ДОКУМЕНТАЛИСТИКА: ПРВИ ДЕО
1) Две врсте знања: а) знање о нечему = информација; б) знање о томе како доћи до информације и како је најбоље искористити. 2) Информациона наука = наука о организацији, чувању, обради, преношењу и коришћењу информација. 3) Тежиште информационе науке је на проблемима организације и размене информација (обрада и претраживање података су у домену информатике). 4)Прапочеци документалистике сежу у 1895. годину. Отле и Ла Фонтен оснивају ''Међународни библиографски институт''. 5) у 20. веку развија се читав низ дисциплина које доводе до заснивања информационе науке: 1938: семиотика (Чарлс Морис); 1939: теорија одлучивања; 1944: теорија игара (Јан фон Нојман, Оскар Монгерштерн); 1944: компјутерске науке (Јан фон Нојман, Ален Матисон Тјуринг); 1945: документалистика; 1948: теорија информација (Клод Шенон, Ворен Вивер); 1948: кибернетика (Норберт Вивер); 1950: општа теорија система (Лудвиг фон Берталанфи); 1950: бихевиоризам; 1951: структурална лингвистика (Ноам Чомски); 6) Године 1961. заснована је информациона наука. 7) Поред набројаних дисциплина, информациона наука се користи и методама семиотике, теорије информација, математичке логике, историје књиге.
8) Информациона наука проучава опште законитости размене информација и историјске промене информационих облика и система за коришћење информација. ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА ИНФОРМАЦИОНЕ НАУКЕ ЈЕСУ КОМУНИКАЦИОНИ ПРОЦЕСИ. 9) Кључни појам у комуникационом процесу јесте РЕЛЕВАНТНОСТ. 10) Дефиниција: Релевантност представља неопходну, нужну, тачну и правовремену информацију. 11) Дефиниција: Релевантност је мера делотворности између извора и циља (пошиљаоца и примаоца) у процесу комуникације. 12) Бредфордов закон о дистрибуцији чланака: Број чланака о одређеној теми по својој релевантности има опадајући низ у односу на повећање броја часописа у којима се ти чланци објављују. 13) Лоткин закон о продуктивности аутора: Кад се зна број аутора који су о одређеној теми написали само један чланак, може се са великом вероватноћом предвидети број аутора који су написали 2, 3, 4..... n чланака. Ако је l број аутора једнога чланка, а n број чланака, онда се може са великом вероватноћом израчунати број аутора више чланака означен са L. Формула: L = _l_ n2 14) Зипфов модел дистрибуције речи: Редослед речи може се установити према учесталости понављања. 15) Сола Прајсов закон о мрежи цитата: Број чланака чешће цитираних од просека не на нивоу статистичке грешке. 16) Уркхартов закон о коришћењу периодике у библиотекама: Што је више корисника, то је мање наслова које они позајмљују. Ово не важи за монографске публикације! 17) Дефиниција: Публикације су графичким поступком умножени документи.
18) Према садржају публикације могу бити примарне, секундарне и терцијарне. 19) Према динамици излажења (времену) публикације могу бити временски омеђене и временски неомеђене. 20) Према облику записа информације публикације могу бити конвенционалне и неконвенционалне. 21) Дефиниција: Документациони (информациони) језици су вештачки језици који се користе у информационим системима, и то за индексирање, похрањивање и претраживање 22) Постоје три типа документационих језика: класификациони системи, листе термина и тезауруси. 23) Класификациони системи су врста документационих језика који групишу појмове у класе користећи се хијерархијским односима између класа. Пример за овај систем је УДК. 24) Листе термина су документациони језици који служе за координисано индексирање. Садржај документа се описује помоћу термина одабраних из контролисаног речника. Пример за овај систем је листа кључних речи. 25) Тезауруси су контролисани и динамички документациони језици семантички и генерички повезаних назива који покривају одређено подручје знања. Састоје се од дескриптора и недескриптора. Пример су синоними, псеудоними, и сл. 26) Дефиниција: Индексирање је скуп начела, метода, поступака, те њихова примена у информационом процесу, којима се документу додељују термини ради описивања њиховог садржаја и каснијег лакшег проналажења. 27) Поступак индексирања састоји се од три операције: анализа документа (ради селекције појмова), ''превод'' одобрених појмова у документациони језик, слагање индексних термина.
