Top lista pozitivista

Page 1


Organizatori Olivera Blagić

Specijalne nagrade

Nezavisni žiri

Generalni sponzor

Budec, BUCK

Nordeus

EFG banka

Kako se glasalo

Finalisti strane 6,7,8

Aura

strane 3,4,5

strane 9,10

Kako je organizovan konkurs

Execom

strane 29,30

strane 19,20

TeleSkin

strane 23,26

strane 27,28

strane 21,22

strane 11,12

Foodland

strane 13-14

PSTech

strane 15-16

YUMIS

strane 17-18

TOP LISTA POZITIVISTA


Svet Olivera Blagić partner, Ernst & Young

Najhrabrije iz Srbije Da biste razvili preduzetništvo u jednoj zemlji, najvažnije je da se stvori okruženje koje poštuje takvu vrstu inicijative, inovacije i hrabrost da se neko u to upusti. Preduzetnici koje smo promovisali ovim programom su obrazovani, sa poštovanjem govore o svojim zaposlenima, ulažu u znanje i zato se ne boje konkurencije. I to je najsnažniji utisak svih koji su učestvovali u ovom projektu, ističe Olivera Blagić, partner u kompaniji Ernst & Young Beograd u razgovoru o motivima, očekivanjima, rezultatima i prijatnim iznenađenjima tokom nedavno završenog izbora najboljeg preduzetnika godine u Srbiji, koji će zastupati našu zemlju na svetskom takmičenju u Monte Karlu.

zz U Srbiji se nameće slika da su domaći preduzetnik zaista da buvelike međunarodne kompanije, de nezavisan? Olivera Blagić: Upornost u bez obzira na delatnost, fokusirane na poslove sa državom i velikim ostvarenju ciljeva i orijentisanost preduzećima. Zašto ste se odlučili ka uspehu je zajednička karakteriza ovakav program koji je prevas- stika svih uspešnih preduzetnika. U suprotnom, ne bi bili to što jesu. hodno okrenut manjim firmama? Olivera Blagić: Hteli smo da Naravno, niko ne može biti apsoSrbija uzme aktivno učešće u za- lutno nezavisan od privrednog ammisli koju smatramo veoma vred- bijenta, ali preduzetnici su daleko nom, a koju Ernst & Young spro- otporniji na pojedina ekonomska vodi u svetu već 26 godina - kroz kretanja i poslovne rizike koji moizbor najboljih preduzetnika. To gu imati enormne posledice po veje promocija pojedinaca čije su like kompanije. Pre svega, vrlo su ideje izgradile lokalne ekonomi- fleksibilni, jer kad imate mali kaje i kreirale nova radna mesta, pital lakše možete da ga preusmejer su bili odlučni i uporni da ih rite i prilagodite novim okolnostisprovedu u delo. Oni su orijenti- ma. Drugo, inovativni su – mogu sani na uspeh bez obzira na spolj- da mobilišu resurse vrlo brzo, za ne okolnosti i ta vrsta nezavisno- razliku od velikih ustaljenih poslosti posebno dobija na značaju u va gde je pomeranje iz jedne strateekonomskoj krizi, kada nema vi- gije u drugu jako složeno, pa time še kapitala „na sve strane“, kada i mnogo sporije. Upravo u toj vreon postaje jedan od najdragoce- menskoj razlici leži prilika za one nijih resursa. Znači, ti biznisi koji koji su brzi, koji su hrabri i u potpudolaze „iz drugog plana“ i njiho- nosti orijentisani ka uspehu. vi vlasnici koji su izuzetno motivi- zz Među kandidatima je većina sani i sposobni da ih dalje razvija- preduzeća koja uspešno izvoze, ali ju – to je formula za uspeh i pred- i dalje imaju problema sa predrasustavlja ogroman potencijal čak i dama prema proizvodima koji pou najrazvijenijim ekonomijama. tiču iz Srbije. Da li ste imali sličnih Kada preduzetništvo sagledate u problema u dokazivanju da ovakav takvom kontekstu, onda zamislite program ima opravdanje i perspekšta takvi pojedinci mogu da znače tivu u Srbiji? za jednu zemlju sa relativno maOlivera Blagić: Ne mogu da lim tržištem, koja je osiromašena kažem da je to bio veliki problem, i bori se sa visokom nezaposleno- jer naše globalno rukovodstvo šću. Šta možemo da uradimo da prepoznaje potencijale malih tržinam bude bolje? Možemo da se šta kao što je Srbija. Naravno, mookrenemo takvim ljudima, da ih rali smo prethodno da im predopromovišemo i dodatno podstiče- čimo relevantne podatke, da damo, kako bi njihov broj bio što ve- mo sliku preduzetništva u Srbiji ći i njihov rast postao kritičan fak- i primere koji ilustruju potencitor našeg razvoja. jal tog sektora. Vrlo brzo nam je zz U Srbiji preovlađuje osećaj da saopšten stav da ukoliko procesve zavisi od spoljnih okolnosti i njujemo da taj potencijal postood političkih događanja. Može li ji i da ovaj projekat može da doPreduzetnik godine 2012.

3


prinese promociji preduzetništva neuspehu uvek pridaje daleko ve- da se smanji i da ćemo na ovakvim – pre svega iskazivanju poštovanja ća pažnja nego uspehu. Mislim da konkursima ubuduće imati još viprema ljudima koji uzimaju stvari upravo ovakav projekat može da še žena. u svoje ruke u jednoj maloj i siro- poruči privrednom okruženju, pa i zz S obzirom da se projekat spromašnoj državi, sa puno ekonom- javnosti uopšte, da je za sve nas bo- vodi prvi put, da li ste zadovoljni skih problema – onda imamo nji- lje ako uspešnim ljudima ukažemo brojem kandidata? hovu podršku. Zaista smo pono- poštovanje koje zaslužuju i više ih Olivera Blagić: Odziv je zadosni na ovaj projekat, na činjenicu promovišemo. To je osnovna po- voljavajući, jer smo već na početku da smo postali 53. zemlja u kojoj ruka ovog projekta, budući da na- dostigli nivo Slovačke, Mađarske, se on sprovodi. Ovo je jedini pro- grade nisu novčane već im je cilj Grčke i nekih drugih zemalja sa kogram koji promoviše preduzet- da podstaknu uspešne pojedince jima ima smisla da se poredimo i ništvo na globalnom nivou, i na- da i sami postanu ambasadori pre- u kojima se ovaj projekat sprovodi ći se u društvu sa još 50-ak zema- duzetništva, da ohrabre druge koji od ranije. Ispostavilo se da smo u lja u kojima se stvara više od 90% imaju takav potencijal. Mi ovakvim tom pogledu bili realni u očekivasvetske ekonomije, veliki je uspeh programom ne možemo da generi- njima. Na samom početku smo dojer su kriterijumi veoma striktni i šemo uspeh na direktan način, ali nekle imali bojazni koliko će metransparentni - nema tu nedoumi- pokušavamo da utičemo na svest đu prijavljenima biti firmi koje su ca, ili ste ih ispunili, ili niste. Ali da ako nema podrške šire zajed- u stanju da ispune veoma striktne potrebna je i interna odluka, čvr- nice, ako nema finansijskog miljea uslove. Ali, već nakon prvih analista rešenost da se to uradi, a to ze- koji će podržati takav način privre- za na terenu, a naročito nakon ličmlje u okruženju, uključujući i ne- đivanja i kvalitetnog obrazovnog si- nih kontakata sa kandidatima, uveke koje su članice EU, još nisu us- stema – ostaćemo samo na uspeš- rili smo se da je taj potencijal i vepele da „prelome“. Nije lako bi- nim pojedincima. Imaćemo vrlo ći u odnosu na broj firmi koje su ti prvi, posebno kada vam treba uspešne ljude, ali vrlo sporadične. odlučile da se odazovu konkursu. još puno da stignete razvijene, pa zz Koliko ste zadovoljni učešćem Čini mi se da i sami preduzetnici ne se usuđujem da kažem da su naše žena preduzetnica? Da li je njihov prepoznaju dovoljno koliko je važkolege u okruženju čekale da vi- broj veći ili manji u odnosu na glo- na njihova interakcija sa širom ekode kako ćemo mi proći. A mi smo balni prosek? nomskom zajednicom, da sa jedne prošli veoma dobro. Olivera Blagić: Uverena sam da strane još nemaju dovoljno povezz Nakon višemesečnog iskustva ćemo po broju prijavljenih kan- renja da su tome dorasli, a sa druu realizaciji programa, šta biste sa- didatkinja biti u samom vrhu. Pre ge da će zaista dobiti odgovarajuda izdvojili kao njegovu najveću dve godine je na globalnom takmi- ću podršku. I zato su ovakvi pročenju pobedila Olivia Lum iz sin- jekti bitni. korist? Olivera Blagić: Najveća korist gapurske kompanije „Hyflux“, ali zz Kako ocenjujete toliki broj proije ono što su sami kandidati rekli to je izuzetak, jer, na primer, proš- zvodnih firmi među kandidatima, s da je za njih najvažnije – da im je le godine je među 50 kandidata u obzirom da u generalnoj strukturi to dodatni motiv da rade još više i Monte Karlu bila samo jedna žena. malih i srednjih preduzeća dominibudu još uspešniji. Jer kada ovako Tako da je slika u Srbiji svakako op- ra trgovina i da je ona značajno pripromovišete nekoga ko je do juče timističnija, ali ne samo kada su u sutna i na nivou cele privrede? bio malo poznat široj javnosti, ka- pitanju preduzetnice već i žene koOlivera Blagić: Sami kriterijumi da se na ovakav način oda prizna- je su uspešne u drugim poslovnim su tako koncipirani da stavljaju aknje njegovom trudu i rezultatima, delatnostima. S obzirom da radim cenat na proizvodne delatnosti, onda taj osećaj – kako su sami rekli u kompaniji koja globalno zapo- mada dosta toga zavisi od karakte– prevazilazi i zadovoljstvo zbog fi- šljava 170 hiljada ljudi, vrlo često se ristika lokalne ekonomije. S obzinansijskog uspeha. Da biste razvili srećem sa komentarima naših kole- rom da je jedan od ključnih kritepreduzetništvo u jednoj zemlji ne- ga iz drugih zemalja da su iznena- rijuma inovativnost, koja je uspešophodno je nekoliko ključnih uslo- đeni koliko su žene u Srbiji aktiv- no komercijalizovana, to znači da va, a prvi je da se stvori okruženje ne u poslovnom svetu. Naše žene npr. u sektoru trgovine u konkukoje poštuje takvu vrstu inicijative, važe za hrabrije i spremnije da svoj renciji ostaju samo veliki igrači. U koje poštuje inovacije i hrabrost da život preuzmu u sopstvene ruke - drugim zemljama nije neuobičajese neko u to upusti čak i po cenu kako u odnosu na okruženje tako no da se kandidati uspešno bave da doživi neuspeh. I da nakon toga i u poređenju sa nekim drugim de- uslužnim delatnostima, dok se kod opet krene dalje. Želimo da utiče- stinacijama. Zato sam uverena da nas pojavilo dosta kandidata koji mo na promenu stava za koji mi se će postojeća prevaga muškaraca u imaju inovativne proizvode i uslučini da preovlađuje kod nas – da se preduzetničkom svetu vremenom ge i plasiraju ih i van granica Srbije,

4

Preduzetnik godine 2012.


organizator Svet

što će svakako uticati i na global- sve to nedostaje – to je zaista podnu percepciju o sposobnostima i vig i u velikoj meri se razlikuje od potencijalima koje Srbija definitiv- onoga što se podrazumeva u veno ima. Sa druge strane, to je i po- ćini zemalja iz kojih dolaze ostali ruka za naše društvo da ekonomi- kandidati. Zato ćemo se maksimalja koja je prevashodno zasnovana no potruditi da u Monte Karlu nana trgovini nema perspektivu i da šeg predstavnika što uspešnije proje samo u proizvodnji šansa za ra- movišemo. zvoj, za dodatu vrednost pa time i zz Kandidati su u svom predstavljaza povećanje ekonomskog bogat- nju sa posebnim poštovanjem gostva. Ono što želim da naglasim je vorili o svojim zaposlenima. Kako da biti preduzetnik u Srbiji je više- tumačite toliko različitu sliku u odstruko teže nego u uređenim drža- nosu na stereotip da su domaći privama koje imaju infrastrukturu, ra- vatnici najnepoželjniji poslodavci? zrađen pristup finansiranju, kvaliOlivera Blagić: Ljudski faktetniji obrazovni sistem, promociju tor u bilo kom biznisu je ključan. preduzetništva kroz formalne i ne- Preduzetnici koji su svoj uspeh izformalne oblike obrazovanja... Biti gradili isključivo na kvalitetu to veuspešan preduzetnik u zemlji kojoj oma dobro znaju. Znači, taj prin-

cip nije nelogičan, ali može da zvuči iznenađujuće u sredini u kojoj je uvreženo mišljenje da privatnici po pravilu ne obraćaju mnogo pažnje na svoje zaposlene – ne prijavljuju ih, ne plaćaju kako zaslužuju, ne ulažu u njihov profesionalni razvoj... Ono što je velika razlika između takvih privatnika i preduzetnika koje mi promovišemo je u činjenici da naši kandidati dolaze iz jednog potpuno drugačijeg miljea. Oni su veoma obrazovani, a mnogi su se usavršavali u velikim kompanijama pa potom prepoznali da mogu da se osamostale. Oni sebe ne doživljavaju kao „gazde“ već kao zaposlene – maksimalno se angažuju i najviše rade u firmi. Oni znaju da cene vrednost znanja, zato u njega ulažu i ne boje se konkurencije. To je bio najsnažniji utisak svih nas koji smo učestvovali u ovom projektu. zz Šta je za Vas bilo najveće iznenađenje? Olivera Blagić: Prijatno nas je iznenadio odziv preduzetnika van Beograda - 23 kandidature su pristigle iz 12 gradova, a među najagilnijima su bila preduzeća sa juga Srbije. Takva regionalna struktura kandidata ruši još jedan stereotip – da svi putevi ka uspehu vode isključivo u Beograd. Nadamo se da će ovo biti ohrabrujuća poruka za talentovane mlade ljude iz unutrašnjosti da razmisle o svojoj šansi. zz Šta biste voleli da inovirate u konkursu za narednu godinu? Olivera Blagić: Kvalitet ovog programa je, između ostalog, u tome što se neprestano razvija. Naredne godine ćemo ranije započeti njegovu realizaciju, kako bismo obezbedili učešće još većeg broja kvalitetnih kandidata. Razmišljamo i o mogućnosti da uvedemo još neke specijalne kategorije nagrade. Ove godine smo se odlučili za dve – za brzorastućeg i inovativnog preduzetnika godine, a za sledeću godinu ćemo možda razmatrati i specijalnu nagradu za najbolju preduzetnicu. Preduzetnik godine 2012.

5


Darko Budeč, BUCK

Videćemo kakvi smo Japanci Domaće preduzeće sa nemačkom organizacijom i japanskim načinom upravljanja. Proizvodi visokozahtevna i inovativna rešenja u oblasti rasvete, kojoj po mnogima pripada revolucionarna budućnost. Tri četvrtine proizvodnje izvozi za najekskluzivnije strane klijente. Sa multinacionalkama se takmiči sedamdeset zaposlenih. Zbog kvaliteta koji nema ko da plati, izmiče mu ovdašnje tržište. To je u najkraćem preduzeće BUCK. Njegov vlasnik je Darko Budeč, preduzetnik godine u Srbiji.

