Kultura

Sreda, 3. mart 2010.

Posledwa vrlina Milan Kundera

Milo{ [obaji}

Teritorija

J

EDNOG dana, po~etkom sedamdesetih godina, tokom ruske okupacije, moja `ena i ja, oboje lo{eg zdravqa, oti{li smo u neku bolnicu u predgra|u Praga, da vidimo jednog poznatog lekara, prijateqa svih opozicionara, starog, mudrog Jevrejina, profesora [mahela, kako smo ga zvali. Tako smo susreli E., novinara, koga su tako|e progonili sa svih strana, koji je tako|e bio lo{eg zdravqa i sve ~etvoro smo dugo }askali, radosni zbog me|usobnih simpatija.

Prilikom povratka, E. nas je primio u svoja kola i po~eo da pri~a o Bohumilu Hrabalu, tada najve}em `ivom ~e{kom piscu; wega su mnogo ~itali i voleli (~itav talas mlade ~e{ke kinematografije obo`avao ga je kao svog sveca), jer je imao neograni~enu ma{tu i voleo iskustva qudi iz naroda (u wegovim romanima likovi su uglavnom prose~ni qudi). Bio je duboko apoliti~an.

U re`imu u kome je „sve bilo politika“ to nije bilo naivno: wegov apolitizam rugao se svetu kojim su pusto{ile ideologije. Zato se dugo nalazio u izvesnoj nemilosti (po{to je bio neupotrebqiv za sve zvani~ne anga`mane), ali su ga, zbog te iste apoliti~nosti (nije se nikada anga`ovao ni protiv re`ima), za vreme ruske okupacije, ostavili na miru i mogao je, tu i tamo, da objavi poneku kwigu.

E. ga je razjareno vre|ao: kako mo`e da prihvati da wemu {tampaju kwige dok je wegovim kolegama zabraweno da objavquju?

Kako mo`e time da podr`ava re`im? Bez ijedne re~i protesta? Wegovo pona{awe je odvratno i Hrabal je obi~an kolaboracionista.

Reagovao sam tako|e razjareno: kakav je apsurd govoriti o kolaboraciji ukoliko je duh Hrabalovih kwiga, wihov humor, wihova ma{ta, ~ista suprotnost mentalitetu koji nama upravqa i `eli da nas ugu{i luda~kom ko{uqom. Svet u kome mo`emo ~itati Hrabala u potpunosti je druga~iji od onog u kome se wegov glas ne bi ~uo. Samo jedna Hrabalova kwiga ~ini ~ove~anstvu i wegovoj slobodi duha ve}u uslugu nego svi mi s na{im protestnim gestovima i proglasima!

Rasprava u kolima brzo se pretvorila u prepirku punu mr`we.

Razmi{qaju}i o tome kasnije, za~u|en tom (autenti~nom i obostranom) mr`wom, rekao sam sebi: na{e slagawe kod lekara bilo je prolazno, zahvaquju}i osobenim istorijskim okolnostima, koje su nas na~inile progowenicima; na{e neslagawe, naprotiv, bilo je fundamentalno i nezavisno od okolnosti; bilo je to nerazumevawe onih za koje je politi~ka borba iznad konkretnog `ivota, umetnosti, mi{qewa, i onih za koje je smisao politike u tome da slu`i konkretnom `ivotu, umetnosti, mi{qewu. Ta dva stava su mo`da legitimna, ali me|usobno nepomirqiva.

U jesen 1968, po{to sam proveo dve nedeqe u Parizu, imao sam priliku, dva ili tri puta, da razgovaram ne{to du`e sa Aragonom u wegovom stanu u Ulici Varen. Ne, nisam mu rekao velike stvari, slu{ao sam. S obzirom na to da nisam nikada vodio dnevnik, moja se}awa su maglovita; od svih wegovih re~i se}am se samo dveju tema na koje se vra}ao; dosta mi je pri~ao o Andreu Bretonu, s kojim je bio blizak pred kraj wegovog `ivota; i pri~ao mi je o umetnosti romana. ^ak i u svom predgovoru za [alu (napisanu mesec dana pre na{ih susreta), on je napisao pohvalu romanu kao takvom: „roman je neophodan ~oveku, kao hleb“; prilikom mojih poseta, pozivao me je da uvek branim „tu umetnost“ (tu „omalova`enu“ umetnost, kao {to pi{e u

U velikim staqinisti~kim procesima najvi{e me je {okiralo hladno odobravawe s kojim su komunisti~ki dr`avnici prihvatali ubistva svojih prijateqa Petar Matovi}

Na o{trici brija~a Ove godine lipe kasne u cvetawu, Anas se opet ne}e vratiti iz Gr~ke, a sobu sam okre~io u `uto: smiruje.

Svako jutro budim se umoran i znojav, vreme do paqewa prve cigarete je misao o stihu, ritmu i {ibici.

Nemam celinu. Moja utroba je kormoran s maramom pod vratom. Dok lutam, sam sebi nisam Odisej, a ni Ahasfer.

Svaki put obe}avam, kad pred brijawe palcem ispitujem o{tricu `ileta, da }u, ~im budem zadovoqan sobom, napisati pesmu.

Iz kwige „Koferi Xima Xarmu{a“, izdava~ „Poveqa“)

svom predgovoru; kasnije sam preuzeo tu formulaciju u naslovu jednog poglavqa u Umetnosti romana).

Tokom na{ih susreta, stekao sam utisak da najdubqi razlog za wegov razlaz s nadrealistima nije bio politi~ki (wegovo pot~iwavawe Komunisti~koj partiji), nego esteti~ki (wegova vernost romanu, umetnosti „omalova`enoj“ od strane nadrealista), i ~inilo mi se da sam naslutio dvostruku dramu wegovog `ivota; wegova strast prema umetnosti romana (mo`da i glavno podru~je wegovog duha) i prijateqstvo s Bretonom. (Danas to znam: u vreme prera~unavawa najbolnija rana jeste ona zbog prekinutih prijateqstava; i nema ni~eg glupqeg do `rtvovati prijateqstvo politici. Ponosan sam {to to nisam nikada u~inio. Divio sam se Miteranu {to je umeo da ostane veran svojim starim prijateqima. Zbog te vernosti grubo su ga napadali do kraja `ivota. Ta vernost bila je wegovo dostojanstvo.)

Nekih sedam godina nakon mog susreta sa Aragonom, upoznao sam Emea Sezera, ~iju sam poeziju otkrio odmah posle rata, u ~e{kom prevodu u jednom avangardnom ~asopisu. Bilo je to u Parizu, u ateqeu slikara Vilfreda Lama; mlad, `ivahan, {armantan Eme Sezer zasuo me je pitawima. Prvo je bilo: „Kundera, jeste li poznavali Nezvala? - Naravno. Ali kako ste ga vi upoznali?“ Ne, on ga nije poznavao, ali mu je Breton mnogo pri~ao o wemu. Prema mojim predube|ewima, Breton, sa svojom reputacijom nepopustqivog ~oveka, mogao je govoriti samo lo{e o Vi}eslavu Nezvalu, koji se, nekoliko godina ranije, odvojio od grupe ~e{kih nadrealista, `ele}i da se povinuje glasu Partije (skoro kao Aragon). A ipak, Sezer mi je ponovio kako mu je Breton 1940. godine, tokom boravka na Martiniku, s qubavqu govorio o Nezvalu. I to me je potreslo. Isto kao {to je i Nezval, se}am se, o Bretonu uvek govorio s qubavqu. velikim staqinisti~kim procesima najvi{e me je {okiralo hladno odobravawe s kojim su komunisti~ki dr`avnici prihvatali ubistva svojih prijateqa. Jer svi su oni bili prijateqi, pod tim podrazumevam da su se intimno poznavali, zajedno su pro`iveli te{ke trenutke, emigraciju, progone, dugu politi~ku borbu. Kako su mogli `rtvovati svoje prijateqstvo, i to tako jezivo definitivno?

Me|utim, da li je to bilo prijateqstvo? Postoji jedna vrsta odnosa me|u qudima koja se na ~e{kom zove „soudruystvi“ (soudruh: drug), to jest „drugarstvo“; simpatija koja povezuje one koji vode istu politi~ku borbu. Kada zajedni~ka posve}enost ciqu nestane, razlog za simpatiju tako|e nestaje. Ali prijateqstvo koje je podre|eno nekom interesu nadmo}nijem nad prijateqstvom, nema nikakve veze s prijateqstvom.

U na{a vremena, qudi su nau~ili da podre|uju prijateqstvo takozvanim ube|ewima. I to ~ak s ponosom zbog moralne ispravnosti. Zapravo, potrebna je velika zrelost da bi se razumelo da su mi{qewa koja branimo samo na{e omiqene hipoteze, nu`no nesavr{ene, verovatno prolazne, te da ih samo oni veoma ograni~eni mogu smatrati sigurnim i istinitim. Suprotno lakomislenoj vernosti nekom ube|ewu, vernost prijatequ jeste vrlina, mo`da i jedina, posledwa.

Posmatram fotografiju Renea [ara pokraj Hajdegera. Jedan je poznat kao borac protiv nema~ke okupacije. Drugi je opawkan zbog simpatija koje je, u odre|enom trenutku svog `ivota, gajio prema nacizmu u povoju. Fotografija datira iz posleratnih godina. Vide se s le|a; s ka~ketom na glavi, jedan velik, drugi mali, {etaju po prirodi. Jako volim tu fotografiju.

(Iz kwige „Susret“, izdava~ Arhipelag, prevod sa francuskog Sowa Veselinovi})

U

22

KULTURA

NOVOSTI • Sreda, 3. mart 2010.

VEK I PO OD RO\EWA VOJISLAVA ILI]A

Kratak vek srpskih pesnika Vasa Milin~evi}

V

OJISLAV Ili} ~ija 150-godi{wica ro|ewa pada ove godine (1860-1894), ne ide u red, za `ivota, neshva}enih i nepriznatih pesnika. Naprotiv. Od prvih objavqenih stihova bile su mu otvorene stranice najuglednijih kwi`evnih ~asopisa, a ubrzo su mu iza{le i posebne zbirke poezije. To je nesumwiv znak da su ga savremenici primili kao zna~ajnu pojavu, novatora i obnoviteqa „pevawa i mi{qewa“ u ina~e su{nom periodu srpskog pesni{tva.