28) Индексирање може бити слободно и контролисано. 29) Индексирање може бити координатно и аутоматско. 30) Дефиниција: Индексирање цитата представља преглед свих цитираних докумената у публикованим радовима из одређеног научног подручја.
ПИТАЊА 1) Шта је предмет проучавања информационе науке? 2) Шта се узима као почетак документалистике? 3) Које су дисциплине претходиле конституисању информационе науке и која се година сматра заснивањем инормационе науке? 4) Којим се методама других дисциплина користи информациона наука и који је њен основни теоријски задатак? 5) Који је кључни појам у комуникационом процесу и који су основни проблеми у вези са њим? 6) Бредфордов закон и сродни закони. 7) Лоткин закон. 8) Шта је публикација и како се публикације деле према садржају? 9) Шта је публикација и како се публикације деле према времену и облику записа? 10) Шта су документациони језици и који типови ових језика постоје? 11) Индексирање. 12) Индексирање цитата.
др Бојан Ђорђевић
ДОКУМЕНТАЛИСТИКА: ДРУГИ ДЕО
Развој информационе науке 1) За развој информационе науке кључна су три фактора: - информациона технологија; - документација и претраживање информација; - савремене комуникационе дисциплине. 2) Дефиниција Француске академије наука (1966): Информациона наука (информатика) је наука о систематској и ефикасној компјутерској обради информација. 3) Вајсманова дефиниција (1967): Информациона наука је рођена из технологије која се користи за обраду података и информација. 4) Боркова дефиниција (1968): Информациона наука обухвата истраживање презентације информација и у природним и у вештачким системима и проучавање средстава и техника за обраду информација, као што су компјутери. 5) Дефиниција Жданове (1971): Информациона наука изучава оптималну организацију информација на основу савремених техничких средстава. 6) Документалистика је дуго сматрана синонимом информационе науке. Настала је 1945. године, а појавом Бредфордове књиге Documentation (1948) стекла је статус научне дисциплине. 7) Дефиниција: Документалистика је поступак прикупљања, класификовања и дистрибуције докумената из свих делатности, без обзира на врсту документа, његов садржај или облик.
8) Документалистика има четири подручја: - организација информација; - опрема за похрањивање и претраживање; - механичко превођење; - информационе потребе научника. Дефиниција и подручје информационе науке 9) Дефиниције информационе науке одређују њено подручје и циљ, а не предмет. Информација је, наиме, базични феномен (као живот за биологију, здравље за медицину, електрицитет за физику, материја за хемију, итд.). 10) Дефиниција Технолошког института у Џорџији (1961/1962): Информациона наука је наука која истражује особине и понашање информација, силе које управљају протоком информација и средства за обраду информација ради њихове оптималне доступности и обрадивости. 11) Информациона наука истражује следећа подручја: - настајање информација; - дисеминација (ширење) информација; - прикупљање информација; - организација информација; - похрањивање (чување) информација; - претраживање информација; - интерпретација информација; - употреба информација. 12) Гофманова дефиниција: Информациона наука је организовани корпус знања заснован на начелима која тумаче и формулишу услове под којима се стварају, преносе и употребљавају информације. 13) Версигова и Невелингова дефиниција: Информациона наука проучава особине, структуру и пренос информација, а њен је циљ да унапреди размену информација међу људима.
