Actopolis Beograd 2017 katalog by boba mirjana stojadinovic

Izložba ACTOPOLIS Beograd 25. april – 20. maj 2017. Muzej grada Beograda Resavska 40b

Sadržaj

Pozdravna reč: Goethe–Institut Beograd

3 5 6 8

Pozdravna reč: Goethe–Institut Beograd Pozdravna reč: Goethe–Institut Atina Predgovor umetničkih direktora Društvena dezorganizacija i samoorganizovana kulturna produkcija u Beogradu 10 Prateći programi 12 Izložbena postavka 14 Uvod 16 Koncepti 22 Teme 33 Metode 41 Konteksti 47 Rečnik 53 Projekti 63 Impresum

Po dolaksu u Beograd svaki gost sigurno poželi da bolje upozna ovaj grad, koji je tokom istorije toliko puta razaran i obnavljan. Šta bi pod takvim okolnostima bilo prirodnije od posete Muzeju grada Beograda? Ali to je lakše reći nego učiniti. Iako bi na osnovu imena te kulturne institucije mnogi zaključili drugačije, jedan centralni gradski muzej ne postoji. Pod njegovim virtuelnim krovom umesto toga se nalazi desetak lokacija i zbirki, raspoređenih po čitavom gradu, od Muzeja Ive Andrića u samom centru, pa sve do Banjičkog logora. A tu je i neobična zgrada nekadašnje Vojne akademije iz 1899. godine u Resavskoj 40b, koja od pre nekoliko godina takođe pripada Muzeju grada Beograda. Ona je još uvek prazna, odnosno koristi se samo za privremene izložbe i kulturne događaje. Beskrajni hodnici, zidovi i prostorije visokih plafona i ogoljenih zidova odišu neobičnim mirom. Elegantno, dvokrilno stepenište sa rukohvatima i stubovima podseća na reprezentativnu arhitekturu Habsburške monarhije, baš kao i mnoge druge odlike ovog zdanja. Zgrada spava kao začarana, poput Trnove Ružice, i to u samom centru metrpole, koji sav vri od života. Sa stanovišta iskorišćenosti prostora ovo je gotovo nezamisliva raskoš – istovremeno „siromašno i seksi”, kako je sebe svojevremeno opisivao Berlin. To nije čekanje na bolja vremena, već opipavanje pulsa stvarnosti, pomoću umetnosti i arhitekture, akcija i ideja. Ukratko, ovo je idealno mesto za razgovor o međusobnom uticaju grada i umetnosti. Idealno mesto za izložbu. Idealno mesto za „ACTOPOLIS | Umetnost akcije”.

ACTOPOLIS je veliki višegodišnji projekat Goethe–Instituta u jugoistočnoj Evropi u saradnji sa kulturnom institucijom „Urbane kinste Rur” iz Rurske oblasti u Nemačkoj. Cilj mu je razmena iskustava i zajednički razvoj alatki za umetničko, urbanističko i aktivističko delovanje. U formi laboratorije, koja je trenutno vrlo rasprostranjena, učesnici su razmatrali aktuelna pitanja urbanog života, isprobavali strategije delovanja, sprovodili intervencije i podsticali kritičke refleksije. Predstavnici različitih gradova razmenjivali su projektne ideje još u fazi oblikovanja, tokom 2015. godine, da bi ih zatim (2016.) sproveli u delo, svako u svom gradu – u Atini, Beogradu, Bukureštu, Mardinu (Turska), Oberhauzenu, Sarajevu i Zagrebu. Ove, 2017. godine, u Beogradu se održava zajednička izložba, na kojoj će posetioci moći da se upoznaju sa nekim od rezultata projekta iz različitih gradova. Težište dosadašnjih aktivnosti u okviru srpskog izdanja projekta „Formalno neformalna. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija” bilo je u maju i junu 2016. u Beogradu. Da podsetimo: pod rukovodstvom kustosa Mirjane Bobe Stojadinović učesnici su uključivali i obrađivali specifične teme iz Beograda i Srbije. Među njima su mapa kulturnih događaja u Beogradu koji je izradio Aleksandar Nikolić, grupna izložba u stanu–prostoru ACTOPOLIS–a koju su priredili Nikola Radić Lucati, Mariela Cvetić i Umetnički kolektiv U10, prilog Marijane Cvetković iz Servisa za savremeni ples „Stanica” o usponu i padu nezavisne kulturne platforme „Druga scena”, projekat „Proba” Irene Ristić, projekat „Studija

Pozdravna reč: Goethe–Institut Atina

individualnog slučaja” Marije Radoš i Miroslava Karića iz Galerije „Remont”, ali i brojne druge izložbe, diskusije i radionice sa udruženjima Gradska Gerila i Urbani inkubator, kao i program za gastronomsko međunarodno umrežavanje „Delikatesni ponedeljak” – da pomenemo samo neke od njih.

Ništa ne daje bolji primer za proučavanje dinamike globalnih promena od urbanističkog razvoja. Ne samo da se percepcija ovog pojma postupno oslobađa svojih evrocentričnih okova – drugim rečima, napuštamo tradicionalnu ideju grada sa gradskom skupštinom, pijacom i crkvom u centru – već i same monstruozne brojke urbanog rasta ukazuju na monumentalne promene.

Zahvaljujući izložbi „ACTOPOLIS | Umetnost akcije” projekat se sada vraća u Beograd, i to upravo u zgradu Muzeja grada Beograda u Resavskoj 40b. U ime Goethe–Insituta želim da zahvalim Muzeju grada Beograda na divnoj saradnji, kao i svim učesnicima projekta, a izložbi želim mnogo uspeha i što veći odjek.

U devetnaestom veku, tek deset odsto svetskog stanovništva živelo je u gradovima. Na prelasku u dvadeset prvi vek ova brojka je porasla na oko pedeset odsto, a predviđa se da će udeo gradskog stanovništva u ukupnoj svetskoj populaciji dodatno porasti na sedamdeset pet odsto do 2050. godine. Gradovi stoga sve više postaju seizmografi društvenih promena, a kao glavni centri diskursa oni utiču na društvo, nauku i kulturu.

Beograd, aprila 2017. Frank Bauman Direktor Goethe–Instituta u Beogradu

Goethe–Institut se već neko vreme interesuje za vezu između kulture i grada, te ju je učinio jednim od svojih glavnih fokusa. Ogranci Goethe–Instituta širom sveta inicirali su umetničke projekte koji istražuju teme urbane kulture, pa tako i u jugoistočnoj Evropi, regionu koji svedoči o brzim procesima promena. Moglo bi se čak reći da su gradovi u jugoistočnoj Evropi u stanju kontinuirane fizičke transformacije. ACTOPOLIS je još 2014. godine počeo sa nekim preliminarnim studijama. Zagreb i Ankara, Bukurešt i Atina, Sarajevo i Beograd, i na kraju Oberhauzen, postali su polazne tačke za projekat koji uključuje više od sedamdeset kustosa i umetnika iz sedam gradova u sedam zemalja, koji su 2016.

godine prešli u fazu produkcije. Rezultati tog rada su prikazani ovde u sažetom obliku. Gradovi jugoistočne Evrope su pretrpeli političke, ekonomske i ekološke rane otkada je podignuta Gvozdena zavesa. Goruća pitanja koja su ovo pokrenula danas su jednako relevantna kao i tada: Kome grad pripada? Ko čini jedan grad? Ko odlučuje kako se grad organizuje i kako se njime upravlja? Ko ima pristup njegovim resursima, ko ima koristi od njih? Investitori? Građani? I kako građani postaju proaktivni? Da li svi oni imaju istu mogućnost pribegavanja umetnosti akcije u cilju da se čuje i njihov glas i da steknu uticaj nad SVOJIM gradom? Kako urbani kontekst određuje oblik delovanja? Ta pitanja su se postavljala čak i pre nego što je projekat i počeo. Zbog toga su bitni stavovi i principi koji određuju smer ovog projekta, kao i mnogih drugih projekata Goethe–Instituta. Oni uključuju razmenu znanja i iskustava, susrete, i upoznavanje u nepoznatom okruženju partnerskih gradova. Zajedničko eksperimentisanje s različitim metodama na licu mesta. Doživljavanje reakcija iz prve ruke. Saradnja preko granica u vreme kada je putovanje postalo gotovo nemoguće za mnoge kreativce. Izgradnja zajednice mimo granica. Juliane Štegner i Matijas Makovski Goethe–Institut, Atina (Odlomak iz predgovora Goethe–Instituta u katalogu ACTOPOLIS–a)

Predgovor umetničkih direktora

Ono što vidite ovde je privremeni izveštaj. Projekat međunarodne saradnje ACTOPOLIS | Umetnost akcije je još uvek daleko od završetka. U mnogim gradovima učesnici i dalje vredno analiziraju rezultate svojih projekata. Novi materijali će menjati izložbu kako ona bude putovala, i mnoge studije bi mogle biti preteknute od strane događaja netom pre nego što je trebalo da budu objavljene. Projekat kao što je ACTOPOLIS, posvećen savremenim strategijama za akciju u gradu, jeste „work in progress”, u stalnoj izgradnji – zapravo baš kao i sami gradovi. Čak i na relativno nedavnim fotografijama urbanih scena, dovoljno je izdvojiti detalje poput dizajna automobila, tehničku opremu i reklamne plakate, i već možete odrediti vreme kada su nastale. Pre i posle trenutka zabeleženog na fotografiji, urbani razvoj se nastavlja u jednom dinamičnom procesu. I naša svest o tome da sam čin snimanja nečega može promeniti to nešto znači da je urbani život ponekad upravo postavljen imajući u vidu neku buduću publiku, udišući tako u materijal još više slojeva neodređene složenosti. Osim prihvatanja dinamične prirode urbanog razvoja, još jedan neupitni detalj za ACTOPOLIS od samog početka bila je činjenica da su akcija u gradu i posvećenost promenama u domenu onih koji su godinama nepokolebljivo radili na onome što je izgrađeno i u društvenoj životnoj sredini u njihovom gradu, te su na taj način doprineli – na načine koji često nisu bili cenjeni – njegovom razvoju. Za ACTOPOLIS, iz ovoga proizlaze dve stvari: prvo, koncept dizajniran tako da uzima u obzir da je bilo koja akcija u urbanom prostoru jedan zajednički,

komunikativni i dugoročni proces, pa je stoga i sam koncept morao biti orijentisan na proces; i drugo, odluka da se uključe lokalni kustosi, koji u većini slučajeva rade samostalno i čiji koncepti pružaju osnovu za aktivnosti u gradovima koji učestvuju. Na inicijativu Julijane Štegner i na osnovu preliminarnog koncepta Angelike Fic, lokalni ogranci Goethe–Instituta pozvali su Anu Danu Beroš u Zagrebu, Štefana Genčuleskua i Raluku Vojnu u Bukureštu, Danijelu Dugandžić u Sarajevu, Elpidu Karabu i Glikeriju Statopulu u Atini, Pelin Tan u Ankari i Mardinu, i Bobu Mirjanu Stojadinović u Beogradu da preuzmu ovaj zadatak; njima se pridružio gehajmagentur u Oberhauzenu, koga je pozvao projektni partner Urbane Künste Ruhr. Naoružani konceptom i ljudima koji će ga provesti, ACTOPOLIS Laboratorija u Oberhauzenu pokrenula je projekat u jesen 2015. godine, kombinujući lokalno delovanje sa međunacionalnim dijalogom. Laboratorija je stvorila forum na kome su svi učesnici predstavili svoje predloge projekata ostalima kako bi se napravio sinopsis za zajedničke diskusije već u ranoj fazi procesa. Brzo je postalo jasno da će ACTOPOLIS obuhvatiti koliko zajedničkih aspekata toliko i specifičnih razlika. Kao dodatni referentni okvir učesnici su kritički sagledali organizacije koje sponzorišu projekt: Goethe–Institut i Urbane Künste Ruhr. Nametnulo se pitanje da li je „asimetrija moći” već urođena u takvom odnosu, odražavajući onaj tip asimetrije koji je takođe karakterističan, ili je možda čak i uzročnik, za savremene urbane konflikte. Sami učesnici su zaslužni za uspeh u iznalaženju produktivnih puteva na ovom diskurzivno i

pragmatički izazovnom terenu. Mnogi od dijaloga koji su začeti u ACTOPOLIS Laboratoriji nastavili su se tokom mikro–rezidencija, programa kratkih uzajamnih poseta od strane učesnika koje su se sprovodile tokom projekta. Kustosi su organizovali ACTOPOLIS koristeći isprobane timove koji su sa sobom doneli različita iskustva. Naslovi njihovih koncepata naglašavali su interese učesnika da utiču na svoja urbana društva kroz konkretne formate akcije: tako su koncepti orijentisani na istraživanje i analizu u Ankari / Mardinu naglašavali potrebu za „urbanim zajedničkim dobrima” (Urban Commons) u vreme kada ova odredba za mnoge stanovnike gradova ne predstavlja ništa više od Nevidljivog pripadanja (Invisible Belonging), kako to prikladno opisuje naziv projekta u Zagrebu. I projekat Oberhauzena Gradimo novi grad, i Bukurešta Sam izgradi svoj grad, kao i ACTOPOLIS Lab Sarajevo, fokusirali su se na konkretne intervencije u urbanom prostoru i povezali su ovaj pristup sa strategijama baziranim na instalacijama. Pod naslovom Formalno neformalna, projekti u Beogradu su za temu uzeli značaj samoorganizacionih procesa, dok je Privremena akademija umetnosti (PAT) u Atini organizovala niz predavanja Meke moći kako bi istražili mogućnosti destabilizacije dominantnih slika i narativa (koji često brendiraju gradove kao „egzotične”) uz pomoć kontranarativa. Razumevanje za razlike je raslo, čime su zajednički aspekti postajali još izraženiji. Širom sveta, urbana društva se suočavaju sa sličnim izazovima ili, da budemo precizniji, u celom svetu se ti članovi gradskih društava koji pokušavaju da sačuvaju grad kao mesto života u zajednici i zajedničkog iskustva u vremenima ekonomske eksploatacije i privatizacije suočavaju sa sličnim izazovima. Uprkos svim lokalnim,

istorijskim i političkim razlikama, u mnogim mestima, paralelno sa globalnim kretanjima prema koncentraciji i standardizaciji, možemo da primetimo slično motivisane, lokalno usidrene konstelacije aktera koji kroz alternativne načine života i delovanja pokušavaju da se suprotstave nepodnošljivim političkim i ekonomskim okolnostima. Urbani aktivisti iz Bukurešta, filozofi iz Atine, arhitekte iz Mardina, umetnici iz Zagreba, kustosi iz Sarajeva, i urbani istraživači iz Oberhauzena, svi oni se slažu po tom pitanju, a njihove aktivnosti su usmerene ka pronalaženju enklava u kojima grad i urbano društvo još uvek mogu da se oblikuju. Više od dve godine od početka projekta i šesnaest meseci nakon pokretanja Laboratorije u Oberhauzenu, imamo veliku kolekciju materijala iz svih gradova učesnika. U periodu od aprila do kraja jeseni 2016. godine ostvareno je više od četrdeset pet projekata. Aktivnosti koje su poduhvaćene donele su toliko širok repertoar opcija za akciju da se činilo smislenim da se pokuša da se identifikuju teme i metode koje su bile zajedničke različitim pristupima. Rezultat ove analize – sprovedene zajedno sa učesnicima – doveo je do stvaranja Rečnika ACTOPOLIS–a, u kojem su sažete glavne teme i metode projekata. Ovi pojmovi i njihove otvorene definicije od tada služe kao fleksibilan predložak za komunikaciju o projektima u svim različitim kontekstima. Proces ispitivanja projekata iz perspektive posmatrača otkrio je nekoliko ključnih zajedničkih aspekata, koji se ovde mogu samo sažeti. Za više informacija, pogledajte detaljne refleksije u tekstovima kustosa. Katja Asman, Angelika Fic, Martin Fric (Odlomak iz predgovora Goethe–Instituta u katalogu ACTOPOLIS–a)