Posmatran iz kwi`evnoistorijske perspektive Vojislav se mo`e smatrati kao prethodnik i osniva~ srpske moderne poezije i simbolizma, jedan od kqu~nih pesnika srpske kwi`evnosti uop{te. On je vi{estruko pro{irio podru~je srpske lirike na celokupnu qudsku jedinku, s wenim ~e`wama i sumwama, slabostima i klonu}ima. Wegovi stihovi iskazuju ~ovekovu tugu u dodiru s prolazno{}u stvari i `ivota; iznose nostalgiju za ne~im neodre|enim i nedosti`nim bespomo}nom ~oveku. ^itavog `ivota Vojislav je vodio poetske dijaloge s prolazno{}u, ni{tavilom i smr}u. Stihovi su mu protkani uzdasima za onim {to se vi{e ne vra}a. U proticawu vremena Vojislav je video i propadawe, rastakawe i nestajawe `ivota. Po wemu, prolaznost, ograni~enost i tro{nost najve}i su neprijateqi ~oveka i svih wegovih dela. Stoga on tako ~esto opeva i propadawe qudskih tvorevina: gra|evina i gradova, pa i ~itavih civilizacija, gotovo sa svih meridijana. Obilato opeva motive iz gr~ke i rimske pro{losti, interesuje se za praslovensku i slovensku mitologiju i za daleku Indiju, kao i za motive iz {panske i britanske pro{losti. Opeva i motive vezane za predele Kavkaza i wegovih `iteqa u drevnim vremenima, kao i za prostranu Tursku imperiju.

I prirodu Vojislav opeva u ~asovima umirawa i nestajawa, te su i wegovi pejza`i neobi~ni, sumorni i mahom „ru`ni“. Privla~ilo ga je i podru~je ru`nog i zla i opevao je i te fenomene u brojnim pesmama.

Kako je to zapazio i Qubomir Simovi}, i Vojislavqeve naoko mirne `anr-slike zapravo su simboli umirawa i nestajawa, vi{e ili mawe nagove{tenog straha od tajanstvenih mo}nih sila zla i wegovog znamewa, kakvi su: gavran, pas, kow, petao i koko{ke. Ta demonska bi}a nagove{tavala su bedu i nesre}u i korespondirala izme|u ovog i onog sveta (U poznu jesen, Sivo, sumorno nebo, i druge). Naro~ito su posledwe Vojislavqeve pesme pro`ete simbolima i strahom od smrti koja se tajanstveno, ali i neumitno naslu}uje (Kad se ugasi sunce, Sa pogledom uga{enim).

Ali Vojislav ne unosi samo u srpsku poeziju novu sadr`inu, novo bogatstvo motiva i, naro~ito, nove, savr{enije oblike (novu versifikaciju: jampski jedanaesterac i heksametar) nego i druk~ije shvatawe poezije. Svojom te`wom za lepom formom i ugla|e-

}a, koja je vr{ila ulogu neke vrste pesni~kog kluba; u Beogradu je osnovan Odbor za Spomenicu Vojislavu. U odboru su bili brojni pisci, profesori, novinari i drugi javni radnici, a za predsednika Odbora izabran je Jovan Jovanovi} Zmaj, koji je u to vreme `iveo u Beogradu. Vojislavqeva Spomenica objavqena je 1895. godine. U woj su zastupqeni s prilozima 52 saradnika s ~itavog jugoslovenskog prostora: pisci, novinari i kulturni radnici. Prete`u prozni prilozi: wih je 29 u odnosu na 23 pesme.

Zanimqiv je i uglavnom nepoznat prilog u Spomenici poznatog lekara i kwi`evnika dr Milana Jovanovi}a Batuta, naslovqen: „Pesnici i smrt“. S obzirom na rane smrti na{ih brojnih pisaca, mahom poko{enih od „`ute go{}e“ - su{ice, Batut nastoji da utvrdi da li je ba{ u prirodi pesnika da rano umiru, i kako stoje na{i najboqi pesnici prema op{tem zakonu o tome, i drugo, koliko gubi srpska kwi`evnost preranom smr}u svojih najboqih pesnika. Batut je uzeo po „tri najboqa“ predstavnika pesni{tva nekoliko starijih i novijih kulturnih naroda, kao i trojicu na{ih pesnika: Wego{a, Branka i Vojislava, (ogra|uju}i se da Vojislav ne mo`e uporedo stajati uz Wego{a i Branka(?), a jo{ mawe uz velikane svetske kwi`evnosti; ali wega uzima zato {to mu je najbli`i i {to je svojom ranom smr}u izazvao ta razmi{qawa). Daju}i uporedo podatke za starogr~ke (Sofokla, Eshila, Pindara), rimske (Ovida, Horaca i Vergilija - kako on ka`e), nema~ke (Getea, [ilera, Hajnea), francuske (Igoa, Lamartina, Misea), engleske ([ekspira, Miltona, Tenisona), italijanske (Dantea, Petrarku, Tasa) i ruske (Turgeweva, Gogoqa, Dostojevskog - svi prozaisti; Batut nije uzeo Pu{kina i Qermontova za pore|ewe zato {to su umrli nasilnom smr}u).

Batut je utvrdio da je prose~ni vek ovih evropskih pisaca bio oko 64 godine, dok je sredwi vek pomenutih na{ih pesnika samo ne{to iznad 33 godine `ivota (to su i Hristove godine). Razmatraju}i daqe, u kojim godinama `ivota su upore|ivani svetski pesnici stvorili svoja najzna~ajnija dela, Batut zakqu~uje da je to oko 47. godine `ivota: „Pre 40. godine kulminisa{e mahom liri~ari i epi~ari sa delima prostije koncepcije, kao {to su pesme (Mise, Hajne, Petrarka), a gotovo sva najve}a i najsavr{enija dela svetske literature... dovr{ena su tek posle 50. godine autorove.“ Jasno je iz ovih podataka da su na{i pisci ovde navedeni daleko iza svetskih. Prema Batutovim navodima, Wego{ je napisao „Gorski vijenac“ u 34. godini, Branko „\a~ki rastanak“ u 20, a Vojislav svoje najzna~ajnije pesme u 27. (naime, 1887. iza{la je wegova prva zbirka poezije, a 1889. druga). Prema ovim podacima, dodaje Batut, izlazi da su srpski pesnici za gotovo dvadeset godina ranije sazreli i vrhunac svoje snage dostigli, nego pesnici onih drugih naroda“. On daqe s pravom, isti~e da je logi~niji zakqu~ak da na{i pesnici nisu ni bili stigli do pune snage i zrelosti kad su pisali i dovr{ili svoja (relativno) najboqa dela. Op{ti Batutov zakqu~ak je da je srpska kwi`evnost ranom smr}u svojih pesnika izgubila mnogo vi{e kvalitativno nego kvantitativno.

U prilogu „Pesnici i smrt“ dr Milan Jovanovi} Batut zakqu~uje da srpski pesnici, za razliku od poeta drugih naroda, nisu ni stigli do pune snage i zrelosti kad su pisali i dovr{ili svoja najboqa dela nim stihom pribli`avao je na{eg ~itaoca modernim evropskim stremqewima, osposobqavaju}i ga za prijem savremenih literarnih tokova i novih senzibiliteta. Vojislav se uspe{no ogledao i u satiri~noj poeziji. Stoga nije ~udno {to je, kad se januara 1894. godine Vojislav preselio u istoriju, u trideset ~etvrtoj godini `ivota, wegova smrt bolno odjeknula ne samo u Beogradu i Srbiji, nego i u drugim jugoslovenskim sredinama. O tome svedo~e brojni nekrolozi objavqeni u svim listovima u Srbiji, kao i u mnogim koji su izlazili van wenih granica: u Vojvodini, Crnoj Gori, Boki, BiH, Hrvatskoj.

Da bi se odala i trajna po{ta znamenitom Pesniku, ina~e izdanku ~uvene pesni~ke ku}e Jovana IliISPRAVKA TEHNI^KOM gre{kom u pro{lom broju „Kulturnog dodatka“, u tekstu „O gra|ewu ku}a i ~oveka“ objavili smo da je autor kwige „Antologija - teorija arhitekture 20. veka“ Milo{ Petrovi} umesto Milo{ Perovi}. Izviwavamo se autoru i ~itaocima.

w

U ANTOLOGIJI NEMA^KOG ESEJA, DRAGAN STOJANOVI] OKUPIO UGLEDNE AUTORE IZ 20. VEKA

Od Vergilija do Vagnera

A

NTOLOGIJA nema~kog eseja, koju je priredio Dragan Stojanovi}, a objavio „Slu`beni glasnik“, obuhvata {irok raspon tema i autora: od Huga fon Hofmanstala, Arnolda [emberga, Valtera Benjamina, preko Tomasa i Hajnriha Mana, Bertolda Brehta, Hane Arent, Maksa Bekmana, do Teodora Adorina, Valtera Jensa, Jozefa Racingera.

Kwiga je podeqena na tri dela - u prvom su eseji o kwi`evnosti, u drugom o umetnosti, a u tre}em o istoriji, filozofiji i politici.

- Ako je ve} re~ o nema~koj kulturi, va`no je bilo da se „iz nema~kog ugla“, boqe re}i iz pera nekog nema~kog autora, ~uje ne{to o Vagneru i Helderlinu, ali i o Vergiliju, Servantesu, ^ehovu ili recimo @or` San-

dovoj. Va`no je bilo pokazati kako iz tog i takvog ugla izgledaju neke od mnogih ve~nih tema, koje se, uostalom, uprkos svojoj nezaobilaznosti i ve~nosti, ne ponavqaju uvek, niti na isti na~in, ma koliko da se {iroko sagleda duhovni prostor koji zauzimaju pojedini autori jednog doba - stoji u pogovoru prire|iva~a.

Stojanovi} ukazuje da u ovom izboru ima autora koji nisu mnogo poznati, niti ih {titi utvr|eni autoritet, ali govore va`ne stvari.

Jedna od prire|iva~evih pomisli pri birawu i prevo|ewu tekstova bila je i da se bude {to daqe od izneveravawa i „prilago|avawa“ tekstova, kako zbog autora, tako i zbog wihovih potencijalnih ~italaca u Srbiji.

D. B. M.

w

- DODATAK ”KULTURA”

KULTURA

NOVOSTI • Sreda, 3. mart 2010.

NEDAVNO OBJAVQENE DVE ANTOLOGIJE SRPSKE POEZIJE, URBANE I QUBAVNE

P

Vera u ~udesno i nemogu}e

Za moto svoje „PozlaOEZIJA je te“, koju je objavio o svom najvi{a fortro{ku, Milutin Lujo ma qudskog Danojli} je uzeo misao izra`avawa u savremenog ruskog filokulturi. Ne ~itaju}i i zofa Mihaila Ep{tejna ne slu{aju}i pesnike, „Qubav je najva`nija. dru{tvo je sebe osudilo Ona }e pre`iveti sva na inferiorne na~ine stawa, ~ak i kad zamru komunikacije. Na artivera i nada, jer Bog je kulacije jednog politiqubav“.

