у ту зам­ку, не­ку вр­сту ка­ве­за са жи­вом мач­ком као мам­цем, па је ау­тор свој при­лог та­ко и на­сло­вио: МАЧ­КА УЛО­ВИ­ЛА ША­КА­ЛА – по­пео се, ево, пре­ко ре­да, на гла­ву мо­је истини­ те при­че о срп­ском/срем­ском ма­гич­ном ре­а­ли­зму у ва­ро­ши Сур­чи­ну, прем­да са Сур­чи­ном не­ма ди­рект­не ве­зе. Ме­ђу ­тим, у овом до­га ­ђа­ју, тј. у са ­др­жа­ју не­до­ре­че­ног члан­чи­ћа, од­ра­зи­ла се у ма­лој но­ви­нар­ској бо­чи­ци, сер­ви­ра­ној јав­но­сти с до­брим на­ме­ра­ма и у сла­ву до­ми­шља­тог лов­ца, иста она вр­ста на­ше нео­д­го­вор­ но­сти и тра­па­во­сти, не­све­сног (или на­мер­ног) без­о­бра­злу­ка, с еле­мен­ ти­ма окрут­но­сти, ко­ја ме је стр­мо­гла­ви­ла у ства­ра­лач­ки очај, ка­да сам се у цен­тру Сур­чи­на, ис­под кро­ва с дим­ња­ком ко­ји се об­ру­ша­ва, и то на део тро­то­а­ра у стал­ној гу­жви, на­шао очи у очи са са­о­бра­ћај­ним зна­ком опа­сно­сти за­бе­то­ни­ра­ним у тро­то­ар и ли­ме­ном, заш­ра­фље­ном та­блом на том зна­ку, с упо­зо­ре­њем да се – дим­њак об­ру­ша­ва. Та­ко је наш чо­ век, по­мо­ћу цр­ног уз­вич­ни­ка у цр­ве­но-жу­том тро­у ­глу, ре­шио про­блем дим­ња­ка ко­ји се об­ру ­ша­ва. (При том у бли­зи­ни та­бле, њу ­шкао сам уна­о­ко­ло, уши­нуо сам и врат, а ни­сам ви­део дим­њак. Што не зна­чи да се од­нег­де не об­ру­ша­ва. Па ти са­да бу­ди па­ме­тан.) А, ка­ко је ви­кен­даш ре­шио про­блем ша­ка­ла, ко­ји је за­вио у цр­но ње­го­ву „љу­би­ми­цу мач­ку Ми­цу”, ско­ро си­г ур­но кид­на­пе­ра и ег­зе­ку­ то­ра два не­ста­ла Ми­ци­на ма­че­та (прет­по­ста­вља ви­кен­даш), због ко­јих је уцви­ље­на мач­ка да­ни­ма пла­ка­ла, па је са­да њен вла­сник, пи­ше наш из­ве­штач, ре­шио да утвр­ди ка­ко не­ста­до­ше де­ца ње­го­ве љу­би­ми­це.

336

Чекајући воз из Винковаца

„Сум­њао на пса лу­та­ли­цу или ли­си­цу, па ре­шио да по­ста­ви зам­ку. Као ма­мац би­ла је ту­жна мај­ка мач­ка. По­сле не­ко­ли­ко да­на, по до­ла­ску у ви­кен­ди­цу, сил­но из­не­на­ђен, угле­дао је по­ред мач­ке у зам­ци уги­ну­л у кр­во­лоч­ну звер – ша­ка­ла... На­сто­је­ћи да по сва­ку це­ну иза­ђе из зам­ке, по­вре­дио се и уги­нуо...” Та­ко је наш чо­век, по­мо­ћу до­ма­ће мач­ке, ре­ шио про­блем кр­во­лоч­не зве­ри. И, сад ко је ов­де луд? А ко збу­њен? И шта се де­си­ло са ту­жном мач­ ком Ми­цом? Да ли јој је кр­во­лоч­ни ша­кал до­шао гла­ве? Још не­ко­ли­ко ре­чи о мач­ки Ми­ци, ко­ја је у но­ви­на­ма скем­ба­ла не­га­тив­ца ша­ка­ла. Из члан­чи­ћа се не ви­ди, а у том гр­му и ле­жи зец кон­фу­зи­је, да ли је ша­кал за­те­чен мр­тав у зам­ци „по­ред мач­ке” за­к лао мач­к у мам­ца или се па­ тр­љак ви­кен­да­ше­ве из­ја­ве да је „...са­да на­ме­ра­вао и мај­ку”, мо­же про­ ту ­ма­чи­ти та­ко да је мач­ка, прем­да не­ко­ли­ко да­на из­ло­же­на стре­с у, ма­ло јој стре­са што је из­гу­би­ла ма­чи­ће, ипак, пре­жи­ве­ла на­пад, за­шти­ ће­на у жи­ча­ној пре­гра­ди? По­вр­шин­ски за­до­во­ље­ни, оста­ли смо не­хо­ тич­но, а мо­жда и сра­чу­на­то, ус­кра­ће­ни за ва­жан де­таљ при­чи­це о ви­ кен­да­шу (лов­цу), мач­ки (мам­цу) и ша­ка­л у (са­мо­у­би­ци). И прем­да смо ско­ро си­г ур­ни... ма, не­ее... си­г ур­ни смо да чо­век ни­је жр­тво­вао сво­ју Ми­цу, си­гур­ни смо да је Ми­ца жи­ва, ни­ко нор­ма­лан та­ко не­што окрут­но не би ура­дио сво­јој мач­ки, при том мај­ци ко­ја је оста­ла без де­це, треба­ ло нам је то и на­пи­са­ти, ду­пло ве­за­но сте­же чвр­шће. Ме­ђу­тим, ма шта се до­го­ди­ло, а узми­мо са­мо пат­њу јад­ног ша­ка­ла, кри­вог са­мо за­то што је ша­кал, ко­ји се у оча­ја­њу уби­ја у зам­ци, већ и омо­тач при­чи­це, ис­кљу­ чи­вост ау­то­ра тек­ста, су­ро­вост ви­кен­да­ше­вог ре­ше­ња, с пре­по­ру­ком за при­ја­ву због зло­ста­вља­ња си­ро­те мач­ке, упу­ћу­ју на не­што ду­бин­ски бо­ле­сно у овом дру­штву. Во­лим мач­ке, при­зна­јем. Али, ни ша­ка­ли ми ни­с у стра­ни. Сле­ће­мо у Сур­чин! Сур­чин, из­бри­сан у ма­глу­шти­ни. Буч­но и нер­вно ла­бил­но рас­кр­ шће, у ко­је, из прав­ца ае­ро­дро­ма Ни­ко­ла Те­сла, сле­ће­мо по гу­шчи­јој ма­гли, обо­га ­ће­ној слин­ци­ма но­ћа­шње су­сне­жи­це. Али, за­бо­ра­ви­мо сли­на­ву ја­ну­ар­ску ма­глу, за­ми­сли­мо да цвр­чи сун­це! У по­ли­тич­ки за­га ­ђе­ној зе­мљи кар­тон­ских те­зги на тро­то­а­ри­ма, зим­зе­ле­них пла­стич­них ке­са по гр­мљу и др­ве­ћу и пре­га­же­них па­са по­ ред пу­те­ва, цен­тар оп­штин­ске ва­ро­ши Сур­чи­на са сво­јим ве­чи­то ус­ко­ ме­ша­ним, жи­во­пи­сним, „ори­јен­тал­ним” рас­кр­шћем и ат­мос­фе­ром хао­ тич­но­сти, чуд­ним, збр­ка­ним гра­ди­тељ­ским и ко­му­нал­ним ре­ше­њи­ма, пред­ња­чи у Сре­му по уру­ша­ва­њу срем­ског би­ћа и па­нон­ског (европ­ског) 337

Жељко Марковић

иден­ти­те­та овог по­дне­вља, и јед­на је од нај­и­ра­ци­о­нал­ни­је устро­је­них ар­х и­тек­тон­ских це­ли­на за ко­је знам на срем­ском кон­ти­нен­т у. Ако је не­ки љу­би­тељ ста­рог, бо­ле­сног пу­та Но­ви Сад – Бе­о­град, по­ве­ро­вао да је не­у ­ро­тич­но рас­кр­шће у цен­тру Ба­тај­ни­це, без прем­ца по са­о­бра­ћај­ ном ме­те­жу у тим при­град­ским, ма­ње-ви­ше нео­мал­те­ри­са­ним и нео­кре­ че­ним људ­ским ста­ни­шти­ма у за­гр­ља­ју им­пе­ри­јал­ног Бе­о­гра­да (а ја сам био тај до пре не­ки дан), тај ни­је јео бу­рек ис­под дим­ња­ка ко­ји се об­ру­ша­ва на рас­кр­шћу у Сур­чи­ну. У нај­к ра­ћем, па да си­ђем на сле­де­ћ и па­с ус, ва­рош Сур­ч ин, пре Дру­гог свет­ског уби­ја­ња до­сад­но срп­ско-швап­ско-шо­кач­ко се­ло у бео­ град­ском Сре­м у, де­бе­ло и спо­кој­но као ста­ра кра­ва у ја­сла­ма, са­мо се­би до­вољ­но ме­ђу сво­јим ре­ли­кви­ја­ма и там­бу­ра­ма, чвар­ци­ма и шпри­ це­ри­ма (и сал­чи­ћи­ма с пек­ме­зом и ше­ће­ром у пра­х у), све до пре две го­ди­не, у свој­ству Ме­сне за­јед­ни­це, пла­ћа­ло је оп­штин­ски да­нак Ве­ли­ ком бра­ту Зе­му­ну (али, и до­би­ја­ло од ње­га, да се не ла­же­мо). То је про­ шлост, али про­шлост ко­ја не мо­же да се из­бри­ше гу­ми­цом, про­шлост ко­ја од­би­ја да то бу­де. За­то, от­ка­ко се Сур­чин (пре­пун до­ђо­ша, ко­фе­ра­ ша и обе­сних бе­о­град­ских и зе­мун­ских ско­ро­је­ви­ћа) отре­сао ва­зал­ства Зе­му­ну, и до­био ста­тус нај­мла­ђе бе­о­град­ске оп­шти­не, оп­сед­нут је иде­ јом да се отре­се про­шло­сти, ва­пи за ус­по­ста­вља­њем ре­да у ко­му­нал­ној и ди­вљој гра­ди­тељ­ској за­о­став­шти­ни, по­ку­ша­ва да са се­бе спе­ре воњ кри­ми­нал­ног на­сле­ђа и ма­фи­ја­шких кла­но­ва. То ће ићи спо­ро, те­шко. Цен­тар Сур­чи­на. Кр­кља­нац у уском гр­лу тро­то­а­ра и ве­ја­ви­ца ли­ца на том рас­кр­шћу у мо­крим за­во­ји­ма пре­по­днев­не, ки­шне ма­гле. Али, ка­ко ре­кох три па­су­са из­над: за­ми­сли­мо да Сур­чин бли­ста у сун­цу и не обра­ћај­мо па­жњу на ме­те­о­ро­ло­шко, мо­кро си­ви­ло, ри­ку ау­спу­ха, пих­ ти­ја­сте ло­кве по­де­ра­ног ко­ло­во­за, ка­пља­ве олу­ке, по­диг­ну­те краг­не и на­мр­го­ђе­не, ки­се­ле очи про­ла­зни­ка, сва­ко­днев­ну ус­ко­ме­ша­ност љу­ди и њи­хо­вих ток­сич­них ли­ме­них жи­во­ти­ња на том рас­кр­шћу. Ја­сно је да та­ква ат­мос­фе­ра у Сур­чи­ну ни­је тре­нут­на, по­сле­ди­ца „ло­шег” зим­ског вре­ме­на, ки­шног, су­мор­ног да­на и ма­гле, и до­ве­ди­мо је у ло­гич­ну ве­зу са бу­ји­цом из­бе­глич­ког и до­се­ље­нич­ког срп­ског све­та, ко­ји се ту ску­ ћио, а за­тим и са бли­ским, гра­ви­та­ци­о­ним по­љем Бе­лог Гра­да и ва­зду­ шне лу­ке на сур­чин­ским њи­ва­ма. Бо­со­но­ги, брон­за­ни бом­баш, са­те­ран у ме­мо­ри­јал­ни, там­ни ви­ ла­јет из­ме­ђу пе­ч ур­ке при­ви­ле­го­ва­не пи­це­ри­је, с кру ­ном на ста­к лу, и цр­кве­но­ли­ке згра­де тр­жног цен­тра Ше­ћер со­как, под чи­јим се зво­ни­ком при­вре­ме­но ску­ћи­ла Оп­шти­на, ба­ца ка­ши­ка­ру на чар­ши­ју, за­тр­па­ну 338

Чекајући воз из Винковаца

пре­ко пу­та у ма­гли. Уза­луд, уза­луд је ба­ца. Ста­кле­на љу­ска ау­то­бу­ског ста­ја­ли­шта у „цр­ве­ној зо­ни” дим­ња­ка ко­ји се об­ру ­ша­ва, об­ле­п ље­на пар­та­ма, за­мр­ља­на кра­ста­ма ле­пи­ла и ољу ­ште­не хар­ти­је. Бе­ш ум­ни љу­д и, облач­них ли­ца, гу ­ра­ју се да уђу у жу ­т и ау ­то­бус. Тран­зи­ци­о­ни гу­бит­ник про­да­је три­ко­та­жу за си­ро­ма­шне. Кар­тон­ске ку­ти­је, по­стро­ је­не на бе­тон­ском ме­су тро­то­ра (или, ипак, са­мо на тро­то­а­ру, без ме­са) под над­стре­шни­цом рад­ње и бу­шни, по­лу­ра­спад­ну­ти олук из ко­јег ка­ пље но­ћа­шња су­сне­жи­ца, ка­пље за врат. И на тој раз­дра­га­ној улич­ној те­зги, ко­ја се уз ста­кло пра­зног из­ло­га, ша­ре­ни о свом тро­шку и за сво­ ју ду­шу, као не­ко на­ше про­клет­ство: сно­по­ви ча­ра­па у дре­ча­вим бо­ја­ма, ро­ба на­ме­ње­на пре­те­жно жен­ској кли­јен­те­ли, го­ми­ле штри­ка­них капа и ша­ло­ва, и три би­зар­не, гу­ме­не, жен­ске гла­ве, флу­о­ре­сцент­но цр­ве­них уса­на. Од­ре­зак кар­тон­ске ку ­т и­је, за ­де­н ут ме­ђу ча­ра­пе, и ла­т и­нич­ка жвр­љо­ти­на: Три па­ра жен­ске ча­ра­пе... Ис­пи­са­на по­д у­пла­ним фло­ма­ сте­ром, кља­стим штам­па­ним сло­ви­ма, с не­му­штим, му­ца­вим на­по­ром да се тих не­ко­ли­ко дрх­та­вих сло­ва ску ­је у сми­сао, и за­стра­ш у ­ју­ћом чи­ње­ни­цом да ње­м у, или њој, ни то­ли­ко ни­је по­шло за ру­ком. Згра­да тр­жног цен­тра Ше­ћер со­как, про­бу­ра­же­на ход­ни­ком, опре­ мље­на ло­ка­ли­ма у при­зе­мљу, за­ку­ку­ље­на (и за­м у­м у­ље­на) на удар­ном, ме­мо­ри­јал­ном кра­ку рас­кр­шћа, по­ред еле­гант­ног, ба­рок­ног, окер тор­ ња те­ре­зи­јан­ске срп­ске Цр­кве Све­те Пет­ке, по­ку­шај је про­јек­тан­та да сво­ју тво­ре­ви­ну укло­пи у вер­ти­кал­ну, склад­ну, ко­пља­сту ви­зу­ру цр­кве и пеј­заж у ње­ном окру­же­њу. На­ме­ра­вао је да у ду­х у за­о­бље­ног „швап­ ског” за­ба­та срем­ских ку­ћа са ге­о­граф­ским по­ре­клом, при­ме­ни тра­ди­ ци­о­нал­ни гра­ди­тељ­ски обра­зац и мо­ди­фи­ку­је га ле­пе­за­стим, ста­кле­но/ ме­тал­ним ске­ле­том, про­вид­ном кон­струк­ци­јом кро­ва, из­ву­че­ном у ду­би­ну, и ком­пли­ко­ва­ним фа­са­да­ма с оби­љем ста­кле­них, про­зор­ских по­вр­ши­на, и са две по­лу­кру­жне, мр­тво­ро­ђе­не те­ра­се, јед­на из­над дру­ ге, опа­са­не чип­ком ме­тал­не огра­де, ко­је су са­ме се­би свр­ха (за огра­д у гор­ње те­ра­се за­так­н у ­те су две за­ста­ве на др­жа ­љи­ма, за­ста­ва с гр­бом Ср­би­је и за­ста­ва с гр­бом Бе­о­гра­да). То­рањ у че­лу гра­ђе­ви­не, опре­мљен по­л у­кру­жним про­зо­ри­ма на дру­гом ни­воу, зво­на­стом из­ра­сли­ном на кро­ву, об­ра­стао бу­ке­том ан­те­на и др­ве­ним ма­ке­та­ма ман­сар­ди са чети­ри стра­не кро­ва, по­кри­ве­ног ће­ра­ми­дом, сти­ли­за­ци­ја је цр­кве­ног зво­ни­ка, не­ја­сна у сво­јој на­ме­ри, не­до­вр­ше­но­сти и то­тал­ном не­скла­д у из­ме­ђу га­ба­ри­та осно­ве и ње­не сит­не, зво­на­сте ка­пе, за­о­ста­ле у раз­во­ју. Ни­шта се на том лу­дом сур­чин­ском рас­кр­шћу, ро­го­ви­ма у вре­ћи, ни са чим не сла­же, ни стил­ски, ни про­стор­но, ни вре­мен­ски. Са­мо 339

Жељко Марковић

по­мет­ња и агре­сив­ност, не­ред, ома­ло­ва­жа­ва­ње ге­о­ме­три­је и здра­вог ра­зу­ма, од­су­ство ме­ре и уку­са за јед­но­став­но, сми­ре­но, склад­но и ле­по. Кон­фу­зи­ја је за­јед­нич­ки име­ни­тељ и ве­зив­но тки­во до­тич­не „цр­кве” тр­жног цен­тра, из­над пе­чур­ке мон­та­жно-де­мон­та­жне пи­це­ри­је, обли­ жњег ба­за­ра са док­са­ти­ма и ку­по­ла­ма, по­кри­ве­ним ће­ра­ми­дом, тр­го­ вач­ких по­тле­у ­ши­ца, на­чич­ка­них у чар­ши­ји на по­л у­о­стр­ву рас­кр­шћа, ис­под су­мор­них бал­ко­на ар­ми­ра­ног стам­бе­ног ков­че­га... И дим­ња­ка ко­ји се об­ру­ша­ва. Око ми за­пи­ње и ба­ца ме у слу­ђе­но раз­ми­шља­ње, по­ме­ну­ти знак опа­сно­сти, цр­ни уз­вич­ник у жу ­том тро­у ­глу, за­бе­то­ни­ран, по­но­ви­ћу још јед­ном: за­бе­то­ни­ран ско­ро на сре­ди­ни тро­то­а­ра (бли­же иви­ци ко­ ло­во­за), чи­ја је свр­ха да, за сва­ки слу­чај, упо­зо­ри пе­ша­ке и жр­тве, да се на том пар­че­ту тро­то­а­ра, ко­ји је, ина­че, увек кр­цат љу­ди­ма с об­зи­ром на то да је ту ау­то­бу­ско ста­ја­ли­ште и уско гр­ло цен­тра! – кре­ћу на соп­ стве­ни ри­зик, а ри­зик је че­рез то­га јер... ОПА­СНОСТ. ДИМ­ЊАК СЕ ОБ­РУ­ША­ВА. То, да­к ле, пи­ше на ли­ме­ној, бе­лој та­бли, заш­ра­фље­ној ис­под тро­у ­гла с уз­вич­ни­ком. Е, сад, ко­ли­ко тај дим­њак вре­мен­ски на­ ме­ра­ва да се об­ру­ша­ва, с об­зи­ром на то да је знак опа­сно­сти с упо­зо­ре­ њем (да се дим­њак об­ру­ша­ва) за­бе­то­ни­ран у тро­то­ар, и зар не би би­ло нор­мал­но – су­ге­стив­но ан­ке­ти­рам про­ла­зни­ке, али љу­ди с ма­глом у очи­ма, са­мо сле­жу кључ­ним ко­сти­ма – да се дим­њак (ко­ји се об­ру­ша­ва) по­пра­ви истог тре­нут­ка, ка­да је при­ме­ће­но да се об­ру­ша­ва, са­зи­да или укло­ни с гла­ве ку­ће, пре не­го што од­ва­ље­на ци­гла раз­лу­па не­чи­ју лоба­ њу, не­го да се од ње­го­вог об­ру­ша­ва­ња пра­ви цир­кус? Дру­го: упо­зо­ре­ ње да се дим­њак об­ру­ша­ва до­би­ја­ју са­мо пе­ша­ци ко­ји зна­ку при­ла­зе с ли­ца, али не и пе­ша­ци ко­ји му при­ла­зе од­о­страг, што у нај­ма­њу ру­ку ни­је по­ште­но. Јер, тек ка­да про­ђу кроз зо­ну об­ру­ша­ва­ња дим­ња­ка, пе­ ша­ци при­сти­гли од­о­страг, ако се освр­ну (ја се освр­нуо), са­зна­ју са та­бле на зна­ку да су им гла­ве би­ле у опа­сно­сти. У ства­ри, ни­с у. Ка­ко ре­кох: на ме­сту где је знак, не­ма дим­ња­ка?! Укло­ни­ће јед­ном и тај знак, ка­да ви­де да не­ма дим­ња­ка, али тај дим­њак ће се и да­ље об­ру­ша­ва­ти. По­ја­ва се зо­ве: срп­ско про­клет­ство дим­ња­ка ко­ји се об­ру­ша­ва.

(2009)

340

ПА­РОХ НА СЛУ­ЖБЕ­НОМ ПУ­ТУ

„Од ка­да сте па­рох у Цр­кви Све­те Пет­ке?” „Од пре го­ди­ну да­на.” „Ода­кле сте до­шли у Сур­чин?” „А, то је сло­же­на и ду­гач­ка при­ча за је­дан но­вин­ски раз­го­вор.” „По­ку­шај­мо.” „У Сур­чин сам до­шао из Ве­ли­ке Бри­та­ни­је. Зад­њих два­на­ест го­ ди­на био сам све­ште­ник у на­шој па­ро­хи­ји у Дар­би­ју, сред­ња Ен­гле­ска, бли­зу Но­тин­ге­ма, Ше­фил­да... Ис­пу­ни­ла ми се же­ља и са­да сам ов­де. У слу­жби са мном су још три све­ште­ни­ка: про­то­је­реј Дра­ги­ша То­па­ло­ вић, је­реј Стра­хи­ња Го­ли­јан и про­то­је­реј Бран­ко Ми­лан­ко­вић. Ве­ли­ка је сур­чин­ска па­ро­х и­ја.” „А ви сте?” „Сло­бо­дан Ра­дој­чић, про­то­је­реј-ста­вро­фор и ста­ре­ши­на Хра­ма Све­те Пет­ке у Сур­чи­ну.” „Ода­кле сте ро­дом?” „Сре­мац. Ро­д ио сам се у Мо­ро­ви­ћу, код Ши­да. Био сам кли­рик Срем­ске епар­х и­је и имао сам два­де­сет пет го­ди­на, ка­да ми је вла­ди­ка за­пад­но­е­вроп­ски, го­спо­дин Ла­врен­ти­је, до­де­лио па­ро­х и­ју у Лин­ц у, 1980. го­ди­не.” „Чи­ме сте за­слу­жи­ли од­ла­зак у цр­кве­ну ди­пло­ма­ти­ју?” „Не бих о се­би... У тој ау­стриј­ској ре­ги­ји ука­за­ла се по­тре­ба за све­ ште­ни­ком, због ве­ли­ког бро­ја на­ших рад­ни­ка, за­по­сле­них у хе­миј­ској и ме­тал­ној ин­ду­стри­ји, у же­ле­за­ри. По­сто­ја­ли су клу­бо­ви Ју­го­сло­ве­на, али они су са­мо сме­та­ли и му­ти­ли во­ду. Ва­жну уло­г у у осни­ва­њу Срп­ ске пра­во­слав­не па­ро­х и­је у Лин­цу, од­и­грао је би­скуп док­тор Ца­у ­нер. Он је у пи­сму вла­ди­ки Ла­врен­ти­ју пред­ло­жио да по­ша­ље све­ште­ни­ка у же­ле­за­ру, та­мо су ра­ди­ли та­ко­зва­ни Ју­го­сло­ве­ни, ме­ђу њи­ма је би­ло 341

Жељко Марковић

и Ср­ба, па да се тај свет не оту­ђи... И ја сам, ка­сни­је, ус­по­ста­вио од­лич­ ну са­рад­њу са би­ску­пом Ца­у ­не­ром.” „Шта је био њи­хов ин­те­рес да се у Лин­цу осну­је Срп­ска пра­во­слав­ на па­ро­х и­ја?” „На­ше па­ро­хи­је су и у Салц­бур­г у, Ин­сбру­ку, Ре­ген­цу... а у Лин­цу, пи­та­те? Па, ви­ди­те, ни­шта ту не­ма чуд­ног. Све је ло­гич­но. Ау­стри­јан­ци су ре­ли­ги­о­зан свет, и то се за­па­жа на сва­ком ко­ра­ку, ка­ко у по­на­ша­њу, та­ко у оп­хо­ђе­њу. Ка­то­лич­ки све­ште­ник у же­ле­за­ри у Лин­цу, из­ве­стио је би­ску­па Ца­у ­не­ра о ло­шем ста­њу ме­ђу срп­ским рад­ни­ци­ма и пре­по­ ру­чио му да би би­ло по­жељ­но да у фа­бри­ку до­ђе пра­во­слав­ни све­ште­ ник. Па­ро­х и­ја је осно­ва­на пре мог до­ла­ска. Ау­стри­јан­ци су би­ли ја­ко ко­рект­ни пре­ма на­ма. Ди­је­це­за њи­хо­ва, обез­бе­ди­ла нам је у по­чет­ку, осим сме­шта­ја за па­ро­ха, и њи­хо­ву цр­кву у ин­ду­стриј­ској зо­ни Лин­ца. Ка­с ни­је смо је и от­к у ­п и­л и, жи­во­п и­с а­л и, и да­нас је то срп­ска Цр­к ва Све­тог Ва­си­ли­ја Остро­шког. Ка­да одем у Линц, ви­дим да је то ве­ли­ка Цр­кве­на оп­шти­на, сте­ци­ште на­шег све­та у том ре­ги­о­ну Ау­стри­је. И не са­мо на­шег све­та, око Лин­ца жи­ви ве­ћи број фолк­сдој­че­ра, по­ре­клом из Ру ­ме и окол­них се­ла, зна­те. Та­ко у Тра­у ­ну, по­ред Лин­ца, по­сто­ји Рум­ска ули­ца, на­зва­на тим име­ном, за­то што су тај део пред­гра­ђа на­ се­ли­ли фолк­сдој­че­ри по­ре­к лом из на­шег Сре­ма, а нај­број­ни­ји су из Ру­ме и Вог­ња. Не­ки од њих су до­ла­зи­ли код нас на бо­го­слу­же­ња. „У срп­ску цр­кву у Лин­цу? Ка­ко об­ја­шња­ва­те тај фе­но­мен?” „Сви во­ли­мо свој за­ви­чај! Зна­те, не­где у ду­би­ни ду­ше ти љу­ди, па и њи­хо­ва де­ца, по­том­ци, осе­ћа­ју да им је за­ви­чај Срем, да по­ти­чу са ових на­ших про­сто­ра. Има све­га, па и ме­ша­них бра­ко­ва. На при­мер, фолк­сдој­чер Ге­орг То­сман из Ру­ме – ми, Ср­би, зва­ли смо га Ђу­ра – че­ сто је до­ла­зио код нас на бо­го­слу­же­ња са сво­јом су­пру­гом Бо­сиљ­ком. Био је срп­ски зет. Бо­сиљ­ка је из Ли­по­ли­ста у Ма­чви, а ње­го­ви пре­ци су се из Тра­у ­на до­се­ли­ли у Ру­му. Пред крај Дру­гог свет­ског ра­та, Ђу­ри­на фа­ми­ли­ја у стра­х у од од­ма­зде вра­ти­ла се у ау­стриј­ску по­стој­би­ну... У око­ли­ни Лин­ца, па и у са­мом гра­ду, на­рав­но, упо­знао сам мно­ге срем­ ске, али и ба­нат­ске фолк­сдој­че­ре и њи­хо­ве по­том­ке, а и мно­ги од њих су зна­ли за ме­не – био сам је­ди­ни срп­ски све­ште­ник у Лин­цу – при­ ла­зи­ли су ми на бо­го­слу­же­њи­ма, на бан­ке­ти­ма, на ули­ци, при­ли­ком по­се­те бол­ни­ци... На­го­ве­сте ми да су од­о­здо из Сре­ма... То је био леп осе­ћај за ме­не, ве­руј­те.” „Да ли сте упо­зна­ли не­ког Шва­бу из ва­шег Мо­ро­ви­ћа?”

342

Чекајући воз из Винковаца

„Да, је­сам... Е, то је баш ин­ те­ре­сан­тан слу­чај! Отац тог Шва­ бе био је иму­ћан чо­век, вла­сник мли­на у Мо­ро­ви­ћу, а ка­да је по­ ро­ди­ца са дру ­гим њи­хо­вим су­ на­род­ни­ци­ма из­бе­гла пред крај Дру ­гог свет­ског ра­та у Ау­стри­ју, мој по­зна­ник био је ма­ло де­те. За­ чу­ди­ло ме је да од­лич­но го­во­ри срп­ски је­зик! И зна­те шта ми је од­го­во­рио: ње­го­ви су, ка ­же, го­ во­ри­ли срп­ски је­зик у ку­ћи, а на ули­ци не­мач­ки. Сад сам се се­тио и јед­ног Шва­бе из Пан­че­ва, ко­ји је та­ко­ђе био де­те, ка­да су ње­го­ви по­бе­гли у Ау­с три­ју, име сам му за­б о­ра ­вио... Био је ре­до­ван на сва­кој на­шој фуд­бал­ској утак­ми­ ци и имао је оби­чај да ми при­ђе и са­л у ­ти­ра: ’Ја сам из Пан­че­ва! Сло­бо­дан Ра­дој­чић: „У вре­ме бом­бар­до­ва­ња И то је све што знам да ка­жем!’ Ср­би­је, јед­на де­ле­га­ци­ја ан­гли­кан­ских све­ ште­ни­ка, сви Ен­гле­зи, до­шли су код нас Било је, за­и­с та, ин­те­ре­с ант­них у Дар­би да из­ра­зе со­ли­дар­ност са на­ма су­с ре­т а у Лин­ц у, на­р о­ч и­т о на Ср­би­ма.” фуд­бал­ским утак­ми­ца­ма.” Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић (2016) „Ви сте на­ви­јач?” „Не, не. Ја сам играч! Има­ли смо та­мо наш фуд­бал­ски клуб и ја сам шест и по го­ди­на играо за ње­га. Го­сто­ва­ли смо по мно­гим ме­сти­ ма у око­ли­ни Лин­ца и увек је у гле­да­ли­шту би­ло и фолк­сдој­че­ра из на­ших кра­је­ва, нај­ви­ше из Сре­ма.” „Ка­ко сте их пре­по­зна­ва­ли? На­ви­ја­ли су за клуб у ко­јем сте игра­ ли? Го­во­ри­ли су срп­ски је­зик?” „Ја сам их и у гле­да­ли­шту и на ули­ци пре­по­зна­вао по ше­ши­ри­ма.” „Цр­ним срем­ским ше­ши­ри­ма. Да ли то зна­чи да су им ше­ши­ри у Ау­стри­ји слу­жи­ли, пре све­га, као не­ка вр­ста за­ви­чај­не иден­ти­фи­ка­ци­је?” „Да, по ше­ши­ри­ма... Та­ко су се ’иден­ти­фи­ко­ва­ли’, тач­но! Ка­да их угле­дам са цр­ним ше­ши­ри­ма, знам да су на­ши из Сре­ма.”

