Diana gabaldon tudjinka

DIANA GABALDON

TUĐINKA Serijal Tuđinka - knjiga prva

1

U sjećanje na moju majku, Jacqueline Sykes Gabaldon, koja me nauĉila ĉitati.

2

Ljudi neprestano nestaju. Pitajte bilo kojeg policajca. Ili, još bolje, pitajte novinara.

Nestanci su novinarima svakodnevna hrana.

Mlade djevojke pobjegnu od kuće. Mala se djeca udalje od roditelja i oni ih više nikad ne vide. Kućanice doĊu na izmak snaga, uzmu novac za namirnice i odvezu se taksijem na kolodvor. MeĊunarodni financijeri promijene ime i nestanu obavijeni dimom uvoznih cigara.

Mnoge od nestalih osoba naposljetku se ipak pronaĊe, mrtve ili ţive. Na kraju krajeva, nestanci se mogu objasniti.

Obiĉno.

3

PRVI DIO Inverness, 1945.

4

1.

Novi poĉetak Nije to bilo baš vjerojatno mjesto za nestanak, barem ne na prvi pogled. Pansion gospoĊe Baird bio je poput tisuća drugih prenoćišta s doruĉkom u škotskom gorju 1945. godine; ĉist i miran, s izblijedjelim cvjetnim tapetama, blistavim podovima i bojlerom na novĉić u kupaonici. Sama gospoĊa Baird bila je debeljuškasta i tolerantna ţena, pa se nije bunila što je Frank njezinu malu primaću sobu, oblijepljenu tapetama s uzorkom ruţinih granĉica, ispunio desecima knjiga i referata s kojima je uvijek putovao.

GospoĊu Baird srela sam u predsoblju dok sam izlazila. Zaustavila me spustivši punašnu šaku na moju ruku i potapšala me po kosi. ―Joj meni, gospoĊo Randall, ne moţete tak izaći! Dajte da vam popravim ovaj pramen. Evo! Sad je već bolje. Znate, jedna moja roĊakinja rekla mi je da je isprobala novu vrstu trajne. Ispada prekrasno i drţi kao san; moţda biste i vi idući put trebali isprobati tu vrstu.‖ Nisam joj imala srca reći da je neurednost moje kovrĉave svijetlo-smeĊe kose prirodna mana, a ne posljedica propusta proizvoĊaĉa trajni. Njezini uredni umjetni uvojci nisu patili od takvih nastranosti. ―Hoću, probat ću je, gospoĊo Baird‖, slagala sam. ―Baš sam krenula u selo da se naĊem s Frankom.

Vratit ćemo se na ĉaj.‖ Šmugnula sam kroz vrata i udaljila se puteljkom prije no što je ona stigla otkriti još koji nedostatak u mojoj neurednoj vanjštini. Nakon što sam ĉetiri godine provela radeći kao medicinska sestra u kraljevskoj vojsci, sada sam uţivala u bijegu od odora i oskudnog racioniranja, stalno noseći lagane pamuĉne haljine jarkih boja, potpuno neprikladne za naporne šetnje po vrijesku.

Nisam tako planirala od poĉetka. Više sam maštala o tome da ujutro spavam dokasno, i da provodim duga, dokona popodneva u krevetu s Frankom, ne spavajući. Ali nije nam bilo lako zadrţati odgovarajuće raspoloţenje romantiĉne dokolice dok gospoĊa Baird neumorno usisava prašinu pred vratima naše sobe. ―To je zacijelo najprljaviji sag u ĉitavom škotskom gorju‖, primijetio je Frank dok smo jutros leţali u krevetu i slušali ţestoko zujanje usisavaĉa na hodniku. ―Prljav je gotovo kao i misli naše gazdarice‖, sloţila sam se. ―Moţda smo ipak trebali otići u Brighton.‖ Odluĉili smo provesti praznike u škotskom gorju prije no što Frank preuzme mjesto profesora povijesti u Oxfordu, zato što je Škotska bila nešto manje pogoĊena fiziĉkim uţasima rata nego preostali dio Britanije, pa je bila manje sklona grozniĉavom poratnom veselju koje je zahvatilo popularnija izletniĉka odredišta.

I premda to nismo spomenuli, vjerujem da smo oboje smatrali kako je to simboliĉno mjesto za obnovu našeg braka; vjenĉali smo se i proveli dvodnevni medeni mjesec u škotskom gorju neposredno prije izbijanja rata prije sedam godina. Mirno utoĉište u kojem ćemo se ponovo zbliţiti, mislili smo, ne shvaćajući da je, dok su golf i ribolov najpopularniji škotski sportovi pod vedrim nebom, ogovaranje najpopularniji sport pod krovom. A kad kiša pada tako ĉesto kao što je to sluĉaj u Škotskoj, ljudi provode mnogo vremena pod krovom. ―Kamo si krenuo?‖ upitala sam Franka kad je gurnuo noge iz kreveta. ―Ne bih htio razoĉarati našu dobru staru gazdaricu‖, odgovorio je. Sjedeći na rubu prastarog kreveta, stao ga je njeţno drmusati gore-dolje, proizvodeći ritmiĉko škripanje koje je paralo uši. Usisavanje na hodniku naglo je prestalo. Nakon minutu-dvije drmusanja, Frank je teatralno zastenjao i srušio se na leĊa uz prosvjedno trzanje opruga, a ja sam se bespomoćno zahihotala zagnjurivši glavu u jastuk kako ne bih prekinula grobnu tišinu u hodniku.

Frank je podigao obrve. ―Ti bi trebala ekstatiĉno jeĉati a ne hihotati se‖, opomenuo me šaptom. ―Inaĉe će gospoĊa Baird još pomisliti da nisam dobar ljubavnik.‖ ―Ako oĉekuješ ekstatiĉno jeĉanje, morat ćeš se malo više potruditi‖, odgovorila sam. ―Dvije minute ne zasluţuju ništa više od hihota.‖ 5

―Bezobraznice! Zar si zaboravila da sam ja ovamo došao na odmor?‖ ―Ljenjivĉe! Ako se malo više ne potrudiš, nikad nećeš dodati novu granu na svoje obiteljsko stablo.‖ Frankova strast prema genealogiji bila je još jedan razlog zašto smo odluĉili otići u škotsko gorje.

Prema jednom prljavom komadu papira koji je vukao sa sobom amo-tamo, jedan njegov dosadni predak imao je neke veze s ovim krajem sredinom osamnaestog - ili moţda sedamnaestog? - stoljeća. ―Ako završim kao suha grana bez djece na svom obiteljskom stablu, to će nedvojbeno biti krivica naše neumorne domaćice u hodniku. Na kraju krajeva, u braku smo već gotovo osam godina. Mali Frank junior bit će posve zakonito dijete, ĉak ako ga i ne zaĉnemo pred svjedocima.‖ ―Ako ga ikad zaĉnemo‖, malodušno sam odvratila. Tjedan dana prije odlaska u ovo gorsko utoĉište doţivjeli smo još jedno razoĉaranje. ―Uza sav ovaj okrepljujući svjeţi zrak i zdravu prehranu? Kako bismo ovdje mogli zakazati?‖ Juĉer smo veĉerali prţenog sleĊa. Ruĉali smo usoljenog sleĊa. A oštar miris koji se sada širio stubama snaţno je nagovještavao da ćemo danas doruĉkovati dimljenog sleĊa. ―Ako ne razmišljaš o ponovnoj izvedbi za dobrobit gospoĊe Baird‖, predloţila sam mu, ―bit će bolje da se odjeneš. Zar nemaš zakazan sastanak sa ţupnikom u deset sati?‖ Veleĉasni doktor Reginald Wakefield, vikar lokalne ţupe, obećao je donijeti neke jako zanimljive matiĉne knjige Franku na uvid, da se i ne spominje sjajna mogućnost da je moţda otkrio neke pljesnive vojne depeše u kojima se spominje onaj Frankov zloglasni predak. ―Podsjeti me, kako se ono zvao onaj tvoj daleki predak?‖ upitala sam. ―Onaj koji se vrzmao ovim krajevima u doba jednog od ustanaka? Ne mogu se sjetiti je li se zvao Willy ili Walter?‖ ―Zapravo se zvao Jonathan.‖ Frank je mirno prihvaćao moj posvemašnji nedostatak zanimanja za povijest njegove obitelji, ali uvijek je ostajao na oprezu, spreman upotrijebiti i najmanji znak mog zanimanja kao izliku da me upozna sa svim ĉinjenicama koje je dosad prikupio o ranim Randallima i njihovim vezama.

Dok je zakopĉavao košulju, u oĉima mu se pojavio grozniĉav sjaj fanatiĉnog predavaĉa.

Jonathan Wolverton Randall - Wolverton po majĉinu ujaku, vitezu niţeg reda iz Sussexa - bio je poznat po priliĉno slikovitu nadimku ‗Crni Jack‘, koji je dobio u vojsci, vjerojatno u vrijeme kad je bio stacioniran u ovom kraju. Skljokala sam se na krevet licem nadolje i odglumila hrkanje. Ne obazirući se na mene, Frank je nastavio svoje uĉeno izlaganje. ―Kupio je vojni ĉin sredinom tridesetih godina - tridesetih godina osamnaestog stoljeća - i sluţio kao satnik draguna. A sudeći po onim starim pismima što mi ih je poslala teta May, priliĉno se dobro snašao u vojsci. To je dobar izbor zanimanja za drugog sina, znaš; njegov mlaĊi brat takoĊer je slijedio obiteljsku tradiciju i postao kapelan, ali o njemu još nisam mnogo toga otkrio. U svakom sluĉaju, Jacka Randalla pohvalio je sam vojvoda od Sandringhama, za njegove aktivnosti prije i tijekom drugog jakobitskog ustanka ‗45. godine, znaš‖, naglasio je za dobrobit neznalica u publici, naime za mene. ―Znaš, Zgodni princ Charlie i to društvo?‖ ―Nisam baš sigurna da Škoti shvaćaju kako su tu bitku izgubili‖, prekinula sam ga pridigavši se na krevetu i pokušavajući ukrotiti kosu. ―Sinoć sam jasno ĉula da nas je pipniĉar u pabu nazvao Sasima.‖ ―Pa, zašto ne bi?‖ mirno je odvratio Frank. ―Na kraju krajeva, Škotima to naprosto znaĉi ‗Englez‘ ili u najgorem sluĉaju ‗tuĊinac‘, a mi smo i jedno i drugo.‖ ―Znam što ta rijeĉ znaĉi. Ali nije mi se svidio ton kojim ju je izrekao.‖ Frank je stao prekapati po ladici komode traţeći remen. ―Samo se uzrujao zato što sam mu rekao da mu svijetlo pivo ne valja. Objasnio sam mu kako pravo gorsko pivo zahtijeva da se u baĉvu doda stara ĉizma, a da se završni proizvod procijedi kroz iznošeno donje rublje.‖ ―E pa, to objašnjava visinu raĉuna.‖ ―Malo sam paţljivije odabrao rijeĉi, ali samo zato što u gelskom ne postoji rijeĉ za gaće.‖ Zaintrigirana, posegnula sam za svojim gaćicama. ―Kako to? Zar stari Kelti nisu nosili donje rublje?‖ Frank se nacerio. ―Zar nikad nisi ĉula onu staru pjesmu o tome što Škoti nose ispod kilta?‖

6

―Vjerojatno ne nose duge gaće‖, suho sam odvratila. ―Dok se ti budeš druţio s vikarom, ja ću moţda potraţiti nekog mještanina u kiltu da ga to upitam.‖ ―Samo pazi da te ne uhite, Claire. To se nimalo ne bi svidjelo dekanu koledţa St. Gile.‖ Pokazalo se da se nijedan mještanin u kiltu ne vrzma mjesnim trgom niti kupuje u okolnim dućanima. Ali zato je ondje bilo mnogo drugih ljudi, uglavnom kućanica nalik na gospoĊu Baird, koje su obavljale dnevnu kupovinu. Bile su to brbljave ţene sklone ogovaranju, a njihove krupne figure u šarenim haljinama ispunjavale su dućane ugodnom toplinom, štiteći ih od hladnoće maglovita jutra.

Budući da se ja još uvijek nisam morala brinuti o vlastitom kućanstvu, nisam mnogo toga morala kupiti, pa sam uţivala vrludajući izmeĊu novopopunjenih polica, iz ĉista uţitka što opet vidim mnoštvo stvari u trgovinama. Mnogo smo vremena proveli u racioniranju, snalazeći se bez tako obiĉnih stvari kao što su sapun i jaja, a još dulje bez sitnih ţivotnih luksuza poput kolonjske vodice L‟Heure Bleu.

Pogled mi je zapeo za izlog ispunjen kućanskim potrepštinama -izvezenim stolnjacima i navlakama za ĉajnike, vrĉevima i ĉašama, hrpom vrlo lijepih limenih posuda za pite i kompletom od tri vaze.

Ja nikad nisam posjedovala vazu. Dakako, ratne sam godine provela u odjelu za medicinske sestre, prvo u bolnici Pembroke, a zatim u poljskoj bolnici u Francuskoj. Ali ĉak i prije toga, nigdje se nismo zadrţali dovoljno dugo da bismo imali razloga kupiti takvu stvar. Da sam posjedovala takvu vazu, pomislila sam, stric Lamb ispunio bi je komadićima lonĉarije mnogo prije no što bih ja stigla staviti u nju kiticu tratinĉica.

Quentin Lambert Beauchamp. ―Q‖ za studente arheologije i prijatelje. Doktor Beauchamp za uĉene krugove u kojima se kretao, kojima je predavao i pripadao svim svojim bićem. Ali za mene je uvijek bio stric Lamb.

Jedini brat mog oca i u to doba moj jedini ţivući roĊak, postao mi je staratelj kad mi je bilo pet godina, nakon što su mi roditelji poginuli u automobilskoj nesreći. On se u to doba baš spremao otputovati na Bliski istok, ali odgodio je pripreme da organizira sprovod, rasproda imovinu mojih roditelja i upiše me u prikladan djevojaĉki internat. Koji sam ja glatko odbila pohaĊati.

Suoĉen s nuţnošću da moje bucmaste prste odvoji od kvake na automobilskim vratima i da me protiv moje volje odvuĉe do školskih stuba, stric Lamb, koji je mrzio bilo kakve osobne konflikte, rezignirano je uzdahnuo, slegnuo ramenima, odustao od svoje odluke i bacio moj tek kupljeni slamnati šeširić kroz prozor. ―Prokleta stvar‖, promrmljao je gledajući u retrovizoru kako se šeširić veselo kotrlja u daljini, dok smo buĉno jurili niz kolni prilaz. ―Ionako sam uvijek mrzio šešire na ţenama.‖ Spustio je pogled na mene i ţestoko se namrštio. ―Jedno neka ti bude jasno‖, rekao mi je groznim glasom. ―Ne smiješ se igrati mojim figuricama iz perzijske grobnice kao da su lutkice. Sve drugo smiješ, ali to ne. Jasno?‖ Zadovoljno sam kimnula glavom. A onda sam otputovala s njim na Bliski istok, u Juţnu Ameriku i na desetke drugih arheoloških nalazišta diljem svijeta. Nauĉila sam ĉitati i pisati iz njegovih skica za novinske ĉlanke, iskapati poljske zahode, prokuhavati vodu i obavljati mnoštvo drugih stvari koje ne priliĉe mladoj dami iz ugledne obitelji - sve dok nisam upoznala zgodnog, tamnokosog povjesniĉara koji se došao posavjetovati sa stricem Lambom o nekoj stvari iz francuske filozofije u vezi s egipatskim vjerskim obiĉajima. Ĉak i nakon vjenĉanja, Frank i ja ţivjeli smo nomadskim ţivotom mladih visokoškolskih nastavnika, podijeljenim izmeĊu konferencija na kontinentu i privremenih stanova, sve dok izbijanje rata njega nije odvuklo na obuku za ĉasnike u obavještajnoj jedinici MI-6, a mene na obuku za medicinske sestre. Premda smo bili u braku već gotovo osam godina, nova kuća u Oxfordu trebala nam je postati prvi pravi dom. Ĉvrsto stegnuvši torbicu pod rukom, umarširala sam u dućan i kupila vaze.

Našla sam se s Frankom na kriţanju Ulice High i Gereside Roada, pa smo zajedno krenuli Geresideom. Kad je vidio što sam kupila, Frank je podigao obrve. ―Vaze?‖ Nasmiješio se. ―Baš lijepo! Moţda mi sad više nećeš stavljati cvjetove u knjige.‖ 7

―Nisu to cvjetovi nego uzorci. Uostalom, ti si mi predloţio da se poĉnem baviti botanikom‖, podsjetila sam ga. ―Kako bih se imala ĉime baviti, sada kad više ne radim kao medicinska sestra.‖ ―Istina‖, dobroćudno je kimnuo. ―Ali tada još nisam shvaćao da će mi komadići biljaka padati u krilo svaki put kad otvorim neki priruĉnik. Kako se zove ona grozna drobljiva biljka koju si mi stavila u Tuscuma i Banksa?‖ ―Sedmolist. Dobar je protiv hemoroida.‖ ―Spremaš se za moju skoru starost, je li? Baš lijepo od tebe, Claire.‖ Otvorili smo dvorišna vrata smijući se, a Frank je stao u stranu da me propusti do uskih prednjih stuba.

Iznenada me uhvatio za ruku. ―Pazi! Nemoj stati u ovo!‖ Oprezno sam zaobišla veliku crvenkasto-smeĊu mrlju na gornjoj stubi. ―Baš ĉudno!‖ rekla sam. ―GospoĊa Baird ĉisti stube svakog jutra; vidjela sam je. Što misliš, što bi to moglo biti?‖ Frank se sagnuo nad mrlju i oprezno je onjušio. ―Na prvi pogled, rekao bih da je krv.‖ ―Krv?‖ Povukla sam se prema ulaznim vratima. ―Ĉija?‖ Nervozno sam pogledala u kuću. ―Misliš da se nešto dogodilo gospoĊi Baird?‖ Nisam mogla zamisliti da bi naša besprijekorna gazdarica dopustila da joj se na pragu suši krvava mrlja ako se nije dogodila kakva katastrofa, pa sam se naĉas zapitala ne skriva li se moţda u kući neki ubojica, koji se upravo u ovom trenutku sprema skoĉiti na nas s krikom od kojeg se ledi krv u ţilama.

Frank je odmahnuo glavom. Propeo se na noţne prste i pogledao preko ţivice u susjedni vrt. ―Ne vjerujem. Ista takva mrlja nalazi se i na pragu Collinsovih.‖ ―Doista?‖ Prišla sam mu bliţe, i da pogledam preko ţivice i da se osjetim sigurnijom. Nisam baš vjerovala u to da bi se neki serijski ubojica skrivao u škotskom gorju, ali s druge strane, ne bih rekla da takvi tipovi biraju poprišta za zloĉine po logiĉkim kriterijima. ―To je priliĉno... neugodno‖, primijetila sam. U susjednoj kući nisu se vidjeli znakovi ţivota. ―Što misliš, što se dogodilo?‖ Frank se zamišljeno namrštio, a onda se u bljesku nadahnuća lupnuo rukom po hlaĉama. ―Mislim da znam! Priĉekaj me ĉasak.‖ Pohitao je prema dvorišnim vratima i otrĉao cestom, ostavljajući me samu na kućnom pragu.

Ubrzo se vratio, sav ozaren zbog potvrde svojih slutnji. ―Da, to je to, mora biti. Isto je sa svakom kućom u ulici.‖ ―Što? Posjetio ju je manijakalni ubojica?‖ upitala sam pomalo napetim glasom, još uvijek uzrujana što me tako naglo ostavio samu s velikom krvavom mrljom.

Frank se nasmijao. ―Ne, obavljeno je obredno ţrtvovanje. Fascinantno!‖ Spustio se na ruke i koljena u travu i sa zanimanjem stao prouĉavati mrlju.

To jedva da mi je zvuĉalo bolje od manijakalnog ubojice. Ĉuĉnula sam do njega i namrštila se od smrada. Bilo je prerano za muhe, ali nekoliko krupnih gorskih mušica sporo je oblijetalo mrlju. ―Kako to misliš, ‗obredno ţrtvovanje‘?‖ upitala sam ga. ―GospoĊa Baird redovito odlazi u crkvu, a i svi njezini susjedi. Nije ovo Druidov brijeg, znaš.‖ Ustao je i otresao vlati trave s hlaĉa. ―To je sve što znaš, draga moja‖, rekao je. ―Ne postoji ni jedan kraj na svijetu s više starog praznovjerja i magije od škotskog gorja. Moţe gospoĊa Baird odlaziti u crkvu koliko god hoće, ali ona ipak vjeruje u Stari narod, a i svi njezini susjedi.‖ Vrhom ulaštene cipele pokazao je mrlju. ―To je krv crnog pijetla‖, objasnio je sa zadovoljnim izrazom na licu. ―Vidiš, ovo su nove kuće.

Montaţne.‖ Hladno sam ga pogledala. ―Ako misliš da mi to išta govori, grdno se varaš. Kakve veze ima starost ovih kuća? I, za Boga miloga, kamo su svi otišli?‖ ―Vjerojatno u pab. Hajde da provjerimo, moţe?‖ Uhvatio me pod ruku, pa smo izašli kroz dvorišna vrata i krenuli niz Gereside Road.

8

―U starim danima‖, objasnio je dok smo hodali, ―što baš i nije tako davno, kad bi ljudi gradili kuću, imali su obiĉaj da nešto ubiju i zakopaju pod temelje, kako bi udobrovoljili lokalne zemne duhove. Znaš onu izreku: ‗U temelje će ugraditi prvoroĊeno dijete, a najmlaĊeg će sina zakopati pod dvorišna vrata‘. To je vjerovanje staro poput bregova.‖ Zadrhtala sam ĉuvši citat. ―U tom sluĉaju, valjda je jako moderno i prosvijetljeno umjesto toga zaklati kokoš. Misliš reći da pod ovim kućama nije ništa pokopano jer su priliĉno nove, pa su stanari odluĉili ispraviti propust?‖ ―Da, toĉno to.‖ Frank me potapšao po ramenu kao da je zadovoljan mojim napretkom. ―Ako je vjerovati vikaru, mnogi mještani smatraju da je do rata došlo djelomice i zato što su se ljudi udaljili od svojih korijena i propustili poduzeti potrebne mjere opreza, kao što je primjerice zakapanje ţrtava pod temelje, to jest, paljenje ribljih kosti na ognjištu - osim koljaka, dakako‖, veselo je dodao rastresenim glasom. ―Nikad ne smiješ zapaliti kosti koljaka - jesi li to znala? - inaĉe više nikad nećeš nijednog uhvatiti.

Uvijek mu umjesto toga zakopaj kosti.‖ ―Imat ću to na umu‖, odvratila sam. ―Samo mi još reci što da uĉinim ako nikad više ne ţelim vidjeti sleĊa, pa ću to smjesta uĉiniti.‖ Zavrtio je glavom i utonuo u jedan od svojih napadaja prisjećanja, kratki trenutak školniĉke strasti, kad bi izgubio dodir s okolnim svijetom i potpuno se predao crpljenju znanja iz svih raspoloţivih izvora. ―Ne znam kako je sa sleĊom‖, odsutno je odvratio. ―Ali što se miševa tiĉe, moraš naokolo objesiti hrpu majĉinih suzica - znaš ono: Ako ne ţeliš da miš te gnjavi, majĉine suzice u kuću stavi‘. Ali, što se tiĉe zakopavanja tijela pod temelje - odatle potjeĉu mnogi lokalni duhovi. Znaš Mountgerald, onu veliku kuću na kraju Ulice High? Tu kuću salijeće jedan duh, bivši zidar kojeg su ubili i zakopali pod temelje. Negdje u osamnaestom stoljeću, što zapravo i nije tako davno‖, zamišljeno je dodao. ―Priĉa kaţe da je vlasnik kuće prvo dao sagraditi jedan zid, a zatim su s njegova vrha bacili kameni blok na jednog od zidara - pretpostavljam da su odabrali nekog neugodnog tipa - i zakopali ga u podrumu, a ostatak kuće sagradili su preko njega. On salijeće podrum u kojem je pokopan, osim na godišnjicu svoje smrti i na ĉetiri Stara dana.‖ ―Stara dana?‖ ―To su drevni blagdani‖, odgovorio je, još uvijek zadubljen u svoje mentalne bilješke. ―Hogmanay, odnosno Nova godina, Ivanje, Beltane i Svi sveti. Koliko znamo, i druidi i narod pokala i rani Pikti, svi su oni odrţavali svetkovine ljeta i vatre. U svakom sluĉaju, za tih svetih dana duhovi slobodno lutaju, ĉineći dobro ili zlo, što im je već draţe.‖ Zamišljeno je protrljao bradu. ―Pribliţava se Beltane - uskoro će proljetna ravnodnevica. Bolje pripazi kad idući put budeš prolazila crkvenim dvorištem.‖ Uto sam mu u oĉima ugledala bljesak i shvatila da je izašao iz transa.

Nasmijala sam se. ―Ima li ovdje mnogo duhova?‖ Slegnuo je ramenima. ―Ne znam. Kako bi bilo da zapitamo vikara kad ga idući put sretnemo?‖ Na to nismo morali dugo ĉekati. Našli smo ga u mjesnom pabu, gdje je zajedno s većinom mještana proslavljao blagoslivljanje kuća pijući svijetli lager.

Izgleda da mu je bilo priliĉno neugodno što smo ga zatekli u ĉinu podrţavanja poganskih obiĉaja, da tako kaţem, ali pokušao je umanjiti vaţnost tog dogaĊaja opisujući ga kao lokalni obiĉaj s povijesnom notom, poput nošenja odjeće u zelenim tonovima. ―To je zapravo priliĉno zanimljivo, znate‖, povjerio nam se, a ja sam prepoznala, uzdahnuvši u sebi, pjev znanstvenika, što je jednako karakteristiĉan zvuk kao i glasanje drozda. Frank se smjesta odazvao pozivu srodne duše i upustio u ljubavni ples akademije, pa su njih dvojica ubrzo do grla zaglibili u raspravu o arhetipovima i paralelama izmeĊu drevnih praznovjerja i modernih religija. Slegnula sam ramenima, probila se kroz gomilu ljudi do šanka i vratila se s po jednim velikim razvodnjenim brendijem u svakoj ruci.

Iz iskustva sam znala koliko je teško odvući Frankovu paţnju od takvih rasprava, pa sam ga jednostavno uhvatila za ruku, stisnula mu prste oko drška ĉaše i ostavila ga da se sam snalazi.

Zatekla sam gospoĊu Baird kako na dubokoj klupi pokraj prozora pije kriglu piva u društvu postarijeg muškarca kojeg mi je predstavila kao gospodina Crooka.

9

―Ovo je gospodin kojeg sam vam spomenula, gospoĊo Randall‖, rekla mi je dok su joj oĉi blistale od alkohola i društva. ―Onaj koji se razumije u sve vrste biljaka.‖ ―GospoĊu Randall jako zanimaju biljĉice‖, povjerila se svom prijatelju, koji je nagnuo glavu s mješavinom pristojnosti i nagluhosti. ―Preša ih u knjigama.‖ ―Ma nemojte?‖ Gospodin Crook je sa zanimanjem podigao ĉupavu obrvu. ―Ja imam neke preše - hoću reći, prave preše - za prešanje biljaka i sliĉnih stvari. Darovao mi ih je nećak kad je došao s fakulteta na praznike. Budući da ih je kupio, nisam mu imao srca reći da meni takve stvarĉice ne trebaju. Biljke treba objesiti, znate, ili ih moţda osušiti na kaminu i onda zamotati u komadić gaze ili staviti u lonac, ali nemam pojma zašto bi ih ĉovjek prešao.‖ ―Pa, moţda da ih moţe gledati‖, ljubazno je predloţila gospoĊa Baird. ―GospoĊa Randall izradila je neke prekrasne komadiće od sljezovih cvjetova i ljubiĉica. Mogli biste ih uramiti i objesiti na zid.‖ ―Mmmphm.‖ Izborano lice gospodina Crooka kao da je priznavalo dvojbenu mogućnost te sugestije. ―Pa, ako vam moje preše ikako mogu posluţiti, gospoĊo, ja ću vam ih rado dati. Nisam ih htio baciti, ali moram priznati da meni ne trebaju.‖ Uvjerila sam gospodina Crooka da bi mi njegove preše dobro došle, a da bi mi bilo još draţe kad bi mi pokazao gdje rastu neke od ovdašnjih rjeĊih biljaka. Naĉas me oštro pogledao i nagnuo glavu u stranu poput postarije vjetruše, ali onda je valjda zakljuĉio da se ne šalim, pa smo se dogovorili da me sutradan ujutro povede u obilazak lokalnog biljnog svijeta. Znala sam da Frank namjerava provesti cio dan u Invernessu kako bi pogledao neke dokumente u gradskoj vijećnici, pa mi je bilo drago što sam našla izliku da ne poĊem s njim. Ako mene pitate, svi su dokumenti isti.

Ubrzo nakon toga Frank se oprostio s vikarom, pa smo krenuli u pansion u društvu gospoĊe Baird. Ja sam se ustruĉavala spomenuti pijetlovu krv na kućnom pragu, ali Frank nije patio od sliĉnih inhibicija, pa se stao znatiţeljno raspitivati o pozadini tog obiĉaja. ―Pretpostavljam da je priliĉno star?‖ upitao je mlateći šibom raslinje uz cestu. Bijela loboda i petoprsta već su bile procvale, a vidjela sam da su pupoljci ţutilovke nabrekli; procvjetat će za tjedan dana. ―O, da.‖ GospoĊa Baird gegala se oštrim tempom, ne zahtijevajući od naših mlaĊih udova da uspore korak. ―Stariji od pamtivijeka, gospodine Randall. Stariji ĉak i od doba divova.‖ ―Od doba divova?‖ upitala sam. ―Da. Fionna i njegovih ratnika, znate.‖ ―To su likovi iz keltskih narodnih priĉa‖, sa zanimanjem mi je objasnio Frank. ―Junaci, znaš.

Vjerojatno imaju nordijske korijene. U ovim krajevima osjeća se snaţan nordijski utjecaj, sve do zapadne obale. Imena nekih mjesta uopće nisu keltska nego nordijska, znaš.‖ Zakolutala sam oĉima oĉekujući još jedan napadaj, ali gospoĊa Baird ljubazno se nasmiješila i ohrabrila ga rekavši kako je to istina, jer ona je bila na sjeveru i vidjela Kamen dva brata, a taj je kamen nordijskog podrijetla, zar ne? ―Nordijci su posjetili tu obalu na stotine puta otprilike izmeĊu 500. i 1500. godine naše ere‖, objasnio je Frank i sneno se zagledao prema obzoru, kao da u vjetrom nošenim oblacima prepoznaje oblike brodova sa zmajevom glavom. ―Vikinzi, znaš. A oni su sa sobom donijeli mnoštvo mitova. Ovaj je kraj plodno tlo za mitove. Ĉini se da stvari ovdje lako puste korijenje.‖ To sam mu spremno povjerovala. Pribliţavao se sumrak i spremala se oluja. Na zlokobnoj svjetlosti ispod oblaka, ĉak su i posve moderne kuće uz cestu izgledale jednako drevno i zlokobno kao i izbrazdani piktski kamen koji je stajao tridesetak metara dalje, straţareći na kriţanju koje obiljeţava već tisuću godina.

Pomislila sam da je ovakvu noć najpametnije provesti u kući, iza ĉvrsto zatvorenih prozorskih kapaka.

Ali, umjesto da ostane u ugodnoj sobi gospoĊe Baird i da se zabavi stereoptikonskim slikama luke u Perthu, Frank je odluĉio otići na dogovoreni šeri s gospodinom Bainbridgeom, odvjetnikom koji se zanimao za lokalne povijesne dokumente. Sjetivši se prethodnog susreta s gospodinom Bainbridgeom, ja sam odluĉila ostati u pansionu i pogledati slike pertske luke. ―Pokušaj se vratiti prije oluje‖, rekla sam Franku i poljubila ga na odlasku. ―I pozdravi gospodina Bainbridgea.‖ 10

―Hm, hoću. Naravno, hoću.‖ Oprezno izbjegavši moj pogled, Frank je navukao ogrtaĉ, dohvatio kišobran sa stalka pokraj vrata i izašao.

Zatvorila sam za njim vrata, ali ostavila sam ih otkljuĉana kako bi mogao ući kad se vrati. Otišla sam natrag u sobu, pretpostavljajući da će se Frank pretvarati da nema ţenu - što će gospodin Bainbridge spremno prihvatiti. A nisam ga mogla previše kriviti zbog toga.

Kad smo juĉer popodne posjetili gospodina Bainbridgea, isprva je sve dobro išlo. Ja sam bila rezervirana, pristojna, inteligentna i samozatajna, lijepo i neupadljivo odjevena - baš onakva kakva bi morala biti savršena ţena sveuĉilišnog profesora. Sve dok nije posluţen ĉaj.

Podigla sam desnu ruku i potišteno pogledala mjehur od opekline koji mi se protezao dlanom ispod sva ĉetiri prsta. Na kraju krajeva, nisam ja kriva što se gospodin Bainbridge, udovac, mora zadovoljiti jeftinim limenim ĉajnikom umjesto pravim porculanskim. Niti zato što me, trudeći se da bude pristojan, zamolio da natoĉim ĉaj u šalice. A ni zato što je ĉajnik koji mi je dodao imao oštećenu navlaku, pa je dotrajali i do usijanja crveni drţak došao u izravan doticaj s mojom rukom kad sam ga podigla.

Ne, zakljuĉila sam. Ispuštanje ĉajnika bila je posve normalna reakcija. A to što je ĉajnik pao gospodinu Bainbridgeu u krilo bio je puki sluĉaj; nekamo je morao pasti. Tek je moja reakcija - uzviknula sam ―U vraţju mater!‖ nadjaĉavši bolni krik gospodina Bainbridgea - nagnala Franka da me prijekorno pogleda preko ĉajnih kolaĉića.

Nakon što se oporavio od prvog šoka, gospodin Bainbridge bio je posve galantan. Stao je petljati oko moje ruke, ne obazirući se na Frankove pokušaje da se ispriĉa zbog moje nepristojnosti, objašnjavajući mu da sam gotovo dvije godine provela u poljskoj bolnici. ―Bojim se da je moja ţena usvojila izvjestan broj, ovaj, soĉnih izraza od Amera i drugih‖, objasnio je s nervoznim smiješkom. ―Istina‖, odvratila sam steţući zube dok sam umatala ruku u vodom natopljen ubrus. ―Muškarci se katkad vrlo soĉno izraţavaju kad im vadite komadiće šrapnela iz tijela.‖ Gospodin Bainbridge obzirno je pokušao skrenuti razgovor na neutralne povijesne teme, rekavši da su ga oduvijek zanimale varijacije u izrazima koji su se u raznim razdobljima smatrali profanim. Uzmite primjerice psovku ―Gorblimey‖, što je odnedavno iskvareni oblik izraza ―Neka me Bog oslijepi‖. ―Da, naravno‖, odvratio je Frank, sa zahvalnošću prihvaćajući promjenu teme. ―Hvala ti, Claire, ja neću šećer. A što je s ‗Gadzook‘? ‗Gad‘ oĉito znaĉi ‗Bog‘, ali što znaĉi ‗zook‘...‖ ―Pa, znate‖, ubacio je odvjetnik, ―katkad mi se ĉini da bi to zapravo moglo biti iskrivljeno od jedne stare škotske rijeĉi - ‗yeuk‘, što znaĉi ‗svrbeţ‘. To bi imalo smisla, zar ne?‖ Frank je kimnuo glavom, dopustivši da mu jedan pramen neakademski padne na ĉelo. Makinalno ga je zagladio na tjeme. ―Cijela ta evolucija profanih izraza vrlo je zanimljiva stvar‖, odvratio je. ―Da, a još uvijek se zbiva‖, dodala sam i oprezno hvataljkama podigla kockicu šećera. ―Da?‖ ljubazno je odvratio gospodin Bainbridge. ―Jeste li ĉuli neke zanimljive varijacije za svojih, ovaj, ratnih godina?‖ ―O, da‖, odgovorila sam. ―Najviše mi se svidjela psovka koju sam ĉula od jednog Amera. Zvao se Williamson i mislim da je bio iz New Yorka. Izgovorio bi je svaki put kad bih ga presvlaĉila.‖ ―A kako glasi? ― ―‗Sveti Isuse Roosevelte Kriste‘‖, odgovorila sam i precizno ubacila kockicu šećera u Frankovu šalicu ĉaja.

Nakon mirnog i nimalo neugodnog druţenja s gospoĊom Baird, otišla sam na kat da se dotjeram prije no što se Frank vrati. Znala sam da on ne moţe podnijeti više od dvije ĉašice šerija, pa sam ga oĉekivala uskoro.

Uto je zapuhao vjetar, a zrak u spavaćoj sobi postao je oštar od elektriciteta. Kad sam provukla ĉetku kroz kosu, kovrĉe su mi zapucketale od statike i skvrĉile se u ĉvorove i bijesno zapetljale. Zakljuĉila sam da će mi kosa morati preţivjeti današnju veĉer bez stotinu poteza ĉetkom. Po ovakvom vremenu zadovoljit ću se pranjem zuba. Pramenovi kose ĉvrsto su mi se slijepili uz obraze i tvrdoglavo se drţali za njih kad sam ih pokušala ponovo izravnati.

11

Vrĉ za vodu bio je prazan; Frank je potrošio svu vodu ureĊujući se za sastanak s gospodinom Bainbridgeom, a ja se nisam potrudila da ga ponovo napunim vodom iz slavine u kupaonici. Uzela sam boĉicu parfema L‟Heure Bleu i natoĉila obilnu lokvu na dlan. Brzo sam ga protrljala rukama prije no što miris ishlapi i hitro nanijela tekućinu na kosu, a zatim sam izlila jednu kap na ĉetku i zaĉešljala uvojke iza ušiju.

Tako. Sada je malo bolje, pomislila sam, okrećući glavu lijevo-desno kako bih u zamrljanom zrcalu provjerila rezultate. Vlaga je rastjerala statiĉni elektricitet iz kose, pa su mi gusti, sjajni uvojci sada lebdjeli oko lica. A isparavanje alkohola ostavilo je vrlo ugodan miris. Franku će se to svidjeti, pomislila sam.

L‟Heure Bleu bio mu je najdraţa kolonjska vodica.

Iznenada je negdje u blizini sijevnula munja. Ubrzo zatim zaĉuo se udar groma, a sva su se svjetla pogasila. Tiho sam opsovala i stala opipavati oko sebe traţeći ladice.

Negdje sam bila vidjela svijeće i šibice; kratki je spoj u škotskom gorju tako ĉesta pojava da su u svim pansionskim i hotelskim sobama svijeće neophodan pribor. ViĊala sam ih ĉak i u najelegantnijim hotelima, gdje su bile namirisane kozjom krvi i utaknute u svijećnjake od brušenog mlijeĉnog stakla sa svjetlucavim privjescima.

Svijeće gospoĊe Baird bile su praktiĉnije - obiĉne bijele parafinke - ali bilo ih je mnogo, a uz to i tri kutije šibica. Nisam bila sklona izbirljivosti u ovakvom trenutku.

Na svjetlu sljedeće munje utaknula sam svijeću u plavi keramiĉki svijećnjak na toaletnom stoliću, a onda sam obišla sobu i upalila ostale svijeće, sve dok ĉitavu sobu nije obasjao blag, lelujav sjaj. Vrlo romantiĉno, pomislila sam, i donekle pribrana, iskljuĉila prekidaĉ kako iznenadni povratak struje ne bi pokvario ugoĊaj u nekom neprikladnom trenutku.

Svijeće nisu izgorjele više od centimetar-dva kad su se vrata otvorila, a Frank je uletio u sobu.

Doslovce je uletio, jer zapuh koji ga je slijedio uza stube, ugasio je tri svijeće.

Vrata iza njega zatvorila su se s treskom koji je ugasio još dvije svijeće, a on je zaškiljio u iznenadnom mraku i provukao prste kroz raskuštranu kosu. Ustala sam da ponovo zapalim svijeće i blago ga prekorila zbog tako naglog ulaska. Tek kad sam zapalila sve svijeće i okrenula se da ga upitam je li mu piće prijalo, primijetila sam da je priliĉno blijed i uznemiren. ―Što ti je?‖ upitala sam ga. ―Jesi li vidio duha?‖ ―Pa, znaš‖, odgovorio je, ―uopće nisam siguran da nisam.‖ Rastreseno je dohvatio moju ĉetku za kosu i podigao je da se poĉešlja. Kad mu je iznenadni dašak L‟Heure Bleua dopro do nosnica, namrštio se i spustio ĉetku, zadovoljivši se svojim dţepnim ĉešljem.

Bacila sam pogled kroz prozor. Vani su se brijestovi povijali naprijed-natrag poput mlatova. Jedan osloboĊeni prozorski kapak klopotao je negdje na drugoj strani kuće, pa mi je sinulo da bismo moţda morali zatvoriti naše prozorske kapke, premda je bilo priliĉno zanimljivo promatrati vanjske dogaĊaje. ―Ĉini mi se da je malo previše vjetrovito za duhove‖, rekla sam. ―Nisu li njima draţe mirne, maglovite veĉeri na groblju?‖ Frank se pomalo pokunjeno nasmijao. ―Valjda sam još pod dojmom Bainbridgeovih priĉa, a popio sam i malo više šerija no što sam namjeravao. Vjerojatno nije ništa.‖ Sada sam postala znatiţeljna. ―Što si to zapravo vidio?‖ upitala sam ga i sjela ispred toaletnog stolića.

Malo sam podigla obrvu i pokazala prema boci viskija, a Frank je smjesta otišao da nam natoĉi piće. ―Pa, zapravo samo jednog ĉovjeka‖, zapoĉeo je, natoĉivši jedan prst viskija u svoju i dva u moju ĉašu. ―Stajao je na cesti pred kućom.‖ ―Misliš, pred ovom kućom?‖ Nasmijala sam se. ―Onda nema sumnje da je duh. Ne mogu zamisliti da bi neko ţivo biće stajalo vani u noći poput ove.‖ Frank je nagnuo vrĉ nad ĉašu, a kad je shvatio da je prazan, prijekorno me pogledao. ―Nemoj mene gledati‖, odvratila sam. ―Ti si potrošio svu vodu. Ali nemam ništa protiv toga da ga popijem ĉistog.‖ Srknula sam iz ĉaše da potvrdim svoje rijeĉi.

12

Ĉinilo se da je Frank u napasti da otrĉi do kupaonice po vodu, ali onda je odustao i nastavio s priĉom, srĉući oprezno kao da mu je u ĉaši otrov, a ne najbolji Glandfiddichov viski od jeĉmenog slada. ―Da, stajao je uz ogradu vrta na ovoj strani kuće. Pomislio sam...‖ Pokolebao se i spustio pogled na ĉašu. ―Uĉinilo mi se da promatra tvoj prozor.‖ ―Moj prozor? Baš ĉudno!‖ Nisam mogla suzbiti blagi drhtaj, pa sam otišla na drugu stranu sobe da zatvorim prozorske kapke, premda se ĉinilo da je prekasno za to. Frank me slijedio preko sobe još uvijek govoreći. ―Da, i ja sam te mogao vidjeti. Ĉetkala si kosu i malo opsovala jer ti se nakostriješila.‖ ―U tom sluĉaju, taj se tip vjerojatno dobro nasmijao‖, zlovoljno sam odvratila. Frank je odmahnuo glavom, ali se nasmiješio, i pogladio me po kosi. ―Ne, nije se nasmijao. Zapravo, uĉinilo mi se da je iz nekog razloga jako nesretan. Nisam mu mogao dobro vidjeti lice; zakljuĉio sam to po naĉinu kako je stajao. Prišao sam mu odostraga, a kad se nije pomaknuo, pristojno sam ga upitao mogu li mu kako pomoći. Pretvarao se da me nije ĉuo, pa sam pomislio da moţda doista i nije, uza svu buku vjetra. Ponovio sam pitanje i ispruţio ruku da ga potapšem po ramenu kako bih mu privukao paţnju, znaš. Ali prije no što sam ga stigao dodirnuti, on se iznenada okrenuo, prošao pokraj mene i udaljio se ulicom.‖ ―To zvuĉi malo nepristojno, ali ne i sablasno‖, primijetila sam i ispila ĉašu do dna. ―Kako je izgledao?‖ ―Krupan momak‖, odgovorio je Frank namrštivši se od prisjećanja. ―I Škot, u potpunoj gorštaĉkoj odori, sve do koţnate torbice i prekrasnog broša s likom jelena u trku na ogrtaĉu od pleda. Htio sam ga pitati gdje ga je nabavio, ali otišao je prije no što sam stigao.‖ Prišla sam stoliću i natoĉila si još jedno piće. ―Pa, to u ovom kraju zacijelo i nije baš tako neobiĉan izgled? Tu i tamo sretala sam tako odjevene muškarce u selu.‖ ―Neee...‖ Ĉinilo se da Frank nije uvjeren u to. ―Nije mi njegova odjeća bila ĉudna. Ali kad je prošao pokraj mene, mogao bih se zakleti da je bio dovoljno blizu da mi se oĉeše o rukav, ali nije. To me zaintrigiralo, pa sam se okrenuo da ga promatram dok odlazi. Otišao je niz Gereside Road, ali kad je već stigao gotovo do ugla... odjednom je nestao. U tom trenutku osjetio sam ţmarce niz kraljeţnicu.‖ ―Moţda ti je nešto drugo naĉas odvuklo paţnju, a on je samo zakoraĉio u sjenu‖, predloţila sam. ―Na tom je uglu mnogo drveća.‖ ―Mogao bih se zakleti da ni trenutka nisam skinuo pogled s njega‖, promrmljao je Frank, a onda je iznenada podigao pogled. ―Znam! Sad sam se sjetio zašto mi je tako ĉudno izgledao, premda to tada nisam shvatio.‖ ―Zašto?‖ Već mi je pomalo dozlogrdio taj duh; htjela sam prijeći na zanimljivije stvari, kao što je krevet. ―Puhao je vraški jak vjetar, ali njegova odjeća - kilt i ogrtaĉ od pleda, znaš - uopće se nije njihala, osim u ritmu hoda.‖ Zgledali smo se. ―Pa‖, napokon sam rekla, ―to je doista malo jezivo.‖ Frank je slegnuo ramenima i iznenada se osmjehnuo kao da sve to odbacuje. ―Barem ću imati što priĉati vikaru kad ga sljedeći put vidim. Moţda je to neki glasoviti lokalni duh, pa će mi vikar ispriĉati njegovu groznu priĉu.‖ Bacio je pogled na sat. ―Ali mislim da je sada vrijeme za krevet.‖ ―I ja bih rekla‖, promrmljala sam.

Gledala sam u zrcalu kako skida košulju i poseţe za vješalicom. Usred raskopĉavanja, iznenada je zastao. ―Jesi li njegovala mnogo Škota, Claire?‖ naglo me upitao. ―U poljskoj bolnici, ili u Pembrokeu?‖ ―Naravno‖, odgovorila sam pomalo zbunjeno. ―Kroz poljsku bolnicu kod Amiensa prošao je priliĉan broj Seaforthsa i Camerona, a malo poslije, nakon Caena, imali smo mnogo Gordona. Dragi momci, većina njih. Općenito su vrlo stoiĉki prihvaćali stvari, ali grozne kukavice kad su morali primati injekcije.‖ Prisjetila sam se jednog od njih i nasmiješila se.

13

―Imali smo jednog - priliĉno naprasitog, zapravo - gajdaša iz Treće jedinice Seaforthsa koji nije mogao podnijeti ubod igle, osobito ne u kuk. Satima bi trpio grozne bolove prije no što bi dopustio da mu itko priĊe s iglom, a ĉak nas je i tada pokušavao nagovoriti da mu dademo injekciju u ruku, premda smo mu je trebale dati u mišić.‖ Nasmijala sam se prisjetivši se poruĉnika Chisholma. ―‗Ako već moram leţati na trbuhu s golom guzicom‘, rekao mi je, ‗ţelim da cura bude poda mnom, a ne iza mene s iglom.‘‖ Frank se osmjehnuo, ali pomalo nelagodno, kako je ĉesto ĉinio kad bih mu pripovijedala manje delikatne ratne priĉe. ―Ne brini‖, stala sam ga uvjeravati vidjevši mu izraz lica. ―Neću tu priĉu pripovijedati u fakultetskoj zbornici.‖ Osmijeh mu se nato razvedrio. Prišao je toaletnom stoliću i poljubio me u tjeme. ―Ne brini‖, rekao mi je. ―Svi će te profesori oboţavati, ma kakve da im priĉe budeš priĉala. Mmmm.

Kosa ti prekrasno miriše.‖ ―Znaĉi, sviĊa ti se?‖ Spustio je dlanove preko mojih ramena i uhvatio mi dojke preko tanke spavaćice.

U zrcalu sam vidjela kako naslanja bradu na moje tjeme. ―SviĊa mi se sve na tebi‖, promuklo je odgovorio. ―Prekrasno izgledaš na svjetlosti svijeća, znaš. Oĉi su ti poput šerija u kristalnoj ĉaši, a koţa ti sja poput slonovaĉe. Uz svijeće izgledaš kao prava vještica.

Moţda bih trebao trajno iskopĉati struju.‖ ―Onda bi nam bilo teško ĉitati u krevetu‖, odvratila sam, a srce mi je brţe zakucalo. ―U krevetu se mogu raditi i bolje stvari‖, promrmljao je. ―Doista?‖ odvratila sam. Ustala sam i okrenula se da ga zagrlim oko vrata. ―Kao na primjer?‖ Malo poslije, dok smo leţali ĉvrsto zagrljeni iza zatvorenih prozorskih kapaka, podigla sam glavu s njegova ramena i upitala ga: ―Zašto si me ono pitao? O tome jesam li njegovala kojeg Škota - sigurno znaš da jesam; kroz te bolnice prolaze sve vrste muškaraca.‖ Pomaknuo se i njeţno me pomilovao po leĊima. ―Mmm. Oh, ništa vaţno. Kad sam vidio onog tipa vani, palo mi je na pamet da je moţda‖ - zastao je i malo stegnuo šaku - ―ovaj, znaš, da je to moţda neki tvoj bivši pacijent... moţda je ĉuo da si odsjela ovdje, pa te došao vidjeti... tako nešto.‖ ―U tom sluĉaju‖, praktiĉno sam odvratila, ―zašto ne bi ušao i zamolio da me vidi?‖ ―Pa‖, odgovorio je Frank vrlo nehajnim tonom, ―moţda nije htio nabasati na mene.‖ Pridigla sam se na lakat i zabuljila se u njega. Bili smo ostavili jednu upaljenu svijeću, pa sam ga dovoljno dobro vidjela. Okrenuo je glavu i zagledao se, toboţe posve nehajno, u kromolitografiju Zgodnog princa Charlieja, kojom je gospoĊa Baird ukrasila zid naše sobe.

Uhvatila sam ga za bradu i okrenula mu glavu prema sebi. Razrogaĉio je oĉi glumeći iznenaĊenje. ―Ţeliš li reći‖, upitala sam ga, ―da smo ja i taj ĉovjek kojeg si vani vidio, u nekakvoj, nekakvoj...‖ Zastala sam traţeći pravu rijeĉ. ―Vezi?‖ usluţno mi je predloţio. ―Romantiĉnoj vezi?‖ dovršila sam. ―Ne, ne, dakako da ne mislim‖, neuvjerljivo je odgovorio. Skinuo mi je ruke s lica i pokušao me poljubiti, ali sada je na mene došao red da okrenem glavu u stranu, pa se zadovoljio time da me opet spusti na krevet pokraj sebe. ―Samo...‖ poĉeo je. ―Pa, znaš, Claire, to je trajalo šest godina. A vidjeli smo se samo triput, posljednji put samo na jedan dan. Ne bi bilo neobiĉno kad bi... hoću reći, svi znaju da su lijeĉnici i medicinske sestre za vrijeme hitnih intervencija pod velikim stresom, i... pa... samo hoću reći... imao bih razumijevanja, znaš, ako se išta, ovaj, spontano...‖ Prekinula sam tu tiradu naglo se oslobodivši iz njegova zagrljaja i skoĉivši iz kreveta.

14

―Ţeliš reći da sam ti bila nevjerna?‖ upitala sam. ―To misliš? Jer ako je tako, moţeš smjesta napustiti ovu sobu. I ĉitavu kuću! Kako se samo usuĊuješ takvo što i nagovijestiti?‖ Kiptjela sam od bijesa, a Frank se uspravio i ispruţio ruku da me pokuša smiriti. ―Nemoj me dirati!‖ obrecnula sam se. ―Samo mi reci ovo - misliš li ti doista, samo zato što je jedan ĉudan ĉovjek sluĉajno gledao u smjeru mog prozora, da sam imala ljubavnu aferu s nekim od svojih pacijenata?‖ Frank je ustao iz kreveta i zagrlio me. Ostala sam skamenjena kao Lotova ţena, ali on je ustrajao, milujući mi kosu i masirajući mi ramena onako kako je znao da volim. ―Ne, ne mislim ništa sliĉno‖, odgovorio je ĉvrstim glasom i privukao me, pa sam se malo opustila, premda ne toliko da ga zagrlim oko vrata.

Nakon duge stanke, promrmljao mi je u kosu: ―Ne, ja znam da ti nikad ne bi uĉinila takvo što. Samo sam htio reći da, ĉak kad bi to ikad i uĉinila... Claire, za mene to ništa ne bi promijenilo. Ja te jako volim.

Ništa što bi ti ikad mogla uĉiniti ne bi me natjeralo da prestanem.‖ Uhvatio mi je lice rukama - bio je samo deset centimetara viši od mene, pa me bez problema mogao pogledati u oĉi - i njeţno upitao: ―Opraštaš mi?‖ Njegov dah, s jedva osjetnom primjesom Glenfiddicha, grijao mi je lice, a njegove su me usne mamile, uznemirujuće blizu mojima.

Vani je još jedna munja oznaĉila nagli svršetak oluje, a onda je po krovnim crepovima stala buĉno pljuštati kiša.

Polako sam ga zagrlila oko struka. ―MilosrĊe po naravi ne trpi sile‖, izrecitirala sam. ―S nebesa ono rosi kao blaga kiša...‖1 Frank se nasmijao i podigao pogled. Mnoštvo vlaţnih mrlja na stropu nije obećavalo da ćemo cijelu noć prespavati na suhom. ―Ako je ovo primjer tvog milosrĊa‖, rekao je, ―ne bih volio vidjeti kakva si kad se osvećuješ.‖ Kao da odgovara na njegove rijeĉi, uto je prasnuo grom, pa smo se oboje nasmijali i ponovo opustili.

Tek poslije, slušajući Frankovo pravilno duboko disanje pokraj sebe, poĉela sam si postavljati neka pitanja. Kao što sam rekla, ne postoje nikakvi dokazi u prilog mojoj nevjeri. Mojoj nevjeri. Ali kao što je on rekao, šest godina nije malo.

1

Shakespeare: ―Mletaĉki trgovac‖, IV. ĉin, prvi prizor (preveo Mate Maras).

15

2.

Uspravni kamenovi Gospodin Crook došao je po mene sutradan ujutro toĉno u sedam sati, kako smo se i dogovorili. ―Da stignemo vidjeti rosu na zlatici, ha, curo?‖ rekao je namignuvši mi staraĉki galantno. Motocikl kojim je došao da nas odveze u prirodu bio je otprilike isto toliko star koliko i on. S obje strane te goleme mašine leţale su ĉvrsto svezane biljne preše, poput branika na tegljaĉu. Dokono smo lutali kroz tihu prirodu, koja se u usporedbi s tutnjavom motocikla gospodina Crooka ĉinila još tišom, iznenada svedena na muk.

Otkrila sam da starac doista mnogo zna o lokalnom bilju. Ne samo o tome gdje ga se moţe naći, nego i o njegovoj upotrebi u medicini i o tome kako ga treba pripremati. Poţalila sam što nisam ponijela sa sobom biljeţnicu da sve to zapišem, ali dok sam slagala uzorke u teške biljne preše, paţljivo sam slušala njegov napukli staraĉki glas i trudila se zapamtiti sve što mi govori.

Zaustavili smo se da pojedemo zapakiranu uţinu u podnoţju ĉudnog brijega s ravnim vrhom. Bio je zelen poput većine svojih susjeda, a imao je i iste izboĉene stijene i litice, ali je imao i jednu razliku: dobro utabanu stazu koja se uspinjala jednom njegovom stranom i naglo nestajala iza granitne stijene. ―Ĉega ima tamo gore?‖ upitala sam pokazujući sendviĉem od šunke vrh brijega. ―Ne izgleda mi baš kao zgodno mjesto za piknik.‖ ―Ah.‖ Gospodin Crook bacio je pogled prema brijegu. ―To je Craigh na Dun, curo. Namjeravao sam vam ga pokazati poslije uţine.‖ ―Doista? Je li to neko osobito mjesto?‖ ―O, da‖, odgovorio je, ali nije ţelio podrobnije objasniti; samo mi je rekao da ću vidjeti kad stignemo.

Gajila sam izvjesne dvojbe oko njegove sposobnosti da se uspne tako strmom stazom, ali one su se raspršile kad sam ustanovila da ga slijedim teško dišući. Naposljetku je gospodin Crook ispruţio kvrgavu ruku i povukao me na vrh. ―Evo ga.‖ Zamahnuo je rukom s nekom vrstom posjedniĉke geste. ―Pa to je kameno svetište‖, oduševljeno sam uzviknula. ―Minijaturno kameno svetište.‖ Zbog rata, prošlo je već nekoliko godina otkako sam posljednji put posjetila Salisburyjsku nizinu, ali Frank i ja posjetili smo Stonehenge ubrzo nakon vjenĉanja. Poput svih drugih posjetitelja koji su zadivljeno lutali izmeĊu golemih uspravnih kamenih blokova, zinuli smo od ĉuda pred Kamenim oltarom (―na kojem su drevni druidski svećenici prinosili grozne ljudske ţrtve‖, zvonkim je glasom objasnio koknijevski vodiĉ talijanskim turistima iz dupkom punog autobusa, koji su svi odreda marljivo fotografirali priliĉno neugledan kameni blok).

Iz iste one strasti za toĉnošću koja je Franka tjerala da popravlja kravatu na vješalici kako bi vrhovi visjeli precizno poravnati, ĉak smo obišli obod kruga, brzo prevalivši razdaljinu izmeĊu rupa Z i rupa Y, brojeći nadvratnike u Krugu Sarsen, vanjskom krugu ĉudovišnih kamenih blokova.

Tri sata poslije, toĉno smo znali koliko rupa ima u krugu Y i Z (pedeset i devet, ako vas zanima, mene nije), ali svrha cijele graĊevine ostala nam je jednako zagonetna kao i desecima amaterskih i profesionalnih arheologa koji u posljednjih petsto godina hrle na ovo mjesto.

Dakako, nije nedostajalo mnijenja. Ţivot meĊu znanstvenicima nauĉio me da, kad je rijeĉ o profesionalnom napredovanju, dobro sroĉeno mnijenje obiĉno vrijedi više od loše sroĉene ĉinjenice.

Hram. Groblje. Astronomski opservatorij. Stratište (odatle neprikladno nazvano ―Kamen za klanje‖, koji leţi na boku, napola uronjen u svoju rupu). Trţnica pod vedrim nebom. Ta mi se teorija svidjela; zamišljala sam kako kućanice iz megalita šeću izmeĊu nadvratnika s košarama u ruci, kritiĉki procjenjujući glazuru na najnovijoj pošiljci vrĉeva od crvene gline i skeptiĉno slušaju tvrdnje pekara iz kamenog doba i prodavaĉa lopata od jelenjih kostiju i jantarnih perli.

16

Sve što sam mogla suprotstaviti toj hipotezi bila je prisutnost trupala ispod Kamenog oltara i kremiranih ostataka u rupama Z. Osim ako to nisu ostaci zlosretnih trgovaca optuţenih za varanje mušterija, ĉinilo mi se da bi sahranjivanje ljudi na trţnici bio pomalo nehigijenski postupak.

U minijaturnom kamenom svetištu na vrhu ovog brijega nisu se vidjeli tragovi sahranjivanja. Kad kaţem ―minijaturnom‖, time mislim reći da je krug uspravnih kamenova ovdje manji nego u Stonehengeu; ali svaki je kamen još uvijek bio velik, dvaput viši od mene.

Od jednog turistiĉkog vodiĉa u Stonehengeu ĉula sam da se takvi kameni krugovi mogu naći diljem Britanije i Europe - neki su ušĉuvaniji od drugih, neki se neznatno razlikuju po poloţaju i obliku, a podrijetlo i svrha svih nepoznati su.

Gospodin Crook stajao je s dobroćudnim smiješkom na licu dok sam ja vrludala meĊu kamenovima, zastajkujući tu i tamo da ih njeţno dodirnem, kao da bi moj dodir mogao ostaviti otisak na veliĉanstvenim blokovima.

Neki od uspravnih kamenih blokova bili su prošarani prugama zagasite boje. Drugi su bili posuti mrljama tinjca koji je veselo svjetlucao na jutarnjem suncu. Svi su se znatno razlikovali od domaćih stijena koje su posvuda naokolo virile iz ţbunja. Tko god da je sagradio ove kamene krugove, i s kojom god namjerom, smatrao ih je dovoljno vaţnima da odlomi, oblikuje i preveze posebne kamene blokove za podizanje svog svetišta. Da ih oblikuje - kako? Da ih preveze - kako, i s koje nezamislive daljine? ―Moj muţ bio bi oduševljen‖, rekla sam gospodinu Crooku kad sam zastala da mu zahvalim što mi je pokazao ovo mjesto i biljke. ―Dovest ću ga poslije da ih pogleda.‖ Košĉati starac galantno mi je ponudio ruku na vrhu staze. Prihvatila sam je, zakljuĉivši nakon jednog pogleda niz strmi spust da je, unatoĉ starosti, on vjerojatno sigurniji na nogama od mene.

Popodne sam krenula cestom do sela da se naĊem s Frankom u vikarijatu. Dok sam prolazila pokraj raštrkanih seoskih kuća, s uţitkom sam udisala gustu gorsku mješavinu vrijeska, kadulje i ţutilovke, tu i tamo zaĉinjenu dimom iz dimnjaka i daškom prţenog smuĊa. Selo se ugnijezdilo u maloj udolini podno jedne od onih visokih litica koje tako strmo izranjaju iz gorskih pustopoljina. Kuće pokraj puta bile su vrlo lijepe. Poratno blagostanje proširilo se i do novih fasada, pa je ĉak i velika gospodska kuća, zacijelo barem sto godina stara, imala jarkoţuti ukras oko dotrajalih prozorskih okvira.

Vrata mi je otvorila vikarova domaćica, visoka i ţilava ţena s tri niske umjetnih bisera oko vrata. Kad sam se predstavila, pozvala me da uĊem i odvela dugim i uskim mraĉnim hodnikom, krcatim grafikama u sepiji koje su prikazivale ljude što su svojedobno moţda bili slavni ili voljeni roĊaci sadašnjeg vikara, ali po onome što sam u polumraku mogla razabrati od njihovih lica, mogli su isto tako biti i ĉlanovi kraljevske obitelji.

Za razliku od hodnika, vikarova soba kupala se u zasljepljujućoj svjetlosti koja je ulazila kroz goleme prozore što su se na jednom zidu protezali gotovo od stropa do poda. Štafelaj pokraj kamina, na kojem je stajala napola dovršena uljena slika crnih litica na veĉernjem nebu, otkrivao je razlog za te prozore, koji su zacijelo dodani dugo nakon što je kuća sagraĊena. Frank i niski, debeljuškasti ĉovjek sa svećeniĉkim ovratnikom, udobno su se zadubili u gomilu papira razbacanih po pisaćem stolu uz udaljeniji zid sobe. Frank jedva da je podigao pogled kako bi me pozdravio, ali vikar je uljudno prekinuo objašnjenja, a oblo mu se lice ozarilo od druţeljubive radosti dok je poţurio preko sobe da mi stisne ruku. ―GospoĊo Randall!‖ srdaĉno je rekao i zatresao mi ruku. ―Baš mi je drago što vas opet vidim. Stigli ste baš na vrijeme da ĉujete novosti!‖ ―Novosti?‖ Bacivši pogled na izlizani poţutjeli papir na stolu, zakljuĉila sam da su se spomenute novosti vjerojatno dogodile negdje oko 1750. godine. Dakle, nije baš postojala potreba da se zaustavi tiskanje današnjih novina. ―Da, novosti. Pokušavamo doznati nešto više o jednom pretku vašeg muţa, Jacku Randallu, na temelju vojnih depeša iz onog vremena.‖ Vikar mi se unio u lice i progovorio kutom usta poput gangstera iz ameriĉkih filmova. ―Ja sam, ovaj, ‗posudio‘ originalne depeše iz arhiva lokalnog povijesnog društva. Hoćete li biti tako dobri da to nikome ne kaţete?‖

17

Veselo sam se sloţila da ne odam njegovu opasnu tajnu i osvrnula se oko sebe traţeći neki udobni stolac na koji bih mogla sjesti da saslušam vijesti o najnovijim otkrićima iz osamnaestog stoljeća. Fotelja najbliţa prozoru uĉinila mi se prikladnom, ali kad sam posegnula da je okrenem prema stolu, shvatila sam da je već zauzeta. Jedan djeĉaĉić sa ţbunom sjajne crne kose leţao je sklupĉan u dubini fotelje i ĉvrsto spavao. ―Roger!‖ Kad je prišao da mi pomogne, vikar se iznenadio jednako kao i ja. Djeĉak se prenuo iz sna i hitro uspravio razrogaĉivši oĉi boje mahovine. ―Što ti ovdje radiš, vragolane mali?‖ njeţno ga je prekorio vikar. ―Opet si zaspao ĉitajući stripove?‖ Skupio je jarko obojene stranice i dodao ih djeĉaku. ―Hajde sada, Roger, ja imam posla s Randallovima. Oh, ĉekaj, zaboravio sam te predstaviti - gospoĊo Randall, ovo je moj sin Roger.‖ To me malĉice iznenadilo jer se veleĉasni Wakefield doimao kao zakleti neţenja. Ipak, pristojno sam prihvatila ispruţenu ruku i toplo je zatresla, oduprijevši se iskušenju da otarem izvjesnu preostalu ljepljivost o suknju.

Veleĉasni Wakefield je s ljubavlju odveo djeĉaka do kuhinje. ―Roger je zapravo sin moje nećakinje‖, povjerio mi se. ―Ali oca su mu srušili iznad La Manchea, a majka mu je poginula u Blitzu, pa sam ga posvojio.‖ ―Baš lijepo od vas‖, promrmljala sam sjetivši se strica Lamba. I on je poginuo u Blitzu, kad je bomba pogodila auditorij Britanskog muzeja u kom je drţao predavanje. Poznajući ga, smatrala sam da je njegov osnovni osjećaj vjerojatno bio olakšanje što bomba nije pogodila perzijske antikvitete u susjednoj sobi. ―Nije to ništa!‖ Vikar je nelagodno odmahnuo rukom. ―Lijepo je imati malo mladosti u kući. A sad, molim vas, sjednite.‖ Frank je progovorio prije no što sam uspjela spustiti torbicu. ―Imali smo nevjerojatnu sreću, Claire‖, oduševljeno mi je rekao prelistavši gomilu otrcanih papira. ―Vikar je pronašao ĉitavu hrpu vojnih depeša u kojima se spominje Jonathan Randall.‖ ―Pa, ĉini se da je za dobar dio svoje slave sam zasluţan‖, primijetio je vikar uzimajući nekoliko papira iz Frankove ruke. ―Bio je zapovjednik garnizona u Fort Williamu otprilike ĉetiri godine, ali ĉini se da je dobar dio vremena proveo napastujući škotsku provinciju iznad granice po nalogu krune. U ovoj hrpi‖ oprezno je odvojio hrpu papira i poloţio je na stol - ―nalaze se izvještaji o prituţbama raznih obitelji i zemljoposjednika, koji se ţale na sve od miješanja garnizonskih vojnika s njihovim sluškinjama do kraĊe konja, da i ne spominjem raznorazne sluĉajeve nespecificiranih ‗uvreda‘.‖ To me razveselilo. ―Dakle, ti imaš u obitelji pravog pravcatog konjokradicu?‖ upitala sam Franka.

Frank je neuznemireno slegnuo ramenima. ―Bio je što je bio, ja tu ništa ne mogu. Ţelim samo doznati nešto više o njemu. Takve ţalbe u ono doba nisu baš bile neuobiĉajene; Englezi općenito, a osobito vojnici, nisu baš bili bogzna kako omiljeni u škotskom gorju. Ne, nešto je drugo ĉudno s tim ţalbama; izgleda da one nikad nisu urodile nikakvim plodom, ĉak ni one ozbiljne.‖ Ne mogavši dulje ostati na miru, vikar mu je upao u rijeĉ. ―Toĉno tako. Doduše, ĉasnici se u ono doba nisu morali ponašati u skladu s modernim standardima; u sitnijim stvarima mogli su raditi što god su htjeli.

Ali evo što je ĉudno. Te se ţalbe nisu provjerile i odbacile, nego se jednostavno više nisu spominjale. Znate što ja mislim, Randall? Bit će da je vaš predak imao zaštitnika. Nekoga tko ga je mogao štititi od kazne pretpostavljenih.‖ Frank se poĉešao po glavi i zaškiljio u poruke. ―Moţda imate pravo. Ali to je morao biti netko vrlo moćan. Netko na visokom poloţaju u vojnoj hijerarhiji, ili moţda neki pripadnik plemstva.‖ ―Da, a moţda...‖ Vikarove teorije prekinuo je ulazak domaćice, gospoĊe Graham. ―Donijela sam vam nešto za popiti, gospodo‖, objavila je i bez oklijevanja spustila posluţavnik s ĉajem nasred stola, s kojeg je vikar u posljednji ĉas sklonio svoje dragocjene poruke. GospoĊa Graham pogledala me mudrim oĉima, primjećujući moj nemir i malo staklast pogled. ―Donijela sam samo dvije šalice jer sam pomislila da bi mi se gospoĊa Randall moţda voljela pridruţiti u kuhinji. Imam komadić...‖ Ne ĉekajući da dovrši misao, ţustro sam skoĉila na noge. Kad smo

18

izašle kroz mimokretna vrata koja su vodila u kuhinju, zaĉula sam kako iza mojih leĊa ponovo poĉinju teorije. Ĉaj je bio zelenkast, vruć i mirisan; komadići listova okretali su se u tekućini. ―Mmm‖, rekla sam spuštajući šalicu, ―odavno nisam kušala Ulong.‖ GospoĊa Graham kimnula je glavom, blistajući zbog mog zadovoljstva njezinim ĉajem. Oĉito se potrudila; stavila je podmetaĉe od rukom izraĊene ĉipke ispod jajolikih šalica i ponudila mi gusto vrhnje s pogaĉicama. ―Da, za vrijeme rata nisam ga mogla nabaviti, znate. Ali, najbolji su ĉajevi kao stvoreni za gatanje.

Bilo mi je grozno s onim Earl Greyom. Listovi se tako brzo raspadnu da je iz njih teško išta proĉitati.‖ ―Oh, vi se bavite gatanjem iz ĉajnih listova?‖ upitala sam s blagim interesom. Nitko ne bi mogao biti udaljeniji od uobiĉajene slike o gatari od gospoĊe Graham, s njezinom kratkom, sijedom trajnom i kratkom ogrlicom, triput omotanom oko vrata. Vidjela sam kako se gutljaj ĉaja spušta dugim, ţilavim vratom i nestaje ispod sjajnih perli. ―Pa jasno da se bavim gatanjem, draga moja. Toĉno onako kako me baka nauĉila, a njezina baka nju.

Popijte ĉaj da pogledam talog.‖ Dugo je šutjela, povremeno naginjući šalicu ili je polako okrećući meĊu mršavim dlanovima kako bi je pogledala iz drugog kuta.

Zatim ju je paţljivo odloţila, kao da se boji da bi joj se mogla rasprsnuti u lice. Bore s obje strane usta produbile su se, a obrve su joj se zbunjeno skupile. ―Pa‖, napokon je rekla, ―ovo je jedna od najĉudnijih šalica koje sam ikad vidjela.‖ ―Da?‖ Još uvijek sam se zabavljala, ali poĉela sam biti znatiţeljna. ―Hoću li na putovanju preko mora upoznati visokog, tamnokosog stranca?‖ ―Moţda.‖ GospoĊa Graham nije previdjela ironiĉan ton u mom glasu, pa se malo osmjehnula i odvratila na isti naĉin. ―A moţda i nećete. To je ĉudno s vašom šalicom, draga moja. Sve je u njoj proturjeĉno. Tu je jedan svinuti list koji znaĉi putovanje, ali na njemu leţi smrvljeni list koji znaĉi ostanak.

A nedvojbeno, ima tu i stranaca, i to nekoliko. Ako sam ispravno protumaĉila listove, jedan vam je od njih muţ.‖ Moje je veselje ponešto splasnulo. Nakon šest godina odvojenog ţivota i šest mjeseci zajedništva, moj mi je muţ u izvjesnom smislu doista još uvijek bio stranac, premda nisam shvaćala kako se to moţe vidjeti iz listova ĉaja.

GospoĊa Graham još uvijek se mrštila. ―Dajte da vam pogledam dlan, dijete‖, rekla je.

Ruka koja mi je pridrţavala dlan bila je košĉata ali iznenaĊujuće topla, a iz uredno razdijeljene sijede kose koja mi se nagnula nad dlan širio se miris lavandine vodice. Priliĉno mi je dugo zurila u dlan, tu i tamo prateći neku od linija prstom, kao da slijedi zemljovid ĉiji putovi svi odreda nestaju pod valovima na pijesku i u napuštenim pustopoljinama. ―Dakle, što je?‖ upitala sam trudeći se da zadrţim nehajan ton. ―Ili me moţda ĉeka previše strašna sudbina da mi je odate?‖ GospoĊa Graham zbunjeno je podigla pogled i zamišljeno mi se zagledala u oĉi, ali nije mi ispustila ruku. Zatresla je glavom i stisnula usne. ―Oh, ne, draga moja. S dlana ne moţete proĉitati sudbinu nego samo njezino sjeme.‖ Zamišljeno je nagnula ptiĉju glavu u stranu. ―Crte na dlanu s vremenom se mijenjaju, znate. Jednoga bi dana mogle biti priliĉno drukĉije nego što su sada.‖ ―Nisam to znala. Mislila sam da ostanu iste od roĊenja.‖ Obuzdavala sam se da ne istrgnem ruku. U ĉemu je onda smisao gatanja iz dlana? Nisam ţeljela biti nepristojna, ali ovo me gatanje malo uznemirilo, osobito nakon ĉitanja ĉajnih listova. GospoĊa Graham neoĉekivano se nasmiješila i sklopila mi šaku. ―Crte na dlanu pokazuju tko ste, draga moja. Zato se mijenjaju, ili bi se barem trebale mijenjati. Nekim ljudima ostanu iste; onima koji su dovoljno nesretni da se ne mijenjaju, ali takvih nema mnogo.‖ Stegnula

19

mi je šaku i potapšala me po njoj. ―Ne vjerujem da ste vi jedna od njih. Za nekoga tako mladog, vaš dlan pokazuje mnogo promjena. Dakako, to je vjerojatno zbog rata‖, dodala je, kao za sebe.

Opet me obuzela znatiţelja, pa sam dragovoljno raširila prste. ―Pa što onda moj dlan govori o meni?‖ GospoĊa Graham se namrštila, ali nije mi ponovo uhvatila ruku. ―To vam ne mogu reći. A to je ĉudno, jer ruke su uglavnom sliĉne. Doduše, ne kaţem da vrijedi ono ‗ako ste vidjeli jednu, vidjeli ste ih sve‘, ali ĉesto je doista tako - postoje uzorci, znate.‖ Iznenada se neobiĉno zarazno osmjehnula i otkrila vrlo bijele, oĉito umjetne zube. ―Gatare tako rade, znate. Ja to radim svake godine na crkvenoj gozbi - ili sam barem radila prije rata, a pretpostavljam da ću sada opet poĉeti. Ali neka djevojka uĊe u šator - a ja je doĉekam s turbanom na glavi i paunovim perjem koje sam posudila od gospodina Donaldsona, i u ‗odori orijentalnog sjaja‘ - to je vikarov jutarnji ogrtaĉ, ţut kao sunce i ukrašen slikama paunova - u svakom sluĉaju, dobro je odmjerim dok se pretvaram da joj gledam u dlan, i vidim da nosi duboko dekoltiranu bluzu, jeftin parfem i naušnice do ramena. Ne treba mi kristalna kugla da joj kaţem kako će nagodinu postati majka.‖ Zastala je, a sive su joj oĉi vragolasto zasjale. ―Ali ako vidite da na ruci koju drţite nema prstena, pristojno je prvo proreći da će se uskoro udati.‖ Nasmijala sam se, a ona mi se pridruţila. ―Znaĉi, vi im uopće ne gledate u dlanove?‖ upitala sam. ―Osim da provjerite imaju li prsten?‖ GospoĊa Graham izgledala je iznenaĊeno. ―Oh, naravno da gledam. Hoću vam samo reći da znam što ću vidjeti i prije no što pogledam. Najĉešće.‖ Kimnula je glavom prema mom ispruţenom dlanu. ―Ali ovakav uzorak još nisam vidjela. Imate krupan palac‖ - nagnula se i lagano ga dodirnula - ―to se neće jako promijeniti. To znaĉi da imate ĉvrstu volju i da se ne date lako prevariti.‖ Namignula mi je. ―Ali pretpostavljam da vam je to i muţ mogao reći. A i ovo.‖ Pokazala je mesnati jastuĉić ispod palca. ―Što je to?‖ ―To se zove Venerin brijeg.‖ Ĉvrsto je stisnula tanke usne, premda su joj se kutovi neodoljivo okrenuli nagore. ―Kod muškarca to znaĉi da voli djevojke. Kod ţene je to malo drukĉije. Da budem pristojna, nešto ću vam proreći: nije baš vjerojatno da će vam muţ pobjeći iz kreveta.‖ Nato se iznenaĊujuće grleno i nepristojno zahihotala, a ja sam se malĉice zacrvenjela.

Postarija domaćica opet mi se zadubila u dlan, potkrepljujući tu i tamo svoje tvrdnje ispruţenim prstom. ―Imate vrlo duboku liniju ţivota, što znaĉi da vas zdravlje dobro sluţi, a tako će vjerojatno i ostati.

Linija je isprekidana, što znaĉi da vam se ţivot znaĉajno promijenio - pa, to vrijedi za sve nas, zar ne? Ali vaša je malo isprekidanija od onih koje obiĉno vidim, sva je u komadićima. E sad, linija braka vam se dijeli‖ - opet je zatresla glavom - ―što nije neobiĉno, znaĉi da ćete se dvaput udati...‖ Moja reakcija bila je neznatna i smjesta sam je suzbila, ali gospoĊa Graham je osjetila trzaj moje ruke i brzo podigla pogled. Zakljuĉila sam da je ona vjerojatno priliĉno vješta gatara. Zatresla je sjedokosom glavom da me utješi. ―Ne, ne, djevojko! To ne znaĉi da će se vašem dragom muţu nešto dogoditi. Samo, kad bi se dogodilo‖ - neznatnim stiskom ruke naglasila je posljednje rijeĉi - ―vi ne biste venuli i protratili ostatak ţivota tugujući. To samo znaĉi da spadate u onu vrstu ţena koje znaju pronaći novu ljubav ako im se prva izjalovi.‖ Kratkovidno mi je zaškiljila u dlan i njeţno povukla kratkim, neravnim noktom po dubokoj liniji braka. ―Ali kod većine ljudi braĉna je linija isprekidana - a vaša se dijeli.‖ Podigla je pogled i nestašno mi se osmjehnula. ―Niste valjda potajna bigamistkinja, ha?‖ Zatresla sam glavom i nasmijala se. ―Nisam. Kako bih našla vremena?‖ Okrenula sam šaku i pokazala joj vanjski rub dlana. ―Ĉula sam da se po sitnim borama na ovoj strani dlana moţe znati koliko ćete djece imati?‖ Ponadala sam se da mi glas zvuĉi nehajno. Rub dlana bio mi je beznadno gladak.

GospoĊa Graham je na tu ideju prezirno odmahnula glavom. ―Pih! Nakon što jedanput ili dvaput rodite, moţda ćete tu dobiti bore. Ali vjerojatnije ćete ih dobiti na licu. To unaprijed ništa ne dokazuje.‖

20

―Doista?‖ Ĉuvši njezine rijeĉi, obuzelo me glupavo olakšanje. Baš sam je htjela zapitati znaĉe li štogod duboke linije na dnu zapešća (moţda sklonost samoubojstvu?), ali uto je u kuhinju ušao veleĉasni Wakefield s praznim šalicama i prekinuo nas. Odloţio je šalice na površinu za sušenje pokraj sudopera i poĉeo buĉno i nespretno prekapati po kuhinjskom ormariću, oĉito s nadom da će mu netko pomoći.

GospoĊa Graham skoĉila je na noge da zaštiti svetost svoje kuhinje. Spretno je odgurnula veleĉasnog i poĉela stavljati šalice na posluţavnik za radnu sobu, a on me povukao u stranu da joj ne smetamo. ―Kako bi bilo da doĊete u radnu sobu i popijete još jednu šalicu ĉaja sa mnom i muţem, gospoĊo Randall? Upravo smo došli do sjajnog otkrića.‖ Unatoĉ izvanjskoj smirenosti, vidjela sam da blista od zadovoljstva zbog otkrića, poput djeĉarca koji skriva ţabu u dţepu. Oĉito, nije mi bilo druge nego da poĊem s njim i da proĉitam raĉun za pranje rublja satnika Jonathana Randalla, njegovu potvrdu za popravak ĉizama ili neki drugi dokument sliĉnog stupnja zanimljivosti.

Frank se toliko zadubio u rasprostrte papire da je jedva podigao pogled kad sam ušla u radnu sobu.

Teška je srca predao papire u vikarovu debeljuškastu ruku, a onda mu je stao iza leĊa kako bi virio preko njegova ramena, kao da ne moţe podnijeti pomisao da makar na trenutak izgubi dokumente iz vida. ―Da?‖ pristojno sam zapitala pokazavši prstom prema komadićima zamrljana papira. ―Mmmm, da, vrlo zanimljivo.‖ Zapravo, zakuĉasti rukopis bio je tako izblijedio i cifrast da se jedva ĉinilo vrijednim truda da ga se pokuša proĉitati. Na vrhu jednog papira, bolje ušĉuvanog od drugih, nalazio se nekakav grb. ―Vojvoda od... Sandringhama, je li?‖ upitala sam zagledavši se u grb sa slikom leoparda koji leţi i otisnutim slovima ispod njega, ĉitljivijim od rukopisa. ―Toĉno tako‖, rekao je vikar i još jaĉe zasjao. ―Ta titula više ne postoji, znate.‖ Premda to nisam znala, inteligentno sam kimnula glavom, jer mi povjesniĉari u groznici otkrića nisu bili nepoznati. Najĉešće je dovoljno povremeno kimnuti glavom i u odgovarajućim intervalima reći: ―Ma nemojte?‖ ili: ―Jako zanimljivo!‖.

Zatim su se Frank i vikar s oklijevanjem pogledali, a onda je vikaru pripala ĉast da me obavijesti o otkriću. Izgleda da su svi ti razbacani papiri govorili da je Frankov predak, zloglasni Crni Jack Randall, bio ne samo galantan vojnik u sluţbi krune nego i povjerljivi - i tajni - agent vojvode od Sandringhama. ―Gotovo agent provokator, ne mislite li tako, doktore Randall?‖ Vikar je velikodušno predao štafetnu palicu Franku, a ovaj ju je zahvalno prihvatio. ―Toĉno tako. Dakako, sve je vrlo oprezno sroĉeno...‖ Kratkim je kaţiprstom njeţno okrenuo listove papira. ―Ma nemoj?‖ rekla sam. ―Ali iz ovih se dokumenata ĉini da je Jonathan Randall dobio zadaću da potiĉe jakobitske osjećaje, ako postoje, meĊu ĉlanovima istaknutih škotskih obitelji u ovom kraju, s ciljem da izmami na vidjelo sve baronete i poglavare klanova koji moţda potajno ga je takve osjećaje. Ali to je ĉudno. Nije li Sandringham i sam bio pod sumnjom da je jakobit?‖ Frank se okrenuo vikaru s upitnim izrazom lica, a vikarova glatka, ćelava glava namrštila se u identiĉan izraz. ―Da, mislim da imate pravo. Ali ĉekajte, hajde da provjerimo u Cameronu.‖ - Odjurio je do polica s knjigama, krcatih svescima uvezanim u korice od teleće koţe. - ―On sigurno spominje Sandringhama.‖ ―Jako zanimljivo‖, promrmljala sam i dopustila da mi paţnja odluta na veliku plutenu ploĉu koja je prekrivala jedan zid sobe od poda do stropa.

Ploĉa je bila prekrivena zapanjujućim mnoštvom stvari, uglavnom raznim papirima, raĉunima za plin, pismima, obavijestima vijeća biskupije, stranicama ispalim iz romana, bilješkama napisanim vikarovim rukopisom, ali i sitnim stvarĉicama kao što su kljuĉevi, ĉepovi boca i neĉim što je nalikovalo na dijelove automobila, priĉvršćenim na ĉavliće i uzice.

Dokono sam pregledavala to mnoštvo, slušajući s pola uha raspravu koja mi se vodila iza leĊa (vikar i Frank došli su do zakljuĉka da je vojvoda od Sandringhama vjerojatno doista bio jakobit). Paţnju mi je privukla genealoška karta koja je osobito briţljivo bila prikvaĉena za jedan kut ploĉe. Vrh karte bio je krcat

21

imenima i datumima iz ranog sedamnaestog stoljeća, ali pogled mi je zapeo za ime napisano na dnu: Roger W. (MacKenzie) Wakefield. ―Oprostite‖, rekla sam prekidajući završno prštanje rasprave o tome drţi li leopard na vojvodinu grbu u šapi ljiljan ili moţda šafran? ―Je li ovo rodoslovno stablo vašeg sina?‖ ―Ovaj, da, da, jest.‖ Rastresen, vikar mi je ţurno prišao i opet zablistao. Paţljivo je skinuo kartu sa zida i rasprostro je na stol ispred mene. ―Vidite, nisam ţelio da Roger zaboravi svoju obitelj‖, objasnio mi je. ―To je priliĉno stara obitelj, seţe unatrag sve do sedamnaestog stoljeća.‖ Svojim se debeljuškastim prstom gotovo s poštovanjem spustio stablom. ―Budući da Roger ţivi ovdje, dao sam mu svoje prezime jer mi se ĉinilo da je tako prikladnije, ali nisam ţelio da zaboravi svoje podrijetlo.‖ Namrštio se kao da se ispriĉava. ―Bojim se da se ja genealoški gledano ne mogu baš hvaliti svojom obitelji. Sve sami vikari i kapelani, tu i tamo pokoji prodavaĉ knjiga radi raznolikosti, a moţe se slijediti unatrag samo do 1762. ili tu negdje. Priliĉno traljavo knjigovodstvo, znate‖, rekao mi je, ţalosno vrteći glavom nad ravnodušnošću svojih predaka.

Već je bilo kasno kad smo napokon napustili vikarov dom, nakon što je on obećao da će odmah sutra ujutro fotokopirati pisma u selu. Frank je većinu puta do pansiona proveo veselo brbljajući o špijunima i jakobitima, ali naposljetku je ipak primijetio moju šutnju. ―Što ti je, ljubavi?‖ upitao je i njeţno me uhvatio za ruku. ―Nije ti dobro?‖ dodao je s mješavinom zabrinutosti i nade. ―Ne, dobro mi je. Samo sam razmišljala...‖ Pokolebala sam se, jer o toj smo temi već raspravljali. ―Razmišljala sam o Rogeru.‖ ―O Rogeru?‖ Nestrpljivo sam uzdahnula. ―Boţe dragi, Frank! Ti si katkad tako... zaboravljiv. O Rogeru, sinu veleĉasnog Wakefielda.‖ ―Ah, da, naravno‖, rastreseno je odvratio. ―Draţesno dijete. Što je s njim?‖ ―Pa... samo sam htjela reći da sada ima mnogo djece poput njega... Siroĉadi, znaš.‖ Oštro me pogledao i zatresao glavom. ―Ne, Claire. Doista bih volio, ali već sam ti rekao što mislim o posvojenju. Stvar je u tome... da se ne bih dobro osjećao s djetetom koje nije... no, koje nije moja krv. To je bez sumnje smiješno i sebiĉno, ali ja tako osjećam. Moţda ću s vremenom promijeniti stav, ali zasad.. Nekoliko smo koraka prevalili u napetoj tišini, a onda je Frank iznenada stao i uhvatio me za ruke. ―Claire‖, rekao mi je promuklim glasom. ―Ja ţelim naše dijete! Ti si mi najvaţnija osoba na svijetu.

Iznad svega drugog, htio bih da ti budeš sretna, ali ţelim te... no, ţelim te zadrţati za sebe. Bojim se da bih tuĊe dijete, s kojim ne bismo imali pravi odnos, doţivljavao kao uljeza i da bih mu to zamjerao. Ali kad bih ti mogao darovati dijete, vidjeti ga kako raste u tebi i kako se raĊa... tada bih osjećao da je ono više... produţetak tebe, moţda. I mene. Pravi dio obitelji.‖ Molećivo je razrogaĉio oĉi. ―Da, u redu. Shvaćam.‖ Bila sam spremna odustati od te teme - za sada - pa sam se okrenula da krenem dalje, ali Frank me zaustavio i zagrlio. ―Claire, volim te‖, rekao mi je neodoljivo njeţnim glasom, pa sam spustila glavu na njegovu jaknu i osjetila njegove tople i snaţne ruke oko sebe. ―I ja volim tebe.‖ Naĉas smo stajali u zagrljaju, blago se njišući na vjetru, a onda se Frank iznenada odmaknuo i nasmiješio mi se. ―Osim toga‖, njeţno je rekao, maknuvši pramenove koje mi je vjetar nanio na lice, ―još se nismo predali, zar ne?‖ Uzvratila sam mu osmijeh. ―Nismo.‖ Uhvatio me za ruku i udobno je smjestio pod svoj lakat, pa smo krenuli prema svojoj unajmljenoj sobi. ―Što misliš o još jednom pokušaju?‖

22

―Da, zašto da ne.‖ Ruku pod ruku, odšetali smo natrag na Gereside Road. Pogled na Baragh Mohr, piktski kamen na uglu pokraj ceste, podsjetio me na drevne stvari. ―Zaboravila sam ti reći!‖ uzviknula sam. ―Ţeljela bih ti pokazati nešto uzbudljivo.‖ Frank me pogledao, privukao bliţe i stisnuo mi ruku. ―I ja tebi‖, odvratio je. ―Kako bi bilo da mi ti svoju stvar pokaţeš sutra?‖ Ali, kako se pokazalo, sutradan ujutro imali smo drugog posla. Posve sam bila smetnula s uma da smo isplanirali otići na cjelodnevni izlet do Great Glena na jezeru Loch Ness. Ĉekao nas je dug put, pa smo krenuli prije svitanja. Nakon ţurnog odlaska do automobila koji nas je ĉekao u ledenoj zori, bilo mi je ugodno opustiti se ispod pokrivaĉa i osjetiti kako mi se toplina vraća u ruke i stopala. A s toplinom me uhvatio i vrlo ugodan drijemeţ, pa sam slatko zaspala spustivši glavo na Frankovo rame. Posljednje ĉega se sjećam silueta je vozaĉeve glave, obrubljena crvenom crtom na pozadini jutarnjeg neba.

Kad smo stigli već je prošlo devet, a vodiĉ kojeg je Frank bio nazvao ĉekao nas je na rubu Locha s malim skifom za jedrenje. ―Ako vam odgovara, gospodine, mislio sam da kratko odjedrimo preko jezera do dvorca Urquhart.

Tamo moţemo nešto prezalogajiti, a onda krenuti dalje.‖ Vodiĉ, mali ĉovjek mrka izgleda, u iznošenoj pamuĉnoj košulji i hlaĉama od kepera, paţljivo je odloţio izletniĉku košaru pod sjedalo i ispruţio ţuljevitu ruku da mi pomogne ući u ĉamac.

Dan je bio prekrasan. Propupalo zelenilo na strmim obalama nejasno se odraţavalo na nemirnoj površini jezera. Unatoĉ mrku licu, naš vodiĉ bio je upućen i govorljiv ĉovjek; pokazivao nam je otoke, dvorce i ruševine koje su okruţivale dugo i usko jezero. ―A evo i dvorca Urquhart.‖ Pokazao je prstom prema glatkom kamenom zidu koji se jedva nazirao kroz drveće. ―Ili onoga što je od njega ostalo. Proklele su ga vještice Glena, pa je trpio jednu nesreću za drugom.‖ Zatim nam je ispripovijedao priĉu o Mary Grant, kćeri gospodara dvorca Urquhart, i o njezinu ljubavniku, Donaldu Donnu, pjesniku i sinu MacDonalda iz Bohuntina. Djevojĉin otac zabranio im je da se viĊaju zato što je prigovarao obiĉaju onog drugog da ―posuĊuje‖ stoku na koju bi naišao (naš nas je vodiĉ uvjeravao da se kraĊa stoke u škotskom gorju smatra posve ĉasnim zanimanjem), ali oni su se ipak sastajali.

Djevojĉin je otac to doznao, pa je namamio Donalda na laţni randevu i uhitio ga. Kad je osuĊen na smrt, mladić je zamolio da ga ne objese kao kradljivca nego da mu odrube glavu kao dţentlmenu. Molba mu je uslišana, pa je odveden na stratište stalno ponavljajući: ―Vrag će izvući lorda Granta iz njegovih cipela, a Donald Donn neće biti obješen.‖ I nije bio. Legenda kaţe da je njegova odrubljena glava, kad se otkotrljala s bloka, progovorila: ―Mary, podigni mi glavu.‖ Zadrhtala sam, a Frank me zagrlio. ―Saĉuvan je dio jedne njegove pjesme‖, rekao mi je tihim glasom. ―Pjesme Donalda Donna. Evo kako glasi: Sutra na brijegu odrubit će mi glavu.

Zar tjerat ćete Mary, moju slatku dragu da oĉima njeţnim promatra tu stravu?”

Uhvatila sam ga za ruku i blago je stegnula.

Dok nam je vodiĉ pripovijedao priĉu za priĉom o izdajama, umorstvima i nasilju, uĉinilo mi se da loch zasluţuje svoj zlokoban ugled. ―A što je s ĉudovištem?‖ upitala sam vireći preko ruba ĉamca u mutne dubine jezera. Ĉinilo mi se da je ĉudovište posve prikladno za ovakav kraj.

Naš je vodiĉ slegnuo ramenima i pljunuo u vodu.

23

―Istina, ovo je priliĉno ĉudno jezero. Nedvojbeno, postoje priĉe o nekom starom i zlom stvorenju koje je nekoć ţivjelo u njegovim dubinama. Ljudi su mu prinosili ţrtve - katkad krave, a katkad ĉak i malu djecu, koju bi spustili na vodu u košarama od pruća.‖ Ponovo je pljunuo. ―A neki tvrde da ovo jezero zapravo i nema dna - da u sredini ima rupu koja je dublja od iĉega u Škotskoj. S druge strane‖ - bore oko vodiĉevih oĉiju produbile su se - ―prije nekoliko godina ovamo je došla jedna obitelj iz Lancashirea. Uletjeli su u policijsku postaju u Invermoristonu viĉući da su vidjeli ĉudovište kako izlazi iz vode i skriva se u gustišu.

Tvrdili su da je ĉudovište grozno, da mu je ĉitavo tijelo obraslo crvenom dlakom i da ima strašne rogove na glavi. Rekli su da mu je krv kapala iz usta dok je nešto ţvakalo.‖ Podigao je ruku da preduhitri moj uţasnuti uzvik. ―Poslali su jednog policajca da provjeri o ĉemu je rijeĉ. Kad se vratio, rekao je: ‗Pa, zanemarimo li kapanje krvi, to je vrlo toĉan opis‘‖ - zastao je radi boljeg efekta - ―‗jedne vrlo lijepe gorske krave koja preţiva u bujadi.‘‖ Nakon što smo preplovili pola jezera, izašli smo na obalu da pojedemo kasni ruĉak. Ondje nas je ĉekao automobil kojim smo se vratili kroz Glen. Usput nismo vidjeli ništa zlokobno osim jedne crvene lisice koja je stajala na cesti s nekom sitnom ţivotinjicom koja joj je beţivotno visjela iz usta i koja je uplašeno podigla pogled kad smo izjurili iz zavoja. Skoĉila je s ceste i odjurila obalom, hitro poput sjene.

Kad smo se napokon dovukli stazom do pansiona gospoĊe Baird, već je bilo vrlo kasno, i zagrljeni smo stajali pred pragom dok je Frank traţio kljuĉ, još uvijek se smijući današnjim dogaĊajima.

Tek kad smo se poĉeli svlaĉiti za krevet, sjetila sam se spomenuti ono minijaturno kameno svetište na Craigh na Dunu. Frankov umor smjesta je nestao. ―Doista? I ti znaš gdje je? To je sjajno, Claire!‖ Sav se ozario i stao prekapati po svom koferu. ―Što traţiš?‖ ―Ovo‖, odgovorio je i izvukao budilicu. ―Zašto?‖ zapanjeno sam ga upitala. ―Zato što ţelim ustati na vrijeme da ih vidim.‖ ―Koga?‖ ―Vještice.‖ ―Vještice? A tko ti je rekao da tamo ima vještica?‖ ―Vikar‖, odgovorio je, oĉito uţivajući u šali. ―A njegova je domaćica jedna od njih.‖ Sjetivši se ponosne gospoĊe Graham, prezirno sam frknula. ―Ne budi smiješan!‖ ―No dobro, to zapravo nisu vještice. Vještica ima diljem Škotske stotinama godina - spaljivali su ih na lomaĉama do dugo u osamnaesto stoljeće - ali ovo su društvo navodno druidi ili tako nešto. Ne vjerujem da je to zapravo okupljalište vještica - ne mislim da je rijeĉ o štovanju vraga. Ali vikar mi je rekao da jedno lokalno društvo još uvijek obavlja obrede na dane starih svetkovina sunca. Vidiš, on si zbog svog poloţaja ne moţe dopustiti prevelik interes za takve stvari, ali previše je znatiţeljan da bi ih posve zanemario. Nije mi mogao reći gdje se te sveĉanosti odvijaju, ali ako u blizini postoji kameni krug, onda se zacijelo odrţavaju ondje.‖ Protrljao je ruke od oĉekivanja. ―Kakva sreća!‖ Kad ĉovjek jedanput ustane prije svitanja da ode u pustolovinu, to je zabavno. Kad to uĉini dvaput u roku od dva dana, to već miriše na mazohizam.

A ovoga puta nije nas ĉekao ni lijepi, topli automobil s pokrivaĉima i termosicama. Pospano sam teturala uz brijeg iza Franka, spotiĉući se o korijenje i udarajući noţnim palcima o kamenje. Jutro je bilo hladno i maglovito, pa sam gurnula ruke dublje u dţepove veste.

Još jedan posljednji napor preko vrha brijega i kameno svetište bilo je pred nama; kamenovi jedva da su se vidjeli na mutnom svjetlu prije svitanja. Zadivljen prizorom, Frank je ostao nepomiĉno stajati, a ja sam zadihano sjela na prikladnu stijenu. ―Prekrasno‖, promrmljao je. Tiho se prišuljao vanjskom rubu kruga, a onda je njegova sjenovita figura nestala u dubljim sjenama kamenova. Doista su bili prekrasni, i prokleto jezoviti. Zadrhtala sam, i to ne 24

samo zbog studeni. Tko god da je sagradio ovaj kameni krug, ako je htio izazvati divljenje, dobro je obavio svoj posao.

Frank se zaĉas vratio. ―Još nema nikoga‖, iznenada mi je šapnuo iza leĊa, pa sam se trgnula. ―Hodi, pronašao sam mjesto s kojeg ćemo moći promatrati dogaĊaje.‖ Svjetlost je sada dolazila s istoka, samo naznaka blijedosive boje na obzoru, ali dovoljno jaka da ne posrćem dok me Frank vodio kroz prolaz u grmlju johe koji je pronašao blizu vrha staze. U unutrašnjosti skupine grmova nalazila se mala ĉistina, tek toliko velika da moţemo stajati rame uz rame. Ali jasno smo vidjeli stazu, a i unutrašnjost kamenog kruga od kojeg nas nije dijelilo više od šest metara. Ne prvi put, zapitala sam se kakav je toĉno posao Frank obavljao u ratu. Oĉito je mnogo znao o bešumnom kretanju po mraku.

Budući da mi se spavalo, najradije bih se bila sklupĉala pod neki udobni grm i vratila na spavanje. Ali za to nije bilo dovoljno mjesta, pa sam ostala stajati i viriti niz strmu stazu oĉekujući dolazak druida. Poĉela su mi se koĉiti leĊa i boljele su me noge, ali nismo morali dugo ĉekati; zraka svjetlosti na istoku postala je blijedoruţiĉasta, pa sam procijenila da nas od zore dijeli manje od pola sata.

Prva figura kretala se gotovo jednako tiho kao i Frank. Zaĉula sam samo jedva ĉujni šum kad je stopalima pomaknula kamenĉiće na vrhu brijega, a onda je u moj vidokrug polako ušla uredna sijeda kosa.

GospoĊa Graham. Znaĉi, istina je. Vikarova domaćica bila je razumno odjevena, u suknju od tvida i vuneni kaput, a pod rukom je nosila zaveţljaj. Krećući se tiho poput duha, nestala je iza jednog od uspravnih kamenova.

Nakon toga stazom su stale brzo pristizati druge figure, po jedna, dvije ili tri, s prigušenim hihotom i šaptom koji se brzo stišao kad su se primakle krugu.

Nekoliko sam ih prepoznala. Bila je tu gospoĊa Buchanan, upraviteljica seoske pošte, plavokosa ţena s novom trajnom iz koje se širio jak miris parfema Evening in Paris. Suspregnula sam smijeh. Tako dakle izgleda suvremeni druid!

Pojavilo se ukupno petnaest figura, sve same ţene, u rasponu starosti od gospoĊe Graham, koja je prevalila šezdesetu, do jedne mlade ţene koja je tek zakoraĉila u dvadesete; prije dva dana vidjela sam je kako gura djeĉja kolica pred dućanima. Sve su bile odjevene za hod po nezgodnom terenu i sve su pod rukom nosile zaveţljaje. S minimumom ćaskanja, nestale su iza kamenova i grmlja, a onda su se ponovo pojavile odjevene u posve bijelu odjeću, praznih šaka i golih ruku. Kad se jedna od njih oĉešala o našu skupinu grmova, osjetila sam miris sapuna za pranje rublja i shvatila da su odjevene u krevetne plahte, koje su zaogrnule oko tijela i svezale na ramenu.

Okupile su se izvan kruga kamenova, u redoslijedu od najstarije do najmlaĊe, i stale išĉekivati u tišini.

Svjetlost na istoku postala je snaţnija.

Kad je sunce provirilo nad obzorom, kolona ţena pokrenula se i polako zaputila izmeĊu dva kamena.

Voditeljica ih je odvela ravno u središte kruga, a onda ih vodila stalno naokolo. Kretale su se polako i graciozno poput labudova u kruţnoj procesiji.

Zatim je voditeljica odjednom stala, podigla ruke i zakoraĉila u središte kruga. Ispruţila je ruke prema paru najistoĉnijih kamenova i zazvala visokim glasom. Ne preglasno, ali dovoljno da joj se glas ĉuje diljem kruga. Nepomiĉna magla upila je njezine rijeĉi i podarila im odjek, pa se ĉinilo kao da dolaze sa svih strana, iz samih kamenova. Što god da je rekla, plesaĉice su to ponovile. Jer to je ono što su sada postale. Ne dodirujući se, ispruţile su ruke jedna prema drugoj, njihale su se i krivudale, još uvijek se krećući u krugu. A onda se krug iznenada prepolovio. Sedam plesaĉica krenulo je u smjeru kazaljke na satu, još uvijek se krećući u krugu, a ostale u suprotnom smjeru. Zatim su se dva polukruga stala mimoilaziti sve većom brzinom, oblikujući na trenutke puni krug, a na trenutke dvored. Voditeljica je nepomiĉno stajala u sredini i stalno ponavljala onaj visoki zaziv na davno izumrlom jeziku. Ĉovjek bi pomislio da će skupina ţena u krevetnim plahtama što paradira u krugovima na vrhu brijega, mnoge od njih bile su debele i ne baš okretne, izgledati smiješno, a moţda su tako doista i izgledale. Ali meni se od zvuka njihovih zaziva nakostriješila kosa na glavi.

25

Zatim su se sve u istom ĉasu zaustavile i okrenule prema izlazećem suncu, stojeći u dva polukruga.

IzmeĊu dijelova kruga koji su oblikovale, jasno se razabirala staza. Sunce se diglo iznad obzora, a zraka svjetlosti probila se izmeĊu istoĉnih kamenova, zarivši se poput noţa meĊu dvije polovice kruga i obasjavši veliki rascijepljeni kamen na drugoj strani kamenog svetišta.

Plesaĉice su naĉas ostale nepomiĉno stajati s obje strane zrake svjetlosti. A onda je gospoĊa Graham nešto rekla, na istom onom ĉudnom jeziku, ali ovoga puta normalnim glasom. Zavrtjela se i uspravnih leĊa krenula stazom svjetlosti dok joj je sijeda kosa blistala na suncu, a plesaĉice su bez rijeĉi krenule za njom.

Jedna po jedna, prošle su kroz procjep u glavnom kamenu i nestale u tišini.

Frank i ja ostali smo ĉuĉati u grmlju johe sve dok ţene, koje su se sada smijale i normalno ćaskale, nisu pokupile svoju odjeću i u skupini se zaputile niz brijeg da popiju kavu u vikarijatu. ―Boţe dragi!‖ Protegnula sam se pokušavajući istjerati ukoĉenost iz nogu i leĊa. ―Ovo je bilo dojmljivo, zar ne?‖ ―Prekrasno!‖ oduševljeno je odvratio Frank. ―Ne bih to propustio ni za što na svijetu.‖ Izvukao se iz grmlja poput zmije i ostavio me da se sama iskobeljam dok je on pretraţivao unutrašnjost kruga, spustivši nos do zemlje poput lovaĉkog psa. ―Što to traţiš?‖ upitala sam ga. Ušla sam u krug pomalo oklijevajući, ali u meĊuvremenu se već posve razdanilo, pa su kamenovi, premda još uvijek impresivni, izgubili velik dio one mraĉne zlokobnosti koju su imali u svitanje. ―Oznake‖, odgovorio je puţući na rukama i koljenima i napeto promatrajući nisku travu. ―Kako su znale gdje moraju stati i kojim putem krenuti?‖ ―Dobro pitanje. Ja ništa ne vidim.‖ Ali kad sam bacila pogled na tlo, u podnoţju jednog od visokih kamenova ugledala sam zanimljivu biljku. Je li to potoĉnica? Ne, vjerojatno nije, tamnoplavi cvjetovi ove biljke imali su naranĉasto središte. Zaintrigirana, krenula sam prema njoj, ali uto je Frank, koji je imao oštriji sluh od mene, skoĉio na noge, zgrabio me za ruku i ţurno odvukao iz kruga, trenutak prije no što je u njega, s druge strane, ušla jedna od jutrošnjih plesaĉica.

Bila je to gospoĊica Grant, niska i debeljuškasta ţena koja je, u skladu sa svojom figurom, vodila slastiĉarnicu u Ulici High u selu. Kratkovidno je zaškiljila naokolo a onda gurnula ruke u dţepove traţeći naoĉale. Kad ih je nataknula na nos, prošetala se krugom, napokon nabasala na izgubljenu ukosnicu po koju se oĉito bila vratila i stavila je na mjesto u svojoj gustoj, sjajnoj kosi. Nije ostavljala dojam da joj se ţuri natrag na posao. Umjesto da krene, sjela je na jedan kamen, prijateljski naslonila leĊa na jedan od kamenih divova i bez ţurbe zapalila cigaretu.

Frank je pokraj mene tiho uzdahnuo od oĉajanja. ―Pa‖, rezignirano je rekao, ―bit će bolje da krenemo. Ĉini se da bi ona tamo mogla sjediti cijelo jutro. A ja ionako nisam primijetio nikakve oznake.‖ ―Moţda bismo se mogli vratiti poslije‖, predloţila sam, još uvijek znatiţeljna u vezi s onom ĉudnom biljkom s plavim cvjetovima. ―Da, u redu.‖ Ali Frank je u meĊuvremenu oĉito izgubio zanimanje za sam krug; sada su ga zaokupljale pojedinosti ceremonije. Pri silasku s brijega, neumorno me ispitivao i tjerao da se što toĉnije prisjetim rijeĉi zaziva i redoslijeda plesova. ―Nordijski‖, napokon je zadovoljno zakljuĉio. ―Gotovo sam siguran da su osnovne rijeĉi iz drevnog nordijskog. Ali ples?‖ Zamišljeno je zavrtio glavom. ―Ne, ples je mnogo stariji. Što ne znaĉi da ne postoje vikinški kruţni plesovi‖, dodao je strogo podiţući obrve, kao da sam ja nagovijestila da ne postoje. ―Ali to premještanje s dvoredom, to je... no, to je poput... pa, neki obrasci na grnĉariji naroda pokala pokazuju dosta sliĉan uzorak, ali s druge strane... hm.‖ Opet je upao u jedan od onih svojih školniĉkih zanosa, pa bi s vremena na vrijeme promrmljao nešto sebi u bradu. Izašao je iz transa tek kad se nadomak podnoţju brijega neoĉekivano spotaknuo o neku prepreku. Raširio je ruke i iznenaĊeno uzviknuo, a noge su mu odletjele u zrak, pa se nezgrapno otkotrljao niz nekoliko posljednjih metara staze i zaustavio u skupini šumskih krasuljica.

Pojurila sam za njim, ali kad sam stigla u podnoţje, on se već uspravljao pokraj ustreptalih stabljika.

26

―Jesi li dobro?‖ upitala sam ga, premda sam vidjela da jest. ―Mislim da jesam.‖ Ošamućeno je vratio na tjeme tamne pramenove koji su mu pali na ĉelo. ―Na što sam se to spotaknuo?‖ ―Na ovo.‖ Podigla sam konzervu sardina, koju je odbacio neki prijašnji posjetilac. ―Jedna od opasnosti civilizacije.‖ ―Ah.‖ Uzeo mi je konzervu iz ruke i zavirio u nju, a onda je bacio preko ramena. ―Šteta što je prazna.

Ovaj me izlet priliĉno iscrpio. Kako bi bilo da pogledamo što nam gospoĊa Baird moţe ponuditi za kasni doruĉak?‖ ―U redu‖, odvratila sam poravnavajući mu posljednje pramenove kose. ―S druge strane, mogli bismo umjesto toga pojesti rani ruĉak.‖ Pogledi su nam se susreli. ―Ah‖, opet je rekao, ovoga puta posve drugaĉijim glasom. Polako me pomilovao po ruci i vratu, a onda me prstom njeţno stao draškati po uhu. ―Mogli bismo.‖ ―Ako nisi previše gladan‖, dodala sam. Drugu mi je ruku spustio na leĊa i njeţno me privukao sebi, milujući me prstima sve niţe i niţe. Malo je otvorio usta i stao vrlo blago disati niz ovratnik moje haljine, škakljajući mi dahom vrh dojki.

Oprezno me spustio na travu, pa mi se uĉinilo da mu paperjasti cvjetovi krasuljica lebde oko glave.

Nagnuo se i njeţno me poljubio, a onda me nastavio ljubiti dok mi je otkopĉavao haljinu, jedno dugme za drugim, izazivajući me, zastajući da gurne ruku pod haljinu i poigra se s ukrućenim vrhovima mojih dojki.

Napokon mi je raskopĉao haljinu do struka. ―Ah‖, opet je rekao, ponovo drugaĉijim glasom. ―Poput bijelog baršuna.‖ Glas mu je sada bio promukao, a pramen kose opet mu je pao na ĉelo, ali ovoga puta nije ga pokušao vratiti na tjeme.

Otkopĉao mi je grudnjak iskusnim trzajem palca i sagnuo se da oda vješto poštovanje mojim dojkama.

Zatim se povukao i objema mi rukama obujmio dojke, polako spuštajući dlanove prema sredini, sve dok se nisu sreli izmeĊu uzdignutih humaka. Ne zastajkujući, opet ih je njeţno povukao van, slijedeći rub grudnog koša do leĊa. A onda opet gore, pa dolje i naokolo, sve dok nisam zastenjala i okrenula mu se. Poljubio me u usta i privukao sebi sve dok nam se bokovi nisu ĉvrsto spojili, a onda je spustio glavu i stao mi polako grickati rub ušne školjke.

Ruka kojom mi je milovao leĊa spuštala se sve niţe i niţe, a onda je odjednom iznenaĊeno zastala i provjerila još jedanput. Podigao je glavu i pogledao me sa smiješkom. ―A što je ovo?‖ upitao je, oponašajući seoskog policajca. ―Ili bih moţda trebao pitati što ovo nije?‖ ―Samo sam spremna‖, dostojanstveno sam odgovorila. ―Medicinske sestre nauĉene su predvidjeti razne sluĉajeve.‖ ―Doista, Claire‖, promrmljao je kliznuvši rukom pod suknju pa uz bedro do meke, nezaštićene topline meĊu mojim nogama, ―ti si najgroznije praktiĉna osoba koju znam.‖ Dok sam naveĉer sjedila u sobi na stolcu s velikom knjigom u krilu, Frank mi je prišao s leĊa. ―Što radiš?‖ upitao me i njeţno mi spustio ruke na ramena. ―Traţim onu biljku‖, odgovorila sam gurnuvši prst izmeĊu dva lista knjige da ne zaboravim gdje sam stala. ―Onu koju sam vidjela u kamenom krugu. Pogledaj...‖ Otvorila sam knjigu. ―Mogla bi biti iz roda campanulacea, gentianacea, palamonicea ili boraniacea - meni se ĉini da je najvjerojatnije potoĉnica - ali moţda je ĉak i varijanta ove biljke, anemone patens.‖ Pokazala sam mu ilustraciju u boji koja je prikazivala sasu. ―Ne vjerujem da je to bilo koja vrsta gorĉice, jer latice joj zapravo nisu zaobljene, ali...‖ ―Zašto se onda ne vratiš na brijeg i ubereš je?‖ predloţio mi je. ―Moţda bi ti gospodin Crook pristao posuditi onu svoju prastaru motorĉinu, ili... ne, imam bolju ideju. Posudi automobil gospoĊe Baird, tako ćeš biti sigurnija. Od ceste do podnoţja brijega kratak je put.‖ ―A onda još oko tisuću metara uzbrdo‖, odvratila sam. ―Zašto te ta biljka tako zanima?‖ Okrenula sam se da ga pogledam. Sobna svjetiljka obrubila mu je lice tankom zlatnom crtom, pa je izgledao poput sveca na nekoj srednjovjekovnoj rezbariji.

27

―Ne zanima mene ta biljka. Ali ako već namjeravaš otići gore, volio bih da usput pogledaš vanjski obod kamenog kruga.‖ ―U redu‖, poslušno sam odvratila. ―A što da traţim?‖ ―Tragove vatre‖, odgovorio je. ―U svim tekstovima o Beltaneu koje znam, u obredima se uvijek spominje vatra, a ipak, ţene koje smo jutros vidjeli nisu je upotrijebile. Pitam se jesu li je moţda zapalile sinoć, a onda se ujutro vratile da otplešu svoj ples. Doduše, povijesno gledano, te su vatre navodno palili pastiri. Nisam primijetio tragove vatre u unutrašnjosti kruga‖, dodao je, ―ali otišli smo prije no što sam se sjetio provjeriti vanjski dio.‖ ―U redu‖, ponovo sam rekla i zijevnula. Rano ustajanje dva dana zaredom uzelo je danak. Zaklopila sam knjigu i ustala. ―Pod uvjetom da ne moram ustati prije devet.‖ Ali kad sam napokon ušla u kameni krug, već je bilo gotovo jedanaest sati. Bila sam mokra do koţe jer je padala sitna kiša a nisam se sjetila ponijeti kabanicu. Na brzinu sam pretraţila vanjski dio kruga, ali ako je ondje ikad gorjela vatra, netko se potrudio ukloniti sve tragove.

Biljku sam lakše pronašla. Nalazila se na mjestu koje sam zapamtila, u blizini najvišeg kamena.

Odrezala sam nekoliko cvjetova sa stabljika i privremeno ih pohranila u rupĉić, s namjerom da se prikladno pobrinem za njih kad se vratim do malog automobila gospoĊe Baird u kojem sam ostavila teške biljne preše.

Najviši kamen u krugu bio je raskoljen; u sredini je imao okomitu pukotinu koja ga je razdvajala na dva golema komada. Ĉudno, dva su dijela na neki naĉin bila odvojena. Premda su se suĉeljene površine oĉito podudarale, bile su meĊusobno udaljene otprilike tri ĉetvrt metra.

Odnekuda iz blizine dopirao je zvuk duboka zujanja. Pomislila sam da se u nekoj dubljoj pukotini kamena nalazi košnica, pa sam poloţila ruku na kamen kako bih se nagnula u pukotinu.

U tom trenutku kamen je vrisnuo.

Odskoĉila sam kao opeĉena, tako brzo da sam se spotaknula o kratku travu i s treskom pala na straţnjicu. Zabuljila sam se u kamen znojeći se.

Nikad prije nisam ĉula da je neki ţivi stvor proizveo takav zvuk. Nemoguće ga je opisati, moţe se samo reći da takav krik ne biste oĉekivali od kamena. Bio je jeziv.

Zatim su i drugi kamenovi poĉeli vikati. Zaĉula sam zvukove bitke, krikove umirućih ljudi i uplašenih konja.

Snaţno sam zatresla glavom da razbistrim misli, ali buka nije prestala. Nesigurno sam ustala i oteturala do ruba kruga. Zvukovi su dopirali sa svih strana, od ĉega su me zaboljeli zubi i zavrtjelo mi se u glavi. Poĉelo mi se mutiti pred oĉima.

Ne mogu sa sigurnošću reći jesam li se namjerno vratila do pukotine u glavnom kamenu ili je to bila posljedica sluĉaja, nasumiĉnog teturanja kroz maglu buke.

Jednom prilikom, kad sam putovala noću, zaspala sam na suvozaĉevu sjedalu automobila u pokretu, uljuljkana bukom kretanja u iluziju potpunog besteţinskog stanja. Vozaĉ je prebrzo izletio na most i izgubio nadzor nad vozilom, pa su me blještava svjetla i muĉan osjećaj da padam velikom brzinom prenuli iz sna o lebdjenju. Taj grubi prelazak u stvarnost najviše je što se mogu pribliţiti opisu osjećaja koji sam tada iskusila, premda je i on još uvijek daleko od istine.

Mogla bih reći da mi se vidokrug suzio u mraĉnu toĉku i onda potpuno nestao, ne ostavljajući za sobom tamu nego jarku prazninu. Mogla bih reći da sam imala osjećaj da se vrtim ili da sam se izvrnula. I sve bi to bilo toĉno, a ipak ništa od toga ne bi moglo opisati onaj osjećaj potpunog prekida koji me u tom ĉasu obuzeo, kao da sam se svom snagom sudarila s neĉim što ne postoji.

Istina je da se ništa nije ni pomaknulo ni promijenilo. Ĉinilo se da se ništa nije dogodilo, a ipak me obuzeo osjećaj elementarnog uţasa, tako snaţan da više nisam znala ni tko sam ni što sam, ni gdje se nalazim. Bila sam u središtu kaosa i nikakva mi tjelesna ni duhovna snaga nije mogla pomoći da mu se oduprem.

Ne mogu tvrditi da sam pala u nesvijest, ali izvjesno vrijeme posve sigurno nisam bila svjesna sebe. ―Probudila‖ sam se, ako je to prava rijeĉ, kad sam se spotaknula o jedan kamen nedaleko od podnoţja

28

brijega. Napola sam se otklizala niz posljednjih metar-dva obronka i zaustavila se u gustom busenju u podnoţju.

Obuzela me muĉnina i vrtoglavica, pa sam otpuzala do šumarka mladih hrastova i naslonila se na jedno stablo da se priberem. Iz blizine je dopirala zbunjujuća vika koja me podsjetila na zvukove što sam ih ĉula i osjetila u kamenom krugu, ali ovoj je vici nedostajala ona primjesa neljudskog nasilja. Ovo su bili normalni zvukovi ljudske borbe, pa sam se okrenula prema njima.

29

3. Ĉovjek u šumi Kad sam ih ugledala, bili su priliĉno daleko od mene. Dva ili tri muškarca u kiltovima trĉala su malim proplankom koliko ih noge nose. Zaĉula sam praskanje u daljini i zakljuĉila da je rijeĉ o pucnjima.

Kad je za zvukovima pucnjave uslijedila pojava pet-šest muškaraca u crvenim kaputima i hlaĉama do koljena, koji su mahali mušketama, bila sam posve sigurna da još uvijek haluciniram. Trepnula sam i razrogaĉila oĉi. Podigla sam šaku pred oĉi i ispruţila dva prsta. Toliko sam ih i vidjela, jasno i razgovijetno.

Vid mi nije bio zamućen. Oprezno sam onjušila. Osjetila sam jedak miris proljetnog drveća i blag dašak djeteline pokraj stopala. Znaĉi da nemam ni olfaktivnih priviĊenja.

Opipala sam glavu. Nigdje me nije boljela. Vjerojatno nemam potres mozga. Puls mi je bio malo ubrzan, ali ravnomjeran.

Zvukovi u daljini naglo su se promijenili. Zaĉula sam topot kopita, a onda je u mom smjeru dojurilo nekoliko konja koje su jahali Škoti u kiltovima, viĉući na gelskom. Okretnost kojom sam im se sklonila s puta, ĉinilo se, dokazivala je da nemam tjelesnih ozljeda, kakvo god da mi je duševno stanje.

A onda, kad je jedan od crvenih kaputa, kojeg je oborio na tlo Škot u bijegu, ustao i teatralno zaprijetio šakom za odmiĉućim konjima, sinulo mi je. Pa jasno. Ovo je film! Zavrtjela sam glavom ĉudeći se koliko mi je trebalo da to shvatim. Ovdje se snima nekakva kostimirana drama, to je sve. Nedvojbeno, jedna od onih priĉa o zgodnom princu u vrijesku.

No krasno! Bez obzira na umjetniĉku vrijednost projekta, filmska ekipa neće mi biti zahvalna ako joj u kadar unesem notu povijesne neautentiĉnosti. Dvostruko brţe povukla sam se u šumu, s namjerom da obiĊem proplanak u širokom luku i da izbijem na cestu kod mjesta gdje sam parkirala auto. Ali kretanje se pokazalo teţim no što sam oĉekivala. Šuma je bila mlada, puna grmlja koje mi je zapinjalo za odjeću.

Morala sam oprezno napredovati izmeĊu tankih mladih stabala, oslobaĊajući usput suknju iz trnovitog grmlja.

Da je bio zmija, bila bih nagazila na njega. Tako je tiho stajao meĊu mladim stablima, gotovo kao da je jedno od njih, da ga nisam ni primijetila prije no što je naglo ispruţio ruku i zgrabio me za nadlakticu.

Dlanom druge ruke prekrio mi je usta i natraške me odvukao u hrastov šumarak, dok sam se paniĉno otimala. Uĉinilo mi se da moj otimaĉ, tko god bio, nije mnogo viši od mene, ali da ima priliĉno jake podlaktice. Zapahnuo me blagi cvjetni miris, nalik na lavandinu vodicu, a i nešto oštrije, pomiješano s jakim vonjem muškog znoja. MeĊutim, dok su se grane koje smo u prolasku svijali hitro vraćale na mjesto, primijetila sam nešto poznato u vezi sa šakom i podlakticom koja me je stezala oko struka.

Zatresla sam glavom i oslobodila se stiska na ustima. ―Frank! Što to izvodiš, za Boga miloga?‖ povikala sam, razapeta izmeĊu olakšanja što sam ga ovdje zatekla i razdraţenosti zbog njegove neslane šale. Još uvijek sam bila uznemirena zbog doţivljaja meĊu kamenovima, pa nisam bila raspoloţena za grube igre.

Spustio je ruke, ali već dok sam se okretala prema njemu, shvatila sam da nešto nije u redu. Ne samo zbog nepoznate kolonjske vodice, nego i zbog neĉega suptilnijeg. Ukipila sam se i osjetila da mi se kosa diţe na glavi. ―Vi niste Frank‖, prošaptala sam. ―Nisam‖, sloţio se promatrajući me s velikim zanimanjem. ―Premda imam jednog bratića koji se tako zove. Ali sumnjam da ste me zamijenili s njim, madam. Nismo si baš previše sliĉni.‖ Kako god da mu izgleda bratić, on sam mogao je biti Frankov brat. Imao je isto vitko i mršavo tijelo i lijepo oblikovane kosti, iste oštre crte lica, ravne obrve i široke svijetlosmeĊe oĉi, istu tamnu kosu, zaĉešljanu ravno na tjeme.

30

Ali ovaj ĉovjek imao je dugu kosu, povezanu koţnatom vrpcom. A njegova je ciganska koţa imala tamnu boju koja je svjedoĉila o mjesecima - ne, o godinama - izloţenosti suncu, a ne onu blagu zlaćanu boju koju je Frank dobio za naših praznika u Škotskoj. ―Tko ste vi?‖ uznemireno sam ga upitala. Premda je Frank imao mnoštvo roĊaka i veza, vjerovala sam da poznajem cijeli britanski ogranak njegove obitelji, a meĊu njima sigurno ne postoji nitko tko izgleda kao ovaj ĉovjek. Osim toga, Frank bi mi zacijelo spomenuo da u škotskom gorju ima bliskog roĊaka. Ne samo da bi ga spomenuo, nego bi inzistirao na tome da ga posjetimo, oboruţani uobiĉajenom zbirkom genealoških karata i biljeţnica, znatiţeljni da doznamo i najmanju pojedinost o glasovitom Crnom Jacku Randallu. Ĉuvši moje pitanje, stranac je podigao obrve. ―Tko sam ja? Ja bih vas trebao pitati tko ste vi, madam, i to s mnogo više opravdanja.‖ Polako me odmjerio od glave do pete, prešavši s nekom vrstom nepristojna divljenja preko moje tanke pamuĉne suknje, prekrivene granĉicama boţura, i zadrţavši pogled s neobiĉno podsmješljivim izrazom lica na mojim nogama. Taj mi je pogled bio posve neshvatljiv, ali zbog njega me obuzela krajnja nervoza, pa sam ustuknula korak ili dva i udarila leĊima u drvo.

Napokon me prestao odmjeravati i okrenuo se u stranu. Kao da sam bila prikovana njegovim pogledom, izdahnula sam s olakšanjem, do tog trenutka nesvjesna da zadrţavam dah.

Okrenuo se da podigne svoj kaput, koji je leţao prebaĉen preko najniţe grane obliţnjeg hrasta. Otro je nekoliko razbacanih listova s njega i poĉeo ga navlaĉiti.

Mora da sam glasno dahnula, jer on je ponovo podigao pogled. Kaput je bio tamnocrvene boje, s dugim frakom i bez ovratnika, a na prsima je imao petlje za zakopĉavanje. Svijetloţuti opšav na zasukanim rukavima bio je dobrih petnaest centimetara dug, a s jedne epolete svjetlucao je mali spiralni zlatni gajtan.

Bila je to uniforma draguna, ĉasniĉka odora. U tom mi je trenutku sinulo - pa jasno, on je glumac, ĉlan filmske ekipe koju sam vidjela na drugom kraju šume. Doduše, kratka sablja koju je opasivao izgledala mi je realistiĉnijom od bilo kojeg komada rekvizita što sam ga ikad vidjela.

Stisnula sam se uz stablo iza sebe, shvativši da mi njegova ĉvrstoća pruţa osjećaj sigurnosti.

Obrambeno sam prekriţila ruke na prsima. ―Tko ste vi, dovraga?‖ ponovo sam ga upitala. Glas mi je ovoga puta zazvuĉao kao graktanje u kojem sam ĉak i ja osjetila strah.

Nastavio je bez ţurbe zakopĉavati petlje na prsima kaputa, ignorirajući moje pitanje kao da ga nije ni ĉuo. Tek kad je završio, opet je skrenuo paţnju na mene, a onda mi se podrugljivo naklonio i poloţio ruku na srce. ―Madam, ja sam gospodin Jonathan Randall, satnik osme konjiĉke jedinice u vojsci Njegova veliĉanstva. Stojim vam na usluzi, madam.‖ Potrĉala sam. Dah mi je parao grudi dok sam se probijala kroz gusto granje hrastova i joha, ne obazirući se na grmlje, koprive, kamenje, otpale grane i sve ostalo što mi se našlo na putu. Zaĉula sam uzvik iza sebe, ali obuzela me prevelika panika da bih mogla odrediti odakle dolazi.

Bezglavo sam bjeţala, dok su me granĉice greble po licu i rukama, a gleţnjevi bi mi se svinuli kad bih stala u rupu ili se spotakla o kamen. Nisam mogla suvislo misliti, htjela sam samo pobjeći od njega.

Osjetila sam snaţan udarac u donji dio leĊa i pala potrbuške koliko sam duga i široka, s treskom koji mi je izbacio sav zrak iz pluća. Grube ruke okrenule su me na leĊa, a onda se satnik Jonathan Randall uspravio iznad mene na koljena. Teško je disao i izgubio sablju u potjeri. Bio je raskuštran, prljav i potpuno ozlovoljen. ―Dovraga, zašto bjeţite od mene?‖ htio je znati. Gust pramen tamnosmeĊe kose pao mu je na ĉelo i svinuo se, pa je još jezovitije sliĉio Franku.

Sagnuo se i uhvatio mi ruke. Još uvijek zadihana, stala sam se otimati, ali postigla sam samo to da ga povuĉem na sebe.

Izgubio je ravnoteţu i pao ĉitavom duţinom tijela na mene, još jedanput me pritisnuvši na tlo. Zaĉudo, to je imalo za posljedicu da je njegova zlovolja nestala.

31

―Oh, tako ćemo, je li?‖ upitao me s hihotom. ―Pa, vrlo bih vas rado poslušao, curo, ali izabrali ste priliĉno nezgodan trenutak.‖ Njegova teţina pritisnula mi je bokove uz tlo, a jedan mi se kamenĉić bolno zario u leĊa. Promeškoljila sam se da ga pomaknem. On je ĉvrsto pritisnuo bokove na moje i rukama mi prikovao ramena za tlo. Zinula sam od bijesa. ―Što to...?‖ poĉela sam, ali on se sagnuo i prekinuo moj prosvjed poljupcem. Gurnuo mi je jezik u usta i istraţio unutrašnjost s drskom prisnošću, lutajući jezikom naokolo i uranjajući dublje, povlaĉeći se i ponovo napredujući. A onda se povukao, isto tako naglo kao što je i poĉeo.

Potapšao me po obrazu. ―Baš lijepo, curo. Moţda poslije, kad budem imao vremena da vam se posve posvetim.‖ U meĊuvremenu sam povratila dah, pa sam to iskoristila. Povikala sam mu ravno u uho, a on se trznuo kao da sam mu gurnula ţicu u ušnu školjku. Iskoristila sam tu kretnju da podignem koljeno i udarim ga u nebranjenu stranu tijela, odbacivši ga na obliţnji humak lišća.

Nezgrapno sam ustala, a on se spretno dokotrljao do mene. Grozniĉavo sam se osvrnula oko sebe traţeći izlaz, ali bili smo u samom podnoţju jedne od onih strmih litica koje tako naglo izranjaju iz zemlje u škotskom gorju. Zarobio me na mjestu gdje se stijena povlaĉi i oblikuje kamenu šupljinu. Onemogućio mi je izlaz iz udubine raširivši ruke i poduprijevši ih na zidove stijene, a na zgodnom tamnoputom licu pojavio se izraz bijesa i znatiţelje. ―S kim ste došli ovamo?‖ htio je znati. ―S tim Frankom, tko god on bio? U mojoj satniji nema nikoga s tim imenom. Ili je to moţda neki ĉovjek koji ţivi u blizini?‖ Stegnula sam šake i stisnula zube. Što god ovaj šaljivac smjerao, nisam to imala namjeru podnositi. ―Nemam pojma o ĉemu govorite i molim vas da me smjesta pustite!‖ rekla sam najboljim glasom medicinske sestre. Takav je ton obiĉno dobro djelovao na neposlušne bolniĉke ĉuvare i mlade staţiste, ali ĉini se da je satnika Randalla samo zabavio. Odluĉno sam suzbijala osjećaje straha i dezorijentiranosti koji su mi mahali krilima ispod rebara poput jata uspaniĉenih kokoši.

Polako je zavrtio glavom i još me jedanput podrobno odmjerio. ―Još ne, curo. Pitam se zašto bi zaboga zalutala kurva u potkošulji nosila cipele?‖ rekao je razgovornim tonom. ―I to priliĉno kvalitetne‖, dodao je bacivši pogled na moje obiĉne smeĊe mokasine. ―Kurva?‖ povikala sam.

Ponovo me pogledao u lice zanemarivši moje pitanje, a onda mi je naglo prišao i uhvatio me za bradu.

Zgrabila sam ga za zapešće i pokušala mu odgurnuti ruku. ―Ne dirajte me!‖ Prsti su mu bili kao od ĉelika. Ne osvrćući se na moje pokušaje da se oslobodim, okrenuo mi je lice s jedne strane na drugu, pa ga je osvijetlilo sve slabije popodnevno sunce. ―Imaš koţu kao prava dama, kunem se‖, promrmljao je sebi u bradu, a onda se nagnuo i omirisao me. ―I francuski miomiris u kosi.‖ Zatim me ispustio, a ja sam ogorĉeno protrljala bradu, kao da ţelim izbrisati dodir koji sam još uvijek osjećala na sebi. ―Sve ostalo mogao ti je kupiti tvoj pokrovitelj‖, razmišljao je naglas, ―ali ti se i izraţavaš kao dama.‖ ―Baš vam hvala!‖ obrecnula sam se. ―Miĉite mi se s puta! Ĉeka me muţ. Ako se ne vratim za deset minuta, doći će po mene.‖ ―Oh, muţ?‖ Njegov ironiĉno zadivljen pogled malo je oslabio, ali nije posve nestao. ―A kako ti se muţ preziva, molit ću lijepo? Gdje je? I zašto dopušta da mu ţena sama luta opustjelim šumama u ovako oskudnoj odjeći?‖ Do ovog sam trenutka uspješno suzbijala dio svog mozga koji se grozniĉavo naprezao da pronaĊe smisao u cijelom ovom popodnevu, ali sada se uspio probiti na površinu dovoljno dugo da mi kaţe, ma koliko da mi se njegove pretpostavke ĉinile apsurdnima, da ću si samo natovariti na vrat nove neprilike ako ovom ĉovjeku kaţem da mi se muţ preziva Randall, baš kao i on. Zato sam mu prezirno odbila odgovoriti i zakoraĉila da ga obiĊem, ali on mi je jednom mišićavom rukom zaprijeĉio prolaz i ispruţio drugu ruku da me uhvati.

32

Iznenada sam zaĉula fijuk iznad naših glava, a odmah zatim ugledala sam nejasnu kretnju i zaĉula tupi udarac. Satnik Randall našao se na tlu pokraj mojih nogu, ispod ispletene mase koja je izgledala kao zaveţljaj starih kariranih krpa. Jedna se smeĊa šaka, nalik na stijenu, uzdigla iz te mase i obrušila velikom snagom. Sudeći po prasku koji je uslijedio, šaka je snaţno udarila u neko košĉato ispupĉenje, a satnikove noge, koje su se dosad otimale, iznenada su se smirile.

Shvatila sam da buljim u par oštrih crnih oĉiju. Vretenasta ruka koja me na neko vrijeme oslobodila satnikove neţeljene paţnje, privila se uz moju poput priljepka. ―A tko ste, dovraga, vi?‖ zapanjeno sam upitala. Moj spasitelj, ako ga tako mogu nazvati, bio je nekoliko centimetara niţi od mene i mršav, ali gole ruke koje su virile iz poderane košulje bile su mišićave, a cijelo mu je tijelo ostavljalo dojam kao da je sazdano od nekog otpornog materijala poput, primjerice, krevetnih opruga. A nije bio ni lijep, s koziĉavom koţom, niskim ĉelom i uskom ĉeljusti. ―Ovuda.‖ Povukao me za ruku. Osupnuta dogaĊajima, poslušno sam krenula za njim.

Moj novi drug brzo se probijao kroz gusto granje johe, a onda je naglo skrenuo iza velike stijene, pa smo iznenada izbili na stazu. Prekomjerno obrasla grmljem johe i vrijeskom, staza je bila tako vijugava da ni u jednom trenutku nisam mogla vidjeti više od dva metra pred sobom, ali to je ipak nedvojbeno bila staza, koja se uspinjala strmim obronkom prema vrhu brijega.

Tek kad smo stali oprezno birati put na drugoj strani brijega, skupila sam dovoljno daha i pribranosti da upitam svog druga kamo idemo. Nije mi odgovorio, pa sam glasnije ponovila: ―Dovraga, kamo idemo?‖ Na moje nemalo iznenaĊenje, skoĉio je na mene s grĉem na licu i gurnuo me sa staze. Kad sam zaustila da prosvjedujem, stavio mi je ruku na usta, povukao me na tlo i legao na mene.

Ne valjda opet, pomislila sam i poĉela se oĉajniĉki koprcati ne bih li se oslobodila stiska, a onda sam zaĉula glasove koje je on ĉuo prije mene i smjesta se umirila. Dopirali su s raznih strana, praćeni zvukovima koraka i gacanja po blatu. Glasovi su bili engleski, oko toga nije bilo dvojbe. Stala sam se ţestoko otimati da oslobodim usta. Ugrizla sam ruku svog otimaĉa i dobila tek toliko vremena da osjetim miris usoljenog smuĊa na njegovim prstima, a onda me nešto udarilo po tjemenu i sve je utonulo u mrak.

Iz tmine noćne magle iznenada je izronila kamena seljaĉka koliba s ĉvrsto zatvorenim prozorskim kapcima, tako da su prozori propuštali samo crtu svjetlosti. Nisam imala pojma koliko sam dugo bila u nesvijesti, pa nisam mogla procijeniti koliko je ova kuća daleko od Craigh na Duna i grada Invernessa. Sjedila sam na konju ispred svog otmiĉara, ruku zavezanih za jabuĉicu sedla. Nismo jahali cestom, pa smo još uvijek napredovali priliĉno sporo.

Budući da nisam osjećala simptome potresa mozga, ni ikakve druge posljedice udarca u glavu osim boli u tjemenu, zakljuĉila sam da nisam bila dugo u nesvijesti. Moj otimaĉ bio je šutljiv ĉovjek; na sva moja pitanja, zahtjeve i zajedljive komentare odgovarao je onim karakteristiĉnim škotskim odgovorom za sve prigode, koji se najbolje moţe grafiĉki predoĉiti kao ―mmmmphm‖. Da su me muĉile ikakve dvojbe oko njegove nacionalnosti, taj bi zvuk sam po sebi bio dovoljan da ih odagna.

Dok se naš konj spoticao o kamenje i grmlje kleke, oĉi su mi se postupno privikle na sve slabiju vanjsku svjetlost, pa sam doţivjela šok kad sam iz gotovo potpune vanjske tame zakoraĉila na svjetlost u unutrašnjosti, koja mi se uĉinila blještavom. Kad sam se oporavila od zaslijepljenosti, shvatila sam da je prostorija, jedina u kolibi, zapravo osvijetljena samo svjetlošću s vatre, s nekoliko svijeća i s uljanice koja mi se uĉinila opasno staromodnom. ―Koga si nam to doveo, Murtagh?‖ Ĉovjek s koziĉavim licem uhvatio me za ruku i gurnuo na svjetlost vatre, pa sam zatreptala. ―Sudeći po govoru, Saskinju, Dougal.‖ U sobi se nalazilo nekoliko muškaraca. Svi su se zabuljili u mene, neki sa znatiţeljom, a neki s onim dobro poznatim cerekom. Haljina mi se tijekom popodnevnih dogaĊaja poderala na nekoliko mjesta, pa sam ţurno pokušala popraviti nastalu štetu. Spustivši pogled, kroz jedno sam poderano mjesto jasno ugledala oblinu dojke, a bila sam sigurna da je mogu vidjeti i svi okupljeni muškarci. Zakljuĉivši da bi pokušaj da spojim poderane rubove samo privukao još veću paţnju na taj prizor,

33

nasumiĉno sam odabrala jednog od prisutnih muškaraca i smjelo mu se zagledala u oĉi, nadajući se da ću tako ili muškarcima ili sebi odvući paţnju s poderanog mjesta. ―Eh, bilo da je Saskinja ili nije, zgodna je‖, rekao je jedan debeli i masni tip koji je sjedio pokraj vatre.

Ne potrudivši se da odloţi komad kruha koji je drţao u ruci, ustao je i prišao mi. Nadlanicom mi je podigao bradu i odmaknuo kosu s lica. Nekoliko mrvica kruha palo mi je u izrez haljine. Ostali muškarci okupili su se oko mene, pa sam se našla okruţena gomilom karirane odjeće, brada i brkova. Svi su snaţno zaudarali na znoj i alkohol. Tek sam tada primijetila da su svi odjeveni u kiltove - što je priliĉno neobiĉno, ĉak i za ovaj dio Škotske. Jesam li ja to nabasala na neki sastanak društva klanova ili moţda na okupljanje bivših pripadnika neke vojne regimente? ―DoĊi ovamo, curo‖, pozvao me krupni tamnobradi muškarac koji je ostao sjediti za stolom do prozora. Po zapovjedniĉkom drţanju, zakljuĉila sam da je on voĊa ove druţine. Murtagh me gurnuo naprijed, a ostali su se nevoljko razmaknuli, kao da mu priznaju otmiĉarska prava.

Tamnobradi muškarac paţljivo me odmjerio, bezizraţajna lica. Dobro izgleda, pomislila sam, a nije ni neprijateljski raspoloţen. Ali izmeĊu obrva pojavile su mu se bore; nije to bilo lice koje bi ĉovjek htio naljutiti. ―Kako se zoveš, curo?‖ Za tako krupnog ĉovjeka, imao je priliĉno visok glas, a ne duboki bas kakav bih oĉekivala iz njegova snaţnog prsnog koša. ―Claire... Claire Beauchamp‖, odgovorila sam, odluĉivši u hipu da upotrijebim svoje djevojaĉko prezime. Ako za mene namjeravaju traţiti otkupninu, nisam im ţeljela pomoći odajući im prezime koje bi ih dovelo do Franka. Osim toga, nisam bila sigurna ţelim li da ovi ljudi grube vanjštine doznaju tko sam ja, prije no što ja doznam tko su oni. ―I što mislite, što...‖ Tamnobradi se ĉovjek nije osvrnuo na moje pitanje, ĉime je ustanovio naĉin ponašanja koji će mi vrlo brzo dodijati. ―Beauchamp?‖ Njegove su se guste obrve podigle, a njegova se druţina iznenaĊeno uskomešala. ―To je francusko prezime, zar ne?‖ Prezime je izgovorio pravilnim francuskim, premda sam ja upotrijebila uobiĉajeni engleski izgovor ―Beecham‖. ―Da, toĉno‖, odgovorila sam s priliĉnim iznenaĊenjem. ―Gdje si je našao?‖ upitao je Murtagha, koji se krijepio iz koţnate ĉuture.

Crnomanjasti mali ĉovjek slegnuo je ramenima. ―U podnoţju Craigh na Duna. SvaĊala se s jednim satnikom draguna kojeg sluĉajno poznajem‖, dodao je i znakovito podigao obrve. ―Ĉini se da su raspravljali o tome je li ona kurva ili nije.‖ Dougal me još jedanput paţljivo odmjerio, upijajući svaku pojedinost moje cicane pamuĉne haljine i cipela. ―Shvaćam. A kakvo je stanovište dama zauzela u toj raspravi?‖ zanimao se, sarkastiĉno naglasivši rijeĉ ―dama‖, što mi se baš i nije svidjelo. Primijetila sam da mu je škotski naglasak, premda ne tako izraţen kao u ĉovjeka po imenu Murtagh, još uvijek priliĉno jak.

Murtagh je izgledao gotovo kao da se zabavlja; barem mu se jedan kut usta podigao. ―Ona je tvrdila da nije. Ĉinilo se da je sam satnik neodluĉan oko toga, ali sklon da to pitanje stavi na test.‖ ―To bismo i mi mogli uĉiniti.‖ Crnobradi debeljko prišao mi je cerekajući se, s rukama zataknutim za pojas. Hitro sam se povukla što sam više mogla, što s obzirom na veliĉinu kolibe nije bilo ni pribliţno dovoljno daleko. ―Sad je dosta, Rupert.‖ Dougal me još uvijek srdito promatrao, ali iz glasa mu je izbijao autoritet, pa se Rupert zaustavio s komiĉnom grimasom, odglumivši razoĉaranje. ―Nisam baš ljubitelj silovanja, a za to sad ionako nemamo vremena.‖ Sa zadovoljstvom sam doĉekala taj naĉelni stav, koliko god da mu je dvojbena bila moralna osnova, ali ostala sam malo nervozna s obzirom na neskrivene izraze poţude na licima nekolicine drugih muškaraca. Osjećala sam se apsurdno, kao da sam izašla u javnost u donjem rublju. Premda nisam imala pojma ni tko su ovi gorštaĉki razbojnici ni što smjeraju, izgledali su mi vraški opasni. Ugrizla sam se za jezik da obuzdam izvjestan broj manje-više nepromišljenih primjedaba koje su mi prostrujale glavom.