Antologiju ~ara, jednog prodavca, otvaraju narodne qubavne pesme, ~iili jednog {arlatana“. Na tragu Dragan Bogutovi} ji tvorci kao da su stalno u vidu ovih re~i nastala su dva antologijimali ~uvene misli apostola Pavla ska izbora srpske poezije, koji su iz jedne wegove ponedavno iza{li: slanice, koja paraantologija srpske frazirano ovako urbane poezije glasi: „Ako sve znam, „Zvezde su lepe ali sve mogu i sve imam, nemam kad da ih a ako qubavi nemam gledam“, koju je ni{ta sam“. priredila RadmiUmetni~ka qubavla Lazi} i antolona poezija po~iwe gija srpske qubavslovom qubavi „Desne poezije „Pozlata pota Stefana Laza`ivota“, ~iji je sarevi}a“ (1374/75stavqa~ Milutin 1427), u prevodu MomLujo Danojli}. ~ila Nastasijevi}a, a Me|u „zvezde“ (u slede niz dubrova~izdawu Samizdat B kih pesnika, kao {to 92) Radmila Lazi} su [i{ko Men~eti} je uvrstila 15 pesni(1457-1527), Xore Drka i pesnikiwa koji `i} (1461-1501), Masu se afirmisali 90rin Dr`i} (1508ih godina pro{log i 1567), Dinko Rawina novog veka, sa izuzet(1536-1607), Xivo Bukom dvoje, Milo{a ni} (1591-1658)... ~ija, Komadine (1955kako prime}uje antolo2004) i Nine @ivangi~ar, lirska uzdisawa ~evi} (1957), koji su za „gospojama svih gosiza{li na glas ne{to poja“, i danas, bez obziranije. Ostali su ra na jezi~ku udaqeZvonko Karanovi} nost, bude u ~itaocu (1959), Danica Vukisna`na ose}awa. Pro}i }e potom }evi} (1959), Nenad Milo{evi} stotine godina pre nego {to se na(1963), Dragoslav Dedovi} (1963), {i pesnici vrate ovoj ve~noj temi, o Marija Kne`evi} (1965), Vladislakojoj }e, na ne ba{ uvek elegantan nava Vojnovi} (1965), Oto Horvat ~in, pevati Jovan Pa~i} (1771-1849), (1967), Sr|an Vaqarevi} (1967), nepravedno zaboravqeni prete~a roAna Ristovi} (1972), Nata{a @imantizma, ali i komediograf i sati`ovi} (1972), Nenad Jovanovi} Snaga ~ovekove individualne potrebe da se izrazi ri~ar Jovan Sterija Popovi} (1806(1973), Milena Markovi} (1974) i ja~a je od neda}a, dekreta, hajki, civilizacijske pra1856). Od Branka Radi~evi}a (1824Dragana Mladenovi} (1977). {ine i kwi`evnih me{etara. Pi{emo da bismo razu1853), pa na daqe, qubav }e biti naj- Ovi pesnici ne bave se restaumeli tajnu `ivqewa, otkrili smisao postojawa. Ali ~e{}i predmet pevawa mnogih naracijom starih pesni~kih formi i i da za{titimo sebe od „niskih pogibeqi egzistenci{ih poeta: Milica Stojadinovi} arhaizacijom jezika, niti glorifije“, kako je verovao Oskar Vajld. Da bismo vlastitom Srpkiwa, \ura Jak{i}, Zmaj, Laza kacijom nacionalnih ideja. U wipostojawu dali smisao, i svet u~inili podno{qiviKosti}, [anti}, Du~i}, Raki}, Dis, hovoj poeziji nema parastoskih lijim i mnogo vi{e mogu}im za `ivot nego {to on to jeAnica Savi} Rebac, Crwanski, Detanija velikonacionalnih pesnika, ste isti~e Radmila Lazi}. ^ovek pi{e zato {to sanka Maksimovi}, Davi~o... ali ni ove{talih postmoderniima ne{to da ka`e, da saop{ti ne{to sebi, da se pre- Sve zna~ajnije srpske pesnike sti~kih postupaka - ka`e antologiispita i da pita, bez obzira da li }e na}i odgovor. Pekoji su stvarali u drugoj polovini ~ar. - Wihova poezija govori o qudsni~ko svedo~ewe nije limitirano pru`awem objek20. veka, po~ev od Branka V. Radiskoj autonomiji, o mo}i i nemo}i jetivne istine, niti je du`no da iza|e u susret „`eqa~evi}a do najmla|ih Dejana Alekdinke pred svetom, `ivotom i sopma slu{alaca“ ili pak, zadacima dru{tvene nacije. si}a i Ivana Lalovi}a, nije mistvenim demonima. Wihov pesni~Poezija govori o qudskoj autonomiji, jedinstvenosti moi{la tema qubavi, nalaze}i ~eki jezik je prirodan, govorni jezik i neponovqivosti svakog pojedina~nog `ivota. sto i nove motive, ali koriste}i i grada, trgova, ulica, `ivotnog one mnogo puta opevane - isti~e okru`ewa, koji odra`ava duh vreDanojli}.- Pa`qivi ~italac }e mena u kojem `ive. Ambijent wihove poezije je grad, ali to nije samo tema i mesto, ve} je alegorija mo- primetiti da je po~etak minulog veka u srpskoj qubavnoj poeziji obele`en nastankom velike qubavne poeme „Santa Maria derniteta koju pesnici nose u svom senzibilitetu.

Odabrani pesnici, po mi{qewu Lazi}eve, poseduju li~ni pe- della Salute“ Laze Kosti}a, a da se isti vek zavr{io velikom sni~ki identitet, i to je ono {to ih je pre svega preporu~ilo za ovu qubavnom poemom Matije Be}kovi}a „Kad do|e{ u bilo koji antologiju. Zato je, ka`e, ne brinu pri~e o statusu poezije i tretma- grad“ na temu mrtve drage, tako|e konkretne `ene kao i kod Konu pesnika, jer veruje, kao i Brodski, da dobar pesnik uvek ima bu- sti}a.

U antologijski izbor uneti su i neki mawe poznati pesnidu}nost. Iz ovog razloga pesnik se nikada ne mo`e smatrati gubitnikom, ma kakvu mu egzistenciju priredilo dru{tvo i ma koliko ci, ~ime je ostvarena namera sastavqa~a da sve {to ima dobilo gluvo za wegova svedo~ewa i slepo za wegove vizije. I ma ko- voqno qubavnog `ara treba i da zasija na ovim stranicama, a liko delovalo idealisti~ki, ili utopisti~ki, pesnika odr`ava ~italac }e, prema svom shvatawu i do`ivqaju, birati one pevera u ~udesno i „qubav prema nemogu}em“ - ako je verovati Starim sme u kojima }e prepoznati neka svoja skrivena tajna ose}awa, neka svoja qubavna iskustva radosti i patwe.

Grcima.

23

Tadeu{ Ru`evi~

Ku}na obaveza ku}na obaveza za mladog pesnika ne opisuj Pariz Lavov i Krakov opi{i svoje lice na osnovu se}awa ne iz ogledala u ogledalu mo`e{ pome{ati istinu s wenim odrazom ne opisuj an|ela opi{i ~oveka koga si ju~e mimoi{ao opi{i svoje lice i podeli sa mnom wegov promenqivi izraz u poqskoj poeziji nisam ~itao dobre autoportrete (Iz ~asopisa „Kovine“, br. 13, 2009.)

O neponovqivosti

w

NAGRADA „LAZA KOSTI]“ RADMILI LAZI] ZA ZBIRKU „MAGNOLIJA NAM CVETA ITD.“

O{tra poezija ovog vremena

N

AGRADU „Laza Kosti}“, za najboqe kwi`evno delo objavqeno izme|u dva Me|unarodna salona kwiga u Novom Sadu, dobila je Radmila Lazi} za pesni~ku kwigu „Magnolija nam cveta itd.“ u izdawu zaje~arske Mati~ne biblioteke „Svetozar Markovi}“, saop{teno je danas na Novosadskom sajmu. Ugledno priznawe koje se dodequje 16 godina, a ~etvrti put kao jedinstveno za gotovo sve najzna~ajnije kwi`evne `anrove, Lazi}evoj je pripalo u konkurenciji Ilije Baki}a, Slobodana Ti{me i Gordane ]irjani}, ~ije su nove

kwige u{le u u`i izbor, rekao je predsednik `irija Nenad [apowa.

Jedna od na{ih najzna~ajnijih pesnikiwa, autorka deset pesni~kih kwiga, tri izbora iz poezije i nekoliko kwiga eseja, u ovom nagra|enom delu nam nudi „o{tru poeziju, poeziju ovog vremena, saobraznu svemu onome {to nas se ti~e ali na `estok pesni~ki na~in“, ocenio je [apowa na konferenciji za novinare. @iri za dodelu nagrade „Laza Kosti}“ u kojem su jo{ Zoran \eri} i \or|e Pisarev, odlu~io je da za izdava~ki poduhvat nagradi „Slu`beni glasnik“ u Beo-

gradu za ediciju „Velikani srpske kwi`evnosti u 20 kwiga“ autora Radovana Popovi}a.

Dodeqene su i dve specijalne nagrade Salona kwiga i to Zavodu za uxbenike u Beogradu i Srpskom kulturnom dru{tvu „Prosvjeta“ u Zagrebu za „Sabrana dela Sime Matavuqa“ i izdava~koj ku}i „Kairos“ u Sremskim Karlovcima za pesni~ku ediciju „Stra`ilovo“.

Nagrade }e dobitnicima biti uru~ene u petak u 11 sati na Novosadskom sajmu u okviru manifestacije „Dani Laze Kosti}a“, na 16. Me|unarodnom salonu kwiga.

w

- DODATAK ”KULTURA”

Slobodan Brankovi}

Rekvijem Ne slu{ajte bend Elektri~nih testera Gradskog zelenila.

Ne tugujte za oborenim starim platanima.

Ako ih vi{e nema me|u nama, kraj prozora.

To ne zna~i da i ne postoje. Koren je duboko u zemqi. Uveri}ete se i li~no kad bude vreme.

Do}i }e jutro Kada }e listi}, S novog zelenog vrha, Buditi razbaru{enog drvose~u

Na zvezdarskom balkonu... A on }e polako otvarati o~i I ugledati neki drugi san U negda{wem Bulevaru Revolucije. ( Iz rukopisa)

26

KULTURA

NOVOSTI • Sreda, 3. mart 2010.