343

Жељко Марковић

„Ма­ло зна­мо, за­пра­во ни­шта, о суд­би­на­ма срп­ско-не­мач­ких бра­ ко­ва из Сре­ма и дра­ми та­квих ме­шо­ви­тих по­ро­ди­ца у ха­о­с у пред крај Дру­гог свет­ског ра­та. Ве­ли­ка те­ма, зар не?” „Сла­жем се с ва­ма, ве­ли­ка те­ма... По­ме­нуо сам Ру­мља­ни­на Ђу­ру То­сма­на и ње­го­ву же­ну Бо­сиљ­ку из Ли­по­ли­ста. По­зна­вао сам ви­ше ме­ шо­ви­тих по­ро­ди­ца из Лин­ца и око­ли­не. Зна­те, ве­ро­ват­но је при­род­но да се де­ца и по­том­ци из срп­ско-не­мач­ких бра­ко­ва у од­ре­ђе­ној фа­зи са­ зре­ва­ња за­ин­те­ре­су­ју за сво­је, да та­ко ка­жем, сре­мач­ке ко­ре­не... И ево вам при­мер јед­не же­не – лич­но сам је по­зна­вао, жи­ве­ла је у Лин­цу – има­ла је три го­ди­не, ка­да је пред крај Дру­гог свет­ског ра­та са ро­ди­те­ љи­ма, оцем Нем­цем и мај­ком Срп­ки­њом, на­пу­сти­ла род­ну ку­ћу у Сре­му и у из­бе­глич­кој ко­ло­ни фолк­сдој­че­ра до­спе­ла у Ау­стри­ју. Се­ћам се да је го­во­ри­ла срп­ски је­зик. Сва­ко­га да­на уз по­моћ мај­ке са­вла­да­ва­ла је не­ко­ли­ко стра­ни­ца ћи­ри­ли­це.” „Да ли сте се у Ау­стри­ји сре­та­ли и са фолк­сдој­че­ри­ма из Сур­чи­на? Ов­де су жи­ве­ли у Ши­ро­ком шо­ру, Ули­ца Мар­ка Ра­ба, крај око Ко­сов­ ске ули­це.” „Да, по­зна­то ми је... Та­мо, код Ко­сов­ске ули­це, та­мо је ста­ро не­мач­ ко гро­бље, али у ја­ко, ја­ко ло­шем ста­њу.” „По­се­тио сам... не­ма га ви­ше!” „У Сур­чи­ну су Нем­ци има­ли две цр­кве и обе су по­ру­ше­не по­сле Дру­гог свет­ског ра­та. Што се ти­че њи­хо­вог де­ва­сти­ра­ног гро­бља, лич­но ћу на­сто­ја­ти да се не­што пре­д у­зме. Пре не­ки дан, кад је наш вла­ди­ка ту био, раз­го­ва­рао сам са пред­сед­ни­ком Оп­шти­не Сур­чин, да се не­мач­ ко гро­бље уре­ди. Раз­го­ва­ра­ћу и са би­ску­пом из Лин­ца, да и они узму уче­шће у сре­ђи­ва­њу не­мач­ког гро­бља у Сур­чи­ну. Код нас то иде до­ста те­шко.” „У ка­квом су ста­њу срп­ска гро­бља у Ау­стри­ји?” „Има их ви­ше из Пр­вог и Дру­гог свет­ског ра­та, а гро­бља, ко­ја су ме­ни по­зна­та, сва су уре­ђе­на. На гро­бљу у Мат­ха­у­зе­ну са­хра­ње­но је пет хи­ља­да Ср­ба. Ме­ђу­тим, из­ван зи­ди­на ло­го­ра, у Аша­х у, по­ред Ду­на­ва, по­сто­ји јед­но ма­ње по­зна­то срп­ско гро­бље. Искрен да бу­дем, ни ми ни­ смо зна­ли за ње­га, док на гро­бље ни­су до­шли у по­се­ту на­ши рат­ни­ци из Пр­вог свет­ског ра­та. А та­мо, у Аша­х у, са­хра­ње­но је три хи­ља­де на­ших Ср­ба! О том гро­бљу ста­ра се ау­стриј­ско удру­же­ње Цр­ве­ни крст. Име­ на Ср­ба уре­за­на су на пло­ча­ма. И не са­мо то! У књи­га­ма је за­ве­де­но за сва­ког са ­х ра­ње­ног, ме­сто ње­го­вог ро­ђе­ња, срез, итд. По­сле по­ме­на, 344

Чекајући воз из Винковаца

ко­јег смо слу­жи­ли на гро­бљу у Аша­х у, ор­га­ни­зо­ва­ли смо ма­ло по­слу­ же­ње у Лин­цу, и та­да су ми при­шла два Ау­стри­јан­ца из де­ле­га­ци­је ко­ја је до­че­ка­ла на­ше рат­ни­ке, и упи­та­ла ме шта мо­г у да учи­не за нас? За­ мо­лио сам их да ми да­ју име­на свих Ср­ба са­хра­ње­них у Аша­х у и са­да се ти по­да­ци чу­ва­ју у ар­х и­ви на­ше срп­ске цр­кве у Лин­цу и у ар­х и­ви Епар­хи­је ша­бач­ко-ва­љев­ске код епи­ско­па Ла­врен­ти­ја... да, та­ко је би­ло... Из Ау­стри­је сам оти­шао на слу­жбу у Фран­цу­ску, и био сам у Па­ри­зу од 1989. до 1995. го­ди­не, та­мо је на­ша Цр­ква Све­тог Са­ве. Из Фран­цу­ске сам оти­шао у Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју, а то је по­себ­на при­ча.” „По­себ­на при­ча? За­што?” „Та­мо је ку­пље­на ве­ли­ка ан­гли­кан­ска цр­ква, са­да у вла­сни­штву СПЦ. Ка­да се ука­за­ла по­тре­ба за па­ро­хом, пре­ме­штен сам из Лин­ца у Дар­би. Зад­њих три­де­сет го­ди­на био сам на ми­си­о­нар­ском ра­ду у Ау­стри­ји, Фран­ цу­ској, Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и на Мал­ти. Чуј­те, сви смо те­шко под­но­си­ли рат у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји и то што се до­га­ђа са на­шим Ср­би­ма и са Ср­би­ јом. Ни­је би­ло ла­ко у Ен­гле­ској слу­ша­ти ка­ко вас из да­на у дан кле­ве­ћу и оцр­њу­ју, а ни­сте та­кви... Зна­те да ни­сте та­кви! – Е, да вам ис­при­чам... У Дар­би­ју је био је­дан ан­гли­кан­ски све­ште­ник, отац Бра­јан, и он је ја­ко до­бро жи­вео с на­ма Ср­би­ма. И док је тра­јао рат у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји, за­зво­ни отац Бра­јан на мо­ја вра­та, скло­пи ша­ке пре­да мном и за­ва­пи: ’Оче, опро­сти ми! Опро­сти! Опро­сти!...’ – За­што, ре­кох. За­што да вам опро­стим? – ’Опро­сти, оче, због ово­га што мо­ја зе­м ља ра­ди срп­ском на­ро­д у! То ми Ен­гле­зи не ми­сли­мо... То је став вла­де, али не и на­ро­да! Опро­сти, оче!...’ Је­два сам га за­у­ста­вио. Шта је ин­те­ре­сант­но, отац Бра­ јан је ка­сни­је пре­шао у пра­во­слав­ну ве­ру и по­стао све­ште­ник, об­и­шао је на­ше ма­на­сти­ре по Ср­би­ји... У Ан­гли­кан­ској цр­кви ти­ња јед­но неза­ до­вољ­ство, на­ро­чи­то је до­шло до из­ра­жа­ја то­ком ра­та у бив­шој Ју­го­сла­ ви­ји, и је­дан број њи­хо­вих све­ште­ни­ка пре­шао је у пра­во­сла­вље под ју ­рис­дик­ци­ју Си­риј­ске, од­но­сно Ан­ти­о­х иј­ске пра­во­слав­не цр­кве. У вре­ме бом­бар­до­ва­ња Ср­би­је, јед­на де­ле­га­ци­ја ан­гли­кан­ских све­штени­ка, сви Ен­гле­зи, до­шли су код нас у Дар­би да из­ра­зе со­ли­дар­ност са на­ма Ср­би­ма. Не­ка се то зна! А од Сур­чи­на­ца, ко­га сам срео, да вам ка­жем, по­што сте пи­та­ли, срео сам јед­н у фолк­сдој­чер­к у, али у Сто­ко­трен­т у, ме­сто у Ен­гле­ској, и то на бан­ке­т у пред мој по­вра­так у Ср­би­ју. То је ме­сто чу­ве­но по ин­ду­стри­ји пор­це­ла­на и та­мо има мно­го на­шег све­та. При­ла­зи ми, да­кле, јед­на ста­ри­ја го­спо­ђа и ка­же: ’Оче, ја­ко сам жа­ло­ сна што нас на­пу­шта­те, а исто­вре­ме­но сам и ра­до­сна за­то што од­лази­те 345

Жељко Марковић

у мо­је род­но ме­сто... По­здра­ви­те ми Сур­чин!’ Та Не­ми­ца се уда­ла за јед­ног на­шег Ср­би­на еми­гран­та. Ни­ко не за­бо­ра­вља свој за­ви­чај!” „За­што сте се вра­ти­ли у Ср­би­ју?” „Же­ља ми је би­ла да се вра­тим у Ср­би­ју, ов­де у род­ни Срем. До­ста ми је би­ло бе­лог све­та. Са­да сам у Сур­чи­ну, по бла­го­сло­ву епи­ско­па срем­ског го­спо­ди­на Ва­си­ли­ја. Ја сам за­до­во­љан. Ср­це ми је пу­но. Ово је мо­ја зе­мља и ов­де се нај­бо­ље осе­ћам.” „Ре­ци­те ми не­што о се­би.” „О се­би? Ни­сам ја ва­жан, пи­ши­те о цр­кви.” „Брач­ни ста­т ус?” „Оже­њен, су­пру­га про­ти­ни­ца Ду­шан­ка жи­ви са мном, ов­де у Сур­ чи­ну, има­мо че­тво­ро де­це и сва су у Ен­гле­ској.” „Шта спа­са­ва Ср­би­ју?” „Мо­ли­тва.”

(2009) * * * Се­дам го­ди­на по­сле на­шег пр­вог су­сре­та и раз­го­во­ра у ње­го­вој кан­це­ла­ри­ји у са­вр­ше­но сре­ђе­ној пор­ти цр­кве у Сур­чи­ну, свра­ћам са же­ном, на про­пу­то­ва­њу по бе­о­град­ском Сре­м у, у Цр­кву Све­те Пет­ке и 16. апри­ла 2016, раз­го­ва­рам са све­ште­ни­ком Сло­бо­да­ном Ра­дој­чи­ћем, ста­ре­ши­ном хра­ма, у ис­тој про­сто­ри­ји у ко­јој је у ја­ну­а­ру 2009, при­мио фо­то-ре­пор­те­ра и ме­не. Осла­био је и у ње­го­вој по­ја­ви и у очи­ма на­ слу­ћу ­јем ло­ше ве­сти. Ка ­же ми да је пре­ж и­вео ве­ли­к у лич­н у дра­м у, те­шко је обо­лео, жи­вот му је ви­сио о кон­цу и, уз Бож­ју по­моћ, спа­си­ли су га хи­рур­зи у ино­стра­ној бол­ни­ци. Опо­ра­вио се и са­да се осе­ћа до­ бро. Де­ца су му и да­ље у Ен­гле­ској. По­кло­нио сам му књи­г у Пи­сма са Жит­ног тр­га. А 25. ма­ја 2018, опет сам у Сур­чи­ну, и у по­сле­по­днев­ним ча­со­ви­ма, у по­врат­ку за Но­ви Сад, сти­жем да на­вра­тим и у Цр­кву Све­те Пет­ке. Рас­пи­т у­јем се за све­ште­ни­ка Ра­дој­чи­ћа и са­зна­јем да је упра­во сти­гао из Ба­тај­ни­це. „Ка­ко је са здра­вљем?” пи­там мој цр­кве­ни из­вор. „Пот­пу­но се опо­ра­вио и оба­вља сво­је уо­би­ча­је­не па­стир­ске ду­жно­ сти. Хо­ће­те да га по­зо­вем да иза­ђе? Тре­нут­но ру­ча са по­ро­ди­цом.”

346

Чекајући воз из Винковаца

„Не­мој­те га пре­ки­да­ти”, за­мо­лио сам. „Не­ка. Идем ипак да га по­зо­вем”, на­ва­љу­је мој из­вор. „Ко га тра­жи?” „Не, мо­лим вас... не­мој­те...” по­ку­ша­вам да га од­вра­тим од на­ме­ре да по­диг­не са руч­ка све­ште­ни­ка Ра­дој­чи­ћа. „У ре­ду, по­здра­ви­ћу га... Ва­ше име? – Би­ће му пре­не­то, не бри­ни­те!”

347

ЖИ­ВЕ­ТИ КАО ПАС НА СПРУ­ДУ

Фраг­мен­ти из бе­о­град­ског Сре­ма Гра­ви­та­ци­о­но стру­ја­ње Бе­о­гра­да, пре­ко сво­јих ва­зал­них пре­чан­ ских оп­шти­на Зе­му­на и – Сур­чи­на, ае­ро­дром­ске ва­ро­ши (нај­мла­ђе бео­ град­ске Оп­шти­не), ко­ја се пре не­ку го­ди­ну од­ле­пи­ла, је­два не­ка­ко, од по­се­сив­ног ком­ши­је ис­под Ми­ле­ни­јум­ске ку­ле, осе­ћа се ду­бо­ко уну­тар сав­ско-ду­нав­ских во­де­них ра­шљи Сре­ма, све до от­при­ли­ке вир­ту­ел­них Ши­ма­но­ва­ца у до­њо­срем­ској Оп­шти­ни Пе­ћин­ци. Ме­ђу­тим, ка­та­стар­ ска гра­ни­ца из­ме­ђу те­ри­то­ри­је Бе­о­гра­да и те­ри­то­ри­је кон­ти­нен­та Сре­ ма, од­но­сно АП Вој­во­ди­не, по­ву ­че­на је пан­тљи­ком пре­ко зе­м ља­не по­га­че, об­ра­ђе­не пу­ста­ре, из­ме­ђу срем­ских Ши­ма­но­ва­ца (по­зив­ни број 022) и бе­о­град­ског Пе­тров­чи­ћа (по­зив­ни број 011), око два­де­сет пет ки­ло­ме­та­ра се­ве­ро­за­пад­но од пре­сто­нич­ких спа­ва­о­ни­ца, под­руч­је од ко­јег по­чи­ње Вој­во­ди­на. Па­пи­ри та­ко пи­шу, али шта ка­же жи­вот? Ако од пре­ла­ска „гра­ни­це” код Ши­ма­но­ва­ца по­чи­ње те­ри­то­ри­ја Вој­во­ди­не, да ли су он­да Зе­м ун и Сур­чин (још увек) у Сре­м у? И шта је у тим при­ град­ским пре­чан­ским (срп­ско-хр­ват­ско-не­мач­ко-сло­вач­ким) људ­ским ста­ни­шти­ма у ин­те­ре­сној сфе­ри Бе­о­гра­да, оста­ло од Сре­ма, тј. од ста­ рог Сре­ма? Пе­тров­чић. Цво­ко­ћем кроз Глав­ни шор. Пра­ти ме ко­вр­џа­ви, учич­ ка­ни пас, под­ви­је­ног ре­па, уз­дрх­тао, пла­шљив, ус­пут га усре­ћу­јем ко­ ма­ди­ћи­ма ки­фле. А у ства­ри ра­дим у број­ге­лов­ској су­ма­гли­ци пу­стог, бе­ш ум­ног, не­по­крет­ног пре­по­дне­ва, оп­чи­њен вит­ком све­тло­ж у­том фи­гу­ром ле­пу­шка­сте срп­ске Цр­кви­це Све­тог Јо­ва­на, за­бо­де­не на ле­дини у оче­ру­па­ном др­ве­ћу. У пра­зан пла­ви ау­то­бус бе­о­град­ског ГСП-а (бр.

604, блок 45) ула­зи је­ди­на пут­ни­ца, де­бе­ла, за­бри­ња­ва­ју­ће ве­се­ла, бр­ка­ та же­на с цр­ко­ти­ном жу­те ли­си­це око вра­та. И с дла­ка­вом бра­да­ви­цом на но­с у. Уре­за­не ле­пе­зе на за­ба­ти­ма ку­ћа, зра­ке сун­ца у тро­у ­гло­ви­ма, 348

Чекајући воз из Винковаца

Ку­ћа Жи­ке Ра­до­са­вље­ви­ћа у Пе­тров­чи­ћу (2016) Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић

по­не­ко све­ви­де­ће око на фа­са­да­ма. Срем. То је још увек Срем. Сто­го­ ди­шња ко­то­ба­ња, го­блен у др­ве­т у, згу ­ж ван и по­це­пан у дво­ри­шту мр­тве, на­бу­бре­ле ку­ће Жив­ка Ву­ка­со­ви­ћа и ње­го­ве се­стре Ве­ри­це Ми­ ро­са­вље­вић (по­кој­них вла­сни­ка). Кад, гле оп­ти­ми­зма! До­ми­нант­на, нар­ци­со­ид­на, ле­па ку­ћа-па­ла­та с ори­ги­нал­ном фа­сад­ном ко­зме­ти­ком шпан­ског зи­да, де­до­ви­на Жи­ке Ра­до­са­вље­ви­ћа, че­тр­де­се­то­го­ди­шњег ака­дем­ског фар­ме­ра из фа­ми­ли­је не­ка­да имућ­них ста­ро­се­де­ла­ца („Ово су сти­ца­ле ге­не­ра­ци­је.”). Пред­ње дво­ри­ште, за­ли­ве­но бе­то­ном, ца­кли се од чи­сто­ће. У овој ку­ћи, по­ми­слих ула­зе­ћи кроз ши­ром отво­ре­ну ка­пи­ју, жи­ве бо­га­ти и за­до­вољ­ни љу­ди. Жи­ку за­ти­чем у по­слу на дво­ ри­шту, ме­ђу кан­та­ма с мле­ком. Ње­гов на­след­ник, ма­ли Ми­ло­рад, но­ си­лац де­ди­ног име­на, игра се под над­стре­шни­цом куј­ни­це. „До­ђе ми да мле­ко про­ли­јем у ка­нал!” ку­ка Ра­до­са­вље­вић. „У штала­ ма сам ра­нио че­тр­де­сет му­за­ра. Пла­ћао сам Ру­му­не да ми ра­де. А са­да му­зем три кра­ве.”

349

Жељко Марковић

„Ко је кри­вац за та­кво ста­ње?” „А ко би био? Ја вас пи­там! Ја ни­сам... Др­жа­ва! Ова др­жа­ва до­ве­ла је се­ља­ка до про­сјач­ког шта­па! Ве­руј­те, да ми же­на не при­ма пла­т у у др­жав­ној фир­ми, и да ми ма­ма не­ма пен­зи­ју од по­кој­ног оца, не би имао ни да пла­тим ме­сеч­ни ра­чун за стру­ју.” Ни­шта по­бли­же не зна­мо о Жи­ки­ном пра­де­ди Фи­ли­пу Ра­до­са­вље­ ви­ћу, осим да му је три­де­се­тих го­ди­на XX сто­ле­ћа бу­ђе­лар био по­де­бљи; да је за ле­ђи­ма, осим под­ра­зу­ме­ва­ју­ће же­не, ко­ја га је во­ле­ла, имао ста­ бил­ну и раз­ви­је­ну по­ро­дич­ну еко­но­ми­ју и ло­ги­сти­ку, ка­да се на пла­цу (не­што ма­њем од хек­та­ра) од­лу­чио за град­њу гра­ђан­ске ку­ће у Пе­тров­ чи­ћу (ро­ђе­ном бра­ту Кар­лов­чи­ћа), ку­ће ду­жом, с тре­мом на дво­ри­шној стра­ни, ко­ја се из­ме­ђу Два свет­ска уби­ја­ња ше­пу­ри­ла као екс­клу­зи­ви­ тет Пе­тров­чи­ћа, стил­ски спе­ци­фи­кум кон­ти­нен­та Сре­ма. У том стату­ су је и са­да. Ку­ћа Ра­до­са­вље­ви­ћа, са­зи­да­на 1928, та­ква је од по­стан­ка; ка­ко не­кад, та­ко и са­да, ње­на фа­са­да је све­тло­сна уди­ца за ко­ју се око, ма­кар и у пре­ле­ту, за­ку­ца­ва као му­ши­ца за лам­пу, са­мо од се­бе. Спо­ља укра­ше­на, од олу­ка до ли­ни­је ви­со­ке бор­до сокл, ре­љеф­ним вер­ти­кал­ ним и (по­лу)кру­жним тра­ка­ма све­тло­о­кер бо­је, осве­тље­на са пет си­ме­ трич­них ве­ли­ких про­зо­ра, по два иста, за­о­бље­на и при­љу­бље­на је­дан уз дру­ги с ле­ве и де­сне стра­не фа­са­де, и је­дан коц­ка­сти про­зор у злат­ној сре­ди­ни ку­ће, сва­ки про­зор опер­ва­жен лајс­на­ма, с бе­лим ро­лет­на­ма, не­ка­да ша­л у­ка­тра­ма. Ула­зи у авли­ју Сло­бо­дан Је­ли­чић, бро­до­лом­ник про­па­ле фир­ме. По­ву­као се на се­ло. До­ђош. Ро­ђен у Па­ра­ћи­ну. Из­раз ње­го­вог ли­ца упу­ ћу­је на не­ку му­ку. „Жи­ко”, до­ви­к у ­је узру ­ја­но, с ка­п и­је, „ко­за ми из­ба­ц и­ла ју ­т рос мр­тво ја­ре, тре­ба ми три ба­ле се­на... ако мо­же до пен­зи­је...” „Мо­же, Бо­ба­не”, ка­же Ра­до­са­вље­вић. „Шта се де­си­ло с ко­зом?” упи­тао сам чо­ве­ка. „За­што је по­ба­ци­ла?” „Ја сам ома­нуо, жао ми је... ја­ко ми је жао...” Је­ли­чић треп­ће очи­ма у де­бе­лим со­чи­ви­ма, ску­пље­них ра­ме­на. „Во­дио сам је код јар­ца, ми­слио сам да ни­је сја­ре­на. А би­ла је бре­ме­ни­та, пре­шла тер­мин, а ни­је по­ка­зи­ ва­ла зна­ке. Ма­ла је, мр­ша­ва, не­ма сто­мак, ни­сам при­ме­тио да има ја­ре у се­би. Да вам отво­ре­но ка­жем, ја сам си­лом при­ли­ка у ово­ме; не­мам ис­к у­с тва са се­љач­к им по­сло­ви­ма, ра­д ио сам це­лог ве­ка у др­жав­ној фир­ми До­њи Срем, док ни­је оти­шла у сте­чај, имам и ма­ло шко­ле, за­вр­ шио ви­ши ко­мер­ци­јал­ни смер. Му­ка ме на­те­ра­ла, при­ја­те­љу, да до­ђем 350

Чекајући воз из Винковаца

у Пе­тров­чић и да се бак­ћем са ко­за­ма. И по­звао ве­те­ри­на­ра да јој да ин­јек­ци­ју за сти­м у­ланс, да би тра ­ж и­ла јар­ца. Он јој дао ин­јек­ци­ју и убио ја­ре. Ни­је при­ме­тио да је ко­за сја­ре­на.” „Ка­кав је то ве­те­ри­нар ко­ји ни­је при­ме­тио да је ко­за бре­ме­ни­та?” „Шта ја знам... ни­је при­ме­тио... Да је чо­век при­ме­тио, не би јој да ин­јек­ци­ју за сти­м у­ланс. И ју ­трос, си­ро­ти­ца, из­ба­ци мр­тво... Пла­као сам ко ма­ло де­те.” „Ка­ко је ко­за?” „До­бро. До­бро. Хва­ла бо­г у. Ко­за ће пре­жи­ве­ти.” „А ка­ко је ва­ма у Пе­тров­чи­ћу?” „Ни­ка­ко. Про­паст, при­ја­те­љу. Ка­та­стро­фа! Ово ви­ше ни­је жи­вот. Чо­век, ваљ­да, има и по­тре­бе ви­шег ре­да, да жи­ви као чо­век, а ја жи­вим да би пре­жи­вео.”

2. Беч­мен. Два на­бил­до­ва­на пит бу­ла, сли­на­вих гу­би­ца, ву­ку на лан­ ци­ма, пре­ко рас­кр­шћа, с ку­лом тран­сфор­ма­то­ра у пр­вом пла­ну, дво­ ји­ц у дри­па­ца, ко­ји се иза сво­јих за­стра­ш у ­ју­ћих жу ­тих гла ­ди­ја­то­ра тре­су на лан­ци­ма као кр­пе­не лут­ке (хо­ће ме ке­ро­ви у овој ре­пор­та­жи). За­зја­вам, по­диг­ну­те краг­не, кроз ма­ло жи­вљи и ма­ње си­вљи, а сва­ка­ко ве­ћи и број­ни­ји Беч­мен, до пред крај Дру­гог свет­ског уби­ја­ња, убе­дљи­ во ве­ћ ин­ско не­мач­ко ме­с то. Пр­ви швап­ски ко­ло­ни­с ти, по­ре­к лом из Ба­вар­ске, рас­па­ко­ва­ли су ов­де ко­фе­ре се­дам­де­се­тих го­ди­на XIX ве­ка. По­ба­че­на згра­да До­ма кул­т у­ре у цен­тру: бе­тон­ски, ижвр­ља­ни ске­лет, за­ма­шних ди­мен­зи­ја, из­ли­вен на пла­цу би­кар­ни­це у ко­ју су, при­ча­ју ме­шта­ни, а по­не­што ка­же и спо­мен-пло­ча, за­ли­ве­на на бе­тон­ском по­ сто­љу, ку­ка­сти ста­ро­се­де­о­ци, ку­кољ ме­ђу Шва­ба­ма, до­во­ди­ли ком­ши­је Ср­бе и ан­ти­фа­ши­сте и ту их му­чи­ли и ли­кви­ди­ра­ли. И са тог ме­ста их ка­ми­о­ни­ма ли­фе­ро­ва­ли у ло­гор на Сај­ми­ште. Ста­ра, ома­ле­на ку­ћа на бра­зду с тро­у­гла­стим за­ба­том, не­ка­да­шња тр­шча­ра, с два ма­ла, ду­бо­ка про­зо­ра на фа­са­ди по­ме­ре­на у ле­ву по­ло­ви­ну фа­са­де, ско­ро до иви­це зи­да. Срем. И то је искон­ски Срем, не­ма сум­ње. Ако је, да­кле, ба­рок­ни или кла­си­ци­стич­ки за­бат јо­зе­фин­ске дво­вод­не ку­ће на бра­зду са за­о­бље­ ним кро­вом, во­л у­ти­ма и ме­ан­дри­ма, не­што че­м у при­да­је­мо вред­ност ау­тен­тич­ног, сре­мач­ког, он­да у Пе­тров­чи­ћу и Беч­ме­ну ско­ро да ма­ло 351

Жељко Марковић

то­га има ау­тен­тич­ног. Али, ни­је та­ко. По­зне ва­ри­јан­те ко­ло­ни­стич­ког ти­па ку­ћа, с кра­ја XVI­II ве­ка, нај­че­шће ве­зи­ва­не за Шва­бе, је­с у не­што што је бе­лег Сре­ма; али, ку­ће са тро­у ­гла­стим, шпи­ца­стим за­ба­ти­ма, од­но­сно њи­хо­ве ва­ри­јан­те, ко­је по­ти­чу још од би­зар­них (пост)тур­ских (по­л у)зе­м у ­ни­ца раз­ба­ца­них по срем­ским пу­ста­ра­ма, пре­ко на­би­ја­ча по­кри­ве­них тр­ском, че­шће су из­ме­ђу Са­ве и Ду­на­ва. У јед­ној од та­квих срп­ских ку­ћа раз­го­ва­рам са три же­не: Жив­ком Сто­ја­но­вић, вла­сни­цом ку­ће, су­пру­гом по­кој­ног Ду­ша­на, с њи­хо­вом ћер­ком Љу­би­цом Аној­ чић, уда­та у Ка­ћу (до­шла ма­ми у по­се­т у), и са ком­ши­ни­цом Ву­ки­цом Ни­ко­лић, су­пру­гом по­кој­ног Ран­ка. Жив­ка је из Кар­лов­чи­ћа, а Ву­ки­ ца из Сур­д у­ка. Жив­ка се­ди по­ред на­ја­ре­ног шпо­ре­та, бо­ле­шљи­ва. „Беч­мен­ске Шва­бе, ју на­о­па­ко, ал’ је то би­ло по­га­но! Ја се се­ћам, мо­ји су др­жа­ли тр­го­ви­ну у Кар­лов­чи­ћу, и ка­да на­ши из ата­ра ја­ве да до­ла­зе Шва­бе беч­мен­ске, то се све са­кри­ва­ло... Скла­њај ка­су из ду­ћа­на! Опљач­ка­ју нас, све нам по­ку­пе са по­ли­ца. А још су го­ре би­ле Шва­бе из Ши­ма­но­ва­ца. Упад­ну у авли­ју и пре­дај им ме­со, шун­ке, сла­ни­ну... јор­га­не, ја­сту­ке... Це­л у ку­ћу опе­ље­ше!” Ву­ки­ца: „Шва­ба Убер је хап­сио Ср­бе из овог кра­ја се­ла, све­кр­ва ми при­ча­ла. Мог све­кра, Но­ва­ка Ни­ко­ли­ћа из Беч­ме­на, по­к у ­пи­ли су у авли­ји у ча­ра­па­ма, ски­ну­ли га с мер­де­ви­на док је но­сио бра­шно и од­ ве­ли су га на Сај­ми­ште, ни­кад се ви­ше ни­је вра­тио. Мо­лио је да му до­ пу­сте да бар на­зу­је обу­ћу. Убер ни­је до­зво­лио.” Жив­ка: „У овом кра­ју се­ла, око нас, нај­број­ни­је су би­ле срп­ске ку­ће, али би­ла је и по ко­ја не­мач­ка ку­ћа. Код на­ше цр­кве би­ле су ку­ће де­да Спа­се Ра­ди­ши­ћа, чи­ка Сте­ве Ву­ја­ди­но­ви­ћа, По­по­ви­ћа ку­ће... Па, ку­ћа Ми­ле­та Ди­ми­три­је­ви­ћа, па, на ћо­шку, швап­ска, па срп­ска, па срп­ска, па швап­ска, швап­ска, па швап­ска... До­ле, од цр­кве, све је то би­ло швап­ско. Ср­ба је у Беч­ме­ну би­ло не­што ма­ло.” „Ка­ко све то зна­те?” „При­ча­ли су ми... Ово је ма­ло се­ло. Ов­де се све зна.” „Кад сте из Кар­лов­чи­ћа до­шли у Беч­мен?” „Дав­но је то би­ло. Исте го­ди­не кад сам се уда­ла за Ду­ша­на, че­тр­де­ сет де­ве­те”, ре­че Жив­ка. „Умро је сад за Бо­жић.” „Не­ма­ца ви­ше ни­је би­ло у Беч­ме­ну, ка­да сте ви до­шли?” „Не.” „Да ли су не­ки, ипак, оста­ли у се­л у?”