Društvena dezorganizacija i samoorganizovana kulturna produkcija u Beogradu

Beogradsko izdanje ACTOPOLIS–a pod nazivom „FORMALNO NEFORMALNA. Beogradska samoorganizovana1 kulturna produkcija” orijentisano je prema preispitivanju okolnosti u kojima se danas nalazimo, dubinski sagledavajući prakse profesionalaca u kulturi, njihove uzajamne razlike i dostignuća, pokušavajući da se izbegne predstava da smo ujedinjeni i razumljivi jedni drugima. Zato što nismo. Štaviše, što je svako od nas posebniji i drugačiji – to je životnija i izazovnija kulturna produkcija. Urbana kulturna sfera u Srbiji, posebno u Beogradu, drastično se promenila u proteklih dvadeset pet godina. U međuvremenu konteksti širom Evropskog kontinenta su i sami bili zahvaćeni uskovitlanim procesima. Naznaka opštih okolnosti kulturne produkcije ne samo u Srbiji i Beogradu, već i mnogo šire, pokazuje tzv. „društvenu dezorganizaciju”: „stanje društva koje karakteriše slom efektivne društvene kontrole što ima za posledicu nedostatak funkcionalne integracije između grupa, sukobljenih društvenih stavova, i lična neprilagođenost”2. U pokušaju da se bude u toku sa tendencijama u zapadnom društvu, posebno od dvehiljaditih naovamo, većina društvenih i političkih mogućnosti i koncepata u Srbiji deluju kao da su uveženi već ‘spremni za korišćenje’, kritički neprovereni i lokalno nebažda1 Iako je pojam ‘samoorganizacije’ ambivalentan, on se ovde koristi kako bi održao jezičku konzistenciju trogodišnjeg projekta, u okvirima određene lepeze značenja, nekih afirmativnih, nekih kritičkih. Ukoliko bi u nekom trenutku nakon završetka projekta značenje koje trenutno podrazumevamo pod ‘samoorganizovanim’ našlo bolji termin, termin ‘samoorganizovano’ bi svakako trebalo da se promeni. 2 http://www.merriam-webster.com/dictionary/social%20disorganization

male, gde su izveli seriju performansa, razgovora i predstavljanja tokom prve dve nedelje maja. Praveći odabir mojih projekata, namerno sam pozvala umetnike ili one koji se bave kulturom koji se međusobno izrazito razlikuju i koji će u okviru projekta izraziti veoma različite mikropolitike kulturne produkcije, koja osvetljava beogradske raznovrsne kulturne prakse i njihov uticaj na aktuelne ekonomske, društvene i političke pozicije: Da li uopšte može da se stekne pregled tekuće kulturne klime i njenih produkcija, ili će ona ostati samo maglovita i usitnjena slika jednog turbulentnog doba, koje je toliko trajno i iscrpljujuće kao što je ovo u kome živimo? Kako se nedostatak državne strategije u kulturi i (ne)društvena pozicija u umetnostima odražava u savremenoj kulturi?

reni, sa čudnim osećajem ‘kolektivnog podbačaja mašte’. Pitanje kojim ćemo se ovde baviti je: Kakva je urbana kultura preživela ovu ujdurmu i kakav sadržaj i značaj ona danas nosi? Beogradsko izdanje projekta ACTOPOLIS okuplja četrnaest umetnika, umetničkih grupa, aktivista i onih koji se bave kulturom veoma različitih usmerenja, koji su prelomili i sagledali svoju praksu u odnosu na pitanja šta, kako i za koga se kritička urbana kultura proizvodi u vremenu tekuće krize, prelomljena kroz samoorganizaovane metodologije. Šta označava ekonomiju kulturne nezavisnosti u Srbiji petnaest godina od početka veka i dvadeset pet godina od društvenog rastakanja? Šta je kritički potencijal samoorganizacije u kulturnim praksama? U kojoj meri samoorganizacija može da obezbedi autonomiju u razmišljanju i delanju u umetnosti? U kojoj je meri samoorganizacija alternativa nefunkcionalnim institucijama i kakvu ulogu u tome igra neoliberalizam?

Umesto da koristimo već ustanovljena mesta za kulturu koja nose prepoznatljivu auru njihovih osnivača, menadžera, umetnika i publike, FORMALNO NEFORMALNA se u toku maja 2016. godine namerno odvijala (najviše) u iznajmljenom prizemnom stanu u urbanom kvartu Dorćola, koji trenutno prolazi kroz proces džentrifikacije.

Goethe–Institut Beograd, kao koproducent ACTOPOLIS–a, istupio je sa dve produkcione putanje: s jedne strane Gradska Gerila/Goethe Gerila (GG) i Urbani inkubator (UI) – koje je majstorski koordinisala Zorica Milisavljević – i s druge strane izbor koji sam ja kurirala i koordinisala. Učešće GG i UI u FORMALNO NEFORMALNOJ bilo je usmereno na sagledavanje onoga što su do sada postigli i na perspektive njihove produkcije u budućnosti. Oni su takođe koristili privremeni prostor ACTOPOLIS–a da isprobaju njihove prakse u novom okruženju koje je drugačije od Sava-

Nekoliko programa odvijalo se van prostora stana, na javnim trgovima, alternativnim–andergraund kulturnim centrima kao što je Matrijaršija, do privatne kuće u Grockoj kao beogradskom predgrađu. Drugi nezavisni beogradski prostori koji su bili u direktnoj vezi sa projektom bili su Magacin u Kraljevića Marka, Galerija Remont, Umetnički prostor U10, Oktobar, Kvaka 22, Kulturni centar Grad, Centar za kulturnu dekontaminaciju, koji su rasuti po celom gradu. Odgovor pojedinačnih umetnika i aktivista bio je u opštoj temi FORMALNO NEFORMALNE veoma različit, što je i bila početna ideja. Neki učesnici su

ukazali na sredstva koja iznalazimo u suočavanju sa diskontinuitetom kulture kakvu znamo, što istorijski, što trenutno (Ristić, Radić, Cvetković, Sekulić/ Đorđević, Nikolić), drugi su izveli svoje prakse (Vučetić, Radoš/Karić, U10, Cvetić), a treći su se aktivističkim sredstvima suočili sa odnosima koji se ustanovljavaju na spoljnim granicama polja kulture (Milikić/Kurepa, KURS, Ramujkić/Treister). Pojam ‘samoorganizacije’ se često prepoznaje kao neoliberalan pojam otuđenja od države blagostanja i put ka brutalističkoj jednosmernoj komercijalizaciji umetnosti. Da li bi on mogao da se promišlja sasvim drugačije – kao dnevna praksa individua (ili još bolje – ‘mnoštva jedinstvenosti’3) otpora prema tekućim procesima monopolizacije umetnosti i kulture? Dilema sa kojom se suočavamo definitivno ne sme da bude: da li ću ja da eksploatišem sebe ili da li neko drugi to treba da radi? Na ovaj način samoorganizovana kulturna produkcija završava sa iznuđenom metodologijom otpora okolnostima. FORMALNO NEFORMALNA bila je napor vaninstitucionalnih individua, uglavnom profesionalaca u kulturi i aktivista koji ne dobijaju zadovoljenje radeći u (okvirima) sistema u kome se nalaze, da artikulišu neodložnost da se komunicira kroz kulturu i umetnost, orijentisanu ka javnosti, odozdo ka gore. Moglo bi da se kaže da ovi odnosi svakodnevno produkuju nekomercijalnu kulturnu klimu samoosnaživanja. Mirjana Boba Stojadinović Kustoskinja beogradskog izdanja ACTOPOLIS–a (Odlomak iz teksta u katalogu)

3 Među ostalim, ova razmišljanja crpe snagu iz konceptualnih praksi sedamdesetih ili ‘umetnika u prvom licu’, koje nose ranjivost i izloženost koje se poistovećuju sa jedinstvenostima – kao što je Agambenova ‘kakvogod jedinstvenost’.

Prateći

Programi se odvijaju u zgradi Muzeju grada Beograda, Resavska 40b

pr� gra m�� 10

Četvrtak, 27. april od 18h SVOĐENJE ISKUSTVA

Utorak, 9. maj od 18h Čije su javne institucije kulture? Marijana Cvetković (razgovor)

(razgovor)

Okrugli sto vodiće članovi Grupe za digitalni, obrazovni i kulturni commons Studija zajedničkog, Marijana Cvetković, Marija Jakovljević, Miloš Kovačević, Milica Gudović sa gostima.

Subota, 29. april od 18h

Četvrtak, 11. maj od 18h

ACTOPOLIS–a

DATUM ISTEKA Nestajanje kulturne institucije kao funkcija investicionog ciklusa (razgovor) Autor rada i moderator razgovora Nikola Radić Lucati Sreda, 3. maj od 18h U10 predstavlja: Predstavljanje prakse kroz radove Sofije Crnjanski i Martine Petrović (razgovor) Rad koji se predstavlja u okviru izložbe ACTOPOLIS–a deo je obimne izložbe „A Light Room” koja će trajati od 20. aprila do 6. maja u U10, Kosovke devojke 3.

Subota, 6. maj u 18h GRADSKA GERILA: Enciklopedija savamalskih bića Simon Marić (tekst) i Olga Jorgačević (ilustracije)

INICIJATIVA: Delatnost kulture i poreska politika (razgovor) Dragoslav Krnajski, Mirjana Denkov, Nina Todorović i Anica Vučetić Ponedeljak, 15. maj od 18:30 GRADSKA GERILA: Neuspeh kao praksa Darko Dragičević i Gradska Gerila (performans) Sreda, 17. maj od 18h INICIJATIVA: Kriza sistema vrednovanja u kulturi i moguća rešenja (razgovor) Dragoslav Krnajski, Mirjana Denkov, Nina Todorović i Anica Vučetić Petak, 19. maj od 19h

(izložba i prezentacija knjige)

Gosti iz Atinskog ACTOPOLIS–a

Ponedeljak, 8. maj od 18h

„Gavdos: Kuća

Miroslav Karić i Marija Radoš predstavljaju: STUDIJA SLUČAJA – performativno crtanje Gorana Stojčetovića (performativno crtanje)

Radni naziv: Predavanje meke moći” Eftimis Teu (Efthimis Theou), Elektra Angelopulu (Elektra Angelopoulou) (Performans je na engleskom, nemačkom i grčkom jeziku)

IZL�ŽBENA� ��OS��AVKA�

M1 Opšte informacije M2 Projekti M3 Koncepti M4 Teme M5 Metode M6 Konteksti

R1 Aleksandra Sekulić / Ivica Đorđević, LOW–FI VIDEO REMEMBERED, Revitalizacija jednog arhiva Low–Fi videa (video kolekcija, dokumentacija)

R2 Anica Vučetić, INICIJATIVE, Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija (dokumentacija događaja)

A1 Video–dokumentacija A2 Javni prostor A3 Sto sa publikacijama

R3 Aleksandar Nikolić, BGD ART, Mapa prostora vizuelnih umetnosti (mesečno izdanje mape)

R4 KURS, Zidne novine (istraživanje i štampan ilustrovan tekst)

R5 Marijana Cvetković, druga scena – beogradska samoorganizovana scena (istraživanje i štampan tekst)

R6 Marija Radoš/Miroslav Karić, STUDIJA SLUČAJA (izložba crteža Gorana Stojčetovića) R7 Mariela Cvetić, GAUDEAMUS IGITUR: Samoorganizovani umetnik u stanju odomaćene agorafobije (umetnikova knjiga)

R8 Umetnički kolektiv U10, Predstavljanje prakse kroz radove Sofije Crnjanski i Martine Petrović (video–instalacija)

R9 Irena Ristić, PROBA (istraživanje i zvučna instalacija)

R10 Vahida Ramujkić/Noa Treister, Nedeljiva neotuđiva (istraživački javni

forum)

R11 Nebojša Milikić/Tadej Kurepa, Kamendinamike, Šematski prikaz klasne borbe u Kamendinu (istraživanje) R12 GRADSKA GERILA: Simon Marić (tekst) i Olga Jorgačević (ilustracije), Enciklopedija savamalskih bića (objekti i priče)

R13 GRADSKA GERILA / ŠKOLA URBANIH PRAKSI: Moje parče Savamale – „Preklapanje’’ (prostorna instalacija) R14 GRADSKA GERILA i URBANI INKUBATOR: Onlajn arhive (onlajn arhiv)

R15 Nikola Radić Lucati, DATUM ISTEKA, Nestajanje kulturne institucije kao funkcija investicionog ciklusa (umetnički rad) R16 GRADSKA GERILA: SINAPSA (interaktivna instalacija)

uv� �od � ��

„Globalno gledano, uglavnom se bavimo sličnim problemima u urbanom prostoru i javnom prostoru. Stoga mislim da je važno da, zajedno s kolegama, pronađemo sličnosti između gradova u projektu ACTOPOLIS i da definišemo razlike.” Video izjava → Pelin Tan → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #1 – 7

Tradicionalne demokratske institucije su u stanju krize, dok je građansko urbano društvo skočilo u akciju, gde su nedavni primeri pokreti Okupiraj, Gezi park i Trg Sintagma. Pozivi za boljim životom izvan politika štednje, za višeslojnim javnim životom dostojnim tog imena, za zajednice koje se ne definišu izolacijom, postaju glasniji i uporniji. U ovakvoj situaciji, ACTOPOLIS | Umetnost akcije uspostavlja transnacionalnu platformu za testiranje urbanih alternativa. Mnoga urbana društva su danas u stanju neizvesnosti i nesigurnosti. Goethe–Institut, na međunarodnom nivou, i Urbane Künste Ruhr, na regionalnom nivou, odgovorili su na stanje fragmentacije uspostavljanjem decentralizovanih mreža. ACTOPOLIS okuplja umetnike, urbaniste i aktiviste iz metropola jugoistočne Evrope i Rurske oblasti u laboratoriju zajedničke proizvodnje, jer se pitanjima koja se odnose na budućnost urbanog života više ne može baviti na čisto lokalnom nivou. Najava programa → ACTOPOLIS

ACTOPOLIS predstavlja poziv na akciju i na zajedničko stvaranje grada – preko raznih disciplina, državnih granica i kulturnih razlika. Najava programa → ACTOPOLIS

Kon ce p � ti

LABORATORIJA „ACTOPOLIS Laboratorija u Oberhauzenu pokrenula je projekat u jesen 2015. godine, kombinujući lokalno delovanje sa međunacionalnim dijalogom. Laboratorija je stvorila forum na kojem su svi učesnici predstavili svoje predloge projekata ostalima kako bi se napravio sinopsis za zajedničke diskusije već u ranoj fazi procesa. Brzo je postalo jasno da će ACTOPOLIS obuhvatiti jednak broj zajedničkih aspekata koliko i specifičnih razlika. Kao dodatni referentni okvir učesnici su kritički sagledali organizacije koje sponzorišu projekat. Nametnulo se pitanje da li je 'asimetrija moći' već urođena u takvom odnosu, odražavajući onaj tip asimetrije koji je takođe karakterističan, ili je možda čak i uzročnik aktuelnih urbanih konflikata. Sami učesnici su zaslužni za uspeh u iznalaženju produktivnih puteva na ovom diskurzivno i pragmatički izazovnom terenu” Predgovor kataloga → Katja Asman, Angelika Fic, Martin Fric → ACTOPOLIS

ACTOPOLIS Laboratorija u Oberhauzenu bio je eksperiment otvorenog tipa. Umetnici, urbanisti i kustosi iz sedam gradova učesnika učinili su svoje koncepte i ideje dostupnim jedni drugima u vrlo ranoj fazi procesa. To je omogućilo zajedničko istraživanje kontradikcija i potencijala njihovih koncepata, razmenu strategija i metoda, i razmišljanje o zajedničkim, međugradskim projektima. Najava programa → ACTOPOLIS Laboratorija

Predavanja meke moći „Osvrćući se na institucije u smislu kritičkih praksi i rasprava na polju umetnosti od devedesetih, kao što je tema 'institucija kao proces' i, konkretnije, ideja da se institucionalizacija takođe odvija u samim subjektima i društvenim formacijama, Predavanja meke moći zauzela su stanovište moći, umesto da se povlače u ulogu sporednosti i moralisanja. Jug je zauzeo stav koji odgovara njegovoj geopolitičkoj i biopolitičkoj lokaciji. Ali, Jug nije pojam koji svojata regiju bilo kao autonomaška, separatistička celina, niti – postavljajući se naspram globalne 'pretnje' – kao otpor Severu ili bilo kojem drugom regionu. 'Jug' preispituje ideju da su svojatanja neutralni kosmopolitski pojam, gde je glavni rizik to što se kosmopolitizam može koristiti isključivo za opisivanje fleksibilnih ljudi sa

Gradimo novi grad

pravim dokumentima – putujućih elita.” Tekst u katalogu → Elpida Karaba i Glikerija Statopulu → Predavanja meke moći → Atina → #8 – 15

Izložba Predavanja meke moći – U svom šestom i konačnom izdanju, Predavanja meke moći kulminirala su jednim polifonim događajem na košarkaškom igralištu Univerziteta Panteon. Na manifestaciji izložbe Predavanja meke moći predstavljeni su razni materijali, kao što su knjige, video–materijali, predavanja, radovi i aparati umetnika stvoreni u kontekstu Predavanja meke moći. Ovaj diskurzivni i varijabilni materijal formira poseban narativ oko Juga i njegovih stanovnika, a koji je u suprotnosti sa njegovim stereotipnim prikazom. Izložba Predavanja meke moći → Predavanja meke moći → Atina → #15

Formalno neformalna „Dilema sa kojom se suočavamo definitivno ne sme da bude: da li ću ja da eksploatišem sebe ili da li neko drugi to treba da radi? Na ovaj način samoorganizovana kulturna produkcija završava sa iznuđenom metodologijom otpora okolnostima. Projekat FORMALNO NEFORMALNA nije razvijan kao neka vrsta plana konsolidacije ili još manje akcionog plana za savremenu kulturnu scenu. Suštinski, projekat FORMALNO NEFORMALNA otvorio je polje za refleksiju koje je inače teško naći. Projekat je preispitivao na koje načine može da se umetničkim ili aktivističkim sredstvima nosi sa novoutemeljenim okolnostima koje dovode u pitanje celokupni okvir koji potiskuje / deluje veoma nepovoljan za spororazvijajuću (što nije samo po sebi loše) kulturnu produkciju suštinski modernističkog nasleđa. Kakva je ekonomija današnjih stvaralačkih, kritičkih i intelektualnih potreba i njihovih uslova produkcije?” Tekst u katalogu → Mirjana Boba Stojadinović → Formalno neformalna → Beograd → #16 – 29