34

―Što ti kaţeš, Murtagh?‖ zapitao je Dougal mog otmiĉara. ―Izgleda da joj se Rupert baš ne sviĊa, ha?‖ ―To nije dokaz‖, usprotivio se niski, proćelavi ĉovjek. ―Nije joj ponudio srebrnjake. Ne moţeš oĉekivati da će bilo koja ţena poći s Rupertom bez oveće naknade - unaprijed‖, dodao je, izazvavši meĊu svojim drugovima provalu veselja. Ali Dougal je naglom gestom utišao galamu i pokazao glavom prema vratima. Još uvijek se cerekajući, proćelavi ĉovjek poslušno je šmugnuo van u tamu.

Murtagh se nije pridruţio smijehu. Namršteno me pogledao i zatresao glavom, pa mu se zanjihao pramen kose na ĉelu. ―Ne‖, napokon je rekao. ―Nemam pojma što bi ona mogla biti - ili tko - ali okladio bih se u svoju najbolju košulju da nije kurva.‖ Ponadala sam se da mu košulja koju ima na sebi nije najbolja, jer jedva da je zgledala vrijedna klaĊenja. ―Pa, ti to sigurno znaš, Murtagh, ti si ih dovoljno vidio‖, podrugljivo mu je odvratio Rupert, ali Dougal ga je grubo utišao. ―O tome ćemo razmišljati poslije‖, otresito je rekao. ―Noćas nas ĉeka dug put, a prvo moramo pomoći Jamieju; on u ovakvom stanju ne moţe jahati.‖ Ja sam se povukla u sjenu pokraj ognjišta, nadajući se da to nitko neće primijetiti. Prije no što me uveo u kolibu, ĉovjek po imenu Murtagh odvezao mi je ruke. Moţda bih mogla pobjeći dok su oni zaokupljeni drugim stvarima. Paţnja prisutnih muškaraca sada se usmjerila na mladića koji je sjedio zgrbljen na stolcu u kutu. Za cijelo vrijeme mog pojavljivanja i ispitivanja jedva da je podigao pogled; imao je spuštenu glavu. stišćući jednom rukom suprotno rame i blago se njihao naprijed-natrag od boli.

Dougal mu je njeţno odgurnuo ruku s ramena, a jedan od muškaraca povukao mu je karirani ogrtaĉ i otkrio zakrvavljenu prljavu košulju. Jedan niski ĉovjek s bujnim brkovima stao je iza mladića s noţem u ruci. uhvatio mu košulju za ovratnik i prerezao je preko prsa i niz rukav, pa je otpala s ramena.

Ispustila sam glasan uzdah, kao i nekolicina muškaraca. Na vrhu ranjenog ramena nalazila se duboka, nazupĉana brazda, a niz mladićeva prsa tekla je krv. Ali više me šokirao prizor same ramene kosti. Imao je grozno ispupĉenje na ramenu, a ruka mu je visjela pod nemogućim kutom.

Dougal je zastenjao. ―Uh! Jadnik je išĉašio rame.‖ Nato je mladić prvi put podigao pogled. Imao je snaţno i dobroćudno lice, premda iskrivljeno od boli i obraslo kratkom crvenkastom bradom. ―Kad me kugla iz muškete izbacila iz sedla, pao sam na ispruţenu ruku. Tresnuo sam cijelom teţinom tijela na nju i - pras! - išĉašila se.‖ ―Toĉno tako.‖ Brkonja, koji je bio Škot, a sudeći po naglasku i obrazovan ĉovjek, opipao mu je rame, a mladić se namrštio od boli. ―Rana nije problem. Kugla je prošla ravno kroz rame. Rana je ĉista - krv slobodno teĉe.‖ Dohvatio je zaveţljaj prljave tkanine sa stola i upotrijebio ga da zaustavi krvarenje. ―Ali ne znam što da uĉinim s išĉašenjem. Trebat će nam ranarnik da vrati zglob na mjesto. Tako ne moţeš jahati, zar ne, Jamie, momĉe?‖ Kugla iz muškete? zbunjeno sam pomislila. Ranarnik?

Mladić je zatresao glavom, blijeda lica. ―Boli me i kad sjedim. Ne bih mogao jahati.‖ Ĉvrsto je zaţmirio i snaţno zarinuo zube u donju usnu. ―Pa ne moţemo ga ostaviti, ne?‖ nestrpljivo je rekao Murtagh. ―Crveni kaputi nisu baš vješti u traganju po mraku, ali prije ili poslije doći će ovamo, bez obzira na zatvorene prozorske kapke. A s tom rupetinom na ramenu, Jamie teško moţe proći kao neduţni seljak.‖ ―Ne brini‖, kratko je rekao Dougal. ―Nemam ga namjeru ostaviti.‖ Brkonja je uzdahnuo. ―Onda nema pomoći. Morat ćemo mu pokušati vratiti zglob na mjesto. Murtagh, ti i Rupert ga pridrţite, a ja ću pokušati.‖ Suosjećajno sam gledala kako brkonja hvata mladićevu ruku za zapešće i lakat i silom je povlaĉi nagore. Kut je bio posve pogrešan; mora da je prouzroĉio strašnu bol. Niz mladićevo lice slijevao se znoj, ali nije ispustio ni glasa, samo je malo zastenjao. Iznenada se skljokao naprijed i samo ga je stisak ĉovjeka koji ga je pridrţavao, sprijeĉio da ne padne na pod.

Jedan od muškaraca izvukao je ĉep iz koţnate ĉuture i prislonio mu grlić na usta. Smrad sirove rakije dopro je do mjesta gdje sam stajala. Mladić je poĉeo kašljati i napinjati se, ali ipak je uspio otpiti gutljaj, dok mu je jantarna tekućina kapala na ostatke košulje.

35

―Jesi li spreman za još jedan pokušaj, momĉe?‖ upitao ga je ćelavac. ―Ili bi moţda Rupert trebao pokušati‖, predloţio je okrećući se debelom crnobradom grubijanu.

Odazvavši se na poziv, Rupert je svinuo ruke u laktovima kao da se sprema za bacanje kamena s ramena i uhvatio mladića za zapešće, oĉito s namjerom da snaţnim trzajem vrati zglob na mjesto, što je zahvat, bilo mi je jasno, koji će mladiću vjerojatno razvaliti ruku poput ĉaĉkalice. ―Da se niste usudili!‖ Sve misli na bijeg povukle su se pred profesionalnim zgraţanjem. Zakoraĉila sam naprijed, ne obazirući se na zapanjene poglede muškaraca oko mene. ―Kako to misliš?‖ obrecnuo se ćelavac, oĉito iznerviran mojom upadicom. ―Slomit ćete mu ruku ako je tako povuĉete‖, odvratila sam isto tako osornim tonom. ―Miĉite mi se s puta, molim!‖ Laktom sam odgurnula Ruperta i uhvatila pacijenta za zapešće. On je izgledao jednako iznenaĊeno kao i svi ostali, ali nije se opirao. Koţa mu je bila vrlo topla, ali zakljuĉila sam da nema groznicu. ―Da bi se kost nadlaktice vratila u zglob, morate je uhvatiti pod ispravnim kutom‖, objasnila sam i zastenjavši podigla mladićevo zapešće i gurnula mu lakat prema tijelu. Bio je krupan momak; ruka mu je bila teška poput olova. ―Ovo je najgori dio‖, upozorila sam svog pacijenta i uhvatila ga za lakat, spremajući se da naglo povuĉem ruku nagore i prema unutra.

Usta su mu zatitrala, premda se to baš ne bi moglo nazvati osmijehom. ―Ne moţe me boljeti mnogo više nego sada. Nastavite.‖ Sada sam se i ja već oznojila. Namještanje išĉašenog zgloba naporan je posao i u najboljim okolnostima. A kad se taj zahvat izvodi na krupnom ĉovjeku koji je išĉašio zglob prije nekoliko sati pa su mišići već natekli i pritišću mu zglob, to zahtijeva svu snagu koju sam imala. Nalazili smo se opasno blizu ognjišta i ponadala sam se da se nećemo oboje prevrnuti u vatru ako se zglob vrati na mjesto s trzajem.

Iznenada se zaĉuo njeţan škljocaj u ramenu i zglob se vratio na svoje mjesto. Pacijent je izgledao zadivljeno. S nevjericom je opipao rame. ―Više me ne boli!‖ Na licu mu se pojavio širok osmijeh olakšanja i radosti, a prisutni su muškarci poĉeli vikati i pljeskati. ―Još će vas boljeti!‖ Bila sam sva znojna od napora, ali samodopadno zadovoljna ishodom zahvata. ―Boljet će vas još nekoliko dana. Dva-tri dana ne smijete istezati zglob; kad se njime budete sluţili, isprva to ĉinite vrlo polako. Ako osjetite bol, smjesta prekinite. I svakodnevno ga omatajte toplim oblozima.‖ Dok sam svom pacijentu davala taj savjet, koji je on slušao s poštovanjem, postala sam svjesna da me drugi muškarci promatraju s izrazima lica u rasponu od ĉuĊenja do neskrivene sumnjiĉavosti. ―Ja sam medicinska sestra, znate‖, objasnila sam im pomalo obrambenim tonom.

Dougal i Rupert blijedo su se pogledali, a zatim me Dougal ponovo pogledao u oĉi. ―Ne znam kakva ste sestra‖, rekao je podiţući obrve, ―ali ĉini se da ste vješti u lijeĉenju. Moţete li mu zaustaviti krvarenje, toliko da moţe sjediti na konju?‖ ―Mogu mu previti ranu, da‖, odgovorila sam priliĉno strogim glasom. ―Ako imate nešto za previjanje.

Ali kako to mislite, ‗kakva sestra‘? I zašto mislite da bih vam htjela pomoći?‖ Nisu mi odgovorili. Dougal se okrenuo ţeni koja se skutrila u kutu prostorije i rekao joj nešto na jeziku koji sam nejasno prepoznala kao gelski. Okruţena svim tim muškarcima, prije ju nisam primijetila.

Neobiĉno je odjevena, pomislila sam. Nosila je ĉudnu, podrapanu suknju i bluzu s dugim rukavima, napola prekrivenu nekom vrstom steznika ili prsluka. Sve je na njoj bilo priliĉno grubo, ukljuĉujući i lice. Ali, osvrćući se oko sebe, shvatila sam da ova kuća ne samo da nema elektriĉne struje, nego nema ni vodovoda, što je kakva-takva isprika za prljavštinu. Ţena se hitro naklonila, a onda je sitnim koracima odjurila pokraj Ruperta i Murtagha i poĉela prekapati po šarenoj drvenoj škrinji pokraj ognjišta. Napokon je izvukla hrpu izguţvanih krpa. ―Ne, to neće biti dobro‖, rekla sam, polako ih opipavši. ―Ranu prvo treba dezinficirati, a onda omotati ĉistom krpom, ako nemate steriliziranih gaza.‖ 36

Svi oko mene podigli su obrve. ―Dezinficirati?‖ oprezno je upitao niski ĉovjek. ―Da, dezinficirati‖, strogo sam odgovorila, pomislivši da je pomalo priprost, unatoĉ obrazovanom naglasku. ―Ranu treba oĉistiti i namazati otopinom da uništi bacile i pospješi ozdravljenje.‖ ―Kakvom otopinom?‖ ―Recimo jodom‖, odgovorila sam. Vidjevši da nitko ne shvaća o ĉemu govorim, pokušala sam ponovo. ―Nekim antiseptikom? Razvodnjenim karbolom?‖ predloţila sam. ―Ili ĉak alkoholom?‖ Ugledala sam izraze olakšanja. Napokon sam izgovorila rijeĉ koju su prepoznali. Murtagh mi je tutnuo koţnatu ĉuturu u ruke. Uzdahnula sam s nestrpljenjem. Znala sam da su ljudi u škotskom gorju primitivni, ali ovo ĉovjek gotovo da ne povjeruje. ―Gledajte‖, rekla sam što sam strpljivije mogla. ―Zašto ga jednostavno ne odvedete u grad? Ne moţe biti daleko, a sigurna sam da tamo postoji lijeĉnik koji bi se mogao pobrinuti za njega.‖ Ţena se zablenula u mene. ―Koji grad?‖ Ne obazirući se na ovu raspravu, krupni ĉovjek Dougal malo je odmaknuo zavjesu s prozora i oprezno provirio u tamu, a zatim je pustio zavjesu da ponovo padne na mjesto i tiho otišao do vrata. Kad je izašao u noć, muškarci su zašutjeli.

Trenutak poslije, vratio se dovodeći sa sobom onog ćelavca i hladan, oštar miris borovine.

Odgovarajući na upitne poglede muškaraca, zatresao je glavom. ―Ne, nema nikoga u blizini. Odmah ćemo krenuti, dok je još sigurno.‖ Zatim je pogledao mene, pa je na trenutak zastao i zamislio se, a onda je donio odluku i iznenada kimnuo glavom prema meni, ―Povest ćemo je sa sobom‖, rekao je, a onda prekopao po gomili krpa na stolu i uzeo jednu poderanu krpu, koja je izgledala poput rupca koji e vidio i bolje dane.

Kamo god da su namjeravali krenuti, ĉinilo se da brkonja nije sklon tome da me povede. ―A zašto da je naprosto ne ostavimo ovdje?‖ Dougal mu je dobacio nestrpljiv pogled, ali prepustio je Murtaghu da objasni. ―Gdje god da su crveni kaputi sada, stići će ovamo do zore, a do nje još nije dugo ostalo, kad se sve uzme u obzir. Ako je ova ţena engleski špijun, ne moţemo riskirati da je ostavimo ovdje pa da im kaţe kamo smo krenuli. A ako nije u dobrim odnosima s njima‖ - pogledao me kao da baš nije uvjeren u to - ―ne moţemo je ostaviti ovdje samu u podsuknji.‖ Zatim je upro prstom u moju suknju i malo se razvedrio. ―Kad smo već kod toga, mogli bismo štogod zaraditi ako zatraţimo otkupninu za nju. Istina, oskudno je odjevena, ali odjeća joj je kvalitetna.‖ ―Osim toga‖, prekinuo ga je Dougal, ―mogla bi nam dobro doći na putu, izgleda da se pomalo razumije u lijeĉenje. Ali sada za to nemamo vremena. Bojim se da ćeš morati krenuti bez ‗dezinfekcije‘, Jamie‖, rekao je mlaĊem ĉovjeku potapšavši ga po leĊima. ―Moţeš li jahati s jednom rukom?‖ ―Mogu.‖ ―Odliĉno!‖ Zatim je meni dobacio masnu krpu. ―Evo ti ovo‖, rekao je. ―Poţuri s previjanjem. Odmah ćemo krenuti.‖ Zatim se obratio ĉovjeku s licem lasice i debeljku po imenu Rupert: ―Vas dvojica, dovedite konje.‖ S gaĊenjem sam okrenula krpu. ―Ne mogu upotrijebiti ovu krpu‖, usprotivila sam se. ―Prljava je.‖ Krupni ĉovjek stiskao mi je rame prije no što sam se snašla, a njegove su se tamne oĉi našle nekoliko centimetara od mojih. ―Uĉini to‖, rekao mi je.

Zatim me odgurnuo, ţurno otišao do vrata i izašao za dvojicom svojih pomoćnika. Priliĉno uzdrmana, posvetila sam se zadaći da što bolje previjem ranu od metka. Medicinska naobrazba nije mi dopuštala da upotrijebim prljavi rubac, pa sam potraţila nešto prikladnije, pokušavajući tako suzbiti zbunjenost i strah.

Nakon kratke i neuspješne potrage po hrpi krpa, napokon sam odluĉila upotrijebiti trake umjetne svile koje sam poderala s obruba svog kombinea. Premda to ni izdaleka nije bio sterilan materijal, bio je daleko najĉišći koji mi je bio na raspolaganju.

Platno na košulji mog pacijenta bilo je staro i iznošeno, ali još uvijek iznenaĊujuće ĉvrsto. Malo se napregnuvši, rasparala sam ostatak rukava i napravila od njega improviziranu petlju, a zatim sam se 37

odmaknula da provjerim rezultate improviziranog terenskog previjanja i udarila leĊima ravno u krupnog ĉovjeka koji se tiho vratio u kolibu da provjeri što radim.

S odobravanjem je pogledao rezultat. ―Dobar posao, curo! Hajde sada, spremni smo.‖ Tutnuo je kovanicu ţeni u ruku i odvukao me iz kolibe. Jamie je sporijim korakom krenuo za nama, još uvijek pomalo blijed. Kad je ustao s niskog stolca, shvatila sam da je visok ĉovjek, nekoliko centimetara viši od Dougala, koji je i sam bio priliĉno visok.

Crnobradi Rupert i Murtagh ĉekali su nas vani sa šest konja i tiho im u mraku mrmljali smirujuće rijeĉi na gelskom. Nije bilo mjeseĉine, ali metalni dijelovi konjske orme srebrnasto su se bljeskali na svjetlosti zvijezda. Podigla sam pogled prema nebu i gotovo zinula od ĉuda; nikad prije nisam vidjela noćno nebo tako naĉiĉkano sjajnim zvijezdama. Osvrćući se po okolnoj šumi, shvatila sam zašto je tako. Budući da u blizini nema grada koji bi zastro nebo svjetlošću, zvijezde su vladale noćnim nebom.

A onda sam se ukipila, osjetivši mnogo jaĉu hladnoću no što je noćna studen opravdavala. Nema svjetlosti grada. ―Koji grad?‖ bila me upitala ona ţena u kolibi. Nedostatak svjetlosti isprva me nije uznemirio jer sam se tijekom ratnih godina navikla na zamraĉenja i zraĉne napade. Ali rat je završio, pa bi se svjetla Invernessa morala vidjeti s udaljenosti od nekoliko milja.

Muškarci su bili samo bezobliĉne mrlje u mraku. Palo mi je na pamet da se pokušam odšuljati u šumarak, ali kao da mi ĉita misli, Dougal me zgrabio za lakat i povukao prema konjima. ―Jamie, uzjaši! Cura će jahati s tobom.‖ Stisnuo me za lakat. ―Ako Jamie ne bude mogao drţati uzde jednom rukom, drţi ih ti, ali potrudi se da nam ostaneš blizu. Pokušaš li štogod, prerezat ću ti grkljan.

Jasno?‖ Grlo mi je bilo previše suho da mu odgovorim, pa sam kimnula glavom. Nije to rekao osobito prijetećim tonom, ali vjerovala sam mu svaku rijeĉ. Nisam bila u iskušenju da ―štogod‖ pokušam jer nisam imala pojma što bih uopće mogla pokušati. Nisam znala ni gdje se nalazim ni tko su moji pratioci, ni zašto odlaze u takvoj ţurbi ni kamo smo krenuli, ali nije mi preostalo ništa drugo nego da poĊem s njima. Brinula sam se zbog Franka, koji me zacijelo odavno traţi, ali ĉinilo se da ovo nije dobar trenutak da ga spomenem.

Dougal je zacijelo osjetio da sam kimnula glavom jer mi je ispustio ruku i iznenada se sagnuo pokraj mene. Stajala sam glupavo zureći u njega dok nije prosiktao: ―Stopalo, curo! Daj mi stopalo! Lijevo stopalo‖, zgaĊeno je dodao. Ţurno sam maknula desno stopalo iz njegove ruke i stavila lijevo. Neznatno zastenjavši, podigao me na sedlo ispred Jamieja, koji me zdravom rukom privio sebi.

Unatoĉ nelagodnoj situaciji, bila sam zahvalna na toplini mladog Škota. Snaţno je vonjao na dim, krv i neopranu muškost, ali hladni noćni zrak tako me ujedao kroz tanku haljinu da sam bila sretna što se mogu nasloniti na njega.

Uz tiho zveckanje uzda, krenuli smo u zvjezdanu noć. Muškarci nisu razgovarali, vladala je oprezna budnost. Ĉim smo izbili na stazu, konji su prešli u kas, a ja sam se previše neudobno drmusala da bih ţeljela razgovarati, ĉak i pod pretpostavkom da me itko ţeli slušati. Ĉinilo se da moj suputnik nema velikih problema, unatoĉ tome što se nije mogao sluţiti desnom rukom. Osjećala sam njegova bedra iza sebe, koja su se povremeno pomicala i stezala vodeći konja. Ĉvrsto sam se drţala za rub kratkog sedla kako ne bih pala; ja sam već jahala na konju, ali nisam bila ni izdaleka tako vješt jahaĉ kao taj Jamie.

Nakon izvjesnog vremena stigli smo do kriţanja, gdje smo na trenutak zastali dok su se onaj ćelavac i voĊa skupine dogovarali tihim glasom. Jamie je prebacio uzde konju preko vrata i pustio ih da padnu do vrhova iznikle trave, a onda se poĉeo vrpoljiti i okretati iza mene. ―Oprezno!‖ rekla sam mu. ―Nemojte se tako okretati jer će vam otpasti zavoji! Što pokušavate uĉiniti?‖ ―Pokušavam skinuti ogrtaĉ da vas njime zaogrnem‖, odgovorio je. ―Drhtite. Ali ne mogu ga skinuti jednom rukom. Moţete li mi uhvatiti kopĉu broša?‖ Nakon dosta povlaĉenja i nezgrapna premještanja, uspjeli smo osloboditi ogrtaĉ. Jamie je iznenaĊujuće spretnim zamahom izvukao ogrtaĉ i priĉekao da mu padne oko ramena poput šala. Zatim je stavio krajeve ogrtaĉa oko mojih ramena i gurnuo ih pod rub sedla, tako da smo oboje bili toplo ogrnuti.

38

―Evo!‖ rekao je. ―Ne bi bilo dobro da se smrznete prije no što stignemo.‖ ―Hvala‖, rekla sam, zahvalna na zaštiti od hladnoće. ―Ali kamo idemo?‖ Nisam mu mogla vidjeti lice, koje je bilo iza i iznad mene. Naĉas je ušutio prije no što mi je odgovorio.

Napokon se kratko nasmijao. ―Iskreno reĉeno, curo, ne znam. Pretpostavljam da ćemo oboje doznati kad stignemo, ha?‖ Nešto mi se uĉinilo poznato u krajoliku kojim smo sada prolazili. Ĉinilo mi se da prepoznajem oblik velikih stijena ispred nas, nalik na pijetlov rep. ―Pa to je stijena Cocknammon!‖ uzviknula sam. ―Da, valjda‖, odvratio je moj pratilac, koga to otkriće nije uzbudilo. ―Nisu li Englezi svojedobno ovdje postavljali zasjede?‖ upitala sam, pokušavajući se prisjetiti svih onih dosadnih dijelova lokalne povijesti s kojima me Frank proteklog tjedna satima pokušavao zabaviti. ―Ako je u blizini engleska patrola...‖ Zastala sam. Ako se u blizini nalazi engleska patrola, moţda griješim što na to privlaĉim paţnju. A ipak, u sluĉaju zasjede, ja se ni po ĉemu ne bih razlikovala od svog pratioca, budući da smo oboje zaogrnuti istim ogrtaĉem. Sjetila sam se satnika Jonathana Randalla i nehotice zadrhtala. Sve što sam vidjela nakon prolaska kroz onaj procjep u kamenu upućivalo je na potpuno iracionalan zakljuĉak da je ĉovjek kojeg sam srela u šumi zapravo Frankov daleki predak. Tvrdoglavo sam se opirala tom zakljuĉku, ali nisam bila u stanju pronaći neko drugo objašnjenje koje bi se slagalo s ĉinjenicama.

Isprva sam pomislila da je sve to samo neuobiĉajeno jasan san, ali Randallov bezobrazno intiman i puten poljubac raspršio je taj dojam. A ni Murtaghov udarac po glavi nije bio san, bol na tjemenu bila je jednako jaka kao i trenje bedara o sedlo, koje nije nimalo nalikovalo na san. A nije ni krv. Istina, za mene je krv postala dovoljno uobiĉajena pojava da sam je već i prije sanjala. Ali još nikad nisam sanjala miris krvi, taj topli, crvenkastosmeĊi vonj koji sam još uvijek mogla nanjušiti na ĉovjeku iza sebe. ―Tsk‖, coknuo je moj suputnik konju i natjerao ga da priĊe uz bok konju predvodnika skupine, a onda se u mrklom mraku upustio u tihi razgovor na gelskom. Konji su usporili do hoda.

Na voĊin znak, Jamie, Murtagh i onaj niski ćelavac otišli su na zaĉelje, a druga dvojica pojurila su naprijed i odgalopirala do stijene, koja je leţala s desne strane, ĉetvrt milje ispred nas. U meĊuvremenu je izašao polumjesec, pa je svjetlost bila dovoljno jaka da obasja lišće sljeza pokraj ceste, ali u mraĉnim udubinama stijene moglo se skrivati bilo što. Ĉim su figure u galopu projahale pokraj stijene, iz udubine je bljesnula vatra iz muškete. Odmah iza svojih leĊa zaĉula sam krik od kojeg mi se sledila krv u ţilama, a naš konj pojurio je kao da ga je bocnuo oštar štap. Iznenada smo jurili kroz vrijesak prema stijeni, a Murtagh i onaj drugi ĉovjek jurili su pokraj nas; noćni zrak parali su krikovi i urlici od kojih se diţe kosa na glavi.

Uhvatila sam se za jabuĉicu sedla kao da mi o tome ovisi ţivot. Jamie je odjednom potjerao konja do velikog klekovog grma, zgrabio me oko struka i grubo bacio u grm, a zatim je oštro okrenuo konja i odjurio, obilazeći stijenu prema juţnoj strani. Vidjela sam ga kako se jako naginje u sedlu dok je konj nestajao u sjeni stijene. Kad se konj ponovo pojavio, sedlo je bilo prazno.

Proĉelja stijene bila su prošarana sjenama; ĉula sam uzvike i povremene pucnjeve iz mušketa, ali nisam mogla razabrati jesu li kretnje koje vidim kretnje muškaraca ili samo sjene krţljavih hrastova koji su rasli iz pukotina u stijenama.

S izvjesnim sam se naporom izvukla iz grmlja, miĉući komadiće klekova trnja sa suknje i iz kose.

Liznula sam jednu ogrebotinu na ruci i zapitala se što sada da uĉinim. Mogla bih priĉekati da sukob kod stijene završi. Ako Škoti pobijede ili barem preţive, pretpostavljam da će se vratiti po mene. A ako ne pobijede, mogla bih prići Englezima. Ali oni bi lako mogli zakljuĉiti da sam se udruţila sa Škotima kad putujem s njima. Nisam imala pojma s kakvom bih se namjerom udruţila s njima, ali iz ponašanja muškaraca u kolibi bilo je posve oĉito da namjeravaju uĉiniti nešto ĉemu bi se Englezi snaţno protivili.

39

Moţda bi mi bilo najpametnije da se drţim podalje od obiju strana u sukobu. Na kraju krajeva, sada kad znam gdje se nalazim, postoje izgledi da se vratim u grad ili selo koje znam, pa makar morala ĉitav put prevaliti pješice. Odluĉno sam krenula prema cesti, spotiĉući se o mnogobrojno granitno kamenje koje je virilo iz zemlje, te nezakonite potomke stijene Cocknammon.

Hod na mjeseĉini bio je varljiv. Mogla sam vidjeti svaku pojedinost na tlu, ali nisam imala osjećaj za dubinu pa su mi ravno bilje i nazubljeno kamenje izgledali jednako visoki, što me tjeralo da previsoko podiţem stopala pokušavajući prekoraĉiti nepostojeće prepreke i da udaram noţnim prstima o kamenje.

Hodala sam što sam brţe mogla, osluškujući ide li tkogod za mnom.

Kad sam došla do ceste, buka bitke već se stišala. Shvatila sam da je sama cesta previše osvijetljena, ali ako ţelim naći put do grada, moram poći njome. Nisam imala osjećaj smjera u mraku, a Frank me nikad nije uspio nauĉiti orijentaciju prema zvijezdama. Kad sam pomislila na Franka, gotovo sam zaplakala, pa sam pokušala odagnati misli o njemu, nastojeći pronaći neki smisao u popodnevnim dogaĊajima.

Premda se to ĉinilo nezamislivim, sve je navodilo na zakljuĉak da sam se našla na mjestu gdje još uvijek vladaju obiĉaji i odnosi kasnog osamnaestog stoljeća. Da nije bilo ozljeda mladića kojeg su zvali Jamie, pomislila bih da je cijela stvar neka vrsta pretjerane kostimirane zabave. Ali sudeći po tragovima, njegovu je ranu doista izazvalo nešto vrlo nalik na kuglu iz muškete. A ni ponašanje muškaraca u kolibi nije nimalo nalikovalo na glumu. Izgledali su ozbiljno, a njihovi bodeţi i maĉevi bili su stvarni.

Je li ovo moţda neka zabaĉena enklava, gdje seljani s vremena na vrijeme uprizoruju dijelove svoje povijesti? Ĉula sam da se takve stvari rade u Njemaĉkoj, ali nikad u Škotskoj. Nikad nisi ĉula ni za glumce koji jedni na druge pucaju iz mušketa, zar ne? podrugljivo mi je odvratio neugodno racionalan dio mog mozga.

Osvrnula sam se prema stijeni da provjerim gdje se nalazim, a zatim sam pogledala nebo ispred sebe i krv mi se sledila u ţilama. Ondje nije bilo niĉega osim mekanih iglica borova, neproniĉno crnih pred rasutim zvijezdama. Gdje su svjetla Invernessa? Ako je stijena iza mene doista Cocknammon, a znala sam da jest, onda Inverness mora leţati manje od tri milje jugoistoĉno. Iz ove udaljenosti, morala bih vidjeti odsjaj gradskih svjetala na nebu. Ako je grad doista ovdje.

Uzrujano sam zadrhtala i uhvatila se za laktove da se zaštitim od studeni. Ĉak ako naĉas i prihvatim posve nevjerojatnu pretpostavku da se nalazim u nekom drugom vremenu, Inverness na svom sadašnjem poloţaju leţi već šesto godina. Ovdje je. Ali izgleda da nema svjetala. U ovim okolnostima, to snaţno nagovještava da u gradu nema elektriĉne struje. Što je još jedan dokaz, ako mi uopće trebaju ikakvi dokazi.

Ali dokaz za što, toĉno?

Jedna je sjena iskoraĉila iz mraka ispred mene, tako blizu da sam se gotovo sudarila s njom.

Suspregnula sam krik i okrenula se da potrĉim, ali krupna šaka uhvatila me za ruku i sprijeĉila moj bijeg. ―Ne brinite, curo. Ja sam.‖ ―Toga sam se i bojala‖, bijesno sam odvratila, premda sam zapravo osjetila olakšanje kad sam shvatila da preda mnom stoji Jamie. Njega se nisam bojala toliko koliko ostalih muškaraca, premda je izgledao jednako opasno. Ipak, mlad je, ĉak mlaĊi od mene, procijenila sam. A nije mi bilo lako bojati se ĉovjeka koji mi je nedavno bio pacijent. ―Nadam se da niste zloupotrebljavali rame‖, rekla sam mu prijekornim glasom bolniĉke nadzornice.

Ako mi poĊe za rukom da nametnem dovoljno autoritativan ton, moţda ga uspijem nagovoriti da me pusti. ―Ona mala ĉarka nije mu pomogla‖, priznao je masirajući rame drugom rukom.

U tom trenutku pomaknuo se na komadić osvijetljen mjeseĉinom, pa sam mu na prsima ugledala veliku krvavu mrlju na košulji. Odmah sam pomislila da krvari iz arterije, ali u tom sluĉaju, kako je moguće da još uvijek stoji na nogama? ―OzlijeĊeni ste!‖ uzviknula sam. ―Je li vam se otvorila rana na ramenu ili je to nova rana? Sjednite da pogledam!‖ Gurnula sam ga prema skupini kamenja, usput brzo ponavljajući u mislima proceduru za hitne intervencije na terenu. Nisam imala pribor kod sebe, ništa osim odjeće. Posegnula sam za ostacima svog kombinea, namjeravajući ga upotrijebiti da zaustavim krvarenje, ali Jamie se nasmijao.

40

―Ne, ne obazirite se na to, curo. To nije moja krv. Barem većina nije‖, rekao je, oprezno odvajajući natopljenu tkaninu od tijela.

Gutnula sam slinu, osjećajući da me hvata lagana muĉnina. ―Oh‖, odvratila sam slabašnim glasom. ―Dougal i ostali ĉekaju nas pokraj ceste. Hajdemo!‖ Uhvatio me za ruku, manje iz galantnosti, a više kako bi me natjerao da ga slijedim. Odluĉila sam riskirati i ukopala se na mjestu. ―Ne! Ne idem s vama!‖ Zaustavio se, iznenaĊen mojim protivljenjem. ―Da, idete.‖ Izgleda da ga moj otpor nije uznemirio; zapravo, ĉinilo se da ga neznatno zabavlja što se protivim ponovnoj otmici. ―A što ako neću? Hoćete li mi prerezati grkljan?‖ upitala sam, ustrajavajući na toj temi. Razmislio je o alternativama i mirno odgovorio: ―Ne, neću. Ne izgledate mi teški. Ako ne ţelite hodati, podići ću vas i prebaciti preko ramena. Ţelite li da to uĉinim?‖ Zakoraĉio je prema meni, a ja sam ţurno ustuknula. Nisam ni najmanje sumnjala da bi to doista i uĉinio, unatoĉ rani. ―Ne! Ne smijete to uĉiniti, opet ćete ozlijediti rame.‖ Nisam mu mogla vidjeti crte lica, ali spazila sam bljesak zuba na mjeseĉini i shvatila da se smiješi. ―Pa onda, budući da ne ţelite da se ozlijedim, pretpostavljam da to znaĉi da ćete poći sa mnom?‖ S mukom sam traţila neki odgovor, ali nisam ga uspjela smisliti na vrijeme. On me opet zgrabio za ruku, pa smo krenuli prema cesti.

Jamie me ĉvrsto drţao za ruku i potezao me nagore kad bih se spotaknula o neki kamen ili biljku. On sam hodao je kao da je bodljikava vrijes poploĉena cesta usred bijela dana. Nema sumnje, gorko sam pomislila, njegovim ţilama teĉe maĉja krv. Kako mi se samo uspio prišuljati u mraku!

Kao što je Jamie i pretpostavio, ostali muškarci ĉekali su nas s konjima u blizini; ĉinilo se da nisu pretrpjeli gubitke ni zadobili ozljede, jer su svi bili na broju. Uspentrala sam se na konja bez velike ceremonije i ponovo ljosnula u sedlo. Nehotice sam udarila glavom u Jamiejevo rame, a on je glasno uzdahnuo.

Pokušala sam nasrtljivo sluţbenim tonom prikriti ogorĉenje što sam ponovo uhvaćena i kajanje što sam ga povrijedila. ―Tako vam i treba, kad jurcate naokolo i skaĉete po grmlju i stijenama. Lijepo sam vam rekla da ne pomiĉete taj zglob; sada ste osim modrica vjerojatno zaradili i istegnuće mišića.‖ Ĉinilo se da ga moje zanovijetanje zabavlja. ―Pa nisam baš imao velikog izbora. Da nisam pomaknuo rame, nikad više ne bih pomaknuo ništa drugo. Mogu i jednoruk izaći na kraj s jednim crvenim kaputom moţda ĉak i s dvojicom‖, dodao je pomalo hvalisavim tonom, ―ali ne i s trojicom.‖ ―Osim toga‖, rekao je povukavši me na krvlju natopljenu košulju, ―moţete mi opet srediti rame kad stignemo na odredište.‖ ―Tako vi mislite‖, odvratila sam hladnim glasom, odmiĉući se od ljepljive tkanine. On je coknuo konju pa smo opet krenuli. Muškarci su nakon bitke bili jako dobro raspoloţeni, stalno su zbijali šale i smijali se.

Neprestance su hvalili moju omanju ulogu u osujećenju zasjede i ispijali zdravice iz ĉutura koje je nekolicina njih nosila sa sobom.

I meni su ponudili nešto od sadrţaja ĉutura, ali odbila sam govoreći da mi je i u trijeznom stanju dovoljno teško ostati u sedlu. Iz njihova razgovora zakljuĉila sam da nas je doĉekala manja patrola od desetak engleskih vojnika, naoruţanih mušketama i sabljama.

Netko je dodao ĉuturu Jamieju. Dok je pio, osjetila sam miris vrućeg alkohola, nalik na paljevinu.

Uopće nisam bila ţedna, ali slab miris meda podsjetio me da već izvjesno vrijeme umirem od gladi. Ţeludac mi je neugodno glasno zakrĉao, prosvjedujući što ga zanemarujem. ―Hej, Jamie, momĉe, jesi li gladan?‖ povikao je Rupert pogrešno zakljuĉivši o izvoru buke. ―Ili si moţda ponio sa sobom gajde?‖ ―Rekao bih da sam dovoljno gladan da pojedem cijele gajde‖, odvratio je Jamie, galantno preuzevši krivnju na sebe. Trenutak poslije, pred ustima mi se ponovo našla ruka s ĉuturom.

41

―Bolje otpijte malo‖, šapnuo mi je. ―To vam neće napuniti ţeludac, ali pomoći će vam da zaboravite na glad.‖ I na nekoliko drugih stvari, ponadala sam se. Nagnula sam ĉuturu i otpila gutljaj.

Moj suputnik imao je pravo; rakija mi je zapalila toplu vatricu u ţelucu, koja je ugodno gorjela prikrivajući grĉeve gladi. Nekoliko milja prevalili smo bez dogaĊaja, naizmjence drţeći uzde i ĉuturu. Ali u blizini jedne ruševne seljaĉke kolibe disanje mog suputnika postupno se pretvorilo u nepravilno dahtanje, a naša krhka ravnoteţa, koja se do sada sastojala od ritmiĉnog klatarenja, iznenada je postala mnogo nepostojanija. To me zbunilo; ako ja nisam pijana, izgledalo mi je priliĉno nevjerojatno da on jest. ―Stanite! U pomoć!‖ povikala sam. ―Past će!‖ Prisjetila sam se svoga posljednjeg pada i nisam ga baš bila sklona ponoviti.

Mraĉne su se figure uskomešale i okruţile nas, zbrkano mrmljajući. Jamie je naglavaĉke skliznuo s konja kao vreća kamenja. Srećom, sletio je u neĉije ruke. Kad sam sjahala, ostali muškarci već su sišli sa svojih konja i polegli ga na polje. ―Diše‖, rekao je jedan od njih. ―Pa, to je od velike pomoći‖, obrecnula sam se i stala mu grozniĉavo traţiti puls u mraku. Napokon sam ga pronašla; bio je brz ali priliĉno jak. Kad sam mu poloţila ruku na prsa i uho na usta, mogla sam osjetiti pravilno dizanje i spuštanje prsa i nešto manje dahtanja. Uspravila sam se. ―Mislim da se samo onesvijestio‖, rekla sam. ―Stavite mu bisage pod noge. Ako netko ima vode, neka je donese.‖ IznenaĊeno sam shvatila da su me smjesta poslušali. Oĉito, ovaj im je mladić vaţan. Zastenjao je i otvorio oĉi, koje su na svjetlosti zvijezda izgledale kao crne rupe. Lice mu je na slaboj svjetlosti nalikovalo na lubanju, s ĉvrsto zategnutom koţom na iskošenim kostima oko oĉnih duplji. ―Dobro mi je‖, rekao je i pokušao se uspraviti. ―Samo me uhvatila mala vrtoglavica.‖ Stavila sam mu ruku na prsa i gurnula ga natrag na tlo. ―Lezite mirno‖, naredila sam mu. Obavila sam hitar pregled opipavajući ga, a zatim sam se uspravila na koljena i okrenula se sagnutoj figuri za koju sam po veliĉini pretpostavila da pripada voĊi skupine, Dougalu. ―Rana od metka opet je prokrvarila, a idiot je zaradio i ubod noţem. Mislim da mu stanje nije ozbiljno, ali izgubio je priliĉno mnogo krvi. Košulja mu je posve natopljena, ali ne znam koliko je od te krvi njegovo.

Treba mu mir i tišina, morali bismo se ovdje ulogoriti barem do jutra.‖ Ĉovjek je odmahnuo glavom. ―Ne. Vojnici iz garnizona ne bi se usudili poći ovako daleko, ali još uvijek moramo paziti na Straţu.

Ostalo nam je još dobrih petnaest milja.‖ Tamna glava nagnula se unatrag da prouĉi poloţaj zvijezda. ―Trebat će nam najmanje pet sati, a najvjerojatnije sedam. Moţemo stati da mu zaustavite krvarenje i ponovo previjete ranu, ali ne mnogo dulje od toga.‖ Dala sam se na posao, mrmljajući sebi u bradu. Dougal je tihim glasom poslao jednu mraĉnu figuru da straţari pokraj konja uz cestu, a ostali su se muškarci na trenutak opustili, pijući iz ĉutura i ĉavrljajući tihim glasovima. Ĉovjek s licem nalik na tvora, Murtagh, pomogao mi je, parajući platno u vrpce, donoseći još vode i pridiţući pacijenta da mu sveţem zavoje, budući da sam Jamieju strogo zabranila da se pomiĉe, unatoĉ mumljanju da mu je savršeno dobro. ―Nije vam dobro, a nije ni ĉudo‖, obrecnula sam se na njega, dajući oduška strahu i uzrujanosti. ―Kakav idiot dopusti da ga izbodu noţem a ne zastane se da se pobrine za ranu? Zar niste primijetili da jako krvarite? Uza sve jurcanje po prirodi cijele noći, sve te tuĉe i borbe i padanje s konja, imate sreće što ste još ţivi... mirujte, prokleta budalo!‖ Vrpce od umjetne svile i platna koje sam upotrebljavala bile su izluĊujuće neuhvatljive u mraku. Nisam ih mogla uhvatiti, stalno su mi izmicale, poput riba koje bjeţe u dubinu s podrugljivim odbljeskom bijelih trbuha. Unatoĉ studeni, na vratu mi je izbio znoj. Napokon sam uspjela svezati jedan vrh trake i posegnula za drugim, koji mi je uporno izmicao iza pacijentovih leĊa. ―Vrati se ovamo, ti... oh, prokleti gade!‖ Jamie se bio pomaknuo pa se prvi vrh opet odvezao. ―Isuse Kriste!‖ rekao je debeljko po imenu Rupert. ―Nikad u ţivotu nisam ĉuo da jedna ţena ovako psuje.‖ 42

―Znaĉi da nikad nisi upoznao moju tetu Grisel‖, odvratio mu je drugi glas, našto se zaorio smijeh. ―Tvoj bi te muţ trebao istući‖, strogo mi je rekao drugi glas iz mraka pod jednim drvetom. ―Sveti Pavao kaţe: Neka ţena šuti i...‖ ―Dovraga, gledajte svoja posla!‖ zareţala sam dok mi je znoj curio iza ušiju. ―A isto moţe uĉiniti i sveti Pavao.‖ Rukavom sam obrisala ĉelo. ―Okrenite ga na lijevi bok. A vi‖, obratila sam se pacijentu, ―ako pomaknete još samo jedan jedini mišić dok vas pokušavam previti, zadavit ću vas.‖ ―Oh, u redu‖, odvratio je Jamie krotkim glasom.

Prejako sam povukla posljednju traku, pa se ĉitav zavoj odmotao. ―Goni se u vraţju mater!‖ povikala sam i bijesno udarila šakom o tlo. Nastupio je trenutak šokirane tišine, a onda su, dok sam opipavala traţeći razvezane vrhove zavoja, uslijedili novi komentari mog neţenstvenog rjeĉnika. ―Moţda bismo je trebali poslati u opatiju Svete Ane, Dougal‖, predloţila je jedna od mraĉnih figura koja je ĉuĉala pokraj ceste. ―Nisam nijednom ĉuo Jamieja da psuje otkako smo otišli s obale, a on je prije znao tako psovati da bi posramio i mornara. Mora da je ĉetveromjeseĉni boravak u opatiji urodilo plodom.

Ti više ni ime Boţje ne izgovaraš uzalud, zar ne, momĉe?‖ ―Ne bi ni ti da si morao obaviti pokoru leţeći u veljaĉi poslije ponoći tri sata na kamenom podu kapelice, samo u košulji‖, odgovorio je moj pacijent.

Svi su se nasmijali, a on je nastavio: ―Pokora je trajala samo dva sata, ali trebao mi je još sat vremena da ustanem s poda. Mislio sam da mi je... ovaj, mislio sam da sam se smrznuo do kosti, ali pokazalo se da sam se samo ukoĉio.‖ Oĉito se bolje osjećao. Nasmiješila sam se protiv volje, ali ipak sam mu odgovorila strogim glasom: ―Šutite ili ću vas ozlijediti.‖ Oprezno je dodirnuo zavoje, pa sam ga lupnula po ruci. ―Oh, prijetite, je li?‖ drsko me upitao. ―I to nakon što sam vam dao da pijete iz moje ĉuture!‖ Ĉutura je obišla ĉitav krug. Dougal je ĉuĉnuo pokraj mene i oprezno prinio ĉuturu pacijentovim usnama. Zrakom se raširio oštar, peĉen miris sirovog viskija. Stavila sam ruku na ĉuturu, ne dopuštajući da moj pacijent pije iz nje. ―Nema više ţestokih pića‖, rekla sam. ―Njemu treba ĉaj ili u najgorem sluĉaju voda, a ne alkohol.‖ Ne obazirući se na moje rijeĉi, Dougal je oslobodio ĉuturu iz moje ruke i nalio pozamašnu koliĉinu vruće tekućine mom pacijentu u grlo, što je ovoga natjeralo da zakašlje. Dougal je priĉekavši da mladić na tlu povrati dah, a onda je ponovo nagnuo ĉuturu. ―Prestanite s tim!‖ Opet sam posegnula za viskijem. ―Ţelite li ga tako napiti da više ne moţe ustati?‖ Grubo me odgurnuo laktom. ―Ţestoka mala kuja, zar ne?‖ rekao je moj pacijent veselim glasom. ―Gledaj svoja posla, ţeno‖, rekao mi je Dougal. ―Noćas nas ĉeka dug put, a trebat će mu sva snaga koju mu piće moţe dati.‖ Ĉim sam završila previjanje, pacijent se pokušao uspraviti u sjedeći poloţaj. Gurnula sam ga natrag na tlo i stavila mu koljeno na prsa, da ga ondje zadrţim. ―Ne smijete se pomicati‖, strogo sam mu rekla.

Zgrabila sam Dougala za rub kilta i grubo ga povukla, natjeravši ga da opet ĉuĉne pokraj mene. ―Pogledajte ovo‖, naredila sam mu najboljim glasom medicinske sestre. Tutnula sam mu promoĉenu masu odbaĉene košulje u ruku, a on ju je ispustio s uzvikom gaĊenja.

Uhvatila sam ga za ruku i poloţila je na pacijentovo rame. ―A sada pogledajte ovo. Nekakva oštrica probila mu je trapezni mišić.‖ ―Bajuneta‖, usluţno je dometnuo pacijent. ―Bajuneta‖, uzviknula sam. ―Zašto mi to niste prije rekli?‖ Htio je slegnuti ramenima, ali se usred pokreta ukipio i malo zastenjao od boli. ―Osjetio sam kako mi se zariva u rame, ali nisam shvatio koliko je loše; nije me baš jako zaboljelo.‖ ―Boli li vas sad?‖ 43

―Boli‖, kratko je odgovorio. ―Baš dobro‖, odgovorila sam, posve izgubivši ţivce. ―Tako vam i treba. Moţda će vas to nauĉiti da ne jurcate naokolo, otimate mlade ţene, u-ubijate ljude i...‖ Shvatila sam da se nalazim smiješno blizu suza, pa sam zastala boreći se da ih suspregnem.

Dougal je izgubio strpljenje zbog ovog razgovora. ―Moţeš li sjediti u sedlu, momĉe?‖ ―Nikamo on ne moţe‖, srdito sam se usprotivila. ―Morao bi biti u bolnici! A posve sigurno ne moţe...‖ Kao i obiĉno, Dougal se nije obazirao na moje prosvjede. ―Moţeš li jahati?‖ ponovo je upitao. ―Mogu, ako mi skineš ovu curu s vrata i ako mi dadeš ĉistu košulju.‖

44

4.

Stiţem u dvorac Ostatak putovanja protekao je bez dogaĊaja, ako se petnaest milja dugo noćno jahanje negostoljubivom prirodom, ĉesto bez pomoći staza, na konju s ranjenim ĉovjekom, u društvu do zuba naoruţanih muškaraca u kiltovima, moţe nazvati putovanjem bez dogaĊaja. Ali barem nas nisu zaskoĉili drumski razbojnici, nisu nas napale divlje zvijeri, a nije ni padala kiša. Mjereno standardima na koje sam se poĉela navikavati, putovanje je bilo priliĉno dosadno.

Kad su prve kose pruge jutarnje svjetlosti obasjale maglovitu pustopoljinu, pred sobom sam ugledala naše odredište, veliko mraĉno kameno zdanje, okruţeno sivim svjetlom.

Okolina više nije bila tiha i pusta. Nekoliko grubo odjevenih ljudi išlo je prema dvorcu. Sklanjali su se s uske staze kako bi propustili konje u kasu i glupavo zurili u moju odjeću, koju su oĉito smatrali nesvakidašnjom.

Kao što se moglo i oĉekivati, magla je bila gusta, ali bilo je dovoljno svijetlo da vidim kameni most, koji se nadvio nad mali potok što je tekao ispred dvorca i skretao prema jezeru koje se nejasno ljeskalo ĉetvrt milje dalje.

Sam dvorac bio je niska i masivna graĊevina, bez svih onih slikovitih kula na nazubljenim bedemima.

Više je podsjećao na golemu utvrĊenu kuću s debelim kamenim zidovima i visokim, uskim prozorima. Iz mnogobrojnih cjevastih dimnjaka nad tankim crepovima krova sukljao je dim, pridonoseći općem dojmu sivila.

Vratima zaštićeni ulaz u dvorac bio je dovoljno širok da kroz njega usporedo proĊu dvoja kola. To mogu sa sigurnošću tvrditi, jer kad smo prelazili most, upravo to se i dogodilo. Jedna kola koja su vukli volovi bila su krcata baĉvama, a druga sijenom. Naša mala povorka nahrupila je na most, nestrpljivo išĉekujući da kola dovrše mukotrpni ulazak.

Kad su se naši konji zaputili po klizavom kamenju vlaţnog dvorišta, odvaţila sam se postaviti pitanje.

Svom pratitelju nisam uputila ni rijeĉi otkako sam mu ţurno previla ranu pokraj staze. A i on je šutio, samo bi povremeno zastenjao od nelagode kad bi ga trznuo nespretan korak konja. ―Gdje smo?‖ upitala sam kreštavim glasom, promuklim od studeni i neupotrebe. ―U utvrdi Leoch‖, kratko je odgovorio.

Dvorac Leoch. No, sad bar znam gdje sam. Kad sam ga posljednji put vidjela, dvorac Leoch bio je slikovita ruševina, tridesetak milja udaljena od Bargrennana. Sada je izgledao mnogo slikovitije, što zbog svinja koje su rovale po tlu podno zidina, a što zbog sveprisutnog smrada otvorene kanalizacije. Poĉela sam prihvaćati nemoguću pomisao da se najvjerojatnije nalazim negdje u osamnaestom stoljeću.

Bila sam sigurna da takva prljavština i kaos ne postoje nigdje u Škotskoj u 1945. godini, bez obzira na kratere od bombi. A nedvojbeno smo u Škotskoj; govor ljudi u dvorištu nije ostavljao nikakve dvojbe oko toga. ―Hej, Dougal!‖ povikao je odrpani konjušar pritrĉavši da zgrabi ular predvodnikova konja. ―Uranio si, ĉovjeĉe; nismo ti se nadali prije Skupa!‖ VoĊa naše male skupine skoĉio je s konja i prepustio uzde prljavom mladiću. ―Da, dogodile su nam se neke stvari, i loše i dobre. Idem vidjeti brata. Hoćeš li pozvati gospoĊu Fitz da nahrani momke? Treba im doruĉak i odmor.‖ Pozvao je Murtagha i Ruperta da mu se pridruţe, pa su zajedno nestali u prolazu sa šiljastim svodom.

Mi ostali sjahali smo s konja i desetak minuta stajali u vlaţnom dvorištu isparavajući se i ĉekajući da se gospoĊa Fitz, tko god bila, udostoji pojaviti. Okruţilo nas je mnoštvo znatiţeljne djece, nagaĊajući tko sam i odakle bih mogla biti. Taman kad su odvaţnija djeca skupila dovoljno hrabrosti da me povuku za 45

suknju, u dvorište je dojurila jedna krupna, zdepasta dama u odjeći od tamnog platna i grube vune i otjerala ih. ―Willy, dragi moj!‖ povikala je. ―Baš mi je drago što te vidim. I Neddie!‖ Dala je malom proćelavom ĉovjeku tako srdaĉan poljubac dobrodošlice da ga je umalo oborila na tlo. ―Pretpostavljam da bi vam dobro došao doruĉak. Mnogo je toga u kuhinji, uĊite i pojedite nešto.‖ Kad se okrenula Jamieju i meni, ustuknula je kao da ju je ujela zmija. Pogledala me je zinuvši od ĉuda, a onda se okrenula Jamieju da joj objasni to priviĊenje. ―Claire‖, odvratio je Jamie i sitno kimnuo glavom u mom smjeru. ―A ovo je gospoĊa FitzGibbons‖, dodao je kimnuvši glavom u drugom smjeru. ―Murtagh ju je juĉer našao, a Dougal je rekao da je moramo povesti sa sobom‖, dodao je kako bi objasnio da nema smisla okrivljavati njega.

GospoĊa FitzGibbons zatvorila je usta i iskusnim me pogledom odmjerila od glave do pete, a onda je valjda zakljuĉila da izgledam priliĉno bezazleno, unatoĉ neobiĉnoj i skandaloznoj vanjštini, jer mi se nasmiješila - ljubazno, premda joj je nedostajalo nekoliko zuba - i uhvatila me pod ruku. ―No onda, Claire. Dobro nam došla. Hodite sa mnom pa ćemo vam naći nešto malo... mmm.‖ Zavrtjela je glavom pogledavši moju kratku suknju i neprikladne cipele.

Odluĉno me odvodila kad sam se sjetila svog pacijenta. ―Oh, priĉekajte, molim vas! Zaboravila sam na Jamieja!‖ GospoĊa FitzGibbons bila je iznenaĊena. ―Pa, Jamie se sam moţe brinuti o sebi. On zna gdje moţe naći hranu, a netko će mu pronaći krevet.‖ ―Ali on je ozlijeĊen. Juĉer ga je pogodila kugla iz muškete, a sinoć je zadobio ranu od noţa. Previla sam mu ranu kako bi mogao jahati, ali nije bilo vremena da je prikladno oĉistim. Moram se pobrinuti za nju prije no što se inficira.‖ ―Inficira?‖ ―Da, znate, da se upali, s gnojem, naticanjem i groznicom.‖ ―Ah, da, znam što mislite. Ali, hoćete li reći da znate što treba uĉiniti protiv toga? Jeste li vi vraĉara?

Beaton?‖ ―Nešto sliĉno.‖ Nisam imala pojma što je Beaton, a nisam osjećala ni osobitu ţelju da se upuštam u objašnjavanje svojih medicinskih kvalifikacija, stojeći na hladnoj kisici koja je poĉela sipiti. Ĉinilo se da gospoĊa FitzGibbons dijeli moje mišljenje; pozvala je natrag Jamieja, koji se udaljavao u suprotnom smjeru, a onda je i njega uhvatila pod ruku i odvukla nas u dvorac.

Nakon dugog hoda kroz hladne, uske hodnike, slabo osvijetljene uskim prozorima, ušli smo u jednu priliĉno veliku sobu s krevetom, nekoliko stolaca i, što je najvaţnije, zapaljenom vatrom na ognjištu.

Privremeno sam zanemarila svog pacijenta kako bih ugrijala ruke. GospoĊa FitzGibbons, vjerojatno otporna na studen, posjela je Jamieja na stolac pokraj vatre i paţljivo mu skinula ostatak poderane košulje, nadomještajući je toplim pokrivaĉem s kreveta. Coknula je vidjevši njegovo natuĉeno i nateĉeno rame i opipala moje nespretno svezane zavoje.

Okrenula sam se od vatre. ―Mislim da ranu trebati oprati, a onda je oĉistiti otopinom za... za spreĉavanje groznice.‖ GospoĊa FitzGibbons bila bi hvale vrijedna medicinska sestra. ―Što vam treba?‖ jednostavno me upitala.

Dobro sam razmislila. Ĉime su, za ime Boga, ljudi spreĉavali groznicu prije pojave antibiotika? I koje bi mi od malog broja tih smjesa mogle biti dostupne u primitivnom škotskom dvorcu odmah nakon svitanja? ―Ĉešnjak!‖ pobjedonosno sam odgovorila. ―Ĉešnjak i lijeska, ako je imate. A trebat će mi i nekoliko ĉistih krpa i kotlić kipuće vode.‖ ―No dobro, mislim da to imamo, a moţda i malo gaveza. Kako bi bilo s trunkom ĉaja od konopljuše ili kamilice? Ĉini se da je momak proţivio napornu noć.‖ Momak se zapravo ljuljao od iscrpljenosti, preumoran da bi prosvjedovao što razgovaramo o njemu kao da je neţiva stvar.

46

GospoĊa FitzGibbons ubrzo se vratila s punom pregaĉom glavica ĉešnjaka, vrećicama osušena bilja i rasparanim trakama starog platna. S jedne mesnate ruke visio joj je mali ţeljezni kotlić, a drţala je veliki demiţon vode kao da je gušĉje paperje. ―A sad, draga moja, što da ja uĉinim?‖ veselo me upitala. Dala sam joj da prokuha vodu i oguli reţnjeve ĉešnjaka, dok sam ja pregledala sadrţaj paketa s biljem. Tu je bila lijeska koju sam zatraţila, konopljuša i gavez za ĉaj, i još nešto za što sam nesigurno pretpostavila da je kora trešnjina drva. ―Lijek protiv boli‖, zadovoljno sam promrmljala, sjetivši se što mi je gospodin Crook rekao o upotrebi kore i lišća koje smo pronašli. ―Dobro, to će nam trebati.‖ Ubacila sam nekoliko reţanja oguljena ĉešnjaka i nešto lijeske u kipuću vodu, a onda sam dodala u mješavinu nekoliko traka tkanine. Konopljuša, gavez i trešnjina kora namakali su se u kotliću vrele vode pokraj vatre. Pripreme su me malo smirile. Ako već nisam sigurna gdje se ni zašto nalazim, barem znam što da radim u idućih ĉetvrt sata. ―Hvala vam... ah, gospoĊo FitzGibbons‖, rekla sam s poštovanjem. ―Dalje mogu i sama, ako vas ĉekaju drugi poslovi.‖ Golema se dama nasmijala, pa su joj se zatresle dojke. ―Ah, curo! Ĉekaju me drugi poslovi. Poslat ću vam juhe. Ako vam zatreba još nešto, pozovite me.‖ Zatim se zaĉudnom brzinom odgegala do vrata i nestala za svojim poslom.

Skinula sam zavoje što sam opreznije mogla, ali viskozni materijal prilijepio se za koţu. Popustio je uz blago pucketanje osušene krvi, a na rubovima rane pojavile su se svjeţe kapljice. Ispriĉala sam se što sam mu nanijela bol, premda se on nije ni pomaknuo ni ispustio glasa.

Blago se nasmiješio, moţda ĉak s primjesom oĉijukanja. ―Ne brinite, curo. Pretrpio sam i veće bolove u ţivotu, a ljudi koji su mi ih zadali nisu bili ni pribliţno tako zgodni kao što ste vi.‖ Kad se nagnuo naprijed da mu oĉistim ranu uvarkom od prokuhana ĉešnjaka, pokrivaĉ mu je spuznuo s ramena.

Bez obzira na to je li to mislio kao kompliment ili jednostavno kao ĉinjenicu, odmah sam shvatila da je doista bio i mnogo teţe ozlijeĊen. Gornji dio leĊa bio mu je prekriven mreţom bijelih linija. Netko ga je divljaĉki izbiĉevao, i to ne jedanput. Na nekim mjestima, gdje su se masnice ukrštale, bilo je malih linija srebrnastog izbrazdanog tkiva, a na mjestima gdje je nekoliko udaraca pogodilo isto mjesto, oderavši koţu i izdubivši mišić ispod nje, nepravilnih mrlja.

Dakako, kao medicinska sestra u ratu vidjela sam najrazliĉitije rane i ozljede, ali u ovim je oţiljcima bilo neĉega šokantno brutalnog. Mora da sam glasno uzdahnula kad sam ih ugledala, jer on se okrenuo i spazio da buljim u njih. Slegnuo je zdravim ramenom. ―Crveni kaputi. Biĉevali su me dvaput u tjedan dana. Vjerojatno bi to uĉinili i dvaput u istom danu, da se nisu bojali da će me ubiti. Nije baš uţitak biĉevati mrtvog ĉovjeka.‖ Trudila sam se da mi glas bude miran dok sam mu ĉistila ranu spuţvom. ―Ne mogu vjerovati da bi netko uĉinio takvo što radi uţitka.‖ ―Ne? Trebali ste ga vidjeti.‖ ―Koga?‖ ―Britanskog satnika koji mi je oderao leĊa. Moţda baš nije uţivao, ali bio je vrlo zadovoljan sobom.

Više od mene‖, suho je dodao. ―Zove se Randall.‖ ―Randall!‖ Nisam mogla prikriti šok u glasu. Hladne plave oĉi zabuljile su se u moje. ―Poznajete ga?‖ Glas mu je iznenada postao sumnjiĉav. ―Ne, ne! Poznavala sam jednu obitelj koja se tako zove, prije mnogo, ovaj, mnogo vremena.‖ Od nervoze sam ispustila natopljenu krpu. ―Kvragu, sad ću je opet morati prokuhati.‖ Podigla sam je s poda i ţurno otišla do ognjišta, pokušavajući radom prikriti nervozu. Je li moguće da je taj satnik Randall onaj Frankov predak, vojnik besprijekorne prošlosti, galantan na bojnom polju, dobitnik pohvala od vojvoda? A ako je tako, je li moguće da je netko tko je u rodu s mojim slatkim njeţnim Frankom sposoban unakaziti leĊa ovog ĉovjeka ovako groznim brazgotinama?

47

Stojeći uz vatru, ubacila sam još nekoliko šaka lijeske i ĉešnjaka u vodu i stavila još nekoliko krpa na namakanje. Kad mi se uĉinilo da opet mogu kontrolirati glas i izraz lica, vratila sam se do Jamieja sa spuţvom u ruci. ―Zašto su vas biĉevali?‖ naglo sam ga upitala.

Teško da bi se to moglo nazvati taktiĉnim pitanjem, ali ţarko sam ţeljela znati odgovor, a bila sam preumorna da ga paţljivije formuliram.

On je uzdahnuo i s nelagodom pomaknuo rame koje sam mu ĉistila. I on je bio umoran, a ja sam mu nedvojbeno nanosila bol, ma koliko sam se trudila biti njeţna. ―Prvi put zbog bijega, a drugi put zbog kraĊe - tako je barem pisalo u optuţnici.‖ ―Od koga ste bjeţali?‖ ―Od Engleza‖, odgovorio je, ironiĉno podigavši obrve. ―Ako ste me htjeli pitati odakle, iz Fort Williama.‖ ―Pretpostavljala sam da su Englezi‖, odvratila sam jednako suhim glasom. ―A što ste uopće radili u Fort Williamu?‖ Slobodnom je rukom protrljao ĉelo. ―Ah, to. Mislim da je to bilo ometanje pravde.‖ ―Ometanje pravde, bijeg i kraĊa. Ĉini se da ste priliĉno opasan tip‖, rekla sam vedrim glasom, nadajući se da će mu to odvući misli od onoga što radim.

Uspjela sam barem malo; jedan kut širokih usta podigao se, a tamnoplavo oko pogledalo me preko ramena. ―Oh, to je toĉno‖, odgovorio je. ―Pitam se osjećate li se sigurno u sobi sa mnom, budući da ste Engleskinja.‖ ―Pa, trenutaĉno izgledate priliĉno bezopasno.‖ To je bilo posve netoĉno; bez košulje, pun oţiljaka i poprskan krvlju, neobrijanih obraza i crvenih oĉnih kapaka od dugotrajna noćnog putovanja, izgledao je priliĉno opasno. A bez obzira na umor, ĉinio se posve sposobnim da izazove nove nevolje, pojavi li se potreba.

Nasmijao se iznenaĊujuće dubokim i zaraznim glasom. ―Bezopasan sam poput mirne golubice‖, sloţio se. ―Previše sam gladan da bih predstavljao opasnost ikome osim doruĉku. Ali ako mi koja zalutala jeĉmena pogaĉa doĊe na dohvat ruke, ne odgovaram za posljedice. Ooh!‖ ―Oprostite‖, promrmljala sam. ―Rana od uboda duboka je i prljava.‖ ―Ništa strašno.‖ Ali problijedio je ispod bakrenastih ĉekinja. Pokušala sam ga ponovo uvući u razgovor. ―Što znaĉi ometanje pravde?‖ nehajno sam ga upitala. ―Moram reći da mi to baš ne zvuĉi kao bogzna kakav zloĉin.‖ Dok sam mu ĉistila dublje dijelove rane, duboko je uzdahnuo i ĉvrsto se zagledao u izrezbarenu visoku nogu kreveta. ―Oh, pretpostavljam da je to sve ono što Englezi kaţu da jest. U mom sluĉaju, to znaĉi da sam branio svoju obitelj i imovinu i da sam u tom pokušaju umalo poginuo.‖ Stisnuo je usnice kao da ne namjerava reći više od toga, ali trenutak poslije nastavio je, kao da se trudi usredotoĉiti na bilo što osim svog ramena. ―Bilo je to prije gotovo ĉetiri godine. Englezi su ubirali porez na imanjima u okolici Fort Williama hranu za garnizon, konje za transport i sliĉno. Ne bih rekao da je to mnogima bilo drago, ali većina je davala koliko je mogla. Male skupine vojnika svraćale bi s ĉasnikom i jednim ili dvama kolima, skupljajući hranu i druge stvari. A jednog dana u listopadu, taj vaš satnik Randall svratio je na L...‖ - brzo se zaustavio i kratko me pogledao - "... na naše imanje.‖ Ne diţući pogled s posla, ohrabrujuće sam mu kimnula glavom. ―Nismo oĉekivali da će doći tako daleko. Naše je imanje priliĉno udaljeno od Forta i do njega nije lako doći. Ali ipak su došli.‖

48

Naĉas je zatvorio oĉi. ―Moj otac nije bio kod kuće - otišao je do susjedne farme na pogreb. A ja sam bio u polju s većinom muškaraca, jer se pribliţavalo vrijeme ţetve. Tako je moja sestra ostala sama u kući s dvije ili tri sluškinje, pa su sve odjurile na kat da se sakriju pod pokrivaĉe kad su vidjele crvene kapute.

Mislile su da je vojnike poslao sam vrag - i neću reći da su bile u krivu.‖ Spustila sam krpu. Najgori dio posla bio je obavljen, sada nam je trebala samo nekakva mast za obloge - u nedostatku joda i penicilina, to je najbolje što sam mogla uĉiniti protiv infekcije - i dobri ĉvrsti zavoji.

Još uvijek zatvorenih oĉiju, ĉinilo se da mladić to nije primijetio. ―Vratio sam se kući sa straţnje strane, namjeravajući uzeti komad ulara iz štale, a onda sam zaĉuo viku i sestrine krikove u kući.‖ ―Oh?‖ pokušala sam da mi glas bude što tiši i nenametljiviji. Ţarko sam ţeljela doznati nešto više o tom satniku Randallu; dosadašnja priĉa nije uĉinila mnogo da odagna moj poĉetni dojam o njemu. ―Ušao sam kroz kuhinju i zatekao dvojicu vojnika kako prekapaju po smoĉnici i pune vreće brašnom i slaninom. Jednoga sam udario u glavu a drugoga izbacio kroz prozor zajedno s vrećom. Zatim sam uletio u dnevnu sobu i zatekao crvene kapute sa svojom sestrom, Jenny. Njena je haljina bila malo poderana, a jedan od vojnika imao je ogrebotinu na licu.‖ Otvorio je oĉi i sumorno se nasmiješio. ―Nisam zastao da postavljam pitanja. Poĉeo sam se hrvati s njima i nije mi išlo previše loše jer su bila samo dvojica, kad je u sobu ušao Randall.‖ Randall je prekinuo tuĉnjavu prislonivši pištolj uz Jennynu glavu. Jamie se morao predati, pa su ga dvojica vojnika brzo uhvatila i svezala, a Randall mu se šarmantno nasmiješio i rekao: ―Gle, gle! Ovdje imamo dvije naprasite divlje maĉke, zar ne? Pretpostavljam da će ti robija popraviti raspoloţenje, a ako ne, pa, upoznat ćeš biĉ s devet repova. A za druge maĉke postoje drugi lijekovi, zar ne, slatka moja maĉkice?‖ Jamie je zastao i stisnuo zube. ―Do tog trenutka drţao je Jennynu ruku iza njezinih leĊa, ali onda ju je ispustio kako bi joj gurnuo dlan pod haljinu i uhvatio je za dojku.‖ Prisjećajući se tog prizora, neoĉekivano se nasmiješio. ―A Jenny mu je nagazila stopalo‖, nastavio je, ―i snaţno ga udarila laktom u ţeludac. A kad se zgrĉio i zakašljao, okrenula se i odalamila ga koljenom u jaja.‖ Veselo je zaroktao. ―Randall je ispustio pištolj, a Jenny se sagnula da ga dohvati, ali jedan od draguna koji su me drţali, uspio ga je dohvatiti prije nje.‖ U meĊuvremenu sam završila s previjanjem rane i tiho stala iza njega, s rukom na njegovom zdravom ramenu. Ĉinilo mi se vaţnim da ispriĉa priĉu dokraja, a bojala sam se da će prekinuti ako ga podsjetim na svoju prisutnost. ―Kad je došao do daha, Randall je naredio dvojici vojnika da nas oboje odvuku u dvorište. Skinuli su mi košulju i svezali me za rudo kola, a Randall me stao tući po leĊima tupim dijelom sablje. Bio je izvan sebe od bijesa, ali malo ošamućen, moglo bi se reći. Malo me ozlijedio, ali nije to mogao dugo raditi.‖ Kratkotrajna navala radosti sada je nestala, a rame mu se pod mojim dlanom ukrutilo od napetosti. ―Kad me prestao tući, okrenuo se prema Jenny - nju je drţao jedan od draguna - i upitao je ţeli li vidjeti još ili bi radije pošla s njim u kuću i ponudila mu bolju zabavu?‖ Rame mu se trznulo od napetosti. ―Nisam se mogao mnogo kretati, ali povikao sam joj da nisam ozlijeĊen - i nisam bio previše - i neka ne ide s njim, ĉak ni ako mi pred njenim oĉima prereţu grkljan.

Drţali su je iza mojih leĊa pa nisam mogao vidjeti što se dogaĊa, ali sudeći po zvuku, pljunula mu je u lice. Mora da je to uĉinila, jer on me odmah zatim zgrabio za kosu, povukao mi glavu i gurnuo noţ pod grlo. ‗U iskušenju sam da poslušam vaš prijedlog‘, procijedio je kroza zube i zario mi vršak noţa u koţu, dovoljno da poteĉe krv.

Vidio sam bodeţ blizu lica‖, rekao je Jamie, ―i kapi svoje krvi u prašini pod kolima.‖ Govorio je sanjivim glasom, pa sam shvatila da je od umora i bola zapao u neku vrstu hipnotiĉkog stanja. Moţda je ĉak zaboravio da sam prisutna. ―Zaustio sam da pozovem sestru, da joj kaţem kako bih radije umro nego dopustio da se ona osramoti s takvim smećem. Ali Randall je maknuo bodeţ s mojeg grla i gurnuo mi oštricu meĊu zube pa nisam mogao govoriti.‖ Protrljao je usta kao da još uvijek osjeća gorak okus ĉelika. Ušutio je i zabuljio se preda se. ―I što se onda dogodilo?‖ Znala sam da ne bih smjela govoriti, ali nisam se mogla obuzdati.

49

Stresao se poput ĉovjeka koji se budi iz sna i krupnom se šakom umorno protrljao po vratu. ―Otišla je s njim‖, naglo je odgovorio. ―Vjerovala je da bi me inaĉe ubio, a moţda je imala pravo. Ne znam što se poslije toga dogodilo. Jedan od draguna udario me kundakom muškete u glavu. Kad sam se osvijestio, shvatio sam da leţim svezanih ruku i nogu u kolima s kokošima i drmusam se cestom prema Fort Williamu.‖ ―Shvaćam‖, tiho sam rekla. ―Ţao mi je. Zacijelo ste se grozno osjećali.‖ Iznenada se nasmiješio, a koprena umora nestala mu je s lica. ―O, da. Kokoši nisu baš bogzna kakvo društvo, osobito ako putovanje dugo traje.‖ Shvativši da sam završila previjanje, lagano se uhvatio za rame i zatreptao. ―Nemojte dirati rame!‖ uznemireno sam odvratila. ―Ne smijete ga pomicati. Zapravo‖, bacila sam pogled prema stolu da se uvjerim kako mi je ostalo još nekoliko suhih traka tkanine, ―svezat ću vam tu ruku za bok. Ne miĉite se!‖ Više nije govorio. Pod rukama sam osjetila da se malĉice opustio kad je shvatio da ga neće boljeti.

Obuzeo me ĉudnovat osjećaj prisnosti s tim nepoznatim mladim Škotom, djelomice zbog grozne priĉe koju mi je upravo ispripovijedao, pomislila sam, a djelomice zbog dugog zajedniĉkog jahanja kroz mrak, koje smo proveli stisnuti jedno uz drugo u snenoj tišini. Ako ne raĉunam svog muţa, u ţivotu nisam spavala s mnogo muškaraca, ali već sam i prije primijetila da spavati s nekim, doista spavati, stvara taj osjećaj prisnosti, kao da snovi izlijeću iz vas i miješaju se s njegovima, pa vas oboje zaogrću plaštem nesvjesnog znanja. To je neka vrsta atavizma, pomislila sam. U starijim, primitivnijim vremenima (poput ovih? zapitao me drugi dio mog mozga), spavati u nazoĉnosti druge osobe bio je ĉin povjerenja. A ako je povjerenje bilo obostrano, jednostavan ĉin spavanja mogao vas je zbliţiti više i od tjelesnog sjedinjenja.

Kad sam mu svezala ruku, pomogla sam mu da odjene grubu platnenu košulju, polako je navlaĉeći preko njegova ozlijeĊenog ramena. Ustao je da je jednom rukom tutne u kilt i osmjehnuo mi se. ―Hvala vam, Claire. Imate vješte ruke.‖ Ispruţio je ruku kao da će mi dodirnuti lice, ali onda se, izgleda, predomislio, pa mu je ruka zadrhtala i pala uz bok. Ĉinilo se da je i njega naĉas obuzeo onaj ĉudnovati osjećaj prisnosti. Ţurno sam skrenula pogled u stranu i odmahnula rukom kao da ţelim reći da to nije ništa.

Pogled mi je odlutao po sobi. Primijetila sam kamin crn od dima, uske neostakljene prozore i namještaj od masivne hrastovine. Nije bilo sagova. Ni sjajnih mjedenih kugla na dugoj nozi kreveta.

Sve je to zapravo izgledalo kao dvorac iz osamnaestog stoljeća. Ali što je s Frankom? Premda mu je ĉovjek kojeg sam srela u šumi bio neugodno sliĉan, Jamiejev opis satnika Randalla posve se razlikovao od svega što sam znala o svom njeţnom i miroljubivom muţu. Ali s druge strane, ako je taj opis toĉan - a poĉinjala sam priznavati, ĉak i samoj sebi, da bi mogao biti - on bi zapravo mogao biti bilo kakav. Ĉovjek kojeg sam poznavala samo iz genealoških karata ne mora po ponašanju nuţno sliĉiti svom potomku.

Ali trenutaĉno me najviše brinuo sam Frank. Ako se ja doista nalazim u osamnaestom stoljeću, gdje je onda on? Što će uĉiniti kad se ne vratim u pansion gospoĊe Baird? Hoću li ga ikada više vidjeti?

Razmišljanje o Franku bila je kap koja je prelila ĉašu. Od trenutka kad sam zakoraĉila u onaj procjep u kamenu i kad je obiĉni ţivot prestao postojati, doţivjela sam napad, prijetnje, otmicu i maltretiranje. Nisam pošteno spavala ni jela više od dvadeset i ĉetiri sata. Pokušala sam se obuzdati, ali usne su mi zadrhtale, a na oĉi su mi i protiv volje navrle suze.

Okrenula sam se vatri da sakrijem lice, ali bilo je prekasno. Jamie me uhvatio za ruku i blagim glasom zapitao što mi je. Moj zlatni braĉni prsten bljesnuo je na svjetlosti vatre, pa sam poĉela ozbiljno šmrcati. ―Oh, nije... nije mi ništa, doista. Samo... moj... moj muţ... ne znam...‖ ―Jeste li vi udovica, curo?‖ upitao me tako suosjećajnim i briţnim glasom da sam posve izgubila kontrolu. ―Ne... da... hoću reći, ne znam... da, pretpostavljam da jesam!‖ Svladali su me osjećaji i umor, pa sam posrnula, pala na njega i histeriĉno zajecala.

Jamie se pokazao osjećajnom dušom. Umjesto da pozove pomoć ili da se zbunjeno povuĉe, sjeo je, zdravom me rukom ĉvrsto posjeo sebi u krilo i stao me njeţno ljuljati, mrmljajući mi tiho na uho gelske 50

rijeĉi i milujući mi kosu. Gorko sam plakala, dajući naĉas oduška strahu i posvemašnjoj zbunjenosti, ali s vremenom sam se malo utišala, dok me Jamie milovao po vratu i leĊima, nudeći mi utjehu na svojim širokim i toplim grudima. Moji su jecaji popustili, poĉela sam se smirivati i umorno spustila glavu na njegovo rame. Nije ĉudo što tako vješto postupa s konjima, iscrpljeno sam pomislila, osjećajući kako mi njegovi prsti njeţno miluju glavu iza ušiju i slušajući njegove smirujuće nerazumljive rijeĉi. Da sam konj, dopustila bih mu da odjaše na meni bilo kamo.

Naţalost, ta apsurdna misao koincidirala je s iznenadnom spoznajom da on, na kraju krajeva, ipak nije posve iscrpljen. Zapravo, ta nam je ĉinjenica oboma postala neugodno oĉita. Ustala sam s njegova krila, nakašljala se i otrla oĉi rukavom. ―Tako mi je ţao... hoću reći, hvala vam na... ali ja...‖ promucala sam odmiĉući se od njega zaţarena lica. I on je malĉice pocrvenio, ali nije se zbunio. Uhvatio me za ruku i povukao natrag k sebi. Pazeći da me ne dodirne ni za koje drugo mjesto, podigao mi je bradu i prisilio me da ga pogledam u oĉi. ―Mene se ne morate bojati‖, rekao mi je blagim glasom. ―Niti ikoga drugoga ovdje, dok sam ja s vama.‖ Spustio je ruku i okrenuo se prema vatri. ―Treba vam nešto vruće, curo‖, trijezno je dodao, ―a morate nešto i pojesti. Malo hrane u ţelucu pomoći će vam više od iĉega.‖ Gledajući ga kako jednom rukom pokušava natoĉiti gustu juhu, drhtavo sam se nasmijala i prišla da mu pomognem. Imao je pravo, hrana mi je doista pomogla. Srkali smo juhu i jeli kruh u druţeljubivoj tišini, sa sve ugodnijim osjećajem topline i ispunjenosti u ţelucu.

Napokon je ustao i podigao pokrivaĉ s poda. Bacio ga je na krevet i pokazao mi prema njemu. ―Odspavajte malo, Claire. Iscrpljeni ste, a ubrzo će netko vjerojatno htjeti porazgovarati s vama.‖ Bio je to zloslutan podsjetnik na opasan poloţaj u kojem sam se našla, ali bila sam previše umorna da bih se pretjerano zabrinula. Nisam se previše protivila krevetu, zapravo nikad nisam vidjela ništa privlaĉnije, a Jamie me uvjerio da će on pronaći krevet negdje drugdje. Srušila sam se na hrpu pokrivaĉa i zaspala prije no što je on stigao do vrata.

51

5.

Poglavar klana MacKenzie Probudila sam se u stanju posvemašnje zbunjenosti, nejasno svjesna da nešto iz temelja nije u redu, ali ne mogavši se sjetiti što. Zapravo, spavala sam tako ĉvrsto da se u prvi mah nisam mogla sjetiti ni tko sam, a kamoli gdje se nalazim. Bila sam topla, a soba oko mene bila je jako hladna. Pokušala sam se zavući natrag u gnijezdo od pokrivaĉa, ali glas koji me probudio nije prestajao zanovijetati. ―Hajde, curo! Hajde sada, morate ustati!‖ govorio mi je taj duboki i vedro nasrtljivi glas, nalik na laveţ ovĉarskog psa. Nevoljko sam otvorila jedno oko, dovoljno da ugledam planinu od grubog smeĊeg sukna.

GospoĊa FitzGibbons! Pogled na nju sa šokom me posve razbudio, a sjećanje mi se vratilo. Znaĉi, ipak je istina.

Ogrnuvši se dekom da se zaštitim od hladnoće, izvukla sam se iz kreveta i prišla vatri što sam brţe mogla. GospoĊa FitzGibbons ĉekala me sa spremnom šalicom vruće guste juhe. Dok sam srkala iz šalice, osjećajući se kao da sam preţivjela neko veliko bombardiranje, ona je rasprostrta hrpu odjeće na krevet. Bila je tu duga ţućkasta platnena košulja s tankim ĉipkastim obrubom, podsuknja od finog pamuka, dvije suknje u smeĊim tonovima i izblijedjeli prsluk, ţut poput limuna. Komplet su upotpunjavale vunene ĉarape sa smeĊim prugama i ţute papuĉe.

Ne obazirući se na moje prosvjede, gospoĊa FitzGibbons hitro me izvukla iz neprikladne odjeće i nadgledala moje odijevanje od gole koţe nadalje, a zatim se odmaknula i zadovoljno prouĉila svojih ruku djelo. ―Ţuta boja dobro vam stoji, curo; tako sam i mislila. Pristaje vam uz smeĊu kosu i istiĉe vam zlatno u oĉima. Ali ĉekajte, dobro bi vam došla vrpca.‖ Izvrnula je dţep kao da je vreća od jute i izvukla pregršt vrpca i komadiće nakita.

Bila sam previše zapanjena da bih se opirala, pa sam joj dopustila da mi uredi frizuru povezujući pramenove svijetloţutom vrpcom, cokćući zbog neţenstvenosti frizure koja mi je sezala do ramena. ―Boţe, draga moja, što ste mislili kad ste tako kratko odrezali kosu? Jeste li se htjeli prerušiti? Ĉula sam da neke cure tako postupe da prikriju svoj spol dok putuju i da se zaštite od onih prokletih crvenih kaputa. U krasnom vremenu ţivimo, kaţem ja, kad cure ne mogu sigurno putovati cestama.‖ Nastavila je, povremeno mi zaglaĊujući kosu, popravljajući pramen ovdje i ureĊujući uvojak ondje, sve dok me napokon nije dotjerala na svoje zadovoljstvo. ―E pa, ovo je već priliĉno dobro. Sada imate tek toliko vremena da nešto prezalogajite, a onda vas moram odvesti k njemu.‖ ―K njemu?‖ odvratila sam. Nije mi se svidjelo kako to zvuĉi. O kome god da je govorila, on će mi zacijelo postaviti neka neugodna pitanja. ―Pa, k MacKenzieju, naravno. Kome drugome?‖ Pa jasno, kome drugome? Nejasno sam se prisjetila da dvorac Leoch leţi nasred oblasti klana MacKenzie. Oĉito, poglavar klana još uvijek je MacKenzie. Poĉela sam shvaćati zašto je naša mala skupina jahala cijelu noć kako bi stigla u dvorac; ako vas progone kraljevi ljudi, ovdje ste potpuno sigurni. Nijedan engleski ĉasnik s trunkom soli u glavi ne bi se usudio odvesti svoje ljude tako duboko u oblast klanova. Kad bi to uĉinio, riskirao bi da pokraj prvog šumarka upadne u zasjedu. A do vrata dvorca uspjela bi se probiti samo mnogobrojna vojska. Pokušala sam se sjetiti je li engleska vojska ikad dospjela ovako daleko, a onda sam iznenada shvatila da je krajnja sudbina dvorca manje vaţna od moje bliske budućnosti.

Premda nisam imala teka za zobenu kašu i jeĉmene pogaĉe koje mi je gospoĊa FitzGibbons donijela za doruĉak, ipak sam namrvila komadiće pogaĉe u kašu i pretvarala se da jedem kako bih dobila malo

52

vremena za razmišljanje. Kad se gospoĊa Fitz vratila da me odvede MacKenzieju, već sam skovala okvirni plan.

Poglavar klana primio me u prostoriji na vrhu kamenih stuba. Bila je to okrugla soba u kuli, s mnogobrojnim slikama i tapiserijama na zaobljenim zidovima. Premda mi se i ostatak dvorca ĉinio priliĉno ugodnim, ova je soba bila luksuzno opremljena, krcata namještajem, naĉiĉkana ukrasima i zagrijana vatrom s ognjišta i svijećama, štiteći od kišice koja je vani padala. Vanjski zidovi dvorca imali su samo visoke uske prozore, prikladne za obranu od napada, a unutarnji su nedavno bili opremljeni širokim dvokrilnim prozorima koji su propuštali svu dnevnu svjetlost. Ĉim sam ušla, paţnju mi je privukla golema metalna krletka, vješto izraĊena da pristaje uza zaobljeni zid od poda do stropa, ispunjena desecima malih ptica: zebama, strnadicama, sjenicama i raznim vrstama malih pjevica. Kad sam joj prišla bliţe, vidik mi se ispunio debelim, glatkim tijelima i oĉima koje su sjale poput dragulja na baršunasto zelenoj podlozi. Ptice su skakutale krošnjama hrastova, brijestova i kestena.

Briţljivo njegovano drveće raslo je iz lišćem obloţenih tegla na podu krletke. Stanovnici krletke jurcali su i skakutali za svojim poslom, a njihov ţivahni pjev pratio je lepet krila i šum lišća. ―Marljiva mala stvorenja, zar ne?‖ rekao je dubok, ugodan glas iza mojih leĊa. Okrenula sam se s osmijehom koji mi se istog ĉasa zaledio na licu.

Poput svog brata Dougala, Colum MacKenzie imao je široka ramena i visoko ĉelo, ali ona vitalna sila koja je Dougalu davala prijeteći izraz, kod njega je bila smekšana u nešto prijaznije, premda ne i manje ţivotno. Colum je bio tamniji, oĉi su mu bile sive poput goluba a ne poput lijeske. Stvarao je isti intenzivan dojam, kao da vam stoji malo bliţe no što bi vam bilo posve ugodno. Ali nelagoda koja me sada obuzela proizlazila je iz ĉinjenice da su njegova lijepo oblikovana glava i dugi torzo završavali šokantno kratkim i iskrivljenim nogama. Ĉovjek koji bi trebao biti viši od sto osamdeset centimetara, jedva mi je dosezao do ramena.

Taktiĉno je zadrţao pogled na pticama, kako bi mi omogućio nuţno potreban trenutak da povratim kontrolu nad izrazom lica. Dakako, zacijelo je naviknut na reakcije ljudi koji ga prvi put sretnu. Dok sam se osvrtala po sobi, zapitala sam se koliko ĉesto uopće sreće nove ljude. Ova je prostorija oĉito bila utoĉište, okruţenje što ga je stvorio ĉovjek kojem je vanjski svijet nedobrodošao - ili nedostupan. ―Dobro došli, gospoĊo‖, pozdravio me i neznatno mi se naklonio. ―Ja se zovem Colum ban Campbell MacKenzie i gospodar sam ovog dvorca. Moj brat kaţe da vas je, ovaj, sreo priliĉno daleko odavde.‖ ―Ako baš hoćete znati, oteo me je‖, odvratila sam. Premda sam ţeljela da razgovor bude srdaĉan, još sam više ţeljela da napustim dvorac i vratim se na brijeg s krugom uspravnih kamenova. Što god da mi se dogodilo, odgovor leţi ondje - ako igdje.

Poglavarove smeĊe obrve malo su se podigle, a njegove lijepo oblikovane usne svinule su se u osmijeh. ―Pa, moţda je tako‖, sloţio se. ―Dougal je katkad pomalo... nestrpljiv.‖ ―Nije vaţno‖, odmahnula sam rukom u znak da dobrodušno odbacujem cijelu stvar. ―Spremna sam priznati da je moţda došlo do nesporazuma. Ali bila bih vam vrlo zahvalna kad biste mi omogućili da se vratim na... mjesto gdje me je našao.‖ ―Mm.‖ Još uvijek podignutih obrva, Colum mi je rukom pokazao stolac. Kad sam s oklijevanjem sjela, kimnuo je glavom sluzi, koji je smjesta izašao. ―Poslao sam slugu po okrepu, gospoĊo... Beauchamp, zar ne? Ako sam dobro shvatio, kad su vas moj brat i njegovi ljudi našli, bili ste... ovaj, kako se ĉini, u nevolji.‖ Spazila sam da suspreţe smiješak, pa sam se zapitala što su mu rekli o mojoj navodnoj golotinji.

Duboko sam uzdahnula. Došao je trenutak da iznesem objašnjenje koje sam bila pripremila.

Razmišljajući o tome, sjetila sam se da mi je Frank priĉao o teĉaju o izdrţavanju ispitivanja koji je slušao na ĉasniĉkoj obuci. Koliko sam se mogla sjetiti, osnovno je naĉelo da se ispitanik što je moguće više drţi istine i da promijeni samo one pojedinosti koje moraju ostati tajna. Tako postoje manji izgledi, objasnio je

53

predavaĉ, da se zapetlja u neznatnijim aspektima svoje izmišljene priĉe. Pa, da vidimo koliko taj savjet vrijedi. ―Toĉno. Bila sam napadnuta, znate.‖ Kimnuo je glavom, a lice mu se ozarilo od zanimanja. ―Da? A tko vas je napao?‖ Reci istinu! ―Engleski vojnici. Da budem toĉnija, ĉovjek po imenu Randall.‖ Ĉuvši to ime, iznenada je promijenio izraz lica. Premda je i dalje izgledao zainteresiran, u crtama njegovih usta pojavio se veći intenzitet, a bore oko njih produbile su se. Oĉito, to mu je ime poznato. Malo se zavalio na stolcu, spojio vrške prstiju i paţljivo me pogledao preko njih. ―Da?‖ rekao je. ―Ispriĉajte mi nešto više o tome.‖ I tako sam mu, Bog mi pomogao, ispriĉala više. Vrlo sam mu podrobno opisala sukob Škota i Randallovih ljudi, jer taj je dio priĉe mogao provjeriti kod Dougala. Ispripovijedala sam mu osnovne ĉinjenice o svom razgovoru s Randallom, budući da nisam znala koliki je dio tog razgovora onaj ĉovjek, Murtagh, naĉuo.

Paţljivo me slušao, sa zanimanjem kimajući glavom. ―Shvaćam‖, rekao je. ―Ali kako ste uopće dospjeli onamo? To je mjesto priliĉno udaljeno od ceste za Inverness - pretpostavljam da ste odande namjeravali otploviti brodom?‖ Kimnula sam glavom i duboko udahnula.

Sada sam silom prilika ušla u oblast izmišljanja. Poţalila sam što nisam paţljivije slušala Frankove priĉe o drumskim razbojnicima, ali morat ću uĉiniti najbolje što mogu. Ja sam udovica iz Oxfordshirea, odgovorila sam (što je, samo po sebi, istina), krenula sam sa slugom u posjet dalekim roĊacima u Francuskoj (ĉinilo mi se da je to sigurna udaljenost). Napali su nas drumski razbojnici, a mog su slugu ili ubili ili je pobjegao. Ja sam na konju odjurila u šumu, ali razbojnici su me ipak dostigli priliĉno daleko od ceste.

Uspjela sam im pobjeći, ali morala sam ostaviti svog konja i sve svoje stvari na njemu. Lutajući šumom, nabasala sam na satnika Randalla i njegove ljude.

Malo sam se zavalila na stolcu, zadovoljna svojom priĉom. Bila je jednostavna, kratka i istinita u svim pojedinostima koje se mogu provjeriti. Columovo lice nije pokazivalo ništa više od pristojne paţnje. Zaustio je da me nešto zapita, ali uto se zaĉuo tihi šum s vrata. Ondje je stajao muškarac, jedan od onih koje sam primijetila u dvorištu kad smo stigli. U ruci je drţao malu koţnatu kutiju.

Poglavar klana MacKenzie pristojno se ispriĉao i ostavio me da prouĉavam ptice, uvjerivši me da će se zaĉas vratiti kako bismo nastavili ovaj vrlo zanimljivi razgovor. Ĉim su se vrata za njim zalupila, odjurila sam do polica s knjigama i stala prelaziti prstima po hrptovima svezaka s koţnim koricama. Na ovoj polici bilo je moţda dvadesetak knjiga, a na suprotnom ih je zidu bilo još. Hitro sam stala otvarati prve stranice svakog sveska. U nekoliko knjiga nije bio naveden datum objavljivanja, a one koje su ga imale, bile su datirane izmeĊu 1720. i 1742. Colum MacKenzie oĉito je volio luksuz, ali ostatak sobe nije baš ostavljao dojam da se zanima za antikvitete. Svesci su bili novi, nije bilo znakova oštećenja ni svinutih stranica.

Posve odbacivši uobiĉajene skrupule, stala sam besramno prekapati po ladicama pisaćeg stola od maslinova drva, osluškujući da ĉujem pribliţavanje koraka.

U srednjoj ladici našla sam ono što sam, pretpostavljam, i traţila - jedno napola dovršeno pismo, napisano kitnjastim rukopisom. Ĉitanje mi je oteţao neobiĉan pravopis i potpuni nedostatak interpunkcije.

Papir je bio nov i ĉist, a tinta posve crna. Bez obzira na neĉitljivost, datum na vrhu papira zapeo mi je za oko kao da je napisan plamenim slovima: 20. travnja 1743.

Kad se Colum malo poslije vratio, zatekao je svoju gošću kako sjedi pokraj prozora, s rukama doliĉno sklopljenim u krilu. Sjela sam zato što me noge više nisu htjele drţati, a ruke sam sklopila kako bih prikrila drhtavicu koja mi je oteţala da vratim pismo na mjesto odakle sam ga bila uzela.

Sa sobom je donio pladanj s okrepom; vrĉeve piva i svjeţe zobene kolaĉe posute medom. Štedljivo sam gricnula jedan od njih; ţeludac mi se previše uskomešao da bi mi dopustio ikakav apetit.

Nakon što se kratko ispriĉao zbog odsutnosti, Colum je suosjećajno saslušao ostatak moje priĉe o tuţnoj nesreći, a onda se zavalio u stolcu, znatiţeljno me odmjerio i upitao: ―Ali kako to, gospoĊo 54

Beauchamp, da su vas ljudi mog brata pronašli kako lutate naokolo u podsuknji? Drumski razbojnici ne bi vas napastovali, jer bi vas vjerojatno htjeli zadrţati radi otkupnine. A ĉak ako i uzmem u obzir sve što sam ĉuo o satniku Randallu, iznenadilo bi me da ĉasnik engleske vojske ima obiĉaj silovati zalutale putnice.‖ ―Da?‖ obrecnula sam se. ―Ma što da ste ĉuli o njemu, uvjeravam vas da je on posve sposoban za to.‖ Kad sam planirala što ću mu reći, zaboravila sam razmisliti o tome što da mu kaţem o svojoj odjeći i zapitala sam se u kojem je trenutku našeg susreta Murtagh opazio satnika i mene. ―No dobro‖, odvratio je Colum. ―Pretpostavljam da je to moguće. Nesumnjivo, tog ĉovjeka doista bije loš glas.‖ ―Moguće?‖ upitala sam. ―Zašto to kaţete? Zar mi ne vjerujete?‖ Na licu poglavara klana MacKenzie vidjela sam sitnu ali oĉiglednu sumnjiĉavost. ―Nisam rekao da vam ne vjerujem, gospoĊo‖, mirno je odgovorio. ―Ali ja nisam poglavar ovako velikog klana već više od dvadeset godina, a da ne znam kako ĉovjek ne treba u cijelosti progutati baš svaku priĉu koju ĉuje.‖ ―Pa, ako mi ne vjerujete, što onda, dovraga, mislite, tko sam?‖ upitala sam.

Trepnuo je, pogoĊen mojom psovkom, a zatim mu se na oštre crte lica vratila prisebnost. ―To ćemo tek vidjeti‖, odgovorio je. ―U meĊuvremenu, gospoĊo, smatrajte se dobrodošlom gošćom u dvorcu Leoch.‖ Podigao je ruku u znak da me pristojno otpušta, a stalno prisutni sluga pokraj vrata prišao mi je, oĉigledno s namjerom da me otprati do mojih odaja.

Colum sljedeće rijeĉi nije rekao, ali kao da jest. Dok sam odlazila, visjele su u zraku iza mojih leĊa isto tako jasno kao da ih je izgovorio: “Dok ne doznam tko ste doista.”

55

Drugi dio Dvorac Leoch

56

6.

Columova dvorana Djeĉarac kojeg je gospoĊa FitzGibbons zvala ―mladi Alec‖ došao je da me odvede na veĉeru, koja se odrţavala u dugoj i uskoj prostoriji sa stolovima uzduţ svakog zida. Sudionike je posluţivala neprestana struja slugu koji su s punim rukama posluţavnika, drvenih pladnjeva i vrĉeva ulazili kroz nadsvoĊene prolaze na svakom kraju. Kroz visoke i uske prozore ulazile su zrake kasne dnevne svjetlosti ranog ljeta, a na zidnim postoljima ispod prozora stajale su baklje koje će se upaliti kad ta svjetlost nestane.

Na zidovima izmeĊu prozora visjeli su stjegovi i tartani, a prostirke od pleda i grbovi svih vrsta šarali su kamenje bojama. Za razliku od šarenila na zidovima, ljudi koji su se okupili na veĉeri uglavnom su bili odjeveni u odjeću praktiĉnih sivih i smeĊih boja ili u lovaĉke kiltove od svijetlosmeĊeg i zelenog pleda, što su neupadljivi tonovi prikladni za skrivanje u vrijesku.

Dok me mladi Alec vodio do ĉela prostorije, osjećala sam znatiţeljne poglede na leĊima, ali većina sudionika veĉere pristojno je zadrţala pogled na svom tanjuru. Za veĉerom je vladala opuštena atmosfera; ljudi su se ponašali neformalno, sami su uzimali hranu s ponuĊenih pladnjeva ili su s drvenim tanjurima odlazili do golema ognjišta na drugom kraju prostorije, gdje su dva djeĉaka okretala ovcu na raţnju. Ĉetrdesetak ljudi sjedilo je za veĉerom, a posluţivalo ih je njih desetak. Zrak je bio pun ţamora, a razgovaralo se uglavnom na gelskom.

Colum je već sjedio za stolom na ĉelu prostorije, a kratke su mu noge bile skrivene ispod izbrazdanog stola od hrastovine. Kad me ugledao, pristojno mi je kimnuo glavom i dao znak da sjednem s njegove lijeve strane, pokraj zgodne debeljuškaste crvenokose ţene koju mi je predstavio kao svoju ţenu Letitiju. ―A ovo je moj sin Hamish‖, rekao je spustivši ruku na rame zgodnog riĊokosog momka od svojih sedam ili osam godina, koji je podigao pogled s ponuĊenog pladnja tek toliko da me pozdravi kratkim kimanjem glave.

Sa zanimanjem sam ga pogledala. Nije se mnogo razlikovao od drugih muških ĉlanova obitelji MacKenzie koje sam dosad upoznala, imao je iste široke i ravne jagodiĉne kosti i iste duboko usaĊene oĉi.

Zapravo, zanemarimo li razliku u boji kose, mogao je biti manja verzija svog strica Dougala, koji je sjedio do njega. Dvije tinejdţerice pokraj Dougala, koje su se poĉele smijuljiti i gurkati kad mi ih je predstavio, bile su njegove kćeri Margaret i Eleonor.

Dougal mi se kratko i prijateljski nasmiješio, a onda je zgrabio pladanj ispred jedne od svojih kćeri i gurnuo ga preda me. ―Gdje su ti manire, curo?‖ obrecnuo se. ―Prvo gosti!‖ S priliĉnim oklijevanjem prihvatila sam veliku roţnatu ţlicu koju su mi dali. Nisam bila sigurna kakvu će mi hranu ponuditi, pa sam osjetila izvjesno olakšanje kad sam shvatila da na pladnju leţi red priprostih i dobro mi poznatih dimljenih sleĊeva.

Nikad još nisam pokušala jesti sleĊa ţlicom, ali nisam vidjela ništa što bi sliĉilo vilici, a onda sam se nejasno prisjetila da će proći još mnogo godina prije no što vilice uĊu u opću upotrebu.

Sudeći po ponašanju sudionika veĉere za drugim stolovima, kad bi se ţlica pokazala nepraktiĉnom, za rezanje mesa i odstranjivanje kostiju koristio bi se uvijek praktiĉan bodeţ. Budući da nisam imala bodeţ, odluĉila sam oprezno ţvakati. Kad sam se nagnula da uzmem sleĊa s pladnja, na sebi sam osjetila prijekoran pogled tamnoplavih oĉiju mladog Hamisha. ―Niste se pomolili‖, rekao mi je ozbiljnim glasom, a sitno mu se lice namrštilo. Oĉito, smatrao me nesavjesnom, ako ne i posve izopaĉenom divljakušom. ―Ovaj, moţda bi ti bio tako dobar da se pomoliš umjesto mene?‖ predloţila sam mu.

57

Djeĉak je iznenaĊeno razrogaĉio tamnoplave oĉi, ali nakon trenutka razmišljanja, kimnuo je glavom i ne gubeći vrijeme sklopio dlanove. Prije no što je pognuo glavu, pogledao je oko stola kako bi se uvjerio da su svi zauzeli prikladno poboţan stav, a kad se uvjerio da jesu, izrecitirao je: “Neki imaju mesa al ne i teka A neki teka al ne i mesa.

Kod nas mesa dosta ima A i tek je dobar svima Pa sad svatko reći moţe Hvala ti, dragi Boţe. Amen.”

Podigavši pogled sa svojih poboţno sklopljenih dlanova, uhvatila sam Columov pogled i nasmiješila mu se u znak priznanja hladnokrvnosti njegova potomka, a on je suspregnuo osmijeh i ozbiljno kimnuo sinu. ―Lijepo reĉeno, momĉe! Hoćeš li sada poslati kruh oko stola?‖ Zatim su se svi za stolom posvetili jelu, a razgovor se ograniĉio na povremene zahtjeve za još hrane.

Ja sam ustanovila da nemam teka, djelomice zbog šoka od situacije u kojoj sam se zatekla, a djelomice zato što zapravo ne volim sleĊa. Ali ovĉetina je bila priliĉno dobra a kruh odliĉan, svjeţ i hrskav, s velikim grumenjem svjeţeg, nesoljenog maslaca. ―Nadam se da se gospodin MacTavish osjeća bolje‖, rekla sam, kratko prekinuvši jelo da doĊem do daha. ―Nisam ga primijetila kad sam ušla.‖ ―MacTavish?‖ Letitijine delikatne obrve podigle su se iznad okruglih plavih oĉiju. Osjetila sam, više nego vidjela, da je Dougal pokraj mene podigao pogled. ―Mladi Jamie‖, kratko je objasnio, a onda se ponovo usredotoĉio na ovĉju kost koju je drţao u rukama. ―Jamie?‖ Letitijino oblo lice zabrinuto se namrštilo. ―Zašto? Zar s momkom nešto nije u redu?‖ ―Samo ogrebotina, draga‖, umirio ju je Colum, a onda je pogledao brata preko stola. ―A gdje je on sada, Dougal?‖ Moţda mi se to samo uĉinilo, ali u njegovim tamnim oĉima kao da sam spazila traĉak sumnje.

Njegov brat slegnuo je ramenima ne podigavši pogled s tanjura. ―Poslao sam ga u staju da pomogne starom Alecu s konjima. Kad se sve uzme u obzir, ĉinilo mi se da je to najbolje mjesto za njega.‖ Podigao je glavu i pogledao brata u oĉi. ―Jesi li ti imao neku drugu ideju?‖ Ĉinilo se da je Colum u dvojbi. ―U staju? No da... Vjeruješ li mu toliko?‖ Dougal je nemarno obrisao rukom usta i dohvatio komad kruha. ―Na tebi je da kaţeš, Colum, ako se ne slaţeš s mojim zapovijedima.‖ Colum je naĉas stisnuo usne, ali prije no što se vratio jelu, samo je rekao: ―Ne, pretpostavljam da će on tamo dobro posluţiti.‖ Ja baš nisam bila uvjerena da je staja prikladno mjesto za pacijenta ranjenog iz puške, ali svoj stav nisam bila spremna iznijeti u ovom društvu. Odluĉila sam da ću ujutro potraţiti mladića kako bih se uvjerila da je u danim okolnostima prikladno zbrinut.

Odbila sam puding i ispriĉala se da sam umorna, što nije bila laţ. Bila sam tako iscrpljena da sam jedva ĉula Columov odgovor: ―U tom sluĉaju, ţelim vam laku noć, gospoĊo Beauchamp. Ujutro ću poslati nekoga da vas dovede u dvoranu.‖ Vidjevši kako nesigurno hodam mraĉnim hodnikom, jedna mi je sluškinja ljubazno osvijetlila put do mojih odaja, a onda je svojom svijećom dodirnula svijeću na stolu, pa je blaga treperava svjetlost osvijetlila masivne kamene zidove, stvorivši naĉas dojam da se nalazim u grobnici. Kad je sluškinja otišla, razgrnula sam izvezenu zavjesu na prozoru, pa je ulazak hladnog zraka raspršio taj dojam. Pokušala sam razmisliti o svemu što mi se dogodilo, ali duh mi je odbijao sve osim sna. Zavukla sam se pod pokrivaĉe, ugasila svijeću i zaspala gledajući kako se mjesec polako diţe nebom.

58

Ujutro me opet došla probuditi golema gospoĊa FitzGibbons, donijevši sa sobom sve moguće toaletne potrepštine koje su u ono doba stajale na raspolaganju škotskoj dami visoka roda: olovne ĉešljeve za potamnjivanje obrva i trepavica, posude s usitnjenim korijenjem perunike i riţinim puderom, pa ĉak i štapić neĉega za što sam pretpostavila da je kajal, premda ga nikad prije nisam vidjela, i francusko crvenilo u delikatnoj, porculanskoj posudi s poklopcem ukrašenoj redom pozlaćenih labudova.

Usto mi je donijela prugastu zelenu suknju, prsluk od svile i ţute konĉane ĉarape, za razliku od vunenih koje mi je dala juĉer. Što god da se trebalo dogoditi u dvorani, ĉinilo se da je to dogaĊaj od izvjesne vaţnosti. Pala sam u iskušenje da iz ĉistog inata inzistiram otići u svojoj odjeći, ali kad sam se sjetila kako je debeli Rupert reagirao kad me vidio u kombineu, predomislila sam se.

Osim toga, Colum mi se priliĉno svidio, premda je izgleda odluĉio da me u doglednoj budućnosti zadrţi ovdje. E pa, to ćemo još vidjeti, pomislila sam dok sam petljala s crvenilom kako sam znala i umjela.

Dougal je rekao da se mladić kojem sam previla rane nalazi u staji, zar ne? A pretpostavljam da se ondje nalazi i neki konj kojim bih mogla odjahati. Odluĉila sam potraţiti Jamieja MacTavisha odmah nakon završetka dogaĊaja u dvorani.

Pokazalo se da je to ista ona dvorana u kojoj sam juĉer veĉerala, ali sada je izgledala potpuno drugaĉije. Stolovi, klupe i stolci sada su bili odgurnuti do zidova, a glavni je stol bio sklonjen. Na njegovu mjestu sada je stajao veliki stolac od tamnog izrezbarenog drva, prekriven kariranom tamnozelenom i crnom tkaninom s blagim crvenim i bijelim gornjim uzorkom; zakljuĉila sam da je to vjerojatno tartan klana MacKenzie. Zidovi su sada bili ukrašeni granĉicama boţikovine, a kamene ploĉe posute svjeţim rogozom.

Jedan mladi gajdaš puhao je u male gajde iza praznog stolca, sopćući i hripajući, a iza njega je stajala grupica ljudi. Pretpostavila sam da su to intimni ĉlanovi Columova osoblja: ĉovjek uska lica u kariranim hlaĉama od tartana i širokoj košulji, koji se naslonio na zid, proćelavi niski ĉovjek u kaputu od finog brokata, oĉito nekakav pisar, budući da je sjedio za malim stolom s tintarnicom, perima i papirom, dva mišićava muškarca u kiltovima koji su se drţali kao straţari, a malo po strani, najkrupniji muškarac kojeg sam ikad vidjela.

Zadivljeno sam se zabuljila u tog diva. Kovrĉava crna kosa padala mu je na ĉelo gotovo do ĉupavih obrva, a jednako bujne dlake prekrivale su mu goleme podlaktice, otkrivene zasukanim rukavima košulje.

Za razliku od većine muškaraca koje sam vidjela, ĉinilo se da taj div ne nosi nikakvo oruţje, osim malog noţa zadjenutog u vrh ĉarape. Kratak drţak noţa jedva se nazirao u guštari crnih kovrĉavih dlaka koje su mu prekrivale noge iznad šarenih dokoljenki. Široki koţnati pojas opasao je struk koji mora da je bio širok jedan metar, ali s njega nije visio ni bodeţ ni maĉ. Unatoĉ krupnom stasu, imao je dobroćudan izraz na licu i ĉinilo se da zbija šale s ĉovjekom uska lica, koji je pokraj svoga golemog sugovornika izgledao poput marionete.

Uto je gajdaš iznenada zasvirao. Prvo se podrignuo, a onda je uslijedio grozomorno visok pisak, koji se nakon izvjesnog vremena spustio do neĉega nalik na melodiju.

U dvorani se nalazilo tridesetak ili ĉetrdesetak ljudi, a svi su bili malo bolje odjeveni i dotjerani od sudionika sinoćnje veĉere. Sve su se glave okrenule prema donjem kraju dvorane, na kojem se, priĉekavši prvo da glazba uzme maha, pojavio Colum, a nekoliko koraka iza njega i njegov brat Dougal.

Oba brata MacKenzie oĉito su bila sveĉano odjevena, u tamnozelene kiltove i dobro skrojene kapute Columov je bio blijedozelen a Dougalov crvenosmeĊ - obojica su nosila tkaninu prebaĉenu preko prsa i na jednom ramenu priĉvršćenu velikim, draguljima optoĉenim brošem. Columova briţljivo nauljena crna kosa danas nije bila svezana, padala mu je na ramena i kovrĉala se. Dougalova kosa još uvijek je bila svezana na zatiljku u perĉin koji se gotovo slagao s crvenosmeĊim satenom njegova kaputa.

Colum je polako hodao duţinom sobe, kimajući glavom i smiješeći se ljudima s obje strane.

Pogledavši na drugu stranu dvorane, ugledala sam još jedan nadsvoĊeni prolaz nedaleko od njegova stolca.

Oĉito je mogao ući u dvoranu kroz ta vrata, umjesto kroz vrata s druge strane dvorane. Znaĉi da je to paradiranje njegovih iskrivljenih nogu i nezgrapno geganje dugim putem do stolca bilo namjerno. A namjeran je bio i kontrast s visokim, uspravnim mlaĊim bratom, koji se nije osvrtao ni lijevo ni desno, nego je slijedio Columa do drvenog stolca i stao odmah iza njega.

59

Colum je sjeo i naĉas priĉekao, a onda podigao ruku. Zavijanje gajda stišalo se do ţalosnog cviljenja, a onda je otpoĉelo ―vijećanje‖.

Ubrzo mi je postalo jasno da je ovo redovita prigoda, za koje gospodar dvorca Leoch dijeli pravdu svojim podanicima i seljacima, slušajući sluĉajeve i rješavajući sporove. Postojao je dnevni red. Proćelavi pisar prozivao je imena, a ljudi bi istupili kad bi došao red na njih.

Neki su sluĉajevi izneseni na engleskom, ali većina rasprava odrţana je na gelskom. Ja sam u meĊuvremenu već primijetila da taj jezik ukljuĉuje mnogo kolutanja oĉima i lupanja nogom o tlo za naglasak, što je oteţavalo prosudbu ozbiljnosti pojedinih sluĉajeva na temelju ponašanja sudionika.

Baš kad sam zakljuĉila da jedan ĉovjek, tip u odjeći priliĉno izjedenoj moljcima, s golemom koţnatom torbicom izraĊenom od ĉitavog jazavca, optuţuje svog susjeda za ništa manje nego umorstvo, trovanje i kraĊu ţene, Colum je podigao obrve i rekao nešto kratko na gelskom, našto su i tuţitelj i optuţeni prasnuli u smijeh. Otirući oĉi, tuţitelj je naposljetku kimnuo glavom i pruţio ruku svom protivniku, a pisar je marljivo pisao, dok je pero strugalo po papiru poput mišjih šapa.

Ja sam bila peta na dnevnom redu, što je redni broj, zakljuĉila sam, koji je briţljivo odabran da okupljenom mnoštvu pokaţe vaţnost moje nazoĉnosti u dvorcu.

Kako bi mi se izašlo u susret, moj je sluĉaj iznesen na engleskom. ―GospoĊo Beauchamp, hoćete li pristupiti?‖ pozvao je pisar.

Mesnata ruka gospoĊe FitzGibbons nepotrebno me gurnula, pa sam posrćući izašla u prazan prostor ispred Columa i priliĉno se nezgrapno naklonila, onako kako sam vidjela da ĉine ostale ţene. Cipele koje sam dobila nisu bile prilagoĊene za lijevo i desno stopalo, jer obje su bile samo pravokutnici uobliĉene koţe, što mi je oteţalo graciozno manevriranje. Kad mi je Colum ukazao ĉast i ustao sa stolca, nastalo je zainteresirano komešanje. Ponudio mi je ruku, koju sam prihvatila kako ne bih pala ravno na lice.

Kad sam se nakon naklona uspravila, proklinjući u sebi cipele, shvatila sam da buljim ravno u Dougalova prsa. Kao ĉovjek koji me zarobio, oĉito je imao duţnost iznijeti formalnu zamolbu da me se prihvati - ili zatoĉi, ako tako hoćete. S nemalim zanimanjem ĉekala sam da vidim kako su braća odluĉila objasniti tko sam. ―Gospodine‖, zapoĉeo je Dougal formalno se naklonivši bratu, ―molimo vas da pokaţete strpljenje i milosrĊe prema dami kojoj je potrebna pomoć i sigurno utoĉište. Ovo je gospoĊa Claire Beauchamp, engleska dama iz Oxforda, koju su napali drumski razbojnici i kukaviĉki joj ubili slugu. Pobjegla je u šumu u vašoj oblasti, gdje smo je pronašli i spasili ja i moji ljudi. Molimo vas da ovoj dami pruţite sklonište u dvorcu Leoch sve dok se‖ - uto je zastao, a na usnama mu je zatitrao ciniĉan osmijeh - ―njezini engleski roĊaci ne upoznaju s njezinim poloţajem i dok se ne poduzmu sve potrebne mjere za njezin siguran odlazak.‖ Nije mi promaklo kako je naglasio rijeĉ ―engleski‖, a sigurna sam da nije ni drugima u dvorani. Dakle, podnosit će me, ali sa sumnjom. Da je rekao ―francuski‖, smatrali bi me prijateljskom ili u najgorem sluĉaju, neutralnom smetnjom. Pobjeći iz ovog dvorca moţda će biti teţe no što sam mislila.

Colum mi se dobrohotno naklonio i ponudio mi neograniĉeno gostoprimstvo u svom skromnom domu ili tako nešto, a ja sam mu se ponovo naklonila, ovog puta s malo većim uspjehom, i vratila se u mnoštvo, ispraćena manje-više prijateljskim pogledima.

Svi sluĉajevi do tog trenutka bili su zanimljivi samo onima kojih su se neposredno ticali, a promatraĉi su tiho razgovarali ĉekajući da doĊe red na njih. Moju je pojavu doĉekao ţamor zanimanja i nagaĊanja, a kako sam vjerovala, i odobravanja.

Ali sad se gomila u dvorani uzbuĊeno uskomešala. U prazan prostor istupio je jedan zdepasti ĉovjek, vukući za ruku mladu djevojku od svojih šesnaest godina, ljepuškasta, nadurena lica i duge, plave kose svezane na zatiljku plavom vrpcom. Djevojka je posrnula u prazan prostor i ostala stajati dok je ĉovjek iza njezinih leĊa stao prosvjedovati na gelskom, mašući rukama i povremeno pokazujući na nju kako bi nešto ilustrirao ili je optuţio. Dok je govorio, u gomili se zaĉuo tihi ţamor.

GospoĊa FitzGibbons, ĉije se krupno tijelo odmaralo na ĉvrstom stolcu, sa zanimanjem se nagnula preda se. Nagnula sam se naprijed i šapnula joj na uho: ―Što je uĉinila?‖ 60

Krupna dama odgovorila mi je ne miĉući usne i ne skidajući pogled s akcije. ―Otac je optuţuje za nedoliĉno ponašanje, za nepriliĉne veze s mladim muškarcima, protiv njegovih zapovijedi‖, promrmljala je nagnuvši se natrag. ―Zahtijeva da je MacKenzie kazni zbog neposluha.‖ ―Kazni? Kako?‖ šapnula sam što sam tiše mogla. ―Pst!‖ U sredini dvorane, sva je paţnja bila usmjerena na Columa, koji je gledao djevojku i njezina oca. Prvo je pogledao jedno pa onda drugo, a onda je progovorio. Namrštio se i oštro udario šakama po ruĉkama svog stolca. Kroz gomilu je prostrujao drhtaj. ―Donio je odluku‖, nepotrebno mi je šapnula gospoĊa FitzGibbons. A bilo je jasno i kakvu je odluku donio; onaj div prvi se put pomaknuo i stao polako skidati koţnati remen, a dva straţara uhvatila su uplašenu djevojku za ruke i okrenula je leĊima prema Columu i ocu. Djevojka je zaplakala, ali nije molila za milost. Gomila je sve to promatrala s napetom paţnjom, kakvu ljudi obiĉno pokazuju kad promatraju javna smaknuća ili prometne nesreće. A onda se iz straţnjeg dijela dvorane iznenada zaĉuo gelski glas, jasan iznad ţamora i vrpoljenja.

Glave su se okrenule da pronaĊu govornika. GospoĊa FitzGibbons istegnula se i propela na vrške prstiju kako bi ga vidjela. Ja nisam imala pojma što je ĉovjek rekao, ali uĉinilo mi se da prepoznajem duboki ali blagi glas i oštro gutanje suglasnika na kraju rijeĉi.

Zatim se gomila razdvojila, a u prazni je prostor istupio Jamie MacTavish. S poštovanjem je kimnuo MacKenzieju, a onda je opet progovorio. Što god da je rekao, ĉinilo se da njegove rijeĉi izazivaju izvjestan prijepor. Colum, Dougal, mali pisar i djevojĉin otac poĉeli su vijećati. ―Što se dogaĊa?‖ tiho sam upitala gospoĊu FitzGibbons. Moj pacijent izgledao je mnogo bolje no kad sam ga posljednji put vidjela, premda mi se ĉinilo da je još uvijek pomalo blijed. Negdje je bio pronašao ĉistu košulju, ĉiji je desni rukav bio prazan, savijen i gurnut za pojas kilta.

GospoĊa Fitz pratila je zbivanja s velikim zanimanjem. ―Ponudio se da preuzme djevojĉinu kaznu‖, rastreseno mi je odgovorila, vireći preko promatraĉa ispred nas. ―Što? Ali on je ozlijeĊen! Neće mu valjda dopustiti da uĉini takvo što!‖ rekla sam što sam tiše mogla usred ţamora gomile.

GospoĊa Fitz odmahnula je glavom. ―Ne znam, curo. Upravo raspravljaju o tome. Vidite, dopušteno je da se ĉovjek iz njezina klana ponudi umjesto nje, ali momak nije ĉlan MacKenziejeva klana.― ―Nije?‖ To me iznenadilo, budući da sam naivno pretpostavila da su svi muškarci koji su me uhvatili iz dvorca Leoch. ―Naravno da nije‖, nestrpljivo je odgovorila gospoĊa Fitz. ―Zar ne vidite kakav tartan nosi?‖ Naravno da sam ga vidjela, sada kad mi je na njega skrenula paţnju. Jamie je takoĊer nosio lovaĉki tartan u zelenim nijansama, ali boje su bile drukĉije od odjeće ostalih nazoĉnih ljudi. Njegova zelena boja bila je tamnija, gotovo smeĊa, s blagim plavim prugama.

Izgleda da je naposljetku Dougalov argument odnio prevagu. Vijećanje je završilo, a gomila se u išĉekivanju stišala. Dva straţara pustila su djevojku, pa je otrĉala natrag u gomilu, a Jamie je zauzeo njezino mjesto izmeĊu straţara. Uţasnuto sam gledala kako ga hvataju za ruke, ali on je nešto rekao muškarcu koji je drţao remen, pa su se dva straţara povukla. Zaĉudo, na licu mu se naĉas pojavio širok, drzak osmijeh. A još ĉudnije, div mu je uzvratio kratkim osmijehom. ―Što je rekao?‖ upitala sam svoju prevoditeljicu. ―Izabrao je šake umjesto remena. Ţene ne mogu izabrati šake, ali muškarci mogu.‖ ―Šake?‖ Ali nisam je imala vremena dalje ispitivati. Krvnik je teatralno zamahnuo rukom i udario Jamieja šakom u trbuh. Jamie se pognuo i glasno uzdahnuo. Krvnik je priĉekao da se Jamie uspravi, a onda mu je prišao bliţe i zadao mu niz snaţnih udaraca u rebra i ruke. Jamie se nije pokušavao braniti, samo se premještao da zadrţi ravnoteţu i ostane na nogama.

61

Sljedeći udarac primio je u lice. Zatreptala sam i nehotice zatvorila oĉi kad mu se glava trznula unatrag. Krvnik se nije ţurio sa sljedećim udarcem, pazeći da ne obori svoju ţrtvu na tlo i da joj ne zada previše udaraca u isto mjesto. Svoj je posao obavljao struĉno; namjera mu je bila da izazove nesnosan bol, ali da pritom ne onesposobi niti osakati ţrtvu. Jamieju je jedno oko nateklo i zatvorilo se. Teško je disao, ali inaĉe nije izgledao previše loše.

Ja sam sve to promatrala sa strepnjom jer sam se bojala da mu jedan od udaraca ponovo ne ozlijedi ranjeno rame. Moji zavoji još uvijek su se drţali, ali neće još dugo ostati na mjestu pod ovakvim tretmanom.

Koliko će dugo ovo trajati? Osim pljuskanja mesa u meso i povremenog tihog stenjanja, u dvorani je vladao muk. ―Mali Angus prekinut će kad ga raskrvari‖, šapnula mi je gospoĊa Fitz, odgovarajući na pitanje koje joj nisam postavila. ―Obiĉno prekine kad slomi nos.‖ ―To je barbarski‖, bijesno sam prosiktala, a nekoliko me obliţnjih ljudi prijekorno pogledalo.

Izgleda da je krvnik zakljuĉio da kazna traje dovoljno dugo. Odmaknuo se i zadao snaţan udarac, a Jamie je zateturao i pao na koljena. Dva straţara poţurila su da ga podignu na noge, a kad je podigao glavu, spazila sam da mu iz izudaranih usta teĉe krv. Gomilom je prostrujao ţamor olakšanja, a krvnik se povukao, zadovoljan svojim poslom.

Jedan straţar uhvatio je Jamieja za ruku i pridrţao ga, a Jamie je zatresao glavom da je razbistri.

Djevojka je u meĊuvremenu nestala. Jamie je podigao glavu i pogledao krvnika koji se nadvio nad njim, ravno u oĉi. Zaĉudo, opet se nasmiješio, koliko mu je to uopće bilo moguće. Krvave su se usne pomaknule. ―Hvala‖, rekao je većem ĉovjeku s izvjesnim naporom, a onda mu se naklonio i okrenuo da ode.

Pozornost gomile prešla je na MacKenzieja i sljedeći sluĉaj.

Spazila sam da Jamie izlazi kroz vrata na drugoj strani dvorane. On me sada više zanimao od dogaĊaja u dvorani, pa sam kratko pozdravila gospoĊu FitzGibbons i progurala se kroz dvoranu za njim.

Našla sam ga u malom boĉnom dvorištu, kako se naslanja na bunar i briše usta rubom košulje. ―Evo, uzmite ovo‖, rekla sam i ponudila mu rupĉić iz svog dţepa. ―Unh.‖ Prihvatio ga je ispustivši glas koji sam shvatila kao zahvalu. U meĊuvremenu je izašlo bljedunjavo i slabašno sunce, pa sam ga na svjetlosti paţljivo pogledala. Ĉinilo se da su mu najgore ozljede napukla usna i nateĉeno oko, premda je na ĉeljustima i vratu imao mrlje koje će se uskoro pretvoriti u tamne modrice. ―Imate li posjekotine i u usnoj šupljini?‖ ―Aha.‖ Prignuo se, pa sam mu povukla bradu i njeţno izvrnula donju usnu da pogledam usnu šupljinu.

Na sjajnom obrazu imao je duboku posjekotinu iz koje je tekla krv, a u ruţiĉastom mesu s unutrašnje strane usne, nekoliko sitnih zareza. Krv pomiješana sa slinom ispunila je usta i potekla van. ―Vode‖, rekao je s izvjesnim naporom, brišući kapljice krvi koje su mu potekle niz bradu. ―Dobro.‖ Srećom, na ogradi bunara bila je kanta vode s roţnatom šalicom. Isplahnuo je usta i nekoliko puta ispljunuo, a onda poškropio vodom preostali dio lica. ―Zašto ste to uĉinili?‖ znatiţeljno sam ga upitala. ―Što?‖ odvratio je uspravljajući se i otirući lice o rukav. Oprezno je opipao rasjeĉenu usnu i malo trepnuo. ―Zašto ste se ponudili da preuzmete djevojĉinu kaznu. Poznajete li je?‖ Kolebala sam se da ga to upitam, ali doista sam ţeljela znati što se krije iza te kavalirske geste. ―Znam tko je, ali nikad nisam s njom razgovarao.‖ ―Pa zašto ste onda to uĉinili?‖ Slegnuo je ramenima, što ga je natjeralo da trepne. ―Za curu je sramota da bude pretuĉena u dvorani. Meni je to lakše.‖ ―Lakše?‖ s nevjericom sam ponovila gledajući njegovo unakaţeno lice. Slobodnom rukom oprezno je opipavao natuĉena rebra, ali podigao je pogled i nasmiješio mi se jednim kutom usta.

62

―Da. Ona je vrlo mlada. Bila bi osramoćena pred svima koje zna i trebalo bi joj mnogo vremena da to preboli. Dobio sam batine, ali nisam jako ozlijeĊen, oporavit ću se za dan-dva.‖ ―Ali zašto vi?‖ upitala sam. Pogledao me kao da mu se to ĉini ĉudnim pitanjem. ―A zašto ne?‖ odvratio je.

Zašto ne? htjela sam reći. Zato što je ne poznajete, zato što vam ništa ne znaĉi. Zato što ste već bili ozlijeĊeni. Zato što zahtijeva veliku hrabrost stati pred gomilu i dopustiti da vas netko izudara po licu, ma kakav motiv imali. ―Pa, kugla iz muškete kroz trapezius mogla bi se smatrati dobrim razlogom‖, suho sam odvratila. Ĉinilo se da se zabavlja. Prstom je opipao mjesto koje sam spomenula. ―Trapezius, ha? Nisam znao da se to tako zove.‖ ―Oh, ovdje si, momĉe. Vidim da si već našao vidaricu, pa me moţda nećeš trebati.‖ GospoĊa FitzGibbons dogegala se kroz uski ulaz u dvorište, malĉice se stišćući. Nosila je pladanj s nekoliko ĉaša, velikom zdjelom i ĉistim platnenim ruĉnikom. ―Samo sam mu dala malo vode‖, rekla sam. ―Mislim da nije jako ozlijeĊen, ali ne znam kako mu moţemo pomoći, osim da mu operemo lice.‖ ―Oh, nešto se uvijek moţe uĉiniti‖, dobroćudno je odvratila gospoĊa Fitz. ―Daj da ti vidim to oko, momĉe.‖ Jamie je poslušno sjeo na ogradu bunara i okrenuo lice prema njoj. Debeljuškasti prsti njeţno su pritisnuli ljubiĉastu oteklinu, ostavljajući za sobom bjelinu koja je brzo nestajala. ―Još uvijek krvariš ispod koţe. Što znaĉi da će ti pijavice pomoći.‖ Podigla je poklopac sa zdjele i otkrila nekoliko malih ljigavih stvorenja, dugih pet-šest centimetra, u tekućini bolesna izgleda. Izvukla je dvije pijavice, pa mu je jednu pritisnula na koţu ispod ĉeone kosti a drugu ispod oka. ―Vidite‖, rekla mi je, ―kad se oteklina jedanput pojavi, pijavice vam više ne mogu pomoći. Ali kad imate ovakvu oteklinu, koja tek nastaje, znaĉi da krv teĉe ispod koţe, pa je pijavice mogu isisati.‖ Gledala sam, zadivljena i puna gaĊenja. ―Zar vas to ne boli?‖ upitala sam Jamieja. Odmahnuo je glavom, a pijavice su se opsceno zanjihale. ―Ne. Samo je malo hladno‖, odgovorila je gospoĊa Fitz, zaposlena svojim ĉašama i bocama. ―Mnogi ljudi krivo upotrebljavaju pijavice‖, objasnila mi je. ―One katkad mogu biti od velike pomoći, ali morate znati kako da ih upotrijebite. Kad ih stavite na staru oteklinu, samo isišu zdravu krv, a oteklini to ne pomaţe. Osim toga, morate paziti da ih ne stavite previše odjedanput, jer ćete inaĉe oslabiti pacijenta koji je jako bolestan ili je već izgubio krv.‖ S poštovanjem sam je slušala, upijajući sve te informacije, premda sam se iskreno nadala da nikad neću morati postupiti u skladu s njima. ―A sad, momĉe, isplahni usta ovime. Oĉistit će ti posjekotine i ublaţiti bol. To je ĉaj od vrbine kore‖, usput mi je objasnila, ―s trunkom usitnjenog korijena perunike.‖ Kimnula sam glavom, prisjetivši se jednog davnog predavanja iz botanike da vrbina kora sadrţi salicilnu kiselinu, što je aktivni sastojak aspirina. ―Zar vrbina kora ne povećava izglede za krvarenje?‖ upitala sam, a ona je s odobravanjem kimnula. ―Da. Katkad se to dogodi. Zato nakon nje morate upotrijebiti dobru pregršt trave svetog Ivana namoĉene u octu; ona zaustavlja krvarenje, ali mora se ubrati za punog mjeseca i takoĊer usitniti.‖ Jamie je poslušno isprao usta oštrom otopinom, a oĉi su mu se ovlaţile od jaĉine aromatiĉnog octa.

Pijavice su sada već bile pune krvi, ĉetiri puta deblje od prvobitne veliĉine. Tamna smeţurana koţa sada im je bila izduţena i sjajna, pa su izgledale poput glatkih oblutaka. Jedna pijavica iznenada je otpala i odbila se od tla pokraj mojih stopala. Unatoĉ debljini, gospoĊa Fitz lako se prignula, spretno je podigla i ubacila natrag u zdjelu. Delikatno je uhvatila drugu pijavicu odmah iza ĉeljusti i njeţno je povukla, pa joj se glava izduţila. ―Ne smijete ih prejako povući, curo‖, objasnila mi je. ―Katkad se rasprsnu.‖ Na tu sam pomisao protiv volje zadrhtala. ―Ali ako su gotovo pune, katkad se lako mogu skinuti. Ako ne, samo ih pustite i otpast će same.‖ Ova se pijavica doista lako pustila, ostavljajući kapljice krvi na mjestu koje je drţala. Obrisala sam sićušnu ranu kutom ruĉnika namoĉenog u octenu otopinu. Na moje iznenaĊenje, pijavice su posluţile svrsi, 63

oteklina se znatno smanjila, a Jamiejevo se oko sada barem djelomice otvorilo, premda mu je kapak još uvijek bio nateĉen. GospoĊa Fitz kritiĉki ga je pregledala i odluĉila da ne upotrijebi još jednu pijavicu. ―Jedno je sigurno, momĉe, sutra ćeš jadno izgledati‖, rekla je vrteći glavom, ―ali barem ćeš vidjeti na to oko. Sad ti treba komad sirovog mesa na oku i malo goveĊe juhe s pivom u ţelucu, za snagu. Svrati malo kasnije u kuhinju da ti dadem malo mesa.‖ Podigla je pladanj i naĉas zastala. ―Ono što si uĉinio bilo je dobro smišljeno, momĉe. Laoghaire mi je unuka, znaš, i na tome sam ti zahvalna. Premda će biti bolje da ti se sama zahvali, ako se zna pristojno ponašati.‖ Potapšala je Jamieja po obrazima i odgegala se teškim koracima.

Paţljivo sam ga pregledala; arhaiĉni medicinski postupak pokazao se iznenaĊujuće uĉinkovitim. Oko je još uvijek bilo ponešto nateĉeno, ali samo malo potamnjelo, a posjekotina na usni sada je bila ĉista crta bez krvi, samo neznatno tamnija od okolnog tkiva. ―Kako se osjećate?‖ upitala sam ga. ―Dobro.‖ Mora da sam ga sumnjiĉavo pogledala, jer se osmjehnuo, još uvijek oprezno pomiĉući usne. ―To su samo modrice, znate. Izgleda da vam opet moram zahvaliti, pomogli ste mi triput u tri dana.

Vjerojatno mislite da sam priliĉno nespretan.‖ Dodirnula sam mu ljubiĉastu mrlju na ĉeljusti. ―Ne mislim da ste nespretni. Moţda samo malo nesmotreni.‖ Uto sam ĉula komešanje na ulazu u dvorište; blijesak ţutog i plavog. Djevojka Laoghaire srameţljivo je zastala kad me ugledala. ―Mislim da vam se netko ţeli obratiti nasamo‖, rekla sam Jamieju. ―Idem ja sad. Zavoje na ramenu moţemo skinuti sutra. Potraţit ću vas tada.‖ ―U redu. Još jedanput, hvala.‖ Blago mi je stisnuo ruku na rastanku. Dok sam odlazila, znatiţeljno sam pogledala djevojku. Izbliza je bila još ljepša, imala je svijetloplave oĉi i koţu poput ruţinih latica. Sva je blistala gledajući Jamieja. Izašla sam iz dvorišta pitajući se je li njegova galantna gesta doista tako nesebiĉna, kao što sam u prvi mah pretpostavila.

Sutradan ujutro probudilo me cvrkutanje ptica u dvorištu i ĉavrljanje ljudi u dvorcu. Odjenula sam se i zaputila vjetrovitim hodnicima do dvorane, koja je u meĊuvremenu ponovo zadobila normalan izgled blagovaonice. Iz golemih kotlova dijelila se zobena kaša, zajedno s jeĉmenim pogaĉama peĉenim na ognjištu i namazanim melasom. Miris hrane koja se pušila bio je dovoljno jak da mi povrati samopouzdanje.

Još uvijek sam bila uznemirena i zbunjena, ali topli doruĉak dovoljno me okrijepio da se upustim u malo istraţivanje.

Kad sam našla gospoĊu FitzGibbons, s rukama do lakata u tijestu, rekla sam joj da ţelim potraţiti Jamieja kako bih mu skinula zavoje i provjerila stanje rane od metka, a ona je golemom pobrašnjenom rukom pozvala jednog od svojih sitnih pomoćnika. ―Mladi Alec, potrĉi i potraţi Jamieja, novog konjušara. Reci mu da poĊe s tobom kako bismo mu pregledali rame. Bit ćemo u biljnom vrtu.‖ Oštrim pucnjem prsta poslala je momka trkom po mog pacijenta.

Prepuštajući miješenje tijesta pomoćnici, gospoĊa Fitz oprala je ruke i okrenula se meni. ―Trebat će vremena prije no što doĊu. Biste li htjeli pogledati biljni vrt? Ĉini se da ponešto znate o bilju, pa ako hoćete, mogli biste tamo pomoći kad naĊete vremena.‖ Biljni vrt, dragocjeni izvor lijekova i zaĉina, nalazio se u unutrašnjem dvorištu, dovoljno velikom da propusti sunĉevu svjetlost, ali zidom zaštićenom od proljetnih vjetrova. Na zapadu je bio omeĊen grmljem ruţmarina, na jugu kamilicom, na sjeveru redom rumenike, a na istoku zidom dvorca, koji ga je dodatno štitio od stalnih vjetrova. Prepoznala sam zeleno lišće kasnog šafrana i mekano lišće francuske kiselice koja raste iz bogate tamne zemlje, a gospoĊa Fitz pokazala mi je naprstak, tušt, betoniku i još nekoliko biljaka koje nisam prepoznala.

Kasno proljeće vrijeme je sadnje. GospoĊa Fitz nosila je košaru krcatu lukovicama ĉešnjaka, koji će sazreti u ljeto. Debeljuškasta dama dodala mi je košaru i štap za sadnju. Izgleda da sam dovoljno dugo ljenĉarila; dok mi Colum ne pronaĊe neki posao, gospoĊa Fitz uvijek moţe zaposliti besposlene ruke.

64

―Evo, draga. Zasadite ih ovdje na juţnoj strani, uz majĉinu dušicu i naprstak.‖ Pokazala mi je kako da razlomim lukovice u pojedinaĉne komade, a da ne oštetim grubu ljusku i kako da ih zasadim. Bio je to priliĉno jednostavan posao; trebalo je samo gurnuti svaki ĉešanj u zemlju s tupom stranom nadolje i zakopati ga otprilike ĉetiri centimetra ispod površine. Ustala je i otresla skute široke haljine. ―Zadrţite nekoliko lukovica‖, posavjetovala me. ―Razdvojite ih i zasadite svaki ĉešanj posebno, tu i tamo po ĉitavom vrtu. Ĉešnjak drţi sitne kukce podalje od drugih biljaka, a isto ĉine luk i stolisnik. I otkinite uvele glave nevena, ali zadrţite ih, one su korisne.‖ Raštrkani diljem dvorišta, mnogobrojni neveni cvjetali su zlaćanim cvatom. Uto se vratio momĉić kojeg je gospoĊa Fitz bila poslala po Jamieja, sav zadihan od trka, i obavijestio nas da pacijent odbija ostaviti posao. ―On kaţe da ga rana ne boli tako jako da bi mu trebao lijeĉnik‖, zadihano nam je rekao, ―ali zahvaljuje vam na brizi.‖ Ĉuvši tu, ne baš posve umirujuću poruku, gospoĊa Fitz slegnula je ramenima. ―No dobro. Ako ne ţeli, ne ţeli. Ali, ako hoćete, moţete svratiti do obora oko podneva, curo. Jamie moţda ne ţeli prekinuti posao radi pregleda, ali ako ja poznajem mlade muškarce, prekinut će ga radi jela.

Mladi Alec doći će oko podneva da vas odvede do obora.‖ Ostavljajući me da zasadim ostatak ĉešnjaka, gospoĊa Fitz otplovila je poput galije, a mladi Alec otklatario se za njom.

Zadovoljno sam radila cijelo prijepodne, sadeći ĉešnjak, otkidajući uvele cvjetove, odstranjujući korov i vodeći beskonaĉni rat svakog vrtlara s puţevima, puţevima balavcima i sliĉnim štetoĉinama. Ali ovdje se ta borba vodila golim rukama, bez pomoći kemikalija. Toliko sam se zadubila u posao, da nisam ni primijetila ponovni dolazak mladog Aleca sve dok se nije pristojno nakašljao da mi privuĉe paţnju. Nije bio od onih koji mnogo govore; jedva je priĉekao da ustanem i oĉistim suknju prije no što je otišao kroz dvorišna vrata.

Obor do kojeg me odveo bio je na travnjaku, priliĉno daleko od staja. Obliţnjom livadom veselo su trĉkarala tri mlada konja, a jedna mlada smeĊa kobila ĉista izgleda, s laganim pokrivaĉem prebaĉenim preko hrpta, stajala je sputanih nogu uz ogradu obora.

Priliĉno sumnjiĉavo gledala je Jamieja, koji joj se oprezno primicao s boka. Poloţio joj je slobodnu ruku na leĊa i obratio joj se njeţnim glasom, spreman da se odmakne ako se kobila usprotivi. Kobila je zakolutala oĉima i zanjištala, ali nije se pomaknula. Još uvijek joj mrmljajući, Jamie se polaganim kretnjama nagnuo nad pokrivaĉ i polako joj se naslonio na leĊa. Kobila se malo propela i promeškoljila, ali Jamie je bio uporan, podiţući trunĉicu glas.

Kobila je u tom trenutku podigla pogled i spazila mene i djeĉaka. Osjetivši opasnost, propela se i zanjištala, a onda se okrenula prema nama i odbacila Jamieja na ogradu. Rţući i ritajući se, kopitima je udarila putilo. Jamie se otkotrljao pod ogradu da se skloni od kopita, a onda je bolno ustao, psujući na gelskom, i okrenuo se da vidi što mu je to pokvarilo posao.

Kad me ugledao, bijesne psovke istog su se ĉasa pretvorile u rijeĉi uljudne dobrodošlice, premda mi je bilo jasno da nisam stigla u najboljem trenutku. Pokazalo se da gospoĊa Fitz doista poznaje mlade muškarce; njezina briţljivo pripremljena košara s ruĉkom mnogo je pridonijela da Jamie povrati dobro raspoloţenje. ―Ah, daj se već jednom smiri, vraţja zvijeri‖, rekao je kobili, koja je još uvijek njištala i propinjala se na konopcu. Zatim je prijateljski potapšao mladog Aleca i poslao ga natrag u dvorac, podigao s tla pokrivaĉ koji je spao s kobile, otresao s njega prašinu i galantno ga rasprostro na tlo da sjednem.

Taktiĉno izbjegavajući svaki spomen nezgode s kobilom, natoĉila sam pivo i ponudila mu kruh i sir.

Jeo je s velikom koncentracijom, što me podsjetilo da preksinoć nije došao u blagovaonicu. ―Zaspao sam‖, odgovorio je kad sam ga zapitala o tome. ―Nakon što sam vas ostavio u dvorcu, zaspao sam i nisam se budio sve do juĉer ujutro. Juĉer sam nakon vijećanja malo radio, a onda sam sjeo na plast sijena da se malo odmorim prije veĉere.‖ Nasmijao se. ―Kad sam se jutros probudio, još uvijek sam bio tamo, a konj mi je grickao uho.‖ Zakljuĉila sam da mu je odmor pomogao; modrice od juĉerašnjih udaraca potamnjele su, ali okolna je koţa imala dobru, zdravu boju, a on je oĉito imao dobar apetit.

65

Gledala sam ga kako pobire posljednje ostatke obroka i navlaţenim vrhom prsta briţljivo skuplja otpale mrvice s košulje i stavlja ih u usta. ―Imate dobar apetit‖, rekla sam mu kroza smijeh. ―Ĉini mi se da biste jeli i travu kad ne biste imali ništa drugo.‖ ―Već sam je jeo‖, ozbiljno je odgovorio. ―Nema loš okus, ali nije baš zasitna.‖ To me zapanjilo, a onda sam zakljuĉila da me zacijelo provocira. ―Kada?‖ upitala sam ga. ―Pretprošle zime. Ţivio sam u vrlo teškim uvjetima - znate, u šumi - s... s nekolicinom momaka.

Odlazili smo preko granice. Nismo imali sreće više od tjedan dana, a nije nam ostalo hrane vrijedne spomena. S vremena na vrijeme nabavili bismo malo zobene kaše iz koliba malih poljodjelaca, ali ti su ljudi i sami toliko siromašni da malokad imaju višak hrane. Doduše, uvijek naĊu nešto za stranca, ali dvadeset stranaca ipak je malo previše, ĉak i uz gorštaĉku gostoljubivost.‖ Iznenada se nasmiješio. ―Znate li... ne, vjerojatno ne znate. Htio sam vas pitati znate li kako se poljodjelci mole prije jela?‖ ―Ne znam. Kako?‖ Zatresao je glavom da makne pramen kose s oĉiju i izrecitirao: “Hitro, hitro, svi za stol Napunite tanjur gol Boţe, daj da u nas stane Svako zrno ove hrane.”

Ubrao je jednu dugu vlat trave, vješto je izvukao iz ovojnice i polako zavrtio meĊu dlanovima, pa su labave sjemenke odletjele sa stabljike. ―Bila je kasna zima, a srećom i blaga, inaĉe ne bismo preţivjeli. Obiĉno bismo uspjeli uloviti nekoliko zeĉeva - katkad bismo ih pojeli sirove, ako nismo mogli riskirati da zapalimo vatru -a s vremena na vrijeme i pokoju srnu, ali u vrijeme o kojem govorim već danima nismo pronašli divljaĉ.‖ Zagrizao je vlat trave pravilnim bijelim zubima, a ja sam ubrala stapku i gricnula vršak. Bila je slatka i kiselkasta, ali samo je dva-tri centimetra vlati bilo dovoljno mekano za jelo; jedva da je bila hranjiva.