352

Чекајући воз из Винковаца

„Све је то по­бе­гло... Ни­је! Остао је је­дан! Бо­же, ка­ко му бе­ше име? Има­ли су ку­ћу та­мо не­где иза ба­шта... Ву­ки­це?” „Јо­хан!” ре­че Ву­ки­ца. „Јо­хан, да! Јо­хан. Био је ја­ко, ја­ко до­бар чо­век.” Ву­ки­ца: „И имао је ћер­ке, Јо­ха­ну и Ан­ге­лу. Жи­ве­ли су ов­де, си­гур­ но, два­де­сет го­ди­на по­сле ра­та. И они су од­се­ли­ли из Беч­ме­на.” Жив­ка: „Ов­де до нас, ле­во, жи­вио је не­ки Шва­ба Цви­ке­раш, та­ко су га зва­ли; а у овој ку­ћи де­сно, Шва­ба Мец­кер.” Ву­ки­ца: „А та­мо пре­ко, жи­вио је Кар­ло Сорг. Би­ло је мно­го Сор­ го­ва у Беч­ме­ну. Ту у бли­зи­ни жи­вио је и не­ки Кин­кел.” Упи­тах же­не: „Да ли је не­ко од тих Не­ма­ца, ко­ји су по­бе­гли у Не­ мач­ку и Ау­стри­ју, или не­ко од њи­хо­вих по­то­ма­ка, до­ла­зио у Беч­мен?” „Шва­ба Ни­клоз и ње­го­ва су­пру­га Со­фи­ја”, ре­че Ву­ки­ца. „Мој су­ пруг Ран­ко, ра­дио је та­да у За­бра­ну, Ти­то­вом ло­ви­шту, ту у бли­зи­ни, за­бра­нио је ма­ми, мо­јој све­кр­ви, да Ни­кло­зе при­ми у ку­ћу. ’Шва­бе су ми уби­ле оца’, ре­као је ма­ми. ’Не­ћу да ми пре­ђу праг!’ Кад су му оте­ра­ли оца на Сај­ми­ште, имао је шест го­ди­на, а се­стра осам, уда­та је у Чор­та­ нов­ци­ма. Мо­жда су Ни­к ло­зи би­ли че­сти­ти љу­ди. Ве­ру ­јем се да је­с у. Али, овај свет ни­ка­да не­ће за­бо­ра­ви­ти зло­де­ла њи­хо­вих су­на­род­ни­ка.” „Ко да­нас жи­ви у Беч­ме­ну?” Жив­ка: „Ср­би. До­се­ље­ни­ци углав­ном из уже Ср­би­је. Има их мно­го из Шу­ма­ди­је. И фуд­бал­ски клуб у Беч­ме­ну зо­ве се Шу­ма­ди­ја.” Шу­ма­ди­ја од­ра­ђу­је свој ути­цај у до­њем Сре­м у. Па, ипак, и у Беч­ ме­ну, и у ор­то­го­нал­ном Пе­тров­чи­ћу (па и у Сур­чи­ну), тач­ни­је у по­је­ди­ ним вре­мен­ским кап­с у­ла­ма ових ме­ста, још увек се мо­же, ако не на­ ди­са­ти пу­ним плу­ћи­ма, а оно, ма­кар, осе­ти­ти у слу­зни­ца­ма но­здр­ва, ко­лоњ­ски озон, ми­ри­сни свраб ста­рог Сре­ма, оног кит­ња­стог Сре­ма, чи­ји се мен­тал­ни склоп, раз­у­ме се и ет­нич­ки и еко­ном­ски ста­тус, пре­ сли­као или, бар, на­го­ве­стио на ре­љеф­ним, ко­лор­ним, раз­дра­га­ним за­ба­ти­ма и фа­са­да­ма ули­ца (со­ка­ка, шо­ро­ва) и кр­ста­стих, пра­во­у ­глих рас­кр­шћа, с ба­рок­ним и гот­ским ћи­ри­лич­ним и ла­ти­нич­ним пред­став­ ни­штви­ма Не­ба. Све су то, ипак, да не пре­те­ру­јем са по­е­ти­за­ци­јом и, по­нет гри­жњом са­ве­сти што ми се је­зик не ума­че у ма­сти­ло ли­те­рар­не но­стал­ги­је, да не лег­нем на ру­д у за­ви­чај­не ми­то­ма­ни­је, све су то са­мо од­је­ци, ане­мич­ни оти­сци про­шло­сти, фраг­мен­ти, кр­хо­ти­не и пра­ши­на. А о па­у ­чи­ни да се и не го­во­ри.

353

Жељко Марковић

3. Сур­чин. Ниг­де ма­гла ни­је та­ко гу­ста као у Сур­чи­ну. На­сту­па из ма­гле ста­ри Јо­сип Чу­ли­но­вић Јо­шка, пра­и­сто­риј­ски Сур­чи­нац, се­љак („Не­ка­да сам са пар ко­ња, об­ра­ђи­вао че­тр­де­сет ју­та­ра зе­мље!”), че­шка боц­ка­ву бра­д у и на­глим по­кре­том за­ба­да цр­ни ки­шо­бран у све гу­шћу ма­глу. Пи­там га жи­ве ли Срем­ци (још увек) у Сур­чи­ну? „Ја сам Сре­мац!” ре­че Сре­мац, об­да­рен чу ­па­вим и бра­шња­вим зу­лу­фи­ма, за­ко­ван под цр­ним ше­ши­ром с лајс­ном, слу­чај­ни про­ла­зник у те­гет ман­ти­л у и зим­ским па­п у ­ча­ма, ко­ји је на сур­чин­ској Глав­ној ули­ци, рас­кр­шће код (одав­но) по­кој­ног бир­та Ла­буд, из­ро­нио из бљу­ зга­ве ма­гле, осла­ња­ју­ћи се на скло­пље­ни ки­шо­бран за по­ро­дич­не из­ ла­ске, и са­да ми, штрец­нув­ши се што се за­ле­тео, лу­ка­вим оком узи­ма ме­ру. „Аа­а­аа... што? Што пи­та­те за Срем­це? Не­ко вас је упу­тио на ме­не?” „Не”, од­го­во­рио сам чо­ве­ку. „Али осе­тио сам да сте ста­ро­се­де­лац.” Ста­ри Чу­ли­но­вић ме пре­ме­ри од гла­ве до пе­те. „Хммм... Осе­ти­ли сте да сам ста­ро­се­де­лац? Не­ко вам је, ипак, ре­ као за Јо­шку?” „Не, ни­је! Пр­ви сте на­и­шли... Та­ко је мо­гао да на­и­ђе не­ко дру­ги.” „Уо­чин, ка­ко сте по­го­ди­ли да сам ста­ро­се­де­лац?” „Уо­чин, ли­чи­те на ста­ро­се­де­о­ца. И го­во­ри­те као ста­ро­се­де­лац.” И та­ко реч по реч... „Ви­ди­те ону ку­ћу он­де... не ту, не­го ону ис­пред... Да, да! Е, та но­ва ку­ћа са цр­ве­ним кро­вом, то је мо­ја ку­ћа. Жи­вим са же­ном и си­ном. А, та­мо низ ули­цу, на бро­ју 191, одав­де се не ви­ди, би­ла је ста­ра ку­ћа Чу­ ли­но­ви­ћа. У њој сам се ро­дио. Ту ку­ћу смо про­да­ли. Увек ми ср­це за­ и­гра кад про­ђем ону­да. Ми смо ов­де­на, у Сур­чи­ну, пи­тај бо­га од ка­да! У Сур­чи­н у ми је ро­ђен чу ­к ун­де­да Пе­тар Чу­ли­но­вић, зва­ни Пе­ра, и де­да је ов­де ро­ђен, исто се звао Пе­тар, и отац ми се звао Пе­тар! Ма­ти ми је Ева, де­во­јач­ки Бе­ло­ка­па, ка­тол­ки­ња из Но­вих Ба­но­ва­ца.” „Ду­бо­ки срем­ски ко­ре­ни.” „Ду­бо­ки, ду­бо­ки”, ре­че Чу­ли­но­вић и по­гле­да низ ули­цу. „Ма­гла. Сва­ко ве­че про­ше­там. Не мо­гу да­ле­ко, гу­ши ме у пр­си­ма. До­са­ди у ку­ћи.” „Иза­шли ма­ло на рас­кр­шће.” „Иза­шо, да.” „Чи­ка Јо­си­пе, о че­м у раз­ми­шља­те?” „Јо­шка, ов­де ме по­зна­ју као Јо­шку... О че­м у? Сти­гла ме је ста­рост и бо­лест. Идем ко луд и жде­рем сам се­бе по овој ма­глу­шти­ни.”

354

Чекајући воз из Винковаца

„У овој ули­ци сте од­ра­сли, ов­де сте пра­ви­ли то­по­ве од бла­та, а ка­ква је са­да у ва­шим очи­ма?” упи­тах ста­рог Сур­чин­ца са Ла­бу­да. „Ово са­да не ли­чи на ни­шта. Све се про­ме­ни­ло, све.” „Но­ва ли­ца, но­ви мен­та­ли­те­ти.” „Мно­го је све­та до­се­ли­ло у Сур­чин. Мно­го! А, од на­ших ста­рих Сур­чи­на­ца, одав­де са Ла­бу­да, мно­го је по­мре­ло, не­ки су про­да­ли ку­ће, од­се­ли­ли у Бе­о­град, Зе­м ун... Он­де, у оној грао ку­ћи, жи­вио је чу­ве­ни Ја­ша Фла­њак, се­љак. Одав­но је умро. По­сле су му ту жи­ви­ле две ће­ри, оне су про­да­ле ку­ћу. И оне су по­мре­ле. Па, Ма­та Ерен­та, опан­дрк­нуо, ле­пу ку­ћу имо она­мо до­ле... не ви­ди се од ма­гле... Ено, он­де код оног ау­то­ бу­ског ста­ја­ли­шта, ку­ћа с ај­нфор­том Ни­ко­ле На­гли­ћа... и он је умро... Шва­бе су до че­тр­де­сет че­твр­те жи­ви­ле у Ши­ро­ком шо­ру, са­да­шња Мар­ка Ра­ба, то је ова ов­де ули­ца, де­сно, и до­ле око Ко­сов­ске ули­це, та­мо им је и гро­бље, од­ма иза на­шег ка­то­лич­ког гро­бља, а би­ло их је и оде­на, на Глав­ној ули­ци, по­не­ка швап­ска фа­ми­ли­ја. Та­мо је би­ла вели­ ка ку­ћа фа­ми­ли­је Вит­ма­но­вих, та­мо ди сто­ји она ба­ба код оне ка­пи­је.” „Не­ми­ца?” „Не, не. Хр­ва­ти­ца. А оде­на, ди је пе­ка­ра, жи­вио је Шва­ба Емлер, а Тир­кез, ено, он­де до­ле... То је све оч­ло пред крај ра­та. Има још ста­ри фа­ми­ли­ја до­ле, пре­ма цен­тру: Да­ви­до­ви­ћи, па Ми­ле­ти­ћи-Ја­гли­це, Го­ ги­ћи, При­би­ћи... Ал’ све је то, уо­чин, сру­ши­ло ста­ре и на­пра­ви­ло но­ве ку­ће. Сур­чин ја ви­ше ско­ро да и не пре­по­зна­јем. До­ле у цен­тру и не пам­тим кад сам био. Мо­је је про­шло. Про­ле­те­ло. Та­мо, пре­ко, га­зда Бе­ри­слав Ва­врец­ки, зва­ни Бе­ља, др­жао је ка­фа­ну. Ка­ко се зва­ла... не мо­гу се се­ти­ти... Ка­фа­на код Бе­ље! Би­ло је две ка­фа­не ов­де на рас­кр­шћу. Ка­фа­на Ла­буд би­ла је пре­ко шо­ра у оној ку­ћи та­мо на ћо­шку, он­де ди је са­да Ка­си­на, ра­ни­је За­дру­гар, а ле­во, она ку­ћа та­мо, код оног зна­ка, у тој ку­ћи др­жао је ка­фа­ну тај ста­ри Бе­ља Ва­врец­ки.” „А ко је др­жао ка­фа­ну Ла­буд?” „Та је ка­фа­на би­ла ста­ра нај­ма­ње сто го­ди­на. Та­мо не­где до пе­де­ се­тих го­ди­на др­жо је не­ки Ја­ша Цр­љен, а по­сле ње­га, па до за­тва­ра­ња де­ве­де­се­тих го­ди­на, др­жао је Ан­дри­ја На­глић, зва­ни Бра­ца. Шта још оће­те да вам ка­жем, де­цо?” „Чи­ка Јо­шка, ка­ко жи­ви­те?” „Идем кроз ову ма­глу и не знам шта ћу од се­бе. Ка­ко жи­вим? Жи­ вим ка­ко мо­рам! Је­сте л’ кад­год би­ли на спру­д у?” „Је­сам.” „Жи­вим ко кер на спру­д у.”

(2009) 355

Жељко Марковић

* * * Сур­чин, 25. мај 2018. го­ди­не. Ла­буд, рас­кр­шће. Пред ка­пи­јом сам ве­ли­ке, но­ве и уред­не ку­ће, цр­ве­ног кро­ва, с му­шка­тла­ма као пла­ме­ но­ви­ма на те­ра­си. Ка­пи­ја од ко­ва­ног укра­сног гво­жђа је за­к љу­ча­на и на њој је упо­зо­ре­ње: Чу­вај се пса. У дво­ри­шту не­ма ни­ко­га, не ви­дим и не чу­јем ни пса, а ниг­де зво­на на ула­зу, не­ма на­чи­на да по­се­ти­лац до­ пре до чи­ка Јо­шке Чу­ли­но­ви­ћа, јед­ног од ју­на­ка мо­је но­вин­ске при­че Жи­ве­ти као пас на спру­ду. Упо­зна­ли смо се у ја­ну­ар­ској ма­гли, ки­шног да­на, 2009. Да ли је уоп­ште жив? „Де­да Јо­шка ви­ше не жи­ви ов­де”, ре­че же­на ко­ја је упра­во на­и­шла тро­то­а­ром. „Иди­те низ ули­ц у три­ста ме­та­ра и пи­тај­те код ме­са­ре.” Ку­ћа код ме­с а­ре. Ме­тал­на цр­на ка­пи­ја је ши­ром отво­ре­на и из ду­бо­ког дво­ри­шта пред ме­не из­ла­зи де­вој­ка Ива­на, ком­ши­ни­ ца. Мо­лер је на мер­де­ви­на­ма, кре­ че со­бу. Де­вој­ка ми ка­же да је де­да Јо­шка при­ле­гао, али би­ће му дра­ го ка­да чу­је ко је до­шао. Оте­жа­но се кре­ће, осла­ња се на штап, шака ле­ве ру­ке му је згр­че­на. „Пре де­сет го­ди­на уда­рио га је шлог”, ка­же Ива­на, ко­ја по­ма­же код кре­че­ња со­бе. „Де­да ма­ло сла­би­је чу­је.” Раз­го­ва­ра­мо за сто­лом под над­стре­шни­цом ве­ран­де. Све вре­ ме раз­го­во­ра из ду­би­не дво­ри­ шта ла­је пас. „Има­мо пет па­т у­ља­стих ја­ за­ в и­ ч а­ра”, ка­же Ива­на. Јо­сип Чу­ли­но­вић Јо­шка: „Слаб сам на но­га­ма. „Чи­ка Јо­си­пе, от­куд ви са­да Изи­ђем до ка­пи­је и већ се умо­рим.” (2018) у овој ку­ћи?” пи­там гла­сно. Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић 356

Чекајући воз из Винковаца

„Јо­шка, зо­ви­те ме Јо­шка... Ову ку­ћу ку­пио сам пре три го­ди­не. До та­да сам жи­вио са си­ном до­ле, код Ла­бу­да, та­мо у оној но­вој ку­ћи, ди сте ме, ка­же­те, сре­ли оно­мад... Пре ко­ли­ко го­ди­на, ка­же­те? Де­вет го­ ди­на. Не се­ћам се... Ста­рост. Са­да син сам жи­ви у оној ку­ћи та­мо код рас­кр­шћа, а ја сам жи­вим у овој ку­ћи. Срем­ска по­сла.” Же­на му је умр­ла пре не­ко­ли­ко го­ди­на. Под­се­ћам га на наш су­срет. „Раз­го­ва­ра­ли смо о ка­фа­ни Ла­буд и о не­ким ста­рим Сур­чин­ци­ма, ко­ји су жи­ве­ли у том кра­ју, око рас­кр­шћа. Би­ла је ма­гла, ки­шно вре­ме.” „Не се­ћам се”, од­мах­нуо је ру­ком. „Да ли и са­да про­ше­та­те до рас­кр­шћа?” „Ни­сам та­мо био три го­ди­не, от­ка­ко сам ку­ћу ку­пио ов­де. Слаб сам на но­га­ма. Изи­ђем до ка­пи­је и већ се умо­рим... у ма­те­ри­ну... Се­дим ту пред ку­ћом по це­ли дан и ни­сам ни­за­шта. Два­на­е­стог ав­гу­ста пу­ним осам­де­сет три го­ди­не.” „Ка­кав је то осе­ћај?” „Ни­је ми ни до че­га. А још ми се жи­ви.”

357

ГРО­ФИ­ЦА ИЗ БОЈ­ЧИН­СКЕ ШУ­МЕ

Пла­ву­ша, ко­ја на ко­њу ја­ше кроз овај па­с ус, ни­је гро­фи­ца. Пла­ва жен­ска ди­вљач из му­шких шум­ских ви­зи­ја. Пре­ма то­ме, ипак је гро­ фи­ца. Же­на пло­ви из­ме­ђу хра­сто­ва на озно­је­ној кич­ми си­во-бе­љу­га­вог ли­пи­ца­не­ра, укра­ше­на пла­вим коњ­ским ре­пом, ску ­пље­ним шна­лом ис­под бе­лог џо­кеј­ског кач­ке­та, из­ви­је­не кич­ме у бе­лој блу­зи без ру­ка­ ва, при­пи­је­ним ла­стекс фар­мер­ка­ма (у ни­јан­си коњ­ског кр­зна) и у па­ти­ка­ма, њи­ше се и по­цуп­ку­је у се­длу као гу­ме­на лут­ка на том школ­ ском пе­га­зу у ла­ком, еле­гант­ном и еро­тич­ном ка­с у кроз осун­ча­н у, спар­ну и вла­жну хра­сто­ву др­ве­на­ри­ју. И, та­ко, сви­ња­ри из мо­чвар­не, рав­ни­чар­ске шу­ме Бој­чин, шум­ско плем­ство из Про­га­ра, не­ка­да­шњег Па­ле­жа (пре­ко пу­та Обре­нов­ца), ме­шта­ни ко­ји од по­стан­ка све­та раз­ мно­жа­ва­ју на жи­ру при­пи­то­мље­не сви­ње на сло­бод­ној ис­па­ши, пе­ку еко­ло­шку „са­пу­ња­ру” на ва­тре­ним ру­жа­ма ис­пред ко­ле­ба од пру­ћа и бла­та и ша­ма­ра­ју ко­мар­це (обла­ке ко­ма­ра­ца), стр­шље­но­ве и оба­де, има­ ју од ско­ро естет­ски до­жи­вљај, от­ка­ко је ет­но­ло­шки осве­шћен про­гар­ ски шу­мар Јо­ван Ми­ли­во­је­вић, „сви­њар­ску ко­ле­бу”, ис­пле­те­ну на иви­ци Бој­чин­ске шу­ме, пре­тво­рио у ре­сто­ран под ли­шћем, и у хра­сто­вом за­ ле­ђу за­па­тио ер­ге­л у пла­во­крв­них ко­ња. Вру­ћи­на, спа­ри­на и вла­га, по­ша­сти ко­је од ју­трос ис­те­ру­је из во­ де­них, ми­ри­шља­вих, хра­сто­вих шу­ма у бли­ском окру­же­њу Про­га­ра, оштро, ду­го жу­ђе­но сун­це, пр­во же­сто­ко сун­це као екс­пло­зи­ја жи­во­та по­сле уче­ста­лих ки­ша и ки­ш ур­да­ча на­о­бла­че­ног и мр­зо­вољ­ног ма­ја, ов­де у ју­го­за­пад­ном ћо­шку сур­чин­ске оп­шти­не, на рас­ку­штра­ној и гњи­ лој бу­ти­ни Са­ве, из­ме­ђу ре­ке Јар­чи­не и пот­ко­ви­ча­сте сав­ске мр­тва­је Жи­ва­че, по­ја­ве су по­не­кад то­ли­ко агре­сив­не да, чак, и ов­да­шњи љу­ди са ди­сај­ним фе­ле­ри­ма, аст­мом или оп­струк­тив­ном бо­ле­шћу плу­ћа, оста­ ју под цре­по­ви­ма или из­бе­га­ва­ју, ако баш не мо­ра­ју, да за­ла­зе ду­бље у хра­сто­ве ка­та­ком­бе: Бој­чин­ску, Ја­сен­ску и шу­му Цр­ни луг. С дру­ге, пак, 358

Чекајући воз из Винковаца

стра­не, агре­сив­но ис­па­ра­ва­ње мо­кре зе­мље, ли­шћа, цве­ћа и тра­ве у овом уз­бу­дљи­вом мо­чвар­но-бар­ском пе­ри­во­ју, исто­вре­ме­но је и бур­но из­л у ­ч и­ва­ње не­г а­т ив­н их јо­на и ка­ле­и­до­с ко­па ми­ри­с а, јед­на олуј­на, ко­смич­ка сим­фо­ни­ја шум­ско-во­де­них ми­ри­с а Про­га­ра и, до­слов­но, ин­ха­ла­ци­ја ко­ја про­би­ја и про­чи­шћа­ва за­че­пље­не но­здр­ве и брон­х и­ јал­не фил­те­ре на ба­зи ле­ко­ви­тих, ете­рич­них из­л у ­че­ви­на по­след­њих (пра)шум­ских џе­по­ва Сре­ма. Мла­ка и за­м у­ће­на, не­по­крет­на во­да у зи­мов­ни­ку из­ме­ђу Про­гар­ ске аде и коп­на уве­ли­ко цве­та за­су­та као ме­ћав­ским сне­гом бе­лим па­ пер­јем са­мо­ни­клих то­по­ла и вр­ба. На­о­ко, фо­то­граф­ски упе­ча­тљив и очу­ђен мо­ме­нат, ко­ји се по­на­вља сва­ког про­ле­ћа, ви­ђен од­мах та­мо, с дру­ге стра­не на­си­па (ко­ји сав­ско ко­ри­то де­ли од пр­вих та­ра­ба Про­га­ ра). Али, у су­шти­ни, по­зи­вам се на ре­чи ов­да­шњих сав­ских пе­ца­ро­ша и фа­но­ва, нпр., Плав­ше Ку­ло­ва из Бо­ље­ва­ца, то је не­при­јат­на и, шта­ви­ше, омра­же­на по­ја­ва ко­ја оте­жа­ва ди­са­ње во­де, гу­ши и уби­ја ри­бљи свет и ау ­тох­то­ну реч­ну, бар­ско-мо­чвар­ну ве­ге­та­ци­ју. Па­пер­је то­по­ле као мо­кри па­пир та­ло­жи се на дну и на зе­мљи и жив­ци­ра пе­ца­ро­ше, па и по­не­ког (бе­о­град­ског) Ро­бин­зо­на из лет­њих ку­ћи­ца на пон­то­ни­ма. Ме­ ђу­тим, за раз­ли­ку од сав­ског при­о­ба­ља у Гра­бов­ци­ма и Клен­ку (Грабо­ вач­ко остр­во), где су пра­ста­ре хра­сто­ве по­ро­ди­це бру­тал­но по­се­че­не и за­ме­ње­не план­та­жа­ма хи­брид­них то­по­ла, шу­ме око Про­га­ра, прем­ да про­ре­ђе­не (на­ро­чи­то код Аша­ње) и ни бли­зу шу­ма­ма од пре две­ста го­ди­на, ипак су оп­ста­ле у (пра)шум­ским џе­по­ви­ма и то на све­га три­ де­се­так ки­ло­ме­та­ра од но­во­бе­о­град­ских бло­ко­ва. Про­гар­ски шум­сково­де­ни пеј­за­жи, њи­хо­ва ве­ге­та­ци­ја и ми­кро­кли­ма, све су то спо­је­ни су­до­ви са ба­се­ном Обед­ске ба­ре и Ку­пи­но­ва, уда­ље­них све­га шест ки­ ло­ме­та­ра од Про­га­ра (Ла­зар Ву­кић, пен­зи­о­ни­са­ни по­ли­ца­јац из Про­ га­ра: „У Сре­м у има јед­но те­ре­зи­јан­ско пра­ви­ло. Од цр­кве јед­ног се­ла, до цр­кве пр­вог су­сед­ног се­ла, увек је шест ки­ло­ме­та­ра!”). Два се­ла, два ока на Са­ви, од ско­ро спо­је­на ас­фалт­ним бај­па­сом, про­ву­че­ним кроз во­де­ну Ја­сен­ску шу­м у, пре­ко Ве­ли­ке и Кри­ве ба­ре. У обру ­ч у шу ­ма и во­да, до­слов­но при­љу­бљен уз Са­ву, за­шти­ћен на­си­пом од ње­не хи­ро­ви­те си­ле, Про­гар је у ста­бил­ним вре­ме­ни­ма, бла­го­да­ре­ћи те­жој при­сту­пач­но­сти, био по­ште­ђен не­у ­ро­тич­не вре­ве све­та, ин­тим­но, та­јан­стве­но, ми­стич­но и спи­ри­ту­ал­но скло­ни­ште. Али, у не­ста­бил­ним вре­ме­ни­ма, из­ме­ђу оста­лог и због сво­је (пра)шум­ске изо­ло­ва­но­сти, Про­гар је био пред­мет по­себ­не оп­сер­ва­ци­је сва­ке вла­сти под ко­јом је био. Хаб­збур­зи и, ка­сни­је, Ау­стро­у ­га­ри, ин­ста­ли­ра­ла су у 359

Жељко Марковић

овом уда­ље­ном и ме­ком тр­бу­х у им­пе­ри­је, нај­и­сту­ре­ни­ју ју­жну ка­ра­ у­л у Вој­не гра­ни­це пре­ма Тур­ској (Ср­би­ји), ка­ра­у­л у Па­леж, и срем­ско се­ло пре­тво­ри­ли у вој­ни ло­гор и ка­ран­тин, по­ли­циј­ску ис­по­ста­ву и шпи­јун­ску осма­трач­ни­цу Бе­ча и Пе­ште. Осим то­га, вој­на упра­ва ћеса­ ро­ви­не има­ла је за­да­так да ста­ви под кон­тро­л у и ди­сци­пли­ну­је ов­да­ шње не­ста­шно ста­нов­ни­штво, ко­јем су тр­го­ви­на и швер­цо­ва­ње сви­ња са бра­ћом Ср­би­јан­ци­ма из За­бреж­ја (Обре­но­вац), пре­ко Са­ве, ушли у мен­тал­ну ши­фру. Про­гар на Са­ви, од­у ­век, па и са­да, из­мак­нут од глав­ них (коп­не­них) пу­те­ва, за­пра­во је, исто­риј­ски и ге­о­по­ли­тич­ки гле­да­ но, од­у ­век био ва­жан, стра­те­шки, маг­нет­ски при­вла­чан и фре­квен­тан пре­део на по­ро­зним ру­бо­ви­ма ци­ви­ли­за­ци­ја, др­жа­ва и кул­т у­ра. Ге­о­ граф­ска окол­ност ко­ја га је, с јед­не стра­не, фру­стри­ра­ла и ко­шта­ла раз­ во­ја и, сва­ка­ко не­тач­но, пре­те­ра­но и не­пра­вед­но, пре­по­ру­чи­ла га као сле­по људ­ско ста­ни­ште на кра­ју све­та, као не­си­г ур­н у, опа­сну и кон­ фликт­ну ја­зби­ну, за­ву­че­ну у во­де­не, хра­сто­во-гра­бо­во-ли­по­ве шу­ме. Про­ти­ву ­реч­ни ста­т ус „за­ба­че­ног” се­ла Про­га­ра очи­та­ва се у окол­но­ сти­ма под ко­ји­ма су ње­го­ви не­до­ста­ци, из­ме­ште­ност ду­бо­ко у шум­ску кон­спи­ра­ци­ју, исто­вре­ме­но би­ли (и оста­ли) и ње­го­ва пред­ност. И ево јед­не од тих пред­но­сти. У шу­ми сла­вон­ског хра­ста, из­ме­ђу сви­њар­ских ко­ле­ба и чо­по­ра сло­бод­них сви­ња, јед­на гро­фи­ца, ле­по, згод­ но и пла­во жен­ско, фор­си­ра школ­ског ко­ња из­ме­ђу хра­сто­ва, а за њом се пре­зно­ја­ва­ју уче­ни­ци и сви­ња­ри. Ствар с том не­и­ме­но­ва­ном пла­вој­ком у се­длу, ипак је про­за­ич­на и сто­ји чвр­сто на зе­мљи: жен­ска је, на­и­ме, на свом рад­ном ме­сту, ин­струк­тор­ка у шко­ли ја­ха­ња из ер­ге­ле ли­пи­цане­ра у Бој­чин­ској шу­ми. Ко­ме се од нор­мал­ног му­шког све­та не би по­ди­гао ни­во рас­по­ло­же­ња, да на скро­ви­тој ста­зи, ду­бо­ко у мо­чвар­ној шу­ми, кроз зе­ле­не и ми­ри­сне сме­то­ве ди­вљих ру­жа, зо­ве, ја­гор­че­ви­не и ко­при­ ва (на­ро­чи­то ко­при­ва), из­не­на­да про­ја­ше, као што је про­ја­ха­ла по­ред ме­не, срем­ска шум­ска гро­фи­ца, с коњ­ским ре­пом као с пе­ну­ша­вим мла­ зом сли­ве­ним низ кич­му, с па­ти­ка­ма у ма­му­за­ма и нок­ти­ма у џо­кеј­ским ру­ка­ви­ца­ма. И са ци­нич­ном жен­ском ци­га­ре­том ме­ђу усна­ма!