Bgd Art – U cilju kreiranja nove ponude grada koja uvezuje više različitih sektora i resora, BGD ART mapa nudi korisnicima aktuelne informacije o svim trenutnim i stalnim postavkama i drugim pratećim programima, otvara izlagačke prostore za novu publiku i kontekstualizuje umetničku scenu. Bgd Art → Formalno neformalna → Beograd → #16

„Šta uraditi sa svom tom infrastrukturom nekada cvetajuće industrije čelika i uglja? Šta uraditi sa centrom grada u kojem je pola prodavnica prazno? I kako da se nosimo sa imidžom ili slikom o sebi koji su definisani onime što je izgubljeno? Šta sa infrastrukturnim nametanjima iz prošlosti? Tako smo počeli da se pitamo kako bi grad izgledao da je izgrađen u skladu sa željama i zahtevima njegovih današnjih žitelja. Šta ako bismo mogli da izgradimo novi grad? To je postao moto našeg predloga: 'Gradimo novi grad', Wir bauen eine neue Stadt. Postoji jedna nemačka post–pank pesma sa tim naslovom (grupe Pale Šaumburg), što nam je verovatno i dalo ideju – ali za nas je obećanje iza toga bio određeni beg, barem od zahteva nametnutih našoj praksi da uvek iznova moramo da se bavimo nečim što je već sjebano.” Tekst u katalogu → gehajmagentur → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #33 – 38

Sve od sutra pa nadalje – Grupa We Are Visual istražuju i zamišljaju probleme sutrašnjice, i tvrde da znaju šta učiniti i pre nego što se problemi ispolje. Oni su domaćini radionice u futuristički dizajniranoj prikolici koja služi i kao izložbeni prostor i laboratorija. U njoj dizajniraju i proizvode alate i svakodnevne predmete koji mogu da se koriste za pružanje stručnih rešenja za probleme sutrašnjice. Od sutra pa nadalje → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #35

Actopolis LAB Sarajevo „Izgradnja, uništenje, konflikti i sama rekonstrukcija grada predstavljaju raznolike polazne tačke za mnoge narative, ali isto tako iziskuju i jedno savremeno sagledavanje i kreiranje zajedničke vizije budućnosti. Grad je prepun neobičnih mesta/lokacija i ideja/ poimanja o njima. Ova razmišljanja su najčešće rasuta i nepovezana. Stoga i glavno pitanje kako povezati ova mjesta i razmišljanja o njima u jednu fleksibilnu mrežu? ACTOPOLIS Sarajevo stoga teži uspostavljanju odnosa između rasutih znakova i značenja u nadi da će tako kreirati prostore za nove urbane eksperimenate. U takvoj vrsti djelovanja–u–gradu kroz kritičko propitivanje, sakupljanje, ponovno stvaranje i dijeljenje konstruiramo produktivan, human, dinamičan, solidaran i velikodušan grad..” Tekst u katalogu → Danijela Dugandžić → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39 – 41

okruženje nedavne društveno–političke i ekonomske krize, već će i obnoviti kolektivnu svest koja se može poistovetiti sa našim suživotom. Zajedničko dobro nije nešto što posedujemo, delimo ili proizvodimo u smislu svojine, već je izgradnja kolektivnih društvenih odnosa koji su usko povezani sa svakodnevnim životom.”

Sarajevo Cloud – Sarajevo Cloud je multimedijalna instalacija koja prikuplja individualne vizije parka Hastahana koristeći fizički prostor kao oblik „proširene stvarnosti”. Skulptura Sarajevo Cloud, postavljena na Zeleni paviljon, poziva stanovnike i posetioce grada da podele svoje vizije s drugima putem aplikacije za pametne telefone Sarajevo Cloud. Tekst u katalogu → Danijela Dugandžić → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39 – 41

Tekst u katalogu → Pelin Tan → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #1 – 7

bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad

Teritorijalna ostrva – Istraživački projekat o borbenim zonama, usmeren na stvaranje kolektivnog sećanja na ljude i radnje. Ovaj projekat se fokusira na istraživanje kroz ispitivanje istorijskih karata, teritorijalnih snaga, kao i arhitekture sigurnosti i otpora.

„Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad bio je pre svega maštanje, ali i lekcija iz realizma i poverenja, koju smo mi, kao tim na projektu, naučili i kojom smo bili oduševljeni. Želeli smo da prevaziđemo večite jadikovke o birokratiji, korupciji i nemogućnosti da budete dobar građanin, jadikovke koje se protežu kilometrima u bilo kojem odgovoru na pitanje: Kako vidite svoj grad, Bukurešt? Zato smo odlučili da promenimo pitanje: Kako biste videli svoj grad da ste u poziciji da donosite odluke o njemu? Naš projekat je participativan u smislu da se oslanjao na ljude koji su se uživeli u ulogu koju smo im predložili, ali nije prodavao bilo kakva obećanja (o zabavi, iskustvu, čudu) ili bilo koja od uobičajenih ulepšavanja sa kojima participativni projekti dolaze.”

Teritorijalna ostrva → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #5

NEVIDLJIVO PRIPADANJE „U ulozi laboratorija društvenih promena, gradovi kontinuirano redefinišu šta znači pripadati nekom mestu. Ako je lakše usvojiti i identifikovati se sa pripadanjem gradu nego sa nacionalnim identitetom, onda moramo iskoristiti ovu mogućnost kako bismo podstakli stvaranje nove pripadnosti građana. Grupa interdisciplinarnih umetnika iz Zagreba koji rade na tački preseka umetnosti, aktivizma, dizajna, tehnologije i urbanizma istražila je mogućnosti savremenih koncepta 'urbanog državljanstva' u odnosu na nedavni migracijski priliv u zemlje evropskog zapada. Ako se prepozna kao proces, a ne status, 'urbano državljanstvo' može podstaći građanske identitete na lokalnom nivou. Može promeniti značenje čitavog odnosa građanstva prema prostoru, prema urbanoj heterogenosti i kompleksnosti koje leže izvan kategorija nacionalne države.”

Tekst u katalogu → Raluka Vojna, Štefan Genčulesku → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #30 – 32

Budi gradonačelnik na deset minuta – Privremeni paviljon postavljen u tri javna prostora postaje biro gradonačelnika za imaginarni grad, Bukurešt–jug, u trajanju od nekoliko dana. Ulaskom u prostor, učesnici su pozvani da deluju, daju predloge i konsultuju se sa savetnicima. Oni preuzimaju moć odlučivanja. Paviljon je lagana, privremena struktura koja se jednostavno prebacuje na različite lokacije.

Tekst u katalogu → Ana Dana Beroš → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #42 – 46

Budi gradonačelnik na deset minuta → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #30

Cesta pripadanja – U izbornoj 2009. godini buldožeri su bili vesnici otvaranja gradilišta Podbrežje, novog projekta socijalnog stanovanja koji se nalazi u nerazvijenom južnom području Novog Zagreba. Projekat je počeo izgradnjom duge prilazne ceste i ogromnog parkinga. Ali, stambeni blokovi nikada nisu izgrađeni. Projekat Cesta pripadanja je svetlosno–krajobrazna intervencija koja se bavi osjećanjima pripadanja. Smeštena na lokaciji uslojenih urbanih vizija, zaranja u memoriju mesta koristeći pripadanje kao alat za prisvajanje javnog prostora. Na kružnom toku na kraju slepe ulice nekad je postojao vrt s više od šezdeset stabala, koja su sva uklonjena tokom građevinskih radova. Cilj projekta je da rekonstruiše sećanje na vrt sadnjom mladoga oraha u središtu kružnog toka.

Urbano zajedničko dobro „Ključni pojmovi koje smo definisali kao zajedničke u vezi s projektom ACTOPOLIS su 'vanredno stanje / politika', 'viškovi / radnici', 'izbeglice / granice' i 'solidarnost / modaliteti'. Prostorne prakse u konfliktnim urbanim prostorima su nagnale društvo da izmisli novi kolektivni rečnik koji ne samo da će zadovoljiti ograničeno

Cesta pripadanja → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #46

�� tΞ mΞ� �

obrazovanje „Nadamo se da će biljke penjačice rasti, bilo kao biljke u parku, bilo kao metafora za ideje, baš kao u bajci gde stabljika pasulja raste visoko ka nebu, samo bez destruktivnog diva urbanog vandalizma ispunjenog mržnjom.” Blog → Selma Karadza → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39 – 41

GAUDEAMUS IGITUR: Samoorganizovani umetnik u stanju odomaćene agorafobije – Projekat Gaudeamus igitur: samoorganizovani umetnik u stanju odomaćene agorafobije čini umetnikova knjiga nazvana Gaudeamus igitur štampana u ograničenom tiražu i predavački performans. Knjiga se sastoji od fotografija podova postavljenih keramičkim pločicama, parketom, tapisonima svih (obrazovnih) institucija u kojima se umetnica školovala u procesu postajanja 'samoorganizovane individue' koja uspostavlja sopstvenu umetničku praksu. Projekat je, tako, jedan od onih koji preispituje ulogu (školskih) institucija, u ovom slučaju u vremenu samoorganizovanja u umetnosti. Gaudeamus igitur → Formalno neformalna → Beograd → #20

NASLEĐE „Grad je projekat očuvanja vremena.” Video–izjava → Sarajevo Album → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #40

„Koncept kreativnog grada označava grad koji se oslanja na privlačenje direktnih investicija i bogatih potrošača umesto na materijalnu proizvodnju (primarni i sekundarni sektor) na teritoriji kojoj pripada. Identifikujući gorepomenutu lokalnu kulturu kao ekonomski resurs, ovi gradovi se takmiče za sredstva za organizovanje karnevala (kao što je Evropska prestonica kulture), upuštaju u spektakularizaciju istorijskog nasleđa, i podstiču procese džentrifikacije.” Tekst → Iskra Krstić → Karneval mešu ruševinama → Formalno neformalna → Beograd → #28

LOW–FI VIDEO REMEMBERED – Pojam Low–Fi Video (1997‒2003.) odnosi se na organizovanu i koordinisanu produkciju, distribuciju i prezentaciju filma i videa, čiji su modeli produkcije i reprezentacije, u kontinuitetu sa jugoslovenskim kino–amaterizmom i u saradnji sa međunarodnim pokretom Mikrokino omogućili uključivanje samoorganizovane, amaterske, vernakularne produkcije zajedno sa umetničkom u stvaranje novog jezika alternativne kulture u Srbiji. Low–Fi Video Remembered → Formalno neformalna → Beograd → #25

INFRASTRUKTURA

MAGAREĆI RAD – Istraživački projekat se fokusira na upotrebu radnih životinja u Mardinu. Od 2009. godine opština koristi magarce za prikupljanje i prevoz otpada u pojedinim ulicama u starom gradu kroz koje velika vozila ne mogu da prođu. Tretirajući životinje kao radne, ovaj istraživački projekat nastoji da stvori uvid u odnos između ljudskih institucija i životinja iz perspektive rada.

„Ljudi nisu izabrali naučnofantastične gradove poznate iz obećanja političara, već realna i potrebna rešenja koja zadovoljavaju potrebe sadašnjice: svež vazduh, spokoj i poštovanje.” Tekst u katalogu → Raluka Vojna, Štefan Genčulesku → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #30–32

Magareći rad → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #2

Migracije

PARCELA 1 – Vrt je posađen u sredini bivše gradske pešačke zone. Inicijalna faza uključuje stvaranje „oglednog vrta”, pri čemu je promenjena namena istaknutog dela urbanog prostora, stvarajući sučeljavanje javnog prikaza i privatnosti, starih i novih urbanih prostora. Ogledni vrt mogu iznajmljivati stanari na neko vreme i može se koristiti za organizovanje spontanih roštiljada ili jednostavno da se letnje popodne provede opuštajući se u vrtu.

1:59 2:01 2:04 2:06 2:08 2:09 2:11 2:13 2:15 2:17 2:18 2:21 2:23 2:25 2:28 2:30 2:32 2:35 2:38 2:40 2:43 2:46 2:50 2:53 2:56 2:58

Parcela 1 → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #37

RAD „Dilema sa kojom se suočavamo definitivno ne sme da bude: da li ću ja da eksploatišem sebe ili da li neko drugi to treba da radi?” Mirjana Boba Stojadinović → Formalno neformalna → Beograd → #16 – 29

„Ovde migrantima nije dobro: nema posla, nema para, a i jezik je drugačiji. Teško je da se ode u druge zemlje. Šverceri traže 1.800 do 2.000 evra. Nema posla. Živite ili u kampu ili na ulici. Vaš život polako nestaje. Videćete posle deset godina, nema ničega, vaš život je propao... Ovo je tako loše” Intervju → Ostatak → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #6

„Moguće je da su gradu potrebni urbanistički kustosi sposobni da razumeju kolektivnu dinamiku inicijativa koje idu odozdo prema gore u kontekstu širih ciljeva planiranja, kako bi se kombinovale energija i živahnost pokretača ovakvih inicijativa sa strogošću urbanista i kako bi se pregovaralo o svakodnevnim potrebama ljudi i ukupnom prosperitetu grada.” Tekst projekta → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #30 – 32

Mi smo... možda... još uvek u starom gradu. Možda smo... . već u novom gradu. Niko ne zna zasigurno. Možda se preklapaju, možda prožimaju jedan drugog. I kada pogledamo na put, treba imati na umu jednu stvar: ovaj put vodi do sledećeg okeana. Ovaj put nas povezuje sa svim drugim mestima i selima i velikim gradovima sve do obale mora, i ja predlažem da stavimo ruke na kolovoz i da se povežemo sa Mardinom, da se povežemo sa Atinom, da se povežemo sa Sarajevom, da se povežemo sa Beogradom, da se povežemo sa Zagrebom i Bukureštom. Granice između svih ovih gradova su imaginarne, čisto percepcijske. Ovaj put nas vodi svuda.

Video–transkript → gehajmagentur → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #33 – 38

DRUGA SCENA – Druga scena bila je među prvim samoorganizovanim mrežama organizacija i pojedinaca koji su bili aktivni u oblasti savremenih umetnosti. Njeno stvaranje bilo je odgovor na tada utemeljene začetke kulturne politike post–miloševićevskih vlada i njihovu jasnu liberalnu orijentaciju. Druga scena se u Beogradu okupljala oko redovnih kritičkih debata o aktuelnim politikama i procesima, zalažući se takođe za prostor za nezavisnu scenu. Druga Scena → Formalno neformalna → Beograd → #18

„Dileme sa kojima se suočavamo svaki dan, pitanja opstanka i prećutnog pristanka, vezana su za veću, tešku stvarnost rada i složenih odnosa između servilnog i nematerijalnog, volonterskog i plaćenog rada.”

„Ako prihvatimo da je identitet pripadnosti nekom gradu fluidniji i lakši za usvojiti nego nacionalni identitet, onda gradovi moraju koristiti ovu prednost da podstaknu stvaranje novoga 'mi'. Koncept 'urbanog državljanstva' nam dakle pruža mogućnosti za izgradnju novih identiteta na lokalnom nivou. Osim toga, moramo prepoznati 'urbano državljanstvo' kao proces, a ne status. Dobar urbani građanin je neko ko učestvuje u gradskom životu na svoj način, a ne neko ko utelovljuje određene kriterije. Gradovi moraju da nauče da koriste sve doprinose koje im njihovi stanovnici mogu ponuditi.” Preliminarni koncept → Ana Dana Beroš → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #42 – 46

„Kao laboratorije za društvene promjene, gradovi kontinuirano redefinišu šta znači pripadati nekom mjestu. Osim toga, sledeći transformativne demografske promjene i migracijske tokove, gradovi moraju stalno iznova graditi svoj identitet.”

Tekst u katalogu → Elpida Karaba, Glikerija Statopulu → Predavanja meke moći → Atina → #8 – 15

„I ja sam 2015. odlučio da pobegnem iz Sirije. Prvo sam otišao u Jordan, a potom u Tursku... Ostao sam u Istanbulu, a zatim sam prešao u Izmir. Odatle smo brodom otišli u Laros. Dobili smo dokumenta i otputovali u Atinu. Kada smo stigli na granicu, bila je zatvorena. Nakon toga sam došao u Solun. Boravim ovde u ovoj punoj kući već četiri meseca. Planirao sam da idem u Nemačku jer nisam želeo da ostanem u Grčkoj. Krenuo sam na put ka Nemačkoj. Imam rodbinu tamo.”

Ana Dana Beroš → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #42 – 46

SPACES BETWEEN (LIVING) PLACES – Umetničko–istraživački projekat pod nazivom Spaces Between (Living) Places ispituje fenomenologiju migrirajućih i fluidnih identiteta, kao i kulturne i geografske međuprostore za život koji su rezultat ekonomskih migracija. Koristeći sopstveno jednogodišnje iskustvo migranta između Hrvatske i Nemačke i niz intervjua sa drugim akterima sličnih biografija, umetnica Tonka Maleković stvara zbirku zajedničkih iskustava ekonomskih migracija.