Jamie je odbacio napola pojedenu vlat trave, ubrao drugu i nastavio s priĉom. ―Nekoliko dana prije pao je lagan snijeg; samo se ljuska zadrţala pod drvećem, a blato posvuda drugdje. Traţio sam gube, znate, one velike naranĉaste gljive koje katkad rastu nisko na drveću - i probio nogom koru snijega da doĊem do trave, koja je rasla na nezaštićenom mjestu izmeĊu drveća; pretpostavljam da se tamo katkad probilo malo sunĉeve svjetlosti. Takve komade obiĉno pronaĊu jeleni, pa ostruţu snijeg i pojedu travu do korijena. Ali ovaj komad još nisu našli, pa sam zakljuĉio da, ako oni tako mogu preţivjeti zimu, zašto ne bih i ja? Bio sam tako gladan da bih skuhao vlastite cipele i pojeo ih, da mi nisu trebale za hodanje, pa sam pojeo travu, sve do korijenja, baš kao jeleni.‖ ―Kako dugo niste jeli?‖ upitala sam, istodobno zadivljena i zgroţena. ―Tri dana bez iĉega, a tjedan dana bez više od drammacha - pregršt zobi i malo mlijeka. Da‖, rekao je i zamišljeno se zagledao u vlat trave, ―zimska je trava gruba i gorka - nije kao ova - ali ja na to nisam obraćao paţnju.‖ Iznenada mi se nasmiješio. ―A nisam obratio veliku paţnju ni na to da jelen ima ĉetiri ţeluca, a ja samo jedan. Spopali su me grozni grĉevi, a još sam danima imao vjetrove. Poslije mi je jedan od starijih ljudi objasnio da travu treba skuhati u kipućoj vodi ako je ĉovjek već ţeli jesti, ali ja to tada nisam znao. Ionako mi to ne bi bilo vaţno, jer sam bio previše gladan da bih mogao ĉekati.‖ S mukom se uspravio, a zatim prignuo da mi pomogne ustati. ―Bit će najbolje da se vratim na posao. Hvala vam na hrani, curo.‖ Dodao mi je košaru i krenuo prema staji za konje, dok mu je kosa svjetlucala na sunĉevoj svjetlosti kao zbirka zlatnih i bakrenih kovanica.

66

Polako sam krenula prema dvorcu, razmišljajući o muškarcima koji ţive u hladnom blatu i jedu travu.

Tek kad sam stigla u dvorište, palo mi je na pamet da sam mu zaboravila pogledati rame.

67

7.

Ormar Davieja Beatona Kad sam se vratila u dvorac, s iznenaĊenjem sam otkrila da me pred vratima ĉeka jedan od Columovih straţara u kiltu. Gospodar bi bio zahvalan, rekao mi je, kad bih mu se pridruţila u njegovim odajama.

Veliki prozori u vlastelinovu privatnom utoĉištu bili su otvoreni, a kroz krošnje zatoĉena drveća puhao je vjetar, proizvodeći šum koji je stvarao privid da se drveće nalazi pod vedrim nebom.

Sam vlastelin pisao je za stolom kad sam ušla, ali odmah je prestao i ustao da me pozdravi. Nakon što se kratko raspitao o mom zdravlju i udobnosti, odveo me do krletki uza zid na drugoj strani prostorije, pa smo zadivljeno promatrali njihove sićušne stanovnike kako cvrkuću i skakuću u krošnjama, uzbuĊeni vjetrom. ―I Dougal i gospoĊa Fitz kaţu mi da ste priliĉno vješta iscjeliteljica‖, primijetio je razgovornim tonom i gurnuo prst kroz mreţu kaveza. Jedna sitna siva strnadica, naizgled posve navikla na takav postupak, obrušila se s krošnje i vješto mu sletjela na prst, stisnuvši ga sitnim kandţama i malo raširivši krila kako bi zadrţala ravnoteţu, a Colum ju je njeţno pomilovao po glavi ţuljevitim kaţiprstom druge ruke. Zaĉudila sam se primijetivši zadebljalu koţu oko njegova nokta jer mi se nije ĉinilo vjerojatnim da on obavlja kakav fiziĉki posao.

Slegnula sam ramenima. ―Nije baš potrebna neka velika vještina da se previju površinske rane.‖ Osmjehnuo se. ―Moţda, ali potrebna je velika vještina da se to uĉini u mrklom mraku pokraj ceste, hm? A gospoĊa Fitz kaţe mi da ste se pobrinuli za slomljeni prst jednog od momĉića i da ste jutros previli oparenu ruku jednoj sluškinji iz kuhinje.‖ ―Ni to baš nije teško‖, odgovorila sam, pitajući se kamo smjera. Dao je znak jednom od svojih slugu, a ovaj je hitro iz ladice pisaćeg stola izvadio malu zdjelu. Colum je skinuo poklopac sa zdjelice i poĉeo bacati sjemenke kroz mreţu kaveza. Male ptice sletjele su s granja i stale poskakivati po tlu poput loptica za kriket, a pridruţio im se i jedan vrabac. ―Niste u rodu s klanom Beaton, je li?‖ upitao me. Sjetila sam se pitanja koje mi je gospoĊa FitzGibbons postavila za našeg prvog susreta: Jeste li vi vraĉara? Beaton? ―Nisam. Kakve veze ima klan Beaton s lijeĉniĉkim vještinama?‖ Colum me iznenaĊeno pogledao. ―Niste ĉuli za njih? Iscjelitelji iz klana Beaton glasoviti su širom škotskog gorja. Mnogi su od njih putujući iscjelitelji. Zapravo, jedan je Beaton neko vrijeme boravio ovdje.― ―Više nije tu? Što je bilo s njim?‖ upitala sam. ―Umro je‖, odgovorio je Colum bez okolišanja. ―Obolio je od groznice i umro u roku od tjedan dana.

A mi otada nemamo iscjelitelja, ako ne raĉunamo gospoĊu Fitz.‖ ―Ona mi se ĉini vrlo sposobnom‖, odvratila sam prisjetivši se kako se vješto pobrinula za ozljede mladog Jamieja. A to me nagnalo da pomislim na njihov uzrok, pa me obuzeo val ogorĉenja prema Columu.

Ogorĉenja, ali i opreza. Podsjetila sam sebe da je on ljudima u svojoj oblasti i zakon i porota i sudac - pa je oĉito naviknut da stvari budu po njegovoj volji.

Kimnuo je glavom, i dalje promatrajući ptice. Bacio je ostatak sjemenja, dajući posljednju pregršt jednoj zakašnjeloj maloj plavo-sivoj pjevici. ―O, da. Ona je vrlo vješta u takvim stvarima, ali ona ima više nego dovoljno drugog posla, jer se brine za ĉitav dvorac i svakoga u njemu - ukljuĉujući i mene‖, dodao je i iznenada se šarmantno nasmiješio. ―A budući da vi trenutaĉno nemate baš mnogo toga da ispunite vrijeme‖, iznenada je rekao, iskorištavajući smiješak koji sam mu uzvratila, ―pitao sam se biste li htjeli pogledati stvari koje je Davie Beaton ostavio za sobom? Moţda biste vi znali upotrijebiti neke od njegovih lijekova i sliĉnih stvari.‖

68

―Pa... pretpostavljam da bih mogla. Zašto ne?‖ Zapravo mi je već pomalo dojadilo stalno kruţenje izmeĊu vrta, velike smoĉnice i kuhinje. Ţeljela sam vidjeti što je pokojni gospodin Beaton smatrao vrijednim posjedom. ―Angus i ja mogli bismo odvesti gospoĊu dolje‖, s poštovanjem je predloţio sluga. ―Nemoj se truditi, John‖, odgovorio je Colum s pristojnom gestom odbijanja. ―Sam ću ih pokazati gospoĊi Beauchamp.‖ Silazio je stubama polako i oĉito bolno. Isto tako oĉito, nije ţelio pomoć, pa mu je nisam ni ponudila.

Kao što se pokazalo, ambulanta pokojnog Beatona nalazila se u udaljenom zakutku dvorca, skrivena ispod kuhinjskih prostorija, u blizini groblja na kojem je sada poĉivao njezin pokojni vlasnik. Tu usku i mraĉnu prostoriju na vanjskom zidu ukrašavao je samo jedan od onih malih, uskih prozora, smješten visoko, tako da je ravna ploha sunĉeve svjetlosti parala zrak i razdvajala tamu visokog svoda od gušće tame donjeg dijela.

Vireći preko Columa u mraĉne udubine prostorije, razabrala sam visoki ormar s desetak sitnih ladica, svaka s natpisom napisanim vitiĉastim pismom. Na policama iznad tezge na kojoj je, sudeći po ostacima mrlja i skorene ţbuke koji su ondje poĉivali, pokojni Beaton oĉito obiĉavao spravljati lijekove, leţale su uredno sloţene zdjele, kutije i boĉice svih oblika i veliĉina.

Colum je ušao u prostoriju ispred mene. Svojim ulaskom uznemirio je svjetlucava zrnca prašine koja su se uskovitlala u traku svjetlosti poput one podignute otvaranjem neke grobnice. Naĉas je zastao i priĉekao da mu se oĉi priviknu na polumrak, a onda je polako krenuo naprijed, osvrćući se oko sebe. Stekla sam dojam da je sada moţda prvi put u ovoj prostoriji.

Gledajući ga kako hoda i zastajkuje u uskoj sobi, rekla sam mu: ―Znate, masaţa bi vam pomogla. Da ublaţi bol, hoću reći.‖ Spazila sam bljesak u njegovim sivim oĉima i naĉas poţeljela da nisam progovorila, ali iskra je gotovo istog ĉasa nestala, a zamijenio ju je uobiĉajeni izraz pristojne paţnje. ―To bi morala biti snaţna masaţa‖, dodala sam. ―Osobito pri dnu kraljeţnice.‖ ―Znam‖, odgovorio je. ―Angus Mohr masira me naveĉer.‖ Zastao je i dohvatio jednu boĉicu. ―Izgleda da ipak ponešto znate o lijeĉenju.‖ ―Ponešto‖, oprezna sam odgovorila, nadajući se da ne namjerava testirati moje znanje pitanjima o upotrebi zbirke lijekova. Na boĉici koju je drţao u ruci pisalo je PURLES OVIS. Tko zna što to znaĉi!

Srećom, vratio je boĉicu na mjesto i veselo povukao prstom po prašini na velikoj škrinji pokraj zida. ―Ovdje nitko nije bio već izvjesno vrijeme‖, rekao je. ―Reći ću gospoĊi Fitz neka pošalje jednu od svojih curica da malo poĉisti, dobro?‖ Otvorila sam vrata ormarića i kihnula od oblaka prašine koji se digao iz njega. ―To moţda ne bi bilo loše‖, sloţila sam se. Na donjoj polici ormarića leţala je debela knjiga u plavim koţnatim koricama. Kad sam je podigla, ispod nje sam ugledala manji svezak, u jeftinim crnim platnenim koricama, s priliĉno ofucanim rubovima.

Pokazalo se da je ta druga knjiga Beatonov dnevnik, u koji je on uredno unosio imena svojih pacijenata, sve pojedinosti o njihovim bolestima i tijek propisanog lijeĉenja. Metodiĉan ĉovjek, s odobravanjem sam pomislila. Jedna je bilješka glasila: drugi veljaĉe, A. D. 1741. Sarah Graham Mackenzie, ozlijedila palac na vretenu koje se vrtjelo. Nanošenje prokuhane mente, a zatim smjesa od stolisnika, zemnog škriljevca i mišjeg uha, pomiješana s bazom od fine gline. Škriljevac? Mišje uho? Nedvojbeno, neke od biljaka na policama. ―Je li Sarah MacKenzie izlijeĉila palac?‖ upitala sam Columa zatvarajući knjigu. ―Sarah?‖ zamišljeno je rekao. ―Ne, mislim da nije.‖ ―Zbilja? Pitam se što se dogodilo‖, rekla sam. ―Moţda bih joj ga poslije mogla pregledati.‖ Odmahnuo je glavom. Uĉinilo mi se da na njegovim punim, povijenim usnama zapaţam trag mraĉnog zadovoljstva. ―Zašto ne?‖ upitala sam. ―Je li otišla iz dvorca?‖ ―Moglo bi se i tako reći.‖ Zadovoljstvo je sada bilo oĉito. ―Umrla je.‖ Zabuljila sam se u njega, a on je krenuo prašnjavim kamenim podom prema vratima.

69

―Moţemo se samo nadati da ćete vi imati više uspjeha u lijeĉenju od pokojnog Davieja Beatona, gospoĊo Beauchamp‖, rekao je. Zastao je na vratima, okrenuo se i podrugljivo me pogledao, a trak svjetlosti obasjao ga je poput reflektora. ―Teško biste ga mogli imati manje‖, dodao je i nestao u mraku.

Lutala sam amo-tamo malom uskom prostorijom i pogledala sve. Većina je toga najvjerojatnije smeće, ali moţda ima i nekoliko upotrebljivih stvari koje bi vrijedilo saĉuvati. Kad sam otvorila jednu od malih ladica u apotekarskom ormaru, zapahnuo me miris kamfora. E pa, bez sumnje, to moţe posluţiti. Zatvorila sam ladicu i obrisala prašnjave prste o suknju. Moţda bih trebala priĉekati da vesele pomoćnice gospoĊe Fitz oĉiste prostoriju, prije no što nastavim istraţivanje.

Provirila sam u hodnik. Bio je pust. Nije bilo ni zvukova. Ali nisam bila tako naivna da zakljuĉim kako u blizini nema nikoga. Bilo zbog nareĊenja, bilo zbog taktiĉnosti, oni su to obavljali priliĉno suptilno, ali znala sam da me promatraju. Kad bih se zaputila u vrt, netko bi uvijek pošao sa mnom. Kad bih se uspinjala stubama do svoje sobe, spazila bih nekoga kako nemarno pogledava iz podnoţja da vidi kojim ću smjerom nastaviti. A kad smo bili ujahali u dvorište dvorca, nije mi promaklo da naoruţani straţari stoje ispod nadstrešnice kako bi se sklonili od kiše. Ne, oni mi posve sigurno neće dopustiti da samo tako odem odavde, a pogotovo me neće opskrbiti prijevoznim sredstvom.

Uzdahnula sam. Barem sam u ovom trenutku sama. A ţarko sam ţeljela biti sama, barem nakratko.

Već sam u nekoliko navrata pokušala razmisliti o svemu što mi se dogodilo otkako sam zakoraĉila kroz procjep u onom uspravnom kamenu. Ali stvari su se ovdje odvijale takvom brzinom da sam jedva uhvatila trenutak za sebe kad nisam spavala.

Ali, sada sam izgleda dobila taj trenutak. Odmaknula sam prašnjavi kovĉeg od zida, sjela na njega i naslonila se na kameni zid. Bio je vrlo tvrd. Okrenula sam se i prislonila dlanove na kamen, razmišljajući o kamenom krugu i pokušavajući se sjetiti svake sitne pojedinosti onoga što mi se dogodilo.

Vrisak kamenova bio je posljednje ĉega sam se doista sjećala. A ĉak ni u to nisam bila posve sigurna.

Vrisak se nastavio cijelo vrijeme. Moguće je, pomislila sam, da taj zvuk zapravo nije izvirao iz samih kamenova, nego iz onoga... u što sam zakoraĉila. Predstavljaju li ti kamenovi neku vrstu vrata? I kamo vode? Naprosto ne postoje rijeĉi da se to opiše. Pukotina kroz vrijeme, pretpostavila sam, jer oĉito, postojala sam tada, a postojim i sada, a jedina veza su kamenovi.

I zvukovi. Bili su jaki, ali razmišljajući o njima s male distance, pomislila sam da su bili vrlo sliĉni zvukovima bitke. Poljska bolnica u kojoj sam radila bila je triput granatirana. Premda su znali da ih tanki zidovi privremenih graĊevina ne mogu zaštititi, svi lijeĉnici, sestre i deţurni ĉasnici odjurili bi u njih na prvi zvuk uzbune, kako bi se meĊusobno hrabrili. Kad ĉujete zujanje granata iznad glave i eksplozije bombi u blizini, nije lako biti hrabar. A strah što sam ga tada iskusila bio je vrlo sliĉan onome što sam osjetila prošavši kroz procjep u kamenu.

Sada sam shvatila da se ipak sjećam nekih pojedinosti o samom putovanju kroz kamen. Vrlo sitnih pojedinosti. Sjetila sam se osjećaja tjelesne borbe, kao da sam upala u neku vrstu struje. Da, svjesno sam se borila protiv te struje, što god da je bila. A sjetila sam se da je u njoj bilo i slika. Zapravo ne slika, više neĉega poput nedovršenih misli. Neke od njih bile su grozne, pa sam im se opirala dok sam... no, dok sam ―prolazila‖. Jesam li se borila da doĊem do drugih? Bila sam neznatno svjesna da se pokušavam doĉepati nekakve površine. Jesam li zapravo odluĉila doći u ovo odreĊeno vrijeme, zato što mi je ono nudilo neku vrstu skloništa od vrtloţnog vira?

Zavrtjela sam glavom. Neću naći odgovore razmišljajući o tome. Ništa nije jasno, osim da ću se morati vratiti do uspravnih kamenova. ―GospoĊo?‖ Tihi škotski glas s vrata natjerao me da podignem pogled. U hodniku su stidljivo stajale dvije djevojke od svojih šesnaest ili sedamnaest godina, u gruboj odjeći, s klompama na nogama i suknenim rupcima na glavi. Ona koja je progovorila drţala je ĉetku i nekoliko sloţenih krpa, a njezina prijateljica drţala je kantu iz koje se dizala para. Cure gospoĊe Fitz došle su oĉistiti ambulantu. ―Nećemo vam smetati, gospoĊo?‖ zabrinuto je upitala jedna od njih.

70

―Ne, ne‖, razuvjerila sam ih. ―Ionako sam namjeravala otići.‖ ―Propustili ste podnevni obrok‖, obavijestila me druga. ―Ali gospoĊa Fitz rekla nam je da vam kaţemo da vas u kuhinji ĉeka nešto za jelo, kad god poţelite onamo otići.‖ Bacila sam pogled kroz prozor na dnu hodnika. Sunce je već malĉice prešlo zenit, a ja sam postala svjesna sve jaĉeg probadanja u ţelucu od gladi. Nasmiješila sam se djevojkama. ―Tako ću i uĉiniti. Hvala.‖ Ponovo sam odnijela Jamieju ruĉak u polje, bojeći se da inaĉe neće ništa jesti do veĉere. Dok sam sjedila u travi i gledala ga kako jede, upitala sam ga zašto je ţivio u divljini, krao stoku i odlazio u pljaĉkaške pohode preko granice. U meĊuvremenu sam vidjela dovoljno ljudi iz obliţnjeg sela i dovoljno stanovnika dvorca da znam kako je Jamie boljeg roda i mnogo bolje naobrazbe od većine njih. A sudeći po njegovu kratkom opisu obiteljskog imanja, ĉinilo mi se vjerojatnim da potjeĉe iz priliĉno imućne obitelji. Zašto je tako daleko od kuće? ―Ja sam bjegunac od zakona‖, odgovorio je, iznenaĊen što mi to nije poznato. ―Englezi nude nagradu od deset funti sterlinga za moju glavu. Što je manje nego za drumske razbojnike‖, prezirno je dodao, ―ali malo više nego za dţepare.‖ ―Samo zbog ometanja pravde?‖ upitala sam s nevjericom. Deset funti sterlinga ovdje je pola godišnje zarade na maloj farmi; nisam mogla zamisliti da ijedan odbjegli zatvorenik toliko vrijedi engleskim vlastima. ―O, ne. Zbog umorstva.‖ Zagrcnula sam se komadom kruha i krastavca. Jamie me usluţno tapšao po leĊima sve dok nisam uspjela ponovo progovoriti. ―K-koga ste u-ubili?‖ upitala sam suznih oĉiju.

Slegnuo je ramenima. ―E pa, to je malo neobiĉno. Zapravo nisam poĉinio ubojstvo zbog kojeg me traţe. Doduše, usput sam ubio nekoliko drugih crvenih kaputa, pa pretpostavljam da to nije nepravedno.‖ Zastao je i promeškoljio se kao da se ĉeše o neki nevidljivi zid. Tu njegovu gestu već sam primijetila prvog jutra u dvorcu, kad sam ga previjala i spazila oţiljke na njegovim leĊima. ―To je bilo u Fort Williamu. Nakon drugog biĉevanja, dan-dva bio sam gotovo nepokretan, a onda sam dobio groznicu. Ali kad sam opet mogao stajati na nogama, neki... prijatelji skovali su plan kako da me izvuku iz logora, a najbolje je da se sada ne upuštam u to kako su to mislili izvesti. U svakom sluĉaju, nakon što smo već pobjegli, došlo je do nekakve ĉarke u kojoj je ustrijeljen jedan engleski bojnik - nekim sluĉajem, bio je to upravo ĉovjek koji me prvi put biĉevao. Ali nisam ga ja ustrijelio, nisam mu ništa osobno zamjerao, a ionako sam bio previše slab za išta osim sjedenja na konju.‖ Stisnuo je široka usta. ―Premda, da je to bio satnik Randall, vjerojatno bih se ipak potrudio.‖ Ponovo se promeškoljio, poĉešavši leĊa preko grube lanene košulje i slegnuo ramenima. ―I to je sve. To je jedan od razloga zašto se ne udaljavam od dvorca. Male su šanse da ću nabasati na englesku patrolu ovako duboko u škotskom gorju, ali oni priliĉno ĉesto prelaze granicu. A tu je i Straţa, premda ni oni ne prilaze dvorcu. Colum ima vlastite ljude pri ruci, pa mu njihove usluge ne trebaju.‖ Osmjehnuo se i provukao prste kroz podrezanu kosu, koja mu je ostala stršiti poput jeţevih bodlji. ―Ja baš nisam neprimjetan, znate. Ne vjerujem da u samom dvorcu ima doušnika, ali u okolici sigurno postoji nekoliko ljudi koji ne bi imali ništa protiv toga da obavijeste Engleze gdje se nalazim i zarade koji novĉić, kad bi znali da sam traţen.‖ Osmjehnuo se. ―Vjerojatno ste već pogodili da se zapravo ne prezivam MacTavish?‖ ―Zna li to i Colum?‖ ―Da sam bjegunac? O, da, Colum to zna. A vjerojatno i većina ljudi u ovom dijelu gorja; dogaĊaji u Fort Williamu svojedobno su podigli priliĉno prašine, a novosti ovdje brzo putuju. Ali oni ne znaju da se traţi James MacTavish, pod pretpostavkom da me ne vidi nitko tko zna kako se zapravo prezivam.‖ Kosa mu je još uvijek apsurdno stršila, pa me iznenada obuzela ţelja da je poravnam, ali sam se obuzdala. ―Zašto ste podrezali kosu?‖ iznenada sam ga upitala, a onda sam se zacrvenjela. ―Oprostite, to me se nimalo ne tiĉe. Samo sam se pitala, budući da većina muškaraca koje sam ovdje vidjela nosi dugu kosu...‖ 71

Poravnao je zašiljene pramenove s malo posramljenim izrazom lica. ―I ja sam imao dugu kosu. Sada je kratka jer su mi redovnici morali obrijati tjeme, a otada je prošlo tek nekoliko mjeseci.‖ Spustio je glavu da mi pokaţe tjeme. ―Vidite, na tjemenu?‖ Pod prstima sam osjetila, a kad sam mu odmaknula gustu kosu u stranu, i ugledala, petnaest centimetara dug oţiljak nedavno zacijeljenog ozlijeĊenog tkiva, još uvijek ruţiĉast i malo ispupĉen. Oprezno sam povukla prstom po ĉitavoj duţini. Rana je uredno zarasla; tko god da ju je zašio, dobro je obavio svoj posao; takva se rana zacijelo stalno otvarala i krvarila. ―Muĉe li vas glavobolje?‖ upitala sam profesionalnim tonom. Uspravio se i zagladio kosu preko oţiljka. Kimnuo je glavom. ―Katkad, premda više nisu tako jake kao prije. Bio sam slijep oko mjesec dana nakon što se to dogodilo, a glava me cijelo vrijeme strašno boljela. Glavobolje su poĉele popuštati kad mi se vratio vid.‖ Nekoliko je puta trepnuo kao da testira vid. ―Ako sam jako umoran, katkad mi se malo zamuti pred oĉima‖, objasnio je. ―Stvari postanu nejasne oko rubova.‖ ―Pravo je ĉudo što vas to nije ubilo‖, rekla sam. ―Mora da imate tvrdu lubanju.‖ ―To je istina. Ako je vjerovati mojoj sestri, priliĉno sam tvrdoglav.‖ Oboje smo se nasmijali. ―Kako se to dogodilo?‖ upitala sam. Namrštio se, a na licu mu se pojavio izraz nesigurnosti. ―To je dobro pitanje‖, polako je odgovorio. ―Ne sjećam se niĉega u vezi s tim. Bio sam dolje u blizini prolaza Carryarick s nekoliko momaka s Loch Laggana. Posljednje ĉega se sjećam je kako se penjem uz brijeg kroz rijetko grmlje; sjećam se da sam nabo ruku na grm boţikovine i pomislio da kapljice krvi izgledaju baš kao bobice. A sljedeće ĉega se sjećam, probudio sam se u Francuskoj, u opatiji Svete Anne de Beaupré. U glavi mi je bubnjalo, a netko koga nisam mogao vidjeti davao mi je neko hladno piće.‖ Poĉešao se po tjemenu kao da ga još uvijek boli. ―Katkad mi se uĉini da se prisjećam nekih pojedinosti - kvrge na glavi, ljuljanja naprijed-natrag, slatkog uljastog okusa na usnama, ljudi kako mi nešto govore - ali nisam siguran je li se išta od toga doista dogodilo. Znam da su mi redovnici dali opijum, pa sam gotovo stalno sanjao.‖ Pritisnuo je prstima zatvorene oĉi. ―Stalno sam sanjao jedan te isti san. Sanjao sam da mi u glavi raste korijenje drveća, velike kvrgave stvari, kako rastu i debljaju se, kako mi se probijaju kroz oĉi i zarivaju u grlo da me uguše. To je tako išlo bez kraja i konca; korijenje se svijalo, kovrĉalo i postajalo sve veće. Na kraju je postalo dovoljno veliko da mi probije lubanju, pa sam se probudio uz zvuk lomljave kostiju.‖ Namrštio se. ―Bila je to neka vrsta zvonkog pucketanja, nalik na zvuk pucnjeva pod vodom.‖ ―Uh!‖ Iznenada nas je prekrila sjena, a jedna debela ĉizma naglo je lupnula Jamieja u rebra. ―Lijeno mlado kopile‖, rekao je pridošlica bez ljutnje u glasu. ―Dok se ti preţderavaš, konji slobodno trĉe. Kad namjeravaš ukrotiti onu ţdrebicu, ha, momĉe?‖ ―Neću je brţe ukrotiti ako skapam od gladi, Alec‖, odgovorio je Jamie. ―U meĊuvremenu, gricni malo, ima dovoljno.‖ Dodao je komad sira u ruke kvrgave od artritisa. Trajno svinuti prsti polako su se zatvorili oko sira, a njihov je vlasnik sjeo na travu.

Jamie mi je neoĉekivano pristojnim manirama predstavio posjetitelja, Aleca McMahona MacKenzieja, glavnog konjušara dvorca Leoch.

Glavni konjušar, debeljuškasti ĉovjek u koţnatim hlaĉama i gruboj košulji, izgledao mi je dovoljno autoritativno da smiri i najneposlušnijeg pastuha. Smjesta mi je pao na pamet citat: ―Oko poput Marsa, da prijeti i zapovijeda.‖2 A doista je imao samo jedno oko, drugo mu je bilo prekriveno crnim povezom. Kao da ţele nadoknaditi taj gubitak, iznad nosa su mu rasle guste obrve s dugim sijedim dlakama poput ticala kukca, koje su se prijeteći njihale iz smeĊih ĉuperaka.

2

Shakespeare: Hamlet, treći ĉin, ĉetvrti prizor; preveo Predrag Mavar.

72

Nakon što mi je kimnuo glavom, Stari Alec (tako ga je Jamie zvao, bez sumnje da ga razlikuje od Mladog Aleca koji mi je bio vodiĉ) više se nije obazirao na mene, usmjerivši umjesto toga paţnju na hranu i tri mlada konja koji su mahali repovima na livadi ispod nas. Ja sam izgubila zanimanje za razgovor tijekom duge rasprave o podrijetlu nekolicine nedvojbeno rasnih konja koji nisu bili nazoĉni, pojedinostima o rezultatima rasploda cijele staje u posljednjih nekoliko godina i brojnim neshvatljivim primjedbama o tjelesnim osobinama konja, o njihovim straţnjim nogama, hrptovima, ramenima i drugim dijelovima anatomije. Budući da su jedini dijelovi tijela koje sam ja primjećivala na konjima bili nos, rep i uši, te mi suptilnosti nisu ništa govorile.

Spustila sam se na laktove i pustila da me grije toplo proljetno sunce. Dan je bio neobiĉno miran, davao je osjećaj da stvari idu tiho svojim tokom, ne obazirući se na gungulu i meteţ ljudskih poslova.

Moţda je to bio onaj mir što ga ĉovjek uvijek osjeti pod vedrim nebom, ako se dovoljno udalji od kuća i brbljanja. A moţda je to bila posljedica rada u vrtu, onog tihog osjećaja zadovoljstva koji obuzme ĉovjeka u doticaju sa stvarima koje rastu, zadovoljstva što im pomaţe da napreduju. A moţda samo olakšanje što sam napokon našla nekakav posao, što više ne moram klipsati po dvorcu s osjećajem da nisam na svom mjestu, upadljiva kao mrlja tinte na papiru.

Premda nisam sudjelovala u razgovoru o konjima, ovdje se uopće nisam osjećala kao da nisam na svom mjestu. Stari Alec ponašao se kao da sam dio krajolika, a Jamie je povremeno skretao pogled u mom smjeru, ali me i on postupno zanemario kad je razgovor prešao na klizeće ritmove gelskog jezika, što je siguran znak da je Škot emocionalno vezan za temu razgovora. Budući da nisam ništa razumjela, zvuk razgovora smirivao me kao da slušam zujanje pĉela u cvjetovima vrijeska. Neobiĉno zadovoljna i snena, istjerala sam iz glave sve misli o Columovim sumnjiĉenjima, o situaciji u kojoj sam se zatekla i o drugim neugodnim stvarima. ―Dosta je svakom danu zla njegova‖, sneno sam pomislila, izvukavši taj biblijski citat iz nekog zakutka sjećanja.3 Probudila sam se nešto poslije, moţda zbog studeni od oblaka koji je prolazio nebom ili zbog promjene u tonu razgovora muškaraca. Oni su u meĊuvremenu ponovo prešli na engleski, a razgovor je sada bio ozbiljan; to više nije bilo ono neobvezno ĉavrljanje ljudi opsjednutih konjima. ―Do Skupa je ostalo još samo tjedan dana, momĉe‖, rekao je Alec. ―Jesi li odluĉio što ćeš uĉiniti?‖ Jamie je duboko uzdahnuo. ―Ne, Alec, nisam. Katkad mislim jedno, a katkad drugo. Istina, ovdje se dobro osjećam radeći sa ţivotinjama i s tobom.‖ Negdje u glasu mladog ĉovjeka nazirao se smiješak koji je nestao kad je nastavio. ―A Colum mi je obećao da... no, to ti sigurno nije poznato. Ali da poljubim ţeljezo, promijenim ime u MacKenzie i da se odreknem svega što mi pripada po roĊenju? Ne, to ne mogu izabrati.‖ ―Tvrdoglav si poput oca‖, primijetio je Alec, ali u rijeĉima mu se i protiv volje osjećao ton odobravanja. ―Katkad me podsjećaš na njega, premda si visok i bjeloput poput ljudi tvoje majke.‖ ―Poznavao si mog oca?‖ sa zanimanjem ga je upitao Jamie. ―Oh, površno. A ponešto sam i ĉuo o njemu. Ja sam bio u Leochu prije no što su se tvoji roditelji vjenĉali, znaš. A kad slušaš Dougala i Columa kako govore o Crnom Brianu, pomislio bi da je bio sam vrag, ako ne i gori. A tvoja majka da je Djevica Marija, koju je on odvukao na loše mjesto.‖ Jamie se nasmijao. ―A ja sam poput njega, je li?‖ ―Jesi, jesi, momĉe. Da, posve mi je jasno zašto si sebi zabio u glavu da budeš Columov ĉovjek. Ali postoje razlozi i za drugi smjer, ne? Recimo, ako doĊe do toga da se borimo na strani Stuarta, kao što priţeljkuje Dougal. Ako izabereš pravu stranu u tom sukobu, momĉe, dobit ćeš natrag svu svoju zemlju, pa i više, ma što Dougal uĉinio.‖ Jamie je odgovorio na naĉin koji sam poĉela zvati ―škotskim mumljanjem‖, onim neodreĊenim grlenim glasom koji bi mogao znaĉiti gotovo sve. A ĉinilo se da taj zvuk sada nagovještava izvjesnu sumnju u vjerojatnost tog ţeljenog ishoda. ―Da‖, odvratio je. ―A što ako Dougal ne dobije ono što ţeli? Ili ako se zaratimo s kućom Stuart?‖ I Alec je sada ispustio onaj grleni zvuk. ―Onda ostani ovdje, momĉe. Budi glavni konjušar umjesto mene, ja neću još dugo, a nisam vidio boljega od tebe s konjima.‖ 3

Matej, 6: 34.

73

Jamie je skromnim gunĊanjem zahvalio na komplimentu. ―MacKenzieji su i tvoj rod‖, nastavio je stariji ĉovjek, ne obazirući se na upadicu. ―Nije rijeĉ o tome da ćeš se odreći svoje krvi. A moraš razmisliti i o drugim stvarima‖ - u glasu mu se pojavio pomalo podrugljiv ton - ―kao što je moţda gospoĊica Laoghaire?‖ Odvratio mu je još jedan zvuk mumljanja, no ovaj je oznaĉavao nelagodu i nijekanje. ―Hej, momĉe, ni jedan mladić neće dopustiti da ga pretuku kako bi zaštitio djevojku do koje mu nije stalo. A ti znaš da njoj otac neće dopustiti da se uda za nekoga izvan klana.‖ ―Ona je vrlo mlada, Alec‖, obrambeno je odgovorio Jamie. ―Saţalio sam se nad njom, to je sve.‖ Ovoga je puta Alec proizveo škotsko mumljanje, grleno frktanje puno prezirne nevjerice. ―Te priĉe moţeš prodavati stajskim vratima, momĉe; ona nemaju mozga pa će ti povjerovati. Ali ĉak ako te Laoghaire ne zanima - a vjeruj mi, mogao bi proći i gore - bio bi u boljem poloţaju za ţenidbu kad bi imao malo novca i budućnost, što bi ostvario kad bi postao glavni konjušar. Tada bi mogao birati koju ćeš curu uzeti - ako jedna od njih prije toga ne odabere tebe!‖ Alec je veselo šmrknuo, napola kašljući, kao ĉovjek koji se malokad smije. ―Muhe oko zdjele meda ne bi bile ništa u usporedbi s tim, momĉe! Sad si bez novca i imena, a cure ipak uzdišu za tobom - to sam vidio roĊenim oĉima!‖ Još jedanput je šmrknuo. ―Ĉak ni ova Saskinja ne moţe se drţati podalje od tebe, a tek je postala udovica!‖ Zakljuĉila sam da je došao trenutak da se i sluţbeno probudim, kako bih prekinula razgovor koji je obećavao pretvoriti se u niz sve neugodnijih primjedaba na moj raĉun. Uspravila sam se rasteţući se, zijevajući i napadno trljajući oĉi kako bih izbjegla da pogledam govornike. ―Mmmm. Izgleda da sam zaspala‖, rekla sam i pogledala ih, ljupko zatreptavši oĉima. Jamie se zacrvenio oko ušiju i s pretjeranom revnošću posvetio skupljanju ostataka iz izletniĉke košare, a Stari Alec zabuljio se u mene kao da me je tek sad primijetio. ―Zanimaju vas konji, curo?‖ htio je znati. U ovim okolnostima, jedva da sam mu mogla odgovoriti ne.

Sloţila sam se da su konji vrlo zanimljive ţivotinje, našto sam dobila iscrpno predavanje o ţdrebici koja je sada mirno i sneno stajala u oboru i povremeno mahnula repom da otjera muhu. ―Moţete ih doći gledati kad god hoćete, curo‖, zakljuĉio je Alec, ―samo im nemojte preblizu prići da ih ne uznemirite. Oni moraju raditi, znate.‖ Ovo je oĉito bio znak da odem, ali nisam se dala smesti, imajući na umu zašto sam došla ovamo. ―Da, idući ću put pripaziti‖, obećala sam. ―Ali prije no što se vratim u dvorac, htjela bih pregledati Jamiejevo rame i promijeniti mu zavoje.‖ Alec je polako kimnuo glavom, ali na moje iznenaĊenje, Jamie je odbio da ga pregledam i zaputio se natrag u obor. ―Ah, neka to još malo priĉeka, curo‖, rekao mi je skrenuvši pogled u stranu. ―Danas me još ĉeka mnogo posla; moţda poslije, nakon veĉere, ha?‖ To mi se uĉinilo vrlo ĉudnim jer mu se prije nije ţurilo vratiti na posao, ali nisam ga mogla prisiliti da prihvati moju pomoć ako ne ţeli. Slegnuvši ramenima, pristala sam da se vidimo nakon veĉere i krenula natrag u dvorac.

Penjući se uz brijeg, razmišljala sam o obliku oţiljka na Jemiejevoj glavi. Nije to bila ravna crta kakvu bi napravio engleski široki maĉ. Oţiljak je bio zakrivljen, kao da ga je napravila svijena oštrica. Moţda ga je izazvala oštrica kakvu ima sjekira iz Lochabera? Ali, koliko ja znam, tu ubojitu sjekiru nekoć su nosili - ne, ispravila sam se, sada je nose - samo pripadnici klanova.

Tek mi je tada palo na pamet da se, za jednog mladog ĉovjeka u bijegu, s nepoznatim neprijateljima, Jamie zaĉudno mnogo povjerava strancu.

Ostavila sam izletniĉku košaru u kuhinji i vratila se u ambulantu pokojnog Beatona, koja je nakon posjeta marljivih pomoćnica gospoĊe Fitz blistala od ĉistoće. Ĉak se i desetak staklenih boĉica u zidnom ormariću sjajilo na mutnom svjetlu koje je ulazilo kroz prozor.

Zidni ormarić ĉinio mi se dobrim mjestom da zapoĉnem inventuru biljaka i medikamenata koji su već pri ruci. Sinoć, prije no što me svladao san, nekoliko sam trenutaka prelistavala knjigu u plavim koţnatim

74

koricama koju sam bila uzela iz ambulante. Pokazalo se da je to Vodiĉ i priruĉnik za lijeĉnike, zbirka recepata za lijeĉenje raznoraznih tegoba i bolesti, ĉiji su sastojci sada oĉito leţali preda mnom.

Knjiga je bila podijeljena na nekoliko odjeljaka: ―Kitiĉice, vomitivi i elektuariji‖, ―Pastile i tablete‖, ―Razni melemi i njihova blagotvorna svojstva‖, ―Sokovi od trava i melase‖, a tu je bio i pozamašan odjeljak sa zlokobnim naslovom ―Sredstva za ĉišćenje‖.

Kad sam proĉitala nekoliko recepata, postalo mi je jasno zašto je pokojni Davie Beaton bio tako neuspješan u lijeĉenju pacijenata. ―Za lijeĉenje glavobolje‖, pisalo je u jednom receptu, ―uzeti grudicu konjske balege, paţljivo je osušiti i razmrviti u prah, a onda rastopiti u vrućem pivu i popiti‖. ―Za lijeĉenje grĉeva kod djece, staviti pet pijavica iza ušiju‖. A nekoliko stranica dalje: ―Mješavine od korijenja rosopasa vrlo su dobre za lijeĉenje ţutice‖. Zaklopila sam knjigu, ĉudeći se velikom broju Beatonovih pacijenata koji su, sudeći po pedantno voĊenom dnevniku, ne samo preţivjeli propisani tretman, nego se ĉak i oporavili od originalnih bolesti.

U prvom redu ormarića leţala je velika smeĊa staklena zdjela s nekoliko grudica sumnjiva izgleda. S obzirom na Beatonove recepte, bila sam priliĉno sigurna da znam o kakvim je grudicama rijeĉ. Kad sam je okrenula, pobjedonosno sam proĉitala rukom napisan natpis: KONJSKA BALEGA. Zakljuĉivši da se takva supstanca vjerojatno ne poboljšava stajanjem, s veseljem sam odloţila zdjelu ne otvorivši je.

Daljnja istraga otkrila je da je PURLES OVIS latinizirana verzija sliĉne supstance, ovog puta ovĉje.

Shvativši da MIŠJE UHO takoĊer nije biljnog nego ţivotinjskog podrijetla, s malim sam drhtajem odgurnula u stranu boĉicu sitnih ruţiĉastih osušenih ušiju.

Zapitala sam se što su ―mokrice‖, koje su se ĉinile vaţnim sastojkom velikog broja lijekova, pa sam sa zadovoljstvom ugledala ĉistu zaĉepljenu boĉicu s tim imenom na etiketi. Boĉica je bila napola ispunjena neĉim što je nalikovalo na male sive tablete, ne veće od šest milimetara u promjeru i tako savršeno okrugle da me zadivila Beatonova vještina spravljanja lijekova. Prinijela sam boĉicu oĉima ĉudeći se njezinoj lakoći.

Zatim sam na svakoj ―tableti‖ ugledala fine pruge i mikroskopske noţice sklopljene u središnji pregib. Ţurno sam odloţila boĉicu otirući ruku o pregaĉu i dodala još jednu bilješku popisu koji sam sastavljala u glavi. Za ―mokrice‖, ĉitaj ―babure, uši‖.

U Beatonovim zdjelama bilo je nekoliko manje-više neškodljivih supstanci, a neke su sadrţavale osušeno bilje ili ekstrakte koji bi doista mogli pomoći. Pronašla sam nešto praha od korijena perunike i aromatiĉnog octa kojim je gospoĊa Fitz premazala ozljede Jamieja MacTavisha. A i trubaljiku, pelin, ruţmarin i nešto s natpisom SMRDLJIVI ARAG. Oprezno sam otvorila boĉicu, ali pokazalo se da ne sadrţi ništa drugo no njeţne vrške jelinih granĉica, a iz otvorene boĉice zapahnuo me ugodan miris balzama.

Ostavila sam boĉicu otvorenom i odloţila je na stol da aromatizira zrak u maloj mraĉnoj prostoriji dok nastavljam inventuru.

Zanemarila sam boĉice s osušenim puţevima, boĉicu s natpisom ULJE GLISTA - ĉinilo se da se u njoj nalazi upravo to - boĉicu s natpisom VINUM MILLEPEDATUM - stonoge, smrvljene u komadiće i umoĉene u vino - i boĉicu s natpisom PRAH EGIPATSKIH MUMIJA - prah neodreĊena izgleda koji vjerojatnije potjeĉe iz muljevite obale nekog potoka nego iz grobnice nekog faraona; GOLUBINJA KRV, mravlja jajašca, brojne osušene ţabe briţljivo stavljene u mahovinu, i LJUDSKA LUBANJA, USITNJENA. Upitala sam se kome je pripadala.

Potrošila sam dobar dio popodneva pregledavajući zidni ormarić i ormar s mnogobrojnim ladicama.

Kad sam završila, pred vratima ambulante leţala je velika hrpa boca, kutija i ploška koje sam predvidjela za bacanje, a u zidni ormarić vratila sam mnogo manju zbirku stvari koje bi mi mogle dobro doći.

Neko sam vrijeme razmišljala na koju hrpu da stavim veliki zaveţljaj pauĉine. I Beatonov vodiĉ i mutna sjećanja na narodnu medicinu govorili su mi da je pauĉina uĉinkovita u previjanju rana. Premda sam bila sklona smatrati takvu uporabu krajnje nehigijenskom, iskustvo s lanenim zavojima uz cestu govorilo mi je da ne bi bilo loše imati nešto za previjanje, što ne samo da je ljepljivo nego i upija tekućinu. Naposljetku sam vratila zaveţljaj s pauĉinom u zidni ormarić i odluĉila provjeriti postoji li moţda naĉin da je steriliziram. Prokuhavanje ne dolazi u obzir, pomislila sam. Moţda bi je para oĉistila a da joj ne oduzme ljepljivost?

75

Zamišljeno sam otrla prste o pregaĉu. Sad sam već pregledala gotovo sve - osim drvene škrinje pokraj zida. Podigla sam poklopac i ustuknula pred smradom koji je izišao iz nje. Škrinja je bila skladište instrumenata kirurške strane Beatonova posla. Unutra su leţale mnogobrojne pile, noţevi i dlijeta zlokobna izgleda, koji su mi se ĉinili prikladnijim za graĊevinski posao nego za upotrebu na delikatnoj ljudskoj koţi. Smrad je, izgleda, proizlazio iz ĉinjenice da Davie Beaton nije vidio osobit razlog da svoje instrumente poslije upotrebe opere. Kad sam na nekim oštricama spazila tamne mrlje, namrštila sam se od nelagode i s treskom zaklopila škrinju.

Odvukla sam škrinju do vrata, s namjerom da zamolim gospoĊu Fitz da prokuha instrumente i podijeli ih tesarima u dvorcu, ako ih ovdje ima.

Uto sam primijetila kretnju iza leĊa, na vrijeme da izbjegnem sudar s osobom koja je upravo ušla.

Okrenula sam se i ugledala dvojicu mladih ljudi; jedan od njih pridrţavao je drugog, koji je poskakivao na jednoj nozi. OzlijeĊena noga bila mu je neuredno omotana gomilom krpa i zamrljana svjeţom krvi.

Osvrnula sam se oko sebe. U nedostatku bolje mogućnosti, pokazala sam na škrinju. ―Sjednite‖, rekla sam. Oĉito, novi lijeĉnik dvorca Leoch poĉeo je ordinirati.

76

8.

Veĉernja zabava Legla sam u krevet posve iscrpljena. Zaĉudo, prekapanje po ostavštini pokojnog Beatona pruţilo mi je popriliĉan uţitak, a lijeĉenje onih nekoliko pacijenata, ma koliko da sam skromna sredstva imala pri ruci, vratilo mi je osjećaj prisebnosti i korisnosti. Dodirivanje mesa i kostiju, opipavanje bila, pregledavanje jezika i oĉnih jabuĉica, sva ta dobro poznata rutina mnogo je pridonijela da odagnam osjećaj šuplje panike koji me nije napuštao otkako sam pala kroz procjep u kamenu. Koliko god da je ĉudna situacija u kojoj sam se zatekla i koliko god da sam se osjećala izgubljeno, iz nekog me razloga tješila spoznaja da su ovo zapravo samo ljudi. Toplokrvni i dlakavi, sa srcima koja kucaju i s plućima koja ĉujno dišu. Neki od njih smrdljivi, prljavi i puni ušiju, ali to za mene nije predstavljalo nikakvu novost. Ovdašnji uvjeti sigurno nisu nimalo gori od uvjeta u poljskoj bolnici, a ozljede su zasad smirujuće sitne. Veliko je zadovoljstvo opet biti u stanju odagnati bol, namjestiti išĉašeni zglob, popraviti nastalu štetu. Preuzimanje odgovornosti za dobro drugih ublaţilo je osjećaj da sam ţrtva hirova i neshvatljive sudbine koja me ovamo dovela, pa sam bila zahvalna Columu što mi je predloţio da se latim tog posla.

Colum MacKenzie. No, to je ĉudan ĉovjek! Kulturan, izuzetno pristojan i promišljen, s rezerviranošću koja kao da skriva ĉeliĉnu volju. Ĉelik se mnogo bolje mogao vidjeti u njegovu bratu Dougalu. Taj je ĉovjek roĊeni ratnik! A ipak, kad biste ih vidjeli zajedno, bilo je savršeno jasno tko je od njih dvojice jaĉi. Bez obzira na zakrţljale noge i sve ostalo, poglavar je oĉito bio Colum.

Toulouse-Lautrecov sindrom. Nikad prije nisam vidjela nekoga s tom bolešću, premda sam znala njezin opis. Bila je to degenerativna bolest kostiju i vezivnog tkiva, nazvana po svojoj najpoznatijoj ţrtvi (koja se u ovom trenutku još nije ni rodila, podsjetila sam sebe). Premda boleţljivi, oboljeli ĉesto izgledaju normalno sve do ranog puberteta, kad im duge kosti u nogama poĉnu popuštati i iskrivljavati se pod teretom tijela koje moraju nositi.

Blijeda koţa poĉinje se prijevremeno borati, što je još jedan vanjski simptom loše cirkulacije, svojstvene toj bolesti. A i suhoća i izraţeno otvrdnjavanje prstiju na rukama i nogama koje sam primijetila. Što se noge više svijaju i iskrivljavaju, kraljeţnica je pod većim pritiskom, pa se ĉesto i sama iskrivi, što kod oboljelog izaziva veliku nelagodu. U glavi sam ponovila opis iz udţbenika, dokono poravnavajući prstima uvojke u kosi. Mali broj bijelih krvnih zrnaca, povećana sklonost infekcijama i ranom razvoju artritisa. Zbog slabe cirkulacije i degeneracije vezivnog tkiva, svi su oboljeli jalovi, a ĉesto i impotentni.

Iznenada sam zastala i sjetila se Hamisha. Moj sin, bio mi je rekao Colum, ponosno predstavljajući djeĉaka. Hm, pomislila sam. Znaĉi da moţda nije impotentan. A moţda ipak jest. Ali Letitia ima priliĉnu sreću što su toliki muškarci iz klana MacKenzie meĊusobno tako sliĉni.

Iz tih me zanimljivih razmišljanja prenulo iznenadno kucanje. Pred vratima je stajao jedan od sveprisutnih djeĉaĉića, donoseći poziv od Columa. U dvorani se treba odrţati pjevanje, pa ako ţelim doći dolje, MacKenzie bi bio poĉašćen mojom nazoĉnošću.

U svjetlu nedavnih nagaĊanja, ţeljela sam ponovo vidjeti Columa. I tako sam, s kratkim pogledom u zrcalo i uzaludnim pokušajem da popravim frizuru, zatvorila vrata za sobom i pošla za svojim vodiĉem vijugavim hladnim hodnicima.

Dvorana je naveĉer drukĉije izgledala, priliĉno sveĉana s borovim bakljama koje su pucketale uzduţ zidova, poskakujući povremeno s plavim plamenom terpentina. Golemi kamin s mnogobrojnim raţnjima i kotlovima, smanjio je aktivnost nakon grozniĉavosti veĉere; na ognjištu je sada gorjela samo jedna vatra, podrţavana s dvije goleme klade koje su polako gorjele, a raţnji su bili sloţeni u dimnjak s mnogo udubina.

Stolovi i klupe još uvijek su bili ovdje, ali odgurnuti malo u stranu da bi napravili prazan prostor pokraj ognjišta; oĉito, to je trebalo biti središte zabave, jer na jednoj je strani stajao Columov veliki izrezbareni stolac. Colum je sjedio na njemu, s toplim ogrtaĉem prebaĉenim preko nogu i stolićem s bocom i peharima na dohvat ruke.

77

Vidjevši me kako oklijevam pod lukom, pozvao me prijateljskom gestom i pokazao mi obliţnju klupu. ―Veseli me što ste došli, gospoĊo Claire‖, rekao je ugodno neformalnim tonom. ―Gwyllyn će biti sretan što ima nove uši za svoju pjesmu, premda ga svi mi uvijek rado slušamo.‖ Poglavar MacKenzieja izgleda priliĉno umorno, pomislila sam; široka su mu se ramena malo spustila, a prerane bore na licu sada su bile duboko urezane.

Promrmljala sam nešto nevaţno i osvrnula se po dvorani. Ljudi su poĉeli pristizati, a neki su i izlazili; stajali su u malim skupinama i ĉavrljali, postupno zauzimajući mjesta na klupama uza zidove. ―Oprostite?‖ Okrenula sam se propustivši Columove rijeĉi u sve većoj buci, i spazila da pokazuje bocu od blijedozelenog kristala, prekrasnu stvarĉicu u obliku zvona. ViĊena izvana, tekućina u njoj izgledala je zeleno poput morskih dubina, ali kad se natoĉi, pokazalo se da ima prekrasnu blijedoruţiĉastu boju i odliĉnu aromu. Ukus je posve opravdavao oĉekivanja, pa sam blaţeno sklopila oĉi puštajući da mi bijele pare škakljaju straţnji dio nepca, prije no što bih nevoljko progutala svaki gutljaj tog nektara. ―Dobro je, zar ne?‖ Osjetila sam primjesu zabavljenosti u Columovu dubokom glasu, pa sam otvorila oĉi i ugledala ga kako mi se smješka s odobravanjem.

Zaustila sam da mu odgovorim, a onda sam shvatila da je delikatno blagi okus vina varljiv; bilo je dovoljno jako da izazove blagu paralizu glasnica. ―Od... odliĉno‖, uspjela sam odgovoriti.

Colum je kimnuo glavom. ―Istina. To je rajnsko vino, znate. Nije vam poznato?‖ Odmahnula sam glavom, a on je nagnuo bocu nad moj pehar i napunio ga sjajnom ruţiĉastom tekućinom. Svoj je vrĉ drţao za drţak, okrećući ga pred licem kako bi plamen vatre osvijetlio sadrţaj s primjesom skrletne boje. ―Ali znate prepoznati dobro vino‖, rekao je, nagnuvši ĉašu da uţiva u bogatom voćnom mirisu. ―Ali to je valjda prirodno, budući da vam je obitelj francuska. Ili bih trebao reći, napola francuska‖, ispravio se s kratkim smiješkom. ―Iz kojeg dijela Francuske je vaša obitelj?‖ Naĉas sam oklijevala, a onda sam se sjetila da se moram drţati istine što je moguće više i odgovorila: ―To mi nisu bliski roĊaci, ali oni su podrijetlom sa sjevera, iz blizine Compiegnea.‖ Malo me zapanjilo kad sam shvatila da moji roĊaci u ovom trenutku doista i ţive u blizini Compiegnea. Drţi se istine, doista! ―Ah! Ali vi nikad niste bili tamo?‖ Odmahnula sam glavom i nagnula ĉašu. Zatvorila sam oĉi i duboko udahnula miris vina. ―Nisam‖, odgovorila sam još uvijek zatvorenih oĉiju. ―A nisam ni upoznala svoje tamošnje roĊake.‖ Otvorila sam oĉi i spazila da me Colum paţljivo promatra. ―Kao što sam vam već rekla.‖ Kimnuo je glavom, nimalo zbunjen. ―Istina.‖ Imao je prekrasne svijetlosive oĉi i guste crne trepavice.

Pomislila sam da je Colum MacKenzie vrlo privlaĉan muškarac, barem od struka nagore. Skrenula sam pogled prema grupi koja je sjedila najbliţe vatri i ugledala njegovu ţenu Letitiju u društvu nekoliko dama, kako ţivahno razgovara s Dougalom MacKenziejem. I on je vrlo privlaĉan muškarac, a usto i ĉitav.

Ponovo sam pogledala Columa i spazila da rastreseno gleda jednu od zidnih tapiserija. ―A kao što sam vam takoĊer već rekla‖, dodala sam vraćajući ga iz njegove trenutaĉne odsutnosti, ―voljela bih ĉim prije krenuti u Francusku.‖ ―I to je istina‖, pristojno je odvratio i podigao bocu, s obrvama uzdignutim u znak pitanja. Drţala sam pehar mirno, pokazujući polovicu kako bih mu dala do znanja da ţelim još samo malo, ali on je krhku udubinu mog pehara napunio još jedanput gotovo do vrha. ―A kao što sam ja rekao vama, gospoĊo Beauchamp‖, rekao je, netremice gledajući vino u uzdignutoj ĉaši, ―mislim da se morate pomiriti s tim da ćete još neko vrijeme ostati ovdje, dok se ne obave sve potrebne pripreme da moţete sigurno otputovati. Na kraju krajeva, nema razloga za ţurbu. Tek je proljeće i još nas mjeseci dijele od jesenskih oluja koje ĉine riskantnim prelazak kanala.‖ Istodobno je podigao i pogled i bocu, odmjerivši me lukavim pogledom. ―Ali ako biste mi rekli kako se vaši roĊaci u Francuskoj zovu, moţda bih im prije toga mogao poslati poruku - da se pripreme za vaš dolazak, ha?‖

78

Nakon tog blefa, nije mi preostalo ništa drugo nego da promrmljam nešto u stilu ―da, moţda poslije‖ i ispriĉam se, pod izlikom da moram otići u zahod prije poĉetka pjevanja. Colum je dobio ovu rundu, ali nije i meĉ.

Moja izlika nije bila posve izmišljena. Lutajući zamraĉenim hodnicima dvorca, trebalo mi je izvjesno vrijeme da naĊem mjesto koje sam traţila. Oprezno se vraćajući, još uvijek s ĉašom vina u ruci, uspjela sam pronaći osvijetljeni nadsvoĊeni ulaz u dvoranu, ali kad sam ušla, shvatila sam da sam ušla kroz niţi ulaz i da se sada nalazim na suprotnoj strani dvorane od Columa. S obzirom na okolnosti, to mi je posve odgovaralo, pa sam neprimjetno ušetala u dugaĉku prostoriju, trudeći se da se stopim s grupicama ljudi dok sam se hodajući uz jedan zid probijala prema klupama.

Bacivši pogled prema suprotnom kraju dvorane, ugledala sam mršavog ĉovjeka koji, sudeći po maloj harfi koju je drţao u ruci, mora da je bio bard Gwyllyn. Na Columov znak, jedan sluga ţurno mu je donio stolac, a on je sjeo i nastavio ugaĊati harfu, lagano prebirući po ţicama, s uhom u blizini instrumenta. Colum je natoĉio još jednu ĉašu vina iz svoje boce, i još jedanput mahnuvši rukom, poslao je bardu po sluzi. ―Oh, poslao je po svoje gajde, i po svoju zdjelu, i po svoja tri guslaĉa‖, podcjenjivaĉki sam zapjevala sebi u bradu, izmamivši ĉudan pogled djevojke Laoghaire. Ona je sjedila ispod tapiserije koja je prikazivala lovca sa šest dugih mrkih pasa, u hirovitu lovu na jednog jedinog zeca. ―Pomalo pretjerano, zar ne mislite?‖ rekla sam joj veselo mahnuvši rukom prema tapiseriji, a onda sam se skljokala na klupu do nje. ―Oh! Da‖, oprezno je odgovorila i malo se odmaknula od mene. Pokušala sam je uvući u prijateljski razgovor, ali ona mi je uglavnom odgovarala jednosloţnim rijeĉima, crveneći se i trzajući kad bih joj se obratila, pa sam ubrzo odustala. Paţnju mi je privukao prizor na kraju prostorije.

Kad je ugodio harfu na svoje zadovoljstvo, Gwyllyn je izvukao iz kaputa tri drvene frule razliĉitih oblika i odloţio ih na pokrajnji stolić da mu budu pri ruci.

Iznenada sam primijetila da Laoghaire ne dijeli moje zanimanje za barda i njegove instrumente. Malo se ukoĉila i zirkala mi preko ramena prema niţem nadsvoĊenom ulazu, istodobno se naslanjajući natrag u sjenu ispod tapiserije, kako bi ostala neprimijećena.

Slijedeći smjer njezina pogleda, spazila sam kako u dvoranu ulazi visoka, riĊokosa figura Jamieja MacTavisha. ―Ah! Galantni junak! SviĊa vam se, zar ne?‖ upitala sam djevojku do sebe. Ona je ţestoko zatresla glavom, ali njezini jako zacrvenjeli obrazi bili su dovoljan odgovor. ―Pa, da vidimo što se moţe uĉiniti, dobro?‖ predloţila sam, osjećajući se srdaĉno i velikodušno. Ustala sam i stala vedro mahati ne bih li privukla Jamiejevu paţnju.

Kad je primijetio da mu mašem, mladi se ĉovjek sa smiješkom probio kroz gomilu. Nisam znala kako je završio njihov susret u dvorištu, ali uĉinilo mi se da je djevojku pozdravio toplo, premda pomalo formalno. Meni se naklonio neznatno opuštenije; nakon prisilne intimnosti našeg dosadašnjeg odnosa, jedva da me mogao tretirati kao stranca.

Nekoliko pokusnih nota s drugog kraja dvorane signaliziralo je skori poĉetak zabave, pa smo ţurno zauzeli mjesta. Jamie se smjestio izmeĊu mene i Laoghaire.

Gwyllyn nije bogzna kako izgledao; bio je krhke graĊe i dlakav kao miš, ali kad je poĉeo pjevati, zaboravili ste na njegovu figuru. Ona vam je sluţila samo kao ţarište, kao mjesto na kojem vam poĉiva pogled dok uši uţivaju. Poĉeo je nekom jednostavnom pjesmom na gelskom, sa snaţnim skladnim rimama na kraju stihova, praćenim samo lakim dodirom ţica harfe, tako da je svaka dodirnuta ţica svojom vibracijom prenosila odjek rijeĉi od jednog stiha do drugog. Glas mu je takoĊer bio varljivo obiĉan. Isprva ste pomislili da nije bogzna kakav - ugodan, ali ne baš jako snaţan. A onda biste otkrili da prolazi ravno kroz vas i da je svaki slog kristalno jasan, bez obzira na to razumijete li ga ili ne, i da vam snaţno odjekuje u glavi.

Pjesma je pozdravljena toplim pljeskom, a pjevaĉ je odmah zapoĉeo drugu, ovoga puta na velškom, pomislila sam. Meni je zvuĉala poput nekog vrlo melodioznog grgljanja, ali ĉinilo se da je ljudi oko mene prate bez problema; nedvojbeno, već su je ĉuli.

79

Kad je bard kratko zastao da ponovno ugodi svoj instrument, tiho sam upitala Jamieja: ―Je li Gwyllyn već dugo u dvorcu?‖ A onda sam se prisjetila neĉega i dodala: ―Ah, ali vi to ne znate, zar ne? Zaboravila sam da ste i sami ovdje tek odnedavno.‖ ―Ja sam već bio ovdje‖, odgovorio je Jamie okrenuvši se prema meni. ―Proveo sam u Leochu godinu dana kad mi je bilo oko šesnaest, a Gwyllyn je tada bio ovdje. Vidite, Colum voli njegovu glazbu. Dobro mu plaća da ostane ovdje. Mora to ĉiniti, jer Velšanin bi bio dobrodošao uz ognjište svakog vlastelina kojeg odabere.‖ ―Ja vas se sjećam iz tog vremena‖, rekla je Laoghaire, još uvijek rumenih obraza, ali odluĉna da se ukljuĉi u razgovor. Jamie je okrenuo glavu da je posluša, još uvijek se blago smješkajući. ―Doista? Tada niste mogli biti stariji od sedam ili osam godina. Ne vjerujem da biste me zapamtili jer tada nisam bogzna kako izgledao.‖ Zatim se pristojno okrenuo meni i upitao: ―Znaĉi, vi znate velški?― ―Ali ipak vas se sjećam‖, odvratila je Laoghaire ne odustajući. ―Bili ste... eh, ovaj... sjećate li se vi mene?‖ Rukama je nervozno popravljala nabore na suknji. Primijetila sam da grize nokte.

Uto je Jamiejevu paţnju privukla grupa ljudi koji su se na drugoj strani prostorije prepirali oko neĉega na gelskom. ―Ah?‖ rekao je. ―Ne, ne vjerujem. Ipak‖, dodao je sa smiješkom, iznenada se okrećući njoj. ―To nije vjerojatno. Mladac od šesnaest godina previše je obuzet sobom da bi obraćao preveliku paţnju na ono što on vidi kao šmrkavu djeĉicu.‖ Pretpostavljala sam da je tom primjedbom ţelio pokuditi sebe a ne svoju sugovornicu, ali uĉinak nije bio onakav kakvom se on nadao. Pomislila sam da je moţda trenutak za kratku stanku, kako bi Laoghaire povratila pribranost, pa sam ţurno umetnula: ―Ne, ja uopće ne znam velški. Znate li vi o ĉemu je pjevao?‖ ―O, da.‖ I Jamie se upustio u naizgled doslovan prepjev pjesme na engleski. Po svemu sudeći, bila je to stara balada o momku koji se zaljubio u mladu djevojku (a o ĉemu bi drugom bila?), ali smatrao je da je ne zasluţuje zato što je siromašan, pa je otišao na more da se obogati. Doţivio je brodolom, sreo zmije koje su ga napale i morske sirene koje su ga oĉarale, proţivio mnogobrojne pustolovine i uspio se obogatiti. Kad se napokon vratio kući, ustanovio je da se mlada djevojka udala za njegova najboljeg prijatelja, koji je, premda nešto siromašniji, bio i malo razboritiji. ―A što biste vi uĉinili?‖ upitala sam, pomalo ga zadirkujući. ―Biste li odbili djevojku ako nemate novac ili biste se oţenili s njom i poslali novac k vragu?‖ Uĉinilo mi se da to pitanje zanima i Laoghaire, jer se nagnula da ĉuje Jamiejev odgovor, pretvarajući se da je jako zanima melodija na fruli koju je Gwyllyn zapoĉeo svirati. ―Ja?‖ Ĉinilo se da to pitanje zabavlja Jamieja. ―Pa, budući da nemam novca, a slabi su izgledi da ću ga ikad imati, pretpostavljam da bih se smatrao sretnikom kad bih našao curu koja bi se pristala udati za mene bez novca.‖ Zatresao je glavom i nasmiješio se. ―Nisam baš lud za morskim zmijama.‖ Htio je još nešto dodati, ali Laoghaire ga je zaustavila stidljivo spustivši dlan na njegovu ruku. Smjesta se zacrvenjela i povukla ruku kao da se opekla. ―Pst!‖ rekla je. ―Hoću reći, Gwyllyn će sada pripovijedati. Zar ga ne ţelite ĉuti?‖ ―O, da.‖ Jamie se s oĉekivanjem nagnuo naprijed, a onda je shvatio da mi zastire pogled, pa je stao inzistirati da mu sjednem s druge strane, premještajući Laoghaire dalje od sebe. Spazivši da djevojka nije baš oduševljena takvim aranţmanom, pokušala sam prosvjedovati da mi je dobro tu gdje jesam, ali Jamie nije htio popustiti. ―Ne, odavde ćete bolje vidjeti i ĉuti. A ako bude pripovijedao na gelskom, moći ću vam šaptati na uho što govori.‖ Dok je bard svirao, svaki dio njegove izvedbe doĉekan je toplim pljeskom, premda su ljudi za vrijeme svirke tiho ĉavrljali, proizvodeći dubok ţamor ispod visokih i slatkih zvukova harfe. Ali sada je dvorana utonula u tišinu punu išĉekivanja. Gwyllyn je govorio jednako razgovijetnim glasom kao što je i pjevao, a svaka se rijeĉ jasno ĉula na drugom kraju visoke, vjetrovite dvorane.

80

―Bilo je vrijeme, prije dvjesto godina...‖ poĉeo je na engleskom, a mene je iznenada obuzeo osjećaj da mi je sve to odnekud poznato. Zvuĉao je baš kao i naš vodiĉ na Loch Nessu, dok je priĉao legende o Velikom Glenu.

Ali on nije pripovijedao o duhovima i junacima, nego o vilenjacima. ―U blizini Dundreggana ţivio je klan vilenjaka‖, poĉeo je. ―A tamošnji je brijeg dobio ime po zmaju koji je na njemu ţivio, kojeg je Fionn ubio i pokopao na mjestu gdje je umro, pa je brijeg tako nazvan. A nakon smrti Fionna i njegovih ratnika, vilenjaci koji su došli ţivjeti na brijeg poţeljeli su da njihovu djecu doje ljudske majke, jer ljudi imaju nešto što vilenjaci nemaju, a oni su se nadali da će to s majĉinim mlijekom prijeći na njihovu djecu.‖ ―E sad, one noći kad mu je ţena rodila prvog sina, Ewan MacDonald iz Dundreggana nalazio se vani u mraku i brinuo za svoje ţivotinje. Noćni vjetar zapuhao je pokraj njega, a on je u njegovu dahu zaĉuo uzdisaje svoje ţene. Uzdahnula je kao što je uzdahnula prije no što se dijete rodilo. Kad ju je ĉuo, Ewan MacDonald okrenuo se i bacio noţ u vjetar u ime svetog trojstva. A njegova je ţena sigurno sletjela na tlo pokraj njega.‖ Svršetak priĉe doĉekan je s nekom vrstom kolektivnog uzdaha. Ubrzo su uslijedile priĉe o lukavstvu i dovitljivosti vilenjaka, te druge, o njihovoj interakciji sa svijetom ljudi. Neke je priĉe pripovijedao na gelskom a neke na engleskom - izgleda da je jezik birao po naĉelu koji jezik najbolje odgovara ritmu rijeĉi, jer sve te priĉe ne samo da su bile lijepe po svom sadrţaju, nego i po naĉinu pripovijedanja. Kao što je i obećao, Jamie mi je tihim glasom prevodio priĉe na gelskom, takvom brzinom i lakoćom da sam pomislila kako mora da ih je već mnogo puta ĉuo.

Osobito me se dojmila priĉa o ĉovjeku koji se kasno naveĉer zatekao na vilinskom brijegu i zaĉuo ţenski glas kako ―tuţno i ţalobno‖ pjeva iz samih stijena brijega. Kad je paţljivije poslušao, razabrao je rijeĉi: “Ja sam ţena gospodara Balnaina, Opet su me oteli vilenjaci.”

I tako je ĉovjek pohitao do kuće Balnain i ustanovio da je vlasnik otišao, a da su njegova ţena i beba nestale.

Pohitao je potraţiti svećenika i doveo ga natrag do vilinskog brijega. Svećenik je blagoslovio stijene brijega i poškropio ih svetom vodom. Noć je iznenada postala mraĉnija, a onda se zaĉula buka nalik na grmljavinu.

Zatim je iz oblaka izronio mjesec i osvijetlio Balnainovu suprugu, koja je iscrpljena leţala na travi s djetetom u naruĉju. Bila je umorna, kao da je doputovala izdaleka, ali nije mogla reći ni gdje je bila ni kako je onamo dospjela.

I drugi u dvorani htjeli su ispripovijedati priĉe, pa je Gwyllyn sjeo na stolac i srkao vino dok su se ljudi izmjenjivali pokraj ognjišta, pripovijedajući priĉe koje su dvoranu drţale u zanosu.

Neke od njih jedva da sam ĉula jer sam i sama bila zanesena, ali vlastitim mislima, koje su hitale na sve strane, pod utjecajem vina, glazbe i legendi o vilenjacima. ―Bilo je doba, prije dvjesto godina...‖ U gorštaĉkim priĉama uvijek je rijeĉ o dvjesto godina, zaĉula sam u glavi glas veleĉasnog Wakefielda.

Ista stvar kao i ona svima poznata fraza: “Bilo jednom davno”, znate.

A u tim se priĉama uvijek spominju i ţene zarobljene u stijenama vilinskih bregova, koje putuju na udaljena mjesta i vraćaju se iscrpljene, ne znajući ni gdje su bile ni kako su onamo dospjele.

Osjetila sam da mi se diţu dlaĉice na podlakticama, kao od hladnoće, pa sam s nelagodom protrljala ruke. Dvjesto godina. Iz 1945. u 1743. godinu; da, to je otprilike to. I ţene koje putuju kroz stijene. Je li uvijek rijeĉ o ţenama, iznenada sam se zapitala.

Još mi je nešto palo na pamet. Te se ţene naposljetku uvijek uspiju vratiti. Uz pomoć svete vode, ĉarolije ili noţa, one se uvijek uspiju vratiti. Znaĉi da je povratak moţda, samo moţda, ipak moguć. Moram se vratiti do uspravnih kamenova na Craigh na Dunu. Obuzimalo me sve veće uzbuĊenje od kojeg mi je malo pozlilo, pa sam dohvatila pehar s vinom da se smirim.

81

―Pazite!‖ Moji pipkajući prsti dotaknuli su rub gotovo punog kristalnog pehara koji sam neoprezno bila odloţila na klupu pokraj sebe. Jamie je hitro ispruţio dugu ruku preko mog krila, u posljednji ĉas spašavajući pehar od katastrofe. Podigao je ĉašu, njeţno pridrţavajući drţak s dva velika prsta, i stao je pomicati lijevo-desno pod nosom, a onda mi ju je vratio s uzdignutim obrvama. ―Rajnsko vino‖, usluţno sam objasnila. ―Da, znam‖, odvratio je, još uvijek sa zbunjenim izrazom lica. ―Columovo, zar ne?‖ ―Toĉno. Biste li ga ţeljeli kušati? Vrlo je ukusno.‖ Ponudila sam mu ĉašu, malĉice nesigurno. Naĉas je oklijevao, a onda je prihvatio ĉašu i srknuo. ―Da, dobro je‖, rekao je vraćajući mi pehar. ―A i dvostruko jaĉe od obiĉnog. Colum ga pije naveĉer jer ga bole noge. Koliko ste ga popili?‖ upitao je paţljivo me gledajući. ―Dvije... ne, tri ĉaše‖, odgovorila sam s izvjesnim dostojanstvom. ―Ţelite li reći da sam pijana?‖ ―Ne‖, odgovorio je još uvijek uzdignutih obrva. ―Ĉini mi se da niste. Većina ljudi koji piju Columovo vino nakon druge ĉaše završi ispod stola.‖ Ponovo mi je uzeo pehar iz ruke. ―Ipak‖, uvjereno je dodao, ―mislim da je bolje da ga prestanete piti, inaĉe se nećete moći uspeti stubama.‖ Nagnuo je ĉašu i polako je sam ispio, a onda je dodao prazan pehar Laoghaire i ne pogledavši je. ―Odnesi ovo natrag, hoćeš li, curo?‖ rekao je nehajnim glasom. ―Već je kasno, mislim da ću otpratiti gospoĊu Beauchamp do njezinih odaja.‖ Zatim me uhvatio pod ruku i usmjerio prema nadsvoĊenom ulazu, ostavljajući djevojku da bulji za nama s izrazom lica zbog kojeg sam bila sretna što pogledi ne mogu ubijati.

Jamie me slijedio stubama do mojih odaja i, donekle na moje iznenaĊenje, ušao u sobu iza mene.

IznenaĊenje je nestalo kad je zatvorio vrata i skinuo košulju. Bila sam zaboravila na zavoje, koje sam već dva dana namjeravala skinuti. ―Bit će mi drago da ovo skinem‖, rekao je trljajući zaštitni sloj od platna i umjetnog vlakna pod rukom. ―Struţe me već dva dana.― ―Onda sam iznenaĊena što ih već niste sami skinuli‖, odvratila sam poseţući da odveţem ĉvorove. ―Bojao sam se, nakon što ste me pokudili stavivši prve‖, rekao je drsko se cerekajući. ―Mislio sam da ćete mi isprašiti tur ako ih skinem.― ―Sada ću vam isprašiti tur ako ne sjednete i ne smirite se‖, rekla sam glumeći strogost. Stavila sam obje ruke na njegovo zdravo rame i malĉice ga nesigurno spustila na stolac u spavaćoj sobi.

Zatim sam skinula trake koje su mu pridrţavale ruku i paţljivo opipala zglob ramena. Bio je malo nateĉen i poplavio, ali srećom nisam otkrila znakove napukla mišića. ―Ako ste ih se htjeli riješiti, zašto mi niste dopustili da vam ih skinem juĉer popodne?‖ Njegovo ponašanje kod obora već me tada zbunilo, a sada još više, kad sam ugledala mrlje crvene koţe na mjestima gdje su mu grubi rubovi lanenih zavoja natrljali koţu gotovo do krvi. Oprezno sam odstranila zavoje, ali ispod njih je sve bilo u redu.

Pogledao me postrance, a onda pomalo pokunjeno oborio pogled. ―Pa... nisam ţelio skinuti košulju pred Alecom.‖ ―Srameţljivi ste, je li?‖ suho sam upitala, natjeravši ga da podigne ruke kako bih iskušala zglob. Malo je zatreptao na kretnju, ali nasmiješio se na primjedbu. ―Da jesam, ne bih sada sjedio polugol u vašim odajama, zar ne? Ne, to je zbog oţiljaka na leĊima.‖ Ugledavši moju uzdignutu obrvu, nastavio je s objašnjenjem. ―Alec zna tko sam ja - hoću reći, zna da su me biĉevali, ali nije vidio oţiljke. A znati takvo što nije isto kao i vidjeti vlastitim oĉima.‖ Probao je pomaknuti ozlijeĊeno rame, gledajući u stranu. Namrštio se prema podu. ―To je - moţda me nećete razumjeti. Ali kad znate da je ĉovjek pretrpio neku ozljedu, to je samo jedna od stvari koje znate o njemu, i to ne pravi veliku razliku u tome kako ga gledate. Alec zna da sam bio biĉevan, kao što zna da imam riĊu kosu, i to nije vaţno za naĉin kako se prema meni ophodi.‖ Uto je podigao pogled, traţeći neki znak da ga shvaćam. ―Ali kada to vidite svojim oĉima, to je kao...‖ - zastao je traţeći rijeĉi - ―to je malo... osobno, moţda to ţelim reći. Mislim da... kad bi on vidio oţiljke, ne bi me mogao vidjeti a da ne pomisli na moja leĊa. A ja bih znao da on razmišlja o tome, pa bih se i sam prisjetio, i...‖ Prekinuo je i slegnuo ramenima.

82

―Nisam to baš bogzna kako objasnio, zar ne? U svakom sluĉaju, pretpostavljam da sam previše osjetljiv na to. Na kraju krajeva, sam ih ne mogu vidjeti, moţda i ne izgledaju tako loše kao što mislim.‖ Već sam vidjela ozlijeĊene ljude kako hodaju ulicom na štakama, i ljude kako ih mimoilaze skrećući pogled u stranu, pa sam smatrala da to uopće nije loše objasnio. ―Nemate ništa protiv da vam ja vidim leĊa?‖ ―Ne, nemam‖, odgovorio je pomalo iznenaĊenim glasom, a onda je naĉas zastao da razmisli o tome. ―Valjda zato... vi imate dara da mi date do znanja da vam je ţao, a da me ne navedete da se osjećam kao jadnik kojeg valja ţaliti.‖ Strpljivo je sjedio, ne miĉući se, dok sam ga ja obišla i pogledala mu leĊa. Ne znam koliko je vjerovao da mu leĊa loše izgledaju, ali izgledala su priliĉno loše. Ĉak i na svjetlosti svijeća, a i nakon što sam mu ih već jedanput vidjela, zgrozila sam se. Prije sam mu pogledala samo jedno rame. Oţiljci su mu prekrivali ĉitava leĊa od ramena do struka. Mnogi su izblijedjeli u tanke bijele linije, ali najgori su oblikovali debele srebrne brazde preko glatkih mišića. S izvjesnim sam ţaljenjem pomislila da su mu leĊa prije zacijelo priliĉno lijepo izgledala. Imao je bijelu i svjeţu koţu, a linije kostiju i mišića još uvijek su bile pravilne i elegantne, ramena ravna i široka, a kraljeţnica glatka i ravna brazda urezana duboko izmeĊu stupaca oblih mišića koji su se uzdizali s obje njezine strane.

Ali Jamie je imao pravo. Pogledavši te okrutne ozljede, nisam mogla da ne ugledam u glavi sliku procesa koji ih je izazvao. Pokušala sam ne zamišljati njegove mišićave ruke uzdignute, raširene i svezane, zasijecanje uţeta u zapešća, bakrenastu glavu ĉvrsto stisnutu uz stup u agoniji, ali njegove su ozljede dovodile te slike previše lako u glavu. Je li vikao dok su ga biĉevali? Ţurno sam otjerala tu misao iz glave.

Naravno, i ja sam ĉula priĉe koje su procurile iz poratne Njemaĉke, o grozotama mnogo gorim od ovih, ali on je imao pravo; ĉuti nije isto što i vidjeti.

Protiv svoje volje ispruţila sam ruku, kao da ga mogu izlijeĉiti dodirom i izbrisati ozljede prstima.

Dok sam opipavala oţiljke, jedan po jedan, kao da mu pokazujem opseg ozljeda koje nije mogao vidjeti, duboko je uzdahnuo, ali nije se pomaknuo. Na kraju sam mu u tišini poloţila ruke na ramena, traţeći rijeĉi.

Shvaćajući stvari koje nisam mogla izgovoriti, uhvatio me za ruku i lagano je stisnuo. ―Ima i gorih stvari, curo‖, tiho je rekao, a onda mi je pustio ruku i ĉarolija je nestala. ―Osjećam da dobro zacjeljuje‖, rekao je pokušavajući pogledati ozljedu na ramenu. ―Ne boli me jako.‖ ―To je dobro‖, odvratila sam, nakašljavši se da proĉistim grlo od neke prepreke koja se ondje smjestila. ―Doista dobro zacjeljuje, izrasla je lijepa krasta, a uopće nema curenja. Samo je redovno ĉistite i u iduća dva-tri dana nemojte se sluţiti tom rukom više no što morate.‖ Potapšala sam ga po neozlijeĊenom ramenu, da mu dam znak da smo gotovi. Navukao je košulju bez pomoći i tutnuo dugi skut u kilt.

Nastupio je nelagodan trenutak kad je zastao pokraj vrata, traţeći nešto da kaţe kao pozdrav.

Naposljetku me pozvao da sutradan svratim u staju, da vidim novoroĊeno ţdrijebe. Obećala sam mu da ću doći, pa smo si poţeljeli laku noć, u isti mah. Nasmijali smo se i nepotrebno kimnuli glavom jedno drugom dok sam zatvarala vrata. Odmah sam otišla u krevet i zaspala omamljena vinom. Sanjala sam nemirne snove kojih se ujutro više nisam mogla sjetiti.

Sutradan, nakon što sam provela naporno prijepodne pregledavajući nove pacijente i prekapajući po smoĉnici u potrazi za biljem kojim bih mogla popuniti apotekarski ormar, biljeţeći - pomalo sveĉano pojedinosti u crnu knjigu Davieja Beatona, napustila sam svoju skuĉeno ordinaciju u potrazi za svjeţim zrakom i gibanjem.

Budući da u tom trenutku nikoga nije bilo u blizini, iskoristila sam priliku da istraţim gornje katove dvorca, da zavirim u prazne prostorije i pogledam vijugave stube, izraĊujući u glavi zemljovid dvorca. Bio je to, blago reĉeno, vrlo nepravilan zemljovid. Tijekom godina ovdje-ondje dograĊivani su dijelovi, sve dok nije postalo teško reći je li ikad postojao izvorni plan. Na ovom katu, primjerice, postojalo je udubljenje u zidu pokraj stuba, koje oĉito nije imalo nikakvu drugu funkciju nego da popuni prazan prostor, premalen da bi bio ĉitava soba.

83

Udubljenje je bilo djelomice skriveno visećom zavjesom od prugastog platna i prošla bih pokraj njega ne zaustavivši se da mi bijeli odsjaj iznutra nije privukao paţnju. Zastala sam pokraj ulaza i zavirila unutra da vidim što je to bilo. Bio je to rukav Jamiejeve košulje oko djevojĉinih leĊa dok ju je privlaĉio sebi da je poljubi. Sjedila mu je u krilu, a njezina plava kosa uhvatila je sunĉevu svjetlost koja se probijala kroz uski prozor, odraţavajući je kao površinu potoka s pastrvama u jarko jutro.

Zastala sam, nesigurna što da uĉinim. Nisam ih ţeljela uhoditi, ali bojala sam se da će im zvuk mojih koraka na kamenom podu hodnika privući paţnju. Dok sam oklijevala, Jamie se oslobodio iz zagrljaja i podigao pogled. Pogled mu je susreo moj, a lice mu se trznulo, od alarma do prepoznavanja. Podigavši obrvu i pomalo ironiĉno slegnuvši ramenima, ĉvršće je posjeo djevojku na koljeno i nagnuo se da nastavi posao, a i ja sam slegnula ramenima i otišla na vršcima prstiju. To me se ne tiĉe. Ali nisam sumnjala u to da bi Colum i djevojĉin otac ovo ―druţenje‖ smatrali vrlo nepriliĉnim. Ako ne bude paţljivije birao mjesta za sastanke, sljedeću bi kaznu lako mogao izazvati vlastitom krivicom.

Kad sam ga naveĉer srela s Alecom za veĉerom, sjela sam za dugi stol nasuprot njima. Jamie me priliĉno ljubazno pozdravio, ali s izrazom opreza u oĉima. Stari Alec pozdravio me svojim uobiĉajenim mumljanjem. Kao što mi je objasnio kod obora, ţene po prirodi ne ga je divljenje prema konjima, pa je zato s njima teško razgovarati. ―Kako ide kroćenje kobile?‖ upitala sam kako bih prekinula marljivo ţvakanje s druge strane stola. ―Priliĉno dobro‖, oprezno je odgovorio Jamie.

Pogledala sam ga preko tanjura prokuhane bijele repe. ―Ĉini mi se da su vam usta malo nateĉena, Jamie. Je li vas udario konj?‖ zloĉesto sam upitala. ―Da‖, odgovorio je i zaškiljio. ―Zamahnuo je glavom kad nisam pazio.‖ Rekao je to mirnim glasom, ali ispod stola sam osjetila njegovo veliko stopalo na svome. Lagano me pritisnuo, ali prijetnja je bila jasna. ―Baš šteta, te ţdrebice znaju biti opasne‖, rekla sam neduţnim glasom.

Pritisak se pojaĉao kad je Alec rekao: ―Ţdrebica? Ti sad ne radiš sa ţdrebicama, zar ne, djeĉaĉe?‖ Pokušala sam mu odgurnuti nogu drugim stopalom, a kad je to zakazalo, snaţno sam ga udarila u gleţanj.

Naglo se trznuo. ―Što ti je?‖ upitao ga je Alec. ―Ugrizao sam se za jezik‖, promrmljao je Jamie i bijesno me pogledao prekrivši rukom usta. ―Baš si nespretnjaković! Ali što se drugo moţe oĉekivati od glupana koji se ne moţe drţati podalje od konja kad...‖ Alec je nastavio govoriti nekoliko minuta, nadugaĉko i naširoko optuţujući svog pomoćnika za nespretnost, glupost i opću nesposobnost. Jamie, vjerojatno najmanje nespretna osoba koju sam ikad upoznala, za cijele je te tirade mirno jeo pognute glave, premda su mu se obrazi zaţarili. Ja sam do kraja obroka smjerno zadrţala pogled na svom tanjuru.

Odbivši drugu porciju variva, Jamie je naglo napustio stol i prekinuo Alecovu tiradu. Stari konjušar i ja ţvakali smo nekoliko minuta u tišini. Obrisavši tanjur posljednjim komadićem kruha, starac je strpao kruh u usta, zavalio se na stolcu i podrugljivo me odmjerio plavim okom. ―Ne biste smjeli izazivati momka, znate‖, rekao mi je razgovornim tonom. ―Ako djevojĉin otac ili Colum doznaju za to, mladi Jamie mogao bi zaraditi malo više od masnice pod okom.‖ ―Moţda ţenu?‖ upitala sam gledajući ga ravno u oko. Polako je kimnuo glavom. ―Moţe biti. A to nije ţena kakva njemu treba.‖ ―Nije?‖ Sjetila sam se Alecove primjedbe kod obora, pa me ta tvrdnja pomalo iznenadila. ―Ne, njemu treba ţena, a ne djevojka. A Laoghaire će biti djevojka i kad navrši pedeset godina.‖ Na mrkim starim ustima pojavilo se nešto nalik na osmijeh. ―Vi moţda mislite da sam ja cijeli ţivot proveo u stajama, ali i ja sam nekoć imao ţenu. Pravu ţenu, tako da vrlo dobro znam razliku.‖ Plavo oko bljesnulo je kad je ustao. ―A znate i vi, curo.‖ Naglo sam ispruţila ruku da ga zaustavim. ―Kako ste znali...?‖ zapoĉela sam. Stari Alec prezirno je frknuo.

84

―Ja moţda imam samo jedno oko, ali to ne znaĉi da sam slijep.‖ Udaljio se mumljajući, uz škripu cipela. Otišla sam do stuba i popela se do svojih odaja, razmišljajući što mi je, ako je išta, stari konjušar ţelio reći svojom posljednjom primjedbom.

85

9.

Skup Ţivot mi je poĉeo dobivati neki oblik, ako već ne i formalnu rutinu. Ustajala sam u zoru s ostalim stanovnicima dvorca, doruĉkovala u velikoj dvorani, a onda sam, ako mi gospoĊa Fitz nije našla nekog pacijenta za pregled, išla raditi u velike vrtove dvorca. Ondje je redovito radilo nekoliko ţena, a pomagala im je skupina momaka razliĉitog uzrasta, koji su dolazili i odlazili, prevozeći smeće, alat i hrpe gnojiva.

Najĉešće bih ondje ostala raditi cio dan, a katkad bih otišla u kuhinju da pripremim ubrane plodove za jelo ili za ĉuvanje, osim ako zbog neke hitne medicinske intervencije nisam morala otići u ―zabušavaonicu‖, kako sam poĉela zvati prostoriju strave i uţasa pokojnog Davieja Beatona.

Povremeno bih se odazvala Alecovu pozivu i posjetila staje ili obor, gdje sam uţivala gledajući kako konji skidaju svoj dlakavi zimski ogrtaĉ i postaju snaţni i sjajni s proljetnom travom.

Katkad bih naveĉer otišla u krevet odmah poslije veĉere, iscrpljena dnevnim poslovima. U drugim prigodama, kad mi se oĉi ne bi sklapale od umora, pridruţila bih se okupljenom mnoštvu u dvorani da slušam veĉernju zabavu priĉa i pjesama ili glazbu harfa ili gajda. Velški bard Gwyllyn posve me oĉarao; mogla sam ga slušati satima, premda najĉešće nisam razumjela ni jednu njegovu rijeĉ.

Stanovnici dvorca postupno su se navikavali na moju nazoĉnost, a i ja na njihovu, pa su neke od ţena poĉele izvoditi stidljive uvertire u prijateljstvo i ukljuĉivati me u razgovore. Oĉito su bile vrlo znatiţeljne u vezi sa mnom, ali ja sam na njihova kolebljiva pitanja odgovarala varijacijama priĉe koju sam ispripovijedala Columu, pa su se ubrzo pomirile s ĉinjenicom da više od toga vjerojatno neće doznati. Ali onda su otkrile da ponešto znam o medicini i lijeĉenju, pa su se poĉele još više zanimati za mene i ispitivati me o zdravstvenim problemima svoje djece, muţeva i ţivotinja, najĉešće ne praveći veliku razliku izmeĊu posljednjeg dvoga po stupnju vaţnosti.

Osim uobiĉajenih tema i ogovaranja, mnogo se razgovaralo o predstojećem skupu, koji je Stari Alec spomenuo kod obora. Zakljuĉila sam da je rijeĉ o priliĉno vaţnom dogaĊaju, a u to sam postajala sve uvjerenija po obimnim pripremama. U velike kuhinjske prostorije neprestance su pristizale gomile hrane, a u spremištu klaonice visjelo je više od dvadeset oderanih ţivotinjskih trupala, okruţenih mirisnim dimom koji je odbijao muhe. Baĉve piva dopremale su se kolima i odvlaĉile u podrum dvorca, iz seoskog mlina donijete su vreće finog brašna za kuhanje, a košare trešanja i marelica svakodnevno su se ubirale u voćnjacima, odmah izvan zidova dvorca.

Kad me nekoliko mladih ţena iz dvorca pozvalo na jednu od tih ekspedicija ubiranja voća, spremno sam prihvatila njihov poziv, ţeljna da izaĊem iz zlokobnih sjena kamenih zidova.

U voćnjaku je bilo lijepo. Uţivala sam lutajući po hladnoj sumaglici škotskog jutra, dodirujući prstima vlaţne listove voćaka u potrazi za jarkim trešnjama i glatkim, debelim marelicama i oprezno ih stišćući da prosudim koliko su zrele. Ubirale smo samo najbolje plodove i slagale ih na soĉne hrpe u košarama, jedući usput koliko smo mogle i noseći ostatak da se iz njih naprave voćni kolaĉi i pite. Goleme police u smoĉnici sada su bile gotovo popunjene kolaĉima, bocama likera, šunkama i probranim delikatesama. ―Koliko ljudi obiĉno doĊe na skup?‖ upitala sam Magdalenu, jednu od djevojaka s kojima sam se sprijateljila.

Zamišljeno je namrštila prćast, pjegavi nos. ―Nisam sigurna. Posljednji veliki skup u dvorcu Leoch, kad je umro stari Jacob a Colum postao vlastelin, odrţan je prije više od dvadeset godina, a tada je došlo, oh, oko dvjesto muškaraca. Ova godina bila je plodna, pa će ih sada moţda doći više. Ljudi imaju malo više novca, pa će mnogi dovesti ţene i djecu.‖ Gosti su već poĉeli pristizati u dvorac, premda sam ĉula da sluţbeni dio skupa, polaganje prisege, lov na vepra i igre, neće poĉeti još nekoliko dana. Vaţniji od Columovih vazala i seljaka zakupnika smješteni su u sam dvorac, a siromašniji vojnici i seljaci podigli su logor na neobraĊenom polju ispod potoka koji se ulijevao u jezero kod dvorca. Putujući lonĉari, Cigani i prodavaĉi sitne robe napravili su neku vrstu 86

improviziranog sajma u blizini mosta, a stanovnici dvorca i obliţnjeg sela poĉeli su naveĉer, nakon završetka dnevnih poslova, odlaziti onamo da kupe komade alata, odjeće i nakita, da gledaju ţonglere i slušaju najnovije traĉeve.

Ja sam pomno pratila sve dolaske i odlaske i odluĉila redovito odlaziti u staje i obor. Ondje je sada bilo mnogo konja, jer su i konji posjetitelja bili smješteni u staje dvorca. Bila sam uvjerena da ću usred zbrke i meteţa skupa lako pronaći priliku za bijeg.

Geillis Duncan upoznala sam prigodom jednog branja voća u voćnjaku. Našavši malu skupinu muhara ispod korijenja johe, krenula sam u potragu da naĊem još. Skrletni klobuci rasli su u malim skupinama od pet-šest gljiva, ali u ovom dijelu voćnjaka bilo je nekoliko skupina razbacanih u visokoj travi. Glasovi ţena koje su brale voće oslabjeli su kad sam se udaljila prema rubu voćnjaka, saginjući se ili se spuštajući na ruke i koljena kako bih ubrala krhke stabljike. ―Te su gljive otrovne‖, upozorio me glas iza leĊa. Uspravila sam se iz prignutog poloţaja u kojem sam brala skupinu muhara i bolno udarila glavom o granu bora pod kojim su rasle.

Kad mi se razbistrilo pred oĉima, shvatila sam da grohotan smijeh dolazi od visoke svjetlopute i plavokose mlade ţene, moţda nekoliko godina starije od mene, s najljepšim zelenim oĉima što sam ih ikad vidjela. ―Oprostite što vam se smijem‖, rekla je silazeći u udubinu u kojoj sam stajala, a na obrazima su joj se pojavile jamice. ―Ne mogu si pomoći.‖ ―Pretpostavljam da sam smiješno izgledala‖, priliĉno sam mrzovoljno odvratila, trljajući bolno mjesto na tjemenu. ―I hvala na upozorenju, ali ja znam da su te gljive otrovne.‖ ―Ma nemojte? A koga ste onda naumili otrovati? Moţda muţa? Recite mi ako vam poĊe za rukom, pa da ja pokušam na svom.‖ Imala je zarazan osmijeh, pa sam shvatila da se i sama smješkam.

Objasnila sam joj da se od osušenih gljiva, premda su im sirovi klobuci otrovni, moţe napraviti prah koji vrlo djelotvorno zaustavlja krvarenje, ako se nanese na ranu. Tako je barem tvrdila gospoĊa Fitz, a ja sam bila sklonija vjerovati njoj nego Lijeĉniĉkom vodiĉu Davieja Beatona. ―Zamisli to!‖ rekla je još uvijek se smješkajući. ―A znate li da se ovim cvijećem‖ - sagnula se i ubrala pregršt sitnih plavih cvjetova s listovima u obliku srca - ―moţe izazvati krvarenje?‖ ―Ne‖, iznenaĊeno sam odgovorila. ―Zašto bi itko ţelio izazvati krvarenje?‖ Dobacila mi je pogled s malom dozom podsmijeha. ―Da se riješite neţeljenog djeteta, mislim reći.

Izaziva krvarenje, ali samo ako se upotrijebi u ranoj fazi trudnoće. Ako se uzme prekasno, moţe ubiti i majku i dijete.‖ ―Ĉini se da vi o tome mnogo znate‖, odvratila sam, još uvijek srdita što sam ispala smiješna. ―Nešto malo. Djevojke iz sela povremeno mi dolaze s takvim problemima, a katkad i udate ţene. Ljudi kaţu da sam vještica‖, rekla je i razrogaĉila oĉi glumeći zapanjenost. Nasmiješila se. ―Ali moj je muţ pokrajinski sudac, pa se to ne usude reći previše glasno.‖ ―Onaj mladić kojeg ste doveli sa sobom‖, nastavila je kimajući s odobravanjem, ―zbog njega je kupljeno nekoliko ljubavnih napitaka. Je li on vaš?‖ ―Moj?‖ zapanjeno sam upitala. ―Tko? Mislite na, ovaj, Jamieja?‖ Ĉinilo se da se mlada ţena zabavlja. Sjela je na jednu otpalu granu i stala dokono omatati uvojak svijetle kose oko kaţiprsta. ―O, da. Mnoge bi se djevojke zadovoljile takvom kosom i oĉima, ma koliko se novca nudilo za njegovu glavu i ma koliko da je siromašan. Naravno, njihovi bi oĉevi moţda imali drugaĉije mišljenje.‖ ―E sad, što se mene tiĉe‖, dodala je gledajući u daljinu, ―ja sam praktiĉna osoba. Udala sam se za ĉovjeka koji ima dobru kuću, izvjesnu ušteĊevinu i dobar poloţaj. Doduše, nema kose, a oĉi mu nisam ni primijetila, ali me ne gnjavi mnogo.‖ Podigla je košaru koju je nosila da je pogledam. U njoj su leţala ĉetiri gomoljasta korijena. ―Sljezov korijen‖, objasnila mi je. ―Mog muţa katkad muĉe vjetrovi. Prdi kao vol.‖ 87

Smatrala sam da je najbolje prekinuti ovaj smjer razgovora prije no što izmakne kontroli. ―Nisam se predstavila‖, rekla sam i ispruţila ruku kako bih joj pomogla ustati s grane. ―Zovem se Claire. Claire Beauchamp.‖ Moju ruku prihvatila je tanka ruka s dugim, tankim prstima, premda sam primijetila da su joj vrhovi prstiju zamrljani, vjerojatno od sokova biljaka i bobica koje su leţale u košari pokraj sljezova korijenja. ―Znam ja tko ste‖, odvratila je. ―Otkako ste stigli u dvorac, cijelo selo bruji od priĉa o vama. Ja se zovem Geillis, Geillis Duncan.‖ Zavirila je u moju košaru. ―Ako traţite balgan-buachrach, mogu vam pokazati gdje najbolje uspijeva.‖ Prihvatila sam ponudu, pa smo neko vrijeme lutale malim udolinama u blizini voćnjaka, ĉeprkajući pod istrunulim granama i puţući oko rubova blistavih jezeraca, gdje su obilno rasle sitne gljive s klobukom.

Pokazalo se da je Geillis dobro upućena u lokalno bilje i njegovu medicinsku upotrebu, premda je spomenula i neke postupke koje sam ja, blago reĉeno, smatrala dvojbenima. Primjerice, ĉinilo mi se vrlo nevjerojatnim da bi crveni štavalj mogao izazvati rast bradavica na nosovima suparnika, i nisam baš bila uvjerena da šumska betonika moţe pretvoriti ţabe u golubove. Geillis mi je sve to objašnjavala s nestašnim osmijehom na licu, koji je nagovještavao da testira moje znanje ili moţda lokalne sumnje u moje vještiĉje sposobnosti.

Kad sam se sama vratila u voćnjak, srela sam Magdalenu. Kosa joj se poĉela oslobaĊati ispod rupca a oĉi su joj bile razrogaĉene od brige. ―Oh, tu ste‖, rekla je s uzdahom olakšanja. ―Već smo krenule natrag u dvorac kad sam primijetila da vas nema.‖ ―Baš lijepo od vas što ste se vratili po mene‖, odvratila sam i podigla košaru bobica koju sam bila ostavila u travi. ―Ali, ja i sama znam put.‖ Zavrtjela je glavom. ―Uza sve te lutalice i ljude što su došli na skup, trebali biste se paziti, draga moja, kad hodate sami po šumi. Colum je izriĉito naredio...‖ Naglo je zašutjela i prekrila dlanom usta. ―Pa, to je razumljivo, pretpostavljam‖, odvratila sam. ―Na kraju krajeva, on ima samo moju rijeĉ o tome tko sam i kako sam dospjela ovamo.‖ Podlegla sam znatiţelji i upitala: ―A što on misli, tko sam?‖ Ali djevojka je uspjela samo odmahnuti glavom. ―Vi ste Engleskinja‖, bilo je sve što je uspjela reći.

Sutradan se nisam vratila u voćnjak, ne zato što sam dobila zapovijed da ostanem u dvorcu, nego zato što je meĊu stanovnicima dvorca iznenada izbila zaraza trovanja hranom koja je zahtijevala moju lijeĉniĉku intervenciju. Pomogla sam oboljelima što sam bolje znala i umjela, a onda sam odluĉila pronaći izvor zaraze.

Pokazalo se da je to pokvareno goveĊe truplo u klaonici. Sutradan sam otišla u klaonicu da glavnom radniku kaţem što mislim o njegovim metodama ĉuvanja mesa, kad su se iza mene naglo otvorila vrata, zapahnuvši me oblakom gustog dima.

Okrenula sam se suznih oĉiju i kroz oblake dima od hrastovine ugledala Dougala MacKenzieja. ―Sad se više ne bavite samo lijeĉenjem, nego nadgledate i klanje ţivotinja, je li, gospoĊo?‖ podrugljivo me upitao. ―Uskoro ćete upravljati ĉitavim dvorcem, pa će gospoĊa Fitz morati potraţiti drugi posao.― ―Nemam nikakvu ţelju da upravljam vašim prljavim dvorcem‖, obrecnula sam se i otrla rupĉićem suzne oĉi, ostavivši na njemu tragove drvenog ugljena. ―Ţelim ga samo što prije napustiti.‖ Još uvijek se smješkajući, pristojno je kimnuo glavom. ―Pa, tu vam ţelju moţda mogu ispuniti, gospoĊo‖, odvratio je. ―Barem privremeno.‖ Spustila sam rupĉić i zagledala se u njega. ―Kako to mislite?‖ Nakašljao se i rastjerao rukom dim koji je sada išao u njegovu smjeru. Izvukao me iz kolibe i okrenuo se prema stajama. ―Juĉer ste Columu rekli da vam trebaju bukvica i neke druge biljke?― 88

―Da, kako bih spravila lijekove za one koji su se otrovali hranom. I što onda?‖ htjela sam znati, još uvijek sumnjiĉava.

Dobroćudno je slegnuo ramenima. ―Samo to da odvodim tri konja seoskom kovaĉu na potkivanje.

Suĉeva ţena pomalo se razumije u bilje, pa ima rezerve pri ruci. Ona sigurno ima biljke koje vam trebaju. A ako vam odgovara, rado ću vas povesti sa sobom do sela.‖ ―Suĉeva ţena? GospoĊa Duncan?‖ Odmah sam se razvedrila. Nisam mogla odoljeti prilici da pobjegnem iz dvorca, makar nakratko.

Hitro sam obrisala lice i zadjenula prljavi rupĉić za pojas. ―Hajdemo‖, rekla sam.

Premda je dan bio tmuran i oblaĉan, uţivala sam u kratkom jahanju do sela Cranesmuir. Dougal je bio dobro raspoloţen; ĉitavim je putem brbljao i zbijao dobroćudne šale.

Prvo smo svratili do kovaĉa, gdje je ostavio tri konja, a onda me posjeo na svog konja, iza sebe, pa smo odjahali glavnom ulicom do Duncanove kuće, istaknute trokatnice napola u drvu, ĉija su dva donja kata imala staklene prozore s olovnim okvirima i oknima u obliku romba, u vodenim tonovima ljubiĉaste i zelene boje.

Geilie nas je oduševljeno doĉekala, sretna što je na tako tmuran dan dobila društvo. ―Sjajno!‖ uzviknula je. ―Baš sam traţila izliku da odem u smoĉnicu i sredim neke stvari. Anne!‖ Jedna niska sredovjeĉna sluškinja s licem nalik na zimsku jabuku provirila je kroz vrata koja dotad nisam primijetila, jer su bila skrivena iza izboĉine dimnjaka. ―Odvedi gospoĊu Claire u smoĉnicu‖, naredila joj je Geilie, ―a onda nam donesi kantu vode s izvora.

Pazi, s izvora, a ne s bunara na trgu!‖ Zatim se obratila Dougalu. ―Pripremila sam onaj tonik koji sam obećala vašem bratu. Biste li na trenutak došli sa mnom u kuhinju?‖ Slijedila sam sluškinjinu straţnjicu u obliku bundeve uskim drvenim stubama i neoĉekivano se našla u dugom, prozraĉnom potkrovlju. Za razliku od ostatka kuće, ova je soba imala dvokrilne prozore, koji su sada bili zatvoreni zbog kiše, ali još uvijek su davali mnogo više svjetlosti od pomodno polumraĉne sobe u prizemlju.

Geilie je oĉito znala svoj posao s biljkama. Soba je bila opremljena dugim okvirima za sušenje, mreţom od gaze, kukama iznad malog ognjišta za sušenje na toplini i otvorenim policama na zidovima, s rupama za zrak. Prostor je bio ispunjen ugodnim, oštrim mirisom sušenog bosiljka, ruţmarina i lavande.

Uzduţ jednog zida protezao se iznenaĊujuće moderan pult, a na njemu je bila izloţena zaĉudno velika zbirka besprijekorno ĉistih muţara, batića, zdjela za miješanje i ţlica.

Prošlo je izvjesno vrijeme prije no što se pojavila Geilie, zaţarenih obraza od penjanja stubama, ali smješkajući se u oĉekivanju dugog popodneva mrvljenja bilja i ogovaranja.

Poĉela je padati lagana kišica; kapljice su padale na duga prozorska okna, ali na ognjištu smoĉnice gorjela je mala vatra, pa je u prostoriji bilo vrlo ugodno. Uţivala sam u Geilienu društvu; njezin zajedljivi i ciniĉni svjetonazor predstavljao je osvjeţavajući kontrast dobroćudnim i šutljivim ţenama u dvorcu. Za ţenu iz malog sela, oĉito je bila dobro obrazovana.

Osim toga, znala je svaki skandal koji se zbio u dvorcu i selu u posljednjih deset godina i ispripovijedala mi bezbroj zabavnih priĉa. Zaĉudo, nije me mnogo ispitivala o meni. Zakljuĉila sam da to moţda nije njezin stil; ono što ţeli znati o meni, doznat će od drugih.

Već sam neko vrijeme bila svjesna buke koja je dopirala s ceste, ali pripisala sam je seljanima koji se vraćaju s nedjeljne mise; crkva je bila pokraj bunara na kraju ulice. Glavna ulica vodila je od crkve do trga, a onda se lepezasto širila u splet sićušnih uliĉica i staza.

Zapravo, putem do kovaĉnice zabavljala sam se zamišljajući pogled iz zraka na selo kao crteţ kostura podlaktice i šake. Glavna ulica bila je palĉana kost, na kojoj su stajali dućani, radionice i domovi imućnijih seljana. Ulica Svete Margarete, uţa ulica koja je išla paralelno s Glavnom, opremljena kovaĉnicom, štavionicom koţe i manje otmjenim obrtima i radionicama, bila je lakatna kost. Seoski trg (koji, kao i svi seoski trgovi što sam ih ikad vidjela, nije imao oblik kvadrata nego nepravilnog pravokutnika) oblikovao je zapešće i nadlanicu ruke, a nekoliko uliĉica sa seoskim kućama tvorilo je ĉlanke na prstima.

89

Kao što i priliĉi kući pokrajinskog suca, Duncanova kuća bila je na trgu, ne samo zbog statusa nego i zbog praktiĉnosti; trg je mogao posluţiti za one sudske sluĉajeve za koje je, zbog javnog interesa ili pravne nuţnosti, radna soba Arthura Duncana bila premalena. A kako mi je Dougal objasnio, to je bilo zgodno za stup srama, sitnu drvenu napravu na malom kamenom postolju, u produţetku drvenog kolca koji je - s osjećajem za ekonomiĉnost - sluţio kao stup za biĉevanje, stup za svibanjski ples, stijeg i putilo za konje, zavisno od potrebe.

Galama vani sada je postala mnogo buĉnija i ţešća nego se ĉinilo prikladnim za ljude koji se mirno vraćaju iz crkve kući na ruĉak. Geilie je s uzvikom nestrpljenja odloţila zdjele i silovito otvorila prozor da vidi što izaziva takvu galamu.

Kad sam joj se pridruţila na prozoru, ugledala sam mnoštvo ljudi u odjeći za crkvu: u haljinama, dugim košuljama, kaputima i ţenskim kapama. Predvodio ih je otac Bain, svećenik koji je sluţio i selu i dvorcu. Za sobom je vukao djeĉaka od dvanaestak godina, po ĉijim sam odrpanim uskim hlaĉama od tartana i smrdljivoj košulji zakljuĉila da je šegrt u štavionici. Svećenik je drţao djeĉaka za šiju, što mu nije bilo lako jer je djeĉak bio nešto viši od svoga gnjevnog vodiĉa. Gomila ih je slijedila na maloj udaljenosti, brujeći primjedbama neodobravanja poput olujnog oblaka nakon sijevanja munje.

Dok smo ih ja i Geilie promatrale s prozora na katu, otac Bain i djeĉak nestali su ispod nas i ušli u kuću. Gomila je ostala pred vratima, mrmljajući i naguravajući se. Nekoliko odvaţnijih duša nalaktilo se na prozorske daske i pokušalo proviriti unutra.

Geilie je s treskom zatvorila prozor, ušutkavši naĉas ţamor oĉekivanja ispod nas. ―Najvjerojatnije je rijeĉ o kraĊi‖, lakonski mi je objasnila vraćajući se stolu s biljem. ―S momcima iz štavionice obiĉno je tako.‖ ―Što će mu se dogoditi?‖ znatiţeljno sam upitala. Slegnula je ramenima, mrveći prstima osušeni ruţmarin u muţar. ―Rekla bih da to zavisi od toga muĉe li Arthura jutros probavne smetnje. Ako je dobro doruĉkovao, djeĉak se moţda izvuĉe s biĉevanjem. Ali ako kojim sluĉajem pati od zatvora ili nadutosti - djeĉak će najvjerojatnije ostati bez uha ili šake.‖ To me zgrozilo, ali nisam se usudila izravno uplesti u stvar. Bila sam tuĊinka i još k tome Engleskinja, i premda sam oĉekivala da će me mještani kao stanovnicu dvorca tretirati s izvjesnim poštovanjem, već sam bila primijetila da se mnogi od njih kriţaju kad me vide u prolazu. Moje uplitanje lako bi moglo uvaliti momka u još veću nevolju. ―Zar ne moţete nešto uĉiniti?‖ upitala sam Geilie. ―Hoću reći, razgovarati s muţem i zamoliti ga da bude, ovaj, milosrdan?‖ Geilie je iznenaĊeno podigla pogled s posla. Oĉito, pomisao da se miješa u muţeve poslove nikad joj nije pala na pamet. ―Što se vas tiĉe što će se njemu dogoditi?‖ upitala je, ali znatiţeljno, bez neprijateljstva. ―Naravno da me se tiĉe!‖ odgovorila sam. ―To je samo djeĉak. Što god da je uĉinio, ne zasluţuje da ostane sakat do kraja ţivota.‖ Podigla je svijetle obrve, oĉito smatrajući taj razlog neuvjerljivim. Ali ipak je slegnula ramenima i dodala mi muţar i batić. ―Sve da zadovoljim prijateljicu‖, rekla je zakolutavši oĉima. Na brzinu je pregledala police i odabrala bocu zelenkaste tekućine, na kojoj je urednim rukopisom pisalo: EKSTRAKT PEPERMINTA. ―Idem dati Arthuru dozu, a usput ću provjeriti moţe li se štogod uĉiniti za djeĉaka. Doduše, moţda je već prekasno‖, upozorila me. ―A ako onaj prištavi svećenik ima svoje prste u tome, traţit će najstroţu moguću kaznu. Ipak, pokušat ću. Vi nastavite usitnjavati ruţmarin, za to treba dosta vremena.‖ Kad je otišla, uzela sam batić i stala automatski tucati i mrviti biljku, ne obraćajući veliku paţnju na rezultat. Zatvoreni prozor blokirao je zvuk kiše i gomile u prizemlju; ta su se dva zvuka pomiješala u mekani, lupkajući šapat prijetnje. Kao i svako školsko dijete, i ja sam ĉitala Dickensa. A i starije pisce, koji su opisivali nemilosrdnu pravdu ovih vremena, što su je trpjeli svi prekršitelji, bez obzira na dob i okolnosti.

90

Ali jedno je ĉitati opise vješanja i sakaćenja djece iz ugodne razdaljine od sto ili dvjesto godina, a nešto posve drugo mirno sjediti i mrviti bilje samo nekoliko metara od takva dogaĊaja.

Mogu li se prisiliti da se izravno umiješam, ako djeĉaka osude na strogu kaznu? Otišla sam do prozora s muţarom u ruci i provirila van. Gomila se u meĊuvremenu povećala, kako su trgovci i domaćice, privuĉeni skupom, došli Glavnom ulicom da pogledaju što se dogaĊa. Pridošlice su prilazili mnoštvu, a promatraĉi su im uzbuĊeno prenosili pojedinosti, a onda su se stopili s gomilom, pa se još znatiţeljnih lica okrenulo prema vratima kuće.

Gledajući odozgo taj skup koji je strpljivo stajao na kišici oĉekujući presudu, iznenada sam jasno shvatila jednu stvar. Kao i mnogi drugi, i ja sam bila uţasnuta izvješćima koja su procurila iz poratne Njemaĉke: priĉama o deportacijama i masovnim ubojstvima, o koncentracijskim logorima i spaljivanjima. I kao mnogi drugi, te mnogi u idućim godinama, postavila sam si pitanje: kako su ljudi mogli dopustiti da se to dogodi? Oni su to morali znati sigurno su vidjeli dolaske i odlaske kamiona, ograde i dim? Kako su mogli stajati po strani i ne uĉiniti ništa? E pa, sada znam.

U ovom sluĉaju, ulog nije ni bio ţivot ili smrt. A ĉinjenica da sam bila pod Columovom zaštitom vjerojatno bi sprijeĉila eventualni fiziĉki napad na mene. Ali ruke su mi zadrhtale na porculanskoj zdjeli kad sam pomislila da izaĊem i da se sama i bespomoćna suoĉim s ruljom poštenih i kreposnih graĊana, ţeljnih da ublaţe dosadu ţivota uzbuĊenjem kaţnjavanja i krvi.

Ljudi su društvena bića iz nuţde. Još od vremena prvih stanovnika pećine, ljudi - bezdlaki, slabi i bespomoćni, osim po lukavosti - preţivjeli su zahvaljujući ţivotu u skupinama, znajući, kao što su mnoga druga stvorenja otkrila, da brojnost pruţa zaštitu. A ta spoznaja, koju nose u kostima, leţi iza nasilja rulje.

Jer stati izvan grupe, a kamoli suprotstaviti joj se, u bezbrojnim je tisućljećima znaĉilo smrt za one koji su se to usudili uĉiniti. Suprotstavljanje grupi zahtijeva nešto više od obiĉne hrabrosti, nešto što se protivi ljudskim nagonima. A ja sam se pobojala da tu kvalitetu nemam i posramila se svoga straha. Ĉinilo mi se da je prošlo beskrajno mnogo vremena prije no što je Geilie otvorila vrata i ušla, kao i uvijek mirna i neuznemirena lica, drţeći u ruci mali štapić drvenog ugljena. ―Morat ćemo ga filtrirati nakon što ga prokuhamo‖, primijetila je nadovezujući se na naš prethodni razgovor. ―Mislim da je najbolje da ga procijedimo kroz drveni ugljen u muslinu.‖ ―Geilie, nemojte me muĉiti‖, nestrpljivo sam odvratila ―Što je bilo s momkom iz štavionice?‖ ―Ah, to.‖ S nestrpljenjem je slegnula ramenima, ali na rubovima usana zatitrao joj je nestašan osmijeh.

Zatim je odbacila fasadu i nasmijala se. ―Trebali ste me vidjeti‖, rekla je hihoćući. ―Bila sam jako dobra, to vam sama kaţem. Puna supruţniĉke briţnosti i ţenske blagosti, s primjesom majĉinskog milosrĊa. ‗Oh, Arthure‘‖, odglumila je, ―‗da je naš brak bio blagoslovljen‘ - za to nema mnogo izgleda, ako se mene pita‖ - dodala je, odbacujući naĉas masku briţnosti i kimnula glavom prema policama s biljem - ‗―kako bi se ti osjećao, dragi moj, kad bi tvoj roĊeni sin tako prošao? Momka je na kraĊu nedvojbeno primorala glad. Oh, Arthure, zar ne moţeš u srcu naći blagosti - ti, koji si utjelovljenje pravednosti?‘‖ Skljokala se na stolac, smijući se i lagano se lupkajući dlanom po nozi. ―Baš šteta što ovdje ne postoji mjesto za glumce!‖ Uto se zvuk gomile vani promijenio, pa sam zanemarila Geiliena hvalisanja i prišla prozoru da vidim što se dogaĊa.

Gomila se razdvojila da propusti momka iz štavionice, koji je izašao polako hodajući izmeĊu svećenika i suca. Sav nadut od silnog milosrĊa, Arthur Duncan kimao je glavom i klanjao se vaţnijim ĉlanovima skupa. S druge strane, otac Bain podsjećao je, više od iĉega, na nadureni krumpir, a smeĊe lice namrštilo mu se od ogorĉenja.

Mala procesija produţila je do središta trga, gdje ih je doĉekao seoski kljuĉar, John MacRae. U odjeći kakva i priliĉi njegovoj sluţbi, u ozbiljnim elegantnim tamnim hlaĉama, kaputu i zelenom šeširu od baršuna (koji je privremeno skinuo i briţno sklonio pod frak kaputa da ga zaštiti od kiše). On nije bio seoski tamniĉar, kao što sam u prvi mah pretpostavila, premda je u nuţdi obavljao i tu duţnost. Prvenstveno je obavljao duţnosti redarstvenika, carinika, a kad bi se pojavila potreba, i krvnika; naziv njegove sluţbe potjecao je od drvene kutlaĉe s drškom nalik na kljuĉ, koja mu je visjela o pojasu i kojom je imao pravo

91

uzeti izvjestan postotak iz svake vreće ţita koja se ĉetvrtkom prodavala na trţnici: bila je to plaća za njegovu sluţbu.

Sve sam te ĉinjenice doznala od njega. Došao je u dvorac samo nekoliko dana prije da vidi ne bih li mu mogla izlijeĉiti tvrdoglavi prišt na palcu. Probola sam mu prišt sterilnom iglom i namazala ga mašću jablanova pupoljka, a usput sam otkrila da je MacRae stidljiv i uĉtiv ĉovjek ugodna osmijeha.

Ali sada na njemu nije bilo ni traga tom osmijehu; lice mu je bilo prikladno smrknuto. Što je razumljivo, pomislila sam, nitko ne ţeli vidjeti krvnika koji se smješka.

Prekršitelj je doveden do postolja u središtu trga. Bio je blijed i uplašen, ali nije se ni pomaknuo kad je Arthur Duncan, opunomoćeni sudac Cranesmuira, dostojanstveno uspravio debeljuškasto tijelo i spremio se obznaniti kaznu. ―Glupan je već priznao kad sam ja stigla‖, rekla mi je Geilie na uho, a onda je znatiţeljno provirila preko mog ramena. ―Tako da nisam mogla ishoditi oslobaĊajuću presudu. Doduše, izvukla sam ga s najlakšom mogućom kaznom. Provest će samo sat vremena na stupu, s jednim pribijenim uhom.‖ ―Sa samo jednim pribijenim uhom? Pribijenim na što?‖ ―Pa, o stup, dakako.‖ Znatiţeljno me pogledala, a onda je opet skrenula pogled na izvršenje blage kazne koju je svojom milosrdnom intervencijom uspjela ishoditi.

Ljudi su se tako natiskali oko stupa da se prekršitelj jedva mogao vidjeti, ali gomila se malo odmaknula kako bi dala krvniku dovoljno prostora da pribije momku uho na stup. Blijed i sitan u raljama stupa, tresući se od straha, djeĉak je zatvorio oba oka i više ih nije otvarao. Kad mu je ĉavao probio uho, ispustio je visok i slabašan krik, koji sam ĉula kroz zatvoreni prozor, pa sam i sama malo zadrhtala.

Kao i većina promatraĉa na trgu, ja i Geilie vratile smo se svom poslu, premda nisam mogla a da s vremena na vrijeme ne podignem pogled. Nekoliko besposlenih prolaznika zaustavilo se da se ruga ţrtvi i baci na njega grude blata, a s vremena na vrijeme moglo se vidjeti trjeznijeg graĊanina kako nalazi slobodan trenutak u dnevnim poslovima da se posveti moralnom poboljšanju delinkventa s nekoliko dobro odabranih rijeĉi prijekora i savjeta.

Do zalaska sunca kasnog proljeća još uvijek je ostalo sat vremena. Dok smo pile ĉaj u dnevnoj sobi u prizemlju, lupanje na vratima najavilo je dolazak posjetitelja. Dan je bio tako tmuran od kiše da se jedva mogao odrediti poloţaj sunca. Ali kuća Duncanovih diĉila se satom, veliĉanstvenom napravom s ploĉama od orahovine, mjedenim klatnima i licem ukrašenim zborom kerubina, a taj je ureĊaj pokazivao pola sedam.

Sluţavka je otvorila vrata dnevne sobe i bez velike ceremonije rekla: ―Ovamo.‖ Jamie MacTavish makinalno je sagnuo glavu dok je ulazio, a riĊa mu je kosa od kiše poprimila boju stare bronce. Na sebi je imao postariji, neugledni kaput da se zaštiti od kiše, a pod rukom je nosio ogrtaĉ za jahanje od teškog zelenog baršuna.

Kad sam ustala i upoznala ga s Geilie, pozdravio ju je kimanjem glave. ―GospoĊo Duncan, gospoĊo Beauchamp.‖ Pokazao je rukom prema prozoru. ―Vidim da ste danas popodne imali nešto posla.‖ ―Je li momak još uvijek na stupu?‖ upitala sam vireći kroz prozor. Kroz iskrivljenje treperavih prozorskih okana dnevne sobe, od djeĉaka se vidjela samo tamna mrlja. ―Mora da je mokar do koţe.‖ ―Jest.‖ Jamie je raširio ogrtaĉ i pridrţao mi ga. ―A Colum je pomislio da biste i vi mogli pokisnuti.

Imao sam nekog posla u selu, pa me poslao po vas s ogrtaĉem. Da se ogrnete i odjašete sa mnom u dvorac.‖ ―Baš lijepo od njega‖, rastreseno sam odgovorila, još uvijek misleći na momka iz štavionice. ―Koliko dugo mora tamo ostati?‖ upitala sam Geilie. Kad me blijedo pogledala, nestrpljivo sam dodala: ―Momak na stupu‖. ―Ah, on‖, odvratila je i malĉice se namrštila zbog spominjanja tako beznaĉajne teme. ―Rekla sam vam, jedan sat. Kljuĉar ga je već trebao osloboditi.‖ ―I jest‖, uvjerio ju je Jamie. ―Vidio sam ga kad sam prelazio travnjak. Samo što momak još uvijek nije smogao hrabrosti da razdere uho.‖ Zinula sam od ĉuda. ―Ţelite reći da mu ĉavao neće biti izvuĉen iz uha? Mora se osloboditi sam?‖ 92

―O, da‖, odvratio je Jamie vedro nehajnim tonom. ―Momak je još uvijek malo nervozan, ali vjerujem da će ubrzo donijeti odluku. Vani je vlaţno, a i pada mrak. I mi bismo morali krenuti, inaĉe ćemo zakasniti na veĉeru.‖ Naklonio se Geilie i okrenuo se da krene. ―Priĉekajte naĉas‖, rekla mi je Geilie. ―Budući da vas kući vodi tako krupan i snaţan momak, dat ću vam kutiju osušenog moĉvarnog kupusa i drugog ljekovitog bilja koju sam obećala poslati gospoĊi FitzGibbons. Moţda bi gospodin MacTavish bio tako ljubazan da joj je odnese?‖ Kad je Jamie pristao, poslala je slugu po kutiju u svoju radnu sobu na katu, dajući mu golem kljuĉ od kovanog ţeljeza da njime otkljuĉa vrata. Kad je sluga otišao, sjela je za mali radni stol u kutu i stala nešto pisati. Kad se sluga vratio s kutijom, ovelikom drvenom škrinjom s mjedenim kolutovima, već je završila s pisanjem poruke. Ţurno ju je posula pijeskom i preklopila, zapeĉatila je kapljicom voska iz svijeće i gurnula mi je u ruku. ―Evo‖, rekla je. ―Ovo je raĉun. Hoćete li ga dati Dougalu? On obavlja isplate i sliĉne stvari. Nemojte ga dati nikome drugom jer mi inaĉe neće platiti tjednima.‖ ―Da, naravno.‖ Srdaĉno me zagrlila i otpratila do vrata dajući mi usput savjete kako da se zaštitim od hladnoće.

Dok je Jamie vezao škrinju za sedlo na konju, ja sam stajala pod strehom kuće. Kiša je sada jaĉe padala, pa se sa streha slijevala neravna plahta vode.

Pogledala sam Jamiejeva široka leĊa i mišićave nadlaktice dok je bez vidljiva napora podizao tešku škrinju. Zatim sam bacila pogled prema postolju, gdje je momak iz štavionice, unatoĉ ohrabrivanju ponovo okupljene gomile, još uvijek stajao s uhom ĉvrsto pribijenim za stup. Premda ovo nije bila zgodna mlada djevojka sjajne plave kose, Jamiejevi prijašnji postupci u Columovoj dvorani pravde naveli su me na pomisao da on nije potpuno ravnodušan prema mladićevim nevoljama. ―Ovaj, gospodine MacTavish?‖ nesigurno sam ga pozvala, ali nije se osvrnuo. Njegovo zgodno lice nije promijenilo izraz, široka su mu usta ostala opuštena, a plave oĉi usredotoĉene na zatezanje remena. ―Jamie?‖ ponovo sam pozvala, ovog puta malo glasnije, a on je istog ĉasa podigao pogled. Dakle, on se zapravo ne preziva MacTavish. Upitala sam se kako se zapravo zove. ―Da?‖ rekao je. ―Priliĉno ste, ovaj, krupni, zar ne?‖ Kimnuo je glavom s malim osmijehom, oĉito se pitajući što smjeram. ―Dovoljno sam krupan za većinu stvari‖, odgovorio je.

Ohrabrena njegovom reakcijom, nehajno sam mu prišla, kako me ne bi ĉuo ni jedan od promatraĉa s trga. ―A imate i priliĉno snaţne prste?‖ upitala sam.

Stegnuo je jednu šaku, a osmijeh mu se raširio. ―Da, istina je. Ţelite li moţda da vam zdrobim nekoliko kestena?‖ Pogledao me lukavo i veselo.

Bacila sam pogled prema grupici promatraĉa na trgu iza njegovih leĊa. ―Zapravo bih više voljela da izvuĉete jedan iz vatre.‖ Podigla sam pogled i srela se s upitnim pogledom plavih oĉiju. ―Moţete li to uĉiniti?‖ Naĉas je stajao gledajući me i još uvijek se smješkajući, a onda je slegnuo ramenima. ―Mogu, ako je ĉavao dovoljno dug da ga uhvatim. A moţete li vi odvući paţnju promatraĉa? Oni baš ne bi bili oduševljeni miješanjem sa strane, pogotovo kad je rijeĉ o strancu.‖ Dosad mi nije palo na pamet da bi ga moja molba mogla dovesti u opasnost, pa sam se pokolebala, ali ĉinilo se da je on spreman pokušati, bez obzira na opasnost. ―Pa, kad bismo oboje otišli da pogledamo momka izbliza i kad bih se ja zgrozila prizorom i onesvijestila, mislite li...?‖ ―Zato što niste navikli gledati krv?‖ Nasmiješio se i podrugljivo podigao jednu obrvu. ―Da, to bi moglo proći. A bilo bi još bolje kad biste pali s postolja.‖

93

Meni se zapravo malĉice gadilo pogledati, ali pokazalo se da prizor nije tako strašan kao što sam se pribojavala. Uho je bilo ĉvrsto pribijeno za gornju spojnicu, blizu ruba, a iz pribijenog uha virilo je ĉitavih pet centimetara širokog ĉavla bez glavice. Gotovo da i nije bilo krvi, a po mladićevu licu bilo je jasno da, premda je uplašen i trpi bol, ne trpi jako. Uzevši u obzir sveukupno stanje škotskog pravosuĊa, uĉinilo mi se da je Geilie moţda ipak imala pravo kad je rekla da se mladić izvukao s priliĉno blagom kaznom, premda to nije nimalo promijenilo moje mišljenje o njegovu barbarizmu.

Jamie se nehajno probio kroz vanjski krug gomile promatraĉa. Prijekorno je zatresao glavom prema djeĉaku. ―Onda, momĉe‖, rekao je coknuvši jezikom. ―Baš si se uvalio u gadnu nevolju, zar ne?‖ Pod izlikom da ţeli pobliţe pogledati uho, spustio je svoju krupnu, ĉvrstu šaku na drveni rub stupa. ―Oh, momĉe‖, prijekorno je rekao, ―ne moţeš još dugo ostati ovdje na ovako ruţnom vremenu. Jedan mali trzaj glavom i sve će biti gotovo. Evo, da ti pomognem?‖ Ispruţio je ruku kao da ţeli uhvatiti momka za kosu i osloboditi mu glavu, ali momak je uplašeno kriknuo.

Prepoznavši znak da poĉnem, koraknula sam unatrag, pazeći da snaţno nagazim na noţne prste ţeni iza sebe, a ona je vrisnula od bola kad su joj se pete mojih ĉizama zabole u rist stopala. ―Oprostite‖, uzdahnula sam. ―Vrti mi se... vrti mi se u glavi. Molim vas...‖ Okrenula sam se od stupa i udaljila dva-tri koraka, vješto teturajući i hvatajući se za rukave okolnih ljudi. Rub postolja bio je udaljen samo petnaest centimetara; ĉvrsto sam se uhvatila za krhku djevojku koju sam odabrala za taj posao i srušila se naglavce preko ruba, povukavši je za sobom.

Zakotrljale smo se po mokroj travi u kolopletu suknji i cike. Kad sam joj napokon ispustila bluzu, opustila sam se u dramatiĉno raširenu hrpu, dok mi je kiša kapala na glavu okrenutu prema nebu.

Zapravo sam doista ostala malĉice bez daha od udarca - djevojka je leţala na meni - i borila sam se da doĊem do zraka, slušajući ţamor zabrinutih glasova okupljenih oko mene. Zasula su me nagaĊanja, prijedlozi i šokirani povici, gušći od kišnih kapi s neba, ali onda su me dvije poznate ruke uspravile u sjedeći poloţaj. Kad sam otvorila oĉi, ugledala sam par jako zabrinutih plavih oĉiju. Jedva primjetni trzaj oĉnih kapaka dao mi je do znanja da je zadatak uspješno obavljen, a onda sam ugledala momka iz štavionice kako s rupĉićem na uhu brzo trĉi u suprotnom smjeru, neprimijećen od gomile koja se okrenula da promatra novu senzaciju.

Isti oni seljani koji su ne tako davno zahtijevali momkovu krv, sada su prema meni bili utjelovljenje dobrote. Briţljivo su me podigli i odveli natrag u Duncanovu kuću, gdje su me ponudili ĉajem, rakijom, toplim pokrivaĉima i naklonošću. Dopustili su mi da odem tek kad je Jamie jasno rekao da moramo krenuti, a zatim me podigao s kauĉa i krenuo prema vratima, ne obazirući se na prosvjede domaćina.

Kad me još jedanput posjeo preda se na konja i primio mog konja za uzde, pokušala sam mu zahvaliti na pomoći. ―Nije to ništa, curo‖, odvratio je odbijajući moje zahvale. ―Ali to je za vas bio rizik‖, ustrajala sam. ―Kad sam vas zamolila da to uĉinite, nisam shvatila da vas time izlaţem opasnosti.‖ ―Ah‖, neodreĊeno je odvratio, a trenutak poslije dodao je s primjesom veselja u glasu: ―Ne mislite valjda da sam manje hrabar od jedne sitne Saskinje?‖ Kad je na cestu poĉeo padati mrak, natjerao je konje u kas. Nismo mnogo razgovarali ostatak puta kući. Kad smo stigli do dvorca, ostavio me pred vratima rekavši mi pomalo podrugljivim glasom: ―Laku noć, Saskinjo!‖ Ali ja sam stekla dojam da je time zapoĉelo prijateljstvo koje je malo ĉvršće od zajedniĉkog ogovaranja pod stablima jabuke.

94

10.

Polaganje zakletve U sljedeća dva dana nastala je velika strka, dolasci, odlasci i pripreme svih vrsta. Posjećenost moje ambulante naglo je opala; oboljeli od trovanja hranom opet su se dobro osjećali, a ĉinilo se da su svi ostali daleko prezaposleni da bi se stigli razboljeti. Osim male pošasti iverja u prstima meĊu djeĉacima koji su nosili drva za ogrjev i sliĉne epidemije opeklina meĊu djevojkama iz kuhinje, nije bilo ni novih nezgoda.

I ja sam bila uzbuĊena. Ovo je veĉer koju sam ĉekala. GospoĊa FitzGibbons rekla mi je da će svi borci iz klana MacKenzie veĉeras doći u dvoranu da poloţe zakletvu vjernosti Columu. A dok se unutra bude odvijala tako vaţna sveĉanost, nitko neće paziti na staje.

Tijekom sati pomaganja u kuhinji i voćnjacima, uspjela sam staviti na stranu dovoljno hrane za nekoliko dana, kako sam vjerovala. Nisam imala ĉuturu za vodu, ali pronašla sam zamjenu, jednu od debljih staklenki iz ambulante. Zahvaljujući Columu, imala sam ĉvrste ĉizme i topao ogrtaĉ. A imat ću i pristojnog konja; popodne sam posjetila staje i odluĉila kojeg ću uzeti. Nisam imala novca, ali moji su mi pacijenti dali pregršt sitnih drangulija, vrpce i komadiće rezbarija i nakita. Ako se pokaţe neophodnim, moći ću ih zamijeniti za ono što bi mi moglo zatrebati.

Nije mi bilo drago što ću zloupotrijebiti Columovo gostoprimstvo i prijateljstvo stanovnika dvorca, otišavši bez rijeĉi ili poruke oproštaja, ali na kraju krajeva, što bih im uopće mogla reći? Izvjesno sam vrijeme razmišljala o tom problemu, ali naposljetku sam zakljuĉila da je najbolje jednostavno otići. Ionako nisam imala papir za pisanje, a nisam se htjela izlagati riziku da ga pokušam uzeti iz Columovih odaja.

Sat nakon sumraka, oprezno sam otišla do staja, naćulivši uši ne bih li opazila bilo kakav znak prisutnosti ljudi, ali ĉinilo se da su svi već otišli u dvoranu da se pripreme za sveĉanost. Vrata su bila zatvorena, ali otvorila su se kad sam ih malo gurnula, neĉujno se okrenuvši unutra na koţnatim šarkama.

Zrak u staji bio je topao i ţiv od blagog komešanja konja koji su se odmarali. Kako bi rekao stric Lamb, staja je bila mraĉna kao unutrašnjost pogrebnikova šešira. Onih nekoliko prozora bili su samo uski prorezi, premaleni da propuste slabašnu svjetlost zvijezda. Otišla sam do glavnog dijela staje ispruţenih ruku, dok mi je slama šuštala pod nogama.

Oprezno sam opipavala ispred sebe, traţeći rub pregratka da me vodi. Ruke su mi nalazile samo prazan zrak, ali sam potkoljenicama udarila o tvrdu prepreku koja je leţala na tlu, pa sam pala naglavce, s oštrim uzvikom koji je odjeknuo u kosim krovnim gredama stare kamene zgrade.

Prepreka se otkotrljala s psovkom iznenaĊenja i ĉvrsto me zgrabila za ruke. Našla sam se zatoĉena uz krupno tijelo muškarca ĉiji mi je dah škakljao uho. ―Tko je to?‖ dahnula sam i trznula se unatrag. ―I što radite ovdje?‖ Ĉuvši moj glas, nevidljivi napadaĉ olabavio je stisak. ―To bih ja vas mogao pitati, Saskinjo‖, rekao je dubok i blag glas Jamieja MacTavisha, pa sam osjetila olakšanje i malo se opustila. Zatim se on pomaknuo u slami i uspravio u sjedeći poloţaj. ―Doduše, pretpostavljam da mogu pogoditi‖, suho je dodao. ―Što mislite, kako biste daleko dospjeli, curo, u mraĉnoj noći na konju kojeg ne poznajete, dok vas pola MacKenziejeva klana progoni od jutra?‖ To me razdraţilo, iz više razloga. ―Nitko me ne bi progonio. Svi su u dvorani. Bila bih jako iznenaĊena kad bi ujutro svaki peti bio dovoljno trijezan da stoji a kamoli da jaše.‖ Nasmijao se i ustao, a onda ispruţio ruku da i meni pomogne ustati. Otresao mi je slamu s leĊa haljine, nešto snaţnije no što sam smatrala neophodnim. ―To je dobar zakljuĉak, Saskinjo‖, rekao je, kao da je malo iznenaĊen što sam sposobna razmišljati. ―Ili bi bio da Colum nije postavio straţare oko ĉitavog dvorca i raštrkane po šumi. Teško da bi on ostavio dvorac bez zaštite dok se u njemu nalaze svi borci iz klana. Istina, kamen ne gori tako dobro kao drvo..

95

Pretpostavila sam da aludira na glasoviti masakr u Glencoeu, kad je izvjesni John Campbell, po zapovijedima vlade, maĉem zaklao trideset i osam ĉlanova klana MacDonald i zapalio kuću u kojoj ih je ostavio. Brzo sam raĉunala. To se dogodilo prije samo pedesetak godina; dovoljno nedavno da opravda sve obrambene mjere koje bi Colum mogao poduzeti. ―U svakom sluĉaju, jedva da ste mogli izabrati goru noć za pokušaj bijega‖, nastavio je MacTavish, kao da je potpuno nesvjestan ĉinjenice da sam pokušala pobjeći; brinuo ga je samo razlog zašto moj bijeg ne bi uspio, što mi se uĉinilo pomalo ĉudnim. ―Ako zanemarimo straţare i ĉinjenicu da je svaki dobar konjanik iz okolice ovdje, cesta do dvorca bit će krcata ljudima koji dolaze na tynchal i igre.‖ ―Tynchal?‖ ―Lov. Obiĉno na jelena, ovoga puta moţda na divlju svinju; jedan od momaka iz staje rekao je Starom Alecu da je u istoĉnoj šumi vidio krupnog vepra.‖ Spustio je svoju veliku šaku na moja leĊa i okrenuo me prema jedva vidljivom pravokutniku otvorenih vrata. ―Idemo‖, rekao je. ―Odvest ću vas natrag u dvorac.‖ Odmaknula sam se od njega. ―Ne morate se truditi‖, nezahvalno sam odvratila. ―Znam i sama naći put.‖ Priliĉno me ĉvrsto uhvatio za lakat. ―Ne sumnjam. Ali bolje da ne naiĊete sami na nekog od Columovih straţara.‖ ―A zašto ne?‖ obrecnula sam se. ―Ne ĉinim ništa loše. Ne postoji zakon koji zabranjuje šetnju oko dvorca, zar ne?‖ ―Ne. Ne vjerujem da bi vam oni naudili‖, odvratio je, zamišljeno zirkajući u sjene. ―Ali ne bi bilo neobiĉno da neki straţar ponese bocu da mu pravi društvo na straţi. Piće moţe biti ugodno društvo, ali ne potiĉe pristojno ponašanje kad ti neka sitna, slatka cura priĊe sama u mraku.‖ ―I na vas sam naišla sama u mraku‖, podsjetila sam ga s izvjesnom smjelošću. ―A ja nisam ni osobito sitna ni jako slatka, barem ne u ovom trenutku.‖ ―Istina, ali ja sam spavao, nisam bio pijan‖, kratko je odgovorio. ―A zanemarimo li pitanje vašeg ponašanja, priliĉno ste sitniji od većine Columovih straţara.‖ Odustala sam od tog jalovog natezanja i pokušala drugi pristup. ―A zašto ste spavali u staji?‖ upitala sam ga. ―Zar ne moţete nigdje naći krevet?‖ Sada smo već dospjeli do vanjskog dijela kuhinjskih vrtova, pa sam mu na slabom svjetlu mogla vidjeti lice. Imao je napet izraz lica, provjeravajući kamene nadsvoĊene ulaze pokraj kojih smo prolazili, ali na moje je rijeĉi oštro skrenuo pogled. ―Mogu‖, rekao je. Još uvijek me drţeći za lakat, nastavio je hodati, ali trenutak poslije dodao je: ―Mislio sam da će biti pametnije ako se drţim po strani.‖ ―Zato što ne ţelite poloţiti zakletvu Columu MacKenzieju?‖ pokušala sam pogoditi. ―I ne ţelite izazvati galamu zbog toga?‖ Pogledao me kao da ga moje rijeĉi zabavljaju. ―Tako nešto‖, priznao je.

Jedna od boĉnih vrata bila su otvorena, a fenjer smješten na vrhu kamene izboĉine bacao je ţuti sjaj na stazu. Već smo gotovo dospjeli do tog mjesta kad me jedna ruka iznenada uhvatila s leĊa i naglo podigla.

Pokušala sam se oduprijeti, ali ĉovjek koji me je uhvatio imao je debele rukavice i, kao što je rekao Jamie, bio je mnogo krupniji od mene.

Sudeći po zvukovima, ĉinilo se da i sam Jamie ima manje probleme. Stenjanje i prigušeno psovanje naglo je prestalo s treskom i soĉnim gelskim uzvikom.

Borba u mraku je prestala, a onda se zaĉuo smijeh meni nepoznatog muškarca. ―Za ime Boţje, pa to je onaj mladi Columov nećak. Kasniš na polaganje zakletve, je li, momĉe? A koga to vodiš sa sobom?‖ ―To je neka cura‖, odvratio je ĉovjek koji me drţao. ―Sudeći po teţini, slatka i soĉna.‖ Maknuo mi je ruku s usta i snaţno me stisnuo na drugom mjestu. Vrisnula sam od ogorĉenja, posegnula preko ramena, uhvatila ga za nos i cimnula. Ĉovjek me ispustio na tlo s kratkom kletvom, manje formalnom od onih koje

96

su se trebale dati u dvorani. Odmaknula sam se od snaţnog zadaha rakije, osjetivši iznenadnu navalu zahvalnosti zbog Jamiejeve nazoĉnosti. Moţda je ipak pametno postupio što me pratio.

Ali ĉinilo se da on ne misli tako. Neuspješno se pokušao osloboditi iz ĉvrstog stiska dvojice naoruţanih straţara koji su ga bili dohvatili. U njihovim postupcima nije bilo neprijateljstva, ali ipak su ga ĉvrsto drţali. Zatim su odluĉno krenuli prema otvorenim vratima, vukući svog zarobljenika sa sobom. ―Ne, prvo mi dopustite da se odem presvući, ljudi‖, stao je prosvjedovati. ―Nisam prikladno odjeven za polaganje zakletve.‖ Taj njegov elegantni pokušaj bijega osujetila je iznenadna pojava Ruperta, koji je izletio kroz uska vrata kao ĉep iz boce, sjajno odjeven u košulju i kaput sa zlatnim vrpcama. ―Ne brini se ti za to, momĉe‖, rekao je odmjeravajući Jamieja blistavim oĉima. ―Mi ćemo te prikladno odjenuti - unutra.‖ Kimnuo je glavom prema vratima, a Jamie je pod prisilom nestao unutra. Mesnata ruka stisnula mi je lakat, pa nisam imala drugog izbora nego da ga slijedim. Ĉinilo se da je Rupert odliĉno raspoloţen, kao i drugi muškarci koje sam vidjela unutar zidina dvorca.

Moţda šezdeset ili sedamdeset muškaraca, svi odjeveni u svoju najbolju odjeću, nakićenu bodeţima, sabljama, pištoljima i koţnatim kesama, šetalo se dvorištem oko ulaza u Veliku dvoranu. Rupert je pokazao prema vratima u zidu, a straţari su odvukli Jamieja u malu osvijetljenu prostoriju koja je oĉito sluţila kao skladište; svakakve stvarĉice leţale su na stolovima i policama kojima je bila opremljena.

Rupert je kritiĉki odmjerio Jamieja, gledajući komadiće slame u njegovoj kosi i mrlje na košulji.

Vidjela sam kako mu je pogled zasjao kad je ugledao komadiće slame u mojoj kosi, a onda mu se na licu pojavio ciniĉan osmijeh. ―Nije ĉudo što kasniš, momĉe‖, rekao je i lupnuo Jamieja u rebra. ―Nimalo te ne krivim.‖ ―Willie!‖ pozvao je jednog ĉovjeka u dvorištu. ―Treba nam nešto odjeće. Nešto prikladno za vlastelinova nećaka. Pobrini se za to, ĉovjeĉe, i poţuri!‖ Jamie je stisnutih usta pogledao muškarce koji su ga okruţivali. Šestorica pripadnika klana, svi neobuzdano raspoloţeni, u oĉekivanju polaganja zakletva, sjajući od divljeg ponosa MacKenzieja.

Njihovom je raspoloţenju oĉito pomogla obilna konzumacija iz baĉve piva koju sam vidjela u dvorištu.

