Dokumentalistika
7.predavanje
01.12.2010.
Primarni dokument je izvor za dokumentacioni materijal. (svaki rukopis) Priprema rukopisa: (pre publikovanja) 1. priprema i oblik rukopisa – da li je PDF format ili neki drugi 2. kategorija i struktura članka – postoje primarni, sekundarni, tercijarni 1, tekući indeks, struktura 3. vrste sažetaka – koje vrste sažetaka ima članak (rezime, ključne reči, apstrakt, monografija) 4. načini citiranja – klasična metoda citiranja, Harvard, literatura. To se unosi u bazu podataka, u novije vreme. Tek kada se publikacija izda ona postaje dokument. Podela rukopisa: 1. izvorni naučni članak – članak mora da bude proverljiv što se postiže citiranjem i navođenjem literature. 2. pregledni članak – celovita obrada nekog problema na osnovu nečega što je već obrađeno. Na primer: udžbenik, enciklopedija. Ne pruža novo naučno saznanje, već samo pregled. 3. referat – može biti i izvorni naučni članak i pregledni članak, ali osnovno je da je izložen na nekom skupu ili slično. 4. stručni članak – rad iz uske struke, može, a ne mora da pruži nova naučna saznanja. 5. prikaz – može biti naučni i stručni. Neko napiše naučni članak, a mi npr napišemo prikaz u kome kažemo da je, recimo, autor izostavio da pomene nešto. 6. recenzija rukopisa – ponekad se štampa uz knjigu, ali ipak spada u časopise. Često, ako je pozitivan, prethodi objavljivanju, a zapravoje neka vrsta prikaza rukopisa.
1
Pogledaj početak 2.predavanja, tu se pominju primarne, sekundarne i tercijarne publikacije prema sadržaju
1
Od čega se sastoji članak? 1. glava članka kategorija članka(naučni,stručni,referat)
Ime i prez. autora Beograd, Filološki fakultet
UDK NASLOVčlanka
2. sažetak (apstrakt) – na jeziku članka; trebalo bi da bude kratak, 12 kompjuterskih redova. Pruža najosnovnije informacije o TEMI rada. Na primer: razmatranje godine rođenja pisca (ne kažemo kada je rođen, gde.. nego samo o čemu se radi) . Ovde idu ključne reči, stave se dve tačke i nabroje se. 3. članak – treba da sadrži uvod, teorijske osnove, razradu i zaključak. U uvodu pišemo do čega su došli naši prethodnici, a u teorijskoj osnovi pišemo na osnovu čega mi nastavljamo dalje. Sledi glavna rasprava. 4. prilozi – daju se izdvojeno, na kraju rada a u radu se napiše vidi prilog 5. napomene – dve vrste napomena; kada ne citiramo literaturu, nego nešto hoćemo samo da dodamo vezano za tekst, to onda ide u okviru teksta; citiramo literaturu – tada nećemo ispod teksta citirati sve što je neko napisao, već samo ono što nama treba; u napomene spada i literatura koja se piše na kraju teksta ili rada. 6. rezime – kratak sadržaj, trebalo bi da je 5 puta duži od apstrakta ~ 60 redova Tako publikovani dokument kada dobijemo mora da dobije i dokumentacionu obradu. 2 Dokumenti
zahtevi korisnika stručni profil korisnika
Indeksiranje
upiti za retrospektivno pretraživanje indeksiranje citata
Izrada sažetaka SISTEM ZA AUTOMATSKU OBRADU DOKUMEN TA
Selektivno širenje Informacija
2
registri i sekundarne publikacije
retrospektivne informacije
Biblioteka vrši i informacionu i dokumentacionu obradu
2
Sistem za automatsku obradu podataka (baza podataka). U nju se slivaju podaci iz 3 pravca. To su dokumenti, zahtevi korisnika i upiti za retrospektivno pretraživanje. Dokumenti se obrađuju pre (indeksiranje i vizrada sažetaka) i tako će konsolidovane informacije ući u sistem, nikako cele. Izrađuje se stručni profil korisnika koji je značajan utoliko, što nam na primer može pružiti informaciju koji su ljudi čitali, recimo, nekog pisca, zašto i kada su ga čitali. 3 Kod upita za retrospektivno pretraživanje se radi indeksiranje citata. To više nije bibliotečka obrada, već automatska obrada dokumenata. Iz tog sistema za obradu dokumenata se dalje vrši selektivno širenje informacija (za korisnika je važno da li je knjiga na mestu ili ne, zato je selektivno). Registri (šta je koji pisac čitao) i sekundarne publikacije (koje su i gde se mogu naći osim osnovnog dokumenta). Retrospektivne informacije su važne za one koji se bave rukopisima, da mogu da saznaju gde se nalaze i šta se u njima može naći. Ključni zadaci prilikom obrade dokumenta su indeksiranje i pretraživanje. Indeksiranje je skup načela metoda i njihove primene u informacionom procesu kojima se dodeljuju termini za opis dokumenta. Pretraživanje predstavlja metode i postupke za pronalaženje informacija iz datoteka (zbirka, kartoteka, baza podataka) i to pomoću datih deskriptora, a u skladu sa zahtevima korisnika koji želi te informacije da ima. Ovo pretraživanje vrši se prema dokumentacionim jezicima kojih ima tri (klasifikacioni sistemi – UDK, hijerarhijski sistemi), liste termina i tezaurusi. Tezaurusi su nehijerarhijski i koriste se za nekonvencionalnu obradu dokumenta. Imamo dve vrste indeksnih oznaka: • Ključna reč - to je ono što radi autor; ključna reč je reč ili grupa reči. To je najčešće reč koja je uzeta iz naslova ili teksta dokumenta i predstavlja rad. • Deskriptor – reč ili grupa reči iz dokumentacionih jezika, ali normirana. To su normirani termini, znači da je imenica u nominativu. Primer: naziv drame kralj Lir junak Kada napiđemo kralj Lir, moramo dobro da opišemo na šta tačno mislimo, da li na samu dramu ili na junaka, da bismo lakše vršili pretraživanje.
Jedna žena je radila istraživanje Ko je čitao Dostojevskog, ko su bili ti ljudi, šta su po struci.. dosta špijuna je čitalo ovu knjigu. 3
3
Svi drugi sinonimi su nedeskriptori. Ako damo malo indeksnih oznaka, onda pretraga može biti slaba, a ako ima previše indeksnih oznaka onda se rasparča. Tezaurusi se zato prave od 5 do 20 indeksnih oznaka. Tezaurus je dinamički informacioni jezik. Tu su reči povezane po značenju i po srodnosti (semantički i generički). Primer: tezaurus leksikon pisaca bivše Jugoslavije (o piscu, bibliografija njegovih dela i bibliografija dela o njemu i njegovim delima).
4