(2010)

360

МА­РИ­ЈА ТЕ­РЕ­ЗИ­ЈА УЗА­ЛУД ЈЕ КРЕ­ЧИ­ЛА ПО СРЕ­МУ

По­сма­трач ко­ји љу­де, ства­ри, по­ја­ве и по­ру­ке зна да гле­да и ту­ма­чи ду­бин­ским уви­ди­ма, да про­ди­ре у њих, с ли­ца, и на­ро­чи­то с на­лич­ја, чо­век са естет­ском ин­те­ли­ген­ци­јом или слу­чај­ни про­ла­зник са еле­мен­ тар­ним сми­слом за про­пор­ци­о­нал­но, склад­но и ле­по, са­вре­ме­ник и све­док оп­скур­ног вре­ме­на гра­ди­тељ­ског ха­о­са, ки­ча и беш­ча­шћа, ко­ји је на глав­ном рас­кр­шћу у Сур­чи­ну ви­део згра­ду тр­жног цен­тра Ше­ћер со­как, по­диг­ну на пре­сти­жном пла­цу (по­ред вит­ке и шпи­ца­сте ау­стриј­ ске срп­ске Цр­к ве Све­те Пет­ке), гра ­ђе­ви­н у с би­зар­ним про­че­љем и кров­ним из­ра­шта­ји­ма у ма­ни­ри­зму ср­би­јан­ско-вој­во­ђан­ске ет­но­мани­ је, под чи­јим кро­вом је, на спра­ту, од ско­ро, и оп­штин­ска ад­ми­ни­стра­ ци­ја Сур­чи­на, с пра­те­ћом по­ли­циј­ском гар­ни­т у ­ром, чи­је при­с у­ство не­ки вла­сни­ци ло­ка­ла до­во­де у на­тег­ну­т у ве­зу с под­ба­ча­јем про­ме­та, по­се­ти­лац ко­ји се про­ше­тао кроз луч­но и ре­бра­сто за­ста­кље­ни „со­как” тр­жног цен­тра у мер­ме­ром по­пло­ча­ном при­зе­мљу с рад­ња­ма, осе­ти­ће ка­кво је то олак­ша­ње и ци­ви­ли­за­циј­ско до­стиг­ну­ће, ка­да се по­сле стре­ са у су­о­че­њу са сур­чин­ском бе­тон­ско-ста­к ле­ном гра­ди­тељ­ском кон­ фу­зи­јом на рас­кр­шћу под хи­пе­р­тен­зи­јом, на ­ђе пред јед­но­став­ном и сми­ру­ју­ћом вер­ти­ка­лом ма­ле, бе­ле про­гар­ске Цр­кве Све­тог ар­хан­ђе­ла Га­ври­ла. Про­гар, рас­кр­шће. Увек сам ви­со­ко вред­но­вао еко­но­мич­на срем­ ска рас­кр­шћа на те­ре­зи­јан­ски крст. Ку­ће по­стро­је­не под ко­нац, ред и си­ме­три­ја. Ка ­да смо се, на­по­кон, пу ­т у ­ју­ћи из Сур­чи­на, рас­тре­се­них бу­бре­га на џом­ба­вом и руп­ча­га­ма из­ре­ше­та­ном ас­фал­т у, до­ко­па­ли Про­га­ра, људ­ског ста­ни­шта за­ту­ре­ног из­ме­ђу три во­де­не шу­ме, и упар­ ки­ра­ли на пу­стом, го­то­во ка­мер­ном, кр­ста­стом рас­кр­шћу, осе­тих се као свој на сво­ме. Сун­це, ко­је је си­ја­ло у мом про­шло­не­дељ­ном ре­пор­ тер­ском за­пи­с у из Про­га­ра и про­у­зро­ко­ва­ло ми­ри­шља­ву спа­ри­ну у 361

Жељко Марковић

мо­чвар­но-бар­ским пеј­за­жи­ма хра­сто­вог ре­зер­ва­та Бој­чин­ске шу­ме у при­о­ба­љу Са­ве, на­ста­вља да си­ја и у овој при­чи, осло­бо­ђе­но из во­де­ног не­ба као све­тло­сна па­у­за, за­ле­пље­но као прах за све­же омал­те­ри­са­не и офар­ба­не бе­ле и бле­до­жу­те ко­сти па­ро­хиј­ске Цр­кве Све­тог ар­ханђе­ ла Га­ври­ла. Оштро, кри­стал­но, це­ло­днев­но сун­це, ми­лост не­ба из­ме­ђу две спар­не ки­ше, за­ре­ђа­ле у ме­те­о­ро­ло­шки по­ба­че­ном про­ле­ћу. На че­л у хра­ма, у ба­чва­сто за­сво­ђе­ном уду­бље­њу, из­над ула­зних вра­та, Га­ври­ло на фре­сци, ре­пли­ка ми­ле­шев­ског Бе­лог ан­ђе­ла. И то је све. Ни­чег пре­те­ра­ног и ни­чег су ­ви­шног, са­вр­ше­но ди­са­ње фор­ме и са­др­жи­не. И са­да се, на сун­цу, це­ла ова гра­ђе­ви­на (с при­зе­мљем у ске­ ла­ма), ме­ђу ру­жи­ча­стим и си­вим кро­во­ви­ма у труд­ном зе­ле­ни­лу, мир­ них ли­ни­ја и при­ме­ре­них га­ба­ри­та, сне­жна вер­ти­ка­ла сре­за­на на рас­ кр­шћу Про­га­ра, пре­си­ја­ва за­су­та вру­ћом ул­тра­ви­о­лет­ном пра­ши­ном, и бла­гом и чи­стом ле­по­том об­ли­ка и фа­са­да, ми­л у ­је ду ­ш у и сми­ру ­је око. Раз­ми­шљам о чо­ве­ку, на­след­ни­ку ов­да­шње ста­ре и имућ­не срп­ске по­ро­ди­це и вла­сни­ку ста­ту­сног сим­бо­ла, ко­ји је по­ру­шио њи­хо­ву ха­ци­ јен­ду, и та­ко на­ци­о­нал­но бла­го, ре­мек де­ло вој­во­ђан­ске на­род­не ар­хи­ тек­т у ­ре, увр­стио у де­бе­л у срп­ску књи­г у из­г у­бље­не ба­шти­не. Раз­ми­ шљам о др­жа­ви и дру­штву у ко­ји­ма је та­ко не­што мо­г у­ће, а све­док сам уни­шта­ва­ња или ру­же­ња на­сле­ђа по це­лом Сре­му. Чо­век је мо­жда био при­ну­ђен да по­ру­ши де­до­ви­ну. Не­по­зна­ти су ми ње­го­ви раз­ло­зи и не окри­вљу­јем га; мо­жда бих и сам исто по­сту­пио, да не­мам из­бо­ра. „Ку­ћа је по­диг­ну­та око 1830. за имућ­ну про­гар­ску по­ро­ ди­ц у Аћи­мо­вић. Овај тип ку­ће с ре­зба­ре­н им тре­мом, као нај­де­ко­ра­тив­ни­ја и за­нат­ски нај­са­вр­ше­ни­ја ва­ри­јан­та вој­во­ ђан­ске се­о­ске ку­ће, пред­ста­вља­ла је је­дин­стве­н у по­ја­ву на бе­о­град­ском под­руч­ју. У За­во­д у за за­шти­т у спо­ме­ни­ка кул­ ту­ре гра­да Бе­о­гра­да, по­сто­ји и Глав­ни про­је­кат пла­ни­ра­них кон­зер­ва­тор­ских ра­до­ва, ко­ји­ма је би­ла пред­ви­ђе­на дис­ло­ ка­ци­ја згра­де, ме­ђу­тим, вла­сник је ку­ћу по­ру­шио по­чет­ком осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка. Овај вре­дан спо­ме­ник кул­ ту­ре по­стао је део из­гу­бље­не ба­шти­не. Ка­да и фор­мал­но бу­де из­бри­сан из Цен­трал­ног ре­ги­стра кул­т ур­них до­ба­ра, ње­го­ве вред­но­сти мо­же­мо иш­чи­та­ва­ти из са­чи­ње­не тех­нич­ке и фо­то-до­ку­мен­та­ци­је.” (Ана Си­би­но­вић) 362

Чекајући воз из Винковаца

Ку­ћа је би­ла из вре­ме­на злат­ ног до­ба Па­ле­жа, по­то­њег Про­ га­ра, ка­да су ов­де цве­та­ли тр­го­ ви­на и шверц из­ме­ђу Ау­с три­је и Тур­ске, и ка­да су по­гра­нич­ни љу­ди, на­фа­ти­ра­ни нов­цем, гра­ ди­л и у том кра­ју ма­ле двор­це. Ме­де­ња­ке. Ни­шта се од то­га ни­је са­чу­ва­ло. Све је по­ру­ше­но. Наш чо­век во­ли да ру­ши. Оста­ло је са­мо ро­ди­но гне­ здо на зво­ни­ку срп­ске цр­кве. Када га чо­век по­гле­да са зе­мље, чи­ни се да ће га пр­ви олуј­ни ве­тар оду­ ва­ти у ам­бис, па ипак се то не до­ га ­ђа. Гне­здо је мно­го го­д и­на на цр­к ве­ном зво­ни­к у, увек на том истом ћо­ш ку, на­о­ко на отво­ре­ ном, а у ства­ри за­кло­ње­но од нај­ ја­чих удар­них ве­тро­ва са ре­ке. Родино гне­здо на зво­ни­к у про­гар­ске На фо­то­гра­фи­ји из 1970, ко­ју сам па­ро­х иј­ске цр­кве (2016) ви­део у твр­дој књи­зи Но­ва­ка Пе­ Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић тро­ви­ћа Про­гар­ци, ро­ман­си­ра­ ној пар­ти­зан­ској би­о­гра­фи­ји ње­ го­вог род­ног се­ла (1937–1945), по­к лон с по­све­том мо­јој ре­пор­тер­ској ма­лен­ко­с ти од Ада­ма Ла­д и­ка, ки­к инд­с ког Ма ­ђа­ра на до­ж и­вот­ном пе­да­го­шком ра­д у у про­гар­ској еле­мен­тар­ној шко­ли („Ови љу­ди, или не­ког при­хва­те, или не при­хва­те... Ме­не су при­хва­ти­ли.”), ви­ди се иста ова Га­ври­ло­ва цр­ква, али огу­ље­не фа­са­де, при­пре­мље­на за мал­те­ри­ са­ње и под­мла­ђи­ва­ње, и на ње­ном брон­за­ном зво­ни­ку, ис­под ба­кар­не кроф­не, тач­но на рав­ном углу на ко­јем је за­ле­пље­но са­да­шње ро­ди­но гне­здо, ви­ди се гне­здо, јед­но је­ди­но ро­ди­но гне­здо. Гле­дам, ужи­вам. И ди­вим се ро­да­ма. „И ја им се ди­вим! Го­ди­на­ма их гле­дам. Пти­це су са­вр­ше­ни гра­ди­ те­љи”, ка­же Адам Ла­дик с по­гле­дом на цр­кве­ни то­рањ. „Про­шлог ле­та... се­ћа се Та­ли­јан...” „Се­ћам се, ка­ко да не!” по­твр­ђу­је Та­ли­јан и до­да­је: „Олу­ји­на, град... са­с та­ви­ло не­бо и зе­м љу. Ми­сли­л и смо да је суд­њи дан. И гне­здо је 363

Жељко Марковић

оста­ло на цр­кви! На не­ким ку­ћа­ма, ве­тар је рас­тре­со цреп, а гне­зду – ни­шта!” „Суд­њи дан, да, та­ко је из­гле­да­ло”, на­ста­вља Ла­дик и по­ка­зу­је ру­ ком. „Ја сам ста­јао, ено, он­де... Смра­чи­ло се у под­не. Пљу­сак и ве­тар уда­ри­ли као лу­ди. По­ла са­та је не­вре­ме ор­ги­ја­ло. Муж­јак и жен­ка ле­ жа­ли су у гне­зду. И гне­здо је одо­ле­ло.” Гне­здо ми је у оку, а у гне­зду је ро­да. И, ево, са­да, док по­сма­трам ро­д у на Га­ври­ло­вој цр­кви, и цр­ква ми је, с тим жи­ла­вим и па­мет­ним гне­здом, не­ка­ко леп­ша, леп­ша од се­бе са­ме; ње­ну ле­по­т у про­леп­ша­ва ва­жан де­таљ – ро­ди­но гне­здо. Али, леп­ши су и љу­ди ко­ји око­ло жи­ве, леп­ши су с тим гне­здом, леп­ши је и Про­гар, леп­ши је све­ште­ник, ко­ји за­ра­ђу­је леб у цр­кви (и цр­кве­њак, ко­ји из­ла­зи из ка­пи­је), леп­ши су Ра­де По­зна­нић, зва­ни Та­ли­јан, и Адам Ла­дик, с ко­ји­ма раз­го­ва­рам у ми­ри­ сном ли­по­вом ла­ду, пре­ко пу­та Цр­кве Све­тог ар­хан­ђе­ла Га­ври­ла, леп­ша су и де­чи­ца ко­ја се ви­ја­ју по школ­ској авли­ји, леп­ши је и Бе­ли ан­ђео. А леп­ши су и рад­ни­ци, ко­ји су сад ско­ро об­на­вља­ли храм, кре­чи­ли зи­ до­ве и фар­ба­ли зво­ник, пре­ме­сти­ли гне­здо на ске­л у, док су оба­вља­ли ра­до­ве, а он­да га па­ж љи­во, да се ро­де не увре­де, вра­ти­ли на зво­ник на ме­сто где су га оштри­ка­ли птич­ји су­пру­жни­ци. И та­ко су, опет, ус­по­ ста­ви­ли рав­но­те­жу у све­ми­ру. Али, то је ду­га при­ча. До­пу­то­ва­ти из Но­вог Бе­о­гра­да и Сур­чи­на до „за­ба­че­ног” Про­га­ра (пре­ко Ја­ко­ва и Бо­ље­ва­ца), одр­та­ве­лим, за­кр­пље­ним (и не­за­кр­пље­ним), из­ро­ва­ше­н им ас­фалт­н им дру ­мом – нај­г о­рим пу ­тем за ко­јег знам у Сре­му! – зна­чи, пре све­га, про­би­ти се кроз ко­шмар­не пеј­за­же и гра­ђе­ вин­ску ди­вљи­н у сур­чин­ске пе­ри­фе­ри­је, по­гле­да­ти, у том џум­бу­с у, исти­ну ме­ђу обр­ве и, на­жа­лост, за­пла­ка­ти, јер и ово је Ср­би­ја. У осун­ ча­ном екра­ну шо­фер­шајб­не, с ле­ве и де­сне стра­не не­у­ро­тич­ног уну­тра­ шњег пу­та кроз бе­о­град­ски Срем, сме­њу­ју се пред на­ма, као у ди­ја­бо­ лич­ном ка­ле­и­до­ско­пу, про­ми­чу по­ред пи­ја­них бан­де­ра, ис­под па­у ­чи­не елек­трич­них жи­ца и ка­бло­ва, пре­мре­же­них пре­ко кро­во­ва на све мо­ гу­ће и не­мо­гу­ће стра­не, ко­му­нал­ни пеј­за­жи не­бе­ске срп­ске ствар­но­сти у сур­чин­ско-зе­м ун­ској вер­зи­ји жи­во­та и гра­ди­тељ­ске де­мо­кра­ти­је. По­мет­ња, бу­ка и бес нов­ца, ур­не­бес гра­ди­тељ­ских ре­ше­ња, од­с у­ство ме­ре и до­брог уку­са, исме­ва­ње јед­но­став­но­сти и си­ме­три­је, спо­је­ви не­ спо­ји­вог, пр­љав­шти­на, три­јумф ки­ча, ина­ће­ња и твр­до­гла­во­сти. Но­ве, ве­ли­ке, пре­те­жно нео­мал­те­ри­са­не и не­до­вр­шне ку­ће, усе­ље­не и не­у­се­ ље­не, рад­ње, ма­га­ци­ни и дру­ги објек­ти, из­гра­ђе­ни по­ред пу­та у њи­ва­ма, ма­хом раз­ба­ца­ни као ко­фе­ри из ко­јих су по­ис­па­да­ле ства­ри. Твр­ђав­ски 364

Чекајући воз из Винковаца

зи­до­ви, опа­са­ни око не­ких ку­ћер­ди, по­диг­ну­тих у сти­ло­ви­ма да ти се за­вр­ти мо­зак, ка­ко се ко­ме од вла­сни­ка прох­те­ло, не­у ­ре­ђе­на дво­ри­шта, ко­зе и мер­це­де­си, дор­ске и јон­ске огра­де и те­ра­се, гип­са­ни ла­бу­до­ви и ла­во­ви, веш ра­ши­рен на мот­ка­ма и (о)бе­сни џи­по­ви и ли­м у­зи­не под про­зо­ри­ма. Ку­ће за­кре­ну­те у шрех, јед­не ско­ро при­ле­пље­не уз ас­фалт­ ни друм, а дру­ге ду­бље у њи­ва­ма, мно­ге оки­ће­не све­тле­ћим та­бла­ма с на­зи­ви­ма фир­ми, ко­је по­слу­ју у при­зе­мљи­ма или дво­ри­шти­ма ку­ћа и ку­ћер­ди, про­ми­чу у ста­клу шо­фер­шајб­не: вул­ка­ни­зе­ри, ау­то­ме­ха­ни­ ча­ри, ау­то­ли­ма­ри... И, по­врх све­га, стра­шна исти­на да смо та­кви, да се ту за ду­го го­ди­на ви­ше ни­шта не мо­же по­пра­ви­ти, да све оста­је та­ко ка­ко је­сте, по­бе­да не­ре­да над ре­дом, ру ­жно­ће над ле­по­том, да са­мо мо­же би­ти још го­ре од ово­га, да Тур­ци ни­су кри­ви, и да је Ма­ри­ја Тере­ зи­ја уза­л уд кре­чи­ла по Сре­м у.

(2010) * * * Про­гар, 16. април 2016. го­ди­не. Же­на и ја кри­ви­мо вра­то­ве ис­под зво­ни­ка Цр­кве Све­тог ар­хан­ђе­ла Га­ври­ла. Ро­ди­но гне­здо, ко­је је фо­то-ре­пор­тер Сло­бо­дан Шу­шње­вић сни­мио 25. ма­ја 2010. го­ди­не, ка­да смо пу­то­ва­ли овим кра­је­ви­ма, и да­ље је на истом углу зво­ни­ка.

365

УТИ­ЦАЈ БА­БА ЛЕН­КЕ НА ИСТО­РИ­ЈУ СРЕ­МА

Чо­век гу ­ра би­цикл тро­то­а­ром, др­ж и га ша­ком из­ме­ђу ро­го­ва, при­ме­ћу­је не­по­зна­те љу­де на ћо­шку, скре­ће са прав­ца и при­ла­зи. „До­бар дан, љу­ди! Је л’ упе­кла зве­зда? Је­сте! Спа­ри­на, бо­га му... Ух! Ја ди­шем на шкр­ге, а и ма­тор сам, бо­ле­стан, па је то ваљ­да и нор­мал­но ста­ње за ме­не. Не жа­лим се, да се раз­у ­ме­мо, све је то жи­вот... Ра­де По­ зна­нић Та­ли­јан! Ви­ди­те ова­ко, да вам ка­жем... Но­ви­на­ри, је л’? До­бро. Ода­кле сте? А, из Но­вог Са­да. Те­ле­ви­зи­ја? Ни­је. У ре­д у! Ви­ди­те ова­ко, дра­ги Но­во­са­ђа­ни, да вам чи­ка Та­ли­јан не­што ка­же... Ово не­мој­те сни­ ма­ти! Кад­год је Пе-Ка-Бе орао у до­њем Сре­м у ше­зде­сет пет хи­ља­да хек­та­ра зе­мље. Зна­те ли ви, де­цо, ко­ли­ка је то по­вр­ши­на... Ги­гант! И хра­ни­ли смо у на­шим шта­ла­ма хи­ља­де гр­ла го­ве­да! Има­ли сво­је мле­ ка­ре. Снаб­де­ва­ли смо це­лу Ју­го­сла­ви­ју. Пе-Ка-Бе је био др­жа­ва у држа­ ви. Би­ли смо по­јам у Евро­пи, а о Евро­пи ни­ко ни­је го­во­рио. А ди смо са­да? Ди смо? Пу­на су нам уста Евро­пе, а ми та­во­ри­мо у бал­кан­ском ча­бру! Не сви­ђа ми се ла­жна де­мо­кра­ти­ја! Мо­лим? Ако не­ко оће да ме де­ман­ту­је, во­лио би са Та­ли­ја­ном да раз­го­ва­ра! И, да се раз­у­ме­мо, уоп­ ште ме не ин­те­ре­су­ју стран­ке, го­во­рим исти­ну. Ја сам био Пе-Ка-Бе-ов ру­ко­во­ди­лац за овај ре­ги­он, и ку­пио сам у оно до­ба сто но­вих трак­то­ ра са­мо за Про­гар. И да­нас се те­ра­ју! Про­гар је са­дио ше­ћер­ну ре­пу на три­сто хек­та­ра. А шта су срем­ском се­лу, шта су Про­га­ру, шта су уоп­ште да­ли ови от­ка­ко ја­шу на вла­сти? Ши­пак! Дру­ги су око­ло по­не­што још и до­би­ли, а ми, Про­гар­ци, увек из­ву­че­мо де­бљи крај... Ми смо је­ди­но бом­бар­до­ва­но се­ло у Сре­м у! Ми Про­гар­ци смо јед­но­став­но бак­с у­зи! Б а к с у з и!” „Па, за­што? Ка­ко об­ја­шња­ва­те тај бак­с у­злук?” „За­то што смо та­кви!” „Ка­кви?”

366

Чекајући воз из Винковаца

„Чи­ста обра­за... На­ив­ни. И за­г у­ље­ни! Мно­го смо за­г у­ље­ни! Ту­ђе нам не тре­ба, не да­мо на се­бе и не да­мо сво­је! То нас је ску­по ко­шта­ло у ра­т у. А жи­ви­мо за­т у ­ре­ни у овим во­де­ним шу ­ма­ма – та­мо је Са­ва, та­мо Бој­чин­ска шу­ма, та­мо је Цр­ни луг, а та­мо, пре­ма Обед­ској ба­ри, Ја­сен­ска шу­ма – па смо већ са­мим тим што жи­ви­мо у шу­ми и на во­ди сва­кој вла­сти, вој­сци и по­ли­ци­ји уна­пред би­ли сум­њи­ви... Та­ква нам ге­о­гра­фи­ја! Би­ли смо кост у гр­л у и нај­зло­гла­сни­јем чо­ве­ку све­та...” „Ком чо­ве­ку?” „До­бро сте чу­ли: нај­зло­гла­сни­јем... Ка­ко ком чо­ве­ку? Па, Хи­тле­ру, по­бо­г у! Хи­тле­ру! Ди­гли смо му при­ти­сак. Хи­тлер је лич­но на­ре­дио...” „Лич­но? От­куд вам тај по­да­так?” „Да, да! Та­ли­јан го­во­ри са­мо про­ве­ре­не чи­ње­ни­це. Лич­но је Хи­тлер на­ре­дио да се Про­гар бом­бар­д у­је! И од пет­на­ест се­ла у та­да­шњем зе­ мун­ском сре­зу, бом­бар­до­ва­ли су са­мо Про­гар. А пи­тај­те ме за­што? Па­ зи­те, окле­ве­та­ни смо да се­ло и шу­ме око се­ла вр­ве од ко­му­ни­ста, да смо ко­м у­ни­стич­ко ле­гло... Лаж! Чи­ста лаж! Ми смо у до­њем Сре­м у би­ли жр­тве­ни ја­рац Не­ма­ца и уста­ша, сви су на на­ма ши­љи­ли... И ни­ко од нас, Про­га­ра­ца – го­во­рим о Сре­м у, да се раз­у ­ме­мо! – ни­је ви­ше на­гра­ бу­сио у дру­гом ра­т у... Са­мо за­то што смо у Бој­чин­ској шу­ми!” „Са­мо за­то? – Ми­сли­те?” „Знам! Не­мам ја шта да ми­слим. То су чи­ње­ни­це. То је исто­ри­ја. Ви­ди­те ову на­шу цр­кву... тек са­да се об­на­вља... и њу су нам по­ру­ши­ле сур­чин­ске и беч­мен­ске Шва­бе. У Беч­ме­ну је Шва­ба би­ло се­дам­де­сет по­сто. Би­ли смо им кост у гр­лу и са­мо су че­ка­ли да им исто­риј­ске окол­ но­сти одре­ше ру­ке. Сме­тао им је срп­ски Про­гар. А за­што су нам пору­ ши­ли цр­кву? Шта је цр­ква кри­ва? По­ру­ши­ли је због зво­ни­ка ко­ји је као био ко­м у­ни­стич­ка осма­трач­ни­ца, а у ства­ри, сру­ши­ли су је за­то што је срп­ска цр­ква! Мо­лим? Ја го­во­рим исти­ну, исти­ну и са­мо исти­ну, а ко же­ли са мном да се ухва­ти у ко­штац, сто­јим на рас­по­ла­га­њу. И ни­сам вер­ник. Па­зи­те, а не спо­рим по­сто­ја­ње Бо­га! Не­ко је сва та чу­де­са у све­ми­ру мо­рао да ство­ри. Ни­је на­ста­ло са­мо од се­бе. Али, да се разу­ ме­мо, ја у то ка­ко нам ови сер­ви­ра­ју Бо­га не ве­ру­јем! Амин.” „Не ве­ру­је­те? И ко су ови?” „Не ве­ру­јем... по­по­ви­ма! По­по­ви су за ме­не за­на­тли­је! По­па це­ним, па­зи­те, са­мо по то­ме је л’ до­бар чо­век или ни­је? То што је поп и што но­си ман­ти­ју, и мла­ти та­мја­ном, ни­је му ни­ка­ква пре­по­ру­ка. Ако ни­је до­бар чо­век, џа­ба му крст ко­јим ма­ше. А Бог по­сто­ји, сва­ка­ко! Пре ра­та, има­л и смо ов­де по­па, не­ког Ру­с а, по­ш то­ва­л и га, љу­би­л и му ру ­ке, и 367

Жељко Марковић

че­тр­де­сет дру­ге, об­у­че чо­век уста­ шку уни­фор­му. Од тог до­ба по­по­ ви­ма не ве­ру­јем. И тај Рус, до­ју­ че­ра­шњи наш по­па, тај Рус нас је гад­но окле­ве­тао! Би­ли смо оп­ту­ же­ни да се у Про­га­ру ку­ва нај­зло­ гла­сни­ја ко­м у ­ни­стич­ка за­ве­ра. А би­ли смо, па­зи­те, пот­пу­но не­ ду­жни! До­бро, да је не­ко од Про­ га­ра­ца убио, на при­мер, не­ког Шва­бу у Фран­цста­лу, то је део Зе­ му­на, па да су до­шли да га осве­ те... Не! Ни­ко­га ни­смо та­кли! И јед­ног да­на, од­лу­че да по­би­ју це­ло се­ло...” „Це­ло се­ло да по­би­ју... Ка­ко то зна­те?” „Знам! Па и ја сам тре­бао да бу­дем стре­љан. И био би по­кој­ни да ни­је би­ло ба­ба Лен­ке. Ску­пи­ли нас све, же­не, де­ц у, стар­це, ено он­де код цр­кве смо ста­ја­ли, та­мо је би­ло плат­но, и по­ста­ви­ли ми­ Ра­де По­зна­нић Та­ли­јан: „По­ла са­та је ба­ба Лен­ка мо­ли­ла ко­ман­дан­та да не на­ре­ди паљ­бу. тра­љ е­з е око нас... Ја сам имао А ми че­ка­мо ис­пред ми­тра­ље­ских це­ви.” два­на­ест го­д и­на, и као да са­да Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић гле­дам. Уста­ше нас на­те­ра­ле да по­сма­тра­мо ка­ко но­же­ви­ма и ба­ јо­не­ти­ма – ено, та­мо код оне трго­ ви­не је то би­ло – ка­ко уби­ја­ју, ка­ко ка­са­пе, не­ко­ли­ко на­ших љу­ди, ко­је су за­ро­би­ли у ба­зи... Ужас! То је Та­ли­јан ви­дио сво­јим очи­ма. За­кла­ли су их пред на­ма. Ја сам ста­јо ено он­де... Ја­у ­ка­ли су, чу­ло се до не­ба. И ка­да смо ми до­шли на ред за уби­ја­ње... ку­ка­ју же­не, пла­чу де­ца... иза­ђе пред офи­ци­ра ба­ба Лен­ка, су­пру­га Па­вла Пи­шти­ног. Пи­шти­ни и са­да жи­ве у се­лу. И ба­ба Лен­ка, про­гар­ска Не­ми­ца, при­ђе офи­ци­ру: ’Не­мој­ те, го­спо­ди­не, ово је че­стит свет, ни­су љу­ди кри­ви. Све је то лаж што им се при­пи­с у­је! Не­мој­те ду­шу гре­ши­ти, ни ви ни ва­ша вој­ска, ако бо­га зна­те...’ По­ла са­та је ба­ба Лен­ка мо­ли­ла ко­ман­дан­та да не на­ре­ди паљ­бу. А ми че­ка­мо ис­пред ми­тра­ље­ских це­ви. Уму­кли. Уко­чи­ли се од стра­ха.

368

Чекајући воз из Винковаца

Ба­ба Лен­ка пре­го­ва­ра, час нам се чи­ни да је офи­цир по­пу­стио, час нам се чи­ни да ће и ба­ба Лен­ку да стр­па са на­ма и да нас све по­би­ју. Жр­тво­ ва­ла се за нас, Ср­бе, мо­гли су и њу да ли­кви­ди­ра­ју. И чу­до се до­го­ди­ло, ба­ба Лен­ка од­вра­ти офи­ци­ра од стре­ља­ња. Ваљ­да им је би­ло до­ста кр­ви за тај дан, ис­ка­са­пи­ли су љу­де из ба­зе, по­ку­пи­ше ми­тра­ље­зе и одо­ше из се­ла. И он­да, опет, јед­но ју­тро, оп­ко­ле се­ло. И не­ки уста­ша Кли­за­ви­ца – та­ко су га зва­ли: Кли­за­ви­ца! – зи­дар из Бо­ље­ва­ца, пи­јан­д у­ра, олош, по­ка­зо бо­ју кад му се пру­жи­ла шан­са, за­ре­ђа са сво­јим ко­ле­гом у Ули­ ци Бра ­ће Ра­ди­ћа, и њих два кр­во­ло­ка, па­зи­те, то­га да­на по­би­ју не­ке љу­де по авли­ја­ма! И ка­да су до­шли до по­след­ње ку­ће на кра­ју се­ла – има Бо­га ко­ји је све то од­о­зго гле­до! – ис­ко­че из шу­ме два пар­ти­за­на и, па­ зи­те, за­ро­бе Кли­за­ви­цу и оно­га дру­гог крв­ни­ка... Од­ве­ли их у Ја­сен­ску шу ­м у, пре­ма Ку ­п и­но­ву, и та­мо су за­вр­ш и­л и жи­вот на нај­г ро­зни­ји на­чин, не сме се ни при­ча­ти ка­ко, али и то је ма­ло за оно­ли­ке не­ду­жне љу­де ко­је уста­ше и Нем­ци по­би­ше по авли­ја­ма. Он­да, опет, је­дан дан по­хва­та­ју Нем­ци не­ке на­ше омла­дин­це, от­ку­ца­вао их Шва­ба Фри­дрих, и одво­је у стра­ну де­вој­ке, по­стро­је их пред ми­тра­ље­зе да их по­стре­ља­ју... Ме­ђу њи­ма је би­ла и мо­ја са­да­шња же­на, има­ла је пет­на­ест го­ди­на. И, па­зи­те, да ни­је би­ло јед­ног Ју­ха­са, про­гар­ског Ма­џа­ра – њин по­то­мак и да­нас у Про­га­ру жи­ви – да ни­је би­ло ње­га, че­сти­тог чо­ве­ка, све би их по­би­ли. Ју­хас иза­шо пред ко­ман­дан­та и убе­ђи­вао га да не окр­ва­ви ру­ке на не­д у­жним љу­ди­ма. Ње­гов син Фра­ња очо је у Бо­сну и ту­као се про­тив Не­ма­ца. Жи­ви­ли су ов­де и не­ки Би­х ле­ро­ви, Шва­бе, и је­дан од њих спа­са­во је Ср­бе по Про­га­ру од уста­ша и Не­ма­ца... Очо је по­сле у Аме­ри­ку, док­тор је не­че­га... Та­ко је то би­ло, де­цо мо­ја! Та­ли­јан је све упам­тио и Та­ли­јан го­во­ри са­мо исти­ну. Ћу­та­ти се не сме!” „Да ли је из ва­ше по­ро­ди­це не­ко на­стра­дао у ра­т у?” „Уби­ли су ми ро­ђе­ног бра­та у Ја­се­нов­цу.” „За­што вас зо­ву Та­ли­јан?” „А, то ми је успо­ме­на још из де­тињ­ства! На­зво ме та­ко не­ки Саву­ ља Кр­ње­ше­вац, очо је дав­но из Про­га­ра. И остао ми на­ди­мак Та­ли­јан. Си­на ми зо­ву Жа­бар. Сви ов­де има­мо на­дим­ке. Ва­тао сам жа­бе по ка­ на­ли­ма и ба­ра­ма, тр­чао за де­цом и пла­шио их жа­ба­ма... Др­жим жа­бу у ша­ки иза ле­ђа, ова­ко, и од­је­да­ред гур­нем ша­ку не­ко­ме под нос и вик­ нем: ’Жа­ба!’ А овај од­ско­чи и ту­та­ве­ла... Та­кав сам био, ђа­во­ласт... да, да... Не би ми да­нас при­ча­ли да ни­је би­ло ба­ба Лен­ке! А са­да, из­ви­ни­те ме, де­цо, мо­рам да идем! Уби­ће ме же­на... А и ова за­па­ра... Ух!”