Jamiejevo je oko zaiskrilo prema meni, a izraz lica još uvijek mu je bio tmuran. Sve je ovo tvoja krivica, kao da mi je govorilo njegovo lice.

Dakako, mogao je reći da ne ţeli poloţiti zakletvu Columu i krenuti natrag prema svom toplom krevetu u staji. To jest, ako je ţelio da ga gadno pretuku ili da mu prereţu grkljan. Podigao je obrvu prema meni, slegnuo ramenima i priliĉno se elegantno pokorio Willieju, koji je dojurio s hrpom snjeţnobijelog platna u naruĉju i ĉetkom za kosu u ruci. Na vrhu hrpe leţao je šešir od plavog baršuna, ukrašen metalnom znaĉkom koja je drţala granĉicu boţikovine. Podigla sam šešir da ga pogledam, dok se Jamie muĉio da navuĉe ĉistu košulju i oĉetka kosu, obuzdavajući ţestinu.

Znaĉka je bila okrugla i iznenaĊujuće fina. Pokazivala je pet vulkana u sredini, koji su izbacivali vrlo realistiĉne pare. A na rubu je bilo geslo: Luceo non Uro. ―Sjajim, ne izgaram‖, prevela sam naglas. ―Da, curo, to je geslo MacKenziejeva klana‖, rekao je Willie kimajući mi s odobravanjem. Uzeo mi je šešir i tutnuo ga Jamieju u ruke, a onda odjurio potraţiti još odjeće. ―Ovaj... ţao mi je‖, rekla sam Jamieju tihim glasom, koristeći se Williejevom odsutnošću da mu se primaknem bliţe. ―Nisam namjeravala...‖ Jamie, koji je s neodobravanjem gledao znaĉku, pogledao me odozgo, a tmurna crta na njegovim ustima se opustila. ―Ah, ne brinite se zbog mene, Saskinjo. Do toga je moralo doći prije ili poslije.‖ Skinuo je znaĉku sa šešira i gorko joj se nasmiješio, vaţući je u ruci. ―Znate li kako glasi moje geslo, curo?‖ upitao me. ―Hoću reći, geslo mog klana?‖ ―Ne znam‖, iznenaĊeno sam odgovorila. ―Kako?‖

97

Bacio je znaĉku u zrak, uhvatio je i spretno spustio u koţnatu kesu. Pogledao je priliĉno mraĉno prema otvorenom nadsvoĊenom prolazu, gdje su se ĉlanovi klana MacKenzie okupljali u nepravilne vrste. ―Je suis prest‖, odgovorio je na iznenaĊujuće dobrom francuskom. Pogledao je unatrag i ugledao Ruperta i još jednog ĉlana Mackenzieja kojeg nisam poznavala, kako se odluĉno pribliţavaju, lica zaţarenih od oduševljenja i alkohola. Rupert je nosio veliki komad tkanine s MacKenziejevim tartanom.

Bez oklijevanja, drugi je ĉovjek posegnuo za kopĉom na Jamiejevu kiltu. ―Bit će bolje da sad odete, Saskinjo‖, kratko me posavjetovao Jamie. ―Ovo nije mjesto za ţene.‖ ―Vidim‖, suho sam odgovorila i za nagradu dobila poluosmijeh, dok su mu kukovi bili omotani u novi kilt, a stari strgnut pristojno ispod njega. Rupert i njegov prijatelj ĉvrsto su ga uhvatili za ruke i odvukli do nadsvoĊenog prolaza.

Okrenula sam se bez oklijevanja i zaputila natrag prema stubama koje vode na galeriju za muziĉare, paţljivo izbjegavajući pogled svakog pripadnika klana kojeg sam usput srela. Kad sam se našla iza ugla, zastala sam i priljubila se uza zid kako bih ostala neprimijećena. Ĉasak sam priĉekala, dok hodnik nije bio privremeno pust, a onda jurnula kroz vrata galerije i brzo ih zatvorila za sobom, prije no što netko doĊe iza ugla i primijeti kamo ulazim. Stube su bile slabo osvijetljene od svjetla odozgo, pa sam bez problema hodala po dotrajalim ploĉama. Dok sam se penjala prema buci i svjetlosti, mislila sam na onaj posljednji kratki razgovor. ―Je suis prest.‖ Spreman sam. Ponadala sam se da je to toĉno.

Galerija je bila osvijetljena bakljama od borovine, blještavi plamenovi dizali su se ravno uvis u zidnim udubljenjima, okruţeni crnim obrisima koje su njihovi prethodnici ostavili na zidovima. Kad sam se pojavila ispod tapiserija u straţnjem dijelu galerije, nekoliko se lica okrenulo da me pogleda, trepćući oĉima; ĉinilo se da su sve ţene iz dvorca ovdje. Prepoznala sam djevojku Laoghaire, Magdalenu i još nekoliko ţena koje sam upoznala u kuhinjskim prostorijama, i dakako, debelu figuru gospoĊe FitzGibbons, na poĉasnom mjestu pokraj ograde.

Ugledavši me, prijateljski me pozvala, a ţene su se stisnule kako bi me pustile da proĊem. Kad sam došla naprijed, mogla sam vidjeti ĉitavu dvoranu ispod nas.

Zidovi su bili okićeni granĉicama imele, tise i boţikovine, a miris zimzelenog drveća dizao se do galerije, pomiješan s dimom vatri i jakim vonjem muškaraca. Bilo ih je na desetke, dolazili su i odlazili, stajali i razgovarali u malim skupinama raštrkanim diljem dvorane, svi odjeveni u neku verziju tartana klana, pa makar samo pleda ili šešira nošenog iznad obiĉne radne košulje i iznošenih hlaĉa. Sami uzorci na tkanini jako su se razlikovali, ali boje su im uglavnom bile iste - tamnozelene i bijele.

Većina muškaraca bila je odjevena kao i Jamie, u kilt, ogrtaĉ od pleda, šešir i - u većini sluĉajeva znaĉku. Naĉas sam ga ugledala kako stoji pokraj zida, još uvijek natmurena lica. Rupert je nestao u mnoštvu, ali Jamieju je sa svake strane stajao po jedan kršni MacKenzie; to su oĉito bili straţari.

Zbrka u dvorani postupno je postajala organizirana, kako su stanovnici dvorca gurali i vodili pridošlice na mjesto kod donjeg kraja dvorane.

Ovo je oĉito posebna veĉer; uz onog momka koji svira gajde u dvorani, sada su bila još dva gajdaša, a drţanje i gajde s bjelokosti jednoga od njih davali su do znanja da je on glavni gajdaš. Taj je ĉovjek kimnuo glavom drugoj dvojici pa je dvoranu ubrzo ispunila divlja i buĉna glazba gajda. Ova verzija bila je mnogo manja od velikih sjevernjaĉkih gajda koje se koriste u borbi, no stvarala je vrlo uĉinkovitu buku.

Gajdaši su iznad ţamora izveli triler od kojeg su sve prisutne prošli srsi. Ţene oko mene uskomešale su se, a ja sam se sjetila stihova iz pjesme ―Maggie Lauder‖: “Gajdaš Rab moje je ime Ponosim se jako njime Kad zasviram u svoje dude Cure plešu kao lude.”

98

Ţene oko mene nisu baš poludjele, ali nesumnjivo su bile oĉarane. Ĉesto bi zadivljeno nešto promrmljale, naginjući se preko ograde balkona i pokazujući ovog ili onog ĉovjeka koji se šetao dvoranom u sveĉanoj odori. Jedna djevojka spazila je Jamieja i s prigušenim uzvikom pozvala prijateljice da ga pogledaju.

Njegova pojava izazvala je znaĉajno došaptavanje i mrmljanje.

Djelomice je to bilo divljenje njegovu lijepom izgledu, ali više nagaĊanje o njegovoj prisutnosti na polaganju zakletve. Primijetila sam da Laoghaire blista poput svijeće gledajući ga, pa sam se sjetila onoga što je Stari Alec rekao kod obora - Znaš da joj otac neće dopustiti da se uda za nekoga izvan klana. A Jamie je još k tome Columov nećak, ne? Unatoĉ svemu tome, momak je dobra prilika. Dakako, ako zanemarimo sitnicu da je odmetnik od zakona.

Uto je glazba gajda dosegnula uţareni vrhunac i naglo prestala. U potpunom muku u dvorani, Colum MacKenzie izašao je kroz gornji nadsvoĊeni prolaz i odluĉnim korakom krenuo prema malom postolju koje je bilo podignuto na ĉelu prostorije. Nije se trudio prikriti invalidnost, ali nije se njome ni razmetao.

Izgledao je veliĉanstveno u aţurno plavom kaputu s bogatim zlatnim ukrasima, srebrnom dugmadi i crvenim svilenim manšetama koje su se protezale gotovo do laktova. Tartanski kilt od fine vune visio mu je preko koljena i pokrivao veći dio nogu u kockastim ĉarapama. Na glavi je imao plavi šešir, ali srebrna znaĉka imala je na sebi maslaĉak a ne boţikovinu. Ĉitava dvorana zadrţala je dah kad se pojavio. Što god drugo da je bio, Colum MacKenzie bio je i pravi šoumen.

Okrenuo se prema okupljenim ĉlanovima klana, podigao ruke i pozdravio ih zvonkim uzvikom: ―Tulach Ard!‖ ―Tulach Ard!‖ gromoglasno su odgovorili ĉlanovi klana. Ţena pokraj mene se tresla.

Uslijedio je kratak govor na gelskom, popraćen povremenim uzvicima odobravanja, a onda je poĉelo polaganje zakletva.

Columovom postolju prvi je prišao Dougal MacKenzie. Stojeći na malom podiju, Colum je bio dovoljno visok da se sretne s bratom licem u lice. Dougal je bio raskošno odjeven, ali u obiĉan kestenasti baršun bez zlatnih vrpca, kako ne bi odvraćao paţnju od Columove veliĉanstvenosti.

Dougal je teatralno isukao bodeţ i kleknuo, uhvativši bodeţ za oštricu. Nije govorio tako snaţnim glasom kao Colum, ali je bilo dovoljno glasno da svaka rijeĉ odzvoni ĉitavom dvoranom. ―Zaklinjem vam se na vjernost kriţem našega gospodina Isusa Krista i svetim ţeljezom što ga drţim u ruci i sveĉano se obvezujem na odanost imenu klana MacKenzie. Ako ikad podignem ruku na vas, neka mi ovo sveto ţeljezo probije srce.‖ Zatim je spustio maĉ, poljubio ga na spoju oštrice i drška i vratio u korice. Još uvijek kleĉeći, ispruţio je sklopljene ruke prema Columu, koji ih je uhvatio i prinio usnama, u znak da prihvaća ponuĊenu zakletvu.

Zatim je povukao Dougala na noge.

Colum se okrenuo da podigne srebrni pehar s tartanom prekrivenog stola iza sebe. Objema rukama podigao je teški kaleţ s ruĉkama i ispio gutljaj iz njega, a onda ga je ponudio Dougalu. Dougal je ispio obilan gutljaj i vratio kaleţ Columu, a zatim se posljednji put naklonio poglavaru klana MacKenzie i odmaknuo u stranu, kako bi napravio mjesta za sljedećeg ĉovjeka u redu.

Isti ritual stalno se ponavljao, od prisege do ceremonijalnog ispijanja. Dok sam gledala mnoštvo muškaraca u redu, ponovo me obuzelo divljenje prema Columovoj sposobnosti. Pokušala sam izraĉunati koliko će alkohola ispiti do kraja veĉeri, ako nakon svake zakletve popije jedan gutljaj, a onda sam ugledala Jamieja kako se pribliţava ĉelu kolone.

Dougal, koji je nakon polaganja zakletve zauzeo mjesto iza Columa, primijetio je Jamieja prije Columa, koji je bio zaokupljen nekim drugim. Primijetila sam da se iznenaĊeno trgnuo. Prišao je bratu i nešto mu šapnuo. Colum je zadrţao pogled na ĉovjeku ispred sebe, ali vidjela sam da se malo ukoĉio. I on je bio iznenaĊen i, kako se ĉinilo, ne baš oduševljen.

Kako je sveĉanost odmicala, uzbuĊenje u dvorani, od poĉetka veliko, sve je više raslo. Kad bi Jamie sada odbio poloţiti zakletvu, pomislila sam, krajnje uzbuĊeni ĉlanovi klana rastrgali bi ga na komadiće.

99

Stalno sam otirala dlanove o haljinu, znojeći se od osjećaja krivice što sam ga dovela u ovako opasnu situaciju.

Jamie je izgledao mirno. Premda je u dvorani bilo vruće, nije se znojio. Strpljivo je ĉekao u redu, kao da nije svjestan da je okruţen stotinom do zuba naoruţanih ljudi, koji bi mu smjesta zamjerili uvredu klana MacKenzie i njegova poglavara. Je suis prest, doista. Ili je moţda naposljetku odluĉio poslušati Alecov savjet?

Zarivala sam nokte u dlanove ĉekajući da doĊe red na njega.

Elegantno je kleknuo na jedno koljeno i duboko se naklonio Columu. Ali umjesto da isuĉe maĉ kako bi poloţio zakletvu, ustao je i pogledao Columa u oĉi. Kad je uspravno stajao, bio je za glavu viši od većine muškaraca u dvorani, a sada je bio nekoliko centimetara viši od Columa na postolju. Bacila sam pogled prema Laoghaire. Problijedjela je kad je Jamie ustao, a vidjela sam da i ona grĉevito steţe šake.

Sve su oĉi u dvorani bile uprte u njega, ali on je progovorio kao da je nasamo s Columom. Glas mu je bio dubok kao Columov, pa se svaka rijeĉ jasno ĉula. ―Colum MacKenzie, dolazim vam kao roĊak i saveznik. Ne dajem vam zakletvu, jer svoju sam zakletvu dao imenu koje nosim.‖ Iz gomile se zaĉulo duboko prijeteće reţanje, ali ne obazirući se na to, Jamie je nastavio: ―Ali slobodno vam dajem ono što imam; svoju pomoć i svoju dobru volju, ako se ikad pokaţe potreba za njima. Dajem vam svoju poslušnost, kao sunarodnjak i kao zemljoposjednik, i smatram da me ova zakletva obvezuje sve dok se nalazim na podruĉju klana MacKenzie.‖ Zašutio je i ostao stajati, visok i uspravan, s rukama opuštenim uz bokove. Sad je red na Columu, pomislila sam. Samo jedna njegova rijeĉ, samo jedan znak, i ujutro će ispirati Jamiejevu krv sa zidova dvorane.

Colum se naĉas nije pomaknuo, a onda se nasmiješio i ispruţio ruke. Nakon trenutka kolebanja, Jamie je polako poloţio ruke na Columove dlanove. ―Poĉašćeni smo vašom ponudom prijateljstva i dobre volje‖, jasnim je glasom rekao Colum. ―Prihvaćamo vašu odanost i smatramo vas saveznikom klana MacKenzie.‖ Kad je Colum otpio gutljaj iz pehara i ponudio ga Jamieju, nastalo je popuštanje napetosti u dvorani i gotovo ĉujan uzdah olakšanja na galeriji. Mladi ĉovjek s osmijehom je prihvatio pehar. Ali umjesto da otpije uobiĉajeni ceremonijalni mali gutljaj, paţljivo je podigao gotovo punu posudu, nagnuo je i stao piti. Dok su mu se snaţni mišići na vratu nastavljali micati, meĊu promatraĉima se zaĉuo uzdah, mješavina poštovanja i razgaljenosti. Uskoro će morati zastati da udahne, pomislila sam, ali to se nije dogodilo. Ispio je tekućinu iz teške ĉaše do posljednje kapi, a zatim ju je spustio, snaţno udahnuo i vratio je Columu. ―A ja sam poĉašćen‖, rekao je malo promuklim glasom, ―što sam saveznik klana s tako profinjenim ukusom za viski.‖ Nato se dvoranom prolomio smijeh, a Jamie je krenuo prema nadsvoĊenom prolazu, zastajkujući usput da bi se rukovao s ljudima koji su mu ĉestitali i tapšali ga po leĊima. Oĉito, Colum nije bio jedini ĉlan porodice MacKenzie sa smislom za teatralnost.

Vrućina na galeriji gušila me, a od dima koji se dizao zaboljela me glava prije no što je Colum s nekoliko, pretpostavljam, uzbudljivih rijeĉi napokon završio sveĉanost polaganja zakletva. Šest pehara alkohola nije ga uzdrmalo i njegov snaţni glas još uvijek je odjekivao dvoranom. Unatoĉ stajanju, veĉeras ga barem neće boljeti noge, pomislila sam.

Uto su zasvirale gajde, a s mjesta ispod mene zaorio se oduševljeni uzvik, pa se sveĉani prizor pretvorio u sve jaĉi val razuzdane vike. Još jaĉi uzvik doĉekao je baĉvice piva i rakije koje su se pojavile na stalcima, zajedno s pladnjevima vrućih zobenih kolaĉa, kuhanih ovĉjih iznutrica i mesa. GospoĊa Fitz, koja je zacijelo organizirala ovaj dio sveĉanosti, opasno se nagnula preko ograde balkona, pozorno prateći ponašanje posluge, uglavnom mladića koji su bili premladi da bi sudjelovali u polaganju zakletva. ―A gdje su fazani?‖ promrmljala je sebi u bradu, promatrajući pojavu pladnjeva. ―A gdje su nadjevene jegulje? Neka Mungo Grant ide k vragu! Ako su mu zagorjele jegulje, oderat ću mu koţu.‖ Napokon je donijela odluku, pa se okrenula i poĉela probijati prema straţnjem dijelu galerije, oĉito ne htijući prepustiti organizaciju neĉega tako vaţnog kao što je gozba neiskusnim rukama Munga Granta.

100

Iskoristivši priliku, stala sam se probijati iza nje, koristeći se velikom brazdom koju je ostavljala iza sebe u gomili. Druge ţene, oĉito zahvalne što su dobile razlog da odu, pridruţile su mi se u egzodusu.

U podnoţju stubišta, gospoĊa Fitz se okrenula i ţestoko frknula ugledavši krdo ţena iza sebe. ―Vi mlade cure odmah da ste otišle u svoje sobe‖, zapovjedila je. ―Kad već niste ostale na galeriji, gdje ste bile sigurne i skrivene od pogleda, najbolje će biti da se brzo vratite u svoje sobe. Ali bez zadrţavanja u hodnicima i virenja iza uglova. Nema ovdje nijednog muškarca koji već nije pripit, a za sat vremena svi će biti pijani kao zemlja. Mlade cure nemaju veĉeras ovdje što traţiti.‖ Zatim je otvorila vrata i oprezno provirila u hodnik. Kad se uvjerila da je sve u redu, potjerala je ţene kroz vrata, jednu po jednu, i ţurno ih poslala u njihove spavaće sobe na gornjim katovima. ―Treba li vam pomoć?‖ upitala sam prišavši joj. ―Hoću reći, u kuhinji?‖ Zavrtjela je glavom i nasmiješila se na moju ponudu. ―Ne, nema potrebe, curo. PoĊite sad s ostalima, ni vi niste ništa sigurniji.‖ Prijateljski me gurnula u polumraĉni hodnik.

Sjetivši se susreta sa straţarima u dvorištu, bila sam sklona poslušati njezin savjet. Muškarci u dvorani banĉili su, plesali i pili, ne razmišljajući o obuzdavanju ili samokontroli. Sloţila sam se, ţene ovdje nemaju što traţiti.

Ali pronaći put do svoje sobe posve je druga stvar. Nalazila sam se u dijelu dvorca koji nisam poznavala i premda sam znala da je gornji kat povezan natkrivenim prolazom s hodnikom što vodi do moje sobe, nisam mogla pronaći ništa što bi makar i nalikovalo na stube.

Kad sam skrenula za ugao, nabasala sam na grupu pripadnika klana. Bili su to muškarci koje nisam poznavala, pridošlice iz vanjskih podruĉja klana, nenavikli na pristojno ophoĊenje stanovnika dvorca. Ili sam barem tako zakljuĉila kad je jedan od njih, koji je izgleda traţio zahod, odustao od potrage i odluĉio obaviti nuţdu u kutu hodnika kad sam nabasala na njih.

Odustala sam od stuba i smjesta se okrenula, s namjerom da se vratim putem kojim sam došla. Ali nekoliko je ruku posegnulo da me zaustavi, pa sam se našla stisnuta uza zid hodnika, okruţena bradatim gorštacima s rakijom u dahu i silovanjem u mislima.

Ne vidjevši svrhu u predigri, ĉovjek ispred mene zgrabio me oko struka i gurnuo mi drugu ruku pod prsluk haljine. Naslonio se na mene i bradom mi protrljao uho. ―Kako bi bilo da udijeliš sladak poljubac hrabrim momcima iz MacKenziejeva klana? Tulach Ard!‖ ―Erin go bragh‖, odvratila sam grubim glasom i odgurnula ga svom snagom. Nesiguran od pića, zateturao je unatrag i zabio se u jednoga od svojih drugova, a ja sam se sagnula u stranu i dala u bijeg, odbacujući usput nezgrapne cipele.

Kad se ispred mene pojavila još jedna sjena, pokolebala sam se. Ali, ĉinilo se da je ispred mene samo jedna sjena, a iza mene ih je bilo barem deset, i unatoĉ teretu pića, brzo su me sustizali. Potrĉala sam naprijed, s namjerom da zaobiĊem muškarca pred sobom. Ali on mi je hitro preprijeĉio put, pa sam se zaustavila, tako naglo da sam mu morala poloţiti ruke na prsa kako se ne bih zabila u njega. Bio je to Dougal MacKenzie. ―Kog vraga...‖ poĉeo je, a onda je ugledao muškarce iza mojih leĊa. Gurnuo me iza sebe i zareţao nešto prema mojim progoniteljima na gelskom. Oni su stali prosvjedovati na istom jeziku, ali nakon kratka razgovora koji je nalikovao na reţanje vukova, odustali su i otišli u potragu za boljom zabavom. ―Hvala‖, rekla sam, malo ošamućena. ―Hvala vam. Idem ja sad. Ne bih smjela biti ovdje.‖ Dougal me pogledao, uhvatio za ruku i okrenuo prema sebi. Kosa mu je bila rašĉupana; oĉito je sudjelovao u pijanĉevanju u dvorani. ―Imaš pravo, curo‖, odvratio je. ―Ne bi smjela biti ovdje. Ali budući da jesi, mala, morat ćeš platiti kaznu‖, promrmljao je, a oĉi su mu zasjale u polumraku. A onda me, bez upozorenja, privukao sebi i poljubio, tako silovito da mi je ozlijedio usne i prisilio me da ih razmaknem. Jezik mu je palucnuo o moj; osjetila sam jak okus viskija u njegovu dahu. Ĉvrsto mi je stegnuo straţnjicu i stisnuo me uza se, pa sam preko slojeva suknja i podsuknja osjetila ukrućeni organ ispod njegova kilta.

Ispustio me isto tako naglo kao što me i uhvatio. Nepravilno dišući, glavom mi je pokazao niz hodnik.

Pramen riĊe kose pao mu je na ĉelo, pa ga je zagladio natrag na tjeme.

101

―Idi sad, curo‖, rekao mi je, ―prije no što platiš veću cijenu.‖ Otišla sam, bosonoga.

S obzirom na sinoćnja dogaĊanja, oĉekivala sam da će većina stanovnika dvorca ujutro ostati dokasno u krevetu i moţda se dovući u prizemlje da se okrijepi vrĉem piva kad sunce već bude visoko - dakako, pod pretpostavkom da uopće odluĉe izaći iz soba. Ali pokazalo se da su gorštaĉki Škoti iz klana MacKenzie ĉvršći soj no što sam pretpostavljala, jer je dvorac brujao poput košnice mnogo prije svitanja. Grubi glasovi dozivali su uzduţ i poprijeko hodnika, oklopi su zveckali a ĉizme lupale dok su se muškarci pripremali za lov na vepra.

Jutro je bilo hladno i maglovito, ali kad sam na putu za dvoranu srela Ruperta u dvorištu, on me stao uvjeravati da su ovo najbolje moguće vremenske prilike za lov na vepra. ―Veprovi imaju tako debelu koţu da im hladnoća ne predstavlja problem‖, objasnio mi je, ţustro bruseći vrh koplja na brusu koji je pokretao nogom, ―a u tako gustoj magli osjećaju se sigurni - zato što ne mogu vidjeti pribliţavanje ljudi, znate.‖ Obuzdala sam se da ne odvratim kako to znaĉi da ni lovci ne mogu vidjeti vepra sve dok se ne naĊu pokraj njega.

Kad su se kroz maglu poĉele probijati krvavocrvene i zlatne sunĉeve zrake, u prednjem dvorištu okupila se grupa lovaca, s kapljicama vlage na odjeći i oduševljenim sjajem u oĉima. Laknulo mi je kad sam shvatila da ţene ne sudjeluju u lovu i da se zadovoljavaju nuĊenjem jeĉmenih pogaĉa i piva iz baĉve junacima na odlasku. Gledajući za mnoštvom muškaraca koji su odlazili prema istoĉnoj šumi, svi do zuba naoruţani kopljima, sjekirama, lukovima, tobolcima punim strijela i bodeţima, bilo mi je pomalo ţao vepra.

Sat vremena poslije, kad su me hitno pozvali na rub šume da previjem rane muškarcima koji su, pretpostavljala sam, neoĉekivano nabasali na zvijer u magli, to se raspoloţenje pretvorilo u zadivljeno poštovanje. ―U vraţju mater!‖ uzviknula sam ugledavši razjapljenu, nazupĉanu posjekotinu koja se protezala od koljena do gleţnja. ―To je uĉinio vepar? Zar su mu zubi od nehrĊajućeg ĉelika?‖ ―Molim?‖ Ranjeni muškarac bio je blijed od šoka i previše potresen da mi odgovori, ali jedan od momaka koji su mi pomagali dobacio mi je zaĉuĊen pogled. ―Nije vaţno‖, odvratila sam i ĉvrsto omotala ozlijeĊenu potkoljenicu zavojem. ―Odnesite ga u dvorac, pa ćemo reći gospoĊi Fitz neka mu dade vruću gustu juhu i plahte. Moram mu zašiti ranu, a ovdje nemam potreban pribor.‖ S breţuljka u magli još uvijek su dopirali ritmiĉki povici goniĉa. Iznenada se visoko iznad magle i drveća zaorio bolan krik, a jedan iznenaĊeni fazan izletio je iz obliţnjeg skrovišta sa zastrašujućim lepetanjem krila. ―Blagi Boţe na nebesima, što je sad?‖ Zagrabila sam pregršt zavoja prepustivši pacijenta svojim pomoćnicima i potrĉala prema šumi.

Magla je ispod granja bila gušća pa nisam mogla vidjeti više od metar-dva ispred sebe, ali uzbuĊeni uzvici i pucketanje granja vodili su me u pravom smjeru.

Projurio je pokraj mene odostrag. Slušajući napregnute uzvike, nisam ga ĉula, a nisam ga ni vidjela sve dok nije prošao. Mraĉna masa kretala se nevjerojatnom brzinom, a apsurdno tanki raskoljeni papci bili su gotovo neĉujni na raskvašenom lišću.

Iznenadna pojava te prikaze toliko me zapanjila da se u prvi mah nisam ni sjetila uplašiti. Ostala sam buljiti kroz maglu u mjesto gdje je ĉekinjasto crno stvorenje nestalo. Tek kad sam podigla ruku da zagladim vlaţne pramenove kose koji su mi se kovrĉali oko obraza, na ruci sam ugledala prugu crvenih mrlja.

Spustivši pogled, ugledala sam istu takvu prugu na suknji. Zvijer je ranjena. Je li ono moţda bio veprov urlik?

Nisam baš bila uvjerena u to, znala sam raspoznati zvuk smrtnog ranjavanja. A zvijer je projurila pokraj mene u punoj brzini. Duboko sam uzdahnula i krenula u zid magle da potraţim ranjenog muškarca.

102

Našla sam ga u podnoţju male padine, okruţena ljudima u kiltovima. Pokrili su ga ogrtaĉima od pleda da ga ugriju, ali pokrivaĉ na nogama zlokobno je potamnio od vlage. Na padini kojom se otkotrljao ostala je široka blatnjava brazda, a na mjestu gdje je sreo vepra hrpa blatnjava lišća i komad zemlje. Kleknula sam do njega, podigla ogrtaĉ s njegovih nogu i dala se na posao.

Tek što sam poĉela, uzvici okolnih muškaraca natjerali su me da se okrenem, pa sam ugledala onaj obris iz noćne more kako se pojavljuje iz drveća, opet neĉujno.

Ovog puta imala sam dovoljno vremena da spazim drţak noţa u boku zvijeri, moţda djelo ĉovjeka koji je leţao na tlu preda mnom. I opaku ţućkastu kljovu, zamrljanu crvenilom, poput ludih malih oĉiju.

Jednako zapanjeni kao i ja, muškarci oko mene posegnuli su za oruţjem. Jedan visoki muškarac, brţi od ostalih, zgrabio je koplje iz ruke svog skamenjenog druga i zakoraĉio na proplanak.

Bio je to Dougal MacKenzie. Hodao je gotovo nehajno, noseći koplje nisko iznad tla, drţeći ga s obje ruke, kao da se sprema iskopati grudu zemlje. Krenuo je prema zvijeri obraćajući joj se tihim glasom, mrmljajući joj nešto na gelskom, kao da je ţeli namamiti iz skloništa krošnji pod kojima je stajala.

Prvi napad bio je iznenadan poput eksplozije. Zvijer je projurila tako blizu nas da je njezin prolazak izazvao lepršanje smeĊeg lovaĉkog tartana. Odmah se okrenula i vratila, samo mrlja mišićava bijesa. Dougal je skoĉio u stranu poput borca s bikovima i zamahnuo prema njoj kopljem. Natrag, naprijed i ponovo. Sve je to manje podsjećalo na ţestoku borbu a više na ples; oba su protivnika bila snaţna, ali tako hitra da je izgledalo kao da lebde iznad tla.

Sve je završilo za minutu ili dvije, premda se ĉinilo da je trajalo mnogo dulje. Izmaknuvši se oštrim kljovama, Dougal je podigao vrh kratkog debelog koplja i zario ga ravno u nakošena pleća zvijeri. Zaĉuo se udarac koplja i prodorno skviĉanje od kojeg su mi se digle sve dlaĉice na podlakticama. Sitne svinjske oĉi stale su se micati lijevo-desno, grozniĉavo traţeći svog suparnika, a mekani papci udarili su o tlo izbacujući debele grude vlaţne zemlje.

Skviĉanje je naglo prestalo i naĉas je zavladao muk. Onda se zaĉulo obiĉno svinjsko roktanje i veprov se trup smirio.

Dougal nije priĉekao da zvijer krepa. Obišao je ţivotinju koja se divlje trzala i vratio do ozlijeĊenog ĉovjeka. Spustio se na koljena i stavio ruku ispod ranjenikovih ramena, preuzevši mjesto ĉovjeka koji ga je poĉeo pridrţavati. Tanki mlaz krvi pošpricao mu je visoke jagodiĉne kosti, a osušene kapljice zamrsile su mu kosu na jednoj strani glave. ―Miruj, Geordie‖, rekao je ranjenom ĉovjeku, a njegov inaĉe grubi glas iznenada je postao blag. ―Miruj. Ubio sam vepra, ĉovjeĉe. Sve je u redu.‖ ―Dougal? Jesi li to ti, ĉovjeĉe?‖ Ranjeni ĉovjek okrenuo je glavu prema Dougalu i s naporom otvorio oĉi.

Dok sam mu hitno provjeravala puls i znakove ţivota, s iznenaĊenjem sam slušala Dougalov glas. Ţestoki i nemilosrdni Dougal obraćao se ĉovjeku tihim glasom i govorio mu utješne rijeĉi, ĉvrsto ga privivši uza se i milujući mu raskuštranu kosu.

Spustila sam se na pete i ponovo posegnula prema hrpi odjeće na tlu pokraj sebe. Iz najmanje dvadeset centimetara duge, duboke rane koja se protezala stegnom od meĊunoţja, postojano je curila krv. Ali nije šikljala, što znaĉi da bedrena arterija nije presjeĉena i da postoje dobri izgledi da se krvarenje zaustavi.

Ali krvarenje iz ţeluca nije se moglo zaustaviti, na mjestu gdje su oštre kljove podjednako rasparale koţu, mišiće, opnu ţeluca i crijeva. Ondje nisu bile presjeĉene velike ţile, ali kroz nazubljenu posjekotinu na koţi jasno sam vidjela da su probijena crijeva. Takve abdominalne rane ĉesto su kobne, ĉak i s modernim operacijskim dvoranama, kirurškim koncima i svim dostupnim antibioticima. Sadrţaj probijenih crijeva izlijevao se u šupljine tijela, kontaminirajući ĉitavo podruĉje i ĉinio infekciju neizbjeţnom. A bez iĉega što bi mu moglo pomoći, osim glavica ĉešnjaka i cvjetova stolisnika...

I Dougal je pogledao groznu ranu, a onda mene. Usne su mu se pomakle, neĉujno oblikujući rijeĉi preko ranjenikove glave: ―Moţe li preţivjeti?‖ Šutke sam odmahnula glavom. Pridrţavajući Geordieja, Dougal je naĉas zastao, a onda je ispruţio ruku i odvezao zavoj koji sam mu na brzinu bila svezala oko stegna. Pogledao me kao da me izaziva da se 103

usprotivim, ali ja sam samo kratko kimnula glavom. Mogla sam zaustaviti krvarenje i dopustiti da ga odnesu natrag u dvorac, pa da ondje leţi u sve većoj agoniji i moţda još danima trpi boli, sve dok mu se rana na trbuhu ne zagnoji, a infekcija se napokon dovoljno proširi da ga ubije. Ono što mu je Dougal omogućio bila je, moţda, bolja smrt - da umre na otvorenom, dok mu krv iz srca mrlja isto ono lišće koje je zamrljala krv zvijeri koja ga je ubila. Otpuzala sam po vlaţnom lišću do Geordiejeve glave i prihvatila pola njezine teţine na svoj dlan. ―Uskoro će vam biti bolje‖, rekla sam mu mirnim glasom, onako kako su me nauĉili. ―Bol će uskoro popustiti.‖ ―Da, već mi je... bolje. Više ne osjećam nogu... a ni ruke... Dougal... jesi li ovdje? Jesi li ovdje, ĉovjeĉe?‖ Slijepo je ispruţio obamrle ruke. Dougal ih je ĉvrsto stisnuo, nagnuo se i promrmljao mu nešto na uho.

Geordie se iznenada svinuo u leĊima i zario pete duboko u blatnjavu zemlju; tijelo mu se ţestoko protivilo onome što mu je duh već poĉeo prihvaćati. S vremena na vrijeme duboko je uzdahnuo, kao ĉovjek koji krvari nasmrt pa traţi zrak, gladan kisika koji mu nedostaje.

U šumi je bilo vrlo tiho. Ptice nisu pjevale u magli, a ljudi koji su strpljivo ĉuĉali u sjeni krošnji bili su isto tako tihi kao i okolno drveće. Nagnuti nad tijelom u agoniji, Dougal i ja mrmljali smo ranjenom ĉovjeku rijeĉi utjehe, dijeleći neugodnu, bolnu i neizbjeţnu zadaću da mu pomognemo umrijeti.

Vratili smo se u dvorac u tišini. Ja sam hodala pokraj mrtvog tijela koje je leţalo na improviziranoj nosiljci od jelova granja. Iza nas, na istoj takvoj nosiljci, leţalo je tijelo njegova protivnika. Dougal je sam hodao na ĉelu.

Ušavši u glavno dvorište, ugledala sam punašnu nisku figuru oca Baina, seoskog svećenika, kako zakašnjelo hita da pomogne palom ĉlanu svoje pastve.

Kad sam se okrenula prema stubama koje vode u ambulantu, Dougal je zastao i uhvatio me za ruku.

Nosaĉi nosiljke s Geordiejevim pokrivenim tijelom produţili su prema kapelici, ostavljajući nas u praznom hodniku. Drţeći me za zapešće, Dougal me napeto pogledao. ―Vi ste već gledali ljude kako umiru‖, rekao mi je bezizraţajnim glasom. ―Nasilnom smrću.‖ Nije to bilo pitanje nego gotovo optuţba. ―Mnogo njih‖, odvratila sam jednako bezizraţajnim glasom, a onda sam istrgla ruku iz njegova stiska i otišla se pozabaviti svojim ţivućim pacijentima.

Ma koliko grozna bila, Geordiejeva smrt samo je nakratko pokvarila raspoloţenje na sveĉanosti. Istog popodneva u kapelici dvorca odrţana je raskošna misa zadušnica, a sutradan ujutro poĉele su igre.

Od kojih ja nisam mnogo vidjela jer sam bila zaokupljena viĊanjem rana sudionika, tako da o autentiĉnim igrama škotskih gorštaka sa sigurnošću mogu reći samo to da su priliĉno grube. Previla sam ranu jednom nespretnjakoviću koji se uspio posjeći pokušavajući plesati meĊu maĉevima, namjestila slomljenu nogu nesretniku koji se našao na putu neoprezno baĉenog kladiva i škrto dijelila ricinusovo ulje i sirup potoĉarke mnoštvu djece koja su se prejela slatkiša. Krajem popodneva, bila sam već gotovo posve iscrpljena.

Popela sam se na stol u ambulanti i gurnula glavu kroz uski prozor da udahnem malo zraka. Galama, smijeh i glazba s polja na kojem su se odrţavale igre prestali su. Dobro. Znaĉi da neće biti novih pacijenata, barem do sutra. Što je ono Rupert rekao da sada slijedi? Natjecanje u streliĉarstvu? Hram. Provjerila sam zalihu zavoja i umorno zatvorila za sobom vrata ambulante.

Izašla sam iz dvorca i zaputila se prema stajama. Obuzela me potreba za društvom koje nije ljudsko, koje ne govori i ne krvari. A nadala sam se da ću moţda sresti i Jamieja, kako god da se preziva, i dobiti priliku da mu se još jedanput pokušam ispriĉati zbog polaganja zakletve. Istina, uspio se izvući, ali oĉito, da je bilo po njegovu, uopće ne bi ni bio ondje. A što se tiĉe govorkanja o našoj navodnoj ljubavnoj vezi koje Rupert sada moţda širi, o tome nisam htjela razmišljati.

A nisam ţeljela razmišljati ni o svojoj situaciji. Ali morat ću, prije ili poslije. Nakon što se moj pokušaj bijega na poĉetku skupa tako spektakularno izjalovio, pitala sam se bi li mi izgledi bili bolji na 104

svršetku. Istina, tada će većina konja odlaziti, zajedno s gostima. Ali još uvijek će mi ostati na raspolaganju dovoljan broj konja iz dvorca. S malo sreće, nestanak jednog od njih pripisat će se nasumiĉnoj kraĊi; sajmom i igrama vrzmalo se dosta sumnjivih tipova. A u strci odlazaka, moţda proĊe izvjesno vrijeme prije no što itko shvati da me nema.

Hodala sam uz ogradu obora, razmišljajući kojim bih putem mogla pobjeći. Problem je bio u tome što sam imala samo nejasnu predodţbu o tome gdje se nalazim u odnosu na mjesto na koje sam htjela otići. A budući da me, zahvaljujući lijeĉenju ozlijeĊenih na igrama, sada poznaje gotovo svaki pripadnik klana MacKenzie odavde do granice, neću moći nikoga pitati za put.

Iznenada sam se zapitala je li Jamie obavijestio Columa ili Dougala o mom neuspješnom pokušaju bijega one veĉeri kad su se polagale zakletve. Ni jedan od njih nije mi to spomenuo, pa sam zakljuĉila da to moţda ipak nije uĉinio.

U oboru nije bilo konja. Otvorila sam vrata ograde, a srce mi je poskoĉilo kad sam ugledala i Jamieja i Dougala kako sjede jedan do drugoga na bali sijena. Izgledali su jednako iznenaĊeni mojom pojavom kao i ja njihovom, ali galantno su ustali i ponudili mi da sjednem. ―Oprostite‖, odvratila sam povlaĉeći se prema vratima. ―Nisam vas htjela prekinuti.‖ ―Ne, curo‖, odvratio je Dougal. ―Ono što sam upravo govorio Jamieju tiĉe se i vas.‖ Kratko sam pogledala Jamieja, a on je uzvratio jedva vidljivim kimanjem glave. Dakle, nije rekao Dougalu o mom pokušaju bijega.

Sjela sam, pomalo oprezna zbog Dougala, prisjetivši se one male scene u hodniku u noći polaganja zakletvi, premda je on poslije nije spomenuo ni jednom rijeĉju ni gestom. ―Za dva dana krećem na put‖, naglo mi je rekao. ―Odluĉio sam povesti vas dvoje sa sobom.‖ ―Kamo nas vodite?‖ iznenaĊeno sam upitala, osjetivši da mi srce brţe kuca. ―U obilazak MacKenziejeve zemlje. Budući da Colum ne putuje, ja moram obići seljake i vazale koji nisu mogli doći na skup. I usput obaviti pokoji poslić ovdje-ondje...‖ Odmahnuo je rukom, odbacujući ih kao trivijalne. ―Ali što ću vam ja?‖ htjela sam znati. ―Hoću reći, što ćemo vam mi?‖ Malo je razmislio. ―Pa, Jamie je vješt s konjima. A što se tiĉe vas, Colum smatra da bi bilo pametno odvesti vas do Fort Williama. Tamošnji zapovjednik mogao bi vam... pomoći da pronaĊete svoju obitelj u Francuskoj.‖ Ili bi mogao pomoći tebi, pomislila sam, da doznaš tko sam. A tko zna što mi još prešućuješ?

Dougal me paţljivo promatrao da vidi kako ću reagirati na vijest. ―U redu‖, mirno sam odgovorila. ―To mi zvuĉi kao dobra ideja.‖ Izvana sam ostala mirna, ali u sebi sam se obradovala. Kakve li sreće! Sada više ne moram pokušavati pobjeći iz dvorca. Dougal će me većinu puta odvesti sam. A vjerovala sam da od Fort Williama bez većih teškoća mogu sama naći put. Do Craigh na Duna i do kruga uspravnih kamenova. A onda, uz malo sreće, i natrag kući.

105

Treći dio Na putu

106

11.

Razgovori s odvjetnikom Izjahali smo kroz vrata dvorca Leoch dva dana poslije, neposredno prije zore. Konji su oprezno koraĉali preko kamenitog mosta u grupicama po dva, tri ili ĉetiri, ispraćeni povicima za sretan put i gakanjem divljih patki na jezeru. S vremena na vrijeme bacila bih pogled preko ramena, sve dok obris dvorca nije napokon nestao iza zavjese svjetlucave magle. Pomisao da nikad više neću vidjeti to turobno kameno zdanje i njegove stanovnike ispunila me neobiĉnim osjećajem ţaljenja.

Bat konjskih kopita potmulo je odjekivao u magli. Glasovi su se ĉudno širili vlaţnim zrakom, pa se dozivanje s jednog kraja duge povorke katkad lako moglo ĉuti na drugom, a onda bi se zvukovi obliţnjeg razgovora pretvorili u isprekidano mrmljanje. Ĉinilo se kao da jašemo kroz izmaglicu nastanjenu duhovima.

Bestjelesni glasovi lebdjeli su zrakom, ĉas dolazeći iz daljine, a onda iz zaĉudne blizine.

Ja sam jahala u sredini povorke; s jedne mi je strane jahao vojnik kojem nisam znala ime, a s druge Ned Gowan, sitni pisar kojeg sam vidjela kako radi u Columovoj dvorani. Kad smo na putu zapodjenuli razgovor, shvatila sam da je on više od obiĉnog pisara.

Ned Gowan bio je odvjetnik. Rodio se, odrastao i školovao u Edinburghu, a toĉno je tako i izgledao.

Bio je to sitan, postariji ĉovjek urednih i preciznih navika, u kaputu od kvalitetnog sukna, finim vunenim dokoljenkama, platnenoj košulji s malim nagovještajem ĉipke na rukavima i hlaĉama od materijala koji je bio dobro pogoĊen kompromis izmeĊu zahtijeva putovanja i statusa njegova poziva. Sliku su upotpunjavale male uske naoĉale sa zlatnim okvirima, lijepa vrpca za kosu i dvorogi šešir od plavog pusta. Tako je savršeno utjelovljivao pravnika da ga nisam mogla pogledati a da se ne nasmiješim.

Jahao je pokraj mene na mirnoj kobili, s dvije goleme izlizane koţnate torbe prebaĉene preko sedla.

Objasnio mi je da u jednoj nosi pribor svog poziva: tintarnicu, pera i papir. ―A što nosite u onoj?‖ upitala sam ga pogledavši drugu torbu. Prva je bila dupkom puna, a druga se ĉinila gotovo praznom. ―Ta je predviĊena za zakupnine poglavaru‖, odgovorio je odvjetnik potapšavši praznu torbu. ―Znaĉi da on oĉekuje priliĉno?‖ upitala sam, a gospodin Gowan dobroćudno je slegnuo ramenima. ―Ne baš previše, draga moja. Ali većina zakupnina bit će isplaćena u penijima i drugim sitnim kovanicama. A one, naţalost, zauzimaju više prostora od vrednijih kovanica.‖ Na odvjetnikovim tankim usnama zatitrao je osmijeh. ―Osim toga, još uvijek je lakše nositi gomile bakra i srebra nego glavninu poglavareva dohotka.‖ Okrenuo se i bacio prodoran pogled preko ramena na dvoja kola koja su vukle mazge na zaĉelju povorke. ―Vreće ţita i hrpe repe barem imaju prednost da se ne kreću. Nemam ništa protiv peradi, ako je prikladno svezana i stavljena u krletke. A ni protiv koza, premda su one nezgodne zbog svojih sveţderskih navika. Jedna mi je lani pojela rupĉić, premda moram priznati da je krivica moja, jer sam dopustio da mi tkanina viri iz dţepa kaputa.‖ Zatim je odluĉno izravnao tanke usne. ―Ali ove sam godine izdao jasne zapovijedi. Nećemo prihvaćati ţive svinje.‖ Pretpostavila sam da nuţnost zaštite bisaga gospodina Gowana i dvojih kola objašnjava prisutnost dvadesetak ljudi koji su saĉinjavali preostali dio skupine za ubiranje zakupnine. Svi su bili naoruţani i jahali na konjima, a s nama je išao i izvjestan broj natovarenih ţivotinja, koje, pretpostavila sam, prenose hranu za našu skupinu. IzmeĊu pozdrava i uzvika, gospoĊa Fitz rekla mi je da ćemo imati oskudan ili nikakav smještaj i da ćemo ĉesto morati prenoćiti logorujući uz cestu.

Silno me zanimalo što je to navelo ĉovjeka s oĉiglednim kvalifikacijama gospodina Gowana da preuzme sluţbu u udaljenom škotskom gorju, daleko od blagodati civiliziranog ţivota na koji je zacijelo naviknut.

107

―Pa, što se toga tiĉe‖, odgovorio je kad sam ga upitala, ―kad sam bio mlad, imao sam malu firmu u Edinburghu. S ĉipkastim zavjesama na prozorima i sjajnom mjedenom ploĉicom s mojim imenom pokraj vrata. Ali dozlogrdilo mi je iz dana u dan pisati oporuke, sastavljati ugovore i gledati ista lica na ulici. I tako sam otišao‖, jednostavno je rekao.

Kupio je konja i nešto namirnica i krenuo na put, ne znajući ni kamo je pošao ni što će uĉiniti kad tamo stigne. ―Vidite‖, rekao mi je brišući nos rupĉićem s monogramom, ―moram priznati da gajim sklonost prema pustolovinama. A budući da me ni društveni poloţaj ni obiteljsko podrijetlo nisu predodredili za ţivot drumskog razbojnika ili pomorca, što su najpustolovnija zanimanja koja sam u ono vrijeme mogao zamisliti, odluĉio sam da umjesto toga odem u škotsko gorje. Vjerovao sam da ću s vremenom moţda uspjeti nagovoriti poglavara nekog klana da... pa, da mu na neki naĉin sluţim.‖ A tijekom svojih putovanja, doista je naišao na takvog poglavara. ―Jacoba MacKenzieja‖, rekao je prisjećajući ga se s naklonim osmijehom. ―Bio je to gadan stari riĊokosi lupeţ.‖ Kimnuo je prema riĊoj kosi Jamieja MacTavisha koja je blistala u magli na ĉelu povorke. ―Njegov mu je unuk vrlo sliĉan, znate. Jacob i ja upoznali smo se preko pištolja, jer me on u tom trenutku pljaĉkao. Budući da nisam baš imao bogzna kakav izbor, rado sam mu predao konja i torbe. Ali mislim da se malo iznenadio kad sam ga zamolio da poĊem s njim, pješice ako je neophodno.‖ ―Jacob MacKenzie?‖ upitala sam. ―Columov i Dougalov otac?‖ Postariji odvjetnik kimnuo je glavom. ―Da. Dakako, on u to vrijeme još nije bio predvodnik klana. To je postao tek nekoliko godina poslije... ĉemu sam i ja malĉice pridonio‖, skromno je dodao. ―Stvari tada nisu bile tako... civilizirane‖, nostalgiĉno je rekao. ―Doista?‖ uĉtivo sam odvratila. ―A Colum vas je... dobio u nasljeĊe, da tako kaţem?‖ ―Tako nekako‖, odgovorio je gospodin Gowan. ―Nastala je mala zbrka kad je Jacob umro, znate.

Nedvojbeno, nasljednik Leocha bio je Colum, ali on...‖ Zastao je i bacio pogled ispred i iza sebe kako bi se uvjerio da nas nitko ne moţe ĉuti. Ali onaj vojnik bio je odjahao naprijed da se pridruţi nekolicini svojih drugova, a od vozaĉa kola iza nas dijelilo nas je dobre ĉetiri duţine konja. ―Colum je bio normalan ĉovjek otprilike do svoje osamnaeste godine‖, nastavio je odvjetnik priĉu, ―i sve je govorilo da će postati dobar voĊa. Uzeo je Letitiju za ţenu kao dio savezništva s Cameronima - ja sam sastavio braĉni ugovor‖, usput je dodao, ―ali ubrzo nakon vjenĉanja doţivio je gadan pad tijekom jednog napada. Slomio je bedrenu kost, koja nije dobro zacijeljela.‖ Kimnula sam glavom. Pa jasno, tako je moralo biti. ―A onda je prebrzo ustao iz kreveta‖, nastavio je gospodin Gowan s osmijehom, ―pa je pao niza stube i slomio drugu nogu. Ostao je u krevetu gotovo godinu dana, ali ubrzo je postalo jasno da će posljedice biti trajne. A na nesreću, Jacob je upravo tada umro.‖ Mali ĉovjek zastao je da sredi misli. Ponovo je pogledao preda se, kao da nekoga traţi, a kad ga nije našao, zavalio se u sedlu. ―U to vrijeme takoĊer je nastala zbrka oko vjenĉanja njegove sestre‖, rekao je. ―A Dougal... pa, bojim se da se Dougal u toj aferi nije baš iskazao. Inaĉe je tada mogao postati poglavar, vidite, ali smatralo se da on za to još nije dovoljno mudar.‖ Zatresao je glavom. ―Oh, oko toga je nastala velika gungula. Okupili su se bratići, striĉevi i vazali, odrţan je veliki skup da se ta stvar riješi.‖ ―Ali naposljetku su ipak izabrali Columa‖, rekla sam, ponovo zadivljena snagom liĉnosti Columa MacKenzieja. Bacivši pogled na ostarjelog malog ĉovjeka koji je jahao pokraj mene, pomislila sam kako je Colum bio sretne ruke i u izboru saveznika. ―Jesu, ali samo zato što su braća odluĉno stala jedan uz drugoga. Nitko nije sumnjao u Columovu hrabrost znate, niti u njegovu mudrost, samo u njegove tjelesne sposobnosti. Bilo je jasno da on nikad više neće moći povesti ljude u borbu. Ali zato je tu bio Dougal, zdrav i ĉitav, premda malo nepromišljen i nagao.

Stao je iza bratova stolca i zakleo se da će slijediti Columovu rijeĉ i da će biti njegove noge i ruke, s maĉem na bojnom polju. I tako je pao prijedlog da Colum postane poglavar, što bi u normalnim okolnostima i

108

postao, a da Dougal postane ratni poglavar i predvodi klan u vrijeme borbi. Bila je to situacija ne bez presedana‖, precizno je dodao.

Skromnost kojom je rekao ―pao je prijedlog...‖ jasno je davala do znanja odakle je taj prijedlog potekao. ―A ĉiji ste vi ĉovjek?‖ upitala sam. ―Columov ili Dougalov?‖ ―Moja je duţnost da zastupam klan MacKenzie kao cjelinu‖, promišljeno je odgovorio. ―Ali formalno gledano, poloţio sam zakletvu Columu.‖ Formalno gledano, malo sutra, pomislila sam. Vidjela sam polaganje zakletvi, premda se nisam mogla sjetiti male odvjetnikove prilike meĊu tolikim muškarcima. Nitko tko je prisustvovao toj ceremoniji nije mogao ostati ravnodušan, ĉak ni roĊeni odvjetnik. A koliko god da su mu kosti stare i koliko god da je do grla ogrezao u pravo, ovaj mali odvjetnik na riĊoj kobili po vlastitu priznanju ima dušu romantika. ―On vas zacijelo smatra velikom pomoći‖, diplomatski sam rekla. ―Oh, tu i tamo malo mu pomognem‖, odvratio je. ―Nekom sitnicom. A i drugima. Zatreba li vam kakav savjet, draga moja‖, dodao je veselo sjajeći, ―nemojte se ustezati da zatraţite moju pomoć. Uvjeravam vas, moţete raĉunati na moju diskreciju.‖ Staromodno se naklonio u sedlu. ―Kao što i Colum MacKenzie moţe raĉunati na vašu odanost?‖ upitala sam podigavši obrve. Sitne smeĊe oĉi pogledale su me bez okolišanja, a iz njihovih blijedih dubina provirivali su i lukavost i humor. ―No dobro‖, odvratio je bez isprike. ―Vrijedilo je pokušati.‖ ―Valjda‖, rekla sam, više zabavljena nego razljućena. ―Ali ja uvjeravam vas, gospodine Gowan, da mi vaša diskrecija nije potrebna, barem ne u ovom trenutku.‖ Njegov je stil zarazan, pomislila sam ĉuvši vlastite rijeĉi. Zvuĉim baš kao i on. ―Ja sam engleska dama‖, dodala sam ĉvrstim glasom, ―to je sve. Colum trati svoje vrijeme - a i vaše pokušavajući izvući iz mene tajne koje ne postoje.‖ Ili tajne koje postoje ali se ne mogu izreći, pomislila sam. Moţda je diskrecija gospodina Gowana bezgraniĉna, ali ne i njegova sposobnost vjerovanja. ―Nije vas valjda poslao na ovo putovanje samo zato da izvuĉete iz mene opasna priznanja, je li?‖ upitala sam, iznenada pogoĊena tom mišlju. ―O, ne.‖ Gospodin Gowan kratko se nasmijao na tu ideju. ―Doista nije, draga moja. Ja imam vaţnu funkciju, vodim knjigovodstvo i izdajem potvrde za Dougala, a obavljam i male pravne usluge koje mogu zatrebati pripadnicima klana u udaljenijim podruĉjima. A bojim se da ĉak ni u ovoj poodmakloj dobi nisam posve prerastao ţelju da traţim pustolovine. Stvari su sada mnogo mirnije nego prije‖ - uzdahnuo je, moţda sa ţaljenjem - ―ali uvijek postoji mogućnost da vas netko opljaĉka na putu ili da vas napadne u blizini granice.‖ Potapšao je drugu torbu na sedlu. ―Ova torba nije posve prazna, znate.‖ Dovoljno je otvorio preklopac torbe da ugledam dva pištolja sa sjajnim izrezbarenim dršcima, sigurno smještena u dvije omĉe koje su ih drţale na lakom dohvatu.

Zatim me odmjerio upijajući svaku pojedinost moje vanjštine i odjeće. ―I vi biste trebali nositi oruţje, draga moja‖, rekao mi je blago prijekornim tonom. ―Premda pretpostavljam da Dougal smatra kako to ne bi bilo prikladno... još. Porazgovarat ću s njim o tome‖, obećao mi je.

Ostatak dana proveli smo u ugodnom razgovoru, gubeći se u njegovim sjećanjima na dobra stara vremena, kad su muškarci još uvijek bili muškarci i kad poguban korov civilizacije nije tako jako divljao na veliĉanstvenom licu škotskog gorja.

Naveĉer smo na jednom proplanku pokraj ceste podigli logor. Ja sam sa sobom bila ponijela pokrivaĉ, zamotan i svezan iza sedla, pa sam se spremila provesti svoju prvu noć izvan dvorca s njim. Ali kad sam se udaljila od vatre i zaputila do mjesta iza drveća, bila sam svjesna pogleda koji me slijede. Sloboda ima jasne granice ĉak i pod vedrim nebom, pomislila sam.

109

Do prve postaje na putu stigli smo u podne drugog dana. Bila je to samo skupina od tri-ĉetiri kolibe, smještena podno malog breţuljka nedaleko od ceste. Iz jedne od koliba iznijet je stolac za Dougala, a jedna debela daska - promišljeno ponijeta u kolima - postavljena je preko druga dva stolca da gospodinu Gowanu sluţi kao pisaći stol.

On je iz straţnjeg dţepa svog kaputa izvukao golemi ĉetverokut uštirkanog platna i uredno ga poloţio na panj, koji je privremeno bio osloboĊen svoje uobiĉajene funkcije mjesta za cijepanje drva. Zatim je sjeo na njega i stao izvlaĉiti tintarnicu, knjigu poslovanja i knjigu potvrda, jednako staloţeno kao da se još uvijek nalazi u svom uredu s ĉipkastim zavjesama u Edinburghu.

Jedan po jedan, pojavili su se ljudi iz obliţnjih imanja, da obave svoj godišnji posao s poglavarovim predstavnikom. Vladala je opuštena atmosfera, mnogo neformalnija nego prilikom dogaĊanja u dvorani dvorca Leoch. Svaki je ĉovjek došao s posla na polju ili u staji, privukao slobodan stolac i sjeo pokraj Dougala u prividnoj jednakosti, objašnjavajući, ţaleći se ili samo ćaskajući.

Neki su došli u društvu jednog ili dvojice kršnih sinova, koji su donijeli vreće ţita ili vune. Na kraju svakog razgovora, neumorni Ned Gowan napisao bi potvrdu o plaćanju godišnjeg poreza, uredno zabiljeţio transakciju u svoju knjigu poslovanja i dao znak prstom jednom od goniĉa, koji bi poslušno odnio danak u kola. Nešto rjeĊe, mala hrpa kovanica nestala bi u dubinama njegove koţnate torbe, s jedva ĉujnim zveckanjem. Za to vrijeme, vojnici bi se odmarali ispod drveća ili otišli u šumu na uzbrdici - u lov, pretpostavljala sam.

U sljedećih nekoliko dana ponavljale su se varijacije tog prizora. Tu i tamo pozvali bi me u kolibu na jabukovaĉu ili mlijeko, a sve bi ţene nagrnule u jednu malu sobu da porazgovaraju sa mnom. Katkad bi skupina grubih koliba bila dovoljno velika da u njoj bude taverna ili ĉak i gostionica, koju bi Dougal pretvorio u svoj stoţer za taj dan.

S vremena na vrijeme, porez je ukljuĉivao konja, ovcu ili neku drugu ţivotinju. Njih bismo obiĉno s nekim u susjedstvu zamijenili za nešto što se moţe lakše nositi, a ako je Jamie rekao da je konj dovoljno dobar za staje u dvorcu, privezali bismo ga na svoj konopac.

Pitala sam se kakva je Jamiejeva uloga u grupi. Premda se on oĉito dobro razumio u konje, razumjela se i većina ljudi u grupi, ukljuĉujući i samog Dougala. Uzimajući u obzir i to da su ljudi malokad plaćali konjima, a da konji obiĉno nisu bili bogzna kakvog podrijetla, pitala sam se zašto su smatrali neophodnim da povedu sa sobom struĉnjaka. Tek tjedan dana nakon polaska, u jednom selu ĉije ime nisam mogla izgovoriti, doznala sam pravi razlog zašto je Dougal poveo Jamieja.

Premda maleno, selo je bilo dovoljno veliko da ima tavernu s dva-tri stola i nekoliko klimavih stolaca.

Dougal je u njoj primao ljude i ubirao porez. A nakon priliĉno neprobavljivog ruĉka koji se sastojao od slane govedine i repe, odrţao je suĊenje, plaćajući pivo seljacima zakupnicima i poljodjelcima koji su se zadrţali nakon transakcije, i nekolicini mještana koji su dolutali u tavernu nakon što su zgotovili svoj dnevni posao, da bleje u strance i ĉuju vijesti koje smo nosili.

Ja sam tiho sjedila na klupi u kutu, srĉući ustajalo pivo i uţivajući u odmoru od jahanja. Nisam obraćala veliku paţnju na Dougalov govor, koji je stalno prelazio s engleskog na gelski, a ukljuĉivao je sve, od sitnih traĉeva i farmerskih tema, do naizgled vulgarnih šala i beskrajnih priĉa.

Dokono sam se pitala koliko će nam dugo trebati da stignemo do Fort Williama ako nastavimo ovakvim tempom. I kako da se najbolje odvojim od Škota iz dvorca Leoch kad stignemo, a da se ne zapetljam s Englezima iz vojnog garnizona. Zadubljena u misli, nisam ni primijetila da već neko vrijeme govori samo Dougal, kao da drţi nekakav govor. Ostali su ga napeto slušali, s povremenim kratkim uzvicima i upadicama. Kako sam postupno ponovo postala svjesna svoje okoline, shvatila sam da on vješto vodi publiku do uzbudljivog vrhunca u vezi s neĉim.

Osvrnula sam se oko sebe. Debeli Rupert i mali odvjetnik, Ned Gowan sjedili su uza zid iza Dougala i napeto slušali, a na klupi pokraj njih leţali su zaboravljeni vrĉevi piva. Namršteno gledajući svoj vrĉ, Jamie se nagnuo naprijed i nalaktio na stol. Što god da je Dougal govorio, ĉinilo se da Jamie za to ne haje.

Bez upozorenja, Dougal je ustao, uhvatio Jamieja za ovratnik i povukao ga. Košulja je bila stara, a i loše zašivena, pa ju je bez problema rasparao po šavovima. Potpuno iznenaĊen, Jamie se ukipio i zaškiljio.

110

Spazila sam da mu se ĉeljust ukoĉila, ali nije se pomaknuo dok je Dougal razmicao poderane krpe tkanine da pokaţe njegova leĊa promatraĉima.

Svi su glasno uzdahnuli kad su ugledali oţiljke na Jamiejevim leĊima, a onda su uzbuĊeno i ogorĉeno zabrujali. Ja sam otvorila usta, a onda sam zaĉula rijeĉ ―Saskinja‖, izgovorenu bez lijepih namjera, pa sam ih opet zatvorila.

S licem poput kamena, Jamie je ustao i odmaknuo se od male grupe ljudi koja ga je okruţivala.

Oprezno je skinuo razderanu košulju i zamotao je u loptu. Jedna postarija sitna ţena, koja mu je dosezala do laktova, zatresla je glavom i stala ga veselo tapšati po leĊima, govoreći mu, pretpostavila sam, utješne primjedbe na gelskom. Ako je moja pretpostavka bila toĉna, oĉito nisu imale uĉinak kojem se nadala.

On je škrto odgovorio na nekoliko pitanja prisutnih ljudi. Dvije ili tri mlade djevojke koje su ušle da uzmu veĉernje pivo svojih obitelji stajale su zajedno pokraj daljeg zida, i meĊusobno se napeto došaptavale, ĉesto pogledavajući izbuljenih oĉiju preko sobe.

Dobacivši Dougalu pogled koji bi starijeg ĉovjeka morao pretvoriti u kamen, Jamie je odbacio razderanu košulju u kut ognjišta i napustio prostoriju u tri duga koraka, ne obazirući se na suosjećajno mrmljanje gomile.

Lišena spektakla, njihova paţnja ponovo se usmjerila na Dougala. Nisam razumjela većinu komentara, ali oni djelići koje sam uspjela shvatiti bili su intonirani jako protuengleski. Ja sam bila raspeta izmeĊu ţelje da izaĊem za Jamiejem i da ostanem neprimjetno sjediti na svom mjestu, ali sumnjala sam da Jamie ţeli društvo, pa sam se skutrila u kutu i pognula glavu, prouĉavajući blijedi, mutni odraz svog lica na površini vrĉa.

Zveckanje metala natjeralo me da podignem pogled. Jedan od muškaraca, kršni poljodjelac u uskim koţnatim hlaĉama, bacio je nekoliko kovanica na stol pred Dougala, i ĉinilo se da i sam drţi govor. Zatim je zastao i zataknuo palĉeve za pojas kao da izaziva ostale da nešto poduzmu. Nakon trenutka neizvjesnosti, jedna ili dvije hrabre duše slijedile su njegov primjer, pa onda još nekolicina, izvlaĉeći bakrene novĉiće iz kesa i koţnatih torbica. Dougal im je srdaĉno zahvalio i dao znak gostioniĉaru da posluţi još jednu rundu piva. Primijetila sam da odvjetnik Ned Gowan uredno sprema nove priloge u drugu torbu, ne u onu u koju je spremao najamninu namijenjenu Columovim škrinjama, pa sam shvatila što je zacijelo svrha Dougalove male predstave.

Kao i svi drugi poslovni pothvati, pobune zahtijevaju kapital. Okupljanje i prehranjivanje vojske zahtijeva zlato, a i uzdrţavanje njezinih voĊa. A ono malo ĉega sam se sjećala o Zgodnom princu Charlieju, mladom pretendentu na prijestolje, jedan dio podrške dobio je iz Francuske, ali dio financija za njegov neuspješni ustanak došao je iz plitkih i izlizanih dţepova ljudi kojima je ţelio vladati. Znaĉi da su Colum ili Dougal, ili obojica, jakobiti; poklonici mladog pretendenta i suparnika zakonitog nositelja engleskog prijestolja, Georgea II. Kad je napokon i posljednji od prisutnih seljaka i poljodjelaca otišao na veĉeru, Dougal je ustao i protegnuo se s izrazom umjerena zadovoljstva na licu, poput maĉke koja je uspjela popiti barem mlijeko, ako već ne i vrhnje. Odvagnuo je manju kesu, a onda je bacio natrag Nedu Gowanu na ĉuvanje. ―Da, nije loše‖, primijetio je. ―Od ovako malog mjesta ne moţe se mnogo oĉekivati. Ali ako skupimo još ovoliko, i to će biti pristojna svota.‖ ―Pristojna baš nije rijeĉ koju bih ja upotrijebila‖, odvratila sam, ukoĉeno ustajući s mjesta odakle sam gledala dogaĊanja.

Dougal se okrenuo kao da me tek sad primijetio. ―Ne biste?‖ upitao je, a usta su mu se svinula od zabavljenosti. ―A zašto ne? Imate li što protiv toga da lojalni podanici skupljaju sitne doprinose za potporu svom suverenu?‖ ―Ništa‖, odgovorila sam uzvrativši mu pogled. ―Ma koji to suveren bio. Ali ne sviĊaju mi se vaše metode prikupljanja.‖ Dougal me paţljivo prouĉavao, kao da će mu moj izraz lica nešto reći. ―Ma koji to suveren bio?‖ tiho je ponovio. ―Mislio sam da ne govorite gelski.‖

111

―I ne govorim‖, kratko sam odgovorila. ―Ali imam pamet s kojom sam se rodila i dva uha koja mi dobro sluţe. I kako god da se na gelskom kaţe ‗ţivio kralj George‘, ĉisto sumnjam da se kaţe ‗Bragh Stuart‘.‖ Zabacio je glavu i nasmijao se. ―Imate pravo‖, sloţio se. ―Reći ću vam kako se na gelskom kaţe ‗vaš lenski gospodar i vladar‘, ali to nije prikladna rijeĉ za usne jedne dame, pa ĉak i ako je Saskinja.‖ Sagnuo se da pokupi izguţvanu košulju iz pepela na ognjištu i otresao s nje najgore komadiće ĉaĊe. ―Ako vam se moje metode ne sviĊaju, moţda biste ih ţeljeli popraviti‖, predloţio je, gurnuvši mi upropaštenu košulju u ruke. ―Posudite iglu od domaćice i pokrpajte je.‖ ―Pokrpajte je sami!‖ Vratila sam mu košulju i okrenula se da odem. ―Kako vam drago‖, ljubazno je odvratio Dougal iza mojih leĊa. ―Ako je vi ne ţelite pokrpati, neka si je onda Jamie pokrpa sam.‖ Zastala sam, a onda sam se s oklijevanjem okrenula i ispruţila ruku. ―U redu‖, poĉela sam, ali prekinula me krupna ruka koja mi se vinula preko ramena i istrgnula košulju Dougalu iz ruku. Pogledavši nas oboje jednako mraĉno, Jamie je tutnuo košulju pod mišicu i izašao iz prostorije isto tako neĉujno kao što je i ušao u nju.

Našli smo smještaj za noć u kolibi jednog seljaka. Toĉnije reĉeno, ja sam ga našla. Muškarci su spavali pod vedrim nebom, na stogovima sjena, na kolima i na komadima bujadi. U obranu mog spola ili statusa poluzatoĉenika, dali su mi slamaricu na podu kolibe, u blizini ognjišta.

Premda mi je slamarica izgledala neusporedivo bolje od jednog kreveta u kojem je spavala cijela obitelj od šest ĉlanova, pomalo sam zavidjela muškarcima na tome što spavaju pod vedrim nebom. Vatru na ognjištu nisu ugasili, samo su je prigušili za noć, a zrak u kolibi bio je zagušljiv, pun topline, mirisa i zvukova vrpoljenja, prevrtanja, stenjanja, hrkanja, znojenja i prĊenja svojih stanovnika.

Nakon izvjesnog vremena, izgubila sam svaku nadu da ću moći zaspati u tako zagušljivoj atmosferi.

Ustala sam i tiho se iskrala iz kolibe, uzevši pokrivaĉ sa sobom. U usporedbi sa zrakom u prenatrpanoj kolibi, zrak vani bio je tako svjeţ da sam se naslonila na kameni zid i stala halapljivo uvlaĉiti u pluća velike koliĉine ugodne svjeţine.

Jedan je straţar sjedio tiho i budno pod drvetom pokraj staze. Kratko me pogledao, a onda je valjda zakljuĉio da neću daleko dospjeti u donjoj košulji, pa se ponovo posvetio rezuckanju malog predmeta koji je drţao u rukama. Na sjajnoj mjeseĉini, oštrica njegova sitnog sgian dhua svjetlucala se u sjenama ispod krošnje.

Obišla sam kolibu i uspela se na breţuljak iza nje, pazeći da ne nagazim na neko od sklupĉanih tijela u travi. Pronašla sam ugodno zaklonjeno mjesto izmeĊu dva velika kamena i napravila udobno gnijezdo za sebe od hrpe trave i pokrivaĉa. Ispruţila sam se na tlo i zagledala se u puni mjesec koji je sporo putovao nebom.

Upravo sam tako gledala dizanje mjeseca kroz prozor dvorca Leoch one prve noći kao Columov nevoljki gost, što znaĉi da je od mog nesretnog prolaska kroz krug uspravnih kamenova prošlo mjesec dana.

Sada sam barem vjerovala da znam zašto su kamenovi ondje postavljeni.

Vjerojatno sami nisu imali nikakvo osobito znaĉenje, nego su sluţili samo kao oznake. Baš kao znak koji upozorava na odron kamenja u blizini ruba stijene, i uspravni kamenovi postavljeni su s namjerom da oznaĉe opasno mjesto. Mjesto na kojem... što? Na kojem je kora vremena tanka? Na kojem se nalazi neka vrste otvorenih vrata? Premda graditelji tih krugova vjerojatno nisu znali što zapravo obiljeţavaju. Za njih je to moţda bilo mjesto grozomorne tajne i moćne magije; mjesto na kojem ljudi nestaju bez upozorenja. Ili se moţda pojavljuju niotkuda.

To je zanimljiva misao. Što bi se dogodilo, zapitala sam se, da je netko bio prisutan na Craigh na Dunu kad sam se ja iznenada pojavila niotkuda? Pretpostavila sam da to ovisi o vremenskom razdoblju u koje ĉovjek doputuje. Da me neki seljak zatekao u takvim okolnostima u ovom vremenu, vjerojatno bi pomislio da sam vještica ili vila. S obzirom na reputaciju tog breţuljka, vjerojatnije bi pomislio da sam vila.

112

A moţe lako biti da je taj breţuljak upravo tako i stekao svoju reputaciju, pomislila sam. Ako su ljudi tijekom godina iznenada nestajali, ili se isto tako naglo pojavljivali niotkuda na odreĊenom mjestu, ono bi s dobrim razlogom postalo poznato po ĉarolijama.

Gurnula sam stopalo ispod pokrivaĉa i stala micati noţnim palĉevima na mjeseĉini. Sa svojih sto šezdeset sedam centimetara, bila sam priliĉno visoka ţena za ova vremena, jednako visoka kao i mnogi muškarci. Dakle, budući da me nisu mogli zamijeniti za pripadnicu naroda vilenjaka, vjerojatno bi zakljuĉili da sam vještica ili nekakav zloduh. Na temelju ono malo stvari koje sam znala o sadašnjim metodama postupanja s takvim prikazama, mogla sam samo biti zahvalna što nitko nije bio prisutan kad sam se pojavila.

Dokono sam se zapitala što bi se dogodilo kad bi cijela stvar funkcionirala u obrnutom smjeru. Kad bi netko nestao iz ovog vremena i pojavio se u mom? Na kraju krajeva, upravo sam to i sama namjeravala uĉiniti, ako je to uopće moguće izvesti. Kako bi neki Škot iz modernih vremena, primjerice upraviteljica pošte, gospoĊa Buchanan, reagirao kad bi se netko poput, recimo, Murtagha, iznenada pojavio pred njom?

Zakljuĉila sam da bi ona najvjerojatnije pobjegla i pozvala policiju. A moţda ne bi ništa uĉinila, nego bi samo prijateljima i susjedima ispripovijedala priĉu o nevjerojatnoj stvari koja joj se neki dan dogodila...

A kako bi to bilo za došljaka? Pa, uz malo opreza i sreće, moţda bi se uspio uklopiti u novo vrijeme a da ne privuĉe preveliku paţnju. Na kraju krajeva, ja uspijevam proći kao normalan stanovnik ovog vremena i mjesta, premda moj izgled i jezik izazivaju mnogo sumnjiĉavosti.

Ali što ako bi se raseljena osoba previše razlikovala od drugih ili ako bi stala priĉati na sav glas što joj se dogodilo? Ako bi se neki upadljivi stranac našao u primitivnim vremenima, vjerojatno bi ga jednostavno ubili na licu mjesta, bez mnogo pitanja. A ako bi se našao u prosvjetljenijim vremenima, ako ga ne bi mogli smiriti, vjerojatno bi ga proglasili luĊakom i otpremili u duševnu bolnicu.

Lako je moguće da se takve stvari dogaĊaju od pamtivijeka, pomislila sam. Ĉak i kad bi se nestanak dogodio pred svjedocima, ne bi bilo nikakvih dokaza, niĉega što bi posvjedoĉilo o tome što se dogodilo, jer bi jedina osoba koja zna odgovor nestala. A što se tiĉe nestalog ĉovjeka, on bi na drugom kraju putovanja vjerojatno drţao jezik za zubima.

Zadubljena u misli, nisam ĉula tihe glasove i zvuk koraka u travi, pa sam se priliĉno uplašila zaĉuvši neĉiji glas samo metar-dva daleko od mene. ―Vrag neka te nosi, Dougale MacKenzie‖, rekao je glas. ―Bez obzira na to što smo roĊaci, ovo ti nisam dugovao.‖ Glas je bio tih, ali napet od gnjeva. ―Nisi?‖ pomalo je zabavljeno odvratio drugi glas. ―Ĉini mi se da se sjećam izvjesne zakletve na vjernost. Mislim da je glasila: ‗Sve dok se nalazim na podruĉju klana MacKenzie.‘‖ Zaĉuo se blag udarac, kao da netko udara nogom o zemlju obraslu travom. ―A ovo jest podruĉje klana MacKenzie, momĉe.‖ ―Zakleo sam se Columu a ne tebi.‖ Dakle, bio je to mladi Jamie MacTavish; nije bilo teško pogoditi zašto se uzrujao. ―To je jedno te isto, momĉe, i ti to znaš.‖ Zaĉuo se lagani zvuk, kao pljuska u obraz. ―Zakleo si se na odanost poglavaru klana, a izvan Leocha, ja sam Columova glava i ruke, isto kao i noge.‖ ―Nikad nisam vidio bolji primjer za to da desnica ne zna što radi ljevica‖, uslijedio je brzi odgovor.

Unatoĉ gorĉini, u glasu se osjećala duhovitost ĉovjeka koji uţiva u prepirci. ―Što misliš, kako će desnica reagirati kad dozna da ljevica prikuplja zlato za Stuarte?‖ Nastupila je kratka stanka prije no što je Dougal odgovorio: ―MacKenzieji, MacBeolaini i MacVinichi, svi su oni slobodni ljudi. Nitko ih ne moţe prisiliti da daju nešto protiv svoje volje, niti ih zaustaviti. A tko zna? Na kraju bi se moglo pokazati da će Colum dati više za princa Charlesa Edwarda nego svi ostali zajedno.‖ ―Moglo bi‖, sloţio se dublji glas. ―A sutra bi moglo kišiti nagore umjesto nadolje. Što ne znaĉi da ću ĉekati na vrhu stuba drţeći malu kantu okrenutu naopaĉke.‖ ―Ne? Kad bi Stuart došao na prijestolje, ti bi od toga imao više koristi nego ja, momĉe. A od Engleza ne moţeš oĉekivati ništa osim omĉe. Ako ti nije stalo do tog tvog ludog vrata...‖ ―Moj je vrat moja briga‖, ţestoko ga je prekinuo Jamie. ―A i moja leĊa.‖ 113

―Ne dok putuješ sa mnom, momĉe dragi‖, odvratio je njegov ujak podrugljivim glasom. ―Ako ţeliš ĉuti što ti Horrocks ima reći, postupat ćeš kako ti se kaţe. I to bi ti bilo najpametnije; moţda si vješt s iglom, ali imaš samo jednu ĉistu košulju.‖ Uto sam zaĉula meškoljenje, kao da netko ustaje s kamena i tihim koracima odlazi po travi. Ali udaljava se samo jedan par nogu, pomislila sam. Uspravila sam se u sjedeći poloţaj što sam tiše mogla i oprezno provirila preko vrha jednog od kamenova koji su me zaklanjali.

Jamie je još uvijek sjedio pogrbljen na kamenu nekoliko koraka dalje; obgrlio je koljena laktovima i spustio bradu na sklopljene šake. Gotovo mi je bio okrenut leĊima. Ne ţeleći mu smetati, poĉela sam se polako povlaĉiti, ali on je uto iznenada progovorio. ―Znam da ste tu‖, rekao je. ―IzaĊite, ako ţelite.‖ Sudeći po boji glasa, bilo mu je posve svejedno hoću li ga poslušati. Ustala sam i krenula prema njemu, a onda sam shvatila da sam u podsuknji. Zakljuĉivši da on ima dovoljno briga, a da bi se još i crvenio zbog moje golotinje, taktiĉno sam se ogrnula pokrivaĉem prije no što sam mu prišla.

Sjela sam do njega, naslonila se na kamen i pomalo plaho ga pogledala. Nakon što me pozdravio kratkim kimanjem glave, nije se obazirao na mene, potpuno zadubljen u neugodne misli, sudeći po mrštenju.

Jednim je stopalom nemirno lupkao po kamenu na kojem je sjedio, a prste je ĉvrsto isprepleo, a onda ih je rastegnuo tako jako da se zaĉulo sitno pucketanje nekoliko zglobova.

To me pucketanje podsjetilo na satnika Mansona, ĉasnika za opskrbu u bolnici u kojoj sam radila. On je sve nestašice, zakašnjele dostave i beskrajni idiotizam vojne birokracije prihvaćao kao svoju pokoru. U normalnim okolnostima bio je blag i ljubazan ĉovjek, ali kad bi frustracije postale prevelike, nakratko bi se povukao u svoj ured, zatvorio vrata i stao svom snagom udarati šakom u zid. Posjetitelji u predsoblju zadivljeno bi gledali kako se savitljivi drveni zid trese od siline njegovih udaraca. Nekoliko trenutaka poslije, satnik Manson ponovo bi se pojavio, ozlijeĊenih šaka ali opet miran i spreman da se suoĉi s najnovijom krizom. Kad su ga naposljetku premjestili u drugu jedinicu, zid u njegovu uredu imao je na desetke rupa veliĉine šake.

Gledajući mladića na kamenu kako pokušava išĉašiti prste, odmah sam pomislila na satnika kako se suoĉava s nekim nerješivim problemom opskrbe. ―Morate nešto udariti‖, rekla sam mu. ―Molim?‖ IznenaĊeno je podigao pogled, kao da je zaboravio da sam u blizini. ―Udarite nešto‖, savjetovala sam mu. ―Osjetit ćete se bolje.‖ Zaustio je da nešto kaţe, ali onda je ustao s kamena, odluĉnim korakom krenuo prema stablu trešnje ĉvrsta izgleda i snaţno ga udario. Izgleda da mu je to pruţilo izvjesno olakšanje, pa je još nekoliko puta udario deblo koje se treslo, uzrokujući da mu na glavu padne gusta kiša svijetloruţiĉastih latica.

Trenutak poslije vratio se sišući izgrebene zglobove šake. ―Hvala‖, rekao mi je s ironiĉnim osmijehom. ―Moţda ću noćas ipak moći zaspati.‖ ―Jeste li ozlijedili šaku?‖ Ustala sam da mu pregledam šaku, ali on je odmahnuo glavom i paţljivo protrljao zglobove dlanom druge ruke. ―Ne, nije to ništa.‖ Naĉas smo stajali u nelagodnoj tišini. Nisam mu htjela ništa reći o razgovoru koji sam naĉula, a ni o ostalim veĉerašnjim dogaĊajima. Napokon sam prekinula tišinu i rekla: ―Nisam znala da ste ljevak.‖ ―Ljevak? Oh, mislite krivoruk. Da, uvijek sam bio. Uĉitelj bi mi katkad svezao lijevu ruku za pojas na leĊima, kako bi me prisilio da pišem drugom rukom.‖ ―Moţete li? Mislim reći, pisati drugom rukom?‖ Kimnuo je glavom i ponovo primaknuo šaku ustima. ―Mogu. Premda me od toga zaboli glava.‖ ―Sluţite li se lijevom rukom i u borbi?‖ upitala sam ga, ţeleći mu skrenuti misli. ―Drţite li njome maĉ, hoću reći?‖ Trenutno nije imao oruţje, osim bodeţa i sgian dhua, ali kao i većina ljudi u našoj grupi, danju je obiĉno nosio i maĉ i pištolje.

114

―Ne, maĉem se dobro sluţim objema rukama. Ljevoruki je maĉevalac u nepovoljnom poloţaju, znate, s malim maĉem, jer je okrenut protivniku lijevom stranom, a na toj strani mu je srce, vidite?‖ Previše nervozan da ostane na miru, poĉeo je koraĉati travnatim proplankom i izvoditi ilustrativne kretnje zamišljenim maĉem. ―Kad se borite teškim maĉem, to nije vaţno‖, rekao je. Ispruţio je obje ruke ravno naprijed, spojenih šaka, i zamahnuo njima u elegantnom vodoravnom luku. ―On se obiĉno drţi objema rukama‖, objasnio je. ―A ako ste dovoljno blizu protivniku da se koristite samo jednom rukom, nije previše vaţno kojom se sluţite, jer zamahujete odozgo i gaĊate protivnika u rame. Ne u glavu‖, dodao je pouĉnim tonom, ―jer oštrica lako moţe skliznuti. Ali ako ga ubodete toĉno u ĉvor‖ - zasjekao je rubom šake spoj vrata i ramena ―mrtav je. Pa ĉak ako ubod i nije precizan, ĉovjek se ipak tog dana više neće boriti - a vjerojatno nikad više.‖ Spustio je lijevu ruku na pojas i izvukao bodeţ kretnjom kao da izlijeva vodu iz ĉaše. ―E sad, ako se istovremeno borite i maĉem i bodeţom‖, nastavio je, ―a nemate štit da zaštitite ruku u kojoj drţite bodeţ, onda je bolje da okrenete protivniku desnu stranu, s malim maĉem u toj ruci, i zarinete mu bodeţ odozdo ako ste mu blizu. Ali ako je ruka u kojoj drţite bodeţ dobro zaklonjena, moţete mu prići s bilo koje stane i okrenuti se‖ - sagnuo se i okrenuo da mi pokaţe - ―da zadrţite protivnikovu oštricu podalje od sebe - i koristite se bodeţom samo ako izgubite maĉ ili ruku u kojoj ga drţite.‖ Spustio se nisko i zamahnuo oštricom nagore, izvevši elegantan, ubojit ubod koji se zaustavio dva-tri centimetra od mojih prsa. Nagonski sam ustuknula, a on se smjesta uspravio i gurnuo bodeţ u korice, s osmijehom isprike. ―Oprostite. Pravim se vaţan. Nisam vas htio uplašiti.‖ ―Vrlo ste vješti‖, iskreno sam mu rekla. ―Tko vas je nauĉio kako se boriti?‖ upitala sam. ―Pretpostavljam da je to bio neki ljevak.‖ ―Da, bio je to ljevoruki borac. Najbolji kojeg sam ikad vidio.‖ Kiselo se osmjehnuo. ―Dougal MacKenzie.‖ U meĊuvremenu, većina latica trešnje već mu je pala s glave; samo se nekoliko ruţiĉastih komada još uvijek drţalo za ramena, pa sam ispruţila ruku da ih otresem. Spazila sam da mu je šav košulje pokrpan uredno, premda ne i elegantno. Ĉak je i rasporeno mjesto bilo zašiveno. ―Hoće li on to opet uĉiniti?‖ naglo sam ga upitala, ne mogavši se suzdrţati.

Zastao je prije no što je odgovorio, ali nije se pretvarao da ne razumije pitanje. ―O, da‖, napokon je rekao. ―On tako dobiva ono što hoće, znate.‖ ―A vi ćete mu to dopustiti? Da vas tako iskorištava?‖ Pogledao je mimo mene, prema taverni u podnoţju, gdje je jedno svjetlo još uvijek sjalo kroz pukotine izmeĊu dasaka, a lice mu je ostalo glatko i bezizraţajno poput zida. ―Zasad.‖ Nastavili smo obilaziti podruĉje, prevaljujući ne više od nekoliko milja na dan, ĉesto zastajući na nekom kriţanju ili u kolibi, kako bi Dougal obavio svoj posao, gdje bi se nekoliko seljaka okupilo s vrećama ţita ili vrećicama briţljivo skupljena novca. Ned Gowan hitrim je perom biljeţio sve te transakcije u poslovne knjige i vadio sve potrebne potvrde iz torbe s mnoštvom pergamenata i papira.

A kad bismo došli u neki zaselak ili selo koji su bili dovoljno veliki da imaju tavernu ili gostionicu, Dougal bi još jedanput obavio svoj posao, plaćao ljudima pića, pripovijedao im priĉe, drţao govore, a naposljetku, ako bi procijenio da su izgledi dobri, prisilio Jamieja da ustane i pokaţe okupljenim ljudima oţiljke. I još nekoliko kovanica bilo bi dodano u drugu torbu, novĉarku namijenjenu pretendentovu dvoru u Francuskoj.

Ja sam nastojala pratiti razvoj dogaĊaja i izaći prije no što bi situacija dosegla vrhunac; nikad nisam voljela javna razapinjanja na kriţ. Dok je poĉetna reakcija na Jamiejeve oţiljke bilo uţasnuto saţaljenje, popraćeno bujicom psovki na raĉun engleske vojske i kralja Georgea, ĉesto se mogla osjetiti neznatna primjesa prezira koju sam ĉak i ja primjećivala. U jednoj sam prigodi ĉula nekog ĉovjeka kako tiho govori 115

svom prijatelju na engleskom: ―Grozan prizor, zar ne? Kriste, radije bih se udavio u lokvi vlastite krvi nego dopustio da me tako unakazi neki bljedunjavi Sas.‖ Jamie, koji je otpoĉetka bio ljutit i jadan, svakim je danom postajao sve nesretniji. Ĉim bi mogao, opet bi navukao košulju, izbjegavajući pitanja i izraze sućuti i potraţio neku izliku da napusti skup, izbjegavajući nas, sve dok sljedećeg jutra ne bismo zajahali.

Slomio se nekoliko dana poslije, u malom selu po imenu Tunnaig. Tog puta, Dougal je još uvijek poticao okupljeno mnoštvo s rukom na Jamiejevu golom ramenu, kada je jedan od promatraĉa, neki mladi neotesanac duge prljave smeĊe kose, dobacio neku osobnu primjedbu Jamieju. Nisam uspjela razabrati što mu je rekao, ali uĉinak je bio trenutaĉan. Jamie se oslobodio iz Dougalova stiska i udarcem u ţeludac oborio momka na tlo.

Ja sam u meĊuvremenu polako nauĉila sastaviti nekoliko gelskih rijeĉi, premda se ni u kom sluĉaju ne bi moglo reći da već razumijem taj jezik. Ali primijetila sam da ĉesto mogu pogoditi što se govori po stavu govornika, bez obzira na to razumijem li rijeĉi ili ne. ―Ustani i reci to još jedanput.‖ To zvuĉi jednako u svakom školskom dvorištu, u svakoj gostionici i u svakoj ulici na svijetu.

A isto tako i: ―Imaš pravo, momĉe.‖ Ili: ―Dohvatite ga, momci.‖ Jamie je nestao pod lavinom prljave radne odjeće, a radni se stol s treskom prevrnuo pod teţinom smeĊokosog tipa i dvojice njegovih prijatelja. Neduţni promatraĉi povukli su se do zidova taverne i pripremili se da uţivaju u predstavi, a ja sam se uplašeno primakla Nedu i Murtaghu, uznemireno gledajući zadihanu gomilu udova. U spletu ruku i nogu povremeno bih spazila bljesak riĊe kose. ―Zar mu nećete pomoći?‖ promrmljala sam kutom usta Murtaghu, koji je izgledao iznenaĊen mojim pitanjem. ―Ne, zašto?‖ ―Ako mu zatreba pomoć, reći će nam‖, dodao je Ned s moje druge strane, mirno gledajući tuĉnjavu. ―Kako vi kaţete‖, nesigurno sam popustila.

Nisam baš bila sigurna da će Jamie biti u stanju išta reći ako mu zatreba pomoć, jer u tom ga je trenutku davio debeljuškasti momak u zelenom. Osobno sam smatrala da će Dougal uskoro izgubiti izvrstan izloţak, ali on nije izgledao zabrinut. Zapravo, ĉinilo se da nijedan od promatraĉa nije nimalo zabrinut zbog tuĉnjave pred našim nogama. Palo je nekoliko oklada, ali je prevladavala atmosfera tihog uţivanja u zabavi.

Sa zadovoljstvom sam primijetila da je Rupert nehajno preprijeĉio put dvojici muškaraca koji su izgleda razmišljali da se umiješaju. Kad su prišli korak bliţe tuĉnjavi, on im je rastreseno stao na put, dok mu je ruka lagano poĉivala na bodeţu. Oni su se povukli, zakljuĉivši da je bolje da se ne miješaju.

Izgleda da su svi smatrali kako je tri na jednog razuman omjer snaga, što je moţda bilo toĉno, ako uzmemo u obzir da je taj jedan bio priliĉno krupan i vješt borac, oĉigledno obuzet mahnitim gnjevom.

Sukob je postao ravnopravniji kad se debeljko u zelenom naglo povukao iz borbe zakrvavljena nosa, što je bila posljedica vješto odmjerenog udarca laktom.

Tuĉnjava je potrajala još nekoliko minuta, ali kad je drugi borac pao na bok i otkotrljao se pod stol, pridrţavajući se za meĊunoţje i stenjući, ishod je postajao sve oĉitiji. Jamie i njegov prvobitni protivnik još uvijek su se ţestoko mlatili na podu, a oni koji su se kladili na Jamieja već su poĉeli prikupljati dobitke.

Podlaktica na dušniku i gadan udarac u bubreg uvjerili su smeĊokosog tipa da je uzmak bolja polovica hrabrosti.

Sve većem popisu gelskih rijeĉi u glavi dodala sam prijevod izraza: ―Dosta mi je, predajem se‖.

Ispraćen uzvicima okupljenog mnoštva, Jamie je polako ustao s tijela posljednjeg preostalog protivnika. Zadihano kimajući glavom u znak zahvale, oteturao je do jedne od klupa koje su još uvijek stajale i skljokao se na nju, znojan i zakrvavljen, i prihvatio vrĉ piva od gostioniĉara. Ispio ga je i spustio na klupu, a onda se nagnuo naprijed, sav zadihan, nalaktivši se na koljena i prkosno pokazujući oţiljke na leĊima.

116

Ovoga puta nije se ţurio da ponovo odjene košulju; unatoĉ svjeţini u gostionici, ostao je gol do pasa i odjenuo košulju tek kad je došlo vrijeme da izaĊe i potraţi smještaj za noć. Zbor glasova s poštovanjem mu je zaţelio laku noć. Unatoĉ bolnim ogrebotinama, posjekotinama i raznim natuĉenim mjestima, već danima nije izgledao tako opušteno. ―Jedna oderana potkoljenica, jedna rasjeĉena obrva, jedna napukla usna, okrvavljeni nos, šest natuĉenih zglobova na prstima, jedan išĉašeni palac i dva rasklimana zuba. I toliko modrica da ih nemam volje brojiti.‖ S uzdahom sam završila inventuru. ―Kako se osjećate?‖ Nalazili smo se sami u maloj sjenici iza gostionice, u koju sam ga odvela da mu pruţim prvu pomoć. ―Dobro‖, odgovorio je cerekajući se. Htio je ustati, ali je usred pokreta zastao i namrštio se. ―No dobro. Moţda me malo bole rebra.‖ ―Pa naravno da vas bole. Puni ste modrica - opet. Zašto to radite? Za Boga miloga, što mislite, od ĉega ste sazdani? Od ţeljeza?‖ razdraţeno sam ga upitala.

Nestašno se nasmiješio i dodirnuo nateĉeni nos. ―Ne. Ali volio bih da jesam.‖ Ponovo sam uzdahnula i oprezno mu opipala rebra. ―Mislim da vam rebra nisu slomljena nego samo natuĉena. Ali ipak ću ih previti, za svaki sluĉaj.

Ustanite, podignite košulju i ispruţite ruke u stranu.‖ Poĉela sam parati u trake stari šal koji sam dobila od gostioniĉarove ţene. Poluglasno mrmljajući o gipsu i sliĉnim blagodatima civilizacije, napravila sam improvizirani zavoj, ĉvrsto mu ga omotala oko rebara i priĉvrstila ga prstenastim brošem s njegova ogrtaĉa od pleda. ―Ne mogu disati‖, poţalio se. ―Ako budete disali, boljet će vas. Nemojte se micati. Tko vas je nauĉio da se tako tuĉete? I to vas je nauĉio Dougal?‖ ―Ne.‖ Kad sam mu stala nanositi ocat na posjeĉenu obrvu, trgnuo se i trepnuo. ―Otac.‖ ―Doista? A što vam je otac bio, lokalni prvak u boksu?‖ ―Što je to boks? Ne, otac mi je bio farmer. A usto je uzgajao i konje.‖ Uzdahnuo je kad sam mu stala nanositi ocat na oguljenu podlakticu. ―Kad sam imao devet ili deset godina, otac mi je rekao kako misli da ću biti krupan poput ljudi iz majĉine obitelji, pa ću se morati nauĉiti tući.‖ Sad je lakše disao, pa je ispruţio ruku kako bih mu nanijela mast nevena na zglobove šake. ―Ako postaneš krupan‘, rekao mi je, ‗polovica ljudi koje sretneš bojat će te se, a druga će polovica ţeljeti provjeriti koliko si doista snaţan. Sruši jednoga na tlo‘, rekao je, ‗pa će te ostali pustiti na miru. Ali nauĉi to obaviti brzo i ĉisto, inaĉe ćeš se tući cijeli ţivot.‘ A onda bi me odveo u staju i srušio na sijeno, sve dok nisam nauĉio kako da mu uzvratim. Joj! Ovo peĉe.‖ ―Ogrebotine od noktiju neugodne su‖, rekla sam, ţurno mu ĉisteći vrat. ―Osobito ako se ĉovjek ne pere redovito. A ne vjerujem da se onaj tip s masnom kosom pere jedanput na godinu. ‗Brzo i ĉisto‘ nisu baš rijeĉi kojima bih ja opisala ono što ste veĉeras uĉinili, ali bilo je dojmljivo. Vaš bi otac bio ponosan na vas.‖ Rekla sam to s izvjesnom dozom sarkazma i s iznenaĊenjem opazila kako mu sjenka prelazi licem. ―Moj je otac mrtav‖, bezizraţajno je rekao. ―Ţao mi je.‖ Dovršila sam ĉišćenje rana i rekla mu blagim glasom: ―Ali doista to mislim. On bi bio ponosan na vas.‖ Nije odgovorio, ali slabašno mi se osmjehnuo. Iznenada je izgledao vrlo mlado, pa sam se zapitala koliko mu je toĉno godina. Već sam zaustila da ga to zapitam, kad je oštar kašalj iza nas najavio posjetitelja u sjenici.

Bio je to onaj ţilavi ĉovjeĉuljak po imenu Murtagh. S izvjesnom dozom zabavljenosti pogledao je zavoje na Jamiejevim rebrima i hitnuo malu mekanu koţnatu kesu kroz zrak. Jamie je ispruţio ruku i lako je uhvatio krupnom šakom, uz mali zvuk zveckanja.

117

―Što je to?‖ upitao je.

Murtagh je podigao tanku obrvu. ―Tvoj dio zarade od oklada, što drugo?‖ Jamie je odmahnuo glavom i zamahnuo da baci kesu natrag. ―Ja se nisam kladio.‖ Murtagh je podigao ruku da ga zaustavi. ―Ti si obavio posao. Ti si trenutaĉno vrlo popularan momak, barem kod onih koji su se kladili na tebe.‖ ―Ali ne i kod Dougala, pretpostavljam‖, dobacila sam.

Premda je Murtagh spadao u onu vrstu muškaraca koji uvijek izgledaju pomalo iznenaĊeni kad otkriju da i ţene mogu govoriti, pristojno je kimnuo glavom. ―Istina. Ali mislim da te to ne bi trebalo zabrinjavati‖, rekao je Jamieju. ―Ne bi?‖ Dva su se ĉovjeka pogledala, razmijenivši poruku koju nisam shvatila. Jamie je blago izdahnuo kroza zube i polako kimnuo glavom samom sebi. ―Kada?‖ upitao je. ―Za tjedan dana. Moţda deset. U okolici Lag Cruimea. Znaš to mjesto?‖ Jamie je ponovo kimnuo glavom, sa zadovoljnim izrazom na licu, kakav nisam vidjela već izvjesno vrijeme. ―Znam.‖ Pogledala sam jednog pa drugog. Obojica su imala nepristupaĉan i zagonetan izraz na licu. Znaĉi, Murtagh je nešto otkrio. Moţda nešto u vezi s tajanstvenim Horrocksom? Slegnula sam ramenima. Koji god da je razlog, ĉinilo se da su Jamiejevi dani pokazivanja ozljeda završili. ―Pretpostavljam da Dougal umjesto toga uvijek moţe zaplesati step‖, rekla sam. ―Molim?‖ Zagonetni pogledi pretvorili su se u zbunjene. ―Nije vaţno. Ţelim vam laku noć.‖ Uzela sam kutiju s lijekovima i otišla potraţiti mjesto za poĉinak.

118

12.

Zapovjednik garnizona Primicali smo se Fort Williamu, pa sam poĉela ozbiljno razmišljati o tome kakav bi mi plan akcije trebao biti kad stignemo onamo.

Sve ovisi o tome, zakljuĉila sam, kako će reagirati zapovjednik garnizona. Ako povjeruje da sam krhka ţena u nevolji, moţda mi dodijeli privremenu pratnju do obale i mog toboţnjeg ukrcavanja na brod za Francusku.

Ali kad me vidi u društvu MacKenzieja, moţda postane sumnjiĉav. Ipak, oĉito je da nisam Škotkinja; on sigurno neće pomisliti da sam nekakav špijun. To su oĉito vjerovali Colum i Dougal - da sam ja engleski špijun.

To me nagnalo da se zapitam što bih to trebala špijunirati. Valjda nedomoljubne aktivnosti, pretpostavila sam, a prikupljanje novca za princa Charlesa Edwarda Stuarta, pretendenta na prijestolje, svakako spada u tu kategoriju.

Ali, ako je tako, zašto mi je onda Dougal dopuštao da sve to gledam? Posve me je lako mogao poslati van prije tog dijela posla. Naravno, rekla sam sebi, na tim se sastancima uglavnom govorilo na gelskom.

Ali moţda je stvar upravo u tome. Prisjetila sam se neobiĉnog sjaja u Dougalovim oĉima kad mi je rekao: ―Mislio sam da ne govorite gelski.‖ Moţda me htio staviti na kušnju kako bi se uvjerio da doista ne govorim taj jezik. Jer nije baš vjerojatno da bi netko poslao u škotsko gorje engleskog špijuna koji ne bi bio u stanju razgovarati s više od polovice ljudi.

Ali ne, ĉini se da razgovor koji sam ĉula izmeĊu Jamieja i Dougala pokazuje da je Dougal doista jakobit, premda Colum to oĉito nije - još.

U glavi mi je poĉelo brujati od tih pretpostavki, pa sam sa zadovoljstvom shvatila da se pribliţavamo jednom priliĉno velikom selu. Što je takoĊer znaĉilo da ćemo u njemu vjerojatno naći neku dobru gostionicu u kojoj će nam posluţiti pristojnu veĉeru.

Mjerena standardima na koje sam se poĉela navikavati, gostionica se pokazala prostranom. A imala je i krevet u zasebnoj sobi, premda je oĉito bio predviĊen za patuljke - i to pune buha. U nekoliko manjih gostionica, spavala sam na klupi u zajedniĉkoj prostoriji, okruţena hrkanjem i sjenama pogrbljenih muškaraca pod ogrtaĉima od pleda.

Bez obzira na sve to, obiĉno bih odmah zaspala, iscrpljena od dana provedenog u sedlu i od veĉeri Dougalova politiziranja. Ali prve noći koju sam prespavala u gostionici, ostala sam budna dobrih pola sata, diveći se neobiĉnoj raznolikosti zvukova koje moţe proizvesti dišni aparat muškaraca. S tim se ne moţe mjeriti ni puna spavaonica medicinskih sestara.

Slušajući taj zbor glasova, shvatila sam da muškarci u bolniĉkim odjelima malokad doista hrĉu. Istina, oni teško dišu. Sopću, povremeno zastenju, a katkad zajecaju ili poviĉu u snu. Ali ništa od toga ne moţe se usporediti s ovim zdravim hrkanjem. Moţda je to zato što bolesni ili ranjeni ljudi ne mogu dovoljno duboko zaspati da bi proizveli takve zvukove.

A ako je to toĉno, onda su moji suputnici vrlo zdravi ljudi. Barem tako izgledaju, s nehajno raširenim udovima i opuštenim licima na svjetlu vatre s ognjišta. Dok sam ih gledala kako posve opušteno spavaju na tvrdim daskama, shvatila sam da time zadovoljavaju potrebu koja je jednako snaţna kao i potreba kojom pristupaju veĉeri. Neshvatljivo utješena kakofonijom njihovih glasova, povukla sam putni ogrtaĉ preko ramena i zaspala.

U usporedbi s tim, u raskošnoj samoći sitne i smrdljive sobice u potkrovlju, osjećala sam se priliĉno osamljena. Iako sam skinula plahte i izudarala madrac da otjeram neţeljene sustanare, nakon što sam ugasila svijeću, soba je postala tako tiha i mraĉna da nisam mogla zaspati.

119

Zaĉula sam nekoliko slabih zvukova iz zajedniĉke prostorije dva kata ispod, i kratkotrajni nalet buke i kretanja, ali to je samo pojaĉalo osjećaj osamljenosti. Od trenutka kad sam stigla u dvorac, ovo je bilo prvi put da su me ostavili potpuno samu i nisam bila nimalo sigurna da mi se to sviĊa.

S nelagodom sam lebdjela na rubu sna, a onda sam zaĉula zlokobnu škripu podnih dasaka u hodniku.

Uljez je koraĉao sporo i nesigurno, kao da zastajkuje na putu, odabirući za svoj sljedeći korak dasku koja mu najbolje izgleda. Naglo sam se uspravila i potraţila rukama svijeću i kutiju kremena pokraj kreveta.

Opipavajući u mraku, rukom sam udarila o kutiju kremena i s neznatnim je treskom srušila na pod.

Ukipila sam se, a koraci pred vratima utihnuli su.

Zatim sam zaĉula tiho struganje po vratima, kao da netko traţi zasun. Znala sam da vrata nisu zakljuĉana; premda su na sebi imala potporanj za polugu, nisam uspjela naći polugu prije no što sam legla.

Istrgla sam svijeću iz svijećnjaka i ustala iz kreveta što sam tiše mogla, steţući u ruci teški svijećnjak.

Vrata su malo zaškripala i otvorila se. Kapci na jedinom prozoru u sobi bili su ĉvrsto zatvoreni kako bi me zaštitili od vremenskih prilika i od svjetlosti. Unatoĉ tome, nejasno sam razabrala tamni obris na vratima kad su se otvorila. Obris se povećavao, a onda se, na moje iznenaĊenje, smanjio i nestao kad su se vrata opet zatvorila. Sve se ponovo utišalo.

Ostala sam stajati stisnuta uza zid, ĉinilo se jako dugo, zadrţavajući dah i pokušavajući ĉuti nešto osim lupanja svog srca. Napokon sam polako krenula prema vratima, oprezno se krećući postrance uza zid sobe, pretpostavljajući da su podne daske ondje zacijelo ĉvršće. Polako sam spuštala stopalo sa svakim korakom i postupno se oslanjala na njega punom teţinom, a onda bih zastala i golim noţnim prstima opipala pukotinu izmeĊu dviju dasaka, prije no što bih oprezno spustila drugo stopalo.

Kad sam stigla do vrata, zastala sam i prislonila uho uz tanku drvenu ploĉu, oslanjajući se rukama o okvir vrata, spremna na iznenadni upad u sobu. Uĉinilo mi se da ĉujem tihi šum, ali nisam bila sigurna. Jesu li to samo zvukovi iz prizemlja ili prigušeno disanje nekoga tko stoji s druge strane vrata?

Malo mi je pozlilo od neprestanog dotoka adrenalina. Napokon sam se umorila od te besmislice, pa sam ĉvrsto stisnula svijećnjak u ruci, naglo otvorila vrata i izjurila u hodnik.

Kaţem ―izjurila‖, a zapravo sam napravila dva koraka, nagazila na nešto mekano i pala na pod u hodniku koliko sam duga i široka, oderavši usput koţu s ĉlanaka i priliĉno jako udarivši glavom o nešto tvrdo.

Uspravila sam se u sjedeći poloţaj i objema se rukama uhvatila za ĉelo, posve ravnodušna prema ĉinjenici da bih u sljedećem trenutku mogla biti ubijena.

Osoba na koju sam nagazila priliĉno je zadihano opsovala. Kroz izmaglicu boli, bila sam nejasno svjesna da je ĉovjek ustao (po veliĉini i zadahu znoja pretpostavila sam da je moj posjetitelj muškarac) i da pipajući traţi kvaku prozora na zidu iznad nas.

Nagli ulet svjeţeg zraka natjerao me da trepnem i zatvorim oĉi. Kad sam ih opet otvorila, hodnik je bio dovoljno osvijetljen noćnim nebom da vidim uljeza. ―Što vi ovdje radite?‖ prijekorno sam upitala.

U istom trenu Jamie me podjednako prijekornim tonom upitao: ―Koliko kila imate, Saskinjo?‖ Još uvijek sam bila pomalo zbunjena, pa sam mu ĉak i odgovorila: ―Pedeset i sedam.‖ A onda sam se sjetila upitati: ―Zašto pitate?‖ ―Gotovo ste mi razmrskali jetru‖, odgovorio je, oprezno opipavajući ugroţeno podruĉje, ―Da i ne spominjem da ste me nasmrt prepali.‖ Pruţio mi je ruku i podigao me na noge. ―Jeste li vi dobro?‖ ―Nisam, ozlijedila sam glavu.‖ Protrljala sam ozlijeĊeno mjesto i omamljeno pogledala prazan hodnik. ―O što sam se udarila?‖ nezgrapno sam zapitala. ―O moju glavu‖, priliĉno mrzovoljno odgovorio je Jamie. ―Pravo vam budi‖, grubo sam mu rekla. ―Zašto ste se tako šuljali pred mojim vratima?‖ Razdraţeno me pogledao. ―Nisam se ‗šuljao‘, za Boga miloga. Spavao sam - ili sam barem pokušavao spavati.‖ Protrljao je kvrgu koja mu je, izgleda, izbijala na sljepooĉnici.

120

―Spavali ste? Ovdje?‖ S prenapuhanom zadivljenošću pogledala sam gore-dolje po hladnom, praznom i prljavom hodniku. ―Vi birate priliĉno ĉudna mjesta za spavanje. Prvo staja, a sada ovo.‖ ―Moţda će vas zanimati da je mala skupina engleskih draguna svratila u toĉionicu u prizemlju‖, obavijestio me hladnim glasom. ―Malo su pripiti i priliĉno se razuzdano zabavljaju s dvije ţene iz grada.

Budući da je njih pet, a cure su samo dvije, uĉinilo mi se da neki od vojnika razmišljaju o tome da se popnu u potrazi za... ovaj, partnericama. Pretpostavio sam da vam takva paţnja ne bi baš godila.‖ Prebacio je ogrtaĉ preko ramena i okrenuo se prema stubištu. ―Ako sam se prevario, ispriĉavam se. Nisam htio prekidati vaš poĉinak. Laku noć.‖ ―Ĉekajte malo.‖ Nato je zastao, ali nije se okrenuo, pa sam ga morala obići. Pogledao me pristojno ali suzdrţano. ―Hvala vam‖, rekla sam mu. ―To je baš lijepo od vas. Zao mi je što sam nagazila na vas.‖ Nasmiješio se, a lice mu se iz odbojne maske promijenilo u uobiĉajeni izraz dobrog raspoloţenja. ―Nikakva šteta nije uĉinjena, Saskinjo‖, odvratio je. ―Ĉim mi glavobolja popusti a napuklo rebro zaraste, bit ću kao nov.‖ Okrenuo se i otvorio vrata moje sobe, koja su se nakon mog ţurnog izlaska bila zatvorila, zahvaljujući ĉinjenici da je gostionica izgleda bila izgraĊena bez pomoći olovnice. U ĉitavoj graĊevini nije bilo ni jedne ravne crte. ―Vratite se u krevet‖, predloţio mi je. ―Ja ću ostati ovdje.‖ Pogledala sam u pod. Osim što su bile grube i hladne, daske od hrastovine bile su pune ispljuvaka, mrlja i drugih oblika prljavštine o kojima nisam htjela ni razmišljati. Oznaka na nadvratniku obavještavala je da je gostionica izgraĊena 1732. godine, a to je oĉito bio i posljednji put kad je pod oĉišćen. ―Ne moţete spavati ovdje‖, rekla sam. ―UĊite, pod u sobi nije tako loš.‖ Ukipio se, s rukom na okviru vrata. ―Da spavam u sobi s vama?‖ Ĉinilo se da je istinski šokiran. ―Ne bih to mogao! To bi vam upropastilo ugled!‖ Shvatila sam da on to ozbiljno misli. Već sam se poĉela smijati, a onda sam taktiĉno odglumila napadaj kašlja. Uzimajući u obzir zahtjeve putovanja, prenapuĉenost u gostionicama, primitivnost i potpuni nedostatak sanitarnih ĉvorova, bila sam osuĊena na takav stupanj tjelesne intimnosti s muškarcima, ukljuĉujući i Jamieja, da mi se takvo ĉistunstvo ĉinilo smiješnim. ―Vi ste već spavali u istoj sobi sa mnom‖, podsjetila sam ga kad sam se oporavila od napadaja smijeha. ―S još dvadeset drugih muškaraca.‖ Malo se zagrcnuo. ―To uopće nije isto! Hoću reći, ono je bila posve javna prostorija, a...‖ Uto mu je sinula grozna misao, pa je zastao. ―Ne vjerujete valjda da sam pomislio kako mi predlaţete nešto nedoliĉno?‖ uznemireno me upitao. ―Uvjeravam vas, ja...‖ ―Ne, ne. To mi uopće nije palo na pamet‖, ţurno sam ga uvjerila da se nisam uvrijedila.

Shvatila sam da ga ne mogu nagovoriti da spava u sobi, pa sam stala inzistirati da barem uzme pokrivaĉe iz sobe kako bi na njih mogao leći. Nevoljko je pristao, ali tek nakon opetovanih uvjeravanja da meni ionako ne trebaju, jer da kao i obiĉno namjeravam spavati pokrivena svojim debelim putnim ogrtaĉem.

Stojeći pokraj njegove improvizirane postelje, pokušala sam mu ponovo zahvaliti prije povratka u svoje smrdljivo sklonište, ali on je ljubazno odmahnuo rukom. ―Ja to nisam uĉinio iz posve nesebiĉnih razloga, znate‖, objasnio je. ―Htio sam i sam ostati neprimijećen.‖ Posve sam smetnula s uma ĉinjenicu da on ima vlastite razloge da se drţi podalje od engleskih vojnika. Ali nije mi promakla ni ĉinjenica da bi on to mnogo bolje postigao, da i ne spominjemo udobnost, da je otišao spavati u toplu i prozraĉnu staju, a ne pred vrata moje sobe. ―Ali ako se netko popne ovamo‖, usprotivila sam se, ―naći će vas.‖ Ispruţio je dugu ruku kroz prozor da zatvori kapak koji se njihao. Hodnik je utonuo u mrak, a Jamie se pretvorio u bezobliĉnu mrlju.

121

―Neće mi vidjeti lice‖, istaknuo je. ―A s obzirom na njihovo stanje, ni moje im ime ne bi mnogo znaĉilo, ĉak i kad bih im ga rekao, što ne namjeravam.‖ ―Istina‖, neuvjereno sam odvratila. ―Ali zar se oni neće pitati što radite ovdje u mraku?‖ Premda mu nisam mogla vidjeti lice, po glasu sam zakljuĉila da se smješka. ―Ma kakvi, Saskinjo. Pomislit će da ĉekam na red.‖ Nasmijala sam se i ušla u sobu. Sklupĉala sam se na krevetu i zaspala, ĉudeći se duhu koji je u stanju zbijati tako grube šale, a uţasava ga pomisao da spava u istoj prostoriji sa mnom.

Kad sam se probudila, Jamieja više nije bilo. Sišla sam na doruĉak i u podnoţju stubišta srela Dougala, koji me ĉekao. ―Jedite brzo, curo‖, rekao mi je. ―Vi i ja idemo u Brockton.‖ Više od toga nije mi htio reći, ali uĉinilo mi se da je malo uznemiren. Brzo sam pojela doruĉak, pa smo uskoro kasali kroz maglovito rano jutro. Okolno grmlje bilo je krcato zaposlenim pticama, a zrak je obećavao topao dan. ―S kime ćemo se naći?‖ upitala sam ga. ―Bolje mi recite, jer ako mi ne kaţete, bit ću iznenaĊena, a ako mi kaţete, dovoljno sam inteligentna da odglumim iznenaĊenje.‖ Dougal me zamišljeno pogledao, ali onda je zakljuĉio da imam pravo. ―Sa zapovjednikom garnizona u Fort Williamu‖, odgovorio je.

Ta me vijest malo uzdrmala. Za ovo nisam bila posve spremna. Mislila sam da mi je ostalo još tri dana prije no što stignemo u Fort. ―Ali nismo ni blizu Fort Williamu‖, uzviknula sam. ―Mmmphm.‖ Oĉito, zapovjednik garnizona energiĉan je ĉovjek. Nije se zadovoljavao time da ostane kod kuće i brine se za garnizon, nego je sa skupinom draguna obilazio pokrajinu. Vojnici koji su sinoć svratili u gostionicu bili su dio njegove pratnje i rekli su Dougalu da se zapovjednik trenutaĉno nalazi u gostionici u Brocktonu.

To mi je zadalo problem, pa sam preostali dio putovanja šutjela i razmišljala što da uĉinim. Raĉunala sam s tim da ću se u Fort Williamu moći udaljiti od Dougala, a vjerovala sam da je Fort udaljen dan jahanja od Craigh na Duna. Ĉak i nepripremljena za logorovanje, bez hrane i drugih potrepština, vjerovala sam da tu razdaljinu mogu prevaliti sama, i da sama mogu naći put do kruga kamenova. A što će se tada dogoditi - no, to mogu doznati samo ako odem onamo.

Ali ovaj razvoj dogaĊaja poremetio mi je planove. Ako sada pobjegnem od Dougala, što bih mogla uĉiniti, od breţuljka me dijele ĉetiri dana jahanja, a ne jedan. A nisam imala dovoljno povjerenja u svoj osjećaj za orijentaciju, a kamoli u svoju izdrţljivost, da riskiram sama pješaĉiti po divljim liticama i pustopoljinama. Naporno putovanje u proteklih tjedan dana ispunilo me opreznim poštovanjem prema nazubljenim stijenama i prekrasnim potoĉićima škotskog gorja, da i ne spominjemo povremene susrete s divljim ţivotinjama. Nisam baš osobito ţudjela da se u nekoj napuštenoj udolini sretnem licem u lice s nekim veprom.

U Brockton smo stigli sredinom prijepodneva. Magla se u meĊuvremenu raspršila, a danje bio dovoljno sunĉan da me ispuni optimizmom. Na kraju krajeva, moţda neće biti tako teško uvjeriti zapovjednika garnizona da mi dodijeli malu pratnju do breţuljka.

Ubrzo mi je postalo jasno zašto je zapovjednik za svoj privremeni stoţer izabrao baš Brockton. Selo je bilo dovoljno veliko da ima dvije taverne, a jedna od njih bila je golema dvokatnica sa stajom. Sjahali smo pred njom i predali konje konjušaru, koji je hodao tako sporim korakom kao da se ukoĉio. Jedva da je stigao do vrata staje u trenutku kad smo ja i Dougal ušli u gostionicu a on naruĉio pića od vlasnika. Ja sam ostala u prizemlju, gledajući pladanj priliĉno pljesnivih kolaĉića, a Dougal se uspeo stubama do zapovjednikova skloništa. Osjetila sam se pomalo ĉudno gledajući ga kako odlazi. U toĉionici su sjedila trojica ili ĉetvorica engleskih vojnika koji su me odmjeravali i tiho ĉavrljali. Nakon mjesec dana provedenih meĊu Škotima iz 122

klana MacKenzie, prisutnost engleskih draguna ispunila me neshvatljivom nervozom. Rekla sam sebi da je to smiješno. Na kraju krajeva, to su moji zemljaci, premda iz drugog vremena.

Pa ipak, shvatila sam da mi nedostaje ugodno društvo gospodina Gowana i prisna Jamiejeva neposrednost, ma kako da se on zapravo zove. Obuzelo me priliĉno ţaljenje što se jutros nisam stigla oprostiti sa svima prije odlaska. Uto sam iza leĊa zaĉula Dougalov glas kako me doziva sa stuba. Stajao je na vrhu stubišta i pozivao me da se popnem.

Izgleda nešto smrknutije nego inaĉe, pomislila sam kad se bez rijeĉi odmaknuo u stranu i dao mi znak da uĊem u sobu. Zapovjednik garnizona stajao je pokraj otvorenog prozora, pa je njegova mršava i uspravna figura bila tek mraĉan obris. Kad me ugledao, kratko se nasmijao. ―Da, to sam i mislio. Po Mackenziejevu opisu, bio sam siguran da ste to vi.‖ Iza mene zatvorila su se vrata, pa sam ostala sama u sobi sa satnikom Jonathanom Randallom iz osme jedinice draguna Njegova veliĉanstva.

Ovog puta imao je na sebi ĉistu crveno-ţućkastosmeĊu odoru s ĉipkom ukrašenim rukavima i uredno nakovrĉanu i napudranu vlasulju. Ali lice mu je još uvijek bilo isto - Frankovo lice. Dah mi je zastao u grlu.

Ali ovog sam puta zapazila sitnu crtu okrutnosti oko njegovih usta i traĉak arogancije u drţanju ramena.

Ipak, prijateljski mi se nasmiješio i ponudio da sjednem.

Soba je bila jednostavno namještena, imala je samo pisaći stol sa stolcem, dugaĉki stol od jelovine i još nekoliko stolaca. Satnik Randall dao je znak mladom poruĉniku koji je stajao u stavu mirno pokraj vrata, a ovaj je nespretno napunio vrĉ piva i spustio ga preda me.

Satnik je dao znak poruĉniku da se vrati na mjesto i natoĉio sebi pivo, a onda se elegantno zavalio na stolac s druge strane stola. ―U redu‖, rekao mi je ljubaznim glasom. ―Kako bi bilo da mi sada kaţete tko ste i kako ste došli ovamo?‖ Budući da nisam imala drugog izbora, ponovila sam priĉu koju sam ispripovijedala Columu, izostavivši samo netaktiĉne opaske o satnikovu ponašanju, koje je on ionako već znao. Nisam znala što mu je Dougal rekao, a nisam ţeljela da me uhvati u neznanju.

Satnik je cijeli moj recital saslušao s uljudnim ali sumnjiĉavim izrazom na licu. Pomislila sam da se barem ne trudi skriti sumnjiĉavost kao Colum. Zamišljeno se zavalio na stolcu. ―Kaţete Oxfordshire? Koliko ja znam, u Oxfordshireu nema Beauchampa.‖ ―A odakle biste vi to znali?‖ obrecnula sam se. ―Vi ste iz Sussexa.‖ IznenaĊeno je razrogaĉio oĉi. Najradije bih se bila ugrizla za jezik. ―Mogu li vas zapitati kako to znate?‖ upitao je. ―Ovaj, po vašem glasu‖, ţurno sam odgovorila. ―Da, po naglasku. Oĉito ste iz Sussexa.‖ Njegove su elegantne tamne obrve gotovo dodirnule kovrĉe na vlasulji. ―Ni moji uĉitelji ni moji roditelji ne bi baš bili oduševljeni kad bi doznali da moj naglasak tako jasno odaje mjesto mog roĊenja, madam‖, suho je rekao. ―Jer oni su uloţili velika sredstva i trud da ga izbrišu.

Ali, budući da ste takav struĉnjak za lokalna narjeĉja‖ - okrenuo se ĉovjeku koji je stajao pokraj zida - ―bez sumnje ćete lako identificirati rodni kraj mog poruĉnika. Poruĉnice Hawkins, biste li bili tako dobri i izrecitirali nam nešto? Bilo što‖, dodao je ugledavši zbunjenost na poruĉnikovu licu. ―Moţda neku popularnu pjesmu?‖ Poruĉnik, mlad ĉovjek priglupa, punašna lica i širokih ramena, grozniĉavo se osvrnuo po sobi u potrazi za nadahnućem, a onda je zauzeo stav mirno i stao recitirati: Sisata Meg rublje mi prala, nije se ţurila da mi ga vrati.

Sav izvan sebe, ĉvrsto odluĉih da ĉekanje dugo skupo mi plati.

123

―Ovaj, to će biti dovoljno, poruĉnice, hvala vam.‖ Randall je napravio kretnju kao da ga otpušta, a poruĉnik se vratio k zidu, obliven znojem. ―Onda?‖ Randall me pogledao s upitnim izrazom na licu. ―Ovaj, Cheshire‖, pokušala sam pogoditi. ―Blizu. Lancashire.‖ Paţljivo me pogledao, a zatim je sklopio ruke na leĊima, otišao do prozora i pogledao u dvorište. Zapitala sam se provjerava li moţda je li Dougal doveo koga sa sobom.

Iznenada se okrenuo i neoĉekivano me zapitao: ―Parlez-vous français?‖ ―Très bien‖, hitro sam odvratila. ―Pa što onda?‖ Nagnuo je glavu u stranu i paţljivo me pogledao. ―Neka me vrag nosi ako ste vi Francuskinja‖, rekao je, kao da razgovara sam sa sobom. ―Pretpostavljam da to nije nemoguće, ali nikad nisam upoznao nekog Francuza koji bi bio u stanju razlikovati Engleza iz Londona od Engleza iz Cornwalla.‖ Zakucao je lijepo manikiranim prstima po drvenom stolu. ―Kako glasi vaše djevojaĉko prezime, gospoĊo Beauchamp?‖ ―Gledajte, satnice‖, rekla sam smiješeći se što sam umilnije mogla, ―koliko god da mi je zabavno igrati igru pogaĊanja s vama, doista bih voljela završiti ovaj preliminarni razgovor i organizirati nastavak svog putovanja. Već sam izgubila dosta vremena i...‖ ―Neozbiljno ponašanje neće vam pomoći, madam‖, prekinuo me i zaškiljio. Osjetila sam traĉak slabosti u koljenima kad sam shvatila da sam taj izraz viĊala na Frankovu licu kad bi neĉim bio nezadovoljan, pa sam spustila šake na bedra da se priberem. ―Nemam ĉemu pomagati‖, odvratila sam, što sam smjelije mogla. ―Ne postavljam nikakve zahtjeve ni vama ni garnizonu, a što se toga tiĉe, ni MacKenziejima. Traţim samo da mi se dopusti nastaviti putovanje u miru. I ne shvaćam zašto biste se vi tome protivili.‖ Zabuljio se u mene i razdraţeno stisnuo usne. ―Oh, ne shvaćate? Stavite se naĉas u moj poloţaj, madam, pa će vam moţda postati jasnije zašto se tome protivim. Prije mjesec dana, ja sam sa svojim ljudima bio u ţestokoj potjeri za nekim neidentificiranim škotskom razbojnicima, koji su ukrali malo krdo stoke s posjeda pokraj granice, kad...‖ ―Ah, znaĉi, to su radili?‖ uzviknula sam i neuvjerljivo dodala: ―Pitala sam se o tome.‖ Satnik Randall duboko je uzdahnuo, a onda odluĉio da ipak ne kaţe ono što je namjeravao i nastavio priĉu. ―Usred te zakonite potjere‖, nastavio je smirenim glasom, ―nabasao sam na polugolu Engleskinju - na mjestu gdje jedna Engleskinja nema što traţiti, ĉak ako ima prikladnu pratnju - koja nije htjela odgovarati na moja pitanja, fiziĉki me napala.. ―Vi ste mene napali prvi‖, bijesno sam odvratila. ―Njezin me suuĉesnik kukaviĉki zaskoĉio i onesvijestio, a ona je zatim pobjegla, oĉito uz neĉiju pomoć. Sa svojim sam ljudima vrlo temeljito pretraţio okolno podruĉje i uvjeravam vas, madam, nismo našli ni traga vašem ubijenom sluzi ni vašoj opljaĉkanoj prtljazi, a ni vašoj odbaĉenoj haljini - ni najmanjeg znaka da u vašoj priĉi ima i zrnce istine!‖ ―Da?‖ odvratila sam priliĉno slabim glasom. ―Da. Nadalje, nema nikakvih izvješća o razbojniĉkim aktivnostima na tom podruĉju u posljednja ĉetiri mjeseca. A sada se vi, madam, pojavljujete u društvu ratnog poglavara klana MacKenzie, koji mi kaţe da je njegov brat Colum uvjeren da ste vi špijun i da vjerojatno radite za mene!‖ ―Pa, to nije toĉno, zar ne?‖ razumno sam rekla. ―Barem to znate.‖ ―Da, to znam‖, odgovorio je pretjerano strpljivim tonom. ―Ali ne znam tko ste vi zapravo, dovraga!

Ali namjeravam to doznati, madam, u to moţete biti sigurni. Ja sam zapovjednik ovog garnizona. U tom svojstvu, imam ovlasti da poduzmem odreĊene korake kako bih zaštitio ovo podruĉje od izdajica, špijuna i 124

svih drugih osoba ĉije ponašanje smatram sumnjivim. A ja sam, madam, potpuno spreman poduzeti te korake.‖ ―A kakvi bi to koraci mogli biti?‖ upitala sam. Doista sam ţeljela znati, premda pretpostavljam da mu je ton moga glasa zacijelo zazvuĉao priliĉno izazovno.

Randall je ustao i naĉas me zamišljeno pogledao, a zatim je obišao stol i ispruţio ruku da mi pomogne ustati. ―Poruĉnice Hawkins‖, rekao je, još uvijek buljeći u mene, ―naĉas će mi trebati vaša pomoć.‖ Mladić pokraj zida izgledao je vrlo nemirno, ali plaho nam je prišao. ―Stanite iza ove dame, molim vas, poruĉnice‖, rekao je Randall kao da se dosaĊuje. ―I ĉvrsto je uhvatite za oba lakta.‖ Zatim je zamahnuo i udario me u trbuh.

Nisam viknula samo zato što sam ostala bez daha. Skljokala sam se na pod i zgrĉila se, napreţući se da uvuĉem zrak u pluća. Šok je bio mnogo snaţniji od same boli koja me proţela, zajedno s valom vrtoglavice i muĉnine. Premda sam u ţivotu svašta doţivjela, još me nitko nikad nije namjerno udario.

Satnik je ĉuĉnuo preda me. Vlasulja mu se malo nakrivila, ali osim toga i izvjesnog sjaja u oĉima, nije pokazivao promjenu od uobiĉajene kontrolirane elegancije. ―Nadam se da niste u drugom stanju, madam‖, rekao je razgovornim tonom, ―jer ako jeste, nećete dugo biti.‖ Kad su mi se prvi dašci kisika s mukom probili u grlo, poĉela sam ispuštati priliĉno ĉudan zvuk pištanja. Okrenula sam se na ruke i koljena i nesigurno se pokušala uhvatiti za rub stola. Poruĉnik je nervozno pogledao satnika, a onda se sagnuo i pomogao mi da ustanem.

Pred oĉima su mi se širili valovi crnila. Skljokala sam se na stolac i zatvorila oĉi. ―Pogledajte me.‖ Glas mu je bio tako lagan i miran kao da mi namjerava ponuditi šalicu ĉaja. Otvorila sam oĉi i pogledala ga kroz laganu izmaglicu. Rukama se podboĉio o bokove elegantno skrojenih hlaĉa. ―Ţelite li mi sada štogod reći, madam?‖ htio je znati. ―Nakrivila vam se vlasulja‖, odgovorila sam i opet sklopila oĉi.

125

13.

Najavljuje se vjenĉanje Sjedila sam u toĉionici u prizemlju, buljeći u ĉašu mlijeka i boreći se s valovima muĉnine.

Nakon što mi je punašni mladi kaplar pomogao da siĊem, Dougal me jedanput pogledao u lice, a onda me odluĉno zaobišao, popeo se stubama i ušao u Randallovu sobu. Premda je gostionica imala debele i ĉvrste podove i vrata, ipak sam mogla ĉuti povišene glasove na katu.

Podigla sam ĉašu, ali ruke su mi se još uvijek previše tresle da bih mogla popiti mlijeko.

Postupno sam se oporavljala od tjelesnih posljedica udarca, ali ne i od šoka. Premda sam znala da mi taj ĉovjek nije muţ, sliĉnost izmeĊu njih dvojice bila je tako velika, a moje navike tako ukorijenjene, da sam mu bila napola sklona vjerovati, pa sam mu se obratila kao što bih se obratila Franku, oĉekujući zauzvrat barem uljudnost, ako već ne i simpatiju. To što je on svojim divljaĉkim napadom potpuno izigrao te osjećaje, sada mi je izazivalo muĉninu.

Muĉninu, ali i strah. Vidjela sam mu oĉi kad je ĉuĉnuo preda me. U njihovim dubinama nešto se pokrenulo, samo na trenutak. Nestalo je istog ĉasa, ali znala sam da to više nikad ne ţelim vidjeti.

Iz tih me razmišljanja prenuo zvuk otvaranja vrata na katu. Zaĉula sam bat teških koraka, a onda sam ugledala Dougala i satnika Randalla odmah iza njega. Hodao je tako blizu iza Dougalovih leĊa da se ĉinilo kao da ga progoni, pa je morao naglo stati kad je Dougal, ugledavši me, iznenada zastao u podnoţju stuba.

Dougal je bijesno pogledao satnika Randalla preko ramena, a onda je hitro prišao mjestu gdje sam sjedila, bacio mali novĉić na stol kako bi platio i bez rijeĉi me povukao na noge. Izgurao me kroz vrata prije no što sam stigla primijetiti više od neobiĉnog pogleda nagaĊanja i znatiţelje na licu ĉasnika crvenih kaputa.

Sjeli smo na konje i krenuli prije no što sam stigla omotati skute široke suknje oko nogu, pa se tkanina zatalasala oko mene poput padobrana koji se spušta na tlo. Dougal je šutio, ali konji kao da su osjetili ţurbu, pa smo gotovo galopirali kad smo stigli na glavnu cestu. U blizini kriţanja oznaĉenog piktskim kriţem, Dougal je naglo zategnuo uzde i zaustavio konja. Sjahao je, uhvatio uzde oba konja i labavo ih privezao za mlado drvo. Zatim je i meni pomogao da sjašem, dajući mi znak da ga slijedim i naglo nestao u grmlju.

Slijedila sam njegov zanjihani kilt uzbrdo, saginjući se da izbjegnem udarac kad bi se neka od grana koje je gurao u stranu, naglo vratila na mjesto nad mojom glavom. Breţuljak je bio obrastao hrastovima i patuljastim jelama. Mogla sam ĉuti sjenice u guštari s lijeve strane, a malo dalje i jato šojki kako se glasaju hraneći se. Trava je imala svjeţu zelenu boju ranog proljeća; iz stijena je nicalo busenje ĉvrstog raslinja i odijevalo krznom tlo pod hrastovima. Dakako, pod borovima nije ništa raslo; ispod njih je leţao nekoliko centimetara duboki sloj iglica, nudeći zaštitu sićušnim puzavim stvorenjima koja su se skrivala od sunĉeve svjetlosti i grabeţljivaca.

Od oštrih mirisa zaboljelo me grlo. Već sam se i prije uspinjala takvim obroncima i udisala iste proljetne mirise. Ali tada je miris borova i trave bio pomiješan sa smradom benzinskih isparavanja s ceste u podnoţju, a umjesto glasanja šojki ĉuli su se glasovi dnevnih izletnika. Kad sam posljednji put hodala ovakvom stazom, tlo nije bilo krcato sljezovim cvjetovima i ljubiĉicama nego papirima od sendviĉa i opušcima cigareta. Omoti od sendviĉa razumna su cijena, pretpostavljala sam, za takve blagodati civilizacije kao što su antibiotici i telefoni, ali u ovom ĉasu, bila sam spremna odabrati ljubiĉice.

Ispod samog vrha brijega, Dougal je iznenada skrenuo u stranu i nestao pod gustim raslinjem ţutilovke. Probijajući se za njim s izvjesnom mukom, našla sam ga kako sjedi na ravnom kamenu uz rub malog jezerca. Iza njega se krivio izlizani kameni blok, s nejasnom i neodreĊeno ljudskom figurom uklesanom na zamrljanoj površini. Mora da je to jezero nekog sveca, shvatila sam. Takvi mali hramovi, posvećeni ovom ili onom svecu mogu se naći posvuda u škotskom gorju, a ĉesto leţe na ovako nepristupaĉnim mjestima, premda su se ĉak i ovdje s granja oskoruše koje je visjelo iznad vode, vijorili komadići rasparane tkanine; bili su to zavjeti posjetitelja koji su molili sveca, moţda za zdravlje ili sigurno putovanje.

126

Dougal je pozdravio moj dolazak kimanjem glave. Prekriţio se, pognuo glavu i zagrabio vodu spojenim dlanovima. Voda je imala ĉudnu tamnu boju i još gori miris - ovo je vjerojatno sumporni izvor, pomislila sam. Ali dan je bio vruć a ja ţedna, pa sam se povela za Dougalovim primjerom. Voda je bila malĉice gorka ali hladna, i ne neukusna. Malo sam popila, a onda se poškropila po licu. Put je bio prašnjav.

Podigla sam pogled dok mi je voda kapala s lica i shvatila da me Dougal gleda s vrlo ĉudnim izrazom na licu. Nešto izmeĊu znatiţelje i proraĉunatosti, pomislila sam. ―Dugo penjanje za jedno piće, zar ne?‖ upitala sam vedrim glasom. Imali smo boce s vodom na konjima, a sumnjala sam u to da Dougal namjerava moliti zaštitnika izvora za siguran povratak natrag u gostionicu. Stvarao je dojam ĉovjeka koji vjeruje u svjetovnije metode. ―Koliko dobro poznajete satnika?‖ naglo me upitao. ―Ne tako dobro kao vi‖, oštro sam odgovorila. ―Prije današnjeg susreta srela sam ga samo jedanput, a i to je bilo sluĉajno. Nismo se baš sloţili.‖ Zaĉudo, Dougalovo strogo lice malo se razvedrilo. ―Pa‖, priznao je, ―ne mogu reći da mi je taj ĉovjek drag.‖ Zabubnjao je prstima po kamenu izvora i zamislio se. ―Ali neki imaju dobro mišljenje o njemu‖, rekao je odmjeravajući me. ―Hrabar vojnik i dobar borac, po onome što ĉujem.‖ Podigla sam obrve. ―Budući da nisam engleski general, nisam baš zadivljena.‖ Nasmijao se i otkrio zaĉudno bijele zube. Njegov smijeh uznemirio je tri vrane gakuše u krošnji iznad naših glava, koje su odlepršale, pune graktavih ţalbi. ―Jeste li vi engleski ili francuski špijun?‖ upitao me, još jedanput naglo promijenivši temu. Ali sada je za promjenu barem bio izravan. ―Naravno da nisam‖, uvrijeĊeno sam odgovorila. ―Ja sam samo Claire Beauchamp i ništa više.‖ Namoĉila sam rupĉić u vodu i obrisala njime vrat. Sitne osvjeţavajuće kapljice zakotrljale su mi se po leĊima ispod sivog serţa putne haljine. Pritisnula sam vlaţnu tkaninu na prsa i proizvela sliĉan uĉinak.

Dok sam izvodila to nasumiĉno pranje, Dougal me nekoliko minuta šutke i napeto promatrao. ―Vi ste vidjeli Jamiejeva leĊa‖, iznenada mi je rekao. ―Teško da sam to mogla izbjeći‖, odvratila sam pomalo hladnim glasom, odustavši od pokušaja da pogodim kamo smjera s tim nepovezanim pitanjima. Vjerojatno će mi reći kad bude spreman. ―Mislite me pitati jesam li znala da mu je to uĉinio Randall? Ili to ni sami niste znali?‖ ―Da, ja sam to dobro znao‖, odgovorio je, mirno me procjenjujući. ―Ali nisam bio siguran znate li i vi.‖ Slegnula sam ramenima, nagovještavajući da ga se ono što ja znam ili ne znam nimalo ne tiĉe. ―Ja sam bio tamo, znate‖, nehajno je rekao. ―Gdje?‖ ―U Fort Williamu. Imao sam nekog posla u garnizonu. Tamošnji ĉinovnik znao je da smo Jamie i ja u rodu, pa me obavijestio kad su ga uhitili. Otišao sam vidjeti moţe li se što uĉiniti za njega.‖ ―Oĉito, niste baš imali uspjeha‖, zajedljivo sam odvratila.

Dougal je slegnuo ramenima. ―Naţalost, nisam. Da je zapovjednik garnizona bio narednik, kao što obiĉno jest, mogao sam spasiti Jamieja barem od drugog biĉevanja, ali novi zapovjednik bio je Randall. On me nije poznavao i nije ga baš zanimalo što imam reći. U ono vrijeme mislio sam da on samo ţeli od Jamieja uĉiniti primjer, kako bi svima otpoĉetka pokazao da od njega ne oĉekuju blagost.‖ Potapšao je kratki maĉ za pojasom. ―Kad zapovijedate ljudima, to je pohvalno naĉelo. Najprije morate steći njihovo poštovanje. A ako to ne moţete, utjerajte im strah u kosti.‖ Prisjetivši se izraza na licu Randallova kaplara, zakljuĉila sam da znam koji je put satnik odabrao.

Dougalove duboko usaĊene oĉi gledale su me sa zanimanjem. ―Vi ste znali da mu je to uĉinio Randall. Je li vam to Jamie rekao?‖ ―Ispriĉao mi je nešto malo o tome‖, oprezno sam odgovorila.

127

―Mora da ima dobro mišljenje o vama‖, zamišljeno je rekao Dougal. ―Inaĉe ni s kim ne priĉa o tome.‖ ―Nije teško shvatiti zašto‖, isprovocirano sam odvratila. Još uvijek sam zadrţavala dah svaki put kad bismo stigli u novu tavernu ili gostionicu, sve dok ne bi postalo jasno da se društvo smirilo i da će provesti veĉer u opijanju i ogovaranju uz vatru. Dougal je oĉito znao o ĉemu razmišljam, pa mi se podrugljivo nasmiješio. ―Pa, meni nije morao reći, zar ne? Budući da sam ja to već znao.‖ Dokono je provukao ruku kroz ĉudnu tamnu vodu, izmamivši sumporna isparavanja. ―Ne znam kako je u Oxfordshireu‖, rekao je, naglasivši rijeĉi tako sarkastiĉno da sam se malo promeškoljila, ―ali ovdje nije obiĉaj prisiljavati dame da gledaju biĉevanja. Jeste li vi ikad vidjeli koje?‖ ―Nisam, a nemam ni neku osobitu ţelju da ga vidim‖, oštro sam odvratila. ―Ali mogu zamisliti što je potrebno da se naprave onakve rane kakve Jamie ima na leĊima.‖ Dougal je zatresao glavom i poprskao vodom iz jezera jednu ĉudnu šojku koja nam se pribliţila. ―E pa, ţao mi je što vam to moram reći, ali tu griješite, curo. Svaka ĉast zamišljanju, ali to se ne moţe usporediti s prizorom momka kojem razderu koţu na leĊima. To je vrlo gadna stvar - cilj je da se ĉovjeka slomi, što najĉešće i uspije.‖ ―Ali Jamie se nije slomio‖, odvratila sam malo oštrijim tonom no što sam namjeravala. Jamie mi je bio pacijent, a donekle i prijatelj. Nisam osjećala nikakvu ţelju da raspravljam o njegovu ţivotopisu s Dougalom, premda bih, ako biste me baš natjerali, priznala izvjesnu morbidnu znatiţelju. Nikad nisam upoznala nekoga otvorenijeg i istodobno zagonetnijeg od visokog mladog Jamieja MacTavisha.

Dougal se kratko nasmijao i provukao vlaţnu šaku kroz kosu da je obriše, zagladivši pramenove koji su se oslobodili tijekom našeg bijega iz taverne - jer tako sam ja doţivljavala naš odlazak. ―Pa, Jamie nije ništa manje tvrdoglav od ostalih ĉlanova svoje obitelji - svi su oni poput kamena, a on je najgori.‖ Premda je to priznao preko volje, u glasu mu se nedvojbeno osjećalo poštovanje. ―Je li vam rekao da su ga biĉevali zato što je pokušao pobjeći?‖ ―Jest.‖ ―Da, popeo se preko zida utvrde ĉim je pao mrak, istog dana kad su ga draguni doveli. To se ondje priliĉno ĉesto dogaĊalo, jer smještaj zatvorenika nije bio baš najbolji, pa su Englezi svake noći slali ophodnje oko zidova. Garnizonski ĉinovnik rekao mi je da je Jamie pruţio ţestok otpor, sudeći po tome kako je izgledao kad su ga doveli natrag, ali bio je sam protiv šestorice, a sva su šestorica imala muškete, pa borba nije dugo trajala. Proveo je noć u lancima, a sutradan ujutro odmah su ga odveli do stupa za biĉevanje.‖ Nato je zastao, valjda zato da provjeri hoću li se onesvijestiti ili povratiti. ―Biĉevanje se odrţavalo odmah poslije smotre, kako bi svatko zapoĉeo dan s prikladnim naĉinom razmišljanja. Tog dana trebalo je biĉevati trojicu, a Jamie je bio posljednji na redu.‖ ―Vi ste to vidjeli?‖ ―O, da. I mogu vam reći, curo, gledati biĉevanje nije baš ugodno. Ja srećom nikad nisam bio biĉevan, ali pretpostavljam da ni to baš nije ugodno. A najneugodnije od svega vjerojatno je gledati kako biĉuju nekoga drugog, dok sami oĉekujete isto.‖ ―Ne sumnjam‖, promrmljala sam.

Dougal je kimnuo glavom. ―Jamie je izgledao priliĉno sumorno, ali nije ni trepnuo, ĉak ni dok je slušao krikove i druge zvukove - znate li da se pucanje koţe moţe ĉuti?‖ ―Uh!‖ ―To sam i ja pomislio, curo‖, rekao je namrštivši se od prisjećanja. ―Krv i modrice da i ne spominjem.

Fuj!‖ Pljunuo je, pazeći da izbjegne jezero i okolne stijene. ―Kad sam to vidio, okrenuo mi se ţeludac, a ja nisam nimalo gadljiv ĉovjek.‖ Zatim je nastavio svoju groznu priĉu. ―Kad je došao red na njega, Jamie je prišao stupu - neke ljude treba odvući, ali ne i njega - i ispruţio ruke kako bi mu kaplar skinuo okove. Kaplar ga je uhvatio za ruku da ga odvuĉe na mjesto, ali Jamie ga se otresao i povukao se korak natrag. Već sam gotovo pomislio da će pobjeći, ali on je samo skinuo košulju.