Intervju → Ostatak → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #6

Spaces between (Living) Places → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #45

OSTATAK – Projekat video–istraživanja bavi se tragovima sirijskih izbeglica koji su iz Mardina otputovali dalje kako bi izgradili novi život i istražuje nove oblike borbe za zajedničko u gradovima koje su ostavili za sobom.

Datum isteka – Početna tačka ovog dokumentarno–analitičkog rada jeste inherentna nestabilnost institucionalnog sećanja na slučaju srpskih institucija kulture oči u oči sa državno organizovanim sklanjanjem umetničkih radova sa teritorije Hrvatske 1991. godine i njihovim diskretnim vraćanjem nakon rata.

Ostatak → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #6

Nacionalizam

Datum isteka → Formalno neformalna → Beograd → #19

„Osman kaže da je solidarnost jedini način za bekstvo od isključenja sa kojim su se suočili i od nestabilne i neizvesne situacije.”

Segregacija

Intervju → Ostatak → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #6

„Hoćemo li svjedočiti podjeli stanovnika na 'potpune' građane i građane bez političkih prava?” Početni koncept → Ana Dana Beroš → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #42 – 46

KAMENDINAMIKE – Ovo aktivističko istraživanje ispituje mogućnosti realizacije murala na temu klasnih odnosa i klasne borbe u naselju Kamendin u Zemun polju, gde je veliki broj siromašnih, posebno romskih porodica, smešten u socijalne stanove. Istraživački i dokumentarni pristup fokusiran je kako na odnos prema problemima klasnog društva na kapitalističkoj periferiji tako i na komunalne i institucionalne mogućnosti za realizaciju kritičkog umetničkog rada u javnom prostoru. Kamendinamike → Formalno neformalna → Beograd → #24

samoorganizacija „Narativi savremenih urbanih centara kao 'energičnih' su uglavnom iskonstruisani i njima se trguje na tržištu simboličkog kapitala koji je u skladu sa regulatornim urbanističkim projektima i korporativnim interesima. U tom kontekstu, ideje kao što su kolektivitet, performativnost, 'inventivni' institucionalni modeli i alternativno zajedništvo gube svoj radikalni potencijal i bivaju ograničeni na bezopasne teme ugrađene, u slučaju Atine, u mere štednje neoliberalne politike.”

„U vremenu opipljive odomaćene agorafobije, projekat zauzima stav da se prostor za zajedničke akcije i otpor i dalje smanjuje.” Blog → Gaudeamus igitur → Formalno neformalna → Beograd → #20

„Koji resursi su realno dostupni i šta znači da se samoorganizuješ ne bi li obezbedio umetničku autonomiju u razmišljanju i delanju? Šta je institucionalni odgovor na samoorganizaciju? Kakvu poziciju zauzimaju umetnici i profesionalci u oblasti kulture u odnosu na te institucije i u odnosu na širu publiku?” Najava programa → Formalno neformalna → Beograd → #16 – 29

društvena borba „Ko ima privilegiju razmišljati o gradu i odlučivati u javnom interesu ili o tome kakav javni prostor želimo ili trebamo danas? Trag do odgovora na ovo pitanje može se naći u tvrdnji Džejn Džejkobs da 'gradovi imaju sposobnost da pruže nešto za svakoga, samo zato što, i samo kada, su stvoreni od strane svih.' Očito je da u savremenim društvima, gdje je većina urbanih politika dizajnirana za, i od strane klase bijelih, bogatih i zdravih muškaraca, to vrlo teško postići. Ideja da sve oni/e koji žive, vole i rade u gradu, koji posjećuju grad, koji ga koriste ili gaje osjećaje prema njemu, treba pozvati da razmisle o ovom pitanju čini se veoma dalekom i može se ostvariti jedino kada su dostupni odgovarajući prostor, vrijeme, i resursi, ali i onda kada postoji politička volja koja te inicijative podržava. Kada ne postoje ovakvi uslovi, koristimo druge taktike i isprobavamo druge metode u pokušajima da nađemo odgovore.”

Despina Zefkili → Gde ideš posle ovog? → Predavanja meke moći → Atina → #11

„Samoorganizacija svakako nije recept za samodovoljni sistem. Ona pre nudi određeno nepoverenje u mogućnosti koje mu nude država ili korporacije (u poslednje vreme postaje sve teže da se oni razluče) – zrnce našeg sopstvenog cinizma kao protivotrov narastajućem cinizmu i nepoverenju koje nas okružuje na svakom mogućem nivou, uključujući propagiranu masovnu samoorganizaciju, koja deluje prekarno samoeksploatatorski.” Tekst u katalogu → Mirjana Boba Stojadinović → Formalno neformalna → Beograd → #16 – 29

STUDIJA SLUČAJA – U privremenom, plutajućem prostoru ACTOPOLIS–a posvećenom temi samoorganizovanja u kulturi odabrali smo da napravimo malu, simboličnu izložbu intimnih crteža. U spektru različitih, mogućih aspekata razmatranja teme samoorganizovanja u lokalnim uslovima želeli smo da kao višegodišnji akteri frankenštajnski sklepanog prelaznog, kulturnog ne–sistema skrenemo pažnju na važnost individualnog, ličnog, intimnog iskustva i time detektujemo mane loše statike sistema.

Tekst iz kataloga → Danijela Dugandžić → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39 – 41

NEDELJIVA NEOTUĐIVA – Društvena svojina je garant samoupravljanja i zaštite zajedničke društvene brige, nasuprot samo–organizaciji koja je vođena udruženim individualno/privatnim interesima. Normalizacija privatne svojine u svim sferama društvenih odnosa i ljudske egzistencije neprestano nas odvlači od mogućnosti da uopšte zamišljamo bilo koji drugi koncept svojine. Kroz dva okrugla stola u javnom prostoru bavili smo se temom društvene svojine u odnosu na znanje, fizički i socijalni kapital i mogućnost samoorganizacije.

Studija slučaja → Formalno neformalna → Beograd → #27

Nedeljiva neotuđiva → Formalno neformalna → Beograd → #22

jug „Kao radikalni identitet koji je na neki način danas valorizovan kao otpor kapitalu, Jug je kulturni konstrukt koji se koristi da se opravdaju rasna diskriminacija, geografski determinizam i stereotipi, a u svrhu stvaranja nejednakih ili represivnih odnosa moći.”

muziku i dizajn, ili radio stanice, pa do velike prirodne urbane delte kojoj je potrebna zaštita.” Druga mapa (južnog) Bukurešta → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → #31

ATINA – OBERHAUZEN: ENERGIJA DVA GRADA – Odakle dolazi pretpostavka da kriza proizvodi kreativne subjekte i „kreativne gradove”? Kako se stvaraju narativi savremenih urbanih centara kao „energije”? Kako se ove energije mogu simbolično kapitalizovati u tržišnim uslovima? Na koji način su oni u skladu sa regulativnom umetnošću i urbanom igrom na pitanjima koja se odnose na grad, imigracije i rad?

ACTOPOLIS Rečnik → Elpida Karaba → Jug

Od sumraka do svitanja – Počinjući od prve scene Pesme o Indiji autorke Margerit Diras, Konstantinos Hadzinikolau pokušava da uspostavi vezu između filmova koje je izabrao i stalne zbirke Folklornog muzeja Aharnesa, gde veče počinje sa obilaskom. Od sumraka do svitanja → Predavanja meke moći → Atina → #13

Atina – Oberhauzen: Energija dva grada → Predavanja meke moći → Atina → #8

urbana geografija

JUG: Ideje bazirane na evropskoj geografiji gornjeg i donjeg – Ako pokušamo da pronađemo konotacije za 'gore' i 'dole', lako je videti da se 'gore' izjednačava isključivo sa znakom plus, a 'dole' sa znakom minus. Sever je očigledno prirodno i neminovno iznad Juga na svim nivoima. On uživa neospornu ekonomsku, socijalnu, kulturnu i političku nadmoć, a iako je ta nadmoć pošteno osvojena, ona mu je i poklonjena.

KOMANDUJUĆE VISINE – Projekat koji istražuje teritorijalne sporove, arheologiju i militarizaciju javnog zemljišta fokusira se na drevni dvorac Mardin, koji se nalazi na brdu iznad starog grada. Dvorac je zatvoren za javnost već decenijama i koristi se za potrebe vojnog nadzora okolnih pograničnih regija. Obnova dvorca i arheološka iskopavanja na ovoj lokaciji bili su predmet spora jer su lokalne vlasti zahtevale zatvaranje vojnih objekata, uključujući i radarsku stanicu NATO–a koja se tu nalazi.

JUG: Ideje bazirane na evropskoj geografiji gornjeg i donjeg → Predavanja meke moći → Atina → #14

Komandujuće visine → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #1

„Govorimo o 'lošem' delu grada, za razliku od severnog dela, gde se naizgled sve dešava. Uprkos tome što sada ima velikih i napuštenih praznih prostora – i ponekad zbog osećaja napuštenosti i segregacije, koji je održavao stanarine i cene pristupačnim – Jug je trenutno najpopularnije mesto za nezavisne inicijative.”

„U ovom trenutku mi smo deo eksperimenta Novi jug, kao paradigme 'kreativne održivosti'. Ovaj Novi jug se međutim temelji na odnosima moći i stereotipima koji se ponavljaju, koji iznova lokalizuju i iznova regionalizuju svet i njegove stanovnike kako bi se na taj način održao minimum postojećeg statusa kvo.”

Druga mapa (južnog) Bukurešta → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #31

Tekst u katalogu → Elpida Karaba, Glikerija Statopulu → Predavanja meke moći → Atina → #8 – 15

URBANI BRANIOCI – Ovaj projekat se fokusira na vizuelne narative dve generacije koje su doživele urbane sukobe početkom 2000. godine, kao i od 2015. do sada. Generacija devedesetih, koja se suočila sa regionalnim sukobom i iseljena je u stanju straha, sada u gradovima radije živi u miru, iako politički pritisak i dalje postoji. Druga generacija je mlađa generacija, a čine je potomci iseljenih porodica koje su iz sela došle u gradove. Ova generacija ne može da uspostavi vezu s urbanim životom usled nedostatka kulturnog, ekonomskog i društvenog kapitala.

„Mesto po imenu Bukurešt–jug zvanično ne postoji. Bukurešt–jug je samo stanje svesti, to je fenomen sveže i kreativne energije koji može da se primeti samo kada se sve nezavisne inicijative u tom području preklope. Nekome sa strane je prilično teško ili čak nemoguće da pronađe mesta o kojima govorimo. Ovde su u poslednjih nekoliko godina nastala razna mesta – od prostora za kulturne događaje ili scenu 'mejkers' pokreta, produkcijskih radionica za socijalni dizajn, centara za savremenu umetnost, ples,

Urbani branioci → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #7

�me to Δe ��

Urbano ratovanje „Prostorne prakse u konfliktnim urbanim prostorima podstakli su društvo da izmisli nov zajednički rečnik ne samo da bi vodio brigu o suženoj okolini nedavne sociopolitičke i ekonomske krize, već i da ponovo izgradi zajedničku svest koja može da uspostavi odnos sa našm zajedničkim suživotom.” Preliminarni koncept → Pelin Tan → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #1–7

FUKOOVA PISAĆA MAŠINA – Inspiracija ovog projekta je kompletna maketa istorijske četvrti Sur u Dijarbakiru čiji je autor automehaničar Fesih Gindogar, a koji ju je ručno sastavljao deo po deo. Nakon dugog perioda neprekidnog policijskog časa, veliki deo četvrti Sur je u potpunosti uništen. Maketa Fesiha Gindogara, koja je bila izložena i u zgradi opštine, takođe je oštećena tokom sukoba. Fukoova pisaća mašina → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #3

JUŽNJAČKE PRIČE – Svaka od ovih priča dokumentuje jedno naselje južnog Bukurešta, a preciznije rečeno, jedan specifičan aspekt tog kraja. Priče su o mestima, ali uvek uključuju ljude – one su zapravo priče o ljudima koji koriste, naseljavaju, i transformišu te prostore. Ja živim u ovom delu grada. Ja ga i volim i mrzim, a kao arhitekta i pisac verujem da mogu da razumem, a (ponekad) i da predvidim njegove transformacije Južnjačke priče → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #32

Polaganje prava

GRADSKA GERILA jeste kreativna laboratorija mladih umetnika i aktivista koji prate principe samoorganizovane omladine, za vršnjačko i alternativno obrazovanje, razmenu širokog spektra veština, znanja i ideja. Sinergije između ovih različitih faktora podstiču proizvodnju specifičnih kreativnih prostora u kojima različite ideje u oblasti umetnosti i društvenog aktivizma mogu da se stave u praksu.

„Shvatli smo da odnosi uspostavljeni u umetničkim kooperativnim sistemima ne moraju nužno biti suštinski kolaborativni, već se mogu otvoriti i ka produktivnom konfliktu kao sredstvu za autentično angažovanje kolektiva.”

Gradska Gerila → Formalno neformalna → Beograd → #17

Tekst u katalogu → Ana Dana Beroš → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #42 – 46

Sakupljanje

„Da citiram jednog građanina Sarajeva, 'borba za park, bolji vrtić i školu, ulicu bez rupa, vodu bez kamenca, vazduh bez otrova, kao i borba za slobodu, za jednakost, ne može početi drugačije nego kao odlučan ulazak u sve procese u kojima se o nama odlučuje bez nas: demokratija kao sposobnost samoupravljanja'.”

„otišli smo u folklorni muzej aharnesa / i videli smo eksponate. / videli smo plašt / videli smo venčanicu / videli smo pauna / videli smo ikonu / videli smo krst. / pastirski plašt je ovde napravljen / venčanica sa hiljadu očiju je ovde napravljena / paun potiče iz šuma južne indije / sveti jovan krstitelj je došao iz etiopije / krst je pronađen negde u parniti / i ja / razmišljam / i razmišljam / o despini / koja odlazi samo sa velom na glavi / i skače pod suncem / jer to / mi pomaže / da ne zaboravim / da je sunce na istoku / isto ono sunce kao i na zapadu.”

Danijela Dugandžić → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39 – 41

ZELENI PAVILJON SARAJEVO – Zeleni paviljon je simbolička galerija koja raste u javnom prostoru parka Hastahana u centru Sarajeva. Projekat Zeleni paviljon služi kao podsetnik na stari Umetnički paviljon u Sarajevu, koji je nestao pod misterioznim okolnostima u kasnim sedamdesetim. Cilj mu je da podstakne raspravu o urbanim prostorima i njihovoj ulozi u umetnosti i kulturi.

Odlomak → Konstantinos Hadzinikolau → Od sumraka do svitanja → Predavanja meke moći → Atina → #13

Zeleni paviljon Sarajevo → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39

UMETNIČKI KOLEKTIV U10 – U okviru projekta ACTOPOLIS Umetnički kolektiv U10 realizovaće sedam individualnih umetničkih radova na temu samoorganizacije. Završeni radovi predstavljeni su na izložbi sa diskusijom i predstavljanjem dosadašnjih iskustava umetničke grupe u polju samoorganizovanja.

Saradnja „Većina ljudi koji su seli u stolice i uzeli titule privremenih gradonačelnika opisali su grad sa pravednijom raspodelom resursa, više socijalne pravde i obrazovanja, manje birokratije, grad koji je zeleniji i prijateljskiji, a možda čak i manje krut u smislu svojih društvenih normi (jedan od naših gradonačelnika predložio je legalizaciju marihuane). Protivno očekivanjima hranjenim od strane medija previše fokusiranih na kultivaciju raznih oblika klasne i rasne mržnje, impresivan broj učesnika (od kojih su mnogi bili deca) naglasio je potrebu za merama koje pomažu beskućnicima i siromašnima.”

Umetnički kolekiv U10 → Formalno neformalna → Beograd → #29

Making „Verovatno kao i mnogi drugi ACTOPOLIS projekti, Bukurešt–jug je centriran oko jedne instalacije, ali je u isto vreme postao zajednica potprojekata s više ili manje autonomije. Namera nam je da ih razvijamo i promovišemo kroz niz platformi. Oni su sada svi u toku.” Interno ažuriranje → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #30 – 32

Tekst u katalogu → Raluka Vojna, Štefan Genčulesku → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #30 – 32

GRADSKI ARHEOLOŠKI MUZEJ – Kao posetilac Oberhauzena neminovno ćete se suočiti sa industrijskom prošlošću grada. Prvi muzej žvakaćih guma u Evropi oprašta se od prošlosti i priča priču današnjice. Umesto da kopa dublje, on istražuje samo najviši „sloj”. Međutim, muzej nije samo prostor za gledanje eksponata žvakaćih guma. On poziva i na ideje i diskusije o ulozi muzeja i politici identiteta u lokalnom kontekstu.

ČUDOVIŠTE – Čudovište živi u novom gradu. Ono liči na gigantskog guštera, ali niko ne zna kojoj vrsti pripada. Ponekad se noću uspuže uz Knappenhalde (hrpa šljake), a možda ćete naići na njega i u pešačkoj zoni. Ljudi kažu da čudovište živi u bivšim rudarskim oknima i tunelima grada. Ono utelovljuje ono neobjašnjivo, zlokobno, spremno da prasne u bilo kojem trenutku. I upravo zbog toga je postalo jedna od glavnih turističkih atrakcija novog grada. Rezervišite safari sa čudovištem ili kupite popularne suvenire čudovišta u novom centru grada.