FILMOM „PISAC IZ SENKE“ ROMAN POLANSKI I IZ KU]NOG PRITVORA DOKAZAO DA JE U SAMOM VRHU

@ivotni horor ja~i od filmskog Marina Mirkovi}

Svaki neuspeh me samo u~ini jo{ smelijim, jer po`elim da postignem jo{ vi{e, iz ~iste osvete - samo da bih pokazao da mogu

T

RIJUMFALNI uspeh ostvarewa „Pisac iz senke“ ponovo, po ko zna koji put, u fokus vra}a ime Romana Polanskog - jednog od najve}ih ali i najkontroverznijih rediteqa dana{wice, umetnika koji je bar polovinu svog zama{nog opusa stvorio pod optu`bom koja mu je izmenila `ivot, a ~ija sudbina ni{ta mawe ne zaslu`uje epitet filmske desetine wegovih, mahom kultnih dela. Ba{ kao {to je ovacije upu}ene mu prilikom progla{ewa dobitnika Oskara pre sedam godina slu{ao sa TV ekrana, nedavno nije mogao da pro{eta crvenim tepihom niti da preuzme Srebrnog medveda na Berlinalu, ve} je o trijumfu svog

i proizvo|a~ plastike, jedva je pre`iveo Mathauzen, dok je majka Bula, ro|ena u Rusiji od majke katolkiwe i oca Jevrejina, iako podizana u duhu rimokatoli~ke veroispovesti, ubijena u Au{vicu. Mladi Romek pobegao je iz krakovskog geta i rat pre`iveo u ku}i katoli~kog seqaka u unutra{wosti Poqske, spavaju}i u {tali.

Dok je lokalno stanovni{tvo bojkotovalo bioskopske projekcije, mahom nema~kih filmova, Roman nije bio preterano zabrinut za (a)patriotske konotacije svojih ~estih odlazaka u bioskop, i do 1945. i ponovnog susreta sa ocem koji ga {aqe u tehni~ku {kolu, mladi Polanski je ve} bio na~inio sopstveni izbor.

filmskog autora, Polanski odlu~uje da se vrati u Francusku, gde se sprijateqio sa mladim scenaristom @erarom Brahom, u kom je na{ao budu}eg dugogodi{weg saradnika („Odbojnost“ 1965, „Cul - de-sac“ 1966, „Bal vampira“ 1967, „[ta?“ 1972, „Stanar“ 1976, „Tesa“ 1979, „Gusari“ 1986, „Ludilo“ 1988, „Gorki mesec“ 1992.). Prva dva wihova zajedni~ka filma: „Odbojnost“ i „Cul’de’sac“, snimqena u Engleskoj i sa Brahom kao koscenaristom, osvajaju Srebrnog, odnosno Zlatnog medveda na Berlinalu.

U „Balu vampira“ lik koji tuma~i Polanski, tokom potrage za vampirima po Transilvaniji zaqubquje se u lokalnu devojku, koju je

Prvi Oskar Maja 2002. osvaja Zlatnu palmu u Kanu za film „Pijanista“, koji mu donosi i nagrade „Cezar“ za najboqi film i re`iju, kao i Oskara - ~ijoj dodeli nije prisustvovao ali je uprkos tome nakon progla{ewa pobednika pobrao ovacije ve}ine prisutnih. Prvi Oskar za najboqu re`iju dobio je sa 69 godina i 7 meseci, ~ime je postao najstariji dobitnik tog priznawa do tog trenutka, ali mu je dve godine potom Klint Istvud „oteo titulu“ osvojiv{i istu nagradu u 75. godini. Presti`nu statuetu Polanski je primio tek pet meseci posle zvani~ne ceremonije, kada mu ju je prijateq Harison Ford doneo u Francusku. najnovijeg „~eda“ slu{ao iz - ku}nog pritvora u [vajcarskoj!

Poqski umetnik sa francuskim dr`avqanstvom, iako veli da nije zagovornik sudbine, te da ne bi `eleo da iko sudi wegovom `ivotu nego samo delu, ve} vi{e od pola stole}a ne uspeva da izbegne tragedije i lomove epskih razmera, te zahvate kojima je ta ista sudbina wegov `ivot u~inila bizarnim - u istoj meri u kojoj je on takvima u~inio svoja brojna nezaboravna ostvarewa.

Ro|en 18. avgusta 1933. u Parizu kao Rajmund Roman Libling, mali Romek se sa roditeqima seli u o~evu rodnu Poqsku svega dve godine pred okupaciju ove zemqe i getoizaciju svih Jevreja u jednu krakovsku ~etvrt. Romanov otac, poqski Jevrejin Risard Libling, slikar

USKORO „DAN I NO] U POZORI[TU“

N

Pedesetih je po~eo da glumi i pojavio se kao Mundek u filmu „Generacija“ And`eja Vajde (1955), pre nego {to je upisao filmsku {kolu u Lo|u.

Ve} je u wegovim najranijim, kratkim filmovima „Dva mu{karca i ormar“ (1958), „Debeli i mr{avi“ (1961), i „Sisari“ (1962) uo~qiva sklonost ka crnom humoru i interesovawe za bizarne me|uqudske odnose.

U Romanovom filmu „Kad an|eli padnu“ iz 1959. zaigrala je Barbara Las, prva supruga sa kojom se razveo ve} posle tri godine, a wegovo debitantsko dugometra`no ostvarewe „No` u vodi“ (1962) prvi je poqski posleratni film koji nije imao ratnu tematiku - a autoru je doneo prvu nominaciju za Oskar.

Premda je ve} slovio za velikog poqskog

igrala [eron Tejt, velika tragi~na qubav i budu}a supruga slavnog re`isera.

Roman Polanski u Holivudu se na{ao 1968., i iste godine stvorio nezaboravni satiri~ni psihotriler „Rozmarina beba“, jedan od najstra{nijih filmova svih vremena a svoj veliki komercijalni uspeh, koji mu je doneo i drugu nominaciju za Oskar.

Posle kobne 1969. koju }e zauvek pamtiti po monstruoznom ubistvu svoje trudne supruge [eron Tejt, koje su po~inili sledbenici zloglasnog kulta ^arlsa Mensona, odlu~uje da se vrati u Evropu. Iste godine izgubio je i prijateqa Kristofa Komedu, poznatog poqskog xez muzi~ara koji je komponovao muziku za gotovo sve filmove Polanskog, a u SAD ostao najpoznatiji po saundtreku za „Rozmarinu bebu“.

Publika u {minkernici

A inicijativu pozori{nih umetnika Beograda, na Me|unarodni dan pozori{ta (27. marta) prvi put }e biti odr`ana manifestacija posve}ena scenskim i izvo|a~kim umetnostima - „Dan i no} u pozori{tu“.

Projekat je motivisan namerom da se uspostave ~vr{}e veze me|u beogradskim teatrima, pa i da se i svi zajedno vi{e pribli`e publici. U toj nameri, Beogradsko dramsko ve} polovinom marta sprove{}e anketu za izbor najpopularnije predstave s teku}eg repertoara, kao i najomiqenije

glumice i glumca ku}e. Uz anketu planirana je i nagradna igra, a oni koji u woj pobede ima}e mogu}nost da prisustvuju pripremama scene za predstavu, generalnoj probi, obilasku pozori{ne zgrade, kao i da dobiju mogu}nost poha|awa {kole profesionalnog {minkawa za scenu. Uvod u proslavu bi}e izlo`ba fotografija posve}ena istoriji praznika pozori{ta (17. marta), a na sam dan proslave ispred „Ruskog cara“ bi}e postavqen zajedni~ki {tand svih teatara.

Ina~e, svako pozori{te }e samo osmisli-

ti program za predstavqawe publici: izvo|ewe pozori{nih predstava, javno ~itawe novih tekstova, tribine, susrete sa umetnicima, radionice i igraonice za najmla|e...

U manifestaciji u~estvuju: Ateqe 212, Bitef teatar, Pozori{te „Bo{ko Buha“, Dadov, Malo pozori{te „Du{ko Radovi}“,Jugoslovensko dramsko pozori{te, Madlenijanum, Narodno pozori{te, Pozori{te lutaka „Pinokio“, Pozori{tance „Pu`“, Slavija teatar, Pozori{te na Terazijama, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Savez dramskih umetnika Srbije.

V. V. S.

w

- DODATAK ”KULTURA”

Kasnije je vi{e puta izjavio da najve}e `aqewe ose}a zbog toga {to nije bio u wihovoj ku}i na na Beverli Hilsu, u no}i kada je [eron brutalno ubijena, a novinarima je rekao: „Svi vi znate koliko je prelepa bila, ali samo nekolicina vas zna koliko je bila divna osoba“.

Prvi film Polanskog posle tragi~nog gubitka bila je bleda i nasilna verzija „Magbeta“ snimqena 1971., a 1974. ponovo se pojavquje sa SAD ostvarewem „Kineska ~etvrt“, klasikom modernog Holivuda. Remek-delo sa briqantnim Xekom Nikolsonom i Fej Danavej i 11 nominacija za Oskar, delovalo je kao novi po~etak obe}avaju}e holivudske karijere - koju je ovog puta sasekla optu`ba za silovawe trinaestogodi{wakiwe, koja i dan-danas mra~i slavu ~uvenog filmotvorca, a koja ga je tada nagnala da br`e - boqe napusti SAD ne bi li izbegao zatvor.

Polanski na tlo SAD nije stupio od 1978. kada mu je sud nalo`io da ostane izvan wihovih granica, a prvi film nakon seks skandala i hap{ewa u Los An|elesu bila je „Tesa“. Malo pre smrti [eron Tejt mu je dala primerak romana Tomasa Hardija iz 1891. - „Tesa od Dubervila“, koji su planirali zajedni~ki da ekranizuju, a kada je 1979. kona~no snimio „Tesu“, posvetio je ovaj svoj veliki uspeh pokojnoj supruzi. Zbog straha Polanskog od izru~ewa SAD, najskupqi francuski film svih vremena je sniman na severu Francuske umesto u autenti~nim predelima Dorseta.

Dve godine po debaklu „Gusara“ usledio je film „Ludilo“ (1988), s glumicom i modelom Emanuel Siwor, sa kojom se rediteq o`enio 1989, a koja }e zaigrati i u filmovima „Gorki mesec“ i „Deveta kapija“. Polanski i ona imaju dvoje dece, Morgan i Elvisa, koji je ime dobio po o~evom omiqenom peva~u, Elvisu Prisliju. ^elnici holivudske filmske industrije {ezdesetih i sedamdesetih podsmevali su se Polanskom nazivaju}i ga stereotipno tiranskim evropskim re`iserom, a on je govorio da je Holivud poput alavog deri{ta koje vri{ti dok ne dobije igra~ku da bi je potom bacilo iz kolica.