369

Жељко Марковић

Ра­де По­зна­нић Та­ли­јан узе би­цикл ме­ђу ро­го­ве, по­ђе тро­то­а­ром, гу­ра­ју­ћи то­чак по­ред се­бе, и из окре­та до­вик­ну: „И та­ко вам ка­жем... не­мој­те ово сни­ма­ти... њи­хо­ву ла­жну де­мо­кра­ти­ју ја не при­зна­јем! А, не, не!”

(2010) * * * Про­шло је шест го­ди­на. Пре не­го што ће­мо же­на и ја кре­ну­ти у Про­гар 16. апри­ла 2016, на­звао сам те­ле­фо­ном, дан ра­ни­је, ку­ћу Ра­де­та По­зна­ни­ћа Та­ли­ја­на. „Мој Ра­де је умро пре шест ме­се­ци”, ре­че ста­ри­ца с дру­ге стра­не жи­це. Глас јој по­дрх­та­ва и као да ће се сва­ки час пре­ки­ну­ти као влат па­у ­чи­не. „А за­што вам тре­ба Ра­де? И ја ћу код ње­га за ко­ји дан... бо­ле­сна сам, ле­жим...” Мо­лим је да ми при­пре­ми не­ке фо­то­гра­фи­је свог му­жа, су­тра до­ ла­зим у Про­гар, па бих је по­се­тио. Ка­же: при­пре­ми­ће фо­то­гра­фи­је. „Да ли је Ра­де бо­ло­вао?” пи­там. „Осе­тио је смрт. Са­мо је по­на­вљо: ’Умре­ћу, умре­ћу...’ Шест да­на пре не­го што ће умре­ти, ре­ко ми је: ’Да­ро, мо­ја, ја сам при кра­ју... Ника­да ви­ше не­ћу ви­де­ти мој на­род, мој Про­гар. Ни­ка­да сун­це ви­ше не­ћу ви­ де­ти. Ја уми­рем.’ И умро је.” Су­тра­дан, же­на и ја бес­по­моћ­но сто­ји­мо ис­пред ви­со­ког твр­ђав­ ског зи­да од фу­го­ва­ног ка­ме­на. Ку­ћа је ду­бље у дво­ри­шту, ме­ђу кро­шња­ ма. Ка­пи­ја је за­к љу­ча­на, без­на­де­жно, а цр­ни пас ла­је и ла­је, од­ве­зан је, рас­т р­чао се по дво­ри­ш ту. Ни­ко не из­ла­зи на ка­п и­ју. На­зи­вам же­н у те­ле­фо­ном, зво­ни и зво­ни, али слу­ша­ли­цу ни­ко не по­ди­же.

370

МОЋ ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈЕ ИЗ НОВ­ЧА­НИ­КА

Чо­век са рас­кр­шћа, о ко­ме ће би­ти ре­чи у при­чи ко­ја сле­ди, бра­ до­ња с ци­га­ре­том за­ди­мље­ном ме­ђу пр­сти­ма и спорт­ским но­ви­на­ма спљо­ште­ним под ми­шком, сва­ко­днев­ном ли­те­ра­ту­ром упра­во ку­пље­ ном у ду­ћа­ну, за­те­чен тог ка­сног пре­по­дне­ва на вру­ћој, за­пе­че­ној, лип­ са­лој ули­ци шум­ско-во­де­ног се­ла Про­га­ра, под­го­је­ног ли­ца, с фал­та­ма бо­ра на озно­је­ном, пур­п ур­ном че­л у у го­лој во­ди, за­о­кру ­гље­ног пив­ ско-га­сног тр­бу ­ха и ву ­не­не бра­де, упа­ко­ван у све­тло­пла­вом лет­њем де­зе­ну и у мо­дер­ним па­ти­ка­ма, за­бра­ђен цр­ном тор­би­цом као с ма­лом кор­ња­чом на сла­би­ни, обе­ше­ном о ка­иш ко­со на­мак­нут пре­ко груд­ног ко­ша (с ка­ри­ка­т у ­ром људ­ске ло­ба­ње на зно­ја­вој, за­ро­за­ној ма­ји­ци), сто­ји по­л у­за­ми­ш љен по­ред школ­ског игра­ли­шта, с раз­га­ла­м ље­ном де­цом иза ле­ђа на ча­с у фи­зич­ког, осло­њен лак­том ле­ве ру­ке на огра­д у од чип­ка­сто из­ли­ве­ног бе­то­на, опре­мљен круп­ним сре­бр­ним са­том, као са шкољ­ком на згло­бу. Про­гар­ци су се за­ву­к ли под пла­фо­не и ве­ран­де, ве­се­ло је као у раз­ја­ре­ном шпо­ре­ту. По­не­ко про­зу­ји тер­мал­ним рас­кр­шћем и што пре се из­г у­би са ње­га. Уса­мље­ни бра­до­ња пре­гре­ва се на тро­то­а­ру у спар­ ном и ми­ри­шља­вом хла­д у све­тло­зе­ле­ног др­ве­та, јед­ног из стро­ја рас­ цвр­ку­та­лих др­ве­них би­ћа раз­мно­же­них с обе стра­не ас­фалт­ног ре­зан­ ца, из­ме­ђу рас­кр­ш ћа и та­ко­зва­ног зи­мов­ни­ка на Са­ви, дуж за­мр­лих про­зо­ра и ка­пи­ја у Ули­ци жр­та­ва фа­ши­зма, ко­ја се ода­зи­ва и на ста­ро и ни­шта ма­ње цр­но и тра­гич­но име – Па­леж. Чо­век, ко­ји ће упра­во би­ти под­врг­нут мо­јој Те­о­ри­ји слу­чај­ног про­ла­зни­ка, сто­ји на лим­фном чво­ру се­ла у ин­тер­ме­цу из­ме­ђу два ки­шо­ви­та да­на, ли­цем озно­је­ним и за­ди­м ље­ним, окре­н ут кр­ста­стом рас­кр­ш ћу, с при­па­да­ју­ћом бе­лом, срп­ском, шпи­ца­стом цр­квом из ау­стриј­ских ср(иј)ем­ских вре­ме­на, и са еле­мен­т ар­ном шко­лом иза ле­ђа, му ­ш ком ка­фа­ном на су ­п рот­ној оба­ли пу­та, при­град­ским ау­то­бу­ским ста­ја­ли­штем (по­след­ња ста­ни­ца 371

Жељко Марковић

ГСП-а Бе­о­град), клу­пом на удар­ном ћо­шку, за му­шке пив­ске ала­па­че, и са жу­тим са­о­бра­ћај­ним стре­ли­ца­ма на гво­зде­ним ста­бљи­ка­ма, упе­ ре­ним у Бе­о­град и у Ку­пи­но­во. Ни­шта не слу­те­ћи, чо­век цуц­ла свој ни­ко­тин­ски шта­пић и шки­ ља­вим по­гле­дом пра­ти но­во­сад­ски опел, ко­ји су ву­че пра­зним шо­ром, с три не­по­зна­те, озно­је­не гла­ве у вру­ћем ста­клу и за­ла­ма на про­ши­ре­ње пу­та ис­пред плат­не­не, пра­зне ба­ште спорт-ка­феа Pi­gi. И ста­је. Чо­век с ву­не­ном бра­дом, Н. Н. ли­це (за са­да), у а ства­ри про­фе­сор фи­скул­ту­ре, ко­ји основ­ци­ма др­жи час на игра­ли­шту, из­мак­нут у дру­ги план рас­кр­шћа гра­ни­чар­ског се­ла Про­га­ра, нај­за­пад­ни­је ур­ба­не чи­ње­ ни­це но­во­ро­ђе­не сур­чин­ске оп­шти­не и све ве­ћег бе­о­град­ског Сре­ма, раз­ве­ја­ва ни­ко­тин­ске обла­чи­ће из под­бу­лих, ма­сних обра­за и по­сма­тра ка­ко из пар­ки­ра­не рер­не на гу­ма­ма из­ла­зе два сум­њи­ва ти­па; тре­ћи оста­је за во­ла­ном. Је­дан од стра­на­ца, ти­пич­ни при­ме­рак град­ског чо­ ве­ка, опре­мљен фо­то­граф­ском алат­ком у на­руч­ју, са­мо што се ис­кр­цао из ау­та, ни­ша­ни ро­ди­но гра­ње и ро­ду у гра­њу на све­же офар­ба­ном зво­ни­ку не­бе­ског кон­зу­ла­та Све­тог ар­хан­ђе­ла Га­ври­ла. Дру­ги стра­нац, бра­до­ња гра­вид­ног сто­ма­ка (сед­ми ме­сец му­шке труд­но­ће), но­си­лац мрач­них на­о­ча­ра на но­су и бе­ле мор­ске ка­пе, стр­мо­гла­вље­не на цви­ку­се, као да не зна куд ће (али не тре­ба се за­ва­ра­ва­ти): пр­во ко­рак­ну пре­ма спо­ме­ ни­к у по­би­је­ним Про­гар­ци­ма, је­дан по­глед ода­пе пре­ко рас­кр­шћа, а за­тим цу­рик­ну пре­ма ко­ле­ги, ко­ји шкљо­ца ис­пред Га­ври­ло­ве цр­кве, да­де му знак, и пре­ко ули­це оба се за­пу­ти­ше пре­ма чо­ве­ку по­ред огра­де. Адам Ла­дик, Ма ­ђар из Про­га­ра (про­п ла­као у Ки­к ин­ди), чо­век с ву­не­ном бра­дом, ка­ко сам га до­ж и­вео, док сам му при­ла­зио пре­ко ули­це, за­пра­во је об­ра­стао у жбу ­на­сту, гу­сту и ја­к у, го­то­во по­бе­ле­л у дла­ку, озно­је­ну и за­па­ре­ну услед вру­ћи­не. И као у слу­ча­ју мно­гих ду­ го­го­ди­шњих пу­ша­ча, а Ла­дик, ро­ђен че­тр­де­сет сед­ме, пр­ву за­бра­ње­ну ци­га­ре­т у за­вио је у ше­стом основ­не у Ки­кин­ди, и ње­м у је ни­ко­тин­ска страст офар­ба­ла и осму­ђи­ла бр­ко­ве. Жу­те се под но­сом по­пут љу­шти­ ке, за­сво­ђе­ни око де­бе­лих уса­на и, тре­нут­но, кре­зу­бих де­сни, у ко­ји­ма ва­во­љи је­дан од сво­јих два­де­се­так ми­ри­сних шта­пи­ћа, ко­је ће спр­жи­ ти тог да­на. („Мо­ја же­на по­п у­ши и три па­к ли­це, и не ка­шље, а ме­не ка­шаљ по­ки­да сва­ко ју­тро.”) Ла­дик оте­жа­но ди­ше, глас му је про­зу­као, по­не­кад сви­ра, а смех про­из­во­ди зву­ке ко­ји при­зи­ва­ју сум­њу на крч­ка­ ње брон­х и­јал­ног шлај­ма. („Ци­га­ре­те мо­рам да оста­вим. Не ме­рим ни ше­ћер ни при­ти­сак и ко зна ка­кво ми је здра­вље.”)

372

Чекајући воз из Винковаца

Адам Ла­дик, син исто­и­ме­ ног оца и мај­ке Ол­ге, ка­же ми да ни­је увек би­ло ова­ко, на­про­тив, би­ло је спорт­с ки, ве­о­ма, ве­о­ма спорт­с ки! Де­б е­љу ­ш ка­с ти фи­ скул­т ур­ник из Про­га­ра гње­чи ни­ко­тин­ског жо­ха­ра на зе­мљи и, ра­чу­на­ју­ћи с ути­ском ко­ји ће да оста­ви на но­во­сад­ске но­ви­на­ре, по­те­же сво­ју те­ш ку фо­то­г раф­ ско-но­вин­ску ар­ти­ље­ри­ју, до­ку­ мен­та­ци­ју из нов­ча­ни­ка. По­ка­ зу­је ми нај­пре три ма­ле, без­бој­не, ис­кр­за­не, ско­ро из­бле­де­ле сли­чи­ це на ко­ји­ма из­ме­ђу бе­лих штраф­ ти, ис­под три­би­на, тр­че не­ка­кви су­пер љу­ди у ма­ји­ца­ма и га­ћа­ма, и упи­ре пр­стом у раз­ба­ца­ног, жи­ ла­вог атле­ти­ча­ра, ко­ји стег­ну­тих зу­ба пр­си­ма про­би­ја звуч­ни зид ци­ља на бе­о­град­ском Ко­шут­ња­ку („То сам ја! Не­ће­те, мо­жда, ве­ро­ ва­ти, али то сам ја. А овај ов­де, ко­јег по­бе­ђу­јем, то је Да­не Ко­ри­ Адам Ла­дик: „Не­ће­те, мо­жда, ве­ро­ва­ти, али то сам ја на овој фо­то­гра­фи­ји. А овај ов­де, ко­јег ца.”). И та­ко, по­сле све­га, ов­де на по­бе­ђу­јем на Ко­ш ут­ња­к у, то је Да­не Ко­ри­ца!” ошу­ре­ном шо­ру (из­ме­ђу два часа фи­скул­т у­ре у шко­ли), пу­т у­ју­ћи кроз атлет­ску при­чу три Ла­ди­ко­ве фо­то­гра­фи­је, из­ва­ђе­не из нов­ча­ни­ ка, и на­сло­ве из ста­рих но­ви­на: ЛА­ДИК ОБО­РИО РЕ­КОРД НА 800 МЕ­ТА­РА, ЛА­ДИК ПО­НО­ВО НАЈ­У­СПЕ­ШНИ­ЈИ, БРА­ВО АДА­МЕ, ЛА­ ДИК РЕ­ПРЕ­ЗЕН­ТА­ТИ­ВАЦ, ДЕ­СЕТ НАЈ­БО­ЉИХ У 1967: АДАМ ЛА­ ДИК, АТЛЕ­ТИ­К А... пре­да мном се от­к љу ­ча­ва би­о­гра­фи­ја јед­ног од ле­ген­дар­них атле­ти­ча­ра СФР Ју­го­сла­ви­је, Зве­зди­ног тр­ка­ча ко­ји је се­ дам­де­се­тих го­ди­на, на­кон што су га Бео­гра­ђа­ни вр­бо­ва­ли из Ки­кин­де, ха­рао по зе­мљи и ино­стран­ству: Адам Ла­дик, спе­ци­ја­ли­ста на че­ти­ри­ сто и осам­сто ме­та­ра, ви­ше­стру­ки пр­вак Вој­во­ди­не, ре­пре­зен­та­ти­вац Ју­го­сла­ви­је, тре­ће ме­сто у Евро­пи (шта­фе­та), тре­ће ме­сто у Ју­го­сла­ви­ји, го­ми­ла ме­да­ља... И, од про­шле го­ди­не, на­ци­о­нал­на пен­зи­ја. Ле­по.

373

Жељко Марковић

„Ниг­де се ни­сам обру­као”, ка­же ми Ла­дик, и у сти­л у ду­хо­ви­тог чо­ве­ка, скло­ног ша­ла­ма на соп­стве­ни ра­чун, до­да­је да се про­сла­вио у атлет­ској ди­сци­пли­ни „бе­жа­ње”. На­ву­као се на бе­жа­ње у род­ној Ки­кин­ ди, на­ста­вио је да бе­жи у Бе­о­гра­д у, где је сту­ди­рао, па ипак ни­је ус­пео да по­бег­не са­да­шњој су ­пру­зи, Срп­ки­њи из Ки­кин­де, мај­ци њи­хо­вог си­на и ћер­ке, же­ни с ко­јом се 1976, по­сле­ди­ца јед­ног суд­бин­ског кон­ кур­са, до­се­лио из бе­о­град­ског под­ста­нар­ског ста­на у Про­гар, и ов­де у Бој­чин­ској шу­ми одр­жао свој пр­ви час фи­зич­ког вас­пи­та­ња. „Про­гар ми се од­мах сви­дио... Во­лим при­ро­ду, шу­му, а у овом во­ де­ном ра­ју све је ство­ре­но за ужи­ва­ње. Ту су Са­ва, ка­нал Јар­чи­на, ба­ра Жи­ва­ча, а око­ло су шу­ме... То је мо­је. Ја то во­лим.” „А љу­ди? Ка­ко су вас при­х ва­ти­ли ов­да­шњи љу­ди?” „Про­гар­ци или вас при­х ва­те или вас не при­х ва­те... Ме­не су при­ хва­ти­ли.” „Шта сте им ра­ди­ли да вас при­х ва­те? У че­му је тај­на ва­шег успе­ха у Про­га­ру?” „Не­мам фор­м у­л у. Ваљ­да им од­го­ва­ра мој ка­рак­тер.” „Ве­шти­на и му­дрост при­ла­го­ђа­ва­ња?” „Во­лим да се ша­лим на свој ра­чун и бр­зо се укла­пам у но­ву сре­ди­ну.” „До­бро, али ви ни­сте ма­кар ко... Ви сте Адам Ла­дик! Да ли има­ју свест о то­ме ка­ква спорт­ска гро­ма­да жи­ви у Про­га­ру?” „Гро­ма­да? То је пре­те­ра­но. Чуј­те, го­ди­не су од­ра­ди­ле сво­је. Ко се још се­ћа не­ког атле­ти­ча­ра Ла­ди­ка? Дав­но је то би­ло, дав­но, ви­ше не­ма ни зе­мље чи­ји сам био ре­пре­зен­та­ти­вац. Ко ова­квог тр­бу­ша­стог жап­ца мо­же да по­ве­же са оним атле­ти­ча­рем, ко­ји по­бе­ђу­је јед­ног Ко­ри­цу? Ко? А и ја сам та­кав чо­век, ни­ка­да се ни­сам ду­вао, хва­ли­сао, љу­ди не во­ле кад им сво­је успе­хе на­би­јаш на нос. До­бро, има си­ту­а­ци­ја... Е, у та­квим слу­ча­је­ви­ма, ка­да за­тре­ба, из­ва­дим из нов­ча­ни­ка сво­је фо­то­гра­фи­је и тек­сто­ве из ста­рих но­ви­на! И на­ста­не та­јац. О, па овај Ла­дик ни­је ма­ кар ко! Ме­ни је нај­ва­жни­је да се ниг­де ни­сам обру­као.” „То сте већ ре­кли.” „Је­сам? То че­сто ка­жем... Чо­век мо­ра да па­зи да се не обру­ка. А ко се обру­ка у ма­лом ме­с ту, тај це­лог жи­во­т а но­с и пе­чат бру­ке. Ја се у мо­ју Ки­кин­д у увек вра ­ћам по­диг­ну ­та че­ла, ни­ка­да и ниг­де ни­сам је обру­као.” „Са­ња­те ли Ки­кин­д у? Крв за­ви­ча­ја ни­је во­да.” „Ве­руј­те ми, не­мам про­блем са успо­ме­на­ма и но­стал­ги­јом. Во­лим Ки­кин­д у, али Ки­кин­да ми не не­до­ста­је. То је про­шлост. Ја сам се ов­де 374

Чекајући воз из Винковаца

ја­ко до­бро укло­пио, ме­ни је Про­гар дру­ги за­ви­чај... и во­лим ов­де... Ову при­ро­д у рет­ко ће­те где на ­ћи у Сре­м у. Љу­ди су до­бри, ап­со­л ут­но ми од­го­ва­ра­ју. Са­мо да ми ле­ка­ри не от­кри­ју не­ког уну­тра­шњег не­при­ја­ те­ља. Ма­ло се бри­нем, искре­но, не па­зим на се­бе, уби­ше ме ове ци­га­ ре­те. Ваљ­да је уну­тра све у ре­д у. Ви сте оста­ви­ли пу­ше­ње? Па­мет­но. Је­дан дан ћу и ја пре­ло­ми­ти и оба­ви­ти пре­тра­ге... стра­ху­јем од ше­ће­ра... При­чај­мо о ве­се­ли­јим ства­ри­ма! Пре не­к и дан ша­ли­мо се у ка­фа­ни, ни­је ја­сно ни Про­гар­ци­ма да ми свих ових го­ди­на ни­су при­ка­чи­ли на­ ди­мак. Ов­де су рет­ки љу­ди без на­дим­ка.” „Да ли је то мо­ж да за­то што пре­ма ва­ма, ипак, зна­ју­ћи за ва­ше спорт­ске успе­хе, има­ју и јед­ну до­зу по­себ­ног ре­спек­та и дис­тан­це?” „Мо­гу­ће да има и то­га. Осе­ћам да ме по­шту­ју, то сто­ји, а осим то­га це­не то што сам као Ма­ђар, срп­ски зет, ве­зао свој жи­вот за њи­хо­во се­ло.” „Жи­ви ли још Ма­ђа­ра у Про­га­ру?” „Да. Жи­ви ов­де не­ко­ли­ко ста­рих ма ­ђар­ских по­ро­ди­ца: Бо­рош, Ју ­хас, Па­стор... Је­дан од Бо­ро­ше­вих из Про­га­ра пре­во­зио је чам­цем, имао је ве­ли­ки ча­мац, зна­те, и пре­во­зио је у Ау­стри­ју во­жда Ка­ра­ђор­ђа и срп­ске из­бе­гли­це по­сле про­па­с ти устан­ка у Ср­би­ји. Али, ти ста­ри про­гар­ски Ма­ђа­ри већ су се, да ка­жем, од­ро­ди­ли, по­ср­би­ли... То је про­ цес ко­ји се од­ви­ја сам од се­бе. Је­ди­ни ја знам ма­ђар­ски је­зик.” „Осе­ћа­те се за­до­вољ­ним и оства­ре­ним чо­ве­ком?” „Ап­со­л ут­но! Са­мо да ме здра­вље по­слу ­ж и. Ка­ш љем из­ју ­тра као ма­га­рац, а ци­га­ре­те ми се још не оста­вља­ју... Ни­сам ка­рак­тер.” „Има­те ли не­ког у Ки­кин­ди и од­ла­зи­те ли че­сто у род­ни град?” „Не, та­мо од фа­ми­ли­је не­мам ви­ше ни­ко­га. То је за­вр­ше­на при­ча. Оби­ла­зим мо­је на гро­бљу у Ки­кин­ди. И то је све. Е, про­шлог ле­та на­ пра­вио сам пре­се­дан и био ме­сец и по да­на код при­ја­те­ља. Мо­ја ге­не­ ра­ци­ја се по­ву­кла у се­бе, љу­ди гле­да­ју сво­ја по­сла, ка­ко да пре­жи­ве у овим те­шким вре­ме­ни­ма. Ни­ко­ме ви­ше ни­је до дру­же­ња и до из­ла­за­ка. Не­ма­ју љу­ди па­ра. Те­шка вре­ме­на. То ви­ше ни­је она Ки­кин­да, а ни­ти сам ја онај Ла­дик. До­бро, ле­по је кад те срет­ну на ули­ци ста­ри при­ја­ те­љи, школ­ски дру­го­ви, па пи­та­ју: ’Ка­ко си, Ада­ме?’ То је ле­по. Али, ја већ одав­но при­па­дам ов­де... Пи­тај­те?” „Где ће­те би­ти са­хра­ње­ни?” „Мој гроб ће би­ти у Про­га­ру. Ја одав­де ниг­де не ми­чем. Старт је био у Ки­кин­ди, циљ је у Про­га­ру. Опро­сти­те, где су ми фо­то­гра­фи­је?”

375

Жељко Марковић

Адам Ла­дик пре­у­зе три сво­је сли­чи­це од Шу­шње­ви­ћа, на­кон што их је овај фо­то­гра­фи­сао, и вра­ти их у нов­ча­ник. И за­па­ли ци­га­ре­т у.

(2010) * * * Шест го­ди­на по­сле, у су­бо­ту 16. апри­ла 2016. го­ди­не, у би­стри сунча­ ни су­тон, на­кон што сам са же­ном до­спео Про­гар, за­ви­јам ау­том са глав­ не ули­це Ка­ме­но­ве у је­дан кри­ву­да­ви со­как, убр­зо сти­жем до „ви­кен­ди­це” ко­ју су ми по­ме­ну­ли љу­ди на рас­кр­шћу као мар­ка­ци­ју и, по­ред ње, баш као што су ре­кли, пар­ки­рам кор­су пред ка­пи­јом но­ви­је ку­ће, са про­стра­ ним у ду­бо­ким, чи­стим и све­тлим дво­ри­штем, чи­ји је пред­њи део укра­ шен и раз­ве­дрен трав­ња­ком. Адам Ла­дик, чо­век бе­ле ко­се и бра­де, жу­тих ни­ко­тин­ских бр­ко­ва, се­ди на пла­стич­ној ба­штен­ској сто­ли­ци, пред вра­ ти­ма сво­је ку­ће, а за­тим, угле­дав­ши ау­то и не­по­зна­та ли­ца, из­ла­зи на ка­пи­ју и вр­ти гла­вом: „Не мо­гу да се се­тим! Уби ме, не мо­гу да се се­тим!” „Се­ћа­те ли се но­ви­на­ра од пре шест го­ди­на? Раз­го­ва­ра­ли смо на рас­кр­шћу код цр­кве. При­дру­жио нам се и Та­ли­јан”, под­се­ћам Ла­ди­ка. „Но­ви­на­ри? Из Но­вог Са­да? О, бо­га ти...” упа­ли­ла му се лам­пи­ца, отво­рио је ка­пи­ју. „Ка­ко да не! Ка­ко да не! Моћ фо­то­гра­фи­је из нов­ча­ ни­ка! Чу­вам ту ва­шу ре­пор­та­жу! Од­лич­но на­пи­са­но, по­ет­ски. От­куд ви? Ај­де... уђи­те... Е, бо­га ти... Баш сте ме из­не­на­ди­ли и об­ра­до­ва­ли. Ита­ли­јан је умро сад ско­ро.” „Лу­па­ли смо на ка­пи­ји, ни­ко се не ода­зи­ва. Пас ла­је, тр­чи по дво­ ри­шту, чу­до да му же­на не чу­је ла­веж”, ре­као сам. „Бо­ле­сна је, ле­жи. Има де­ве­де­сет го­ди­на”, ре­че Ла­дик. Те­шко, си­пљи­во ди­ше. Хва­та дах. Се­ди­мо на дво­ри­шту. Же­на му је у бол­ни­ци због про­бле­ма са штит­ном жле­здом, али ни он са здра­вљем не сто­ји нај­бо­ље. „Да ли сте оста­ви­ли ци­га­ре­те?” Ла­дик ста­вља прст на уста и по­гле­дом по­ка­зу­је на си­на, ко­ји при­ пре­ма ро­штиљ иза ку­ћа, где има­ју и ба­зен на дво­ри­шту, пра­зан. Син жи­ви у Бе­о­гра­д у, и то­га да­на до­шао је са сво­јим си­ном, а же­на му је оста­ла у Бе­о­гра­д у. „Ни­ка­ко не мо­г у да је на­те­рам да до­ђе у Про­гар”, ка­же про­ла­зе­ћи с та­њи­ром у ру­ка­ма пу­ним ко­ба­си­ца. „Не во­ли при­ро­д у.” Пи­там Ла­ди­ка шта има но­вог у ње­го­вом жи­во­т у?

376

Чекајући воз из Винковаца

„Ни­шта”, од­го­ва­ра. „Ви­ди­те ка­ко идем, као бан­гав. Ме­ђу­тим, ју­че сам био у СИВ-у, са бив­шим спор­ти­сти­ма, три­де­сет по­сто њих кре­ће се бан­га­во ова­ко као ја... мно­ге ни­сам ни пре­по­знао... У Ки­к ин­д у не идем, а и шта ћу та­мо? Пла­ка­ли су у Ки­кин­ди кад су чи­т а­л и ва­ш у ре­пор­т а ­ж у у Днев­ни­ку о ме­ни.” Адам Ла­дик из­но­си из ку­ће три ма­ле фо­то­гра­фи­је из нов­ча­ ни­ка и раз­мо­та­ва пред мо­јим фо­ то­а­па­ра­том На­ци­о­нал­но спорт­ ско при­зна­ње ко­је му је 15. ма­ја 2009. го­ди­не до­де­ли­ла Вла­да Ре­ пу­бли­ке Ср­би­је с пот­пи­сом пред­ сед­ни­ка Мир­ка Цвет­ко­ви­ћа. Ме­ђу пр­сти­ма др­жи фо­то­ гра­фи­је. „Ово је би­ло на Ко­шут­ња­ку се­дам­де­се­те, ре­ци­мо... Овај ов­де је Да­не Ко­ри­ца, а ово сам ја; то­га да­на сам га по­бе­дио. Пр­вен­ство Адам Ла­дик: „Чу­вам ту ва­ш у ре­пор­та­ж у! уни­вер­зи­те­та. До­бро, Ко­ри­ца тада Од­лич­но на­пи­са­но, по­ет­ски.” (2016) Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић ни­је тр­чао у сво­јој ди­сци­пли­ни. Он је био ван­зе­ма­љац. По­сле моје по­бе­де, ме­сец да­на ни­је го­во­рио са мном, гле­дао ме по­пре­ко. Раз­ми­шљао сам: он је те го­ди­не имао пе­де­ сет шест тр­ка и исто то­ли­ко по­бе­да. Раз­ми­шљао сам зад­њих сто ме­та­ра да л’ да га по­бе­дим ил’ да га не по­бе­дим. Мај­ке ми, то зву­чи без ве­зе. И ипак зад­њих де­се­так ме­та­ра ис­тр­чим пре ње­га. А ово је Но­ви Сад, пр­вен­ство Вој­во­ди­не. Ја сам ту по­чет­ник, дру­ги са ле­ве стра­не... А ова фо­то­гра­фи­ја је пр­вен­ство Ср­би­је, и ре­као би да је то Ма­ра­ка­на. Ту сам пр­ви са де­сне стра­не.” На ка­пи­ји, док ис­пра­ћа же­ну и ме­не, Адам Ла­дик при­ча виц: „Иза­ шао ма­ли ко­ма­рац на свој пр­ви лет, вра­ћа се ку­ћи, и ма­ма га пи­та како се про­вео? Са­вр­ше­но! Сви су ми апла­у­ди­ра­ли!”

