Универзитет у Београду Филолошки факултет Катедра за Библиотекарство и информатику
Национална библиографија Француске Семинарски рад из Теорије и историје библиографије I
Београд, децембар 2012. Сажетак 1
Библиографија је правилан и исцрпан попис књига. Национална библиографија је попис књига везаних за једну земљу, народ, језик. Национална библиотека Француске издаје националну библиографију од 1821. године, иако њени корени сежу чак у XVI век. Национална библиографија Француске израђује се на основу обавезног примерка. Јединице у Француској библиографији представљене су у систематском низу, по областима, и праћене су ознаком стручне класификације. Француска не издаје штампано издање библиографије од 2000. године. Онлајн или интернет издање поседује од 2001, и оно се прегледа као засебна база података, у HTLM формату. Публикације су сортиране по тематској и алфабетској класификацији према аитору или наслову.
Кључне речи: Библиографија Француска Библиотека Онлајн Каталог
2
Република Француска је држава западне Европе. Француски језик спада у групу романских језика. Развио се из галороманског језика у доба касне антике, на територији Галије. Француски језик касног средњег века, тј. касног 14. и 15. века, се назива средњи француски језик. Од почетка 16. века, језик је нови француски. Најстарији сачувани текст написан на романском језику није књижевни, већ историјски документ. То су Заклетве из Стразбура. Положили су их 842. источнофраначки краљ Лудвиг I Немачки и западнофраначки краљ Карло Ћелави, синови Карла Великог. Национална библиотека у Паризу једна је од најстаријих и најбогатијих европских библиотека. Прецизу годину њеног оснивања нје могуће одредити, јер се она развијала у континуитету. Декретом од 2. новембра 1789. г. француска револуција је национализовала црквене и манастирске библиотеке, а касније библиотеке племића-емиграната. Тако се у поседу државе нашло око 12 милиона књига, а од национализованих библиотека створени су тзв. књижни депои који су доживели различите судбине. Један део је доспео у градске и школске библиотеке, а највећи део у Краљевску библиотеку у Паризу, која је 1792. г. проглашена Националном библиотеком Француске. Порасту фондова ове Библиотеке знатно је допринело и увођење обавезног достављања Библиотеци једног примерка сваке штампане књиге у земљи. Овде је, а касније и у другим земљама, обавезни примерак имао двоструку функцију: служио је за потребе цензуре и за повећање библиотечког фонда „у библиотеци земаљског господара који је дао за то дозволу издавачу. У Паризу је 1992. године на сасвим новој локацији Толбијак започета зградња нове националне библиотеке која ће се звати само Француска национална библиотека. Изградња је завршена у марту 1995. Усредишту здања смештен је врт, око врта на два нивоа смештене су читаонице, а у четири куле, које подсећају на отворене књиге, смештени су магацини за књиге и просторије за рад особља. Нова библиотека има потпуно промењену организацију. Више то није библиотека само за хуманистчке науке, већ за све области људског знања, на располагању је свима и користи најмодерније технологије. Први задатак Националне библиотеке која добија обавезни примерак јесте објављивање наслова примљених докумената, тј. библиографије. Прве националне библиографије сасатављају у XVI веку управо Французи. Франсоа де Ла Крос и Антон ду Вердјер независно један од другог састављају дело истог наслова, Француска библиографија. Први свој рад објављује у Паризу 1584, а други у Лиону 1585. Те две библиографије касније су спојене, допуњене и објављене под истим насловом у 6 књига. 3