128

Bila je na nekim mjestima poderana i prljava poput otiraĉa, ali on ju je paţljivo sloţio, kao da mu je to najbolja nedjeljna košulja, i odloţio je na tlo. Zatim je otišao do stupa ĉvrstim korakom kao vojnik i ispruţio ruke da ga okuju.‖ Dougal je zadivljeno zavrtio glavom. Zrake sunĉeve svjetlosti koje su se probijale kroz lišće oskoruše bacale su mu šarene sjene na lice, pa je izgledao kao da ga gledam kroz ĉipkasti ubrus. Nasmiješila sam se na tu pomisao, a on je zauzvrat kimnuo glavom, misleći da se smiješim njegovoj priĉi. ―Da, curo, takva je hrabrost neobiĉno rijetka. I da znate, nije to bilo neznanje; on je upravo vidio biĉevanje dvojice muškaraca, pa je znao je što ga ĉeka. Ali zakljuĉio je da tu nema pomoći. Hrabrost u borbi nije Škotu ništa strano, znate, ali malo je ljudi u stanju hladnokrvno se suoĉiti sa strahom. A njemu je tada bilo samo devetnaest godina‖, dodao je Dougal, kao da se toga naknadno sjetio. ―Mora da vam je to bilo priliĉno muĉno gledati‖, ironiĉno sam rekla. ―Ĉudim se da vam nije pozlilo.‖ Premda je shvatio ironiju, nije se obazreo na nju. ―Umalo i jest, curo‖, odgovorio je i podigao tamne obrve. ―Prvi udarac izmamio je krv, a minutu poslije momkova su leĊa bila puna modrica. Ali nije ni vikao ni molio za milost, niti se okretao u stranu da bi se spasio. Ĉvrsto je prislonio ĉelo na stup i mirno stajao.

Dakako, zadrhtao bi kad bi ga biĉ pogodio, ali ništa više od toga. Sumnjam da bih ja to mogao‖, priznao je, ―a nema ih mnogo koji bi mogli. Onesvijestio se na pola biĉevanja, pa su ga polili vodom iz kante i dovršili posao.‖ ―Doista grozno‖, primijetila sam. ―Zašto mi sve to priĉate?‖ ―Još nisam završio.‖ Dougal je izvukao bodeţ iz pojasa i poĉeo vrškom oštrice ĉistiti nokte. Bio je uredan ĉovjek, unatoĉ teškoćama odrţavanja higijene na putovanju. ―Jamie je leţao na uţadi, a krv mu je tekla i mrljala kilt. Nisam mislio da se onesvijestio, samo je bio previše slab da stoji. Ali upravo u tom trenutku u dvorište je sišao satnik Randall. Ne znam zašto nije bio prisutan od poĉetka; moţda ga je zadrţao neki posao. U svakom sluĉaju, Jamie ga je vidio kako dolazi, i bio je dovoljno pribran da sklopi oĉi i pusti da mu glava padne na prsa kao da je u nesvijesti.‖ Dougal se namrštio i srdito usredotoĉio na jednu tvrdoglavu zanokticu. ―Satnik se jako razljutio kad je shvatio da su već biĉevali Jamieja; izgleda da je to ţelio vidjeti svojim oĉima. Ali više se nije moglo mnogo uĉiniti. A onda mu je palo na pamet da se raspita o tome kako je Jamie uopće pobjegao.‖ Dougal je podigao bodeţ traţeći oštećenja na oštrici, a onda je poĉeo oštriti noţ o kamen na kojem je sjedio. ―Nekoliko se vojnika treslo od straha prije no što je završio - taj ĉovjek zna s rijeĉima, to mu se mora priznati.‖ ―Istina‖, odvratila sam suhim glasom.

Dougal je ritmiĉki strugao oštricu bodeţa o kamen. Svako malo, kad bi oštrica prešla preko neravnine na stijeni, iz metala bi frcnula sitna iskra. ―Pokazalo se da je Jamie imao komad kruha i komadić sira kad su ga uhvatili - ponio ih je sa sobom preko zida. Kad je to ĉuo, satnik se naĉas zamislio i osmjehnuo; bio je to osmijeh kakav ne bih volio vidjeti ni na licu svoje bake. Rekao je da je kraĊa ozbiljan prekršaj koji mora biti kaţnjen i na licu mjesta osudio Jamieja na još stotinu udaraca biĉem.‖ Zatreptala sam i protiv volje. ―To bi ga ubilo!‖ Dougal je kimnuo glavom. ―Da, to je rekao i garnizonski lijeĉnik. Rekao je da mu savjest ne da je da dopusti takvu stvar; da se zatvoreniku mora dati tjedan dana da se oporavi prije no što opet bude biĉevan.‖ ―No, baš humano od njega‖, rekla sam. ―Kakva vraţja savjest! A što je na to rekao satnik Randall?‖ ―Nije baš bio sretan, ali naposljetku se pomirio s tim. Nakon toga je narednik, koji je znao prepoznati pravu nesvjesticu, odvezao Jamieja. Momak je malo zateturao, ali ostao je na nogama, a nekoliko ga je prisutnih muškaraca pozdravilo, što baš nije oduševilo satnika. A nije ga oduševilo ni kad je narednik podigao košulju s tla i dodao je Jamieju, premda su svi okupljeni bili dirnuti tom gestom.‖ Dougal je okretao oštricu, kritiĉki je promotrivši, a onda je spustio noţ na koljeno i pogledao me u oĉi.

129

―Znate, curo, priliĉno je lako biti hrabar sjedeći s ĉašom piva u toploj taverni. Nije baš tako lako ĉuĉati na hladnom polju dok vam kugle iz mušketa fijuĉu oko glave, a vrijesak vas škaklja po straţnjici. A još je teţe kad stojite licem u lice s neprijateljem, a niz noge vam teĉe krv.‖ ―Pretpostavljam da nije‖, odvratila sam. Unatoĉ svemu, obuzela me slabost, pa sam gurnula ruke u vodu i pustila da mi tamna tekućina hladi zapešća. ―Ja sam istog tjedna otišao do Randalla‖, rekao je Dougal, kao da se ţeli opravdati. ―Dosta smo dugo razgovarali i ja sam mu ponudio kompenzaciju...‖ ―Oh, doista sam zadivljena‖, promrmljala sam, ali sam odustala kad me bijesno pogledao. ―Ne, doista tako mislim. To je bilo lijepo od vas. Ali pretpostavljam da je Randall odbio vašu ponudu?‖ ―Da, odbio ju je. A još uvijek mi nije jasno zašto, jer sve u svemu, nisam upoznao mnogo engleskih ĉasnika koji pokazuju prevelike skrupule kad je rijeĉ o novcu i kad im se osladi odjeća kakvu je satnik nosio.‖ ―Moţda on ima - druge izvore prihoda‖, predloţila sam. ―Zapravo, ima‖, potvrdio je Dougal, ali me oštro pogledao. ―Ipak... ‖ zastao je oklijevajući, a onda je nastavio, ali sporije. ―Nakon toga vratio sam se da budem s Jamiejem kad ponovno doĊe red na njega, premda u tom trenutku nisam mogao mnogo uĉiniti za jadnog momka.‖ Drugi put Jamie je bio jedini zatvorenik kojeg su biĉevali. Straţari su mu skinuli košulju prije no što su ga izveli u hladno listopadsko jutro, odmah nakon svitanja. ―Mogao sam vidjeti da je momak nasmrt preplašen‖, rekao je Dougal. ―premda je hodao bez pomoći i nije dopuštao straţarima da ga dotaknu. Vidio sam da se trese, podjednako od hladnoće kao i od nervoze, i da mu se koţa na rukama i prsima jako najeţila, ali lice oznojilo.‖ Nekoliko minuta poslije, Randall je izašao noseći biĉ pod mišicom. Olovne kuglice na vrhovima švigala blago su zveckale dok je hodao. Hladno je pogledao Jamieja, a zatim dao znak naredniku da ga okrene kako bi mu pogledao leĊa.

Dougal se namrštio. ―Bio je to grozan prizor - rane su još uvijek bile otvorene, tek napola zarasle i potamnjele, a ostatak leĊa bio mu je ţut od masnica. Već i sama pomisao da biĉ dotakne ta izranjavana leĊa natjerala me da trepnem, a i većinu onih koji su ih vidjeli.‖ ―Randall se okrenuo naredniku i rekao. ‗Dobar posao, narednice Wilkes! Da vidimo mogu li i ja to obaviti jednako dobro.‘ Zatim je priliĉno formalno pozvao garnizonskog doktora i natjerao ga da sluţbeno potvrdi da je Jamie dovoljno zdrav za biĉevanje.‖ ―Jeste li ikad vidjeli maĉku kako se igra s malim mišem?‖ upitao je Dougal. ―Tako je to izgledalo.

Randall se šetao oko momka i dobacivao mu razne primjedbe, nijednu koju bi se moglo nazvati ugodnom. A Jamie je stajao poput hrastova drveta, ništa ne govoreći, i nije skrenuo pogled sa stupa. Uopće nije pogledao Randalla. Vidio sam da momak stišće laktove uz tijelo pokušavajući zaustaviti drhtanje, a vidio sam da i Randall to primjećuje.‖ ―Randall je stisnuo usta i rekao: ‗Mislio sam da je ovo onaj mladi momak koji je prije samo tjedan dana vikao da se ne boji umrijeti. Ĉovjek koji se ne boji umrijeti sigurno se ne boji pretrpjeti nekoliko udaraca biĉem?‘ Zatim je drškom biĉa bocnuo Jamieja u trbuh.‖ ―Nato je Jamie pogledao Randalla ravno u oĉi i rekao mu: ‗Ne, ali bojim se da ću se smrznuti prije no što prestanete priĉati.‘‖ Dougal je uzdahnuo. ―No, to je bio sjajan odgovor, ali vraški nepromišljen. E sad, biĉevanje nikad nije lijep prizor, ali ima naĉina da se uĉini još gorim; primjerice, kad udarate postrance da izazovete duboke rane, ili kad koraknete naprijed i snaţno udarite po bubrezima.‖ Zatresao je glavom. ―Jako gadno!‖ Namrštio je nos i paţljivo odabrao rijeĉi. ―Randallovo lice bilo je napeto - pretpostavljam da je to prava rijeĉ - i nekako ozareno, kao lice muškarca koji gleda djevojku koja mu se sviĊa, ako znate što hoću reći. Kao da radi Jamieju nešto mnogo

130

gore nego što mu ţivom dere koţu. Nakon petnaest udaraca, momku se slijevala krv niz noge, a niz obraze su mu tekle suze pomiješane sa znojem.‖ Malo sam se zanjihala i oslonila o stijenu. ―Pa‖, naglo je rekao Dougal spazivši izraz na mom licu, ―reći ću samo to da je preţivio. Kad mu je kaplar odvezao ruke, umalo je pao, ali kaplar i narednik uhvatili su ga za ruke i pomogli mu da povrati ravnoteţu. Tresao se gore nego ikad, od šoka i hladnoće, ali glavu je drţao uspravno, a oĉi su mu sjale - to sam mogao vidjeti s udaljenosti od šest metara. Dok su mu pomagali da siĊe s podija, ostavljao je krvave otiske stopala za sobom i netremice gledao Randalla - kao da je pogled u Randalla jedino što ga drţi na nogama. Randallovo lice bilo je gotovo jednako blijedo kao i Jamiejevo, a pogled ukršten s momkovim kao da će obojica pasti ako skrenu pogled u stranu.‖ I Dougal je sada nepomiĉno zurio preda se, kao da još uvijek gleda taj jezoviti prizor.

Na malom proplanku sve je bilo tiho osim slabog šuma vjetra u krošnji oskoruše. Sklopila sam oĉi i neko vrijeme slušala šum vjetra. ―Zašto?‖ napokon sam upitala, još uvijek sklopljenih oĉiju. ―Zašto ste mi sve to ispriĉali?‖ Kad sam otvorila oĉi, shvatila sam da me Dougal napeto promatra. Ponovo sam gurnula ruku u jezero i namoĉila sljepooĉnice svjeţom vodom. ―Smatrao sam da bi to moglo posluţiti kao ilustracija njegova karaktera‖, odgovorio je. ―Randallova?‖ Kratko i neveselo sam se nasmijala. ―Hvala lijepa, ne treba mi nikakva daljnja ilustracija njegova karaktera.‖ ―Randallova‖, sloţio se Dougal, ―Ali i Jamiejeva.‖ Pogledala sam ga, odjednom s nelagodom. ―Vidite, dobri satnik dao mi je naredbe‖, objasnio je, sarkastiĉno naglasivši posljednju rijeĉ. ―Kakve naredbe?‖ upitala sam, sve razdraţenija. ―Da u ponedjeljak, 18. lipnja, dovedem podanicu engleske krune, izvjesnu Claire Beauchamp, u Fort William. Na ispitivanje.‖ Mora da sam izgledala istinski šokirana, jer je skoĉio na noge i prišao mi. ―Gurnite glavu meĊu koljena, curo‖, naloţio je pritišćući mi straţnji dio vrata, ―dok nesvjestica ne proĊe.‖ ―Znam što treba uĉiniti‖, razdraţeno sam odvratila, ali sam ga poslušala. Sklopila sam oĉi, osjetivši da mi krv, koja se bila povukla, ponovo poĉinje kolati sljepooĉnicama. Osjećaj vlage i hladnoće na licu i ušima poĉeo se povlaĉiti, premda su mi ruke još uvijek bile ledene. Usredotoĉila sam se na pravilno disanje; jedandva-tri-ĉetiri unutra, jedan-dva van, jedan-dva-tri-ĉetiri unutra...

Napokon sam podigla glavu, osjećajući da sam povratila manje-više sve svoje sposobnosti. Dougal se vratio na kamen uz jezero i stao strpljivo ĉekati, motreći me kako bi bio siguran da neću pasti u jezero. ―Postoji jedan naĉin da se izvuĉete‖, naglo mi je rekao. ―Jedini za koji znam.‖ ―Povedite me prema njemu‖, odvratila sam s neuvjerljivim pokušajem osmijeha. ―No dobro.‖ Pomaknuo se naprijed i nagnuo prema meni da mi objasni. ―Randall vas ima pravo ispitati jer ste podanica engleske krune. Dakle, to je ono što moramo promijeniti.‖ Zbunjeno sam se zabuljila u njega. ―Kako to mislite? I vi ste podanik engleske krune. Kako bi se to moglo promijeniti?‖ ―Škotski i engleski zakoni vrlo su sliĉni‖, odvratio je, ―ali nisu isti. Engleski ĉasnik ne moţe privesti osobu iz Škotske, osim ako ima ĉvrste dokaze da je poĉinjen zloĉin, ili barem razloge za ozbiljnu sumnju. A ĉak ako ima razloge za sumnju, ne moţe odstraniti škotskog podanika s podruĉja klana, bez odobrenja poglavara. ―Vidim da ste razgovarali s Nedom Gowanom‖, rekla sam, osjetivši da me ponovo hvata lagana nesvjestica.

131

Kimnuo je glavom. ―Jesam. Pretpostavljao sam da bi moglo doći do ovoga, znate. A on mi je potvrdio ono što sam i sam mislio: postoji samo jedan zakonit naĉin da vas odbijem predati Randallu, a to je da vas pretvorim u Škotkinju.‖ ―U Škotkinju?‖ ponovila sam, a nesvjesticu je ubrzano poĉela zamjenjivati grozna slutnja.

Potvrdile su je Dougalove sljedeće rijeĉi. ―Toĉno‖, odgovorio je i kimnuo glavom vidjevši moj izraz lica. ―Morate se udati za Škota. Za mladog Jamieja.‖ ―To ne dolazi u obzir!‖ ―Pa‖, zamišljeno je rekao, ―pretpostavljam da biste se mogli udati i za Ruperta. On je udovac, a uzeo je u zakup malu farmu. Ali on je dosta stariji, a...‖ ―Ne ţelim se udati ni za Ruperta! To je... najapsurdnija...‖ Rijeĉi su me izdale, pa sam razdraţeno skoĉila na noge i ushodala se malim proplankom, gazeći po otpalim bobicama oskoruše. ―Jamie je dobar momak‖, argumentirao je Dougal, još uvijek sjedeći na stijeni. ―Istina, trenutaĉno nema bogzna kakvu imovinu, ali ima dobro srce. Ne bi bio grub prema vama. A dobar je borac i ima opravdane razloge da mrzi Randalla. Ako se udate za njega, on će se boriti do posljednjeg daha da vas zaštiti.‖ ―Ali... ali ja se ne mogu udati ni za koga‖, lanula sam.

Dougal me oštro pogledao. ―A zašto ne, curo? Je li vam suprug još uvijek ţiv?‖ ―Nije. Samo... to je smiješno! Takve se stvari jednostavno ne dogaĊaju!‖ Kad sam rekla da mi suprug nije ţiv, Dougal se opustio. Pogledao je prema suncu i ustao. ―Bit će bolje da krenemo, curo. Moramo obaviti nekoliko stvari. Moramo sastaviti poseban ugovor‖, promrmljao je, kao da razgovara sam sa sobom. ―Ali to moţe obaviti Ned.‖ Još uvijek mrmljajući sebi u bradu, uhvatio me za ruku. Istrgnula sam je. ―Ni za koga se ja neću udati‖, odluĉno sam odvratila.

Neuznemiren mojim odgovorom, Dougal je samo podigao obrve. ―Ţelite li da vas odvedem Randallu?‖ ―Ne ţelim!‖ Uto mi je nešto palo na pamet. ―Znaĉi, barem mi vjerujete da nisam engleski špijun?‖ ―Sada vam vjerujem‖, odgovorio je naglasivši prvu rijeĉ. ―Zašto sada a ne prije?‖ Pokazao je glavom prema izlizanoj figuri uklesanoj u stijenu pokraj jezera. Mora da je bila stotinama godina stara, mnogo starija ĉak i od divovske oskoruše koja je štitila jezero od sunca i bacala bijele cvjetove na crnu vodu. ―Ovo je jezero svetog Niniana. Popili ste vodu iz jezera prije no što sam vas to upitao.‖ Sada sam već bila posve zbunjena. ―Kakve to ima veze?‖ Izgledao je iznenaĊeno, a onda su mu se usta iskrivila u osmijeh. ―Niste znali? Ljudi ovo jezero zovu i laţljivĉevim jezerom. Voda smrdi poput isparavanja iz pakla. Svakome tko izgovori laţ nakon što je popio vodu iz jezera, izgorjet će ţeludac.‖ ―Shvaćam‖, procijedila sam kroza zube. ―E pa, moj ţeludac posve je netaknut. Dakle, moţete mi vjerovati na rijeĉ kad vam kaţem da nisam špijun, ni engleski ni francuski. A moţete mi vjerovati još nešto, Dougale MacKenzie! Ne namjeravam se udati ni za koga!‖ Ali Dougal me više nije slušao. Zapravo, već je otišao u grmlje koje je okruţivalo jezero. Samo je jedna zatresena hrastova grana obiljeţavala mjesto kamo je nestao. Kipteći od bijesa, pošla sam za njim.

Dok smo se vraćali u gostionicu, još uvijek sam priliĉno negodovala, pa mi je Dougal napokon savjetovao da ĉuvam dah za hlaĊenje zobene kaše, nakon ĉega smo jahali u tišini.

132

Kad smo stigli do gostionice, bacila sam uzde na tlo i odmarširala stubama u utoĉište svoje sobe.

Cijela mi je ta ideja bila ne samo skandalozna nego i nezamisliva. Ushodala sam se uskom sobom, sve se više osjećajući poput štakora u klopci. Zašto, dovraga, nisam smogla hrabrosti da pobjegnem od Škota prije, bez obzira na rizik?

Sjela sam na krevet i pokušala hladno razmisliti. S Dougalova gledišta, ideja nedvojbeno ima smisla.

Kad bi me otvoreno odbio predati Randallu, a da ne navede nikakav razlog, satnik bi me lako mogao pokušati ugrabiti silom. A vjerovao meni Dougal ili ne, on se razumljivo ne bi ţelio upustiti u okršaj s mnoštvom engleskih draguna samo zbog mene.

A, kad hladno razmislim, ideja ima smisla i s mog gledišta. Kad bih se udala za jednoga od njih, pretpostavljam da me Škoti više ne bi stalno nadgledali i pazili na mene, a to bi mi olakšalo bijeg kad za to doĊe vrijeme. A kad bih se udala za Jamieja - pa, oĉito, njemu se sviĊam. A on poznaje škotsko gorje kao dlan vlastite ruke. On bi me mogao odvesti do Craigh na Duna ili barem u bliţu okolicu. Da, udaja je moţda najbolji naĉin da ostvarim svoje planove.

To je bio hladnokrvni naĉin gledanja na stvari. Ali krv mi ni izdaleka nije bila hladna. Kiptjela sam od bijesa i razdraţenosti i nisam mogla mirno stajati, pa sam hodala sobom bijesno traţeći izlaz. Bilo kakav izlaz. Nakon što sam sat vremena provela u takvu raspoloţenju, bila sam sva zajapurena u licu, a u glavi mi je lupalo. Ustala sam, otvorila kapke na prozoru i gurnula glavu na svjeţi povjetarac.

Uto sam zaĉula odluĉno kucanje na vratima. Kad sam uvukla glavu, u sobu je ušao Dougal. Nosio je snop krutih papira poput posluţavnika, a za njim su ušli Rupert i besprijekorni Ned Gowan, štiteći mu leĊa poput kraljevih dostojanstvenika. ―UĊite, molim vas‖, uljudno sam ih pozvala.

Kao i obiĉno, Dougal se nije obazirao na mene; maknuo je kahlicu s mjesta na kojem je poĉivala, na stolu, i bez velike ceremonije raširio papire po gruboj površini od hrastovine. ―Sve smo riješili‖, ponosno mi je rekao, poput ĉovjeka koji je uspješno obavio neku sloţenu zadaću. ―Ned je sastavio sve potrebne dokumente. Nitko kao odvjetnik - sve dok ga ĉovjek ima na svojoj strani, ha, Ned?‖ Oĉito dobro raspoloţeni, muškarci su se nasmijali. ―To zapravo i nije tako komplicirano, znate‖, skromno je odvratio Ned. ―To je jednostavan ugovor.‖ Posjedniĉki je prelistao papire kaţiprstom, a onda zastao i namrštio se na iznenadnu pomisao. ―Vi nemate nikakvih posjeda u Francuskoj, zar ne?‖ zapitao je gledajući me zabrinuto preko uskih naoĉala koje su mu sluţile za ĉitanje i pisanje. Kad sam zanijekala, opustio se i sloţio papire u uredan snop. ―Onda smo sve riješili. Samo se još morate potpisati ovdje na dnu, a Dougal i Rupert kao svjedoci.‖ Spustio je na stol tintarnicu koju je donio sa sobom i sveĉano mi pruţio ĉisto pero koje je izvukao iz dţepa. ―A što je to?‖ upitala sam. Bilo je to retoriĉko pitanje, jer na gornjem je papiru razgovijetnim krasopisom pisalo BRAĈNI UGOVOR. Slova su bila pet centimetara visoka i jako crna na papiru.

Spazivši moje kolebanje, Dougal je suspregnuo uzdah nestrpljenja. ―Dobro vi znate što je to‖, kratko je odgovorio. ―A ako u meĊuvremenu niste smislili bolju ideju kako da ne padnete Randallu u ruke, potpisat ćete. Nemamo mnogo vremena.‖ Nisam imala nikakvih boljih ideja u ovom trenutku, unatoĉ tome što sam provela sat vremena razbijajući glavu nad tim problemom. Doista mi je poĉelo izgledati da je ova nezamisliva alternativa najbolje što mogu uĉiniti, koliko god joj se protivila. ―Ali ja se ne ţelim udati!‖ tvrdoglavo sam odvratila, a onda mi je sinulo da nisam jedina osoba ĉije je mišljenje vaţno. Prisjetila sam se plavokose djevojke koju sam vidjela kako se ljubi s Jamiejem u sobici dvorca. ―Moţda me Jamie ne ţeli uzeti za ţenu!‖ rekla sam. ―Što je s tim?‖ Dougal je tu mogućnost odbacio kao nebitnu.

133

―Jamie je vojnik, uĉinit će kako mu se kaţe. A i vi‖, dodao je oštrim tonom, ―dakako, osim ako vam nije miliji engleski zatvor.‖ Bijesno sam ga pogledala, teško dišući. Bila sam uzrujana još od naglog odlaska iz Randallova ureda, a razdraţenost mi se sada znatno pojaĉala, budući da sam bila suoĉena s izborom crno na bijelom. ―Ţelim razgovarati s njim‖, naglo sam rekla, a Dougal je podigao obrve. ―S Jamiejem? Zašto?‖ ―Zašto? Zato što me prisiljavate da se udam za njega, a koliko vidim, niste ga o tome ĉak ni obavijestili!‖ Premda je to oĉito smatrao beznaĉajnom pojedinosti, Dougal je naposljetku ipak pristao na moj zahtjev, pa je u pratnji svojih pomoćnika otišao po Jamieja u toĉionicu u prizemlju.

Uskoro se pojavio Jamie, sa zapanjenim izrazom na licu. ―Jeste li znali da Dougal ţeli da se vjenĉamo?‖ otvoreno sam ga upitala.

Lice mu se razvedrilo. ―O, da. To sam znao.‖ ―Ali mladić poput vas sigurno...‖ rekla sam. ―Hoću reći, zar nema nikoga drugog tko vas, ovaj, zanima?‖ Blijedo me pogledao, a onda je shvatio što ga pitam. ―Oh, ţelite znati jesam li nekome obećan? Ne, nisam ja baš bogzna kakav ulov za djevojke.‖ A onda je, kao da se uplašio da bi me njegove rijeĉi mogle uvrijediti, ţurno dodao: ―Htio sam reći da nemam bogzna kakvu imovinu i da ţivim samo od vojniĉke plaće.‖ Protrljao je bradu i nesigurno me pogledao. ―A tu je i manji problem, jer je za mnom raspisana tjeralica. Nijedan otac ne bi volio udati kćer za ĉovjeka koji bi svakog ĉasa mogao biti uhićen i obješen.

Jeste li mislili na to?‖ Odmahnula sam rukom u znak da odmetništvo smatram sitnicom u usporedbi s cijelom tom ĉudovišnom idejom. Pokušala sam posljednji put. ―Smeta li vam to što nisam djevica?‖ Naĉas je oklijevao. ―Ne, ne smeta mi‖, polako je odgovorio, ―ako vama ne smeta to što ja jesam.‖ Kad sam zinula od ĉuda, nasmiješio se i krenuo prema vratima. ―Pretpostavljam da barem jedno od nas mora znati što radi‖, rekao je, a zatim izašao i tiho zatvorio vrata za sobom. Oĉito, razdoblje udvaranja time je završilo.

Potpisavši dokumente, oprezno sam sišla strmim stubama i otišla do šanka u toĉionici. ―Viski‖, rekla sam starom smeţuranom stvorenju iza šanka, a on se slinavo zabuljio u mene, ali kad mu je Dougal kimnuo glavom, dao mi je bocu i ĉašu. Ĉaša je bila debela i zelenkasta, malo zamrljana i s napuklim rubom, ali na vrhu je imala otvor, a to mi je u ovom trenutku bilo jedino vaţno.

Nakon prvog ţestokog efekta, piće mi je podarilo izvjesnu umjetnu smirenost. Sve mi se ĉinilo udaljenim i s osobitim sam intenzitetom primjećivala pojedinosti svog okruţenja: malo zamrljano zrcalo iznad šanka koje je bacalo šarene sjene na vlasnika i njegovu odjeću, svinuti drţak kutlaĉe s bakrenim dijelom koja je visjela na obliţnjem zidu, zeleni trbuh muhe koja se s naporom kretala rubom ljepljive lokvice na stolu. S izvjesnim osjećajem bliskosti, ĉašom sam je gurnula izvan opasnosti.

Postupno sam postajala svjesna povišenih glasova iza zatvorenih vrata na drugom kraju prostorije, kamo je Dougal otišao nakon završetka posla sa mnom, pretpostavljam da utanaĉi pojedinosti s drugom strankom iz ugovora. Sudeći po zvukovima, sa zadovoljstvom sam zakljuĉila da je moj budući mladoţenja priliĉno uznemiren, unatoĉ tome što prije nije imao prigovora. Moţda me nije htio uvrijediti. ―Ne daj se, momĉe!‖ promrmljala sam i otpila još jedan gutljaj.

Nakon izvjesnog vremena, postala sam mutno svjesna da mi neka ruka širi prste i uzima zelenkastu ĉašu iz ruke. Druga me ruka ĉvrsto uhvatila za lakat. ―Kriste, pijana je ko letva‖, zaĉula sam jedan glas u blizini. Uĉinio mi se neugodno hrapavim, kao da je njegov vlasnik pojeo brusni papir. Na tu sam se misao malo zahihotala.

134

―Šutite, gospoĊo!‖ rekao mi je neugodno hrapavi glas. Zatim se njegov vlasnik okrenuo da se obrati nekom drugom, pa je glas postao tiši. ―Pijana je ko zemlja i krešti ko papiga - što oĉekujete...‖ Drugi ga je glas prekinuo, ali nisam razabrala što je rekao; rijeĉi su bile mutne i nerazgovijetne. Ali bio je to ugodniji glas, dubok i nekako pun sigurnosti. Primaknula sam se bliţe i uspjela razabrati nekoliko rijeĉi. Pokušala sam izoštriti pogled, ali paţnja mi je ponovo odlutala.

Muha je opet upala u onu lokvicu i beznadno se koprcala u sredini. Osvjetljavala ju je zraka svjetlosti koja je ulazila kroz prljavi prozor, svjetlucajući poput iskre na napregnutom zelenom trbuhu. Pogled mi se zalijepio za to sićušno mjesto, koje kao da je pulsiralo dok se muha koprcala i muĉila. ―Sestrice... nema ti špaša‖, rekla sam joj, a onda se iskra ugasila.

135

14.

Odrţava se vjenĉanje Kad sam se probudila, ugledala sam niske stropne grede iznad sebe i osjetila da mi je debeli pokrivaĉ uredno stavljen pod bradu. Uĉinilo mi se da imam na sebi samo košulju, pa sam se poĉela uspravljati da potraţim odjeću, ali na pola puta zakljuĉila sam da mi je pametnije odustati, pa sam se vrlo oprezno i polako spustila natrag na krevet, zatvorila oĉi i uhvatila se za glavu, kako mi se ne bi otkotrljala s jastuka i pala na pod.

Probudila sam se nešto poslije, kad su se otvorila vrata sobe. Oprezno sam otvorila jedno oko. Lelujavi obris izoštrio se u mrku Murtaghovu figuru, koja je s neodobravanjem buljila u mene s podnoţja kreveta.

Zatvorila sam oko. Zaĉula sam prigušeno škotsko mumljanje, koje je, pretpostavljam, izraţavalo ĉuĊenje i zgraţanje, ali kad sam ponovo otvorila oĉi, Murtagha više nije bilo.

Baš kad sam opet poĉela zahvalno tonuti u san, vrata su se otvorila, ovoga puta da bi otkrila sredovjeĉnu ţenu koja je donijela vrĉ i lavor. Pretpostavila sam da je to gostioniĉareva ţena. Veselo je uletjela u sobu i otvorila kapke na prozorima, s treskom koji mi je odjeknuo u glavi poput sudara tenkova.

Napredujući prema krevetu poput divizije Panzera, istrgla mi je pokrivaĉ iz slabog stiska i odbacila ga u stranu, ostavljajući me otkrivenu i drhtavu. ―Hajde sada, draga moja‖, rekla mi je. ―Moramo vas pripremiti.‖ Gurnula mi je krupnu podlakticu pod leĊa i uspravila me u sjedeći poloţaj. Jednom sam se rukom uhvatila za glavu, a drugom za trbuh. ―Pripremiti?‖ upitala sam, osjećajući kao da su mi usta puna istrunule mahovine. Ţena mi je poĉela ţustro umivati lice. ―Pa da‖, odgovorila je. ―Ne ţelite valjda propustiti vlastito vjenĉanje, zar ne?‖ ―Ţelim‖, odgovorila sam, ali ona mi je bez velike ceremonije skinula košulju, ne osvrćući se na moje rijeĉi i odvela me u sredinu sobe kako bi ondje obavila daljnje intimne zahvate.

Uskoro sam sjedila na krevetu potpuno odjevena, ošamućena i ratoborna, ali zahvaljujući ĉaši porta koju mi je dala, barem sam bila u stanju funkcionirati. Oprezno sam srkala drugu ĉašu, dok mi je ona s mukom rašĉešljavala zapetljanu kosu.

Kad su se vrata još jedanput s treskom otvorila, trgnula sam se i prolila porto. Kvragu, ovome nema kraja, nesretno sam pomislila. Ovoga puta u sobu su ušla dvojica posjetitelja, Murtagh i Ned Gowan, sa sliĉnim izrazima neodobravanja na licu. Izmijenila sam bijesne poglede s Nedom, a Murtagh je polako obišao krevet, kako bi me promotrio sa svih strana. Zatim se vratio do Neda i promrmljao nešto previše tihim glasom da bih mogla ĉuti što je rekao. Dobacio mi je još jedan pogled pun oĉaja, a onda su obojica izašli i zatvorili vrata za sobom.

Gostioniĉareva ţena napokon mi je uspjela urediti frizuru na svoje zadovoljstvo; zaĉešljala mi je kosu unatrag i podigla je u ĉvor na tjemenu. Straga su mi kovrĉe slobodno visjele, a ispred ušiju su bili svinuti pramenovi. Ĉinilo mi se da će mi od jako zaĉešljane kose puknuti koţa na tjemenu, ali kad sam se pogledala u zrcalu koje mi je ţena gurnula u ruku, shvatila sam da izgledam doista zgodno, pa sam se poĉela osjećati zericu ljudskije i ĉak se uspjela prisiliti da joj zahvalim na trudu. Ostavila mi je zrcalo i otišla, primijetivši kako je sreća vjenĉati se u ljeto, zar ne, jer imat ću mnogo cvijeća u kosi. ―Mi koji se spremamo umrijeti‖, rekla sam svom odrazu u zrcalu i salutirala poput gladijatora, a onda sam se srušila na krevet, prekrila lice mokrom krpom i ponovo zaspala.

Usnula sam priliĉno lijep san, nešto u vezi s travnatim poljanama i poljskim cvijećem, a onda sam shvatila da je ono što sam smatrala zaigranim povjetarcem u rukavima zapravo ne baš njeţan par ruku.

Naglo sam se uspravila i naslijepo mahnula rukama.

Kad sam otvorila oĉi, shvatila sam da moja sobica sada nalikuje na postaju podzemne ţeljeznice, ispunjena licima od zida do zida: bili su tu Ned Gowan, Murtagh, gostioniĉar, njegova ţena i jedan štrkljasti 136

mladić - gostioniĉarev sin, kako se pokazalo - s punim rukama raznoraznog cvijeća, što je objasnilo mirise u mom snu. Tu je takoĊer bila i jedna mlada ţena s okruglom košarom od pruća, koja mi se prijateljski smješkala, otkrivajući nedostatak nekoliko priliĉno vaţnih zuba.

Pokazalo se da je ta osoba seoska švelja, zaduţena da ukloni nedostatke moje odjeće prilagoĊavajući haljinu, koju je gostioniĉar na brzinu posudio od jednog poznanika u mjestu. Ned je drţao haljinu; visjela mu je s jedne ruke poput kakve mrtve ţivotinje. Kad su je rasprostrli na krevet, pokazalo se da je to duboko dekoltirana haljina od teškog satena kremaste boje, s odijeljenim gornjim dijelom koji se zakopĉavao s desecima sitnih tkaninom prekrivenih dugmeta, a svaki je imao izvezen zlatni ljiljan. Dekolte i široki rukavi bili su bogato opšiveni ĉipkastom vrpcom, a isto tako i izvezena suknja od, poput ĉokolade smeĊeg baršuna.

Gostioniĉar je bio gotovo skriven iza podsuknja koje je drţao u rukama, a oštri su mu se zalisci jedva vidjeli iznad pjenušavih slojeva tkanine.

Kad sam pogledala mrlju od vina na svojoj suknji od smeĊeg serţa, taština je pobijedila. Ako se već moram udati, ne ţelim to uĉiniti izgledajući kao kakva seoska sluškinja.

Nakon kratkotrajne grozniĉave aktivnosti, dok sam ja stajala poput krojaĉke lutke a svi drugi trĉali naokolo, uzimajući i noseći razne odjevne predmete, kritizirajući moj izgled i spotiĉući se jedni o druge, završni je proizvod napokon bio spreman, upotpunjen bijelim astrama, ţutim ruţama u kosi i mahnitim lupanjem srca pod ĉipkastom haljinom. Haljina nije bila baš savršena, a i popriliĉno je zaudarala na prethodnu vlasnicu, ali saten je bio teţak i priliĉno dojmljivo šuštao mi je oko nogu, prekrivajući mnogobrojne slojeve podsuknji. Smatrala sam da izgledam priliĉno otmjeno i ljupko. ―Ne moţete me prisiliti da se udam, znate‖, prijeteći sam prosiktala Murtaghu u leĊa dok sam ga slijedila u prizemlje, ali oboje smo znali da su to samo prazne prijetnje. Ako sam ikad imala dovoljno snaţan karakter da se usprotivim Dougalu i okušam sreću s Englezima, ta je snaga nestala s viskijem.

Dougal, Ned i ostali ĉekali su u glavnoj toĉionici u prizemlju, ispijajući pića i opušteno ćaskajući s nekolicinom mještana koji, izgleda, danas popodne nisu imali pametnijeg posla nego da se smucaju naokolo i opijaju.

Kad me spazio kako polako silazim, Dougal je naglo zastao u govoru, a onda su i ostali zašutjeli, pa sam odlebdjela niza stube okruţena vrlo ugodnim oblakom zadivljenog strahopoštovanja. Dougal me svojim duboko usaĊenim oĉima polako odmjerio od glave do pete, a onda me ponovo pogledao u lice i kimnuo mi glavom, ne izustivši ni jedan prigovor.

Iz ovog ili onog razloga, prošlo je mnogo vremena otkako me neki muškarac tako pogledao, pa sam mu uzvratila priliĉno ljupkim klimanjem glave.

Nakon trenutka tišine, i ostali muškarci u toĉionici poĉeli su mi glasno izraţavati svoje divljenje, pa si je ĉak i Murtagh dopustio malen osmijeh, pozdravljajući rezultate svojih napora zadovoljnim kimanjem. A tko je tebe proglasio modnim urednikom, mrzovoljno sam pomislila, premda sam morala priznati da njemu mogu zahvaliti što se neću udati u haljini od sivog serţa.

Udati. O, Boţe! Privremeno osokoljena vinom i kremastom ĉipkom, naĉas sam uspjela istjerati iz glave vaţnost dogaĊaja. Ta svjeţa spoznaja pogodila me poput šake u ţeludac, pa sam se pridrţala za ogradu.

Ali, pogledavši mnoštvo ljudi oko sebe, spazila sam ijedan upadljiv nedostatak. Mog mladoţenje nije bilo nigdje na vidiku. Ohrabrena mišlju da je moţda uspio pobjeći kroz prozor i da se sada već nalazi nekoliko milja daleko odavde, prihvatila sam još jednu ĉašu vina iz gostioniĉarevih ruku i izašla za Dougalom iz gostionice.

Ned i Rupert otišli su po konje, a Murtagh je nekamo nestao, moţda potraţiti Jamieja.

Dougal me drţao za ruku, toboţe da me pridrţi ako se spotaknem u satenskom cipelama, ali zapravo da sprijeĉi eventualni pokušaj bijega u posljednji ĉas.

Mjeren škotskim standardima, danje bio ―topao‖, što znaĉi da magla nije bila dovoljno gusta da bi se mogla proglasiti kišicom, ali nije bila ni daleko od toga. A onda su se iznenada otvorila vrata gostionice i sunce je granulo u liku Jamesa MacTavisha. Moţda sam ja bila elegantna nevjesta, ali mladoţenja je naprosto blistao. Zinula sam od ĉuda.

137

Škotski gorštak u punoj odori dojmljiv je prizor - svaki gorštak, ma koliko star, ruţan ili mrzovoljan bio. A kad vam se u blizini naĊe visok, uspravan i nimalo ruţan mladi gorštak, to naprosto oduzima dah.

Gusta crvenkastozlatna, uredno poĉešljana sjajna kosa, padala mu je na ovratnik lijepe košulje od tankog lanenog platna s opšivom na prsima, zvonastim rukavima i ĉipkastim naborima na zapešću, koji su odgovarali kaskadama uškrobljene ĉipke na prsima, s ukrasnom iglom od rubina.

Briljantni grimizno-crni tartan buktio je meĊu umjerenijim zelenim i bijelim bojama MaeKenziejeva klana. S desnog mu se ramena spuštala graciozno nabrana usplamtjela vuna, priĉvršćena okruglim srebrnim brošem, u struku stegnuta srebrom posutim pojasom za maĉ, a onda se nastavljala spuštati preko lijepih potkoljenica u vunenim dokoljenkama i završavala malo iznad crnih koţnatih ĉizama sa srebrnim kopĉama.

Komplet su upotpunjavali maĉ, bodeţ i škotska torbica od jazavĉeve koţe.

Mnogo viši od sto osamdeset centimetara, širokih ramena i prekrasnih crta lica, nije nimalo podsjećao na onog neurednog konjušara na kojeg sam se bila naviknula - i toga je bio svjestan. Ispruţivši nogu poput dvorjanina, izveo je besprijekorno graciozan naklon i promrmljao: ―Vaš sam sluga, madam‖, a oĉi su mu zasjale od nestašluka. ―Oh‖, odvratila sam slabašnim glasom.

Malokad sam doţivjela da smrknuti Dougal ostane bez rijeĉi. Podigao je guste obrve, sav crven u licu, pa mi se uĉinilo da je na svoj naĉin jednako iznenaĊen tom prikazom kao i ja. ―Jesi li ti pri sebi, momĉe?‖ napokon je rekao. ―Što ako te netko vidi?‖ Jamie je pogledao starijeg ĉovjeka i podrugljivo podigao obrvu. ―Molim, ujaĉe?‖ odvratio je. ―Uvrede? I to na dan mog vjenĉanja? Pa ne ţeliš valjda da osramotim svoju ţenu, zar ne? Osim toga‖, dodao je sa zlobnim osmijehom, ―teško mi je vjerovati da bi vjenĉanje bilo legalno ako se ne oţenim pod svojim pravim imenom. A ti ţeliš da sve bude legalno, zar ne?‖ Dougal se s vidljivim naporom ponovo pribrao. ―Ako si završio, Jamie, mogli bismo krenuti‖, odvratio je.

Ali ĉinilo se da Jamie nije završio. Ne obazirući se na Dougalov bijes, izvukao je kratku nisku bijelih bisera iz koţnate torbice, prišao mi i zakopĉao mi ogrlicu oko vrata. Spustivši pogled, shvatila sam da je to niska sitnih nejednakih bisera, tih nepravilno oblikovanih proizvoda slatkovodnih školjki, pomiješanih sa sitnim probušenim zlatnim kuglicama, s kojih su visjeli manji biseri. ―To su samo škotski biseri‖, rekao je kao da se ispriĉava, ―ali dobro vam stoje.‖ Naĉas je zadrţao prste na mom vratu. ―Ti su biseri pripadali tvojoj majci!‖ rekao mu je Dougal, mrko gledajući ogrlicu. ―Toĉno‖, odgovorio je Jamie. ―A sada pripadaju mojoj ţeni. Hoćemo li?‖ Kamo god da smo krenuli, bilo je to priliĉno udaljeno od sela. Bili smo pomalo mrzovoljni svatovi; zaruĉnici su bili okruţeni ostalima, poput zatvorenika koje sprovode u neki udaljeni zatvor. Jedini razgovor bila je prigušena Jamiejeva isprika što je zakasnio, objašnjavajući da su iskrsnule neke teškoće u nalaţenju ĉiste košulje i kaputa, dovoljno velikog da mu pristaje. ―Mislim da ovaj kaput pripada sinu lokalnog vlastelina‖, rekao je pljesnuvši se po ĉipkastim naborima. ―Bojim se da je pomalo kiĉast.‖ Sjahali smo i ostavili konje u podnoţju jednog breţuljka. Pješaĉka staza vodila je uzbrdo kroz vrijesak. ―Jesi li obavio sve pripreme?‖ ĉula sam kako Dougal tihim glasom pita Ruperta dok su vezali ţivotinje. ―O, da.‖ U Rupertovoj crnoj bradi zabljesnuli su zubi. ―Nije baš bilo lako uvjeriti svećenika, ali pokazali smo mu posebno dopuštenje.‖ Potapšao je koţnatu torbicu, koja je milozvuĉno zazveckala, što mi je dalo naslutiti o kakvom posebnom dopuštenju govori.

Kroz kišicu i maglu, ugledala sam kapelicu kako strši iz vrijeska. Obuzela me posvemašnja nevjerica kad sam ugledala okrugli krov i nekoliko malih prozora s oknima, koje sam posljednji put vidjela onoga sjajnog sunĉanog jutra kad sam se udala za Franka Randalla.

138

―Ne!‖ uzviknula sam. ―Ne ovdje! Ne mogu!‖ ―Pst, pst! Ne brinite, curo, ne brinite. Sve će biti u redu.‖ Dougal mi je spustio svoju krupnu šapu na rame i stao ispuštati smirujuće škotske glasove, kao da se obraća nekom jogunastom konju. ―Prirodno je biti malo nervozan‖, rekao je, obraćajući se svima, i ĉvrstom me rukom gurnuo uzbrdo. Cipele su mi tonule u vlaţni sloj otpalog lišća.

Jamie i Dougal hodali su mi s obiju strana, dovoljno blizu da onemoguće bijeg. Njihove visoke figure u pledu išle su mi na ţivce, pa me poĉeo obuzimati sve jaĉi osjećaj histerije. Za dvjesto godina, manje-više, udat ću se u istoj ovoj kapelici, a tada će me šarmirati njezina slikovita starost. Sada je škripala od mladosti, njezine grede još uvijek nisu zadobile šarm, a ja sam se trebala udati za dvadesettrogodišnjeg škotskog katoliĉkog djevca za kojim je raspisana tjeralica i ĉija...

Okrenula sam se Jamieju u iznenadnoj panici. ―Ne mogu se udati za vas! Ja ĉak ne znam kako vam glasi prezime!‖ Pogledao me i podigao crvenkastu obrvu. ―Oh, prezivam se Fraser. James Alexander Malcolm MacKenzie Fraser‖, odgovorio je sveĉanim glasom, polako i razgovijetno izgovarajući svaku rijeĉ.

Potpuno smetena, odvratila sam: ―Claire Elizabeth Beauchamp‖, i pruţila mu ruku kao kakva budala.

On je to izgleda shvatio kao molbu za podrškom, pa me uhvatio za ruku i ĉvrsto je gurnuo sebi pod lakat.

Tako sputana da ne mogu pobjeći, cupkala sam uzbrdo na svoje vjenĉanje.

Rupert i Murtagh ĉekali su nas u kapelici, pazeći na zatoĉenog svećenika, mršavog mladog popa s crvenim nosom i razumljivo uplašenim izrazom na licu. Rupert je velikim noţem dokono gulio granĉicu vrbe. Premda je prilikom ulaska u crkvu odloţio pištolje s roţnatim dršcima, oni su mu leţali nadohvat ruke na krstionici.

I ostali muškarci odloţili su oruţje, kao što i priliĉi u Boţjoj kući, ostavljajući na straţnjoj klupi zaĉudno veliku hrpu smrtonosnih naprava. Samo je Jamie zadrţao noţ i maĉ, valjda ih smatrajući sveĉanim dijelom svoje odore.

Zatim smo kleknuli pred drveni oltar, a Murtagh i Dougal zauzeli su mjesta kao svjedoci, pa je sveĉanost poĉela.

Katoliĉki obred vjenĉanja u posljednjih se dvjesto godina oĉito nije promijenio; rijeĉi koje su me povezale s mladim riĊokosim strancem koji je stajao pokraj mene, bile su uglavnom one iste koje su posvetile moju udaju za Franka. Osjećala sam se poput hladne, prazne ljuske, a rijeĉi koje je mladi svećenik zamuckujući izgovarao, odjekivale su mi u praznoj trbušnoj šupljini.

Kad je došao trenutak da poloţimo zavjete, automatski sam ustala, gledajući s nekom vrstom obamrle zadivljenosti kako moji hladni prsti nestaju u krupnim šakama mog mladoţenje. Prsti su mu bili jednako hladni kao i moji, pa sam prvi put pomislila da je, unatoĉ izvanjskom miru, i on moţda jednako nervozan kao i ja.

Dosad sam ga izbjegavala pogledati, ali sada sam podigla pogled i otkrila da bulji u mene. Lice mu je bilo blijedo i posve bezizraţajno; imao je isti izraz lica kao i onda kad sam mu previjala ranjeno rame.

Pokušala sam mu se nasmiješiti, ali kutovi usana samo su mi nesigurno zatitrali. Pritisak njegovih prstiju na mojima pojaĉao se. Imala sam dojam da pridrţavamo jedno drugo i da ćemo se oboje srušiti ako ijedno od nas izvuĉe ruku ili skrene pogled u stranu. Zaĉudo, taj me je osjećaj malo utješio. U što god da smo se uvalili, bili smo dvoje. ―Uzimam tebe, Claire, za ţenu...‖ Glas mu se nije tresao, ali ruka jest. Ĉvršće sam ga uhvatila. Naši ukoĉeni prsti isprepleli su se kao ploĉe u škripcu. ―... da te volim, poštujem i štitim... i u dobru i u zlu...‖ Njegove rijeĉi kao da su dolazile iz daleka. Sva mi je krv napustila glavu. Kruti prsluk haljine paklenski me stezao, a ipak sam osjećala kako mi se hladan znoj slijeva ispod satena pod rukama. Ponadala sam se da neću pasti u nesvijest.

Visoko na zidu iznad svetišta nalazio se mali prozor od obojenog stakla s grubom slikom Ivana Krstitelja u medvjeĊem krznu. Zelene i plave sjenke plovile su mi po rukavima, što me podsjetilo na toĉionicu u taverni, pa sam ţarko poţeljela piće.

139

Kad je došao red na mene, malo sam zamucala, što me razbjesnilo. ―U-uzimam tebe, James...‖ Ukrutila sam kraljeţnicu. Jamie je svoje zavjete uspio izgovoriti priliĉno uvjerljivim glasom, pa i ja mogu pokušati isto. ―... da te ljubim i poštujem do kraja ţivota‖, nastavila sam nešto ĉvršćim glasom. ―Dok smrt nas ne rastavi.‖ Rijeĉi su odjeknule tihom kapelicom sa zastrašujućom konaĉnošću. Sve je bilo mirno, kao na kakvoj fotografiji. Zatim je svećenik zatraţio prsten.

Uto sam spazila iznenadno razdraţeno komešanje i naĉas ugledala Murtaghovo zbunjeno lice. Tek što mi je sinulo da se netko zaboravio pobrinuti za prstenje, Jamie mi je ispustio ruku i skinuo prsten sa svoga prsta.

Ja sam na lijevoj ruci još uvijek nosila Frankov prsten. Ĉinilo mi se da su mi prsti desne ruke smrznuti, blijedi i ukoĉeni u krugu plave svjetlosti, a onda mi je veliki metalni kolut spuznuo s ĉetvrtog prsta i ostao labavo visjeti; bio bi posve skliznuo s njega da mi Jamie nije sklopio prste i još jedanput stegnuo šaku.

Uto je svećenik još nešto promrmljao, a onda se Jamie sagnuo da me poljubi. Bilo je oĉito da mi namjerava samo kratko i ceremonijalno dodirnuti usne, ali usta su mu bila tako mekana i topla da sam mu se nagonski primaknula, nejasno svjesna usklika oduševljenja i ohrabrenja prisutnih Škota, ne primjećujući ništa osim toplog ĉvrstog tijela koje me zagrlilo. Kao da sam u utoĉištu.

Razdvojili smo se, oboje malo sigurniji, i nervozno se nasmiješili. Spazila sam kako Dougal izvlaĉi Jamiejev bodeţ iz korica i zapitala se zašto. Još uvijek me gledajući u oĉi, Jamie je ispruţio desnu ruku i okrenuo dlan nagore. Dahnula sam kad je vrh bodeţa duboko zarezao njegovo zapešće i ostavio za sobom tamnu crtu krvi. Nisam stigla maknuti ruku koju je Dougal zgrabio, a onda sam osjetila gorući rez oštrice noţa. Zatim je Dougal hitro pritisnuo moje zapešće uz Jamiejevo i svezao ih trakom bijelog platna.

Mora da sam se malo zanjihala, jer me Jamie slobodnom lijevom rukom zgrabio za lakat. ―Izdrţite još malo, curo‖, ohrabrio me tihim glasom. ―Ovo neće još dugo trajati. Ponavljajte za mnom.‖ Zatim je odrţao kratak govor na gelskom, dvije-tri reĉenice. Rijeĉi mi nisu ništa znaĉile, ali poslušno sam ih ponovila za Jamiejem, zapinjući o skliske samoglasnike. Kad su nam razvezali platnenu traku i obrisali rane, ceremonija je završila.

Dok smo se spuštali pješaĉkom stazom, zavladalo je opće olakšanje i oduševljenje. Mogla je to biti bilo koja svadbena povorka, premda malobrojna i sastavljena iskljuĉivo od muškaraca, ako ne raĉunamo mladenku.

Već smo gotovo stigli do podnoţja kad su me svladali glad, ostaci mamurluka i opći stres današnjeg dana. Kad sam se osvijestila, shvatila sam da leţim na vlaţnom lišću, s glavom u krilu svog novog muţa.

Odloţio je mokru krpu kojom mi je brisao lice. ―Je li bilo tako strašno?‖ Nasmiješio mi se, ali u oĉima sam mu ugledala bojaţljiv izraz koji me priliĉno dirnuo, unatoĉ svemu. Nesigurno sam mu uzvratila smiješak. ―Nije to zbog vas‖, stala sam ga uvjeravati. ―Samo... Mislim da nisam ništa jela od juĉer ujutro - a bojim se da sam priliĉno popila.‖ Usne su mu se trznule. ―Tako mi kaţu. Pa, tu vam mogu pomoći. Kao što sam vam već rekao, ne mogu baš mnogo ponuditi svojoj supruzi, ali obećavam da ću vas hraniti.‖ Nasmiješio se i srameţljivo mi kaţiprstom odmaknuo zalutali uvojak s lica.

Poĉela sam se uspravljati i namrštila se osjetivši malo peckanje u jednom zapešću. Već sam bila zaboravila onaj posljednji djelić ceremonije. Posjekotina se otvorila, nedvojbeno zbog pada. Uzela sam krpu iz Jamiejeve ruke i nespretno je omotala oko zapešća. ―Mislio sam da ste se moţda zbog toga onesvijestili‖, rekao je pogledavši mi zapešće. ―Trebao sam vas upozoriti na to, ali nisam shvatio da to ne oĉekujete dok vam nisam vidio izraz na licu.‖ ―Što je to zapravo bilo?‖ upitala sam pokušavajući svezati krpu. ―To je pomalo poganski obiĉaj, ali u ovim je krajevima, uz uvrijeţenu ceremoniju uobiĉajeno poloţiti i zavjet u krvi. Neki svećenici to ne dopuštaju, ali pretpostavljam da se ovaj nije usudio niĉemu prigovoriti.

Izgledao je gotovo isto tako uplašen kao i ja‖, odgovorio je s osmijehom. ―Zavjet u krvi? A što znaĉe rijeĉi?‖

140

Jamie je uhvatio moju desnu ruku i njeţno gurnuo posljednji komadić improviziranog zavoja. ―Kad to kaţete na engleskome, rimuje se. Evo kako glasi: „Ti krv si moje krvi, meso moga mesa Od iste smo tvari sazdani nas dvoje.

Nek‟ se naša tijela pretvore u jedno, Neka naše duše zauvijek se spoje.‟” Slegnuo je ramenima. ―Sliĉno kao i obiĉni zavjeti, samo malo... primitivnije.‖ Spustila sam pogled na svoje zamotano zapešće. ―Da, moglo bi se reci.

Osvrnula sam se oko sebe; bili smo sami na stazi, pod jednom topolom. Otpalo okruglasto lišće leţalo je na tlu i sjajilo od vlage poput zahrĊalih kovanica. Osim zvuka povremenog kapanja s drveća, bilo je vrlo tiho. ―A gdje su ostali? Jesu li se vratili u gostionicu?‖ Jamie se namrštio. ―Nisu. Otjerao sam ih odavde kako bih se mogao pobrinuti za vas, ali ĉekaju nas malo dalje.‖ Pokazao mi je bradom, onako kako to rade ljudi sa sela. ―Neće nas ostaviti same sve dok brak ne postane sluţben.‖ ―Zar već nije?‖ zbunjeno sam ga upitala. ―Vjenĉali smo se, zar ne?‖ Ĉinilo se da mu je nelagodno, okrenuo se u stranu i stao paţljivo otresati mrtvo lišće s kilta. ―Mmmphm. Da, nema sumnje, vjenĉali smo se. Ali brak nije pravovaljan dok se ne konzumira.‖ Lagano, snaţno crvenilo probilo se iz ĉipkastih nabora. ―Mmmphm‖, odvratila sam. ―Hajdemo nešto pojesti.‖

141

15.

Otkrića u braĉnom krevetu U gostionici nas je doĉekala skromna svadbena gozba, ukljuĉujući vino, svjeţi kruh i peĉenu govedinu.

Kad sam krenula na kat da se osvjeţim prije jela, Dougal me uhvatio za ruku. ―Ne ţelim nikakve dvojbe oko toga da je brak konzumiran‖, strogo mi je naloţio tihim glasom. ―Ne smije biti nikakve dvojbe oko toga da je braĉna zajednica legalna, nikakva manevarskog prostora za poništenje, inaĉe svi stavljamo glave na kocku.‖ ―Ĉini mi se da vi ionako stavljate glave na kocku‖, uvrijeĊeno sam primijetila. ―Osobito moju.‖ Dougal me oštro potapšao po straţnjici. ―Ne brinite vi za to; vi samo obavite svoj dio posla.‖ Kritiĉki me odmjerio, kao da procjenjuje jesam li sposobna prikladno odigrati svoju ulogu. ―Ja sam poznavao Jamiejeva oca. Ako mu Jamie imalo sliĉi, nećete imati nikakvih problema. Ah, Jamie, momĉe!‖ Pohitao je preko prostorije, do mjesta gdje je Jamie ušao nakon što je odveo konje u staju.

Sudeći po izrazu Jamiejeva lica, i on je primao zapovijedi.

Kako se, za ime Boţje, to dogodilo, upitala sam se malo poslije. Prije šest tjedana, neduţno sam brala poljsko cvijeće u škotskim brdima, namjeravajući ga odnijeti kući svom muţu. A sada sam zatvorena u sobi seoske gostionice i ĉekam posve drugaĉijeg muţa, ĉovjeka kojeg jedva da i poznajem, sa strogim zapovijedima da konzumiramo naš prisilni brak, po cijenu ţivota i slobode.

Sjedila sam na krevetu u svom posuĊenom ruhu, ukoĉena i prestravljena, a onda sam zaĉula slab zvuk naglog otvaranja i zatvaranja teških vrata.

Jamie se leĊima naslonio na vrata i pogledao me, a atmosfera obostrane nelagode dodatno se produbila. Napokon je prekinuo tišinu. ―Ne morate me se bojati.‖ Zapravo nisam vjerovala da će me dodirnuti dok ga sama ne pozovem - ako ga uopće pozovem - ali ostaje ĉinjenica da ću ga morati pozvati da uĉini mnogo više od toga, i to uskoro.

Sumnjiĉavo sam ga pogledala. Pretpostavljam da bi mi sve ovo bilo teţe kad bih ga smatrala neprivlaĉnim, ali istina je upravo suprotna. Ali ja više od osam godina nisam spavala ni s jednim muškarcem, osim s Frankom. I ne samo to. Po vlastitu priznanju, ovaj je mladić posve neiskusan. Ja još nikada nikome nisam oduzela nevinost. Ĉak ako i zanemarimo moje prigovore cijeloj toj stvari i razmotrimo situaciju s posve praktiĉnog gledišta, kako da, za ime Boţje, uopće poĉnemo? Ako nastavimo ovim tempom, za tri ili ĉetiri dana još uvijek ćemo stajati i gledati se.

Nakašljala sam se i potapšala krevet pokraj sebe. ―Ovaj, biste li ţeljeli sjesti?‖ ―Da.‖ Prešao je sobu poput velike maĉke, ali umjesto da sjedne na krevet, primaknuo je stolac i sjeo mi suĉelice. Nesigurno me uhvatio za ruke. Imao je krupne i vrlo tople šake i nadlanice blago obrasle crvenkastim dlaĉicama. Osjetila sam lagani šok kad me dodirnuo i sjetila se jednog stiha iz Starog zavjeta: ―E, ali moj je brat Ezav runjav, dok sam ja bez dlaka.‖4 Frank je imao duge i tanke ruke, gotovo bez dlaka i po izgledu priliĉno aristokratske. Uvijek sam mu voljela gledati ruke kad je drţao predavanja. ―Priĉajte mi o svom muţu‖, rekao je Jamie kao da mi ĉita misli. To me toliko šokiralo da sam gotovo istrgnula ruke iz njegova stiska. ―Što?‖

4

Knjiga postanka, 27,11.

142

―Gledajte, curo. Ovdje ćemo ostati zajedno tri-ĉetiri dana. Ne mislim tvrditi da sve znam, ali dobar dio ţivota proveo sam na farmi, i osim ako se ljudi jako ne razlikuju od drugih ţivotinja, neće nam baš dugo trebati da obavimo ono što moramo. Imamo malo vremena da popriĉamo i prevladamo obostrani strah.‖ Ova otvorena procjena naše situacije malo me opustila. ―Vi me se bojite?‖ Nije mi tako izgledao. Ali moţda je nervozan. Premda nije plašljivi šesnaestogodišnjak, ovo mu je ipak prvi put. Pogledao me u oĉi i nasmiješio se. ―Da. Vjerojatno sam uplašeniji od vas. Zato vas drţim za ruke, kako bih sprijeĉio svoje da se tresu.‖ Nisam mu to povjerovala, ali ipak sam mu zahvalno stisnula ruke. ―To nije loša ideja. Ĉini se da nam je lakše razgovarati dok se dodirujemo. Ali zašto ste me pitali o muţu?‖ Pomalo bijesno, zapitala sam se ne ţeli li on moţda da mu priĉam o svom seksualnom ţivotu s Frankom, kako bi doznao što oĉekujem od njega. ―Pa, pretpostavljam da mislite na njega. U danim okolnostima, teško bi moglo biti drukĉije. Ne bih ţelio da ikad pomislite kako sa mnom ne moţete razgovarati o njemu. Premda sam vam sada ja muţ - vrlo je ĉudan osjećaj to reći - ne smijete ga zaboraviti, ne smijete to ĉak ni pokušati. Ako ste ga voljeli, zacijelo je bio dobar ĉovjek.‖ ―Da... bio je.‖ Glas mi je zadrhtao. Jamie mi je palĉevima pomilovao nadlanice. ―Onda ću dati sve od sebe da odam poĉast njegovu duhu, sluţeći njegovoj ţeni.‖ Primaknuo mi je ruke usnama i sveĉano ih poljubio. Nakašljala sam se. ―To su vrlo galantne rijeĉi, Jamie.‖ Iznenada se nasmiješio. ―Da. Smislio sam ih dok je Dougal u prizemlju drţao zdravicu.‖ Duboko sam uzdahnula. ―Htjela bih vam postaviti nekoliko pitanja‖, rekla sam.

Oborio je pogled i pokušao prikriti osmijeh. ―To sam i oĉekivao‖, odvratio je. ―S obzirom na okolnosti, pretpostavljam da imate pravo na izvjesnu dozu znatiţelje. Što biste htjeli znati?‖ Iznenada je podigao pogled, a plave su mu oĉi nestašno zaiskrile na svjetlosti lampe. ―Zašto sam još uvijek djevac?‖ ―Eh, mislim da je to više-manje vaša stvar‖, promrmljala sam. Iznenada mi je postalo priliĉno vruće, pa sam izvukla jednu ruku iz njegova stiska i potraţila rupĉić. Dok sam prekapala po dţepu haljine, pod prstima sam osjetila nešto tvrdo. ―Oh, zaboravila sam. Još uvijek imam vaš prsten.‖ Izvukla sam prsten i vratila mu ga. Bio je to teţak zlatni kolut s ovalnim rubinom. Ali umjesto da ga natakne na prst, Jamie ga je spremio u koţnatu torbicu. ―To je bio vjenĉani prsten mog oca‖, objasnio je. ―Obiĉno ga ne nosim, ali... no, danas sam vam htio iskazati poštovanje i izgledati što bolje.‖ Malo se zacrvenio zbog tog priznanja, pa se usredotoĉio na zatvaranje torbice. ―Iskazali ste mi veliku ĉast‖, odvratila sam, smješkajući se i protiv volje. Smatrala sam da je dodavanje prstena s rubinom njegovoj veliĉanstvenoj sjajnoj odori bilo posve suvišno, ali dirnuo me razlog zašto je to uĉinio. ―Potrudit ću se da što prije nabavim prsten koji će vam pristajati‖, obećao je. ―To nije vaţno‖, odvratila sam s malom nelagodom. Na kraju krajeva, ubrzo sam namjeravala otići. ―Ovaj, imam jedno vaţno pitanje‖, rekla sam vraćajući se na prethodnu temu. ―Ako nemate ništa protiv da mi odgovorite. Zašto ste me pristali uzeti za ţenu?‖ ―Ah.‖ Ispustio mi je ruke i malo se odmaknuo. Prije odgovora, naĉas je zastao i poravnao vunenu tkaninu na bedrima, pa sam mu pod naborima teške tkanine ugledala dugu crtu napetih mišića. ―Pa, kao prvo, nedostajali bi mi razgovori s vama‖, odgovorio je sa smiješkom. ―Ne, ozbiljno vas pitam‖, ustrajala sam. ―Zašto?‖ Nato se uozbiljio. ―Prije no što vam odgovorim, Claire, htio bih vas nešto zamoliti‖, polako je rekao. ―Što to?‖ ―Da budete iskreni.‖ Mora da sam se nelagodno trgnula, jer on je spustio ruke na koljena i nagnuo se prema meni ozbiljna lica.

143

―Znam da ima stvari koje mi ne ţelite reći, Claire. A moţda i stvari koje mi ne moţete reći.‖ Nemaš pojma koliko si u pravu, pomislila sam. ―Neću vas prisiljavati, ikad, da mi kaţete stvari koje se tiĉu samo vas‖, nastavio je ozbiljnim glasom i spustio pogled na svoje ruke, koje je sada pritisnuo dlanom o dlan. ―Ima stvari koje ni ja ne mogu reći vama, barem za sada. A ne bih ţelio traţiti od vas ništa što mi ne moţete dati. Ali zamolio bih vas jednu stvar - kad mi nešto kaţete, neka to bude istina. A ja vam obećavam isto. U ovom trenutku nemamo ništa osim... osim meĊusobnog poštovanja, moţda. A ja vjerujem da to poštovanje moţe podnijeti tajne, ali ne i laţi.‖ Ispruţio je ruke s dlanovima okrenutim nagore, kao da me poziva. Na njegovu sam zapešću ugledala tamnu brazgotinu od zavjeta u krvi i lagano poloţila svoje dlanove na njegove. ―Da, slaţem se. Obećavam da ću biti iskrena.‖ Njeţno je sklopio prste oko mojih šaka. ―I ja vama obećavam isto.‖ Duboko je uzdahnuo. ―E sad, pitali ste me zašto sam vas uzeo za ţenu?‖ ―Malo sam znatiţeljna‖, odvratila sam.

Nasmiješio se, pa mu se i na širokim ustima pojavio humor koji mu je virio iz oĉiju. ―Ne mogu reći da vas krivim. Uĉinio sam to iz nekoliko razloga. Jedan od tih razloga - ili moţda dva - zasad vam ne mogu reći, premda s vremenom hoću. Ali pretpostavljam da je osnovni razlog onaj isti zbog kojeg ste se vi pristali udati za mene; da vas saĉuvam od ruku Jacka Randalla.‖ Malo sam zadrhtala sjetivši se satnika, a Jamie mi je stisnuo ruke. ―Sada ste doista sigurni‖, rekao mi je ĉvrstim glasom. ―Imate moje ime i obitelj, moj klan, a i zaštitu mog tijela ako je potrebno. Taj vas ĉovjek više neće dirnuti dok sam ja ţiv.‖ ―Hvala‖, odvratila sam. Gledajući njegovo snaţno, mlado i odluĉno lice širokih kostiju i ĉvrste ĉeljusti, prvi sam put pomislila da je Dougalov apsurdni plan moţda ipak bio razuman.

Zaštitu mog tijela. Ta me se fraza naroĉito dojmila dok sam gledala odluĉno drţanje širokih ramena i prisjetila se njegovih silovitih i elegantnih kretnji maĉem, kad se ―pravio vaţan‖ na mjeseĉini. On to ozbiljno misli i, bez obzira na svoju mladost, zna što govori, a ima i oţiljke da to dokaţe. Nije bio nimalo stariji od mnogih pilota i obiĉnih vojnika koje sam njegovala u ratu, a znao je cijenu takvih rijeĉi jednako dobro kao i oni. Zavjet koji mi je dao nije bio romantiĉan, nego otvoreno obećanje da će me štititi po cijenu vlastite sigurnosti. Ponadala sam se da mu mogu ponuditi nešto zauzvrat. ―To je vrlo galantno od vas‖, iskreno sam mu rekla. ―Ali je li vrijedno, no, ţenidbe?‖ ―Jest‖, odgovorio je i kimnuo glavom, a onda se opet nasmiješio, ovoga puta pomalo turobno. ―Ja vrlo dobro poznajem tog ĉovjeka. Ne bih mu ni psa povjerio na ĉuvanje kad bih to mogao sprijeĉiti, a kamoli bespomoćnu ţenu.‖ ―Baš laskavo‖, ironiĉno sam primijetila. Nasmijao se, a onda je ustao i otišao do stola pokraj prozora.

Netko je stavio buket poljskog cvijeća u ĉašu za viski - moţda gazdarica - a iza nje je stajala boca s vinom i dvije ĉaše.

Jamie je natoĉio vino u ĉaše i vratio se do kreveta. Dodao mi je jednu ĉašu i sjeo na svoje mjesto. ―Ovo vino nije baš tako dobro kao vino iz Columove privatne kolekcije‖, rekao je s osmijehom, ―ali nije ni tako loše.‖ Podigao je ĉašu i nazdravio tihim glasom: ―Za gospoĊu Fraser.‖ Osjetila sam da me opet obuzima snaţan napadaj panike. Odluĉno sam ga suzbila i podigla ĉašu. ―Za iskrenost‖, odvratila sam, a onda smo oboje otpili gutljaj. ―Pa, to je jedan razlog‖, rekla sam spustivši ĉašu. ―Moţete li mi otkriti još koji?‖ Zagledao se u svoju ĉašu. ―Moţda vas samo ţelim odvesti u krevet‖, odgovorio je i naglo podigao pogled. ―Je li vam to palo na pamet?‖ Ako me ţelio dovesti u nepriliku, uspio je, ali odluĉila sam da mu to ne pokaţem. ―Pa, ţelite li?‖ smjelo sam ga upitala. ―Iskreno reĉeno, da, ţelim.‖ Plave su me oĉi mirno promatrale preko ruba ĉaše. ―Niste se zbog toga morali oţeniti sa mnom‖, usprotivila sam se.

144

Izgledao je iskreno zapanjen. ―Ne mislite valjda da bih vas uzeo a da vam ne ponudim brak!‖ ―Mnogi bi muškarci tako postupili‖, odgovorila sam, zabavljena njegovom neduţnošću.

Zinuo je od ĉuda i naĉas ostao bez rijeĉi. Kad se pribrao, paţljivo birajući rijeĉi, dostojanstveno je odgovorio: ―Moţda je to preuzetno reći, ali volio bih vjerovati da ja nisam poput ‗mnogih muškaraca‘ i da se ne ponašam na najgori mogući naĉin.‖ Njegove su me rijeĉi priliĉno dirnule, pa sam ga stala uvjeravati da njegovo dosadašnje ponašanje smatram galantnim i dţentlmenskim i ispriĉala mu se zbog sumnji koje sam moţda nehotice imala u vezi s njegovim motivima.

Na toj smo nesigurnoj diplomatskoj noti zastali, a on je napunio prazne ĉaše.

Neko smo vrijeme pijuckali vino u tišini, kao da nas je oboje obuzela srameţljivost nakon iskrenosti posljednjeg dijela razgovora. Dakle, ipak postoji nešto što mu ja mogu ponuditi. Iskreno reĉeno, ne mogu tvrditi da mi to već nije palo na pamet, ĉak i prije no što smo se zatekli u ovoj apsurdnoj situaciji. Jamie je vrlo privlaĉan mladić. A nisam zaboravila ni onaj trenutak, ubrzo nakon što sam stigla u dvorac, kad sam mu sjela u krilo i...

Nagnula sam ĉašu i popila vino dokraja, a onda sam ponovo potapšala krevet do sebe. ―Sjednite do mene‖, rekla sam mu. ―I...‖ pokušala sam se sjetiti neke neutralne teme kako bih ublaţila nelagodu tjelesne bliskosti, ―i ispriĉajte mi nešto o svojoj obitelji. Gdje ste odrasli?‖ Krevet je osjetno potonuo pod njegovom teţinom, pa sam se oslonila da ne padnem na njega. Sjeo mi je tako blizu da je rukavom košulje dodirnuo moju ruku, koja je opušteno poĉivala na bedru. Neusiljeno ju je uhvatio kad je sjeo, pa smo se naslonili na zid, ne gledajući ruke, ali isto tako svjesni svoje veze kao da su nas prikovali zajedno. ―E sad, gdje da poĉnem?‖ Podigao je svoja priliĉno krupna stopala na stolac i prekriţio noge na gleţnjevima, a ja sam s izvjesnom dozom zabavljenosti prepoznala trenutak kad škotski gorštak naĉas zastaje prije no što poĉne razglabati o sloţenim obiteljskim i klanskim odnosima, koji tvore pozadinu gotovo svakog vaţnijeg dogaĊaja u škotskom gorju. Frank i ja smo jedne veĉeri u seoskom pabu zadivljeno slušali razgovor dvojice starih ekscentrika, koji su odgovornost za nedavno uništenje jedne prastare staje slijedili unatrag zamršenog datiranja lokalnih svaĊa, koliko sam ja mogla shvatiti, sve do 1790. godine. S onom vrstom manjeg šoka na koji sam se poĉela navikavati, sada sam shvatila da ta svaĊa, ĉije sam podrijetlo tada smatrala skrivenim u maglama vremena, u ovom trenutku još nije ni zapoĉela. Suzbila sam zbrku koju mi je izazvala u glavi ta spoznaja i prisilila se da obratim pozornost na Jamiejeve rijeĉi. ―Dakako, moj otac bio je Fraser, mlaĊi polubrat sadašnjeg gospodara Lovata. Ali majka mi je bila MacKenzie. Vi znate da su Dougal i Colum moji ujaci?‖ Kimnula sam glavom. Unatoĉ razlici u boji kose, sliĉnost je bila priliĉno velika. Široke kosti lica i dug, ravan nos, zašiljen poput noţa, oĉito je naslijedio od MacKenzieja. ―No da, moja im je majka bila sestra, a osim nje imali su još dvije sestre. Teta Janet sada je pokojna, kao i moja majka, ali teta Jocasta udala se za jednog Rupertova bratića i ţivi na obali Loch Eileana. Teta Janet imala je šestero djece, ĉetiri djeĉaka i dvije djevojĉice, teta Jocasta ima troje, sve djevojke, Dougal ima ĉetiri kćeri, Colum samo malog Hamisha, a moji roditelji mene i moju sestru, kojoj su dali ime po teti Janet.

Ali mi je uvijek zovemo Jenny.‖ ―I Rupert je MacKenzie?‖ upitala sam, napreţući se da zadrţim sve te podatke u glavi. ―Da, on je...‖ Jamie je naĉas zastao da razmisli. ―On je Dougalov, Columov i Jocastin bratić, što znaĉi da je meni bratić u drugom koljenu. Rupertov otac i moj djed Jacob bili su braća, a...‖ ―Ĉekajte malo, nemojmo se vraćati u prošlost više no što moramo, jer će mi se inaĉe sve beznadno pomiješati u glavi. Još nismo ni došli do Frasera, a već sam zaboravila kako vam se zovu bratići i sestriĉne.‖ Protrljao je bradu raĉunajući. ―Hm. Situacija je malo zamršenija sa strane Fraserovih, zato što se moj djed Simon triput ţenio, pa je moj otac imao dvije grupe polubraće i polusestara. Recimo samo da sa strane Frasera imam šest striĉeva i tri tete koji su još uvijek ţivi, da sad ne spominjemo sve bratiće i sestriĉne.‖ ―Slaţem se.‖ Sagnula sam se i opet nam napunila ĉaše.

145

Pokazalo se da se podruĉja klanova Fraser i MacKenzie dodiruju izvjesnom duţinom uz unutarnje granice, od morske obale pa uz donji rub Loch Nessa, a kao što to obiĉno biva, ta zajedniĉka granica bila je posve nesigurna linija, neucrtana u zemljovide, i pomicala se naprijed-natrag, zavisno od vremena, okolnosti i savezništva. Uz tu granicu, na juţnom kraju podruĉja klana Fraser, leţalo je malo imanje Broch Tuarach, vlasništvo Jamiejeva oca Briana Frasera. ―To je priliĉno plodan komad zemlje koji omogućuje pristojan ribolov i ima dobru šumu za lov. Na njemu je šezdesetak seljaka-zakupnika i jedno seoce koje se zove Broch Mordha. A i vlastelinska kuća, dakako - ona je moderna‖, dodao je s izvjesnim ponosom. ―Stari broch sada sluţi za drţanje ţivotinja i ţita.‖ ―Dougal i Colum nisu baš bili oduševljeni što im se sestra udaje za jednog Frasera, pa su zahtijevali da ona ne bude zakupnik na Fraserovoj zemlji, nego da ţivi na slobodnom imanju. I tako je Lallybroch - tako ga zovu ljudi koji na njemu ţive - postao vlasništvo mog oca, ali s klauzulom u ugovoru koja kaţe da zemlja moţe prijeći samo na potomke moje majke, Ellen. Ako ona umre bez djece, zemlja će se nakon oĉeve smrti vratiti u vlasništvo lorda Lovata, bez obzira na to ima li moj otac djece s nekom drugom ţenom. Ali on se nije ponovo oţenio, a budući da sam ja sin svoje majke, Lallybroch je moj, koliko god to vrijedilo.‖ ―Niste li mi juĉer rekli da nemate nikakvo vlasništvo?‖ Srknula sam vino, koje mi se ĉinilo priliĉno dobrim: što sam ga više pila, sve mi je više godilo, pa sam pomislila da bi mi bilo pametnije da ga ubrzo prestanem piti.

Jamie je oštro odmahnuo glavom. ―Bez sumnje, Lallybroch je moj. Ali ja od toga trenutaĉno nemam velike koristi jer ne mogu otići onamo‖, rekao je kao da se ispriĉava. ―Postoji jedan omanji problem: za mnom je raspisana tjeralica.‖ Nakon što je Jamie pobjegao iz Fort Williama, Dougal ga je odveo u svoju kuću, Beannachd (što znaĉi ―blagoslovljena‖, objasnio je), da ondje zalijeĉi rane i oporavi se od groznice koju su one izazvale. A zatim je otišao u Francusku i proveo dvije godine u francuskoj vojsci, boreći se u okolici španjolske granice. ―Proveli ste dvije godine u francuskoj vojsci i uspjeli ostati djevac?‖ s nevjericom sam lanula. U ratu sam njegovala mnogo Francuza, a priliĉno sam sumnjala u to da se galski stav prema ţenama bitno promijenio u posljednjih dvjesto godina.

Jamie me postrance pogledao, a jedan mu se kut usana trznuo. ―Da ste vidjeli kakve bludnice opsluţuju francusku vojsku, Saskinjo, ĉudili biste se što uopće imam hrabrosti dotaknuti ţenu, a kamoli otići s njom u krevet.‖ Zagrcnula sam se, ispljunula vino i zakašljala, sve dok nije osjetio potrebu da me pljesne po leĊima.

Kad sam se pribrala, zadihana i crvena u licu, zamolila sam ga da nastavi.

Vratio se u Škotsku prije otprilike godinu dana i proveo šest mjeseci sam ili sa skupinom ―slomljenih ljudi‖, muškaraca bez klana, ţivotareći u šumi od danas do sutra i kradući stoku iz pograniĉnih podruĉja. ―A onda me netko udario u glavu nekom vrstom sjekire‖, rekao je i slegnuo ramenima. ―Moram vjerovati Dougalu o onome što se dogaĊalo u sljedeća dva mjeseca, jer sam nisam mnogo toga primjećivao.‖ Dougal se u vrijeme napada nalazio na obliţnjem posjedu, pa su ga Jamiejevi prijatelji pozvali, a on je uspio nekako prebaciti nećaka u Francusku. ―Zašto baš u Francusku?‖ upitala sam. ―Sigurno je grozno riskirao što vas je poslao na tako dug put.‖ ―Više bi riskirao da me ostavio u Škotskoj. Ĉitavo podruĉje obilazile su engleske patrole - vidite, ja i moji drugovi bili smo priliĉno aktivni u okolici. Pretpostavljam da Dougal nije htio da me Englezi naĊu bez svijesti u kolibi nekog seljaka.‖ ―Ili u njegovoj kući?‖ dodala sam pomalo ciniĉno. ―Mislim da bi me on odveo svojoj kući da nije bilo dviju stvari‖, odgovorio je Jamie. ―Kao prvo, on je u to vrijeme na svom imanju imao jednog engleskog gosta. A kao drugo, ja sam tada jako loše izgledao.

Dougal je vjerojatno mislio da ću ionako umrijeti, pa me poslao u jednu opatiju.‖ Koliko sam shvatila, opatija Svete Anne de Beaupré, na francuskoj obali, bila je dom negdašnjeg Alexandera Frasera, a sada opata tog utoĉišta uĉenja i molitve.

146

―On i Dougal nisu baš u najboljim odnosima‖, objasnio je Jamie, ―ali Dougal je shvatio da se za mene ovdje ne moţe mnogo uĉiniti, i ako mi se moţe ikako pomoći, moći će se ondje.‖ To se pokazalo toĉnim. Zahvaljujući snaţnoj tjelesnoj graĊi i lijeĉniĉkom umijeću dvojice redovnika, Jamie je na njezi Braće svetog Dominika preţivio i postupno se oporavio. ―Kad sam se oporavio, vratio sam se u Škotsku‖, objasnio je. ―Dougal me doĉekao na obali sa svojim ljudima, pa smo krenuli na podruĉje klana MacKenzie, a onda smo, ovaj, sreli vas.‖ ―Satnik Randall tvrdi da ste krali stoku‖, rekla sam.

Jamie se nasmiješio, neuznemiren optuţbom. ―Pa, Dougal nije ĉovjek koji propušta priliku da usput štogod zaradi‖, primijetio je. ―Nabasali smo na jedno lijepo krdo stoke koje je paslo travu, a nikoga u blizini.

I tako...‖ Slegnuo je ramenima, kao da fatalistiĉki prihvaća neizbjeţne ţivotne ĉinjenice.

Oĉito, ja sam se pojavila na kraju sukoba Dougalovih ljudi i Randallovih draguna. Kad je spazio da im se Englezi pribliţavaju, Dougal je polovicu svojih ljudi poslao sa stokom u gustiš, a ostali su se Škoti skrili u šumarak mladog drveća i spremili se da doĉekaju Engleze u zasjedi. ―I to nam je uspjelo‖, s odobravanjem je rekao Jamie. ―Iznenadili smo ih i projahali ravno kroz njih viĉući. Naravno, oni su nas slijedili, pa smo im upriliĉili uzbudljivu potjeru po bregovima, preko potoĉića, stijena i sliĉnih prepreka, a za to vrijeme Dougalovi ljudi prelazili su granicu s kravama. Naposljetku smo im uspjeli pobjeći i skloniti se na farmu gdje sam vas prvi put vidio, da tamo priĉekamo mrak.‖ ―Shvaćam‖, rekla sam. ―Ali zašto ste se uopće vratili u Škotsku? Ĉini se da biste u Francuskoj bili mnogo sigurniji.‖ Zaustio je da odgovori, ali onda se predomislio i srknuo vino. Izgleda da smo došli do ruba njegova podruĉja tajnosti. ―To je duga priĉa, Saskinjo‖, odvratio je izbjegavajući temu. ―To ću vam ispriĉati drugom prilikom.

Ali što je s vama? Kako bi bilo da mi ispriĉate nešto o svojoj obitelji? Naravno, ako smatrate da moţete‖, ţurno je dodao.

Kratko sam razmislila i zakljuĉila da neću bogzna što riskirati ako mu ispriĉam ponešto o svojim roditeljima i stricu Lambu. Dakako, profesija strica Lamba imala je izvjesnih prednosti. Prouĉavatelji starina jednako su nezanimljivi u osamnaestom kao i u dvadesetom stoljeću.

I tako sam mu ispriĉala ponešto o tome, ispuštajući samo nevaţne pojedinosti kao što su automobili, zrakoplovi i, dakako, rat. Jamie me paţljivo slušao i tu i tamo postavio pokoje pitanje. Izrazio mi je sućut zbog smrti roditelja i pokazao zanimanje za strica Lamba i njegova otkrića. ―A onda sam upoznala Franka‖, završila sam i zastala, nesigurna koliko mu toga mogu reći a da ne prijeĊem na opasan teren. Srećom, Jamie me spasio. ―Bit će bolje da sada ne govorite o njemu‖, odvratio je s razumijevanjem. Kimnula sam glavom, a pred oĉima mi se malo zamutilo. Jamie mi je ispustio ruku, zagrlio me oko vrata i njeţno spustio moju glavu na svoje rame. ―U redu je‖, rekao je njeţno me milujući po kosi. ―Jeste li umorni, curo? Ţelite li da vas pustim odspavati?‖ Došla sam u iskušenje da odgovorim potvrdno, ali onda sam zakljuĉila da bi to bilo i nepravedno i kukaviĉki. Nakašljala sam se, uspravila i odmahnula glavom. ―Ne‖, odgovorila sam i duboko uzdahnula. Osjetila sam slab miris sapuna i vina. ―Nisam umorna.

Recite mi - recite mi kakve ste igre igrali kao djeĉak?‖ U sobi se nalazila debela dvanaestosatna svijeća s tamnim kolutovima koji su oznaĉavali sate. Razgovarali smo kroz tri koluta, ispuštajući ruke samo da natoĉimo vino, da ustanemo ili odemo u zahod iza zavjese u kutu. Vrativši se s jednog od tih izleta, Jamie je zijevnuo i poĉešao se. ―Priliĉno je kasno‖, rekla sam i takoĊer ustala. ―Moţda bismo trebali poći u krevet.‖ ―U redu‖, rekao je i protrljao se po vratu. ―U krevet? Ili na spavanje?‖ Upitno je podigao obrvu, a kutovi usta su mu zatitrali.

147

Iskreno reĉeno, tako sam se ugodno osjećala u njegovu društvu da sam gotovo zaboravila zašto smo zapravo tu. Kad mi je postavio to pitanje, iznenada me obuzela lagana panika. ―Pa...‖ odgovorila sam slabašnim glasom. ―U svakom sluĉaju, ne namjeravate spavati u haljini, zar ne?‖ upitao me na svoj uobiĉajeno praktiĉan naĉin. ―Pa, ne, pretpostavljam da ne.‖ Zapravo, sve se tako brzo odvijalo da se uopće nisam sjetila spavaćice - koju ionako nisam imala. Dosad sam spavala ili u podsuknji ili bez iĉega, zavisno od vremena.

Jamie nije ponio sa sobom ništa osim odjeće koju je imao na sebi, pa je, oĉito, mogao leći ili u košulji ili bez iĉega, što bi cijelu situaciju naglo dovelo do vrhunca. ―DoĊite onda ovamo da vam pomognem, s ĉipkom i ostalim.‖ Kad me poĉeo svlaĉiti, ruke su mu malo zadrhtale, ali izgubio je dio smetenosti hrvajući se s desecima kukica koje su mi pridrţavale gornji dio haljine. ―Ha!‖ pobjedonosno je rekao kad je oslobodio i posljednju sponu, pa smo se oboje nasmijali. ―Daj da ja sad svuĉem tebe‖, rekla sam, zakljuĉivši da više nema smisla odugovlaĉiti. Raskopĉala sam mu košulju i zavukla ruke pod nju, gurnula ih preko njegovih ramena i polako mu ih spustila na prsa.

Osjetila sam elastiĉne dlaĉice i blago uzdignuće oko bradavica. Jamie je nepomiĉno stajao, jedva dišući, a ja sam ĉuĉnula da mu raskopĉam pojas na struku.

Ako se već mora dogoditi, bolje da se dogodi sada, pomislila sam, pa sam polako povukla ruke uz njegova ĉvrsta mršava stegna i zavukla ih pod kilt. Premda sam sada već jako dobro znala što većina Škota nosi ispod kilta - ništa - ipak me obuzeo šok kad sam pod prstima osjetila samo Jamieja.

On se u tom trenutku uspravio i spustio glavu da me poljubi. Bio je to dug poljubac, a ruke su mu odlutale nadolje i pronašle kopĉu moje suknje. Pala je na pod u velikom valu uštirkanog praćakanja, ostavljajući me u podsuknji. ―Gdje si nauĉio ovako ljubiti?‖ upitala sam ga, ostavši pomalo bez daha. Nasmiješio se i ponovo me privinuo uza se. ―Rekao sam ti da sam djevac, a ne da sam redovnik‖, odgovorio je i ponovo me poljubio. ―Ako mi zatreba pomoć, pitat ću te.‖ Kad me ĉvrsto zagrlio, shvatila sam da je više nego spreman za ono što slijedi. A onda sam s izvjesnim iznenaĊenjem shvatila da sam i ja spremna. Zapravo, bilo zbog kasnog sata, vina, Jamiejeve privlaĉnosti ili samo zbog duge apstinencije, obuzela me priliĉno jaka ţelja.

Izvukla sam mu košulju iz pojasa i pomilovala ga po grudima, kruţeći palĉevima oko bradavica.

Ukrutile su se u sekundi, a on me iznenada ĉvrsto stisnuo. ―Uh!‖ izustila sam ostavši bez daha, pa je olabavio stisak i ispriĉao se. ―Ne, ne brini, poljubi me ponovo.‖ Poslušao me i prebacio mi vrpce podsuknje preko ramena. Malo se odmaknuo od mene, uhvatio mi dojke i stao trljati bradavice kao što sam ja prije trljala njegove. Ja sam stala petljati s kopĉom koja mu je pridrţavala kilt. Njegovi su mi prsti pomogli i jeziĉac se oslobodio.

Iznenada me podigao u naruĉje i sjeo na krevet sa mnom u krilu, a zatim je progovorio pomalo promuklim glasom. ―Reci mi ako budem previše grub ili ako ţeliš da prestanem. U bilo kojem trenutku prije no što uĊem u tebe, jer ne vjerujem da ću nakon toga moći prestati.‖ Umjesto odgovora, poloţila sam mu ruke na leĊa, povukla ga na sebe i odvela ga do skliske pukotine meĊu nogama. ―Sveti Boţe!‖ rekao je James Fraser, koji nikad nije spominjao Gospodinovo ime uzalud. ―Nemoj sada stati!‖ odvratila sam.

Dok smo poslije leţali u zagrljaju, ĉinilo se prirodnim da spusti moju glavu na svoja prsa. Dobro smo se slagali i većina je naših inhibicija nestala u zajedniĉkom uzbuĊenju i novosti meĊusobnog istraţivanja. ―Je li

148

bilo onako kako si zamišljao?‖ znatiţeljno sam ga upitala, a on se zahihotao, proizvevši duboko brujanje pod mojim uhom. ―Otprilike. Mislio sam... ne, nije vaţno.‖ ―Ne, reci mi. Što si mislio?‖ ―Neću; smijat ćeš mi se.‖ ―Obećavam ti da neću. Reci mi.‖ Pomilovao me po kosi i zadjenuo mi uvojak za uho. ―No dobro. Nisam znao da ljudi to rade okrenuti licem u lice. Mislio sam da to rade odostraga, poput konja, znaš.‖ Morala sam se napregnuti da odrţim obećanje, ali uspjela sam suspregnuti smijeh. ―Znam da to zvuĉi glupo‖, rekao je obrambenim tonom. ―Samo... znaš kako si ĉovjek u mladosti zabije neke stvari u glavu, pa ih se poslije više ne moţe riješiti?‖ ―Zar nikad nisi vidio ljude kako vode ljubav?‖ To me iznenadilo, jer u nekim sam seljaĉkim kolibama vidjela kako ĉitava obitelj spava u istoj sobi. Naravno, Jamiejevi roditelji nisu bili obiĉni seljaci, ali ipak, zacijelo nema mnogo škotske djece koja se nikad nisu probudila i otkrila da im roditelji vode ljubav u blizini. ―Naravno da jesam, ali obiĉno ispod pokrivaĉa, znaš. Nisam ništa mogao razabrati, osim da je muškarac na vrhu. To sam znao.‖ ―Da, to sam primijetila.‖ ―Jesam li te previše pritisnuo?‖ upitao je pomalo zabrinutim glasom. ―Ne previše. Ali, ozbiljno, to si mislio?‖ Nisam se nasmijala, ali nisam mogla obuzdati široki smiješak. Jamie je malo porumenio iza ušiju. ―Da. Jedanput sam vidio kako muškarac uzima ţenu pod vedrim nebom. Ali to je... pa, to je bilo silovanje, a on ju je uzeo odostraga. To me se dojmilo i, kao što sam rekao, urezalo mi se u sjećanje.‖ I dalje me drţao u zagrljaju, opet se koristeći tehnikama za smirivanje konja. Ali postupno je prešao na odluĉnije istraţivanje. ―Htio bih te nešto pitati‖, rekao je i pomilovao me po cijeloj duţini leĊa. ―Što?‖ ―Je li ti se svidjelo?‖ upitao je pomalo srameţljivo. ―Da, svidjelo mi se‖, iskreno sam odgovorila. ―Tako sam i mislio, premda mi je Murtagh rekao da većina ţena ne mari za te stvari i da bih trebao svršiti što prije.‖ ―Što Murtagh zna o tome?‖ ogorĉeno sam odvratila. ―Što se većine ţena tiĉe, što polaganije, to bolje.‖ Jamie se opet zahihotao. ―Pa, ti to vjerojatno znaš bolje od Murtagha. Sinoć su mi Murtagh, Rupert i Ned udijelili priliĉan broj savjeta o tim stvarima. Ali dobar dio tih savjeta zvuĉao mi je priliĉno nevjerojatno, pa sam zakljuĉio da će mi biti najbolje da se oslonim na vlastitu pamet.‖ ―Dosad te nije iznevjerila‖, odvratila sam vrteći jednu od njegovih dlaĉica oko prsta. ―Kakve su ti još mudre savjete dali?‖ Koţa mu je bila crvenkastozlatna na svjetlosti svijeće; iznenaĊeno sam shvatila da se sada još jaĉe zacrvenjela od nelagode. ―Većinu toga ne bih mogao ponoviti. A kao što sam rekao, ionako je većina tih savjeta vjerojatno pogrešna. Vidio sam mnogo vrsta ţivotinja kako se pare, a većina je to uspješno obavila bez ikakvih savjeta, pa pretpostavljam da to mogu i ljudi.‖ Zabavljala me pomisao da netko o seksualnim tehnikama uĉi gledajući ţivotinje u staji ili u šumi, a ne slušajući priĉe prijatelja u sportskim svlaĉionicama ili ĉitajući pornografske ĉasopise. ―Koje si ţivotinje vidio kako se pare?‖

149

―Oh, sve moguće. Naša farma leţi pokraj šume, znaš, pa sam dosta vremena provodio u šumi, loveći ili traţeći odlutale krave. Vidio sam konje i krave, dakako, svinje, kokoši, golubove, pse, maĉke, jelene, vjeverice, zeĉeve, veprove... ah, da, a jedanput ĉak i zmije.‖ ―Zmije!?‖ ―Da, zmije. Jesi li znala da zmije imaju dvije kite? Mislim reći, muţjaci.‖ ―Ne, to prvi put ĉujem. Jesi li siguran u to?‖ ―Da. I obje su zašiljene, ovako.‖ Razmaknuo je drugi i treći prst da mi pokaţe. ―Mora da je to grozno neugodno za ţenke‖, rekla sam hihoćući se. ―Pa, meni se ĉinilo da ţenka uţiva‖, odvratio je Jamie. ―Barem koliko sam ja mogao zakljuĉiti; zmije baš nemaju izraţajna lica.‖ Zagnjurila sam lice u njegova prsa i zaciĉala od veselja. Njegov ugodni mošusni miris miješao se s grubim mirisom platnene košulje. ―Skini košulju‖, rekla sam uspravivši se i povlaĉeći skut tog odjevnog predmeta. ―Zašto?‖ zapitao je, ali se uspravio i poslušao me, a ja sam kleknula pred njega i zadivljeno se zagledala u njegovo golo tijelo. ―Zato što te ţelim pogledati‖, odgovorila sam. Bio je prekrasno graĊen, s elegantnim dugim kostima i ravnim mišićima, koji su se glatko spuštali ispod zaobljenih prsa i ramena prema malim udubinama trbuha i stegna. Podigao je obrve. ―Pa onda, pošteno je pošteno. Svuci i ti svoju košulju.‖ Pomogao mi je da se izvuĉem iz izguţvane podsuknje, gurajući mi je preko bokova. Kad ju je skinuo, uhvatio me za struk i stao napeto prouĉavati.

Postalo mi je gotovo neugodno dok me gledao. ―Zar nikad prije nisi vidio golu ţenu?‖ upitala sam ga. ―Jesam, ali ne iz ovakve blizine.‖ Na licu mu se pojavio širok osmijeh. ―I ne svoju ţenu.‖ Objema me je rukama pomilovao po bokovima. ―Imaš dobre, široke bokove; pretpostavljam da ćeš biti dobra rodilja.‖ ―Što!‖ UvrijeĊeno sam se odmaknula, ali me on privukao i srušio se na krevet sa mnom na sebi. Ĉvrsto me drţao sve dok se nisam prestala opirati, a onda me malo podigao da me poljubi. ―Znam da je jedanput dovoljno da brak bude legalan, ali...‖ Srameţljivo je zastao. ―Ţeliš to opet uĉiniti?‖ ―Bi li ti jako smetalo?‖ Ni ovog puta nisam se nasmijala, ali sam osjetila kako mi se rebra napinju od suzdrţavanja. ―Ne‖, odgovorila sam ozbiljnim glasom, ―ne bi mi smetalo.‖ ―Jesi li gladan?‖ upitala sam ga nešto poslije. ―Kao vuk.‖ Spustio je glavu i njeţno mi gricnuo dojku, a onda je podigao pogled i nasmiješio se. ―I ne samo hrane.‖ Otkotrljao se do ruba kreveta. ―Pretpostavljam da u kuhinji ima hladne govedine i kruha, a vjerojatno i vina. Idem nam donijeti veĉeru.‖ "Ne, nemoj ustajati. Ja ću.‖ Iskoĉila sam iz kreveta i krenula prema vratima, prebacujući šal preko košulje da se zaštitim od hladnoće u hodniku. ―Ĉekaj, Claire!‖ doviknuo mi je Jamie. ―Bolje pusti mene...‖ Alija sam već otvorila vrata.

Moju pojavu na vratima doĉekali su prostaĉki veseli uzvici petnaestak muškaraca koji su sjedili oko ognjišta u dnevnoj sobi u prizemlju, pili, jeli i kockali se. Naĉas sam zapanjeno ostala stajati uz ogradu, dok je petnaest nacerenih lica svjetlucalo iz vatrom osvijetljenih sjena. ―Hej, curo!‖ povikao je Rupert, jedan od njih. ―Još uvijek moţete hodati! Znaĉi li to da Jamie ne obavlja svoju duţnost prema vama?‖ Rupertovu šalu doĉekale su salve smijeha i još prostije primjedbe o Jamiejevoj muškosti. ―Ako Jamie više ne moţe, rado ću preuzeti njegovo mjesto!‖ ponudio se jedan niski tamnokosi mladić.

150

―Ne, ne, on ne valja, uzmite mene, curo!‖ povikao je drugi. ―Ne ţeli ona nikoga od vas‖, povikao je Murtagh, glasom buĉnim od pijanstva. ―Nakon Jamieja, moţe je zadovoljiti samo nešto ovakvo.‖ Zamahnuo je velikom ovĉjom kosti iznad glave, a prostorija se zatresla od smijeha.

Pobjegla sam natrag u sobu, zalupila vrata za sobom i ostala stajati leĊima naslonjena na njih i bijesno zuriti u Jamieja, koji je leţao gol na krevetu i tresao se od smijeha. ―Pokušao sam te upozoriti‖, rekao je gušeći se od smijeha. ―Trebala bi si vidjeti lice!‖ ―Što toĉno ti muškarci rade tamo dolje?‖ prosiktala sam.

Jamie je vješto ustao s naše braĉne postelje, kleknuo na pod i stao prekapati po hrpi odbaĉene odjeće. ―Oni su svjedoci‖, kratko je odgovorio. ―Dougal ne ţeli riskirati poništenje ovog braka.‖ Uspravio se s kiltom u rukama, a onda ga je omotao oko bokova i nacerio mi se. ―Bojim se da ti je ugled nepovratno uništen, Saskinjo.‖ Krenuo je prema vratima, gol do pasa. ―Nemoj izlaziti!‖ rekla sam mu u iznenadnoj panici. S rukom na bravi, okrenuo se da me umiri osmijehom. ―Ne brini, curo. Kad već moraju biti svjedoci, neka barem nešto vide. Osim toga, ne namjeravam sljedeća tri dana skapavati od gladi samo zato što se bojim malo zadirkivanja.‖ Kad je izašao iz sobe i ostavio odškrinuta vrata, doĉekao ga je prostaĉki pljesak. Mogla sam ĉuti kako odlazi u kuhinju, praćen buĉnim ĉestitkama, bestidnim pitanjima i savjetima. ―Kako ti je bilo prvi put, Jamie?‖ zagrmio je Rupert lako prepoznatljivim hrapavim glasom. ―Jesi li krvario?‖ ―Ja nisam, ali ako ne zaĉepiš gubicu, lopuţo stara, ti ćeš‖, zaĉula sam jedak škotski odgovor.

Jamiejevu šalu doĉekale su salve smijeha, a zadirkivanje se nastavilo, prateći ga dolje do kuhinje i natrag uza stube.

Lica crvena poput vatre u prizemlju, odškrinula sam vrata da Jamie uĊe u sobu s punim rukama hrane i pića. Ušao je postrance, ispraćen završnom navalom veselja iz prizemlja. Prekinula sam je odluĉnim treskom vrata i stavila na njih gredu. ―Donio sam toliko hrane da neko vrijeme ne moramo izlaziti‖, rekao je Jamie odlaţući posuĊe na stol i paţljivo izbjegavajući moj pogled. ―Hoćeš li prezalogajiti?‖ Ispruţila sam ruku pokraj njega i dohvatila bocu vina. ―Još ne. Prvo mi treba piće.‖ Unatoĉ nezgrapnim kretnjama, vodio je ljubav proţet nekom snaţnom ţudnjom koja je iz mene izmamila reakciju. Nisam mu ţeljela drţati predavanja ni nametati svoje iskustvo, pa sam mu dopustila da radi što ţeli, dajući mu samo povremeno pokoji savjet, primjerice, da bi se mogao osloniti na svoje laktove a ne na moja prsa.

Premda je još uvijek bio previše gladan i nespretan da bi bio njeţan, vodio je ljubav s nekom vrstom neumorne radosti, koja me navela na pomisao da je muška nevinost priliĉno podcijenjena roba. Ali pokazivao je brigu za moju udobnost, što me istodobno radovalo i ţivciralo.

U jednom trenutku našeg trećeg susreta, ĉvrsto sam ga stisnula i kriknula, a on se istog ĉasa zapanjeno povukao i ispriĉao. ―Oprosti‖, rekao mi je. ―Nisam te htio povrijediti.‖ ―I nisi.‖ Umorno sam se protegnula, osjećajući se prekrasno i pospano. ―Jesi li sigurna?‖ upitao je, provjeravajući je li me ozlijedio. Iznenada mi je sinulo da su mu Murtagh i Rupert zaboravili dati nekoliko vaţnijih savjeta tijekom njegova ţurnog obrazovanja. ―DogaĊa li se to svaki put?‖ zadivljeno je upitao kad sam mu objasnila. Pomalo sam se osjećala kao ţena iz Batha ili neka japanska gejša. Nikad mi nije palo na pamet da ću jednog dana postati uĉiteljica ljubavnih vještina, ali morala sam priznati da ta uloga ima i dobrih strana. ―Ne, ne svaki put‖, vedro sam odgovorila. ―Samo ako je muškarac dobar ljubavnik.‖

151

―Oh.‖ Malĉice se zarumenio oko ušiju. Malo me uznemirilo kad sam mu na licu, umjesto iskrenog zanimanja, ugledala izraz sve veće odluĉnosti. ―Hoćeš li mi idući put reći što da uĉinim?‖ upitao me. ―Ne moraš uĉiniti ništa posebno‖, stala sam ga uvjeravati. ―Samo nemoj ţuriti i obraćaj paţnju na to što radiš. Ali zašto ĉekati? Još uvijek si spreman.‖ To ga je iznenadilo. ―Ti ne moraš ĉekati? Ja to ne mogu uĉiniti odmah nakon što sam...‖ ―Pa, kod ţena je to drukĉije.‖ ―Da, primijetio sam‖, promrmljao je.

Pomilovao me po zapešću palcem i kaţiprstom. ―Samo... ti si tako krhka; bojim se da te ne ozlijedim.‖ ―Nećeš me ozlijediti‖, nestrpljivo sam odgovorila. ―A ĉak i kad bi me ozlijedio, ne bih ti to zamjerila.‖ Na licu sam mu ugledala zbunjenost i nerazumijevanje, pa sam mu odluĉila pokazati što mislim. ―Što to radiš?‖ šokirano me upitao. ―Upravo ono što vidiš. Samo budi miran!‖ Nakon nekoliko trenutaka, poĉela sam upotrebljavati zube, stišćući ga sve jaĉe i jaĉe, sve dok nije ispustio oštar uzdah. Zastala sam. ―Jesam li te ozlijedila?‖ upitala sam. ―Jesi. Malo‖, odgovorio je kao da se guši. ―Ţeliš li da prekinem?‖ ―Ne!‖ Nastavila sam s hotimiĉnom grubošću, sve dok se nije naglo zgrĉio i zajeĉao kao da sam mu išĉupala srce. Srušio se na leĊa, drhteći i teško dišući. Zatvorenih oĉiju, promrmljao je nešto na gelskom. ―Što si rekao?‖ ―Da sam pomislio da će mi srce pući‖, odgovorio je otvorivši oĉi.

Samozadovoljno sam se osmjehnula. ―Oh, Murtagh i društvo nisu ti ni o tome ništa rekli, je li?‖ ―Jesu, rekli su mi. To je bila jedna od stvari koje im nisam povjerovao.‖ Nasmijala sam se. ―U tom sluĉaju, moţda je bolje da mi ne kaţeš što su ti još rekli. Nego, je li ti sada jasno zašto sam ti rekla da mi ne smeta ako si grub?‖ ―Shvaćam.‖ Duboko je udahnuo i polako izdahnuo. ―Bi li se i ti jednako osjećala kad bih ja to uĉinio tebi?‖ ―Pa, znaš‖, odgovorila sam, ―zapravo ne znam.‖ Davala sam sve od sebe da ne mislim na Franka, smatrajući da u braĉnom krevetu nema mjesta za više od dvoje ljudi, ma kako da su u njega dospjeli. Jamie je bio posve razliĉit muškarac od Franka, i tjelesno i duhovno, ali zapravo postoji ograniĉen broj naĉina da se dva tijela spoje, a mi još nismo dosegli onu toĉku intimnosti kad ljubavni ĉin postane beskrajno raznolik.

Neki pokreti neizbjeţno su se ponavljali, ali još nam je ostalo nekoliko neistraţenih podruĉja.

Jamie je podigao obrve glumeći zabrinutost. ―Oh, znaĉi da postoji nešto što ti ne znaš? Pa, onda ćemo to morati otkriti zajedno, zar ne? Ĉim prikupim malo snage.‖ Opet je zatvorio oĉi. ―Negdje idućeg tjedna.‖ Probudila sam se prije zore, sva uzdrhtala i ukoĉena od straha. Nisam se mogla sjetiti sna koji me probudio, ali naglo izranjanje u stvarnost bilo je jednako strašno. Prepuštajući se uţicima novopronaĊene intime, sinoć sam nakratko uspjela zaboraviti na svoju situaciju. Sada sam bila sama, leţeći pokraj usnulog stranca s kojim mi je ţivot bio neraskidivo povezan, izgubljena na mjestu punom nevidljivih prijetnji.

Mora da sam ispustila neki uzvik uznemirenosti, jer je uslijedilo iznenadno mreškanje posteljine, a onda je stranac u mom krevetu tako naglo sletio na pod da mi je zastalo srce, poput fazana koji polijeće.

Ostao je nepomiĉno ĉuĉati pokraj vrata sobe, jedva vidljiv na svjetlosti prije zore.

Paţljivo je oslušnuo na vratima, a onda hitro provjerio ĉitavu sobu, neĉujno klizeći od vrata do prozora, pa zatim do kreveta.

152

Po poloţaju njegove ruke zakljuĉila sam da drţi nekakvo oruţje, premda u mraku nisam mogla razabrati kakvo. Kad se uvjerio da nam ne prijeti nikakva opasnost, sjeo je na krevet do mene i vratio noţ, ili ono što je već drţao u ruci, u korice iznad daske na uzglavlju kreveta. ―Jesi li dobro?‖ šapnuo je i dodirnuo mi prstima vlaţan obraz. ―Jesam. Usnula sam noćnu moru. Što to, zaboga...‖ Htjela sam zapitati što ga je to nagnalo da tako naglo iskoĉi iz kreveta.

Pomilovao me po goloj ruci toplom, krupnom šakom i prekinuo me. ―Nije ni ĉudo, smrzavaš se.‖ Gurnuo me na nedavno ispraţnjeno toplo mjesto pod gomilom pokrivaĉa. ―To je moja krivica‖, promrmljao je. ―Povukao sam sve pokrivaĉe na sebe. Bojim se da nisam naviknut dijeliti krevet.‖ Legao je do mene i udobno omotao pokrivaĉe oko nas. Trenutak poslije, opet je ispruţio ruku i dodirnuo mi lice. ―Jesam li ja kriv?‖ tiho me upitao. ―Ne moţeš me podnijeti?‖ Kratko sam se nasmijala, više kao da štucam nego kao da jecam. ―Ne, nisi ti kriv.‖ Potraţila sam mu ruku u mraku da je stisnem i umirim ga. Pod prstima sam osjetila splet pokrivaĉa i toplog mesa, ali onda sam mu napokon našla ruku. Leţali smo jedno do drugoga promatrajući grede na niskom krovu. ―A što bi uĉinio kad bih ti rekla da te ne mogu podnijeti?‖ iznenada sam ga upitala. ―Što bi uopće mogao uĉiniti?‖ Krevet je zaškripao kad je slegnuo ramenima. ―Vjerojatno bih rekao Dougalu da ţeliš poništenje braka zato što nije konzumiran.‖ Ovoga puta nisam prikrila smijeh. ―Da nije konzumiran! Uza sve te svjedoke?‖ U sobi je postalo dovoljno svijetlo da mu razaznam osmijeh na licu kad se okrenuo prema meni. ―Pa, bez obzira na svjedoke, samo ti i ja moţemo to sigurno tvrditi, zar ne? A ja bih radije podnio sramotu nego da budem u braku s nekim tko me mrzi.‖ Okrenula sam se prema njemu. ―Ja te ne mrzim.‖ ―Ni ja ne mrzim tebe. A mnogi sretni brakovi zapoĉeli su s manje od toga.‖ Njeţno me okrenuo od sebe i privinuo mi se uz leĊa, pa smo leţali kao u košarici. Spustio mi je ruku na dojku, ne zato da me uzbudi ni da mi se nametne, nego zato što se ĉinilo da joj je ondje mjesto. ―Nemoj se bojati‖, šapnuo mi je u kosu. ―Sada smo dvoje.‖ Prvi put nakon mnogo dana, proţeo me osjećaj topline, smirenosti i sigurnosti. Tek kad sam poĉela tonuti u san, uz prve zrake jutarnje svjetlosti, sjetila sam se noţa iznad glave i zapitala se kakva bi to prijetnja nagnala ĉovjeka da spava u braĉnom krevetu oprezan i naoruţan?

153

16.

Jednog lijepog dana Naša teško izborena prisnost kao da je isparila s rosom; ujutro je meĊu nama zavladala priliĉno nelagodna atmosfera. Nakon što smo pojeli doruĉak u sobi, uglavnom u tišini, popeli smo se na mali breţuljak iza gostionice, razmjenjujući s vremena na vrijeme priliĉno usiljene pristojnosti.

Kad smo stigli na vrh, ja sam sjela na jednu otpalu granu da se odmorim, a Jamie je sjeo na tlo metardva dalje i naslonio se na stablo mladog bora. Neka ptica bila je aktivna iza mene; pretpostavila sam da je rijeĉ o zelenĉici ili moţda o drozdu. Slušala sam njezino sporo šuškanje, promatrala promicanje pahuljastih oblaĉića nebom i razmišljala o situaciji.

Ne mogavši više podnijeti šutnju, Jamie je iznenada progovorio. ―Nadam se...‖ poĉeo je, a onda zastao i zacrvenio se. Premda mi se ĉinilo da bih se zapravo ja trebala crvenjeti, bilo mi je priliĉno drago što je barem jedno od nas to u stanju uĉiniti. ―Što?‖ upitala sam, nastojeći ga ohrabriti.

Još uvijek crven u licu, odmahnuo je glavom. ―Nije vaţno.‖ ―Reci mi.‖ Ispruţila sam nogu i nesigurno ga lupnula u stopalo. ―Iskrenost, sjećaš se?‖ To baš nije bilo pravedno, ali nisam više mogla podnijeti nervozno nakašljavanje i ţmirkanje.

Zagrlio se oko koljena i malo se zaljuljao unatrag, ali pogledao me ravno u oĉi. ―Htio sam ti reći‖, odvratio je tihim glasom, ―kako se nadam da je muškarac koji je imao ĉast prvi s tobom leći u krevet bio isto tako dareţljiv prema tebi kao što si ti bila prema meni.‖ Srameţljivo se nasmiješio. ―Ali kad bolje razmislim, to baš ne zvuĉi dobro. Htio sam reći... pa, samo sam ti htio zahvaliti.‖ ―Dareţljivost nema nikakve veze s tim!‖ obrecnula sam se, a onda oborila pogled i stala energiĉno otirati nepostojeću mrlju na haljini. Krupna ĉizma ušla mi je u vidokrug i lupnula me u gleţanj. ―Iskrenost, zar ne?‖ ponovio je. Podigla sam pogled i ugledala širok osmijeh i podrugljivo podignute obrve. ―Pa‖, rekla sam braneći se, ―barem nije imala nakon prvog puta.‖ Nasmijao se, a ja sam uţasnuto shvatila da ipak nisam imuna na crvenjenje.

Uto mi je hladna sjena prekrila zaţareno lice, a onda su dvije krupne šake ĉvrsto uhvatile moje i povukle me na noge. Jamie je sjeo na moje mjesto na otpaloj grani i potapšao se po krilu. ―Sjedni‖, rekao mi je.

Nevoljko sam ga poslušala, gledajući u stranu. Naslonio me na prsa i zagrlio oko struka, pa sam na leĊima osjetila ravnomjerno lupanje njegova srca. ―E sad‖, rekao je. ―Ako još nismo u stanju s lakoćom razgovarati a da se ne dodirujemo, još ćemo se neko vrijeme morati dodirivati. Kad se opet navikneš na mene, reci mi.‖ Naslonio se na deblo, tako da nas je prekrila sjena hrasta, i ĉvrsto me drţao ne govoreći, samo polako dišući, pa sam osjećala dizanje i spuštanje njegovih grudi i njegov dah na svojoj kosi. ―U redu‖, rekla sam trenutak poslije. ―Dobro.‖ Olabavio je stisak i okrenuo me sebi. Iz blizine, vidjela sam mu bakrenaste ĉekinje na bradi i grlu i prešla prstima po njima. Bile su poput pliša na starinskoj sofi, istodobno krute i meke. ―Oprosti, ali jutros se nisam mogao obrijati‖, rekao je. ―Dougal mi je dao britvu juĉer prije vjenĉanja, ali poslije ju je opet uzeo - kako si nakon prve braĉne noći ne bih mogao prerezati grkljan, pretpostavljam.‖ Nasmiješio mi se, a ja sam mu uzvratila.

Spominjanje Dougala podsjetilo me na naš sinoćnji razgovor.

154

―Pitala sam se...‖ poĉela sam. ―Sinoć si mi rekao da te Dougal sa svojim ljudima doĉekao na obali kad si se vratio iz Francuske. Zašto si pošao s njim, a ne kući ili na zemlju Frasera? Hoću reći, s obzirom na to kako se Dougal ponio prema tebi...‖ Pokolebala sam se i ušutjela. ―Oh‖, rekao je i premjestio nogu kako bi ravnomjernije rasporedio teret mog tijela. Gotovo sam mogla osjetiti kako razmišlja. Priliĉno je brzo donio odluku. ―Pa, pretpostavljam da bi to trebala znati.‖ Namrštio se. ―Već sam ti rekao zašto sam bjegunac od zakona. Pa, nakon što sam napustio tvrĊavu, izvjesno vrijeme... nisam mnogo mario... ni za što. Otprilike u to doba umro mi je otac, a moja sestra...‖ Ponovo je zastao. Osjetivši da se u njemu odvija nekakva borba, okrenula sam se da ga pogledam. Neka snaţna emocija pomraĉila mu je inaĉe vedro lice. ―Dougal mi je rekao‖, polako je nastavio, ―Dougal mi je rekao... da je moja sestra zanijela. S Randallom.‖ ―Oh, Boţe!‖ Pogledao me iskosa, a onda skrenuo pogled u stranu. Oĉi su mu zasjale poput safira, pa je jedanput ili dvaput ţurno trepnuo. ―Nisam... nisam se mogao prisiliti da se vratim‖, rekao je tihim glasom. ―Da je opet vidim, nakon toga.

Osim toga‖ - uzdahnuo je i stisnuo zube - ―Dougal mi je rekao da se ona... nakon što se dijete rodilo... naravno, drukĉije nije ni mogla, bila je sama... kvragu, ja sam je ostavio samu! Dougal mi je rekao da se spetljala s jednim drugim engleskim vojnikom, s nekim iz garnizona, ali nije znao s kim.‖ Teško je gutnuo i nastavio ĉvršćim glasom. ―Slao sam joj novac, koliko sam mogao, naravno... ali nisam se mogao... pa, nisam se mogao prisiliti da joj napišem pismo. Što bih joj uopće mogao reći?‖ Slegnuo je ramenima. ―U svakom sluĉaju, nakon nekog vremena dojadilo mi je da se borim u francuskoj vojsci. A stric Alex obavijestio me da je ĉuo za jednog engleskog dezertera po imenu Horrocks, koji je pobjegao iz vojske i stupio u sluţbu Francisa MacLeana iz Dunwearyja. Jednog dana bio je pijan i izbrbljao da je bio stacioniran u garnizonu u Fort Williamu kad sam ja pobjegao. I da je vidio tko je tog dana ustrijelio onog narednika.‖ ―Znaĉi, on bi mogao posvjedoĉiti da to nisi bio ti!‖ Ĉinilo mi se da je to dobra vijest, pa sam mu to i rekla. Kimnuo je glavom. ―Pa, da. Doduše, rijeĉ jednog dezertera vjerojatno ne vrijedi baš mnogo. Ali i to je nešto. Barem bih doznao tko je ubojica. I premda... pa, premda nisam mogao zamisliti da se vratim u Lallybroch, ne bi bilo loše da se mogu kretati Škotskom a da ne riskiram vješanje.‖ ―Da, to ne bi bilo loše‖, suho sam odvratila. ―Ali kako se u sve to uklapaju MacKenzieji?‖ Uslijedila je izvjesna koliĉina zamršene analize obiteljskih odnosa i klanskih savezništava, ali kad se dim raspršio, ĉinilo se da je Francis MacLean u izvjesnom rodu s MacKenziejima, pa je obavijestio Columa o Horrocksu, a Colum je poslao Dougala da uspostavi kontakt s Jamiejem. ―I tako se Dougal zatekao u mojoj blizini kad sam bio ranjen‖, završio je Jamie. Zastao je i zaškiljio prema suncu. ―Poslije sam se pitao, znaš, je li moţda on to uĉinio.‖ ―Je li te udario sjekirom? Tvoj roĊeni ujak? Zašto, zaboga?‖ Namrštio se kao da procjenjuje koliko mi smije reći, a onda je slegnuo ramenima. ―Ne znam koliko ti je toga poznato o klanu MacKenzie‖, rekao je, ―premda ne mogu zamisliti da si provela nekoliko dana jašući u društvu starog Neda Gowana a da nisi ponešto ĉula o toj temi. On o tome ne moţe dugo šutjeti.‖ Na to sam odgovorila osmijehom, a on je kimnuo glavom. ―No, ti si i sama vidjela Columa. Svakom je jasno da on neće doĉekati starost. A malom Hamishu jedva je osam godina i ne moţe postati poglavar klana barem još deset godina. I što bi se dogodilo da Colum umre prije no što je Hamish spreman preuzeti njegovo mjesto?‖ Pogledao me kao da me potiĉe na odgovor. ―Pa, u tom sluĉaju, pretpostavljam da bi Dougal postao poglavar‖, polako sam odgovorila. ―Barem dok Hamish ne postane dovoljno star.‖

155

―Da, to je istina.‖ Jamie je kimnuo glavom. ―Ali Dougal nije ĉovjek poput Columa, a ima nekih u klanu koji ga ne bi baš rado slijedili - ako postoji alternativa.‖ ―Shvaćam‖, polako sam odvratila. ―A ta alternativa si ti.‖ Paţljivo sam ga odmjerila i nisam mogla izbjeći zakljuĉak da to nije nemoguće. Jamie je unuk starog Jacoba, MacKenzie po krvi, premda samo po majĉinoj liniji. Krupan je, pristao i dobro graĊen, oĉito inteligentan, a naslijedio je porodiĉni dar da predvodi ljude. Borio se u Francuskoj i dokazao sposobnost da predvodi, što je vaţna ĉinjenica. Ĉak ni tjeralica raspisana za njim ne bi morala biti nepremostiva prepreka ako postane poglavar.

Englezi ionako imaju dovoljno problema u škotskom gorju, što zbog neprestanih malih pobuna, a što zbog pljaĉki u pograniĉnom podruĉju i meĊusobno zaraćenih klanova, pa ne bi ţeljeli riskirati veliku pobunu, optuţivši voĊu moćnog klana za umorstvo - koje njegovi podanici uopće ne bi smatrali umorstvom.

Jedna je stvar objesiti nekog beznaĉajnog pripadnika Fraserova klana, a nešto posve drugo napasti dvorac Leoch i odvući voĊu klana MacKenzie pred lice engleske pravde. ―Ţeliš li ti postati poglavar ako Colum umre?‖ Na kraju krajeva, to je bio naĉin da riješi svoje probleme, premda pretpostavljam da i taj put nosi sa sobom mnoštvo velikih prepreka.

Jamie se kratko nasmiješio na tu pomisao. ―Ne. Ĉak i kad bih vjerovao da na to imam pravo - u što ne vjerujem - to bi podijelilo klan na one koji bi slijedili Dougala i one koji bi moţda slijedili mene, a ja ne ţelim vlast po cijenu krvi drugih ljudi. Ali Dougal i Colum ne mogu biti sigurni u to, zar ne? Oni bi mogli zakljuĉiti da je bolje ubiti me nego preuzeti takav rizik.‖ Namrštila sam obrve razmišljajući o svemu tome. ―Ali ti bi sigurno mogao reći Dougalu i Columu da ne namjeravaš... oh.‖ Pogledala sam ga s priliĉnim poštovanjem. ―Ti si to već uĉinio. Na polaganju zakletve.‖ Već sam i prije zakljuĉila da se dobro izvukao iz tako opasne situacije, ali tek sam sada shvatila koliko je opasna zapravo bila. Pripadnici klana svakako su ţeljeli da on poloţi zakletvu, isto tako sigurno kao što Colum nije. Poloţiti takvu zakletvu znaĉilo bi proglasiti se ĉlanom klana MacKenzie, a to znaĉi i potencijalnim kandidatom za njihova voĊu. Da se usprotivio, riskirao bi otvoreno nasilje i smrt, a da se sloţio, riskirao bi to isto - premda privatnije.

Shvativši opasnost, mudro je odluĉio da ne doĊe na sveĉanost. A kad sam ga ja, svojim traljavim pokušajem bijega, gurnula ravno natrag na rub ponora, zakoraĉio je sigurno i mirno na vrlo tanko uţe i prešao na drugu stranu. Doista, Je suis prest.

Proĉitavši mi misli s lica, kimnuo je glavom. ―Toĉno. Da sam te veĉeri poloţio zakletvu, vrlo vjerojatno ne bih doţivio jutro.‖ Ta me misao malo uzdrmala, a i spoznaja da sam ga ja nehotice dovela u takvu opasnost. Noţ iznad kreveta sada mi je izgledao kao razumna mjera opreza. Zapitala sam koliko je noći prespavao u Leochu s oruţjem pri ruci, oĉekujući da mu smrt doĊe u posjet. ―Ja uvijek spavam s oruţjem, Saskinjo‖, odgovorio je, premda mu ništa nisam rekla. ―Ako ne raĉunam boravak u samostanu, noćas sam prvi put nakon nekoliko mjeseci spavao bez bodeţa u ruci.‖ Nasmiješio se; oĉito se prisjetio što je noćas drţao u ruci umjesto bodeţa. ―Kako si dovraga znao o ĉemu razmišljam?‖ htjela sam znati, ne osvrćući se na njegov smiješak.

Dobroćudno je zatresao glavom. ―Ti bi bila vrlo loš špijun, Saskinjo. Sve o ĉemu razmišljaš vidi ti se na licu, jasno kao dan. Pogledala si moj bodeţ, a onda si se zacrvenjela.‖ Nagnuo je riĊu glavu u stranu i procjenjivaĉki me pogledao. ―Sinoć sam te zamolio za iskrenost, ali to zapravo nije bilo nuţno. Ti ionako ne znaš lagati.‖ ―Što i nije tako loše, budući da nisam dobra u tome‖, primijetila sam s izvjesnom gorĉinom. ―Mogu li iz toga zakljuĉiti kako barem ti ne misliš da sam špijun?‖ Nije mi odgovorio. Bacio je pogled preko mog ramena prema gostionici, a tijelo mu se iznenada napelo kao struna. Naĉas sam zbunjeno pogledala, ali onda sam i ja zaĉula zvuk koji mu je privukao paţnju.

Topot kopita i zveckanje orme. Velika skupina ljudi na konjima cestom se pribliţavala gostionici.

156

Jamie je oprezno otišao do grmlja i ĉuĉnuo iza njega, na mjestu s kojeg se dobro vidjela cesta. Ja sam podigla skute i otpuzala za njim što sam tiše mogla.

Cesta je oštro zavijala iza jedne stijene, a zatim blaţe skretala u dolinu u kojoj je leţala gostionica.

Jutarnji povjetarac donio je do nas zvukove skupine koja se pribliţavala, ali prošlo je minutu-dvije prije no što se nos prvog konja pojavio pred našim oĉima.

Grupa se sastojala od dvadeset do trideset ljudi, većinom odjevenih u koţnate hlaĉe i tartan, ali raznih boja i uzoraka. Svi bez iznimke bili su dobro naoruţani. Svaki konj nosio je barem jednu mušketu privezanu za sedlo, a vidjelo se mnoštvo pištolja, bodeţa i maĉeva, ne raĉunajući oruţje koje su eventualno skrivali u prostranim bisagama ĉetiriju tovarnih konja. Šestorica su vodila sa sobom po još jednog nenatovarenog i neosedlanog konja.

Unatoĉ svom tom oruţju, ĉinilo se da su muškarci opušteni; ĉavrljali su i smijali se jašući u grupicama, premda bi se pokoja glava s vremena na vrijeme podigla i pogledala okoliš. Kad je pogled jednog ĉovjeka prešao preko mjesta na kom smo se ja i Jamie skrivali, morala sam obuzdati poriv da se sagnem; ĉinilo mi se da tako prodoran pogled mora primijetiti neki nasumiĉni pokret ili odbljesak sunĉeve svjetlosti na Jamiejevoj kosi.

Kad sam to pomislila, pogledala sam Jamieja i otkrila da je i njemu isto palo na pamet; prebacio je komad ogrtaĉa preko glave i ramena, pa ga je zagasiti lovaĉki uzorak uĉinio dijelom grmlja. Kad je i posljednji muškarac skrenuo u dvorište gostionice, Jamie je odbacio pled i dao mi znak da ga slijedim stazom koja je vodila uzbrdo iza naših leĊa. ―Znaš li tko su?‖ zadihano sam ga upitala dok sam išla za njim uzbrdo u vrijesak. ―O, da.‖ Jamie se uspinjao strmom stazom poput planinske koze, ne gubeći ni dah ni ravnoteţu. Kad je pogledao iza sebe i primijetio da se ja penjem s mukom, zastao je i ispruţio ruku da mi pomogne. ―To je Straţa‖, rekao je kimnuvši glavom prema gostionici. ―Ovdje smo na sigurnom, ali mislio sam da će biti bolje da se još malo udaljimo.‖ Ja sam već ĉula za glasovitu Crnu straţu, tu paklenu policiju koja odrţava red u škotskom gorju, a ĉula sam da postoje i druge straţe i da svaka patrolira svojim podruĉjem, skuplja ―pretplatu‖ od klijenata za ĉuvanje stoke i posjeda. Klijenti koji bi kasnili s plaćanjem lako su se jednog jutra mogli probuditi i otkriti da im je tijekom noći nestala stoka, a nitko nije znao kamo - pogotovo ne ljudi iz straţe. Iznenada me obuzeo nerazuman strah. ―Ne traţe valjda tebe?‖ To ga je zapanjilo. Osvrnuo se kao da oĉekuje da će ugledati muškarce kako se penju uzbrdo u potjeri, ali nikoga nije vidio, pa me pogledao sa smiješkom olakšanja i stavio mi ruku oko struka da mi pomogne u usponu. ―Ne, ne vjerujem. Deset funti sterlinga nije dovoljno visoka nagrada da bi me progonila ovakva skupina. A da su znali da sam u gostionici, ne bi svi zajedno ovako polako prišli vratima.‖ Odluĉno je odmahnuo glavom. ―Ne, da nekoga love, poslali bi nekoga da ĉuva straţnju stranu i prozore prije no što bi došli na prednja vrata. Vjerojatno su samo svratili na piće.‖ Nastavili smo se uspinjati, nastavljajući i nakon toĉke gdje je utabana staza postupno nestala u grmlju kleke i vrijeska. Sada smo bili okruţeni liticama, a granitne stijene bile su više od Jamiejeve glave, što me neugodno podsjetilo na uspravne kamenove Craigh na Duna.

Zatim smo se našli na vrhu malog breţuljka. Okruţivali su nas zapanjujuće strmi obronci stijena i zelenila. Ja sam na većini mjesta u škotskom gorju imala osjećaj da sam okruţena drvećem, stijenama ili planinama, ali ovdje smo bili izloţeni naletima hladnog vjetra i zrakama sunca koje kao da je izašlo u ĉast našeg neortodoksnog vjenĉanja.

Obuzeo me vrtoglav osjećaj slobode što se nalazim izvan domašaja Dougalova utjecaja i klaustrofobiĉnog društva tolikih muškaraca, pa sam došla u iskušenje da pokušam nagovoriti Jamieja neka pobjegne i povede me sa sobom, ali prevladao je zdrav razum. Nijedno od nas nije imalo novca ni hrane, osim ono malo uţine koju je on nosio u koţnatoj torbici. Kad se ne bismo vratili u gostionicu do zalaska sunca, ostali bi sigurno krenuli u potragu. Jamie se oĉito cijeli dan mogao penjati na planine a da se ne 157

oznoji niti zadiše, ali ja nisam bila u tako dobroj kondiciji. Primijetivši moje zarumenjelo lice, odveo me do jedne stijene i sjeo do mene, zadovoljno promatrajući breţuljke dok je ĉekao da povratim dah. Ovdje smo nedvojbeno bili sigurni.

Sjetivši se Straţe, nagonski sam uhvatila Jamieja za ruku. ―Jako mi je drago da ne vrijediš mnogo‖, rekla sam mu.

Kratko me pogledao i protrljao nos, koji je poĉeo poprimati crvenu boju. ―To bi se moglo shvatiti na nekoliko naĉina, Saskinjo‖, rekao je, ―ali u ovim okolnostima, hvala.‖ ―Ja bih trebala zahvaliti tebi‖, odvratila sam, ―zato što si me uzeo za ţenu. Moram reći da sam radije ovdje nego u Fort Williamu.‖ ―Zahvaljujem na komplimentu, moja damo‖, rekao je i malo se naklonio. ―I ja sam radije ovdje. A kad si već zahvaljujemo‖, dodao je, ―i ja bih tebi trebao zahvaliti što si se udala za mene.‖ ―No, pa...‖ Opet sam se zacrvenjela. ―I ne samo zbog toga, Saskinjo‖, nastavio je, a osmijeh mu se raširio. ―Premda i zbog toga, bez sumnje. Ali mislim da si mi spasila ţivot, barem kad je rijeĉ o MacKenziejima.‖ ―O ĉemu govoriš?‖ ―Jedna je stvar biti napola MacKenzie‖, objasnio je. ―A nešto je posve drugo biti napola MacKenzie i oţeniti se Engleskinjom. Nema velikih izgleda da će jedna Saskinja ikad postati gospodarica dvorca Leoch, što god pripadnici klana inaĉe mislili o meni. Zato je Dougal izabrao mene da se oţenim tobom, znaš.‖ Podigao je jednu obrvu, crvenkastozlatnu na jutarnjem suncu. ―Nadam se da ti Rupert ne bi bio draţi?‖ ―Ne, ne bi‖, odluĉno sam odgovorila.

Nasmijao se i ustao, otirući borove iglice s kilta. ―Pa, majka mi je rekla da će neka cura jednog lijepog dana izabrati mene.‖ Ispruţio je ruku i pomogao mi ustati. ―Odgovorio sam joj da je po mom mišljenju muškarac taj koji bira‖, dodao je. ―A što ti je ona na to rekla?‖ upitala sam. ―Zakolutala je oĉima i rekla: ‗Otkrit ćeš sam, lijepi moj mali pjetliću, otkrit ćeš sam.‘‖ Nasmijao se. ―I jesam.‖ Podigao je pogled prema mjestu gdje su se ţućkaste zrake sunca sada probijale kroz borove iglice. ―Osim toga, dan je doista lijep. Hodi, Saskinjo. Odvest ću te na pecanje.‖ Nastavili smo se penjati. Jamie je ovoga puta krenuo na sjever, preko neravnih stijena pa kroz otvor, na vrh lišćem prekrivene male udoline, okruţene stijenama, s potokom koji se buĉno slijevao u desecima sitnih vodopada meĊu stijenama i sunovraćao u kanjon u niz potoĉića i jezeraca.

Gurnuli smo noge u vodu, premještali se iz sjene na sunce, pa opet u sjenu a kad bi nam postalo previše vruće, razgovarali o raznim stvarima a ni o ĉemu posebno, oboje svjesni i najmanjeg pokreta onog drugog, oboje zadovoljni time što ĉekamo trenutak kad će jedan pogled sluĉajno potrajati i kad će se jedan dodir pretvoriti u nešto više.

Iznad jednog sjenama prošaranog jezerca, Jamie mi je pokazao kako se mami pastrva. Ĉuĉnuo je da izbjegne nisko granje iznad glave, raširio ruke da zadrţi ravnoteţu i pognute glave krenuo na rub stijene koja se nadvijala nad jezerce. Na pola puta do ruba, oprezno se okrenuo na stijeni i ispruţio ruku pozivajući me da ga slijedim.

Ja sam već prije bila zavrnula skute kako bih mogla hodati po negostoljubivom terenu, pa sam spremno krenula za njim. Legli smo obraz uz obraz, ispruţili se na hladnoj stijeni i zagledali u vodu dok nam je vrbino granje ĉeškalo leĊa. ―Treba samo izabrati dobro mjesto i priĉekati.‖ Gurnuo je jednu ruku u vodu, polako, da ne poremeti površinu, i ostavio je da leţi na pješĉanom dnu, malo izvan ruba sjene koju je izboĉena stijena bacala na vodu. Znalaĉki je svinuo duge prste prema dlanu, pa su pod vodom izgledali kao da se skladno njišu naprijed-natrag poput vlati vodene trave, premda sam po mirovanju mišića na njegovoj podlaktici znala da 158

uopće ne pomiĉe ruku. Naglo je svinuo ruku nad površinom vodom, pa je izgledala išĉašeno, kao onda kad sam ga upoznala, prije malo više od mjesec dana. Boţe dragi, zar je otada prošlo samo mjesec dana?

Poznajemo se mjesec dana, a u braku smo samo jedan dan. Povezani smo zavjetima i krvlju. A i prijateljstvom. Ponadala sam se da ga neću previše povrijediti kad doĊe vrijeme da ga napustim. S olakšanjem sam shvatila da u ovom trenutku ne moram o tome razmišljati. Craigh na Duna je daleko, a trenutaĉno ne postoje nikakvi izgledi da pobjegnem od Dougala. ―Evo je‖, rekao je Jamie tihim glasom, jedva ĉujno; već mi je prije objasnio da pastrve imaju oštar sluh.

S mog gledišta, pastrva je bila jedva malo više od komešanja vode nad šarenim pijeskom. U dubokoj sjeni koju je stijena bacala na vodu, nije se vidjelo ono izdajniĉko ljeskanje ribljih ljuski. Šare su se micale nad šarama, pokretane zamasima prozirnih peraja, koje su se vidjele samo zbog kretanja. Male ribice koje su se bile okupile oko Jamiejeve ruke i znatiţeljno mu grickale dlaĉice na zapešćima, odjurile su u sjajno jezero.

Jamie je polako svinuo jedan prst, gotovo neprimjetno. Znala sam da ga je pomaknuo samo zbog promjene poloţaja u odnosu na ostale prste. Zatim je polako svinuo još jedan prst. A onda, nakon duge, duge stanke, još jedan.

Jedva sam se usudila disati, a srce mi je lupalo o stijenu brţe od disanja ribe. Jamie je lijeno raširilo prste, jedan po jedan, pa su leţali rašireni, a onda je opet zapoĉeo polagano hipnotiĉko njihanje, jednim prstom, pa još jednim, pa još jednim, blago mreškajući vodu poput ruba riblje peraje.

Kao da je privuĉena tim sporim pozivanjem, pastrva se primakla, oprezno otvarajući usta i škrge u ritmu disanja, pa joj je koţa na škrgama titrala poput otkucaja srca. Ruţiĉasta sluznica naĉas bi se pojavila, a onda bi opet nestala.

Usta su se otvorila i uvukla vodu. Većina pastrvina tijela sada je bila dalje od stijene, lebdeći bez teţine u vodi, još uvijek u sjeni. Ugledala sam jedno oko kako se pomiĉe naprijed-natrag i prazno gleda u neodreĊenom smjeru.

Još dva-tri centimetra, a onda se ustreptala koţa koja pokriva škrge našla odmah do varljivih prstiju koji su je pozivali sebi. Shvatila sam da objema šakama steţem rub stijene i ĉvrsto pritišćem obraz uz granit, kao da ću tako biti neprimjetnija.

Uslijedila je iznenadna eksplozija kretnji. Sve se odigralo tako brzo da nisam uspjela vidjeti što se zapravo dogodilo. Voda je jako zapljusnula i pala na stijenu dva centimetra od mog lica, a Jamie se zakotrljao stijenom iznad mene. Uslijedio je snaţan pljusak, a onda je riba poletjela u zrak i pala na lišćem prekrivenu obalu.

Jamie je jurnuo u plitki dio pokrajnjeg jezerca, prskajući naokolo da zgrabi svoj plijen prije no što se zapanjena riba uspije otkoprcati u utoĉište vode. Uhvatio ju je za rep i smjesta je usmrtio vještim udarcem o stijenu, a onda dogacao natrag da mi je pokaţe. ―Velika je‖, ponosno mi je rekao i pokazao ribu dugu dobrih trideset i pet centimetara. ―Ĉeka nas dobar doruĉak.‖ Nasmiješio mi se, mokar do bedara, s raskuštranom kosom na licu i mokrom košuljom punom otpalog lišća. ―Rekao sam ti da nećeš ostati gladna.‖ Zatim je umotao pastrvu u nekoliko slojeva ĉiĉkova lišća i hladnog mulja, a onda je isplahnuo prste u hladnoj vodi potoka, uzverao se na stijenu i dodao mi uredan smotuljak. ―Moţda je to neobiĉan vjenĉani dar‖, rekao je kimnuvši glavom prema pastrvi, ―ali kako bi rekao Ned Gowan, nije bez presedana.‖ ―Netko je svojoj nevjesti već darovao ribu?‖ vedro sam upitala.

Skinuo je ĉarape i stavio ih na stijenu da se suše na suncu. Zamigoljio je dugim, golim noţnim prstima uţivajući u toplini. ―U jednoj staroj ljubavnoj pjesmi. Potjeĉe sa škotskih otoka. Ţeliš li je ĉuti?‖ ―Da, naravno. Na engleskom, ako moţe‖, dodala sam.

159

―O, da. Budući da nisam bogzna kakav pjevaĉ, izrecitirat ću ti je.‖ Odmaknuo je kosu s oĉiju i stao recitirati: Ti, kćeri kralja što dvore sjajne ima U noći uoĉi našeg vjenĉanja Ako u Duntulmu još ţiv ĉovjek budem Donijet ću ti, draga, sve što srce sanja.

Stotinu jazavaca što na obalama ţive Sto smeĊih vidri, što u potocima se skrivaju Sto srebrnih pastn‟a što jezercima plivaju...

I tako dalje, kroz opširan popis flore i faune otoka. Dok sam ga slušala, imala sam dovoljno vremena da razmislim o ĉudnovatosti ĉinjenice da sjedim na stijeni pokraj škotskog jezerca, s krupnom mrtvom ribom u krilu i slušam gelske ljubavne pjesme. A što je još ĉudnije, da jako uţivam u tome.

Kad je završio, odloţila sam pastrvu na koljena i zapljeskala. ―Jako mi se sviĊa. Osobito onaj stih ‗donijet ću ti, draga, sve što srce sanja‘. Izgleda da je pjesnik bio vrlo strastven ljubavnik.‖ Jamie je sklopio oĉi na suncu i nasmijao se. ―Pretpostavljam da bih ja mogao dodati stih: ‗radi tebe ću skoĉit u jezerce‘.‖ Oboje smo se nasmijali, a onda smo zašutjeli i neko vrijeme uţivali u toplom suncu ranog ljeta. Oko nas je bilo vrlo mirno, ĉuo se samo šum protjecanja vode iza našeg mirnog jezerca. Jamiejevo disanje se smirilo. Bila sam veoma svjesna polaganog dizanja i spuštanja njegovih grudi i sporog kucanja bila u njegovu vratu. Na samom kraju grla imao je maleni oţiljak u obliku trokuta.

Osjetila sam da se meĊu nas opet polako uvlaĉe stidljivost i suzdrţanost, pa sam mu ĉvrsto stegnula ruku, nadajući se da će nas dodirivanje opet opustiti, kao što je već jedanput uĉinilo. Zagrlio me, ali to mi je samo skrenulo paţnju na ĉvrste linije njegova tijela ispod tanke košulje. Odmaknula sam se pod izlikom da berem ruţiĉaste cvjetove ĉapljika koje su rasle iz pukotine u stijeni. ―Ĉapljika je dobra protiv glavobolje‖, objasnila sam i zataknula cvjetove za pojas. ―Oĉito, to te muĉi‖, odvratio je nagnuvši glavu i napregnuto me pogledavši. ―Ne mislim na glavobolju nego na Franka. Misliš na njega, pa te muĉi kad te dodirnem, jer ne moţeš istodobno misliti na obojicu.

Jesam li u pravu?‖ ―Vrlo si pronicav‖, iznenaĊeno sam odvratila, a on se nasmiješio, ali nije se pomaknuo da me opet dodirne. ―Nije to tako teško dokuĉiti, curo. Kad smo se vjenĉali, znao sam da ćeš ĉesto misliti na njega, ovako ili onako.‖ U ovom trenutku nisam htjela misliti na Franka, ali Jamie je imao pravo, nisam si mogla pomoći. ―Jesam li mu jako sliĉan?‖ iznenada me upitao. ―Nisi.‖ Zapravo, bilo bi teško zamisliti dvojicu muškaraca koji se više razlikuju. Frank je bio mršav, vitak i crnokos, a Jamie krupan, snaţan i svjetlokos, poput crvenkaste sunĉeve zrake. Premda su obojica imala ĉvrstu graĊu sportaša, Frank je nalikovao na tenisaĉa, a Jamie je imao tijelo ratnika, oblikovano - i unakaţeno - oţiljcima ĉiste fiziĉke nesreće. Frank je bio jedva deset centimetara viši od mojih sto šezdeset i sedam. A kad bih stala licem u lice s Jamiejem, mogla bih gurnuti nos u malu udubinu na sredini njegovih prsa, a on bi mi mogao spustiti bradu na tjeme.