14) Информациона наука има свој: - основни феномен: ИНФОРМАЦИЈА; - основни појам: РЕЛЕВАНТНОСТ; - основни процес: КОМУНИКАЦИЈА. Информација као основни феномен информационе науке 15) Информација је интердисциплинарни феномен за све науке које се баве било којим обликом симболичке комуникације (математика, компјутерска технологија, логика, лингвистика, библиотекарство, архивистика). 16) Још су Шенон и Вивер у својој математичкој теорији комуникација (1949) упозоравали да се информација може тумачити на техничком, семантичком и бихевиористичком нивоу. Основни проблем комуникације јесте да се информација настала у једној тачки (извору) што тачније пренесе и репродукује у другој тачки (одредишту). То је питање технике. Други проблем јесте да се сачува значење те информације. То је питање семантике. Трећи проблем јесте да се отклоне или на најмању меру сведу сметње у комуникацији. То је питање бихевиористике. Релевантност као основни појам информационе науке 17) Релевантност се може тумачити само у склопу комуникационог процеса. За проучавање релевантности, дакле, полазна претпоставка је размена знања. 18) Знање је увек: - организовано према подручјима (предметима); - презентирано језиком (природним или вештачким); - похрањено (записано) на документима. 19) Размена знања је ефикасна када информација која се преноси из једног фонда (извор) произведе делотворне промене у другом фонду (одредиште). Мера делотворности тих промена назива се релевантност.
20) На релевантност утичу социјална средина, културни ниво, моралне вредности, политика, идеологија, религија. То могу бити неутрални фактори, али и извори шума. Неутралисати или елиминисати изворе шума значи повећати релевантност. Консолидација информација 21) Појам консолидације информација увео је УНЕСКО 1981. године, а он се користи да би се одредила одговорност појединаца, установа и организација у вредновању и сажимању релевантних докумената, како би се одређеним корисницима понудила поуздана и сажета нова знања. 22) Најважнија функција консолидације информација јесте вредновање, тј. задржавање и преношење само поузданих информација. У томе се консолидација информација разликује од сажимања или индексирања. 23) Консолидоване информације представљају јавно знање које је селектовано на специфичан начин, аналитички обрађено, вредновано и преструктуирано (''препаковано'') да би послужило непосредном одлучивању, решавању конкретних проблема у одређеној делатности. 24) Консолидоване информације морају да: - смање неизвесност код корисника; - да подлежу конвенцијама приликом презентације података корисницима; - да продубе знање корисника; - да оставе корисницима простора за самостално одлучивање, чиме коначна одговорност остаје на корисницима.
ПИТАЊА 1) Информациона технологија као фактор дефинисања информационе науке. 2) Документација и претраживање информација (документалистика). 3) Покушаји дефинисања информационе науке. 4) Информација као основни феномен информационе науке. 5) Релевантност као основни појам информационе науке. 6) Појам и значај консолидације информација.
ДОКУМЕНТАЛИСТИКА: ТРЕЋИ ДЕО
Комуникација као основни процес информационе науке
- За појам информације везани су многи процеси, али је основни комуникација. - Комуникација представља дељење знања другима. - Комуникација је процес којим се информације, путем заједничког система симбола, преносе одређеним каналима од извора (пошиљаоца) до одредишта (примаоца). Процес може укључити и повратну информацију од одредишта ка извору, а при томе може постојати и извор шума у виду нежељене информације. - Постоје три нивоа проблема у процесу комуникације: 1) технички проблеми односе се на тачност информације, тј. јесу ли симболи који стижу на одредиште једнаки онима који су отпослати са извора. 2) семантички проблеми односе се на прецизност информације, тј. да ли пренесени симболи на одредишту још увек чувају значење које су имали на извору. 3) проблеми релевантности односе се на ефикасност и делотворност, тј. на ефекат који информација има на одредишту. Решењу овога проблема доприноси консолидација информација. - Посебна врста комуникације је дифузија. Дифузија је таква комуникација при којој се информације (идеје, иновације) шире међу више чланова одређене социјалне заједнице или једне уже друштвене групе. За дифузију није важна апсолутна новина информације на извору, већ њихова релативна новина за друштвену групу на одредишту. - Једно од начела људске комуникације јесте да се трансфер информација најчешће јавља између пошиљаоца и примаоца који су у највећем степену слични. То се зове хомофилија. Што су пошиљалац и прималац