„U

Srbiji imamo kofu, ali nemamo vodu, a u svetu imamo vodu ali tek pravimo kofu. Ovde imamo brend, ali nemamo tržište, napolju imamo tržište, ali tek gradimo brend“. Ovako Darko Budeč, vlasnik preduzeća BUCK koje proizvodi vi-

6

Preduzetnik godine 2012.

sokokvalitetne i veoma originalne proizvode za osvetljenje slikovito objašnjava svoju „menadžersku enigmu“, da preduzeće koje izvozi 70% proizvodnje za najekskluzivnije klijente ima problem plasmana na domaćem tržištu. Kada je firma osnovana 1992. glavni cilj je bio da u svojoj delatnosti postane najbolja u Srbiji i

jak igrač u regionu, a u prvim godinama poslovanja izvoz je činio tek 5% ukupne prodaje. U međuvremenu su počela da pristižu međunarodna priznanja za vrhunska inženjerska i dizajnerska rešenja namenjena ekskluzivnim objektima, koja su preduzeće učinila prepoznatljivim i na stranim tržištima, a na domaćem terenu


Svet pobednik mu obezbedila da konkurenciju ostavi daleko iza sebe. Pre izbijanja finansijske krize 2008. firma je prihodovala oko 8 miliona evra, da bi se taj iznos prepolovio za samo godinu dana zbog problema na domaćem tržištu. „Mi smo svoj radni vek ugradili u brend u Srbiji i sada nam je to tržište zbog krize izmaklo, jer se grade objekti čiji je glavni cilj da se što pre završe i da se u gradnji prođe što jeftinije. Ali ne možete da očekujete da svetiljke vrhunskog kvaliteta koštaju kao one osrednje. Naš osnovni brend je prevalio ogromnu putanju, i ne možemo da idemo unazad – njemu bi škodila bilo kakva osrednjost koja se ovde sve više traži radi cene. Po mojoj proceni, to se neće promeniti u narednih pet godina i zato se fokusiramo na svetsko tržište.“ Na ovogodišnjem Frakfurtskom sajmu „Light+Building“, marketinški rezultati koji su strateški planirani tek za 2014. u većoj meri su ostvareni već u ovoj godini „što je za nas izuzetno značajno, jer kada za dve godine postignete ono što ste planirali za četiri, uštedeli ste milion evra“. Ukupan prihod u prošloj godini je iznosio nešto više od 4 miliona evra, a ova godina će biti završena sa rastom prometa od 25% i rastom izvoza koji je dostigao gotovo tri četvrtine ukupne prodaje. U letošnjem istraživanju EU o inovativnoj klimi u Srbiji, u konkurenciji 3.000 firmi BUCK se našao među prvih 50, sa izgledima da se u finalnoj „trijaži“ svrsta među 10 najinovativnijih u Srbiji. „Ali, nas tek čeka ozbiljno građenje brenda na globalnom tržištu. A to traje – minimum pet do sedam godina, jer znamo koliko nam je trebalo vremena da ga izgradimo ovde“, kaže Budeč.

Bolnica sa pet zvezdica Posao kojim se preduzeće bavi nije jednostavno opisati, budući da savremena rasveta obuhvata integraciju različitih znanja. Naći

„pravu meru svetla“ zahteva veliko umeće elektroinženjera, arhitekata, dizajnera... Nije mali broj stručnjaka u svetu koji smatraju da je rasveta strateška oblast, jedna od onih kojoj pripada budućnost u pogledu revolucionarnih pomaka u nauci i tehnologiji. Najaktuelnije u ovoj oblasti je pomeranje interesovanja sa veštačkog ka dnevnom svetlu i mogućnostima njihovog kombinovanja, objašnjava naš sagovornik. Prilikom kreiranja rešenja za osvetljenje, neophodno je uzeti u obzir mnoštvo aspekata: održivi dizajn, optički pribor koji povećava iskorišćenje energije, dug radni vek, mogućnost reciklaže, ergonomski dizajn, uklapanje u enterijer, tačan odgovor na potrebe arhitekte, jednostavnu montažu za izvođača i ekonomičnost i dobrobit u korišćenju za klijenta. Stoga, preduzeće koristi najsavremenije softvere za industrijski dizajn i za proračun optičkih performansi proizvoda. Što se materijala tiče, Budeč ističe da su od samih početaka bili orijentisani na one koji su kvalitetni a i bezbedni i za čoveka i za životnu okolinu. „Sada smo došli u poziciju da možemo među prvima da kupimo najbolje materijale. Zahvaljujući prodoru na strana tržišta i vrlo respektabilnim međunarodnim priznanjima, proizvođači specijalnih materijala su nas prepoznali kao firmu koja ima potencijal. Svidelo im se to što radimo i sada nas unapred informišu šta razvijaju, tako da istovremeno testiramo materijale i naš proizvod pre lansiranja, što je velika prednost u svetskoj konkurenciji“. S obzirom da BUCK pored hotela, kancelarijskog prostora i sličnih objekata oprema i bolnice, ovakva prednost će posebno doći do izražaja u zdravstvu gde tržište još nije prezasićeno, a na kojem se preduzeće već pozicioniralo među vodeće ponuđače. Pažnju je pobudilo i zahvaljujući inovativnom katalogu, u kome je predstavljena njihova vizija osvetljenja za bolnicu

21. veka sa pet zvezdica. U mnoštvu međunarodnih priznanja za industrijski dizajn, nagrada „Red dot“ koju su osvojili u Nemačkoj je bila posebno značajna preporuka i za najzahtevnije klijente. Rešenje je ponudilo jedinstvenu inovaciju koja je omogućila lekarima optimalnu količinu svetla prilikom pregleda pacijenata, dok je pacijentima obezbedila niz kontrolnih funkcija u korišćenju rasvete, i sve to dizajnirano kao sastavni deo enterijera. Iako je ovo rešenje, prezentovano još 2008. godine, i danas inovativno u svojoj klasi, naš sagovornik kaže da je u pripremi novi medicinski katalog, sa rešenjima u koje će biti ugrađene dodatne pogodnosti za bolničke pacijente. U Evropi BUCK najviše izvozi u skandinavske zemlje i Italiju, pre krize je to bilo i portugalsko tržište, a sada je fokus na nemačkom tržištu. Van Evrope dugogodišnje tržište je Australija, kao i Rusija gde je pre dve godine otvoreno i predstavništvo, a uskoro se planira i otvaranje predstavništva na Bliskom Istoku. Međutim, izvozna statistika ne objašnjava ono što je najspecifičnije za pozicioniranje ovog preduzeća na međunarodnom tržištu – činjenicu da je reč o vrlo elitističkom tržišnom segmentu. „Mi radimo rešenja samo za najkvalitetnije objekte, a to je tržište koje svugde u svetu ne prelazi 10 do 15% objekata. Ali zato su u pitanju ogromne cifre, jer konkuriše veoma malo brendova. Naši klijenti izuzetno vode računa o kompletnom kvalitetu objekta, i zato im je rasveta veoma bitna i na njoj nikada ne štede. Ona je relativno mali deo ulaganja u sklopu celog objekta – 1 do 2% celokupne investicije, ali zato diže vrednost objektu za 10 do 15%“. Otuda i interes beogradskog preduzeća za nova tržišta na Bliskom Istoku. „Tamo su nam klijenti najveći objekti na svetu. Zemlje kao što su Kuvajt, Katar, Oman i Emirati imaju novac i žele da izbore svetski status Preduzetnik godine 2012.

7


BUCK-ova svetiljka E dobila IF product design award 2013 u turizmu. U ispitivanje tržišta kre- zumevaju“. Odluka da se inovativni nuli smo pre nekih godinu i po da- proizvod osmišljava u okviru inona, a već smo uradili desetak proje- vativnog koncepta osvetljenja i da kata što je dobar zalet, s obzirom da se umesto serijske proizvodnje klitek naredne godine otvaramo pred- jentu ponudi ono što odgovara baš stavništvo“. Budeč dodaje da mu je njegovim potrebama, omogućava u sklapanju poslova puno pomoglo preduzeću da na ključnim tržištima iskustvo iz Iraka, gde se obreo kao uspešno parira glavnim svetskim dvadesetpetogodišnji inženjer za- konkurentima. Reč je, naravno, o poslen u preduzeću „Elektron“, da multinacionalnim kompanijama, bi samo tri godine kasnije bio ruko- kojima beogradska firma konkurivodilac celog tima i imao sreće da še sa 70 zaposlenih, od kojih je sesarađuje sa stručnjacima iz Velike dam inženjera zaposleno u razvoju, Britanije, Francuske i Nemačke. „Od a pet u dizajn centru. Budeč ističe njih sam puno naučio, ali sam isto- da su od samih početaka uspostavivremeno sticao uvid u lokalnu po- li izuzetno dobru saradnju da stručslovnu kulturu. Zato sada znam šta njacima sa Beogradskog univerziteda očekujem na tim tržištima i obu- ta i da u Srbiji, uprkos odlivu mozčavam naše inženjere koji tamo pu- gova, i dalje ima stručnog potencituju. Potrebno je da među tim ljudi- jala, ali je ogroman problem što je ma provedete određeno vreme da sve manji broj kvalitetnih predubiste razumeli mentalitet i poslovnu zeća u kojima tek svršeni diplomkulturu. Ona je vrlo specifična, ali ci mogu da „ispeku“ praksu i da kad je shvatite, veoma lepo se radi, se dalje razvijaju. I pored priznanja međunarodne stručne zajednibez ikakvih problema.“ ce za kvalitet i originalnost, i sertifikata nemačkih laboratorija da proKao u avionu Naš sagovornik ističe da je osno- izvodi beogradske firme – testirani va razvoja firme u kvalitetnim ino- u najoštrijoj svetskoj konkurenciji – vacijama i nastojanju da se uvek imaju najbolje odlike, stranim kombude „bar pola koraka ispred dru- panijama nije lako dokazati vredgih, kao u slučaju energetski efika- nost proizvoda koji potiče iz Srbije. snih rešenja koja se danas podra- Zato Budeč razmišlja i o mogućno-

8

Preduzetnik godine 2012.

sti strateškog partnerstva sa nekom od nemačkih firmi, koja je slične organizacije i veličine kao BUCK i dobro je pozicionirana na nemačkom tržištu. Navedene prednosti biće glavni aduti beogradske firme u konkurenciji sa 50 zemalja na takmičenju „Ernst & Young Svetski preduzetnik godine“ u Monte Karlu. Ali je možda jedna od najvećih neobičnosti ovog preduzeća - koja demantuje i domaće a kamo li strane stereotipe o poslovanju u Srbiji - činjenica da je organizacija nemačka, a upravljanje po japanskom modelu. Budeč naglašava da su u njegovoj firmi svi zaposleni preduzetnici, da se visoko vrednuje znanje, lični razvoj i podstiče samostalnost, uključujući i stav da su greške, ukoliko se ne ponavljaju, sastavni deo napredovanja. „Naša organizacija liči na nemačku, jer imamo sve segmente razrađene i kontrolisane. Jasno su podeljeni sektori, funkcije, nadležnosti, svi znaju šta treba da rade i u okviru sopstvenih nadležnosti imaju slobodu. To je kao u avionu – poslovodstvo kontroliše poletanje i sletanje, a svako od zaposlenih je pilot u svom delu posla“. A japanski stil menadžmenta? Budeč kaže da je to koncept koji je teže izgraditi, ali zato generiše organizacionu kulturu koja je dugoročno najbolja, jer je humana. „Čovek nije šraf, i ako je njegova obaveza da firmi pruži svoj maksimum, onda je i firma odgovorna da mu obezbedi određenu sigurnost, a ne da ga otpušta zato što je u bilansnim podacima ispao višak. To je odnos koji je obostrano obavezujući, što se, nažalost, sve češće zaboravlja i u svetskim kompanijama. Mi i našim radnicima koji se penzionišu omogućavamo da bar godinu dana nastave da rade, da bi mogli polako da naprave taj prelaz. To je taj japanski stil poslovanja. Ali sad nam je došao jedan japanski konsultant da usavršavamo proizvodnju, pa ćemo tek videti koliko smo Japanci“.


finalista Svet Mila Litvinjenko, „Aura“

Ne uzmičem pred predrasudama Kada se pomene reč kozmetika, prva asocijacija potrošača nisu ni neke od najrazvijenijih zemalja, a kamo li Srbija. Milu Litvinjenko to nije sprečilo da započne proizvodnju upravo u toj industriji. Prvi klijenti su dolazili u nišku fabriku, podozrevajući da će zateći šerpe i lonce na sve strane. Danas “Aura” izvozi petinu proizvodnje, sa planovima da to uskoro bude čak 80 odsto ukupnog plasmana.

domaću kozmetiku privatne proizvodnje. U isto vreme, borila se za mesto na rafovima sa velikim društvenim preduzećima poput „Merime“, „Dalije“ ili „Nevene“, koja su imala uhodane dogovore sa trgovcima, a protiv onih koji su sivim kanalima donosili kozmetiku i prodavali je na tezgama ili haubama automobila. „Niko nije gledao sastav tih proizvoda ili rok upotrebe, dok je „Aura“ za sve što napravi imala odgovarajući atest. Tada, kao i sada, za kupce je cena bila presudna, ali smo mi uspeli upravo zato što smo insistirali

na kvalitetu“, priseća se Mila Litvinjenko, koja sada sa radošću pokazuje fotografije sa sajmova kozmetike u Bolonji ili Hong Kongu, na kojima „Aura“ stoji rame uz rame sa najpoznatijim kozmetičkim brendovima. „Aura“ je još 2003. proizvodnju prilagodila standardu ISO 9001:2000, dok je ove godine potpuno renovirala pogon u skladu sa GMP standardom za farmaceutsku industriju. Fabrika u Nišu ogledalo je kompanije i ponos vlasnice koja ne propušta da naglasi da je zahvaljujući njoj pridobijala i najnepoverljivije kupce: „Često smo nailazili na oprez i nepoverenje - kada kažemo da smo domaća firma, a još kada priznamo da smo iz Niša, svaki razgovor je prestajao. Nekada smo taj problem rešavali čak i tako što smo uklanjali znak proizvođača robe – zakon je to ranije dozvoljavao – i umesto njega smo stavljali skraćenicu našeg dobavljača sirovina kako bismo zvučali kao italijanska firma. Insistirala sam, me-

V

lasnica i direktorka jedine kompanije za proizvodnju kozmetike u Srbiji i na Balkanu, Mila Litvinjenko, kaže da se ne boji krize. Nije bilo nimalo lakše ni pre šesnaest godina, kada je pokrenula fabriku u Nišu, odlučivši da u haotičnim devedesetim organizuje proizvodnju prema svim standardima kvaliteta i da radi u skladu sa zakonom, i pokušavala da potencijalne kupce ubedi da u svoje radnje ubace Preduzetnik godine 2012.