Tako|e je govorio i da nikada nije snimio film koji bi ga u potpunosti zadovoqio, ali i da su najboqi filmovi takvi samo zahvaquju}i reditequ - a on se svakako davno izborio za status jednog od najve}ih svih vremena. „Svaki neuspeh me samo u~ini jo{ smelijim, jer po`elim da postignem jo{ vi{e, iz ~iste osvete - samo da bih pokazao da mogu!“, izrekao je Polanski. [ta li nas tek sada o~ekuje...

w

KULTURA

NOVOSTI • Sreda, 3. mart 2010.

27

U MALOM POZORI[TU „DU[KO RADOVI]“ SVE SPREMNO ZA PREDSTAVU „RI^ARD NA TOBOGANU“

P

Bez uputstva za upotrebu `ivota

REDSTAVA „Ri~ard na toboganu“, koja se u re`iji @anka Tomi}a priprema za Ve~erwu scenu Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}“, zapravo je neobi~na adaptacija [ekspirove drame „Ri~ard III“. Premijerno izvo|ewe je sutra uve~e u ovom teatru, a za naziv predstave kao i ideju, rediteq ima obrazlo`ewe: - „Ri~ard III“ je jedan od najmra~nijih [ekspirovih komada. Ba{ zato {to mu nije mesto na toboganu, ja sam ga tu smestio: re~ je, dakle, o provokaciji i dovo|ewu u vezu dve nespojive stvari - de~je igre i krvave igre istorije. Sve je to crnohumorno, ironi~no, sarkasti~no... Naslov je proistekao iz drasti~ne promene konteksta, jer pred nama je „Ri~ard III“ u jednoj sasvim druga~ijoj vizuri.

Kako daqe obja{wava Tomi}, predstava se sastoji iz tri dela. Ono {to je linearna fabula originalnog [ekspirovog teksta (Ri~ardov dolazak na vlast i smrt), u predstavi }e biti zasebne celine: - Na po~etku je pri~a o detiwstvu i deci koji se igraju na toboganu, a tada se u wih ve} utiskuju zameci pona{awa odraslih.

U narednom delu isti junaci su postali mladi qudi i svoja mesta u dru{tvu i svetu tra`e ne biraju}i sredstva. Ovog puta, dru{tvo je to koje „utiskuje“ svoj uticaj kroz saznawe o padu vrednosti, signaliziraju}i da nema moralnog kodeksa, niti sputavawa u ostvarewu `eqa i ambicija. Kona~no, pratimo pri~u wihovog zrelog doba i sudbina, videv{i ih ogrezle u manama, „isu{ene“ od svake qudskosti. I pored te radikalne dramatur{ke obrade i adaptacije, koju sam uradio u saradwi sa Ma{om Stoki}, [ekspirova misao je `iva i neporeciva.

Budu}i da je Tomi}evoj re`iji na FDU u Beogradu prethodilo studirawe kwi`evnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, poznavawe dve bliske umetnosti i te kako je zna~ajno u ra-

Vukica Strugar

Inspiracija su mi bili i Hitler, i Staqin, i Sadam Husein, i Xorx Bu{, ali vi{e kao obrasci pona{awa nego kao namera da se wima bavim, vi{e kao vrsta gra|e

du i formirawu jednog pozori{nog stvaraoca: - Verovatno je tako, jer `ivim sa upore|ivawem dela i konteksta. To je ne{to {to se mo`e nazvati postmodernim ili trans`anrovskim pristupom delu, za {ta je svakako dragoceno poznavawe kwi`evnosti.

Tvrdwu da politika i daqe najboqe prolazi u pozori{tu, kako je izjavio u jednom od ranijih intervjua, ni danas ne demantuje: - Od toga se ne mo`e pobe}i, pogotovo kada se radi komad o vlasti i dolasku na vlast... Inspiracija za pojedine delove ove predstave su mi bili i Hitler, i Staqin, i Sadam Husein, i Xorx Bu{.

Istina, vi{e kao obrasci pona{awa nego kao namera da se wima konkretno bavim, {to }e re}i, bili su neka vrsta gra|e. „Radovi}“, pak, otkako ga vodi Awa Su{a okrenut je upravo postmodernom teatru i poku{ava da uhvati teme adolescentnog i predadolescentnog miqea. Po{to sam i sam „sve`“ otac, uvi|am da `ivimo u vremenu koje kao nijedno pre wega, „odjekuje“ roditeqskom ti{inom i wihovom nemo}i da daju adekvatan savet deci. S jedne strane, ako im govori{ ono u {ta veruje{ i u~i{ kriterijumima s kojima si odrastao, mo`da }e{ im dati uputstvo neprimewivo za stvarnost u kojoj }e `iveti. A, opet, ne mo`e{ da im pri~a{ ono u {ta ne veruje{ i ~ega se grozi{... Otuda su danas roditeqi zate~eni u raskoraku, a deca bez pravog uputstva za upotrebu `ivota.

Na{ sagovornik dodaje da wegova predstava zapravo govori o deci koja su odlu~ila da sama sebi daju uputstvo za upotrebu. Iz toga se ra|a „Ri~ard na toboganu“, ali i susre}u „Radovi}“, wegov repertoar i publika. A kada je o na{im repertoarima re~, Tomi} ka`e: - Mislim da su, generalno, haoti~ni i nasumi~ni. Nisam ni sam siguran da li je to lo{e ili je i to direktan prenos toka kolektivne svesti, pa zapravo odgovara vremenu u kome `ivimo.

BITEF OBELE@AVA 21. RO\ENDAN „MIRISIMA CIMETA“

Otplesana pesma nad pesmama ITEF teatar }e ve~eras obele`iti svoj 21. ro|endan premijerom plesne predstave „Mirisi cimeta“, u izvo|ewu ~lanova Bitef dens kompanije.

Autori koncepta su svetski poznati izraelski koreografi Gaj Vajcman i Roni Haver, osniva~i holandskog „Kluba Gaj & Roni“, kompanije koja okupqa plesa~e iz celog sveta i doprinosi razvoju i definisawu modernog teatarskog izraza.

Predstave kompanije prevazilaze formalno i zalaze iza ~iste plesne tehnike, prodiru}i u poetsko i su{tinsko, i istra`uju}i qudski duh zarobqen u telu. „U svetu prepunom napadnih vizuelnih senzacija, umetnost mora biti ona najupadqivija.

S druge strane, umetnost je tu da kreira spasonosan intiman

B

prostor ti{ine, daleko od zahuktale stvarnosti. Prostor umetni~kog izra`avawa na{e trupe negde je na pola puta izme|u ova dva ekstrema“, ka`u Haver i Vajcman, ovda{woj publici poznat kao autor predstave „Jezik zidova“, izvedene na 40. Bitefu i „Poeti~ni porazi“, izvedene na 5. beogradskom festivalu igre.

Muziku za „Mirise cimeta“, koji su praizvedbu do`iveli u koprodukciji sa groningenskim Grand teatrom, potpisuju estonski kompozitori Arvo Part, Lepo Sumera, Mart - Matis Lil i Erki Sven, a po{to se ona izvodi u`ivo na sceni, predstava se `anrovski mo`e definisati i kao plesni koncert. „Mirisi cimeta“ inspirisani su Solomonovom Pesmom nad pesmama, poeti~nim i intrigantnim stihovima iz Biblije, koji otvaraju prostor za neograni~eno mnogo asocijacija i razli~itih tuma~ewa.

M. N. M. Generalni direktor i glavni urednik Kompanije “Novosti” a. d.: Manojlo Vukoti} Urednik dodatka: Dejana Vukovi}; Tehni~ki urednik: Aleksandar Vuli}evi} Telefoni: 3398-180, 3028-036; E-mail: kult-dodatak@novosti.rs

w

28

KULTURA

NOVOSTI • Sreda, 3. mart 2010.

BESTSELERI

SEDAM KWIGA ZA SEDAM DANA „GOSPODARICA IGRE“

„FERMIN“

„NARODWAKOVA SMRT“

SIDNI [ELDON, TILI BAG[O

SEM SEVIX

VULE @URI]

Mo}na porodica

Setni pacov

Turbo folk

ROMAN koji se pro{le godine pojavio u originalu, a kod nas pre nekoliko dana, „Gospodarica igre“, predstavqa nastavak slavnog romana „Gospodar igre“, bestseler pisca Sidnija [eldona (1917-2007), ~ije su kwige prevedene na 51 jezik, u 108 dr`ava, prodate u tira`u od 300 miliona primeraka a mnoge ekranizovane. [eldon je ina~e jedini pisac koji je osvojio tri presti`ne nagrade: Oskar, „Toni“ i „Edgar Alan Po“. Nastavak je napisala tako|e hit spisateqica Tili Bag{o.

Zaplet je [eldon smestio u 19. vek kada

AVANTURE velegradskog probisveta, kako stoji u podnaslovu romana „Fermin“ Sema Sevixa, zarazile su ~itaoce u mnogim zemqama. Re~ je o neobi~no originalnoj, alegori~noj i setnoj pri~i ~iji je glavni junak i kaziva~ pacov Fermin. Sevix je ina~e pre nego {to je doktorirao filozofiju na univerzitetu Jejl, gde je kratko i predavao, radio kao serviser bicikla, stolar, trgovac ribom.

Ro|en u podrumu kwi`are, nejak u odnosu na svoju mnogobrojnu bra}u i sestre, on je prinu|en da se otima za hranu, a posla-

SVET turbo folka i na{e karakteristi~ne naravi predstavio je u romanu „Narodwakova smrt“ Vule @uri} (1969), na sebi svojstven na~in, sa puno ironije, „otka~enih“ likova i situacija.

Glavni junak Soko je peva~ setnih refrena koji se na ~udesan na~in poistovetio sa Ivom Lolom Ribarom, od izvo|ewa „~o~ekizovane“ obrade pesme o wemu do epizode u kojoj strada u avionu. On je prinu|en da u istom danu peva na humanitarnom koncertu i na svadbi }erke lokalnog mo}nika Age. Po{to mora da prividno bude na dva mesta

Izdava~: „^arobna kwiga“ Strana: 204 Cena: 486 din.

Izdava~: „Alnari“ Strana: 412 Cena: 553 din je Ximi Mekgregor zasnovao mo}nu imperiju na ukradenim ju`noafri~kim dijamantima, a wegova k}i Kejt Blekvel kompaniju pro{irila do gigantskih razmera.

