Fandrejzing Jovana Novković i Milena Milinković
Profitne i neprofitne organizacije Profitne organizacije su one čije delovanje ima za cilj stvaranje profita i uvećavanje postojećeg kapitala.
Neprofitne organizacije su one koje ne stvaraju profit. Neprofitne organizacije nemaju za cilj uvećanje kapitala, čak i onda kad ostvaruju neku zaradu. Tu zaradu one koriste za ulaganje u dalje dobrovoljne aktivnosti svojih organizacija.
Šta zapravo znači reč ''fundraising''? Zbog lošeg finansiranja iz javnog budžeta određene neprofitne organizacije prisiljene su da samostalno i sistematski pribavljaju finansijska sredstva i opremu, ili nastoje da dobiju neku drugu vrstu pomoći od različitih privatnih lica, preduzeća, zadužbina ili udruženja, kako bi mogle da održe svoju delatnost i realizuju određene projekte.
Šta zapravo znači reč ''fundraising''? Humoristički citat
''Fandrejzing je veština ljubaznog ubeđivanja ljudi da iskuse radost poklanjanja.'' (Henko Roso, osnivač Instituta za filantropiju u Indijani, SAD)
Šta zapravo znači reč ''fundraising''? Klasična definicija ''Fandrejzing predstavlja skup veština i tehnika koje se koriste u procesu pribavljanja sredstava za neprofitne organizacije (bilo da je reč o naučnim ustanovama, ustanovama kulture ili nevladinim organizacijama)''
Šta zapravo znači reč ''fundraising''? Trezveno objašnjenje ''Fandrejzing takođe označava razmenu vrednosti između darodavaca i neprofitnih organizacija. Darodavac daje novac, a neprofitna organizacija mu zauzvrat zadovoljava neke potrebe, na primer, osećaj da je učinio nešto dobro''
Zašto neko želi da postane donator?
Veruje u ono što organizacija radi
Vidi pozitivne promene do kojih je došlo zahvaljujući datim donacijama
Zamoljen je da bude donator
Zbog poreskih olakšica
PIRAMIDA FANDREJZINGA Od 3 do 5% darodavaca donose 20% prihoda
Od 20 do 30 % darodavaca donese 50 % prihoda
Od 60 do 70 % darodavaca donese 30 % prihoda
PIRAMIDA DONATORA
1% 10 %
40 %
100 %
Zadatak fandrejzera
Navesti potencijalne darodavce da daju prvi prilog
Privoleti darodavce koji su dali prvi prilog da to ponovo učine
Podstaći višestruke darodavce da postanu veliki donatori, pa čak i zaveštači
Podizanje na viši stepen
''Podizanja na viši stepen'' je proces prevođenja donatora iz nižeg nivoa u viši nivo.
Mnoge dobre ideje i ciljevi nikada se ne realizuju u delo zato što za njihovo sprovođenje nema dovoljno sredstava.
Neophodno je da neprofitne organizacije preuzmu inicijativu i same poboljšaju svoju finansijsku situaciju.
Do novca i ostalih sredstava za neprofitne organizacije dolazi se kroz dobro isplaniran i organizovan proces (niz metoda i procedura) pribavljanja sredstava.
Od čega zavisi uspeh fandrejzinga?
Planiranje predstavlja najvažniji preduslov za uspeh.
Uspešno planiranje zahteva realna očekivanja i realnu procenu situacije.
Proces planiranja deli se na strateški i operativni menadžment
Razvoj fandrejzing strategije STRATEŠKI MENADŽMENT 1. Analiza ciljeva: - Opšta analiza ciljeva ustanove: misija, vizija, ideja, namere, - Utvrđivanje ciljeva fandrejzinga. 2. Analiza situacije / analiza institucije: - ponuda ustanove, imidž, prihvatanje fandrejzinga u kući, organizacioni i personalni potencijali. 3. Analiza okruženja: - okvirni uslovi, tržište fandrejzinga, konkurencija, lokalne i regionalne veze. 4. Formulisanje načelne fundraising strategije.
Razvoj fandrejzing strategije OPERATIVNI MENADŽMENT 1. Izbor projekta, 2. Opis projekta: - program, naslov, trajanje projekta, nosioci projekta, učesnici, posebnosti, značaj projekta u pogledu postojeće ponude u gradu, univerzitetu, regiji ili slično, - finansiranje i potrebe za pomoći. 3. Izbor izvora fandrejzinga: - privatna lica, zadužbine, udruženja, institucije, preduzeća,
Razvoj fandrejzing strategije 4. Izvor
su
fandrejzinga - sponzorisanje:
- kriterijumi za izbor sponzora: pojedinci ili grupe sponzora, lokalne i regionalne veze, ciljevi preduzeća koji povezani sa imidžom, lični interes da preduzeće postigne uspeh, spisak sponzora sa kojima je moguće razgovarati, - određivanje sagovornika u preduzeću, - protivusluga sponzorima (komunikaciona korist): reklamne površine, oglašavanje u medijima masovnih komunikacija, učešće na konferencijama za štampu, poziv na razne priredbe i svečanosti,
Razvoj fandrejzing satrategije - uspostavljanje kontakata,
- pripremanje razgovora sa potencijalnim sponzorima: - razgovori sa potencijalnim sponzorima, - dogovori: ugovori o sponzorisanju, - odr탑avanje kontakata sa sponzorima za vreme realizacije projekta i posle tog perioda, - evaluacija rezultata.