Gradski arheološki muzej → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #33

Čudovište → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #38

KAKO ORGANIZOVATI ORGANIZACIJU – U okviru projekta ACTOPOLIS Beograd, udruženje Urbani inkubator u saradnji s Goethe–Institutom razvilo je program za izgradnju kapaciteta zasnovan na generacijskim i neformalnim metodama učenja. Ciljna grupa su mladi ljudi koji su već aktivni u oblasti urbanog razvoja i unapređenja, koji aktivno rade sa svojim vršnjacima koji vode ili će tek uspostaviti nove organizacije ili neformalne grupe.

snimanje „Vizuelno snimanje je telesno iskustvo. Iako je subjektivnost glavni protagonista, režim slika zavisi od akcije i slojeva istraživanja, što dovodi do promene u ulozi subjekta (koji snima). Vizuelno i zvučno snimanje u istraživanju se takođe odnosi na forenziku, u kojoj snimanje služi kao slikovni čin forenzičkih dokaza.”

Kako organizovati organizaciju → Formalno neformalna → Beograd → #21

IGRANJE

ACTOPOLIS Rečnik → Pelin Tan → Snimanje

„Kao deo infrastrukture, čudovište ispunjava različite funkcije: ono podseća stanovnike novog grada da na civilizovanoj površini gradova postoje pukotine, i da strahote nikada nisu jako daleko. Upravo s tim na umu Oberhauzen je zasnovao svoje čudovište kako na zombijima koji dolaze da proganjaju tržni centar u Zori živih mrtvaca Džorža A. Romera, tako i na Godzili, koju je stvorila nuklearna katastrofa. U tradiciji King Konga, bez kojeg NJujork ne bi bio ono što je danas, čudovište gradu daje određeni kosmopolitski šarm.”

FULL RANGE SOCIETY – Full Range Society je „kompozicija u izradi”, umetničko delo koje zagrebačka i međunarodna publika može da doživi u dva čina: prvo, kao prostornu zvučnu instalaciju u galerijskom prostoru, i drugo kao interaktivnu veb–platformu. Prvi čin, pod nazivom Zvučne iskaznice, odvija se u izmišljenoj čekaonici unutar galerije Greta, u centru Zagreba, gde publika učestvuje u anonimnom popunjavanju izmišljenog anketnog formulara FRS.001. Drugi čin je veb–proizvod na bazi virtuelne, demografske Zvučne mape Evrope. Full Range Society → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #44

Istraživanje

Lars Moritc → Čudovište → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #38

„Na drugi dan događaja u parku, koji su održani pod nazivom Gradske igre u Hastahani, deca iz susedstva pozvana su da uživaju u igrama stvaralaštva. Na ovaj način, igrajući se na zelenoj površini jednog sunčanog popodneva, oni su postali budući zagovornici živog stvaralaštva u javnom prostoru.”

1:41 Prvo treba biti osnovano, 1:43 a za to smo želeli čuti 1:45 od građana Oberhauzena, 1:48 šta je potrebno njihovom novom gradu. 1:50 I dobili smo strašno mnogo predloga 1:54 o tome da ovaj grad treba da uspori 1:57 saobraćaj, pruži pristup vodi, 1:59 komunicira sa florom. 2:04 Takođe smo razgovarali o religiji,

Blog → Selma Karadza → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39 – 41

2:06 i da bi možda trebalo da postoji samo jedna religija, 2:08 a ne nekoliko njih. 2:11 I da bi pojedinac mogao slobodno izabrati ovu religiju 2:13 i zamisliti je onakvom kakvu želi da bude. 2:17 Zatim smo 2:20 osmislili nekoliko stvari 2:23 zajedno sa građanima Oberhauzena.

Zajednice skrbi – Zajednice skrbi je eksperimentalna radionica, osmišljena za zajednice u susedstvima, osmišljena kao uzajaman istraživački proces koji uključuje stanare naselja u propitivanje kako misliti skrb iznova, skrbeći jedni o drugima, kad nam u procesima institucionalizacije i privatizacije skrbi ona ostaje trajno uskraćena. Zajednice skrbi → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #42

Transkript → We are visual u razgovoru sa Harisom Sahačićem, Radio Oberhauzen → Sve od sutra pa nadalje → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #35

PROBA – U kontekstu „velikih podela” u kojima beogradska kulturna scena reprodukuje postojeće društvene odnose, evidentna je njena rasparčanost. Pitanje šta je to samoorganizovana kulturna scena nužno se koriguje kondicionalom: šta bi ona mogla biti? Zbog čega bi postojala, kako bi nastajala, na kakvim principima bi funkcionisala? Možemo li je uopšte zamisliti? Kako bi bilo da probamo? Proba → Formalno neformalna → Beograd → #26

„Koncept zajedničkog ima osetljiv položaj unutar bilo koje zajednice ili javnosti, posebno u osporavanim teritorijama ili gradovima koji su pod pretnjom neoliberalnog uništenja njihove izgrađene sredine. Pregovaranje i rešavanje suprotstavljenih vrednosti su ključni za takve prakse kolektivizacije. Prema tvrdnjama Stavrosa Stavridesa, važnije od čina ili činjenice deljenja je postojanje zajedničke osnove za pregovore.” Tekst u katalogu → Pelin Tan → Urbano zajedničko dobro → Ankara/Mardin → #1 – 7

DUHOVIDOBRENADE – Višekanalna, elektro–akustična zvučna instalacija na napuštenim peronima 4 i 5 glavne železničke stanice Oberhauzena. Instalacija je bazirana na terenskim snimcima kulture odmora i zabave grada, dajući tako glas „duhovima” koji su potisnuli kulturni i istorijski identitet Oberhauzena.

INTERVJUI – U iščekivanju dokumenata 14, lokalna umetnička scena je, čini se, budna i puna očekivanja, te doživljava ne samo euforiju, već i povišenu svest o egzoticizaciji grada i njegovih stanovnika. Privremena akademija umetnosti (PAT) organizuje niz performativnih intervjua, pozivajući razne „kreativne” subjekte koji uzimaju grad za svoju temu, koji pričaju priču grada, zajedno s umetnicima i grupama aktivista koji se nalaze u gradu, koji zauzimaju aktivna ili neaktivna mesta, koji učestvuju u Bijenalu ili rade za dokumenta, kao i one koji ne učestvuju ni u jednom od ovih događaja.

Duhovidobrenade → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #36

Deljenje

Intervjui → Predavanja meke moći → Atina → #9

„Uz kritičko preispitivanje, sakupljanje, preradu i deljenje... mi stvaramo produktivan, human, dinamičan i velikodušan grad koji će demonstrirati solidarnost.”

PROJEKCIJE MEKE MOĆI: POGLED Niz projekcija meke moći u Minhenu. Minhen upoznaje Atinu – ali ne Minhen ili Atina sami po sebi, već kao gradovi koji predstavljaju centar i periferiju, Zapad i Istok, Nemačku i Balkan/Grčku – i razmenjuju nelagodne, okrivljujuće, zlovoljne, nevine, i agresivne poglede.

Video izjava → Danijela Dugandžić → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39 – 41

„Bilo je važno da ova pažljivo osmišljena struktura ne bude odbačena na kraju projekta, i nije. Poklonjena je udruženju Arhipera, koje radi sa participatornim arhitektonskim projektima u ruralnim područjima koja su pogođena ekstremnim siromaštvom.”

Projekcije meke moći: Pogled → Predavanja meke moći → Atina → #12

Tekst u katalogu → Raluka Vojna, Štefan Genčulesku → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #30 – 32

�ko nte k�S ti�

RazgovARANJE „Pričanje–izgovaranje, stvaranje diskursa – to je sistem stvaranja značenja. To je i čin ućutkivanja kroz potiskivanje jednog narativa drugim.” ACTOPOLIS Rečnik→ Elpida Karaba → Razgovaranje (odlomak)

„Bilo je važno da se shvati da saradnja ponekad izranja iz antagonističke interakcije agenata, a ne iz njihovog dogovora u okviru kolektivno izgrađene utopije. Sedenje za istim stolom i koncipiranje kolektivnih akcija bez otpora više se ne smatraju nečim što gradi zajednicu. 'Konfliktno učešće' treba priznati i kao relevantan i produktivan koncept angažmana građana u svakodnevnom životu grada.” Tekst u katalogu → Ana Dana Beroš → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #42 – 46

INICIJATIVE – Jedna od bitnih karakteristika beogradske umetničke scene je udruživanje. Kako bi se obezbedio bolji uvid u širu sliku situacije u kulturi i dijagnozu stanja, uključila sam u istraživanje izvestan broj bliskih kolega i saradnika na jednodnevnom skupu, na kome bismo izneli svoja iskustva i zapažanja vezane za uslove rada i funkcionisanje lokalne likovne scene (umetnici, publika, institucije, zakoni, novac...) Inicijative → Formalno neformalna → Beograd → #23

Ankara Mardin

beograd

„Kao istorijski grad, Mardin, koji je turistička atrakcija i čest predmet pregovora s Uneskom, takođe ima sukobljen javni prostor sa izmešanim etničkim zajednicama. Grad čiji je kurdski gradonačelnik u pritvoru, suočen je sa političkim konfliktom koji utiče na svakodnevni život, a koji se odlikuje visokim stepenom nadzora i kontrole. Dvojaki identitet Mardina nudi različite predmete za istraživanje i mogućnosti za umetničke intervencije.”

„Urbana kulturna sfera u Srbiji, posebno u Beogradu, drastično se promenila u proteklih dvadeset pet godina. Unutrašnje državno uređenje i spoljašnje okolnosti promenile su se zbog nestanka Jugoslavije (čiji je glavni grad bio Beograd), građanskih ratova, potpunih međunarodnih sankcija, ogromnih demografskih promena, građanskih protesta, bombardovanja, propasti jednog političkog režima i njegova zamena drugim – pa još jednim, i još jednim – teritorijalno rasparčavanje, opadanje životnih standarda, ekonomska nestabilnost... ”

Tekst u katalogu → Pelin Tan → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #1 – 7

PROSTORI EGZODUSA – Sirijske izbeglice žive izvan kampova u gradovima širom Turske, od kojih je većina neregistrovana i bez pasoša. Ove izbeglice izvan kampova počinju improvizovani novi život dok čekaju da se rat završi kamo bi se mogli vratiti u svoju domovinu. Cilj projekta je da se ispitaju konflikti koji nastaju u lokalnoj sredini i da se otkriju mesta na kojima izbeglice privremeno obitavaju.

Tekst u katalogu → Mirjana Boba Stojadinović → Formalno neformalna → Beograd → #16 – 29

KARNEVAL USRED RUŠEVINA – Zidne novine su likovno–informativno glasilo u kome se promišljaju različite društvene teme. Cilj je da se kroz kratke i jasne tekstove i ilustracije dodatno poveća vidljivost sadržaja koji kritički preispituju procese neoliberalnog kapitalizma. U okviru beogradskog izdanja ACTOPOLIS–a, KURS je objavio jedan broj Zidnih novina u saradnji sa Iskrom Krstić. Ovaj broj propituje kako kulturna produkcija, konkretno kreativne industrije, koje podržavaju međunardne fondacije, služe ciljevima kulturne privatizacije.

Prostori egzodusa → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #4

atina „Već nekoliko godina, Grčka i njen glavni grad Atina u centru su pažnje, označeni kao paradigmatičan slučaj propasti i opstanka, s jedne strane oskudni u resursima, s druge strane nabijeni umetničkim očekivanjima koja dolaze kada ste na rubu. ... Ovo je proizvelo osećaj anticipacije kao i svest o egzotizaciji grada i njegovih stanovnika. U svakom slučaju, scena je već promenjena: strani posetioci, zvanični i nezvanični, šetaju galerijama, pomodnim mestima za izlaske, i zauzeli su mesta po gradu. Investitori nekretninama Airbnb računaju da će Atina biti mesto na kome će svi želeti da budu, fokus alternativnog turizma egzotike katastrofe i preživaljanja.”

Karneval usred ruševina → Formalno neformalna → Beograd → #28

bukurešt

GDE IDEŠ POSLE OVOG? – Atina je obeležena kao žarište otpora koje može da obrazuje i predloži strategije preživljavanja i nove načine da se umetnost stvara bez novca, kroz alternativnu ekonomiju i komunitarne prakse. Koje probleme stvara ovakva slika, posmatrana kroz prizmu evropskog krajolika nesigurnosti, rezova u finansiranju kulturnih i humanističkih programa, kao i uspostavljanju umetnosti kao neplaćenog hobija?

Smešten na jugu zemlje, Bukurešt je izrastao na levoj (tj. severnoj) obali reke Dambovice, odakle se njegove glavne rute organski šire prema teritorijama na severu zemlje. Kao rezultat toga, južni deo rumunskog glavnog grada je uvek zaostajao u smislu urbanog razvoja. Nekada močvarna dolina Dambovice predstavljala je prirodnu barijeru na jugu i sredinom devetnaestog veka obuhvatala je tek nekoliko naselja. Tek u drugoj polovini XX veka grad je konačno proširio svoje administrativne teritorije u prsten utvrđenja – danas trasa spoljnog prstena – uključujući i današnje područje Bukurešt–jug. S obzirom na njegovu kratku istoriju i shodno tome njegov brzi i pomalo nagli razvoj, danas se južni deo grada čini neprivlačnim, nepristupačnim, i manje raznolikim od severnog dela. Kao rezultat toga, to je područje koje se kod ljudi jedva i pojavljuje na mentalnoj karti grada.

Gde ideš posle ovog? → Predavanja meke moći → Atina → #11

Tekst o projektu → Klaudiu Forgaci → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #30 – 32

Tekst u katalogu → Elpida Karaba, Glikerija Statopulu → Predavanja meke moći → Atina → #8 – 15

posebnoj energiji koja rezonira na ovom mjestu. Danas je Sarajevo glavni grad države koja se bori sa vlastitim podjelama, napušten i zloupotrebljen od strane svojih vladara, uništen nemarom i ad– hoc urbanističkim rješenjima.”

Druga mapa (južnog) Bukurešta – U poslednjih nekoliko godina razna mesta nastala su u području južno od centra grada – od prostora za kulturne događaje ili mejker pokret, radionica za socijalni dizajn, centara savremene umetnosti i radio stanica, pa do velike prirodne urbane delte kojoj je potrebna zaštita. Mi istražujemo i mapiramo ove energetske tačke.

Preliminarni koncept → Danijela Dugandžić → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39 – 41

Druga mapa (južnog) Bukurešta → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #30 – 32

Sarajevo Album – Sarajevo Album je kolektivni, digitalni album grada koji spaja elemente pop kulture, alternativne i feminističke načine razmišljanja o gradu, i različite prakse i ideje. Tokom meseca maja, juna i jula 2016. godine, Sarajevo album je koristio instalaciju CRVENA kiosk za prikupljanje i analizu sećanja i narativa građana o gradu. Projekat kritički posmatra gradske prostore koji su ispunjeni dobrim ili lošim uspomenama kroz lične slike, ideje i emocije.

OberhauZen „Novi grad: Oberhauzen je izgrađen tek kada su se u ovo područje u osamnaestom veku naselile industrije uglja i čelika. Devedesetih, Oberhauzen je iznova osmišljen kao raj za šoping i razonodu, kada je tržni centar zamišljen kao 'novi' centar grada, što je odluka koju mnogi okrivljuju za prazninu i propadanje starog centra grada Oberhauzena. Uz gubitak industrije koja je oblikovala grad dugi niz godina, Oberhauzen je, čini se, izgubio svoju svrhu. Šta znači za grad kada izgubi upravo ono na čijim je temeljima nastao?” Tekst u katalogu → gehajmagentur → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #33 – 38

Centar grada – gehajmagentur uspostavlja Gradski centar na glavnoj železničkoj stanici Oberhauzena, zamišljen kao žarište i mesto društvene interakcije sa svim stanovnicima i posetiocima novog grada. Sve informacije koje se odnose na novi grad mogu se tu naći, a uz to i program radionica, zabave, predstave i prezentacije. Možete da igrate stoni tenis, da probate piće koje se tog dana služi, ili da iznajmite bicikl za istraživanje novog grada.

Sarajevo Album → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #40

Zagreb „Grad Zagreb – čijih 93,14 odsto stanovnika sačinjavaju Hrvati, prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine – služi kao savršena studija slučaja monoetničkog grada sa veoma definisanim društvom prema evropskim limesima. Takva etnička homogenost je posebno interesantna u svetlu današnje društvene polarizacije autohtonih zajednica i zajednica novopridošlica na samoj kapiji u Tvrđavu Evropu.” Tekst u katalogu → Ana Dana Beroš → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #42 – 46

POVEZIVANJE: instalacija i Seminar za hodače – Seminar za hodače je platforma sa zadatkom stvaranja nove aktivističke grupe koja će učestvovati u šetnjama gradom koje su otvorene za javnost s ciljem upoznavanja sa urbanim prostorom u Zagrebu i prepoznavanja i pokretanja inicijativa za njegovo poboljšanje. Povezivanje: U okviru programa odvija se jedna intervencija koja demonstrira moguća privremena poboljšanja javnog prostora kroz kreativna rešenja. Napravljeno je privremeno stepenište kako bi se premostio zid koji deli javni park i popularno šetalište u zagrebačkom istorijskom Gornjem gradu.