Први покушаји издавања француске текуће опште библиографије сежу већ у средину 17. века. Њен писац Луис Џејкоб де Сент-Чарлс је од 1645. до 1651. године издавао текући попис парискох издања за године 1643-1648. под насловом Bibliographia Parisina, те под насловом Bibliographia Galica Universalis, попис књига штампаних у Француској у годинама 1643-1653. Док је прва системски уређена, у другој пбликацији је грађа распоређена прво под именом места објављивања. Џејкобове библиографије су први покушај годиншње текуће библиографије, регионалне и националне. 1 Поново се појавила средином 18. века и под разним насловима протезала све до прве деценије 19. века, али т су били доста некомплетни и непоуздани пописи намењени пре свега књижарима за њихову употребу. Само последње две служиле су и државним органима за потребе цензуре. На чврст темељ француску библиографију поставио је тек Наполеон I, који је 14. октобра 1811. декретом наредио да се објављује попис свих штампаних дела и тако засновао службену текућу општу националну библиографију. Француска библиографија (La Bibliographie de la France), која је 1814. године преузела финкцију бивше Библиографије Француске Краљевине (La Bibliographie de l'Empire fran ljais), која и сама представља наставак ранијег Општег пописа књига Штампариа и Књижара насталог 1810. године (Journal général de l'Imprimérie et de la Librairie), излази од 1856. и њен први издавач било је Удружење књижара. 2 Од 1821. године се у Националној библиотеци издаје француска библиографија и попис француских докторских дисертација. Библиографија се ради на основу стручне обраде библиографских јединицт према обавезном примерку. Главни део излази сваких петнаест дана и објављује преглед монографија. Додатак број I (серијске публиокације) најављује нове периодичне наслове, годишњаке и колекције монографија. Додатак број II (Официјелне публикације) сакупља текућу продукцију звештаја скупштиа, министарстава, локалних власти и јавних установа. Додатак број III објављује дела из области музике, а додатак број IV карте и планове. Послови националне библиографије потпуно су аутоматизовани. Јединице у Француској библиографији представљене су у систематском низу, по областима, и праћене су ознаком стручне класификације. До 1987. године носиле су и ознаку сигнатуре Националне библиотеке, а данас јединице носе број обавезног примерка. Индекси се објављују као посебни додаци – месечни и годишњи, на мокрофилмовима, а сређени су по ауторима, насловима и по предмету.Француска библиографија дистрибуира се путем претплате библиотекама и другим професионалним организацијама, као што се у друге светске библиотке шаље путем размене. Остали штампани документи, који у фондове улазе путем куповине, размене или поклона, представљају садржај одвојених месечних билтена. La Revue de la Bibliothècue nationale објављује редовно податке о набавци значајних пбликација. Данас је Текућа национална библиографија доступна преко општег аутоматског каталога, као и преко интернета. Oна такође објављује и статистичке податке о броју депозита и њихов распоред по одређеним критеријумима. Француска 1
2
Јанез Логар, Увод у библиографију (Сарајево: Светлост, 1973), 69. Ињац, Весна. „Француска национална библиотека“, Гласник НБС, бр. 4 (2004): 40
4
национална библиотека није каталог: не пријављују све документе који улазе у Француску националну библиотеку. Приступ онлине каталогу је бесплатан. Подељен је на типове матерјала: 1.библиографија књига 2.библиографија серијских публикација 3.библиографија музике 4.библиографија аудиовизуелног матерјала 4.библиографија карата Библиографских и нормативних записи које производи Француска национална библиотека су доступни у различитим врстама производа.Ширење и коришћење тих података од сране јавних и приватних институција је охрабрено, под условом да се не повреде права интелектуалне својине. Цене и услови коришћења су модификовани 1. јула 2011.3 Француска не издаје штампано издање библиографије од 2000. године. Онлајн или интернет издање поседује од 2001, и оно се прегледа као засебна база података, у HTLM формату. Публикације су сортиране по тематској и алфабетској класификацији према аитору или наслову. Књиге се објављују на 15 дана, а серијске публикације месечно. Библиографија се може пронаћи и на CD-ROM-у, који укључују библиографске информације о књигама, часописима и електронским публикацијама од 1970. За разлику од Националне библиотеке Француске, која