САРАДЊА ШКОЛСКИХ И ЈАВНИХ БИБЛИОТЕКА
Школске библиотеке су од свог настанка имале специфичну врсту корисника (ученике и наставнике) и фондове који треба да удовоље захтевима наставног процеса. Јавне дечје библиотеке су настајале касније, тек када се уобличила свест о значају ове области библиотекарства, као одраз промена у педагошким теоријама о улози писмености, читања књига и развијању навике коришћења литературе код деце. Временом су јавне дечје библиотеке постале носилац неформалног образовања које тече паралелно са формалним. Дечја одељења јавних библиотека у Србији установљена су у XX веку када је стваран државни систем образовања, а јавне библиотеке сматране културним институцијама које тај процес подржавају, и на оном ступњу развоја друштва у коме су деца престала да буду јефтина радна снага. Иако се и раније осећала потреба за њиховим устројавањем, ни у Европи, ни у Србији, није успео покушај да се школске библиотеке отворе за јавност, да буду доступне свим грађанима. Библиотечка служба за децу представља уређене колекције књига намењене корисницима од предшколског узраста до четрнаест година. Термин дечја библиотека, користи се за означавање различитих библиотека за децу и то: дечјих јавних библиотека, које представљају самосталне установе са сопственим простором, фондом, буџетом и кадровима; дечја одељења при јавним библиотекама; издвојених фондова књига за децу при установама којима библиотекарство није основна делатност и школских библиотека. Од оснивања јавних библиотека у Србији основни и најважнији показатељ о потреби формирања дечјих одељења, као издвојених делова јавне библиотеке, био је укупан број уписаних корисника. Овакво стање одржало се и данас, те су према подацима годишњих извештаја о чланствуу библиотекама Београда, преко 45% укупног броја уписаних корисника библиотека деца до 14 година, што доводи до закључка да су деца и поред поплаве дигиталних производа, ипак најбројнија категорија корисника. Али, нажалост, највећи број корисника нема сталну навику доласка у библиотеку, код основно школског узраста подједнак број деце долази у библиотеку због лектире и љубави према књизи и читању; код средњошколаца овај број се знатно смањује, па је разлог посета библиотеци, претежно школска лектира. Иако типолошки различите, јавне библиотеке су стручно (кадрови) и tехнолошки (информациона технологија) у могућности да школским библиотекама пруже подршку у многим областима и у вези са мноштвом питања: од практичних решења током компјутерског обављања одређених библиотечких послова и формирања разноврсних база података, о стварању и попуњавању специфичних фондова за ученике са посебним потребама (за тзв. развојне групе деце), до саветодавног рада приликом набављања рачунарске опреме и укључивања у јединствену локалну и регионалну библиотечко – информациону мрежу. Локална заједница обликује и помаже образовни систем, па се тако и финансирање рада школске библиотеке врши по истим принципима као и финансирање целокупног образовног система. Матичне библиотеке у Србији имају законску обавезу 1
да прате рад школских библиотека које чине део јединственог библиотечког система, а посебним прописима су регулисане радне обавезе школског библиотекара. Док се библиотечка служба школских библиотека базира на броју ученика и наставника школе и наставним програмима које библиотека треба да прати и подржава, планови библиотечких услуга јавних дечјих библиотека базирају се на статистичким подацима о укупном броју деце узраста од 5 до 15 година на одређеној територији, без обзира да ли су стални или потенцијални чланови библиотеке. Јавне дечје библиотеке oкупљају и предшколску децу, омогућавају родитељима и породици да активно учествују у првим дечјим искуствима везаним за књигу, отворене су и онда када школе не раде, и што је најважније јасно показују да књиге нису само и једино за учење у оквиру школског програма. Што је још значајније, јавна библиотека пружа свим члановима локалне заједнице подршку у учењу током читавог живота, а не само током редовног школовања. Јавна библиотека сукцесивно обезбеђује избор грађе о разним темама, који ће омогућити људима да следе своја интересовања и помаже њихово формално или неформално образовање. У библиотечкој литератури многи су аутори анализирали проблеме у раду јавних дечјих и школских библиотека, као и