377

РУ­ЖА СА ПРО­ГАР­СКЕ КА­ПИ­ЈЕ

Пр­ва ка­пи­ја Же­на у па­пу­ча­ма, пре­срет­ну­та у Про­га­ру на осам­де­се­тој стра­ни­ци сво­је би­о­гра­фи­је, за­о­гр­ну­та ма­сти­ло-пла­вим пу­ло­ве­ром и у шпри­ца­ ној кућ­ној ха­љи­ни, на­чич­ка­ној туф­на­ма од пла­вих цве­ти­ћа, ста­ри­ца ане­мич­не, па­пир­на­те ко­же у фи­но из­рец­ка­ним обра­зи­ма и око сле­по­ оч­ни­ца, про­се­де, сви­лен­ка­сте ко­се, ску ­пље­не од­о­страг шна­ла­ма иза уши­ју, из­но­си из ка­пи­је на тро­то­ар жу ­т у, пла­стич­ну сто­ли­цу, се­да у соч­ни хлад ора­хо­вог ли­шћа и, звуч­но уз­дах­нув­ши, при­сла­ња па­пир­ на­те, по­п ла­ве­ле ша­ке на лоп­та­сти бре­ж у­љак аб­до­ме­на. Уо­би­ча­је­на раз­глед­ни­ца срем­ског улич­ног по­зо­ри­шта. Ри­т у­а л­на рад­ња, ко­ју та срем­ска же­на, от­ка­ко зна за се­бе, упра­жња­ва ско­ро сва­ког ме­те­о­ро­ло­ шки упо­тре­бљи­вог да­на, пре и по­сле под­не. При­ми­чем јој се тро­то­а­ ром, зе­ва­ју­ћи с дик­та­фо­ном у ша­ци, кроз ма­лак­са­лу и ошу­ре­ну ули­цу Па­леж. Вру­ћи­на, спа­ри­на. Је­два се ди­ше. На пр­ви по­глед, не­ма ни­чег по­себ­ног у том мо­но­то­ном и ме­лан­ хо­лич­ном исеч­ку из по­зна­тог срем­ског фил­ма о ста­рач­ком тро­ше­њу жи­во­та на клу­пи пред ку­ћом. Ни­чег за­ни­мљи­вог, што би јед­ног но­вин­ ског пи­сца на­ву­кло на по­знан­ство са ста­ри­цом Сми­љом Илић, осим ако том но­ви­на­ру ни­је по­треб­но – за­рад осло­ба­ђа­ња ви­шег ста­ди­ју­ма ре­пор­та­же – упра­во то што у су­вој дре­но­ви­ни овог улич­ног ме­да­љо­на, не­ма ни­чег по­себ­ног ни за­ни­мљи­вог. При­ме­њу­јем сво­ју Те­о­ри­ју слу­чај­ ног про­ла­зни­ка и од­мах по­сле не­ко­ли­ко раз­ме­ње­них ре­че­ни­ца: дра­ма, за­плет. Же­на има ту­мор. Ве­ли­ки, бе­ниг­ни ту­мор у тр­бу­х у. При­ча ми ка­ко је го­д и­на­ма, до­во­де­ћ и се­бе у за­блу­д у да ће се отвр­д ли­на на­п и­ па­на под ко­жом ис­то­пи­ти са­ма од се­бе и по­ву­ћи, од­ла­га­ла од­ла­зак на хи­рур­ши сто, прав­да­ју­ћи се пред со­бом да је не бо­ли, све док је пр­ви 378

Чекајући воз из Винковаца

пут ни­је за­бо­ле­ло, али та­да јој је у тр­бу­х у бук­ну­ла лоп­та ди­вљег ме­са, ту­мор с ко­јим ви­ше не мо­же и не­ће да се но­си. „Ни­сам се у ам­бу­лан­т у ја­ви­ла на вре­ме”, ре­че же­на за­бри­н у ­то. „Та­ко ми и тре­ба. Кри­ва сам! Ко шта ра­ди, се­би ра­ди. Уо­чин, са­да ми ле­ка­ри пу­не уши: ’Шта сте до са­да че­ка­ли...’ Ћу­тим. Скла­њам по­глед у стра­ну, де­цо ми­ла. А шта да им од­го­во­рим? Шта? Дав­но сам ја при­ме­ ти­ла да ми тај ђа­во ра­сте у сто­ма­ку. При­ти­скам, не бо­ли. Ни­је ме бо­ ли­ло, а ка­да не бо­ли, чо­век ми­сли про­ћи ће... И та­ко дан за да­ном, а са­да ме са­мо нож мо­же спа­си­ти. Ако ме при­ме на опе­ра­ци­ју. То је са­да ве­ли­ки ри­зик у мо­јим го­ди­на­ма и са дру­гим мо­јим бо­ле­сти­ма.” „Има­те ли бо­ло­ве?” „По­вре­ме­но, кад се ме­ња вре­ме. Мо­же да ме угу­ши, све је мо­г у­ће. Но­ћу не спа­вам, страх ме да за­спим”, ка­же же­на. „И шта са­да? Спре­ма­те се за опе­ра­ци­ју?” „Не­ма ми дру­ге: идем под нож! Хи­рур­шки нож, па ка­ко ми бу­де. Смрт или жи­вот! Не­ка ме се­ку и ва­де то чу­до­ви­ште из ме­не! Ви­ди­те ви ко­ли­ко је то на­ра­сло!” же­на по­ло­жи ша­к у на оте­к ли сто­мак. „Не мо­г у ви­ше нор­мал­но да ди­шем, не мо­г у да је­дем, де­цо ми­ла... На шта ли­чим! Ма, ка­за­ћу им: отва­рај­те ме, ка­ко зна­те и уме­те, смр­ти се не пла­шим! Пот­пи­с у­јем. Уо­чин, бо­ље и да умрем на опе­ра­ци­о­ном сто­л у, не­го да жи­вим са овим ство­ром у тр­бу­х у. Не­ка ва­де то из ме­не! Ка­за­ћу им, имам осам­де­сет го­ди­на и не­ћу у гроб са овим чу­до­ви­штем у се­би!” Од­ла­зим про­гар­ским бу­ле­ва­ром, а иза мо­јих ле­ђа, оп­ште ме­сто срем­ске улич­не сва­ко­дне­ви­це: же­на се­ди пред ку­ћом на клу­пи. Дру­га ка­пи­ја Сун­че­ва из­лу­че­ви­на, раз­ве­ја­на око по­дне­ва из­над Бој­чин­ске шу­ме као вен­ти­ла­то­ром, ус­по­ри­ла је ме­та­бо­ли­зам Про­га­ра. За­па­ри­ла је и оша­м у­ти­ла шум­ско-во­де­но се­ло, за­пе­кла се на те­ме­ну ње­го­вог рас­кр­ шћа, иси­са­ла све­жи­ну и ки­се­о­ник из ње­го­вих си­ме­трич­них те­ре­зи­ јан­ских кри­ла, а ста­ри ше­шир­џи­ја, пот­ко­ван клем­па­вим па­п у ­ча­ма, чо­век ко­ји је упра­во на­пу­стио сво­ју ка­пи­ју, под прет­њом смрт­не опа­ сно­сти, фор­си­ра ото­п ље­ни ас­фалт, кре­ће се као да но­ге из­вла­чи из тут­ка­ла, по­ср­ће, пре­зно­ја­ва се, кр­к ља, му­чи се на отво­ре­ном сун­цу. На­о­ко, не­ма баш ни­чег ин­те­ре­сант­ног у ве­зи с овим пе­ша­ком без бо­је, уку­са и ми­ри­са. Це­ла ње­го­ва по­ја­ва увер­љи­во упу­ћу ­је да је то 379

Жељко Марковић

по­ро­дич­ни чо­век па­ла­нач­ко-па­ро­хиј­ског ша­бло­на, брач­ни пре­жи­вар, ко­ји то рас­кр­шће, по­ди­јум се­ла на ко­ји је иза­шао бо­со­ног у па­пу­ча­ма, до­жи­вља­ва као по­вла­шће­ни про­стор сво­је сло­бо­де. Али, ми још зна­мо да је про­хо­дао на ње­м у и да је на том рас­кр­шћу као де­чак ву­као шер­пе на ка­на­пу, на­то­ва­ре­не бла­том. Чо­век се не­где за­пу­тио. Али, где и због че­га се за­пу­тио је­дан кар­ди­о­ва­ску­лар­ни про­гар­ски пу­сто­лов у па­пу­ ча­ма? Где је по­шао по та­квом то­плот­ном не­вре­ме­ну, оглу­шу­ју­ћи се о пе­да­го­шко зво­ца­ње же­не, из­ла­зи­ће из си­г ур­но­сти кућ­ног хла­да на ужа­ре­но рас­кр­шће, осла­бље­ног ср­ца, ула­жу­ћи го­то­во ван­те­ле­сни на­ пор да се на уси­ја­ној плот­ни ас­фал­та про­би­је кроз сун­це? Све го­во­ри да је у пи­та­њу не­што хит­но, нео­д­ло­жно, не­што што не мо­же да са­че­ка су­тон, осе­ку вру­ћи­не. Ула­зи у ду­ћан. И из­ла­зи са фла­шом пи­ва, ко­ју ма­зи дла­ном. Зе­ле­ но, ваљ­ка­сто, за­ма­гље­но ста­к ло, оро­ше­но ка­пљи­ца­ма хлад­ног зно­ја. Спа­со­но­сна фла­ша пи­ва с но­г у у се­но­ви­тој за­ве­три­ни над­стре­шни­це ду­ћа­на. Гр­лић при­но­си игли­ча­сто опер­ва ­же­ним усти­ма, да би пр­ви гу­тљај пе­ну­ша­ве, ки­сел­ка­сте уте­хе про­м ућ­као у неп­ци­ма и улио га у ждре­ло. „При­ја пи­во?” пи­там га у про­ла­зу. „Не­ма це­ну”, ре­че. И под­риг­ну. Тре­ћа ка­пи­ја Же­на у цр­ном де­зе­ну, очи­глед­но у ту­зи, за­ви­је­на про­зир­ном, лет­ њом сви­лом, спу­ште­ном низ груд­ну кост, очи­ју де­бе­ло за­ста­к ље­них у ве­ли­ким пла­стич­ним окви­ри­ма ја­ја­стог фор­ма­та, сто­ји на пле­ха­ној бор­до ка­пи­ји ста­ре ку­ће у Ка­ме­но­вој ули­ци. Пред том ку­ћом сам, му­ ва­ју­ћи се по вру­ћи­ни око опу­сте­лог рас­кр­шћа у Про­га­ру, ма­ло­час за­ стао, али не због те ку­ће, не ни због те же­не у цр­ном де­зе­ну (ко­ја ће на ка­пи­ју иза­ћи, тек, на мој по­зив), не­го због де­та­ља по­ред ста­рог ку­ћер­ка у истом дво­ри­шту. Ку­ће­рак је окре­нут пре­ма ули­ци „ба­рок­но” за­о­бље­ ним, бе­ло окре­че­ним ма­лим за­ба­том, има је­дан про­зор, за­ман­да­ље­них ша­л у­ка­три. Де­таљ ко­ји ме је за­у­ста­вио и при­ко­вао за ту ма­л у улич­ну сен­за­ци­ју: грм ру­же ме­се­чар­ке, цр­ве­на бук­ти­ња по­ред ку­ћер­ка. Убр­зо за­тим, услу­жен ка­фом за сто­лом на ве­ран­ди, с по­гле­дом на про­фил ку­ћер­ка и грм ру­же, про­пет уз зид огра­де, раз­го­ва­рам са же­ном 380

Чекајући воз из Винковаца

у цр­ном де­зе­н у. До­шла је у ово дво­ри­ште у свој­ству сна­је, ше­зде­сет дру­ге, на­кон што се уда­ла за Бо­шка Хрт­ков­ца („От­ка­за­ло му ср­це. Оти­ шао на по­сао здрав и прав, по­зли­ло му и го­то­во. Не­ма га ви­ше.”) и с њим ство­ри­ла две ћер­ке; тре­ћу је усво­ји­ла из Зве­чан­ске. Цр­ни­ну но­си због му­жа... Или, не? „Не због му­жа”, ка­же же­на. „Бо­шко је умро још де­ве­де­сет пр­ве. Цр­ни­н у но­сим због ком­ши­ни­це Ми­ли­це По­зна­нић, умр­ла је пре две не­де­ље.” „Цр­ни­на због ком­ши­ни­це. То се рет­ко чу­је.” „Па, рет­ко... рет­ко се чу­је...” „Оби­чај у Про­га­ру?” пи­там. „Не, ни­је. Би­ле смо до­бре. То је са­мо мо­ја од­л у­ка. Цр­ни­н у но­сим из по­што­ва­ња пре­ма тој же­ни, мо­јој Бо­љев­чан­ки, ње­ном му­жу, ње­ним ћер­ка­ма. Ја­ко се це­ни­мо и во­ли­мо. Њи­хо­ва ку­ћа је и мо­ја ку­ћа, мо­ја ку­ћа је и њи­хо­ва ку­ћа. Ми та­ко жи­ви­мо. Ми­ли­ца је би­ла ше­ће­раш, пре ше­сна­ест го­ди­на ам­пу­ти­ра­ли су јој но­г у, и ја сам је гле­да­ла. Ја­ко сам по­што­ва­ла ту же­ну.” „Ко­ли­ко ће­те но­си­ти цр­ни­ну?” пи­там. „Че­тр­де­сет да­на... Из­ви­ни­те, а мо­г у ли ја не­што вас да пи­там? Ви сте на­шом ули­цом про­шли слу­чај­но, ако сам вас до­бро раз­у ­ме­ла?” „Раз­у ­ме­ли сте до­бро.” „За­што сте од то­ли­ко ку­ћа у ули­ци за­ста­ли баш пред мо­јом ку­ћом?” упи­та же­на у цр­ни­ни. „Шта вас је при­ву­кло? Ку­ћа је обич­на, скром­на.” „При­ву­као ме је грм ру­же”, од­го­во­рио сам же­ни. „Во­лим ру­же.” По­гле­да­ли смо пре­ма гр­м у. „Ја се зо­вем Ру­жа”, ре­че же­на у цр­ном. „Ру­жа?” „Ру­жа Хрт­ко­вац”. Ка ­да су но­ви­на­ри пи­та­ли Син­ге­ра, где на­ла­зи иде­је за при­че и ро­ма­не, от­при­ли­ке је од­го­во­рио да он не­ма по­тре­бу да из­ми­шља ствар­ ност, јер су при­че и ро­ма­ни сву­да, па кад му за­тре­ба си­ро­ви­на за пи­ са­ње, Син­гер ока­чи це­гер о ла­кат, про­ђе сво­јом ули­цом, по­ред ка­пи­ја и рад­њи, и реч са овим, реч са оним... И вра­ти се ку­ћи са Но­бе­ло­вом на­гра­дом у це­ге­ру.

(2010) 381

Жељко Марковић

* * * Про­шло је шест го­ди­на. Про­ гар, 16. апри­ла 2016. го­ди­не, Ули­ ца ка­ме­но­ва, глав­ни шор. Гле­дам дво­ри­шни зид ку­ће Ру­же Хрт­ко­ вац, али ру­жни грм се, ово­га пу­ та, ни­је раз­бо­ко­рио пре­ко ње­га; пла­шим се да га ви­ше не­ма. Ста­ јем ау­том и пи­там за њу чо­ве­ка ко­ји ши­ша тра­ву ис­пред ње­них про­зо­ра. Ком­ши­ја ула­зи у ка­пи­ју и чу­јем ње­гов глас из дво­ри­шта: „Ру­жо, тра­жи те не­ки чо­век!” Ру­жа из­ла­зи из гон­ка у цр­ној ха ­љи­ни, опа­са­на ке­це­љом. Од­ мах ме пре­по­зна­је. Упра­во је за­ вр­ши­ла са пра­вље­њем ре­за­на­ца на ма­ши­ни­ци. Ни­је се про­ме­ни­ла у ли­цу, сме­је се и не мо­же да ве­ Ру­жа Хрт­ко­вац: „Да сам зна­ла да ће­те до­ћи у Про­гар, не би ру­ж у под­ре­за­ла.” (2016) ру­је да је то онај но­ви­нар из Но­ Фо­то: Жељ­ко Мар­ко­вић вог Са­да! „Ни­сте ме за­бо­ра­ви­ли?” „Не, ни­сам.” Грм ру­же је жив, са­мо под­ре­зан до ули­це. „О, бо­же!” уз­ди­ше же­на у не­ве­ри­ци. „Да сам зна­ла да ће­те до­ћи у Про­гар, не би ру­жу под­ре­за­ла... Уђи­те, ску­ва­ћу ка­фу.” Хо­ћу да је фо­то­гра­фи­шем. „Не­е­ее...” сме­је се и скри­ва ли­це ша­ком. За­тим при­ста­је. Још јој ни­сам ре­као да сам до­шао са же­ном; оста­ ла је код ау­та, пре­ко пу­та, и при­ча са ком­ши­јом Спа­сом, чи­ју су па­жњу при­ву ­кли стран­ци. „Шта код вас има но­вог”, пи­там Ру­жу Хрт­ко­вац. „Опет цр­ни­на?” „Па, сва­шта се де­си­ло... сва­шта... Умро ми је ро­ђе­ни брат Дра­го­ љуб, 7. апри­ла, а Са­ва, мла­ђи брат, че­тр­де­сет сед­мо го­ди­ште, умро је де­ве­де­се­тих ка­да и мој муж. То сам вам при­ча­ла, ми­слим. Пен­зи­ја ми је де­вет хи­ља­да, па он­да зна­те ка­ко жи­вим... Ра­чу­не гле­дам да пла­тим. Џа­ба што је муж ра­дио три­де­сет го­ди­на.”

382

Чекајући воз из Винковаца

„Мен­тал­но сте се са­чу­ва­ли.” „Је­сам. Ћер­ке Ан­ђел­ка и Ве­ри­ца про­д у­жа­ва­ју ми жи­вот, а тре­ћу Ма­ри­н у сам от­х ра­ни­ла са три­на­ест ме­се­ци. Њу сам усво­ји­ла из Зве­ чан­ске.” На ули­ци је упо­зна­јем са же­ном. Вра­ћа­мо се у дво­ри­ште, по­зи­ва нас у куј­ни­цу и ку­пи све­же ре­зан­це са плах­те, ста­вља их у ке­с у и по­кла­ња мо­јој же­ни. „До­ма­ћи! Са­вр­ше­ни! Узми­те, де­цо. Са­мо их још ма­ло про­су­ши­те”, ка­же и ис­пра­ћа нас на ка­пи­ји, сме­је се, ма­ше. Су­тра­дан, у не­де­љу, же­на пра­ви су­пу од ре­за­на­ца Ру­же Хрт­ко­вац.

383

МИ­СТИ­ФИ­КА­ЦИ­ЈА О СЛО­БОД­НИМ СРЕМ­СКИМ БИ­ЦИ­КЛИ­СТИ­МА

Бо­љев­ци, рас­кр­шће. Ди­ја­го­нал­но од бе­ло офар­ба­не, ба­рок­не вер­ ти­ка­ле, јед­не од нај­склад­ни­је сре­за­них срп­ских па­ро­х иј­ских ка­те­дра­ ла на кон­ти­нен­ту Сре­му, на­ру­же­не ша­ре­ним бен­зин­ским по­ји­ли­штем, на­бу­џе­ним пред ка­пи­јом цр­кве (као с кра­стом на ли­цу), до­ла­зим пред ма­ли ду­ћан у хла ­до­ви­тој и све­тло­зе­ле­ној се­пи­ји сре­до­веч­ног, бе­лог пла­та­на. Ду­ћан на удар­ном ћо­шку рас­кр­шћа ду­ш у је дао за улич­не пив­ске фа­но­ве и му­шке ала­па­че. Се­де у хла­до­ви­ни по­ред зи­да и си­са­ ју ста­кле­не пив­ске цуц­ле. Па­да ми у око је­дан де­таљ. Пла­тан је оп­ко­љен би­ци­кли­ма из срп­ско-сло­вач­ких ка­пи­ја Бо­ље­ва­ца, на­ба­ца­ни су је­дан на дру­ги, при­сло­ње­ни уз зид и огра­ду. И ни је­дан ни­је за­кљу­чан. Ме­ни, чо­ве­к у и бив­шем би­ци­к ли­сти са ис­к у­ством гра­да, где се пар­ки­ра­ни би­ци­к ли ве­зу ­ју де­бе­лим лан­ци­ма, бо­ље­вач­ки не­за­кљу­ча­ни би­ци­к ли на из­во­ли­те, до­и­ма­ју се као жи­ва би­ћа, ен­де­мич­не тех­нич­ке жи­во­ти­ ње, пре­жи­ве­ле из не­ких за­бо­ра­вље­них (бе­за­зле­них, на­ив­них) вре­ме­на, и на том рас­кр­шћу осе­ћао сам се као да сам за­ба­сао у не­ка­кав па­ра­ лел­ни, сло­бод­ни свет. У тим на­шим по­след­њим би­ци­кли­стич­ким де­мо­кра­ти­ја­ма по Сре­ му, по­не­где је још уо­би­ча­је­но оста­ви­ти не­за­кљу­ча­ни би­цикл на ули­ци, на­сло­њен на зид ка­фа­не, на огра­д у или на др­во, ис­пред цр­кве, ду­ћа­на или ме­сне за­јед­ни­це, уда­љи­ти се од сво­је ро­га­те, ме­ха­нич­ке жи­во­ти­ње на сат-два или, чак, на цео дан, а он­да јој се вра­ти­ти као не­че­м у што се под­ра­зу­ме­ва на ме­сту где је оста­вље­на, оп­ко­ра­чи­ти штан­глу, за­вр­те­ти пе­да­ле, и као да се ни­шта ни­је до­го­ди­ло, као да се по ули­ца­ма не сму­ ца­ју и ти­по­ви ко­ји би чо­ве­ку укра­ли и по­глед из ока, от­ко­тр­ља­ти се до сво­је ка­пи­је. И та­ко сва­ки дан, го­ди­на­ма, и та­ко це­лог жи­во­та, окре­ та­ти пе­да­ле по Бо­љев­ци­ма, оста­вља­ти не­за­к љу­ча­ни би­цикл на јав­ном ме­сту и ни­ка­да се не за­ми­сли­ти над фе­но­ме­ном да по­ред тог би­ци­кла 384

Чекајући воз из Винковаца

про­ђу мно­ги љу­ди и ни­ко од њих не пад­не у ис­к у­ше­ње да под­лег­не сла­бо­сти и укра­де би­цикл. При­зна­јем, био сам би­ци­кли­ста. Фа­на­тич­ни, лу­ди, срем­ски би­ци­ кли­ста! И, по­што мо­ју, ерот­ски на­е­лек­три­са­ну страст за шум­ским би­ци­ кли­стич­ким уз­бу­ђе­њи­ма и мо­ју по­тре­бу за гу ­ме­ним по­кре­том, мо­ју пре­ра­ну мен­тал­ну и емо­ци­о­нал­ну, па и фи­зич­ку зре­лост, ни­ко од мо­ јих вр­шња­ка – ко­ли­ко ми је по­зна­то – ни­је успе­вао да пра­ти, а ни да и схва­ти, ја сам ра­ном зо­ром, та­да у мом још врд­нич­ком ми­кро­ко­смо­су, са­мо што с Ви­те­зи­ћа цик­не диск и пљу­сне све­тлост ју­тра, ка­чио ра­нац на кич­ме­ни стуб, осе­дла­вао сво­је бр­зо и жи­ла­во че­шко тр­кач­ко гр­ло, с бу­џе­ном, швед­ском зад­њом гла­вом ви­со­ке фре­квен­ци­је обр­та­ја, и стар­ ту­ју­ћи с мо­је Но­ве ко­ло­ни­је, по чи­тав дан сам, као опај­да­рен, ви­ле­нио по Фру­шкој го­ри, ко­тр­љао се на ку­гла­ге­ри­ма по шум­ским и пољ­ским друмо­ ви­ма, као на ча­роб­ном рин­ги­шпи­лу, у ши­ро­ком ра­ди­ју­су око Врд­ни­ка. Лет­њих ме­се­ци, ка­да је све стру­ја­ло и кљу­ча­ло у ме­ни, сво­је ра­не но­ви­нар­ске ра ­до­ве од­во­зио сам на пе­да­ла ­ма у Срем­ску Ми­тро­ви­цу. Ка­да се при­се­тим тих сво­јих гим­на­зиј­ских, фру­шко­гор­ских пу­то­ва­ња у Срем­ске но­ви­не, са­мо да бих у ре­дак­ци­ји пре­дао не­ки свој члан­чић из врд­нич­ког жи­во­та, про­стом са­о­бра­ћај­ном ра­чу­ни­цом (Врд­ник – Ја­зак – Ма­ла Ре­ме­та – Ши­ро­ке Ле­ди­не – Бе­ше­но­вач­ки Пр­ња­вор – Бе­ше­но­во – Ве­ли­к и Ра­дин­ци – Срем­ска Ми­тро­ви­ца), из­бро­јао сам око пе­де­сет ки­ло­ме­та­ра, та­мо и на­зад, пре­ђе­них пре­ко Фру­шке го­ре, на би­ци­клу. И прем­да сам и сам био ру­бри­ка, прем­да сам ре­дак­ци­ју ко­рум­пи­рао за­дру­жним бре­сква­ма и ја­бу­ка­ма, убра­ним ус­пут на Му­та­љу, чуд­но је да ни­ко­ме од но­ви­на­ра ни­је па­ло на па­мет да на­пи­ше не­ко­ли­ко ре­чи (ма­кар пот­пис под фо­то­гра­фи­ју) о от­ка­че­ном гим­на­зи­јал­цу из Врд­ни­ка, ко­ји пре­ла­зи пе­де­сет ки­ло­ме­та­ра на би­ци­клу, са­мо да би у ре­дак­ци­ју до­нео члан­чић за но­ви­не. Да, то је баш чуд­но. Жен­ски би­цикл тан­ких ко­сти­ју, у тре­ћем до­бу, осло­њен је кор­ма­ ном на лак­т у ро­бу­сног и ви­со­ког цр­кве­ног зи­да, по­ред глав­не клу ­пе на рас­кр­шћу, при­сло­ње­не уз зид, и по­ред др­ве­не та­бле за­ку­ца­не из­над клу­пе; та­бла је об­ле­пље­на смр­тов­ни­ца­ма Бо­љев­ча­на, ко­ји су до ју­че, ве­ру­ју­ћи жи­во­ту, се­де­ли на тој клу­пи и раз­ми­шља­ли о они­ма на смр­тов­ ни­ца­ма. Би­цикл, пр­во­бит­но бор­до-цр­вен, ра­га је из­ну­ре­ног оп­штег ста­ ња, огу­ље­не ко­зме­ти­ке ра­ма, офар­ба­ног ко­ро­зи­јом. Пред­ње ви­ле као са­бља­сти нок­ти, ољу­ска­ног ла­ка, не­ке убо­ге друм­ске прин­це­зе. Сиц, по­лу­ра­спад­нут, за­мо­тан нај­лон­ском ке­сом и жи­ча­на кор­па при­чвр­шће­ на на бла­то­бра­ну, от­по­за­ди.

385

Жељко Марковић

Стан­ко То­мић, вла­сник жен­ског би­ци­кла, чо­век су­во­ња­вог ли­ца, на­мре­шка­не ко­же око очи­ју (с два бе­ниг­на, цр­на мла­де­жа на сле­по­оч­ ни­ци), жи­ча­не, бе­љу ­га­ве ко­се, се­ди на клу ­пи у хла­д у цр­кве­ног зи­да, швен­к у­је по­л у­за­ми­ш ље­ним по­гле­дом пре­ко рас­кр­шћа, за­пе­че­ног у сун­цу, и уди­ше ци­га­ре­ту у обла­ку ни­ко­тин­ског та­мја­на. Био је на слу­жби у цр­кви, ма­ло­час је иза­шао и, за то вре­ме, док је па­рох Дра­ган Гво­зде­ но­вић, про­сле­ђи­вао уо­би­ча­је­не мол­бе Бо­г у, би­цикл је вер­ни­ка То­ми­ћа че­као ис­пред цр­кве – не­за­к љу­чан. Ни­ка­да га не за­к љу­ча­ва. „У Бо­љев­ци­ма би­ци­к ле не за­к љу ­ча­ва­мо”, ре­че То­мић и по­гле­да ме збу­ње­но. „Ни­сам о то­ме раз­ми­шљао. Ко ће то да укра­де? Ко­ме тре­ба ова­ква шкло­по­ци­ја? А, искре­но да вам ка­жем, не би га за­кљу­ча­вао ни да је но­ви! Де­си се да га ’по­зај­ме’, али ни­ка­да се ни­је де­си­ло да га не вра­ те. Од­ве­зе се, оба­ви по­сао, док сам ја у цр­кви или у ка­фа­ни, и вра­ти би­цикл на исто ме­сто. То ми се де­ша­ва­ло. Сви у Бо­љев­ци­ма зна­ју да је то мој би­цикл.”

Би­ци­к ли­стич­ка де­мо­кра­ти­ја у Бо­љев­ци­ма Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

386

Чекајући воз из Винковаца

Ово са­мо­по­слу­жи­ва­ње ту­ђег би­ци­кла, под­се­ти­ло ме је на ону вр­сту из­у ­мр­лог по­ште­ња и (стра­хо)по­што­ва­ња пре­ма ту­ђем, жи­вот­не и по­ слов­не ко­рект­но­сти ста­ре шко­ле и ста­рог Сре­ма, о ко­јој сам пи­сао у јед­ној од сво­јих не­дељ­них но­ве­ла, ка­да су у по­кој­ној ка­фа­ни Код ба­ба Да­ре у Кру­ше­до­л у, стал­ни го­сти ула­зи­ли у шанк, са­ми се­бе по­слу­жи­ ва­ли и оста­вља­ли па­ре на пул­т у за пи­ће ко­је по­пи­ју, док је ба­ба Да­ра, вла­сни­ца нај­ста­ри­јег срем­ског бир­та, ушмр­ки­ва­ла ко­фе­ин по ком­ши­ лу­ку или се по­вла­чи­ла у стра­жњу со­бу, иза шан­ка, да од­спа­ва по­сле руч­ка. Или по­сле фај­рон­та. И тај на­род­ни оби­чај са­мо­по­слу­жи­ва­ња у ка­фа­ни без осо­бља, ба­ба Да­рин шанк на из­во­ли­те, био је шек­спи­ров­ска по­зор­ни­ца ви­со­ких до­ме­та, не са­мо по­ште­ња, не­го и фи­ло­зоф­ских, мо­ рал­них и етич­ких ис­ку­ше­ња, уз­ле­та и под­ви­га по­след­њих, ау­тен­тич­них кру ­ше­дол­ских бо­е­ма. Узми­мо са­мо отво­ре­на вра­та пра­зне ка­фа­не Код ба­ба Да­ре и са­мо­ све­сног ал­ко­хо­ли­ча­ра у па­пу­ча­ма, ком­ши­је из ку­ће иза угла, ко­ји сам се­би си­па ви­њак или му­ља шпри­цер по ме­ри соп­с тве­не за­ви­сно­с ти, од­го­вор­но­сти и са­ве­сти. И, као да је то нор­мал­но, као да сва­ко од нас ни­је по­ма­ло ло­пов, уред­но оста­вља па­ре на шанк за по­пи­је­но пи­ће. И бак­шиш. И од­ла­зи из ка­фа­не. Или, пак, узми­мо ка­ља­вог трак­то­ри­сту зем­за­дру­ге, за­ви­сни­ка ко­ји у па­у­зи из­ме­ђу две бра­зде, из­бе­зу­мљен као из­ме­ђу две жен­ске си­се, уле­ће у ди­ја­бо­лич­но пу­сту ба­ба Да­ри­ну са­мо­ по­слу­гу, за­ла­зи у шанк и ис­под пул­та ва­ди фла­шу ра­ки­је, спр­жи фи­ћок из два гу­тља­ја, вра­ћа фла­ш у у бу­џак, оста­вља при­лог ба­ба Да­ри на пул­ту и као да се ни­шта ни­је до­го­ди­ло, као да ни­је мо­гао да спр­жи још јед­ну ра­ки­ју, и да за њу не оста­ви но­вац, из­ла­зи из бир­ти­је чи­сте са­ве­ сти у лаж и та­шти­ну овог пре­ле­пог све­та.