израђује своју националну библиографију од давнинам, Народна библиотека Србије (НБС) преузела је током 2003. године од Југословенског библиографско-информационог института послове израде текуће библиографије Србије. Током 2005. године НБС је започела и рад на изради и објављивању „Библиографије Србије“. Чланци и прилози у серијским публикацијама раде се у три серије: Серија А: (друштвене науке), серија Б (природне, примењене, медицинске и техничке науке), серија Ц (уметност, спорт, филологија, књижевност). Текућа библиографија Србије не израђује се по критеријуму „нације“, већ по критеријуму „територије“, односно она региструје издавачку продукцију са територије Републике Србије. Израђује се de visu на основу обавезног примерка у Народној библиотеци Србије. Библиографија се израђује на основу узајамног каталога COBIB.SR и у складу са међународним стандардима. Пошто се постојећа текућа библиографија израђује само по територијалном принципу, и пошто је намера НБС да се на неки начин обухвати и „национални“ принцип (језик, писмо, национална припадност аутора, те грађа типа „други о нама“), односно да се обухвате и публикације значајне за нашу земљу објављене ван територија Србије, током 2004. године Народна библиотека Србије, у сарадњи са другим библиотекама у Србији, започиње озбиљне активности око рада на изради пројекта, формирању стручних тела и припреми неопходних техничких услова за рад на овој библиографији. Тако настаје „Сербика“. „Сербика“ обухвата грађу објављену било где у свету, пристиглу свим видовима селективне набавке (размена, куповина, поклон) у библиотеке Србије. 3
http://www.bnf.fr/en 5
„Сербика“ у једном годишњем тому састоји се из два сегмента и два дела: то су монографске публикације и серијске публикације. У попис монографских публикација укључене су и официјелне публикације, преводи, некњижна грађа и електронске публикације. Монографске публикације сложене су абецедно по презименима 39 аутора, а унутар једног аутора абецедно по насловима. Попис серијских публикација обухвата наслове серијских публикација, а грађа је сложена абецедно по насловима. Грађа за израду „Сербике“ подразумева само грађу која је набављена свим видовима набавке (размена, куповина, поклон) и која је пристигла у библиотеке Србије током текуће године. „Сербика“ не обухвата грађу која није набављена за библиотеке у Србији, а о којој постоје само информације у светским базама података. „Сербика“ обухвата следећу грађу: - све публикације објављене на српском језику било где у свету ван граница територије Србије, - све публикацијe Срба који живе изван граница територије Србије објављене на страним језицима, - све публикације о Србима, српској култури, науци, историји, уметности објављене на било ком језику и било где у свету ван граница територије Србије, - све преводе дела српских аутора објављене на било ком језику и било где у свету ван граница територије Србије. У електронском каталогу Народне библиотеке Србије налазе се текући приливи свих фондова набавке од 1989. до данас, текући прилив књига између 1976. и 1989, као и део текућег прилива књига између 1973. и 1976. Серијске публикације су комплетно у електронском каталогу. Сва остала грађа из текућег прилива пре 1989. може се пронаћи једино у штампаним и лисним каталозима, или у дигитализованим каталозима и библиографијама.
Литература 6
1. http://bibliographienationale.bnf.fr/ (приступљено 05. децембра 2012 ) 2. http://www.nb.rs/pages/article_link.php?id=109 (приступљено 05. децембра 2012 ) 3. http://www.bnf.fr/en/professionals/bibliographic_products_and_services/a.french_nation al_bibliography_online.html (приступљено 05. децембра 2012 )
4. http://www.bnf.fr/en/professionals/current_and_retrospective_products/s.prices_bibliogr aphic_products_services.html (приступљено 05. децембра 2012 )
5. Ињац, Весна. „Сербика 2005“, Гласник НБС, бр. 7 (2005): 37 - 44 6. Ињац, Весна. „Француска национална библиотека“, Гласник НБС, бр. 4 (2004): 32 – 42. 7. Логар, Јанез, Увод у библиографију.Сарајево: Сарајево, 1973.
7