9


đutim, da što više kupaca poseti fabriku i uveri se da ne pravimo kozmetiku u šerpama i loncima već u modernom, po svim standardima opremljenom pogonu. Sada, naravno, više ne moramo da se krijemo, a politike pokazivanja fabrike držim se i dalje. Upravo zahvaljujući pogonu u Nišu pred potpisivanjem smo izvoznog posla za Irak.“ „Aura“ inače izvozi oko 20 odsto ukupne proizvodnje ali ambiciozni planovi za cilj postavljaju izvoz na 80 odsto. Razlog za takav iskorak je i u nestabilnosti domaćeg tržišta, objašnjava naša sagovornica, kao i u pogledu tražnje i generalnih uslova poslovanja. Izvoz pruža sigurnost pa, pored Iraka, „Aura“ namerava da izađe i na tržišta ostalih arapskih zemalja, a odmerava i egzotičnija ali potencijalno vrlo isplativa tržišta Gane i Bangladeša. „Mi smo već prisutni na regionalnom tržištu, u Rumuniji smo ušli u lanac DrogerieMarkt i narudžbine rastu svakog meseca. Pri tom ćemo raditi i uslužnu proizvodnju, što zovem „slatkom zaradom“ jer nema glavobolje oko marketinga ili plasmana. Kapacitete smo obezbedili kroz nabavku novih mašina i spremni smo za nove ozbiljne poduhvate.“

Promena iz korena Da bi od firme sa 11 zaposlenih došla do statusa ozbiljnog igrača u regionu, „Aura“ je morala da prevlada različita iskušenja, a Mila Litvinjenko da proceni kada stabilnost u radu preti da se pretvori u stagnaciju i opadanje: „Ključna godina bila je 2009. kada smo koristili i usluge konsultantkinje TAM/BAS programa i na osnovu njenih opažanja i saveta, iz korena promenili način rada firme. Promenili smo sistem distribucije i prešli na centralno snabdevanje, pre svega zato što su pre toga informacije o potrebama za robom sa terena kasnile i po mesec dana, pa smo često imali nepotrebne viškove u proizvodnji. Nabavili smo softver pravljen prema našim potrebama ka-

10

Preduzetnik godine 2012.

ko bismo u svakom trenutku imali dobar pregled potreba za robom. Dalje, umesto da sami razvozimo robu, odlučili smo se da koristimo brzu poštu. Procenili smo, takođe, da je vreme da dođe do smene generacija među komercijalistima pa smo angažovali mlađe prodavce. Redizajnirali smo i logo kompanije i brenda. Preokrenuli smo kompaniju naglavačke, ali smo smanjili troškove i povećali profit što je obezbedilo prostor za nova ulaganja“. Radikalne promene za „Auru“ su značile efikasnije poslovanje i potpunu promenu percepcije brenda . „To je bio i najveći rizik sa kojim smo se suočili. Prešli smo iz jedne cenovne kategorije u drugu. Naši proizvodi su poskupeli 20 do 30%, što je moglo da bude opasno po obim prodaje, jer su kupci znali za „Auru“ po određenim cenama, a onda se pojavila nova „Aura“ koja pri tome izgleda potpuno drugačije. Ambalaža i dizajn su dotad bili prilagođeni džepu našeg potrošača. Došao je, međutim, trenutak da pređemo u viši rang, gde „Aura“ mora da bude tako dizajnirana da može da stoji pored bilo kojeg drugog brenda.“ Na domaćem tržištu, najvećim konkurentima smatra kompanije Max Factor, L’Oreal, Rimmel i Deborah. Pošto naglašava da je kvalitet „Aure“ na svetskom nivou, sa pomenutim brendovima trku vodi oko zastupljenosti i estetike. U tome joj ne pomaže neka uvozna čarolija već, kako ističe, domaća pamet. Čak 98 odsto masa koje koriste u proizvodnji prave sami i prodaju drugima, a sami organizuju i distribuciju. Međutim, veći problem od pariranja inostranoj konkurenciji je kako naplatiti svoja potraživanja na domaćem tržištu - to je najveći problem poslovanja u Srbiji, ističe Mila Litvinjenko. Na drugom mestu su skupi komercijalni krediti, pa je „Aura“ sva tri puta kada se zaduživala novac dobijala od Fonda za razvoj. „U Srbiji se samo priča o malim i srednjim preduzećima kao motori-

ma razvoja, ali je priča u praksi potpuno suprotna - pogotovo kada su u pitanju bankarske pozajmice. Da nije bilo kredita Fonda, morali bismo da se obratimo komercijalnim bankama i sigurno bi nam odobrile novac, ali bi cena takvih kredita morala da se odrazi na našu likvidnost i cenu naših proizvoda“, uverena je naša sagovornica. U specifičnosti poslovanja u Srbiji treba uključiti i to da promet kozmetike reguliše zakon iz 1974. godine, koji propisuje i do 20 puta manje količine određenih sastojaka sirovina nego što je dozvoljeno na tržištu Evropske Unije. Kako dobavljači iz EU nisu navikli da svoje proizvode prilagođavaju srpskim standardima, na „Auri“ je da se izbori da izmene zakona, na kojima je počeo pa zaustavljen rad, budu usvojene.

Ponosna na zaposlene „Aura“ je u prošloj godini zabeležila poslovni prihod od 264, 2 miliona dinara dok ove godine očekuju rast od 30 odsto. Među ukupno 80 zaposlenih su i svi oni koji su od osnivanja radili u kompaniji, što njenu vlasnicu čini izuzetno ponosnom. Za nju je preduzetništvo posebna vrsta kreativnosti – da krenete ni od čega i napravite nešto što će postati prepoznatljivo na tržištu. Sa druge strane, to je i ogromna odgovornost prema zaposlenima i poslu - treba obezbediti plate svakog meseca, platiti sve troškove poslovanja i sve ono bez čega firma ne može da funkcioniše. „To je naša zajednička kuća“, kaže za fabriku koja je izvor prihoda već i drugoj generaciji nekih radnika. Zaposlene ne štedi na pohvalama, ali ističe da svako treba da dobije pre svega materijalnu satisfakciju za svoj rad. Svako od zaposlenih je dobrodošao da ponudi sugestiju kako da „Aura“ radi još bolje. „Verujem da je to jedan od razloga zašto su svi ljudi koji su počeli da rade kod nas i danas tu, pojačani novim, mladim snagama“ kaže Mila Litvinjenko.


finalista Svet Branko Milikić i Petar Ulić, „Execom“

Volimo da preskačemo stepenice

„Execom“ je u mnogo čemu netipična firma za Srbiju, a ipak čini sve da mladi stručnjaci ne odu iz Srbije. Za svrstavanje među prva tri izvoznika softvera uvereni su da je bilo najpresudnije sledeće: „Nikada nam nije bio cilj da maksimiziramo lično bogatstvo, već da većinu svoje energije i novca usmerimo na razvoj naših ljudi. Oni su naš najznačajniji rezultat, a prihodi su samo posledica takvog pristupa.“

i drugih gradova Srbije, uključujući i one koji su iz istih razloga „sleteli“ iz Sjedinjenih Država. Trenutno ih ima 80, bave se softverskim inženjeringom i razvojem sistema koji se koriste u NASA, ruskoj vojsci i uglednim evropskim institucijama. To je preduzeće „Execom“, nastalo 1995. godine odlukom Branka Milikića i Petra Ulića da ne sednu u avion i kažu „zbogom Srbijo“, već da svoje inženjerske diplome unovče radeći od kuće za svetsko tržište. Prvi klijent je bila jedna firma iz Slovenije, koja ih je preporučila firmi iz Austrije, ova Holanđanima... Danas izvoze u Holandiju, Nemačku, Austriju, Italiju, Francusku, Veliku Britaniju, Mađarsku, Češku, Sloveniju, SAD,

Ukrajinu i Rusiju, a u Srbiju su prošle godine „uvezli“ prihode od oko 2,4 miliona evra, što ih je pozicioniralo među prva tri izvoznika softvera iz Srbije. „S obzirom da smo vezani za zapadna tržišta i za industriju koja je izuzetno osetljiva na globalne ekonomske potrese, za ovu godinu smo planirali rast prihoda od 10%, što smatramo konzervativnim. Po ostalim parametrima - broju zaposlenih, broju novih poslova i izvezenih proizvoda, preduzeće godišnje raste između 20 i 25%“, kaže Petar Ulić, ističući da veoma vode računa o načinu na koji se razvijaju, jer preterano brz rast nosi i prevelike rizike. Ipak, on dodaje da se „ničiji život, pa ni život jedne firme ne sastoji iz linearnog razvoja. A mi volimo da preskačemo neke stepenice – ne mora sve da ide na zicer, nekad čovek mora i da rizikuje“. Upravo nekoliko takvih iskoraka je preduzeće dovelo do današnje pozicije. „Jedan od njih je odbijanje ponude da 1999. firmu preselimo u Sloveniju. Drugi je odluka da se orijentišemo isključivo na visokokvalitetan razvoj umesto da radimo standardna rešenja i prodajemo hardver kao većina domaćih firmi. Zatim, da radimo samo za inostrane klijente, u vreme kada je imidž Srbije bio jako loš, što se na žalost nije mnogo promenilo. Takođe, samoinicijativ-

A

ko ste roditelj mladog diplomiranog inženjera koji ima šansu da odmah nađe posao u svetu, nemojte se iznenaditi ukoliko vam saopšti odluku o preseljenju u Novi Sad, da bi radio u Bulevaru Kralja Petra I 89. Tamo su već njegove kolege iz Niša, Kragujevca, Valjeva, Zrenjanina, Subotice

Petar Ulić

Branko Milikić Preduzetnik godine 2012.

11


no smo ulagali u izradu određenih je se u startu podrazumeva da mo- da li ste isključili peglu kada ste izašrešenja za klijente koja oni nisu po- raju da budu izuzetno precizni i po- li iz kuće. Naši sagovornici su zadoručili, a koja su naknadno prihvatili uzdani. Da biste mogli da isporuči- voljni dosadašnjim razvojem prekao standarde. To se na Zapadu ne te takav kvalitet, morate da imate ni- duzeća, ali i svesni da još uvek niradi, i treba zaista da budete sigurni vo znanja koji taj kvalitet obezbeđu- su među onima koji diktiraju trenda ste u stanju da proizvedete kvali- je. Tu nema prostora za luksuz da dove. Ambicije su da jednog darazmišljamo da li će nam stručnjak na plasiraju samostalan proizvod, tet koji se ne odbija“. otići u drugu firmu jer je nezadovo- „što je posebna oblast rada i zahljan. Zbog toga je većina našeg nov- teva drugačije funkcionisanje firLjudi su najznačajniji rezultat No, možda je jedna od najpre- ca, energije i ideja usmerena na ra- me“, a da u međuvremenu postanu sudnijih odluka za preduzeće do- zvoj naših ljudi. I to je naš najzna- standard za kvalitet na tržištu jugoineta 2008. kada je izbila global- čajniji rezultat. Finansijski rezultati stočne Evrope i pojačaju prisustvo na finansijska kriza. „Zbog proble- su samo posledica takvog pristupa“. na zapadnim tržištima, posebno u Naši sagovornici ističu da se trude Nemačkoj koja je najzahtevnija. ma koje su imali naši klijenti – neki su otišli i u stečaj, deo projekata da budu konkurentni poslodavci i To traži i prilagođavanje različitim nam je bio zamrznut“, priča Branko po visini plata za zaposlene. poslovnim kulturama, ističe Branko Nikada im nije bio cilj da na svet- Milikić: „Na primer, Holanđani, sa Milikić. „U takvim situacijama je uobičajeno da se otpuštaju ljudi, a skom tržištu konkurišu sa najnižim kojima najviše radimo su opušteni, male firme se gase. Odlučili smo da cenama, što je po njihovoj oceni veoma radoznali i otvoreni za nove postupimo suprotno od onoga što politika većine domaćih firmi. Cena stvari i mnogo lakše će za neki ozbije kliše, naročito ovde. Posegnuli njihovih proizvoda je primerena ljan posao angažovati firmu iz istočsmo za sopstvenim novcem da bi- kvalitetu koji nude, a to obezbeđuje ne Evrope. Kod Nemaca je to potpusmo zadržali ljude, pružili im ose- da se finansiraju iz sopstvenih izvo- no drugačije. Oni imaju veoma izraćaj sigurnosti i poverenja. Nikada ra i ponude plate „koje su konku- ženu potrebu za ustaljenim i provenismo vodili politiku čiji je jedini rentne i u odnosu na Zapad, kada renim kvalitetom i teško se odlučucilj da se maksimizira lično bogat- se uporede troškovi života. Zato za ju da probaju nešto novo. Recimo, stvo. Naprotiv, želeli smo da doka- posao konkurišu mladi stručnjaci iz ako treba da napravite softver kožemo i sebi i kolegama da u Srbiji cele Srbije i biraju da ostanu umesto ji će da kontroliše svu elektroniku u može i drugačije da se posluje. I to da se isele za Ameriku. Štaviše, ima- automobilu, mnogo duže će razminam se višestruko vratilo“. Posao mo ljude koji su odande došli da bi šljati o ponudi strane firme, pogose stabilizovao i nastavio uzlazno, radili sa nama“. Ono što povratnike tovo ako je iz zemalja poput Španije, „mada i dalje donekle imamo pro- podseća na inostranstvo je i politi- Portugala ili generalno iz istočne blema sa kašnjenjem u naplati, jer ka preduzeća da mnoge inovativne Evrope. Treba vam mnogo, mnogo i strane firme teže naplaćuju svoja ideje deli sa stručnom zajednicom truda da ih ubedite, i to je za nas izapotraživanja zbog krize. Ali to je da- širom planete, što je retkost u sre- zov, jer verujemo da kvalitetom moleko manje izraženo nego u Srbiji – dini u kojoj se i najtrivijalniji poda- žemo da pariramo nemačkim firmatamo je to izuzetak, a ovde, na ža- ci drže zaključani u sopstvenoj ladi- ma, pa i da budemo bolji od njih“. ci. Zauzvrat, „Execom“ dobija ogrolost, poslovna kultura“. Za „Execom“ bi u tom pogledu Ovakav stav - da su zaposleni oslo- mnu bazu ljudi koji te ideje testiraju, bila veoma značajna promena drnac firme - obezbedio im je oslonac dajući firmi sugestije koje su često žavne politike prema celokupnom u ljudima koji sa njima rade više od veoma korisne za razvoj proizvoda, IT sektoru, od fiskalnih mehanidecenije. U industriji koju karakteri- te skrećući pažnju stručne zajedni- zama do obrazovnog sistema, istiše izrazita fluktuacija kadrova i me- ce na potencijal preduzeća i kvalifi- če Milikić: „Na našem tržištu neđu multinacionalnim kompanijama, kujući ih za stručne skupove na ko- ma slobodne kvalitetne radne snaprivući i zadržati najstručnije je za jima se dobijaju nova znanja. ge - sve što je kvalitetno to je zapomalo preduzeće najveći podvig. Za sleno. Na žalost, ova zanimanja se „Execom“ je to presudno, budući da Da li postoji bolja opcija? ne promovišu iako su veoma lukraradi izuzetno zahtevne proizvode, Kreativnost se u preduzeću pod- tivna za državu – jedno radno megde i najmanja greška može uzroko- stiče i neformalnim načinima, kao sto obezbeđuje tri dodatna, a s obvati ogromne posledice, objašnja- što je mogućnost za svakog zapo- zirom na nivo plata, svaki zaposleva Petar Ulić. „Mi pravimo analizato- slenog da smisli nešto novo i pre- ni može da obezbedi više od jedne re krvi zajedno sa našim klijentima zentuje ostalima. Pokazalo se da se porodice. Izvozimo pamet i uvozi– tu nema ni najmanjeg prostora za na taj način može doći do najneve- mo novac koji će biti potrošen u grešku, ili rešenja za satelitsku ko- rovatnijih ideja, a jedna od prvih je Srbiji. Da li postoji bolja opcija za munikaciju, što su proizvodi za ko- bila kako proveriti preko Androida državu od toga?“

12

Preduzetnik godine 2012.


finalista Svet

Vaso Lekić, „Foodland“

Kao kod kuće, gde god bili U novootvorenu fabriku „Foodlanda“ u Igrošu na padinama Kopaonika stiglo je novo postrojenje. Projektovano je da ispuni krajnje neobičan zahtev -– može da krčka pekmez ili džem kao iskusna domaćica starog kova. Tako „Foodland“ proizvodi svoju „Bakinu tajnu“ uz pomoć zlatnih ruku radnica i malčice moderne tehnologije a vlasnik Vaso Lekić planira prodor na nova tržišta, iako teglice i flašice sa stilizovanim starinskim miljeom već putuju u 25 zemalja.

S

veža sirovina bez aditiva i konzervansa, pripremljena na tradicionalan način uz pomoć modernih tehnologija, ali tako da se zdravi sastojci ne unište kuvanjem ili termičkom obradom. Na tim principima preduzeće „Foodland“ je nastalo 1998. i drži ih se i danas. Zato nije za čuđenje zahtev koji je njegov vlasnik, Vaso

Lekić, ispostavio inženjerima koji su projektovali postrojenje za pripremu džemova, pekmeza i ajvara u fabrici otvorenoj početkom novembra u Igrošu na padinama Kopaonika. U njemu je smeštena metalna grdosija sa sudom od 1200 kg, pravljena specijalno za „Foodland“ po dizajnu naših stručnjaka i sa garancijom da će kvalitet pekmeza i džema koji se bude u njoj pripremao biti „kao

kod kuće“, što je zaštitni znak ove kompanije. Mašina je tu da potpomogne Lekićevu recepturu preduzetništva: da se napravi nešto novo, zanimljivo i korisno, sa osloncem na pravu meru između preduzetničkog instikta, vladanja činjenicama i novih znanja. Naš sagovornik je među najupornijim zagovornicima izbalansirane ishrane u Srbiji, poznatoj po raskošno nezdravoj kuhinji ali i zdravom Preduzetnik godine 2012.

