Dokumentalistika
8.predavanje
08.12.2010.
INFORMACIONO-DOKUMENTACIONE SLUŽBE
Informaciono-dokumentacione službe mogu biti samostalne službe: •
informaciono-dokumentacioni centri (CESID)
•
analitički centri
•
centar za evaluaciju podataka
ali mnogo je više onih informaciono-dokumentacionih službi u okviru drugih, većih ustanova: •
fakulteta
•
aerodroma
•
državnih ustanova (ministarstava i vlada)
u okviru ovih drugih to su arhivi i biblioteke Sve informaciono-dokumentacione službe, bili samostalne, bilo u okviru drugih ustanova imaju svoje : •
funkcije
•
usluge
•
proizvode
Sve ove službe imaju 7 funkcija, pružaju 6 vrsti usluga i imaju svoje proizvode koji nisu jednaki za za sve njih.
7 funkcija – najsloženije su i odnose se na dokumenta i podatke d – dokumenta p – podaci svaka dokumentaciono-informativna služba u okviru ovih 7 funkcija u zavisnosti od ustanove može biti: •
glavna – G
•
sporedna – S 1
•
povremena – P
•
a mogu biti i bez funkcija – /
Na primeru biblioteka i arhiva to izgleda ovako: BIBLIOTEKE
ARHIVI
dokumenata
G
G
podataka
/
/
dokumenata
G
G
podataka
/
P
dokumenata
G
G
podataka
/
/
dokumenata
G
G
podataka
S
S
dokumenata
G
G
podataka
P
P
dokumenata
S
G
podataka
/
P
dokumenata
/
P
1. funkcija – PRIKUPLJANJE
2. funkcija – OBRADA
3. funkcija – ČUVANJE I POHRANJIVANJE
4. funkcija – PRETRAŽIVANJE
5. funkcija – DESIMINACIJA (ŠIRENJE)
6. funkcija – PUBLIKOVANJE
2
7. funkcija – KONSOLIDACIJA INFORMCAIJA podataka
/
/
6 vrsti usluga – koje mogu da pruže sve informaciono-dokumentacione službe. Usluge su usmerene na korisnike i ako su arhivi i biblioteke sve dobro obavile, (a to podrazumeva dobro i kvalitetno izrađenen baze podataka, tezauruse i indekse), trebalo bi da najglavnija usluga bude retrospektivno pretraživanje. Svaka vrsta usluga u informaciono-dokumentacionim službama može biti: •
glavna – G
•
sporedna – S
•
povremena – P
•
a može i da je ne pruža – /
Na primeru biblioteka i arhiva to izgleda ovako: BIBLIOTEKE
ARHIVI
1. usluga – KONSULTACIJE (savetodavna usluga)
P
P
2. usluga – ODGOVORI NA UPITE (radnici u čitaonocama)
S
S
3. usluga – RETROSPEKTINO PRETRAŽIVANJE (ako su dobro izrađene baze podataka, tezaurusi i indeksi)
G
G
4. usluga – IZRADA DOKUMENTACIONOG JEZIKA (COBISS, BISIS ...)
G
S
5. usluga – PREVODILAČKE USLUGE
P
/
3
6. usluga – KRITIČKI PRIKAZI
/
/
Informaciono-dokumentacione službe imaju svoje proizvode (ono što se proizvodi i distribuira korisnicima). Predstavićemo 12
proizvoda iz humanističkih nauka na primeru biblioteka i
arhiva. Svi ti proizvodi mogu biti: •
glavni – G
•
sporedni – S
•
povremeni – P
•
ili ih ne izrađuju – /
BIBLIOTEKE
ARHIVI
1. proizvod – PRIRUČNICI
/
/
2. proizvod – BIBLIOGRAFIJE
G
/
3. proizvod – LISTE PODATAKA
/
/
4. proizvod – TEKUĆI BILTENI
S
S
5. proizvod – IZDAVANJE PERIODIKE
S
/
6. proizvod – SAŽECI
S
S
7. proizvod – INDEKSI
S
S
8. proizvod – ADRESARI
P
/
9. proizvod – PREVODI
/
/
10. proizvod – TEZAURUSI
S
S
4
11. proizvod – LISTE PRINOVA
G
G
12. proizvod – ZBORNICI
P
S
INFORMACIONI SISTEMI Ima puno definicija koje se odnose na informacione sisteme. Uglavnom se koriste 2 koje se razlikuju po onome na šta stavljaju akcenat. 1.definicija Informacioni sistem je skup organizovanih podataka koji daju željeni izlaz. Akcenat se stavlja na konsolidaciju informacija, jer informacionih sistema nema ako informacije nisu konsolidovane. Primer je recimo vremenska prognoza, ni meteorolozi više ne prikupljaju informacije već ih obrađuju, odnosno konsoliduju. Mnogi smatraju da informacionih sistema nema bez kompjutera. 2 su obeležja koja kompjuteri daju informatizov...... •
automatizacija – u procesu prikupljanja, obrade i širenja podataka
•
efikasnost – kompjuteri obezbeđuju brzinu i tačnost
Prva definicija je tačna ali akcenat stavlja na sredstva ili postupke pa se na nju nadovezuje 2.definicija Informacioni sistem je materijalizovani, sistematizovani, organizovani i primenjivi skup hardvera, softvera, procedura, baza podataka i operativne posade (procedura i ljudi) Baze podataka sadrže informacije. Baze podataka sastoje se od više datoteka na spoljnoj memoriji. Softveri su aplikativni za baze podataka Podaci su zasnovani na logičkom modelu. Podaci su skup činjenica. Podaci u informacionom sistemu mogu biti trojaki: 1. brojčani (numerički) – broj telefona, JMBG, broj lične karte.... 5
2. nebrojčani (nenumerički) – ime, prezime, ovde spadaju i slige, vizuelni efekti... 3. kombinovani – registarske tablice...
Na osnovu n jih se prave baze podataka. Važan element predstavlja obrada podataka, a on će biti dobra ako su podaci konsolidovani. Obrada je vrlo složen proces.
U obradi podataka postoji 3 koraka: 1. ULAZ – pripremaju se podaci za obradu i stavljaju se u odgovarajući oblik (npr. pohrana na CD-u) 2. OBRADA – ulaznim podacima manipulišemo, menjamo ih i kombinujemo sa drugim podacima. 3. IZLAZ – to su konsolidovani podaci spremni za dalju obradu. Njih možemo ponovo da koristimo kao ulaz, a postoji mogućnost i da ih nikada više ne upotrebimo.
6