Centar grada → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #34

Sarajevo „Mitovi o Sarajevu kao mestu susreta kultura i religija, mestu s puno krajeva i početaka, odličnoj domaćoj hrani i inspirativnim ljudima, olimpijskoj istoriji i prekrasnoj prirodi koja ga okružuje često stvara preterano romantizirani i lažan narativ o ovom gradu. Ovaj grad je bojno polje. Njegove priče su pune sukoba i otpora, a sećanja su uništena prevelikim brojem 'istina'. Sarajevo je grad poznat po svojim teškim i stalno pulsirajućim tragovima istorije i uništenja. Mnogi su, međutim, govorili o nekoj

Povezivanje: instalacija i Seminar za hodače → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #43

Mikro–Rezidencije „Ideja povezivanja ― prvobitno na regionalnom nivou ― velike oblasti sa toliko različitosti u pogledu njenih ekonomskih, društvenih, radnih i političkih realnosti bila je metodološki izazov. Mreža i praksa razmene koje je projekat ohrabrivao i podržavao dali su nam mogućnost za susrete i razmenu naših ideja i resursa i da pokrenemo naša zajednička pitanja i problematike kao i razlike između subjektivnosti i uslova u kojima je nastajao svaki projekat.” Tekst u katalogu → Elpida Karaba, Glikerija Statopulu → Predavanja meke moći → Atina → #8 – 15

KOLIKO UŽIVAM DA SLUŠAM LJUDE U LIFTU DOK GOVORE RUMUNSKI – U pokušaju da preispitam praktične i pragmatične aspekte narativa gradova otpornih na krize i stvaralaštvo, Privremena akademija umetnosti (PAT) organizuje paralelna predavanja i poziva saradnike iz zemalja koje učestvuju u programu mikro–rezidencija u okviru projekta ACTOPOLIS sa namerom da stvore mrežu i razmene znanja o načinima na koje neko može da se bavi instrumentalizacijom simboličkog umetničkog kapitala onako kako se on odnosi prema normalizaciji savremenih gradova i preživljavanju radnika u kulturi. Koliko uživam da slušam ljude u liftu dok govore rumunski → Predavanja meke moći → Atina → #10

reč � � nik

TEME Obrazovanje Obrazovanje je produkcija i reprodukcija kulture i društva kroz legitimaciju određenih znanja i narativa i poništenje drugih. Ono predstavlja robu u globalnoj ekonomiji, neophodnu za produktivne odnose moći, kao i način da se organizuje podela rada. Obrazovanje takođe može biti i para– akademsko – aparat koji će preispitivati sile koje stvaraju kanon i koji će zastupati sopstvena viđenja istorije, umetnosti, roda i klase. To je alat koji se može koristiti ne samo da istraži svakodnevno funkcionisanje i efekte odnosa moći ili oblika znanja, već i da preispita određene narative, istovremeno stvarajući nove. Elpida Karaba

Baština Nezavisno od toga da li se radi o prirodnoj, istorijskoj, nacionalnoj ili kulturnoj baštini, ona se odnosi na određenu vrednost ili značaj koji neka grupa, država, ili društvo u celini pripisuju prirodnim resursima, flori i fauni, mestu, događaju, zgradi, artefaktu ili sećanju. Baština može biti materijalno nasleđe, kao što su kuće, groblja, fabrike i spomenici, ili nematerijalno, odnosno živa kulturna baština koja uključuje izvođačku umetnost, rituale, društvene prakse, pojedinačne priče, usmenu tradiciju i izraze, jezik, digitalnu baštinu, tradicionalne zanate i druga znanja i prakse. Od 1972. godine, kada je uvedena Konvencija o svetskoj baštini – koja je nastala iz dva odvojena pokreta, od kojih je jedan fokusiran na očuvanje kulturnih znamenitosti, a drugi na očuvanje prirode – glavni cilj

baštinskog pokreta je da sačuva, zaštiti, i prenese našu svetsku baštinu budućim generacijama. Danijela Dugandžić

Infrastruktura Odluke o infrastrukturi stvaraju osnovu za način na koji živimo u zajednici: infrastruktura ne samo da omogućava akcije, ona diktira potencijal za akciju. Infrastruktura privileguje određene namene i komplikuje druge. Infrastruktura organizuje pristup i učestvovanje u mnogim područjima društva. Zbog svoje veličine i različitih (političkih i ekonomskih) interesa u igri, infrastrukturne odluke često izmiču političkoj kontroli. Štaviše, infrastruktura može ometati uslove njihovog funkcionisanja. Ili drugim rečima: pošto postoje kuće, ljudi žive u njima; pošto postoje ulice, prolaze automobili; pošto postoje banke, postoje i pljačke banaka. gehajmagentur

Rad Čitav svet je napravljen od rada – ako uzmemo u obzir globalni skup ljudskih napora uloženih u proizvodnju roba i usluga. Život u našim društvima se u potpunosti vrti oko rada koji se prostire i prožima kroz svaku ljudsku aktivnost. Međutim, rad treba razlikovati od posla i treba ga definisati kao proces koji se ponavlja i nikada ne završava, u cilju ispunjavanja potreba za potrošnjom. S druge strane, posao se može odrediti prema kategorijama sredstava i krajnjeg cilja, kao proces koji iza sebe ostavlja trajan objekat. U današnjem svetu smo pod stalnim pritiskom da se

definišemo kroz posao kojim se bavimo, da delujemo besprekorno u ispunjavanju potreba. Uzimajući ulogu „onih koji rade neki posao”, mi internalizujemo instrumentalno shvatanje u kome postaje normalno gledati na sve kao na potencijalno sredstvo koje se može koristiti za ispunjenje nekog cilja. Ne samo da menjamo „korisnost” za „vrednost” u ekonomskom diskursu, veći suštinske vrednosti – koje se odnose na ljudske zahteve ili potrebe – bivaju napuštene. Prihvatanjem takvog stanja, mi pristajemo da postanemo motori u cikličnoj proizvodnji „rada” i neprekidnoj (samo)eksploataciji kroz poslove koji su često nesigurni i opasni. Na kraju krajeva, jesmo li mi radnici ili „radne životinje”? Ana Dana Beroš

Migracije U životinjskom svetu, migracija je prilagođavanje ponašanja, kretanje na velike razdaljine koje pomaže pojedincima i grupama da prežive u novootkrivenim zemljama, bez obzira na prirodne granice. Dominantni diskursi o ljudskim migracijama, međutim, prikazuju migrante kao ključne figure u podrivanju koncepta nacije–države i geopolitičkih granica zbog zahtevanja slobode kretanja kao osnovnog ljudskog prava. Transnacionalne migracije u industrijski razvijene zemlje Zapada, kao oblik postkolonijalne reakcije, još uvek nisu prepoznate kao regulatorni alat tržišta rada. Postoje razne vrste migranata – nomadski, cirkulatorni, izbeglički, naseljenički – i svi oni su, svojevoljno ili ne, deo lake pešadije globalnog kapitalizma. Dvosmisleno stanje migranata se ogleda u njihovom predstavljanju bilo kao simbolične figure odgovorne za (ne)svesnu proizvodnju straha kod drugih, ili kao ljudskog bića kojem je potrebna nega.

Preispitivanje kontradiktornih perspektiva o migrantima treba da donese novu istorijsku svest, jer ova naizgled marginalna ličnost zaslužuje da se posmatra kao centralni politički agent promena u našem vremenu. Ana Dana Beroš

Nacionalizam Nacionalizam se može izraziti kao verovanje ili politička ideologija koja uključuje osobe koje se identifikuju sa svojom nacijom, često se karakterišući kroz isključivanje ili suprotstavljanje drugima. Neki tvrde da je ideja nacije izvorno nastala kao odgovor na kolonijalizam. Danas je ona ugrađena u temelje ustava većine zemalja u svetu, a posebno demokratskih. Nacije u suštini predstavljaju „izmišljene zajednice”. Mirjana Boba Stojadinović

Segregacija Od zabrana da sede na prednjim sedištima autobusa, do toga da svoju decu moraju da odgajaju u školama bez grejanja, ljudi su u svakoj urbanoj strukturi izloženi segregaciji, pri čemu megalopolisi deluju kao utočišta za sve oblike geta, dok se manje verzije segregiranih društava mogu naći čak i u selima. Urbana segregacija se može manifestovati kroz (ponekad paradoksalne) pojave, kao što su ljudi koji se zatvaraju iza visokih ograda usled opsesije za sigurnošću i dobro plaćenom privatnosti, čitave zajednice koje žive bez pristupa osnovnim pogodnostima poput tekuće vode, favele koje imaju najbolji pogled sa obronaka grada (Rio de Žaneiro), skoro pola grada koji trpi loš životni standard (Bukurešt–jug), ljudi koji se bore za pravo na sunce (Norveška). Velikodušni

javni prostori, pravedna raspodela resursa, i inkluzivna arhitektura su aspekti politike koji mogu sprečiti segregaciju i njene efekte otuđenja. Raluka Vojna

Samoorganizacija Samoorganizacija je dnevna produkcija neprofitne klime samoosnaživanja. Vaninstitucionalni pojedinci koji deluju na sopstveni pogon, rade samoorganizovani. Oni ne dobijaju nikakvo zadovoljenje u okviru postojećeg sistema, ali i dalje naporno rade (kako bi artikulisali potrebu) da se izraze kroz umetnost i kulturu, usmerenu ka javnosti odozdo ka gore. Mirjana Boba Stojadinović

Društvena borba Društvena borba je slojeviti agonizam mreže klasa, nacionalnosti, religija i zajednica koje su povezane jedne s drugima u rizomatskim odnosima društvenih procesa. Socijalna borba čini jedan socio–prostorni ogranak.

METODE

Urbana geografija Ovce pasu u industrijskoj pustoši. Zemljotresi menjaju urbane mreže. Rekama se menja tok. Pravci vetrova se dovode u red. Povratak povrtnjaka u gradove. Podzemne mreže. Zagađenje svetlom. Divlje životinje se hrane iz smeća. Tu su izduvni gasovi automobila ali ne i pesticidi. Težina ljudi i njihove tehnosfere. Raluka Vojna

Urbano ratovanje Gradovi u sukobu postaju prostori izuzetaka, sigurnosnih zona, novih ekonomija i područja militarizacije. Zgrada ili master plan sam po sebi je već pretvoren u oružje, bilo kroz rat ili kao njegov rezultat. Urbano ratovanje je savremeni vid obožavanja, gde su urbani prostor, arhitektura i infrastrukturni dizajn instrumentalizovani, i služe sukobu. Pelin Tan

Pelin Tan

Jug Kao radikalni identitet koji je danas na neki način valorizovan kao otpor kapitalu, Jug je kulturni konstrukt koji se koristi da se opravdaju rasne diskriminacije, geografski determinizmi i stereotipi, te za reprodukciju nejednakih ili represivnih odnosa moći. Elpida Karaba

Sakupljanje ZAHTEVANJE Zahtevanje je aktivan proces ili polaganje prava na neko mesto, stanje ili okruženje (bilo ono političko, društveno ili prirodno). Možemo polagati pravo na grad, javni prostor, tekuću vodu, čistu okolinu, ili život dostojan čoveka. Zahtevanje podrazumeva aktivnu ulogu pojedinca/ke ili grupe u stalnom podsećanju donosilaca/teljica odluka i onih na pozicijama moći na javni interes i zajedničko. Danijela Dugandžić

Saradnja Kada se različite osobe uključe u proces zajedničkog rada kako bi postigle zajedničke ciljeve, mi to zovemo saradnjom. Sarađivati možemo u stvarnom svetu ili online, možemo sarađivati unutar iste kancelarije ili raditi na samo jednoj inicijativi, možemo raditi na lokalnom nivou i transnacionalno, sa hijerarhijom ili bez, ali ako želimo uspešnu saradnju, moramo raditi u motivirajućem, otvorenom, i sinhronizovanom okruženju koje omogućuje razmenu znanja i dozvoljava nam da se fokusiramo na isti cilj. Saradnje nikada nisu lake, i ako želimo da izgradimo kolektiv to će zahtevati vreme, energiju, medijaciju i stalno razmišljanje. One obično zahtevaju i prijateljstvo i podršku, kao i puno odlučnosti od svih uključenih. Ipak, iskustvo pokazuje da rezultati kolektivne prakse mogu dovesti do izuzetno zadovoljavajućih procesa, u kojima svako dobija više i koji daju rezultate koji se nikada ne bi mogli ostvariti samostalno.

Urban Collectors je platforma za grafite i uličnu umetnost u Bukureštu. Sakupljanje, za razliku od gomilanja (što je opsesija koja se kod mnogih Rumuna manifestovala nakon 1989. godine, kada su se suočili sa neograničenim brojem proizvoda koje su mogli da konzumiraju), proističe iz potrebe da se prisvoje stvari i da im se da smisao. To je potreba za suočavanjem i osporavanjem postojećih kategorija. Umetnici mogu sakupljati smeće sa ulica i stavljati ga između stranica knjige (Danijel Knor); pisci mogu prikupljati usmene istorije i legende (stalno valorizujući ili redefinišući mesta u gradu i njihovu reputaciju); načelnici mogu prikupljati želje i ideje građana. Raluka Vojna

Stvaranje To je neizvesna nada u menjanje stvari na materijalnom nivou: uraditi nešto stvarno, nešto neposredno, možda čak i sopstvenim rukama – kao ruka na velikom Hornbahovom bilbordu koji smo videli razvučenog preko pet spratova na jednom objektu u Bukureštu. Koliko bi značilo kada bi ljudi znali koliko vremena umetnici provode u prodavnicama za majstore? Ipak, i dalje želimo da stvaramo stvari, da omogućimo da se nešto dogodi, da postane stvarnost. Radi se o tome da se stvari koje zamislimo zaista fizički manifestuju, radi se o deljenju vremena i prostora sa nečim što je ranije bilo samo ideja. gehajmagentur

Danijela Dugandžić

Igra

Deljenje

Igranje se odnosi na dve stvari koje volimo:

„Sharing is caring” (kada deliš znači da ti je stalo) je izraz u slengu koji se obično koristi kada imate nešto, a vaš prijatelj želi malo toga. Tako da delimo ne samo hranu, cigarete, tramvajske karte, i vožnje taksijem, već i, što je još važnije, ideje i emocije. Deljenje je praktičan koncept neraskidivo povezan sa korenima solidarnosti i praktikovanjem zajedničkih dobara. Ali, šta se dešava kada deljenje, roba ili usluga, prestane da označava da vam je stalo? U onome što se naziva „ekonomijom deljenja”, „peer ekonomijom” ili „kolaborativnom potrošnjom”, vlasnici iznajmljuju nešto što ne koriste – auto ili kuću – neznancima. Airbnb je primer ekonomije deljenja, gde putnici mogu iznajmiti sobu, celu kuću ili čak i dvorac. Izvorno proizvod open–source zajednice, danas pojam „ekonomija deljenja” može dovesti u zabludu, pošto je većina peer–to–peer razmena usluga prvenstveno vođena profitom.

1. Zabavljanje. 2. Pretvaranje, glumljenje „kao da” – „Kao da” je neki drugi svet moguć, kao da možemo da izgradimo novi grad, itd. – „kao da” bilo kojeg manifesta: kao da je ovo realistično, kao da smo u poziciji da nešto uradimo. I da onda vidimo koliko će se to ostvariti. Realizam je problem, a ne stvarnost. Igranje: ulazak u vezu na daljinu sa stvarnošću; a ponekad i – uzajamno sastajanje na pola puta. gehajmagentur

Snimanje Vizuelno snimanje je telesno iskustvo. Iako je subjektivnost glavni protagonista, režim slika zavisi od akcije i slojeva istraživanja, što dovodi do promene u ulozi subjekta (koji snima). Snimanje slike i zvuka u istraživanju se takođe odnose na forenziku, u kojoj snimanje služi kao čin forenzičkih dokaza zasnovan na slikama. Pelin Tan

Istraživanje Istraživanje znači slediti sopstvenu radoznalost. To je proces ispitivanja određene oblasti interesovanja, podsećanja na stečena znanja i iskustva mimo vlastitih, čiji je cilj stvaranje mosta između poznatih koncepata i praksi, i onih koji su tek pred nama, istovremeno utvrđujući značenje i smisao.