13


voću i povrću. Tako je na ponudi organske („Terra Organica“), tradicionalne („Bakina tajna“) i mediteranske hrane („Amfissa“), izgradio kompaniju koja će uskoro proslaviti 15. rođendan. Jednu od najtežih poslovnih godina za sve privrednike u zemlji ispraća siguran da je obezbedio neophodan preduslov za dalji rast i razvoj – proširenje kapaciteta kroz okončanje ključne investicije od 3,5 miliona evra u novu fabriku. Prošle godine „Foodland“ je zabeležio prihod od 12 miliona evra, u ovoj godini očekuju 12,5 miliona evra a za narednu rast od barem 13-14%.

Avantura „Bakine kuhinje“

strukturni uslovi nisu išli na ruku. „Foodland“ angažuje lokalne radnike ali i dobavljače: voće i povrće se dovozi iz podkopaoničkog regiona, sa Vlasine i Golije. U novoj fabrici posao je našlo 90 stalno zaposlenih, dok će tokom sezone angažovati još oko 170 radnika iz Brusa i okoline. Naš sagovorniku je posebno važno da industrijska proizvodnja ne ugrozi životnu sredinu. Zato razmišlja i o korišćenju otpadnog materijala kao biogoriva. „Na oko 4000 tona voća i povrća, otpadni materijal čini najmanje 15% ukupne količine, što bi fabrika mogla da iskoristi kao sopstveni izvor energije za proizvodnju i zagrevanje prostorija. Na ovaj način će „Bakina tajna“ dobiti i dodatu vrednost“. Uverenje da prirodno bogatstvo Srbije u različitim sortama voća i povrća mora da se štiti i čuva, promoviše kao član Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organica“. Mnogo energije ulaže i u inicijativu za formiranje banke autohtonih sorti semena, što vidi kao alternativu i branu genetski modifikovanoj hrani.

Preduzetnička avantura razvoja „Bakine tajne“ kao robne marke otpočela je 2001. godine kada je na jednom sajmu Lekić upoznao radnice „Kopaoničanke“, društvenog preduzeća u restrukturiranju specijalizovanog za proizvodnju slatkog. Sklopljen je dogovor o saradnji, a Lekić je uložio u obnovu proizvodnje i tako su svetlost dana ugledale prve teglice slatkog i meda, napravljene na tradicionalan način, krčkane u velikim šerpama na šporetima koji podsećaju na „smederevce“. „Kopaoničanka“ ipak nije prežive- Od Aljaske do Australije la restrukturiranje, ali su njene saPreduslov daljeg napretka komda bivše radnice nastavile da pro- panije je, prema Lekićevim rečiizvode za „Foodland“. U međuvre- ma, ležao u rešenju problema koji menu sazrela je namera da se gra- „Foodland“ razlikuje od svih ostadi nova fabrika pa je 2007. kuplje- lih domaćih preduzeća suočenih na parcela u Igrošu kod Brusa. Od sa krizom. Tražnja za njihovim prokupovine zemljišta do puštanja fa- izvodima, naime, oduvek je značajbrike u pogon prošlo je pet godina, no prevazilazila ponudu.”Izvoz ratokom kojih je Lekić morao da reša- ste po stopi od preko 60% na gova infrastrukturne probleme ovog dišnjem nivou, kompanija ima stakraja u snabdevanju vodom i stru- bilan prihod i rast kao i tražene jom. Uspeo je da se izbori da nje- proizvode. Glavna prepreka većem gova inicijativa dobije državnu po- rastu, profitabilnosti, i konkurendršku kroz Nacionalni investicioni tnosti ležala je u skromnim kapaplan, što mu je omogućilo da osta- citetima koji nisu mogli da isprane u kopaoničkoj regiji. „Radi se o te tražnju. Otvaranje nove fabrike ekološki očuvanom regionu gde obezbediće da do kraja godine kaje dostupno i šumsko voće i kva- paciteti prerade sa 2,8 hiljada tolitetno gajeno povrće“, objašnja- na dostignu 6 hiljada tona, dok je va svoju odluku da se bori da fa- maksimalan kapacitet čitavih 10 hibriku smesti tamo gde mu infra- ljada tona“.

14

Preduzetnik godine 2012.

To znači i optimizaciju poslovanja. „Do sada sam se vodio maksimom da „Foodland“ mora sa obe noge da stoji u Srbiji da bi mogao da dodatno pojača prisustvo na stranim tržištima. Naša pozicija lidera u segmentu zdrave hrane u Srbiji je osigurana, pa se sada okrećemo vodećim svetskim tržištima. Jedan od najznačajnijih koraka koje smo napravili u 2012. je ulazak „Bakine tajne“ na rafove Woolworths u Australiji. Danas naši proizvodi stižu do 25 zemalja sveta, od Sjedinjenih Država i Kanade preko Britanije i Francuske do Japana i Hong Konga“, kaže Vaso Lekić. Što se konkurencije tiče, smatra da „Foodland“ svoju tržišnu nišu kod kuće suvereno brani specifičnim receptima i neupitnim kvalitetom. Udeo na tržištu džemova je čak 80% dok su kod pekmeza, ajvara i sokova neki od konkurenata „Nektar“, „Podravka“ i „Pionir“. U planu je, takođe, da se brend “Terra Organica” sledeće godine transformiše u “Bakina tajna Organic” i tako pojača „Foodlandovu“ lepezu organskih proizvoda. Lekić ima brojne ideje koje tek treba da pretoči u konkretne planove za dalji razvoj. U takve spada i ona da napravi prostor za degustaciju, gde bi zainteresovani mogli da probaju i da po povoljnijim cenama dođu do svih proizvoda iz „Foodlandove“ ponude. Oprezno najavljuje da razmišlja i o proizvodnji dečje hrane. “Ideja je mnogo, ali među njima treba prepoznati pravu, onu koja ima najrealnije šanse da uspe“. Ipak, teško mu je da prihvati činjenicu da ne može da ostvari baš sve što je zamislio. Nikada, međutim, ne odustaje na prvoj prepreci jer veruje da su svi problemi rešivi, ma koliko bili teški. Za to su neophodni upornost, znanje, strpljenje i motivisanost, kao i ljubav prema poslu kojim se čovek bavi. „Motivisan čovek podiže pet puta veći teret. Motivacija je ključni faktor koji razlikuje uspešne od neuspešnih“.


finalista Svet Branka Radovanović i Goran Stevanović, PSTech

Stevanović, koji je još u srednjoj školi napravio softver za upis novih đaka u zamenu za dodatni raspust od dve nedelje, kaže da su u aplikaciji za Android spojili lepo i korisno: „To je deo naše prakse u preduzeću da pored redovnog

posla, neke ideje o kojima razmišljamo stavimo na papir i razvijamo ih kada imamo vremena. U eksperimente uključujemo i studente koji kod nas dolaze na praksu, što je za njih jako dobro iskustvo i priprema za komercijalne projekte. Pošto sam čovek koji se oslanja na činjenice, ne umem da jedrim „na osećaj“, i zato mi je bilo veoma bitno da imam egzaktne podatke. Krenuli smo od parametara koji su bitni u jedrenju, testirali ih u praksi, i napravili besplatnu verziju koju je do sada koristilo oko 15. 000 ljudi iz celog sveta. To nije poslovni uspeh u klasičnom smislu, ali pokazuje kako bez ikakvog ulaganja u marketing možete da dospete u svaki kutak sveta, ako pored ideje imate energiju da je realizujete i plasirate na pravi način“. Branka Radovanović dodaje: „Ovo je bio način da probamo kako to funkcioniše i sada ozbiljno analiziramo mogućnosti kako da to iskustvo ugradimo u razvoj nekih komercijalnih proizvoda.“ Tako zvuči neko ko je u preduzeću zadužen za menadžerisanje, što su u ovoj profesiji najčešće muškarci. Naša sagovornica kaže da se sasvim dobro snašla na „muškoj teritoriji“ - i u Srbiji a i u Francuskoj, gde je jedno vreme radila i odakle se

Branka Radovanović

Goran Stevanović

Svake godine protresemo drvo Šira javnost zna o preduzeću PSTech da dobro posluje i da ima zavidne reference na američkom tržištu, upućeniji da se šire na evropsko i azijsko tržište, a najupućeniji da pripremaju strateški iskorak u poslovanju. Ipak, to nije sve. U preduzeću imaju običaj da svake godine „protresu drvo“ i gaje strast za jedrenjem, iz koje je nastala besplatna aplikacija koja je „oplovila“ ceo svet.

redno svetsko takmičenje, rešeni da osvoje medalju, Branka Radovanović, koja je sa Stevanovićem suvlasnik, ne mora da brine da će sportska strast u preduzeću nadjačati inženjersku. Naprotiv, dokaz da inženjer uvek ostaje inženjer – čak i kada se zabavlja - jeste aplikacija za jedrenje koju su napravili. Ona je vrlo inovativna, jer omogućava neke funkcije na mobilnom telefonu koje ranije nisu postojale, ili su ugrađivane na veoma skupe uređaje.

S

oftverska kompanija PSTech ove godine je, mimo poslovnog plana, osvojila titulu državnog prvaka u jedrenju. Kako? Tako što je jedan od suvlasnika, Goran Stevanović, nakon što se jedrenjem bavio iz hobija, rešio da se sa svojim kolegom prijavi za državno prvenstvo. Nakon trijumfa na nacionalnom nivou, u svetu su osvojili četvrto mesto u svojoj kategoriji. Iako već treniraju za na-

Preduzetnik godine 2012.

15


vratila zbog uverenja da je pojedinac najodgovorniji za svoj poslovni uspeh ili neuspeh, te da se može dobro poslovati i iz Srbije i pružiti šansa mladim ljudima da ostanu u svojoj zemlji.

U susret Evropi i Aziji Danas PSTech broji više od 200 zaposlenih čiji je posao razvoj softvera, „outsourcing“ za strane partnere, isporuka poslovnih rešenja na bazi komercijalnih „open source“ softvera i prodaja licenci za softver razvijen unutar PSTech-a. To im je prošle godine obezbedilo prihode koji su premašili pet miliona evra i rast prodaje od oko 35% godišnje. „Outsourcing“ donosi najveći prihod kompaniji, pa se iz tih sredstava finansira razvoj poslovnih rešenja za domaće tržište, koja zahtevaju prilagođavanje potrebama korisnika. U istraživanje i razvoj, kao i obrazovanje zaposlenih, preduzeće reinvestira oko 10% dobiti u svakoj godini. PSTech se finansira iz sopstvenih izvora, a Evropska banka za obnovu i razvoj ih je podržala kroz projekat ''Kako od inženjera napraviti menadžera''. PSTech posluje u saradnji sa kompanijama kao što su Cisco, Adobe, Sony Mobile Communications, Plantronics. Kao poseban uspeh ističu rešenje „SugarCRM Connector for Cisco IP Telephony“, čije licence od ove godine prodaju klijentima širom sveta. Devetogodišnje partnerstvo sa „Ciscom“ donelo im je brojne reference, jer kako kažu, „kada potencijalni klijenti čuju sa kim radimo, odmah nas drugačije gledaju“. Takođe, s obzirom da je za multinacionalne kompanije karakteristična fluktuacija kadrova, „oni koji odu na menadžerske pozicije u neke druge kompanije zaključuju sa nama posao jer znaju šta će dobiti“. Od partnera u „Ciscu“ su naučili i koliko je korisno da se svake godine menja organizaciona šema u preduzeću. „To je odličan način da se u jednoj ova-

16

Preduzetnik godine 2012.

ko dinamičnoj industriji prilagodi- Odluka o zaokretu te promenama“, objašnjava Goran Naša sagovornica ističe da su se Stevanović. „Imali smo situacije da u preduzeću opredelili za sporinam se neki ugovori toliko proši- ji ali sigurniji rast, što se u aktuelre da nam poremete organizaciju i nim okolnostima velikih potresa shvatili smo da moramo da napra- na globalnom i na domaćem trživimo neke izmene. Kroz saradnju štu pokazalo kao ispravna odlusa „Ciscom“ smo uvideli da je to ka. Sa druge strane, malo predupotpuno normalno u IT industri- zeće, a pogotovo iz manje razvijeji, gde se timovi stalno prilagođa- nih zemalja kao što je Srbija, movaju zahtevima posla. Pregrupišete ra neprestano da „grize za posao“ timove i idete dalje. Naš konsultant kako bi obezbedilo stabilne prihoiz Holandije je to opisivao ovako: de, često i da pristaje na rokove koprotresete drvo, ptice polete i sa- ji su izuzetno kratki. Borba za svamo se vrate na druge grane i drvo kog klijenta maksimalno angažuje nastavlja da se razvija. U industrija- resurse i ne ostavlja mnogo prostoma koje su kreativne, promena po- ra za ambiciozniji razvoj nekih posla u organizaciji je veoma bitna slovnih segmenata, kao što je mari za profesionalni razvoj. Ovo nije keting na globalnom tržištu. To je delatnost u kojoj se radi kao na tra- bio i razlog što proizvod za autoci, niti sme tako da se radi jer u tom matsko testiranje softvera, koji je slučaju se ubija i kreativnost i moti- PSTech proizveo kao jedinstven u vacija zaposlenih. A razlika između Srbiji, nije odgovarajuće plasiran motivisanog i nemotivisanog čo- i u svetu. „Tokom jednog projekveka može da bude ne 20%, nego ta sa „Ciscom“ uočili smo da im ta300% u učinku.“ kav alat nedostaje, razvili smo ga Uhodani poslovi sa atraktiv- i oni su ga prihvatili“, kaže Goran nim partnerom obezbeđuju i re- Stevanović. „Iako na domaćem tržidovnost prihoda, dodaje Branka štu ima malo klijenata koji po svoRadovanović, ali su u preduzeću joj veličini i organizaciji imaju poodavno svesni da nezavisno poslo- trebu za takvim alatom, uspeli smo vanje i dalji razvoj zahtevaju stal- da pokrijemo troškove razvoja i da no nove partnere i nova tržišta. nešto zaradimo. Bilo nam je jasno „Upravo smo ovih dana revidirali da naše rešenje može dobro da razvojnu strategiju za sledeću i za prođe i na globalnom tržištu, ali to narednih pet godina. Cilj nam je da je zahtevalo velika ulaganja u marse bolje pozicioniramo na evrop- keting, prodajnu mrežu, pronalaskom tržištu, gde najduže sarađuje- ženje partnera, što je u tom trenutmo sa jednom nemačkom firmom, ku za nas bio prevelik zalogaj. A u ali i na drugim tržištima - pre me- ovom poslu, ako ne reagujete odsec dana smo dobili klijenta u Aziji, mah, konkurencija će to učiniti već a zainteresovani smo i za Bliski sutra“. Istok, gde takođe imamo kontakZato su u preduzeću angažovali te. Nama je donekle lakše da do- dodatne stručnjake za marketing, a u bijamo poslove na američkom tr- planu je i otvaranje predstavništava i žištu, jer tu već imamo i referen- zapošljavanje inženjera koji bi direkce i poznanstva. To je istovremeno tno uspostavljali saradnju sa klijentišansa da nas te kompanije prepo- ma. Stevanović najavljuje i potpuno ruče za poslove koje rade u Evropi. novi strateški iskorak u poslovanju: Upravo po tom principu od pre „Sada razmišljamo da ako hoćemo mesec dana imamo novog klijen- da investiramo u nešto novo, onda ta u Švedskoj. Očekujemo da ćemo moramo da idemo do kraja i upravo uspeti da se dokažemo u tom poslu smo krenuli u jedan takav projekat, i dobiti nove reference za evrop- u zajednički proizvod sa partnerima sko tržište“. iz Silikonske doline“.


