Bodleana by Miki Maus

qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiop asdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzx cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwe rtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf Biblioteka Bodleana ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvb referat nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwerty uiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfgh jklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnm qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiop asdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzx cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwe rtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvb nmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiop asdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzx cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwe 2007/2008

Milica Putnik

Univerzitetska biblioteka Bodleana u Oksfordu

Smatra se da je Bodleana jedna od najpoznatijih i najstarijih uverzitetskih biblioteka danas. U osnovi je srednjovekovna biblioteka na kojoj je svako potonje stoleće ostavilo svoj trag, svoj stil u arhitekturi i svojoj kulturi. Nastanak Univerziteta u Oksfordu i razvoj koledža bitno su uticali na istoriju i razvoj same biblioteke. Neprekinuta istorija Bodleane datira iz 1602. godine. Prva Univerzitetska biblioteka bila je osnovana u XIV veku. Tadašnja biblioteka predstavljala je samo jednu prostoriju koju je podigao biskup Kabham 1320. godine. Ova prva biblioteka nije mogla da opstane, niti da prima čitaoce zbog spora sa vlasnikom zemlje na kojoj je izgrađena. U periodu između 1435-1447. godine biblioteka doživljava svoj preporod kada je vojvoda Hamfri od Glostera dao velike poklone biblioteci – kolekciju rukopisa, knjiga i novca. Univerzitet je tada predlozio vojvodi da se njegovim novcem podigne još jedna zgrada za biblioteku koja bi nosila njegovo ime. Međutim, za njegova života izgrađena je samo jedna velika prostorija koja i danas nosi njegovo ime i u koju je smeštena njegova biblioteka. Cela zgrada je dovršena nekoliko godina nakon njegove smrti. Danas se ta biblioteka zove Duke Humfrey’s Library a osnovana je 1488. godine. Sadrži zapadne rukopise, srednjovekovnu i ranomodernu publikaciju, istorijsku, političku, društvenu i naučnu literaturu, kao i retke knjige. Početkom 1550. godine biblioteka je ponovo zatvorena zbog oskudice u novcu i verskih sukoba u Engleskoj. Knjige ove biblioteke bile su rasturene, a police i klupe rasprodate. Oko 50 godina Univerzite je bio bez svoje biblioteke. Ser Tomas Bodli je obnavlja 1598. godine u onoj istoj prostoriji koju je podigao vojvoda Hamfri. Tomas Bodli, čijim se imenom biblioteka ponosi i čije ime nosi, bio je sin uglednog protestanta koji je pobegao iz Engleske za vreme vladavine kraljice Meri. Kada je Elizabeta I došla na vlast on se vratio u zemlju, postao profesor u Oksfordu i ušao u diplomatsku službu. Na taj način je upoznao mnoge ugledne ljude i svojim uticajem i velikim ugledom počeo je akciju prikupljanja novca za knjige. Biblioteka je zatim preuređena ali su konstrukcija krova i zgrade ostali iz XV veka, a u plafon su utisnuti grbovi Univerziteta i grada Oksforda. Tomas Bodli uvodi jednu novinu, a to su police za knjige s prostorom sa obe strane. Prvobitno su knjige bile vezane lancima i studenti su ih čitali sedeći na nepokretnim teškim klupama koje su se nalazile po sredini između puteva i polica. Lanci su uklonjeni, a vindzorske stolice su zamenile klupe. Danas postoji u Bodleani samo jedna knjiga vezana lancem kao retkost.