Ana Dana Beroš

Pričanje Pričanje – izgovaranje, proizvodnja diskursa – predstavlja sistem stvaranja značenja. To je i čin ućutkivanja kroz istiskivanje jednog narativa drugim. Ono može proizvesti određene subjekte, a druge učiniti zastarelim. Pričanje je stoga mesto konflikta i teritorija koja se osvaja. Elpida Karaba

Mirjana Boba Stojadinović

pro je� kti ��

ANKARA/MARDIN URBANO ZAJEDNIČKO DOBRO Kustoskinja: Pelin Tan

#1 KOMANDUJUĆE VISINE Ova publikacija okuplja debate, kontroverze, ideje fokusirane na dvorac Mardin i istražuje pitanja „kulturne baštine”, „militarizacije javnog prostora” i mogućnosti stvaranja dodatnih urbanih vrednosti. Projekat: Sevgi Ortač (Sevgi Ortaç) → Format: istraživanje, knjiga umetnika → 2016. → Mesto: Mardin → Učesnici: Muzej Mardina, lokalne vlasti, stanovnici Mardina

ATINA

izbeglice iz Sirije. Projekat: Eda Sojal (Eda Soyal) → Format: istraživanje → Datumi: jun–septembar 2016. →

Predavanja meke moći

Mesto: Mardin → Učesnici: izbeglice

Kustoskinje: Elpida Karaba, Glikerija Statopulu (Glykeria Stathopoulou)

Magareći rad Istraživanje se fokusira na magarce koje opština Mardin koristi za sakupljanje otpada, posebno u uskim uličicama Starog Mardina. Projekat: Ender Ezengi (Önder Özengi) → Format: video, istraživanje → Mesto: Mardin

#3 Fukoova pisaća mašina Ovaj projekat se fokusira na duplu štetu koja je nanesena i utiče kako na stvarnost tako i na predstavljanje te stvarnosti. Projekat: Ahmet Egit (Ahmet Öğüt) → Format: video, istraživanje

Gde ideš posle ovog?

Teritorijalna ostrva

Predavanje koje istražuje egzotični pogled na Atinu kao južni eksperiment kreativne održivosti u vreme krize.

Serija arhitektonskih crteža koji tematizuju teritorijalno i urbano ratovanje u kojem se tradicionalne arhitektonske metode dovode u pitanje, a na probu se stavljaju nove forme izražavanja za izolovane teritorije u vanrednom stanju. Projekat: Jelta Kem (Yelta Köm) → Format: istraživanje, crteži → Datumi: 2015–u toku → Mesta: Mardin, Dijarbakir, Ankara

#6 Istraživački video projekat koji prati tragove sirijskih izbeglica koji su produžili dalje iz Mardina kako bi izgradili nove živote i istražuje nove forme borbe za zajednička dobra u gradovima koje su ostavili iza sebe.

#8 ATINA–OBERHAUZEN. ENERGIJA DVA GRADA Odakle dolazi pretpostavka da kriza proizvodi kreativne subjekte i „kreativne gradove”? Projekat: Privremena akademija umetnosti (PAT)  → Format: predavanje, performans, instalacija, video → Datum: 27. februar 2016. → Mesto: State of Concept, Tousa Botsari 19, Atina → Učesnici: Elpida Karaba (predavanje); Panos Sklavenitis, Konstantinos Hadzinikolau (Constantinos Hadzinikolaou), Anastasija Duka (Anastasia Douka) (umetnički radovi)

#9 INTERVJUI

Projekat: Kolektiv Artikišler (Artikişler Collective) → Format: video, istraživanje → Datumi: maj–oktobar 2016. → Mesta: Rojava, Mardin, Ankara, Solun, Atina, Berlin, Zagreb → Učesnici: Kolektiv Artikišler (Artikişler Collective: Ezge Čelikaslan/Özge Çelikaslan, Alper Šen/Alper Şen), Pelin Tan

#7 Urbani branioci Vizuelni narativi urbanog otpora Projekat: Sečkin Ajdin (Seçkin Aydın) → Format: intervju, opservacije → Datumi: april–oktobar 2016. → Mesto: Mardin (Dijarbakir) → Učesnici: meštani Sura

Energija grada se trenutno čini veoma visokom. „Mladalačka” levičarska vlada se poziva na promenu paradigme u Evropi, dok istovremeno različiti događaji ovu energiju katapultiraju do neba. Projekat: Privremena akademija umetnosti (PAT) → Format: predavanje, intervjui → Datum: 18. mart 2016. → Mesto: Café Bar, 42 Socratous Street, Atina → Učesnici: Sepake Angiama, Ksenija Kalpaktsoglu (Xenia Kalpaktsoglou) & Poka Jio (Poka Yio), Fanis Kafantaris, Jelta Kem, Petros Moris, Vasilis Zefkili (Vassilis Zefkili), Panos Sklavenitis, Elpida Karaba, Glikerija Statopulu

#10 KOLIKO UŽIVAM DA SLUŠAM LJUDE U LIFTU DOK GOVORE RUMUNSKI

Prostori egzodusa Projekat se fokusira na ubrzanu transformaciju rezidencijalnih formi i društvenih obrazaca Mardina otkako je grad označen kao prijemna tačka za

#11

Ostatak #2

Atina → Učesnici: Ana Dana Beroš, Jelta Kem, Mirjana Utvić, Danijela Dugandžić (govornici); Elpida Karaba (moderator)

Projekat: Privremena akademija umetnosti (PAT) → Format: predavanje → Datum: 31. mart 2016. → Mesto: Likovna škola u Atini, Piraeus Street, Atina → Učesnici: Despina Zefkili (predavanje)

#12 PROJEKCIJE MEKE MOĆI: POGLED Montaža kinematografskih pogleda na gradove u krizi, njihove stanovnike i njihovo fizičko postojanje Projekat: Sofija Dona (Sofia Dona) → Format: projekcije → Filmovi: Oi voskoi (1967.), režiser Nikos Papatakis; The Idlers of the Fertile Valley (1978.), režiser Nikos Panajotopulos (Nikos Panayotopoulos); Girls in the Sun (1968.), režiser Vasilis Georgiadis – prikazan uz simultani prevod; Katzelmacher (1969.), režiser Rajner Verner Fasbinder (Rainer Werner Fassbinder) – prikazan u Atini uz simultani prevod → Datumi: april/maj 2016. → Mesta: Oskar von Miller Forum, Minhen; Das Kreativquartier, Minhen → Učesnici: studenti arhitekture, umetnostii filma, pozvani umetnici i arhitekte

#13 OD SUMRAKA DO SVITANJA Predavanje o bioskopu bez performansa Projekat: Privremena akademija umetnosti (PAT) → Format: predavanje, obilazak → Datum: 23. april 2016.  → Mesta: Folklorni muzej Aharnesa, Centralni trg (Ag. Vlasios), Aharnes; Acharnes Kallitechneio, A. Heiliou 16, Atina → Učesnici: Konstantinos Hadzinikolau (Constantinos Hadzinikolaou) (predavanje bez performansa)

Uvezivanje i razmena znanja Projekat: Privremena akademija umetnosti (PAT)  → Format: predavanja, razgovori → Datum: 19. mart 2016. → Mesto: Projektni prostor Likovne škole u Atini, Notara 13 & Tositsa, Exarcheia,

#14 JUG: Ideje bazirane na evropskoj geografiji gornjeg i donjeg Mape — kako ih čitamo: sever na vrhu i jug na dnu. OK. Hajde sada da razmislimo šta bi to moglo da znači. Projekat: Privremena akademija umetnosti (PAT)  → Format: predavanje → Datum: 12. maj 2016. → Mesto: Panteion University, Katedra za antropologiju → Učesnici: Panos Sklavenitis (predavanje)

#15 IZLOŽBA Predavanja meke moći U svom šestom i finalnom izdanju, Predavanja meke moći su kulminirala u jedan polifoni događaj na košarkaškom terenu Univerziteta Panteion. Projekat: Privremena akademija umetnosti (PAT)  → Format: izložba → Datum: 31. maj 2016. → Mesto: Košarkaški teren, Univerzitet Panteion, ulica Ipponaktos, Neos Kosmos, Atina → Učesnici: Privremena akademija umetnosti (PAT) (Elpida Karaba, Glikerija Statopulu, Sofija Dona, Konstantinos Hadzinikolau, Panos Sklavenitis, Despina Zefkili); Stefanija Ablianiti & Stavrula Morakea, Angelos Kralis, Janis Papadopulos (Yannis Papadopoulos), Talija Raftopulu (Thalia Raftopoulou), Kostis Velonis (pozvani umetnici)

BEOGRAD FORMALNO NEFORMALNA Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija Kustoskinja: Mirjana Boba Stojadinović #16 BGD ART Mapa mesta vizuelne umetnosti Beograda Dvomesečna, dvojezična štampana mapa sa ažuriranim programom umetničkih lokacija Beograda

Cvetković (moderator diskusije); Katarina Popović (dizajner) → Hvala: Dalija Aćin Telander, Dragana Alfirević, Zoe Gudović, Vida Knežević, Milan Marković Matis, Marko Miletić, Irena Ristić, Mirjana Boba Stojadinović, Jelena Vesić, Ana Vujanović˝ i ostale kolege iz Druges cene

Projekat: Aleksandar Nikolić → Format: publikacija → Datumi: maj–decembar 2016. → Mesta: preko 50 galerija, muzeja i lokacija umetničkih projekata širom Beograda → Hvala: Mirjana Boba Stojadinović, Marija Radoš, Virdžinija Deković, Darka Radosavljević, Mane Radmanović, Đorđe Stanojević, Miroslav Karić, Andrija Stojanović, Luka Knežević–Strika

#19 DATUM ISTEKA

#17

Urođena nestabilnost institucionalnog sećanja u slučaju institucija kulture u Srbiji

GRADSKA GERILA:  Samoorganizovana omladina u urbanom okruženju Gradska Gerila je nevladina organizacija koja podržava mlade u sticanju i razmeni veština i znanja neophodnih za jačanje samoodrživosti i samoorganizacije u urbanom okruženju. Projekat: Gradska Gerila → Format: izložbe, intervencije, događaji, performansi, razgovori, onlajn arhiva → Datumi: maj–decembar 2016. → Mesto: ACTOPOLIS stan, Despota Stefana 36, Beograd → Učesnici: Simon Marić, Mirjana Utvić, Milica Nikolić, Arsenije Savić, Milan Stanimirović, Stanislav Drca, Irena Ostojić, Katarina Kragović, Ivana Andrejić, Olivera Petrović, Tamara Miletić, Doroteja Rokvić, Marija Brdović, Olga Jorgačević, Ivan Avdić (članovi Gradske gerile); Jelena Vojvodić (voditeljka arhivske radionice); Lara Calić, Tina Oparnica, Aleksej Nuc, Bojana Vojnović, Vanja Žikić, Iva Milojković, Stefan Malešević, Jovana Stevanović, Teodora Jelena Stošić, Vladimir Ilić, Nemanja Stojanović (Hepening DA:SEIN; Performans „Živa Otvorena biblioteka”; foto–šetnja); Dragana Krtinić (dizajner); Zorica Milisavljević, Goethe–Institut Beograd (koordinatorka projekta Gradska Gerila) → Hvala: Andreja Rondović, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu (DA:SEIN happening); Jovan Stamatović–Karić, NK Studio (GG dijalozi)

#18

Projekat: Nikola Radić Lucati → Format: instalacija → Datumi: 18–29. maj 2016. → Mesto: ACTOPOLIS stan, Bulevar Despota Stefana 36, Beograd

#22 #20 GAUDEAMUS IGITUR:  Samoorganizovani umetnik u stanju odomaćene agorafobije Samoorganizovanje pojedinca – umetnica u procesu uspostavljanja sopstvene umetničke prakse: stanje stvari Projekat: Mariela Cvetić → Formati: umetnikova knjiga, predavački performans, javna diskusija → Datumi: 18–29. maj 2016. → Mesto: ACTOPOLIS stan, Bulevar Despota Stefana 36, Beograd → Učesnici: Irena Ristić (dramaturgija) → Saradnička organizacija: Arhitektonski fakultet

#21 Kako organizovati organizaciju Program za izgradnju kapaciteta za samoorganizaciju namenjen mladim ljudima aktivnim u oblasti urbanog razvoja i unapređenja Projekat: Urbani Inkubator: Kako organizovati organizaciju → Formati: radionice, izložba, prezentacija → Datumi: april – maj 2016. → Mesta: Kraljevića Marka 8, Savamala, Beograd; ACTOPOLIS stan, Despota Stefana 36, Beograd → Učesnici – Kako organizovati organizaciju (radionica): Ana Đorđević–Petrović, Ljubica Slavković, Miloš Starčević, Andrija Vranić (Urbani inkubator); Mirjana Utvić, Katarina Živković, Ivana Andrejić, Milan Stanimirović, Ivan Avdić, Marija Brdović, Irena Ostojić, Katarina Kragović, Nina

DRUGA SCENA: Beogradska samoorganizovana scena Istraživački projekat koji istražuje pozadinu brisanja Druge scene iz javnog sećanja Projekat: Marijana Cvetković → Formati: publikacija, diskusija → Datum: 20. maj 2016. → Mesto: ACTOPOLIS stan, Bulevar Despota Stefana 36, Beograd → Učesnici: Jelena Vesić i Miloš Miletić (gosti javne diskusije); Marijana

Vujašin, Olivera Petrović (članovi Gradske Gerile); Marijana Cvetković, Marko Pejović (voditelji radionice), Urbani inkubator u saradnji sa Gradskom Gerilom; – „Retrospective Loops” (izložba): Branislav Mihajlović, Galerija KM8, Urbani inkubator (kustos); Sara Radonja, Ivan Šuletić (umetnici); – „Our Belgrade Waterfront” (Kamenzind Beograd video): Ana Đorđević– Petrović, Kamenzind Beograd, Urbani inkubator, u saradnji sa Katarinom Ćirilović–Popović, Lukom Tilingerom, Ljubicom Slavković (autori projekta); Ivica Vujadinović (saradnik), Luka Tilinger (ilustracije), Milan Popović (kompozicija), Damjan Ćirilović i Maja Klisinski (zvuk), Kaspar Vejnberg iz Gaspard Music (narator); – „Bike Kitchen Belgrade” (radionica): Miloš Starčević (voditelj radionice); Zorica Milisavljević, Goethe–Institut Beograd (koordinator projekta)

NEDELJIVA NEOTUĐIVA Imovina u kontekstu produkcije znanja Normalizacija privatnog vlasništva u svim sferama društvenih odnosa i ljudskog postojanja sprečava nas da zamislimo bilo kakav drugi koncept vlasništva. Projekat: Vahida Ramujkić i Noa Treister → Formati: diskusije u javnom prostoru → Datumi: 19. maj 2016, 21. jul 2016. → Mesta: Plato ispred Filozofskog fakulteta, Čika Ljubina 18–20, Beograd; Plato ispred mesnih zajednica „Stevan Sinđelić" i „Vojvoda Putnik", Ustanička 194, Beograd → Učesnici – Diskusija 1: Branko Dimitrijević, Ognjen Dukić, Zoran Gajić, Branka Ćurčić, Đokica Jovanović, Saša Kostić, Vladimir Miladinović, Matija Medenica, Miloš Miletić, Nebojša Milikić, Vladimir Novaković, Dragomir Olujić Oluja, Milovan Pisari, Danilo Prnjat, Mirjana Radovanović, Predrag Raljević; Vahida Ramujkić i Noa Treister (moderatori); – Diskusija 2: Radmila Gujaničić, Marko Jakovljev, Đokica Jovanović i Saša Petrović, Ana Džokić, Ognjen Dukić, Vladimir Novaković; Vahida Ramujkić i Noa Treister (moderatori)

#23 INICIJATIVE Jednodnevni sastanak kolega koji se bave umetnošću i kulturom kako bi razgovarali o uslovima rada i funkcionisanju lokalne scene vizuelnih umetnosti

Projekat: Anica Vučetić → Format: diskusija → Datum: 29. maj 2016. → Mesto: privatna kuća u beogradskom naselju Grocka → Učesnici: Dragica Vuković, Svetlana Volić, Jasna Petrović, Miško Petrović, Ana Srbinović, Gordana Baškot, Olivera Parlić, Mirjana Denkov, Nina Todorović, Dragoslav Krnajski, Predrag Blagojević, Radoš Antonijević, Predrag Terzić, Milica Simonović, Mirjana Boba Stojadinović (diskusija); Anica Vučetić (moderatorka); Slobodan Stefanović (asistent projekta); Svetlana Volić, Nina Todorović, Mirjana Boba Stojadinović (foto dokumentacija); Mirjana Boba Stojadinović (audio dokumentacija)

#24 KAMENDINAMIKE: Šematski prikaz klasne borbe u Kamendinu Kako kontekstualizovati i vizuelizovati neke probleme koji se tiču projekta socijalnog stanovanja u Zemun Polju Projekat: Nebojša Milikić i Tadej Kurepa → Format: aktivističko istraživanje, diskusija → Datumi: februar–jun 2016, 29. maj 2016. (diskusija) → Mesto: Naselje Kamendin; ACTOPOLIS stan, Bulevar Despota Stefana 36, Beograd → Učesnici: Vahida Ramujkić (crteži); Zorana Pavlović, Slobodan Mitrović, Đorđe Popović, Milovan Pavlović (sagovornici)

#25 LOW–FI VIDEO REMEMBERED – Revitalizacija jednog arhiva Low–Fi videa Istraživanje mogućih načina za adekvatno uspostavljanje arhiva Low–Fi video pokreta online, pažljivo razvijenog kako bi dočarao određeni kontinuitet „radikalnog amaterizma” u SFRJ Projekat: Ivica Đorđević, Aleksandra Sekulić → Format: izložba, arhiv, projekcije → Datumi: 29. maj 2016, 3. jun 2016. → Mesta: Matrijaršija, Đorđa Čutukovića 13; Centar urbane kulture IMAGO, Dečanska 14 → Učesnici: Miroslav Lakobrija (urednik Low–Fi video izložbe), Adam Ranđelović (urednik muzičkog programa), Mileta Mijatović (organizator Fijuka i kustos izložbe Aleksandra Opačića u Matrijaršiji), Nikola Čakić (tehnički koordinator), Igor Stanojević (volonter) → Saradnička organizacija: Fijuk, sajam malih i nezavisnih izdavača → Hvala: The Cyclist Conspiracy, The Red Step

Radovanović) → Format: publikacija i javna diskusija → Datumi: maj 2016, 24. maj 2016. → Mesta: ACTOPOLIS stan, Bulevar Despota Stefana 36, Beograd; Društveni centar Oktobar, Strahinjića bana 33, Beograd; CZKD – Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd → Učesnici: Miloš Miletić i Mirjana Radovanović (KURS) (uređivanje); KURS (Miloš Miletić i Mirjana Radovanović) (ilustracije); Iskra Krstić (tekst); Iskra Krstić, Danilo Prnjat, Selman Trtovac (gosti javne diskusije); Miloš Miletić (moderator diskusije)

#26 PROBA Istraživanje mogućih vidova samoorganizacije: superstrukcija i modelovanje lokalne kulturne scene kroz niz dijaloga i polimedijski rad. Šta bi ona mogla? Zbog čega bi postojala? Kako bi nastajala? Na kakvim principima bi funkcionisala? Projekat: Irena Ristić → Format: istraživanje, zvučna instalacija, izveštaj sa javnom diskusijom → Datumi: 18–29. maj 2016. → Mesto: ACTOPOLIS stan, Bulevar Despota Stefana 36, Beograd → Učesnici: Dragan Protić, Igor Koruga, Mariela Cvetić, Vahida Ramujkić, Nikola Radić Lucati, Tanja Marković, Boba Stojadinović, Nebojša Milikic, Noa Treister, Vlada Novaković (dijalozi); Milica Ivić (gost javne diskusije); Dragan Novković (dizajner zvuka); Anđelka Nikolić (saradnica) → Hvala: Sandra Stojanović, za ZOOM → Saradničke organizacije/Partneri: Hop.La!