Svet finalista Milovan Kocić, „YUMIS“

Uvek imam rezervni položaj

Kada bi domaći poslovni ambijent mogao da se prodaje u obliku instant supe, imao bi neponovljiv ukus. Kao da ste progutali koncentrat svih mogućih rizika, koji vas dugoročno drži budnim i danju i noću. Milovan Kocić, vlasnik niškog „Yumisa“, najvećeg domaćeg proizvođača supa, pudinga, začina i drugih praškastih proizvoda, odavno je naučio da živi sa tim srpskim začinom.

P

očetkom jeseni, zbog kretanja kursa i nestabilnosti cena ambalaža je poskupela 30%. To značajno remeti poslovanje i kalkulacije na osnovu kojih je planirana proizvodnja u niš-

koj fabrici „Yumis“. Vlasnik fabrike, Milovan Kocić, takvu situaciju doživljava kao samo još jednu u nizu ovdašnjih „specifičnosti“ sa kojima se suočava još od 1991. godine, kada se kompanija bavila uvozom i izvozom sirovina za prehrambenu industriju, da bi se pet godina kasnije transformisala u proizvođača, plasirajući na tržište svoj prvi proizvod - supe u kesici.

je u višku radnika, nego u manjku posla. To važi za moju, ali mislim da bi trebalo da važi i za druge fabrike kao i za državu. Disperzija rizika je pitanje asortimana. Na tržištu se brzo menjaju navike potrošača, menjaju se navike ishrane, ritma života, rada. Pojedine grupe proizvoda nemaju dovoljnu tražnju, i, ako već niste u hodu pripremili zamene brzo ćete ispasti iz igre. Zato ću radije imati višak proizvoda u ponuMilovan Kocić se protiv udruže- di i radnika da obezbede snabdene globalne i domaće krize bori vanje, nego da dođem u situaciju tako što ne smanjuje ni asortiman da ne mogu da odgovorim potrea ni broj zaposlenih. Ukratko, pri- bama tržišta. U ovakvim vremenimenjuje potpuno suprotne mere u ma treba uvek imati rezervni poodnosu na one za kojima su mno- ložaj.“ gi posegli - od svetskih giganata do vlasnika malih komšijskih rad- Uskoro i kolači nji. Naš sagovornik, međutim, kaže U skladu sa takvom filozofijom da je to jedini način da opstane na „Yumis“ priprema i potpuno novi specifičnom tržištu kakvo je naše: proizvodni program: kolače, biskvi„Naglo i grubo smanjenje broja rad- te, čajno pecivo, punjeni keks koje nika nikome nije donelo ništa do- će proizvoditi u svojim pogonima. bro. Moj princip je da problem ni- „Višak radnika koji sam pominjao Preduzetnik godine 2012.

17


preusmerio sam u proizvodnju cepture i kvalitetom ulaznih sirovikonditorskog programa pod našim na. Uspeh „Yumisa“ leži i u odnosu brendom“, objašnjava Kocić koji je kvaliteta i cene“. Ali, da bi kupac došao u priliku optimista u pogledu izvoznih prilika za taj program, toliko da se već da prepozna takve prednosti veopita da li će postojeći kapaciteti bi- ma je važno da proizvod bude vidti dovoljni. Proizvodi „Yumisa“ do- ljiv na rafovima, posebno u velikim stupni su u svim državama biv- trgovinskim lancima. „Godinama še Jugoslavije, zatim u Švajcarskoj, nisam imao uspeha u Beogradu i Nemačkoj, Švedskoj pa čak i u Novom Sadu, pa čak ni u Nišu, jer Sjedinjenim Državama. Najnovije se, zbog uslova koje su diktirali trtržište na koje su se probili je ita- govinski lanci, jako teško dolazilo lijansko, a uskoro kreću prve koli- do mesta na polici“, priča naš sačine i za rusko tržište. „Stalno širi- govornik. „Sa druge strane, u pomo proizvodni program, unapre- četku su i sami potrošači bili skepđujemo postojeće brendove, radi- tični prema proizvodima koji nisu mo na redizajnu ambalaže i kvalite- brendirani. Sa dolaskom krize, ljutu proizvoda, imamo sopstvenu la- di su počeli lakše da se odlučuju boratoriju i funkcionišemo kao je- da probaju nešto novo a cenovno dan sistem. Zato beležimo stalan povoljnije. Kupac, međutim, proba rast obima proizvodnje, prometa i jednom i ako mu ne odgovara kvazaposlenosti od 20 do 30% godiš- litet, ako ukus nije pravi, taj proinje“. Jedna od inovativnih ideja je zvod više neće kupovati. Zato je za i da na tržište plasiraju „zdravu su- nas najvažniji pokazatelj da nam se pu“ – bez glutena i glutaminata, sa kupci vraćaju. I upravo zbog tog dodatkom vitamina. Sa razvojem se kvaliteta, koji je istovremeno dopočelo ove godine, ali je projekat stupan, u krizi raste potrošnja natrenutno usporen, pre svega zbog ših proizvoda.“ To je i ključni razlog što ovo niško preduzeće usvisoke cene testenine bez glutena. „Yumis“ je prva kompanija iz bran- pešno parira konkurenciji, među še koja je 2005. uvela HACCP stan- kojom Kocić kao glavne takmace dard i koja poseduje IFS standard vidi „Centroproizvod“, „Podravku“ kontrole bezbednosti hrane. Ima i „Maggi“. Uspešno i brzo prilagođavanje 240 zaposlenih, prihod je u 2011. bio 8.5 miliona evra, a ove godi- ne trpi improvizaciju, ističe naš sane očekuju rast od 20 %. Svake go- govornik, naprotiv: ono zahteva dine za obnovu mašina, nove bren- efikasnu organizaciju i jasan plan dove i promenu ambalaže izdva- na kraći i duži rok. Godišnja straja se do 300 hiljada evra. Poseduje tegija preduzeća obuhvata planomodernu opremu za proizvodnju ve prodaje i marketinga, „jer ti sei pakovanje praškaste robe, a supe gmenti u Srbiji ne mogu da se plapravi po sopstvenoj recepturi od niraju na duži rok“. Istovremeno, početka do kraja. Njihova prepo- „Yumis“ je usvojio razvojnu strateznatljivost je i u pikantnijim začini- giju do 2015. godine, u kojoj su dema, karakterističnim za nišku kuhi- finisani ciljana tržišna pozicija, dunju. Kako bi išli u korak sa konku- goročna ulaganja u mašine i oprerencijom, u laboratoriji ispituju nji- mu kao i primena koncepta enerhove proizvode, dok konkurenci- getske efikasnosti. Ono što teško ja to isto radi sa „Yumisovim“ asor- može da se stavi pod kontrolu je timanom. Pa u čemu su onda ra- činjenica da, usled permanentnih zlike, koje presuđuju kod kupaca? teškoća na domaćem tržištu, „dve „Tajna uspeha danas više ne leži u decenije preduzetništva u Srbiji tehnologiji, pošto je ona poznata i potroši energije koliko pet decenidostupna svima. Do kvaliteta pro- ja istog posla u Nemačkoj i drugim izvoda dolazi se poštovanjem re- uređenim zemljama“.

18

Preduzetnik godine 2012.

Glavna infrastruktura su ljudi Milovan Kocić kaže da može da se bori sa nestabilnim kursom dinara, oštrom konkurencijom iz regiona i Evrope, čak mu odgovara industrija u kojoj profit dolazi na kašičicu („moja je odluka da živim od proizvodnje“), ali najteže prevazilazi prepreku koju smatra ključnom – nejednakost u šansama sa firmama koje posluju u Beogradu ili Novom Sadu. Daleko od očiju, daleko od srca, problem je sa kojim se svakodnevno suočava zbog činjenice da su sve institucije u kojima se donose ključne odluke – od državne administracije i nadležnih službi, do centrala trgovinskih lanaca i finansijskih institucija skoncentrisane na jednom mestu. „To što smo daleko od Beograda ili Novog Sada veoma nam otežava komunikaciju sa potencijalnim partnerima. Mnogo pitanja rešava se na ličnom nivou, preko poznanstva i preporuke, za mnoge procese i odluke neophodno je lobiranje, a to se sve dešava u dva najveća gradska centra. Svaka odluka – od toga da li će se naš proizvod naći u rafovima nekog trgovinskog lanca do toga da li će nam biti odobren kredit, zavisi od ocene nekoga ko se nalazi u Beogradu“. A ni to nije najveći problem, ističe Kocić. „Sešću u kola i doći ću u Beograd, kao što i činim. Međutim, iz Beograda ne mogu da vratim stručnjake, koji su već otišli i neprestano odlaze. U Nišu je sve manje kvalitetnih ekonomista, pravnika, inženjera, sve teže možete da nađete kvalitetnog menadžera, jer svi oni žele da grade karijeru tamo gde smatraju da za to imaju bolje uslove. Ako ne mogu da angažujem stručnjake, neću uskoro biti konkurentan. Na nivou države često se priča da bi izgradnja infrastrukture trebalo da pomogne razvoj svih delova Srbije. Imam utisak da se u tim pričama ne shvata ono najvažnije, a što zna svaki ozbiljan preduzetnik – glavna infrastruktura su ljudi“.


brzorastući Preduzetnik godine 2012. Svet Branko Milutinović, „Nordeus“

bilnoj i veoma dinamičnoj branši kao što su „Rovio“ (autori „AngryBirds“), „Zynga“ (autori maltene svih igrica koje ste pokrenuli ili odbili da pokrenete na svom Facebook profilu) ili „Playdom“ (ogranak moćne kompanije „Disney“). Zahvaljujući inovativnom pristupu i karakteristikama igrice koja ih je lansirala u orbitu proizvodnje igara za društvene mrenadžmenta fudbalskog tima „Top že, „Nordeus“ može da se pohvali eleven“. Duže od dve godine to da su mu najvažniji partneri „Faje jedna od najpopularnijih onli- cebook“, „Google“ i „Apple“. ne sportskih igara na svetu, sa viPripreme za osnivanje „Nordeusa“ še od 7 miliona korisnika na me- počele su sa pojavljivanjem prsečnom nivou i sa 2 i po milio- ve generacije iPhone-a i naglim na svakodnevnih korisnika na Fa- rastom Facebooka tokom 2008. cebooku. To znači da se „Norde- Osnivači Nordeusa su 2009. naus“ na top listama baškari pored pustili Microsoft razvojni centar u takvih imena u mladoj, profita- Kopenhagenu, spakovali kofere za

Preduzetnički nerv ljubitelja igrica

Za kompaniju koja živi od igara na socijalnim mrežama i mobilnim platformama ne postoji miran radni dan. Opipava se puls industrije koja vredi milijarde dolara na globalnom nivou i predviđaju želje stotina miliona potencijalnih igrača različitih kultura, jezika i navika. Konkurencija je bespoštedna, pa je čest slučaj da slava i zarada na ovom tržištu zgasnu već nakon pola godine. Sve to je pregrmeo „Nordeus“ iz Beograda, kome su danas najvažniji partneri kompanije „Facebook“, „Google“ i „Apple“.

„N

ordeus“ je, za početak, demantovao pravilo da brzi uspeh u industriji igranja na društvenim mrežama obično znači i brzi pad. Proizvod sa kojim „Nordeusov“ tim mladih ljudi pomera granice u industriji igranja na društvenim mrežama je simulacija mePreduzetnik godine 2012.

19


povratak u Srbiju i rešili da se bace na proizvodnju igrica. U narednih godinu i po dana radili su i po 16 sati dnevno kako bi napravili „Top eleven“. Zahvaljujući tolikom ulaganju i odricanju, „Nordeus“ danas nije vlasnik samo jedne od najpopularnijih sportskih igara na svetu već i cross-platform gaming koncepta na kome ona počiva.

Kontrola nad eksplozijom Branko Milutinović kaže da mu je u osmišljavanju i sprovođenju u delo tog projekta proradio nerv ljubitelja igrica koliko i porodična preduzetnička žica: „Ne možete nekoga naterati da se igra, morate učiniti da to sam želi. A onda mu ponuditi da za to i plati. Cross-platform gaming koncept je nastao kao odgovor na potrebe korisnika da mogu da igraju igre kad god požele, na bilo kom uređaju kome imaju pristup u tom trenutku. Upravo takva ideja – da se poveća nivo interakcije korisnika sa proizvodom, proizvela je i finansijske rezultate. Kada je reč o tehnološkom nivou proizvoda, o njegovom kvalitetu svedoči i činjenica da smo i dalje među retkima u svetu sa takvim rešenjem koje je, iako prvo, i dalje najbolje u industriji.“ „Nordeusov“ tim je svoj recept za opstanak i rast dokazao i finansijskim pokazateljima. U 2010. godišnji prihod preduzeća bio je 41,2 miliona dinara da bi u 2011. skočio na 690,7 miliona, od čega je 330 miliona ili 48% bio profit. Još značajnije je da je u istom periodu preduzeće sa petoro zaposlenih svoj tim uvećalo 33 novih radnika, dok je u 2012. broj zaposlenih došao do 80. Ovakav rast zaposlenosti, u vremenu teške ekonomske krize, retko se beleži i u najrazvijenijim zemljama, a kamo li u Srbiji. U preduzeću su svesni i rizika eksplozivnog rasta, posebno u industriji koju karakterišu „zvezde padalice“ čija slava je trajala pola godine i zauvek se ugasila. Zato naš sagovornik naglašava da je „Nordeusov“ brzi rast vrlo kon-

20

Preduzetnik godine 2012.

trolisan i da su stabilnost preduze- kompanijom Bwin.party, globalnim ća i procesa koji se u njemu odvija- liderom u sektoru online sportskog ju od suštinske važnosti. „Strategija klađenja. Zajednički cilj je da osmiNordeusa je od početka zasnova- sle i razviju aplikaciju za klađenje na na dugoročnim planovima i sva- na društvenim mrežama i tako zauzki potez koji smo povukli je bio ka mu najbolje pozicije na tom tržištu cilju koji je godinama ispred nas. U u budućnosti. Takođe, u toku je rapočetku smo investirali mnogo vi- zvoj novih igara koje će, obećavaju, še nego neki od konkurenata ka- biti još naprednije od „Top Eleven“. ko bismo napravili tehničku platforNajteži zadatak u branši kakva je mu i procese koji mogu da se nado- proizvodnja igrica za korisnike sograđuju i ponovo koriste, a koje je cijalnih mreža je održavanje konteško kopirati. „Nordeus“ je, takođe, kurentnosti. „Onoga ko stane ostaizuzetno agilna organizacija, spo- li prestignu“ – glasi još jedno pravisobna da prepozna i da se prilago- lo industrije koje „Nordeus“ poštudi trendovima budućnosti. Pioniri je tako što stalno poboljšava ponusmo mnogih koncepata u proizvod- du. Zato za igricu „Top eleven“ svanji igara za društvene mreže, a naj- ke dve nedelje prave nove dodatke bolji primer agilnosti bi mogla biti ili poboljšanja. Slične devize drže se činjenica da smo među retkima ko- i u svojoj poslovnoj politici. Vizija ji su uspešno izveli tranziciju sa web „Nordeusa“ je da postane jedan od platformi na pametne telefone, koji najjačih igrača na polju igara za mosu danas važno tržište za nas. Puno derne platforme, a potom da prerakompanija to nije uspelo da uradi i ste u kompaniju koja diktira tempo zato – više ne postoje.“ celoj industriji u pogledu proizvoda koje lansiraju. Takve ciljeve, naglašava Branko Milutinović, mogu Svetski stručnjaci za da dostignu samo uz najbolje kadro„unutrašnju upotrebu“ ve. Zato su spremni da ponude i najPre nego što se našao na top bolje uslove za rad, uključujući i filistama najpopularnijih igrica na nansijske, sa idejom da perspektivFacebooku, Apple Store i Google ni mladi stručnjaci ne moraju posle Play, „Nordeus“ je morao da se očeli- završenog fakulteta da željeni posao či na najteži mogući način. Unapred traže isključivo u inostranstvu. Naš im je bilo poznato da sportske igri- sagovornik ne zaboravlja da je svoj ce dominiraju ponudom kao i da put i karijeru započeo u Danskoj i se njih 90% vrti oko fudbala. Ali, Microsoftu, ali želi da „Nordeus“ bunisu mogli da znaju da će sličnu de firma zbog koje mladi ostaju ili se igricu dva meseca pre njih izbaci- vraćaju u Srbiju. “Nordeus proizvodi ti „Diznijev“ ogranak „Playdom“, ili eksperte na svetskom nivou za „inda će samo dva dana pre objav- ternu upotrebu“. Naši ciljevi, način i ljivanja i „Electronic Arts“ uskočiti uslovi rada su takvi da za sada niko sa svojom „FIFA Superstars“ igrom. nije napustio kompaniju svojevoljDomaći favorit „Top eleven“ ne sa- no, niti očekujemo da će se to demo da je preživeo ovu probu i poka- siti. Sa druge strane, nema nikakve zao se otpornim na globalnu kon- sumnje da bi bilo ko iz “Nordeusa” kurenciju, nego je i novembar za na- mogao da radi u vodećim svetskim ma ispratio na prvom mestu među kompanijama. Ali to ne čine, što je sportskim igricama na Facebooku. dokaz da naša „inverzna“ poslovna Uspeh „Top eleven“, međutim, ne filozofija uspeva – vraćamo stručnjaznači da u „Nordeusu“ sede skršte- ke iz inostranstva i zadržavamo najnih ruku, planirajući da se penzioni- talentovanije mlade ljude u Srbiji jer šu pre nego što načnu tridesete, na- imaju priliku da u svojoj zemlji budu pominje Milutinović. U septembru profesionalno zadovoljni jednako ili je sklopljen partnerski ugovor sa više nego da su emigrirali.”