(2010)

387

ЖИ­ВО­ТИ­ЊА ЗВА­НА ПЕ­ЦА­РО­ШКИ МО­ТОР

Пе­ца­ро­шки мо­тор је жи­во би­ће. Ме­ха­нич­ку жи­во­ти­њу из пре­сти­ жне то­мо­со­ве шта­ле, ро­ђе­ну ис­под пла­ни­не са три гла­ве, жи­го­са­ну озна­ком Т14, алп­ско кљу­се фа­брич­ке све­тло­пла­ве ка­ро­се­ри­је (обо­ја­ди­ са­не пре­да­ле­ке се­дам­де­се­те го­ди­не), пр­ви је уз­ја­хао и за­ко­тр­љао бо­ље­ вач­ко-про­гар­ском ма­ги­стра­лом, Цве­ја Је­врић, пе­ца­рош из Бо­ље­ва­ца. Ку­пио је че­тр­на­е­сти­цу, но­ву нов­ци­ја­ту, и на ње­ним амор­ти­зе­ри­ма је­здио при­о­ба­љем Са­ве, ме­ко, го­то­во као да је ја­хао ва­зду­шни ја­стук, пло­вио је џом­ба­вим, пра­шња­вим и блат­ња­вим штраф­та­ма кроз по­ља и њи­ве, ви­ле­нио кроз по­сав­ске шум­ско-мо­чвар­не кра­јо­ли­ке рас­ку­штра­ног и ди­ја­бо­лич­ног срем­ског во­де­ног пе­ри­во­ја у ју­го­за­пад­ном, сви­њар­ском и ри­бљем за­ле­ђу Пре­сто­ни­це. И Цве­ја умре. Ожа­ло­шће­ни мо­тор остао је иза ње­га. Ако је ве­ро­ва­ти мо­јим бо­ље­вач­ким из­во­ри­ма, па и ако им ни­је ве­ро­ва­ти, убр­зо по­сле Је­ври­ће­ве смр­ти, же­на ње­го­ва, под окол­но­ сти­ма ко­је су ми оста­ле не­по­зна­те и пре­ма из­ја­ви, ко­ју ни­сам про­ве­рио, про­да­ла је со­ци­ја­ли­стич­ку то­мо­со­ву жи­во­ти­њу Ми­ши Ко­х у­т у, бо­ље­ вач­ком Сло­ва­ку, та­ко­ђе пе­ца­ро­шу. Ко­х ут је ја­хао че­тр­на­е­сти­цу све до смр­ти, да би ње­го­ва удо­ви­ца, та­ко­ђе, под ме­ни не­по­зна­тим окол­но­ сти­ма, за­ба­ци­ла уди­цу на рас­кр­шћу: Про­да­јем то­мо­сов мо­тор... И ку­пац се упе­цао. Та­ко се пре пет­на­ест го­ди­на, из­ра­бље­ни све­тло­ пла­ви Сло­ве­нац, од­ли­ко­ван та­да већ вр­то­гла­вом ки­ло­ме­тра­жом у спи­ рал­ним пре­по­на­ма, за­ка­ш љао у дво­ри­шту ин­ва­лид­ског пен­зи­о­не­ра Ми­лен­ка Плав­ши­на из Бо­ље­ва­ца, пе­ца­ро­ша над пе­ца­ро­ши­ма, чо­ве­ка ко­ји је „про­хо­дао на во­ди”, и све до пре­ра­ног пен­зи­о­ни­са­ња, ко­чи­ја­ша на Пе-Ка-Бе-овим трак­то­ри­ма. Пе­ца­рош Плав­ша Ку­лов, во­де­ни чо­век, сва­ко­днев­ним ја­ха­њем на­то­ва­ре­ног мо­то­ра, из­ме­ђу сво­је ка­пи­је у Бра­ће Ву ­ји­ћа, Са­ве, ка­на­ла Вок и ба­ре Жи­ва­че, про­сла­вио је из­д р­ж љи­вог 388

Чекајући воз из Винковаца

бо­ље­вач­ког ма­гар­ца на точ­ко­ви­ма, жи­во­ти­њу по­себ­не вр­сте: пе­ца­ро­ шки мо­тор! (Угле­дао сам га у ка­сним по­сле­по­днев­ним ча­со­ви­ма на глав­ном рас­кр­шћу. Вра­ћа се са во­де на мо­то­ру, за­тр­па­ном ри­бо­ло­вач­ким ства­ ри­ма. Се­ди­мо на клу­пу, по­ред зи­да цр­кве­не пор­те, ис­под та­бле са смр­тов­ ни­ца­ма. По­ред нас је пар­ки­ра­на то­мо­со­ва жи­во­ти­ња.) „Ка­ко вас слу­жи ма­ши­на?” пи­там Плав­шу Ку­ло­ва. „Из­гле­да из­ра­ бље­но.” „Чу­до од ма­ши­не! Ч у д о!” од­го­ва­ра бо­ље­вач­ки во­де­ни чо­век. „Ко­ лико год да на­то­ва­рим на ње­га, а ви­ди­те и са­ми че­га све ту има на ње­му – по­ву­че! Увек по­ву­че. Ни­ка­да ме ни­је оста­вио на пу­ту. И ни­је зах­те­ван за одр­жа­ва­ње. На­по­јим га ме­ша­ви­ном и во­зи Ми­шко!” „Тре­т и­ра­те га као лич­ност”, при­ме­ћу ­јем и отвaрам пр­во по­ље при­че. „Па, у не­ку ру­ку то и је­сте. Сро­ди се чо­век и са ма­ши­ном... за­во­ли... Не­раз­двој­ни смо и от­ка­ко сам га ку­пио од Ко­х у­то­ве удо­ви­це, нај­бо­љи ми је при­ја­тељ.” „Ка­ко га зо­ве­те? – Ми­шко?” „Ка­ко га зо­вем... Сло­ве­нац! И да вам ка ­жем, та­к ве ква ­ли­тет­не ма­ши­не ви­ше се не про­из­во­де. Ово са­да што зо­ву мо­пе­ди­ма, то је сви­ ле­но... то не ва­ља ни­шта... Ја у то не­мам по­ве­ре­ње! То би се по­кр­ља­ло и по­де­ра­ло на овим на­шим руп­ча­га­ма и џом­ба­ма по­ред Са­ве за ме­сец да­на. Че­тр­на­е­сти­ца је ма­ши­на за ове на­ше по­сав­ске шу­ме!” Плав­ша по­ло­жи ша­ку на се­ди­ште мо­то­ра, бри­ж љи­во, по­кре­том и ге­стом као да је ша­ку ста­вио на ле­ђа ко­ња. И уз­дах­ну, емо­тив­но. „До­бар је! Д о б а р! Чо­век се ве­же за ства­ри. Ја сам та­кав, осе­ћа­јан! За­во­л ио сам овог Сло­вен­ца, а ку­п ио сам га по­лов­ног. Дво­ји­ца су га во­зи­ла пре ме­не. Ма­ло по ма­ло, за­ву­као ми се под ко­жу... не мо­г у без ње­га... А ни Сло­ве­нац не мо­же без ме­не! Це­лог ве­ка ја сам на точ­ко­ви­ма. Во­зио сам др­жав­ни трак­тор и из­г у­био здра­вље на ње­м у, док сам још ди­рин­џио, и док сам не­че­му ва­љао. И тај трак­тор је ли­чио на ме­не. Ка­ко су го­ди­не од­ми­ца­ле, та­ко смо нас два би­ли све слич­ни­ји. Бо­ло­ва­ли смо од истих бо­ле­сти. И да вам ка­жем, ако се не­што во­ли...” „Као ви овај мо­тор!” уба­цу­је уз­вуч­ник фо­то-ре­пор­тер. „Као ја овај мо­тор... Тач­но! У ма­ши­ну уђе ка­рак­тер и ду­ша чо­ве­ка.” Плав­ша Ку­лов пре­ла­зи по­гле­дом пре­ко сво­је жи­во­ти­ње. „А шта би ја да ни­је ње­га? Ка­ко би се тран­спор­то­вао са свим овим ства­ри­ма до во­де и на­зад? Ни­ка­ко! Уцр­вљао би се ку­ћи, мо­ји не би зна­ли са мном шта да 389

Жељко Марковић

ра­де, А, ова­ко, уз­ја­шем мо­ју че­ тр­на­е­сти­ц у, на­кри­вим ка­п у ко бе­ћар... Сло­ве­нац на­пра­вио, а де­ ло­ви су му из свих ју­го­сло­вен­ских ре­пу­бли­ка. То фа­бри­ка ви­ше не ра­ђа!” – Ку­лов лу­п и ша­ком по си­цу. – „До­бро, ма­тор је и не из­ гле­да баш нај­бо­ље, бу ­џи­ло се на ње­м у. Али, ја га одр­жа­вам и ле­ чим; по­не­кад се за­ка­шље, ма­ло на­зе­бе, али гри­п у још ни­је до­ био, ле­ко­ве не тро­ши. И вид му је од­ли­чан! Бо­ље ви­ди од ме­не, а ја сам са очи­ма, да из­ви­н и­те, на­д р­љао као жу ­т и. Гу­бим вид. Са­мо још тре­ба да уто­нем у мрак, а ка­ко ства­ри сто­је са ди­јаг­но­зом, Ми­лен­ко Плав­шин Ку­лов: „Пе­ца­рош сам не пи­ше ми се до­бро. Шта бу­де, пре­ко ше­зде­сет го­ди­на.” би­ће.” Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић „Шта вам је с ви­дом? – Ка­та­ рак­та?” „Ла­ко би ја да је ка­та­рак­та. Ста­рач­ко сле­пи­ло! Уз­на­пре­до­ва­ло. Не по­ма­жу ни на­о­ча­ри, јед­на­ко ви­дим кроз њих као и без њих, са­мо се за­ва­ра­вам.” Плав­ша Ку­лов гле­да у сво­ју до­бру, ста­ру жи­во­ти­њу. „Ко­ли­ко ће још да из­др­жи?” пи­там. „Жи­ве­ће ду­же од ме­не, си­г ур­но. Чуј­те, ка­да ја опан­дрк­нем, знам, мо­ји ће га про­да­ти или по­кло­ни­ти не­ком пе­ца­ро­шу. Шта ће им у шта­ли ста­ра то­мо­со­ва ра­га. А Сло­ве­нац је пе­ца­ро­шка жи­во­ти­ња, по­себ­на вр­ста мо­то­ра. Ни­ко то дру­ги не би ни ку­пио, осим не­ког пе­ца­ро­ша. Е, ако осле­пим, не­ћу га про­да­ти... не­ћу... Би­ће у мом дво­ри­шту, док сам жив! Не­мам ср­ца да га про­дам. Мо­жда ћу га по­кло­ни­ти не­ком пе­ца­ро­шу.” „За­што вас зо­ву Ку­лов?” пи­там. „Имо сам при­ја­те­ља, по­ги­но је... дав­но... Ја му за­ка­чио шпиц­на­мет Ку­лов! И, кад је умро, ме­не на­зо­ву Ку­лов. Са­мо ме та­ко и зо­ву: Ку­лов.” Плав­ша Ку­лов, тре­ћи вла­сник не­у­ни­шти­ве то­мо­со­ве че­тр­на­е­сти­це (а што, чу­ли смо, не зна­чи и њен по­след­њи ја­хач), из­бро­јао је у Бо­љев­цима се­дам­де­сет три ју­на, стар­ту­ју­ћи из ста­ре (до­њо)срем­ске ди­на­сти­је шум­ 390

Чекајући воз из Винковаца

ских срп­ских пле­ми­ћа, ау­стриј­ских гра­ни­ча­ра са ро­ви­тог тр­бу­ха хаб­ збур­шке им­пе­ри­је и, на­рав­но, пе­ца­ро­ша и сло­бод­них сви­ња­ра у стра­шним по­сав­ским мо­чвар­но-бар­ским ко­ло­ни­ја­ма по­след­њих (пра)исто­риј­ских шу­ма сла­вон­ског хра­ста. Ка­да му је до­шло вре­ме да се ве­же и умно­жи, пот­пи­сао се под брак са бо­ље­вач­ком Сло­ва­ки­њом Ма­ри­јом, же­ном сло­вач­ки вред­ном, пе­дант­ном и чи­стом, с ко­јом је по­тро­шио пе­де­сет три го­ди­не жи­во­та и, са­да већ дав­но, прем­да ње­му из­гле­да као пре три да­на, ство­рио два му­шка и јед­но жен­ско де­те, да би се на ула­зу у два­де­ сет пр­во сто­ле­ће оки­тио са шест уну­ка и исто то­ли­ко пра­у ­ну­ка. Љу­био је ре­ку и гу­ме­не точ­ко­ве, за­то је у Бо­љев­ци­ма (из­ме­ђу Про­га­ра и Ја­ко­ва), се­л у устро­је­ном на три во­де: Са­ви, Во­ку (исто­и­ме­ни ка­нал по­ји и пра­ зни обед­ски по­лу­ме­сец) и риб­ња­ку Жи­ва­ча, мо­гао у сво­је вре­ме да по­ ста­не са­мо пе­ца­рош и ко­чи­јаш на трак­то­ри­ма по­љо­при­вред­ног гма­за Пе-Ка-Беа, ње­го­ве сур­чин­ске екс­по­зи­т у­ре Сед­ми ју­ли. Плав­ша Ку­лов дрн­дао се на др­жав­ним трак­то­ри­ма 35 го­ди­на и 10 ме­се­ци – фер­гу­сон, за­дру­гар, ра­ко­ви­ца, рус... – и, по­сле јед­не опе­ра­ци­је жу­чи, по­чет­ком по­ след­њег ра­та, при­мљен је у ин­ва­лид­ску пен­зи­ју („Пет­на­ест го­ди­на во­зио сам трак­тор без ка­би­не. И по ки­ши и по сне­г у. Из­гри­зла ме хлад­но­ћа. Оч­ли су ми згло­бо­ви у ма­те­ри­ну.”). Сва­ко ју­тро, од тог до­ба, пен­зи­о­нер ко­ји је про­хо­дао на бо­ље­вач­ком пла­вом ста­к лу („Пе­ца­рош сам пре­ко ше­зде­сет го­ди­на.”), из­во­ди из шта­ле, с по­што­ва­њем као да из­во­ди вер­ног ко­ња, сво­ју че­тр­де­се­то­го­ди­ шњу по­у­зда­ну и из­др­ж љи­ву жи­во­ти­њу за ужи­ва­ње, гу­ме­них ко­пи­та, об­ло­же­них по­ко­ри­цом бла­та, то­ва­ри на гр­ба­чу че­тр­на­е­сти­це пла­стич­ну кор­пу и ба­лан­си­ра­ју­ћи са ка­ба­стим и ло­мљи­вим те­ре­том, ус­по­ста­вља рав­но­те­жу и тач­ку ослон­ца, ка­на­пом у кор­пи при­чвр­шћу­је ин­стру­мен­ те свог ро­ма­на на во­ди: то­бо­лац са све­жњем рас­кло­пље­них шта­по­ва на ма­ши­ни­цу и так­ми­ча­ра­ца, ме­ре­дов, сун­цо­бран, сто­ли­чи­цу, три пла­ стич­не кан­те, ока­че­не на ку­ка­ма о кор­пу са стра­не и от­по­за­ди, и, још, мно­го то­га од оног не­жног, фи­ли­гран­ског пе­ца­ро­шког есцај­га, ко­ји се не ви­ди го­лим оком, али ту је не­где, бри­жљи­во ушу­шкан ме­ђу ствари­ ма на мо­то­ру. Онај ко има сми­сла за чи­та­ње жи­во­та, тај ће из­ме­ђу ре­до­ва ове ри­ бље при­че – а у ства­ри ре­пор­тер­ског за­пи­са о жи­во­ти­њи зва­ној: пе­ца­ ро­шки мо­тор! – про­чи­та­ти и то да је му­шком чо­ве­к у, за раз­ли­к у од жен­ског чо­ве­ка, по­сле из­ве­сног бро­ја пре­ђе­них го­ди­на и пре­тр­пље­ног ис­к у­ства, до­вољ­но за сре­ћу и уте­х у и јед­но ова­к во ме­ха­нич­ко кљу­се, ли­тра чор­бе и су­ва све­ћи­ца, ста­ри и ска­ра­бу­џе­ни дво­точ­каш, с тр­бу­хом 391

Жељко Марковић

Пе­ца­ро­шки мо­тор је чу­до сво­је вр­сте Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

за­ма­за­ним уљем, да чо­век на ње­га за­па­ку­је чи­тав свој свет, да се за­ву­че у не­ки ин­тим­ни, чу­па­ви ћо­шак из­над во­де, ме­ђу жа­бе и гли­сте, за­тег­ не нај­лон и ока­чи звон­чи­ће, за­ди­ми јеф­ти­ња­ру, и да све­ту ка­же: збо­гом. Или: по­љу­би­те ме у ду­пе! Онај ко се ро­дио на во­ди, а ро­дио се Плав­ша Ку­лов, тај зна да је и то ма­ло пе­ца­ро­шког пр­тља­га, за­ве­за­ног на мо­то­ру, и то ма­ло за­па­ко­ва­ног све­та, бес­по­треб­но ком­пли­ко­ва­ње и го­ми­ла­ње жи­во­та („Кад сам био де­те, би­ло ми је до­вољ­но за сре­ћу ме­тар ка­на­па и са­ви­је­на чи­о­да... И упе­цам ри­бу.”). Ме­ђу­тим, го­спо­дин пе­ца­рош Плав­ша Ку­лов, чо­век са де­бе­лим ста­ кли­ма на очи­ма и ни­ко­ти­ном под но­здр­ва­ма (ци­га­ре­ту пу­ши и у во­жњи), има озби­љан те­ле­сни фе­лер: ста­рач­ко сле­пи­ло. Ви­ди кроз ма­глу. И ка­же: „Не дај бо­же ни­ко­ме.. Ја вас ви­дим као фи­гу­ру, обри­се гла­ве вам ви­дим, али ли­це вам је за­ма­гље­но, и не ви­дим вам очи.” И ка­же: „Пе­ца­ро­ши, ко­ји ви­де да­ле­ко, ре­кли су ми да је цео ка­нал Вок пре­кри­вен ’цве­ћем’ са то­по­ла, као да је снег на­ве­јо, а то је смрт за ри­бу.” Ка­же ми да тог спар­ ног сун­ча­ног да­на ни­је упе­цао ни­шта, и да већ два-три да­на, „нај­ве­ро­ ват­ни­је због ви­со­ке во­де”, шту­ке и бан­да­ри на ка­на­л у – не­ће па не­ће.

392

Чекајући воз из Винковаца

Пи­там га ка­ко са оште­ће­ним ви­дом над­зи­ре шта­по­ве и ра­ди са мам­ ци­ма, уди­ца­ма и нај­ло­ном, ка­ко успе­ва да во­зи на­то­ва­ре­ни мо­тор по џом­ба­ма и руп­ча­га­ма при­о­бал­них пу­те­ва и ста­за? Опи­су­је ми свој по­ глед низ ули­цу као по­глед кроз „ја­ко за­ма­гље­но ста­кло”. И ка­же ми да не ви­ди дру­г у оба­л у Са­ве. По­глед на ре­ку за ње­га је пре­та­па­ње во­де и ма­гле у очи­ма, ја­сни­је рас­по­зна­је са­мо нај­бли­же пред­ме­те и при­зо­ре и по­ди­же штап ка­да на ње­м у за­чу­је звон­це. „Нај­те­же ми је нај­лон да про­ву­чем.” А мо­тор? Ка­ко Плав­ша Ку­лов уоп­ште во­зи тај мо­тор? „Пе­ ца­ро­шки мо­тор сам зна пут од ку­ће до ре­ке и обрат­но.” Ето у че­м у је раз­ли­ка из­ме­ђу обич­ног мо­то­ра и жи­во­ти­ње зва­не: пе­ца­ро­шки мо­тор!

(2010) * * * На рас­кр­шћу у Бо­љев­ци­ма, у су­бо­ту 16. апри­ла 2016. го­ди­не, по­сле под­не, рас­пи­ту­јем се ме­ђу му­шким ала­па­ча­ма ис­пред ду­ћа­на, да ли по­ зна­ју Ми­лен­ка Плав­ши­на? Гле­да­ју ме бе­ло, од­ме­ра­ва­ју стран­ца у ау­т у но­во­сад­ских та­бли­ца. „Ку­лов је умро пре го­ди­ну да­на”, ре­ко­ше углас. Пред ка­пи­јом ку­ће, за­ста­јем пред упо­зо­ре­њем на пле­ха­ној пло­чи­ци: Чу­вај се ко­ња. Ула­зи­те на соп­стве­ну од­го­вор­ност. Ле­па и ве­ли­ка ку­ћа, пред­ње дво­ри­ште по­пло­ча­но бе­ха­то­ном, чи­ сто, а та­мо ду­бље, иза ај­нфор­та про­бу­ра­же­ног кроз еко­ном­ску згра­д у, свињ­ци пу­ни сви­ња, два ком­бај­на, трак­то­ри, сил­на ме­ха­ни­за­ци­ја, брда се­на, два пе­ца­ро­шка мо­то­ра у де­рут­ном ста­њу (и ме­ђу њи­ма је­дан, који ми је по­знат), два ра­сна ко­ња у шта­ли, пси трч­ка­ју по дво­ри­шту. У шта­ ли, на гре­да­ма из­над коњ­ских ле­ђа, два ла­сти­на гне­зда; пти­це уле­ћу и из­ле­ћу, а јед­на ла­ста по­сма­тра нас са иви­це гне­зда. „До­ле­те­ле су пре две не­де­ље”, ка­же Де­јан Плав­шин, шу­мар, ста­рији унук Ми­лен­ка Ку­ло­ва; мла­ђи је Јо­ван, ме­ди­цин­ски тех­ни­чар, при­дру­ жи­ће нам се ка­сни­је. У тој ку­ћи жи­ве са ро­ди­те­љи­ма и Де­ја­но­вом же­ном, ко­ја у ко­ли­ци­ ма за­ба­вља њи­хо­во де­те Или­ју Плав­ши­на, на­след­ни­ка. „При­чао је пре не­к у го­ди­н у да су га на рас­кр­ш ћу пре­сре­ли не­к и но­ви­на­ри.” „Би­ло је то ју­на 2010. го­ди­не”, ре­као сам.

393

Жељко Марковић

Уну­ци ме од­во­де у ста­ру ку­ћу пре­ко пу­та, ку­пи­ли су је у па­ке­т у са пла­цем. Ми­лен­ко се са су­пру­гом по­ву­као у ту ку­ћу у ко­јој је умро 29. ма­ја 2015. го­ди­не. По­жи­вео је 77 го­ди­на. Чи­там на смр­тов­ни­ци: Ожа­ ло­шће­ни: су­пру­га Ма­ри­ја, си­но­ви Пе­тар и Не­над, ћер­ка Сне­жа­на. „Умро је но­ћу, ме­ни и бра­ту на ру­ка­ма”, при­ча Де­јан. „Ни­је му би­ло спа­са. Из­г у­био је свест. Док је до­шла хит­на по­моћ, он је умро. Ле­ка­ри су ре­к ли да је ср­ча­ни удар. Са­мо га је пре­се­к ло. Умро је не­де­љу да­на по­што сам се ја оже­нио.” У кре­ве­т у ле­жи Плав­ши­на су­пру­га Ма­ри­ја. Не мо­же на но­ге. „Да ли је ви­део пред смрт?” пи­там уну­ке. „Бри­нуо се да не осле­пи.” „И осле­пио је”, ре­че Де­јан. „Ми­сли­ли смо да је ка­та­рак­та, оби­лази­ ли смо ле­ка­ре и гле­да­ли да га опе­ри­шу, али то је би­ло ста­рач­ко сле­пи­ло.” „Ка­ко је под­нео гу­би­так ви­да?” „До­бро. Био је пун анег­до­та, био је ја­ко за­ни­мљив, имао је не­ки свој сми­сао за ху­мор. Ша­лио се и са сле­пи­лом.” „Ми­слио сам да Плав­ша има са­мо је­дан пе­ца­ро­шки мо­тор, а са­да ви­дим да их је ви­ше”, при­ме­ћу­јем, по­ма­ло из­не­на­ђен при­зо­ром. „Ни­с у са­мо ње­го­ви. И ње­гов ста­ри­ји ро­ђе­ни брат Ни­ко­ла био је стра­стан пе­ца­рош. Умро је на пе­ца­њу пре две го­ди­не. А је л’ вам при­чао ка­ко је сре­дом во­зио мо­тор?” „Сре­дом?!” „Сре­да му је би­ла нај­го­ри дан, за­то што сре­дом из­но­си­мо сме­ће, кан­те, па је сва­ка дру­га по­ред пу­та би­ла – ње­го­ва. Во­зи мо­тор и оче­ше кан­т у. Али ни­ка­да се ни­је скр­љао. Пи­та­ли су га ка­ко уоп­ште ви­ди да во­зи тај мо­тор? Ка­же: ’Ја се др­жим иви­це пу­та.’ Во­зио је на­па­мет. Сва­ ко­днев­но је мо­то­ром ишао на пе­ца­ње. До зад­њег да­на био је на пе­ца­њу.”

394

БИ­БЛИЈ­СКА ПРИ­ЧА ИЗ УГРИ­НО­ВА­ЦА

Хлад­на и хро­мат­ска, пра­шка­ста се­пи­ја се­о­ске улич­не пу­сто­ши, пред раз­ли­ва­ње емул­зи­је мра­ка. По­след­њи мут­но-су­ма­гли­ча­сти из­ди­ са­ји и дрх­та­ји де­пре­сив­не днев­не све­тло­сти на кр­ње­ше­вач­ком бу­ле­ва­ру су­мра­ка, у де­лу кроз Угри­нов­це. Јед­но­лич­ни ге­о­ме­триј­ски про­фил рав­ ни­це, тек, с по­не­ким за­ди­мље­ним ли­ме­ним го­ве­дом у бр­зом гу­ме­ном ко­тр­ља­њу ас­фалт­ном ко­ром уфле­ка­ном уљем и на­тр­во­ље­ном осу­ше­ним мр­ва­ма бла­та (про­кле­тог угри­но­вач­ког бла­та). Умрт­вље­на, глу­во­не­ма, са­бла­сно пу­ста Ули­ца Угри­но­ва­ца. Да ли је чо­век? Је­сте. Чо­век за­ле­ђен у зи­да­ној ка­пи­ји сво­је бе­ле, тро­у ­гла­сте ку­ће, с ге­о­граф­ским по­ре­клом на за­ба­ту, пра­ти кре­та­ње ау­та, с не­по­зна­тим љу­ди­ма (ау­то се за­у­ста­вља); гле­да у ави­он док по­ни­ре у сур­чин­ско при­ста­ни­ште и упра­жња­ва ци­га­ ре­ту за­бо­де­ну у ћо­шак стег­ну­тих уса­на, за­ви­је­них у бра­ду. Ко­жну ка­пу, кру­жног обо­да, на­ву­као је на обр­ве и уши. По­ку­ша­вам раз­го­вор и кле­ шти­ма из­вла­чим не­ко­ли­ко ре­чи из ње­га. Ка­же да у ку­ћи жи­ви сам; најдаља тач­ка до ко­је сам до­шао у овом улич­ном кон­так­ту. Окре­ће гла­ву од мене, мр­зо­во­љан је и ни­је му до раз­го­во­ра. Цр­на мач­ка уви­ја му се око но­г у. Про­д у ­жа­ва­мо Кр­ње­ше­вач­ком ули­цом, ко­јој се с те по­зи­ци­је не на­зи­ре ни из­вор ни ушће. Ту­ма­ра­мо, по­ред ку­ћа, бу­бу­љи­ча­вом бе­тон­ ском ко­ром за­ли­ве­ном уз про­зо­ре и ка­пи­је, са­ми у ди­ја­бо­лич­ном ве­чер­ њем пеј­за­жу Угри­но­ва­ца. Фо­то-ре­пор­тер ни­ша­ни у не­бо: сли­ка ави­он ко­ји уз­ле­ће. Пр­ља­ва, за­ди­мље­на и буч­на шкло­по­ци­ја, блат­ња­вих гу­ма, про­ју­ри ули­цом, без­об­зир­ном бр­зи­ном. Ли­це чо­ве­ка за во­ла­ном: мрач­но, пу­но мр­жње. Об­у­зи­ма ме нер­во­за, не­што ме сте­же из­ну­тра, не­ка из­не­ над­на стреп­ња, те­ско­ба. При­зор рав­ни­чар­ског те­а­тра ме­лан­хо­ли­је и ап­сур­да, ко­ли­ко ого­љен и су­мо­ран, уко­чен и јед­но­ли­чан – ре­пор­тер­ски, на­о­ко, не­у ­по­тре­бљив! – то­ли­ко из­ну­тра пун при­кри­ве­них из­не­на­ђе­ња. Увек се из­но­ва уве­ра­вам, пра­ши­на­ре­ћи по Сре­му: са­мо што чо­век ду­бље за­гре­бе у не­ку ка­пи­ју или про­зор, екс­пло­ди­ра из вар­љи­ве умрт­вље­но­сти 395