A njih dvojica nisu se razlikovala samo tjelesno. Kao prvo, Frank je bio petnaest godina stariji, što vjerojatno objašnjava barem neke razlike izmeĊu Frankove urbane rezerviranosti i Jamiejeve iskrenosti i otvorenosti. Frank je bio uglaĊen i sofisticiran muškarac, briţljiv i vješt ljubavnik. Neiskusan i nesklon 160

pretvaranju, Jamie mi je jednostavno davao ĉitavog sebe, bez ostatka. A silovita reakcija koju je to izazvalo u meni posve me zbunila.

Jamie je gledao moju unutarnju borbu, ne bez razumijevanja. ―Dakle, ĉini se da mogu birati izmeĊu dviju stvari‖, rekao je. ―Da te pustim da zbog toga budeš mrzovoljna ili...‖ Sagnuo se i njeţno me poljubio. Ja sam u ţivotu poljubila nekoliko muškaraca, osobito za ratnih godina, kad su flertovi i brze afere bili lakomisleni pratioci smrti i nesigurnosti. Ali Jamie je bio nešto drugo.

Njegova velika njeţnost ni u kom sluĉaju nije bila posljedica nesigurnosti, nego više pokazatelj svijesti o svojoj snazi i suzdrţavanju; izazov i provokacija koji su bili još izuzetniji zbog nedostatka zahtjeva. Ta mi je njeţnost govorila: Tvoj sam. Ako me ţeliš... Ţeljela sam ga, pa su mi se usta sama od sebe otvorila pod njegovim poljupcem, prihvaćajući svim srcem i obećanje i izazov. Nakon dugog poljupca, podigao je glavu i osmjehnuo mi se. ―... ili da ti pomognem da ne misliš na to‖, dovršio je.

Spustio je moju glavu na svoje rame, pomilovao me po kosi i zataknuo mi odbjegle kovrĉe iza uha. ―Ne znam moţe li ti to pomoći‖, tiho mi je rekao, ―ali nešto ću ti reći: spoznaja da te mogu zadovoljiti - da te moje tijelo moţe uzbuditi - za mene je dar i ĉudo. Nisam to oĉekivao - prije.‖ Duboko sam udahnula prije odgovora. ―Da‖, rekla sam. ―To mi pomaţe. Ĉini mi se.‖ Ponovo smo zašutjeli. Uĉinilo mi se da dugo šutimo. Naposljetku se Jamie odmaknuo i pogledao me sa smiješkom. ―Već sam ti rekao da nemam ni novac ni posjede, zar ne?‖ Kimnula sam glavom, pitajući se kamo smjera. ―Trebao sam te prije upozoriti da ćemo vjerojatno završiti spavajući u stogovima sijena, bez iĉega, osim piva od vrijeska i drammacha za jelo.‖ ―To mi nije vaţno‖, odvratila sam.

Ne skidajući pogled s mene, pokazao je glavom prema otvoru meĊu drvećem. ―U blizini nema stoga sijena, ali tamo je livada puna svjeţe paprati. Ako ţeliš malo vjeţbati, tek toliko da nauĉiš...‖ Malo poslije, milovala sam mu leĊa, mokra od znoja i soka zdrobljene paprati. ―Ako mi opet zahvališ, opalit ću ti šamar‖, rekla sam mu.

Umjesto odgovora, zaĉula sam lagano hrkanje. Paprat koja nam je visjela iznad glava ĉešala mu je lice, a po ruci mu je hodao jedan znatiţeljni mrav, pa su mu se dugi prsti trzali u snu.

Maknula sam mu mrava s ruke, naslonila se na lakat i zagledala se u njega. Sa zatvorenim oĉima, imao je duge i guste trepavice. Ali imale su ĉudnu boju, tamno bakrenastu na vrhovima, a svijetlu, gotovo plavu, na dnu. Ĉvrsta linija njegovih usta opustila se u snu. Usta su zadrţala blago veseli zavoj u kutu, a donja mu se usna sada opustila u puniji zavoj, koji je izgledao istodobno senzualno i neduţno. ―Kvragu‖, tiho sam promrmljala.

Već sam se neko vrijeme opirala tom osjećaju. Ĉak i prije sklapanja ovoga smiješnog braka, bila sam veoma svjesna da me Jamie privlaĉi. To mi se već dogodilo u ţivotu, kao što se nedvojbeno dogodi gotovo svakome. Iznenadna osjetljivost na prisutnost i izgled nekog muškarca - ili ţene, pretpostavljam. Potreba da ga slijedim oĉima, da aranţiram male ―sluĉajne‖ susrete i da ga gledam dok nesvjestan obavlja svoj posao, istanĉana osjetljivost na sitne pojedinosti njegova tijela - na lopatice ispod košulje, na kvrgave kosti zapešća i na mekano mjesto ispod ĉeljusti gdje se poĉinju pojavljivati prve bodlje brade.

Zaljubljenost. Bila je to uobiĉajena pojava meĊu medicinskim sestrama i doktorima, meĊu medicinskim sestrama i pacijentima i svim drugim grupama ljudi koji su na duga razdoblja baĉeni u meĊusobno društvo.

161

Neki su joj se prepuštali, pa su kratke i intenzivne afere bile ĉesta pojava. Ako su imali sreće, afere su se bez posljedica iscrpile za nekoliko mjeseci. A ako nisu... no. Slijedile bi trudnoće i rastave brakova, a tu i tamo i pokoji sluĉaj veneriĉnih bolesti. Zaljubljenost je opasna stvar.

I ja sam je osjetila nekoliko puta, ali sam bila dovoljno razborita da joj se ne prepustim. A kao i uvijek, privlaĉnost bi se nakon nekog vremena smanjila, pa bi dotiĉni muškarac izgubio zlatnu auru i ponovo zauzeo uobiĉajeno mjesto u mom ţivotu, bez posljedica po mene, njega ili Franka.

A sada... sada sam se morala prepustiti. A sam Bog zna kakve bi to nevolje moglo prouzroĉiti. Ali sada više nema povratka.

Opušteno je leţao na trbuhu. Sunce mu je bljeskalo na crvenoj kosi i osvjetljavalo sićušne crvene dlaĉice koje su mu rasle uz kraljeţnicu, spuštajući se do crvenkastozlatnih malja koje su mu prekrivale straţnjicu i bedra i produbljivale se u gustiš blago bakrenastih kovrĉa koje su mu virile izmeĊu raširenih nogu.

Uspravila sam se u sjedeći poloţaj, diveći se njegovim dugim nogama, s malom crtom mišića koja je stvarala udubinu na bedru, od boka do koljena, i drugom koja se širila od koljena do dugih, elegantnih stopala. Imao je glatke i ruţiĉaste tabane, malo smeţurane od hodanja bez cipela.

Prsti su me zasvrbjeli od ţelje da ga pomilujem po rubu lijepog malog uha i oštro zakrivljenih ĉeljusti.

Pa, pomislila sam, prepustila sam se, a vrijeme za suzdrţavanje odavno je prošlo. Ništa što bih sada mogla uĉiniti ne moţe pogoršati situaciju ni jednom od nas. Ispruţila sam ruku i njeţno ga dodirnula.

Spavao je veoma lagano. S naglom kretnjom od koje sam se trgnula, okrenuo se na leĊa i nalaktio se kao da će skoĉiti na noge. Kad me ugledao, opustio se i nasmiješio. ―Madam, uhvatili ste me u nezgodnom poloţaju.‖ Za ĉovjeka koji leţi ispruţen na polju paprati i nema ništa na sebi osim nekoliko šarenih mrlja sunĉeve svjetlosti, izveo je vrlo uvjerljiv dvorski naklon, pa sam se nasmijala. Osmijeh mu se zadrţao na licu, ali se promijenio kad me pogledao, leţeći nag u paprati. Glas mu je iznenada postao promukao. ―Zapravo, madam, imate me na milost i nemilost.‖ ―Doista?‖ tiho sam rekla.

Nije se pomaknuo kad sam još jedanput ispruţila ruku i polako mu je povukla niz obraz i vrat, preko sjajne kosine ramena i dalje. Nije se pomaknuo, ali sklopio je oĉi. ―Dragi sveti Boţe‖, rekao je.

Oštro je udahnuo. ―Ne brini‖, rekla sam mu. ―Ne mora biti grubo.‖ ―Hvala Bogu na sitnim milostima.‖ ―Miruj.‖ Zarinuo je prste duboko u rahlu zemlju, ali me poslušao. ―Molim te‖, rekao je nakon nekog vremena. Podigla sam pogled i shvatila da je otvorio oĉi. ―Ne‖, rekla sam s uţitkom. Opet je sklopio oĉi. ―Ovo ćeš mi platiti‖, rekao je malo poslije. Na ravnom hrptu nosa pojavile su mu se sitne kapljice znoja. ―Doista?‖ upitala sam. ―Što ćeš uĉiniti?‖ Pritisnuo je dlanove o zemlju, pa su mu se na podlakticama izboĉile tetive. Progovorio je s naporom, kao da ĉvrsto steţe zube. ―Ne znam, ali... tako mi Krista i svete Agneze... nešto ću... ne-što ću smisliti! Boţe! Molim te!‖ ―U redu‖, rekla sam i pustila ga.

Ispustila sam tihi krik kad je legao na mene i pritisnuo me na paprat. ―Sad si ti na redu‖, rekao mi je s velikim zadovoljstvom.

162

U zalazak sunca vratili smo se u gostionicu, zastavši na vrhu brijega kako bismo se uvjerili da konji pripadnika Straţe više nisu u dvorištu. Ĉinilo se kao da nam gostionica ţeli dobrodošlicu; kroz male prozore i pukotine na zidu već je izbijala svjetlost. A posljednje svjetlo sunca sjalo je iza nas, pa je sve na breţuljku imalo dvostruku sjenu. Sa smirajem dana poĉeo je puhati povjetarac, a treperavo lišće drveća ĉinilo je da mnogobrojne sjenke plešu na travi. Lako sam mogla zamisliti da na breţuljcima ima vila koje plešu s tim sjenama, vrludajući izmeĊu tankih stabala da se stope s dubinama šume. ―Ni Dougal se još nije vratio‖, primijetila sam dok smo silazili. U malom oboru gostionice nije bilo krupnog uškopljenog vranca kojeg je on obiĉno jahao. Nedostajalo je još nekoliko konja, ukljuĉujući i konja Neda Gowana. ―Ne, on se ne bi trebao vratiti barem još jedan dan, moţda i dva.‖ Jamie mi je pruţio ruku, pa smo polako sišli s brijega, zaobilazeći mnogobrojne stijene koje su izvirivale iz kratke trave. ―Kamo je otišao?‖ Zaokupljena strkom nedavnih dogaĊaja, nisam se prije sjetila zapitati - pa ĉak ni primijetiti da ga nema.

Jamie me prebacio preko ograde straţnjeg dvorišta gostionice. ―Da obavi svoj posao s lokalnim seljacima. Ima još dan-dva vremena prije no što bi te morao odvesti u tvrĊavu, znaš.‖ Umirujuće mi je stisnuo ruku. ―Randall neće biti oduševljen kad mu Dougal saopći da te ne moţe dobiti, a Dougal se nakon toga radije ne bi zadrţavao u okolici.‖ ―Razborito‖, odvratila sam. ―A i lijepo od njega što nas je ostavio ovdje da se... ovaj... da se bolje upoznamo.‖ Jamie je frknuo. ―Nije to dobrota. To je jedan od uvjeta koje sam mu postavio da te uzmem za ţenu.

Rekao sam mu da ću se oţeniti ako baš moram, ali neka sam proklet ako ću konzumirati brak u grmlju, dok me dvadeset ĉlanova klana gleda i nudi mi savjete.‖ Zaustavila sam se i zabuljila u njega. Znaĉi, zato su onako vikali. ―Jedan od uvjeta?‖ polako sam upitala. ―A koji su drugi?‖ U meĊuvremenu se previše smraĉilo da bih mu mogla vidjeti lice, ali uĉinilo mi se da izgleda posramljeno. ―Samo još dva‖, napokon je odgovorio. ―A kako glase?‖ ―Pa‖, rekao je i s nelagodom odbacio kamenĉić s puta, ―zahtijevao sam da se propisno vjenĉamo, u crkvi i sa svećenikom, a ne da samo potpišemo ugovor. A što se tiĉe drugog uvjeta - zatraţio sam da ti pronaĊe prikladnu vjenĉanicu.‖ Govorio je tako tiho da sam ga jedva ĉula i pogledavao u stranu da izbjegne moj pogled. ―Znao sam... da se ti ne ţeliš udati. Ţelio sam da ti to bude što je moguće ugodnije. Mislio sam da ćeš se tako osjećati malo manje... pa, ţelio sam da imaš pristojnu haljinu, to je sve.‖ Zaustila sam da nešto kaţem, ali on se okrenuo prema gostionici. ―DoĊi, Saskinjo‖, rekao mi je mrkim glasom. ―Gladan sam.‖ Cijena koju smo morali platiti za jelo bilo je društvo, što je postalo oĉito ĉim smo se pojavili na vratima glavne prostorije. Doĉekali su nas s buĉnim bodrenjem i ţurno nas posjeli za stol, gdje je obilna veĉera već bila u tijeku.

Budući da sam sada već bila donekle spremna, nisam im zamjerila grube šale i prostaĉke primjedbe na naš raĉun. Jedanput za promjenu, zadovoljila sam se time da budem skromna i samozatajna, skutrivši se u kutu i ostavljajući Jamieja da odgovara na grube provokacije i prostaĉka nagaĊanja o tome što smo cijeli dan radili. ―Spavali smo‖, odgovorio je Jamie na jedno od pitanja. ―Noćas nisam ni oka sklopio.‖ Ta primjedba doĉekana je salvama smijeha koje su postale još jaĉe kad je povjerljivim tonom dodao: ―Ona hrĉe, znate.‖ Ja sam ga poslušno ćušnula, a on me privio uza se i zvuĉno poljubio, našto su svi zapljeskali.

163

Nakon veĉere odrţan je ples uz pratnju gazdine violine. Ja nikad nisam bila bogzna kakva plesaĉica, jer sam sklona tome da se u stresnim situacijama spotiĉem o vlastita stopala, pa ni sada nisam oĉekivala da ću biti bolja, s dugom haljinom i nezgrapnom obućom na sebi. Ali na svoje iznenaĊenje, kad sam izula klompe, otkrila sam da plešem bez teškoća i s velikim uţitkom.

Budući da je bilo malo ţena, vlasnikova ţena i ja podigle smo suknje i bez prestanka plesale ţivahne škotske plesove, sve dok se nisam umorno naslonila na klupu, sva zajapurena i zadihana.

Muškarci su bili neumorni; vrtjeli su se naokolo poput ogrtaĉa od pleda, sami ili jedni s drugima.

Napokon su svi stali uza zid, gledajući, bodreći i plješćući, kad me Jamie uhvatio za ruke i poveo kroz nešto brzo i mahnito, zvano Pijetao sa sjevera.

Namjerno završivši u blizini stuba, posljednji put smo se zavrtjeli s njegovim rukama oko mog struka.

Tu smo napravili stanku, a on je odrţao kratak govor, na mješavini gelskoga i engleskoga, koji je doĉekan još jednim pljeskom, osobito kad je posegnuo u svoju koţnatu torbicu i dobacio gazdi kesicu od mekane koţe, nalaţući mu da posluţuje viski sve dok postoji potraţnja. Shvatila sam da je taj novac dio oklade od njegova bijega iz Tunnaiga, vjerojatno sav novac što ga ima na svijetu. Zakljuĉila sam da ga nije mogao bolje potrošiti.

Popeli smo se na kat, ispraćeni grubim povicima dobrih ţelja, a onda je jedan glas, jaĉi od drugih, zazvao Jamieja po imenu.

Okrenula sam se i ugledala Rupertovo široko lice, rumenije no inaĉe, iznad ĉupave crne brade, kako se cereka odozdo. ―Sve ti je uzalud, Rupert‖, odazvao se Jamie. ―Ona je moja.‖ ―Trati vrijeme na tebe, momĉe‖, odvratio je Rupert, otirući lice rukavom. ―Bacit će te na pod za sat vremena. Mladi momci nisu izdrţljivi‖, doviknuo je meni. ―Poţeliš li momka koji ne trati vrijeme na spavanje, curo, slobodno mi reci. U meĊuvremenu...‖ Zavitlao je nešto prema gore.

Mala crna torbica zvecnula je na podu pred mojim nogama. ―Svadbeni dar‖, doviknuo je. ―S ĉestitkama ljudi iz Straţe Shimi Bogil.‖ ―Ha?‖ Jamie se sagnuo da je pokupi. ―Nismo svi proveli dan ljenĉareći na travnatim obalama, momĉe‖, rekao je prijekornim glasom i prostaĉki zakolutao oĉima prema meni. ―Taj je novac zaraĊen s mukom.‖ ―O, da‖, odvratio je Jamie cerekajući se. ―Na kocki ili na kartama?‖ ―I na jednom i na drugom.‖ U crnoj bradi pojavio se vragolast cerek. ―Oderao sam ih do gole koţe, momĉe. Do gole koţe!‖ Jamie je zaustio da nešto kaţe, ali Rupert je podigao širok i smeţuran dlan. ―Ne, momĉe, nema potrebe da mi zahvaljuješ. Samo je dobro sredi u moje ime, ha?‖ Dotakla sam prstima usne i poslala mu poljubac. Uhvativši se za glavu kao da je pogoĊen, zateturao je unatrag s usklikom i oteturao u toĉionicu, vijugajući kao da je pijan, što nije bio.

Nakon galame u prizemlju, soba mi se uĉinila utoĉištem mira i tišine. Još uvijek se tiho smijući za sebe, Jamie se ispruţio na krevet da doĊe do daha.

Ja sam olabavila gornji dio haljine, koji me neugodno stezao, i sjela da poĉešljam kosu koja se zakovrĉala od plesa. ―Imaš prekrasnu kosu‖, rekao mi je Jamie gledajući me. ―Što? Ovo?‖ Zbunjeno sam pokazala rukom svoje kovrĉe, koje su se, kao i obiĉno, mogle opisati kao neuredne.

Nasmijao se. ―Pa, sviĊa mi se i ostatak‖, odvratio je s namjerno ozbiljnim izrazom na licu, ―ali da, na to sam mislio.‖ ―Ali tako je... kovrĉava‖, rekla sam i malo pocrvenjela. ―Da, naravno.‖ Izgledao je iznenaĊeno. ―Ĉuo sam kad je jedna od Dougalovih kćeri rekla prijateljici da bi trebala tri sata s vrućim viklerima da sebi napravi takvu frizuru. Rekla je da bi ti najradije iskopala oĉi 164

zato što imaš takvu frizuru a da ne moraš ni prstom mrdnuti za to.‖ Pridigao se i njeţno mi izravnao jednu kovrĉu, tako da mi je dosezala gotovo do dojki. ―I moja sestra Jenny ima kovrĉavu kosu, ali ne tako kovrĉavu kao ti.‖ ―Je li tvoja sestra riĊokosa poput tebe?‖ upitala sam pokušavajući zamisliti kako bi mogla izgledati tajanstvena Jenny. Imala sam dojam da Jamie ĉesto misli na nju.

Odmahnuo je glavom, još uvijek mi prstima vrteći kovrĉe. ―Ne. Jenny ima crnu kosu. Crnu kao noć. Ja sam riĊokos na majku, a Jenny je na oca. Zvali su ga Brian Dhu, Crni Brian, zbog kose i brade.‖ ―Ĉula sam da satnika Randalla zovu Crni Jack‖, odvaţila sam se reći, a Jamie se kiselo nasmijao. ―O, da. Ali to je aluzija na njegovu dušu, a ne na kosu.‖ Oštrije me pogledao. ―Nisi zabrinuta zbog njega, je li, curo? Ne bi trebala biti.‖ Pustio mi je kosu i posesivno mi stegnuo ramena. ―Ja ozbiljno mislim, znaš‖, rekao mi je tihim glasom. ―Ja ću te štititi. Od njega. A i od svakoga drugog. Do posljednje kapi krvi, mo duinne. ‖ ―Mo duinne?‖ upitala sam, malo uznemirena intenzitetom njegovih rijeĉi. Nije mi se sviĊala ideja da zbog mene prolijeva krv, ni posljednju ni prvu kap. ―To znaĉi ‗moja smeĊokosa‘.‖ Prinio je usnama jednu moju kovrĉu i nasmiješio se s izrazom u oĉima koji je nagnao svaku kap moje krvi da pojuri kroz ţile. ―Mo duinne‖, ponovio je tihim glasom. ―Ĉeznuo sam da ti to kaţem.‖ ―Uvijek sam smatrala da je smeĊa boja priliĉno dosadna‖, odvratila sam praktiĉnim tonom, pokušavajući malo usporiti razvoj dogaĊaja. Stalno mi se ĉinilo da me vuku mnogo brţe no što sam namjeravala.

Još uvijek se smješkajući, Jamie je zatresao glavom. ―Ne bih se sloţio, Saskinjo. Uopće nije dosadna.‖ Objema rukama uhvatio je gomilu moje kose i raširio je. ―Kosa ti je poput vode koja se mreška preko kamenja u potoĉiću. Tamna na valovitim mjestima, s malo srebrne boje na površini, gdje je dotiĉe sunĉeva svjetlost.‖ Nervozna i pomalo zadihana, odmaknula sam se da podignem ĉešalj koji mi je pao na pod. Kad sam se uspravila, shvatila sam da me Jamie netremice promatra. ―Već sam ti rekao da te neću pitati ništa što mi ne ţeliš reći‖, rekao je. ―I neću, ali sam izvlaĉim zakljuĉke. Colum smatra da si ti moţda engleski špijun, ali ne moţe shvatiti zašto onda ne znaš gelski.

Dougal misli da si vjerojatno francuski špijun i da moţda traţiš podršku za kralja Jamesa. Ali u tom sluĉaju, on ne moţe shvatiti zašto si sama.‖ ―A što je s tobom?‖ upitala sam, grubo povlaĉeći jedan tvrdoglavi zapetljani pramen. ―Što ti misliš?‖ Procjenjivaĉki je nagnuo glavu u stranu i paţljivo me odmjerio. ―Sudeći po tvom izgledu, mogla bi biti Francuskinja. Imaš onaj izgled s finim kostima koji imaju neke od dama iz Angevina. Ali Francuskinje obiĉno imaju ţućkasto lice, a ti imaš koţu poput opala.‖ Polako je povukao prstom po zavijutku moje kljuĉne kosti, a ja sam osjetila da mi se koţa ţari pod njegovim dodirom.

Povukao je prst do mog lica, od sljepooĉice do obraza, i vratio mi uvojke iza uha. Bila sam mirna dok je istraţivao, pokušavajući se ne pomaknuti dok je prolazio rukom straţnjom stranom mog vrata i njeţno palcem mi pomilovao ušnu školjku. ―Imaš zlatne oĉi! Takve sam oĉi već jedanput vidio - na leopardu.‖ Odmahnuo je glavom. ―Ne, curo.

Mogla bi biti Francuskinja, ali nisi.‖ ―Kako znaš?‖ ―Dosta sam razgovarao s tobom i slušao te kako govoriš. Dougal vjeruje da si Francuskinja zato što dobro govoriš francuski - vrlo dobro.‖ ―Hvala‖, sarkastiĉno sam odvratila. ―A to dokazuje da nisam Francuskinja?‖ Nasmiješio se i ĉvršće mi stegnuo straţnju stranu vrata. ―Vousparlez tres bien - ali ne tako dobro kao ja‖, dodao je na engleskom i iznenada me pustio. ―Nakon odlaska iz Leocha, proveo sam godinu dana u

165

Francuskoj, a onda još dvije godine u vojsci. Znam prepoznati nekoga kome je francuski materinji jezik. A tebi nije.‖ Polako je zavrtio glavom. ―Jesi li Španjolka? Moţda, ali zašto? Španjolska nije zainteresirana za škotsko gorje. Njemica?

Sigurno ne.‖ Slegnuo je ramenima. ―Tko god bila, Englezi će to htjeti doznati. Oni ne mogu dopustiti da im se nepoznati ljudi slobodno kreću naokolo, ne dok su klanovi nemirni, a princ Charlie samo ĉeka da doplovi iz Francuske. A njihove metode ispitivanja nisu baš njeţne. Ja to dobro znam.‖ ―A kako onda znaš da nisam engleski špijun? Dougal tako misli, i sam si to rekao.‖ ―To nije nemoguće, premda je i tvoj engleski priliĉno ĉudan. Ali ako si doista engleski špijun, zašto bi onda pristala da se udaš za mene, umjesto da odeš svojim ljudima? To je drugi razlog zašto te Dougal natjerao da se udaš za mene - htio je sinoć vidjeti hoćeš li pobjeći kad doĊe do toga.‖ ―A ja nisam pobjegla. I što to dokazuje?‖ Nasmijao se i ponovo legao na krevet, stavivši ruku preko oĉiju da se zaštiti od svjetlosti svjetiljke. ―Vrag me odnio ako znam, Saskinjo. Vrag me odnio ako znam. Ne mogu naći nijedno razumno objašnjenje za tebe. Koliko ja znam, mogla bi biti jedna od vilenjaka‖ - postrance me pogledao pod rukom ―ne, pretpostavljam da ne bi. Previsoka si.‖ ―Ako ne znaš tko sam, zar se ne bojiš da ću te ubiti dok spavaš?‖ Nije mi odgovorio, ali podigao je ruku s oĉiju, a osmijeh mu se raširio po licu. Oĉi mora da je naslijedio od Frasera, pomislila sam. Nisu duboko usaĊene kao u MacKenzieja, a leţe pod ĉudnim kutom, pa im visoke jagodiĉne kosti daju izgled kao da su gotovo kose.

Ne trudeći se da podigne glavu, raskopĉao je košulju, raširio je i ogolio prsa do pojasa, a onda je izvukao bodeţ iz korica i bacio ga prema meni. Pao je na daske pred mojim stopalima.

Ponovno je stavio ruku preko oĉiju i zabacio glavu unatrag, pokazujući mi mjesto odmah ispod ĉeljusti, gdje su tamne ĉekinje tek iznikle brade naglo prestajale. ―Ravno gore, odmah iznad prsnog koša‖, predloţio mi je. ―To je brzo i ĉisto, premda zahtijeva malo snage. Lakše je prerezati grkljan, ali to je vrlo neuredno.‖ Sagnula sam se da podignem bodeţ. ―To bi i zasluţio‖, primijetila sam. ―Umišljeno kopile.‖ Smiješak, vidljiv pod pregibom ruke, raširio se. ―Saskinjo?‖ Zastala sam, još uvijek drţeći bodeţ u ruci. ―Što je?‖ ―Umro bih sretan.‖

166

17.

Susrećemo prosjaka Sutradan ujutro ostali smo spavati dokasno; sunce je već bilo visoko kad smo napustili gostionicu i ovog puta krenuli na jug. Većine konja nije bilo u oboru, a ĉinilo se da ni jedan od muškaraca iz naše grupe nije u blizini. Naglas sam se zapitala kamo su otišli.

Jamie se nacerio. ―To ti ne mogu sa sigurnošću reći, ali mogu pogaĊati. Straţa je juĉer otišla ovim putem‖ - pokazao je na zapad - ―pa bih rekao da je Rupert s ostalima otišao na onu stranu.‖ Pokazao je na istok. ―Stoka‖, objasnio je vidjevši da još ne shvaćam. ―Seljaci zakupnici i vazali plaćaju Straţi da pazi na stoku i da im je vrati ako je netko ukrade. Ali Straţa je odjahala na zapad, prema Lag Criumeu, pa su sva krda na istoku ostala nezaštićena - barem na izvjesno vrijeme. Taj put vodi na Grantovu zemlju, a Rupert je jedan od najboljih kradljivaca stoke koje sam ikad vidio. Ţivotinje ga slijede kamo god da ih povede a da pritom jedva zamuĉu. A budući da ovdje više nema zabave, najvjerojatnije ga je uhvatio nemir.‖ Ĉinilo se da je i sam Jamie nemiran, pa je nametnuo brzi ritam. Put je bio priliĉno lagan jer je kroz vrijesak vodila jelenja staza, pa sam ga slijedila bez teškoća. Nakon kratkog vremena, izbili smo na pustopoljinu, gdje smo mogli hodati rame uz rame. ―Što je s Horrocksom?‖ iznenada sam ga upitala. Kad je bio spomenuo grad Lag Cruime, sjetila sam se tog engleskog dezertera i njegovih mogućih vijesti. ―Trebao bi se s njim naći u Lag Cruimeu, zar ne?‖ Kimnuo je glavom. ―Da. Ali i Randall i Straţa krenuli su na tu stranu, pa sada ne mogu otići onamo.

Previše je opasno.‖ ―Ne bi li tko mogao otići umjesto tebe? Ili ni u koga nemaš dovoljno povjerenja?‖ Pogledao me i nasmiješio se. ―Pa, mogao bih poslati tebe. A budući da me sinoć nisi ubila, pretpostavljam da ti mogu vjerovati. Ali bojim se da ti ne bi mogla otići u Lag Cruime sama. Ne, ako bude nuţno, poslat ću Murtagha. Ali moţda uspijem organizirati nešto drugo - vidjet ćemo.‖ ―Vjeruješ Murtaghu?‖ znatiţeljno sam upitala. Ja nisam baš gajila pretjerano prijateljske osjećaje prema tom kosmatom ĉovjeĉuljku, zato što je on bio više-manje odgovoran za moju sadašnju nevolju, jer me oteo, ali izmeĊu njega i Jamieja oĉito je postojala neka vrsta prijateljstva. ―O, da.‖ Jamie me iznenaĊeno pogledao. ―Poznajem Murtagha cijeli ţivot - on je bratić u drugom koljenu mog oca, mislim. Njegov mi je otac bio...‖ ―Hoćeš reći da je on Fraser‖, brzo sam ga prekinula. ―Mislila sam da je on MacKenzie. Bio je s Dougalom kad sam te upoznala.‖ Jamie je kimnuo. ―Da. Kad sam se odluĉio vratiti iz Francuske, poslao sam Murtaghu poruku i zamolio ga da me doĉeka na obali.‖ Ironiĉno se nasmiješio. ―Vidiš, nisam bio siguran je li me Dougal prije pokušao ubiti. A nije mi se baš svidjela ideja da budem sam s nekoliko MacKenzieja, za svaki sluĉaj. Nisam ţelio skonĉati u valovima pokraj otoka Skye, ako su to naumili.‖ ―Shvaćam. Znaĉi, Dougal nije jedini koji vjeruje u svjedoke.‖ Kimnuo je glavom. ―Svjedoci su vrlo korisna stvar.‖ Drugom stranom pustopoljine protezao se greben nepravilnih stijena, udubljenih i izbušenih napredovanjem i povlaĉenjem davno nestalih gleĉera. Dublje rupe ispunjavala je kišnica; ta gorska jezerca okruţivalo je gusto raslinje ĉiĉka, vratića i medunike, a njihovi cvjetovi odraţavali su se na mirnoj površini vode.

Ta jalova jezerca bez riba naĉiĉkala su krajolik i predstavljala klopke za neoprezne putnike, koji su se u mraku lako mogli spotaknuti i pasti u jedno od njih i biti prisiljeni da provedu vlaţnu i neugodnu noć usred moĉvara. Sjeli smo pokraj jednog jezeraca da doruĉkujemo kruh i sir.

167

Na ovom jezercu barem je bilo ptica; lastavice su se spuštale nisko nad površinu da popiju vodu, a zviţdovke i škurci zabijali su duge kljunove u blatnu zemlju na obalama traţeći insekte.

Bacala sam pticama mrvice kruha u mulj. Jedan škurak sumnjiĉavo je pogledao obliţnju mrvicu, ali dok se on premišljao, pred kljun mu je hitro sletjela lastavica i pobjegla s plijenom. Škurak se nakostriješio i vratio marljivom kopanju.

Jamie me upozorio na jednu zviţdovku, koja je dozivala i vukla naoko slomljeno krilo u blizini. ―Gnijezdo joj je negdje u blizini‖, rekla sam. ―Tamo.‖ Morao mi ga je nekoliko puta pokazati prije no što sam ga napokon spazila; plitka udubina, na priliĉno otvorenom mjestu, ali s ĉetiri šarena jaja, tako sliĉna lišćem prošaranoj obali da sam, kad sam trepnula, opet izgubila mjesto.

Jamie je podigao jedan štap sa zemlje i njeţno zaĉeprkao po gnijezdu, gurnuvši jedno jaje s mjesta.

UzbuĊena majka zviţdovka izjurila je gotovo pred njega. Spustio se na pete, posve nepomiĉan, puštajući pticu da jurca amo-tamo i vrišti. Zatim ju je munjevitom kretnjom uhvatio, a ona se iznenada smirila.

Obratio joj se na gelskom, tihim glasom nalik na siktanje, i stao je milovati jednim prstom po mekanom, šarenom perju. Ptica mu se šćućurila u ruci, posve nepomiĉna, ĉak su joj se i odbljesci zamrznuli u okruglim crnim oĉima.

Jamie ju je njeţno spustio na tlo, ali ptica nije otišla dok joj nije rekao još nekoliko rijeĉi i polako mahnuo rukom naprijed-natrag iza nje. Ptica se malo trznula i odjurila u travu. Jamie ju je gledao kako odlazi, a onda se posve nesvjesno prekriţio. ―Zašto si to uĉinio?‖ znatiţeljno sam ga upitala. ―Što?‖ Naĉas se zbunio, kao da je zaboravio na mene. ―Pitala sam se zašto si se prekriţio kad je ptica odletjela.‖ Slegnuo je ramenima, pomalo posramljeno. ―Ah, to je stara priĉa, to je sve. O tome zašto zviţdovke kriĉe i trĉe oko gnijezda tako jadikujući.‖ Pokazao je rukom prema drugoj strani jezerca, gdje je jedna druga zviţdovka radila upravo to. Nekoliko ju je trenutaka rastreseno promatrao. ―Zviţdovke imaju duše mladih majki koje umru kod poroĊaja‖, rekao je i srameţljivo me postrance pogledao. ―Priĉa kaţe da one kriĉe i trĉe oko svojih gnijezda zato što ne mogu vjerovati da će se mladunĉad sigurno izleći, uvijek tuguju za izgubljenim mladuncem - ili traţe ptića kojeg su ostavile.‖ Ĉuĉnuo je pokraj gnijezda i gurnuo ovalno jaje štapom, pomiĉući ga malo-pomalo, sve dok se zašiljeni vrh jajeta nije okrenuo prema sredini, kao i kod ostalih jaja. Ostao je ĉuĉati, ĉak i nakon što je pomaknuo jaje, drţeći štap na bedrima i buljeći preko mirne vode jezerca. ―Pretpostavljam da je to samo navika‖, rekao je. ―To sam prvi put uĉinio kad sam bio mnogo mlaĊi, nakon što sam prvi put ĉuo tu priĉu. Dakako, ĉak ni tada nisam doista vjerovao da zviţdovke imaju dušu, ali, znaš, samo malo poštovanja...‖ Pogledao me i iznenada se nasmiješio. ―Uĉinio sam to već toliko puta da to više i ne primjećujem. U Škotskoj ima mnogo zviţdovki, znaš.‖ Ustao je i bacio štap. ―Hajdemo sada, ţelio bih ti pokazati jedno mjesto blizu vrha onog breţuljka.‖ Uhvatio me ispod lakta da me izvuĉe iz udubine, pa smo se zaputili uz kosinu. Ĉula sam što je rekao zviţdovki prije no što ju je pustio da ode. Premda sam znala samo nekoliko rijeĉi gelskoga, taj sam stari pozdrav dovoljno puta ĉula da bih ga zapamtila. ―Neka te Bog prati, majko‖, bio joj je rekao.

Mlada majka koja je umrla pri porodu. I dijete koje je ostavila za sobom. Dodirnula sam mu ruku, a on me pogledao. ―Koliko si godina tada imao?‖ upitala sam ga.

Malo se osmjehnuo. ―Osam‖, odgovorio je. ―Još sam bio dijete.‖ Zašutio je i poveo me uzbrdo. Sada smo bili na obroncima obraslim vrijeskom. Odmah iza njih, krajolik se naglo mijenjao; iz zemlje su se dizale goleme granitne stijene, okruţene skupinama platana i tisa.

Prešli smo vrh brijega i ostavili iza sebe zviţdovke da kriĉe pokraj jezeraca.

168

Postajalo je vruće, i nakon sat vremena probijanja kroz gustiš - premda se uglavnom probijao Jamie - bila sam spremna za odmor.

U podnoţju jedne od granitnih stijena pronašli smo mjesto u sjeni. Pomalo me podsjećalo na ono mjesto gdje sam prvi put ugledala Murtagha - i napustila društvo satnika Randalla. Ipak, ovdje je bilo ugodno. Jamie mi je rekao da smo sami, zbog stalnog ptiĉjeg pjeva svuda naokolo. Kad bi nam se itko pribliţio, većina ptica prestala bi pjevati, premda bi šojke i ĉavke uznemireno dozivale. ―Uvijek se skrivaj u šumi, Saskinjo‖, savjetovao mi je. ―Ako se sama previše ne krećeš, ptice će ti u većini sluĉajeva reći je li tkogod u blizini.‖ Kad je ponovo spustio pogled nakon pokazivanja kreštave šojke u krošnji iznad nas, pogledi su nam se sreli. Sjedili smo kao da smo se ukipili, na rastojanju ruke, ali ne dodirujući se i jedva dišući. Nakon nekog vremena, dosadili smo šojki, pa je otišla. Jamie je prvi skrenuo pogled, s gotovo neprimjetnim drhtajem, kao da mu je hladno.

Iz plijesni podno paprati izvirivali su bijeli klobuci dlakavih gljiva. Razmišljajući o svojim sljedećim rijeĉima, Jamie je grubim kaţiprstom ubrao jednu gljivu sa stabljike i povukao prstom po stapĉici. Kad bi paţljivo govorio, kao što je sada bio sluĉaj, rijeĉi bi mu gotovo izgubile onaj slabi škotski naglasak koji mu je obiĉno obiljeţavao govor. ―Ne bih htio... to jest... nisam namjeravao ustvrditi...‖ Iznenada je podigao pogled i nasmiješio se s bespomoćnom gestom. ―Ne bih te htio uvrijediti ako zvuĉim kao da mislim da imaš veliko iskustvo s muškarcima, to je sve. Ali bilo bi glupo pretvarati se da ti o tim stvarima ne znaš više od mene. Htio sam te pitati, je li to... uobiĉajeno? Ovo što je izmeĊu nas, kad te dodirnem, kad ti... legneš sa mnom? Je li izmeĊu muškaraca i ţena uvijek tako?‖ Unatoĉ njegovim teškoćama, toĉno sam znala što misli. Gledao me ravno u oĉi ĉekajući da mu odgovorim. Poţeljela sam skrenuti pogled, ali nisam mogla. ―Ĉesto je sliĉno tome‖, odgovorila sam, a onda sam morala stati i nakašljati se. ―Ali ne. To nije... uobiĉajeno. Nemam pojma zašto, ali nije. Ovo je... drukĉije.‖ Malo se opustio, kao da sam potvrdila nešto što ga je muĉilo. ―Mislio sam da moţda nije. Nikad prije nisam spavao sa ţenom, ali... poloţio sam ruke na nekoliko njih.‖ Srameţljivo se nasmiješio i zatresao glavom. ―Nije bilo isto. Hoću reći, ja sam već grlio i ljubio ţene, i... no.‖ Odmahnuo je rukom, odbacujući ovo i. ―Bilo je vrlo ugodno. Srce mi je poĉelo jaĉe kucati, poĉeo sam teško disati i sve to. Ali to nije bilo nimalo sliĉno onome kad tebe zagrlim i poljubim.‖ Uĉinilo mi se da mu oĉi poprimaju boju jezera i neba i postaju jednako nedokuĉive kao i to dvoje.

Ispruţio je ruku i dodirnuo mi donju usnu, jedva oĉešavši rub. ―Poĉne isto, ali onda, trenutak poslije‖, rekao je tihim glasom, ―iznenada osjetim kao da mi u rukama gori ţivi plamen.‖ Dodir mu je postao ĉvršći, povukao je prstom po mojim usnama i pomilovao mi bradu. ―I samo ţelim da se bacim u njega i da izgorim.‖ Pomislila sam da mu kaţem kako mi njegov dodir pali koţu i puni ţile vatrom. Ali već sam bila zapaljena i sjala sam kao ugarak. Sklopila sam oĉi i osjećala kako mi njegov plamteći dodir prelazi na obraz i sljepooĉicu, uho i vrat, i zadrhtala sam kad mi je spustio ruke na struk i privio me uza se. Ĉinilo se da Jamie toĉno zna kamo idemo. Naposljetku se zaustavio u podnoţju jedne velike stijene, visoke nekih pet metara, pune ispupĉenja i nazubljenih pukotina. Vratić i šipak rasli su u pukotinama i mahali krhkim ţutim zastavicama na stijenama. Uhvatio me za ruku i glavom pokazao proĉelje stijene ispred nas. ―Vidiš li one stube ondje, Saskinjo? Misliš li da se moţeš njima popeti?‖ Zapravo su to bile jedva primjetne izboĉine u kamenu, koje su se strmo dizale proĉeljem stijene. Neke su bile prave izboĉine, a druge samo uporišta za lišaj. Nisam bila sigurna jesu li nastale prirodnim putem ili uz ljudsku pomoć, ali vjerovala sam da se mogu popeti njima, ĉak i u dugoj haljini s ĉvrsto stegnutim prslukom.

Tu i tamo poskliznula sam se ili uplašila, a Jamie me povremeno gurnuo odostraga, ali naposljetku sam se uspjela popeti na vrh stijene i pogledala oko sebe. Vidik je bio spektakularan. Na istoku se dizala 169

tamna glavnina planine, a daleko dolje na jugu obronci su se spuštali prema širokoj, jalovoj pustopoljini.

Vrh stijene spuštao se sa svih strana prema sredini i oblikovao plitak tanjur, a u sredini tog tanjura leţao je potamnjeli krug, pun ĉaĊavih ostataka izgorjela šiblja. Znaĉi da nismo bili prvi posjetitelji. ―Je li ti ovo mjesto poznato?‖ upitala sam ga. Jamie je stajao malo po strani, promatrajući me i uţivajući u mom oduševljenju. Nehajno je slegnuo ramenima. ―O, da. Ja poznajem većinu mjesta u ovom dijelu gorja. Hodi ovamo, ovdje ima jedno mjesto na koje moţeš sjesti i vidjeti cestu kako prolazi pokraj breţuljka.‖ Odavde se vidjela i gostionica, koja se zbog daljine smanjila od lutkine kuće u djeĉju kockicu. Nekoliko privezanih konja stajalo je zajedno pokraj drveća uz cestu; odavde su izgledali poput sićušnih smeĊih i crnih mrlja.

Na vrhu stijene nije raslo drveće, pa su mi leĊa bila vruća od sunca. Sjedili smo jedno do drugoga, a noge su nam visjele preko ruba stijene, i drugarski podijelili jednu bocu piva koju je Jamie mudro izvukao iz bunara u dvorištu gostionice kad smo odlazili.

Ovdje nije bilo drveća, ali su tu i tamo rasle manje biljke, one koje su uspjele naći oslonac u opasnim pukotinama i pustiti korijenje u rijetkoj zemlji, hrabro diţući glavice prema vrućem proljetnom suncu.

Zaklonjena u zavjetrini izboĉene stijene pokraj moje ruke, rasla je mala skupina tratinĉica, pa sam ispruţila ruku da uberem jednu.

Zaĉula sam slabo zujanje, a onda je tratinĉica skoĉila sa stabljike i sletjela mi na koljeno. Glupavo sam se zabuljila, ne mogavši naći smisla u tom bizarnom ponašanju. Jamie je mnogo brţe shvatio što se dogaĊa, pa se bacio na tlo i priljubio uz stijenu. ―Lezi!‖ rekao mi je, zgrabio me krupnom šakom za ruku i hitro povukao na tlo pokraj sebe. Kad sam pala na spuţvastu mahovinu, iznad glave sam ugledala drţak strijele koja se još uvijek tresla, zabijena u pukotinu izboĉene stijene.

Ne usuĊujući se ni pogledati oko sebe, ukipila sam se i pokušala se još jaĉe priljubiti uz tlo. Jamie je nepomiĉno leţao pokraj mene, tako miran kao da je i sam od kamena. Ĉak su ptice i kukci prestali pjevati, pa je zrak visio bez daha u išĉekivanju. Iznenada se Jamie poĉeo smijati.

Uspravio se u sjedeći poloţaj, uhvatio strijelu i paţljivo je izvukao iz kamena. Spazila sam da je ukrašena raskoljenim perjem djetlića i omotana centimetar širokom plavom trakom ispod perja.

Jamie je odloţio strijelu, stavio dlanove oko usta i izveo nevjerojatno dobru imitaciju zova zelenog djetlića, a onda je spustio ruke i priĉekao. Kad je trenutak poslije zaĉuo odgovor iz šumarka ispod nas, na licu mu se pojavio širok osmijeh. ―Tvoj prijatelj?‖ pokušala sam pogoditi. Kimnuo je glavom, pomno motreći usku stazu uz proĉelje stijene. ―Hugh Munro, osim ako netko drugi nije poĉeo praviti strijele u njegovu stilu.‖ Priĉekali smo još trenutak, ali nitko se nije pojavio na stazi ispod nas. ―Ah‖, tiho je rekao Jamie i okrenuo se, upravo na vrijeme da se suoĉi s glavom koja je polako izvirila iznad ruba stijene iza nas.

Na došljakovu licu iznenada se pojavio vedar osmijeh koji je otkrio krive zube. Podsjetio me na lice izrezano u bundevi dok je blistao od zadovoljstva što nas je iznenadio. I sama glava imala je oblik bundeve, a taj je dojam pojaĉavala preplanula naranĉastosmeĊa koţa, koja nije okruţivala samo lice nego i okruglo, ćelavo tjeme. Ali malo bi se koja bundeva mogla pohvaliti tako bujnom bradom i tako jarko plavim oĉima.

Zdepaste šake s prljavim noktima ĉvrsto su se uhvatile za rub stijene ispod ĉovjekove brade i hitro podigle preostali dio ove bundeve iz Noći vještica pred naše oĉi.

Tijelo je priliĉno odgovaralo glavi, stvarajući snaţan dojam da pred nama stoji vilenjak iz Noći vještica. Imao je vrlo široka ramena, ali grbava i iskrivljena, a jedno je bilo priliĉno više od drugoga. Ĉinilo se da mu je i jedna noga malo kraća od druge, pa je hodao poskakujući i vukući nogu.

Munro, ako je to doista bio Jamiejev prijatelj, bio je odjeven u nešto što je izgledalo poput mnogobrojnih slojeva krpa, a kroz raspore tog bezobliĉnog odjevnog predmeta provirivala je izblijedjela crvenkasta tkanina neĉega što je nekoć moţda bila ţenska košulja.

170

Nije nosio koţnatu torbicu za pojasom - koji ionako nije bio više od izlizana uţeta s kojeg su visjele dvije krznene strvine, glavom nadolje. Umjesto toga, na prsima mu je visio debeli koţnati novĉanik, iznenaĊujuće kvalitetan, ako se uzme u obzir ostatak njegove odjeće. S remena na novĉaniku visjela je zbirka raznih metalnih stvarĉica: vjerski medaljoni, vojni ukrasi, dugmad sa stare uniforme, kako se ĉinilo, izlizani novĉići, probušeni i prišiveni, i tri-ĉetiri mutna siva ĉetvrtasta komadića metala s kriptiĉnim oznakama urezanim na površini.

Dok je to stvorenje okretno preskakivalo izboĉine na stijeni, Jamie je ustao, pa su se dvojica muškaraca srdaĉno zagrlili i grubo potapšali po leĊima, na onaj neobiĉan naĉin kako se muškarci obiĉno pozdravljaju. ―A što je s kućom Munro?‖ upitao je Jamie kad se napokon odmaknuo od starog druga i pogledao ga.

Munro je kimnuo glavom, ispustio neobiĉan blebetavi zvuk i zacerekao se. A onda je podigao obrve, kimnuo u mom smjeru i zdepastim rukama izveo neobiĉno gracioznu upitnu gestu. ―To je moja ţena‖, odgovorio je Jamie i malo se zacrvenio, s mješavinom stidljivosti i ponosa. ―U braku smo tek dva dana.‖ Ĉuvši tu informaciju, Munro se još jaĉe osmjehnuo i izveo osobito sloţen i graciozan naklon, koji je ukljuĉivao hitro dodirivanje glave, srca i usana i završio u gotovo vodoravnom poloţaju na tlu pred mojim stopalima. Nakon što je izveo taj zapanjujući manevar, skoĉio je na noge graciozno poput akrobata i opet potapšao Jamieja, ovoga puta izgleda da mu ĉestita.

Zatim je poĉeo izvoditi izvanredan balet ruku, pokazujući prvo sebe, pa onda dolje prema šumi, pa onda mene, pa opet sebe, izvodeći takav niz gesti i kretnji da sam mu jedva uspijevala slijediti leteće ruke.

Već sam vidjela govor gluhonijemih ljudi, ali nikad izveden tako hitro i graciozno. ―Doista?‖ upitao je Jamie. Sada je na njega došao red da obaspe drugog ĉovjeka ĉestitkama. Nikakvo ĉudo da muškarci ne osjećaju površinsku bol, pomislila sam. To proizlazi iz te navike da se neprestance meĊusobno udaraju. ―I on se oţenio‖, objasnio je Jamie okrećući se meni. ―Prije šest mjeseci, s jednom udovicom - no dobro, s jednom debelom udovicom‖, ispravio se nakon Munroove napadne geste, ―koja ima šestero djece, u selu Dubhlairnu.‖ ―Baš lijepo‖, uljudno sam odvratila. ―Izgleda da će se napokon dobro prehranjivati.‖ Pokazala sam na zeĉeve koji su mu visjeli s pojasa.

Munro je smjesta odvezao jednog zeca i dodao mi ga, s takvim blistavim izrazom dobre volje na licu, da sam osjećala obvezu da ga prihvatim, uzvraćajući mu smiješak i nadajući se da na sebi nema buhe. ―Vjenĉani dar‖, rekao je Jamie. ―Mnogo ti hvala, Munro. Moraš nam dopustiti da ti uzvratimo uslugu.‖ Nato je izvukao jednu od boca piva iz mahovine i dodao mu je.

Time smo završili s pristojnostima, pa smo sjeli da drugarski podijelimo treću bocu. Jamie i Munro nastavili su razmjenjivati novosti i traĉeve, a razgovor se nije ĉinio oteţan ĉinjenicom da samo jedan od njih moţe doista govoriti.

Ja nisam previše sudjelovala u razgovoru jer nisam mogla ĉitati Munroove znakove rukama, premda se Jamie svojski trudio da me ukljuĉi prevodeći i objašnjavajući.

U jednom trenutku, Jamie je naglo kvrcnuo palcem po ĉetvrtastim komadićima olova koji su ukrašavali Munroov pojas. ―Dobio si sluţbeni status, je li?‖ upitao je. ―Ili se time sluţiš samo kad je ulov slab?‖ Munro je trznuo glavom i kimnuo poput lutke koja iskaĉe iz kutije. ―Što je to?‖ znatiţeljno sam upitala. ―To je gaberlunzie.‖ ―Oh, pa jasno‖, odvratila sam. ―Oprosti što sam pitala.‖ ―Gaberlunzie je dozvola za prosjaĉenje, Saskinjo‖, objasnio mi je Jamie. ―Vrijedi unutar granica jedne ţupe, i to samo jedan dan u tjednu, kad je prosjaĉenje dopušteno. Svaka ţupa ima svoj dan, tako da prosjaci iz jedne ţupe ne mogu previše iskorištavati milosrĊe druge.‖ 171

―Vidim da je to priliĉno fleksibilan sustav‖, rekla sam gledajući Munroovu zalihu od ĉetiri olovna peĉata. ―No dobro, Munro je poseban sluĉaj, vidiš. Njega su zarobili Turci na moru, pa je mnogo godina proveo kao galijot, a onda još nekoliko kao rob u Alţiru. Tamo je izgubio jezik.‖ ―Odrezali su mu ga?‖ Obuzela me blaga muĉnina.

Izgleda da ta pomisao nije uznemirila Jamieja, ali, s druge strane, on je oĉito već izvjesno vrijeme poznavao Munroa. ―O, da. I slomili su mu nogu. I leĊa, Munro? Ne‖, ispravio se nakon niza Munroovih znakova, ―leĊa je slomio sluĉajno, kad je skoĉio sa zida u Aleksandriji. Ali stopala su mu unakazili Turci.‖ Ĉinilo se da i Jamie i Munro umiru od ţelje da mi ispriĉaju sve o tom dogaĊaju, premda ja to zapravo nisam ţeljela znati. ―U redu‖, rezignirano sam rekla. ―Što mu se dogodilo sa stopalima?‖ S neĉim gotovo nalik na ponos, Munro je skinuo izlizane cokule i dokoljenke i otkrio široka, iskrivljena stopala sa zadebljanom i ogrubjelom koţom na kojoj su se sjajne bijele mrlje izmjenjivale s upaljenim crvenim podruĉjima. ―Kipuće ulje‖, objasnio je Jamie. ―Tako oni prisiljavaju zarobljene kršćane da prijeĊu na muslimansku vjeru.‖ ―Zvuĉi kao vrlo uĉinkovito sredstvo uvjeravanja‖, odvratila sam. ―I to je razlog zašto mu nekoliko ţupa dopušta da prosi? Kao naknadu za strahote koje je pretrpio u ime kršćanstva?‖ ―Da, toĉno tako‖. Jamie je oĉito bio zadovoljan što tako brzo shvaćam. I Munro je izrazio zadovoljstvo još jednim dubokim muslimanskim naklonom, za kojim je slijedio niz vrlo izraţajnih ali neprofinjenih kretnji ruku kojima je, pretpostavila sam, hvalio i moj fiziĉki izgled. ―Hvala ti, ĉovjeĉe. Da, vjerujem da će mi ona osvjetlati obraz.‖ Spazivši da sam podigla obrve, Jamie je taktiĉno okrenuo Munroa od mene, tako da više nisam mogla vidjeti njegove leteće prste. ―E sad, reci mi što se dogaĊa u okolnim selima?‖ Dvojica muškaraca primakli su se jedan drugom i nastavili svoj nesimetriĉni razgovor s povećanim intenzitetom. Budući da se Jamiejev udio u razgovoru uglavnom svodio na gunĊanje i uzvike zanimanja, nisam mogla mnogo toga razumjeti pa sam se umjesto toga posvetila istraţivanju ĉudnih malih biljaka koje su rasle na površini stijene oko nas.

Već sam skupila pun dţep vidaca i metvica kad su oni završili razgovor a Munro ustao da krene. Još mi se jedanput naklonio i potapšao Jamieja po leĊima, a onda se odgegao do ruba stijene i nestao isto tako brzo kao što bi jedan od zeĉeva koje je ulovio nestao u svojoj rupi. ―Imaš vrlo zanimljive prijatelje‖, rekla sam Jamieju. ―O, da. Hugh je drag momak. Lani sam lovio s njim i još nekoliko ljudi. Sada kad je sluţbeno prosjak, osamostalio se, ali zbog svog posla stalno se kreće po ţupama, pa zna sve što se dogaĊa unutar granica Ardagha i Chesthilla.‖ ―Ukljuĉujući i to gdje se nalazi Horrocks?‖ pokušala sam pogoditi.

Jamie je kimnuo glavom. ―Da. Prenijet će mu poruku da ţelim promijeniti mjesto sastanka.‖ ―Ĉime ćeš priliĉno dobro prevariti Dougala‖, primijetila sam. ―Ako bi mu palo na pamet da te ucjenjuje zbog Horrocksa.‖ Kimnuo je glavom, a u kutu usana pojavio mu se osmijeh. ―Da, i to.‖ Kad smo se vratili u gostionicu, opet je bilo blizu veĉere, ali ovoga puta Dougalov veliki vranac i petorica njegovih drugova stajali su u dvorištu i zadovoljno ţvakali sijeno.

Sam Dougal bio je unutra, ispirući iz grla kiselim pivom prašinu od putovanja. Kimnuo mi je glavom, a onda se okrenuo i prišao svom nećaku. Ali umjesto da mu nešto kaţe, samo je stao pred Jamieja, nagnuo glavu u stranu i upitno se zagledao u njega.

172

―Ah, pa jasno‖, napokon je rekao, zadovoljnim glasom ĉovjeka koji je upravo riješio neki teţak problem. ―Sad sam shvatio na koga me podsjećaš, momĉe.‖ Zatim se okrenuo meni. ―Jeste li ikad vidjeli jelena na kraju sezone parenja, curo?‖ povjerljivo me upitao. ―Jadna ţivotinja nije ni jela ni spavala nekoliko tjedana, jer ne smije gubiti vrijeme, mora se boriti s drugim jelenima i opsluţivati srne. Jeleni su na kraju sezone kost i koţa. Oĉi su im duboko uronjene u duplje, a jedini dio tijela koji im se ne trese od umora...‖ Posljednje rijeĉi izgubile su se u salvama smijeha, a Jamie me povukao prema stubama. Nismo sišli na veĉeru.

Mnogo poslije, na rubu sna, osjetila sam Jamiejevu ruku oko struka i njegov topli dah na vratu. ―Popusti li ikad? Ţelja za tobom?‖ Ispruţio je ruku i pomilovao mi dojku. ―Ĉak i onda kad tek izaĊem iz tebe, ţelim te tako jako da me sve steţe u grudima, a prsti me bole od ţelje da te opet dodirnem.‖ U mraku mi je spustio dlan na lice i palcem pomilovao lukove obrva. ―Kad te uhvatim rukama i osjetim da ovako drhtiš, ĉekajući da te uzmem... Boţe, ţelim te zadovoljavati dok ne uzvikneš poda mnom i otvoriš mi se. A kad svršim, osjećam se kao da sam ti dao svoju dušu zajedno sa svojom kitom.‖ Popeo se na mene, a ja sam raširila noge uz mali bolni trzaj. Tiho se nasmijao. ―Da, i mene malo boli. Ţeliš li da prestanem?‖ Umjesto odgovora, zagrlila sam ga nogama i privukla bliţe. ―Bi li prestao kad bih te zamolila?‖ upitala sam. ―Ne. Ne bih mogao.‖ Oboje smo se nasmijali i stali se polako pomicati istraţujući usnama i prstima u mraku. ―Sad mi je jasno zašto crkva kaţe da je to sakrament‖, sneno je rekao Jamie. ―Ovo?‖ iznenaĊeno sam upitala. ―Zašto?‖ ―Ili barem da je sveto‖, odgovorio je. ―Kad sam u tebi, osjećam se kao sam Bog.‖ Tako sam se jako nasmijala da je gotovo ispao iz mene. Zastao je i uhvatio me za ramena da me smiri. ―Što ti je tako smiješno?‖ ―Nije baš lako zamisliti Boga da ovo radi.‖ Jamie se ponovo pokrenuo. ―Pa, ako me Bog napravio na svoju sliku i priliku, onda valjda i on ima kitu.‖ I on se nasmijao, ponovo gubeći ritam. ―Premda me ti baš ne podsjećaš na blagoslovljenu djevicu, Saskinjo.‖ Tresli smo se od smijeha u zagrljaju, sve dok se nismo razdvojili i otkotrljali jedno od drugoga.

Kad se oporavio od smijeha, Jamie me pljesnuo po boku. ―Digni se na koljena, Saskinjo.‖ ―Zašto?‖ ―Kad već ne ţeliš da budem duhovan u tim stvarima, morat ćeš podnijeti moju ţivotinjsku stranu. Uzet ću te kao zvijer.‖ Ugrizao me za vrat. ―Ţeliš li da budem konj, medvjed ili pas?‖ ―Ţelim da budeš jeţ.‖ ―Jeţ? A kako to toĉno jeţ vodi ljubav?‖ htio je znati.

Ne, pomislila sam, neću to reći. Ni sluĉajno. Ali ipak sam rekla. ―Vrlo oprezno‖, odgovorila sam i bespomoćno se zahihotala. Dakle, sada barem znam koliko je star taj vic, pomislila sam.

Jamie se stropoštao na krevet i zgrĉio, sopćući od smijeha. Naposljetku se okrenuo i uspravio na koljena, traţeći kutiju kremena na stolu. Zatim je zapalio stijenj svijeće, a plamen se razgorio iza njega i obasjao ga crvenom jantarnom svjetlošću u mraku.

Zatim se opet s cerekom bacio na podnoţje kreveta, a ja sam se još uvijek tresla od grĉevita hihotanja.

Nadlanicom je protrljao lice i napravio hinjeno strogi izraz lica. ―U redu, ţeno. Vidim da je došlo vrijeme kad moram nametnuti svoj autoritet kao tvoj muţ.‖ ―Oh, moraš li?‖

173

―Moram.‖ Bacio se prema meni, zgrabio mi stegna i raširio ih. Ja sam jauknula i pokušala se iskobeljati prema uzglavlju kreveta. ―Ne, nemoj!‖ ―Zašto ne?‖ Leţeći cijelom duţinom tijela izmeĊu mojih nogu, zaškiljio je prema meni. Nastavio mi je ĉvrsto drţati stegna, spreĉavajući moje napore da ih skupim. ―Reci mi, Saskinjo. Zašto to ne ţeliš?‖ Protrljao je obrazom jedno od mojih stegana, pa mi je njegova oštra mlada brada zastrugala njeţnu koţu. ―Budi iskrena. Zašto ne?‖ Zatim mi je strugnuo drugo stegno, a ja sam se stala ritati i ţestoko migoljiti ne bih li se oslobodila, ali bez uspjeha.

Zagnjurila sam lice u jastuk, koji je bio svjeţ pod mojim zaţarenim obrazima. ―Pa, ako baš moraš znati‖, promrmljala sam, ―ne mislim... pa, bojim se da ne... hoću reći, miris...‖ Posramljeno sam zašutjela.

Osjetila sam iznenadnu kretnju meĊu nogama kad se Jamie pomaknuo nagore. Uhvatio me za bokove, spustio lice na moja stegna i stao se smijati sve dok mu nisu potekle suze. ―Isuse Boţe, Saskinjo‖, napokon je rekao, frkĉući od smijeha, ―zar ne znaš prvu stvar koju moraš uĉiniti kad se upoznaješ s novim konjem?‖ ―Ne znam‖, zbunjeno sam odgovorila.

Podigao je jednu ruku i otkrio mali ĉuperak boje cimeta pod pazuhom. ―Nekoliko puta protrljaš ţivotinji nos svojim pazuhom, da je navikneš na svoj miris, da te se više ne boji.‖ Pridigao se na laktove i pogledao me preko trbuha i dojki. ―Tako si ti trebala postupiti sa mnom, Saskinjo. Prvo si mi trebala protrljati lice izmeĊu svojih nogu.

Da me pripitomiš.‖ ―Da te pripitomim!?‖ Spustio je lice i polako ga protrljao naprijed-natrag, rţući i dašćući poput konja. Sagnula sam se i udarila ga u rebra, s jednakim uĉinkom kao da sam udarila zid od opeka. Napokon mi je ponovo izravnao stegna i podigao pogled. ―E sad‖, rekao je tonom koji ne trpi protivljenje, ―lezi mirno!‖ Osjećala sam se izloţeno, oskvrnjeno, bespomoćno - i kao da ću se raspasti. Osjećala sam Jamiejev dah na koţi, naizmjence topao i hladan. ―Molim te‖, rekla sam, ne znajući ţelim li ga zamoliti da prestane ili da nastavi. Ali to ionako nije bilo vaţno, jer on nije namjeravao prestati.

Svijest mi se raspala u nekoliko malih odvojenih osjeta: osjećala sam grubost platnenog jastuka, ispupĉenja izvezenih cvjetova, uljasti smrad svjetiljke pomiješan s poznatim mirisom peĉene govedine i piva i još slabijim daškom svjeţine iz uvenula cvijeća u vazi, hladno drvo zida na lijevoj nozi i ĉvrste ruke na bokovima. Svi su se ti osjeti pod mojim sklopljenim kapcima uskomešali i sjedinili u sjajno sunce koje se nadimalo i skupljalo i napokon eksplodiralo, s neĉujnim praskom koji me ostavio u toploj i pulsirajućoj tami.

Nejasno, kao iz velike daljine, zaĉula sam Jamieja kako se uspravlja. ―No, to je već malo bolje‖, rekao je zadihano. ―Ĉovjek se mora malo potruditi ako ţeli da mu se ti posve podaš, zar ne?‖ Krevet je zaškripao dok se premještao. Osjetila sam da mi pokušava još jaĉe raširiti koljena. ―Nadam se da nisi tako mrtva kao što izgledaš?‖ rekao mi je njegov glas iz veće blizine. Svinula sam se u luk i ispustila nerazgovijetan uzvik, dok je on odluĉno razdvajao iznimno osjetljivu koţu mojih bedara u novom nasrtaju. ―Isuse Kriste‖, rekla sam i zaĉula slabašan hihot pokraj uha. ―Rekao sam ti samo da se osjećam kao Bog, Saskinjo‖, promrmljao je. ―Nisam rekao da to i jesam.‖ A poslije, kad je svjetlost izlazećeg sunca progutala sjaj svjetiljke, probudila sam se iz nejasna sna i zaĉula Jamieja kako me tihim glasom opet pita: ―Popusti li ikad, Claire? Ţelja?‖ Opet sam spustila glavu na njegovo rame. ―Ne znam, Jamie. Doista ne znam.‖ 174

18.

Pljaĉkaši na stijenama Što je rekao satnik Randall?‖ upitala sam.

Dougal je jahao s jedne moje strane a Jamie s druge; uska staza jedva je bila dovoljno široka da se tri konja kreću usporedo. S vremena na vrijeme, jedan ili oba moja pratioca morala su zaostati ili odjahati naprijed kako bi izbjegli da se zapletu u raslinje iznad naših glava, koje je prijetilo da će ponovo prekriti grubu stazu.

Dougal me pogledao, a onda je opet skrenuo pogled na stazu kako bi zaobišao veliki kamen. Na licu mu se pojavio zloĉesti osmijeh. ―Nije baš bio sretan‖, odgovorio je pomno birajući rijeĉi. ―Premda nisam siguran da bih vam trebao prenijeti njegove toĉne rijeĉi; vjerojatno i vaša tolerancija prostaĉkog govora ima granice, gospoĊo Fraser.‖ Zanemarila sam podrugljivo spominjanje moje nove titule i nagovještaj uvrede, ali spazila sam da se Jamie ukrutio u sedlu. ―Ja... ovaj... pretpostavljam da on oko toga ne misli ništa poduzeti?‖ upitala sam. Unatoĉ Jamiejevim uvjeravanjima u suprotno, stalno sam zamišljala dragune u skrletnim odorama kako izlijeću iz grmlja, kolju Škote i odvlaĉe me u Randallovu jazbinu na ispitivanje. Imala sam neugodan osjećaj da je Randallova predodţba ispitivanja, blago reĉeno, kreativna. ―Ne vjerujem‖, odgovorio je Dougal nehajnim glasom. ―Ima on većih briga od jedne odlutale Saskinje, ma koliko zgodna bila.‖ Podigao je obrvu i napola mi se naklonio, kao da mi se ţeli ispriĉati komplimentom. ―A nije toliko glup da rasrdi Columa i otme njegovu nećakinju‖, dodao je praktiĉnijim tonom.

Nećakinja. Unatoĉ toplu vremenu, osjetila sam kako mi srsi silaze kraljeţnicom. Nećakinja poglavara klana MacKenzie. Da i ne spominjemo da sam nećakinja ratnog poglavara klana koji tako nonšalantno jaše pokraj mene. A pretpostavljam da sam, po drugoj liniji, sada u rodu i s lordom Lovatom, poglavarom klana Fraser, a i s nadstojnikom moćne francuske opatije i tko zna s koliko još drugih Frasera. Moţda je Jonathan Randall doista zakljuĉio da me ne vrijedi goniti. Što je, na kraju krajeva, i bila svrha ovog smiješnog vjenĉanja.

Kriomice sam pogledala Jamieja, koji je sada jahao ispred mene. Drţao se uspravno poput stabla mlade johe, a kosa mu je blistala na suncu poput ulaštene metalne kacige.

Dougal je slijedio moj pogled. ―Mogli ste i gore proći, zar ne?‖ upitao me, ironiĉno podigavši obrvu.

Dvije noći poslije, ulogorili smo se na pustopoljini pokraj jedne od onih neobiĉnih granitnih stijena koje su izdubili gleĉeri. Cio smo dan putovali i na brzinu pojeli samo jedan obrok u sedlu, pa su svi bili zadovoljni što mogu stati i pojesti kuhanu veĉeru. Isprva sam pokušala pomoći u spravljanju veĉere, ali šutljivi pripadnik klana koji je oĉito bio zaduţen za kuhanje, manje-više uljudno odbio je moju pomoć.

Jedan od muškaraca jutros je ubio jelena, a porcija peĉenog svjeţeg mesa sa zeljem, lukom i svime drugim što je mogao naći, bila je odliĉna veĉera. Okrijepljeni njome, svi smo se zadovoljno ispruţili oko vatre, slušajući priĉe i pjesme. Zaĉudo, mali Murtagh, koji je malokad otvarao usta da nešto kaţe, imao je prekrasan tenor. Premda ga nije bilo lako nagovoriti da zapjeva, trud se isplatio.

Primakla sam se Jamieju, pokušavajući pronaći udobno mjesto za sjedenje na tvrdom granitu.

Ulogorili smo se na rubu stjenovite izboĉine, gdje nam je široki greben crvenkastog granita pruţao prirodno ognjište, a visoke stijene iza nas bile su dobro mjesto da skrijemo konje. Kad sam zapitala zašto ne spavamo na mekanoj travi moĉvara, gdje bi nam bilo udobnije, Ned Gowan mi je objasnio da se nalazimo u blizini juţne granice podruĉja MacKenzieja. Dakle, u blizini podruĉja klanova Grant i Chisholm.

175

―Dougalovi izviĊaĉi kaţu da nema znakova da je netko u blizini‖, rekao je stojeći na krupnom kamenu da i sam pogleda zalazak sunca, ―ali nikad se ne zna. Bolje biti siguran nego poţaliti, znate.‖ Kad je Murtagh prestao pjevati, Rupert je poĉeo priĉati priĉe. Premda mu je nedostajala Gwyllynova profinjenost s rijeĉima, imao je neiscrpnu zalihu priĉa o vilama, duhovima i tannasgima ili zlodusima, te o drugim ţiteljima škotskog gorja, kao što su vodenkonji. Koliko sam uspjela shvatiti, ta stvorenja nastanjuju gotovo sve vode, a osobito su uobiĉajena na gazovima i prijelazima rijeka, iako uglavnom ţive u dubinama jezera. ―Na istoĉnoj strani Loch Garvea postoji jedno mjesto koje se nikad ne zaledi, znate‖, rekao je prelazeći pogledom preko svakoga u skupini, kako bi bio siguran da ga svi slušaju. ―Voda je tamo uvijek crna, ĉak i kad se ostatak jezera potpuno zaledi, jer to je dimnjak vodenkonja.― ―Poput toliko drugih iz njegove vrste, vodenkonj iz Loch Garvea ugrabio je jednu mladu djevojku koja je došla na obalu po vodu i odnio je u dubine jezera da mu bude ţena. Jao si ga svakoj djevi, a što se toga tiĉe, i svakom muškarcu, koji sretne lijepog konja na obali jezera i poţeli ga zajahati, jer tko ga jedanput zajaše, više s njega ne moţe sići, a konj će zagaziti u vodu, pretvoriti se u ribu i otplivati kući, s nesretnim jahaĉem ĉvrsto zaglavljenim na njegovim leĊima.‖ ―E sad, ispod valova, vodenkonj ima zube poput ribe‖, rekao je Rupert oponašajući dlanom vijugavo plivanje ribe, ―pa se hrani puţevima, vodenom travom i hladnim, mokrim stvarima. Krv mu je hladna poput vode, a ne treba mu vatra, znate, ali ljudska je ţena malo toplija od toga.‖ Nato me besramno pogledao i namignuo mi, na radost svih prisutnih. ―I tako je ţena vodenkonja u svom novom domu ispod valova bila ţalosna, promrzla i gladna, jer nije baš voljela za veĉeru jesti puţeve i vodenu travu. A budući da je vodenkonj dobrodušno stvorenje, otišao je do obale jezera, u blizinu ĉovjeka koji je bio na glasu po svom graditeljskom umijeću. A kad je taj ĉovjek sišao do rijeke i ugledao lijepog zlatnog konja sa srebrnim uzdama kako blista na suncu, nije mogao odoljeti ţelji da ne zgrabi uzde i zajaše ga.‖ ―Jasna stvar, konj ga je odveo ravno u vodu i u dubine svoga hladnog ribljeg doma. A onda mu je rekao, ako ţeli biti slobodan, da mu mora izgraditi dobro ognjište s dimnjakom, kako bi njegova ţena mogla grijati ruke i prţiti ribu na vatri.‖ Ja sam drţala glavu na Jamiejevu ramenu, ugodno pospana i veseleći se odlasku u krevet, ĉak i ako je to samo deka na granitnoj stijeni, a onda sam iznenada osjetila kako se Jamiejevo tijelo napinje. Stavio mi je ruku na vrat i upozorio me da ostanem mirna. Osvrnuvši se po logoru, nisam primijetila ništa ĉudno, ali sam osjetila napetost u zraku koja se kao kakvom beţiĉnom telegrafijom prenosila s muškarca na muškarca.

Pogledavši Ruperta, spazila sam da je kratko kimnuo glavom kad je uhvatio Dougalov pogled, a onda je mirno nastavio priĉu. ―I tako, budući da nije imao velikog izbora, graditelj je uĉinio kako mu je bilo reĉeno. A vodenkonj je odrţao rijeĉ i vratio ga na obalu u blizini njegove kuće. Ţeni vodenkonja otada je bilo toplo, bila je sretna i imala mnoštvo riba koje je prţila za veĉeru. A voda na istoĉnom kraju Loch Garvea nikad se ne zaledi zato što vrelina iz dimnjaka vodenkonja rastapa led.‖ Rupert je sjedio na stijeni s moje lijeve strane. Dok je govorio, nehajno se sagnuo kao da će se poĉešati po nozi. Bez i najmanjeg zastoja u kretnjama, dohvatio je noţ koji mu je leţao na tlu pokraj stopala i vješto ga premjestio u krilo, gdje mu je leţao skriven izmeĊu nabora kilta.

Ja sam se primaknula Jamieju i povukla mu glavu kao da me je obuzima ljubavna strast. ―Što se dogaĊa?‖ šapnula sam mu na uho.

Uhvatio mi je ušnu školjku zubima i šapnuo: ―Konji su uznemireni. Netko je u blizini.‖ Jedan je muškarac ustao i odšetao do ruba stijene kako bi ispraznio mjehur. Kad se vratio, sjeo je na drugo mjesto, pokraj jednog od goniĉa. Zatim je drugi muškarac ustao, zavirio u lonac i uzeo komadić mesa.

Dok je Rupert i dalje govorio, po ĉitavom je logoru nastalo nehajno kretanje i premještanje.

Dok me Jamiejeva ruka snaţno stezala, paţljivo sam gledala i napokon shvatila da se muškarci primiĉu svom oruţju. Svi su oni spavali s bodeţima, ali maĉeve, pištolje i okrugle koţnate štitove zvane

176

targe, uglavnom su ostavljali u malim, urednim hrpama na rubu logora. Jamiejeva dva pištolja leţala su na tlu zajedno s njegovim maĉem, samo metar-dva dalje.

Mogla sam vidjeti kako odsjaj vatre pleše na ukrašenoj oštrici. Pištolji mu nisu bili ništa više od uobiĉajenih ―kubura‖ s roţnatim dršcima kakve je imala većina muškaraca, ali sablja i dvosjekli škotski maĉ bili su nešto posebno. Jamie mi ih je ponosno pokazao za jednog od naših predaha, s ljubavlju okrećući u rukama sjajne oštrice.

Dvosjekli maĉ bio je zamotan u deku; mogla sam vidjeti golemi drţak u obliku slova T, pripremljen za bitku paţljivim brušenjem. Kad sam ga pokušala podići, malne sam ga ispustila. Jamie mi je rekao da teţi gotovo osam kila.

Ako je dvosjekli maĉ izgledao mrko i ubojito, sablja je bila prekrasna. Dvije trećine teţine većeg oruţja, bila je to smrtonosna, sjajna stvar, s islamskim ukrasom koji se vijugavo dizao oštricom od plavog ĉelika, do spiralnog drška sa štitom za šaku, ocakljenog crvenom i plavom bojom. Vidjela sam kako je Jamie upotrebljava u zaigranoj vjeţbi, prvo u desnoj ruci s jednim od vojnika, a poslije u lijevoj s Dougalom.

Sjajno je izgledao u tim uvjetima, hitrih i sigurnih kretnji, s gracioznošću koja je bila još dojmljivija zbog njegove veliĉine. Ali usta su mi se osušila pri pomisli da vidim tu vještinu upotrijebljenu u pravoj borbi.

Nagnuo se prema meni, njeţno me poljubio ispod ruba brade i iskoristio priliku da me malo pomakne, okrenuvši me prema jednoj od hrpa nepravilnih stijena. ―Mislim da će ubrzo poĉeti‖, promrmljao je dok me marljivo ljubio. ―Vidiš li onaj mali prolaz u stijenama?‖ Spazila sam prolaz niţi od metra, napravljen kad su dvije velika stijene pale jedna na drugu.

Uhvatio me za glavu i stao me njeţno milovati. ―Kad ti kaţem da kreneš, uĊi unutra i ostani tamo.

Imaš li bodeţ?‖ Bio je inzistirao da zadrţim bodeţ koji mi je dobacio one veĉeri u gostionici, unatoĉ tome što nisam imala ni vještine ni sklonosti da ga upotrijebim. A Dougal je imao pravo, kad treba nametnuti svoju volju, Jamie je vrlo tvrdoglav.

To je imalo za posljedicu da mi je bodeţ leţao u jednom dubokom dţepu haljine. Nakon što sam provela jedan dan neugodno svjesna njegove teţine na bedru, gotovo sam zaboravila da ga imam. Zaigrano mi je spustio ruku niz nogu kako bi provjerio je li bodeţ još uvijek ondje.

Zatim je podigao glavu, kao maĉka koja njuška povjetarac. Podigavši pogled, mogla sam vidjeti da baca pogled prema Murtaghu, a onda dolje prema meni. Mali ĉovjek nije dao nikakav vanjski znak, ali je ustao i temeljito se protegnuo. Kad je opet sjeo, nalazio se korak-dva bliţe meni.

Jedan je konj nervozno zarzao iza nas. Kao da je to bio signal, napadaĉi su viĉući jurnuli na stijene.

Nisu to bili Englezi, kao što sam se pribojavala, a ni razbojnici. Bili su to škotski gorštaci, vikali su poput narikaĉa. Pripadnici Grantova klana, pretpostavila sam. Ili Campbellova.

Krenula sam prema stijenama na rukama i koljenima. Udarila sam glavom o stijenu i ogulila koljena, ali uspjela sam se ugurati u malu udubinu. Dok mi je srce divljaĉki lupalo, pipajući sam potraţila bodeţ u dţepu i gotovo se ubola. Nisam imala pojma što da uĉinim s tim dugaĉkim oštrim noţem, ali osjetila sam se malo bolje što ga imam. Imao je mjeseĉev kamen na dršku, i bilo je utješno osjetiti malo ispupĉenje na dlanu; barem sam bila sigurna da drţim pravi kraj u mraku.

Borba je bila tako kaotiĉna da isprva nisam imala pojma što se dogaĊa. Mala ĉistina bila je puna tjelesa koja su vikala, pomicala se naprijed-natrag, kotrljala po tlu i trĉala amo-tamo. Srećom, moje utoĉište leţalo je po strani od središta sukoba, pa trenutaĉno nisam bila u opasnosti. Osvrnula sam se oko sebe i ugledala malu figuru kako ĉuĉi u blizini, stisnuta uz moju stijenu u sjeni. Ĉvršće sam stegnula bodeţ, ali gotovo sam odmah shvatila da je to Murtagh.

Dakle, u tome je bio smisao onog Jamiejeva pogleda. Naredio je Murtaghu da pripazi na mene. Samog Jamieja nisam mogla nigdje vidjeti. Većina borbe odvijala se na stijenama i u sjenama u blizini kola.

Dakako, kola i konji zacijelo su i cilj napada. Napadaĉi su bili dobro organizirana skupina, dobro naoruţani i pristojno uhranjeni, koliko sam mogla vidjeti na svjetlu sve slabije vatre. Ako su to pripadnici Grantova klana, moţda ţele odštetu ili osvetu za stoku koju su im Rupert i njegovi prijatelji ukrali prije nekoliko dana. Suoĉen s rezultatima te improvizirane pljaĉke, Dougal se malo iznervirao - ne zbog same 177

pljaĉke, nego zato što će nam stoka usporiti kretanje. Ali gotovo se odmah uspio riješiti stoke, prodavši je na maloj trţnici u jednom selu.

Uskoro je postalo jasno da napadaĉima nije baš stalo do toga da nanesu ozljede našoj skupini, htjeli su se samo doĉepati kola i konja. Jedan ili dvojica uspjeli su u tome. Sagnula sam se do tla kad je jedan neosedlani konj preskoĉio vatru i nestao u mraku pustopoljine, dok mu se ĉovjek drţao za grivu i vrištao.

Još dvojica ili trojica pobjegla su pješice s vrećama Columova ţita, dok su ih MacKenzieji gonili izvikujući gelske kletve. Sudeći po zvukovima, uĉinilo mi se da napad postupno gubi intenzitet. A onda se velika skupina muškaraca teturajući pojavila na svjetlosti vatre i borba se opet rasplamsala. Ĉinilo se da je to ozbiljna borba; takav je dojam ostavljalo svjetlucanje oštrica i ĉinjenica da su sudionici mnogo stenjali, ali nisu vikali. Napokon sam uspjela razabrati što se dogaĊa. Jamie i Dougal borili su se leĊa o leĊa u središtu sukoba. Svaki je drţao sablju u lijevoj ruci a bodeţ u desnoj, a koliko sam ja mogla spaziti, obojica su se svojim oruţjem dobro koristila.

Okruţivala su ih ĉetvorica muškaraca - ili petorica; nisam ih mogla izbrojiti u tami - naoruţani kratkim maĉevima, premda je jedan od njih za pojasom imao sablju, a barem su dvojica nosila pištolje koje nisu izvukli.

Zacijelo ţele Dougala ili Jamieja, a moţda i obojicu. Po mogućnosti ţive. Da bi zatraţili otkupninu, pretpostavila sam. To bi objasnilo zašto se koriste malim maĉevima koji samo ranjavaju, a ne smrtonosnijim teškim maĉevima ili pištoljima.

Dougala i Jamieja nisu muĉili takvi problemi, pa su obavljali posao odluĉno i uĉinkovito. Boreći se leĊima o leĊa, formirali su puni krug prijetnje, a svaki je pokrivao slabiju stranu drugoga. Kad je Dougal silovito zamahnuo bodeţom nagore, pomislila sam da ―slabija strana‖ moţda i nije najsretniji izraz. Ĉitav taj meteţ komešanja, stenjanja i psovanja glavinjao je prema meni. Povukla sam se koliko sam mogla, ali udubina jedva da je bila pola metra duboka. Krajiĉkom oka spazila sam kretnju. Murtagh je odluĉio preuzeti aktivniju ulogu u cijelom tom poslu.

Tek što sam uspjela skrenuti uţasnuti pogled s Jamieja, spazila sam da je mali pripadnik klana leţernom kretnjom izvukao dotad neupotrijebljeni pištolj. Paţljivo je provjerio mehanizam za okidanje, otro pištolj o rukav, poloţio ga na nadlakticu i stao ĉekati.

I ĉekati. Ja sam se tresla od straha za Jamieja, koji je u meĊuvremenu odustao od finesa i sada divljaĉki mahao s jedne na drugu stranu, nemilosrdno udarajući dvojicu muškaraca koji su se borili s njim.

Zašto, dovraga, Murtagh ne zapuca, bijesno sam pomislila. A onda sam shvatila zašto. Obojica se nalaze na liniji vatre. Nejasno sam se prisjetila da kremeni pištolji katkad nisu baš najprecizniji.

Minutu poslije, kad je jedan od Dougalovih protivnika neoĉekivano skoĉio i uhvatio ga za zapešće, ta se pretpostavka pokazala toĉnom. Oštrica je zasjekla Dougalovu podlakticu po duţini i on je pao na jedno koljeno. Osjetivši ujakov pad, Jamie je spustio maĉ i brzo se povukao dva koraka, tako da je sada stajao leĊima uz proĉelje stijene. Dougal je ĉuĉnuo na jednu stranu, unutar dohvata zaštite svoje jedine oštrice. A to je takoĊer dovelo napadaĉe boĉno do mog skrovišta i Murtaghova pištolja.

Iz blizine, prasak pištolja odjeknuo je neoĉekivano snaţno. Iznenadio je napadaĉe, osobito onoga koji je bio pogoĊen. Ĉovjek je naĉas ostao nepomiĉno stajati i zbunjeno zatresao glavom, a onda je vrlo polako sjeo na tlo, mlitavo pao unatrag i otkotrljao se niz blagu nizbrdicu u slabu ţeravicu vatre.

Iskoristivši iznenaĊenje, Jamie je napadaĉu izbio maĉ iz ruke. Dougal je opet ustao, a Jamie se maknuo u stranu da mu dade dovoljno prostora za vitlanje maĉem. Jedan od napadaĉa odustao je od borbe i otrĉao nizbrdo, da izvuĉe svog ranjenog suborca iz vrućeg pepela. Ali još uvijek su ostala trojica napadaĉa, a Dougal je bio ranjen. Dok je mahao maĉem, mogla sam vidjeti tamne kapljice kako škrope proĉelje stijene.

Sada su mi se već dovoljno primakli da sam mogla vidjeti Jamiejevo lice, mirno i usredotoĉeno, zadubljeno u ţar borbe. Iznenada mu je Dougal nešto doviknuo, pa je Jamie naĉas skrenuo pogled sa svog protivnika i pogledao dolje. Pogledavši iza leĊa upravo na vrijeme da izbjegne ubod, nagnuo se u stranu i bacio svoj maĉ.

Njegov je protivnik s velikim iznenaĊenjem pogledao maĉ koji mu je virio iz noge i zbunjeno dodirnuo oštricu, a onda je uhvatio i povukao. Po lakoći kojom ga je izvukao, zakljuĉila sam da rana nije 178

duboka. Ĉovjek je još uvijek izgledao malo iznenaĊeno, podigavši pogled kao da ţeli zapitati o svrsi ovog neuobiĉajenog postupka.

Zatim je zaurlao, ispustio maĉ i pobjegao, teško hramajući. IznenaĊeni bukom, druga dvojica napadaĉa pogledali su prijeko, a onda se okrenuli i pobjegli za njim. Jamie ih je slijedio brzo poput lavine. U meĊuvremenu je uspio izvući veliki dvosjekli maĉ iz zamotane deke, pa je njime ubojito mahao drţeći ga s obje ruke. Murtagh mu je davao podršku, izvikujući psovke na gelskom i mašući maĉem i ponovo napunjenim pištoljem.

Nakon toga stvari su se završile priliĉno brzo; prošlo je oko ĉetvrt sata prije no što su se MacKenzieji okupili da procijene nastalu štetu.

Nisu pretrpjeli veliku štetu; izgubili su dva konja i tri vreće ţita. Goniĉi, koji su spavali s tovarom, sprijeĉili su daljnje pljaĉkanje natkrivenih kola, a vojnici su uspjeli odbiti potencijalne konjokradice. Ĉinilo se da je najveći gubitak jedan od muškaraca.

Kad smo shvatili da ga nema, prvo sam pomislila da je ranjen ili da je poginuo u okršaju, ali temeljita potraga okolice nije ga otkrila. ―Oteli su ga‖, rekao je Dougal. ―Kvragu, otkupnina će me stajati dohotka za cijeli mjesec.‖ ―Mogli smo i gore proći, Dougal‖, odvratio je Jamie brišući lice rukavom. ―Zamisli što bi Colum rekao da su oteli tebe!‖ ―A da su oteli tebe, momĉe, pustio bih da te zadrţe pa bi mogao promijeniti ime u Grant‖, uzvratio mu je Dougal, a raspoloţenje u skupini znaĉajno se poboljšalo.

Ja sam izvukla malu kutiju s medicinskim priborom koju sam bila ponijela sa sobom i svrstala ranjenike po ozbiljnosti ozljeda. Sa zadovoljstvom sam ustanovila da nitko nije doista teško ranjen. Najteţa je vjerojatno bila rana na Dougalovoj ruci.

Oĉi Neda Gowana bile su sjajne i ţarke od uzbuĊenja. Oĉito je bio tako opijen borbom da je jedva primijetio da mu je jedan loše naciljani drţak noţa izbio zub, ali ostalo mu je dovoljno pribranosti da ga paţljivo pridrţi jezikom. ―Za svaki sluĉaj, znate‖, objasnio je i ispljunuo ga na dlan. Korijen nije bio slomljen a rupa je blago krvarila, pa sam riskirala i ĉvrsto gurnula zub natrag na mjesto. Mali je ĉovjek priliĉno problijedio, ali nije ispustio ni glasa. Doduše, zahvalno je isprao usta viskijem da dezinficira ranu, i halapljivo ga progutao.

Dougalovu ranu odmah sam povezala improviziranim zavojem i sa zadovoljstvom ustanovila da je krvarenje gotovo prestalo kad sam ga opet odvezala. Rana od uboda bila je ĉista ali duboka. Na rubovima razjapljene posjekotine koja je ulazila barem tri centimetra duboko u mišić, vidio se tanak sloj ţute masnoće.

Hvala Bogu, ni jedna glavna ţila nije bila prerezana, ali posjekotina će se morati zašiti.

Pokazalo se da je jedina dostupna ĉvrsta stvar igla nalik na tanko šilo, koju su goniĉi upotrebljavali za krpanje orme. Sumnjiĉavo sam je pogledala, ali Dougal je ispruţio ruku i skrenuo pogled u stranu. ―Krv mi u naĉelu ne smeta‖, objasnio je, ―ali ne volim gledati vlastitu.‖ Sjedio je na stijeni dok sam ja radila, tako jako steţući zube da su mu podrhtavali mišići na ĉeljusti. Premda je u meĊuvremenu zahladilo, na njegovu visokom ĉelu pojavili su se grašci znoja. U jednom trenutku pristojno me zamolio da naĉas prekinem, a onda se okrenuo u stranu i uredno povratio iza stijene, pa je opet spustio ruku na koljeno.

Srećom, jedan vlasnik taverne platio je rentu za posljednje tromjeseĉje malom baĉvicom viskija, što nam je sada dobro došlo. Viskijem sam dezinficirala neke od otvorenih rana, a onda sam svojim pacijentima prepustila da si sami odrede dozu. Kad sam završila s poslom, i sama sam prihvatila ĉašu. Sa zadovoljstvom sam je iskapila i zahvalno legla na svoju deku. Mjesec se spuštao, a ja sam drhtala, napola od dogaĊaja a napola od hladnoće. Bio je prekrasan osjećaj kad je Jamie legao do mene i ĉvrsto me zagrlio svojim krupnim, toplim tijelom. ―Misliš li da će se vratiti?‖ upitala sam ga. Zatresao je glavom. ―Ne, to su bili Malcolm Grant i njegova dva sina - ja sam ubo u nogu starijeg‖, odgovorio je. ―Sada su već vjerojatno kod kuće i leţe u svojim krevetima.‖ Pomilovao me po kosi i dodao blaţim glasom: ―Veĉeras si obavila sjajan posao, curo. Bio sam ponosan na tebe.‖ Okrenula sam se i zagrlila ga oko vrata.

179

―Ne tako ponosan kao ja. Prekrasno si se drţao, Jamie. Nikad nisam vidjela ništa sliĉno.‖ Prezirno je šmrknuo, ali mi se uĉinilo da je ipak zadovoljan. ―To je obiĉna pljaĉka, Saskinjo. Ja se u takvim ĉarkama borim od svoje ĉetrnaeste godine. To je samo zabava; drukĉije je kad se boriš s nekim tko te doista ţeli ubiti.‖ ―Zabava?‖ ponovila sam slabašnim glasom. ―Da, baš.‖ Ĉvršće me zagrlio i stao milovati, a jednu je ruku spustio niţe i poĉeo mi zadizati suknju. Oĉito, uzbuĊenje borbe pretvorilo se u drugu vrstu uzbuĊenja. ―Jamie! Ne ovdje!‖ rekla sam izvukavši se iz zagrljaja i spustivši suknju. ―Jesi li umorna, Saskinjo?‖ zabrinuto me upitao. ―Ne brini, neće dugo trajati.‖ Sad su se obje njegove ruke dale na posao, guţvajući tešku tkaninu sprijeda. ―Ne!‖ odgovorila sam, i predobro svjesna dvadesetorice muškaraca koji su leţali nekoliko koraka dalje. ―Nisam umorna, samo...‖ Dahnula sam kad je njegova ruka pronašla put izmeĊu mojih nogu. ―Boţe‖, rekao je. ―Skliska ti je kao vodena trava.‖ ―Jamie!‖ oštro sam mu šapnula. ―Dvadesetorica muškaraca spavaju odmah do nas!‖ ―Ako ne prestaneš govoriti, još dugo nećeš spavati.‖ Zavalio se na mene i prikliještio me na stijenu.

Gurnuo mi je koljeno meĊu bedra i poĉeo se njeţno pomicati naprijed-natrag. Protiv volje, poĉela sam širiti noge. Dvadeset i sedam godina pristojnog ponašanja ne moţe se mjeriti s nekoliko tisuća godina nagona.

Moj se duh moţda protivio da me Jamie uzme na goloj stijeni, pokraj nekoliko usnulih vojnika, ali moje se tijelo oĉito smatralo ratnim plijenom i bilo je nestrpljivo da što prije dovrši formalnosti predaje. Kad me poljubio, u ustima sam osjetila njegov sladak i nemiran jezik. ―Jamie‖, dahnula sam. On je odgurnuo kilt u stranu i pritisnuo mi šaku na svoju muškost. ―Majko Boţja‖, rekla sam, zadivljena i protiv svoje volje, a moj osjećaj za pristojnost još je malo popustio. ―Muškarci poslije bitke dobiju groznu erekciju. Ti me ţeliš, zar ne?‖ rekao je i malĉice se odmaknuo da me pogleda. Uza sve dostupne dokaze, ĉinilo mi se besmislenim poricati. Bio je krut kao mjedeni štap na mojim razgolićenim bedrima. ―Ovaj... da... ali...‖ Ĉvrsto me uhvatio za ramena objema rukama. ―Budi tiho, Saskinjo‖, rekao mi je zapovjednim tonom. ―Neće dugo trajati.‖ Doista nije dugo trajalo. Nakon prvog snaţnog prodora poĉela sam svršavati u dugim i snaţnim grĉevima. Ĉvrsto sam mu zarinula prste u leĊa i više ga nisam puštala, grizući tkaninu njegove košulje da prigušim eventualno stenjanje. Nakon što je manje od desetak puta ušao u mene, osjetila sam da mu se testisi steţu i ukrućuju uz tijelo, a onda me ispunila topla plima njegova sjemena. Polako se spustio na bok i zadrhtao.

U ušima mi je još uvijek snaţno udaralo, u ritmu sve slabijeg pulsa meĊu nogama. Jamiejeva teška šaka opušteno mi je leţala na dojkama. Okrenula sam se i nejasno ugledala figuru straţara, koji se naslonio na stijenu s druge strane vatre. Taktiĉno je okrenuo glavu u stranu. S blagim šokom shvatila sam da mi uopće nije neugodno. Nejasno sam se zapitala hoće li mi biti neugodno ujutro, a onda sam utonula u san.

Ujutro su se svi ponašali kao i obiĉno, premda su se kretali malo ukoĉenije od posljedica borbe i spavanja na stijenama. Svi su bili dobro raspoloţeni, ĉak i oni koji su zadobili manje ozljede.

Dobro raspoloţenje cijele grupe još se više popravilo kad je Dougal objavio da ćemo putovati samo do šumarka koji se mogao vidjeti s ruba stjenovite uzvisine na kojoj smo se nalazili. Ondje ćemo dati konjima vodu i hranu i odmoriti se. Zapitala sam se hoće li ta promjena plana imati posljedice po Jamiejevu nakanu da se sastane s onim zagonetnim Horrocksom, ali ĉinilo se da njega ta objava nije uznemirila.

Dan je bio oblaĉan ali ne i kišovit, a zrak topao. Kad smo podigli novi logor, nahranili konje i ponovo pregledali sve ozlijeĊene, svakom je ostavljeno na volju da radi što hoće, da spava u travi, lovi ili peca, ili da samo proteţe noge nakon nekoliko dana provedenih u sedlu.

180

Dok sam sjedila pod drvetom i razgovarala s Jamiejem i Nedom Gowanom, došao je jedan od vojnika i bacio nešto Jamieju u krilo. Bio je to bodeţ s mjeseĉevim kamenom na dršku. ―Je li ovo tvoj bodeţ, momĉe?‖ upitao je vojnik. ―Našao sam ga jutros na stijenama.‖ ―Mora da sam ga ispustila usred svega onog uzbuĊenja‖, rekla sam. ―Nije vaţno, ionako se ne znam njime sluţiti. Da sam ga pokušala upotrijebiti, vjerojatno bih se ozlijedila.‖ Ned je prijekorno pogledao Jamieja preko svojih uskih naoĉala. ―Dao si joj noţ, a nisi je nauĉio kako da se njime sluţi?‖ ―Nije bilo vremena, u ovim okolnostima‖, branio se Jamie. ―Ali Ned ima pravo, Saskinjo. Moraš se nauĉiti njime sluţiti. Kao što si se sinoć sama mogla uvjeriti, nikad ne znaš što se moţe dogoditi na putu.‖ I tako me odvukao na središte proplanka i zapoĉeo lekciju. Vidjevši aktivnost, nekoliko MacKenziejevih ljudi došlo je pogledati što se dogaĊa i ostalo da ponudi savjete. U tren oka, imala sam petšest instruktora; svi su mi davali savjete o baratanju noţem. Nakon dulje prijateljske rasprave, sloţili su se da je Rupert vjerojatno najbolji u rukovanju bodeţima, pa je on preuzeo ulogu uĉitelja.

Pronašao je prihvatljivo ravno mjesto, bez stijena i borovih ĉešera, na kojem će mi pokazati umijeće baratanja noţem. ―Gledajte, curo‖, rekao mi je. Drţao je noţ u ravnoteţi na srednjem prstu, oko tri centimetra ispod drška. ―Trebate ga drţati na toĉki ravnoteţe, da vam ugodno sjedi u ruci.‖ Pokušala sam sa svojim noţem.

Kad mi je ugodno sjedio u ruci, pokazao mi je razliku izmeĊu zamaha odozgo i uboda odozdo. ―Najĉešće se koristi ubod odozdo, a zamah odozgo dobar je samo kad napadate velikom silinom.‖ Upitno me pogledao a onda zatresao glavom. ―Ne, vi ste visoki za ţenu, ali ĉak ni vi ne biste mogli dosegnuti do straţnjeg dijela vrata; ne biste imali snage da mu zarinete bodeţ, osim ako on sjedi. Bit će bolje da se drţite uboda odozdo.‖ Podigao je košulju i otkrio vrlo dlakavi trbuh, koji se blistao od znoja. ―E sad‖, nastavio je, pokazavši središte, odmah ispod kljuĉne kosti, ―ako ubijate licem u lice, ovo je mjesto u koje trebate ciljati. Naciljajte ravno naprijed i zarinite bodeţ što jaĉe moţete. Noţ će se zariti u srce i ubiti za minutu-dvije. Jedini je problem da izbjegnete kljuĉnu kost; ona leţi niţe no što mislite, a ako vam vrh noţa zapne u hrskavici, jedva da ćete ozlijediti svoju ţrtvu, a ostat ćete bez noţa i njemu na milost i nemilost. Murtagh! Ti si mršav; doĊi ovamo da pokaţemo curi kako se napada s leĊa.‖ Okrenuvši nevoljnog Murtagha oko osi, podigao mu je prljavu košulju, otkrivši kvrgavu kraljeţnicu i izboĉena rebra. Gurnuo je zdepasti kaţiprst ispod donjeg rebra na desnoj strani tijela, a Murtagh je iznenaĊeno ciknuo. ―To je mjesto na leĊima - s obje strane. Vidite, sa svim rebrima i sliĉnim, vrlo je teško pogoditi išta vitalno kad zarinete noţ u leĊa. Ako moţete pogoditi izmeĊu rebara, to je jedno, ali to je teţe no što izgleda.

Ali ovdje, ispod donjeg rebra, zarinete noţ nagore u bubreg. Zarinite ga ravno gore i on će pasti kao kamen.‖ Zatim me namjestio da pokušam ubadanje iz razliĉitih poloţaja i stavova. Kad se umorio, svi su prisutni muškarci naizmjence preuzimali ulogu ţrtve, oĉito smatrajući smiješnim moje pokušaje. Poslušno su lijegali na travu ili mi okretali leĊa kako bih ih mogla napasti iz zasjede, ili su skakali na mene s leĊa, ili se pretvarali da me dave da ih mogu ubosti u ţeludac.

Promatraĉi su me buĉno bodrili, a Rupert mi je strogo zabranio da se povlaĉim u posljednji ĉas. ―Zamahnite kao da ozbiljno mislite, curo‖, rekao mi je. ―Ne moţete se povući ako je ozbiljno. A ako se ijedan od ovih mlitavaca ne moţe na vrijeme maknuti s puta, zasluţuje sve što ga snaĊe.‖ Isprva sam bila plašljiva i krajnje nespretna, ali Rupert je bio dobar uĉitelj, vrlo strpljiv i dobar u demonstriranju pokreta, uvijek iznova. Kad je stao iza mene i stavio mi ruke oko struka, zakolutao je oĉima hineći raskalašenost, ali ponašao se posve profesionalno kad me uhvatio za zapešća da mi pokaţe kako treba zasjeci neprijatelja preko oĉiju.

Dougal je sjedio ispod drveta, viĊajući ranjenu ruku i dobacujući podrugljive primjedbe tijekom vjeţbe. MeĊutim, on je bio taj koji je predloţio da upotrijebimo lutku. ―NaĊite joj nešto u što moţe zarinuti bodeţ‖, predloţio je kad sam se malo uvjeţbala u zamahivanju i ubadanju. ―Prvi put to je uvijek šok.‖

181

―Dougal ima pravo‖, sloţio se Jamie. ―Odmori se naĉas, Saskinjo, dok ne naĊem nešto prikladno.‖ Zatim je s dvojicom vojnika otišao do kola. Mogla sam ih vidjeti kako gestikuliraju priljubljenih glava i izvlaĉe neke stvarĉice iz tovarnog prostora kola. Ostavši posve bez daha, srušila sam se pod drvo pokraj Dougala.

Dougal mi je kimnuo glavom sa sitnim osmijehom na licu. Kao i većina muškaraca, tijekom putovanja nije se gnjavio s brijanjem, pa su mu usta bila uokvirena gustom tamnosmeĊom bradom koja mu je naglašavala punu donju usnu. ―Kako ide?‖ upitao me, ne misleći time na moju vještinu s malim noţem. ―Priliĉno dobro‖, umorno sam odgovorila, ne misleći na noţeve. Dougalov pogled odlutao je prema Jamieju, koji je bio zaposlen neĉim pokraj kola. ―Ĉini se da mu brak godi‖, primijetio je. ―Dobro mu ĉini, u ovim okolnostima‖, sloţila sam se pomalo hladnim glasom. Usne su mu zatitrale zbog mog tona. ―I vama, curo. Ĉini se da je to bio dobar aranţman za sve.‖ ―Osobito za vas i vašeg brata. A kad već spominjem Columa, što mislite, kako će on reagirati kad dozna?‖ Osmijeh mu se raširio. ―Colum? Mislim da će on biti sretan što moţe poţeljeti dobrodošlicu u obitelj takvoj nećakinji.‖ Lutka je u meĊuvremenu bila spremna, pa sam se vratila vjeţbanju. Pokazalo se da je to vreća vune, velika otprilike kao muškarĉev torzo, omotana komadom uţetom priĉvršćene štavljene bikove koţe. Na njoj sam trebala vjeţbati ubadanje, prvo kad je bila svezana na deblo u visini muškarca, a onda kad je bila baĉena ili zakotrljana pokraj mene.

Jamie mi nije bio spomenuo da su izmeĊu vreće s vunom i koţe umetnuli nekoliko komada drva; da igraju ulogu kostiju, kako mi je poslije objasnio.

Prvih nekoliko uboda izvela sam bez posljedica, premda mi je trebalo nekoliko pokušaja da probijem bikovu koţu. Bilo je teţe no što je izgledalo. Obavijestili su me da je isto i s koţom na trbuhu muškarca. U sljedećem pokušaju, pokušala sam izravan udarac odozgo i udarila noţem u jedan od komada drva.

Naĉas mi se uĉinilo da mi je ruka iznenada otpala s ramena. Bol od udarca prostrujao mi je kroz ruku sve do ramena, a bodeţ mi je ispao iz obamrlih prstiju. Ruka ispod lakta posve mi je utrnula, ali zlokobno brujenje upozorilo me da tako neće dugo ostati. ―Isuse Roosevelte Kriste‖, rekla sam. Uhvatila sam se za lakat slušajući smijeh prisutnih muškaraca.

Zatim me Jamie uhvatio za rame i malo ga izmasirao, pritišćući mi tetivu na straţnjem dijelu lakta, i gurajući palac u udubinu na dnu mog zapešća, pa mi se poĉeo vraćati osjet. ―U redu‖, procijedila sam kroza zube i oprezno svinula desnu ruku. ―Što ĉovjek mora uĉiniti kad pogodi kost i izgubi noţ? Postoji li i za to neka standardna procedura?‖ ―O, da‖, s cerekom je odgovorio Rupert. ―Izvucite pištolj lijevom rukom i upucajte gada.‖ To je izazvalo nove salve smijeha, na koje se nisam obazirala. ―U redu‖, rekla sam priliĉno mirno i pokazala dugi pištolj s drškom nalik na pandţu, koji je Jamie nosio na lijevom boku. ―Hoćeš li mi onda pokazati kako se puni pištolj i puca iz njega?‖ ―Neću‖, odgovorio je Jamie ĉvrstim glasom.

To me malo naljutilo. ―Zašto ne?‖ ―Zato što si ti ţena, Saskinjo.‖ Osjetila sam da mi se lice crveni. ―Ma nemoj?‖ sarkastiĉno sam odvratila. ―Hoćeš reći da su ţene preglupe da bi shvatile kako funkcionira pištolj?‖ Mirno me pogledao, a usta su mu se malo iskrivila dok je razmišljao o raznim mogućim odgovorima. ―U iskušenju sam da ti dopustim da pokušaš‖, napokon je odgovorio. ―To i zasluţuješ.‖

182

Uto je Rupert coknuo jezikom, iţivciran oboma. ―Ne budi glup, Jamie. A što se tebe tiĉe, curo‖, okrenuo se meni, ―nije stvar u tome da su ţene previše glupe, premda neke od njih to nedvojbeno jesu, nego u tome da nisu dovoljno krupne.‖ ―Molim?‖ Glupavo sam se zabuljila u njega. Jamie je prezirno frknuo i izvukao pištolj iz navlake. Kad sam ga ugledala iz blizine, uĉinio mi se golem; ĉitavih ĉetrdeset i pet centimetara dug komad posrebrenog oruţja, od vrha kundaka do grla cijevi. ―Pogledaj‖, rekao je drţeći ga preda mnom. ―Uhvatiš ga ovdje i nasloniš na podlakticu, a nišaniš ovdje. Kad povuĉeš otponac, ritne se poput mazge. Ja sam gotovo trideset centimetara viši od tebe i dvadeset pet kila teţi, a osim toga znam što radim, a ipak i meni ostane gadna opeklina kad zapucam. Tebe bi trzaj moţda srušio na leĊa, ako te ne bi zahvatio po licu.‖ Zatim je okrenuo pištolj oko prsta i gurnuo ga natrag u navlaku. ―Dao bih ti da se sama uvjeriš‖, rekao je podiţući obrvu, ―ali draţa si mi sa svim zubima. Imaš lijep osmijeh, Saskinjo, premda si pomalo teţak karakter.‖ Pomalo posramljena tom epizodom, bez gunĊanja sam prihvatila prosudbu muškaraca da je ĉak i lakši mali maĉ preteţak da bih njime mogla uspješno rukovati. Sitni sgian dhu, noţ koji se nosi u ĉarapi, smatrao se prihvatljivim, pa su mi dali jedan, poput igle oštar komad crnog ţeljeza opasna izgleda, dugaĉak oko osam centimetara, s kratkim drškom. Muškarci su me kritiĉki promatrali dok sam uvjeţbavala izvlaĉenje noţa iz skrovišta, sve dok nisam bila u stanju naglo podići skut suknje, izvući noţ iz ĉarape i uspraviti se iz prikladnog ĉuĉnja u jednom neprekinutom pokretu, drţeći na kraju noţ pod rukom, spremna da protivniku prereţem grkljan.

Kad sam napokon svladala osnove baratanja noţem, dopustili su mi da sjednem na ruĉak. Svi su mi ĉestitali - s jednom iznimkom. Murtagh je sumnjiĉavo vrtio glavom. ―Ja još uvijek mislim da je otrov jedino oruţje prikladno za ţenu.‖ ―Moţda‖, odvratio je Dougal, ―ali otrov ima svojih nedostataka u borbi licem u lice.‖

183

19.

Vodenkonj Sutradan naveĉer podigli smo logor na obalama iznad Loch Nessa. Obuzeo me ĉudan osjećaj kad sam opet ugledala to mjesto; toliko se malo toga promijenilo. Ili bih moţda trebala reći, toliko će se malo toga promijeniti. Ariši i johe bili su zeleniji, jer je sada bila sredina ljeta, a ne kasno proljeće. Umjesto krhkih ruţiĉastih i bijelih boja svibanjskih cvjetova i ljubiĉica, sada su me okruţivale toplije zlatne i ţute boje borovica i ţutilovki. Nebo iznad nas bilo je tamnije plavo, ali jezero je bilo isto; ravna plavo-crna površina koja hvata i zarobljava odraze s okolnih obala, kao boje prigušene pod dimljenim staklom. Ĉak sam ugledala i nekoliko jedrilica daleko na jezeru. Ali kad se jedna od njih pribliţila, shvatila sam da je to zapravo okrugli ĉamac s uštavljenom koţom na okviru od pruća, nalik na grubu polovicu ljuske, a ne onaj elegantni drveni oblik na koji sam bila naviknuta.

I ovdje se osjećao isti onaj jedak miris koji okruţuje sve vodene mase; oštra mješavina osebujnog zelenila, istrunulog lišća, svjeţe vode, mrtvih riba i toplog blata. Ali iznad svega, bio je tu onaj osjećaj pritajene ĉudnovatosti. Ĉinilo se da ga osjećaju i ljudi i konji, pa je logor utihnuo.

Našavši udobno mjesto za svoju i Jamiejevu posteljinu, spustila sam se na obalu jezera da se umijem i operem ruke prije veĉere.

Obala se oštro spuštala sve dok se nije razbila u zbrku velikih kamenih blokova koji su oblikovali neku vrstu nepravilnog lukobrana. Na dnu obale, daleko od prizora i zvukova logora, bilo je vrlo mirno, pa sam sjela pod jedno drvo da uţivam u trenutku osame. Nakon ţurnog vjenĉanja s Jamiejem, barem sam uspjela postići da me više neprekidno ne prate.

Dokono sam ubirala grozdove krilata sjemenja s niske grane i bacala ih u jezero, a onda sam primijetila da sitni valovi koji se razbijaju o stijene postaju snaţniji, kao da ih pokreće vjetar s puĉine.

Uto je ni tri metra od mene na površinu izronila velika plosnata glava. Vidjela sam kako se voda ţuboreći povlaĉi s ljuska koje se proteţu vijugavim vratom. Voda se uzburkala svuda naokolo, a tu i tamo vidjelo se kretanje tamnog golemog tijela ispod površine jezera, premda je sama glava ostala priliĉno nepomiĉna.

I sama sam ostala priliĉno nepomiĉna. Zaĉudo, nisam se uplašila. Osjetila sam neko daleko srodstvo s tim stvorenjem koje je još udaljenije od svog vremena nego ja, s ravnim oĉima starim poput eocenskog mora, zamućenim od mutnih dubina njegova smanjenog utoĉišta. Proţela me prisnost pomiješana s osjećajem nestvarnosti. Glatka koţa bila je ravnomjerno tamnoplava, a ispod ĉeljusti sjajno se prelijevala ţivopisna zelena crta. A ĉudne oĉi bez zjenica imale su tamnu i sjajnu jantarnu boju. Tako prekrasno.

I tako razliĉito od manje replike u boji blata koju sam vidjela na diorami na petom katu Britanskog muzeja. Ali oblik je bio nepogrešiv. Ţivi stvorovi poĉinju gubiti boju s posljednjim dahom, a mekana, elastiĉna koţa i gipki mišići istrunu u roku od nekoliko tjedana. Ali kosti katkad ostanu, kao vjerni podsjetnici na prijašnji oblik, posljednje blijedo svjedoĉanstvo onoga što je bilo.

Pokrivene nozdrve iznenada su se otvorile s ĉudnim siktanjem; stvorenje je naĉas zastalo, a onda opet zaronilo, ostavivši za sobom zapljuskivanje ustalasane vode kao jedino svjedoĉanstvo svog prolaska.

Bila sam ustala kad je stvorenje izronilo. I zacijelo sam mu se nesvjesno pribliţila kako bih ga bolje vidjela, jer sam sada shvatila da stojim na jednoj od stijena koje strše iz vode i gledam kako valovi postupno nestaju a površina jezera opet postaje glatka.

Ostala sam tako naĉas stajati gledajući u puĉinu neshvatljivog jezera. ―Zbogom‖, napokon sam rekla praznoj vodi. Zadrhtala sam i okrenula se prema obali.

Na vrhu obale stajao je jedan ĉovjek. Trgnula sam se, a onda prepoznala jednog od goniĉa iz naše grupe. Prisjetila sam se da mu je ime Peter. Drţao je kantu u ruci, što je odavalo razlog njegove nazoĉnosti.

Već sam zaustila da ga zapitam je li vidio zvijer, ali kad sam mu se pribliţila, izraz njegova lica bio je više 184

nego dovoljan odgovor. Lice mu je bilo bljeĊe od tratinĉica koje su rasle pokraj njegovih nogu, a sitne kapljice znoja tekle su mu u bradu. Iskolaĉio je oĉi poput uplašenog konja, a ruke su mu se tako tresle da mu je kanta lupkala o nogu. ―Sve je u redu‖, rekla sam kad sam mu prišla. ―Stvorenje je otišlo.‖ Umjesto da ga smiri, ta je tvrdnja samo pojaĉala njegovi! uznemirenost. Ispustio je kantu, pao preda me na koljena i prekriţio se. ―Smi-smilujte mi se, gospo‖, promucao je i, na moju veliku nelagodu, spustio glavu na rub moje suknje. ―Nemojte biti smiješni‖, rekla sam mu pomalo strogim glasom. ―Ustanite.‖ Blago sam ga gurnula noţnim prstom, ali on je samo zadrhtao i ostao leţati, priljubljen uz tlo poput kakve plosnate gljive. ―Ustanite‖, ponovila sam. ―Glupi ĉovjeĉe, to je samo...‖ Zastala sam i pokušala razmisliti. Vjerojatno ga neću umiriti ako mu kaţem latinsko ime stvorenja. ―To je samo malo ĉudovište‖, napokon sam rekla, a onda sam ga uhvatila za ruku i povukla na noge.

Ja sam mu morala napuniti kantu vodom, jer on (ne posve nerazumno) nije htio prići rubu jezera. Slijedio me natrag u logor na opreznom rastojanju, a onda smjesta odjurio da se pobrine za mazge, dobacujući mi usput zabrinute poglede preko ramena. Ĉinilo mi se da on nije u stanju spomenuti stvorenje ikome drugom, pa sam smatrala da bih i ja morala šutjeti. Dougal, Jamie i Ned obrazovani su ljudi, ali svi su ostali nepismeni gorštaci iz zabaĉenih gora i udolina MacKenziejeve zemlje. Hrabri borci i neustrašivi ratnici, ali jednako praznovjerni kao i svaki primitivni uroĊenik, od Afrike do Bliskog istoka.

I tako sam bez rijeĉi pojela veĉeru i otišla u krevet, cijelo vrijeme svjesna opreznog pogleda goniĉa Petera.

185

20.

Pusti proplanci Dva dana nakon napada, opet smo krenuli na sjever. Pribliţavao se susret s Horrocksom, pa se Jamie povremeno doimao rastreseno, moţda razmišljajući o tome kakvu će vaţnost imati novosti engleskog dezertera.

Više nisam vidjela Hugha Munroa, ali noćas sam se probudila usred noći i otkrila da Jamie nije na pokrivaĉu pokraj mene. Pokušala sam ostati budna i priĉekati da se vrati, ali sam zaspala kad se mjesec poĉeo spuštati. Jamie je ujutro ĉvrsto spavao pokraj mene, a na mojem pokrivaĉu leţao je mali zaveţljaj, umotan u tanak list papira, priĉvršćen perom iz djetlićeva repa, probijenim kroz list. Paţljivo sam ga odmotala i ugledala veliki komad grubog jantara. Jedna površina jantara bila je izravnata i izglaĉana, i kroz taj se prozor vidjela tamna figura sićušnog vilinog konjica, zauvijek zamrznutog u letu.

Izravnala sam list papira. Na zaprljanoj bijeloj površini nalazila se poruka, napisana malim i iznenaĊujuće elegantnim slovima. ―Što to piše?‖ upitala sam Jamieja, gledajući ĉudne znakove i slova. ―Mislim da je na gelskom.‖ Pridigao se na jedan lakat, ţmirkajući u papir. ―Nije to gelski nego latinski‖, odvratio je. ―Prije no što su ga zarobili Turci, Munro je bio uĉitelj. To su stihovi iz jedne Katulove pjesme.‖ ... di mi basia mille, diende centum, dien mille altera, dien secunda centum.

Blago rumenilo oblilo mu je usne školjke kad je preveo: Daj mi tisuću cjelova, pa onda sto, zatim drugih tisuću, pa opet sto, zatim opet novih tisuću, pa onda sto.5 ―Pa, to je malo uĉenije od uobiĉajenih poruka u kolaĉiću‖, vedro sam primijetila. ―Što?‖ zapanjeno je upitao Jamie. ―Nije vaţno‖, ţurno sam odvratila. ―Je li Munro pronašao Horrocksa?‖ ―O, da. Sve je dogovoreno. Naći ćemo se na jednom malom mjestu u gorju koje znam, milju ili dvije iznad Lag Cruimea. Za ĉetiri dana, ako u meĊuvremenu ništa ne poĊe po zlu.‖ Od pomisli da bi nešto moglo poći po zlu uhvatila me lagana nervoza. ―Jesi li siguran da ti ne prijeti nikakva opasnost? Hoću reći, vjeruješ li Horrocksu?‖ Jamie se uspravio u sjedeći poloţaj, protrljao snene oĉi i zatreptao. ―Engleskom dezerteru? Boţe dragi, naravno da mu ne vjerujem. Vjerojatno bi me prodao Randallu ni okom ne trepnuvši, ali ni on ne moţe otići Englezima. Oni vješaju dezertere. Ne, ne vjerujem mu. Zato sam i pošao na ovo putovanje s Dougalom, umjesto da sam potraţim Horrocksa. Ako mi taj ĉovjek nešto sprema, barem neću biti sam.‖ ―Oh.‖ S obzirom na odnose izmeĊu Jamieja i njegova dva ujaka, Dougalova nazoĉnost nije mi baš ulijevala veliku sigurnost.

5

Prijevod: Ivana Zuppa-Bakša.

186

―Pa, ako ti tako misliš‖, nesigurno sam rekla. ―Barem ne vjerujem da bi Dougal iskoristio priliku da te ustrijeli.‖ ―On me već jedanput ustrijelio‖, veselo je odvratio Jamie zakapĉajući košulju. ―Ti bi to trebala znati, ti si mi previla ranu.‖ Ispustila sam ĉešalj kojim sam se bila ĉešljala. ―Dougal! Mislila sam da su ti to uĉinili Englezi!‖ ―Englezi su pucali u mene‖, ispravio me. ―A zapravo ne bih smio reći da me ustrijelio Dougal, vjerojatno je to bio Rupert - on je najbolji strijelac meĊu Dougalovim ljudima. Ne, dok smo bjeţali od Engleza, shvatio sam da se nalazimo blizu granice Fraserove zemlje, pa sam pomislio da bih ondje mogao okušati sreću. I tako sam podbo konja i skrenuo nalijevo, oko Dougala i ostalih. Doduše, pucalo se svuda naokolo, ali kugla koja me pogodila došla je odostraga. A u tom su trenutku iza mene bili Dougal, Rupert i Murtagh. Svi su Englezi bili ispred nas - zapravo, kad sam pao s konja, otkotrljao sam se nizbrdo i gotovo im završio u krilu.‖ Nagnuo se nad kantu koju sam bila donijela i poprskao lice hladnom vodom. Zatresao je glavom da istjera vodu iz oĉiju, a onda je trepnuo i nasmiješio mi se, s blistavim kapljicama na gustim trepavicama i obrvama. ―Kad je došlo do toga, Dougal se morao ţestoko boriti ne bi li me oslobodio. Ja sam leţao na tlu priliĉno onesposobljen, a on je stajao nada mnom i jednom me rukom povlaĉio za pojas da me podigne, a drugom drţao maĉ i borio se s jednim dragunom koji je smatrao da zna koji je najbolji lijek za moje boljke.

Dougal ga je ubio i podigao me na svog konja.‖ Zatresao je glavom. ―Tada mi je sve bilo malo mutno, mogao sam razmišljati samo o tome kako je teško konju dok se pokušava popeti uzbrdo noseći teret od dvjesto kila.‖ Zbunjeno sam zastala. ―Ali... da je htio, Dougal te tada mogao ubiti.‖ Jamie je zatresao glavom i izvukao britvu koju je bio posudio od Dougala. Malo je pomaknuo kantu kako bi vidio svoj odraz na površini vode, navukao na lice onaj muĉeniĉki izraz kakav muškarci imaju kad se briju i poĉeo strugati obraze. ―Nije, ne pred svojim ljudima. Osim toga, Dougal i Colum nisu me nuţno ţeljeli mrtvog - osobito ne Dougal.‖ ―Ali...‖ Opet mi se zavrtjelo u glavi, kao i uvijek kad bih se morala suoĉiti s komplikacijama škotskih obiteljskih odnosa.

Jamie je zabacio glavu i izboĉio bradu kako bi dosegnuo neobrijani komadić koţe ispod ĉeljusti, pa je nastavio malo prigušenim glasom. ―Zbog Lallybrocha‖, objasnio je, traţeći preostale dlaĉice lijevom rukom. ―Lallybroch ne samo da je plodan komad zemlje, nego leţi ispred planinskog prolaza, znaš. To je jedini dobar prolaz u škotsko gorje u rasponu od deset milja sa svake strane. Ako opet izbije pobuna, taj bi komad zemlje vrijedilo kontrolirati. A ako bih ja umro prije no što se oţenim, zemlja bi vjerojatno pripala Fraserima.‖ Protrljao je vrat i nasmiješio se. ―Ne, za braću MacKenzie ja sam priliĉan problem. Sjedne strane, predstavljam prijetnju da mladi Hamish ne postane poglavar klana, pa me ţele mrtvog. S druge strane, ako ostanem ţiv i ako doĊe do rata, oni bi me ţeljeli na svojoj strani - a i moje imanje - a ne s Fraserima. Zato su mi spremni pomoći da se sastanem s Horrocksom, shvaćaš. Ja ne mogu mnogo uĉiniti s Lallybrochom dok sam odmetnik od zakona, premda ta zemlja još uvijek pripada meni.‖ Pokupila sam pokrivaĉe, vrteći glavom u ĉudu nad intrigantnim - i opasnim - okolnostima kroz koje je Jamie, naoko, tako nehajno prolazio. A onda mi je iznenada sinulo da sada više nije ukljuĉen samo Jamie.

Podigla sam pogled. ―Rekao si da bi zemlja pripala Fraserima kad bi ti umro bez ţene‖, nastavila sam. ―Ali ti sada imaš ţenu. Pa tko će onda...‖ ―Toĉno‖, rekao je potvrĊujući mi s iskrivljenim osmijehom. Jutarnje sunce osvijetlilo mu je kosu zlatnim i bakrenim plamenovima. ―Ako me sada ubiju, Saskinjo, Lallybroch će pripasti tebi.‖ 187

Kad se magla raspršila, otkrila je prekrasno sunĉano jutro. Ptice su bile zaposlene u vrijesku, a cesta je ovdje bila neuobiĉajeno široka i pomalo prašnjava pod konjskim kopitima.

Dok smo se uspinjali na vrh malog breţuljka, Jamie je jahao odmah iza mene. Pokazao mi je glavom na desnu stranu. ―Vidiš onaj mali proplanak tamo dolje?‖ ―Vidim.‖ Bila je to mala zelena mješavina borova, hrastova i jasika, priliĉno udaljena od ceste. ―Tamo se nalazi jedan izvor s jezerom, pod drvećem, i glatka trava. Vrlo lijepo mjestašce.‖ Zbunjeno sam ga pogledala. ―Nije li malo prerano za ruĉak?‖ ―Nisam to mislio.‖ Prije nekoliko dana sluĉajno sam otkrila da Jamie nikad nije svladao vještinu namigivanja. Umjesto toga, ozbiljno je trepnuo, poput velike crvene sove. ―A što si toĉno mislio?‖ upitala sam. Moj sumnjiĉavi pogled susreo se s neduţnim plavim oĉima, nalik na djeĉje. ―Samo sam se pitao kako bi izgledala... na travi... pod krošnjama drveća... uz vodu... sa suknjom podignutom do ušiju.‖ ―Ovaj...‖ odvratila sam. ―Reći ću Dougalu da idemo po vodu.‖ Pohitao je naprijed i ubrzo se vratio s ĉuturama s drugih konja.

Dok smo se spuštali niz obronak, zaĉula sam kako nam Rupert iza leĊa dovikuje nešto na gelskom, ali nisam shvatila što.

Ja sam prva stigla do proplanka. Sjahala sam, legla na travu i sklopila oĉi na blještavom suncu.

Trenutak poslije, Jamie je zaustavio konja pokraj mene i hitro sjahao. Dlanom je pljesnuo svog konja i otjerao ga dalje od nas, dok su mu se uzde njihale, da pase s mojim konjem, a onda je pao na koljena u travu.

Ispruţila sam ruke i povukla ga na sebe.

Dan je bio topao, ispunjen mirisima trave i cvijeća. A i Jamie je mirisao na svjeţe ubranu vlat trave, oštro i slatko. ―Morat ćemo poţuriti‖, rekla sam mu. ―Ostali će se pitati zašto nam toliko treba da donesemo vodu.‖ ―Neće se oni ništa pitati‖, odvratio je Jamie, razvezujući mi vrpce na haljini s uvjeţbanom lakoćom. ―Sve im je jasno.‖ ―Kako to misliš?‖ ―Zar nisi ĉula što nam je Rupert doviknuo na odlasku?‖ ―Ĉula sam da je nešto rekao, ali nisam shvatila što.‖ Moj se gelski u meĊuvremenu toliko popravio da sam mogla razumjeti ĉešće rijeĉi, ali razgovor je još uvijek bio daleko od mene. ―Dobro. To ionako nije bilo za tvoje uši.‖ Obnaţio mi je dojke, zagnjurio glavu meĊu njih i stao ih njeţno sisati i grickati, sve dok više nisam mogla izdrţati pa sam skliznula pod njega i podigla skute haljine da nam ne smetaju. Nakon onog ţestokog i primitivnog sjedinjenja na stijenama, bila me obuzela velika stidljivost, pa nisam htjela pristati da vodimo ljubav u blizini logora, a šume su bile previše guste da bismo se bez opasnosti mogli previše udaljiti. Oboje smo osjećali blagu i ugodnu napetost apstinencije, pa smo se sada, na sigurnoj udaljenosti od znatiţeljnih oĉiju i ušiju, sjedinili s takvom ţestinom da su mi usne i prsti utrnuli od navale krvi.

Oboje smo se pribliţavali orgazmu kad se Jamie iznenada ukipio. Otvorila sam oĉi, ali njegovo mi je lice bilo previše mraĉno na suncu da bih mu mogla razabrati izraz. Spazila sam da mu je nešto crno pritisnuto uz glavu. Kad su mi se oĉi privikle na blještavu svjetlost, shvatila sam da je to cijev muškete. ―Ustaj, pohotni gade!‖ Cijev se oštro pomaknula i strugnula Jamieja po sljepooĉnici. Jamie je vrlo polako ustao, a na ogrebotini mu se pojavila kapljica krvi, tamna na blijedom licu.

Bila su dvojica. Sudeći po odrpanim ostacima njihovih uniformi, bili su to dezerteri iz britanske vojske. Obojica su bili naoruţani mušketom i pištoljem i izgledali vrlo zadovoljni onime što im je sluĉaj 188

donio u ruke. Jamie je stajao s podignutim rukama, cijev muškete bila mu je pritisnuta o prsa, a lice paţljivo bezizraţajno. ―Trebao si priĉekati da svrši, Harry‖, rekao je jedan od muškaraca i široko se nacerio, otkrivši pokvarene zube. ―Nije zdravo tako prekinuti usred posla.‖ Njegov drug bocnuo je Jamieja mušketom u prsa. ―Baš me briga za njegovo zdravlje. A neće ni njega još dugo brinuti. Mislim da ću i ja kušati malo ovoga‖, rekao je i kratko kimnuo prema meni, ―i neću svršavati drugi po redu, pogotovo nakon škotskog kurvinog sina kao što je ovaj.‖ Škrbavi se tip nacerio. ―Kvragu, ja nisam tako izbirljiv. Ubij ga onda i prijeĊi na posao.‖ Harry, zdepast muškarac razrokih oĉiju, naĉas se zamislio i zamišljeno me odmjerio. Ja sam još uvijek sjedila na travi, skupivši koljena i ĉvrsto stisnuvši skute haljine oko gleţnjeva. Pokušala sam zakopĉati prsluk haljine, ali dobar dio poprsja još uvijek mi je bio izloţen. Napokon se niski ĉovjek nasmijao i pozvao svog druga. ―Ne, neka gleda. DoĊi ovamo, Arnolde, i drţi ga na nišanu.‖ Još uvijek sa širokim cerekom na licu, Arnold ga je poslušao. Harry je odloţio mušketu i pojas s pištoljem pripremajući se.

Pritišćući skute nadolje, postala sam svjesna tvrdog predmeta u desnom dţepu. Bio je to bodeţ koji mi je Jamie dao. Mogu li se prisiliti da ga upotrijebim? Gledajući Harryjevo prištavo i nacereno lice, zakljuĉila sam da mogu, nedvojbeno mogu.

Ali morat ću priĉekati do posljednjeg mogućeg trenutka, a nisam bila sigurna da će se Jamie moći tako dugo obuzdavati. Na licu sam mu vidjela vidjeti snaţnu ţelju da ubije; razmišljanje o posljedicama uskoro više neće biti dovoljno da ga zadrţi.

Nisam se usudila pokazati previše na svom licu, pa sam zaškiljila i zabuljila se u njega što sam prodornije mogla, pokušavajući mu dati znak da ostane na mjestu. Iskoĉile su mu ţile na vratu a tamna krv sunula u lice, ali spazila sam jedva primjetno kimanje glavom u znak da shvaća moju poruku.

Kad me Harry pritisnuo na tlo i pokušao mi podignuti skute haljine, stala sam se otimati, više da primaknem ruku bodeţu nego da pruţim stvaran otpor. Harry me snaţno ošamario i naredio mi da mirujem.

Obrazi su mi se zaţarili a oĉi zasuzile, ali uspjela sam dohvatiti bodeţ, zaklonjen naborima suknje.

Legla sam na leĊa, teško dišući. Usredotoĉila sam se na svoj cilj i pokušala istjerati sve druge misli iz glave. Morat ću mu zarinuti noţ u leĊa; bio mi je preblizu da bih mu pokušala prerezati grkljan.

Gurnuo mi je prljave prste meĊu stegna trudeći se da ih raširi. U glavi sam ugledala Rupertov zdepasti prst kako ubada Murtagha u rebra i zaĉula njegov glas: ―Ovamo curo, nagore ispod donjeg rebra, blizu kraljeţnice. Zarinite noţ snaţno nagore u bubreg i srušit će se kao kamen.‖ Gotovo je došao trenutak da krenem u akciju; osjećala sam Harryjev odvratno topao i smrdljiv dah na licu dok je petljao meĊu mojim golim nogama, usredotoĉen na svoj cilj. ―Dobro gledaj, deĉko, da vidiš kako se to radi‖, dahnuo je. ―Tvoja će drolja zastenjati da ţeli još, prije no što...‖ Naglo sam ga zagrlila lijevom rukom oko vrata kako bih ga zadrţala uza se, visoko podigla ruku s noţem i zamahnula što sam jaĉe mogla. Rukom mi je prostrujao tako snaţan šok od udarca da sam gotovo ispustila bodeţ. Harry je kriknuo i propeo se kao da ţeli pobjeći. Budući da nisam mogla vidjeti kamo ciljam, pogodila sam ga previsoko pa mu je noţ kliznuo niz jedno rebro.

Sada više nisam mogla odustati. Srećom, noge mi više nisu bile sputane skutima haljine, pa sam ih ĉvrsto obavila oko Harryjevih znojnih bokova, zadrţavajući ga uza se nekoliko dragocjenih sekundi koliko mi je trebalo za još jedan pokušaj, a zatim sam oĉajniĉkom snagom još jedanput zarinula noţ i ovoga puta pogodila u pravo mjesto.

Rupert je imao pravo. Kao u kakvoj jezivoj parodiji ljubavnog ĉina, Harry se propeo i srušio bez glasa na mene kao vreća, dok mu je krv šikljala iz rane na leĊima u sve slabijim mlazovima.

Spektakl na tlu naĉas je zaokupio Arnoldovu paţnju, što je bijesnom Škotu kojeg je drţao na nišanu dalo više nego dovoljno vremena. Kad sam se dovoljno pribrala da se pokušam izmigoljiti ispod Harryjeva 189

mrtvog tijela, Arnold se već pridruţio svom drugu u smrti. Sgian dhu što ga je Jamie nosio u dokoljenki, vješto mu je prerezao grkljan od uha do uha.

Jamie je kleknuo do mene i izvukao me ispod mrtvog tijela. Tresući se od uzbuĊenja i šoka, zagrlili smo se i nekoliko minuta nismo govorili.

Još uvijek bez rijeĉi, Jamie me podigao u naruĉje i odnio dalje od dva tijela, do travnatog mjesta iza grmlja jasike.

Spustio me na tlo i nezgrapno se srušio do mene kao da su mu koljena iznenada popustila. Obuzeo me osjećaj hladne izolacije, kao da mi zimski vjetar puše kroz kosti, pa sam ispruţila ruke prema njemu.

Podigao je glavu s koljena i zbunjeno se zabuljio u mene, kao da me nikad prije nije vidio. Kad sam mu poloţila ruke na ramena, snaţno me privinuo na grudi i ispustio glas na pola puta izmeĊu stenjanja i jecanja.

Grubim smo se kretnjama uzeli u napetoj i neodgodivoj tišini i svršili za nekoliko ĉasaka, obuzeti porivom koji nisam shvaćala, premda sam znala da mu se moramo pokoriti jer ćemo inaĉe zauvijek izgubiti jedno drugo. Nije to bio ĉin ljubavi, nego nuţde, kao da smo znali da nijedno od nas ne moţe preţivjeti samo. Naša snaga leţala je u sjedinjenju, utopili smo sjećanje na smrt i jedva izbjegnuto silovanje u plimi osjeta.

Ostali smo leţati u travi, zagrljeni, rašĉupani i zamrljani krvlju, tresući se na suncu. Jamie je nešto promrmljao, tako tihim glasom da sam razabrala samo rijeĉ ―oprosti‖. ―Nisi ti kriv‖, odvratila sam i pomilovala ga po kosi. ―Sve je u redu, oboje smo dobro.‖ Obuzeo me osjećaj nestvarnosti, kao da je sve ovo samo san, i nejasno sam prepoznala simptome odgoĊena šoka. ―Nisam to mislio‖, promrmljao je. ―Ne to. Ja jesam kriv... Tako je glupo doći ovamo bez odgovarajućih mjera opreza. I dopustiti da budeš... Ali nisam to mislio. Mislio sam... Oprosti što sam te malo prije iskoristio. Što sam te onako uzeo, tako brzo nakon... kao kakva ţivotinja. Oprosti, Claire... ne znam što... nisam si mogao pomoći, ali... Boţe, tako si hladna, mo duinne, ruke su ti hladne kao led. DoĊi ovamo, daj da te zagrijem.‖ I to je posljedica šoka, smeteno sam pomislila. Ĉudno kako se to nekim ljudima oĉituje u govoru, a drugi se samo tresu u tišini. Poput mene. Pritisnula sam mu usta na svoje rame da ga ušutkam. ―Sve je u redu‖, ponavljala sam. ―Sve je u redu.‖ Iznenada nas je prekrila sjena, pa smo se oboje trgnuli, a onda smo ugledali Dougala kako stoji iznad nas prekriţenih ruku i mrko nas gleda. Pristojno je skrenuo pogled u stranu dok sam ja ţurno zakopĉavala vrpce na haljini i namrštio se na Jamieja. ―Slušaj, momĉe, nema ništa loše u tome da se ĉovjek prepusti uţicima sa svojom ţenom, ali ostaviti nas ţedne više od sat vremena i biti tako obuzet da uopće ne ĉuješ da dolazim - takvo će te ponašanje jednog dana uvaliti u nevolje, momĉe. Netko bi ti se mogao prišuljati s leĊa a da ti ne bi ni...‖ Stala sam se histeriĉno valjati po travi, a Dougal je zastao usred tirade i zapanjeno se zabuljio u mene.

Jamie se zacrvenio kao rak, odveo Dougala na drugu stranu grmlja jasike i prigušenim mu glasom objasnio što se dogodilo. Ja sam se nastavila tako neobuzdano smijati i grcati da sam naposljetku morala gurnuti rupĉić u usta kako bih prigušila buku. Iznenadno oslobaĊanje emocija, pomiješano s Dougalovim rijeĉima, prizvalo mi je u sjećanje sliku Jamiejeva lica kad su ga uhvatili na djelu, da tako kaţem, a ta mi se slika u ovom rastrojenom stanju ĉinila neodoljivo smiješnom. Smijala sam se i jeĉala sve dok me nije zaboljelo ĉitavo tijelo. Napokon sam se uspravila u sjedeći poloţaj i ugledala Jamieja i Dougala kako stoje nada mnom s identiĉnim izrazom neodobravanja na licu. Jamie me je povukao na noge i poveo do mjesta gdje su nas ostali ĉekali s konjima, a ja sam još uvijek štucala i povremeno frktala.

Osim stalne sklonosti da se histeriĉno smijem bez razloga, ĉinilo se da naš susret s dezerterima nije ostavio posljedice na mene, premda bih postala vrlo oprezna kad bi trebalo napustiti logor. Dougal me uvjeravao da razbojnici zapravo nisu tako ĉesta pojava na cestama u škotskom gorju, i to samo zato što na njima nema mnogo putnika koje bi vrijedilo opljaĉkati, ali ustanovila sam da se nervozno trzam na svaki zvuk iz šume i da se ţurno vraćam s rutinskih poslova kao što je odlazak po drva i vodu, jedva ĉekajući da ugledam i

190

zaĉujem MacKenziejeve ljude. TakoĊer sam našla novootkrivenu sigurnost slušajući ih kako hrĉu oko mene noću i izgubila svaki stid zbog diskretnih meškoljenja ispod naših pokrivaĉa.

Kada je poslije nekoliko dana došlo vrijeme za susret s Horrocksom, još uvijek sam se bojala ostati sama. ―Da ostanem ovdje?‖ s nevjericom sam upitala. ―Ne! Idem s tobom.‖ ―Ne moţeš‖, strpljivo je ponovio Jamie. ―Većina naših ljudi otići će s Nedom da uberu zakupnine u Lag Cruimeu, kao što se i oĉekuje, a Dougal i nekolicina drugih poći će sa mnom na sastanak, za sluĉaj da me Horrocks pokuša prevariti. Ali tebe nitko ne smije vidjeti u blizini Lag Cruimea jer bi u okolici mogli biti Randallovi ljudi, a ne bi me zaĉudilo ako bi te on pokušao silom oteti. A što se tiĉe sastanka s Horrocksom, nemam pojma što bi se moglo dogoditi. Ne, u blizini okuke na cesti nalazi se jedan mali šumarak - gust je i travnat, a u blizini je voda. Ondje ćeš biti sigurna dok se ne vratim.‖ ―Ne‖, tvrdoglavo sam odvratila. ―Idem s tobom.‖ Ponos mi nije dopuštao da mu priznam da se bojim ostati daleko od njega. Ali nisam mu se skanjivala reći da se bojim za njega. ―I sam si rekao da ne znaš što će se dogoditi s Horrocksom‖, dokazivala sam. ―Ne ţelim te ovdje ĉekati cio dan pitajući se što se dogaĊa. Daj da idem s tobom‖, nagovarala sam ga. ―Obećavam ti da ću se tijekom sastanka drţati po strani. Ali ne ţelim ostati ovdje sama cio dan ne znajući što se dogaĊa.‖ Jamie je nestrpljivo uzdahnuo, ali više se nije prepirao. Ali kad smo došli do šumarka, nagnuo se, dohvatio uzde mog konja i prisilio me da skrenem s ceste na travu. Zatim je sjahao i svezao uzde oba konja za grmlje. Ne obazirući se na moje glasno negodovanje, nestao je u šumi. Ja sam tvrdoglavo odbila sjahati.

Ne moţe me prisiliti da ostanem, pomislila sam.

Napokon se pojavio na cesti. Ostali su već otišli, ali oprezan zbog našeg posljednjeg iskustva s napuštenim proplancima, Jamie nije htio otići prije no što temeljito pretraţi šumarak. Metodiĉno ga je proĉešljao šibajući visoku travu štapom. Kad se vratio, odvezao je konje i sjeo u sedlo. ―Nema nikoga‖, rekao je. ―Odjaši duboko u šumu, Claire, i sakrij sebe i konja. Vratit ću se po tebe ĉim završim. Ne mogu reći kako će dugo sve trajati, ali sigurno ću se vratiti do sumraka.‖ ―Ne! Idem s tobom.‖ Nisam mogla podnijeti pomisao da se preznojavam u šumi ne znajući što se dogaĊa. Mnogo bih se radije izloţila neposrednoj opasnosti nego da ga satima tjeskobno ĉekam i pitam se što se dogaĊa. Sama.

Jamie je suzbio nestrpljenje da krene i uhvatio me za ramena. ―Nisi li mi se obvezala na poslušnost?‖ upitao je i blago me protresao. ―Jesam, ali...‖ Ali samo zato što sam morala, htjela sam reći, ali on je već vodio mog konja prema šumi. ―Bit će vrlo opasno i ne ţelim da ti budeš ondje, Claire. Ja ću biti zauzet, a ako doĊe do toga, ne mogu se istodobno boriti i štititi te.‖ Ugledavši moj buntovni pogled, otvorio je bisage i stao prekopavati po njima. ―Što traţiš?‖ ―Konopac. Ako me ne ţeliš poslušati, svezat ću te za drvo.‖ ―Ne bi se usudio!‖ ―Da, bih!‖ Oĉito, mislio je ozbiljno. Mrzovoljno sam odustala od prepirke i s oklijevanjem zaustavila konja. Jamie se nagnuo da me ovlaš poljubi u obraz i okrenuo se da poĊe. ―Ĉuvaj se, Saskinjo. Imaš bodeţ? Dobro. Vratit ću se ĉim budem mogao. Oh, samo još jedna stvar.‖ ―Što?‖ zlovoljno sam upitala. ―Ako napustiš šumarak prije no što se vratim po tebe, izmlatit ću te po goloj straţnjici pojasom za maĉ. Ne bi ti bilo ugodno tako hodati cijelim putem do Bargrennana. Zapamti‖, rekao je i njeţno me uštipnuo za obraz, ―ja ne prijetim uprazno.‖ Znala sam da govori istinu. Polako sam odjahala do šumarka, a onda sam se osvrnula i ugledala ga kako se ţurno udaljava, jako pognut nad sedlom kao da je srastao s konjem, a ogrtaĉ od pleda vijori se za njim.

Pod krošnjama drveća bilo je svjeţe; i ja i konj uzdahnuli smo od olakšanja kad smo ušli u sjenu. Bio je to jedan od onih rijetkih škotskih dana kad sunce ţeţe s blijeda prozirnog neba, raspršujući jutarnju 191

sumaglicu do osam sati. Šumarak je odzvanjao ptiĉjim pjevom; skupina sjenica traţila je hranu u hrastovu gaju s moje lijeve strane, a u blizini sam mogla ĉuti pjev neke ptice za koju sam pretpostavila da je drozd.

Ja sam oduvijek bila strastvena amaterska prouĉavateljica ptica. Ako već moram ostati zarobljena ovdje dok onaj moj nepodnošljivi, dominirajući, tvrdoglavi magarac od muţa ne odluĉi završiti s riskiranjem svog glupog vrata, iskoristit ću to vrijeme za promatranje ptica.

Sputala sam konju noge i ostavila ga da pase u gustoj travi na rubu šumarka, znajući da neće daleko otići. Travnjak je naglo prestajao nekoliko metara od drveća, gdje ga je prekidao nadirući vrijesak.