inovativni Preduzetnik godine 2012. Svet Sava Marinković, TeleSkin

Proizvod sa mnogo pasoša

U Srbiji u kojoj je sve skromno – od tržišta, preko poslovnih prilika do međusobnog poverenja - spajanjem domaćih stručnjaka sa timovima iz Sjedinjenih Država, Kanade, Indije i Kine napravljen je jedinstven inovativni proizvod za rano otkrivanje melanoma kože, koji je već ušao u komercijalnu upotrebu u SAD i Indiji, a uskoro će biti plasiran i na tržištu Centralne Amerike

P

oduhvati su kao putovanja. Ako želite da neka vaša ideja uspe u svetu koji se neprestano menja, onda morate da je delite sa drugima, da ih učinite „saučesnicima“ koji će, zauzvrat, sa vama podeliti svoja znanja i pružiti podršku da ideju realizujete. Ako svoju ideju štitite kao tvrđavu, ona neće moći da se razvija, ostaće začaurena i besplodna. Sa ovakvom životnom i poslovnom filozofijom Sava Marinković je došao iz Sjedinjenih Država, gde je navikao da ideje putuju, u Srbiju gde je morao da se suoči sa činjenicom da se one nerado poveravaju, i na razmeđi ove dve veoma različite kulture uspeo u jedinstvenom poduhva-

tu. Poduhvat je zaveden pod zva- je dug put. Ideja je začeta kada ničnim imenom BEST (Basic Exa- je Marinković prilikom privatne posete Srbiji upoznao profesora mination of Skin Tumor). Mašinskog fakulteta Đuru Korugu i hirurga dr Jadrana Bandića. Oni su mu predstavili istraživanja u kojima su razvili metodologiju za ranu dijagnostiku melanoma, najnovije analize i trendove u oboljenjima i zaštiti kože, i ukazali na komercijalni potencijal ove naučne oblasti na svetskom tržištu. Marinković, koji je po završetku „Harvard Business School“ sticao preduzetničko iskustvo u zajedničkim projektima sa studentima MIT („Massachusetts Institute of Technology“) i radio za svetskog giganta „GE Healthcare“ u Parizu kao direktor sektora za nanotehnologije za Evropu i Aziju, prepoznao je mogućnost da se znanje domaćih naučnika pretoči u komercijalni proizvod. U partnerstvu sa njima osnovao je firmu „TeleSkin“, čija je osnovna delatnost razvoj jednostavnih hardverskih i Umrežavanje znanja Od ideje o inovativnom proi- softverskih rešenja namenjenih lezvodu do svetskog tržišta pređen karima kao pomoćno sredstvo u

Reč je o inovativnom uređaju za rano utvrđivanje melanoma kože, koji je pravljen i testiran u nekoliko faza. Ovo tehnološko rešenje, čija je preciznost premašila 99%, „trenutno je u završnoj fazi dobijanja CE znaka“, objašnjava Marinković, „a serijska proizvodnja je planirana u narednoj godini. Imamo nekoliko sistema, koji su još uvek pod internom evaluacijom u različitim klinikama u Srbiji i Bosni i kao deo projekta Ministarstva za nauku. U Sjedinjenim Državama je komercijalizovana verzija koja meri ključne karakteristike stanja kože, kao što su vlaga, masnoća, crvenilo, pigmentacija, uređaj je plasiran i na tržište Indije, a uskoro će biti pušten u prodaju i u Centralnoj Americi“.

Preduzetnik godine 2012.

21


boljem postavljanju dijagnoza me- plje, zatim u stomatologiji, indulanoma, kancera kože i biofizičkog striji, kontroli kvaliteta hrane, vostanja kože pri neinvazivnim me- de... To je, zapravo, početak primene „biomedical imaging koncepta“, todama. Uređaj je razvijan oko tri godine, a to je oblast u kojoj bih želeo da „s obzirom da je u pitanju složen si- kompanija bude jaka. Reč je o upostem elektronike, analitičkih senzo- trebi svetla i drugih talasnih dužira, algoritamske obrade i softvera, na u cilju analize bioloških materišto zahteva dodatno testiranje, pro- jala, poput vaše kože i slojeva unutotipove, proizvodnju i otklanjanje tar kože. Mi koristimo različite talaproblema. U Americi se taj proces sne dužine svetlosti da bi razumeodvija mnogo brže, zbog daleko li strukture tkiva u koži i analizirali veće dostupnosti delova i proizvo- karakteristike koje bi inače trebalo đača nego što je to slučaj u Srbiji, da budu uklonjene ili biopsirane“. ali smo dali sve od sebe spajajući timove iz Srbije, Sjedinjenih Država, Kako nadmašiti konkurenciju Kanade, Indije i Kine u cilju postiUporedo sa razvojem rešenja, zanja najbržeg i najjeftinijeg proce- Marinković je tražio investitore. S sa sa najvišim kvalitetom“, kaže naš obzirom da je reč o rizičnim ulagasagovornik i dodaje: „Takođe smo njima u potpuno nov proizvod reuradili do sada najveću studiju o putacija stečena u SAD mu je otvomelanomima kože u Srbiji, u sarad- rila vrata za početna ulaganja, koja nji sa Ministarstvom nauke, kojom su u Srbiji za ovakve projekte tešje obuhvaćeno više od sedam hilja- ko dostupna. Sa druge strane, istida pacijenata. Sproveli smo i pilot če da bi pokretanje „imaging“ sisteprojekte tele-dijagonostičke mre- ma u Sjedinjenim Državama koštaže pacijenata u saradnji sa sedam lo najmanje dvostruko skuplje neklinika u Srbiji. Od ovih projekata go u Srbiji. Tokom razvoja projekkoristi su imali pacijenti ali i leka- ta, menjao se i način pribavljanja ri koji su stekli dragoceno iskustvo, finansijskih sredstava. „Počeli smo kao i mogućnost da koriste najveću sa našim sopstvenim pojedinačnim prednost ovog sistema – da ukoliko investicijama, zatim sa ulaganjima u nekom konkretnom slučaju nisu „biznis anđela“, a potom smo ussigurni u dijagnozu, mogu da pro- peli da zainteresujemo veće ulagaslede podatke u „TeleSkin“ i dobiju če. Sada, kada imamo proizvod kobrz odgovor.“ ji je obezbedio početnu održivost, Jedna od najvećih tehnoloških u mogućnosti smo da pribavimo fiinovacija koju je TeleSkin razvio je nansijska sredstva od dodatnih ininterakcija svetla i kože, što omogu- vestitora sa različitim profilima rizićava lekarima da prave opto-ma- ka, uključujući i tradicionalne načignetni zapis kože. Na osnovu njega ne finansiranja kao što su bankarse analiziraju karakteristike kože i ski krediti.“ šta joj je potrebno. „Pored toga što Naš sagovornik ističe da mu je ovu tehnologiju primenjujemo u najveća želja da svaki lekar opšte dermatologiji – kožne lezije, kance- prakse, na svakoj klinici u Srbiji buri kože, melanomi – u zdravstvenim de u mogućnosti da koristi ovu tehustanovama u Beogradu, Leskovcu, nologiju u dijagnostici. Ali, da bi Loznici, Novom Sadu i Pančevu, u se pribavila nova ulaganja za dalje okviru projekta sa Ministarstvom usavršavanje proizvoda i obezbeza nauku i u saradnji sa Mašinskim, dila njegova ekonomičnost i za doMedicinskim i Stomatološkim fa- maću upotrebu, „neophodno je da kultetom iz Beograda razvijamo se fokusiramo na mnogo veća trnjenu primenu u ranoj dijagnosti- žišta. Za uspeh u ovom poslu nije ci kancera grlića materice, kance- dovoljno da napravite dobar proira debelog creva, kancera usne du- zvod, već da uporedo sa njegovim

22

Preduzetnik godine 2012.

razvojem razmišljate šta žele kupci u Nemačkoj, na primer, ili Italiji, Turskoj... Proizvodnja mora da se prilagodi specifičnostima svakog pojedinačnog tržišta, jer svaka zemlja ima svoju kulturu, pa time i posebne zahteve“. A mnoge od njih i kompanije koje konkurišu u ovoj oblasti, gde „gužva“ postaje sve veća, jer se neprestano pojavljuju novi igrači. Za „TeleSkin“ je u tom pogledu najveći dosadašnji uspeh što su nadmašili tako jaku kompaniju kao što je „Philips“, koja je pokušala da razvije sličnu tehnologiju i – odustala. „Naravno, postoje mnoga mala i velika preduzeća koja se bave analizom kože, i zato, i pored dobre trenutne pozicije, uvek imamo na umu da moramo da budemo još konkurentniji“. Za takav cilj ključna prednost domaćeg okruženja je u izuzetnim talentima, kreativnosti i mogućnostima saradnje sa univerzitetima. „Kreativni potencijal ove zemlje me je i naveo da ovde osnujem firmu“, ističe Marinković, koji je ipak svestan da će sa širenjem posla biti sve teže naći one najkvalitetnije. Takođe, morao je da se nauči strpljenju sa domaćom administracijom. „Procedure koje se preko noći završavaju u Americi, traju tri nedelje u Srbiji. Ako Srbija želi da bude konkurentna na svetskom tržištu, i sposobna da stvara i proizvodi nove tehnologije, mora da izmeni mnoge propise i eliminiše mnogo administrativnih formalnosti. Trenutno stanje je veoma skupo i troši vreme, kako preduzetnicima tako i državi, posebno kada su u pitanju carinske procedure. Zakoni bi trebalo da budu povoljni za ljude koji žele da krenu u neki poslovni poduhvat. Ako neko ima ideju, spreman je da uloži novac u njenu realizaciju i da zaposli ljude, onda država treba da mu omogući iste uslove koje uživaju velike firme i javna preduzeća. Jer, bez preduzetničkog potencijala teško možemo da se takmičimo na svetskom tržištu“.


nezavisni Svet žiri Utisci žirija o izboru preduzetnika godine

Oko nas je uspeh koji ne prepoznajemo Mislimo da zato što je Srbija mala praktično sve o njoj znamo, a ovaj konkurs je pokazao da ne znamo. Oko nas su uspešne kompanije koje sistem ne prepoznaje, koje su na margini javnosti – a svaka je prava, poručuju članovi žirija koji su birali najboljeg preduzetnika.

„P

reduzetnik je mnogo više od privrednika, on je oslonac za sve. Svaki istinski preduzetnik je harizmatična ličnost: ima ideju, energiju, zna šta hoće, ima viziju. Ako nemaš viziju ti ne možeš da vodiš ni sebe, ni porodicu, a kamo li firmu.“ Ovako o preduzetnicima govori preduzetnik Dejan Ilić, koji je predsedavao žiriju za izbor najboljeg preduzetnika u Srbiji u organizaciji revizorsko-konsultantske kompanije Ernst & Young. Ilić, koji je i sam proglašen za preduzetnika godine 2005. godine u Nemačkoj, i nosilac je mnogih prestižnih nagrada, taj događaj smatra posebnim: „To ti se desi jednom u životu - da izađeš na binu pred toliko značajnih ličnosti, pred toliko respektabilnih kompanija, da ti ste-

gnu ruku, da ti odaju priznanje, da si tako važan. To se ne zaboravlja i mobiliše te da radiš još više. Svi mi tražimo takvu vrstu potvrde, i to je mnogo vrednije nego dva bonusa godišnje i sama zarada. I zato je toliko važno da se ova akcija promoviše u Srbiji.“ „I da se, zahvaljujući njoj, Srbija vrati na svetsku poslovnu mapu“, dodaje Slavenko Sekulić, izvršni direktor kompanije „Beohemija“, koji podseća da preduzetnici iz drugih zemalja bivše Jugoslavije za sada nisu dobili ovakvu šansu. „Ovo nije još jedna u nizu nagrada koje se dodeljuju u Srbiji. Ona ima međunarodni kredibilitet i vrlo striktne kriterijume. Zato mi je bila posebna čast da budem član žirija i nimalo mi nije bilo lako. Osećao sam izuzetnu odgovornost - bilo nas je malo, i zato je samo jedan glas mogao da bude odlučujući. Kada je više članova žirija, nemate takav pritisak, a u ovom slučaju sam bio svestan da odlučujući može biti baš moj glas.“ Vojin Starčević, vlasnik „Polimark grupe“, smatra da će izuzetno kvalitetan odabir kandidata za učešće u konkursu i način njihove promocije doprineti drugačijoj slici preduzetništva, koja je, ističe „u Srbiji veoma pežorativna i bez obzira o kojoj industriji je reč, za preduzetništvo se uvek vezuju negativne konotacije.“ Slično misli i Gordana Danilović Grković, direktorka Poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta u Beogradu. „Mi kao društvo i dalje brkamo preduzetnike sa preduzimačima, tajkuni-

ma... Ne prepoznajemo koliki je njihov stvarni značaj i doprinos, koliko naš celokupan razvoj zavisi od njih. Svakog od tih ljudi doživljavam kao heroja – napraviti nešto ni iz čega, zaposliti ljude, proizvesti ili napraviti usluge, stvoriti neki sistem koji raste i razvija se – koliko nas je to u stanju? Osim što zapošljava 10, 20 ili 50 ljudi, preduzetnik izdržava isto toliko porodica, stvara uslove da se najmanje još toliko dece školuje i da samim tim imaju bolje startne uslove za građenje sopstvene karijere.“ „Ovo je jedna sjajna akcija, iz koje sam puno naučio, a pre svega da su oko nas uspešni ljudi koje sistem ne prepoznaje i na koje malo ko u našem društvu obraća pažnju kakvu zaslužuju. Uvideo sam koliko preduzetništvo zahteva angažovanja da se reše različiti problemi – od uvozno-izvoznih dozvola do nedostatka kadrova zbog neadekvatnog obrazovnog sistema. Koliko traži energije da se iznese stalan rizik – i kada nisu na poslu, posao im je u mislima“, prepričava svoje iskustvo sa kandidatima Edvard Jakopin, pomoćnik ministra za regionalni razvoj. I Slavenko Sekulić je, iako privrednik, takođe iznenađen kvalitetom kandidata: „Mislimo da je Srbija mala zemlja i da praktično sve znamo o svakoj kompaniji, ali ovaj konkurs je pokazao da ipak ne znamo. Čak i u slučajevima kada su mi preduzeća bila poznata, ispostavilo se da su mi mnoge činjenice o njima bile nepoznate. Pretpostavljam da u Srbiji ima još takvih firmi a koje se Preduzetnik godine 2012.