Razvoj fandrejzing satrategije
Fundraising ne treba shvatiti kao nešto što se može brzo obaviti.
Dve do tri godine je potrebno za postizanje trajnijeg uspeha
U pogledu pojedinih radnih koraka, vreme se troši na sledeći način: - 25% vremena potroši se na traženje potencijalnih sponzora, - 60% na održavanje individualnih veza, - 5% na razmenu resursa, a - 10% na dalje negovanje odnosa sa sponzorima
Kvalifikacije osoba koje se bave fandrejzingom sposobnost rukovođenja sposobnost za pisanje dobrih tekstova sposobnost za uspostavljanje dobrih odnosa s volonterima fleksibilnost i sposobnost prilagođavanja sposobnost da saslušaju druge preciznost i detaljnost dovoljna doza osećanja lične vrednosti poštenje smisao za humor
Kvalifikacije osoba koje se bave fandrejzingom Najvažnija sposobnost jednog fandrejzera jeste da razmišlja kao darodavac
FANDREJZING nova delatnost bibliotekara
Primena fandrejzinga nije strana ni zaposlenima u biblioteci
Proces pribavljanja sredstava naročito je razvijen u bibliotekama širom Sjedinjenih Američkih Država.
U SAD direktori biblioteka igraju veoma važnu ulogu u svim aktivnostima koje se tiču fandrajzinga.
Fandrejzing u bibliotekama Najstarija i gotovo ne promenjena misija biblioteka od njenog nastanka pa sve do danas je da ''biblioteke spajaju ljude i zabeleženo znanje''. Sve do neslućenog razvoja računarske i telekomunikacione tehnologije biblioteke su kao glavni cilj imale razvoj knjižnog fonda i zbirki kao osnovnih nosilaca zabeleženog znanja
Fandrejzing u bibliotekama Uvođenjem računara u biblioteke 70-ih godina 20. veka javlja se izvesna napetost između opredeljenja da se, s jedne strane, čuva i razvija knjižni fond koji bi se korisnicima davao na korišćenje ili da se, s druge strane, okrene pružanju usluga koje omogućavaju pristup informacijama.
Fandrejzing u bibliotekama Savremene biblioteke su preuzele veliku odgovornost jer su prihvatile obe orjentacije. Ovakvim izborom biblioteke su značajno povećale finansijska ulaganja, a to je, istovremeno, dovelo do povećanja troškova održavanja i daljeg razvoja.
Fandrejzing u bibliotekama Širom SAD sve veći procenat novca iz budžeta troši se na: Skupe baze podataka Elektronske časopise Pakete knjiga u elektronskoj formi
Fandrejzing u bibliotekama Iz tog razloga ''biblioteke velikih istraživačkih centara, kao i biblioteke na manjim koledžima i univerzitetima u SAD traže donacije kao dodatak državnom, federalnom i novcu dobijenom na ime školarine'‘.
Fandrejzing u bibliotekama Osoba čiji je prioritetan zadatak u ustanovi fundraising, obično nosi titulu direktora za razvoj (Development Director). U njegove zadatke na primer spadaju i sledeće aktivnosti:
razvijanje fundraising strategije, traganje za potencijalnim sponzorima, pisanje pisama kojima se traži pomoć, planiranje manifestacija i slično.
Fandrejzing u bibliotekama Ko danas samo jadikuje, a ne pokušava da preduzme inicijativu i poboljša svoje finansijsko stanje, u javnosti veoma brzo gubi respekt i simpatije. Mora se priznati da bibliotekama neće biti lako da uhvate korak na veoma surovom fundraising tržištu. Mnogobrojne kulturne, socijalne, sociokulturne i ekološke organizacije imaju takođe finansijskih problema, te su i one konkurenti bibliotekama.
Proces pribavljanja sredstava obezbeđuje brojne prednosti:
Umasto da zavisite od ''milostinje'' države, uspešno pronalazite potrebna sredstva za projekte i programe.
Sloboda da radite van bilo kojih restrikcija koje država može da postavlja, da radite bez ograničenja, jer imate ''svoja'' sredstva koja ste sami prikupili,
Pribavljena sredstva predstavljaju povratnu informaciju o tome koliko dobro javnost prihvata vašu poruku,
LITERATURA: 1.Best Practice u 22 priče : komunikacija, kultura , odnosi biblioteka s javnošću / Gordana Stokić Simončić ; [prevod s engleskog Srđan Nikolić, Gordana Stokić Simončić]. - Pančevo : Gradska biblioteka ; Istočno Sarajevo : Matična biblioteka, 2009 (Beograd : Finegraf). - 286 str. : ilustr. ; 24 cm. 2.Управљање библиотекама у добу знања / Гордана Стокић, Жељко Вучковић. - 1. изд. - Источно Сарајево : Матична библиотека, 2007 (Источно Сарајево : Еуропринт). - 276 стр. ; 21 cm 3.Uspešan fandrejzing / Barbara Krol, Kristijana Fine ; prilozi Danijel Jud ... [et al.] ; prevela sa nemačkog Maja Anastasijević. - Beograd : Clio, 2005 (Beograd : Compact Druck). - 178 str. : graf. prikazi, tabele ; 21 cm. (Marketing / Clio) 4.''Fundraising'' kao novi zadatak menadžmenta u naučnim bibliotekama / Dagmar Jank // Glasnik NBS. – Beograd, br 1(2003). – Str. 399-407.