#29 UMETNIČKI KOLEKTIV U10 Sedam umetnika predstavljaju svoja dela i sebe kao organizatore, kustose i članove umetničkog kolektiva kroz grupnu izložbu. Projekat: U10 Art Collective → Format: izložba → Datumi: 18–29. maj 2016. → Mesto: ACTOPOLIS stan, Bulevar Despota Stefana 36, Beograd → Učesnici: Lidija Delić, Nina Ivanović, Sava Knežević, Isidora Krstić, Iva Kuzmanović, Nemanja Nikolić, Marija Šević (Umetnički kolektiv U10)

#27 STUDIJA SLUČAJA Izložba crteža sa publikacijom Postoji potreba da se baci svetlo na neodržive uslove kulturnih modela kako bi ih redefinisali i pronašli način da ih obnovimo kao organski deo društvenog okruženja.

Dutescu), Julijana Dumitru (Iuliana Dumitru) → Format: intervencija u javnom prostoru → Datumi: 23, 26, 28. maj 2016. → Mesta: ispred bivšeg bioskopa „Flamura”, naspram parka Flamura; ulaz u Sebastijanov park, na Sebastijanovoj aveniji; Piata Sudului, ispred prodavnice Big Berceni → Učesnici: Matej Popesku (Matei Popescu), Sorina Dumitru (konstrukcija paviljona); Dragoš Dragnea (Dragos Dragnea) (dizajn); Florijana Genes (Floriana Genes), Bogdan Stanesku (Bogdan Stanescu), Sorin Popesku (Sorin Popescu) (operateri instalacija)

#31 Druga mapa (južnog) Bukurešta Kulturno i društveno preduzetništvo, uradi–sam i prostori za mejkere, kružna ekonomija Projekat: Kozmina Goagea (Cosmina Goagea) → Format: štampana i onlajn publikacija, istraživanje → Datumi: 23–28. maj 2016. → Učesnici: Kozmina Goagea (istraživanje, tekst i koordinacija), Marija Aleksandresku (Maria Alexandrescu ) (crteži), Marijus Veber (Marius Weber) (grafički dizajn), Klaudiu Forgaci (Claudiu Forgaci) (saradnik na istraživanju)

#32

BUKUREŠT Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad

Projekat: Marija Radoš i Miroslav Karić (Remont – Nezavisno udruženje umetnika) → Format: istraživanje, izložba → Datumi: 26–29. maj 2016. → Mesto: ACTOPOLIS stan, Bulevar Despota Stefana 36, Beograd → Učesnici: EmaEmaEma, Mario Kolarić, Andrej Bunuševac, Goran Stojčetović → Hvala: Marko Stojanović, Željko Maksimović

Kustosi: Štefan Genčulesku (Stefan Ghenciulescu), Raluka Vojna (Raluca Voinea)

JUŽNJAČKE Priče Putovanje kroz jedan manje evropski Bukurešt Format: tekstovi i slike → Datumi: mart – novembar 2016. → Mesto: Bukurešt–jug → Učesnici: Mihaj Dutesku (Mihai Dutescu) (tekstovi – literarna reportaža); Andrej Margulesku (Andrei Margulescu) (slike – fotoreportaža)

#30 Budi gradonačelnik na deset minuta

#28 KARNEVAL MEĐU RUŠEVINAMA – Zidne novine

Privremeni paviljon postavljen na tri javna mesta postaje biro gradonačelnika za imaginarni grad Bukurešt–jug tokom nekoliko dana.

Zidne novine koriste tekstove i ilustracije kako bi promišljali o raznim društvenim pitanjima i zauzeli kritički odnos prema procesima neoliberalnog kapitalizma.

Projekat: Štefan Genčulesku, Raluka Vojna, Kozmina Goagea (Cosmina Goagea), Konstantin Goagea (Constantin Goagea), Danijela Palimariu (Daniela Palimariu), Mihai Dutesku (Mihai

Projekat: KURS (Miloš Miletić i Mirjana

OBERHAUZEN gradimo novi grad Kustos: gehajmagentur (geheimagentur)

2016. → Mesto: Marktstraße, kod broja 16, Oberhauzen

#38 Čudovište Čudovište novog grada

#33 Arheološki gradski muzej Archeološki muzej za novi grad

Centar grada Centar novog grada Projekat: gehajmagentur → Format: instalacija → Datumi: 1–11. septembar 2016. → Mesto: Willy-Brandt-Platz 1, Oberhauzen

Sve od sutra PA NADALJE Rešenja za probleme sutrašnjice Projekat: We Are Visual (Feliks Jung i Mark Ajnzidl / Felix Jung, Marc Einsiedel) → Format: instalacija, intervencija → Datumi: 1–11. septembar 2016. → Mesta: Will-Quadflieg-Platz; Altmarkt; predvorje stanice, Oberhauzen

#36 Duhovidobrenade Multikanalna zvučna instalacija sa audio snimcima starog grada Projekat: Denize Riter (Denise Ritter) → Format: zvučna instalacija → Datumi: 1–11. septembar 2016. → Mesto: Willy-Brandt-Platz 1, Železnička stanica, Muzejske platforme 4 i 5, Oberhauzen

#37 Parcela 1 Baštensko zemljište u pešačkoj zoni Projekat: Dirk Šlihting (Dirk Schlichting) → Format: instalacija → Datumi: 1–11. septembar

SARAJEVO CLOUD

FULL RANGE SOCIETY

Šta ako bismo mogli posmatrati pojedinačna iskustva zajedničkog javnog prostora?

Koja je tvoja „Zvučna iskaznica”? Projekat: Bojan Gagić i Miodrag Gladović (Lightune.G) → Format: participatorna audio– instalacija, izložba, veb–aplikacija → Datumi: 5. –10. jul 2016. → Mesto: Galerija Greta, Ilica 92, Zagreb → Učesnici: Ana Opalić (fotografija); Matija Kralj (video); Draga Komparak (dizajn); Ana Suntešić (odnosi s javnošću)

#45

ZAGREB nevidljivo pripadanje

SARAJEVO actopolis lab sarajevo

Kustoskinja: Ana Dana Beroš

Kustoskinja: Danijela Dugandžić

#42

#39

Zajednice skrbi

Zeleni paviljon Sarajevo #35

#44

Projekat: Asmir Mutevelić, Kenan Vatrenjak, Ibrica Jašarević, Vedad Islambegović → Format: intervencija, mobilna aplikacija → Datumi: 6. jun– 30. septembar 2016. → Mesto: Park Hastahana, Sarajevo

Projekat: Lars Moric (Lars Moritz) → Format: intervencija, performans → Datumi: 1–11. septembar 2016. → Mesto: Knappenhalde, Oberhauzen

Projekat: Zuzane Kudjelka i Kaspar Vimberli (Susanne Kudielka, Kaspar Wimberley) → Format: instalacija → Datumi: 1–11. septembar 2016. → Mesto: Marktstraße 107, Oberhauzen

#34

#41

Zeleni paviljon je simbolična galerija koja niče iz javnog tla Hastahana parka, smještenog u samom centru Sarajeva. Napravljena od penjačica i biljaka, ova zelena instalacija raste i oblikuje se u sobu za sjećanje, ponovno zamišljanje i stvaranje javnih prostora. Projekat: Lana Čmajčanin, Bojan Stojčić  → Format: instalacija, intervencija → Datumi: 6. jun – 30. septembar 2016. → Mesto: Park Hastahana, Sarajevo

„Ti si ja, ja sam neko drugi” Projekat: Selma Banich → Format: radionica u zajednici, intervencija → Datumi: april–maj 2016. → Mesto: naselje Folka, Zagreb → Učesnici: Selma Banich, Marija Borovičkić, Mila Čuljak, Ivana Rončević, Ana Vilenica (umetnice i kulturne radnice); Ana Opalić (fotografija); Matija Kralj (video); Luka Juras (dizajn); Ana Suntešić (odnosi s javnošću)

#43 Povezivanje: instalacija Seminar za hodače

#40

Stvaranje boljeg grada šetanjem

SARAJEVO ALBUM Kolektivni multimedijalni projekat o savremenom Sarajevu koji povezuje urbane slike i narative Projekat: Armina Pilav; Haris Sahačić, Katarina Bošnjak, Roberto Vertijeri, Mirza Spužić (koautori) → Format: radionice, istraživanje, intervencije → Datumi: 6. jun – 30. septembar 2016. → Mesto: Sarajevo → Učesnici: „Grad kao puzle”: Nardina Zubanović, Kolektiv Kreaktiva; – „Gradske igre u Hastahani”: Kolektiv Kreaktiva, Haris Fazlić, multimedijalna domaćica Dre, Semra Kikić

Spaces Between (Living) Places Formiranje novog identiteta kroz fenomenologiju „prostora između” geografskih, ekonomskih i kulturnih koordinata „Mesta življenja” Projekat: Tonka Maleković → Format: izložba, istraživanje → Datumi: 1–10. septembar 2016. → Mesto: Galerija studentskog centra, Savska cesta 25 → Saradnici: Petra Kelemen, Matija Kralj → Učesnici: Ana Opalić, Damir Žižić (fotografi); Matija Kralj, Neven Petrović (video); Luka Juras (dizajn); Ana Suntešić (odnosi s javnošću)

#46 Cesta pripadanja Pripadanje kao emocionalni alat za vraćanje urbanog prostora Projekat: Nikola Bojić → Datum: otvaranje 8. juna 2016. → Mesto: Podbrežje, Radmanovačka ulica 10, Zagreb → Učesnici: Damir Prizmić (dizajn i programiranje aplikacije); Ana Opalić, Dinko Cepak (fotografi); Matija Kralj, Neven Petrović (video); Luka Juras (dizajn); Ana Suntešić (odnosi s javnošću)

Projekat: Saša Šimpraga → Format: instalacija, seminar za šetače → Datumi: 2–11. april 2016. → Mesto: Štrosmajerovo šetalište, Zagreb → Saradnik: David Kabalin (arhitekta) → Učesnici: Matija Kralj (video); Bojan Mrđenović (fotograf); Luka Juras (dizajn); Ana Suntešić (odnosi s javnošću)

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe–Instituta i Urbane Künste Ruhr

Koncept Angelika Fic (Angelika Fitz) Direktor projekta Julijane Štegner (Juliane Stegner), Goethe–Institut Atina Umetnički direktori Katja Asman (Katja Aßmann), Angelika Fic (Angelika Fitz), Martin Fric (Martin Fritz) Kustosi Ana Dana Beroš, Danijela Dugandžić, gehajmagentur (geheimagentur), Štefan Genčulesku (Ștefan Ghenciulescu )/ Raluka Vojna (Raluca Voinea), Elpida Karaba / Glikerija Statopulu (Glykeria Stathopoulou), Mirjana Boba Stojadinović, Pelin Tan Koordinator projekta Natalia Sartori, Goethe–Institut Atina Projekt menadžeri Urbane Künste Ruhr Karola Keme (Carola Kemme), Danijel Klem (Daniel Klemm), Kristina Danik (Christina Danick)

Carp) Grafički dizajn izložbe NODE Berlin Oslo Arhitektura izložbe Stadelmann Schmutz Wössner Architekten, Berlin Prevod i lektura (Tekstovi za izložbu) Tradukas GbR Prevod na bosanski (Mini–vodič) Adnan Arnautlija Lektura Alma Dautbegović Lektura sa bosanskog na srpski Nenad Tomović i Jelena Kostić– Tomović Izložba će biti prikazana u sledećim gradovima: Ankara, Atina, Beograd, Bukurešt, Istanbul, Izmir, Oberhauzen, Sarajevo, Solun, Beč i Zagreb.

Koprodukcija Goethe–Institut Ankara (Thomas Lier; Raimund Wördemann); Goethe–Institut Athen (Juliane Stegner); Goethe– Institut Belgrad (Matthias Müller– Wieferig, Frank Baumann); Goethe– Institut Bukarest (Beate Köhler; Evelin Hust); Goethe–Institut Bosnien und Herzegowina (Charlotte Hermelink); Goethe–Institut Kroatien (Katrin Ostwald–Richter; Matthias Müller– Wieferig), Theater Oberhausen (Peter

Intro–video Nataša Pavlović, POGON Koprodukcija Goethe–Institut Belgrad Direktori Matijas Miler–Viferih (Matthias Müller– Wieferig) Frank Bauman (Frank Baumann)

Lokalni posmatrači Vesna Milosavljević, Snežana Stamenković Medijski sponzori supervizuelna.com, SEECult.org, designed.rs

Kustoskinja Mirjana Boba Stojadinović

Prevod na engleski Nenad Tomović

Umetnici/učesnici Aleksandar Nikolić, Aleksandra Sekulić i Ivica Đorđević, Anica Vučetić, Irena Ristić, KURS, Mariela Cvetić, Marija Radoš i Miroslav Karić (Remont), Marijana Cvetković, Nebojša Milikić i Tadej Kurepa, Nikola Radić Lucati, Umetnički kolektiv U10, Vahida Ramujkić i Noa Treister, Gradska Gerila, Urbani inkubator

Prevod na nemački Maja Matić

Koordinator projekata Gradska Gerila i Urbani inkubator Zorica Milisavljević Sekretarijat GI Beograd Milica Lalić Koordinator GI Beograd Sunčica Šido, Zorica Milisavljević Podrška GI Beograd Biljana Pajić, Aleksandar Vlahović, Vladimir Kovačević, Edi Kostić, Bosanka Stamenković, Marija Ristić Blog Sandra Stojanović PR Ana Đokić Fotograf Marija Piroški Video–dokumentarni film SEEcult.org

Prevod na srpski Jelena Kostić–Tomović Grafičko oblikovanje Kristina Pavlak + Dragana Krtinić Grafičko oblikovanje za Gradsku Gerilu / Urbani inkubator Dragana Krtinić Prostor ACTOPOLIS stana D–spot (Despota Stefana 36), Ružica Sarić Posebna tehnička pomoć Gile Fragile Galerijski asistenti Jovan Ćurčić, Slavica Obradović Hvala Selmanu Trtovcu, Borutu Vildu, Katarini Nini Antanasković (Cultural Innovators Network), Magacinu u Kraljevića Marka 4, Muzeju savremene umetnosti Beograd, Senki Ristivojević, Sajmonu Kouperu (Simon Cowper) Partneri Muzej grada Beograda

МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА BELGRADE CITY MUSEUM

Beogradska internacionalna nedelja arhitekture

Izložba predstavlja primere projekata iz Ankare/Mardina, Atine, Bukurešta, Beograda, Oberhauzena, Sarajeva i Zagreba. Materijali iz više od četrdeset pet pojedinačnih programa pokazuju bogati repertoar mogućnosti za akciju da se oblikuju i menjaju gradovi u kojima živimo.