Bio je to proplanak s mješovitim crnogoriĉnim stablima i mladim hrastovima, savršen za promatranje ptica. Lunjala sam po njemu, još uvijek bijesna na Jamieja, ali postupno sam se smirila osluškujući prepoznatljive zvukove muholovke i grubo cvrkutanje drozda.

Proplanak je na drugoj strani prestajao priliĉno naglo, na rubu male provalije. Probijala sam se kroz grmlje, a ptiĉji pjev zaglušilo je ţuborenje vode. Našla sam se na ivici malog potoĉića; bio je to strmi stjenoviti kanjon s vodopadima koji su skakali nazubljenim zidovima i pljuštali u smeĊe i srebrno jezero u podnoţju. Sjela sam na rub kanjona i prebacila noge da se njišu iznad vode, uţivajući u toplini sunca na licu.

Jedna mi je vrana projurila iznad glave, a slijedio ju je par crvenrepki. Vranino krupno crno tijelo letjelo je zrakom u cik-cak liniji, pokušavajući izbjeći sitne bombardere. Nasmiješila sam se gledajući sitne roditelje kako bijesno progone vranu amo-tamo, i pitala se lete li vrane doista, kad ih nitko ne goni, u pravoj liniji. Kad bi nastavila letjeti u pravoj liniji, ova bi vrana dospjela ravno do...

Zastala sam u šoku.

Bila sam tako usredotoĉena na prepirku s Jamiejem da mi do ovog trenutka nije palo na pamet da se situacija koju sam uzalud pokušavala ostvariti dva mjeseca, napokon pojavila. Bila sam sama. I znala sam gdje se nalazim.

Kad sam pogledala preko potoĉića, zaslijepilo me ţarko jutarnje sunce koje se probijalo kroz krošnje crvenih jasenova na drugoj obali. Dakle, to je istok. Srce mi je snaţnije zakucalo. To je istok, a Lag Cruime leţi ravno iza mene. Lag Cruime je ĉetiri milje sjeverno od Fort Williama. A Fort William leţi ne više od tri milje zapadno od breţuljka Craigh na Dun. I tako, prvi put otkako sam srela Murtagha, otprilike sam znala gdje se nalazim - ne više od sedam milja od tog vraţjeg breţuljka i njegova prokletog kamenog kruga. Sedam milja - moţda - od kuće. I od Franka.

Krenula sam natrag u šumarak, ali onda sam se predomislila. Nisam se usudila krenuti cestom. Ovako blizu Fort Williamu i nekolicini malih okolnih sela, previše bih riskirala da nekog sretnem. A nisam mogla poći na konju strmim potoĉićem. Zapravo, nisam baš bila sigurna da to mogu uĉiniti i pješice; stjenoviti zidovi bili su na nekim mjestima okomiti, uranjajući ravno u pjenušavu vodu potoka, bez pravog mjesta za hodanje, osim vrhova razbacanog kamenja koje vire iz brze struje.

Ali to je bio daleko najizravniji put u smjeru kojim sam htjela krenuti. A nisam se usudila poći previše zaobilaznim putem, jer bih se u gustom raslinju mogla lako izgubiti i moţda bi me Jamie i Dougal sustigli na povratku.

Kad sam pomislila na Jamieja, osjetila sam iznenadno probadanje u ţelucu. Boţe, kako to mogu uĉiniti? Ostaviti ga bez rijeĉi objašnjenja ili isprike? Nestati bez traga, nakon svega što je uĉinio za mene?

S tom mišlju napokon sam odluĉila ostaviti konja. Tako će barem misliti da ga nisam napustila svojom voljom; moţda će pomisliti da su me ubile divlje zvijeri - dodirnula sam bodeţ u dţepu - ili da su me oteli razbojnici. A kad ne naĊe ni traga od mene, naposljetku će me zaboraviti i opet se oţeniti. Moţda s draţesnom mladom Loaghaire, kad se vrati u Leoch.

Koliko god bilo smiješno, shvatila sam da me misao da Jamie dijeli krevet s Laoghaire uznemirava jednako kao i misao da ga napustim. Proklela sam samu sebe zbog idiotizma, ali nisam si mogla pomoći a da ne zamišljam djevojĉino slatko okruglo lice, rumeno od strasti, i Jamiejeve krupne šake kako prolaze kroz njezinu plavu kosu...

Olabavila sam stisak zubi i odluĉno obrisala suze s obraza. Sada nemam ni vremena ni energije za takve besmislene misli. Moram krenuti, i to odmah, dok još mogu. Bolja mi se prilika vjerojatno neće 192

pruţiti. Ponadala sam se da će me Jamie zaboraviti. Znala sam da ja njega neću nikad zaboraviti. Ali sada ga moram istjerati iz glave, inaĉe se neću moći usredotoĉiti na posao koji me ĉeka, a on je sam po sebi dovoljno teţak.

Oprezno sam sišla strmom obalom do ruba vode. Hitra struja potoka posve je zaglušila pjev ptica u šumarku. Put je bio grub, ali ovdje je barem bilo mjesta za hodanje uz rub vode. Obala je bila muljevita i prošarana stijenama, ali moglo se njome proći. Shvatila sam da ću malo dalje morati zakoraĉiti u vodu i opasno skakati s kamena na kamen, odrţavajući ravnoteţu iznad bujice, sve dok obala ne postane dovoljno široka da opet izaĊem iz vode.

Mukotrpno sam odabirala put, pokušavajući procijeniti koliko vremena imam na raspolaganju. Jamie mi je rekao samo to da će se vratiti prije zalaska sunca. Do Lag Cruimea su tri ili ĉetiri milje, ali ja nisam znala kakve su ceste ni koliko će dugo potrajati susret s Horrocksom. Ako se on uopće pojavi. Ali pojavit će se, usprotivila sam se samoj sebi. Tako je rekao Hugh Munro, a koliko god bio bizarna i groteskna figura, Jamie ga oĉito smatra pouzdanim izvorom informacija.

Stopalo mi je skliznulo na prvom kamenu u potoku, pa sam pala u ledenu vodu koja mi je sezala do koljena i namoĉila suknju. Vratila sam se na obalu, podigla suknju što sam više mogla i skinula cipele i ĉarape. Stavila sam ih u dţep koji sam napravila od zakvaĉene suknje i opet stala na kamen.

Ustanovila sam da, ako kvrĉim noţne prste, mogu koraĉati od kamena do kamena a da se ne poskliznem. Ali nabori suknje oteţavali su mi pogled na to kamo ću zakoraĉiti, pa sam nekoliko puta skliznula u vodu. Noge su mi ozeble, a stopala se umrtvila, pa mi je postalo teţe da ih kvrĉim.

Srećom, obala je opet postala šira, pa sam zahvalno stala u topao i ljepljiv mulj. Nakon kratkih razdoblja manje-više ugodna šljapkanja i mnogo duljih razdoblja opasnog skakutanja s kamena na kamen, preko ledenih brzaca, s olakšanjem sam shvatila da me to previše zaokuplja da bih mogla misliti na Jamieja.

Nakon nekog vremena razradila sam rutinu. Zakoraĉi, skvrĉi prste, zastani, pogledaj oko sebe, i tako dalje. Mora da sam postala pretjerano samouvjerena, ili moţda samo umorna, jer postala sam neoprezna i podcijenila cilj. Stopalo mi je bespomoćno skliznulo niz bliţu stranu muljem prekrivena kamena. Ţestoko sam zamahnula rukama i pokušala se vratiti na prethodni kamen, ali više nisam mogla povratiti ravnoteţu. U suknjama, gornjem dijelu haljine i s bodeţom, zaronila sam u vodu.

I nastavila tonuti. Sam potok bio je većim dijelom dubok samo pola metra, ali postojala su razbacana duboka jezerca, u kojima je hitra rijeĉna struja napravila duboke udubine u stijenama. Kamen na kom sam izgubila ravnoteţu nalazio se na rubu jednog takvog jezerca, i kad sam pala u vodu, i sama sam potonula kao kamen. Šok od ledene vode koja mi je jurnula u nosnice i usta tako me ošamutio da uopće nisam kriknula.

Srebrnasti mjehurići izjurili su iz gornjeg dijela haljine i projurili mi pokraj lica prema površini vode.

Pamuĉna tkanina gotovo se smjesta promoĉila, a pritisak ledene vode paralizirao mi je disanje.

Smjesta sam se poĉela boriti da isplivam na površinu, ali teţina odjeće vukla me na dno. Stala sam grozniĉavo razvezivati vrpce gornjeg dijela haljine, ali nije bilo nade da ću uspjeti sve skinuti prije no što se utopim. Dok sam mahnito udarala nogama kako bih zadrţala zapletene nabore dalje od sebe, kroz glavu mi je prostrujalo nekoliko ţestokih i ne baš pohvalnih primjedaba o krojaĉima, ţenskoj modi i gluposti dugih haljina.

Voda je bila kristalno bistra. Prsti su mi ogrebli površinu kamena i kliznuli u mraĉne dubine, skliske od soĉivica i algi. Skliska ti je kao vodena trava, to je Jamie rekao o mojoj...

Ta mi je misao odagnala paniku. Iznenada sam shvatila da se ne smijem iscrpljivati pokušajima da izronim na površinu. Jezerce sigurno nije dublje od dva-tri metra; moram se opustiti dok ne potonem do dna, a onda se odgurnuti stopalima prema površini. S malo sreće, to će mi omogućiti da izronim i udahnem, a ako i nakon toga ponovo potonem, mogla bih nastaviti odskakivati od dna sve dok se ne naĊem dovoljno blizu ruba da se uhvatim za neki kamen.

Tonula sam nepodnošljivo polako. Budući da se više nisam borila da izronim, suknje su se podigle oko mene i nadule, plutajući mi pred licem. Odgurnula sam ih rukama; lice mi mora ostati slobodno. Kad sam napokon stopalima dotaknula ravno dno jezerca, osjetila sam pritisak u plućima, a pred oĉima su mi se

193

pojavile tamne mrlje. Priĉekala sam da mi se koljena malo svinu, a onda sam pritisnula suknje dolje i svom se snagom odgurnula prema površini.

Uspjela sam izroniti, premda na jedvite jade. Glava mi je izronila iz vode na samom vrhuncu skoka, pa sam imala dovoljno vremena tek za najkraći udah koji spašava ţivot, prije no što se voda opet zatvorila nada mnom. Ali to je bilo dovoljno. Znala sam da to mogu još jedanput uĉiniti. Stisnula sam ruke uz tijelo kako bih brţe tonula. Još jedanput, Beauchamp, pomislila sam. Skupi snagu, svini koljena i skoĉi!

Podigla sam ruke iznad glave i pojurila prema površini. Kad sam prošli put izronila, bila sam spazila bljesak crvene boje. Mora da je to oskoruša koja visi iznad vode. Moţda bih se mogla uhvatiti za granu.

Kad sam opet izronila, nešto me uhvatilo za ispruţenu ruku. Nešto ĉvrsto, toplo i utješno tvrdo. Neĉija ruka.

Kašljući i pišteći, slijepo sam se uhvatila za nju drugom rukom, previše sretna što sam se uspjela spasiti, da bih osjetila ţaljenje zbog neuspješnog bijega. Moja sreća trajala je do trenutka kad sam maknula kosu s oĉiju i ugledala bucmasto i uplašeno lankeširsko lice kaplara Hawkinsa.

194

21.

Neugodan susret Paţljivo sam skinula traku još uvijek vlaţne vodene trave s rukava i poloţila je na sredinu stolne bugaĉice.

A onda sam shvatila da u blizini leţi stalak za tintarnice, pa sam podigla biljku i umoĉila je u tintu, upotrebljavajući rezultat da na debelom papiru bugaĉice naslikam zanimljive uzorke. Potpuno se posvetivši tom poslu, dovršila sam svoje remek-djelo s psovkom, oprezno ga posula pijeskom i osušila, a onda ga izloţila na kosinu pretinca.

Zatim sam se odmaknula korak natrag da se divim rezultatu i osvrnula se oko sebe, traţeći neku drugu razbibrigu koja bi mi skrenula misli od skorašnjeg dolaska satnika Randalla.

Nije loše za satnikov privatni ured, pomislila sam gledajući sliku na zidu, srebrni pribor na pisaćem stolu i debeli sag na podu. Ponovo sam stala na sag, kako bi kapanje s moje haljine bilo uĉinkovitije.

Vanjska mi se odjeća uglavnom osušila za jahanja do Fort Williama, ali donji slojevi podsuknja još uvijek su bili mokri.

Otvorila sam mali ormarić iza pisaćeg stola i ugledala satnikovu rezervnu vlasulju, uredno sloţenu na jedan od dva stalka od lijevanog ţeljeza. Ispred stalka leţala su dva uredno poredana sparena ogledala sa srebrnastom pozadinom, vojne ĉetke i ĉešalj od kornjaĉina oklopa. Odnijela sam stalak s vlasuljom na pisaći stol i njeţno isula na vlasulju preostali sadrţaj posude s pijeskom, a onda sam je vratila u ormarić.

Kad je satnik ušao, sjedila sam za pisaćim stolom s ĉešljem u ruci i prouĉavala svoj odraz u ogledalu.

Jednim je pogledom obuhvatio moju raskuštranu kosu, prekopani ormarić i izobliĉenu bugaĉicu.

Ne trepnuvši, primaknuo je stolac preko puta mene i opušteno sjeo prebacivši jednu nogu u ĉizmi preko koljena druge. U jednoj odnjegovanoj, aristokratskoj ruci drţao je jahaći biĉ. Pogledala sam pleteni vrh biĉa, crn i skrletan, koji se polagano njihao iznad saga. ―To i nije tako loša ideja‖, rekao je, gledajući kako mi pogled slijedi njihanje biĉa. ―Ali kad bih imao nekoliko trenutaka da se priberem, vjerojatno bih smislio nešto bolje.‖ ―Ne sumnjam u to‖, odvratila sam, maknuvši gust pramen kose s oĉiju. ―Ali ne smijete biĉevati ţene, zar ne?‖ ―Samo u nekim okolnostima‖, pristojno je odgovorio. ―Koje vaša situacija ne zadovoljava - još. Ali biĉevanje je priliĉno javna stvar. Mislio sam da bismo se prvo mogli upoznati privatno.‖ Dohvatio je brušenu bocu za vino s bifea iza sebe.

Neko vrijeme pijuckali smo claret u tišini, gledajući se preko ĉaša. ―Zaboravio sam vam ĉestitati na vjenĉanju‖, iznenada je rekao. ―Oprostite mi na neuglaĊenosti.‖ ―Ne brinite se zbog toga‖, milostivo sam odvratila. ―Sigurna sam da će vam obitelj mog muţa biti vrlo zahvalna što ste mi ponudili gostoprimstvo.‖ ―Oh, nekako sumnjam u to‖, rekao je i privlaĉno se osmjehnuo. ―Ali s druge strane, nisam ih imao namjeru obavijestiti da ste ovdje.‖ ―Zašto mislite da oni to ne znaju?‖ upitala sam ga. Unatoĉ prijašnjoj odluci da se ponašam drsko, poĉela sam se osjećati priliĉno šuplje. Bacila sam kratak pogled kroz prozor, no on se nalazio na krivoj strani zgrade, pa nisam mogla vidjeti sunce. Ali svjetlost je bila ţuta. Moţda je sredina popodneva? Koliko će još vremena proteći prije no što Jamie otkrije mog napuštenog konja? I koliko nakon toga, prije no što ga moj trag dovede do potoka - i odmah se izgubi? Nestati bez traga ima i svoje nedostatke. Zapravo, osim ako Randall ne odluĉi obavijestiti Dougala gdje se nalazim, nema naĉina da Škoti doznaju kamo sam nestala. ―Kad bi oni to znali, vjerojatno bi me već posjetili‖, odvratio je satnik i podigao jednu elegantno oblikovanu obrvu. ―Uzmemo li u obzir kakvim me sve imenima Dougal MacKenzie poĉastio za našeg posljednjeg susreta, baš ne vjerujem da me smatra prikladnim društvom za svoju roĊakinju. A ĉini se da vas

195

ĉlanovi MacKenziejeva klana smatraju tako vrijednom da bi vas radije prihvatili kao jednu od svojih, nego dopustili da mi padnete u ruke. Ne mogu zamisliti da bi oni dopustili da ĉamite ovdje u zatoĉeništvu.‖ Pogledao me s neodobravanjem, upijajući svaku pojedinost moje mokre odjeće, raskuštrane kose i općenito neuredne vanjštine. ―Neka sam proklet ako znam što oni ţele od vas‖, primijetio je. ―A ako ste im tako vrijedni, zašto su vam, dovraga, dopustili da lutate naokolo sami? Mislio sam da se ĉak i barbari bolje brinu za svoje ţene.‖ U oĉima mu se pojavila iznenadna iskra. ―Ili ste moţda odluĉili pobjeći?‖ Zaintrigiran tom novom mogućnošću, zavalio se na stolac. ―Je li vam prva braĉna noć bila teţa kušnja no što ste oĉekivali?‖ zanimao se. ―Moram priznati da sam ostao malo zateĉen kad sam ĉuo da ste radije odluĉili otići u krevet s jednim od tih dlakavih polugolih divljaka nego da još malo porazgovarate sa mnom. To govori u prilog velikoj predanosti duţnosti, madam.

Moram ĉestitati vašem poslodavcu, ma tko on bio, na sposobnosti da vas nadahne na nju. Ali‖, još se malo zavalio na stolcu, drţeći ĉašu clareta na koljenu, ―bojim se da još uvijek moram inzistirati na imenu vašeg poslodavca. Ako ste doista pobjegli MacKenziejima, najvjerojatnija je pretpostavka da ste francuski agent.

Ali ĉiji?‖ Napregnuto se zabuljio u mene, poput zmije koja pokušava opĉiniti pticu. Ali ja sam u meĊuvremenu popila dovoljno clareta da ispunim onu šupljinu u sebi, pa sam mu uzvratila pogled. ―Oh‖, odvratila sam s pretjeranom pristojnošću. ―Nisam znala da i ja sudjelujem u ovom razgovoru.

Priliĉno vam je dobro išlo i bez mene. Molim vas, nastavite!‖ UglaĊena linija njegovih usta malo se napela, a duboka bora u njihovu kutu produbila, ali nije rekao ništa. Odloţio je ĉašu, ustao i otišao do ormarića, skinuo vlasulju i odloţio je na prazni stalak. Kad je na drugoj vlasulji ugledao tamna zrnca pijeska, primijetila sam da je naĉas zastao, ali nije primjetno promijenio izraz lica.

Kosa mu je pod vlasuljom bila tamna i gusta, lijepo oblikovana i sjajna. A i uznemirujuće poznata, premda mu je sezala do ramena i bila svezana plavom svilenom vrpcom. Skinuo je vrpcu, podigao ĉešalj sa stola i poĉešljao kosu koja mu se pod vlasuljom bila priljubila uz tjeme, a onda je s izvjesnom paţnjom ponovo svezao vrpcu. Ja sam usluţno podigla zrcalo kako bi mogao prosuditi uĉinak. Napadnom gestom uzeo mi je zrcalo iz ruke, vratio ga na mjesto i gotovo s treskom zatvorio vrata ormarića.

Nisam mogla procijeniti je li tu odgodu smislio kako bi me iznervirao - u tom je sluĉaju uspio - ili naprosto nije mogao odluĉiti što sljedeće uĉiniti.

Napetost je malo popustila kad je ušao posilni, noseći posluţavnik s priborom za ĉaj. Još uvijek bez rijeĉi, Randall je natoĉio ĉaj i ponudio mi šalicu, pa smo neko vrijeme pijuckali. ―Nemojte mi reći‖, napokon sam progovorila. ―Dajte da pokušam pogoditi. Ovo je novi oblik uvjeravanja koji ste smislili - da muĉite moj mjehur. Posluţivat ćete mi pića sve dok vam ne obećam da ću vam sve priznati u zamjenu za pet minuta na kahlici.‖ To ga je toliko iznenadilo da se iskreno nasmijao. Smijeh mu je posve preobrazio lice, pa sam bez problema mogla shvatiti zašto se u donjoj lijevoj ladici njegova pisaćeg stola nalazi toliko namirisanih pisama napisanih ţenskim rukopisom. Kad je dopustio da mu fasada napukne, smijao se bez sustezanja. Kad je prestao, ponovo se zagledao u mene s malim smiješkom koji mu je ostao na usnama. ―Što god bili, gospoĊo, barem imate smisla za humor‖, primijetio je i potegnuo traku za zvono pokraj vrata. Kad je posilni opet ušao, naredio mu je da me odvede u zahod. ―Ali pripazi da ti usput ne pobjegne, Thompsone‖, dodao je otvarajući mi vrata s podrugljivim naklonom.

Malaksalo sam se naslonila na vrata zahoda u koji me posilni odveo. Osjetila sam olakšanje što nisam u Randallovoj prisutnosti, ali kratkotrajno. I na temelju priĉa koje sam o njemu ĉula i na temelju osobnog iskustva, imala sam dovoljno prilika da izvuĉem zakljuĉke o njegovu pravom karakteru. Ali muĉili su me oni prokleti odbljesci Franka koji su se stalno probijali kroz njegovu blistavu i bezobzirnu vanjštinu.

Pogriješila sam što sam ga nasmijala, pomislila sam.

196

Ne obazirući se na smrad, sjela sam na dasku i usredotoĉila se na sadašnji problem. Nije mi se ĉinilo vjerojatnim da bih mogla pobjeći. Zanemarimo li budnog Thompsona, Randallov se ured nalazi u zgradi koja je gotovo u samom središtu utvrde. I premda sama utvrda zapravo nije mnogo više od kamene ograde, zidovi su tri metra visoki, a dvostruka vrata dobro su ĉuvana.

Pomislila sam da bih mogla odglumiti da sam bolesna i ostati u ovom utoĉištu, ali tu sam ideju odbacila - ne samo zbog neugodna okruţenja. Neugodna je istina glasila da nema mnogo smisla otezati ako za to nemam razloga, a nisam ih imala. Nitko ne zna gdje se nalazim, a Randall to ne namjerava nikome reći. On me ima u svojoj vlasti i moţe me zadrţati koliko god ţeli. Još jedanput sam poţalila što sam ga nasmijala. Sadist sa smislom za humor osobito je opasan.

Grozniĉavo sam se pokušala prisjetiti neĉega korisnog što moţda znam o satniku i uhvatila se za jedno ime koje sam napola ĉula i nepaţljivo zapamtila. Ponadala sam se da sam ga dobro zapamtila. Bila je to jadna karta za igru, jedina koju sam imala. Duboko sam udahnula, ţurno izdahnula i izašla iz svog utoĉišta.

Kad sam se vratila u ured, dodala sam malo šećera u šalicu ĉaja i paţljivo promiješala. A onda mlijeko. Rastegnula sam tu ceremoniju što sam dulje mogla, a onda više nisam mogla odgaĊati pogled na Randalla. On je opušteno sjedio u svojoj omiljenoj pozi i elegantno drţao šalicu ĉaja u zraku, kako bi me mogao bolje promatrati. ―Dakle?‖ rekla sam. ―Ne morate se brinuti da ćete mi pokvariti apetit jer ga nemam. Što namjeravate uĉiniti sa mnom?‖ Osmjehnuo se i paţljivo srknuo vrući ĉaj prije no što je odgovorio. ―Ništa.‖ ―Doista?‖ IznenaĊeno sam podigla obrve. ―Zar vas je mašta izdala?‖ ―Ne bih rekao‖, odvratio je, pristojno kao i uvijek, a onda me nimalo pristojno još jedanput odmjerio od glave do pete. ―Ne‖, rekao je zadrţavši pogled na rubu prsluka moje haljine, gdje je utaknuti rupĉić ostavio gornji dio mojih dojki vidljivim, ―ma koliko bih vam volio odrţati prijeko potrebnu lekciju o dobrim manirama, bojim se da ću to zadovoljstvo morati odgoditi na neodreĊeno vrijeme. Poslat ću vas sa sljedećom poštanskom pošiljkom u Edinburgh. A ne bih volio da stignete onamo s vidljivim oštećenjima; moji nadreĊeni mogli bi to smatrati neuviĊavnim od mene.‖ ―Edinburgh?‖ Nisam mogla prikriti iznenaĊenje. ―Da. Pretpostavljam da ste ĉuli za Tolbooth?‖ Doista sam ĉula za njega. Bio je to jedan od najpoznatijih i najozloglašenijih zatvora tog vremena, glasovit po prljavštini, kriminalu, bolesti i mraku. Velik broj tamošnjih zatvorenika umro je ne doĉekavši suĊenje. S mukom sam gutnula i s gutljajem slatkog ĉaja na silu progutala gorku ţuĉ koja mi se podigla u grlu.

Randall je zadovoljno srknuo ĉaj. ―Ondje će vam biti priliĉno ugodno. Na kraju krajeva, ĉini se da vi volite izvjesnu prljavštinu i vlagu u svom okruţenju.‖ Prijekorno je pogledao vlaţni rub moje podsuknje, koji je virio ispod haljine. ―Nakon dvorca Leoch, ondje biste se trebali osjećati kao kod kuće.‖ Priliĉno sam sumnjala u to da se u Tolboothu servira tako dobra hrana kao što je ona koja se jede za Columovim stolom. A zanemarimo li opća pitanja udobnosti, nisam smjela - jednostavno nisam smjela dopustiti Randallu da me pošalje u Edinburgh. Ako me ikad zatvore u Tolbooth, nikad se više neću vratiti u kameni krug.

Došao je trenutak da odigram svoju kartu. Sad ili nikad. Podigla sam šalicu. ―Kako vam drago‖, odvratila sam mirnim glasom. ―A što mislite, što će na to reći vojvoda od Sandringhama?‖ Ispustio je šalicu vrućeg ĉaja u krilo hlaĉa od jelenje koţe i napravio nekoliko zvukova koji su me jako razveselili. ―Tsk‖, prijekorno sam rekla.

197

Ponovo je sjeo na stolac i bijesno me pogledao. Šalica je leţala na boku, a zeleni sag upijao je njezin smećkasti sadrţaj, ali Randall nije posegnuo za trakom za zvono. Na šiji mu je iskoĉio mali mišić.

Ja sam u meĊuvremenu otvorila gornju lijevu ladicu njegova pisaćeg stola i pokraj emajlirane burmutice pronašla hrpu uškrobljenih rupĉića. Izvukla sam jedan i dodala mu ga. ―Nadam se da vam neće ostati mrlja‖, umilno sam mu rekla. ―Ne‖, rekao je, netremice me gledajući i ne obazirući se na rupĉić. ―Ne, to nije moguće.‖ ―A zašto nije?‖ upitala sam ga hinjeno nehajnim tonom, pitajući se o ĉemu govori. ―Zato što bih ja o tome bio obaviješten. Ako radite za Sandringhama, zašto biste se onda, dovraga, ponašali na tako prokleto smiješan naĉin?‖ ―Moţda vojvoda testira vašu odanost‖, nasumce sam predloţila, spremna da skoĉim na noge ako bude potrebno. Stisnuo je šake na bokovima, a odbaĉeni jahaći biĉ bio je i previše blizu dohvata na obliţnjem stolu. Šmrknuo je na taj prijedlog. ―A moţda vi testirate moju lakovjernost. Ili moje strpljenje. Obje su stvari, madam, na vrlo niskom stupnju.‖ Zamišljeno je zaškiljio, pa sam se spremila na brzi bijeg.

Naglo je skoĉio na mene, a ja sam odskoĉila u stranu, dohvatila ĉajnik i bacila ga na njega. Izmaknuo mu se, a ĉajnik je udario o vrata s pristojnim treskom. Posilni, koji mora da je stajao odmah pred vratima, zapanjeno je provirio u sobu.

Teško dišući, satnik mu je nestrpljivo dao znak da uĊe. ―Uhvati je‖, grubo mu je naredio i otišao do stola. Poĉela sam duboko disati, i u nadi da ću se smiriti i zato što nisam vjerovala da to mogu uĉiniti u tako kratkom roku.

Ali umjesto da me udari, on je samo otvorio donju desnu ladicu stola, koju nisam imala vremena istraţiti, i izvukao dugaĉki komad tankog uţeta. ―Kakav to dţentlmen drţi uţe u ladici pisaćeg stola?‖ ogorĉeno sam upitala. ―Dţentlmen koji je spreman na sve, madam‖, promrmljao je i ĉvrsto mi svezao zapešća iza leĊa. ―Izlazi!‖ nestrpljivo je rekao posilnom i oštro kimnuo glavom prema vratima. ―I ma što da ĉuješ, ne vraćaj se!‖ Te su rijeĉi zazvuĉale priliĉno zloslutno, a kad je još jedanput posegnuo u ladicu moji su se strahovi pokazali posve opravdanima.

Ima neĉeg obeshrabrujućeg u vezi s noţem. Muškarci koji su neustrašivi u borbi licem u lice povući će se pred golom oštricom. Ja sam se povukla sve dok mi se svezane ruke nisu sudarile sa zidom okreĉenim u bijelo. Oštar sjajni vršak noţa spustio mi se meĊu dojke i pritisnuo me. ―A sad ćete mi reći sve što znate o vojvodi od Sandringhama‖, uljudno je rekao, a oštrica se još malo zarila i napravila udubinu u tkanini moje haljine. ―Uzmite si vremena koliko god hoćete, draga moja. Meni se nimalo ne ţuri.‖ Zaĉuo se sitan zvuk paranja kad je vršak noţa probio tkaninu. Osjetila sam sićušni vršak ravno iznad srca, hladan poput straha.

Randall je stao polako povlaĉiti noţ u polukrugu ispod moje dojke. Bijela je košulja zalepetala, gruba se vunena tkanina oslobodila i otpala, a dojka mi je provirila iz košulje. Randall je izgleda do tog trenutka zadrţavao dah, jer sada je izdahnuo i pogledao me ravno u oĉi.

Odmaknula sam se u stranu, ali nisam imala mnogo manevarskog prostora. Našla sam se pritisnuta o pisaći stol, hvatajući se svezanim rukama za rub. Ako mi se dovoljno pribliţi, pomislila sam, moţda bih mogla leći na leĊa i nogama mu izbiti noţ iz ruke. Sumnjala sam da me namjerava ubiti, sigurno ne prije no što dozna što toĉno znam o njegovu odnosu s vojvodom, ali iz nekog razloga, taj mi zakljuĉak nije pruţio veliku utjehu.

Nasmiješio se. Osmijeh mu je bio obeshrabrujuće nalik na Frankov, onaj draţesni osmijeh kojim je Frank šarmirao studente i rastapao i najokorjelije ĉinovnike u koledţu. U drugim bih okolnostima moţda smatrala da je ovaj ĉovjek šarmantan, ali u ovom trenutku... ne.

198

Brzom mi je kretnjom gurnuo koljeno meĊu noge i pritisnuo ramena. Nisam mogla odrţati ravnoteţu, pa sam nezgrapno pala na stol i glasno kriknula pritisnuvši svezana zapešća. On mi se silom ugurao meĊu noge, traţeći jednom rukom rub moje suknje da je podigne, dok mi je drugom ĉvrsto drţao dojku, milovao je i štipao. Stala sam se grozniĉavo otimati, ali smetala mi je suknja. Randall me uhvatio za stopalo i povukao ruku uz moju nogu, podiţući mi usput vlaţnu podsuknju i suknju i zabacivši ih iznad mog struka, a onda je spustio ruku na svoje jahaće hlaĉe.

Pomalo podsjeća na dezertera Harryja, bijesno sam pomislila. Za Boga miloga, na što je to britanska vojska spala? Veliĉanstvena tradicija? Nema od nje ni traga ni glasa!

Nije baš bilo vjerojatno da će moja vika privući paţnju dobronamjernih ljudi usred britanskog garnizona, ali ja sam ipak napunila pluća i pokušala, više kao pro forma prosvjed nego išta drugo. Oĉekivala sam da će me Randall zauzvrat ošamariti ili prodrmati da me ušutka, ali, neoĉekivano, to mu se izgleda svidjelo. ―Samo naprijed, dušo, viĉi‖, promrmljao je zaposlen svojim rasporkom na hlaĉama. ―Ako budeš vikala, uţivat ću još više.‖ Pogledala sam ga ravno u oĉi i obrecnula se savršeno jasno i grozno neprikladno: ―Nosi se!‖ Jedan pramen tamne kose mu se oslobodio i razbludno pao na ĉelo. Bio je toliko sliĉan svom dalekom praunuku da me obuzeo grozan poriv da raširim noge i podam mu se. Ali onda mi je divljaĉki stisnuo dojku i taj je poriv smjesta nestao.

Bila sam strašno bijesna, zgroţena, poniţena i ogorĉena, ali zaĉudo ne i jako uplašena. A onda sam osjetila grube kretnje na nogama i iznenada shvatila zašto. On u tome ne moţe uţivati ako ja ne viĉem - a moţda ĉak ni tada. ―Oh, tako ćemo, je li?‖ rekla sam i smjesta za nagradu dobila šamar. Ĉvrsto sam stisnula usta i okrenula glavu u stranu, kako ne bih došla u iskušenje da mu dobacim još koju nepromišljenu primjedbu.

Bilo ovo silovanje ili ne, shvatila sam da mi od njegova nestabilnog karaktera prijeti velika opasnost.

Skrenula sam pogled s Randalla i iznenada ugledala kretnju na prozoru. ―Bio bih vam zahvalan da maknete ruke s moje ţene‖, progovorio je hladan, miran glas. Još uvijek mi drţeći ruku na dojci, Randall se ukipio. Na okviru prozora ĉuĉao je Jamie, naslanjajući veliki pištolj s mjedenim drškom preko nadlaktice.

Randall je naĉas ostao nepomiĉno stajati, kao da ne moţe vjerovati vlastitim ušima. Dok je polako okretao glavu prema prozoru, desna mu je ruka, skrivena od Jamiejeva pogleda, ispustila moju dojku i krišom kliznula prema noţu na pisaćem stolu pokraj moje glave. ―Što ste rekli?‖ s nevjericom je upitao. Dok je šakom stezao noţ, dovoljno se okrenuo da vidi tko je to progovorio i naĉas se opet ukipio, a onda nasmijao. ―Boţe dragi, pa to je mladi škotski divljak! Mislio sam da sam vas se riješio jedanput zauvijek! Jesu li vam se leĊa naposljetku ipak oporavila? A kaţete da je ovo vaša ţena? Ukusna droljica, baš kao i vaša sestra.‖ Randall je sada okrenuo ruku, još uvijek djelomice skrivenu tijelom, i uperio mi oštricu na grlo. Preko njegova ramena mogla sam vidjeti Jamieja kako ĉuĉi na prozoru, napet poput maĉke koja se sprema na skok.

Cijev pištolja nije mu zadrhtala, a ni on nije promijenio izraz lica. Jedini znak njegovih emocija bilo je tamno rumenilo na grlu; ovratnik mu je bio otkopĉan, a mali oţiljak na vratu proplamsao je grimiznom bojom.

Gotovo usput, Randall je polako podigao noţ kako bi ga Jamie mogao vidjeti, vrškom mi dodirujući grlo. Napola se okrenuo prema Jamieju. ―Moţda bi bilo bolje da bacite taj pištolj ovamo - osim ako vam nije dojadio braĉni ţivot. Dakako, ako biste radije postali udovac...‖ Netremice su se gledali u oĉi, poput zagrljenih ljubavnika - ni jedan od njih nije se pomaknuo dugu minutu. Naposljetku se Jamiejevo tijelo opustilo iz napetosti kao da se sprema na skok. Izdahnuo je u dugom dahu rezignacije i bacio pištolj u sobu. Pao je na pod sa zveketom i odsklizao se gotovo do Randallovih nogu.

199

Randall se hitro sagnuo i podigao ga. Ĉim mi je maknuo noţ s grla, pokušala sam se uspraviti, ali on je spustio šaku na moje grudi i gurnuo me natrag u leţeći poloţaj. Pridrţavajući me jednom rukom, drugom je naciljao u Jamieja. Pretpostavila sam da odbaĉeni noţ leţi negdje na podu blizu mojih stopala. Da barem imam gipkije noţne prste... bodeţ koji mi je leţao u dţepu bio mi je jednako nedostupan kao da se nalazi na Marsu.

Smiješak nije napuštao Randallovo lice još od trenutka kad se Jamie pojavio. Sad se rastegnuo i otkrio zašiljene pseće zube. ―No, to je već bolje.‖ Šaka koja mi je pritiskala grudi napustila ih je i vratila se nabreklom rasporku na njegovim jahaćim hlaĉama. ―Baš sam bio usred posla kad ste stigli, dragi moj prijatelju. Oprostit ćete mi ako ga dovršim prije no što se posvetim vama.‖ Crvenilo je posve prekrilo Jamiejevo lice, ali ostao je stajati potpuno nepomiĉno, dok mu je pištolj bio naciljan u trbuh. Kad je Randall završio manevriranje, Jamie se bacio na otvorenu cijev pištolja, a ja sam pokušala viknuti ne bih li ga zaustavila, ali usta su mi se osušila od uţasa. Zglobovi Randallove ruke pobijeljeli su kad je pritisnuo otponac.

Oroz je škljocnuo o praznu komoru, a Jamiejeva šaka zarila se u Randallov trbuh. Kad je njegova druga šaka pogodila ĉasnikov nos, zaĉuo se tup hrskavi zvuk, a tanki mlaz krvi štrcnuo je na moju košulju.

Randall je zakolutao oĉima i skljokao se na pod poput kamena.

Jamie se smjesta našao iza mene, uspravio me na noge i stao mi odvezivati uţe sa zapešća. ―Ušao si ovamo na blef s praznim pištoljem?‖ histeriĉno sam graknula. ―Da sam imao napunjen pištolj, odmah bih ga ustrijelio, zar ne?‖ siknuo je Jamie.

Uto se zaĉuo bat koraka koji dolaze niz hodnik prema uredu. Jamie mi je odvezao uţe i podigao me na prozorsku dasku. Prozor je leţao dva i pol metra iznad tla, ali koraci su već gotovo stigli do vrata. Skoĉili smo zajedno.

Prizemljila sam se s treskom od kojeg su mi zadrhtale kosti i zakotrljala se tlom u zbrci suknji i podsuknji. Jamie me hitro podigao na noge i prislonio na zid zgrade. Zaĉuli smo bat koraka iza ugla zgrade, a zatim ugledali šestoricu vojnika, ali oni nisu pogledali u našem smjeru. Ĉim su se dovoljno udaljili, Jamie me zgrabio za ruku i povukao prema drugom uglu zgrade.

Postrance smo se kretali uza zid i zaustavili se pred samim uglom. Sada sam mogla vidjeti gdje se nalazimo.

Otprilike šest metara dalje nalazile su se ljestve koje su vodile do uskog nogostupa što se protezao unutrašnjom stranom vanjskih zidina utvrde. Kimnuo je glavom prema njemu; to nam je bio cilj.

Primaknuo mi je glavu i šapnuo: ―Kad zaĉuješ prasak, potrĉi koliko te noge nose i popni se uz one ljestve. Ja ću te slijediti.‖ Kimnula sam glavom. Srce mi je mahnito lupalo; kad sam spustila pogled, shvatila sam da mi je jedna dojka još uvijek gola, ali u ovom trenutku nisam mogla mnogo uĉiniti u vezi s tim. Podigla sam skute suknje i spremila se da potrĉim.

Uto se s druge strane zgrade zaĉuo snaţan prasak, kao da je eksplodirala granata. Jamie me gurnuo i ja sam potrĉala što sam brţe mogla. Skoĉila sam na ljestve, uhvatila se za njih i poĉela se uspinjati; osjetila sam kako se drvo trznulo i zatreslo kad je Jamie skoĉio na ljestve ispod mene.

Kad sam se popela do vrha i okrenula, mogla sam vidjeti ĉitavu utvrdu iz ptiĉje perspektive. Iz male zgrade pokraj straţnjeg zida sukljao je crni dim, a ljudi su iz svih smjerova trĉali prema njoj.

Jamie se pojavio pokraj mene. ―Ovuda.‖ Pognuto je potrĉao nogostupom, a ja sam ga slijedila. Zastali smo pokraj postolja za stijeg na zidu. Zastava nam je ţestoko lepršala iznad glava, a uţe za dizanje ritmiĉki je udaralo o motku. Jamie je provirio preko zida kao da nešto traţi.

Okrenula sam se i pogledala logor. Ljudi su okruţili malu zgradu, trĉali naokolo i vikali. Malo dalje, na jednoj sam strani spazila malu drvenu platformu, visoku metar ili metar i pol, do koje su vodile stube. U sredini je stajao teţak drveni stup s preĉkom, a s ruku tog kriţa njihale su se lisiĉine od uţeta.

Jamie je iznenada zviţduknuo, pa sam pogledala preko zida i ugledala Ruperta kako jaše na konju i za sobom vodi Jamiejeva konja. Podigao je pogled prema izvoru zviţduka i doveo konje do zida ispod nas.

200

Jamie je prerezao konopac s motke za zastavu, a teški crveno-plavi nabori zastave splasnuli su, skliznuli s motke i s fijukom se prizemljili pokraj mene. Jamie je hitro omotao vrh uţeta oko jednog potpornja i bacio ostatak preko zida. ―Hodi!‖ rekao mi je. ―Ĉvrsto se uhvati za uţe objema rukama i podupri se stopalima o zid! Kreni!‖ Krenula sam, podupirući se stopalima i lagano otpuštajući uţe; tanki mi je konopac klizio u šaci i zaţario je.

Pala sam na tlo pokraj konja i ţurno ga zajahala. Jamie je sletio u sedlo trenutak poslije, pa smo krenuli u galopu.

Usporili smo milju ili dvije od logora, kad je postalo oĉito da nas nitko ne slijedi. Nakon kratkog savjetovanja, Dougal je zakljuĉio da je najbolje krenuti prema granici Mackintosheve zemlje, jer to je najbliţe sigurno podruĉje klana. ―Do veĉeras bismo mogli stići u Doonesbury, a tamo ćemo vjerojatno biti sigurni. Sutra će se pronijeti glas o nama, ali prijeći ćemo granicu prije no što stigne do tamo.‖ Već je bila polovica popodneva; krenuli smo brzim tempom, a naš konj s dvostrukim teretom malo je zaostajao za ostalima. Pretpostavila sam da moj konj još uvijek sretno pase travu u šumarku i ĉeka da ga odvede kući onaj tko bude imao dovoljno sreće da ga naĊe. ―Kako si me pronašao?‖ upitala sam. Od reakcije na dogaĊaje poĉela sam se tresti, pa sam obavila ruke oko tijela da zaustavim drhtavicu. Odjeća mi se potpuno osušila, ali sam osjećala hladnoću do kosti. ―Zakljuĉio sam da je ipak bolje da te ne ostavim samu, pa sam poslao jednog ĉovjeka natrag da ostane s tobom. Nije te vidio kako odlaziš, ali vidio te kako prelaziš gaz u društvu s engleskim vojnicima‖, odgovorio je Jamie hladnim glasom, zbog kojeg ga nisam mogla kriviti. Zubi su mi poĉeli cvokotati. ―Izne-nenaĊena sam š-što nisi po-pomislio da sam engleski špijun i o-ostavio me tamo.‖ ―Dougal je htio da te ostavimo. Ali ĉovjek koji te vidio s vojnicima rekao je da si se otimala. Morao sam otići i uvjeriti se, barem to.‖ Pogledao me ne mijenjajući izraz lica. ―Imaš sreće, Saskinjo, što sam u onoj sobi vidio to što sam vidio. Sada barem Dougal mora priznati da nisi povezana s Englezima.‖ ―Do-dougal, ha? A što je s tobom? Š-što ti misliš?‖ htjela sam znati.

Nije mi odgovorio, samo je kratko frknuo. Naposljetku mi se ipak smilovao, trzajem skinuvši ogrtaĉ od pleda sa sebe i prebacivši ga preko mog ramena, ali nije htio staviti ruku oko mene ni dodirnuti me više no što je neophodno. Jahao je u turobnoj tišini, bijesno trzajući uzdama, nimalo nalik na njegove uobiĉajene elegantne kretnje.

I sama uzrujana i uznemirena, nisam bila raspoloţena za njegovu ćudljivost. ―Pa, što je onda? Što ti je?‖ nestrpljivo sam ga upitala. ―Za Boga miloga, nemoj se duriti.‖ Rekla sam to nešto oštrijim glasom no što sam namjeravala, pa sam osjetila da se još malo ukrućuje. Iznenada je okrenuo glavu konja u stranu i zaustavio ga pokraj ceste. Prije no što sam shvatila što se dogaĊa, sjahao je i spustio me sa sedla. Nezgrapno sam sletjela na tlo, zateturavši da zadrţim ravnoteţu kad su mi stopala udarila o zemlju.

Dougal i ostali zastali su kad su vidjeli da smo stali. Jamie im je kratkom, oštrom gestom dao znak da nastave dalje, a Dougal mu je odmahnuo da shvaća. ―Nemoj se predugo zadrţati‖, doviknuo je, pa su opet krenuli.

Jamie je priĉekao dok nisu dovoljno odmaknuli da nas više ne mogu ĉuti. Zatim me grubo okrenuo prema sebi. Oĉito je bio bijesan, na rubu eksplozije. Osjetila sam da i mene hvata bijes. Odakle mu pravo da tako postupa sa mnom? ―Duriti!‖ rekao je. ―Duriti, rekla si? Upotrebljavam svu samokontrolu koju imam da te ne prodrmam dok ti ne poispadaju zubi, a ti mi kaţeš da se ne durim!‖ ―Što ti je, za ime Boga?‖ bijesno sam upitala. Pokušala sam se osloboditi iz njegova stiska, ali njegovi su mi se prsti ţarili u nadlaktice poput zubaca na klopci za ţivotinje.

201

―Što mi je? Reći ću ti što mi je, kad me već pitaš!‖ procijedio je kroza zube. ―Umoran sam od toga da stalno dokazujem kako ti nisi engleski špijun. Umoran sam od toga da stalno pazim na tebe, bojeći se kakvu ćeš glupost uĉiniti u sljedećem trenutku. A jako sam umoran od toga da me ljudi pokušavaju prisiliti da gledam kako te siluju! To mi ne predstavlja nikakav uţitak!‖ ―Misliš da sam ja uţivala?‖ povikala sam. ―Ţeliš li mi reći da je to moja krivica?!‖ Nato me malo prodrmao. ―Da, to je tvoja krivica. Da si jutros ostala tamo gdje sam ti naredio, ovo se ne bi dogodilo! Ali ne, ti me ne ţeliš slušati, jer ja sam ti samo muţ, pa zašto da se osvrćeš na mene? Kvragu, radiš sve što ti padne na pamet, i prije no što se snaĊem, naĊem te kako leţiš na leĊima s podignutom suknjom, a meĊu nogama ti je najgore smeće u zemlji, na rubu da te uzme pred mojim oĉima!‖ Njegov škotski naglasak, obiĉno jedva primjetan, svake je sekunde postajao sve jaĉi, što je nepogrešiv znak da je uznemiren i nije mi trebao dodatni pokazatelj.

U tom smo se trenutku već skoro dodirivali nosovima viĉući jedno drugom u lice. Jamie je bio sav zajapuren od bijesa, a ja sam osjetila da mi je krv sunula u lice. ―To je tvoja krivica, zato što me stalno ignoriraš i sumnjiĉiš! Rekla sam ti istinu o tome tko sam! I rekla sam ti da nema opasnosti ako poĊem s tobom, ali slušaš li ti mene? Ne! Ja sam samo ţena, pa zašto da se obazireš na ono što ti govorim? Ţene moraju postupati kako im se kaţe, slijediti nareĊenja i krotko sjediti skrštenih ruku, ĉekajući da se njihovi muškarci vrate i da im kaţu što da rade!‖ Nesposoban da se kontrolira, opet me zatresao. ―Da si me poslušala, sada ne bismo morali bjeţati, sa stotinu crvenih kaputa za petama! Boţe, ţeno, ne znam trebam li te zadaviti ili baciti te na tlo i ubiti boga u tebi, ali, Isusa mi, nešto ti ţelim uĉiniti.‖ Uto sam uĉinila odluĉan pokušaj da ga udarim nogom u jaja. Izmaknuo se i gurnuo mi koljeno meĊu noge, ĉime je uĉinkovito sprijeĉio sve sljedeće pokušaje. ―Pokušaj to još jedanput pa ću te tako ošamariti da će ti zazvoniti u ušima‖, zareţao je. ―Ti si divljak i budala‖, dahnula sam, nastojeći osloboditi ramena iz njegova stiska. ―Misliš li da sam namjerno dopustila Englezima da me uhvate?‖ ―Da, mislim da si to namjerno uĉinila, da mi se osvetiš za ono što ti se dogodilo na proplanku!‖ Zinula sam od ĉuda. ―Na proplanku? S engleskim dezerterima?‖ ―Da! Ti smatraš da sam te tamo trebao zaštititi, i imaš pravo. Ali nisam mogao; morala si to uĉiniti sama, i sada mi se osvećuješ tako da namjerno dovodiš sebe, moju ţenu, u ruke ĉovjeka koji je prolio moju krv.‖ ―Tvoju ţenu! Tvoju ţenu! Tebi uopće nije stalo do mene! Ja sam samo tvoje vlasništvo; to ti je vaţno samo zato što smatraš da sam tvoje vlasništvo, a ne moţeš podnijeti da netko uzme nešto što pripada tebi!‖ ―Da, ti si moje vlasništvo‖, zaurlao je i zario mi prste u ramena poput šiljaka. ―I da, ti si moja ţena, sviĊalo se to tebi ili ne.‖ ―E pa, ne sviĊa mi se! Nimalo mi se ne sviĊa! Ali ni to nije vaţno, zar ne? Sve dok sam tu da ti grijem krevet, tebe nije briga što ja mislim ili kako se osjećam! Za tebe je ţena samo to - netko u koga ćeš gurnuti kitu kad te spopadne ţelja!‖ Nato je mrtvaĉki problijedio i poĉeo me ţestoko tresti. Glava mi se snaţno trznula, a zubi zacvokotali, od ĉega sam se bolno ugrizla za jezik. ―Pusti me!‖ povikala sam. ―Pusti me, gade pohotni!‖ Namjerno sam upotrijebila izraz kojim se dezerter Harry posluţio na proplanku, pokušavajući ga povrijediti. Ispustio me i odmaknuo se jedan korak, zaţarena pogleda. ―Kujo prostaĉka! Nećeš tako razgovarati sa mnom!‖ ―Razgovarat ću kako god ţelim! Ne moţeš mi ti govoriti što da radim!‖ ―Ĉini se da ne mogu! Uĉinit ćeš što hoćeš, ma koga time povrijedila, zar ne? Ti sebiĉna, svojeglava...‖

202

―Povrijedila sam tvoj vraţji ponos!‖ povikala sam. ―Ja sam nas oboje spasila na onom proplanku, a ti to ne moţeš podnijeti, zar ne? Samo si stajao tamo! Da nisam imala noţ, sada bismo oboje bili mrtvi!‖ Dok nisam izrekla te rijeĉi, uopće nisam bila svjesna da se ljutim na njega zato što me nije uspio zaštititi od engleskih dezertera. Da sam bila u trezvenijem raspoloţenju, tako nešto uopće mi ne bi palo na pamet. Bila bih mu rekla da to nije njegova krivica. Puka je sreća što sam imala noţ, bila bih mu rekla. Ali sada sam shvatila da sam, bilo to racionalno ili ne, nekako osjećala da mu je bila duţnost zaštititi me i da me iznevjerio. Moţda zato što je on oĉito tako osjećao.

Stajao je i bijesno me gledao, dašćući od emocija. Kad je opet progovorio, glas mu je bio tih i promukao od strasti. ―Jesi li vidjela onaj stup u dvorištu utvrde?‖ Kratko sam kimnula glavom. ―E pa, mene su svezali za taj stup, kao ţivotinju, i biĉevali do krvi! Te ću oţiljke nositi do smrti. A da danas popodne nisam imao vrašku sreću, to bi bilo najmanje što bi mi se dogodilo. Vjerojatno bi me prvo biĉevali a onda objesili.‖ Glasno je gutnuo pljuvaĉku i nastavio. ―I premda sam to znao, ni trenutka nisam oklijevao da odem na to mjesto za tobom, iako sam mislio da je Dougal moţda u pravu! A znaš li odakle mi pištolj koji sam upotrijebio?‖ Obamrlo sam odmahnula glavom, osjećajući da mi bijes poĉinje jenjavati. ―Ubio sam jednog straţara pokraj zida. On je pucao na mene, zato je pištolj bio prazan. Promašio je, a ja sam ga ubio bodeţom i ostavio bodeţ da mu viri iz prsnog koša kad sam zaĉuo tvoj krik. Ubio bih deset ljudi da doĊem do tebe, Claire.‖ Glas mu je napukao. ―A kad si kriknula, krenuo sam prema tebi, naoruţan samo praznim pištoljem i svojim dvjema rukama.‖ Sada je govorio malo mirnije, ali pogled mu je još uvijek bio divlji od boli i bijesa. Ja sam šutjela.

Uznemirena uţasom svog susreta s Randallom, uopće nisam shvatila kakva mu je oĉajniĉka hrabrost trebala da doĊe za mnom u utvrdu.

Iznenada se okrenuo od mene i objesio ramena. ―Imaš pravo‖, rekao je tihim glasom. ―Da, imaš pravo.‖ Bijes mu je iznenada nestao iz glasa, a zamijenio ga je ton kakav nikad prije nisam ĉula, ĉak ni kad je trpio krajnje tjelesne boli. ―PovrijeĊen mi je ponos. A ponos je gotovo sve što mi je ostalo.‖ Naslonio je podlaktice na hrapavu koru borova stabla i pustio da mu glava iscrpljeno padne na njih. Govorio je tako tihim glasom da sam ga jedva ĉula. ―Razdireš mi dušu, Claire.‖ Nešto vrlo sliĉno dogaĊalo se i s mojom dušom. Nesigurno sam mu prišla s leĊa. Nije se pomaknuo, ĉak ni kad sam ga zagrlila oko struka. Naslonila sam obraz na njegova pogrbljena leĊa. Drhtao je, a košulja mu je bila vlaţna, promoĉena znojem od siline strasti. ―Ţao mi je‖, jednostavno sam rekla. ―Molim te, oprosti mi.‖ Okrenuo se i ĉvrsto me zagrlio. Osjetila sam da mu drhtavica postupno popušta. ―Opraštam ti, curo‖, napokon mi je promrmljao u kosu. Zatim me pustio i pogledao, trijezno i formalno. ―I meni je ţao‖, rekao je. ―Zamolit ću te da mi oprostiš na mojim rijeĉima, rekao sam više no što sam mislio. Hoćeš li i ti oprostiti meni?‖ Nakon njegovih posljednjih rijeĉi, jedva sam smatrala da mu imam što oprostiti, ali kimnula sam glavom i stisnula mu ruke. ―Opraštam ti.‖ U opuštenijoj tišini, opet smo zajahali konja. Pred nama se protezao dug komad ravne ceste i ja sam daleko naprijed spazila mali oblak prašine koji su Dougal i ostali ostavljali za sobom.

Jamie je opet bio sa mnom; pridrţavao me jednom rukom dok smo jahali, pa sam se osjećala sigurnije.

Ali nejasan osjećaj povrijeĊenosti i distance nije nestao; još uvijek nismo zalijeĉili sve rane. Oprostili smo jedno drugom, ali rijeĉi koje smo izgovorili zadrţale su se u sjećanju i nisu bile zaboravljene.

203

22.

Razraĉunavanje Stigli smo u Doonesbury dobrano poslije mraka. Srećom, bilo je to priliĉno veliko mjesto, s postajom za koĉiju i gostionicom. Dok je plaćao gostioniĉaru, Dougal je naĉas zaţmirio od muke; trebalo je izdvojiti priliĉan broj dodatnih srebrnjaka da bi se osigurala gostioniĉareva šutnja o našoj nazoĉnosti.

Ali srebrnjaci su nam takoĊer osigurali obilnu veĉeru i mnogo piva. Unatoĉ hrani, veĉera je protekla u sumornoj atmosferi, uglavnom u tišini. Sjedeći u poderanoj haljini, skromno pokrivenoj Jamiejevom košuljom, oĉito sam bila u nemilosti. Svi osim Jamieja ponašali su se kao da sam nevidljiva, a ĉak ni on nije uĉinio mnogo više nego da s vremena na vrijeme gurne kruh i meso u mom smjeru. Osjetila sam olakšanje kad smo napokon otišli u sobu na katu, premda je bila mala i skuĉena.

S uzdahom sam se skljokala na krevet, ne obazirući se na stanje posteljine. ―Mrtva sam umorna. Ovo je bio naporan dan.‖ ―Da, to je toĉno.‖ Jamie je otkopĉao ovratnik i manšete i otpasao remen za maĉ, ali nije se pokrenuo da se razodjene dalje. Izvukao je remen iz korica i udvostruĉio ga, zamišljeno svijajući koţu. ―DoĊi u krevet, Jamie. Što ĉekaš?‖ Prišao je krevetu i zastao, blago njišući pojas naprijed-natrag. ―Pa, curo, bojim se da veĉeras moramo riješiti još jednu stvar prije spavanja.‖ Osjetila sam iznenadan ubod strepnje. ―Što to?‖ Nije mi odmah odgovorio. Namjerno nije sjeo na krevet do mene; umjesto toga primaknuo je stolac i sjeo na njega, suĉelice meni. ―Shvaćaš li ti, Claire, da smo svi mi danas popodne mogli biti ubijeni?‖ upitao me tihim glasom.

Posramljeno sam oborila pogled na poplun. ―Da, shvaćam. To je moja krivica. Ţao mi je.‖ ―Dakle shvaćaš‖, rekao je. ―A znaš li što bi se dogodilo da je netko od nas uĉinio takvu stvar i doveo ostale u opasnost? Vjerojatno bi ga biĉevali ili bi mu odsjekli uši, a moţda bi ga i ubili na licu mjesta.‖ Problijedjela sam. ―Ne, nisam to znala.‖ ―Ja znam da ti još nisi posve upoznala naše obiĉaje, i to ti je neka isprika. Ali ja sam ti rekao da ostaneš skrivena. Da si me poslušala, do ovoga ne bi došlo. Sad će nas Englezi posvuda traţiti, pa ćemo se morati skrivati danju i putovati noću.‖ Zastao je. ―A što se tiĉe satnika Randalla... e pa, to je već nešto drugo.‖ ―Jako mi je ţao, Jamie‖, rekla sam. Jamie je na moju ispriku odmahnuo rukom. ―Eh, da si time povrijedila samo mene, ne bih to više nikad spomenuo. Iako, kad već razgovaramo o tome‖, dobacio mi je oštar pogled, ―reći ću ti da me je gotovo ubilo kad sam vidio tu ţivotinju s rukama na tebi.‖ Skrenuo je pogled na vatru, smrknuta lica, kao da u sebi ponovo proţivljava današnje dogaĊaje.

Pomislila sam da mu ispriĉam o Randallovim... teškoćama, ali bojala sam se da bi to uĉinilo više štete nego koristi. Oĉajniĉki sam ga ţeljela zagrliti i zamoliti da mi oprosti, ali nisam ga se usudila dodirnuti.

Nakon dugog trenutka tišine, uzdahnuo je, ustao i remenom se lagano lupnuo o bedra. ―Dobro onda‖, rekao je. ―Najbolje da to obavimo. Napravila si veliku štetu ne poslušavši moje naredbe i zbog toga ću te kazniti, Claire. Sjećaš li se što sam ti rekao kad sam te jutros ostavio?‖ Dobro sam se toga sjećala, pa sam ţurno skoĉila preko kreveta i naslonila se leĊima na zid. ―Što ţeliš reći?‖ 204

―Znaš ti dobro što ţelim reći‖, odgovorio je ĉvrstim glasom. ―Klekni pokraj kreveta i podigni suknju, curo.‖ ―Neću to uĉiniti!‖ Ĉvrsto sam objema rukama uhvatila visoku nogu kreveta i povukla se još dublje u kut.

Jamie me naĉas škiljeći gledao, razmišljajući što da uĉini. Sinulo mi je da je dobrih dvadesetak kila teţi od mene i da ga ništa ne spreĉava da mi uĉini što god poţeli. Ali naposljetku se ipak odluĉio za razgovor a ne za akciju, pa je paţljivo odloţio remen i dopuzao preko kreveta do mene. ―Slušaj, Claire...‖ poĉeo je. ―Rekla sam ti da mi je ţao!‖ planula sam. ―A to sam ozbiljno mislila. Nikad više neću uĉiniti nešto sliĉno!‖ ―U tome i jest stvar‖, polako je odvratio. ―Ti bi to mogla opet uĉiniti. A to je zato što ne shvaćaš stvari dovoljno ozbiljno. Mislim da ti dolaziš s mjesta gdje su stvari lakše. U tvom svijetu, zanemariti zapovijedi i uzeti stvari u svoje ruke nije pitanje ţivota i smrti. U najgorem sluĉaju, time moţeš nekoga dovesti u neugodnu situaciju ili naljutiti, ali to vjerojatno nikoga neće ubiti.‖ Gledala sam kako prstima nabire smećkasti pled kilta i sreĊuje misli. ―Neugodna je istina da na mjestima i u vremenima kao što je ovo, sitna djela mogu imati vrlo ozbiljne posljedice - osobito za ĉovjeka poput mene.‖ Vidio je da sam na rubu suza i potapšao me po ramenu. ―Ja znam da ti nikad ne bi namjerno dovela u opasnost ni mene ni bilo koga drugog. Ali lako bi to mogla uĉiniti nenamjerno, kao što si uĉinila danas, zato što mi još uvijek ne vjeruješ kad ti kaţem da su stvari opasne. Ti si navikla razmišljati vlastitom glavom, i znam‖, postrance me pogledao, ―da nisi naviknuta da ti muškarac govori što da radiš. Ali moraš to nauĉiti, za dobro svih nas.‖ ―U redu‖, polako sam odvratila. ―Shvaćam. Dakako, imaš pravo. U redu, odsad ću slušati tvoje zapovijedi, ĉak ako se i ne slaţem s njima.― ―Dobro.‖ Ustao je i dohvatio remen. ―A sad, ustani s kreveta da to obavimo.‖ Zinula sam od šoka. ―Što! Pa rekla sam ti da ću te odsad slušati!‖ S oĉajanjem je uzdahnuo i opet sjeo na stolac. Mirno me pogledao. ―Slušaj me sad. Kaţeš mi da razumiješ i ja ti vjerujem. Ali razlika je razumjeti nešto i doista to znati duboko u sebi.‖ Nevoljko sam kimnula glavom. ―U redu. E sad, moram te kazniti, i to iz dva razloga: prvo, zato da to doista shvatiš.‖ Iznenada se nasmiješio. ―Iz osobnog ti iskustva mogu reći da dobre batine natjeraju ĉovjeka da razmotri stvari u ozbiljnijem svjetlu.‖ Ĉvršće sam stisnula nogu kreveta. ―A drugi je razlog ovaj‖, nastavio je. ―Moram to uĉiniti zbog ostalih. Sigurno si primijetila kako su se svi veĉeras drţali.‖ Doista sam to primijetila. Za veĉerom mi je bilo tako neugodno da sam osjetila olakšanje kad sam pobjegla u sobu. ―Postoji nešto što se zove pravda, Claire. Svima si nanijela nepravdu i za to moraš biti kaţnjena.‖ Duboko je uzdahnuo. ―Ja sam ti muţ, pa je moja duţnost da to uĉinim. A to ću i uĉiniti.‖ Snaţno sam se protivila tom prijedlogu, i to iz nekoliko razloga. Što god da je u ovoj situaciji pravedno - a morala sam priznati da je Jamie barem djelomice u pravu - pomisao da me itko tuĉe, iz bilo kojeg razloga, duboko je vrijeĊala moj osjećaj samopoštovanja.

Osjećala sam duboku izdaju što mi muškarac kojeg sam smatrala prijateljem namjerava uĉiniti takvo što. A moj nagon samoodrţanja bio je uţasnut mišlju da se prepustim na milost i nemilost nekome tko rukuje dvosjeklim maĉem od osam kila kao da je metlica za muhe. ―Neću ti dopustiti da me istuĉeš‖, rekla sam odluĉnim glasom, ĉvrsto steţući nogu kreveta. ―Oh, nećeš?‖ Podigao je crvenkastoţute obrve. ―E pa, moram ti reći, curo, ne vjerujem da ti o tome odluĉuješ. SviĊalo se to tebi ili ne, ti si mi ţena. Kad bih ti poţelio slomiti ruku ili hraniti te samo kruhom i vodom, ili ne puštati te danima iz sobe - a nemoj misliti da me ne dovodiš u iskušenje - mogao bih to uĉiniti, a kamoli da ti ugrijem straţnjicu.‖ 205

―Vikat ću!‖ ―Vjerojatno. Ako ne prije, onda sigurno kad te poĉnem tući. Ti imaš dobra pluća, pa oĉekujem da će te ĉuti sve do najbliţe farme.‖ Odbojno se nacerio i prešao preko kreveta po mene.

S izvjesnim mi je teškoćama raširio prste i snaţno me povukao na rub kreveta. Ja sam ga udarila nogom u cjevanicu, ali nisam imala cipele pa ga nisam ozlijedila. Malo je zastenjao i uspio me poleći na krevet, licem nadolje, i svinuti mi ruke da me zadrţi u tom poloţaju. ―Uĉinit ću to, Claire! Ako se ne budeš opirala, smatrat ću da je raĉun podmiren s dvanaest udaraca.‖ ―A ako se budem opirala?‖ upitala sam drhtavim glasom. Dohvatio je remen i lupnuo njime o svoju nogu s gadnim pljeskom. ―Onda ću ti staviti koljeno na leĊa i tući te dok me ruka ne zaboli, a upozoravam te, ti ćeš se umoriti mnogo prije mene.‖ Odmakla sam se od kreveta i okrenula se da ga pogledam u lice, stegnutih šaka. ―Barbarine! Sadistu!‖ bijesno sam prosiktala. ―Ti ovo ĉiniš radi vlastitog uţitka! Nikad ti to neću oprostiti!‖ Jamie je zastao i svinuo remen. ―Ne znam što je to sadist‖, odgovorio mi je mirnim glasom. ―A ako ti ja oprostim za ovo popodne, vjerujem da ćeš i ti oprostiti meni, ĉim budeš opet u stanju sjediti.‖ ―A što se tiĉe uţitka...‖ Usne su mu zatitrale. ―Rekao sam da te moram kazniti. Nisam rekao da u tome neću uţivati.‖ Pozvao me prstom. ―DoĊi ovamo.‖ Sutradan ujutro oklijevala sam napustiti sklonište naše sobe, pa sam se vrzmala po sobi veţući i razvezujući vrpce na haljini i ĉetkajući kosu. Nisam progovorila ni rijeĉi s Jamiejem od sinoć, ali on je primijetio da oklijevam i ohrabrio me da izaĊem s njim na doruĉak. ―Ne moraš strahovati od susreta s ostalima, Claire. Vjerojatno će te malo zadirkivati, ali neće biti ništa strašno. Glavu gore!‖ Kvrcnuo me ispod brade, a ja sam ga ugrizla za ruku, oštro ali ne i duboko. ―Ooh!‖ Povukao je prste. ―Pazi se, curo; ne znaš gdje su mi prsti bili.‖ Ostavio me hihoćući se i otišao na doruĉak.

Nije ĉudo da je dobro raspoloţen, ogorĉeno sam pomislila. Ako je sinoć htio osvetu, dobio ju je.

Provela sam vrlo neugodnu noć. Moj kolebljivi pristanak trajao je toĉno do prvog bolnog udarca koţnatog remena po mesu. Uslijedila je kratka i ţestoka borba, koja je Jamieju ostavila krvav nos, tri draţesne brazgotine na obrazu i velik ugriz na zapešću. Kao što se moglo i oĉekivati, ja sam završila napola umotana u masni poplun s koljenom na leĊima, istuĉena gotovo do smrti.

Pokazalo se da je Jamie bio u pravu, prokleta mu bila crna škotska duša. Muškarci su me pozdravili suzdrţano ali prijateljski; sinoćnje neprijateljstvo i prezir nestali su bez traga.

Dok sam stavljala jaja na tanjur, prišao mi je Dougal i oĉinski me zagrlio oko ramena. ―Nadam se da Jamie sinoć nije bio previše grub prema vama, curo. Blago reĉeno, zvuĉalo je kao da vas kolje.‖ Jako sam se zarumenjela i okrenula se kako me ne bi vidio. Nakon Jamiejevih neugodnih primjedaba, ĉvrsto sam odluĉila drţati jezik za zubima tijekom cijelog iskušenja. Ali, kad je došlo do toga, izazvala bih samu Sfingu da drţi jezik za zubima dok je Jamie Fraser mlati remenom.

Dougal se okrenuo Jamieju, koji je za stolom jeo kruh i sir. ―Hej, Jamie, nisi baš morao napola ubiti curu. I njeţan podsjetnik bio bi dovoljan.‖ Ilustrirao je svoje rijeĉi ĉvrsto me pljesnuvši po straţnjici, a ja sam se trgla od boli i mrko ga pogledala. ―Ţuljevi na guzici nikad nikog nisu ubili‖, dobacio je Murtagh s punim ustima kruha. ―Istina‖, odvratio je Ned. ―Sjednite ovamo, curo!‖

206

―Radije ću stajati, hvala‖, dostojanstveno sam odvratila, našto su svi prasnuli u smijeh. Jamie se zadubio u rezanje komada sira, paţljivo izbjegavajući moj pogled.

Tijekom dana još su me malo dobroćudno zadirkivali, a svaki od muškaraca našao je neku izliku da me s hinjenom sućuti potapše po straţnjici, ali sve u svemu, bilo je podnošljivo, pa sam i protiv volje poĉela vjerovati da je Jamie moţda imao pravo, premda me još uvijek spopadala ţelja da ga zadavim.

Budući da sjedenje nije dolazilo u obzir, tijekom prijepodneva obavljala sam sitne poslove kao što je šivanje i prišivanje dugmadi, što sam mogla obaviti stojeći uz prozor, pod izlikom da mi za šivanje treba svjetlost. Ruĉak sam pojela stojeći, a onda smo svi otišli u svoje sobe da se odmorimo. Dougal je odluĉio da priĉekamo do mraka prije no što krenemo prema sljedećoj postaji na našem putovanju, Bargrennanu. Jamie me slijedio u našu sobu, ali ja sam mu zalupila vrata pred nosom. Neka opet spava na podu.

Sinoć je bio priliĉno taktiĉan; odmah nakon obavljena posla opet je stavio remen i bez rijeĉi izašao iz sobe. Vratio se sat vremena poslije, kad sam već ugasila svjetlo i legla u krevet, ali imao je dovoljno pameti da ne legne u krevet do mene. Zagledao se u tamu gdje sam ja nepomiĉno leţala, a onda je duboko uzdahnuo, umotao se u svoj ogrtaĉ i legao na pod pokraj vrata.

Bila sam previše bijesna, uznemirena i tjelesno ozlijeĊena da bih mogla zaspati, pa sam veći dio noći leţala budna, naizmjence razmišljajući o onome što mi je Jamie rekao i ţeleći ustati i udariti ga nogom u neko osjetljivo mjesto.

Da sam mogla biti objektivna, za što nisam bila raspoloţena, moţda bih priznala sebi da je imao pravo kad je rekao da ne shvaćam stvari dovoljno ozbiljno. Ali nije imao pravo kad je rekao da su stvari manje opasne u mom vremenu - ma gdje ono bilo. Zapravo, pomislila sam, istina je vjerojatnije upravo suprotna.

Na razne naĉine, ovo mi je doba još uvijek izgledalo nestvarno, kao da gledam kakav kazališni komad ili natjecanje za najljepšu haljinu. U usporedbi s prizorima mehaniziranog masovnog ratovanja iz mog vremena, svi sitni i ţestoki sukobi što sam ih ovdje vidjela - nekoliko ljudi naoruţanih maĉevima i mušketama - izgledali su mi više slikoviti nego prijeteći.

Muĉile su me proporcije. Ĉovjek ubijen mušketom isto je tako mrtav kao i ĉovjek ubijen granatom.

Rijeĉ je samo o tome da granata ubija na bezliĉan naĉin, uništavajući desetke ljudi, dok iz muškete puca jedan ĉovjek koji gleda u oĉi onoga kojeg ubija. A meni je to više nalikovalo na umorstvo nego na ratovanje.

Koliko ljudi treba poginuti da bi se to moglo nazvati ratom? Moţda toliko da ne moraju doista vidjeti jedan drugoga? A ipak, za Dougala, Jamieja, Ruperta i Neda ovo je oĉigledno rat - ili barem ozbiljan posao. Ĉak je i mali Murtagh, s licem štakora, imao razloga za nasilje, osim prirodnih sklonosti.

A koji su to razlozi? Da bi vladao jedan kralj umjesto drugoga? Hanoveri i Stuarti? Za mene su to bila samo imena s karte na zidu školske uĉionice. Kako se to moţe usporediti s nezamislivim zlom Hitlerova Reicha? Pretpostavljam da se ti vladari razlikuju za one koji ţive pod njihovom vlašću, premda se meni te razlike ĉine trivijalnima. Ali kad se pravo da ĉovjek ţivi onako kako ţeli, smatralo trivijalnim? Je li pravo da ĉovjek sam odabere svoju sudbinu manje vrijedno od potrebe da se izbjegne veće zlo? Razdraţeno sam se promeškoljila u krevetu i oprezno protrljala bolnu straţnjicu. Zapiljila sam se u Jamieja, koji je leţao sklupĉan pokraj vrata. Disanje mu je bilo ravnomjerno ali plitko; moţda ni on ne moţe zaspati. Ponadala sam se da je .tako.

Isprva sam bila sklona gledati na cijelu svoju neobiĉnu i nesretnu pustolovinu kao na melodramu; takve se stvari naprosto ne dogaĊaju u stvarnom ţivotu. Doţivjela sam mnogo šokova otkako sam zakoraĉila kroz onaj procjep u kamenu, ali najgori od njih dogodio mi se danas popodne.

Jack Randall, toliko sliĉan Franku, a ipak tako strašno razliĉit od njega. Kad mi je spustio ruku na dojku, to je iznenada stvorilo vezu izmeĊu mog prijašnjeg ţivota i ţivota koji sam sada vodila i spojilo moje odvojene stvarnosti s praskom, poput udara groma. A tu je i Jamie: njegovo lice, ukoĉeno od straha na prozoru Randallove sobe, izobliĉeno bijesom pokraj ceste, ukoĉeno od boli zbog mojih uvreda.

Jamie. Bez dvojbe, Jamie je stvaran, stvarniji no što mi je ikad itko bio, stvarniji ĉak i od Franka i ţivota što sam ga vodila u 1945. godini. Jamie, njeţni ljubavnik i dvoliĉni gad.

Moţda je u tome dio problema. Jamie mi je tako potpuno ispunjavao osjetila da mi se svijet oko njega ĉinio gotovo nevaţnim. Ali nisam si više mogla dopustiti da zanemarujem taj svijet. Moja ga je nesmotrenost danas popodne umalo ubila, a ţeludac mi se okrenuo na pomisao da ga izgubim. Iznenada sam 207

se uspravila na krevetu, s namjerom da ga odem probuditi i kaţem mu neka legne u krevet pokraj mene. Ali kad sam svom svojom teţinom sjela na rezultate njegovih djela, isto sam se tako naglo predomislila i bijesno se spustila natrag na trbuh.

Nakon što sam tako provela noć, razapeta izmeĊu napadaja bijesa i filozofskih razmatranja, bila sam posve iscrpljena. Spavala sam cijelo popodne i pospano se odvukla na laganu veĉeru kad me Rupert probudio upravo prije mraka.

Dougal mi je kupio novog konja, nedvojbeno se zgrĉivši zbog troška. Bila je to dobra kobila, premda neskladno graĊena, blaga pogleda i kratke, ĉekinjaste grive, pa sam joj smjesta dala ime Dikica.

Nisam raĉunala s uĉincima dugotrajnog jahanja nakon jakog premlaćivanja. Sumnjiĉavo sam pogledala kruto sedlo na Dikiĉinim leĊima, iznenada shvativši što me ĉeka. A onda je debeli ogrtaĉ pao preko sedla, a Murtaghovo sjajno crno štakorsko oko zavjereniĉki mi je namignulo s druge strane kobile.

Odluĉila sam patiti u dostojanstvenoj tišini i sjela u sedlo, turobno stisnuvši zube. Ĉinilo se da meĊu muškarcima postoji neizreĉena zavjera galantnosti; naizmjence su se u ĉestim intervalima zaustavljali da isprazne mjehur, što mi je omogućavalo da na nekoliko minuta sjašem i kriomice protrljam svoju bolnu pozadinu. S vremena na vrijeme, netko bi predloţio da zastanemo zbog pića, što je zahtijevalo da i ja stanem, budući da je Dikica nosila boce s vodom.

Drmusali smo se nekoliko sati na taj naĉin, ali bol se postupno pogoršavao, pa sam se neprestance premještala u sedlu. Napokon sam poslala dostojanstvenu patnju dovraga i zakljuĉila da naprosto moram sjahati. ―Stoj!‖ rekla sam Dikici i naglo sjahala. Dok sam se pretvarala da pregledavam njezino prednje lijevo kopito, polako su nas okruţili ostali konji. ―Bojim se da je imala kamen u potkovi‖, slagala sam. ―Izvukla sam ga, ali radije bih malo hodala s njom, ne ţelim da poĉne hramati.‖ ―Ne, to ne smijemo dopustiti‖, sloţio se Dougal. ―U redu, hodajte malo s njom, ali netko mora ostati s vama. Ovo nije baš prometna cesta i ne moţemo vas ostaviti samu.‖ Jamie je smjesta sjahao. ―Ja ću ostati s njom‖, tiho je rekao. ―Dobro. Nemojte se predugo zadrţavati, moramo stići u Bargrennan prije zore. NaĊimo se kod znaka Crvenog vepra, gostioniĉar nam je prijatelj.‖ Dao je znak ostalima da krenu za njim, pa su nastavili oštrim kasom i ostavili nas u prašini.

Nekoliko muĉnih sati u sedlu nije mi popravilo raspoloţenje. Neka Jamie pješaci sa mnom. Neka sam prokleta ako budem razgovarala s tim sadistiĉkim, nasilnim divljakom.

Na svjetlu polumjeseca koji se dizao nebom, nije mi izgledao bogzna kako nasilno, ali sam zatomila osjećaje i nastavila hramati, paţljivo izbjegavajući njegov pogled.

Moji zloupotrijebljeni mišići isprva su prosvjedovali zbog vjeţbe na koju nisu bili navikli, ali nakon otprilike pola sata poĉela sam se mnogo lakše kretati. ―Sutra ćeš se osjećati mnogo bolje‖, nehajno je primijetio Jamie. ―Premda nećeš moći sjediti bez nelagode do preksutra.‖ ―A po ĉemu si ti takav struĉnjak?‖ planula sam. ―Ĉesto tuĉeš ljude?‖ ―Pa, ne baš‖, odgovorio je, neuznemiren mojim tonom. ―Ovo mi je prvi put da sam nekoga istukao.

Ali zato imam veliko iskustvo s druge strane.‖ ―Ti?‖ Zinula sam od ĉuda. Nisam mogla zamisliti da itko podiţe remen na ovu visoku masu mišića i tetiva.

Kad mi je vidio izraz lica, nasmijao se. ―Kad sam bio malo manji, Saskinjo. Ne mogu se ni sjetiti koliko sam puta dobio remenom po straţnjici izmeĊu svoje osme i trinaeste godine. Tada sam prerastao oca, pa mu je postalo nezgrapno da me naprći preko ograde.‖ ―Otac te tukao?‖

208

―Da, najĉešće on. Naravno, tukao me i uĉitelj u školi, a tu i tamo i Dougal ili neki drugi ujak, zavisno od toga gdje sam bio i što sam uĉinio.‖ Unatoĉ odluci da ga ignoriram, to me zainteresiralo. ―A što si obiĉno uĉinio?‖ Opet se nasmijao na mirnom noćnom zraku, tihim ali zaraznim smijehom. ―Pa, ne sjećam se svih sluĉajeva. Ali rekao bih da sam najĉešće i zasluţio batine. Ne vjerujem da me tata ikad istukao bez razloga, blago reĉeno.‖ Minutu je zamišljeno hodao bez rijeĉi. ―Hm. Da vidimo. Jedanput sam dobio batine zato što sam kamenjem gaĊao kokoši, jedanput zato što sam jahao na kravama i previše ih iscrpio za muţnju, a jedanput zato što sam pojeo sav dţem s kolaĉa a njih ostavio. Ah, da, jedanput zato što nisam zatvorio vrata staje pa su konji izašli, jedanput zato što sam zapalio golubinjak - to je bio nesretan sluĉaj, nisam to namjerno uĉinio - a jedanput zato što sam izgubio školske udţbenike - to sam uĉinio namjerno...‖ Zastao je i slegnuo ramenima kad sam se protiv volje nasmijala. ―Uobiĉajene stvari. Ali najĉešće zato što sam nešto rekao kad sam trebao šutjeti.‖ Frknuo je sjetivši se neĉega. ―Jedanput je moja sestra Jenny razbila vrĉ. Toliko se razljutila kad sam je zadirkivao da je izgubila ţivce i bacila ga na mene. Kad je tata došao, zahtijevao je da mu kaţemo tko je razbio vrĉ, a ona se previše uplašila da bi priznala, pa me samo pogledala, razrogaĉenih i uplašenih oĉiju oĉi su joj plave kao i meni, ali ljepše, obrubljene crnim trepavicama.‖ Opet je slegnuo ramenima. ―I tako sam rekao ocu da sam ga ja razbio.‖ ―Jako plemenito!‖ sarkastiĉno sam odvratila. ―Sestra ti je zacijelo bila zahvalna.‖ ―No da, moţda bi i bila. Samo što je otac cijelo vrijeme stajao s druge strane otvorenih vrata, pa je vidio što se doista dogodilo. Tako da je nju išibao zato što je izgubila ţivce i bacila vrĉ, a mene je išibao dvaput; jedanput zato što sam je zadirkivao, a drugi put zato što sam lagao.‖ ―To nije pravedno!‖ ogorĉeno sam rekla. ―Moj otac nije uvijek bio njeţan, ali obiĉno je bio pravedan‖, mirno je odvratio Jamie. ―Rekao je da je istina istina i da ljudi moraju preuzeti odgovornost za svoja djela, što je toĉno.‖ Postrance me pogledao. ―Ali rekao mi je da je velikodušno od mene što sam preuzeo krivicu na sebe, i premda me mora kazniti, mogu odabrati ţelim li da me išiba ili da odem u krevet bez veĉere.‖ Skrušeno se nasmijao i zavrtio glavom. ―Tata me priliĉno dobro poznavao. Odabrao sam šibanje bez razmišljanja.‖ ―Ti si prava izjelica, Jamie‖, rekla sam. ―Istina‖, nasmijao se bez ogorĉenja, ―uvijek sam i bio. A i ti si, ţderonjo‖, rekao je svom konju. ―Strpi se malo, dok ne stanemo na odmor.‖ Povukao je uzde i odmaknuo znatiţeljnu njušku svog konja od primamljivog busenja trave uz cestu. ―Da, moj je otac bio pravdan‖, nastavio je, ―i obziran u vezi s tim, premda ja u ono doba to sigurno nisam znao cijeniti. Ako bih uĉinio kakvu psinu, nije me puštao da ĉekam na batine nego bi me odmah kaznio - ili ĉim bi za nju doznao. Uvijek se pobrinuo da znam zašto dobivam batine, a ako sam se htio braniti, uvijek bi me saslušao.‖ Dakle, to mi pokušavaš reći, pomislila sam. Neodoljivi spletkaru! Sumnjala sam da će me šarmom uspjeti odvratiti od ĉvrste namjere da mu prvom prilikom iskopam oĉi, ali samo neka izvoli pokušati. ―Jesi li se ikad uspio opravdati?‖ upitala sam ga. ―Nisam. U većini sluĉajeva, sve je bilo jasno, a optuţenik je sam sebe osudio. Ali katkad bih uspio malo ublaţiti kaznu.‖ Protrljao je nos. ―Jedanput sam mu rekao da je premlaćivanje sina najneciviliziraniji naĉin nametanja svoje volje.

Odgovorio mi je da imam otprilike isto toliko razuma kao i stup pokraj kojeg stojim, a vjerojatno i manje.

Rekao mi je da je poštovanje roditelja jedan od kamena temeljaca civiliziranog ponašanja i dok to ne nauĉim, bolje mi je da se naviknem gledati svoje noţne prste dok mi jedan od mojih barbarskih roditelja praši tur.‖ Ovog puta nasmijala sam se zajedno s njim. Na cesti je vladao mir, ona vrsta potpune tišine koja vas okruţi kad ste miljama daleko od bilo koga drugog. Takvu je tišinu teško naći u mom mnogoljudnijem 209

vremenu, kad ljudi šire svoj utjecaj pomoću strojeva, pa pojedinac moţe napraviti isto toliko buke kao i ĉitava gomila ljudi. Ovdje su jedini zvukovi bili šum biljaka, povremeni kreštavi zov noćne ptice i mekani mukli odjeci konjskih kopita.

Sada sam već malo lakše hodala jer su mi se zgrĉeni mišići poĉeli opuštati od vjeţbe. A dok sam slušala Jamiejeve šaljive i skromne priĉe, i moja je ljutnja malo popustila. ―Naravno, nimalo nisam volio dobivati batine, ali ako sam mogao birati, više sam ih volio dobivati od tate nego od uĉitelja. U uĉionici bismo ih najĉešće dobili remenom po dlanu, a ne po straţnjici. Otac je govorio da ne bih mogao obaviti nikakav posao kad bi me išibao po ruci, a ako me išiba po straţnjici, barem neću pasti u iskušenje da sjedim i ljenĉarim.‖ ―Obiĉno bismo svake godine dobili novog uĉitelja. Uĉitelji nisu dugo ostajali - najĉešće bi postali farmeri ili se preselili u bogatije krajeve. Tako su slabo plaćeni da su uglavnom mršavi i gladni. Imao sam jednog uĉitelja koji je bio tako debeo da nisam mogao povjerovati da je doista uĉitelj, izgledao mi je kao prerušeni svećenik.‖ Prisjetila sam se debeljuškastog malog oca Baina i kimnula glavom u znak slaganja. ―Jednog se osobito dobro sjećam, jer nas je tjerao da stanemo pred razred s ispruţenim rukama, a onda bi nam nadugaĉko i naširoko drţao predavanja o našim manama prije no što bi nas poĉeo kaţnjavati, a i izmeĊu udaraca. Stajao bih s ispruţenom rukom, pun kajanja, moleći se da prestane propovijedati i prijeĊe na posao, prije no što izgubim hrabrost i poĉnem plakati.‖ ―Pretpostavljam da mu je to i bila namjera‖, rekla sam, i protiv volje suosjećajući s njim. ―O, da‖, odvratio je bez oklijevanja. ―Ali trebalo mi je izvjesno vrijeme da to shvatim. A kad sam napokon shvatio, obiĉno nisam mogao drţati jezik za zubima.‖ Uzdahnuo je. ―I što se dogodilo?‖ Sada sam već gotovo zaboravila na bijes. ―Pa, jednog dana natjerao me da ustanem - ĉesto me tukao zato što nisam mogao dobro pisati desnom rukom pa sam stalno pisao lijevom. Lupio me triput - trebalo mu je gotovo pet minuta da to obavi, tom gadu - pa me stao vrijeĊati da sam glupi, lijeni i tvrdoglavi mladi nesposobnjaković prije no što me opet udario. U ruci mi je ţestoko gorjelo, jer to mi je bila druga kazna tog dana, a bio sam uplašen jer sam znao da ću dobiti grozne batine kad se vratim kući - to je bilo pravilo; ako bih dobio batine u školi, opet bih ih dobio ĉim bih se vratio kući, jer otac je smatrao da je školovanje vaţno - no, izgubio sam ţivce.‖ Kao da ţeli zaštititi osjetljivi dlan, lijevom je rukom nesvjesno stegnuo uzdu.

Zastao je i pogledao me. ―Ja malokad gubim ţivce, Saskinjo, i obiĉno to poţalim.‖ A to je, pomislila sam, najbliţe isprici koju ću dobiti. ―Jesi li i tada poţalio?‖ ―Pa, stegnuo sam šake i bijesno ga pogledao - bio je visok i mršav tip, moţda dvadeset godina star, premda je meni izgledao stariji - a onda sam mu rekao: ‗Ne bojim vas se i nećete me natjerati da zaplaĉem, ma koliko me jako udarili!‘ On je nato duboko udahnuo i polako izdahnuo. Pretpostavljam da sam pogriješio što sam mu to rekao dok je još uvijek drţao remen u ruci.‖ ―Nemoj mi reći‖, odvratila sam. ―Pokušao ti je dokazati da nisi u pravu.‖ ―O da, pokušao je.‖ Jamie je kimnuo glavom, a lice mu je bilo u mraku pod oblaĉnim nebom. U glasu mu se osjećalo izvjesno turobno zadovoljstvo. ―Znaĉi da nije uspio?‖ Zatresao je ĉupavom glavom. ―Nije. Ili me barem nije uspio natjerati da zaplaĉem. Ali svakako me natjerao da poţalim što nisam drţao jezik za zubima.‖ Naĉas je zastao i okrenuo lice prema meni. Oblaci su se na trenutak razdvojili, a svjetlost mu je dotakla rubove ĉeljusti i obraza, pa je izgledao pozlaćeno, kao jedan od Donatellovih arhanĊela. ―Kad ti je Dougal opisivao moj karakter, prije no što smo se vjenĉali, je li ti kojim sluĉajem spomenuo da sam katkad pomalo tvrdoglav?‖ Kose oĉi sijevnule su, sliĉnije Luciferu nego Mihaelu.

Nasmijala sam se. ―Blago reĉeno. Ako se dobro sjećam, rekao je da su Fraseri tvrdoglavi kao stijene, a ti da si najgori od svih. Zapravo‖, dodala sam pomalo suho, ―to sam i sama primijetila.‖ Nasmiješio se i skrenuo konja da zaobiĊe duboku lokvu na cesti, vodeći moga na uzdi iza sebe.

210

―Mmph, ne mislim tvrditi da Dougal nije u pravu‖, rekao je kad je zaobišao lokvu. ―Ali ako sam tvrdoglav, to sam naslijedio od oca. I on je bio takav, pa smo se povremeno zapletali u prepirke iz kojih se nismo mogli izvući bez upotrebe sile. Obiĉno bi završile tako da sam se ja morao naprćiti preko ograde.‖ Iznenada je ispruţio ruku i zgrabio uzde mog konja. ―Hej, hej! Mir! Stad, mo dhu!‖ Manje uplašen, njegov se konj samo trgnuo i nervozno zabacio glavu. ―Što je?‖ Unatoĉ tome što su dijelovi ceste i okolnog polja bili osvijetljeni mjeseĉinom, nisam mogla vidjeti ništa. Pred nama je bio borov šumarak, a ĉinilo se da konji nisu skloni da mu se primaknu. ―Ne znam. Ostani ovdje i budi tiha. Zajaši svog konja i uhvati uzde moga. Ako ti doviknem, pusti uzde i bjeţi‖, odgovorio je Jamie tihim i nehajnim glasom, smirujući i mene i konje. Svom je konju promrmljao ―Sguir!‖ i pljusnuo ga po vratu da ga natjera bliţe mojemu, a onda je s rukom na bodeţu nestao u vrijesku.

Napela sam oĉi i uši ne bih li razabrala što to još uvijek uznemirava konje. Vrpoljili su se i udarali nogama o tlo, razdraţeno trzajući ušima i repovima. Oblaci su se sada već razbili i plovili na noćnom vjetru, ostavljajući samo raspršene tragove na licu sjajnog polumjeseca. Unatoĉ mjeseĉini, nisam mogla ništa vidjeti na cesti ispred sebe, a ni u prijetećem šumarku. Ĉinilo se da je ovo previše kasan sat i nezanimljiva cesta za drumske razbojnike, koji su u škotskom gorju ionako rijetki; ovdje je premalo putnika da bi se isplatilo postavljati zasjede. Šumarak je bio mraĉan, ali ne i miran. Borovi su tiho šumjeli, a milijuni iglica njihali se na vjetru.

Borovi su drevno drveće i izgledaju jezovito u polumraku. Golosjemenjaĉe, nositelji ĉešera, rasipaĉi krilatih plodova, mnogo stariji i ĉvršći od hrastova i jasika s mekanim lišćem i krhkim granama. Prikladan dom za Rupertove duhove i zloduhe.

Samo se ti moţeš uplašiti drveća, zlovoljno sam pomislila. Ali gdje je Jamie?

Uto me jedna ruka zgrabila za stegna i natjerala da jauknem kao uplašeni šišmiš, što je prirodna posljedica pokušaja da ĉovjek krikne dok mu je srce u ustima. S nerazumnim bijesom osobe obuzete iracionalnim strahom, udarila sam ga nogom u prsa. ―Nemoj mi se tako prikradati!‖ ―Tiho‖, rekao je. ―Hodi sa mnom.‖ Povukao me sa sedla bez velike ceremonije, spustio na tlo i ţurno sapeo konje, koji su uznemireno rzali iza naših leĊa dok me odvodio u visoku travu. ―Što je?‖ prosiktala sam, posrćući preko korijenja i stijena. ―Tiho. Nemoj govoriti. Spusti pogled i gledaj moja stopala. Slijedi moje korake i stani kad te dodirnem.‖ Polako i manje-više tiho, otišli smo do ruba borova šumarka. Pod drvećem bilo je mraĉno, samo mrvice svjetlosti padale su na pokrov iglica pod našim stopalima. Ĉak ni Jamie nije mogao neĉujno hodati po takvoj podlozi, ali šum suhih iglica pod našim nogama gubio se u šumu zelenih iglica iznad nas.

Zatim smo naišli na pukotinu u pokrovu, na mjestu gdje se granitna masa dizala sa šumskog tla. Ovdje me Jamie gurnuo pred sebe, vodeći moje ruke i stopala uz mrvljivu kosinu jednog humka. Na vrhu je bilo dovoljno mjesta da legnemo na trbuh jedno do drugoga. Jamie je primaknuo usta mom uhu, jedva dišući. ―Pogledaj na desnu stranu, deset metara ispred nas. Na ĉistini. Vidiš li ih?‖ Ĉim sam ih ugledala, mogla sam ih i ĉuti. Bio je to mali ĉopor vukova, moţda osam ili deset ţivotinja.

Nisu zavijali. Plijen je leţao u sjeni, samo mraĉna mrlja s uzdignutom nogom, tankom poput štapa, koja je vibrirala pod udarcima zuba koji su otkidali meso s trupla. Ĉulo se samo povremeno tiho reţanje ili cviljenje kad bi koja odrasla ţivotinja odgurnula mladunĉe od zalogaja, i zadovoljni šumovi jedenja, ţvakanja i pucketanja kostiju.

Kad su mi se oĉi bolje privikle na taj prizor, obasjan komadićima mjeseĉine, uspjela sam razabrati nekoliko kudravih prilika koje su site i mirne leţale pod drvećem. Tu i tamo zablistali bi komadići sivog krzna, a vukovi koji su još uvijek stajali pokraj trupla, gurali su se i kopali traţeći mekše meso koje su njihovi prethodnici previdjeli.

Iznenada se jedna glava ţutih oĉiju uspravila u traku svjetlosti i naćulila uši. Ispustila je tihi glas upozorenja, nešto izmeĊu cviljenja i reţanja, a onda se pod drvećem iznenada sve prestalo pomicati.

211

Ţute oĉi kao da su se zapiljile u moje. U izgledu ţivotinje nije bilo ni straha ni znatiţelje, samo oprezno prepoznavanje. Jamie mi je poloţio ruku na leĊa kako bi me upozorio da se ne miĉem, premda nisam osjećala ţelju da pobjegnem. Ĉinilo mi se da bih satima mogla gledati tu vuĉicu u oĉi - bila sam sigurna da je rijeĉ o ţenki, premda ne znam zašto - ali onda je ona jedanput naćulila uši kao da me otpušta i opet se nagnula nad svoj obrok.

Ostali smo ih gledati još nekoliko minuta, mirne na isprekidanim zrakama svjetlosti. Napokon mi je Jamie dodirnuo ruku u znak da je vrijeme da odemo.

Dok smo se vraćali kroz travu na cestu, zadrţao je ruku na mojoj kako bi me pridrţavao. Bilo je to prvi put otkako me spasio iz Fort Williama da sam mu dopustila da me dodirne. Još uvijek pod dojmom prizora s vukovima, nismo mnogo govorili, ali opet smo se poĉeli osjećati ugodno u meĊusobnom društvu.

Dok smo hodali, razmišljajući o priĉama koje mi je ispripovijedao, nisam mogla da ne cijenim posao koji je obavio. Uspio mi je prenijeti poruku bez ijedne rijeĉi objašnjenja ili isprike. Pravedno sam te kaznio, govorila mi je ta poruka, onako kako su me nauĉili. A bio sam milostiv koliko sam mogao. Nisam te mogao poštedjeti boli i poniţenja, ali zauzvrat ti darujem priĉe o svojim bolima i poniţenjima, kako bi lakše mogla podnijeti svoje. ―Jesi li im to jako zamjerao?‖ naglo sam ga upitala. ―To što su te tukli, hoću reći. Jesi li lako prelazio preko toga?‖ Lagano mi je stisnuo ruku, a onda ju je ispustio. ―Najĉešće bih zaboravio na to ĉim bi bilo gotovo. Osim posljednji put; za to mi je trebalo vremena.‖ ―Zašto?‖ ―Pa... kao prvo, tada sam već imao šesnaest godina i bio odrastao ĉovjek... ili sam barem tako vjerovao. A kao drugo, vraški me boljelo.‖ ―Ne moraš mi to ispriĉati ako ne ţeliš‖, rekla sam mu osjetivši da oklijeva. ―Je li to bolna priĉa?‖ ―Ni pribliţno tako bolna kao same batine‖, rekao je kroza smijeh. ―Ne, nemam ništa protiv toga da ti je ispriĉam. Ali to je duga priĉa.‖ ―Još je dug put do Bargrennana.‖ ―Istina. No dobro. Sjećaš se da sam ti rekao kako sam kao šesnaestogodišnjak proveo godinu dana u dvorcu Leoch? Bio je to dogovor izmeĊu Columa i mog oca - kako bih se upoznao s ljudima iz majĉina klana. Dvije sam godine ţivio kod Dougala, a onda sam na godinu dana otišao u dvorac, da nauĉim manire, latinski i sliĉne stvari.‖ ―Oh. Pitala sam se kako to da si bio tamo.‖ ―Da, tako je to bilo. Bio sam krupan za svoje godine, ili barem visok, a već sam tada bio dobar maĉevalac i bolji konjanik od većine.‖ ―A i jako skroman‖, dodala sam. ―Ne baš jako. Drzak kao sam vrag, brţi na jeziku nego sada.‖ ―Da ĉovjek ne povjeruje‖, ironiĉno sam odvratila. ―Toĉno tako, Saskinjo. Otkrio sam da imam sposobnost nasmijavati ljude, pa sam se ĉesto šalio, ne mareći mnogo ni što govorim ni kome. Katkad sam bio okrutan prema drugim momcima, premda mi to nije bila namjera, ali naprosto nisam mogao odoljeti da se ne izbrbljam kad bi mi pala na pamet kakva duhovita primjedba.‖ Podigao je pogled prema nebu kako bi procijenio koliko je sati. Sada kad se mjesec spustio, bilo je još mraĉnije. Prepoznala sam Orion kako pluta iznad obzora i taj me poznati prizor na neki naĉin utješio. ―I tako sam jednog dana prekardašio. Bio sam u društvu s nekolicinom drugih momaka, išli smo hodnikom, kad sam na drugom kraju ugledao gospoĊu FitzGibbons. Nosila je veliku košaru, veliku gotovo poput nje, i njihala se naprijed-natrag u hodu. Znaš kako ona sada izgleda, a ni onda nije bila mnogo mršavija.‖ S nelagodom je protrljao nos. ―No, rekao sam nekoliko nepristojnih stvari o njezinu izgledu. Duhovitih, ali vrlo nepristojnih. To je priliĉno zabavilo moje drugove. Nisam shvatio da me i ona ĉula.‖ 212

Sjetila sam se goleme dame iz dvorca Leoch. Uvijek je bila dobro raspoloţena, ali nisam vjerovala da je ona vrsta osobe koju se moţe vrijeĊati bez posljedica. ―I što je uĉinila?‖ ―Ništa - tada. Nisam shvatio da me ĉula sve dok sutradan nije došla na skup u dvorani i ispriĉala Columu sve o tome.‖ ―Oh, Boţe!‖ Znala sam koliko Colum cijeni gospoĊu Fitz, pa nisam vjerovala da bi on olako prešao preko bilo kakve nepristojnosti prema njoj. ―Što se dogodilo?‖ ―Isto što se dogodilo i Laoghaire - umalo.‖ Zahihotao se. ―Ali ja sam postao vrlo hrabar, pa sam ustao i rekao da odabirem premlaćivanje šakama. Trudio sam se da ostanem vrlo miran i da sve to prihvatim kao odrastao ĉovjek, premda mi je srce lupalo kao kovaĉev ĉekić, a kad sam pogledao Angusove ruke, malo mi je pozlilo. Izgledale su kao stijene, i to velike. Nekoliko se ljudi u dvorani nasmijalo; tada još nisam bio ovako visok, a imao sam upola manju kilaţu. Mali Angus mogao mi je jednim udarcem odrubiti glavu.‖ ―U svakom sluĉaju, Colum i Dougal namrštili su se, premda sam stekao dojam da su zapravo zadovoljni što imam dovoljno hrabrosti da odaberem šake. A onda je Colum rekao ne, ako se već ponašam kao dijete, bit ću i kaţnjen kao dijete. Dao je znak glavom i prije no što sam se stigao pomaknuti, Angus me pred ĉitavom dvoranom prebacio preko koljena, podigao mi kilt i namlatio me svojim remenom.‖ ―Oh, Jamie!‖ ―Mmmphm. Vjerojatno si primijetila da Angus obavlja svoj posao vrlo profesionalno? Zadao mi je petnaest udaraca, a još i danas toĉno pamtim kamo je svaki sletio.‖ Zadrhtao je od sjećanja. ―Nosio sam oţiljke još tjedan dana.‖ Odlomio je nekoliko granĉica s borovim iglicama s najbliţeg drveta i raširio ih poput lepeze izmeĊu palca i ostalih prstiju. Miris terpentina iznenada je postao oštriji. ―Pa, nisu mi dopustili da tiho odem i viĊam rane u samoći. Kad je Angus završio sa mnom, Dougal me uhvatio za koţu na vratu i odvukao me na drugi kraj dvorane. A onda su me prisilili da se vratim ĉitavim putem na koljenima, preko kamena. Morao sam kleknuti pred Columovim sjedalom i zamoliti gospoĊu Fitz za oproštaj, pa onda i Columa, a zatim se ispriĉati svima u dvorani zbog nepristojnosti. Na kraju sam morao zahvaliti Angusu na šibanju. Umalo sam se ugušio dok sam mu zahvaljivao, ali on je bio vrlo milostiv, sagnuo se i pomogao mi da ustanem. Zatim su me posjeli na stolac pokraj Columa i prisilili da ostanem sjediti do kraja vijećanja.‖ Obrambeno se zgrbio. ―Bio je to najgori sat u mom ţivotu. Lice mi je gorjelo, a i straţnjica, koljena su mi bila oguljena, a nisam mogao nikamo pogledati osim u svoja stopala, ali najgore od svega bilo je to što mi se grozno pišalo. Umalo sam svisnuo od muke; radije bih bio pristao da mi se mjehur rasprsne nego da se nakon svega pred svima još i upišam u gaće, ali malo je nedostajalo. Oznojio sam se do koţe.‖ Suspregnula sam smijeh. ―Zar nisi mogao reći Columu u ĉemu je stvar?‖ upitala sam. ―On je savršeno dobro znao u ĉemu je stvar, a i svi drugi u dvorani, po tome kako sam se meškoljio na stolcu. Ljudi su se kladili hoću li izdrţati ili ne.‖ Slegnuo je ramenima. ―Da sam ga zamolio, Colum bi mi dopustio da odem. Ali... no, ja nisam htio popustiti.‖ Plaho se nasmiješio, pa su mu zubi bljesnuli na tamnom licu. ―Odluĉio sam da ću radije umrijeti nego da ga zamolim, a umalo sam doista i umro. Kad mi je Colum napokon rekao da mogu ići, uspio sam izaći iz dvorane, ali nisam stigao dalje od najbliţih vrata. Skoĉio sam iza zida i ispustio potoke, mislio sam da nikad neću prestati.‖ ―Dakle‖, prezirno je raširio šake i ispustio hrpu borovih iglica, ―sada znaš najgoru stvar koja mi se ikad dogodila.‖ Nisam si mogla pomoći, smijala sam se dok nisam morala sjesti pokraj ceste. Jamie je strpljivo ĉekao minutu, a onda kleknuo do mene. ―Zašto se smiješ?‖ htio je znati. ―To nije nimalo smiješno.‖ Ali i sam se smješkao.

213

Još uvijek se smijući, zatresla sam glavom. ―Ne, nije. To je grozna priĉa. Samo... Mogu te zamisliti kako tvrdoglavo sjediš, sa stisnutim zubima, a iz ušiju ti suklja para.‖ Jamie je frknuo, ali se i sam malo nasmijao. ―Da. Nije baš lako imati šesnaest godina, zar ne?‖ ―Znaĉi, pomogao si onoj djevojci Laoghaire zato što si se saţalio nad njom‖, rekla sam kad sam se uspjela smiriti. ―Zato što si znao kako je to.‖ To ga je iznenadilo. ―Pa da, to sam i rekao. Mnogo je lakše podnijeti da te izudaraju u glavu kad imaš dvadeset tri godine nego da ti ispraše tur u javnosti kad imaš šesnaest. Najviše boli povrijeĊen ponos, a u toj ga je dobi lako povrijediti.‖ ―Pitala sam se zašto si to uĉinio. Nikad nisam vidjela da se netko smješka oĉekujući da ga udare u glavu.‖ ―Poslije se više nisam mogao smješkati.‖ ―Mmh.‖ Kimnula sam glavom u znak slaganja. ―Mislila sam...‖ poĉela sam, a onda zastala od nelagode. ―Što si mislila? Oh, misliš na mene i Laoghaire‖, rekao je, pogaĊajući moju misao. ―Ti, Alec i svi drugi, ukljuĉujući i Laoghaire. Jednako bih postupio i da je ruţna.‖ Lupnuo me laktom u rebra. ―Premda nisam oĉekivao da ćeš mi to povjerovati.‖ ―Pa, vidjela sam vas zajedno u onoj pokrajnjoj sobici‖, branila sam se. ―Netko te oĉito nauĉio kako da se ljubiš.‖ Jamie je posramljeno strugnuo stopalima po prašini i stidljivo spustio glavu. ―Pa, Saskinjo, nisam ja bolji od većine muškaraca. Katkad pokušam, ali ne uspije mi uvijek. Znaš ono mjesto u svetom Pavlu gdje on kaţe da je bolje oţeniti se nego izgarati?6 Pa, ja sam tada priliĉno izgarao.‖ Ponovo sam se nasmijala, lakomisleno, kao da mi je i samoj šesnaest godina. ―I tako si se oţenio sa mnom‖, stala sam ga zadirkivati, ―kako bi izbjegao mogućnost grijeha?‖ ―Da. Zato je brak dobar, pretvara u sakrament stvari koje bi ĉovjek inaĉe morao ispovijedati.‖ Opet sam se skljokala na tlo. ―Oh, Jamie, volim te!‖ Sada je na njega došao red da se nasmije. Svinuo se u struku a onda sjeo na put, pjeneći se od smijeha.

Sopćući i gušeći se, polako je pao na leĊa u visoku travu. ―Što ti je, za ime Boga?‖ htjela sam znati, buljeći u njega. Napokon se uspravio i obrisao suze iz oĉiju.

Dašćući je zatresao glavom. ―Murtagh je imao pravo o ţenama. Saskinjo, riskirao sam ţivot za tebe, poĉinio kraĊu, paleţ, fiziĉki napad i ubojstvo. A ti si me zauzvrat nazvala pogrdnim imenima, izvrijeĊala moju muškost, udarila me nogom u jaja i izgrebla mi lice. A onda te premlatim gotovo nasmrt i ispripovijedam ti o najsramotnijoj stvari koja mi se ikad dogodila, a ti mi kaţeš da me voliš.‖ Spustio je glavu na koljena i još se malo smijao.

Napokon je ustao, otro oĉi jednom rukom i pruţio mi drugu. ―Ne ponašaš se baš razborito, Saskinjo, ali jako si mi draga. Hajdemo.‖ Postajalo je kasno - ili rano, ovisno o gledanju - pa smo morali jahati ako smo ţeljeli stići u Bargrennan prije zore. U meĊuvremenu sam se već dovoljno oporavila da mogu sjediti u sedlu, premda me straţnjica još uvijek boljela.

Neko smo vrijeme jahali u ugodnoj tišini. Prepuštena svojim mislima, prvi sam put podrobno razmislila o tome što bi se dogodilo ako i kad bih se uspjela dokopati onoga kruga uspravnih kamenova.

Premda sam se za Jamieja udala pod prisilom i zavisila o njemu po nuţdi, nisam mogla poricati da mi je postao vrlo drag.

6

1 Kor. 7,9.

214

Ali moţda je mnogo vaţnije ono što on osjeća prema meni. Isprva su nas povezale okolnosti, a onda prijateljstvo i napokon zaĉudno duboka tjelesna strast, ali on mi ĉak ni usput nije rekao ništa o svojim osjećajima. A ipak...

Zbog mene je stavio ţivot na kocku. Ali to je moţda uĉinio zbog braĉnih zavjeta; rekao je da će me štititi do posljednje kapi krvi, a ja sam vjerovala da je to ozbiljno mislio.

Jaĉe su me dirnuli dogaĊaji u posljednja dvadeset i ĉetiri sata, kad mi je iznenada poĉeo otkrivati svoje osjećaje i svoj intimni ţivot, bez uljepšavanja. Ako on doista gaji tako jake osjećaje prema meni kao što sam pretpostavljala, kako bi se osjećao kad bih iznenada nestala? Ostaci tjelesne nelagode povukli su se dok sam se hrvala s tim neugodnim mislima.

Bili smo tri milje daleko od Bargrennana kad je Jamie iznenada prekinuo tišinu. ―Nisam ti ispriĉao kako mi je umro otac‖, naglo je rekao. ―Dougal mi je rekao da je umro od kapi - od apopleksije, hoću reći‖, osupnuto sam odvratila.

Pretpostavila sam da je Jamie, i sam zadubljen u misli, poĉeo razmišljati o svom ocu zbog našeg prethodnog razgovora, ali nisam mogla zamisliti što ga je dovelo baš na ovu temu. ―To je toĉno. Ali to... on...‖ Zastao je da razmisli o svojim rijeĉima, a onda slegnuo ramenima i odbacio oprez. Duboko je uzdahnuo i pustio sve iz sebe. ―Ti to moraš znati. To ima veze sa... stvarima.‖ Cesta je sada bila dovoljno široka da jašemo jedno uz drugo, uz uvjet da dobro pazimo na kamene izboĉine; moja izlika Dougalu nije bila sluĉajno odabrana. ―To se dogodilo u utvrdi u kojoj smo juĉer bili‖, rekao je Jamie obilazeći neravninu na cesti. ―Kamo su me Randall i njegovi ljudi odveli iz Lallybrocha. Gdje su me biĉevali. Dva dana poslije prvog biĉevanja, Randall je naredio da me dovedu u njegov ured - dva vojnika došla su po mene u ćeliju i dovela me u njegovu sobu - istu onu sobu u kojoj sam našao tebe; zato sam znao kamo trebam ići.‖ ―Kad su me izveli iz ćelije, sreli smo mog oca u dvorištu. On je bio doznao kamo su me odveli, pa je došao vidjeti moţe li me nekako izvući - ili se barem svojim oĉima uvjeriti da mi je dobro.‖ Jamie je blago zario petu konju u rebra, tjerajući ga da krene dalje, tiho coknuvši jezikom. Još uvijek nije bilo ni traga dnevnoj svjetlosti, ali izgled noći se promijenio. Do zore nije ostalo više od sat vremena. ―Dok ga nisam vidio, nisam shvatio koliko sam osamljen - ni koliko uplašen. Vojnici nam nisu dopustiti ni trenutak nasamo, ali barem su mi dopustili da ga pozdravim.‖ Gutnuo je slinu i nastavio. ―Rekao sam mu da mi je ţao - zbog Jenny, mislim reći, i cijele te ţalosne zbrke. Ali on mi je rekao da šutim i ĉvrsto me zagrlio. Upitao me jesam li jako ozlijeĊen - znao je za biĉevanje - a ja sam mu odgovorio da ću se oporaviti. Vojnici su u tom trenutku rekli da moram ići, a on mi je ĉvrsto stisnuo ruku i rekao mi da se ne zaboravim moliti. Rekao mi je da će ostati uz mene, ma što se dogodilo, i da moram samo drţati glavu gore i pokušati se ne brinuti. Poljubio me u obraz, a onda su me vojnici odveli. To je bio posljednji put da sam ga vidio.‖ Govorio je mirnim, ali malo promuklim glasom. Osjetila sam da me steţe u grlu. Dodirnula bih ga da sam mogla, ali cesta se suzila prolazeći kroz malu guduru, pa sam naĉas morala jahati iza njega. Kad sam mu se opet vratila uz bok, već se pribrao. ―I tako sam otišao vidjeti satnika Randalla‖, rekao je i duboko uzdahnuo. ―Poslao je vojnike van pa smo ostali sami, i ponudio mi da sjednem. Rekao mi je da mu je moj otac ponudio jamĉevinu da me pusti, ali da je moja optuţba ozbiljna, i da me ne moţe pustiti bez pisanog odobrenja vojvode od Argylla, u ĉijem se podruĉju nalazimo. Pretpostavljam da se moj otac zaputio da vidi vojvodu od Argylla.‖ ―U meĊuvremenu, nastavio je Randall, tu je stvar ovog drugog biĉevanja na koje sam osuĊen.‖ Naĉas je stao, kao da nije siguran kako da nastavi. ―Njegovo mi je ponašanje bilo... ĉudno. Bio je vrlo srdaĉan, ali s neĉim ispod površine što nisam shvaćao. Stalno me gledao, kao da oĉekuje da ću nešto uĉiniti, premda sam mirno sjedio.‖ ―Napola mi se ispriĉao, rekavši kako su naši odnosi dosad bili muĉni i kako bi volio da su okolnosti bile drugaĉije, i tako dalje.‖ Jamie je zavrtio glavom. ―Nisam mogao shvatiti o ĉemu govori; prije dva dana dao je sve od sebe da me izudara do smrti. Ali kad je napokon prešao na stvar, bio je posve jasan.‖

215

―Dakle, što je htio?‖ upitala sam. Jamie me kratko pogledao, a onda svrnuo pogled u stranu. Nisam mu vidjela lice u mraku, ali uĉinilo mi se da izgleda posramljen. ―Mene‖, kratko je odgovorio.

Tako sam se ţestoko trgnula da je konj zabacio glavu i prijekorno zarzao. Jamie je opet slegnuo ramenima. ―Bio je posve jasan oko toga. Ako bih mu... dao svoje tijelo, otkazao bi drugo biĉevanje. Ako ne... poţeljet ću da se nisam rodio, rekao je.‖ Obuzela me muĉnina. ―Ja sam već nešto sliĉno zaţelio‖, rekao je s traĉkom humora. ―Ţeludac me bolio kao da sam pojeo slomljeno staklo, a da nisam sjedio, koljena bi mi popustila.‖ ―Ali što...‖ Glas mi je bio promukao, pa sam se nakašljala i poĉela ponovo. ―Ali što si uĉinio?‖ Uzdahnuo je. ―Pa, neću ti lagati, Saskinjo, razmišljao sam da pristanem. LeĊa su me još uvijek tako boljela od prvog biĉevanja da sam jedva mogao podnijeti košulju, a osjetio bih vrtoglavicu kad god bih ustao. Pomisao da to još jedanput proţivim - da budem svezan i da bespomoćno ĉekam sljedeći udarac biĉa...‖ Nehotice je zadrhtao. ―Nisam zapravo znao kako bi bilo da mu se podam‖, gorko je rekao, ―ali vjerovao sam da bi barem bilo manje bolno. Ljudi su tu i tamo umrli od biĉevanja, Saskinjo, a po njegovu izrazu lica, ĉinilo mi se da je odluĉio da ja budem jedan od njih, ako tako izaberem.‖ Opet je uzdahnuo. ―Ali... pa, još uvijek sam osjećao oĉev poljubac na obrazu. Pomislio sam što bi on rekao na to i... no, kratko reĉeno, nisam to mogao uĉiniti. Nisam se zaustavio da razmislim kako bi moj otac primio vijest o mojoj smrti.‖ Šmrknuo je, kao da u tome vidi nešto pomalo zabavno. ―Osim toga, taj mi je ĉovjek već silovao sestru - neka sam proklet ako mu dopustim da siluje i mene.‖ Meni se to nije ĉinilo zabavnim. Vidjela sam Jacka Randalla u novom i još odbojnijem svjetlu. Jamie se protrljao po vratu i spustio ruku na jabuĉicu sedla. ―I tako sam skupio ono malo hrabrosti što mi je ostalo i rekao ne. Rekao sam to glasno, i dodao sva pogrdna imena kojih sam se mogao sjetiti, sve punim plućima.‖ Namrštio se. ―Bojao sam se da ću se predomisliti ako bolje razmislim; htio sam biti siguran da se više ne mogu predomisliti. Premda ne vjerujem‖, zamišljeno je dodao, ―da ĉovjek moţe odbiti takvu ponudu na taktiĉan naĉin.‖ ―Ne‖, suho sam se sloţila. ―Ne vjerujem da bi on bio zadovoljan, ma što da si mu rekao.‖ ―I nije bio. Ošamario me nadlanicom preko usta da me ušutka. Pao sam na pod - još uvijek sam bio slab - a on je stao iznad mene i zabuljio se u mene. Nisam bio tako glup da pokušam ustati, pa sam ostao leţati dok nije pozvao vojnike da me odvedu natrag u ćeliju.‖ Zavrtio je glavom. ―Uopće nije promijenio izraz lica kad sam odlazio, samo je rekao: ‗Vidimo se u petak‘, kao da smo dogovorili poslovni sastanak ili nešto sliĉno.‖ Vojnici nisu odveli Jamieja natrag u ćeliju koju je bio dijelio s još trojicom zatoĉenika. Umjesto toga, stavili su ga da sam ĉeka petak u maloj prostoriji, u kojoj nije bilo niĉega da mu odvraća misli, osim svakodnevnog posjeta garnizonskog lijeĉnika koji mu je dolazio previti leĊa. ―Nije to bio bogzna kakav lijeĉnik‖, rekao je Jamie, ―ali ponašao se prijateljski. Kad je došao drugi put, osim gušĉje masti i drvenog ugljena, donio mi je i malu Bibliju koja je pripadala jednom pokojnom zatvoreniku. Rekao mi je kako vjeruje da sam katolik, i bez obzira na to nalazim li utjehu u rijeĉi Boţjoj ili ne, barem ću moći usporediti svoje nevolje s Jobovim.‖ Nasmijao se. ―Zaĉudo, to mi je doista pruţilo utjehu. I naš Gospodin morao je izdrţati biĉevanje; a mogao sam razmišljati i o tome da mene barem neće poslije raspeti na kriţu. S druge strane‖, razumno je rekao, ―naš Gospodin nije morao slušati nepristojne prijedloge Poncija Pilata.‖ Jamie je zadrţao malu Bibliju. Prekopao je po bisagama i dao mi da je pogledam. Bio je to izlizan, koţnati svezak, dugaĉak oko petnaest centimetara, tiskan na tako tankom papiru da se tisak vidio kroz list

216

papira. Na prvoj stranici bilo je napisano ALEXANDER WILLIAM RODERICK MACGREGOR, 1733.

Tinta je bila izblijedjela i zamrljana, a korice nabubrene kao da se knjiga u više navrata namoĉila.

Sa zanimanjem sam okrenula malu knjigu. Iako je bila malena, mora da mu nije bilo lako nositi je sa sobom, kroz sva putovanja i sve pustolovine u posljednje ĉetiri godine. ―Nisam nikad vidjela da je ĉitaš.‖ Vratila sam je. ―Ne, ne ĉuvam je zato‖, rekao je. Pospremio ju je, milujući usput palcem rub izlizanih korica.

Rastreseno je potapšao bisage. ―Alex MacGregor ostavio je dug koji jednog dana namjeravam naplatiti.‖ ―Bilo kako bilo‖, rekao je vraćajući se na svoju priĉu, ―napokon je došao petak, a ja nisam bio siguran je li mi drago ili ţao što ga vidim. Ĉekanje i strah su u neku ruku bili gori nego bol koju sam oĉekivao. Ali kad je bol došao...‖ Tada je izveo onu svoju neobiĉnu gestu, napola slegnuvši ramenima i spuštajući košulju na leĊima. ―Pa, vidjela si oţiljke. Znaš kako je to bilo.‖ ―Samo zato što mi je Dougal to ispriĉao. On mi je rekao da je bio tamo.‖ Jamie je kimnuo glavom. ―Da, bio je. A bio je i moj otac, premda to onda nisam znao. Tada nisam razmišljao mnogo ni o ĉemu drugom osim o svojim problemima.‖ ―Oh‖, polako sam rekla. ―I tvoj otac...‖ ―Mmm. Tada se to dogodilo. Neki od nazoĉnih ljudi poslije su mi rekli kako su na polovici biĉevanja mislili da sam mrtav, pa pretpostavljam da je to pomislio i moj otac.‖ Zastao je, a kad je nastavio, glas mu je bio promukao. ―Dougal mi je rekao da je moj otac ispustio tihi krik i uhvatio se za glavu kad sam pao. A onda se srušio na tlo poput kamena. I više nikad nije ustao.‖ Ptice su se kretale po vrijesku, ćurliĉući i glasajući se u još uvijek tamnim krošnjama drveća.

Jamiejeva glava bila je pognuta, pa mu još uvijek nisam mogla vidjeti lice. ―Nisam znao da je mrtav‖, tiho je rekao. ―Rekli su mi tek nakon mjesec dana - kad su zakljuĉili da sam već dovoljno jak da to podnesem. Tako ga nisam pokopao kao što bi sin trebao uĉiniti. I nikad nisam vidio njegov grob - zato što se bojim otići kući.‖ ―Jamie‖ rekla sam. ―Oh, dragi moj Jamie.‖ Nakon tišine koja se ĉinila duga, rekla sam: ―Ali ti nisi odgovoran - ne moţeš biti. Jamie, ti nisi mogao ništa uĉiniti ni promijeniti.‖ ―Nisam?‖ upitao je. ―Ne, moţda nisam, ali pitam se bi li se to dogodilo da sam drugaĉije odabrao. Ali ta mi spoznaja ne pruţa veliko olakšanje - osjećam se kao da sam ga ubio vlastitim rukama.‖ ―Jamie...‖ opet sam rekla i bespomoćno zastala. Kratko je jahao u tišini, a onda se uspravio i još jedanput izravnao ramena. ―To još nikome nisam ispriĉao‖, naglo je rekao. ―Ali mislio sam da ti sada moraš znati - to o Randallu, mislim reći. Imaš pravo znati što leţi izmeĊu njega i mene.‖ Što leţi izmeĊu njega i mene. Ţivot jednog dobrog ĉovjeka, ĉast jedne djevojke i nepriliĉna poţuda koja nalazi oduška u krvi i strahu. A, pretpostavila sam s grĉem u ţelucu, sada postoji još jedan teret na vagi.

Ja. Prvi put, poĉela sam shvaćati što je Jamie osjećao dok je ĉuĉao na prozorskoj dasci Randallove sobe s praznim pištoljem u ruci. I poĉela sam mu opraštati ono što mi je uĉinio.

Kao da mi ĉita misli, ne pogledavši me, rekao je: ―Shvaćaš li... hoću reći, moţeš li moţda razumjeti zašto sam smatrao da te moram kazniti?‖ Priĉekala sam ĉasak prije odgovora. Bez dvojbe, razumjela sam, ali nije rijeĉ samo o tome. ―Razumijem‖, rekla sam. ―I što se toga tiĉe, opraštam ti. Ali ne mogu ti oprostiti‖, dodala sam, a glas mi se i protiv volje malo podigao, ―što si uţivao u tome!‖ Nagnuo se naprijed, uhvativši se za jabuĉicu sedla i dugo smijao. Uţivao je u otpuštanju napetosti prije no što je napokon zabacio glavu i okrenuo se meni. Nebo je sada bilo primjetno svjetlije, pa sam mu mogla vidjeti lice, prošarano iscrpljenošću, napetošću i veseljem. Ogrebotine na obrazu bile su tamne na slabom svjetlu.

217

―Uţivao! Saskinjo‖, rekao je hvatajući zrak, ―nemaš pojma koliko sam uţivao. Bila si tako... Boţe, izgledala si draţesno. Bio sam tako bijesan, a ti si se tako ţestoko opirala. Nije mi bilo drago što te moram ozlijediti, ali istodobno sam ţelio to uĉiniti... Isuse...‖ rekao je i zastao da obriše nos. ―Da, jesam, uţivao sam.‖ ―Kad smo već kod toga‖, dodao je, ―trebala bi mi odati priznanje što sam pokazao suzdrţljivost.‖ Opet me poĉeo hvatati bijes. Mogla sam osjetiti kako mi se obrazi ţare na hladnom zraku zore. ―Suzdrţljivost, je li? Imala sam dojam da si pokazao snagu svoje lijeve ruke. Umalo me nisi osakatio, umišljeni škotski gade!‖ ―Da sam te htio osakatiti, Saskinjo, ti bi to znala‖, suho je odgovorio. ―Mislio sam na ono poslije.

Spavao sam na podu, ako se sjećaš.‖ Paţljivo sam ga pogledala, dišući kroz nos. ―Oh, to je znaĉi bilo obuzdavanje, je li?‖ ―Pa, nisam te htio povaliti u tom stanju, ma koliko sam to ţarko ţelio. A ţelio sam‖, dodao je i opet se nasmijao. ―Grozno obuzdavanje mojih prirodnih poriva.‖ ―Povaliti me?‖ ponovila sam, zbunjena tim izrazom. ―Jedva da bih to nazvao ‗voĊenjem ljubavi‘, u tim okolnostima. A ti?― ―Kako god to nazvao‖, staloţeno sam odvratila, ―dobro je što nisi pokušao, jer bi ti sada nedostajalo nekoliko vaţnih dijelova anatomije.― ―To mi je palo na pamet.‖ ―A ako misliš da zasluţuješ ĉestitke zato što si se obuzdao da ne poĉiniš silovanje, povrh fiziĉkog napada..Poĉela sam se gušiti od bijesa.

Otprilike pola milje jahali smo u tišini. Zatim je Jamie teško uzdahnuo. ―Vidim da nisam smio zapoĉinjati razgovor o toj temi. Zapravo sam te htio zamoliti za dopuštenje da opet dijelim krevet s tobom, kad stignemo u Bargrennan.‖ Stidljivo je zastao. ―Na podu je dosta hladno.‖ Jahala sam dobrih pet minuta prije no što sam progovorila. Kad sam odluĉila što da mu kaţem, zauzdala sam konja i okrenula ga postrance, kako bih prisilila Jamieja da stane. Bargrennan je već bio na vidiku; na svjetlosti zore nazirali su se krovovi kuća.

Dovela sam svog konja usporedo s njegovim, tako da nisam bila više od tridesetak centimetara udaljena od Jamieja. Gledala sam ga u oĉi oko minutu prije no što sam odgovorila. ―Hoćeš li mi ukazati ĉast da podijeliš krevet sa mnom, gospodaru moj?‖ upitala sam ga pristojnim glasom.

Oĉito nešto sumnjajući, naĉas se zamislio, a onda je isto tako formalno kimnuo glavom. ―Hoću.

Hvala.‖ Već je podigao uzde da krene kad sam ga zaustavila. ―Samo još jedna stvar, gospodaru‖, rekla sam, još uvijek pristojnim glasom. ―Da?‖ Izvukla sam ruku iz skrivenog dţepa na suknji i prislonila mu na prsa oštricu noţa koja je zabljesnula na svjetlosti zore. ―Ako još jedanput digneš ruku na mene, James Fraser‖, procijedila sam kroza zube, ―išĉupat ću ti srce i isprţiti ga za doruĉak!‖ Nastala je duga tišina, koju je remetilo samo vrpoljenje konja i zveckanje orme. Zatim je Jamie podigao ruku i okrenuo dlan nagore. ―Daj mi ga.‖ Vidjevši da oklijevam, nestrpljivo je dodao: ―Neću ga upotrijebiti na tebi. Daj mi ga!‖ Uhvatio je bodeţ za oštricu i uspravio ga tako da je svjetlost izlazećeg sunca obasjala mjeseĉev kamen na dršku. Drţeći bodeţ kao raspelo, stao je recitirati nešto na gelskom. Prepoznala sam rijeĉi s polaganja prisege u Columovoj dvorani, ali Jamie mi ih je ipak preveo na engleski. ―Kriţem svog Gospodina Isusa i svetim ţeljezom koje drţim u ruci, zaklinjem ti se na vjernost i obećavam ti odanost. Ako ikad dignem ruku na tebe u pobuni ili gnjevu, neka mi ovo sveto ţeljezo probode srce.‖ Poljubio je bodeţ na spoju drška i oštrice i vratio mi ga.

218

―Ja ne prijetim uprazno, Saskinjo‖, rekao je podigavši jednu obrvu, ―i ne dajem lakoumne zavjete.

Moţemo li sada otići u krevet?‖

219

23.

Povratak u Leoch Dougal nas je ĉekao kod znaka Crvenog vepra, nestrpljivo se šećući amo-tamo dvorištem. ―Ah, stigli ste?‖ rekao je, gledajući s odobravanjem kako bez pomoći i gotovo bez posrtanja silazim s konja. ―Hrabra cura - deset milja bez cmizdrenja. Idite sada u krevet, zasluţili ste odmor. Jamie i ja odvest ćemo konje u staju.‖ Potapšao me, vrlo njeţno, po straţnjici otpuštajući me. Sa zadovoljstvom sam ga poslušala. Zaspala sam ĉim mi je glava dodirnula jastuk.

Nisam se pomaknula kad se Jamie uvukao u krevet do mene, ali iznenada sam se probudila kasno popodne, uvjerena da sam zaboravila nešto vaţno. ―Horrocks!‖ iznenada sam rekla i hitro se uspravila na krevetu. ―Ha?‖ Prenut iz duboka sna, Jamie je postrance skoĉio iz kreveta i sletio na pod u ĉuĉnju, s rukom na bodeţu koji je ostavio na hrpi odjeće. ―Što?‖ upitao je, hitro se osvrćući po sobi. ―Što je?‖ Obuzdala sam hihot kad sam ga vidjela kako ĉuĉi gol na podu, a riĊa mu kosa strši poput pera. ―Izgledaš kao mrzovoljni jeţ‖, rekla sam mu.

Prijekorno me pogledao i uspravio se, vraćajući bodeţ na stolac s odjećom. ―Nisi mogla priĉekati da se probudim da mi to kaţeš?‖ upitao me. ―Smatrala si da će biti uĉinkovitije ako me probudiš iz duboka sna viĉući mi na uho da izgledam kao mrzovoljni jeţ?‖ ―Nisam to rekla‖, objasnila sam. ―Odjedanput sam se sjetila da sam te zaboravila upitati o Horrocksu.

Jesi li ga našao?‖ Sjeo je na krevet i zagnjurio glavu u ruke. Snaţno je protrljao lice, kao da ţeli probuditi cirkulaciju. ―O, da‖, odgovorio je kroz prste prigušenim glasom. ―Da, našao sam ga.‖ Po boji njegova glasa shvatila sam da dezerterove informacije nisu dobre. ―Zar ti na kraju nije htio ništa reći?‖ suosjećajno sam upitala. To je oduvijek bila mogućnost, premda je Jamie otišao spreman da se odvoji ne samo od svog novca i omanje svote što su mu je dali Dougal i Colum, nego i od oĉeva prstena ako bude neophodno.

Spustio se na krevet do mene i zabuljio u strop. ―Ne‖, odgovorio je. ―Ne, rekao mi je. I to po razumnoj cijeni.‖ Pridigla sam se na lakat da ga pogledam u lice. ―Pa onda?‖ htjela sam znati. ―Tko je ustrijelio narednika?‖ Pogledao me, pomalo tmurno. ―Randall‖, odgovorio je i sklopio oĉi. ―Randall?‖ zbunjeno sam ponovila. ―Ali zašto?‖ ―Ne znam‖, odgovorio je, još uvijek zatvorenih oĉiju. ―Moţda bih mogao pogoditi, ali to baš i nije vaţno. Nema šanse da to i dokaţem.‖ S tim sam se morala sloţiti. Skljokala sam se na krevet do njega i zabuljila se u crne hrastove grede na niskom stropu. ―Pa što ti onda preostaje?‖ upitala sam. ―Da odeš u Francusku? Ili moţda‖ - sinula mi je sjajna ideja ―ili moţda u Ameriku? Moţda bi ti dobro krenulo u novom svijetu.‖ ―Da odem preko oceana?‖ Malo je zadrhtao. ―Ne. Ne, ne bih to mogao uĉiniti.‖ ―Pa što ćeš onda?‖ htjela sam znati, okrenuvši glavu da ga pogledam. Otvorio je jedno oko, dovoljno da mi uputi ogorĉeni pogled.

220

―Mislio sam da bih za poĉetak mogao odspavati još sat vremena‖, rekao je, ―ali izgleda da ne mogu.‖ Rezignirano se uspravio u sjedeći poloţaj i naslonio na zid. Bila sam previše umorna da raspremim krevet prije spavanja i sada sam pokraj njegova koljena ugledala jednu crnu mrlju sumnjiva izgleda. Oprezno sam je promatrala dok je govorio. ―Imaš pravo‖, rekao je. ―Mogli bismo otići u Francusku.‖ Trgnula sam se; naĉas sam bila zaboravila da sam, što god on odluĉio, sada i ja ukljuĉena u tu odluku. ―Ali tamo nema baš mnogo toga za mene‖, rekao je i lijeno se poĉešao po stegnu. ―Samo da budem vojnik, a to nije ţivot za tebe. Ili da odem u Rim i da se prikljuĉim dvoru kralja Jamesa. To bi se moglo izvesti, imam neke striĉeve i bratiće Frasere koji su njegovi pristaše; oni bi mi pomogli. Nisam baš oduševljen politikom, a ni prinĉevima, ali da, to je jedna mogućnost. Ali radije bih se prvo pokušao opravdati u Škotskoj. Kad bi mi to pošlo za rukom, u najgorem bih sluĉaju završio kao mali poljodjelac na zemlji Frasera, a u najboljem sluĉaju mogao bih se vratiti u Lallybroch.‖ Lice mu se smrknulo pa sam shvatila da razmišlja o sestri. ―Što se mene tiĉe‖, dodao je tihim glasom, ―ja se radije ne bih vraćao, ali sada više nije rijeĉ samo o meni.‖ Pogledao me sa smiješkom i njeţno mi promrsio kosu. ―Katkad zaboravim da sada moram misliti i na tebe, Saskinjo‖, dodao je.

Obuzela me snaţna nelagoda. Zapravo, osjetila sam se kao izdajica. On je sada kovao planove koji će utjecati na cijeli njegov ţivot, uzimajući pritom u obzir moju udobnost i sigurnost, a ja sam davala sve od sebe da pobjegnem od njega i usput ga dovela u veliku opasnost. Ništa od toga nisam namjeravala, ali to je ipak ĉinjenica. A ĉak mi je i sada palo na pamet da bih ga trebala odgovoriti od toga da ode u Francusku jer bi me to udaljilo od mog cilja: od kamenog kruga. ―Postoji li naĉin da ostaneš u Škotskoj?‖ upitala sam skrećući pogled u stranu. Uĉinilo mi se da se ona crna mrlja na poplunu pomaknula, ali nisam bila sigurna u to. Zapiljila sam se u nju.

Jamiejeva ruka odlutala mi je pod kosu i poĉela mi dokono milovati vrat. ―Da‖, zamišljeno je odgovorio. ―Moţda ipak postoji. Zato me Dougal i doĉekao pred gostionicom; htio mi je prenijeti neke novosti.‖ ―Da? Kakve novosti?‖ Okrenula sam se da ga opet pogledam, pa mi se uho našlo nadohvat njegovim prstima, a on me poĉeo lagano milovati oko njega, od ĉega sam poţeljela svinuti leĊa i zapresti poput maĉke. Ali obuzdala sam taj poriv kako bih doznala što namjerava poduzeti. ―Colum je poslao glasnika‖, rekao je. ―Glasnik nije oĉekivao da će nas ovdje naći, ali sluĉajno je sreo Dougala na cesti. Dougal se smjesta mora vratiti u Leoch i prepustiti Nedu Gowanu da prikupi preostalu rentu. Dougal mi je predloţio da ja i ti poĊemo s njim.‖ ―Da se vratimo u Leoch?‖ To mi nije zvuĉalo tako loše kao odlazak u Francusku, ali nije bilo ni mnogo bolje. ―Zašto?‖ ―Uskoro oĉekuju gosta, jednog engleskog plemenitaša koji je već poslovao s Columom. On je utjecajan ĉovjek, i moţda bi ga se moglo uvjeriti da mi pomogne. Nije mi bilo suĊeno, a nisam ni osuĊen za umorstvo. Moţda bi on mogao ishoditi da se optuţba odbaci ili da dobijem oprost.‖ Gorko se nasmiješio. ―Nije baš uobiĉajeno traţiti oprost za nešto što ĉovjek nije uĉinio, ali i to je bolje nego biti obješen.‖ ―Da, to je istina.‖ Shvatila sam da se ona mrlja doista pomiĉe. Zatreptala sam i pokušala se usredotoĉiti na nju. ―A kako se taj engleski plemenitaš zove?‖ ―Vojvoda od Sandringhama.‖ Naglo sam se uspravila. ―Što je, Saskinjo?‖ uznemireno me upitao Jamie.

Pokazala sam drhtavim prstom onu mrlju, koja se sada polako ali odluĉno uspinjala njegovom nogom. ―Što je ovo?‖ upitala sam.

Jamie je pogledao mrlju i nehajno je odbacio vrhom prsta. ―Oh, to? To je samo stjenica, Saskinjo. Ništa...‖

221

Zastao je usred reĉenice jer sam ja naglo ustala. Ĉim je spomenuo stjenicu, skoĉila sam iz kreveta i naslonila se leĊima na zid, da se što je moguće više udaljim od gnijezda gamadi koje sam već zamišljala u krevetu.

Jamie me zadivljeno pogledao. ―Što si mi ono maloprije rekla?‖ upitao je. ―Da izgledam kao mrzovoljni jeţ?‖ Nagnuo je glavu u stranu i znatiţeljno me odmjerio. ―Mmm‖, rekao je i zagladio rukom kosu. ―Ti si više nego mrzovoljna. Ti si ĉupavo malo stvorenje kad se probudiš, to je sigurno.‖ Zakotrljao se prema meni i pruţio mi ruku. ―Hodi ovamo, mala moja mljeĉiko! Nećemo krenuti odavde prije zalaska sunca. A ako već ne mislimo spavati...‖ Naposljetku smo ipak još malo odspavali, spokojno isprepleteni na podu, leţeći na tvrdom krevetu napravljenom od mog ogrtaĉa i Jamiejeva kilta. Ali na njemu barem nije bilo stjenica.

Dobro je što smo odspavali dok smo imali priliku. Dougal se ţelio vratiti u Leoch prije dolaska vojvode od Sandringhama, pa je nametnuo brz tempo i nemilosrdan raspored. Putujući bez natkrivenih kola, kretali smo se mnogo brţe, unatoĉ lošim cestama. Ali Dougal nas je stalno tjerao dalje, dopuštajući nam samo vrlo kratke odmore.

Kad smo opet projahali kroz vrata dvorca Leoch, bili smo gotovo jednako prljavi kao i onda kad smo prvi put stigli u njega, a nedvojbeno i jednako umorni.

Kad sam u dvorištu sjahala s konja, morala sam se uhvatiti za stremen da ne padnem. Jamie me prvo pridrţao za lakat, a kad je shvatio da ne mogu stajati, podigao me u naruĉje i odnio kroz natkriveni prolaz, prepuštajući konje konjušarima i momcima iz staje. ―Jesi li gladna, Saskinjo?‖ upitao me zastavši u hodniku. Kuhinjske prostorije bile su na jednoj strani, a spavaće sobe na drugoj. Zastenjala sam, boreći se da zadrţim otvorene oĉi. Doista sam bila gladna, ali sam znala da bi mi glava pala u tanjur juhe kad bih pokušala jesti a da prije toga ne odspavam.

Uto sam spazila kretanje na jednoj strani hodnika. Omamljeno sam otvorila oĉi i ugledala golemo tijelo gospoĊe FitzGibbons kako nam se pribliţava, s izrazom nevjerice na licu. ―Što je jadnoj maloj?‖ upitala je Jamieja. ―Je li doţivjela nekakvu nezgodu?‖ ―Nije, samo se udala za mene‖, odvratio je. ―Ako to ţelite nazvati nezgodom, samo izvolite.‖ Odmaknuo se u stranu da se probije kroz sve veću gomilu kuhinjskih pomoćnica, konjušara, vrtlara, vojnika i raznih drugih stanovnika dvorca, koji su se znatiţeljno okupili oko nas, privuĉeni glasnim pitanjima gospoĊe Fitz.

Donio je odluku i skrenuo nadesno, prema stubama, dajući usput nepovezane odgovore na pitanja koja su pljuštala sa svih strana. Trepćući poput sove na njegovim grudima, nisam mogla uĉiniti više od kimanja glavom okolnim ĉestitarima, premda je većina lica izgledala ne samo znatiţeljno nego i prijateljski.

Kad smo skrenuli za ugao, ugledala sam lice koje je izgledalo mnogo više prijateljski nastrojeno od ostalih. Bilo je to lice djevojke Laoghaire. Kad je zaĉula Jamiejev glas, sva se ozarila i zablistala, ali kad je ugledala što nosi u naruĉju, razrogaĉila je oĉi i zinula od ĉuda.

Ali nije nas stigla ništa upitati, jer su se komešanje i ţamor oko nas naglo prekinuli. I Jamie je zastao.

Podigla sam glavu i ugledala Columa, ĉije je zapanjeno lice sada bilo u ravnini s mojim. ―Što...‖ poĉeo je. ―Vjenĉali su se‖, objasnila je gospoĊa Fitz ozarena lica. ―Baš slatko! Moţete ih blagosloviti, gospodine, a ja ću im pripremiti sobu.‖ Zatim se okrenula i pošla prema stubama, ostavljajući za sobom veliki prolaz u gomili, kroz koji sam sada mogla vidjeti mrtvaĉki blijedo lice djevojke Laoghaire.

Zatim su se Colum i Jamie upustili u razgovor, pa su se pitanja i objašnjenja sudarala u zraku izmeĊu njih. Ja sam se malo razbudila, premda bi bilo pretjerano reći da sam se posve pribrala. ―Pa‖, zakljuĉio je Colum, ne baš oduševljeno, ―ako ste se vjenĉali, vjenĉali ste se. Morat ću porazgovarati s Dougalom i Nedom Gowanom - treba riješiti neka pravna pitanja. Po uvjetima iz ugovora o mirazu tvoje majke, sada kad si se oţenio, imaš pravo na neke stvari.‖ 222

Osjetila sam da se Jamie malo uspravlja. ―Kad već to spominješ‖, nehajno je odvratio, ―vjerujem da je toĉno. A jedna stvar na koju imam pravo jest udio u tromjeseĉnim rentama s MacKenziejeve zemlje. Dougal je donio sve što je dosad prikupio.

Moţda bi mu mogao reći da odvoji moj dio kad završi obraĉun? A sada me ispriĉaj, ujaĉe, ţena mi je umorna.‖ Premjestio me u bolji poloţaj u naruĉju i krenuo prema stubama.

Još uvijek sam osjećala slabost u nogama, pa sam oteturala preko sobe i zahvalno se srušila na veliki krevet s baldahinom koji nam je oĉito omogućio naš novi braĉni status. Krevet je bio mekan i privlaĉan, a zahvaljujući uvijek budnoj gospoĊi Fitz - i ĉist. Zapitala sam se vrijedi li truda da ustanem i umijem se, a onda sam podlegla potrebi da spavam.

Baš kad sam zakljuĉila da bi me samo Gabrijelova truba mogla prisiliti da ustanem iz kreveta, shvatila sam da Jamie, koji ne samo da se umio i oprao ruke nego se još i poĉešljao, odlazi prema vratima. ―Zar nećeš odspavati?‖ dozvala sam ga. Mislila sam da je umoran barem koliko i ja, premda ga straţnjica od jahanja vjerojatno manje boli. ―Uskoro, Saskinjo. Ali prvo moram obaviti jedan poslić.‖ Izašao je i ostavio me da buljim u vrata od hrastovine s vrlo neugodnim osjećajem u trbušnoj šupljini. Prisjetila sam se izraza radosnog išĉekivanja na Laoghairinu licu kad je skrenula iza ugla i zaĉula Jamiejev glas, i izraza bijesnog šoka koji ga je zamijenio kad me ugledala u njegovu naruĉju. Prisjetila sam se kako je naĉas stegnuo zglobove kad ju je ugledao i ţarko poţeljela da sam mu u tom trenutku vidjela izraz lica. Zakljuĉila sam da je sada vjerojatno otišao, umoran ali umiven i poĉešljan, potraţiti djevojku i saopćiti joj novosti o našem vjenĉanju. A da sam mu vidjela lice, barem bih imala neku predodţbu o tome što joj namjerava reći.