Univerzitet je počeo redovno da kupuje knjige, a poklona je bilo bezbroj. Usled toga se ponovo postavljalo pitanje prostora. Biblioteka počinje 16010-1612.godine ponovo da se proširuje. Dodato je novo krilo na istočnoj strani sobe vojvode Hamfrija. Srednjovekovna biblioteka počinje sve više da se prilagođava XVII veku. Novopodignuto krilo je nazvano Arts End, da bi se tu držale knjige iz umetnosti. Ova prostorija je prvi primer polica uza zid u javnoj biblioteci u Engleskoj. Police su bile podignute i na galerijam, sa ređim knjigama, tako da čitalac do takvih knjiga nije mogao doći. Slično krilo podignuto je 1640.godine i na zapadnoj strani sobe vojvode od Hamfrija poznato kao Selden End u čast Džona Saldena koji je dao novac za njegovu izgradnju. Između 1613-1618. godine Univerzitet je sagradio u nastavku zgrade biblioteke jedan ’quadrangle’ (četvorouglasto dvorište sa zgradama okolo) s prostorijama za predavanje i akademske vežbe, a zauzimao je 2 sprata. Kako je biblioteka neprestano rasla, na predlog Tomasa Bodlija podignut je iznad prostorija za predavanje jedan sprat za biblioteku. Za veoma kratko vreme biblioteka je postepeno preuzela sve prostorije. Između 1737-1749.godine sagrađena je još jedna zgrada za biblioteku koja se zove Redklif Kamera, u obliku rotonda s kupolom na vrhu. Dobila je ime po lekaru Retklifu koji je svoju veliku biblioteku prirodnih nauka poklonio biblioteci i dao novac za izgradnju zgrade u kojoj će biti smeštena. To je bila barokna zgrada rađena pod uticajem italijanske arhitekture. Od 1860. godine ona je deo Bodleanske biblioteke. Ima dve čitaonice koje uglavnom koriste studenti. Danas je koriste nediplomirani studenti istorije. U njoj se nalaze dela iz istorije umetnosti, obrazovanja, arheologije, antropologije i ženskih nauka. Konačno 1937-1940.godine sagrađena je nova biblioteka građena pre svega kao depozit knjiga. To je ogromna zgrada od armiranog betona koja se sastoji od centralnog magacina knjiga na 11 spratova, od kojih su tri ispod zemlje, jedan za čitaonice, jedan za sobe za geografske karte, nekoliko soba za administraciju, istraživački rad i prostorije za izložbe. Godine 1960. biblioteka je ponovo restauirana, dograđene su neke prostorije a izgrađen je i veći broj liftova. Bodleana ima status nacionalne i univerzitetske biblioteke. Ona obuhvata kompleks međusobno povezanih zgrada. Sastoji se od: 1. Stare biblioteke – srednjovekovne s dopunama 2. Nove biblioteke – izgrađene u 20.veku 3. Specijalizovanih biblioteka koje su u raznim vremenskim periodima pripojene Oksfordskom univerzitetu.

Specijalizovane biblioteke su predviđene za određena područja ili discipline, kojima upravlja bibliotekar Bodleane i sva pravila koja važe za Bodleanu se, s malim odstupanjem, prenose i na ove biblioteke. Sve knjige ovih biblioteka mogu se dobiti na čitanje u Bodleani, jer su skladišta povezana podzemnim hodnicima i knjige se dopremaju specijalnim vagonima. U specijalizovane biblioteke spadaju: 1. Redklif Kamera 2. Roud Haus – biblioteka za istoriju Britanske imperije, uključujući i SAD koja je otvorena 1929.godine 3. Biblioteka indijskog instituta – pripojena Bodleani 1927. godine. predstavlja čitaonicu za istoriju i kulturu Južne Azije, Tibeta, Himalaja. Nalazi se na poslednjem spratu nove Bodleane. Bodleana se sastoji od 9 biblioteka na odvojenim lokacijama u Oksfordu. To su: Japanska biblioteka, Pravna biblioteka, Biblioteka Instituta za kineske studije, Biblioteka orijentalnog instituta, Biblioteka filozofije, Redklif biblioteka, Biblioteka komonvelta, Afričkih studija i Vir Harmsfort biblioteka. Ukupan broj knjiga sa svim navedenim bibliotekama u okviru Bodleane kao Univerzitetske biblioteke je prema podacima iz 2003.godine 7.135.000 bibliotečkih jedinica. Kada se pogleda ukupan fond Univerzitetskih biblioteka Oksforda kojih je preko 100, a koji iznosi preko 12 miliona bibliotečkih jedinica, ovaj fond nije ni najmanje za podcenjivanje. Od toga je 6.500 inkunabula i 1.228.000 mapa. U 2002/2003.godini je u Bodleanu i njene biblioteke uneto 125.000 knjiga i pamfleta, 35.400 kupljenih publikacija i 6.600 dobijeno putem razmene ili donacijama. Što se periodike tiče, ukupno je 200.100 uneto, 61.900 kupljeno a 12.700 dobijeno razmenom ili donacijama. Bodleana dobija primerak svake knjige i časopisa objavljenih u Engleskoj, tzv. obavezni primerak, jer se još uvek na snazi nalazi Akt iz 1610.godine, koji je ustanovio Tomas Bodli. Biblioteci u nabavci knjiga pomaže Društvo prijatelja Bodleane koje je osnovano 1925.godine radi kupovine retkih knjiga i rukopisa. Članstvo društva je otvoreno svakome ko priloži najmanje 25 funti na godišnjem nivou taj dobija titulu prijatelja biblioteke; titulu studenta prijatelja ima svaki student koji uplati 15 funti; za uloženih 40 funti postaje se počasni prijatelj, a za 500 doživotni prijatelj. Članovi društva primaju izveštaje Bodleanske biblioteke i godišnje izveštaje Društva o utrošenim sredstvima. Imena prijatelja Bodleane ispisana su na kamenim stubovima u novoj zgradi biblioteke. Bodleana je poznata po svojim specijalnim kolekcijama, a jedne od najvećih su kolekcije Šekspira, prva štampana izdanja grčkih i latinskih klasika, kolekcija raznih biblijskih rukopisa, 4 kopije magna karte, Gutenbergova biblija, Tolkenovi rukopisi. 4