23


Prof. dr Dejan Ilić, predsednik žirija ove godine nisu prijavile, ali verujem da će nakon ovoga steći samopouzdanje i da će ih naredne godine biti još više.“

Gazde za poštovanje Svi članovi žirija priznaju da su se prilično „preznojili“ jer nije bilo nimalo lako odbrati finaliste, a posebno najboljeg. Nešto lakše su se usaglasili oko dodele specijalnih nagrada za najbrže rastuće i najinovativnije preduzeće, ali je zato glasanje za najuži krug kandidata za glavnu nagradu bilo izuzetno tesno. Toliko, da se u finale umesto predviđenih pet, plasiralo šest preduzeća. Za predsedavajućeg žirija, Dejana Ilića, najvažnija su bila tri kriterijuma. „Prvi su osnovni finansijski pokazatelji – koliko je preduzeće uspešno bez obzira kojoj industriji pripada i kako se ta industrija kotira na tržištu. Drugi kriterijum su potencijali preduzeća da obezbedi stabilno poslovanje i da raste. A treći je lični pečat preduzetnika, da li ima harizmu, jer bez nje nema ni posla, ni poverenja niti bilo čega drugog“. Sa takvim stavom je saglasan i Vojin Starčević, koga su kandidati morali da ubede u sledeće: „Preduzetnik je oso-

24

Preduzetnik godine 2012.

Dejan Ilić je doktor fizičke hemije, naučnik, menadžer i inovator čije ime je utisnuto na više od 600 evropskih i svetskih patenata. Živi u Nemačkoj, poznat je kao „otac“ litijumske mikrobaterije i smart kartice, a u naučno-istraživačkom radu ga trenutno okupira razvoj hemijskih izvora struje za elektromobile. Član je upravnih odbora u više kompanija koje se bave proizvodnjom - poput Varta Batteries ili ARRI grupe, lidera u proizvodnji filmske i televizijske opreme sa kojom je 2009. godine u Holivudu nagrađen priznanjem „Oskar“ za tehnička ostvarenja u filmskoj industriji. Dobitnik je priznanja „Ernst & Young Preduzetnik godine“ za 2005. godinu u Nemačkoj. U ovoj zemlji je takođe bio proglašen za Menadžera godine i Inovatora godine, a u SAD mu je dodeljena nagrada za inovativne proizvode kao i priznanje za životno delo od strane Svetske asocijacije hemičara za pionirski rad na litijumskoj polimer bateriji. U Srbiji podstiče inovacije kroz rad upravnog odbora Fonda za inovacionu delatnost.

ba koja je posebno nadarena, ima inicijativu, pragmatična je, obrazovana, poseduje snagu, harizmu, vidi daleko, ima viziju i gura napred. Sposobna je da formuliše ciljeve u budućnosti i da hrli ka njima.“ Slavenko Sekulić kaže da je u končanoj odluci prevagnula njegova sklonost da pronađe one niše koje su u Srbiji u začetku i u kojima se prepoznaje preduzetnički potencijal za nešto što se u svetu već pokazalo profitabilnim. „Na mene je poseban utisak ostavila činjenica da imamo solidna preduzeća i lidere u oblastima koje nisu svojstvene malim državama, i koje po pravilu osvajaju velike kompanije. Na sreću, i u Srbiji imamo preduzeća koja mogu da budu inovativna, da uđu u sferu koja pripada multinacionalkama, i da se takmiče u oblastima koje su u samom svetskom vrhu. A zahvaljujući ovoj akciji, imao sam čast da upoznam naše ljude koji čak kreiraju neke tendencije, što je za mene bilo posebno ohrabrujuće. Jer ako to možemo, onda i u svemu ostalom imamo šansu da stignemo razvijene.“ Edvard Jakopin deli stavove svojih kolega, ali su na kraju prevagnula dva kriterijuma: „Za mene je bilo odlučujuće kakav je potencijal firme da zaposli nove ljude, a potom kakav preduzetnički model šaljemo u svet – on ne može da bude istovetan modelu iz Skandinavije ili Nemačke. Mi imamo izuzetne pojedince u kreiranju softvera, ali to su ipak pojedinci. Dakle, šta je to brend iz Srbije? Mislim da je to zdrava hrana“. Gordana Danilović Grković priznaje da „koliko god da se trudite da budete objektivni, postoji taj subjektivni deo vezan za ono što radite – jer ako to radite sa uverenjem, onda to uverenje neminovno prenosite svuda. Dakle, ako ovde gde radim promovišem razvoj biznisa u tehnologiji, onda zaista verujem da razvoj konkurentne ekonomije u Srbiji mnogo zavisi od toga, i zato je taj aspekt za me-


nezavisni Svet žiri Gordana Danilović Grković

ne bio veoma važan. Zatim, trudila ju poslu i kako motivišu ljude. Jer, sam se da ispoštujem proizvodnju, preduzetnici su gazde, a kada imakoju je u Srbiji jako teško pokrenu- te gazdu koji sa poverenjem i poti, i još teže te proizvode plasirati štovanjem govori o svojim zaposlenapolju. Takođe, kao jedina žena u nima, onda imate pred sobom čožiriju vodila sam računa o činjenici veka koji u vama budi poverenje i da - koliko god je teško biti predu- poštovanje“. zetnik - biti žena preduzetnik je još teže. I bio mi je važan lični pečat Više sluha za uspešne kandidata – na koji način pristupaMa kako se razlikovali ekonomski uslovi u kojima posluju, svi uspešni preduzetnici imaju zajedničke osobine, tvrdi Dejan Ilić, koji živi i radi u Nemačkoj. „Okruženje sigurno ima uticaj na preduzetnika, ali nemaština kakva je kod nas utiče stimulativnije na razvoj preduzetništva nego sredina koja je razmažena. To je moje viđenje. Onaj ko nije preduzetnik neće uspeti ni u najidealnijoj sredini, jer nema cilj, ideju, energiju, nema šta da ga vodi. Ako sve to imaš, napravićeš prvi

Gospođa Danilović-Grković je direktorka Poslovnotehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta u Beogradu. Poslovno-tehnološki inkubator je uspostavljen u partnerstvu četiri tehnička fakulteta Univerziteta u Beogradu (Građevinski, Mašinski, Elektrotehnički i Tehnološkometalurški), opštine Palilula i Inicijative za demokratsku tranziciju. Cilj Inkubatora je da obezbedi podršku tehnološkim kompanijama u ranoj fazi razvoja kroz pokrivanje dela operativnih troškova, administrativne pomoći kao i poslovno savetovanje. Gospođa Danilović Grković je za program razvoja Poslovnotehnološkog inkubatora dobila nagradu „Biznis dama“ u okviru projekta „Uspešne žene Srbije“, koju dodeljuje Klub privrednih novinara Srbije.

milion uprkos preprekama. Nakon toga moraš da napraviš jaku mrežu kontakata i smisao ovog takmičenja i jeste u tome – da se steknu nove veze za dalji razvoj posla. Mislim da je to posebno važno u Srbiji, gde se na takve stvari gleda potpuno pogrešno. Stvaranje kontakata nije isto što i protekcija, to je nešto na čemu svi rade, posebno Amerikanci. U tom delu Nemac je

dr Edvard Jakopin Edvard A. Jakopin, doktor ekonomskih nauka, pomoćnik je ministra za regionalni razvoj i autor brojnih domaćih i inostranih naučnih radova u oblasti makroekonomije, razvoja preduzetništva (poseduje međunarodnu diplomu instruktora preduzetništva), planiranja i regionalnog razvoja. Radio je kao pomoćnik ministra finansija, a bio je i direktor Republičkog zavoda za razvoj. Član je Izvršnog komiteta Evropske asocijacije institucija za razvojna istraživanja, Predsedništva Saveza ekonomista Srbije i vanredni član Naučnog društva ekonomista Srbije.

Preduzetnik godine 2012.

25


Slavenko Sekulić Gospodin Slavenko Sekulić je izvršni direktor kompanija Beohemija d.o.o. i BeohemijaInhem d.o.o. Takođe je generalni direktor kompanije Hemija-Brixol d.o.o. iz Vršca. Beohemija je jedan od vodećih regionalnih proizvođača deterdženata i kućne hemije.

svakako u prednosti, jer tačno zna gde i kako može da dobije podršku, dok preduzetnik u Srbiji mora da obije stotinu pragova“. Uprkos tome, kandidati za najboljeg preduzetnika u Srbiji „liče na Nemce“ po jednoj veoma bitnoj stvari, smatra Slavenko Sekulić: „Nemačka je i ovoj krizi ostala jaka privreda jer je bila verna realnom proizvodu. Sve firme čiji smo rad analizirali imaju realan proizvod. One proizvode u različitim industrijama, ali to što rade nisu finansijske špekulantske usluge – to je realna ekonomija.“ Sličan stav ima i Vojin Starčević, koji ocenjuje da nema bitne razlike između uspešnih preduzetnika koji se bave tradicionalnim i onih koji proizvode u novim industrijama. „Svaka industrija

26

Preduzetnik godine 2012.

zahteva inovativnost, samo što je u pojedinim delatnostima tehnološki napredak izraženiji, pa to zahteva i brže prilagođavanje. Na primer, to je slučaj u informacionim tehnologijama, gde se tehnologija menja maltene iz dana u dan, za razliku od, recimo, prehrambene industrije, gde se tehnologija menja sporije - što ne znači da su preduzetnici u toj branši manje inovativni.“ Po svojoj viziji, inovativnosti i energiji, preduzeća koja su učestvovala u konkursu neverovatno odskaču od sredine u kojoj posluju, izričit je Edvard Jakopin. „Svi znaju za pet godina unapred u kom segmentu mogu da rastu, šta im je za to potrebno i koliko da rizikuju. I pošto su svi orijentisani na izvoz, oni već imaju plan za nova tržišta“. U prilog ovakvoj oceni, Jakopin navodi rezultate skorašnje analize u Gospodin Vojin Starčević je čijoj izradi je učestvovao, a prema osnivač i vlasnik kompanije kojima ceo privredni rast u Srbiji Polimark, odnosno Polimark predvodi svega 2.500 preduzeća, Grupe. Polimark je jedan od što je manje od 3% ukupnog bronajuspešnijih domaćih brenja preduzeća - a i među njima je dova u Srbiji i zauzima preko tek svako peto iz oblasti industrije. 60% tržišta kečapa, 35% tržišta „To pokazuje da moramo imati vimajoneza i 25% tržišta senfa. še sluha za uspešne, da obezbediPreko 40% proizvodnje izvozi mo podsticajne mere za njihov dase u zemlje regiona. lji razvoj. Mi moramo ići u susret rastu, onome što će ljude zapošljavati u budućnosti. A upravo primeri uspešnih preduzetnika pokazuju da ri puta više kompanija koje vrede ta budućnost nije u masovnoj pro- nego što možete da ih selektujete izvodnji, već da naša komparativna – od sjajnih porodičnih preduzeća prednost može biti u malim serija- do doktora nauka koji se bave proima kvalitetnih proizvoda. To su te zvodnjom i izvoze. To su zaista div„male stvari“ koje zapošljavaju. Ali ni primeri. Ja svaki dan radim sa jedistovremeno moramo da menjamo nim sjajnim potencijalom, koji me obrazovni sistem, jer svi kandidati uvek iznova uverava da nam mosu istakli upravo to – da im je naj- že biti daleko bolje. Ali to su firme veći problem da pronađu kvalitet- koje u inkubatoru počinju od nune kadrove. Mi zaista sebi ne mo- le, čiji rezultati tek predstoje, dok su žemo više da dozvolimo luksuz da ovo kompanije koje mogu da izneuzalud obrazujemo cele generacije su Srbiju. Nijedna od njih nije naroi produkujemo profile koji nikome čito poznata u javnosti – a svaka je prava. Verujem da imamo još najne trebaju“. Za daleko veću sistemsku po- manje toliko dobrih kompanija koje dršku preduzetništvu zalaže se i se ove godine nisu prijavile, što znaGordana Danilović Grković koja za- či da u Srbiji postoji jezgro za daleključuje: „Rad u ovom žiriju nije bio ko kvalitetniji razvoj od onoga koji jednostavan, zato što dobijete četi- beleži domaća statistika“.

Vojin Starčević


generalni sponzor Svet Danijela Milić, Eurobank EFG

Podstrek privatnoj inicijativi

Srbija ima ogroman potencijal za razvoj preduzetništva u mnogim sektorima, a posebno u poljoprivredi, prehrambenoj i tekstilnoj industriji, ali i u novim oblastima kao što su obnovljivi izvori energije. Podrška „Eurobanke“ posebno je usmerena na izvoznike, jer je povećanje izvoza ključno za privredni rast, ističe Danijela Milić, rukovodilac Službe za poslove sa velikim klijentima.

vrsnog predstavnika u konkurenciji najboljih i da će dobitnik glavne nagrade Darko Budeč, osnivač kompanije BUCK, na najbolji način predstaviti svoju zemlju ali i sopstvenu poslovnu viziju“, kaže Danijela Milić, rukovodilac Službe za poslove sa velikim klijentima u Eurobank EFG.

sagovornica, napominjući da je takvo opredeljenje iskazano i kroz niz drugih projekata, poput podrške Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), u organizovanju tradicionalne manifestacije „Izvoznik godine“, i to baš u kategoriji malih i srednjih preduzeća. Još jedan Banka se u ovaj projekat uključi- primer uspešne saradnje sa ovom la kao generalni sponzor „jer je po- vladinom agencijom je organizadrška preduzetništvu jedan od nje- cija skupa „Eurobank EXPO“, na nih strateških ciljeva“, ističe naša kojoj su, pored sistemske podrš-

„I

pored globalizacije i sve veće dominacije multinacionalnih kompanija, nikada ne treba izgubiti iz vida da privredni rast svih zemalja počiva upravo na malim i srednjim preduzećima. Podstrek privatnoj inicijativi i ostvarenju dobrih poslovnih ideja neophodni su za razvoj svih ekonomija, a posebno zemalja u tranziciji kao što je Srbija. Zato je inicijativa ugledne revizorsko-konsultantske kompanije Ernst & Young da i u Srbiji pokrene izbor za preduzetnika godine koji se sprovodi na globalnom nivou - posebno značajna za promociju domaćeg preduzetništva. Sigurni smo da će Srbija imati izPreduzetnik godine 2012.

27


ke države, predstavljena i inovativna finansijska rešenja za kompanije koje izvoze, a u oktobru ove godine Banka je, kao značajan podstrek izvozu organizovala i poslovni forum „Go International – Multilateralna trgovina & regionalna sinergija”, koji je u Beogradu okupio više od 300 kompanija iz šireg regiona centralne i jugoistočne Evrope, uključujući i Rusiju. zz Kako ovakvu orijentaciju Banke prate njeni proizvodi i usluge? Danijela Milić: U ponudi imamo niz proizvoda i usluga specijalno namenjenih izvoznicima, uključujući namensko finansiranje izvoza posredstvom kredita čije su kamatne stope i način isplate prilagođeni potrebama korisnika, i zaštitu od promene kamatnih stopa na devizne kredite. U cilju podrške domaćoj ekonomiji i preduzetnicima, „Eurobanka“ je među prvima u Srbiji ponudila proizvode hedžing i faktoring – namenjene isključivo preduzećima i privrednicima. Hedžing omogućava jasnu kalkulaciju novčanih tokova u budućnosti, odnosno smanjuje neizvesnost i rizik, pa kompanija na osnovu preciznije kalkulacije prihoda i rashoda može i preciznije da odredi cene i projektuje profit. Ova usluga omogućava i naplatu potraživanja pre roka njihovog dospeća, gde se banke javljaju kao kupci potraživanja svojih klijenata, pružajući im priliku da u što kraćem roku dobiju novac koji će moći da koriste u poslovanju, bez obzira što za prodatu robu ili izvršenu uslugu zvanično još uvek nisu plaćeni. zz Koliki je ukupni iznos kredita za mala i srednja preduzeća? D. Milić: Trenutni iznos kredita za MSP i preduzetnike je oko 300 miliona evra, a podršku pružamo i posredstvom drugih usluga, poput izdavanja garancija, faktoringa, lizinga. U strukturi ukupnog portfolia učešće ovog sektora se godišnje uvećava za 7% do 10%.. zz Prilikom odobravanja kredita malom preduzeću kako procenjujete njegov potencijal za rast?