Tili Beg{o na sjajan na~in prenosi pri~u na narednu generaciju, a radwa obuhvata period od osamdesetih godina 20. veka pa do dana{wih dana, prate}i porodicu Blekvel kroz lavirint intriga, ubistava, qubavi. Prevodilac je Qiqana Petrovi}.

KWIGA NEDEQE

Izdava~: „Laguna“.

Strana: 207 Cena: 490 din.

stica mu postaju stranice starih kwiga.

Isprva, zalogaj Foknera ~ini mu se isti kao i zalogaj Flobera, ali kasnije po~iwe da uvi|a razliku i, na svoje veliko iznena|ewe, otkriva da mo`e da ~ita. Wegova lutawa senovitim ulicama jednog propalog kraja, tragawe za qubavqu i razumevawem u`ivawa u ~itawu ali i samo}a i strahovi postaju izrazito qudski i dirqiviji.

Prevodilac je Tijana Parezanovi}.

u isto vreme, on anga`uje dvojnika i pilota. Gde }e se pojaviti Soko a gde wegova kopija i ko }e od wih dvoje stradati u avionskoj nesre}i? Poseban problem peva~u zadaje nalog policijskog inspektora Muslina da mu izru~i Agu. U groteski koja podse}a na neke filmove Tarantina, pojavquje se i turbo folk peva~ica Rada ^okolada, kao i u~esnici reality show emisiji u kojoj se pla~e vi{e nego {to se smeje.

„SMRT ZEKE MANROA“,

NIK KEJV

Dirqiva pri~a o ocu i sinu FRONTMEN i peva~ grupa „The Birthday Party“, „The Bad Seeds“ i „Grinderman“, Nik Kejv prisutan je sa velikim uspehom na muzi~koj sceni vi{e od 30 godina, ali se uspe{no oprobao i kao prozni pisac, pesnik i filmski scenarista. Wegov najnoviji roman „Smrt Zeke Manroa“ je tu`na, cini~na pri~a, svojstvena humoru ovog autora.

Zeka Manro prodaje kozmeti~ke preparate i snove pune nade usamqenim doma}icama du` ju`ne obale Engleske. Kada ga iznenadno ubistvo supruge potpuno izbaci iz koloseka, u o~ajni~kom poku{aju da uhvati korak sa stvarno{}u, ili barem onim {to predstavqa normalni ritam wegovog `ivota, odlu~uje da krene na put sa svojim malim sinom. Dok otac ide od vrata do vrata, nude}i kozmeti~ke proizvode ali i svoju seksualnu harizmu, devetogodi{wi Zeka junior strpqivo sedi u kolima upoznavaju}i svet preko stranica enciklopedije. Otac sa svakim korakom pravi sve ve}e gre{ke, sve gore gluposti i sve vi{e gubi kontakt sa svetom oko sebe, {to sina dovodi do saznawa da mu je vreme da odraste...

Naizgled lagani stil pripovedawa i naizgled ne`na pri~a o odnosu oca i sina, roman ipak predstavqa fantazmagori~nu karikaturu u kojoj se neprestano prepli}u seks i smrt, {to }e svi qubiteqi Nika Kejva lako prepoznati kao za{titni znak wegovog stvarala{tva. Dodatnu notu celoj slici daje lik de~aka, oslikan ne`no, s pu- Izdava~: no qubavi i saose}awa. Faustovski odre- „Evro-\unti“ |en kao `rtva sopstvenih demona, Zeka Strana: 239 Manro je lik pre svega modernog dru{tva, Cena: 750 din. okrenutog povr{nim idealima sumwivih vrednosti. „Samo mi je bilo te{ko biti dobar na ovom svetu“, posledwa je re~enica koju izgovara.

Ovaj roman kriti~ari su ocenili kao izuzetno neobi~no i zanimqivo delo i jo{ jedna potvrda vi{estrukosti i mnogostrukosti talenta Nika Kejva, koji zauzima sve zavidnije mesto me|u vode}im piscima. Prevodioci su Vesna i Dra{ko Roganovi}.

„SMRT VILEWAKA“

„ZNAKOVI PORED KREVETA“

„U^ITEQ SE]AWA“

DOBRIVOJE J. BO[KOVI]

VLADIMIR JOVI]EVI] JOV

GORDANA \ILAS

Uskovitlane strasti DRAMSKI tekst „Smrt vilewaka“ Dobrivoje J. Bo{kovi} (1936), romansijer, pesnik dramski pisac, kompozitor, ina~e ugledni lekar, posvetio je `ivotu i tragi~noj sudbini velikog {panskog pesnika Federika Garsije Lorke.

Izdaja, qubav i zlo~in, uskovitlane qudske strasti na podlozi velike evropske no}i, predmet su ovog zanosnog teksta koji treperi i zlati se pred nama i sam od strasne poezije, ka`e recenzent, ugledni pisac Laza Lazi}. Ma-

Izdava~: „Arka“ Strana: 83 Cena: 210 din. li broj lica, svedena radwa, pojednostavqen zaplet, stil uzvi{enog dijaloga, sve je ovde u slu`bi sna`nog ose}awa, izraza umetnosti i buktiwe pravde. Slobodnog zamaha, autor dovodi u doticaj {panski temperament i balkansku drevnu mudrost, stavqaju}i u usta andaluzijskih sawara stihove srpskog pesni{tva. Ova univerzalnost lepog pro{iruje se i na univerzalnost zla. Ubijaju}i, u drasti~nom neposrednom prikazu pesnika [panije, slepa i beslovesna sila ubija i deo nas.

Varnice duha

Ozeblo srce

„SVAKA`ena ima svoj tip mu{karca. Sawa mu{karca, a uda se za tipa“; „Sa brakom nema {ale. Mo`e da postane komedija“; „Brak je burma oko vrata“. Ovo su samo neki od karakteristi~nih aforizama iz kwige „Znakovi pored kreveta“ Vladimira Jovi}evi}a Jova, istaknutog aforisti~ara, koji se ovoga puta pozabavio temom bra~nog `ivota.

Isti~u}i da su ove efektne varnice duha pogled na moderan brak sa mu{ke strane, recenzent Ra{a Popov bele`i: „Jovi}evi} veli: „brak ima svoje zakone, a supru`nici

PRVOM kwigom „Pred ogledalom“, Gordana \ilas (1958) oglasila se pre ~etvrt veka, a posledwom, „U~iteq se}awa“, nedavno, potvr|uju}i autenti~an i prepoznatqiv glas u na{oj savremenoj poeziji.

U „ravnote`i budnog stawa i sna“, u „sve~anoj razmeni“ prizora iz teskobne svakodnevice i uspomena, ispevane su, po mi{qewu recenzenta, poznatog pesnika \or|a Sladoja, najboqe pesme ove kwige u kojima se naracija zgu{wava u sve`e i neobi~ne slike, a metafori~ke sprege i aso-

Izdava~: autor Strana: 85 Cena: 250 din. svoju prirodu“. U prirodi koja podzemno uzdrmava temeqe braka jeste strast. A {ta se sa tom vatrom zbiva kada je ulo`imo u okovanu pe} - brak. „U bra~nom po`aru“, veli satiri~ar, „prvo izgori strast!“ Tad nastupa veliko isku{ewe jer se mora{ nau~iti drugoj nekoj plovidbi i plivawu po bra~nim vodama. A u braku „vlada autenti~ni dramski sukob“. O tome Jov ka`e: „Oni koji ne umeju da plivaju u bra~nim vodama, dave se svakodnevno“. Kwiga je oplemewena ilustracijama Marije Dokmanovi}.

Dragan BOGUTOVI]

Izdava~: autor Strana: 74 Cena: 180 din. cijativna ~vori{ta pulsiraju dubqim mislotvornim zna~ewima. Gotovo svaki stih natopqen je „melanholijom zrelosti“, koju proizvodi gorko saznawe da je `ivot „pun i prozra~an i vedar i smislom ispuwen“ minuo nepovratno. Najsna`niji otisak ostavqaju pesme u kojima pesnikiwa priziva lica i predele, glasove, boje i mirise davno i{~ezlog detiwstva.

Naro~ito je sugestivno ono setno, gotovo zavereni~no sa{aptavawe „ozeblog srca“, sa biqem i pticama, posebno sa lastama.

HITOVI U SRBIJI

1. „BUDIMO QUDI“ Jovan Jawi}

(Kompanija „Novosti“)

2. „VODA IZ KAMENA“

(„Aleksandrija”)

Qiqana Habjanovi}-\urovi}

3. „LOVAC NA ZMAJEVE“ Haled Hoseini

(„Laguna“)

Mirjana Bobi}-Mojsilovi}

(„^igoja“)

4. „GLAD“

5. „DOKTOR ARON“ Vuk Dra{kovi}

(„Srpska re~“)

6. „GLASOVI U VETRU“ Grozdana Oluji}

7. „POBEDNIK JE SAM“

(SKZ)

Izdava~: Kompanija Paulo Koeqo („Paideia“) „Novosti“ 8. „IZUZETNA STVOREWA“ Strana: 312 Trejsi [evalije („Laguna“) Cena: 390 dinara 9. „IZGUBQENI SIMBOL“ Den Braun („Solaris“) „ MARINA“ 10.

Karlos Ruis Safon („^arobna kwiga“)

HITOVI U BRITANIJI

1.

(Podaci iz „Gardijana“)

„PRESTUP“ Rouz Tremajn

U srcu pri~e su brat i sestra, Aramon i Audrun, ro|eni neposredno posle Drugog svetskog rata, ~ije su roditeqe optu`ili za kolaboraciju sa nema~kim okupatorom. „KAKO NASLIKATI MRTVOG ^OVEKA“ Sara Hol Piter Kaldikat je poznati umetnik, koji je stekao slavu rade}i pejza`e. Istovremeno on je otac blizanaca, Suzan i Deni. Nalazi se u godinama kada po~iwe da razmi{qa o fizi~koj i umetni~koj smrti.

2.

3.

„VETAR U VRBAKU“ Kenet Grejem

Prvi put objavqena davne 1908. godine, pri~a o avanturama Krtice, Re~nog Pacova, Jazavca i bodqikavog @apca odavno je istinski klasik engleske literature, koji podjednako vole deca i odrasli...

Izdava~: „Chatto& Windus“ Strana: 413 Cena: 17,99 funti

„GDE JE DARVIN POGRE[IO“ Xeri Fodor Napad Xerija Fodora i Masima Platelija Palmarinija na same temeqe najuticajnije nau~ne postavke u posledwih 150 godina. Autorski filozofsko-nau~ni~ki dvojac razotkriva pukotine u Darvinovoj teoriji evolucije, kombinuju}i rezultate rada u eksperimentalnoj biologiji sa filozofskim argumentima.