могућности унапређења њихове библиотечке делатности, закључујући да и поред различитих функција и задатака, обе врсте библиотека теже испуњењу истог циља: васпитавању и образовању младих. Тај заједнички циљ, у чијем је средишту књига као основно средство васпитно-образовног процеса, захтева непрекидну сарадњу и узајамну повезаност и једног и другог типа библиотека, што ће рећи да делатност и развој једних никако не може и не сме да угрози, а још мање искључи постојање и развој других библиотека. Са порастом броја школских библиотека и ширењем мреже јавних библиотека више се увиђа и значај њихове међубиблиотечке сарадње - што се школске библиотеке више развијају, то више читалаца имају јавне библиотеке. Ове две установе се допуњују, тако да је свака неопходна корисницима који јој се обраћају. У свим облицима стручног и педагошког рада школска библиотека би требало да сарађује са одељењима јавних библиотека, јер је задатак јавне библиотеке да помогне и подржи тај процес. Задаци јавног образовања и јавног библиотекарства се тако међусобно допуњују. Педагошка сарадња и набавна политика централне су тачке сарадње између школе и јавне библиотеке, чиме се заједнички долази до истог циља: популаризацији књиге и читања међу школском децом. У време појаве модерних средстава за преношење информација, књига и даље представља главни и најважнији извор стицања знања. За организовано и потпуније литерарно васпитање и образовање деце, поред устаљених облика рада школских библиотека кроз секције и клубове, потребно је повећати број организованих одељенских посета дечјим одељењима јавних библиотека. Тако се ученици могу поступно и систематски упознавати не само са библиотечким фондом у слободном приступу, већ и са коришћењем ка талога, библиографија, комјутерске читаонице, електронским издањима и другим доступним изворима информација у јавним библиотекама. Међубиблиотечким позајмица ма из књижног фонда дечјих одељења јавних библиотека, у облику депозитних фондова при школским библиотекама и разменом вишка књижног или фонда периодике, смањује се несразмер између читалачких захтева и недовољне опремљености школских библиотека. Нпр, већина наших школских библиотека није у могућности да обезбеди довољан број примерака ученичке лектире. Решење овог проблема се проналази у кординацији набавне политике дечје библиотеке са плановима и програмима рада основних школа. Уз школске библиотеке које су опремљеније по броју библиотечких јединица неопходних за реализацију образовног процеса, библиотечки служба у дечјим 2
одељењима јавних библиотека била би растерећена баласта неактуелних или ретко коришћених књижних фондова, и могла би се окренути набавци скоро искључиво белетристике, научних и научно-популарних издања и специјализовати у правцу пружања разноврснијих библиотечких услуга и реализацији анимацијских програма како за децу школског, тако и за децу предшколског узраста и децу са развојним сметњама. На будући развој школских библиотеке у локалној заједници, утицаће како промене у систему образовања, тако и промене које доноси развој нових информационих технологија. Школске библиотеке са стручно уређеном књижном и некњижном грађом, адекватним простором у оквиру школске зграде и школованим библиотекарима, у појединим срединама у којима не постоји организована јавна библиотечка служба за децу, све чешће ће преузимати функције дечјих одељења јавних библиотека и постајати минијатурни културни центри локалне заједнице. У ширењу поруке о мисији и могућностима сарадње школских и јавних библиотека могу се користити разноврсни формални и неформални канали комуникације. Један од значајнијих начина за промовисање услуга и јачање друштвеног утицаја уз помоћ активности такозване група пријатеља јавних народних библиотека. Њих сачињавају људи који имају добру вољу или интерес да помогну рад и развој библиотека, појединци који воле књигу и читање и разумеју друштвени значај и смисао библиотечко-информационе делатности. Групе пријатеља као својеврсни „амбасадори библиотекарства“ могу доприносити јачању свести о вредности библиотечких услуга, подстицати буџетска издвајања, спонзорисати поједине културне програме, набавку опреме и нових публикација, помагати у успостављању кооперације између јавних библиотека и других организација и установа које делују у локалној и широј друштвеној заједници.