хомофиличнији, то је комуникација делотворнија. У случају потпуног несклада између пошиљаоца и примаоца говоримо о хетерофилији. Генеричка структура информационих система - Дефиниција: Систем је скуп елемената у интеракцији. - Дефиниција: Систем који је направио човек је скуп елемената који ступају у интеракцију како би испунили унапред одређене функције (процесе) са задатим циљем. - Дефиниција: Информациони системи су врста комуникационих система који одабирају, организују, похрањују и шире јавно знање с циљем да оно постане доступно корисницима. - Дакле, информациони системи реконструишу и шире јавно знање, а мера њихове делотворности јесте релевантност . - Постоје информациони системи који се баве искључиво консолидацијом информација. То су тзв. аналитички центри. - Сваки информациони систем има шест функција: 1) одабир извора информација; 2) прибављање информација; 3) преструктурирање информација; 4) организовање и похрана (чување) информација; 5) претраживање и проналажење информација; 6) ширење (дисеминација) информација. Процеси унутар консолидације информација - Консолидација информација одвија се у девет међусобно повезаних процеса: 1) проучавање особина потенцијалних корисника информације (прималаца) и околине као могућег извора шума; 2) селекција извора информација. Она представља процес одабирања најрелевантнијих извора информација из веће групе извора који су на
располагању за обраду у информационом систему, као и процес одбацивања тзв. непотребних и непоузданих извора информација; 3) вредновање информација. То је процес процењивања информација с обзиром на њихову ваљаност и поузданост. Врши се поређењем информација прибављених из више извора; 4) аналитичка обрада информација. То је процес издвајања најрелевантнијих елемената једне информације на основу унапред одређених критеријума; 5) спајање информација. То је процес комбиновања најрелевантнијих информација добијених аналитичком обрадом информација из више извора. 6) преструктурирање информација. То је процес приказивања информације у облику који се разликује од оног који је информација имала на извору. У овом процесу информација се организује у садржају и на језику који примаоцима (корисницима) омогућује што ефикасније коришћење те информације: 7) препаковање преструктурисаних информација. То је уобличавање информација у облик или медиј који корисницима (примаоцима) омогућује што ефикасније коришћење тих информација; 8) ширење (дисеминација) информација. То је процес који подстиче усвајање и употребу информација од стране корисника (прималаца); 9) повратна спрега. То је процес повратних информација од стране корисника (прималаца) ка извору. Овај процес може да утиче на промене или укидање првобитних информација.
ПИТАЊА 1) Комуникација као основни процес информационе науке. 2) Дифузија као посебна врста комуникације. 3) Информациони системи – дефиниција и функције. 4) Процеси унутар консолидације информација. др Бојан Ђорђевић
ДОКУМЕНТАЛИСТИКА: ЧЕТВРТИ ДЕО
Обрада докумената 1. Дефиниција: Проток знања представља кружни ток информација од истраживачког система, преко мултипликацијског, затим библиотечког, до документационог система. 2. Информациона наука не бави се толико садржајем знања, већ више његовим приказом и организацијом. 3. Врсте чланака: а) изворни научни чланак; б) прегледни чланак; в) реферат; г) стручни чланак; д) приказ; ђ) рецензија рукописа. 4. Делови чланка: а) глава чланка (аутор, место живљења аутора или запослења, категорија чланка, УДК, наслов чланка); б) сажетак (апстракт) – треба да је кратак (до 12 компјутерских редова), и да пружа основну информацију о теми чланка; в) чланак – у својој сржи сам чланак се састоји од увода, теоријских основа, расправе и закључка; г) прилози – дају се издвојено (фотогрфије, дијаграми, табеле, и сл.), а у чланку се указује на њих; д) напомене – цитирана материја треба да буде селективна, а не екстензивна; ђ) резиме – до 60 компјутерских редова, на крају чланка, кратак садржај на неком од основних страних језика. 5. Токови обраде докумената исказани су дијаграмом који је студентима подељен.