4.

5.

„SKIPI UMIRE“ Pol Marej

Tragikomi~na pri~a o dvojici cimera u dablinskom kolexu za de~ake, koja se kre}e od mladala~kog humora ~etrnaestogodi{waka do mra~nih tema poput poreme}aja u ishrani, zloupotrebe dece i smrti...

Gordana \ilas

Bunar Kopam dubok bunar.

Kao da }u u wemu prona}i razlog iskupqewa.

Do mesta na kome voda zelenim pupoqcima probija povr{inu zemqe.

Mlazevi ~isto}e i blagosti.

Rane radosti, radosti od zale~enih rana, radost o`iqaka, mir i spokoj kasne jesewe ve~eri kad svetlost rasprostrta je kao prekriva~, a ne kao osvaja~.

Sve`ina te neophodnosti i uzajmnosti bla`i umor.

Te`ak je posao u pitawu: natopiti ~elo osve`ewem i rado{}u.

Nakratko umine tuga {to slama me.

24

KULTURA

NOVOSTI • Sreda, 3. mart 2010.

DR MI[KO [UVAKOVI] O TROTOMNOM PROJEKTU „UMETNOST U SRBIJI U 20. VEKU“

EKSKLUZIVNO

Pojam dobre umetnosti U vi{e ne postoji Savo Popovi}

Od pada Berlinskog zida stvorena je globalno-tranzicijska {ema tako da je danas umetnost u ameri~kim provincijama, u biv{im sovjetskim republikama ili negde u Aziji i Srbiji - veoma sli~na

N

AKON obimne studije „Evropski konteksti umetnosti 20. veka u Vojvodini“ dr Mi{ko [uvakovi} kao urednik, ali i pisac sa ekipom stru~waka priprema novi kulturolo{ki poduhvat - trotomni pregled umetnosti u Srbiji u pro{lom veku. q Za{to je bitan „evropski kontekst“ za umetnost u Vojvodini?

- Zato {to postoje uticaji sredina u koje su na{i qudi i{li na {kolovawe. Po~etak veka obele`en je Budimpe{tom, Be~om, Pragom, Minhenom. Posle Drugog svetskog rata centar {kolovawa je Beograd. Interesantan fenomen u srpskoj umetnosti je i uticaj francuske odnosno wujor{ke {kole: Amerikanci su naro~ito uticali {ezdesetih i sedamdesetih godina. q Da li te uticaje posmatrate i u politi~kom kontekstu, mi smo tada bili interesantni zapadu?

- Vezano je svakako za ideju hladnog rata. Tad je polo`aj Jugoslavije imao izuzetnu poziciju otvarawa, a zemqa je stajala izme|u isto~nog i zapadnog bloka. Od pada Berlinskog zida stvorena je globalno-tranzicijska {ema tako da je da-

Prvi tom Prvi tom „Umetnosti 20. veka u Srbiji“ koji izlazi ovog prole}a jesu „Radikalne umetni~ke prakse 1913 - 2008.“ . „Oko hladnog rata“ je druga kwiga koja zapo~iwe 1939. godinom a zavr{ava padom Berlinskog zida. Tre}i tom „Umetnosti u Srbiji...“ }e biti posve}en nastanku moderne i modernizma 1938 - 1978.

Dr Mi{ko [uvakovi} je urednik „Umetnosti u Srbiji...“ i autor teksta o likovnoj umetnosti. Nevena Dakovi} ure|uje i pi{e deo koji se odnosi na film.

Ana Vujanovi} ure|uje izvo|a~ke umetnosti sa dominantnim osvrtom na teatar.

Aleksandar Igwatovi} ure|uje oblast arhitekture i pi{e. Jelena Novak i Vesna Miki} ure|uju muziku. Dizajn kwige radi Du{ica Kne`evi} a izdava~ je „Orion art“ iz Beograda. Tu je i tim saradnika koji obra|uju specifi~ne oblasti.

q Kako je re~ o umetnosti u Srbiji, bi}e obuhva}eni i hrvatski vajari, arhitekte koji su ovde stvarali i uticali na ovda{wu kulturnu scenu?

- Svakako, jer, recimo, prvu polovinu 20. veka u Srbiji skulpturu vode hrvatski vajari.

Srpska skulptura je oblikovana pre svega kroz javnu skulpturu hrvatskih vajara. Jedna od bitnih ta~aka u ovoj kwizi je uloga Me{trovi}a. U slikarstvu bitan je Ra~ki. Kona~no, ve}inu spomenika u Srbiji su izme|u dva rata radili Hrvati. Oni su, dakle, deo ovog prostora.

Otkri}emo niz relevantnih a nepoznatih, intrigantnih stvari. Koka Tomqenovi}, {kolovana u Bauhausu, danas va`na za reinterpretirawe hrvatske umetnosti - dve godine je predavala u Beogradu na umetni~koj {koli i uticala na grafi~ki dizajn. Obradi}emo i autore koji etni~ki nisu vezani za Srbiju, koji ovde nisu `iveli u du`em periodu, ali su wihovi uticaji veliki. q Ipak, Reneu Bloku je interesantan Daleki istok?

- Postoji i druga „pri~a“ koja je veoma aktuelna u Evropi, a kod nas je neprisutna - to je arapski svet. Od palestinske umetnosti, do Dubaija i Emirata gde postoje dobri muzeji i jaka umetni~ka scena. q Ali, da li je interes „inspirisan“ ratnim `ari{tima na tom podru~ju ili zbog dobre umetnosti?

- Pojam dobre umetnosti vi{e ne postoji.

Ili, ako postoji onda ga treba tra`iti u tom najvi{em transnacionalnom kontekstu velikih majstora, a to je veoma uzak sloj umetni~ke elite od najmla|ih u koje spada Fran~esko Klemente, Marina Abramovi}, do Xefa Kunsa, Demijana Hirsta, Lusijana Frojda. To je zatvoreni sloj u koji se vi{e ne mo`e u}i i koji je vezan za velike muzeje.

Onaj deo sveta koji je vezan za fondacijsko finansirawe umetnosti vi{e i nema ideju remek-dela. On ima ideju permanentnog proticawa umetni~kih praksi.

q ^ini se da je ta vrsta umetnosti mimo interesa, recimo, kolekcionara u Srbiji?

- Moram priznati da imamo taj novi fenomen srpskih kolekcionara. Re~ je o novom dru{tvenom sloju koji tra`i svoj identitet kroz umetnost i poku{ava da napravi iskorak iz one klasi~ne paradigme - a to je umetnost izme|u dva svetska rata - u nekakvu savremenost. Ali, oni kupuju ono {to se zna, {to je prepoznatqivo. Takav kolekcionar }e pre kupiti akvarele Ra{e Todosijevi}a „Pabla Pikasa“ nego fotografije iz sedmadesetih koje ilustruju wegove performanse.

A on je bitan i kqu~an autor upravo zbog svojih performansa. Ti akvareli nisu stvorili Todosijevi}a koji je danas bitan.

Pre neki dan sam pregledao monografiju Oqe Ivawicki i u woj nisam na{ao ni jedan wen bitan rad. Stavqeni su samo oni radovi koji su bitni za javno mwewe kao identifikacija {ta je ona ili {ta bi trebalo da bude. q „Umetnost 20. veka u Srbiji“ bi trebalo da bude oslobo|ena takvih pogleda na stvarala{tvo?

- U Srbiji, ne u Beogradu. Ideja da se sve {to se de{ava doga|a u Beogradu je pogre{na jer redukuje umetnost drugih etni~kih grupa - Nemaca, Ma|ara, Slovaka koji su veoma va`ni. Izbe}i }emo onaj kli{e „na{„ Ra{a, „na{„ [ejka... To „na{„ je uvek pogre{no jer se uvek svodi na interes neke grupe. Primer je opet Oqa Ivawicki koja je mitologizirana sa velikim brojem komercijalnih slika. Tokom sedamdesetih je bila najboqe prodavani autor za jugoslovenske ambasade. Te slike su ra|ene u eklekti~nom pop-maniru pozne Medijale i prekrile su najzna~ajnije aspekte wenog rada koji su sa istorijskog i evropskog aspekta relevantni. I vajar Matija Vukovi} pretvoren je u mit koji je poni{tio wegovo delo.

w

- DODATAK ”KULTURA”

25

VLADIMIR VOJNOVI^, JEDAN OD NAJVE]IH RUSKIH PISACA, O NOVOJ KWIZI „AUTOPORTRET“, ZA „NOVOSTI“

MOSKOVSKIM kwi`arama ovih dana se pojavila nova kwiga Vladimira Vojnovi~a s neobi~nim nazivom: „Autoportret“, i podnaslovom „Roman mog `ivota“. Interesovawe javnosti za novu kwigu podgrevali su vode}i moskovski dnevni listovi, koji su iz we objavqivali odlomke. Izdava~ka ku}a „Eksmo“ {tampala ju je za sada{we prilike u prili~no visokom tira`u od 15.000 primeraka. Izdava~ se nada da }e ova kwiga do`iveti nekoliko izdawa, i po popularnosti mo`da prevazi}i „Vojnika ^onkina“...

Vojnovi~ se rado odazvao razgovoru za „Novosti“. Otkriv{i nam da }e od 3. do 5. marta biti u Novom Sadu, uz osmeh dodaje da se uvek raduje kad ide u Srbiju: „Tamo sam bio mnogo puta i pre nego {to se raspala Jugoslavija.“ Na pitawe za{to je „Autoportret“ naslov novog dela, on ka`e: - To je autobiografija, a po~eo sam da je pi{em pre vi{e od 30 godina. Zbog toga {to se bavim i slikarstvom, a ja sam samouki umetnik, odlu~io sam da iz te oblasti „pozajmim“ naziv. Na koricama su moje slike, autoportreti koje sam napravio posledwih godina.

Prijateqi - Rado sam se sretao sa piscima iz biv{e Jugoslavije. Neki od pisaca iz Srbije s kojima sam se dru`io su umrli. Na`alost, nemam nikakvih informacija o Dobrici ]osi}u i Brani Crn~evi}u. Nadam se da su dobro i da jo{ pi{u. Molim vas, prenesite im moje pozdrave... Voleo bih da se sa nekim od wih sretnem kad budem do{ao u Novi Sad na Salon kwiga.

q ^itaju}i kwigu, sti~e se utisak da ste odlu~ili da, osim biografskih se}awa, iznesete i sve {to vam je na du{i. O~ito je da ste bili polemi~ki raspolo`eni kad ste je pisali...