Жељко Марковић

шо­ра, не­ка људ­ска дра­ма, ври­сне му­ња, шик­не геј­зир из не­ке ка­пи­је. И отво­ри се при­ча, би­блиј­ска при­ча. Ку­ћа је ста­рин­ска, пред­рат­на, до­бро по­ста­вље­на у про­сто­ру, из­ду­ же­на у ду­би­ну бе­то­ни­ра­ног, бес­пре­кор­но чи­стог дво­ри­шта, хар­мо­нич­не ви­зу­ре и урав­но­те­же­них га­ба­ри­та, сред­њих ди­мен­зи­ја, уред­на и раз­ ве­дре­на сми­ру­ју­ћим па­сте­ли­ма и раз­дра­га­ним ваљ­ком сло­вач­ке ула­ме. Не­ма сум­ње, ви­д и се спо­ља го­л им оком, то је ку­ћа с ја­к им жен­ским прин­ци­пом, ку­ћа у ко­јој се сла­ви жи­вот и ко­ју во­ле и по­шту­ју они који у њој жи­ве. А ко у њој жи­ви? Не­вен­ча­ни су­пру­жни­ци: Мир­ја­на Стој­шић, вла­сни­ца ку­ће, ко­ју су ње­ни ро­ди­те­љи Ми­лен­ко и Љу­би­ца Стој­шић, ку­пи­ли ше­зде­се­тих го­ди­на, уне­ла је у овај де­се­то­го­ди­шњи (ван)брач­ни са­вез ћер­ку Је­ле­ну из пр­вог бра­ка, а Бо­са­нац Слав­ко Ко­па­ња, еко­ном­ ски ми­грант и Бе­о­гра­ђа­нин од пре три­де­сет го­ди­на, во­зач у до­ба­но­ вач­кој пе­ка­ри („Сва­ко ју­тро уста­јем у три ча­са.”), ове­рио је, пре шест и по го­ди­на, овај срем­ско-бо­сан­ски (ван)брач­ни са­вез за­јед­нич­ком ћер­ ком Дра­га­ном. Пре де­сет го­ди­на, умро је Мир­ја­нин отац Ми­лен­ко, и с њи­ма да­нас под кро­вом жи­ви ње­на мај­ка Љу­би­ца. Раз­го­вор за сто­лом у тр­пе­за­ри­ји, с воћ­ним аран­жма­ном у кор­пи­ци на хе­кле­ра­ју, узи­ма по­ же­љан пра­вац у мо­мен­т у ка­да Мир­ја­на, под­стак­ну­та мо­јим пи­та­њем, за­по­чи­ње при­чу о сво­јим ро­ди­те­љи­ма. Брач­ни са­вез Ми­лен­ка и Љу­би­це Стој­шић из Угри­но­ва­ца, та­да још под ње­го­вим ро­ди­тељ­ским дим­ња­ком на ћо­шку Во­јач­ке ули­це, био је пред­о­дре­ђен (или се, ипак, са­мо та­ко при­чи­ња­вао) да бу­де јед­на од оних обич­них, не­у­па­дљи­вих брач­них при­ча са срем­ског шо­ра, ко­је се од пи­ тај бо­га кад од­ви­ја­ју, нај­оп­шти­је узев, пре­ма утвр­ђе­ној око­шта­лој ше­ми, пре­ма на­ви­ка­ма и оби­ча­ји­ма, про­це­ду­ри и по инер­ци­ји сва­ко­дне­ви­це, с ло­кал­ним и по­је­ди­нач­ним по­ро­дич­ним ва­ри­је­те­ти­ма. Же­на ко­ја у ка­ сним по­сле­по­днев­ним мо­мен­ти­ма од­ма­ра иза за­тво­ре­них вра­та со­бе, Љу­би­ца Стој­шић, бо­ле­сна и на­па­ће­на же­на, с ве­ли­ким ис­ку­ством смр­ти и емо­ци­о­нал­них дра­ма, ло­мо­ва и по­тре­са, мо­гла би о то­ме мно­го да ми ис­при­ча. Али, же­на од­ма­ра. И пу­сти­ће­мо је да од­ма­ра. Ње­на ћер­ка Мир­ја­на Стој­шић, пре­до­ча­ва ми зглоб­не тач­ке брач­ не би­о­гра­фи­је и дра­ме сво­јих ро­ди­те­ља; до­вољ­но да се осве­тле, ако не и ду­бин­ски и де­таљ­но при­бли­же и раз­би­с тре, фраг­мен­т и би­блиј­ске дра­ме, ко­ја је обич­ни угри­но­вач­ки брак, про­јек­то­ван за од­ра­ђи­ва­ње ма­три­це жи­во­та, из­ба­ци­ла из згло­ба и ука­лу­пље­не фор­ме срем­ске сва­ ко­дне­ви­це и, исе­кав­ши га вер­ти­кал­ним стру­ја­ма, трај­но га ба­жда­ри­ла смр­ћу. Мир­ја­на ка­же да су де­ца у оно вре­ме че­сто уми­ра­ла, и у фа­сци­клу 396

Чекајући воз из Винковаца

Мир­ја­на Стој­шић и Слав­ко Ко­па­ња у свом до­м у у Угри­нов­ци­ма Фо­то: Сло­бо­дан Шу­шње­вић

та­квих оп­штих при­ли­ка, сме­шта и смрт се­стре и бра­та. Први срп смр­ти по­ко­сио је пр­во­ро­ђе­ну ра­дост: Сла­ви­ца је умр­ла не по­жи­вев­ши ни ме­сец да­на. Ми­лен­ко и Љу­би­ца Стој­шић, мла­ди пар, по­ста­ли су угри­но­вач­ка те­ма да­на, са­зре­ли су пре­ко но­ћи, та­ко да је оно што је ме­ђу њи­ма за­ по­че­ло хо­ри­зон­тал­но, са­мо од се­бе, спон­та­но и – при­род­но, и без упи­ та­но­сти (над сми­слом жи­во­та), смр­ћу пр­вог де­те­та из­ме­сти­ло се у вер­ти­кал­но по­ље тра­у ­ме и тај­не, сум­ње, бо­ла, пи­та­ња и пре­и­спи­ти­ва­ ња, ста­ње ко­је је уз­др­ма­ло са­ме фун­да­мен­те овог од та­да обе­ле­же­ног бра­ка. Дру­ги срп смр­ти по­ко­сио је њи­хо­ву дру­го­ро­ђе­ну ра­дост: Сте­ ви­ца је умро, та­ко­ђе, не по­жи­вев­ши ни ме­сец да­на. Љу­би­ца Стој­шић, же­на ко­ја од­ма­ра у со­би иза за­тво­ре­них вра­та, са че­ти­ри деч­ја гро­ба иза се­бе, и у се­би, са че­ти­ри на­пр­сли­не у ср­ц у, за­тим је ро­ди­ла Ми­ро­сла­ва, де­те уте­хе и по­след­ње шан­се. Сле­де­ћих че­т и­ри не­де­ље, „ду ­г ач­ке као че­т и­ри го­д и­не”, Љу­би­ца и њен су ­п руг Ми­лен­ко бде­ли су да­но­ноћ­но над ли­цем де­те­та, ослу­шки­ва­ли су но­ћу ње­го­во ди­са­ње, стре­пи­ли над сва­ком сум­њи­вом сен­ком. Бог их је по­ гле­дао. Ово­га пу­та, жи­вот је био ја­чи. Жи­вот је до­био пр­ву че­твр­ти­ну 397

Жељко Марковић

игре. Мир­ја­на Стој­шић пре­ла­зи ја­го­ди­цом ка­жи­пр­ста пре­ко вен­ског си­сте­ма бе­лог хе­кле­ра­ја, про­стр­тог пре­ко тр­пе­за­риј­ског сто­ла, укра­ше­ ног воћ­ним аран­жма­ном, и ка­же ми, обо­ре­ног по­гле­да, да њен му­шки ро­ди­тељ ни­је љу­био род­ну ку­ћу на ћо­шку у Во­јач­кој ули­ци. „Отац је мр­зео ту ку­ћу”, ре­кла ми је. „Ба­цио је око на ову ку­ћу, ко­ју је уо­чи Дру­ гог свет­ског ра­та из­гра­дио не­ки Ра­да Ми­лу­ро­вић.” И, да ли због ћо­шка или због тра­у­ма­ти­че про­шло­сти, ко­ја га је, мо­жда, про­го­ни­ла у род­ној ку­ћи, или због не­чег тре­ћег, углав­ном, Ми­лен­ко Стој­шић ку­пио је ше­ зде­се­те го­ди­не Ми­л у­ро­ви­ће­ву ку­ћу у Кр­ње­ше­вач­кој ули­ци, до­гра­дио је и осве­жио фар­бом, на­ци­фрао сло­вач­ком ула­мом, на­пу­нио дво­ри­шне пан­си­о­не ко­пи­та­ри­ма („Отац је увек др­жао до­бре рад­не ко­ње, во­лео је ко­ње.”) и пап­ка­ри­ма, раз­мно­жио при­пи­то­мље­не пти­це, и по­све­тио се сво­јој ми­си­ји у Угри­нов­ци­ма: орао је зе­мљу, за­ли­вао же­ну и љу­био на­след­ни­ка. У ме­ђу­вре­ме­ну, ро­ди­ла се Љу­бин­ка. Же­на у со­би ис­при­ча­ла би ми све у де­та­ље, и то би би­ло ка­ло­рич­но за дра­ма­тур­ги­ју ове при­че, али не би би­ло до­бро за же­ну; не­ка од­ма­ра, не отва­рај­мо јој на­пр­сли­не на ср­цу, и пре­пу­сти­мо при­чу ње­ној ћер­ки Мир­ја­ни. И шта ви­ди­мо? Ви­ди­мо ко­ње у овом истом дво­ри­шту, ле­же и дре­ма­ју по­сле ших­те на њи­ви. И, са­да, за­ми­сли­мо де­цу ка­ко се игра­ју у бли­зи­ни (ча­вр­ља­ју, сме­ју се), из­ма­клу на тре­ну­так над­зо­ру ро­ди­те­ља, а он­да за­ми­сли­мо ма­лог Ми­ро­сла­ва Стој­ши­ћа – пре не­го што ће за ми­ нут-дв­а по­ги­ну­ти са де­вет го­ди­на – ка­ко се при­бли­жа­ва ко­њи­ма ко­ји дре­ма­ју, жи­во­ти­ња­ма ко­је по­зна­ју то де­те, де­те из њи­хо­вог дво­ри­шта, и ко­је га у дру­гим при­ли­ка­ма ни­ка­да на­мер­но не би озле­ди­ле, да се тог да­на је­дан од ко­ња ни­је тр­гао, упла­шен, ђи­пио и уста­ју­ћи из­ба­че­ним ко­пи­том не­на­мер­но за­ка­чио де­те по вра­т у. Ми­ро­слав се стро­по­штао, коњ се пре­пао од стра­ха. И, за­ми­сли­мо, са­да, ако је то мо­гу­ће, за­ми­сли­ мо нок­те у ко­си и ко­смич­ки ври­сак Љу­би­це Стој­шић, ко­ја се као ла­ви­ца ба­ца на де­те, љу­би и су­за­ма за­ли­ва гла­ви­цу ко­ја још ди­ше. „Коњ је ко­пи­том озле­дио Ми­ро­сла­вљев врат”, при­ча ми Мир­ја­на Стој­шић. „Из­дах­нуо је на пу­т у до ам­бу­лан­те у Ба­тај­ни­ци. Ле­ка­ри то зо­ву зеч­ја смрт. Имао је де­вет и по го­ди­на. Мо­ји ро­ди­те­љи пре­сви­сли су од ту­ге, па­ли су у очај. Оста­ла им је Љу­бин­ка. Отац је про­дао ко­ње, ни­је ви­ше мо­гао да их гле­да у дво­ри­шту. Ку­ћа је по­то­ну­ла у мрак, све се сру­ши­ло у мо­мен­ту. По­сле не­ко­ли­ко го­ди­на ро­ди­ла се Је­ли­ца. Сун­це их је, на крат­ко, опет огре­ја­ло. Је­ли­ца се раз­бо­ле­ла са го­ди­ну да­на, од­не­ли су је у бол­ни­цу у Ба­тај­ни­цу, не­ста­ло је стру­је и де­те је до­би­ло фрас. Дали су јој по­г ре­шну ин­јек­ци­ју, ја­к у до­зу, и крв јој се пре­тво­ри­ла у пе­пео!

398

Чекајући воз из Винковаца

Ни­ка­да ни­ко ни­је од­го­ва­рао за ње­ну смрт. Та­ко су ро­ди­те­љи са­хра­ни­ ли и че­твр­то де­те. Бог их је опет по­гле­дао. Ја сам се ро­ди­ла се­дам­де­сет пр­ве. Отац је умро пре де­сет го­ди­на, усмр­ти­ла су га два ин­фарк­та и два шло­га. А мај­ка Љу­би­ца је ов­де са на­ма, шло­ги­ра­ла се сад ско­ро, по­ре­ ме­тио јој се цен­тар за рав­но­те­жу, са­да је до­бро, са­чу­ва­на јој је моћ го­во­ ра, од­ма­ра у со­би. Не смем да ри­зи­ку­јем да је по­зо­вем.” „А шта је са ва­шом се­стром Љу­бин­ком?” „Се­стра је до­бро, хва­ла бо­г у. Има сво­ју по­ро­ди­цу и жи­ве ле­по”, ре­че Мир­ја­на Стој­шић и по­гле­да у су­пру­га Слав­ка Ко­па­њу. „Се­стра је по­сре­до­ва­ла да се нас дво­је упо­зна­мо у Бе­о­гра­д у.” Сло­бо­дан Шу­шње­вић (фо­то-ре­пор­тер): „Мир­ја­на, узми­те ову ја­ бу­ку и пру­жи­те је Слав­ку... да, да, та­ко... Хва­ла. Го­то­во!” Пло­ви­мо кроз мрак угри­но­вач­ком аве­ни­јом. Све је цр­но и хлад­но. Би­блиј­ске при­че ћу­те у ка­пи­ја­ма и про­зо­ри­ма.

(2011) * * * Про­шло је пет го­ди­на. У ку­ћу Мир­ја­не Стој­шић и Слав­ка Ко­па­ње ба­нуо сам са же­ном 16. апри­ла 2016. го­ди­не и за­те­кли смо их у по­слу, кре­че уну­тра­шњост ку­ће. Пре­по­зна­ли су ме на ка­пи­ји. До­бар је осе­ћај ка­да но­вин­ска при­ча од­ра­ди сво­је на пра­ви на­чин и при­пре­ми те­рен за ова­кве не­на­ја­вље­не по­се­те. Чи­та­ли су при­чу у ин­тер­нет из­да­њу Дневни­ка и за­до­вољ­ни су тек­стом. То је до­бра вест за сва­ког но­вин­ског пи­сца. „Ка­ко жи­ви­те? Шта код вас има но­во, ина­че?” пи­там про­та­го­ни­сте сво­је би­блиј­ске при­че. У гла­ви ми је ње­на бо­ле­сна ма­ма. „Ве­се­ло жи­ви­мо”, сме­је се Мир­ја­на Стој­шић. „Пр­вог ју ­на пу ­т у ­је­мо у Бо­сну, у мој за­ви­чај. Та ­мо смо по­зва­ни у јед­ну свад­бу.” од­го­ва­ра Слав­ко Ко­па­ња. „Ка­ко је ва­ша мај­ка Љу­би­ца?” упи­тао сам Мир­ја­ну. „Се­ћа­те се ње­ног име­на. Умр­ла је 22. апри­ла 2014. По­ж и­ве­ла је осам­де­сет јед­ну го­ди­ну, а шта је све пре­ту­ри­ла у жи­во­ту... при­ча­ла сам вам... и од ка­к вих је бо­ле­сти бо­ло­ва­ла, ду ­го је и жи­ве­ла. Са­ра­ни­ла је че­тво­ро сво­је ма­ле де­це. Ва­ди­ли су јој и ли­квор из кич­ме­не мо­жди­не. На­пи­са­ли сте ка­ко је­сте, њен жи­вот био је би­блиј­ска пат­ња. Не дај бо­же ни­ко­ме.”

399

Бе­ле­шка о ау­то­ру

Жељ­ко Мар­ко­вић (Врд­ник, 1960), ду­го­го­ди­шњи ре­пор­тер и ис­тра­ жи­вач­ки но­ви­нар из Но­вог Са­да, пи­сац и пу­бли­ци­ста, пу ­то­пи­сац и есе­ји­ста, ау­тор и сце­на­ри­ста до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва и те­ле­ви­зиј­ских и ра­диј­ских еми­си­ја и при­ло­га, са­рад­ник број­них ли­сто­ва и ча­со­пи­са бив­ше Ју­го­сла­ви­је, ау­тор је два­де­сет јед­не књи­ге. Об­ја­вио је ро­ма­не: Мра­ви­њак (2000), Исто­ри­ја лет­ње пра­ши­не (2003), Брат­ство мер­мер­ ног кр­ста (2005; дру­го из­да­ње 2012), Врд­нич­ки воз (2013), На спо­ред­ном пу­ту (2018), Фа­би­ја­нов слу­чај (2018), Пи­смо (2019). Књи­ге из обла­сти пу­бли­ци­сти­ке, пу­то­пи­са и спе­ци­фич­не ре­пор­тер­ско-књи­жев­не до­ку­ мен­тар­не про­зе: Хи­лан­дар (1995), Упо­тре­ба жи­во­та (2005), Чо­век ко­ји је при­пи­то­мио ла­сту (2008), Ки­ша ко­ја је иза­зва­ла по­жар (2008), Врд­ник, Ca­tel­lum Red­nek, (2012), Спа­са­ва­ње ма­чо­ра Жи­ле­та (2010), Врд­ник, ме­ ђу­на­род­на при­ча (2014), Пи­сма са Обед­ске ба­ре (2015), Се­дам срем­ских чу­да (2015), Пи­сма са Жит­ног тр­га (2015), Си­гур­на ку­ћа за му­шке ду­ше (2016), У епи­цен­тру (2017), Ми­сте­ри­ја о па­зо­вач­ким би­ци­клист­ки­ња­ма (2020), Слу­чај­ни су­сре­ти ис­под Ми­ле­ни­јум­ске ку­ле (2021). До­бит­ник је ви­ше но­ви­нар­ских и књи­жев­них на­гра­да и при­зна­ња, из­ме­ђу оста­лих: пр­ва го­ди­шња на­гра­да ли­ста Днев­ник за се­ри­ју ре­пор­та­жа (1992); књи­ жев­на на­гра­да „Сте­ван Сре­мац” (1994); на­гра­да „Оки­ца Глу­шче­вић” за но­вин­ску ре­пор­та­жу (1995); на­гра­да Са­ве­за је­вреј­ских оп­шти­на Ју­го­ сла­ви­је за ро­ман Мра­ви­њак (1999); на­гра­да Дру­штва но­ви­на­ра Вој­во­ди­ не „Ја­ша То­мић” у ка­те­го­ри­ји но­вин­ске ре­пор­та­же (2004); Спе­ци­јал­на го­ди­шња на­гра­да ли­ста Днев­ник за ре­пор­тер­ско-пу­то­пи­сно-књи­жев­ни ан­га­жман (2008); Го­ди­шња на­гра­да Удру­же­ња но­ви­на­ра Ср­би­је „Ла­за Ко­стић” у ка­те­го­ри­ји но­вин­ске ре­пор­та­же (2010); на­гра­да На­ци­о­нал­ног са­ве­та сло­вач­ке на­ци­о­нал­не ма­њи­не „Ана Ње­мо­го­ва Ко­ла­ро­ва” у ка­ те­г о­ри­ји но­вин­с ке ре­пор­т а ­же (2013); Спе­ц и­јал­на го­д и­ш ња на­г ра­де Удру­же­ња но­ви­на­ра Ср­би­је за пу­бли­ци­сти­ку „Жи­ка М. Јо­ва­но­вић” за 401

Жељко Марковић

мо­но­г ра­фи­ју Врд­ник, ме­ђу­на­род­на при­ча (2014); књи­жев­на на­г ра­да „Ла­за Ла­за­ре­вић” (2016); на­г ра ­да „Де­јан Ме­да­ко­вић” за ро­ман Пи­смо (2019). За­сту­пљен је у ви­ше књи­га, мо­но­гра­фи­ја, пу­бли­ка­ци­ја, збор­ни­ ка, ан­то­ло­ги­ја. Мар­ко­ви­ћев раз­го­вор са Ми­ро­сла­вом Ан­ти­ћем, ура­ђен пред пе­сни­ко­ву смрт и пост­х ум­но об­ја­вљен у бе­о­г рад­ском ча­со­пи­с у Ин­тер­вју 1986, увр­штен је у уџ­бе­ник но­ви­нар­ства Љу­бо­ми­ра Рајн­вај­на Ства­ра­ла­штво но­ви­на­ра, На­у ч­на књи­га, Бе­о­град 1988. До­ку­мен­тар­ни филм „Ла­ста” (ре­ди­тељ М. Бе­ле­ги­ша­нин), сни­мљен у про­д ук­ци­ји Ра­ дио-те­ле­ви­зи­је Вој­во­ди­не 2007, пре­ма Мар­ко­ви­ће­вој но­вин­ској при­чи и ори­ги­нал­ној иде­ји, ко­јег пот­пи­с у ­је као сце­на­ри­ста, осво­јио је 2008. го­ди­не Злат­ну пла­ке­ту Бе­о­гра­да за нај­бо­љи филм у Ср­би­ји. Ау­тор је спе­ц и­фич­не но­вин­ске (ре­пор­тер­ско-књи­жев­не) при­че, ко­ју је де­сет го­ди­на об­ја­вљи­вао у не­дељ­ном из­да­њу но­во­сад­ског Днев­ни­ка у сво­јој ре­пор­тер­ској ру­бри­ци Упо­тре­ба жи­во­та (2004–2013), у ко­јој је Срем, или кон­ти­нент Срем, ка­ко га је на­звао, тре­ти­рао као уни­вер­зал­ну ствара­ лач­ку ла­бо­ра­то­ри­ју. Екс­пе­ри­мен­ти­шу­ћи са ви­шим ста­ди­ју­ми­ма аутор­ ске ре­пор­та­же, об­ја­вио је у Днев­ни­ку сто­ти­не при­ча о љу­ди­ма, по­ја­ва­ма и фе­но­ме­ни­ма на прин­ци­пи­ма сво­је ори­ги­нал­не ре­пор­тер­ске стра­те­ги­је, ко­ју је на­звао Те­о­ри­ја слу­чај­ног про­ла­зни­ка, да би те но­вин­ске при­че об­ја­вио и у то­мо­ви­ма сво­јих срем­ских књи­га. Но­ви­нар­ством се ба­ви од основ­не шко­ле, то­ком сред­њо­школ­ског и сту­дент­ског пе­ри­о­да био је са­рад­ник омла­дин­ских ли­сто­ва, НОН-а, Гла­са омла­ди­не, Ра­дио Бео­ гра­да, Ра­дио Ру­ме и Срем­ских но­ви­на, а 1984. го­ди­не, на­кон не­ко­ли­ко го­ди­на хо­но­рар­ног ра­да, за­по­шља­ва се у но­во­сад­ском Гла­су омла­ди­не (ка­сни­је Став), не­дељ­ни­ку у са­ста­ву но­вин­ско-из­да­вач­ке ку­ће Днев­ник. Пи­сао је ре­пор­та­же, ис­тра­жи­вач­ке тек­сто­ве, пу­то­пи­се, ин­тер­ву­је, ко­ лум­не, есе­је, се­ри­ја­ле и фељ­то­не са те­ри­то­ри­је це­ле Ју­го­сла­ви­је, као и из ино­стран­ства; био је спе­ци­јал­ни из­ве­штач Днев­ни­ка са мно­гих те­ ре­на и ре­пор­тер­ски пра­тио зна­чај­не до­га­ђа­је у зе­мљи и ре­ги­о­ну, по­пут де­цем­бар­ског пре­вра­та у Ру­му­ни­ји 1989, ода­кле је из­ве­шта­вао из Те­ми­ шва­ра, а пи­сао је са ли­ца ме­ста и о пре­ви­ра­њи­ма и су­ко­би­ма на Ко­со­ву, из­ве­шта­вао и об­ја­вљи­вао ре­пор­та ­же из ра­том за ­х ва ­ће­них под­руч­ја бив­ше Ју­го­сла­ви­је, укљу­чу­ју­ћи и из­ве­шта­ва­ње из де­се­то­днев­ног „ра­та” у Сло­ве­ни­ји. Спе­ци­ја­ли­ста за ре­пор­та­же, ин­тер­вјуе и ау­тор­ске при­че, све до по­чет­ка ра­то­ва де­ве­де­се­тих, са­ра­ђи­вао је са за­гре­бач­ким Не­дељ­ ним вје­сни­ком, и исто­вре­ме­но био до­пи­сник из Вој­во­ди­не ви­со­ко­ти­ра­ жног не­дељ­ни­ка Аре­на. То­ком осам­де­се­тих го­ди­на са­ра­ђу­је у ре­дак­ци­ји 402

Чекајући воз из Винковаца

До­ку­мен­тар­но-обра­зов­ног про­гра­ма (ДОП) Ра­дио-те­ле­ви­зи­је Но­ви Сад. У пе­ри­о­ду од 1999. до 2003. го­ди­не био је про­фе­си­о­нал­ни но­ви­нар Ра­дио Ју­го­сла­ви­је, до­пи­сник из Вој­во­ди­не. Члан је Удру­же­ња но­ви­на­ра Срби­је (УНС) и Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не. Жи­ви у Но­вом Са­д у у ста­ ту­с у сло­бод­ног но­ви­на­ра и пи­сца.

403

СА­ДР­ЖАЈ

Нова репортерска поетика (Ве­сна Ба­шић) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Драма сремског човека (Жељ­ко Мар­ко­вић) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 ЗА­ПИ­СИ СА ГРА­НИ­ЦЕ ИЗ­МЕ­ЂУ СРЕ­МА И СРИ­ЈЕ­МА Ве­ли­ки шор без клу­пе пред ку­ћом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Ћо­шак код че­ти­ри ве­тра . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Цр­на мач­ка из про­јект­ног би­роа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Сре­та Ге­гић про­тив лет­ње ме­ћа­ве . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Шнај­дер Мар­ко­вић, ви­тез од игле и кон­ца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Шар­ци из Цр­кве­ног шо­ра . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Жи­вот као пли­ва­ње у ле­де­ној во­ди . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Че­ка­ју­ћи воз из Вин­ко­ва­ца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 На лет­њој сце­ни Град­ске ка­фа­не . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Бе­ли уто­рак у При­ви­ној Гла­ви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Пар­ти­ја му­шког тра­ча на рас­кр­шћу у Ги­бар­цу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 За ким зво­на зво­не у се­л у Илин­ци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Је­дан оби­чан дан у се­л у Илин­ци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Зим­ски за­пи­си са гра­ни­це из­ме­ђу Сре­ма и Сри­је­ма . . . . . . . . . . . . . . 85 Док­тор за гво­зде­ну хи­рур­ги­ју . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Жен­ска при­ча из Бер­ка­со­ва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Смрт у При­ви­ној Гла­ви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 По­след­њи све­док из Ку­ће код два ла­ва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Ва­са и Сте­ва у свом све­т у . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Та­ко ма­ли, а већ Сре­мац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 405

Жељко Марковић

ВАР­ВА­РИН У ИРИ­ШКОЈ УЛИ­ЦИ ГРЧ­КА МА­ЛА Аме­ри­ка­нац у ку­ћи Вој­но­ви­ћа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Дал­ма­ци­ја из цр­ве­не фа­сци­кле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 При­ча из ма­лог мо­зга: Gruss aus In­dia! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 Ми­сли­о­ци из пе­шач­ке зо­не . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Ин­ђиј­ски бер­бе­рин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Го­спо­ђа Ев­ге­ни­ја из Же­ле­знич­ког шо­ра . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 У Ин­ђи­ји по­во­дом мај­ске ки­ше . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 Лет из­над ку­ка­вич­јег гне­зда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Смрт на Ду­нав­ским ви­со­ви­ма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Ути­цај три цр­кве на ле­по­т у Ма­ра­ди­ка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 Ба­ба Жи­ва­на о сме­х у и још по­не­чем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 По­ро­ди­ца Ка­двањ и Бо­жи­ја во­ља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 Ту­жни чо­век из Ћу­ков­ца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 О ре­ла­тив­но­сти му­шке сло­бо­де . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 Же­не обо­жа­ва­ју по­ни би­ци­кле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 Ма­ли исто­риј­ски раз­го­вор у Ле­дин­ци­ма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 Лет­њи­ко­вац код три ке­дра . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 Пе­кар у цр­ном . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 Пе­сник из бе­тон­ске коц­ке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 Ни­је за но­ви­не: је­дан нор­ма­лан жи­вот . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 Код Зла­ти­ћа у Че­ре­ви­ћу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 Са­га о Аћи­мо­ви­ћи­ма и во­де­ни­ци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 Тај­на Бр­да­ре­вог бре­га . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 Те­о­ри­ја слу­чај­ног про­ла­зни­ка на про­ве­ри у Ја­ску . . . . . . . . . . . . . . . 245 Вар­ва­рин у ули­ци Грч­ка ма­ла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 Смр­то­но­сне при­че с Ча­роб­ног бре­га . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 Ин­ва­зи­ја ви­си­ба­ба на ма­на­стир Ста­ро Хо­по­во . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 Оглед о др­во­се­чи и врт­ним па­т уљ­ци­ма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269 Гра­бо­во: цр­ква без гла­ве . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 Ке­ру­ша са рас­кр­шћа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 При­лог за пре­и­спи­ти­ва­ње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284

406

Чекајући воз из Винковаца

УТИ­ЦАЈ БА­БА ЛЕН­КЕ НА ИСТО­РИ­ЈУ СРЕ­МА Ста­нар Ха­ри­ше­ве па­ла­те у Зе­м у­ну . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291 Го­спо­дин Гран­жан тре­се по­ро­дич­но ста­бло . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296 Чу­вар ка­ри­ка­т у­ра са Ми­ле­ни­јум­ске ку­ле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303 По­след­њи ко­чи­јаш са Гар­до­ша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311 Го­спо­дин Ма­глов, слу­жбе­ник Гра­да мр­твих . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 Гро­бље као сми­сао жи­во­та . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 Слу­чај Пе­ре шнај­де­ра из Сур­чи­на . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 Мач­ка у сур­чин­ској ма­гли . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336 Па­рох на слу­жбе­ном пу­т у . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341 Жи­ве­ти као пас на спру­д у . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348 Гро­фи­ца из Бој­чин­ске шу­ме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 Ма­ри­ја Те­ре­зи­ја уза­л уд је кре­чи­ла по Сре­м у . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 Ути­цај ба­ба Лен­ке на исто­ри­ју Сре­ма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366 Моћ фо­то­гра­фи­је из нов­ча­ни­ка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371 Ру­жа са про­гар­ске ка­пи­је . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 Ми­сти­фи­ка­ци­ја о сло­бод­ним срем­ским би­ци­кли­сти­ма . . . . . . . . . 384 Жи­во­ти­ња зва­на пе­ца­ро­шки мо­тор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388 Би­блиј­ска при­ча из Угри­но­ва­ца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395 Бе­ле­шка о ау­то­ру . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401

407

Жељ­ко Мар­ко­вић КОНТИНЕНТ СРЕМ ЧЕ­К А­ЈУ­ЋИ ВОЗ ИЗ ВИН­КО­ВА­ЦА Издавач Архив Војводине Нови Сад, Жарка Васиљевића 2А www.arhivvojvodine.org.rs За издавача Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине Лектор и коректор Весна Башић Прелом Владимир Ватић, ГРАФИТ, Нови Сад Штампа ЈП Службени гласник, Београд Тираж 500 примерака ISBN 978-86-81930-17-5

CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 821.163.41-92

МАРКОВИЋ, Жељко, 1960– Континент Срем. Чекајући воз из Винковаца / Жељко Марковић.

- Нови Сад : Архив Војводине, 2021 (Београд : Службени гласник). - 407 стр. : фотогр. ; 24 cm. - (Библиотека Посебна издања / Архив Војводине, Нови Сад) Тираж 500. - Белешка о аутору: стр. 401-403.

ISBN 978-86-81930-17-5 COBISS.SR-ID 38658313