6. Аутоматска обрада докумената исказана је дијаграмом који је студентима подељен. 7. Кључни задаци документационих језика јесу похрањивање, индексирање и претраживање. 8. Дефиниција: Индексирање је скуп начела и метода, те њихова примена у информационом процесу, којима се документу додељују термини (кључне речи или кодови) ради описивања њиховог садржаја и лакшег проналажења. 9. Дефиниција: Претраживање је скуп метода и поступака за проналажење информација из збирки и датотека (база података) помоћу датих дескриптора (ознака и шифри), а у складу са захтевима корисника. 10. Информациони системи могу бити хијерархијски (класификациони системи и категорије листе термина) и нехијерархијски (тезауруси). 11. Хијерархијским системима одређујемо садржај документа и његово место у информационом систему. 12. Нехијерархијским системима одређујемо делове садржаја неког документа на основу кључних речи и дескриптора. 13. Дефиниција: Кључна реч је реч или група речи узета из наслова или текста документа, а која означава његов примарни садржај и омогућава претраживање. 14. Дефиниција: Дескриптор је реч или група речи узета из документационог језика. То су нормирани, тј. једнозначно одређени термини који недвосмислено представљају неки појам, а узети су из групе сродних и синонимних појмова. 15. Дефиниција: Тезауруси су нехијерархијски документациони језици који се користе за неконвенционалну обраду докумената помоћу индексних ознака (кључних речи и дескриптора).
Информационо-документационе службе 1. Информационо-документационе службе могу бити самосталне установе (тзв. аналитички центри) или службе у склопу већих установа, у које спадају и библиотеке и архиви. 2. Све информационо-документационе службе имају своје функције, услуге и производе. 3. Функције информационо-документационих служби: 1) прикупљање докумената или података; 2) обрада докумената или података; 3) похрана (чување) докумената или података; 4) претраживање докумената или података; 5) ширење (дисеминација) докумената или података; 6) публиковање докумената или података; 7) консолидација информација. 4. Од функција, библиотеке имају: 1) за документе: прикупљање, обраду, похрану, претраживање и ширење као главну делатност; штампање као споредну делатност. 2) за податке: претраживање као споредну делатност; ширење као повремену делатност. 5. Од функција, архиви имају: 1) за документе: прикупљање, обраду, похрану, претраживање, ширење и публиковање као главну делатност; консолидацију информација као повремену делатност. 2) за податке: претраживање као споредну делатност; обраду, ширење, публиковање и консолидацију информација као повремену делатност. 6. Услуге информационо-документационих служби: 1) консултације; 2) одговори на упите; 3) ретроспективно претраживање;
4) израда документационих језика; 5) преводилачке услуге; 6) критички прикази. 7. Од услуга, библиотеке имају: ретроспективно претраживање и израду документационих језика као главну делатност; одговоре на упите као споредну делатност; консултације и преводилачке услуге као повремену делатност. 8. Од услуга, архиви имају: ретроспективно претраживање као главну делатност; одговоре на упите и израду документационих језика као споредну делатност; консултације као повремену делатност. 9. Производи информационо-документационих служби: 1) приручници; 2) библиографије; 3) листе података; 4) текући билтени; 5) периодика; 6) сажеци; 7) индекси; 8) адресари; 9) преводи; 10) тезауруси; 11) листе принова; 12) зборници. 10. Од производа, библиотеке имају: библиографије и листе принова као главну делатност; текуће билтене, периодику, сажетке, индексе и тезаурусе као споредну делатност; адресаре и зборнике као повремену делатност. 11. Од производа, архиви имају: листе принова као главну делатност; текуће билтене, сажетке, индексе, тезаурусе и зборнике као споредну делатност.
ПИТАЊА 1. Објасните појам и процес протока знања. 2. Наведите врсте чланака. 3. Опишите уобичајену структуру чланка. 4. Прикажите дијаграм тока обраде документа. 5. На основу дијаграма опишите аутоматску обраду документа. 6. Који су кључни задаци документационих језика? 7. Шта су тезауруси? 8. Које су функције информационо-документационих служби и које од њих припадају библиотекама? 9. Које су функције информационо-документационих служби и које од њих припадају архивима? 10. Које су услуге информационо-документационих служби и које од њих пружају библиотеке? 11. Које су услуге информационо-документационих служби и које од њих пружају архиви? 12. Који су производи информационо-документационих служби и који од њих су у делатности библиотека? 13. Који су производи информационо-документационих служби и који од њих су у делатности архива?