- Odavno sam `eleo da odgovorim onim zlonamernim qudima koji su pakosno tuma~ili neke doga|aje iz mog `ivota i moje postupke. Nekima sam ve} odgovorio u prethodnim kwigama. Zbog toga sam sve vi{e razmi{qao da napi{em autobiografiju. Znam da je mi{qewe o sebi samo jedno od mi{qewa. Ovo je kwiga o mom celom `ivotu. Imao sam potrebu da je napi{em i izne-

Crta ispod pre|enog `ivota Branko Vlahovi}

na Denisovi~a“ pravo remek-delo. q U Minhenu ste `iveli kad i poznati ruski filozof i disident Aleksandar Zinovjev.

Za razliku od vas, on se razo~arao u Zapad, a zatim se, kao i vi, vratio u Rusiju. On je iskreno verovao da su komunisti~ki principi ipak pravedniji od onih na Zapadu. A vi?

- Zinovjev je bio - uvek protiv.

Dok je bio u SSSR, `estoko je kritikovao komunizam i komuniste, ali kad je pro`iveo deo `ivota na Zapadu, promenio je mi{qewe - postao je veliki kriti~ar kapitalizma. Gde je i {ta je boqe, svaki od nas treba da oceni sam. q @iveli ste dugo na Zapadu, a sada ste u novoj Rusiji.

U ~emu vidite razliku, i {ta bi Rusija trebalo da „uzme“ od Evrope?

- Nama je Evropa po mnogo ~emu bliska. Protivnik sam tvrdwe da Rusija mora da ide svojim putem i da ni{ta ne treba da u~i od drugih. I{li smo 70 godina svojim putem i videli smo gde smo stigli. Od Evrope moramo da nau~imo da boqe po{tujemo zakone i standarde. Prema mom mi{qewu, tamo gde su qudi slobodniji, i zakoni se boqe po{tuju.

Jasno je da korupcije ima svuda u svetu, ali moramo priznati da je korupcije na Zapadu mawe nego kod nas, u Rusiji.

su {kole, fakultete... Tek kad sam postao pisac, po~eo je moj drugi `ivot. Kasnije sam do{ao u konflikt sa re`imom - protesti, disidenstvo... Postoje qudi koji `ive kao da ih se ni{ta ne ti~e {ta se doga|a u dru{tvu. Kod mene je bilo obrnuto, sve me se ticalo, od siroma{tva do disidenstva i emigracije.

- Mene nisu u~ili da sviram na violini, nisu me vodili na klizali{te ili na hokej, a nisu me ni upisali u literarnu sekciju. Od `ivota sam, ipak, dobio vi{e nego {to sam o~ekivao. Na po~etku nisam prime}ivao nikakav svoj talenat. Majka je znala da ka`e za mene i sestru: moja deca nemaju nikakvih posebnih sposobnosti... Zamena za formalno obrazovawe bilo je `ivotno iskustvo... Bio sam pastir, pa stolar, bravar, aviomehani~ar... Tako sam saznao o `ivotu mnogo vi{e od onih koji su imali ve}e formalno obrazovawe. q Veliku popularnost vam je donela kwiga „Vojnik ^onkin“.

Da li je neko poslu`io kao „prototip“ za tog va{eg junaka?

- Motiv za pisawe kwige bile su pri~e koje sam slu{ao u vojsci o nekom vojniku iz Jakutije. Mislim da se on prezivao ^ongim ili tako nekako. „Vojnika ^onkina“ sam pisao veoma dugo. Pisao sam, pa ostavqao, pa opet nastavqao... q Va{ odnos prema Aleksandru

Mene nisu u~ili da sviram na violini, nisu me vodili na klizali{te ili na hokej, a nisu me ni upisali u literarnu sekciju. Od `ivota sam, ipak, dobio vi{e nego {to sam o~ekivao

Vladimirovo detiwstvo

Sol`ewicinu bitno se mewao iz godine u godinu. Kako obja{wavate to {to ste radikalno promenili stav o Sol`ewicinu, prvo ste ga hvalili i podr`avali, da biste, na kraju, postali wegov `estok kriti~ar?

- Ta~no je da sam na po~etku odu{evqeno podr`avao Sol`ewicina, bio sam odu{evqen wegovim prvim kwigama. „Jedan dan Ivana Denisovi~a“ pro~itao sam jo{ u rukopisu. Smatrao sam, a i danas

Evropa, zaista ne mogu da predvidim, iako bih to iskreno `eleo. q Jo{ dok je bio predsednik Rusije, Vladimir Putin vam je 2001. dodelio dr`avnu nagradu. Zna~i li to da ste potpuno normalizovali odnose sa vla{}u u Rusiji? Vi ste ostali slobodouman ~ovek i javno kritikujete ono {to smatrate lo{im u dru{tvu.

„Mi ovde `ivimo“ Vojnovi~ je dva puta poku{avao da se upi{e na moskovski Institut literature, ali nije uspeo. Kasnije je, godinu i po, studirao na Moskovskom pedago{kom institutu. Nevoqe sa studijama ga nisu obeshrabrile, jer je bio ~vrsto re{io da se bavi kwi`evno{}u. U vreme boravka u Kazahstanu 1958, napisao je svoje prve prozne radove. Ve} 1960. godine zaposlio se kao urednik na radiju.

Napisao je stihove za pesmu o kosmonautima koja mu je donela veliku popularnost. Pripovetka „Mi ovde `ivimo“, objavqena u ~asopisu „Novi mir“, oja~ala mu je ugled me|u piscima. U Savez pisaca SSSR primqen je 1962, ali je iskqu~en 1974. zbog ismejavawa sovjetske stvarnosti. Roman „Vojnik ^onkin“, napisan 1963, iza{ao je u „Samizdatu“ - nije ga objavila nijedna izdava~ka ku}a. Bez pi{~evog odobrewa, prvi deo tog romana bio je objavqen 1969. u Frankfurtu, a cela kwiga 1975. u Parizu.

Zovu li vas na prijeme i druge skupove sada kad je Medvedev prvi ~ovek u Kremqu?

- Ta~no je da sam od Putina dobio dr`avnu nagradu. On mi je dva puta ~estitao jubileje. Sada me ne zovu na prijeme i skupove. Ali, da budem iskren, nemam ni `equ da na wih idem. Boqe je {to me ne zovu...

Trovawe u „Metropolu“

Vojnovi~ se rodio 26. septembra 1932. godine u Staqinabadu, glavnom gradu Taxikistana, koji je kasnije preimenovan u Du{ambe. Otac Nikolaj je u to vreme radio u listu „Komunist Taxikistana“, a kasnije je bio glavni urednik „Lewinabadske pravde“. Majka Roza Gojhman tako|e je radila u redakciji. Kad je Vladimir imao samo ~etiri godine, otac mu je uhap{en zbog „antisovjetske agitacije i propagande“. Nikolaj Vojnovi~ je bio osu|en jer je pred dvojicom svojih drugova, dok su pili ~aj, rekao da misli da se komunizam ne mo`e izgraditi samo u jednoj zemqi. sem svoju istinu. q Tvrdite da vam je `ivot bio sastavqen iz dva razli~ita dela i da je to iskustvo va{ „`ivotni fakultet“. Na {ta, zapravo, mislite?

- @eleo sam da napravim „izve{taj“, da podvu~em crtu ispod pre|enog `ivota. Sada jasno vidim da se moj `ivot mo`e podeliti na dva dela. Onaj do 20. godine, `ivot tipi~nog sovjetskog ~oveka iz obi~ne porodice. Jedino je pisac Vladimir Maksimov mawe u~io u mladosti od mene. Svi ostali zavr{ili

Foto I. Marinkovi}

nas umetnost u ameri~kim provincijama, u biv{im sovjetskim republikama ili negde u Aziji i Srbiji - veoma sli~na. Prepoznajemo istu vrstu minimalne politi~ke anga`ovanosti u radovima. Vi{e nema velikih mo}nih centara, kao {to je bio Wujork, prema kojima se pravi pore|ewe.

Danas postoji jedna horizontalna linija veoma sli~nih umetni~kih praksi.

Novo i intrigantno

NOVOSTI • Sreda, 3. mart 2010.

Kad je u inostranstvu 1975. bio objavqen „Vojnik ^onkin“, Vojnovi~a su pozvali u KGB gde su mu predlo`ili da svoje kwige {tampa u SSSR. U sobi 408, u hotelu „Metropol“, gde je razgovarao sa agentima KGB, Vojnovi~ je bio otrovan nekim preparatom. Dugo se ose}ao bolesnim, {to se odrazilo na wegov rad. Posle tog slu~aja napisao je otvoreno pismo Andropovu koje je poslao i nekim stranim listovima. Zbog sve lo{ijih odnosa sa vlastima, 1980. je emigrirao iz SSSR. Godinu dana kasnije oduzeto mu je sovjetsko dr`avqanstvo, koje mu je vra}eno u vreme Gorba~ovqeve vladavine. Od 1980. do 1992. `iveo je u Nema~koj, a zatim i u SAD. U vreme emigracije sara|ivao je sa Radio Slobodom.

tako mislim, da je to veliko delo.

U to vreme svi|ala mi se i wegova qudska pozicija o mnogim pitawima.

- Kasnije su po~ele da mi smetaju neke wegove izjave, kao i qudi kojima je bio okru`en. Neke od kwiga koje je kasnije napisao nisu mi se

svidele, i to sam i rekao. Ako sam mogao da ka`em da mi se ne svi|aju neka Tolstojeva dela, za{to ne bih mogao da ka`em da mi se ne dopada ne{to {to je napisao Sol`ewicin.

- Ali, bez obzira na moje kritike, i danas smatram da je „Jedan dan Iva-

q Posle izlaska iz zatvora va{eg oca 1941, sa majkom ste se preselili u Zaporo`je. @iveli ste u Ukrajini, kako iz perspektive ujediwene Evrope gledate na razjediwene Slovene?

- @iveo sam dugo u Ukrajini, nau~io sam i ukrajinski jezik. Meni je `ao {to ne `ivimo zajedno kao {to to ~ini Evropa. Na`alost, dele nas politi~ari. Kad }emo i mi Sloveni `iveti kao ujediwena

- DODATAK ”KULTURA”

q Koga biste od mla|ih pisaca u Rusiji izdvojili kao posebno talentovanog...

- Moram priznati da ne uspevam mnogo da ~itam, pa ne `elim da bilo ~ije ime isti~em, da nekog ne uvredim. Re}i }u ne{to drugo {to je zabriwavaju}e - o~ito je u Rusiji splasnulo interesovawe za literaturu.

Danas nema kwige mladog pisca koja izaziva veliku pa`wu ~itala~ke publike. Zar to ne govori mnogo?

w