Према ставовима европских теоретичара библиотекарства, савремена школска библиотека би у будућности требало да буде интелектуални центар, који ће кроз контакте са свим члановима локалне заједнице, (не искључиво са ученицима и наставницима школе) омогућити прикупљање, обликовање и дисеминацију колекција информација у слободном приступу, информација од значаја за локалну заједницу, а које није лако пронаћи на други начин. У домаћој библиотечкој пракси вишеструке су могућности укључивања рада школских библиотека у рад локалне заједнице. Осим основне делатности - пружања библиотечких услуга ученицима и наставницима, најчешћи облици допунских активности школских библиотека, које су намењене свим грађанима су: 1. Информисање о школским акцијама везаним за обележавање значајних јубилеја заједнице и региона и укључивање ученика, наставника и грађана у реализацију програма прославе 2. Промоција младих стваралаца (уметника и научника) и помоћ при објављивању њихових првих књига. 3. Покретање и урађивање школских (локалних) часописа, билтена или web сајта (нпр. о почетку двојезичне наставе у овој и другим београдским школама) 4. Сајмови књига (уџбеника, приручника, стручних часописа или белетристике) као и сајмови других врста некњижне грађе (цд, плоча, постера) или спортске опреме, играчака, итд. 5. Књижни фонд школске и јавне библиотеке као теоријска подршка у реализацији одређених регионалних пројеката (нпр. пројекти „Школе без насиља” или „Школе без 3
дроге”). 6. Давање информација о локалним спортским такмичењима за децу, бесплатним позоришним и биоскопским представама, курсевима језика или обуке рада на компјутеру, о програмима и активностима локалне јавне библиотеке, музеја, галерија, културно-уметничких удружења, итд. Да би се адекватно одговорило на потребе за информацијама грађана локалне заједнице, пре свега ученика и њихових породица, потребно је извршити анкету / интервју са будућим корисницима, потом сачинити попис и анализу конкретних питања које су информације свакодневно потребне, и финално, али не дефинитивно, одредити валидне изворе информација и најоптималнији начин дисеминације података (преко wеб-сајта школе, на адресу корисника, преко школских огласа, у просторијама школске библиотеке, итд.). Не мање важан и захтеван је посао организовања и чувања приспелих захтева корисника и прикупљених информација. Пронађене информације треба да буду организоване тако да стављањем одговарајућих знакова и инструкција за читање буду лако доступне и разумљиве корисницима. Информације се морају редовно ажурирати и бити прецизније у односу на информације које се јављају у масовним медијима или дневној штампи. У односу на досадашњи, не ретко међусобно изолован библиотечки рад, школске и дечје јавне библиотеке требало би да се усмере ка заједничкој интеграцији у општеобразовним програмима и акцијама промовисања културе и науке, да би се што лакше и брже укључиле у глобалну информацијску мрежу, стварањем сопствених сајтова, база података, набавком рачунарске технике и прикључивања на Интернет мрежу. Јер, према подацима Пулмановог дигиталног водича из 2000. године више од 90 % свих школа земаља ЕУ већ је имало неограничен приступ Интернету, док је у нашим условима само мали број школа уопште имао рачунаре или приступ Интернету у школској библиотеци. Обим будућих активности школских библиотека ће зато зависити и од стратегије тј. јасно дефинисаних циљева и приоритета у односу на наставни план, и од промена у друштву (породичној структури, демографским кретањима и културној разноликости), и од пораста информацијских потреба корисника и од материјалне подршке локалне заједнице, како би, попут јавних библиотека, коришћењем комуникационе и информационе технологије, у скоријој будућности школска библиотека могла да „пружа информације свим члановима заједнице подједнако”.
4