ДОКУМЕНТАЛИСТИКА: ПЕТИ ДЕО Информациони системи - Прва дефиниција: Информациони систем је скуп организованих података који дају жељени излаз. - Друга дефиниција: Информациони систем је материјализовани, систематизовани, организовани и примењиви скуп хардвера, софтвера, процедура, база података и оперативне посаде. - Базе података садрже све потребне податке који путем апликативног софтвера служе као информациона подршка корисницима. База података састоји се од једне или више датотека смештених на спољној меморији. - Дефиниција: Подаци су скуп чињеница. - Подаци могу бити бројчани (нумерички), небројчани (ненумерички) и комбиновани. - Обрада података представља манипулисање подацима ради добијања употребљивих облика. Она обухвата нумеричка израчунавања, класификацију података и њихово премештање и комбиновање. - Три корака у обради података су: улаз, обрада и излаз. Структура информационог система - Трећа дефиниција: Информациони систем представља низ елемената информационе делатности који творе организовану целину. - Структура информационог система представља унутрашњи распоред елемената, њихов састав, поредак и међусобне односе. - Информациони систем се састоји од следећих чинилаца: информационих субјеката, информационе културе, опреме и околине.
- Информациони субјекти су: информационо-документационе службе и центри (аналитички центри, музеји, библиотеке, архиви...), информациона друштва и удружења (попут Друштва архивиста, Библиотекарског друштва...), научни институти и катедре на факултетима који се баве проучавањем информационих наука, те појединци (стручњаци и научници). - Информациона култура подразумева скуп вредности и понашање унутар информационог система. - Опрема у ширем значењу обухвата сва техничка средства која се користе у информационо-документационим процесима. У ужем значењу, то је доминантан медиј у комуникационом процесу. - Сваки информациони систем, најзад, условљен је околином, тј. друштвом у коме делује. Приступи информационом систему - Развоју информационог система може се приступити на три начина. - Може се инсистирати на организацији информационих субјеката. - Може се инсистирати на институционализацији, тј. правилима понашања информационих субјеката. - Може се инсистирати на систему вредности по којима ће се информациони систем конституисати и понашати. Информационо-документационе службе - Мора се сагледати да ли одређене информационо-документационе службе јесу делови информационог система целокупном својом делатношћу или само делом своје делатности. - Пример архива: архив има четири главне делатности: прикупљање докумената, чување докумената, организацију докумената у фондове или
збирке, ширење (дисеминацију) докумената. Информациона функција је само ширење докумената и делом ораганизација докумената, тј. израда научноинформативних средстава.
Развој информационе делатности - На подручју обраде и размене информација постоји доста јасна подела послова. - Библиотеке, архиви, документациони центри баве се чувањем, обрадом и ажурирањем информација. - Информациони сервиси (хостови) баве се понудом и дистрибуцијом база података. - Специјализоване фирме баве се производњом софтвера за стварање база података. - Развијају се јавне мреже за пренос података (попут гугла, и сл.). Развој база података - Дефиниција: База података је организовани скуп информација или података у компјутерски читљивом облику. - У теорији не постоји доследна подела база података по врстама, типовима или облицима. - Базе података се деле најчешће на две групе: референтне (библиографске и рефералне) и изворне (нумеричке, текстуалне и текстуално-нумеричке). - Библиографкс ебазе података чине подаци о документима. - Рефералне базе података садрже референце са апстрактом или резимеом.
- Нумеричке базе података садрже информације исказане у виду бројки или табела (рецимо статистичке информације, и сл.). - Текстуалне базе података чине кориснику доступан пун текст неиког документа.
- Поред овога, постоје и тзв. базе знања, тј. експертски системи. То су базе података које могу доносити одлуке и аутоматски решавати проблеме одређенога типа. Оне се заснивају на тзв. вештачкој интелигенцији (рецимо аутоматски пилот, и сл.).
ПИТАЊА 1. Информациони систем – појам и дефиниције. 2. Основни кораци у обради података. 3. Структура информационог система. 4. Информациони субјекти. 5. Приступи информационом систему. 6. Информационо-документационе службе. 7. Подела послова у информационим делатностима. 8. Општи појмови база података. 9. Врсте база података.