Odeljenje rukopisa i retkih knjiga smešteno je u najstarijem delu biblioteke u sobi vojvode Hamfrija. Starim knjigama se smatraju one koje su objavljene do 1640. godine. Preovlađuje mišljenje u Bodleani da što veći broj knjiga i časopisa treba da bude izložen na otvorenim policama i da se njima čitaoci služe bez posredovanja bibliotekara.

Usluživanje čitalaca

Čitaoci Bodleane su članovi Univerziteta – profesori i studenti. Biblioteku mogu koristiti i čitaoci sa strane, ali samo uz preporuku. Svaki novi član biblioteke daje pismenu izjavu u vidu zakletve. Prijem u Bodleanu je ceremonijalan. Izjava se daje u sobi za umetnost u prisustvu jednog bibliotekara. Onaj ko daje izjavu treba da je ogrnut tamnim ogrtačem. Tekst izjave: „Ovim se obavezujem da neću odneti iz biblioteke i da neću obeležiti, nagrditi ili povrediti na ma koji način bilo koju knjigu, dokument ili drugi predmet koji pripada biblioteci, da neću uneti u biblioteku niti u njoj zapaliti bilo kakvu vatru ili plamen, i da neću pušiti u biblioteci – i obećavam da ću se pokoravati svim pravilima biblioteke.” Svaki onaj ko želi da postane član Bodleane, a ne pripada kategoriji redovnih članova, mora najpre da podnese molbu za prijem s’ preporukom nekog profesora ili neke ugledne ličnosti grada Oksforda. Preporuka se ispunjava rukom.

Put dobijanja knjige

Prema podacima iz 70-ih i 80-ih godina XX veka, knjiga se najpre tražila u centralnom katalogu Bodleane. Na kataloškom listiću je ispod signature tražene knjige postojala oznaka u boji, što je označavalo gde se knjiga nalazi, u određenoj čitaonici na određenoj polici. Čitalac je posle završenog rada ostavljao knjigu na svome sedištu u čitaonici koju je vraćao dežurni bibliotekar. Knjige sa otvorenih polica mogu se prenositi i u druge čitaonice samo uz posredstvo bibliotekara. Čitaoci ne smeju iznositi knjige iz jedne bibliotečke zgrade u drugu, niti iz jedne čitaonice u drugu. Takođe, čitalac ne sme da daje svoju knjigu drugom čitaocu. Radno vreme biblioteke je od ponedeljka do petka od 9h do 22h, a subotom od 10h do 16h. Jedno veliko zvono, postavljeno još pre nekoliko stotina godina, i danas zvoni i objavljuje otvaranje i zatvaranje biblioteke. U Bodleani postoji posebna služba za strane posetioce koji žele da razgledaju biblioteku. Razgledanje biblioteke je ograničeno samo na nekoliko prostorija. Posetiocima je dozvoljen 5

pristup u staru zgradu u Arts End gde se polaže zakletva i odatle se vidi prostorija najstarijeg dela biblioteke – soba vojvode Hamfrija. Pristup posetiocima nije dozvoljen ni u jednu čitaonicu. Ranije je bio dozvoljen pristup u podzemne tunele koji spajaju biblioteke. Ceo proces se obavlja ispod zemlje, šine s’ vagonima nose knjige ispod ulica i na taj način spajaju odvojene zgrade.

Budžet biblioteke za 2003. godinu: Ukupno £11.156.350 Plate £7.597.421 Knjige i periodika £2.240.494 Konzervacuje £73.186 -

Ukupno iskopiranih strana 3.750.000

Fotografija 306.500

Ukupna kvardatura – 48.409 m2 -

Prosečno vreme dostave porudžbine knjige iz magacina nove biblioteke tri sata

Trideset čitaonica i 2.486 sedišta

Readers tickets issued 2002/2003 (new and renewed) – 21.250

Zaposlenih 421 (361 stalno zaposlenih)

Nakon više od godinu dana pregovora Univerzitet u Oksfordu je zaključio ugovor o digitalizaciji sa Google-om za više od 1.000.000 štampanih knjiga Biblioteke Bodleane. Trenutni bibliotekar Bodleane od 21. februara 2007. godine je prva žena na toj funkciji, prva osoba koja nije britanskog porekla, već američkog – Sara Tomas.