28

Preduzetnik godine 2012.

Danijela Milić: Ukoliko se radi razmatra. Danas imamo situaciju o klijentu koji u svom poslu uspeš- da strani investitori uglavnom za no rukovodi svim ciklusima svog svoje proizvodne kapacitete biraposlovanja – od nabavke sirovi- ju lokacije koje su van Beograda na, do proizvodnje i prodaje, gde zbog jeftinije radne snage i sprenaplata potraživanja ne predstav- mnosti lokalnih organa vlasti da lja problem, Banka je uvek spre- maksimalno podrže ovakve investimna da pruži finansijsku podrš- cije. Takođe, veliku ulogu igra i inku. Podrška se može realizovati i frastruktura oko lokacije u koju se kroz kreditiranje nabavke za poče- investira. Eurobanka osim dva retak poslovanja ili eventualno pre- gionalna privredna centra koja povremeni otkup potraživanja, kako sluju u Beogradu, ima i regionalne bi se klijentu obezbedila sredstva centre širom Srbije: u Nišu, Novom za njegov dalji rad i rast. Za odobra- Sadu, Kragujevcu, Čačku, Novom vanje kredita najbitnija je perspek- Pazaru i Šapcu. U njima klijenti iz tiva posla, a manje industrijska gra- unutrašnjosti mogu na brz i efikana u kojoj se obavlja, tako da fina- san način da dobiju sve potrebne nisramo klijente iz svih industrija, informacije, i završe neophodne poljoprivrede, energetike, kao i te- transakcije. lekomunikacija. zzZašto se većina MSP u Srbiji fizzAko preduzeće iskazuje izuzet- nansira iz sopstvenih izvora? D. Milić: Finansiranje obrtnih no brz rast, da li takvom klijentu sredstava iz sopstvenih izvora niukazujete i na potencijalne rizike? D. Milić: Tržište je danas dosta je neosnovano ukoliko postoji ročograničeno, te ne vidimo poten- na usklađenost između obaveza i cijale za ekstremni rast neke indu- potraživanja, ali investicije se većistrije. Imali smo vreme natproseč- nom realizuju, planiraju uz podršnog rasta privrednih subjekata iz ku banaka kroz dugoročne kredisektora građevine, koje je iza nas. te. Ugrožavanje likvidnosti i finanU bliskoj prošlosti smo se suoča- siranje investicija iz sopstvenih izvovali sa odlukama klijenata koji su ra može dovesti u jednom momense dugi niz godina uspešno bavi- tu preduzeće u problem, naravno u li jednom delatnošću, da krenu sa zavisnosti od same investicije i roka proširenjem posla u potpuno dru- vraćanja investicionog ulaganja. gim oblastima, koje nisu u bilo ka- zz Ukoliko je preduzeće fokusirakvoj vezi sa njihovim osnovnim po- no na inovativne proizvode, u koslom. Primer je kada su i proizvo- joj fazi razvoja proizvoda je za banđači prehrambenih proizvoda ili ku racionalno da eventualno odovelika trgovinska preduzeća poče- bri kredit takvom klijentu? li da investiraju u izgradnju nekretD. Milić: Banke se suočavaju sa nina i to se nije pokazalo kao do- interesantnim zahtevima kada su bro. Uvek savetujemo naše klijente ideje preduzetnika u pitanju, ali da slede osnovne ekonomske prin- za realizaciju mora da postoji i pocipe i svoje investicije prilagode re- četni kapital kojim je preduzetnik alnom rastu. spreman da podrži svoju ideju. U zz Da li lokacija preduzeća u ma- suprotnom, rizik ulaganja je samo nje razvijenim regionima može da na kreditoru. Međutim, ukoliko utiče na njegovu nepovoljniju po- postoji dobra struktura ulaganja ziciju i kada je u pitanju dodela u neku realno ostvarivu ideju, u smislu optimalnog učešća sredstakredita? D. Milić: Lokacija preduzeća va od strane preduzetnika i banke, svakako ne opredeljuje podršku kao i sigurnost plasmana inovativBanke. Finansijski rezultat i kre- nog proizvoda na tržištu – pozitivditna sposobnost, kao i konkretan na odluka o pružanju finansijske projekat su kategorije koje Banka podrške mnogo je izvesnija.


organizator Svet Kako je realizovan izbor za preduzetnika godine

Ako ne probaš, nećeš ni uspeti

Da li je trenutak da u Srbiji pokrećemo ovaj program? Možda jeste, a možda i nije. Da li nam je odobren budžet? Još nije. Da li imamo dovoljno ljudi? Nemamo. Pa šta ćemo da radimo? Krećemo! Tako je najskuplji i najsloženiji korporacijski projekat „Ernst & Young Preduzetnik godine“ u Srbiji pokrenut preduzetnički.

rukovodilac sektora marketinga i komunikacija. „Pored budžeta, morali smo da razmotrimo kako taj posao da se uradi kvalitetno uz sve redovne poslove. Jer to je najveći i najsloženiji projekat na nivou korporacije, za koji se u velikim zemljama angažuju timovi koji broje na desetine ljudi, čak se traži podrška spoljnih saradnika. Kancelarija u Srbiji spada među najmanje koje su pokrenule program, tako da je projekat realizovalo nas četvoro, a kolege su nam pomagale onoliko koliko su im obaveze dozvoljavale. Uključili smo nekoliko mladih diplomaca na stručnom usavršavanju, koji su učešćem u ovakvom pro-

jektu stekli dragoceno iskustvo, a nama su bili od velike pomoći u operativnoj realizaciji. Ipak, najteže je bilo odlučiti da li je pravi momenat za tako ambiciozan poduhvat, pošto je to u Srbiji večito pitanje i uvek ispada da nikada nije trenutak ni za šta. Ali to nije samo „domaći specijalitet“. U to smo se uverili baš na primeru ovog programa, koji u nekim zemljama nije pokrenut jer kolege stalno čekaju da „sazri situacija“, da prikupe sve informacije, da sačine stoprocentno tačne analize... I onda smo rekli: da li je izborna godina pravi trenutak? Pa, baš i nije. Da li imamo sve informacije? Pa, još uvek nemamo. Da li imamo dovoljno ljudi? Pa, nemamo. Da li nam je odobren budžet? Pa, još uvek nije. Šta ćemo da radimo? Krećemo!“ Za to „krećemo“ Marko Nikolić najpre proziva svoju koleginicu Natašu Nikolić. Iako igrom slučaja imaju isto prezime, njih dvoje su suprotnosti, ali one koje se odlično dopunjuju, kaže Marko, „što se i na ovom projektu pokazalo kao dobitna kombinacija. Ja volim da se kockice slože možda malo više nego što bi trebalo pre nego što se nešto započne, a Nataša

K

ada su u revizorskokonsultantskoj kompaniji „Ernst & Young“ Beograd pre godinu i po dana počeli da razmišljaju o ideji da izbor za preduzetnika godine po prvi put organizuju u Srbiji, na dnevnom redu su se odmah našla sledeća pitanja: da li da se to radi u „ovim okolnostima“, da li ima dovoljno preduzetničkih firmi koje bi mogle da ispune vrlo striktne kriterijume i stanu „rame uz rame“ sa najboljim svetskim preduzetnicima, da li ovdašnja kancelarija može da obezbedi neophodne resurse? „Ovaj program se finansira lokalno i to je projekat koji je najskuplji u svakoj zemlji“, objašnjava Marko Nikolić, Preduzetnik godine 2012.

29


kreće dok su kockice na svim mogu- če sa svetom, da su „mali“. A suština jekta, oboje bez premišljanja odgoćim stranama.“ „Pa ih slažem usput“, ovog takmičenja nije u veličini, već varaju da su to ljudi koje su upoznali. „Koliko god su priče koje smo dodaje Nataša Nikolić, rukovodilac u kvalitetu.“ Sa druge strane, zbog reputacije čuli različite, sve te ljude povezuje sektora za razvoj poslovanja. Zašto je iskoračila dok su kockice bile ra- projekta podjednak trud je uložen neverovatan entuzijazam, energija sute, objašnjava ovako: „Pošto smo da se odaberu kandidati iza kojih za- i pozitivizam. Zato mislim da je veindirektno pratili razvoj tog projekta ista stoji kvalitet, napominje Marko: oma bitno da se njihove priče čuju u drugim zemljama, imali smo prili- „Morali smo da pažljivo proverimo po- – nikome od njih nije lako, ništa ne ke da vidimo koliko je svuda dobro slovne rezultate, trendove zapošljava- dobijaju na tacni, oni svi jako naprihvaćen, da je to nešto što se doživ- nja, kao i reputaciju kandidata, odno- porno rade da bi ostvarili rezultate, ljava veoma pozitivno i da preduzet- sno firmi koje vode. Njihov lični i po- ali ne dozvoljavaju da ih loše okolnicima otvara mnoga vrata. Bila sam slovni integritet ne sme biti doveden u nosti parališu i čine sve da ih preprošle godine u Monte Karlu na do- pitanje, jer to je nešto iza čega ova kor- vaziđu. Na primer, jedan od kandeli nagrade „Ernst & Young Svetski poracija mora da stane. Pored zvanič- didata je rekao: „Svaki dan je jako preduzetnik godine“ i nisam videla nih izvora, pomoć smo dobili i od lju- bitan dan“. Ta rečenica mi je ostanijedan razlog da naš predstavnik ne di iz Balkanskog fonda za lokalne ini- la kao jedna od stvari koje su stvarbude tamo. Iako ćemo na takmiče- cijative, sa kojima već dugo i uspešno no primenjive u životu“, prepričava nju sledeće godine sigurno biti jed- sarađujemo, i koji kroz svoje progra- Nataša svoje utiske. „Shvatila sam na od najmanjih zemalja, mislim da me takođe prate preduzetnički sektor. da je ta preduzimljivost u rešavapriče naših preduzetnika koji zaista Takođe, kroz medije je trebalo predsta- nju problema u stvari ono što čovedobro rade zavređuju da budu pro- viti propozicije tako da se u njima pre- ka čini preduzetnikom. Nakon razmovisane – da ti ljudi imaju svojih poznaju kandidati koji posluju tran- govora sa tim ljudima, imam osećaj pet minuta i da dobiju priliku da us- sparentno. Kasnije, tokom intervjui- da sada mogu sve.“ Iako su intervjui trajali više sati, postave kontakte koje bi inače teško sanja kandidata, ispostavilo se da su ostvarili, a koji će im mnogo značiti.“ te analize bile zaista dobro urađene, „a sa nekih sam se bukvalno dokojer su svi naši sagovornici - bez obzi- trljao jer sam putovao širom Srbije“, ra na delatnost u kojoj posluju, bili ve- priznaje Marko, „saznao sam toliko Objašnjavanje, uveravanje, oma slični upravo po tome da se za korisnih i upotrebljivih informaciproveravanje... uspeh bore poštenim i veoma napor- ja, da bez ikakvog preterivanja mogu da kažem da sam za dva meseca Nakon višemesečnih analiza tržišta, nim radom.“ Nataša objašnjava da su se ru- – koliko je trajao terenski rad, dosa konkretnom realizacijom projekta je započeto u julu, kada je otvoren kovodili striktnim propozicijama bio dve godine elitnog preduzeti konkurs za kandidate. „S obzirom i prilikom odabira članova žirija: ničkog fakulteta. Kada bih rešio da da je ovo prva godina morali smo „Uobičajeno je da predsednik žiri- jednog dana započnem sopstveni da budemo proaktivni. Kontaktirali ja bude neko od preduzetnika ko je posao, moja najveća prednost bi bismo više od 60 kandidatkinja i kan- već osvojio ovu nagradu. S obzirom la to što sam imao retku privilegiju didata za koje smo procenili da ispu- da je program u Srbiji tek pokrenut, da razgovaram sa najboljim predunjavaju uslove, a odazvalo se nešto imali smo sreću da je takvu nagradu zetnicima u Srbiji, koji su mi objaviše od trećine – konkretno 23, me- u Nemačkoj osvojio preduzetnik na- snili kako su počeli, kako su se rađu kojima su birani finalisti za glav- šeg porekla, Dejan Ilić – jedini čovek zvijali, gde su grešili, kako su rešanu nagradu i za dve specijalne nagra- koji je nagradu dobio u jednoj zem- vali probleme... I zato, bez obzira de“, objašnjava Nataša. „U tim prvim lji, potom u istoj državi bio član ži- na sve teškoće u realizaciji, stres i kontaktima morali smo da uložimo rija, a zatim učestvovao u žiriranju neprospavane noći, mogu da kadosta truda da objasnimo da ovo ni- u drugoj zemlji. Veoma nam je bilo žem da je ovo najbolji projekat na je još jedna u nizu nagrada, već pri- važno da članovi žirija budu ljudi od kome sam ikada radio.“ Markova znanje koje je prestižno na svetskom kredibiliteta i relevantni za taj sektor, suprotnost, Nataša, ovog puta potnivou, kao i niz detalja vezanih za ali iz različitih profesionalnih uglo- puno deli njegov utisak. „I u druge učešće, sve do pitanja da li učešće u va, kako bi ocena koja se donosila projekte ulažete trud, vreme, enerprogramu podrazumeva neke troš- na osnovu šest ključnih parametara – giju, trpite stres, ali retko koji od kove za kandidate. Mnogi su bili ne- od finansijskih pokazatelja do inova- njih ostavlja ovakav utisak – da ste stvarno uradili nešto što ima vrlo poverljivi da će takva vrsta nagrade tivnosti, bila što objektivnija.“ opipljive rezultate, da ste sami naubiti dodeljena transparentno, ali najčili nešto izuzetno vredno, i da vam veći problem sa kojim smo se suoči- Sad mogu sve li je doživljaj velikog broja preduzetNa pitanje šta je njihov najsnažni- se energija koju ste uložili višestrunika da još nisu dorasli da se takmi- ji utisak koji će poneti iz ovog pro- ko vratila.“

30

Preduzetnik godine 2012.


Svet

Mila Litvinjenko Aura d.o.o. Prof. dr Snežana Đorđević Agrounik d.o.o.

Darko Budeč Buck d.o.o.

Slobodan Raketić Elex Commerce d.o.o.

Srđan Pavlović Obuća Pavle d.o.o.

Branka Radovanović Goran Stevanović PSTech d.o.o.

Đura Baran Petar Jovanović Eugen Chocolate d.o.o. Maruška Topalović Studio Maruška d.o.o.

Branislava Gajić Stanojević Branimir Gajić Stefan Salom Infostud 3 d.o.o.

Vaso Lekić Foodland d.o.o. Branko Milutinović Nordeus d.o.o. Sava Marinković Teleskin d.o.o.

Milovan Kocić YUMIS d.o.o.

Nemanja Radojević Gradcoop d.o.o.

Branko Milikić Petar Ulić Execom d.o.o.

Nada Momirović Mona d.o.o. Marko Tanasijević Politek d.o.o.

Nebojša Matić Mikroelektronika d.o.o.

Dragan Aleksić Nutriko d.o.o.

Stevan Stanišić Vitraži Stanišić

Bojan Erčević Iva-28 d.o.o.

Jovan Vujasinović Meter & Control d.o.o.

Biljana Jovanović Luna d.o.o.

učesnici konkursa 2012. Izdaje: Novinsko izdavačko preduzeće BIF Press d.o.o. 11 000 Beograd, Čika Ljubina 6/II Telefoni: (011) 262 28 15; tel/fax: 218 70 96 Štampa: Rotografika, Dizajn: Studio triD Prilog priredili: Zorica Žarković i Milica Rilak Urednik fotografije: Marija Dukić

Preduzetnik godine 2012.

31



Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.