Zaokupljena dogaĊajima u proteklih mjesec dana, posve sam zaboravila na djevojku - i na to što bi ona mogla znaĉiti Jamieju ili što bi on mogao znaĉiti njoj. Doduše, sjetila sam je se kad se prvi put postavilo pitanje našeg naglog vjenĉanja, ali Jamie tada nije niĉim pokazao da ona za njega predstavlja prepreku.

Ali, dakako, moţda njoj otac ne bi dopustio da se uda za bjegunca od zakona - i ako je Jamieju trebala ţena da se doĉepa svog dijela MacKenziejeve rente... pa, u tom sluĉaju jedna bi mu ţena posluţila isto tako dobro kao i druga, a on bi nedvojbeno uzeo ono što moţe dobiti. Vjerovala sam da ga sada već dovoljno dobro poznajem da znam kako je on vrlo praktiĉan ĉovjek - kakav i mora biti, budući da je nekoliko posljednjih godina proveo u bijegu. Na njegovu odluku ne bi utjecali osjećaji ili privlaĉnost rumenih obraza i kose boje rastaljenog zlata. Ali to još ne znaĉi da ti osjećaji i ta privlaĉnost ne postoje.

Na kraju krajeva, ne treba zaboraviti ni onu malu scenu koju sam vidjela u pokrajnjoj sobici, kad je Jamie posjeo djevojku na koljeno i strastveno je ljubio (ja sam već grlio ţene, zaĉula sam njegov glas u glavi, srce mi je jaĉe kucalo i teško sam disao...). Uto sam postala svjesna da steţem šake i guţvam pokrivaĉ, pa sam ga ispustila i otrla ruke o košulju, shvativši usput koliko su prljave, potamnjele od dva dana drţanja uzda, bez odmora da ih operem.

Zaboravljajući na umor, ustala sam i otišla do lavora. Malo me iznenadilo kad sam shvatila da mi se sjećanje na Jamieja kako ljubi Laoghaire nimalo ne sviĊa. A sjećala sam se i kako je to prokomentirao Bolje je oţeniti se nego izgarati, a ja sam tada jako izgarao. I sama sam pomalo izgarala; oblilo me snaţno rumenilo kad sam se sjetila uĉinka Jamiejevih poljubaca na mojim usnama. Gorjela sam, doista.

Poprskala sam se vodom i nakašljala, pokušavajući odagnati taj osjećaj. Strogo sam se podsjetila da nemam pravo oĉekivati Jamiejevu naklonost. I ja sam se za njega udala iz nuţde. A on je imao svoje razloge da me uzme za ţenu, od kojih je jedan bila iskreno priznata ţelja da izgubi nevinost.

Drugi je razlog oĉito bio taj da mu je trebala ţena kako bi mogao dobiti svoj prihod, a nije mogao nagovoriti ţenu svoje vrste da se uda za njega. Što je mnogo manje laskav razlog od prvoga, premda nimalo plemenitiji.

Sada sam se već potpuno razbudila. Polako sam skinula prljavu putnu odjeću i odjenula ĉistu košulju, koju su mi, kao i lavor i vrĉ, donijele pomoćnice gospoĊe Fitz. Bilo mi je posve neshvatljivo kako je gospoĊa Fitz uspjela naći smještaj za dvoje mladenaca u kratkom roku izmeĊu Jamiejeve neoĉekivane objave Columu i trenutka kad smo se uspeli stubama, pa sam zakljuĉila da bi se ona posve dobro snašla u ulozi menadţerice hotela Waldorf-Astoria ili londonskog Ritza.

223

Ta su me razmišljanja iznenada ispunila osjećajima osamljenosti i ĉeţnje za vlastitim svijetom kakve već danima nisam osjetila. Što ja ovdje radim? upitala sam se po tisućiti put. Ovdje, u ovom ĉudnom kraju, beskrajno daleko od svega što mi je poznato, od doma, muţa i prijatelja, izgubljena i sama meĊu ovim divljacima? U posljednjih nekoliko tjedana s Jamiejem poĉela sam se osjećati sigurno, a na mahove ĉak i sretno. Ali sada mi je postalo jasno da je ta sreća vjerojatno iluzija, ĉak i ako osjećaj sigurnosti nije.

Nisam nimalo sumnjala da će se on pokoravati onome što je smatrao svojim duţnostima i da će me nastaviti štititi od svih prijetnji koje bi se mogle pojaviti. Ali sada, kad smo se vratili iz nestvarne izolacije dana provedenih u divljim brdima i na prašnjavim cestama, u prljavim gostionicama i na mirisnim stogovima sijena, Jamie zacijelo osjeća privlaĉnu snagu svojih starih veza isto tako snaţno kao i ja. Premda smo se u mjesec dana nakon vjenĉanja priliĉno zbliţili, osjetila sam da ta bliskost puca pod pritiskom nekoliko posljednjih dana i pomislila da bi se sada, kad smo se vratili svakodnevnom ţivotu u dvorcu Leoch, mogla posve raspasti.

Prislonila sam glavu na kameni okvir dvokrilnog prozora i pogledala u dvorište. Ugledala sam Aleca McMahona i dvojicu njegovih stajskih momaka kako na drugom kraju dvorišta timare naše konje. Prikladno nahranjene i napojene prvi put u dva dana, ţivotinje su zraĉile od zadovoljstva dok su im marljive ruke ĉetkale sjajne bokove snopovima sijena i ĉistile prljavštinu sa skoĉnih zglobova i kiĉica. Jedan konjušar odveo je moju debelu malu Dikicu, koja ga je sretno slijedila, na zasluţeni odmor u staju.

A s njom, pomislila sam, odlaze i nade da ću uskoro pobjeći i vratiti se u svoje vrijeme. Oh, Frank!

Sklopila sam oĉi i pustila da mi jedna suza klizne niz nos. A onda sam razrogaĉila oĉi i pogledala dvorište, trepnula i ĉvrsto ih zatvorila, grozniĉavo se pokušavajući sjetiti Frankova lica. Ali u prvi mah nisam ugledala svog ljubljenog muţa nego njegova pretka, Jacka Randalla, s podrugljivim osmijehom na punim usnama. Bjeţeći od te slike, u duhu sam odmah prizvala sliku Jamieja, lica ispunjena strahom i bijesom, onako kako sam ga vidjela na prozoru Randallova privatnog ureda. Koliko god se naprezala, nisam mogla ponovo prizvati Frankovu sliku u sjećanje s bilo kakvom sigurnošću.

Iznenada me obuzela hladnoća od panike, pa sam stegnula ruke iznad lakata. A što ako naposljetku ipak uspijem pobjeći i naĊem put do onog kruga kamenova, pomislila sam. Što tada? Ponadala sam se da bi Jamie uskoro pronašao utjehu - moţda s Laoghaire. Već me i prije muĉilo pitanje kako bi on reagirao na moj nestanak, ali osim onog kratkog trenutka ţaljenja na obali potoka, dosad mi nije palo na pamet da se zapitam kako bih se ja osjećala bez njega.

Rastreseno sam vezivala i opet razvezivala uzicu ovratnika na košulji. Ako namjeravam otići, a ja to doista namjeravam, ne ĉinim ni jednom od nas uslugu dopuštajući da naša veza oĉvrsne. Ne smijem mu dopustiti da se zaljubi u mene.

Ako mu takvo što uopće pada ne pamet, pomislila sam, sjetivši se još jedanput Laoghaire i razgovora s Columom. Ako se oţenio sa mnom tako hladnokrvno kako se ĉinilo, moţda su njegovi osjećaji sigurniji od mojih.

Zbog umora, gladi, razoĉaranja i nesigurnosti, u meĊuvremenu sam se već uspjela dovesti u stanje takve zbunjenosti i jada da više nisam mogla ni spavati ni mirno sjediti. Umjesto toga, nesretno sam hodala po sobi, nasumce podiţući predmete i vraćajući ih na mjesto.

Uto su se otvorila vrata, a onda je s propuhom koji je poremetio krhku ravnoteţu ĉešlja što sam ga drţala na vrhu prstiju, u sobu ušao Jamie, pomalo crven u licu i neobiĉno uzbuĊen. ―Oh, budna si‖, rekao je, oĉito iznenaĊen i uznemiren što me našao u takvom stanju. ―Jesam‖, odvratila sam grubim glasom. ―Jesi li se nadao da ću spavati pa da joj se moţeš vratiti?‖ Naĉas je skupio obrve, a onda ih upitno podigao. ―Kome? Misliš na Laoghaire?‖ Kad sam zaĉula kako izgovara njezino ime onim nehajnim i melodioznim gorštaĉkim izgovorom L‘heer - iznenada me spopao iracionalan bijes. ―Oh, dakle bio si s njom!‖ obrecnula sam se.

Jamie je izgledao zbunjeno i oprezno, a i malo iznerviran. ―Jesam‖, odgovorio je. ―Sreo sam je kod stuba kad sam izašao. Jesi li dobro, Saskinjo? Sve u svemu, izgledaš pomalo zabrinuto.‖ Procjenjivaĉki me

224

odmjerio. Podigla sam zrcalo i shvatila da imam tamne podoĉnjake i da mi kosa strši oko glave poput guste grive, pa sam ga s treskom odloţila. ―Ne, savršeno sam dobro‖, rekla sam nastojeći se obuzdati. ―Onda, kako je Laoghaire?‖ nehajno sam upitala. ―Oh, ona je vrlo dobro‖, odvratio je, a onda se naslonio na vrata, prekriţio ruke i znatiţeljno me pogledao. ―Rekao bih da je malo iznenaĊena što smo se vjenĉali.‖ ―Baš fino‖, rekla sam i duboko uzdahnula, a onda sam podigla pogled i shvatila da mi se Jamie smješka. ―Nemoj mi reći da si zabrinuta zbog te cure, Saskinjo?‖ lukavo me upitao. ―Ona ti nije ništa - a ni meni‖, dodao je. ―Ma nemoj? Ona se nije htjela - ili nije mogla - udati za tebe, a s nekim si se morao oţeniti, pa si uzeo mene kad ti se pruţila prilika. Ne krivim te zbog toga‖ - doista ga nisam previše krivila - ―ali ja...‖ Prešao je sobu u dva koraka i prekinuo me uhvativši me za ruke. Uhvatio me za bradu i podigao mi glavu kako bi me prisilio da ga pogledam. ―Claire‖, rekao mi je mirnim glasom, ―reći ću ti zašto sam te uzeo za ţenu kad za to doĊe vrijeme - a moţda i neću. Zamolio sam te da budeš iskrena prema meni, a obećao sam ti da ću ja zauzvrat biti iskren prema tebi. A i sada ću biti iskren. Ta djevojka ne moţe od mene oĉekivati ništa osim pristojnosti.‖ Malo mi je stisnuo bradu. ―A to joj namjeravam dati.‖ Ispustio mi je bradu i njeţno me potapšao ispod nje. ―Ĉuješ li me, Saskinjo?‖ ―Da, ĉujem te!‖ Odmakla sam bradu s trzajem i uvrijeĊeno je protrljala. ―I ne sumnjam da ćeš biti vrlo pristojan prema njoj. Ali idući put navuci zavjesu na pokrajnju sobicu - jer ja to ne ţelim gledati.‖ Naglo je podigao bakrenaste obrve i malo se zarumenio u licu. ―Hoćeš reći da te varam?‖ s nevjericom je upitao. ―U Leochu smo manje od sat vremena, sav sam znojan i prašnjav od dvodnevnog jahanja i tako umoran da mi klecaju koljena, a ti misliš da sam odmah otišao zavesti šesnaestogodišnju djevojku?‖ Zapanjeno je zavrtio glavom. ―Ne znam ţeliš li mi ĉestitati na muţevnosti ili me optuţiti za nemoral, Saskinjo, ali ni jedna od te dvije mogućnosti mi se baš ne sviĊa.

Murtagh me upozorio da su ţene nerazumne, ali Isuse Boţe!‖ Provukao je krupnu šaku kroz kosu, pa su mu kratke vlasi ostale neuredno stršati. ―Naravno da ne mislim reći da si je otišao zavesti‖, odvratila sam, napreţući se da govorim što mirnijim glasom. ―Samo sam htjela reći...‖ Palo mi je na pamet da je Frank takve situacije rješavao mnogo elegantnije no što je meni sada polazilo za rukom, a ipak sam i tada bila ljutita na njega. Vjerojatno ne postoji dobar naĉin da ĉovjek takvo što nagovijesti svom partneru. ―Samo sam htjela reći... shvaćam da si se oţenio sa mnom iz vlastitih razloga - a ti su razlozi tvoja stvar‖, ţurno sam dodala, ―i da ja ne polaţem nikakvo pravo na tebe. Savršeno si slobodan da se ponašaš kako god hoćeš. Ako te... ako te privlaĉi neka druga ţena... hoću reći... ja ti neću stajati na putu‖, neuvjerljivo sam dovršila, osjetivši da mi se obrazi ţare a uši gore.

Kad sam podigla pogled, shvatila sam da su se i Jamieju vidno zaţarile uši, a i cijelo lice. Uĉinilo mi se da su mu se malo zaţarile ĉak i oĉi, zakrvavljene od nedostatka sna. ―Kako to misliš, da ne polaţeš nikakvo pravo na mene!‖ uzviknuo je. ―A što je s našim braĉnim zavjetima, curo? Jesu li to samo prazne rijeĉi u crkvi?‖ Tako je snaţno lupio krupnom šakom o komodu da se zatresao porculanski vrĉ. ―Nikakvo pravo‖, promrmljao je sebi u bradu. ―Slobodan sam da se ponašam kako god hoću. I ti mi nećeš stajati na putu!?‖ Sagnuo se i izuo ĉizme, a onda ih je zgrabio i bacio svom snagom u zid, jednu za drugom. Zatreptala sam kad je svaka udarila u kameni zid i pala na pod. Skinuo je ogrtaĉ od pleda i nemarno ga bacio iza sebe, a onda mi je naglo prišao i bijesno me pogledao. ―Dakle, ti ne polaţeš nikakva prava na mene, Saskinjo? Daješ mi slobodu da potraţim zadovoljstvo gdje god mi se sviĊa, je li tako? Dakle?‖ htio je znati.

225

―Pa, ovaj, da‖, odgovorila sam, povukavši se korak natrag i protiv svoje volje. ―To sam htjela reći.‖ Kad me zgrabio za ruke, shvatila sam da mu je unutrašnje sagorijevanje zahvatilo i ruke. Oznojeni dlanovi bili su mu tako vreli da sam se nehotice trgnula. ―Pa, ako ti ne polaţeš nikakvo pravo na mene, Saskinjo‖, rekao je, ―ja polaţem pravo na tebe! DoĊi ovamo!‖ Uhvatio me za glavu i spustio usne na moje. U njegovu poljupcu nije bilo niĉega ni njeţnog ni nezahtjevnog, pa sam se stala opirati i pokušala se odmaknuti.

On se sagnuo, uhvatio me pod koljena i podigao u naruĉje, ne osvrćući se na moje opiranje. Nisam ni shvatila koliko je prokleto snaţan. ―Pusti me!‖ rekla sam mu. ―Što to radiš?‖ ―Pa, rekao bih da je to priliĉno oĉito, Saskinjo‖, procijedio je kroza zube. Spustio je glavu, probadajući me jasnim pogledom poput vrelog ţeljeza. ―Ali ako ti baš moram objasniti‖, rekao je, ―namjeravam te odnijeti u krevet. Smjesta. I zadrţati te u njemu sve dok ne shvatiš kakvo pravo polaţem na tebe.‖ Ušutkao je moje prosvjede još jednim hotimice grubim poljupcem. ―Ne ţelim spavati s tobom!‖ rekla sam mu kad mi je napokon oslobodio usta. ―Nemam namjeru spavati‖, odgovorio mi je mirnim glasom. ―Još ne.‖ Došao je do kreveta i paţljivo me spustio na pokrivaĉ ukrašen uzorcima ruţa. ―Ti prokleto dobro znaš što mislim reći!‖ Okrenula sam se na trbuh, namjeravajući pobjeći s druge strane kreveta, ali me zaustavio ĉvrstim stiskom na ramenu i opet okrenuo sebi. ―Ne ţelim voditi ljubav s tobom!‖ ―Nisam te pitao što ţeliš, Saskinjo‖, odgovorio je opasno tihim glasom. ―Kao što sam ti već dovoljno puta rekao, ti si mi ţena. Moţda se nisi ţeljela udati za mene, ali ipak si to uĉinila. A ako to nisi primijetila, tvoj dio braĉnih zavjeta ukljuĉuje i rijeĉ ‗slušati‘. Ti si mi ţena, i ako te poţelim, ţeno, uzet ću te, a ti se nosi k vragu!‖ Govorio je sve glasnije, pa je sada gotovo vikao.

Uspravila sam se na koljena, stisnula šake na bokovima i uzvratila mu vikanjem. Sav jad što sam ga u proteklih sat vremena zatomljivala u sebi sada je dosegao eksploziju, pa sam mu bez zadrške sasula sve u lice. ―Neka sam prokleta ako ću ja uzeti tebe, svinjo nasilniĉka! Misliš da mi moţeš nareĊivati da odem s tobom u krevet? Da me moţeš iskoristiti kao kurvu kad god ti se svidi? E pa, ne moţeš, gade jebeni! Ako to uĉiniš, nisi nimalo bolji od onog svog satnika Randalla!‖ Naĉas me bijesno gledao, a onda je naglo stao u stranu. ―Odlazi onda‖, rekao je trznuvši glavom prema vratima. ―Ako tako misliš o meni, idi! Neću te zaustavljati.‖ Na trenutak sam ga gledala s oklijevanjem. Ĉvrsto je stisnuo zube od bijesa i nadvio se nada me poput kolosa s Rodosa. Sada je njegovo raspoloţenje bilo na ĉvrstoj uzdi, premda je bio jednako ljutit kao i u onom trenutku kad smo stajali pokraj ceste za Doonesbury. Ali ozbiljno je to mislio. Ako odluĉim otići, neće me zaustaviti.

Podigla sam bradu i stisnula zube isto tako ĉvrsto kao i on. ―Ne‖, rekla sam. ―Ne. Ja ne bjeţim od problema. I ne bojim te se.‖ Zagledao se u ţilu koja mi je mahnito lupala u grlu. ―Da, to vidim‖, odvratio je. Zabuljio se u mene, a izraz lica mu se nehotice postupno smekšao.

Oprezno je sjeo na krevet, pazeći da mi ne sjedne preblizu, pa sam i ja ponovo oprezno sjela. Nekoliko je puta duboko uzdahnuo prije no što je progovorio, a lice mu je polako opet poprimilo prirodnu crvenkastobronĉanu boju. ―Ni ja ne bjeţim od problema, Saskinjo‖, mrzovoljno mi je rekao. ―A sad mi reci što znaĉi rijeĉ ‗jebati‘?‖ Mora da mi se iznenaĊenje vidjelo na licu, jer je iznervirano rekao: ―Ako me već moraš nazivati pogrdnim imenima, neka bude! Ali ne volim kad me se naziva imenima na koje ne mogu odgovoriti. Po naĉinu kako si je rekla, znam da je to vrlo prosta rijeĉ, ali što znaĉi?‖ IznenaĊena, pomalo sam se uzdrmano nasmijala. ―To... to znaĉi... ono što si mi namjeravao uĉiniti.‖

226

Podigao je jednu obrvu, kao da je uvrijeĊeno zabavljen. ―Oh, prcati? Dakle, imao sam pravo, to je doista vrlo prosta rijeĉ. A što znaĉi rijeĉ ‗sadist‘? To si mi rekla neki dan.‖ Suspregnula sam smijeh. ―To je, ovaj, to je osoba koja postiţe seksualno zadovoljenje kad nekoga ozlijedi.‖ Zarumenjela sam se, ali nisam mogla sprijeĉiti da mi kutovi usta malo zatitraju.

Jamie je kratko frknuo. ―Pa, to baš i nije neki kompliment‖, rekao je, ―ali ne mogu ti zamjeriti na zapaţanjima.‖ Duboko je uzdahnuo i naslonio se, opustivši šake. Zatim je polako raširio prste, poloţio dlanove na noge i pogledao me ravno u oĉi. ―Pa što je onda? Zašto ovo radiš? Zbog djevojke? O njoj sam ti rekao ĉistu istinu. Ali nije tu rijeĉ o dokazivanju. Rijeĉ je o tome vjeruješ li ti meni ili ne. Vjeruješ li mi?‖ ―Da, vjerujem ti‖, nevoljko sam priznala. ―Ali ne radi se o tome. Ili barem ne samo o tome‖, dodala sam, trudeći se da budem iskrena. ―To je... pretpostavljam da me pogodilo otkriće da si se oţenio sa mnom kako bi se doĉepao novca.‖ Spustila sam pogled i stala povlaĉiti prstom po rubu uzorka na pokrivaĉu. ―Znam da se nemam pravo ţaliti - i ja sam se udala za tebe iz sebiĉnih razloga, ali‖ - ugrizla sam se za usnu da smirim glas - ―ali i ja imam svoj ponos, znaš.‖ Pogledala sam ga postrance i shvatila da bulji u mene s izrazom potpune zbunjenosti na licu. ―Kako bih se doĉepao novca?‖ zbunjeno je upitao. ―Da, kako bi se doĉepao novca!‖ planula sam, bijesna što glumi da ne shvaća. ―Kad smo se vratili, jedva si doĉekao da obavijestiš Columa da si se oţenio i da ţeliš svoj dio MacKenziejeve rente!‖ Još je trenutak buljio u mene, postupno otvarajući usta kao da će nešto reći. Umjesto toga, poĉeo je polako tresti glavom naprijed-natrag, a onda se nasmijao. Da budem toĉnija, zabacio je glavu i prasnuo u smijeh, a zatim je zagnjurio glavu u ruke i nastavio se histeriĉno smijati. Ja sam se ogorĉeno bacila natrag na jastuk. Jako smiješno!

Još uvijek tresući glavom i na mahove sopćući, ustao je i uhvatio se za kopĉu pojasa. Nehotice sam se trgnula, a on je to primijetio.

Još uvijek crven u licu od mješavine bijesa i smijeha, dobacio mi je razdraţen pogled. ―Ne, ne namjeravam te tući‖, suho mi je rekao. ―Dao sam ti rijeĉ da to više neću uĉiniti - premda nisam oĉekivao da ću to tako brzo poţaliti.‖ Odloţio je pojas i uhvatio koţnatu vrećicu priĉvršćenu za nj. ―Moj dio MacKenziejeve rente iznosi oko dvadeset funti svaka tri mjeseca, Saskinjo‖, rekao je prekapajući po stvarĉicama u torbici od jazavĉeve koţe. ―Škotskih funti, a ne engleskih. Što je otprilike cijena pola krave.‖ ―To je... to je sve?‖ glupavo sam upitala. ―Ali...‖ ―To je sve‖, potvrdio je. ―I to je sve što ću ikad dobiti od MacKenzieja. Vjerojatno si već shvatila da je Dougal škrtac, a Colum je još dvaput škrtiji. Ali rekao bih da ĉak i kraljevska svota od dvadeset funti svaka tri mjeseca jedva vrijedi sklapanja braka‖, sarkastiĉno je dodao, odmjeravajući me. ―A ja tu svotu ionako ne bih odmah traţio‖, dodao je vadeći mali paket umotan u papir, ―ali ţelio sam nešto kupiti. To je poslić koji sam otišao obaviti, a Laoghaire sam susreo sluĉajno.‖ ―A što si to toliko ţelio kupiti?‖ sumnjiĉavo sam ga upitala.

Uzdahnuo je i naĉas se kolebao, a onda mi je bacio paketić u krilo. ―Vjenĉani prsten, Saskinjo‖, odgovorio je. ―Dobio sam ga od oruţara Ewena. On takve stvarĉice izraĊuje u slobodno vrijeme.‖ ―Oh‖, odvratila sam slabim glasom. ―Hajde‖, rekao mi je trenutak poslije. ―Otvori ga. Tvoj je.‖ Obrisi malog paketa zamutili su mi se pred oĉima. Trepnula sam i šmrknula, ali nisam se pomaknula da ga otvorim. ―Ţao mi je‖, rekla sam. ―I treba ti biti ţao, Saskinjo‖, odvratio je, ali u glasu mu više nije bilo ljutnje. Uzeo mi je paketić iz krila i poderao omot, otkrivši široki srebrni kolut, ukrašen prepletenom gravurom u stilu škotskog gorja, s delikatnim, malim jakobitskim ĉiĉkovim cvijetom u sredini svake petlje.

To je sve što sam uspjela vidjeti prije no što mi se opet zamaglilo pred oĉima.

227

Shvatila sam da mi gura rupĉić u ruku i dala sve od sebe da njime zaustavim suze. ―Pre... prekrasan je‖, rekla sam nakašljavši se i obrisavši oĉi. ―Hoćeš li ga nositi, Claire?‖ Sada je govorio blagim glasom, a spominjanje mog imena, uglavnom rezervirano za formalne prigode i iskazivanje njeţnosti, gotovo me opet natjeralo u plaĉ. ―Ne moraš to uĉiniti‖, rekao je i ozbiljno me pogledao preko udubljenog dlana. ―Uvjeti našeg braĉnog ugovora zadovoljeni su - naš je brak legalan. Više ti ne prijeti nikakva opasnost, moţe te ugroziti samo uhidbeni nalog, a ĉak ni on dok si u Leochu. Ako ţeliš, moţemo ţivjeti odvojeno - ako si mi to htjela reći svim onim glupostima o Laoghaire. Ako to doista ţeliš, ne moraš imati ništa sa mnom.‖ Ostao je nepomiĉno sjediti, drţeći sićušni kolut u blizini srca i ĉekajući.

Dakle, sada je on meni dao izbor koji sam ja na poĉetku dala njemu. Morala sam se udati za njega silom prilika, ali ako ga odluĉim odbiti, više se nije ţelio nametati. A naravno, imala sam i alternativu: da prihvatim prsten i sve što uz njega ide.

Sunce je zalazilo. Posljednje zrake svjetlosti sjale su kroz plavo staklo vrĉa za vino koji je stajao na stolu i bacale briljantne tamnoplave pruge na zid. Osjećala sam se isto tako krhko i sjajno kao i staklo, kao da ću se raspasti na dodir i rasuti se na pod u blistavim krhotinama. Ako sam ţeljela poštedjeti Jamiejeve ili svoje osjećaje, ĉinilo se da sam dobrano zakasnila.

Nisam mogla govoriti, pa sam podigla desnu ruku prema njemu, a prsti su mi drhtali. Hladan i sjajan prsten kliznuo mi je niz prst i zaustavio se na njegovu kraju - dobro mi je pristajao. Jamie me još trenutak drţao za ruku i gledao je, a onda ju je iznenada ĉvrsto prinio ustima. Podignuo je glavu, pa sam mu naĉas ugledala lice, divlje i puno ţudnje, a onda me grubom kretnjom posjeo u krilo. Ĉvrsto me zagrlio, bez rijeĉi. Osjetila sam mu kucanje bila u grlu, snaţno kao i moje. Uhvatio me za gola ramena i malo me odmaknuo od sebe, pa sam mu odozdo pogledala lice. Ruke su mu bile krupne i vrlo tople, pa sam osjetila malu vrtoglavicu. ―Ţelim te, Claire‖, rekao je, govoreći kao da se guši, a onda je zastao, kao da nije siguran što sljedeće da kaţe. ―Ţelim te tako jako da jedva mogu disati. Hoćeš li...‖ Gutnuo je i nakašljao se. ―Ţeliš li i ti mene?‖ Glas mi se u meĊuvremenu vratio, škripav i drhtav, ali upotrebljiv. ―Da‖, odgovorila sam. ―Ţelim te.‖ ―Mislim...‖ poĉeo je, a onda zastao. Nespretno je otkopĉao kopĉu kilta, ali onda me pogledao i stegnuo šake na bokovima. Govorio je s naporom, obuzdavajući neki tako snaţan poriv da su mu se od njega tresle ruke. ―Neću... ne mogu... Claire, ne mogu biti njeţan.‖ Ostavio mi je tek toliko vremena da jedanput kimnem glavom u znak shvaćanja ili pristanka, a onda me spustio na krevet i pritisnuo svom svojom teţinom.

Nije zastao da se svuĉe do kraja, pa sam osjetila miris prašine s ceste na njegovoj košulji i okus sunca i znoja od putovanja na koţi. Raširio mi je ruke i uhvatio me za zapešća. Rukom sam ogrebla zid i osjetila zvuk sitnog komadića vjenĉanog prstena na kamenu. Jedan prsten na svakoj ruci, jedan srebrni a jedan zlatni. I sitni metal, iznenada teţak poput braĉnih veza, kao da su ti prstenovi mali okovi kojima sam prikovana za krevet, zauvijek raspeta izmeĊu dvaju polova, zatoĉena na osamljenoj stijeni kao Prometej, dok mi podijeljena ljubav kida srce poput ptice grabljivice.

Koljenom mi je raširio stegna i ušao u mene kretnjom od koje sam dahnula. Ispustio je glas poput stenjanja i stisnuo me jaĉe. ―Moja si, mo duinne‖, tiho mi je rekao, prodirući duboko u mene. ―Samo moja, sada i zauvijek. Moja si, sviĊalo se to tebi ili ne.‖ Kad je prodro još dublje, pomaknula sam se pod njegovim stiskom i udahnula, slabašno jeknuvši. ―Da, namjeravam te grubo uzeti, Saskinjo moja‖, šapnuo je. ―Ţelim da budeš moja i dušom i tijelom.‖ Malo sam se opirala kad me pritisnuo i stao prodirati u mene ĉvrstim i neumoljivim kretnjama koje su mi ispunjavale utrobu. ―Namjeravam te natjerati da me zoveš ‗gospodaru‘, Saskinjo.‖ Tihim mi je glasom obećavao osvetu za sve muke koje je proţivio u posljednjih nekoliko minuta. ―Namjeravam te uĉiniti svojom.‖

228

Zadrhtala sam i zastenjala, a tijelo mi se skvrĉilo od grĉeva pod njegovim tijelom koje je nasrtalo i prodiralo u mene. Kretnje su se bezobzirno nastavile, minutama i minutama, silovite kretnje koje su me dovodile na granicu uţitka i boli. Osjećala sam da se rastvaram, kao da postojim samo u toĉki prodora, silom odvedena na rub potpune predaje. ―Nemoj!‖ dahnula sam. ―Prestani, molim te, zadaješ mi bol!‖ Graške znoja kotrljale su mu se licem i padale na jastuk i moje dojke. Tijela su nam se sada sudarala, pljeskajući od udaraca koji su brzo prelazili granicu boli. Stegna su me zaboljela od stalnih sudara i ĉinilo mi se da će mi zapešća popucati, ali njegov je stisak bio neumoljiv. ―Da, moli me za milost, Saskinjo. Ali nećeš je dobiti, još ne.‖ Dah mu je postao vruć i brz, ali nije pokazivao znakove umora. Osjetila sam da mi se ĉitavo tijelo grĉi. Pokušala sam suzbiti taj osjećaj, pa sam podigla noge da ga zagrlim.

Osjećala sam svaku silovitu kretnju duboko u utrobi i zgrĉila se, premda su mi se bokovi izdajniĉki dizali da mu poţele dobrodošlicu. Osjetivši moju reakciju, udvostruĉio je silinu napada i pritisnuo mi ramena da me zadrţi pod sobom.

Moja reakcija nije imala ni poĉetka ni kraja, bio je to samo jedan kontinuirani drhtaj koji se sa svakom njegovom kretnjom primicao vrhuncu. Prodirao je u mene kao da mi stalno postavlja pitanje koje zahtijeva odgovor. Ponovo mi je izravnao noge i odveo me preko granice boli i predaje, u oblast ĉistih osjeta. ―Da!‖ viknula sam. ―Oh, Boţe, Jamie, da.‖ Zgrabio me za kosu i grubo mi zabacio glavu da ga pogledam u oĉi, blistave od neobuzdana trijumfa. ―Da, Saskinjo‖, rekao je, odgovarajući više na moje kretnje nego na moje rijeĉi. ―Ukrotit ću ja tebe!‖ Stao mi je gnjeĉiti i milovati dojke, a onda su mu ruke skliznule niz moje bokove. Sada je svom svojom teţinom leţao na meni, privijao se uza me i podizao me kako bi prodro još dublje. Vrisnula sam, a on mi je prekrio usta svojima. Nije to bio poljubac nego još jedan nasrtaj. Prisilio me da otvorim usta, povrijedio mi usnice i ostrugao mi lice oštrim ĉekinjama brade. Zatim je stao prodirati još silovitije i brţe, kao da mi ţeli pokoriti dušu, kao što mi je pokorio tijelo. Ili u tijelu ili u duši, negdje je uspio zapaliti iskru i izmamiti iz pepela predaje ţestoku reakciju strasti i ţelje. Propinjala sam se da doĉekam svaku njegovu kretnju. Ugrizla sam mu usnu i osjetila krv.

Osjetila sam njegove zube na svom vratu i zarila mu nokte u leĊa. Ogrebla sam ga od šije do straţnjice, natjeravši ga da se i sam propne i vrisne. Obuzeti oĉajniĉkom potrebom, ranjavali smo se, grizli i grebli, nastojeći izmamiti krv, svatko od nas pokušavajući uvući ono drugo u sebe, razdirući tijela u ţarkoj ţelji da postanemo jedno. Zatim se moj krik pomiješao s njegovim, pa smo se u tom posljednjem trenutku rastvaranja i sjedinjenja napokon izgubili jedno u drugome.

Polako sam dolazila k sebi, napola leţeći na Jamiejevim prsima, dok su nam bedra oznojenih tijela još uvijek bila slijepljena. On je teško disao, zatvorenih oĉiju. Pod uhom sam ĉula kako mu kuca srce; onim neprirodno sporim i snaţnim ritmom koji slijedi nakon orgazma.

Osjetio je da sam budna i privukao me bliţe, kao da još trenutak ţeli saĉuvati ono jedinstvo što smo ga bili dosegli u posljednjim trenucima svog opasnog sjedinjenja. Stisnula sam se uz njega i zagrlila ga.

Tada je otvorio oĉi i uzdahnuo, a kad su nam se pogledi sreli, velika su mu se usta iskrivila u mali osmijeh. Upitno sam podigla obrvu. ―O, da, Saskinjo‖, skrušeno je odgovorio. ―Ja sam tvoj gospodar... a ti si moj. Izgleda da ne mogu posjedovati tvoju dušu a da ne izgubim svoju.‖ Okrenuo me na bok i sklupĉao se oko mene. Soba se hladila na veĉernjem povjetarcu s prozora, pa nas je pokrio poplunom. Vrlo si bistar, momĉe, sneno sam pomislila.

Frank to nikad nije uspio shvatiti. Zaspala sam dok su me njegove ruke ĉvrsto grlile, a njegov mi topli dah grijao uho.

Kad sam se sutradan ujutro probudila, osjećala sam slabost i bol u svakom mišiću. Odvukla sam se do zahoda, a onda do lavora. Utroba me boljela i osjećala sam kao da je poput tuĉenog maslaca. Kao da me netko premlatio tupim predmetom, pomislila sam, a onda mi je sinulo da to zapravo i nije daleko od istine.

229

Spomenuti tupi predmet bio je izloţen kad sam se vratila u krevet i sada je izgledao razmjerno bezopasno.

Njegov se vlasnik probudio kad sam sjela do njega i dobacio mi pogled koji je opasno nalikovao na mušku samodopadnost. ―Izgledaš kao da si naporno jahala, Saskinjo‖, rekao je i njeţno mi opipao modricu na unutrašnjoj strani bedra. ―Malo te boli od sedla, je li?‖ Zaškiljila sam i prstom opipala duboki oţiljak od ugriza na njegovu ramenu. ―Ni ti baš ne izgledaš najbolje, momĉe.‖ ―Ah, pa‖, rekao je s jakim škotskim naglaskom, ―ako ĉovjek legne u krevet s goropadnicom, mora raĉunati s tim da ĉe ga ona ugristi.‖ Uhvatio me za vrat i povukao sebi. ―Hodi ovamo, goropadnice. Ugrizi me opet!‖ ―Oh, ne, ne dolazi u obzir‖, odvratila sam i odmakla se. ―Ne mogu, sve me boli.‖ Ali James Fraser nije ĉovjek koji prihvaća ne kao odgovor. ―Bit ću vrlo njeţan‖, stao me mamiti i neumoljivo me povlaĉio pod pokrivaĉ. Doista je bio njeţan, kao što samo krupni muškarci mogu biti. Grlio me njeţno kao da grli prepeliĉino jaje, udvarao mi se sa skromnom strpljivošću u kojoj sam prepoznala ispriku - i s njeţnom ustrajnošću za koju sam znala da je nastavak lekcije koju je sinoć tako brutalno zapoĉeo. Bit će njeţan, ali neće biti odbijen.

Zadrhtao mi je u rukama kad je svršio, tresući se od napora da se ne pomakne, da me ne ozlijedi svojim kretnjama, dopuštajući da ga trenutak skrši, kao što se i dogodilo.

Poslije, dok smo leţali još uvijek sjedinjeni, opipao je izblijedjele modrice koje su mi njegovi prsti ostavili na ramenima prije dva dana pokraj ceste. ―Ţao mi je zbog ovih modrica, mo duinne‖, rekao je i njeţno poljubio svaku od njih. ―Bio sam u neuobiĉajenom raspoloţenju kad sam ti ih zadao, ali to nije isprika. Sramota je ozlijediti ţenu, bez obzira na to je li ĉovjek bijesan ili nije. Neću to više nikada uĉiniti.‖ Ironiĉno sam se nasmijala. ―Ispriĉavaš mi se zbog ovih modrica? A što je s ostalima? Puna sam modrica od glave do pete!‖ ―Da?‖ Odmaknuo se od mene da me pregleda i prosudi. ―Pa, za ove sam ti se već ispriĉao‖, dodirnuo mi je modrice na ramenima, ―a ove‖, lagano me lupnuo po straţnjici, ―ove si zasluţila. Neću reći da mi je ţao zbog njih jer to ne bi bila istina.‖ ―A što se ovih tiĉe‖, rekao je milujući mi bedra, ―ni zbog njih ti se neću ispriĉati. Njih si mi već naplatila u cijelosti.‖ Protrljao je rame i namrštio se. ―Raskrvarila si me na barem dva mjesta, Saskinjo, a leĊa me bole kao sam vrag.‖ ―Pa, kad ideš u krevet s goropadnicom...‖ rekla sam sa smiješkom. ―Za to ti se neću ispriĉati.‖ Nasmijao se i povukao me na sebe. ―Nisam ni rekao da traţim ispriku, zar ne? Ako se ne varam, rekao sam: ‗Ugrizi me opet!‘‖

230

Ĉetvrti dio Dašak sumpora

231

24.

Palac mene svrbi sad7 UzbuĊenje što smo ga izazvali svojim dolaskom i objavom vjenĉanja gotovo smjesta zasjenio je dogaĊaj veće vaţnosti.

Sutradan smo sjedili za veĉerom u velikoj dvorani, prihvaćajući zdravice i dobre ţelje. ―Buidheachas, mo caraid.‖ Jamie se elegantno naklonio posljednjem ĉestitaru i sjeo, ispraćen sve slabijim pljeskom. Drvena klupa zatresla se pod njegovom teţinom, a on je naĉas zatvorio oĉi. ―Je li ti polako dosta?‖ šapnula sam mu. On je podnio glavni teret zdravica, ispijajući ĉašu na svaku zdravicu u našu ĉast, a ja sam se zasad uspjela izvući odgovarajući na nerazumljive gelske zdravice samo simboliĉnim srkanjem i vedrim osmjesima.

Otvorio je oĉi i pogledao me, a onda se i sam nasmiješio. ―Ţeliš znati jesam li pijan? Nisam, mogao bih ovo piti cijelu veĉer.‖ ―Gotovo da jesi‖, odvratila sam pogledavši gomilu praznih vinskih boca i kamenih vrĉeva za pivo na stolu ispred njega. ―Već je priliĉno kasno.‖ Svijeće na Columovu stolu dogorijevale su u svijećnjacima, a otopljeni vosak stvarao je zlatan sjaj i bacao nepravilne šare sjena i jarkog svjetla na braću MacKenzie, dok su se naginjali jedan prema drugome i tiho razgovarali. Izgledali su kao da bi se mogli pridruţiti izrezbarenim glavama patuljaka na rubu golemog ognjišta, pa sam se zapitala koliko je tih karikiranih figura doista izraĊeno po uzoru na pokroviteljske crte prijašnjih poglavara klana MacKenzie - moţda ih je izradio neki rezbar sa smislom za humor... ili sa snaţnom vezom s obitelji.

Jamie se malĉice protegnuo i namrštio od blage nelagode. ―S druge strane‖, rekao je, ―svakog ĉasa prsnut će mi mjehur. Vraćam se odmah.‖ Oslonio se dlanovima o klupu, ustao, ţustro je prekoraĉio i izašao iz dvorane kroz niţi nadsvoĊeni prolaz.

Okrenula sam se prema Geillis Duncan, koja mi je sjedila s druge strane i skromno srkala pivo iz srebrnog pehara. Kao što i priliĉi oblasnom sucu, njezin muţ Arthur sjedio je s Columom za susjednim stolom, ali Geilie je zahtijevala da sjedi do mene, rekavši da ne ţeli cijelu veĉer slušati zamorne muške razgovore.

Arthurove duboko usaĊene oĉi bile su napola zatvorene, s plavim kesicama i klonule od vina i umora.

Jako se naslanjao na podlaktice, obješena lica, ne obazirući se na razgovor MacKenziejevih pokraj sebe.

Dok je svjetlost bacala reljefne, oštro crte na vlastelina i njegova brata, Arthura Duncana samo je ĉinila debelim i bolesnim. ―Muţ vam ne izgleda dobro‖, primijetila sam. ―Jesu li mu se pogoršali ţeluĉani problemi?‖ Imao je priliĉno zbunjujuće simptome; smatrala sam da nema ni ĉir ni rak - ne s toliko mesa na kostima - moţda samo kroniĉni gastritis, kao što je uporno tvrdila Geilie.

Bacila je vrlo kratak pogled na svog supruga, a onda se ponovo okrenula meni i slegnula ramenima. ―Oh, nije mu tako loše‖, odgovorila je. ―Ili mu barem nije gore. Ali što je s vašim muţem?‖ ―Kako to mislite?‖ oprezno sam odvratila.

Prisno me lupnula u rebra priliĉno šiljastim laktom, a ja sam shvatila da i pred njom leţi popriliĉan broj praznih boca. ―Pa, što kaţete? Izgleda li jednako lijepo bez košulje kao što izgleda u njoj?‖ ―Ovaj...‖ Kolebala sam se što da joj odgovorim kad je ona iskrivila vrat prema ulazu. ―A vi ste tvrdili da vam do njega uopće nije stalo! Lukavo. Polovica djevojaka u dvorcu najradije bi vam išĉupala kosu - da sam na vašem mjestu, pazila bih što jedem.‖ 7

Shakespeare: Macbeth, ĉetvrti ĉin, prvi prizor: ―Palac mene svrbi sad, / Primiĉe se neki jad.‖ Preveo: Josip Tabak.

232

―Što jedem?‖ Zbunjeno sam spustila pogled na drveni pladanj pred sobom, na kojem više nije bilo niĉega osim nekoliko mrlja masti i ostatka kuhanog luka. ―Otrov‖, dramatiĉno mi je prosiktala na uho, zapahnuvši me alkoholnim parama. ―Gluposti‖, odvratila sam priliĉno hladno i odmaknula se od nje. ―Nitko me ne bi htio otrovati samo zato što... pa, zato što...‖ Malo sam se zaplitala u govoru, pa mi je palo na pamet da sam i ja popila malo više no što sam svjesna. ―Doista, Geilie. Ovaj brak... nisam ga planirala, znate da ga nisam ţeljela!‖ Nisam lagala. ―To je bila samo... neka vrsta... neophodnog poslovnog dogovora‖, rekla sam, nadajući se da svjetlost svijeća skriva rumenilo na mom licu. ―Ha‖, ciniĉno je odvratila. ―Ja dobro znam kako izgleda cura koja je sretna u krevetu.‖ Bacila je pogled prema nadsvoĊenom prolazu kroz koji je Jamie izašao. ―I neka sam prokleta ako vjerujem da su one ugrize na momkovu vratu napravile mušice.‖ Podigla je jednu srebrnu obrvu prema meni. ―Ako je to bio poslovni dogovor, rekla bih da ste sklopili dobar posao.‖ Ponovo se nagnula prema meni. ―Je li istina?‖ šapnula je. ―Ono o palĉevima?‖ ―O palĉevima? Za Boga miloga, Geilie, o ĉemu trabunjate?‖ Pogledala me preko svog malog, ravnog nosa, namrštivši se od koncentracije. Pogled njezinih lijepih sivih oĉiju bio je malo neusredotoĉen, pa sam se ponadala da neće pasti pod stol. ―Nemojte mi reći da ne znate! To svatko zna! Po muškarĉevim palĉevima moţe se odrediti duţina njegove kite. I po noţnim palĉevima, naravno‖, polako je dodala, ―ali njih je teţe vidjeti, zbog cipela i svega ostaloga. A vaš bi mali lisac‖, kimnula je prema nadsvoĊenom prolazu na kojem se upravo pojavio Jamie, ―mogao obujmiti priliĉno veliku bućicu tim svojim šakama. A i priliĉno veliku straţnjicu, hm?‖ dodala je i opet me gurnula laktom. ―Geillis Duncan, hoćete li... zaĉepiti!‖ prosiktala sam zaţarena lica. ―Netko bi vas mogao ĉuti!‖ ―Oh, nitko tko...‖ poĉela je, ali je onda zastala i zabuljila se. Jamie je prošao pokraj našeg stola kao da nas ne vidi. Lice mu je bilo blijedo, a usne stisnute, kao da mora obaviti neku neugodnu duţnost. ―Koji mu je vrag?‖ upitala je Geilie. ―Izgleda kao Arthur nakon što pojede sirovo zelje.‖ ―Ne znam.‖ Odgurnula sam klupu unatrag, nesigurna što da uĉinim. Jamie je krenuo prema Columovu stolu. Bih li ga trebala slijediti? Oĉito, nešto se dogodilo.

Geilie je ponovo pogledala donji kraj dvorane, a onda me iznenada povukla za rukav i pokazala mi prstom u smjeru iz kojeg je Jamie upravo došao.

Jedan je ĉovjek stajao malo ispred nadsvoĊenog prolaza, nesiguran gotovo kao i ja. Odjeća mu je bila blatnjava i prašnjava; oĉito je neki putnik. Glasnik. A kakvu god da je poruku donio, prenio ju je Jamieju, koji se upravo naginjao da je došapne Columu na uho.

Ne, ne Columu nego Dougalu. RiĊokosa glava duboko se sagnula izmeĊu dviju tamnih glava, a široke crte triju zgodnih lica postale su sablasno sliĉne na umirućoj svjetlosti svijeća. Dok sam ih gledala, shvatila sam da nisu toliko sliĉni zbog zajedniĉkog nasljeĊa kostiju i tetiva, nego zbog izraza šokirane ţalosti koji im je sada bio zajedniĉki.

Geilie me stisnula za podlakticu. ―Loše vijesti‖, nepotrebno je rekla. ―Dvadeset ĉetiri godine‖, rekla sam. ―Ĉini se mnogo vremena da ĉovjek bude u braku.‖ ―Istina‖, sloţio se Jamie. Topli vjetar mreškao je krošnje iznad nas i nanosio mi kosu s ramena na lice. ―Dulje no što ja ţivim.‖ Pogledala sam ga dok se naslanjao na ogradu obora, elegantno mršav i pun ĉvrstih kostiju. Bio je tako sposoban i samouvjeren da sam bila sklona zaboraviti koliko je mlad.

233

―Ipak‖, rekao je, odbacivši slamĉicu na izgaţeno blato u oboru, ―ne vjerujem da je Dougal proveo više od tri godine s njom. Uglavnom je boravio ovdje, znaš, u dvorcu - ili je obavljao Columov posao negdje na podruĉju klana.‖ Dougalova ţena, Maura, umrla je na njihovu posjedu Beannachdu. Iznenadna groznica. Dougal je napustio dvorac u zoru, u društvu Neda Gowana i glasnika koji mu je sinoć donio vijest, da organizira pogreb i pobrine se za ţenino vlasništvo. ―Znaĉi, to nije bio prisan brak?‖ znatiţeljno sam upitala.

Jamie je slegnuo ramenima. ―Prisan kao i većina brakova, pretpostavljam. Ona je bila zaokupljena djecom i voĊenjem domaćinstva, pa sumnjam da joj je Dougal jako nedostajao, premda se ĉinilo da joj je drago kad bi se on vratio kući.‖ ―Da, ti si neko vrijeme ţivio s njima, zar ne?‖ Zamišljeno sam za-šutjela i zapitala se zamišlja li Jamie tako braĉni ţivot, da supruţnici ţive odvojeno i samo se povremeno sastanu kako bi napravili djecu. A ipak, po onome što mi je rekao o svojim roditeljima, njihov je brak bio prisan i pun ljubavi. ―S mojim je roditeljima bilo drugaĉije, znaš‖, rekao je s onom svojom sablasnom sposobnošću da mi ĉita misli. ―Dougalov brak bio je dogovoren, kao i Columov, više pitanje zemlje i poslova nego uzajamne sklonosti supruţnika. Ali moji roditelji - no, oni su se uzeli iz ljubavi, protiv volje svojih obitelji, tako da smo bili... ne baš odsjeĉeni, ali više prepušteni samima sebi na Lallybrochu. Moji roditelji nisu ga ĉesto napuštali da bi posjetili roĊake ili obavili neki posao, pa mislim da su se više okrenuli jedno drugom no što muţ i ţena obiĉno ĉine.‖ Poloţio je ruku na donji dio mojih leĊa i privukao me bliţe. Sagnuo se i dodirnuo usnama vrh mog uha. ―I naš je brak dogovoren‖, tiho je rekao. ―Ipak, nadam se da... moţda, jednog dana...‖ Zbunjeno je zašutio, s iskrivljenim osmijehom i gestom odbacivanja.

Nisam htjela ohrabrivati takva razmišljanja, pa sam mu se osmjehnula što sam neutralnije mogla i okrenula se prema oboru. Mogla sam ga osjetiti pokraj sebe; nisam ga baš dodirivala, a on je krupnim šakama drţao gornju preĉku ograde. I ja sam uhvatila ogradu, kako ga ne bih primila za ruku. Više od svega ţeljela sam mu se okrenuti i ponuditi mu utjehu, uvjeriti ga tijelom i rijeĉima da je ono što postoji meĊu nama više od poslovnog dogovora. Zaustavila me je istinitost te misli.

Ono što je meĊu nama, bio mi je rekao. Kad legnem s tobom, kad me dodirneš. Ne, to nije nimalo uobiĉajeno. A nije ni obiĉna zaluĊenost, kao što sam isprva vjerovala. Ništa ne bi moglo biti manje obiĉno.

Ali ostaje ĉinjenica da me zavjeti, odanost i zakoni veţu za drugog ĉovjeka. A i ljubav.

Ne mogu, jednostavno mu ne mogu reći što osjećam za njega. Kad bih mu to rekla i onda otišla, kao što moram, to bi bio vrhunac okrutnosti. A ne mogu mu ni lagati. ―Claire.‖ Mogla sam osjetiti da se okrenuo prema meni i da me gleda. Nisam mu odgovorila, ali sam podigla glavu kad se sagnuo da me poljubi. Ni na taj mu naĉin ne mogu lagati, a i nisam. Na kraju krajeva, nejasno sam pomislila, obećala sam mu iskrenost.

Prekinulo nas je glasno nakašljavanje s druge strane ograde. Jamie se iznenaĊeno okrenuo prema izvoru zvuka i instinktivno me gurnuo iza sebe. Zatim se zaustavio i nasmiješio, ugledavši Starog Aleca McMahona kako stoji u prljavim hlaĉama od tartana i podrugljivo nas gleda jarkoplavim okom.

Starac je drţao u rukama škare za škopljenje grozna izgleda, pa ih je podigao s ironiĉnim pozdravom. ―Namjeravao sam ih upotrijebiti na Mahometu‖, primijetio je. ―Ali moţda bi ovdje bile korisnije, ha?‖ Škljocnuo je debelim oštricama, kao da poziva. ―Da sam na tvom mjestu, usredotoĉio bih se na posao, a ne na svoju kitu, momĉe.‖ ―Nemoj se s time ni šaliti, ĉovjeĉe‖, odvratio je Jamie i nacerio se. ―Jesi li me što trebao?‖ Alecova obrva, nalik na dlakavu gusjenicu, zatitrala je. ―Nisam, odakle ti takva ideja? Namjeravao sam uškopiti punokrvnog dvogodišnjaka sam-samcat, samo radi zabave.‖ Kratko se nasmijao vlastitoj šali, a onda je škarama pokazao dvorac.

234

―Krenite sada, curo! Dobit ćete ga natrag na veĉeri - ma koliko tada bude vrijedio.‖ Kad da nema povjerenja u znaĉenje ove posljednje primjedbe, Jamie je ispruţio dugu ruku i spretno mu uzeo škare. ―Osjećat ću se sigurnije ako ih ja drţim‖, rekao je Alecu i podigao obrvu. ―Idi sada, Saskinjo. Potraţit ću te kad završim sve Alecove poslove.‖ Poljubio me u obraz i šapnuo mi na uho: ―DoĊi u staju. Kad sunce bude u zenitu.‖ Staje dvorca Leoch bile su bolje graĊene od mnogih seoskih kuća koje sam vidjela na putovanju s Dougalom. Podovi i zidovi bili su od kamena, a jedini otvori bili su uski prozori na jednom kraju, vrata na drugom i uski prorezi na debelom slamnatom krovu, predviĊeni da propuštaju sove koje su spreĉavale mnoţenje miševa u sijenu. Ali propuštali su mnogo zraka i dovoljno svjetlosti da staje ne budu u mraku nego u ugodnom polumraku.

U sjeniku ispod krova bilo je još svjetlije. Zrake svjetlosti pravile su ţute pruge na nagomilanom sijenu i osvjetljavale ĉestice prašine koje su se kovitlale poput kiše zlatnog praha. Kroz pukotine su ulazili zapuši toplog zraka, donoseći miris ljubiĉine, turskog karanfila i ĉešnjaka iz vanjskih vrtova, a odozdo se dizao ugodan vonj konja.

Jamie se promeškoljio pod mojom rukom i uspravio, pa mu je glava izronila iz sjene na jarku svjetlost poput upaljene svijeće. ―Što je?‖ sneno sam ga upitala i okrenula glavu u smjeru njegova pogleda. ―Mali Hamish‖, tiho je odgovorio, gledajući s ruba sjenika staju ispod nas. ―Pretpostavljam da je došao po svog ponija.‖ Nezgrapno sam se okrenula na trbuh pokraj njega i povukla nabore košulje preko sebe zbog skromnosti, što je bila šašava ideja, budući da mi nitko odozdo nije mogao vidjeti ništa osim vrha glave.

Columov sin Hamish polako je hodao prolazom izmeĊu pregradaka. Zastajao je pokraj pojedinih pregradaka, ali nije se obazirao na znatiţeljne kestenaste i riĊe glave koje su izvirivale da ga pogledaju.

Oĉito, nešto je traţio, ali to nije bio njegov debeli smeĊi poni, koji je mirno ţvakao sijeno u pregratku pokraj ulaznih vrata. ―Boţe dragi, pa on traţi Donasa!‖ Jamie je zgrabio kilt i ţurno ga omotao oko sebe, a onda se prebacio preko ruba sjenika. Ne trudeći se oko ljestava, objesio se rukama i skoĉio na tlo. Lagano se prizemljio na slamom prekriveni kameni pod, ali dovoljno glasno da se Hamish okrene i iznenaĊeno dahne.

Kad je shvatio tko stoji pred njim, njegovo se malo pjegavo lice donekle opustilo, ali plave oĉi ostale su oprezne. ―Trebaš pomoć, roĊaĉe?‖ ljubaznim ga je glasom upitao Jamie. Prišao je bliţe pregradcima za konje i naslonio se na jedan stup, tako da je sada stajao izmeĊu Hamisha i pregratka kojem je djeĉak bio prilazio.

Hamish je oklijevao, ali onda se uspravio i isturio sitnu bradu. ―Jahat ću Donasa‖, rekao je trudeći se da zvuĉi odluĉno, što mu baš nije uspjelo.

Donas - što znaĉi ―demon‖, a to ni u kom sluĉaju nije zamišljeno kao kompliment - bio je sam u pregratku na drugoj strani staje, za svaki sluĉaj odvojen praznim pregratkom od najbliţih susjednih konja.

Bio je to golem i divlji riĊi pastuh kojeg nitko nije mogao jahati, a samo su mu se Stari Alec i Jamie usudili prići. Iz njegova se mraĉnog pregratka zaĉulo razdraţeno njištanje. Iznenada je izvirila golema bakrenasta glava, a veliki ţuti zubi škljocnuli su kad je konj neuspješno pokušao ugristi golo rame koje mu se tako izazovno nudilo.

Znajući da ga pastuh ne moţe doseći, Jamie se nije pomaknuo. Hamish je odskoĉio i ciknuo, oĉito tako uplašen iznenadnom pojavom ĉudovišne svjetlucave glave s kolutavim, krvlju podlivenim oĉima i raširenim nozdrvama da je ostao bez rijeĉi. ―Mislim da nećeš‖, odvratio je Jamie blagim glasom. Spustio je ruku na rame svog sitnog roĊaka i udaljio ga od konja, koji je prosvjedno udario ogradu svog pregratka. Kad su ubojita kopita udarila o drvo, Hamish se zatresao kao i daske pregratka.

235

Jamie je okrenuo djeĉaka sebi i pogledao ga odozgo, s rukama na kiltom prekrivenim bokovima. ―E sad‖, obratio mu se strogim glasom. ―O ĉemu je ovdje rijeĉ? Zašto ţeliš jahati Donasa?‖ Hamish je ĉvrsto stisnuo zube, ali Jamiejevo je lice bilo i ohrabrujuće i strogo. Njeţno je lupnuo djeĉaka po ramenu i izmamio mu sićušan osmijeh na lice. ―Hajde, duinne‖, tiho je rekao Jamie. ―Znaš da nikome neću reći. Jesi li uĉinio kakvu glupost?‖ Djeĉakovu bijelu put oblilo je blago rumenilo. ―Nisam. Barem... Nisam. No dobro, moţda malu glupost.‖ Nakon još malo ohrabrivanja, poĉeo je priĉati, prvo nevoljko, a onda sve brţe i brţe.

Dok je juĉer jahao svog ponija s nekolicinom djeĉaka, nekoliko starijih momaka poĉelo se natjecati tko će sa svojim konjem preskoĉiti višu prepreku. Zavidan i zadivljen, Hamish je zaboravio na oprez i pokleknuo pred ţeljom da se pravi vaţan, pa je pokušao natjerati svog malog debelog ponija da preskoĉi kameni zid. Ali poniju je nedostajala i vještina i motivacija, pa se ukopao ispred ograde i odbacio mladog Hamisha preko glave. Hamish je odletio preko ograde i sramotno sletio na koprive s druge strane. Opeĉen i koprivama i podrugljivim smijehom svojih drugova, ĉvrsto je odluĉio da će danas jahati ―pravog konja‖, kako je rekao. ―Kad bih se pojavio na Donasu, ne bi mi se smijali‖, rekao je, zamišljajući prizor s mraĉnim uţitkom. ―Ne, ne bi‖, sloţio se Jamie. ―Bili bi previše zaposleni skupljanjem tvojih ostataka.‖ Zagledao se u svog roĊaka i polako zavrtio glavom. ―Nešto ću ti reći, momĉe. Ako ţeliš biti dobar jahaĉ, moraš imati i hrabrosti i pameti. Ti imaš hrabrosti, ali još uvijek ti nedostaje malĉice pameti.‖ Utješno je stavio ruku oko Hamisheva ramena i odveo ga do kraja staje. ―Hodi sa mnom, momĉe. Pomozi mi da nabacam sijeno, pa ću te onda upoznati s Cobharom. Imaš pravo, ako si doista spreman, treba ti bolji konj, ali ne moraš se ubiti kako bi to dokazao.‖ Usput je bacio pogled prema sjeniku, podigao obrve i bespomoćno slegnuo ramenima. Ja sam se nasmiješila i dala mu znak rukom da nastavi, da je sve u redu. Jamie je izvukao jabuku iz košare pokraj vrata, a onda je uzeo vile iz kuta i odveo Hamisha natrag do jednog od središnjih pregradaka. ―Evo ga, roĊaĉe‖, rekao je i tiho zazviţdao kroza zube, a jedan uškopljeni konj široka ĉela gurnuo je glavu iz pregratka i zapuhao kroz nozdrve. Krupne oĉi bile su tamne i blage, a uši malo nagnute naprijed, što mu je davalo izgled prijateljskog opreza. ―E sad, Cobhar, ciamar a tha thu?‖ Jamie ga je ĉvrsto potapšao po glatkom vratu i poĉešao mu nakrivljene uši. ―DoĊi ovamo‖, rekao je pozivajući svog malog roĊaka rukom. ―Tako je, stani do mene. Dovoljno blizu da te moţe onjušiti. Konji te vole onjušiti.‖ ―Znam.‖ Hamishov visoki glas bio je pun prezira. Jedva je dosezao konju do njuške, ali je podigao ruku i potapšao ga. Nije se pomaknuo kad se velika glava spustila i zainteresirano ga onjušila oko uha, mrseći mu kosu. ―Daj mi jabuku‖, rekao je Hamish Jamieju, a Jamie ga je poslušao. Mekane baršunaste usne elegantno su ubrale plod s Hamisheva dlana i ubacile ga meĊu goleme kutnjake, pa je nestala uz soĉno hrskanje. Jamie je gledao s odobravanjem. ―Da, vas dvojica dobro ćete se slagati. Hajde, sprijateljite se, dok ja nahranim ostale, a onda ga moţeš izvesti na jahanje.‖ ―Sam?‖ s nadom je upitao Hamish. Cobhar, što znaĉi ―pjena‖, bio je dobroćudan riĊan, ali ipak zdrav i ţivahan, 140 centimetara visok, daleko od smeĊeg ponija. ―Dvaput oko obora dok te ja gledam, a ako ne padneš i ako mu ne ozlijediš usta, moţeš odjahati sam.

Ali nemoj ga zajahati dok ti ja ne kaţem.‖ Dugi se hrbat svinuo i zasjao u toplom polumraku staje, a Jamie je vilama zagrabio sijeno s hrpe u kutu i odnio ga do jednog pregratka.

Zatim se uspravio i nasmiješio svom roĊaku. ―Budi dobar i dodaj mi jednu jabuku.‖ Naslonio je vile na pregradak i zagrizao ponuĊenu voćku. Njih dvojica druţeljubivo su stajali jedan do drugoga i jeli,

236

naslanjajući se na zid staje. Kad je pojeo jabuku, Jamie je dao ogrizak riĊanu koji je gurnuo njušku i opet dohvatio vile. Polako ţvaĉući, Hamish ga je slijedio prolazom. ―Ĉuo sam da je moj otac nekoć bio dobar jahaĉ‖, nesigurno je rekao Hamish. ―Dok je... dok je još mogao jahati.‖ Jamie je kratko pogledao svog roĊaka, ali dovršio je bacanje sijena u riĊanov pregradak prije no što je odgovorio. A kad je to uĉinio, odgovorio je na misao, a ne na rijeĉi. ―Ja ga nikad nisam vidio kako jaše, ali nešto ću ti reći, momĉe. Nadam se da mi nikad neće zatrebati toliko hrabrosti koliko je Colum ima.‖ Vidjela sam da je Hamish pogledao oţiljke na Jamiejevim leĊima, ali nije ništa rekao. Nakon što je pojeo drugu jabuku, ĉinilo se da su mu misli prešle na drugu temu. ―Rupert kaţe da si se morao oţeniti‖, rekao je punim ustima. ―Ţelio sam se oţeniti‖, ispravio ga je Jamie i ponovo naslonio vile na zid. ―Oh. Pa... dobro‖, odvratio je Hamish nesigurnim glasom, kao da ga je ta nova ideja zbunila. ―Samo sam se pitao... imaš li što protiv toga?‖ ―Protiv ĉega?‖ Shvativši da bi razgovor mogao potrajati, Jamie je sjeo na balu sijena.

Hamishova stopala nisu dosezala do poda, inaĉe bi ih moţda povukao po tlu. Umjesto toga, lagano je lupnuo petama o ĉvrsto nagomilano sijeno. ―Protiv toga što si oţenjen‖, rekao je, buljeći u svog roĊaka. ―Hoću reći, smeta li ti što svake veĉeri moraš leći u krevet sa ţenom?‖ ―Ne‖, odgovorio je Jamie. ―Ne, to je zapravo vrlo ugodno.‖ Ĉinilo se da Hamish nije baš uvjeren u to. ―Ne vjerujem da bi se to meni jako svidjelo. Ali, s druge strane, sve djevojke koje znam mršave su kao štapovi i mirišu na uvarak od jeĉma. Gospa Claire - hoću reći, tvoja gospa‖, ţurno je dodao, kao da ţeli izbjeći zabunu, ―ĉini mi se da bi s njom bilo ugodnije spavati. Hoću reći, mekano.‖ Jamie je kimnuo glavom. ―Da, to je istina. A i dobro miriše‖, dodao je. Ĉak i na slabom svjetlu, spazila sam da mu se trza mali mišić u kutu usta i znala sam da se ne usuĊuje podići pogled prema sjeniku.

Zavladala je duga tišina. ―Po ĉemu to ĉovjek zna?‖ upitao je Hamish. ―Što?‖ ―Koja je prava ţena da se njome oţeni‖, nestrpljivo je objasnio djeĉak. ―Aha.‖ Jamie se naslonio na kameni zid i podigao ruke na tjeme. ―I ja sam to jednom upitao svog tatu‖, rekao je. ―Odgovorio mi je da ĉovjek to naprosto zna. A ako nije siguran, to znaĉi da nije sreo pravu curu.‖ ―Mmmphm.‖ Sudeći po izrazu na sitnom, pjegavom licu, Hamish nije bio posve zadovoljan tim objašnjenjem. Naslonio se na zid, svjesno oponašajući Jamieja. Noge u dokoljenkama virile su mu preko ruba bale. Premda je bio sitan, njegova ĉvrsta graĊa nagovještavala je da će se jednog dana moći mjeriti sa svojim roĊakom. Imali su gotovo identiĉno drţanje ravnih ramena i nakošeni poloţaj solidne, elegantne glave. ―Gdje su ti cipele?‖ prijekorno ga je upitao Jamie. ―Nisi ih valjda opet ostavio na livadi? Ako si ih opet izgubio, dobit ćeš batine od majke.‖ Hamish je slegnuo ramenima, kao da je to prazna prijetnja. Oĉito, imao je vaţnije stvari na pameti. ―John...‖ poĉeo je, namrštivši crvenkaste obrve od razmišljanja. ―John kaţe...‖ ―Koji John?‖ prekinuo ga je Jamie. ―John iz staje, John iz kuhinje ili John Cameron?‖ ―John iz staje.‖ Hamish je odmahnuo rukom, ne dajući se zbuniti. ―On je rekao, ovaj, o ţenidbi...‖ ―Da?‖ ohrabrio ga je Jamie i taktiĉno okrenuo glavu u stranu. Podigao je pogled i susreo se s mojim, dok sam virila preko ruba. Nasmiješila sam mu se, a on se ugrizao za usnu kako se ne bi i sam nasmiješio.

237

Hamish je duboko udahnuo i brzo izdahnuo, a onda je stao izbacivati rijeĉi poput pucnjeva iz zraĉnice. ―Rekao je da muškarac mora opsluţivati gospu kao pastuh kobilu, ali ja mu to nisam povjerovao. Je li to toĉno?‖ Snaţno sam se ugrizla za prst kako se ne bih naglas nasmijala. Jamie je bio u nezgodnijem poloţaju, pa je zario prste u mesnati dio noge i zarumenio se jednako jako kao i Hamish. Dok su rame uz rame sjedili na bali sijena, podsjećali su me na dvije rajĉice na seoskoj izloţbi povrća. ―Ovaj, da... pa, na neki naĉin...‖ odgovorio je kao da se guši, ali ipak se uspio svladati. ―Da‖, rekao je. ―Da, mora.‖ Hamish je uţasnuto pogledao tridesetak centimetara dug spolni organ uškopljenog riĊana koji se odmarao u obliţnjem pregratku, a onda je sumnjiĉavo spustio pogled na svoje krilo. Gurnula sam tkaninu u usta što sam dublje mogla. ―Ali postoje neke razlike, znaš‖, nastavio je Jamie. Rumenilo mu se poĉelo povlaĉiti s lica, premda su mu se usta još uvijek prijeteći trzala. ―Kao prvo... njeţnije je.‖ ―Znaĉi, ne moraš ih gristi za vrat?‖ upitao je Hamish s ozbiljnim i napetim izrazom na licu, kao da pravi bilješke. ―Kako bi ostale mirne?‖ ―Ovaj... ne. Barem ne obiĉno.‖ Upotrebljavajući nemalu snagu volje, Jamie se hrabro suoĉio s odgovornostima prosvjećivanja. ―Postoji još jedna razlika‖, dodao je, pazeći da mu pogled ne odluta prema sjeniku. ―Ljudi to mogu raditi licem u lice, a ne samo odostraga. Kako je gospi draţe.‖ ―Gospi?‖ Ĉinilo se da Hamish sumnja u to. ―Mislim da bih ja to ipak radije radio odostraga. Ne bih volio da me itko gleda dok to radim. Je li teško‖, zanimalo ga je, ―je li teško suspregnuti smijeh?‖ Kad sam naveĉer legla u krevet, još uvijek sam razmišljala o Jamieju i Hamishu. Pokrila sam se debelim poplunom, sa smiješkom na licu. Kroz prozor je ulazio hladan zrak, pa sam jedva ĉekala da se zavuĉem pod poplun i privinem uz Jamiejevo toplo tijelo. On je bio otporan na hladnoću kao da ima u sebi malu peć.

Koţa mu je uvijek bila topla, katkad gotovo vruća, kao da se rasplamsa u dodiru s mojim hladnim rukama.

Ja sam u dvorcu još uvijek bila strankinja i tuĊinka, ali više ne i gost. Sada kad sam postala jedna od njih, udane su se ţene ophodile prijateljskije sa mnom, ali mlaĊe djevojke kao da su mi snaţno zamjerale što sam odstranila mladog samca iz optjecaja. Zapravo, primjećujući velik broj hladnih pogleda i komentara iza leĊa, poĉela sam se pitati koliko je toĉno djevojaka Jamie MacTavish za vrijeme svog kratkog boravka u dvorcu odveo u onu pokrajnju sobicu.

Dakako, Jamie je u meĊuvremenu odbacio prezime MacTavish. Većina stanovnika dvorca ionako je oduvijek znala njegovo pravo prezime, pa bila ja engleski špijun ili ne, sada sam to silom prilika znala i ja. I tako je javno postao Fraser, a i ja. Pozdravljali su me kao gospoĊu Fraser u sobi iznad kuhinjskih prostorija u kojoj su udane ţene šivale i zibale svoju djecu, razmjenjivale detalje majĉinskih priĉa i s iskrenim zanimanjem prosuĊivale debljinu mog struka.

Zbog prijašnjih neuspjeha da zatrudnim, kad sam se pristala udati za Jamieja, nije mi palo na pamet da bih mogla ostati u drugom stanju, pa sam sada s izvjesnim strahom doĉekala mjeseĉnicu. Sada sam osjećala olakšanje, bez one ţalosti koja je prije pratila poĉetak mjeseĉnice. Ţivot mi je u ovom trenutku bio dovoljno zamršen i bez toga. A premda je i Jamie tvrdio da osjeća olakšanje, uĉinilo mi se da on moţda osjeća i malo ţaljenja. Oĉinstvo je luksuz koji si ĉovjek u njegovu poloţaju jedva moţe dopustiti.

Uto je Jamie otvorio vrata i ušao u sobu, još uvijek trljajući glavu platnenim ruĉnikom; kapljice vode iz mokre kose padale su mu na košulju. ―Gdje si bio?‖ zaĉuĊeno sam ga upitala. Premda je dvorac Leoch u usporedbi s kućama u selu i na malim imanjima bio luksuzno mjesto, nije se mogao pohvaliti nikakvim pogodnostima za kupanje osim bakrenog lavora u kojem je Colum namakao bolna stopala i malo veće kade koju su upotrebljavale dame koje su smatrale da privatnost vrijedi truda da ih napune vodom. Sve se drugo pranje obavljalo ili djelomiĉno, s vrĉem i lavorom, ili izvan dvorca, ili u jezeru, ili u maloj prostoriji s kamenim podom iza vrtova, gdje su mlade ţene stajale gole i puštale da ih prijateljice polijevaju kantama vode.

238

―U jezeru‖, odgovorio je i uredno prebacio vlaţni ruĉnik preko prozorske daske. ―Netko je ostavio odškrinuta vrata Cobharova pregratka‖, objasnio je tmurnim glasom, ―a i vrata staje, pa je Cobhar otišao na malo kupanje u sumrak.‖ ―Oh, znaĉi zato nisi došao na veĉeru‖, odvratila sam. ―Ali konji ne vole plivati, zar ne?‖ Jamie je odmahnuo glavom i provukao prste kroz kosu da je osuši. ―Ne, ne vole. Ali oni su kao i ljudi, znaš, svaki je razliĉit. A Cobhar voli mladu vodenu travu. Dok ju je grickao na obali pojavio se ĉopor pasa iz sela i natjerao ga da skoĉi u jezero. Morao sam ih otjerati i skoĉiti u vodu za njim. Ĉekaj da dohvatim malog Hamisha‖, rekao je s mraĉnom odluĉnošću, ―nauĉit ću ga kako se vrata ostavljaju odškrinuta.‖ ―Hoćeš li ga tuţiti Columu?‖ upitala sam, osjetivši nalet suosjećanja prema poĉinitelju.

Jamie je odmahnuo glavom i gurnuo ruku u koţnatu torbicu. Izvukao je ţemlju i komad sira, koje je oĉito usput ukrao iz kuhinje. ―Neću‖, odgovorio je. ―Colum je priliĉno strog prema Hamishu. Kad bi doznao da je djeĉak bio tako nemaran, zabranio bi mu da jaše sljedećih mjesec dana - što Hamish ionako ne bi mogao nakon batina koje bi dobio. Boţe, umirem od gladi.‖ Halapljivo je zagrizao pecivo, razbacujući usput mrvice. ―Nemoj s tim ulaziti u krevet‖, rekla sam kliznuvši pod pokrivaĉ. ―Što onda namjeravaš uĉiniti s Hamishom?‖ Progutao je ostatak ţemljice i nasmiješio se. ―Ne brini. Sutra ću ga prije veĉere odvući do jezera i baciti u vodu. Kad se izvuĉe na obalu i osuši, veĉera će već biti gotova.‖ Pojeo je sir u tri zalogaja i bez nelagode polizao prste. ―Neka on ode u krevet mokar i gladan, pa da vidimo kako mu se to sviĊa‖, mraĉno je zakljuĉio.

S nadom je zavirio u ladicu u koju bih katkad stavila jabuke ili druge komadiće hrane. Ali veĉeras u njoj nije bilo niĉega, pa ju je s uzdahom zatvorio. ―Valjda ću preţivjeti do doruĉka‖, rezignirano je zakljuĉio, a onda se brzo svukao i uvukao u krevet do mene, drhteći od hladnoće. Premda su mu udovi bili hladni od plivanja u ledenom jezeru, tijelo mu je još uvijek bilo blaţeno toplo. ―Mm, baš je dobro maziti se s tobom‖, promrmljao je, izvodeći ono što sam pretpostavila da je maţenje. ―Danas drukĉije mirišeš. Jesi li iskapala biljke?‖ ―Nisam‖, iznenaĊeno sam odgovorila. ―Mislila sam da si to ti - miris, hoću reći.‖ Bio je to oštar biljni miris, ne neugodan, ali nepoznat. ―Ja mirišem na ribu‖, odgovorio je onjušivši svoju nadlanicu. ―I na mokrog konja. Ne‖, nagnuo mi se bliţe i pomirisao. ―Ne, to nisi ni ti, ali je negdje u blizini.‖ Izvukao se iz kreveta i provjerio pod pokrivaĉem. Našli smo izvor mirisa pod mojim jastukom. ―Za ime Boţje, što...‖ Uzela sam sveţanj i smjesta ga ispustila. ―Joj! Ima trnje!‖ Bio je to mali sveţanj biljaka ubranih s korijenjem i svezanih komadićem crnog konca. Premda su biljke već uvenule, iz klonula lišća još uvijek se širio oštar miris. U buketu je bio samo jedan cvijet, zgnjeĉeni jaglac, na ĉiju sam trnovitu stabljiku ubola palac.

Dok sam sisala ozlijeĊeni prst, drugom sam rukom opreznije okrenula sveţanj. Jamie je naĉas ostao nepomiĉno stajati i buljiti u njega, a onda ga je naglo podigao, otišao do otvorenog prozora i bacio ga u noć.

Zatim se vratio do kreveta, energiĉno skupio na dlan mrvice zemlje koje su otpale s korijenja biljaka i bacio ih kroz prozor za sveţnjem. S treskom je zatvorio prozor i vratio se do kreveta otirući dlanove. ―Bacio sam ga‖, nepotrebno mi je rekao i opet legao u krevet. ―Vrati se u krevet, Saskinjo.‖ ―Što je to bilo?‖ upitala sam lijeţući do njega. ―Šala, pretpostavljam‖, odgovorio je. ―Doduše neslana, ali ipak samo šala.‖ Oslonio se na lakat, puhnuo u svijeću i ugasio je. ―Hodi k meni, mo duinne. Hladno mi je.‖ Unatoĉ neugodnom uroku, dobro sam spavala, osjećajući se sigurnom zbog dvostruke zaštite zakraĉunatih vrata i Jamiejevih ruku. Pred zoru sam usnula travnate livade pune leptira. Ţuti, smeĊi, bijeli i naranĉasti 239

leptiri kruţili su oko mene poput jesenskog lišća, slijetali mi na glavu i ramena, klizili niz moje tijelo poput kišnih kapi, škakljajući me sićušnim noţicama po koţi, a njihova baršunasta krilca lupkala su poput slabih odjeka mog srca.

Kad sam polako izronila na javu, shvatila sam da su noţice leptira na mom trbuhu zapravo vlasi Jamiejeve meke riĊe kose, a da je leptir zarobljen meĊu mojim stegnima zapravo Jamiejev jezik. ―Mmm‖, rekla sam nešto poslije. ―Meni je bilo lijepo, ali što je s tobom?‖ ―Ako nastaviš u ovom stilu, treba mi još oko tri ĉetvrt minute‖, odgovorio je sa smiješkom i odgurnuo mi ruku. ―Ali radije se ne bih ţurio - ja sam po naravi spor i oprezan ĉovjek, znaš. Mogu li vas zamoliti da mi se veĉeras pridruţite, gospoĊo?‖ ―Moţeš‖, odgovorila sam. Stavila sam ruke pod glavu i izazovno se zagledala u njega poluzatvorenim oĉima. ―Ako mi ţeliš reći da si toliko iscrpljen da to ne moţeš obaviti više nego jedanput na dan.‖ Paţljivo me pogledao sjedeći na rubu kreveta. Ugledala sam iznenadni bljesak bjeline kad je skoĉio na mene i pritisnuo me duboko u perinu. ―E pa‖, rekao mi je zagnjurivši lice u moju raskuštranu kosu, ―ne moţeš reći da te nisam upozorio.‖ Nakon dvije i pol minute, zastenjao je i otvorio oĉi. Ţestoko je objema rukama protrljao lice i glavu, pa su mu kraći pramenovi ostali stršiti poput pera, a onda je prigušeno opsovao na gelskom, mrzovoljno ustao iz kreveta i poĉeo se odijevati, drhteći od hladnoće na svjeţem jutarnjem zraku. ―Zar ne bi mogao reći Alecu da si bolestan i vratiti se u krevet?" upitala sam ga s nadom.

Nasmijao se i sagnuo da me poljubi, a onda je stao traţiti ĉarape pod krevetom. ―Rekao bih mu kad bih mogao, Saskinjo. Ali sumnjam da bi on išta prihvatio kao ispriku, osim velikih boginja, kuge ili teških tjelesnih povreda. Osim u sluĉaju da krvarim, Stari Alec došao bi ovamo u tren oka i odvukao me sa samrtne postelje da mu pomognem oĉistiti konje od crva.‖ Gledala sam njegove elegantne duge listove kad je uredno povukao ĉarapu i svinuo joj vrh. ―Teške tjelesne povrede‘, ha? Moţda bih ti mogla pomoći u tome‖, mraĉno sam mu rekla.

Zastenjao je i posegnuo za drugom ĉarapom. ―Pazi kamo odapinješ svoje vilinske strelice, Saskinjo.‖ Pokušao mi je lascivno namignuti. ali je uspio samo zaškiljiti. ―Ako me previše izmuĉiš, neću ti biti ni od kakve koristi.‖ Podigla sam obrvu i vratila se pod tople pokrivaĉe. ―Ne brini. Obećavam ti da neću gaĊati iznad koljena.‖ Potapšao me po jednom od oblijih ispupĉenja i krenuo prema stajama, pjevajući usput priliĉno glasno pjesmu ―Duboko u vrijesku‖. Refren je sa stubišta doplovio natrag do mene: “Na vrhu brijega Bendekee, duboko u vrijesku U krilu mi je sjedila djevojka voljena Dok Ijubih je strasno, ubode me bumbar U nezgodno mjesto, visoko iznad koljena.”

Zakljuĉila sam da ima pravo kad kaţe da nema sluha.

Ponovo sam utonula u polusan, ali ubrzo sam se razbudila i sišla na doruĉak. Većina stanovnika dvorca već je doruĉkovala i otišla za svojim poslom, a oni koji su još uvijek bili u dvorani pozdravili su me priliĉno ljubazno. Ni na jednom licu nisam primijetila pogled sa strane ni izraz prikrivenog neprijateljstva, kao da se pita kako je djelovala njegova mala neslana šala. Ali ipak sam gledala lica.

Prijepodne sam provela sama u vrtu i okolnim poljima s košarom i štapom za kopanje. Poĉele su mi nestajati neke od najtraţenijih ljekovitih biljaka. Ljudi iz sela obiĉno su se obraćali za pomoć Geillis Duncan, ali u posljednje vrijeme nekoliko pacijenata iz sela poĉelo se pojavljivati u mom dispanzeru, pa se promet nadrilijekovima povećao. Moţda Geillis zbog muţeve bolesti nije imala vremena za svoje redovne mušterije.

240

Drugi dio popodneva provela sam u dispanzeru. Nisam imala mnogo pacijenata; samo jedan sluĉaj upornog ekcema, jedan sluĉaj išĉašenog palca i jednog djeĉaka iz kuhinje koji si je prolio lonac vruće juhe na nogu. Nakon što sam nanijela mast srebrnog lista i plave perunike, namjestila i povezala palac, posvetila sam se usitnjavanju jedne biljke s vrlo prikladnim imenom ―konj matiĉnjak‖, u jednom od manjih muţara pokojnog Beatona.

Bio je to dosadan posao, ali prikladan za ovakvo lijeno poslijepodne. Vrijeme je bilo lijepo, a kad bih se popela na stol da provirim kroz prozor, vidjela bih kako se plave sjene izduţuju pod brijestovima na zapadu.

Unutra su blistale briţljivo poredane staklene boce te uredne hrpe zavoja i obloga u zidnim ormarićima pokraj njih. Ormarić s lijekovima bio je temeljito oĉišćen i dezinficiran i sada je sadrţavao obilje mrtvog lišća, korijenja i gljiva, uredno zapakiranih u pamuĉne gaze. Duboko sam udahnula, uvlaĉeći oštre i pikantne mirise svog utoĉišta i zadovoljno izdahnula.

Uto sam prestala mrviti biljku i odloţila batić. Sa šokom sam shvatila da sam sretna. Unatoĉ bezbrojnim opasnostima ovdašnjeg ţivota, unatoĉ neugodnom uroku i neprekidnoj sitnoj boli zbog toga što mi je nedostajao Frank, shvatila sam da zapravo nisam nesretna. Upravo suprotno.

Istog ĉasa obuzeo me osjećaj stida i nelojalnosti. Kako mogu biti sretna kad je Frank zacijelo izvan sebe od brige? Pod pretpostavkom da vrijeme teĉe bez mene - a nisam vidjela zašto ne bi - zacijelo me nema već gotovo ĉetiri mjeseca. Zamislila sam Franka kako pretraţuje škotsko gorje, naziva policiju i ĉeka neki znak, neku poruku od mene. Mora da je već izgubio svaku nadu pa sada još samo ĉeka vijest da su pronašli moje mrtvo tijelo.

Odloţila sam muţar i ushodala se uskom prostorijom, otirući ruke o pregaĉu u grĉu krivnje i ţaljenja.

Trebala sam prije pobjeći. Trebala sam se više potruditi da se vratim u svoje vrijeme. Ali to sam i uĉinila, podsjetila sam sebe. Pokušala sam pobjeći u nekoliko navrata. I pogledajte što se dogodilo.

Da, pogledajte. Udala sam se za škotskog bjegunca od zakona, oboje nas progoni sadistiĉki satnik draguna, a ţivim okruţena mnoštvom barbara koji bi ubili Jamieja ni okom ne trepnuvši, kad bi zakljuĉili da on predstavlja prijetnju njihovom dragocjenom nasljeĊivanju klana. A najgore je od svega to što sam sretna.

Sjela sam i bespomoćno se zabuljila u mnoštvo posuda i boca. Otkako sam se vratila u Leoch, ţivjela sam od danas do sutra, hotimice potiskujući sva sjećanja na svoj prijašnji ţivot. Duboko u sebi, znala sam da moram donijeti nekakvu odluku, ali sam odugovlaĉila i odgaĊala ono što je nuţno iz dana u dan, iz sata u sat, zakapajući nesigurnost u Jamiejevu ugodnom društvu - i u njegovu zagrljaju.

Iznenada sam u hodniku zaĉula štropot i psovanje, pa sam ţurno ustala i krenula prema vratima, taman na vrijeme da vidim Jamieja kako teturajući ulazi, podrţavan zgrbljenom prilikom Starog Aleca McMahona sjedne strane i iskrenim ali slabašnim naporima jednog od stajskih momaka s druge. Skljokao se na stolac s ispruţenom lijevom nogom i pogledao je bolno se namrštivši. Uĉinilo mi se da se više mršti od razdraţenosti nego od bola, pa sam relativno nezabrinuto kleknula da pogledam ozlijeĊeno stopalo. ―Blago istegnuće‖, rekla sam nakon površnog pregleda. ―Što se dogodilo?‖ ―Pao sam‖, kratko je odgovorio. ―S ograde?‖ podrugljivo sam ga upitala. ―Ne, s Donasa.‖ ―Jahao si Donasa?‖ s nevjericom sam upitala. ―U tom sluĉaju, imaš sreće što si prošao samo s istegnutim gleţnjem.‖ Uzela sam komad zavoja i poĉela mu omatati zglob. ―Nije baš bilo tako strašno‖, razborito je rekao Stari Alec. ―Zapravo, momĉe, neko si se vrijeme drţao priliĉno dobro.‖ ―Znam ―, obrecnuo se Jamie i zaškrgutao zubima kad sam stegnula zavoj. ―Ubola ga je pĉela.‖ Alecove su se ĉupave obrve podigle. ―Oh, to se dogodilo? Ţivotinja se ponašala kao da je pogoĊena vilinskim sulicama‖, povjerio se meni. ―Skoĉila je u zrak sa sve ĉetiri noge, a kad je pala na tlo, posve je pomahnitala - jurila je ĉitavim oborom kao bumbar posudom. A ovaj je momĉić uspio ostati u sedlu‖, rekao je pokazujući glavom Jamieja, koji je zauzvrat izmislio novu psovku, ―sve dok taj veliki ţuti vrag nije preskoĉio ogradu.‖ 241

―Preskoĉio je ogradu? A gdje je sad?‖ upitala sam ustajući i brišući ruke. ―Na pola puta do pakla, pretpostavljam‖, odgovorio je Jamie spuštajući stopalo na tlo i oprezno se oslanjajući na njega ĉitavom teţinom tijela. ―I neka mu je sa srećom.‖ Zatreptao je i ponovo sjeo. ―Sumnjam da će vrag imati velike koristi od napola ukroćenog pastuha‖, primijetio je Alec. ―Vrag se i sam moţe pretvoriti u konja kad mu to zatreba.‖ ―Moţda Donas zapravo i jest vrag‖, veselo sam predloţila. ―Siguran sam u to‖, odvratio je Jamie, još uvijek mrzovoljnim glasom, ali već mu se poĉelo vraćati uobiĉajeno dobro raspoloţenje. ―Ali vrag se obiĉno pretvara u crnog pastuha, zar ne?‖ ―O, da‖, sloţio se Alec. ―U velikog crnog pastuha koji juri brţe no što momak stigne odvesti djevojku u krevet.‖ Pogledao je Jamieja s veselim cerekom i ustao da krene. ―A kad već spominjem krevet‖, rekao mu je i namignuo meni. ―Sutra ne moraš doći u staju. Ostani u krevetu, momĉe i... ovaj... odmori se.‖ ―Zašto svi pretpostavljaju‖, upitala sam gledajući za okorjelim starim konjušarom, ―da nas dvoje ni o ĉemu drugom ne razmišljamo nego o tome kako da odemo u krevet?‖ Jamie se pridrţao za stol i ponovo se pokušao osloniti na stopalo. ―Kao prvo, zato što smo u braku manje od mjesec dana‖, primijetio je. ―A kao drugo...‖ Podigao je pogled i nasmiješio se, vrteći glavom. ―Već sam ti rekao, Saskinjo. Sve o ĉemu razmišljaš vidi ti se na licu.‖ ―Kvragu‖, odvratila sam.

Osim kratkog posjeta dispanzeru, sutrašnje dopodne provela sam udovoljavajući priliĉno zahtjevnim potrebama svog jedinog pacijenta. ―Trebao bi se odmarati‖, prijekorno sam mu rekla u jednom trenutku. ―Pa, to i ĉinim. No, moj se gleţanj odmara. Vidiš?‖ Ispruţio je u zrak dugu goljenicu bez ĉarape i zatresao naprijed-natrag košĉatim, mršavim stopalom.

Naglo ju je prestao njihati i prigušeno jauknuo. Spustio ju je i stao njeţno masirati još uvijek nateĉeni gleţanj. ―Tako ti i treba‖, rekla sam i spustila nogu s kreveta. ―Hajde sada. Već si se usmrdio u krevetu. Treba ti svjeţi zrak.‖ Uspravio se, a kosa mu je pala na lice. ―Nisi li rekla da bih se trebao odmarati?‖ ―Moţeš se odmarati na svjeţem zraku. Ustani. Pospremit ću krevet.‖ Ţaleći se na moju bezosjećajnost i nedostatak obzira za ozbiljno ozlijeĊena ĉovjeka, odjenuo se i ostao sjediti dovoljno dugo da mu poveţem ozlijeĊeni gleţanj, a no onda je prevladala uroĊena ţivahnost. ―Vani je malo vlaţno‖, rekao je, bacivši pogled kroz prozor. Slaba se kišica odluĉila uozbiljiti i prerasla u jak pljusak. ―Hajdemo na krov.― ―Na krov? Oh, pa jasno. Ne mogu zamisliti bolji lijek za istegnuti gleţanj nego penjanje uz šest nizova stuba.‖ ―Pet. Osim toga, imam štap.‖ S pobjedonosnom ţustrinom izvukao je iza vrata dotiĉni štap, ostarjeli glogov kolac. ―Gdje si ga nabavio?‖ upitala sam i pregledala ga. Izbliza je izgledao još oštećenije, devedeset centimetara izbrazdanog tvrdog drva, otvrdnulog od starosti poput dijamanta. ―Posudio mi ga je Alec. On ga upotrebljava na mazgama, lupka ih njime izmeĊu oĉiju kako bi im privukao paţnju.‖ ―Zvuĉi vrlo uĉinkovito‖, odvratila sam gledajući izgrebeno drvo. ―Moram ga jednom isprobati. Na tebi.‖

242

Napokon smo stigli na malo, zaklonjeno mjesto, baš ispod nadstrešnice krova s crepovima. Niski parapet ograĊivao je ovu malu osmatraĉnicu. ―Oh, prekrasno je!‖ Unatoĉ pljusku, s krova se pruţao veliĉanstven pogled; mogli smo vidjeti široku srebrnu površinu jezera i visoke grebene iza njega, kako se tiskaju u jednoliĉnom sivilu neba, poput nazubljenih crnih šaka.

Jamie se naslonio na parapet, premještajući teţinu s ozlijeĊenog gleţnja. ―Istina. Kad sam prije ţivio u dvorcu, obiĉavao sam katkad doći ovamo.‖ Pokazao je preko jezera, koje se mreškalo na kiši. ―Vidiš onaj klanac tamo, izmeĊu ona dva grebena?‖ ―U planinama? Da.‖ ―To je put u Lallybroch. Kad bi me obuzela nostalgija, katkad bih došao ovamo i gledao u tom smjeru.

Zamišljao bih da prelijećem taj prijevoj poput vrane, i izgled breţuljaka i polja, u nizini s druge strane planine, i vlastelinsku kuću na kraju doline.‖ Njeţno sam mu dodirnula ruku. ―Ţeliš li se vratiti, Jamie?‖ Okrenuo je glavu i nasmiješio mi se. ―Pa, razmišljam o tome. Zapravo nisam siguran da to ţelim, ali mislim da bismo morali otići. Ne znam što ćemo ondje zateći, Saskinjo. Ali... da. Sada sam oţenjen. Ti si gospodarica Broch Tuaracha. Bez obzira na to što sam odmetnik od zakona, moram se vratiti, barem toliko dugo da sredim stvari.‖ Na pomisao da napustim Leoch i njegove spletke, obuzela me mješavina olakšanja i straha. ―Kad krećemo?‖ Namrštio se i zabubnjao prstima po parapetu. Kamen je bio taman i sklizak od kiše. ―Pa, mislim da moramo priĉekati vojvodin dolazak. Moţda on pristane uĉiniti Columu uslugu i preuzeti moj sluĉaj. Ako me ne moţe osloboditi optuţbi, moţda mi moţe ishoditi oprost. Tada bi bilo mnogo manje opasno otići u Lallybroch, vidiš.‖ ―Pa da, ali...‖ Oštro me pogledao kad sam nesigurno zastala. ―Što je, Saskinjo?

Duboko sam uzdahnula. ―Jamie... ako ti nešto kaţem, hoćeš li mi obećati da me nećeš pitati kako to znam?‖ Uhvatio me za obje ruke i pogledao me u lice. Kosa mu je bila mokra od kiše, a kapi su mu se spuštale niz obraze. Nasmiješio mi se. ―Rekao sam ti da te neću pitati ništa što mi ne ţeliš reći. Da, obećavam.‖ ―Sjednimo! Ne bi smio dugo stajati na tom stopalu.‖ Otišli smo do zida gdje su viseći crepovi krova od škriljevca zaklanjali mali suhi komad poploĉene terase i udobno se smjestili, naslonivši se na zid. ―U redu, Saskinjo‖, rekao je Jamie. ―Što je?‖ ―Vojvoda od Sandringhama‖, rekla sam i ugrizla se za usnicu. ―Jamie, nemoj mu vjerovati. Ja ne znam sve o njemu, ali znam - da nešto s njim nije u redu.‖ ―Ti to znaš?‖ Izgledao je iznenaĊeno.

Sada je došao red na mene da se zabuljim. ―Misliš reći da ti već znaš sve o njemu? Jesi li ga upoznao?‖ Osjetila sam olakšanje. Moţda su tajanstvene veze Sandringhama i jakobitske stvari mnogo poznatije no što su Frank i vikar pretpostavljali. ―O, da. On je došao ovamo u posjet, kad sam imao šesnaest godina. Prije no što sam... otišao.‖ ―A zašto si otišao?‖ Obuzela me znatiţelja, a iznenada sam se prisjetila onoga što mi je Geillis Duncan rekla kad smo se prvi put srele u šumi. O ĉudnoj glasini da je Jamie pravi otac Columova sina Hamisha.

Znala sam da to nije toĉno, da ne moţe biti toĉno - ali lako je moguće da sam ja jedina osoba u dvorcu koja 243

to zna. Takva je sumnja mogla lako dovesti do Dougalova pokušaja da oduzme Jamieju ţivot - ako je to doista bio smisao napada u Carryaricku. ―To nije bilo zbog... gospe Letitije, zar ne?‖ upitala sam pomalo nesigurno. ―Letitije?‖ Bio je tako oĉito iznenaĊen i zapanjen da se u meni nešto iznenada opustilo, nešto što nisam ni znala da je bilo zgrĉeno. Zapravo nisam povjerovala Geilinim nagaĊanjima, ali ipak... ―Što te, za ime Boga, navodi da spomeneš Letitiju?‖ znatiţeljno je upitao Jamie. ―Proveo sam u dvorcu godinu dana i razgovarao s njom moţda jedanput, ako se dobro sjećam. Pozvala me u svoje odaje da mi odrţi bukvicu zato što sam poveo igru shintyja kroz njen vrt ruţa.‖ Kad sam mu ispriĉala što mi je Geilie rekla, nasmijao se, a dah mu je bio zamagljen na hladnom kišnom zraku. ―Boţe‖, rekao je, ―kao da bih se usudio!‖ ―Ne misliš da je Colum sumnjao u takvo što, zar ne?‖ upitala sam ga.

Odluĉno je zatresao glavom. ―Ne, ne mislim, Saskinjo. Da je on gajio takve sumnje, ja ne bih doţivio ni sedamnaesti roĊendan, a kamoli duboku starost od dvadeset i tri godine.‖ To se manje-više slagalo s mojim dojmom o Columu, ali ipak sam odahnula. Jamiejev izraz lica postao je zamišljen, a plave oĉi iznenada su postale udaljene. ―Ali kad bolje razmislim, ja zapravo ne znam je li Colum znao zašto sam tada tako naglo napustio dvorac. A ako Geillis Duncan širi takve glasine - ta ţena je smutljivka, Saskinjo, brbljivica i svadljivica, ako već ne i vještica, kako ljudi misle - pa, onda se moram pobrinuti da on to dozna.‖ Podigao je pogled na plahtu vode koja se slijevala s nadstrešnice. ―Moţda je najbolje da se vratimo u sobu, Saskinjo. Vani postaje pomalo vlaţno.‖ Sišli smo drugim putem, prešavši krov do vanjskog stubišta koje se spuštalo do kuhinjskih vrtova, gdje sam htjela ubrati malo boraţine, ako mi pljusak dopusti. Sklonili smo se pod zid dvorca, a jedno od izboĉenih prozorskih okana skretalo je kišu iznad nas. ―Zašto ti treba boraţina, Saskinjo?‖ sa zanimanjem me upitao Jamie, gledajući raštrkane trsove i biljke koje je kiša povila do zemlje. ―Kad je zelena, ni za što. Prvo se treba osušiti, a onda...‖ Uto me prekinuo jak laveţ i vika s druge strane vrtnog zida. Potrĉala sam po pljusku do zida, a Jamie me hramajući slijedio.

Stazom je trĉao seoski svećenik, otac Bain, prskajući nogama vodu u lokvama, a slijedio ga je ĉopor lajavih pasa. Sputan obimnom sutanom, svećenik se spotaknuo i pao, a voda i blato prskali su posvuda oko njega. Psi su ga zaĉas sustigli, reţeći i škljocajući zubima.

Nejasno sam ugledala kako ogrtaĉ od pleda pokraj mene preskaĉe zid, a onda se Jamie našao meĊu njima, mašući štapom oko sebe i viĉući na gelskom, dodajući svoj glas općoj galami. Povici i psovke nisu mnogo pomogli, ali štap je bio djelotvorniji. Zaĉuli su se oštri jauci kad je štap pogodio dlakavu koţu, pa se ĉopor postupno povukao i naposljetku odjurio u smjeru sela.

Jamie je maknuo kosu s oĉiju, teško dišući. ―Gadni su poput vukova‖, rekao je. ―Već sam upozorio Columa na taj ĉopor. Oni su prije dva dana otjerali Cobhara u jezero. Najbolje bi bilo da ih dade ustrijeliti prije no što nekoga ubiju.‖ Pogledao me dok sam kleĉala pokraj svećenika i pregledavala ga. Kišne kapi padale su mi s vrhova kose i mogla sam osjetiti kako mi se šal natapa. ―Još nisu nikoga ubili‖, rekla sam. ―Osim nekoliko tragova zubi, s njim je sve u redu.‖ Sutana oca Baina bila je s jedne strane poderana, pokazujući veliku površinu bijelih stegana bez dlaka, s gadnom posjekotinom i nekoliko biljega od ugriza iz kojih je poĉela curiti krv. Blijed kao kreda od šoka, svećenik je s mukom pokušavao stati na noge; oĉito nije bio previše ozlijeĊen.

244

―Ako poĊete sa mnom u ambulantu, oĉistit ću vam te posjekotine‖, ponudila sam mu, suspreţući osmijeh zbog prizora koji je debeli mali svećenik predstavljao, dok mu je sutana lamatala oko prugastih ĉarapa.

I u najboljim trenucima, lice oca Baina sliĉilo je stegnutoj šaci. Ta je sliĉnost o ovom trenutku bila još izraţenija zbog crvene mrlje koja mu je isprugala ĉeljusti i naglašavala okomite bore izmeĊu obraza i usta.

Bijesno me pogledao kao da sam mu predloţila da uĉini neku javnu nepristojnost.

A izgleda da jesam, jer su njegove sljedeće rijeĉi bile: ―Što, da Boţji ĉovjek pokaţe intimne dijelove tijela ţeni? Pa, reći ću vam, madam, nemam pojma kakve se nemoralne stvari rade u krugovima u kojima se vi krećete, ali moram vam reći da se takvo što ovdje neće tolerirati - sve dok se ja brinem za duše u ovoj ţupi!‖ Rekavši to, okrenuo se i odmarširao, priliĉno jako šepajući i neuspješno pokušavajući drţati poderanu stranu svoje halje. ―Kako hoćete‖, doviknula sam za njim. ―Ako mi ne dopustite da vam oĉistim ranu, zagnojit će se!‖ Svećenik nije odgovorio, nego je zgrbio okrugla ramena i odskakutao vrtnim stubištem stubu po stubu, poput pingvina koji skakuće po ledu. ―Taj ĉovjek baš ne voli ţene, zar ne?‖ rekla sam Jamieju. ―S obzirom na njegovo zanimanje, pretpostavljam da je tako i bolje‖, odgovorio je. ―Hajdemo jesti.‖ Poslije ruĉka, poslala sam svog pacijenta u krevet da se odmori - ovog puta samog, unatoĉ njegovim prosvjedima - i sišla u ambulantu. Ĉini se da mi je jaka kiša olakšala posao; ljudi su radije ostajali na sigurnom kod kuće nego da prelaze preko stopala plugovima ili padaju s krovova.

Vrijeme mi je ugodno prolazilo, aţurirala sam bilješke u knjizi Davieja Beatona. Ali baš kad sam dovršila, jedan mi je posjetitelj zamraĉio vrata.

Doslovce ih je zamraĉio je njegovo tijelo ispunilo okvir vrata od jedne do druge strane. Ţmirkajući u polutami, razabrala sam figuru Aleca McMahona, umotanog u izvanredan kostim kaputa, šalova i komadića konjskih pokrivala.

Hodao je sporo, što me podsjetilo na moj prvi posjet ambulanti s Columom, i dalo mi naslutiti što ga muĉi. ―Reumatizam, zar ne?‖ suosjećajno sam upitala, a on je ukoĉeno sjeo na moj jedini stolac i prigušeno zastenjao. ―Da. Vlaga mi se nastani u kostima‖, rekao je. ―Moţete li mi ikako pomoći?‖ Poloţio je krupne, košĉate ruke na stol i opustio prste. Šake su se otvorile polako poput noćnog cvijeća i otkrile ţuljevite dlanove. Uzela sam jednu od kvrgavih šaka u ruke i stala je njeţno okretati amo-tamo, izravnavajući prste i masirajući ţuljevite dlanove. Naborano staro lice njihova vlasnika naĉas se zgrĉilo, a onda se opustilo kad je prvo bockanje prošlo. ―Kao drvo‖, rekla sam. ―Dobar gutljaj viskija i duboka masaţa najbolje je što vam mogu preporuĉiti. Ĉaj od vratića samo će vam djelomice pomoći.‖ Nasmijao se, a šal mu je skliznuo s ramena. ―Viski, ha? Dvojio sam, curo, ali vidim da imate svojstva dobrog lijeĉnika.‖ Iz straţnjeg dijela svog medicinskog ormarića izvukla sam smeĊu bocu bez etikete koja je sadrţavala moju zalihu tekućine iz Leochove destilerije. Gurnula sam je pred njega na stol, zajedno s roţnatom ĉašom. ―Popijte‖, rekla sam, ―a onda se svucite koliko smatrate da je pristojno i leţite na stol, a ja ću zapaliti vatru da vam bude toplo.‖ Njegove plave oĉi pogledale su bocu s poštovanjem, a kvrgava ruka polako ju je uhvatila za grlić. ―Bolje i sami gucnite, curo‖, posavjetovao mi je. ―Ĉeka vas teţak posao.‖ Kad sam ĉvrsto uhvatila njegovo lijevo rame da ga opustim, zastenjao je s mješavinom boli i zadovoljstva, a zatim sam gurnula ruku ispod njega i zarotirala ĉitavu stranu torza. ―Nekoć mi je ţena masirala leĊa‖, primijetio je, ―zbog lumbaga. Ali ovo je još bolje. Imate snaţne ruke, curo. Bili biste dobar konjušar.‖ 245

―Shvatit ću to kao kompliment‖, suho sam odvratila i nasula još malo zagrijane smjese ulja i biljne masti na dlan, a onda je utrljala u njegova široka bijela leĊa. Na mjestu gdje su zasukani rukavi košulje prestajali, oštra linija dijelila je ogrubjelu i potamnjelu smeĊu koţu na rukama od mlijeĉnobijele boje na ramenima i leĊima. ―Izgleda da ste i vi nekoć bili svjetloput momak‖, primijetila sam. ―Koţa na leĊima bijela vam je poput moje.‖ Tijelo pod mojim rukama zatreslo se od dubokog hihota. ―Tko bi to sad rekao, zar ne? Da, jedanput kad sam pomagao kobili da se oţdrijebi, Ellen MacKenzie vidjela me bez košulje i rekla mi da izgledam kao da mi je dobri Bog nasadio krivu glavu na tijelo - trebao mi je staviti vrećicu mlijeĉnog pudinga na ramena, a ne lice kao sa slike na oltaru.‖ Pretpostavila sam da govori o slikama u kamenoj pregradi u kapelici, koje su prikazivale izvjestan broj vrlo neprivlaĉnih demona, zaokupljenih muĉenjem grešnika. ―Ĉini se da je Ellen MacKenzie bila priliĉno slobodoumna‖, primijetila sam. Bila sam priliĉno znatiţeljna u vezi s Jamiejevom majkom. Iz sitnih stvari koje bi tu i tamo spomenuo, dobila sam neku predodţbu o njegovu ocu Brianu, ali majku nikad nije spominjao, pa o njoj nisam znala ništa, osim da je umrla mlada, pri porodu. ―Oh, Ellen je imala pogan jezik, a bila je svojeglava.‖ Odvezala sam mu podvezice hlaĉa, zasukala hlaĉnice da mi ne smetaju i poĉela masirati mišićave listove nogu. ―Ali bila je dovoljno draga da joj nitko to previše ne zamjeri, osim braće. A ona se baš nije mnogo osvrtala na Columovo i Dougalovo mišljenje.‖ ―Mm. Tako sam ĉula. Pobjegla je, zar ne?‖ Pritisnula sam palĉeve u tetive iznad koljena, a on je ispustio glas koji bi se kod svakoga manje dostojanstvenog morao oznaĉiti kao cviljenje. ―O, da. Ellen je bila najstarija od šestero djece MacKenziejevih - bila je godinu-dvije starija od Columa i miljenica starog Jacoba. Zato se tako dugo nije udala; ne zbog Johna Camerona, Malcolma Granta ili bilo koga drugog s kim je mogla otići, nego zato što je otac je nije htio prisiljavati protiv njezine volje.‖ Ali nakon smrti starog Jacoba, Colum nije imao toliko razumijevanja za sestrine hirove. Morao se oĉajniĉki boriti da konsolidira nesigurnu vlast u klanu, pa je pokušavao sklopiti savez s Munroom na sjeveru ili s Grantom na jugu. Oba su klana imala mlade poglavare koji bi bili korisni šogori. Mlada Jocasta, koja je imala samo petnaest godina, poslušno je pristala da se uda za Johna Camerona i otišla na sjever. Ali Ellen, umalo da bude usidjelica u dobi od dvadeset i dvije godine, bila je mnogo manje kooperativna. ―Pretpostavljam da je oštro odbila prošnju Malcolma Granta, sudeći po njegovu ponašanju prije dva tjedna‖, primijetila sam.

Stari se Alec nasmijao, a smijeh mu se pretvorio u zadovoljno stenjanje kad sam pojaĉala stisak. ―Da. Ne znam što mu je toĉno rekla, ali pretpostavljam da mu se to nije svidjelo. Upoznali su se na velikom skupu, znate. Naveĉer su otišli u vrt ruţa, a svi su ĉekali da vide hoće li pristati da se uda za njega.

Već se poĉeo spuštati mrak, a svi su još uvijek ĉekali. Još se više smraĉilo, sve su svjetiljke upaljene i poĉelo je pjevanje, a od Ellen ili Malcolma Granta još uvijek ni traga.‖ ―Boţe! To mora da je bio dug razgovor.‖ Nanijela sam mu još jedan sloj masti izmeĊu lopatica, a on je zastenjao uţivajući u toplini. ―Tako je izgledalo. Ali vrijeme je prolazilo, a oni se nisu vraćali, pa se Colum poĉeo bojati da je Grant pobjegao s njom, da ju je odveo na silu, znate. I ĉinilo se da tako mora biti, jer su ubrzo ustanovili da je vrt ruţa prazan. A kad je poslao po mene u staju, to je postalo sigurno - rekao sam mu da su Grantovi ljudi uzeli svoje konje i bijesno odjahali bez rijeĉi oproštaja.‖ Osamnaestogodišnji Dougal bio je tako bijesan da je smjesta sjeo na konja i krenuo u potjeru za Malcolmom Grantom, a da nije priĉekao ni posavjetovao se s Columom. ―Kad je Colum ĉuo da je Dougal otišao za Grantom, poslao je mene i još nekoliko ljudi navrat-nanos za njim, jer on je dobro poznavao Dougalovu ćud, a nije ţelio da njegov novi šogor bude zaklan na cesti prije no što sluţbeno objavi zaruke u crkvi. Jer on je pretpostavljao da je Malcolm Grant, kad mu nije uspjelo da je nagovori na udaju, zacijelo odveo Ellen sa sobom, s namjerom da joj se nametne i tako je prisili na udaju.‖ 246

Alec je zamišljeno zastao. ―Dakako, sve što je Dougal mogao vidjeti bila je uvreda. Ali, da budem iskren, ja nisam vjerovao da je Colum tako uznemiren zbog toga, bez obzira na uvredu. On bi time riješio svoj problem - a Grant bi se vjerojatno morao oţeniti s Ellen bez miraza, a usto i platiti odštetu Columu.‖ Alec je ciniĉno frknuo. ―Colum nije ĉovjek koji propušta prilike. On je brz i bezobziran.‖ Alecovo ledenoplavo oko pogledalo me preko pogrbljena ramena. ―Ne bi bilo loše da to zapamtite, curo.‖ ―Nije baš vjerojatno da ću to zaboraviti‖, uvjerila sam ga, pomalo mraĉnim glasom. Prisjetila sam se Jamiejeve priĉe o tome kako ga je Colum dao kazniti i zapitala se koliko je u tome bilo osvete za pobunu njegove majke.

Ipak, Colum nije stigao iskoristiti priliku da uda sestru za poglavara klana Grant. Nešto prije zore, Dougal je pronašao Malcolma Granta, koji se sa svojim sljedbenicima ulogorio pokraj glavne ceste. Spavao je ispod klekova grma, umotan u ogrtaĉ od pleda.

A kad su nešto poslije Alec i ostali dojurili cestom, zaustavio ih je prizor Dougala MacKenzieja i Malcolma Granta. Obojica su bili goli do struka i obiljeţeni oţiljcima bitke, mahali su i posrtali cestom gore-dolje, i još uvijek izmjenjivali nasumiĉne udarce kad god bi se našli jedan drugome nadohvat ruke.

Grantovi pratioci sjedili su na ogradi uz cestu poput reda sova i okretali glave sjedne na drugu stranu, kako se sve slabija bitka odvijala gore-dolje na vlaţnoj zori. ―Obojica su soptali poput iscrpljenih konja, a para im se na hladnoći dizala s tijela. Grantu je natekao nos; bio je dvaput veći od normalne veliĉine, Dougal je jedva mogao vidjeti na oba oka, a obojici je krv kapala na prsa i ondje se sušila.‖ Kad su se pojavili Columovi ljudi, svi Grantovi vazali skoĉili su na noge i posegli za maĉevima. Taj bi susret vjerojatno završio gadnim krvoprolićem da neki oštrooki momak meĊu MacKenziejima nije primijetio da Ellen MacKenzie nije meĊu Grantovima. ―Pa, nakon što su zalili Malcolma Granta vodom i smirili ga, uspio im je ispriĉati ono što Dougal nije stigao ĉuti - da je Ellen s njim provela jedva ĉetvrt sata u vrtu ruţa. Nije htio reći što su jedno drugom rekli, ali što god to bilo, on se tako uvrijedio da je odluĉio odmah otići, a da ne pokaţe lice u dvorani. Ostavio ju je u vrtu i više je nije vidio. Rekao je da nikad više ne ţeli ĉuti da netko spomene ime Ellen MacKenzie u njegovoj prisutnosti, a onda je sjeo na svog konja - još uvijek pomalo nesiguran - i odjahao. I nikad više nije bio prijatelj nikome u klanu MacKenzie.‖ Sa zanimanjem sam ga slušala. ―A gdje je cijelo to vrijeme bila Ellen?‖ Stari se Alec nasmijao, što je zazvuĉalo poput škripe šarka na stajskim vratima. ―Preko breţuljaka, daleko. Ali to nisu otkrili još neko vrijeme. Okrenuli smo se i odjurili kući, gdje smo doznali da se Ellen još uvijek nije vratila, a Colum je stajao blijeda lica u vrtu i oslanjao se na Angusa Mhora.‖ Uslijedilo je još zabune, jer su sobe u dvorcu, zbog gostiju, bile pune. A i sve sobe u potkrovlju i svi sobiĉci, sve kuhinje i svi zahodi. Ĉinilo se nemogućim ustanoviti tko još od ljudi u dvorcu moţda nedostaje, ali Colum je pozvao sve sluge i temeljito ih ispitao o svim imenima na popisu pozvanih, pitajući koga su prethodne veĉeri vidjeli, gdje i kada. I napokon se jedna sluškinja iz kuhinje sjetila da je vidjela ĉovjeka u straţnjem hodniku, neposredno prije no što je posluţena veĉera.

Primijetila ga je samo zato što je bio zgodan, visok i snaţan, rekla je, s kosom poput crne foke i oĉima poput maĉke. Zadivljeno ga je gledala u hodniku i vidjela da se nalazi s nekim kod vanjskih vrata - sa ţenom odjevenom u crno od glave do pete, i umotanom u ogrtaĉ s kapuljaĉom. ―Što je to foka?‖ upitala sam.

Alecovo oko postrance me pogledalo i naboralo se u kutovima. ―Vi u Engleskoj zovete ih tuljanima. Još priliĉno dugo nakon toga, ĉak i kad su već znali istinu, ljudi u selu pripovijedali su jedni drugima priĉu o tome da je Ellen MacKenzie odvedena na more, da ţivi meĊu tuljanima. Znate li da foke skidaju svoju koţu kad doĊu na obalu i hodaju kao ljudi? A ako pronaĊete tuljanovu koţu i sakrijete je, on - ili ona‖, dodao je pravedno, ―ne moţe se vratiti u more, nego mora ostati s vama na kopnu. Smatra se korisnim tako uzeti tuljanovu ţenu, jer one vrlo dobro kuhaju, i vrlo su predane majke.‖ 247

―Ipak‖, razborito je dodao, ―Colum nije bio sklon povjerovati da mu je sestra pobjegla s tuljanom, a to je i rekao. Pa je pozvao goste dolje, jednog po jednog, i sve ih pitao znaju li ĉovjeka koji odgovara tom opisu. Napokon su doznali da se zove Brian, ali nitko nije znao iz kojeg je klana i kako se preziva.

Sudjelovao je u igrama, ali tamo su ga zvali samo Brian Dhu.‖ I tako je ta stvar neko vrijeme stajala na mjestu, jer istraţitelji nisu imali pojma u kojem smjeru da tragaju. Ipak, ĉak i najbolji bjegunci moraju se s vremena na vrijeme zaustaviti u nekoj seoskoj kućici i zamoliti šaku soli i vrĉ mlijeka. I naposljetku je vijest o paru došla u Leoch, jer Ellen MacKenzie nije bila djevojka obiĉna izgleda. ―Imala je kosu poput vatre‖, rekao je Alec snenim glasom, uţivajući u toplini ulja na leĊima. ―I oĉi poput Columa - sive i obrubljene crnim trepavicama - vrlo lijepe, ali prostrijelile bi vas poput munje. Visoka ţena, ĉak viša od vas. I tako lijepa da bi vas oĉi zaboljele kad biste je vidjeli.‖ ―Poslije sam ĉuo da su se upoznali na skupu. Jedanput su se pogledali i na licu mjesta zakljuĉili da za njih ne moţe postojati nitko drugi. I tako su skovali plan i pobjegli, pred nosom Columu MacKenzieju i tristo gostiju.‖ Iznenada se nasmijao, prisjećajući se. ―Dougal ih je napokon našao, ţivjeli su u kućici jednog poljodjelca na rubu podruĉja Frasera. Zakljuĉili su da je jedini naĉin da uspiju ostati zajedno da se skriju dok Ellen ne zatrudni i postane dovoljno krupna da ne bude nikakve dvojbe tko je djetetov otac. Tada bi Colum morao blagosloviti njihov brak, sviĊalo mu se to ili ne - a nije mu se sviĊalo.‖ Alec se nacerio. ―Dok ste putovali s njim, jeste li imali priliku vidjeti oţiljak na Dougalovim prsima?‖ Vidjela sam ga; tanka bijela linija koja se protezala od ramena do rebara i prelazila preko srca. ―Je li mu to Brian uĉinio?‖ upitala sam. ―Nije on nego Ellen‖, odgovorio je i zacerekao se vidjevši moj izraz lica. ―Kako bi ga sprijeĉila da prereţe Brianu grkljan, što je namjeravao uĉiniti. Da sam na vašem mjestu, ne bih to spominjao Dougalu.‖ ―Ne, mislim da neću.‖ Srećom, njihov je plan uspio. Kad ih je Dougal pronašao, Ellen je već bila u šestom mjesecu trudnoće. ―Oko svega toga nastala je velika strka i razmijenjeno je mnogo ruţnih pisama izmeĊu Leocha i Beaulyja, ali naposljetku su se pomirili, pa su Ellen i Brian preuzeli kuću u Lallybrochu, tjedan dana prije roĊenja djeteta. Vjenĉali su se pred kućnim pragom‖, dodao je kao naknadnu misao, ―kako bi je on mogao prenijeti preko praga kao ţenu. Poslije je tvrdio da je gotovo dobio bruh kad ju je podigao u naruĉje. ―Govorite kao da ih dobro poznajete‖, rekla sam. Dovršila sam masaţu i obrisala ruĉnikom mast s ruku. ―Oh, pomalo‖, rekao je Alec, pospan od topline. Kapak njegova jedinog oka spustio se, a crte njegova starog lica opustile su se od izraza blage nelagode koji mu je inaĉe davao tako srdit izgled. ―Dakako, Ellen sam dobro poznavao. Briana sam upoznao godinama poslije, kad je doveo svog momka da ostane - dobro smo se sloţili. Bio je spretan s konjima.‖ Glas mu je odlutao, a kapak se zatvorio.

Prebacila sam pokrivaĉ preko starĉeva iscrpljenog tijela i odšuljala se na prstima, ostavljajući ga da sniva pokraj vatre.

Ostavivši Aleca, otišla sam u našu sobu i otkrila da i Jamie spava. Postoji ograniĉen broj aktivnosti pogodnih za zabavu pod krovom za tmurnog i kišnog dana i, pod pretpostavkom da ne ţelim probuditi Jamieja ili mu se pridruţiti u spavanju, ĉini se da mi preostaje samo ĉitanje ili pletenje. Uzevši u obzir svoje ispodprosjeĉne sposobnosti u ovoj drugoj djelatnosti, odluĉila sam posuditi knjigu iz Columove knjiţnice.

U skladu s neobiĉnim arhitektonskim naĉelima kojima su se rukovodili graditelji Leocha - a koja se temelje na općoj nesnošljivosti prema ravnim crtama - stubište do Columovih odaja dvaput je skretalo udesno, a na svakom skretanju postojalo je malo odmorište. Na drugom odmorištu obiĉno je stajao sluga, spreman da obavi poslove ili pomogne poglavaru, ali danas ga nije bilo. Zaĉula sam glasove odozgo i pomislila da je sluga moţda s Columom. Zastala sam pred vratima kolebajući se.

248

―Uvijek sam znao da si budala, Dougal, ali nisam mislio da si baš tako glup.‖ Od mladosti naviknut na društvo tutora i nenaviknut na odlaţenje meĊu borce i obiĉne ljude, Columov glas u normalnim okolnostima nije imao onaj jaki škotski naglasak koji je obiljeţavao Dougalov govor. Ali sada je njegov kultivirani naglasak malo popustio, pa se dva glasa gotovo nisu mogla razlikovati, oba ispunjena bijesom. ―Takvo bi se ponašanje moglo oĉekivati od tebe kad si bio u dvadesetima, ali, za Boga miloga, ĉovjeĉe, sada imaš ĉetrdeset i pet godina!‖ ―Pa, ti o tim stvarima ne znaš baš bogzna što, zar ne?‖ podrugljivo je odvratio Dougal. ―Ne‖, zareţao je Colum. ―I premda nisam baš ĉesto imao razloga zahvaljivati Gospodu, moţda je ipak bio bolji prema meni no što sam mislio. Dovoljno sam ĉesto ĉuo uzreĉicu da muškarĉev mozak prestaje raditi kad mu se kita digne, a sad bih mogao povjerovati da je to istina.‖ Zaĉula se glasna škripa kad su noge stolca gurnute natrag po kamenom podu. ―Ako braća MacKenzie imaju jednu kitu i jedan mozak, onda sam sretan onim što sam ja dobio.‖ Zakljuĉila sam da bi treći sudionik u ovom razgovoru nedvojbeno bio nepoţeljan, pa sam se tiho udaljila od vrata i okrenula da poĊem stubama. Šum suknje na prvom odmorištu natjerao me da stanem. Nisam ţeljela da me zateknu kako prisluškujem pred poglavarevom radnom sobom, pa sam se opet okrenula vratima. Odmorište je ovdje bilo široko, a jedan zid bio je prekriven tapiserijom gotovo od poda do stropa. Doduše, vidjela bi mi se stopala, ali tu se ništa ne moţe uĉiniti.

Pritajivši se iza zidnog saga poput štakora, ĉula sam kako se koraci odozdo usporavaju prilazeći vratima i zaustavljaju na daljoj strani odmorišta, kad je neviĊeni posjetitelj shvatio, kao i ja prije njega, privatnu prirodu razgovora izmeĊu braće. ―Ne‖, rekao je Colum, sada mirnijim glasom. ―Ne, naravno da ne. Ta je ţena vještica, ili blizu tome.‖ ―Da, ali...‖ Dougalov odgovor prekinuo je nestrpljivi glas njegova brata. ―Rekao sam ti da ću se pobrinuti za to, ĉovjeĉe. Ništa se ti ne brini, mali moj brate. Pobrinut ću se da dobije ono što zasluţuje.‖ U Columov glas ušuljala se primjesa nehotiĉne naklonosti. ―Kaţem ti, ĉovjeĉe, napisao sam vojvodi da ima moje dopuštenje da lovi u oblasti iznad Erlicka - on ţarko ţeli otići tamo u lov na jelene. Namjeravam poslati Jamieja s njim; vojvoda moţda još uvijek gaji izvjesne osjećaje prema momku...‖ Dougal ga je prekinuo rekavši nešto na gelskom, oĉito neku prostaĉku primjedbu, jer se Colum nasmijao i odvratio: ―Ne, mislim da je Jamie dovoljno star da se sam brine o sebi. A ako se vojvoda odluĉi zaloţiti za njega kod Njegova kraljevskog veliĉanstva, to je momku najbolja prilika za oprost. Ako hoćeš, reći ću njegovoj milosti da i ti ţeliš poći s njima. Pomozi Jamieju koliko moţeš, a nećeš smetati dok ja budem sreĊivao stvari ovdje.‖ Uto se na drugoj strani odmorišta zaĉuo prigušeni tresak, pa sam odluĉila riskirati i provirila. Bila je to djevojka Laoghaire, jednako blijeda kao i oţbukani zid iza nje. U ruci je drţala posluţavnik s bocom; kositrena ĉaša pala je s posluţavnika na sag i proizvela zvuk koji sam ĉula. ―Što je to?‖ progovorio je Colum u radnoj sobi, iznenada oštrim glasom. Laoghaire je odloţila posluţavnik na stol pokraj vrata, gotovo prevrnuvši bocu u ţurbi, a onda se okrenula i hitro pobjegla.

Zaĉula sam Dougalove korake kako se pribliţavaju vratima i shvatila da neću uspjeti pobjeći niza stube prije no što me otkrije. Ostalo mi je tek toliko vremena da se iskobeljam iz svog skrovišta i pokupim ĉašu prije no što su se vrata otvorila. ―Oh, to ste vi‖, rekao je Dougal malo iznenaĊenim glasom. ―Je li to poslala gospoĊa Fitz za Columovo upaljeno grlo?‖ ―Da‖, spremno sam odgovorila. ―Ona kaţe da se nada kako će mu odmah biti bolje.‖ ―I bit će.‖ Sporijim korakom, Colum se pojavio na otvorenim vratima i nasmiješio mi se. ―Zahvalite gospoĊi Fitz što mi je to poslala. I hvala vama što ste mi donijeli. Hoćete li naĉas sjesti dok popijem?‖ Razgovor koji sam naĉula imao je za posljedicu da sam zaboravila zašto sam zapravo došla, ali sada sam se sjetila da sam namjeravala posuditi knjigu. Dougal se ispriĉao, a ja sam polako pošla za Columom u njegovu knjiţnicu, gdje mi je ponudio da pogledam knjige na policama.

249

Colum je još uvijek bio crven u licu; svaĊa s bratom još mu je bila svjeţa u mislima, ali odgovorio je na moja pitanja o knjigama dobro odglumivši svoju uobiĉajenu smirenost. Samo sjaj u oĉima i izvjesna napetost u drţanju otkrivali su o ĉemu zapravo misli.

Prelistavajući jedan roman, pronašla sam nekoliko biljnih listova zanimljiva izgleda i odloţila ih.

Colum je otišao do kaveza s pticama, nedvojbeno s namjerom da se, kao i obiĉno, smiri gledajući prekrasna mala stvorenja kako skakuću po granama zaokupljena svojim poslovima, svako od njih svijet za sebe.

Uto su mi paţnju privukli krici u dvorištu. S ove visine, vidjela su se polja iza dvorca sve do jezera.

Mala grupa konjanika jurila je oko jedne strane jezera, oduševljeno viĉući na pljusku.

Kad su prišli bliţe, shvatila sam da to nisu odrasli ljudi nego djeĉaci, uglavnom tinejdţeri, ali tu i tamo s pokojim mlaĊim momkom na poniju, koji je s naporom nastojao slijediti tempo svojih starijih drugova.

Zapitala sam seje li meĊu njima Hamish, a onda sam ugledala poznatu jarku kosu kako divlje sjaji s Cobharova hrpta u sredini grupe.

Skupina je jurila prema dvorcu i jednom od bezbrojnih kamenih zidova koji su razdvajali jedan vrt od drugoga. Jedan, dva, tri, ĉetiri, stariji djeĉaci preskoĉili su zid na svojim konjima s nehajnom lakoćom koju im je dalo iskustvo.

Bez sumnje, samo sam si umislila da je riĊan naĉas zastao, jer Cobhar je slijedio ostale konje s oĉitom ţudnjom. Prišao je ogradi, spremio se na skok i odrazio. Ĉinilo se da je to uĉinio baš kao i ostali, a ipak se nešto dogodilo. Moţda se jahaĉ naĉas pokolebao i prejako povukao uzde, ili moţda nije posve ĉvrsto sjedio u sedlu. Cobharova prednja kopita udarila su o zid nekoliko centimetara ispod vrha, a konj se zajedno s jahaĉem prevrnuo preko zida u najspektakularnijem pogibeljnom luku koji sam ikad vidjela. ―Oh!‖ Privuĉen mojim uzvikom, Colum je okrenuo glavu prema prozoru, na vrijeme da vidi kako Cobhar gadno slijeće na bok i pritišće Hamishovu sitnu priliku pod sobom. Premda sakat, Colum se brzo našao pokraj mene i nagnuo kroz prozor, prije no što je konj poĉeo s mukom ustajati.

Vjetar i kiša ulazili su kroz prozor i namakali Columov baršunasti kaput. Zabrinuto gledajući preko njegova ramena, vidjela sam mnoštvo momaka kako se naguravaju, tiskaju i pokušavaju pomoći. Ĉinilo se da je prošlo mnogo vremena prije no što se mnoštvo razdvojilo, a onda smo ugledali sitnu, ĉvrstu priliku kako posrćući izlazi iz stiska i drţi se za trbuh. Odmahivao je glavom odbijajući mnogobrojne ponude za pomoć i odluĉno oteturao do zida, a onda se nagnuo preko njega i ţestoko povratio. Zatim je skliznuo niza zid, sjeo na mokru travu raširenih nogu i podigao glavu prema kiši. Kad sam spazila da plazi jezik kako bi uhvatio kapi kiše, spustila sam ruku na Columovo rame. ―Nije mu ništa‖, rekla sam. ―Samo je ostao bez daha.‖ Colum je zatvorio oĉi i uzdahnuo, a tijelo mu se iznenada opustilo. Suosjećajno sam ga gledala. ―Volite ga kao da vam je roĊeni sin, zar ne?‖ upitala sam ga.

Sive oĉi iznenada su me prodorno pogledale s izvanrednim izrazom uznemirenosti. Naĉas se u radnoj sobi nije ĉuo nikakav zvuk osim otkucavanja staklenog sata na polici. A onda se jedna sjajna kapljica otkotrljala niz Columov nos i ostala visjeti na vrhu. Nehotice sam ispruţila ruku da je obrišem svojim rupĉićem, a napetost na njegovu licu nestala je. ―Da‖, jednostavno je odgovorio.

Naposljetku sam Jamieju ispriĉala samo onaj dio o Columovu planu da ga pošalje u lov s vojvodom. Sada sam već bila uvjerena da Jamie prema Laoghaire ne osjeća ništa više od kavalirskog prijateljstva, ali nisam znala što bi uĉinio kad bi doznao da ju je njegov ujak zaveo i ostavio u drugom stanju. Budući da mi se ĉinilo da Colum u toj hitnoj stvari ne namjerava zatraţiti ushfge Geilie Duncan, zapitala sam se hoće li se djevojka udati za Dougala ili će joj Colum naći drugog.muţa, prije no što trudnoća postane oĉita. U svakom sluĉaju, ako Jamie i Dougal budu danima zatvoreni zajedno u lovaĉkom domu, smatrala sam da je bolje da djevojĉina sjena ne bude s njima.

250

―Hm‖, zamišljeno je rekao. ―Vrijedi pokušati. Ljudi se priliĉno zbliţe dok zajedno love i poslije piju viski uz logorsku vatru.‖ Dovršio je vezanje moje haljine na leĊima i sagnuo se da me kratko poljubi u rame. ―Ne bih te volio ostaviti, Saskinjo, ali moţda je tako najbolje.‖ ―Ne brini se ti za mene‖, odvratila sam. Do tog trenutka nisam shvaćala da bi me njegov odlazak ostavio samu u dvorcu i ta me misao priliĉno uznemirila. Ipak, ako mu to moţe pomoći, ĉvrsto sam odluĉila da se potrudim. ―Jesi li spreman za veĉeru?‖ upitala sam. Zadrţao je ruka na mom struku, pa sam mu se okrenula. ―Hm‖, rekao je nakon kratke tišine. ―Ne bih imao ništa protiv toga da ostanem gladan.‖ ―E pa, ja bih‖, odvratila sam. ―Morat ćeš se strpjeti.‖ Za veĉerom sam pogledala ljude oko stola i u dvorani. Većinu lica sada sam već poznavala, a neka od njih intimno. Baš šaroliko društvo, zakljuĉila sam. Frank bi bio zadivljen - toliko razliĉitih fizionomija.

Pomisao na Franka bila je kao diranje upaljenog zuba; bila sam sklona odgurnuti je u stranu. Ali doći će vrijeme kad to više neću moći odlagati, pa sam se prisilila vratiti na njega, paţljivo ga uvlaĉeći u misli, ocrtavajući mislima duge ravne lukove njegovih obrva, kao što sam ih nekoć ocrtavala prstima. Nije vaţno što sam iznenada osjetila bockanje u prstima, prisjećajući se grubljih i gušćih obrva i tamnoplavih oĉiju ispod njih. Ţurno sam se okrenula prema najbliţem licu, kako bih otjerala iz glave te uznemirujuće misli. Sluĉaj je htio da to bude Murtaghovo lice. No, on barem ne sliĉi ni jednom od muškaraca koji mi salijeću misli.

Nizak i sitno graĊen, ali ţilav poput gibona, s dugim rukama koje su podcrtavale sliĉnost s majmunima, imao je nisko ĉelo i usku ĉeljust koja me iz nekog razloga podsjetila na pećinske ljude i slike ranih ljudi iz nekih Frankovih knjiga. Ali ne na neandertalce. Na Pikte. Da, tako je. U tom malom gorštaku bilo je neĉega vrlo izdrţljivog što me podsjećalo na odlomljene i uobliĉene kamene blokove, već i sada stare, koji neumoljivo straţare na kriţanjima i grobljima.

Ta me ideja zabavila, pa sam pogledala ostale ljude za veĉerom, s namjerom da identificiram etniĉke tipove. Onaj ĉovjek blizu ognjišta, primjerice, koji se zove John Cameron, on je Norman, ako sam ikad vidjela Normana - a nisam. Imao je visoke jagodiĉne kosti i visoko, usko ĉelo, dugu gornju usnu i tamnu put svojstvenu Galima.

Tu i tamo pokoji plavokosi Saksonac... ah, Laoghaire je savršen primjer. Svjetloputa, plavooka i samo malĉice debeljuškasta... potisnula sam to bezobzirno zapaţanje. Ţivahno je ĉavrljala s prijateljicama za jednim od daljih stolova, pazeći da ne pogleda ni mene ni Jamieja.

Okrenula sam se prema najbliţem stolu s druge strane, za kojim je sjedio Dougal MacKenzie, jedanput za promjenu daleko od Columa. Taj je ĉovjek vraţji Viking! Sa svojom impresivnom visinom i onim širokim i ravnim jagodiĉnim kostima. Lako sam mogla zamisliti kako zapovijeda brodom sa zmajskom glavom i kako mu duboko usaĊene oĉi blistaju od pohlepe i poţude, dok kroz maglu promatra neko selo na stjenovitoj obali.

Jedna krupna šaka sa zapešćem blago pokrivenim bakrenastim dlakama posegnula je pokraj mene da uzme malu štrucu zobenog kruha s pladnja. Još jedan Nordijac, Jamie. Podsjetio me na priĉe što ih je gospoĊa Baird pripovijedala o rasi divova koja je nekoć hodala Škotskom i ostavila svoje duge kosti u sjevernoj zemlji.

Kao i obiĉno, vodio se općenit razgovor, male grupe mrmljale su izmeĊu zalogaja. Ali iznenada sam zaĉula kako netko za obliţnjim stolom izgovara poznato ime. Sandringham. Uĉinilo mi se da je glas Murtaghov, pa sam se okrenula da provjerim. Sjedio je do Neda Gowana i marljivo ţvakao. ―Sandringham?‖ zamišljeno je rekao Ned. ―Ah, dobri stari Willlie, lovac na guzice.‖ ―Što?!‖ rekao je jedan od mlaĊih vojnika, zagrcnuvši se pivom. ―Naš vrli vojvoda voli djeĉake‖, objasnio mu je Ned. ―Ili sam barem tako ĉuo.‖

251

―Mmm‖, sloţio se Rupert punih usta, a onda je progutao zalogaj i dodao: ―Ako me sjećanje ne vara, kad je posljednji put posjetio ove krajeve, svidio mu se naš mladi Jamie. Kad je to bilo, Dougal? Trideset osme? Trideset devete?‖ ―Trideset sedme‖, odgovorio je Dougal iz susjednog stola. Pogledao je nećaka i zaškiljio. ―Jamie, ti si bio priliĉno zgodan momak kao šesnaestogodišnjak.‖ ―Jesam‖, kimnuo je Jamie ţvaĉući. ―A i brz.‖ Kad je smijeh zamro, Dougal je stao zadirkivati Jamieja. ―Nisam znao da si mu se svidio, Jamie, momĉe. Znam nekoliko njih koji su ţrtvovali straţnjicu u zamjenu za zemlju i poloţaj.‖ ―Primijetit ćeš da ja nemam ni jedno ni drugo‖, sa smiješkom je odgovorio Jamie i izazvao nove salve smijeha. ―Što? Nisi bio ni blizu?‖ upitao ga je Rupert glasno mljackajući. ―Iskreno reĉeno, bio sam malo bliţe no što bih volio.‖ ―Ah, a koliko bi blizu volio biti, ha, momĉe?‖ doviknuo je jedan, meni nepoznat visoki muškarac smeĊe brade koji je sjedio nešto dalje za stolom. Njegovo je pitanje izazvalo novi val smijeha i prostaĉkih primjedaba. Neuznemiren zadirkivanjem, Jamie se mirno nasmiješio i uzeo još jednu štrucu kruha. ―Jesi li zato tako naglo otišao iz dvorca i vratio se ocu?‖ upitao ga je Rupert. ―Da.‖ ―Trebao si mi reći kakve probleme imaš, Jamie, momĉe‖, dodao je Dougal hineći brigu. Jamie je tiho zamumljao iz dubine grla. ―A da sam ti rekao, lupeţu stari, ti bi mi jedne veĉeri natoĉio malo makova soka u pivo i ostavio me u krevetu Njegove milosti kao mali dar.‖ Stol je zagrmio od smijeha, a Jamie se izmaknuo glavici luka koju je Dougal bacio na njega.

Rupert je pogledao Jamieja i zaškiljio. ―Ako se ne varam, momĉe, malo prije no što si otišao, vidio sam te kako ideš u vojvodinu sobu odmah poslije sumraka. Jesi li siguran da si nam sve rekao?‖ Jamie je zgrabio drugu glavicu luka i bacio je na njega. Promašila je cilj i otkotrljala se u košarice od pruća. ―Jesam‖, odgovorio je Jamie kroza smijeh. ―Još uvijek sam djevac, barem u tom smislu. Ali ako ne moţeš zaspati a da ne doznaš sve o tome, Rupert, reći ću ti, i to rado.‖ Usred uzvika ―Priĉaj! Priĉaj!‖ polako si je natoĉio pivo u vrĉ i zavalio se na stolcu, zauzevši klasiĉnu pozu pripovjedaĉa. Mogla sam vidjeti kako se Colum za glavnim stolom naginje naprijed kako bi bolje ĉuo, a isto su uĉinili i konjušari i borci za našim stolom. ―Pa‖, poĉeo je Jamie, ―Ned je toĉno rekao; doista sam se svidio Njegovoj milosti, premda, nevinašce kakvo sam sa šesnaest godina bio...‖ Prekinulo ga je nekoliko ciniĉnih primjedaba, pa je nastavio povišenim glasom. ―Kao što sam rekao, budući da sam u takvim stvarima bio nevinašce, nisam imao pojma što on smjera, premda mi se ĉinio pomalo ĉudnim, naĉin na koji me uvijek rado tapšao kao kakvog psića i uvijek ga je jako zanimalo što to imam u torbici.‖ (―Ili ispod nje‖, dobacio je jedan pijani glas.) ―A još mi je ĉudnije izgledalo‖, nastavio je Jamie, ―kad me zatekao kako se perem u rijeci i ponudio se da mi opere leĊa. Kad mi je oprao leĊa i nastavio dalje, postao sam malĉice nervozan, a kad mi je gurnuo ruku pod kilt, poĉeo sam shvaćati. Moţda sam bio nevinašce, ali nisam baš bio potpuna budala, znate.‖ ―Iz te sam se situacije izvukao skoĉivši u vodu s kiltom na sebi i otplivavši na drugu stranu; Njegova milost nije htjela riskirati da upropasti svoju skupocjenu odjeću u blatu i vodi. U svakom sluĉaju, nakon toga jako sam pazio da ne ostanem nasamo s njim. Jedanput ili dvaput uhvatio me u dvorišnim vrtovima, ali uvijek sam mu uspio pobjeći bez teţih posljedica od poljupca u uho. Jedini drugi loš trenutak bio je kad je nasrnuo na mene u staji.‖ ―U mojoj staji?‖ Stari Alec izgledao je uţasnuto. Napola je ustao i povikao preko prostorije prema glavnom stolu. ―Colum, pobrini se da taj ĉovjek ne prilazi staji! Bio on vojvoda ili ne, ne ţelim da mi plaši konje! A ni da mi maltretira djeĉake!‖ dodao je, kao da se toga naknadno sjetio.

252

Neuznemiren prekidom, Jamie je nastavio priĉu. Dougalove dvije maloljetne kćeri napeto su ga slušale, malo otvorenih usta. ―Bio sam u pregratku za konja, znate, pa nisam baš imao mnogo prostora za manevriranje. Bio sam se naprćio‖ - to je izazvalo još nekoliko prostaĉkih primjedaba - ―preko jasla, kaţem, i pobirao ljuske s poda, kad sam zaĉuo šum iza sebe. Nisam se ni stigao uspraviti, a netko mi je već prebacio kilt preko struka i nešto me tvrdo pritisnuto o straţnjicu.‖ Mahnuo je rukom da utiša graju prije no što je nastavio. ―Nije mi se baš svidjela ideja da me neko siluje u pregratku za konje, ali nisam znao kako da se izvuĉem. Već sam stisnuo zube i ponadao se da me neće previše boljeti, kad je konj - onaj veliki crni uškopljeni konj, Ned, kojeg si ti nabavio u Brockleburyju znaš, onaj kojeg je Colum prodao Breadalbinu - no, taj se konj uznemirio zbog buke koju je Njegova milost stvarala. E sad, većina konja voli kad im se govori, a ni taj nije bio drukĉiji, ali on je gajio osobitu averziju prema vrlo visokim glasovima; nisam ga mogao odvesti u dvorište kad bi ondje bila mala djeca, jer bi ga njihovo ciĉanje uznemirilo, pa bi poĉeo njištati i lupati nogama o tlo.‖ ―Kao što se moţda sjećate, Njegova milost ima priliĉno visok glas, a u toj mu je prilici bio još malo viši nego obiĉno, jer se malĉice uzbudio. A kao što sam rekao, konju se to nije svidjelo - a nije ni meni, moram priznati - pa je poĉeo lupati nogama o tlo i njištati, a onda se okrenuo i prignjeĉio Njegovu milost uza zid pregratka. Ĉim me vojvoda ispustio, skoĉio sam u jasle i provukao se s druge strane konja, ostavljajući Njegovu milost da se izvlaĉi kako zna i umije.‖ Jamie je zastao da udahne i srkne pivo. Sada ga je već slušala ĉitava prostorija; sva su se lica okrenula prema njemu i sjala na svjetlosti baklji. Tu i tamo moglo se vidjeti pokoje namršteno lice zbog otkrića o jednom od najmoćnijih plemića engleske krune, ali prevladavala je reakcija neobuzdanog uţitka u skandalu.

Zakljuĉila sam da vojvoda nije osobito popularan u dvorcu Leoch. ―Budući da sam mu izmakao za dlaku, moglo bi se reći, Njegova milost odluĉila je da će me imati, kud puklo da puklo. I tako je sutradan obavijestio poglavara klana MacKenzie da se njegov osobni sluga razbolio i zamolio ga da mu posudi mene da ga perem i odijevam.‖ Na opće veselje, Colum je nato prekrio lice glumeći oĉajanje, a Jamie je kimnuo Rupertu. ―Zato si me vidio kako odlazim naveĉer u sobu Njegove milosti. Moglo bi se reći da sam slijedio zapovijedi.‖ ―Trebao si mi reći, Jamie‖, doviknuo mu je Colum i prijekorno ga pogledao. ―Da sam znao, ne bih te tjerao da ideš.‖ Jamie je slegnuo ramenima i nasmiješio se. ―Sprijeĉila me uroĊena skromnost, ujaĉe. Osim toga, znao sam da pokušavaš sklopiti posao s tim ĉovjekom, pa sam smatrao da bi ti oteţalo pregovore kad bi morao reći Njegovoj milosti da drţi ruke podalje od guzice tvog nećaka.― ―Baš lijepo od tebe, Jamie‖, suho je odvratio Colum. ―I tako si se ţrtvovao za moje interese, je li?‖ Jamie je podigao vrĉ u hinjenoj zdravici. ―Tvoji su mi interesi uvijek na prvom mjestu, ujaĉe‖, odgovorio je. Unatoĉ šaljivu tonu, uĉinilo mi se da je u njegovim rijeĉima velika doza istine, koju je i Colum primijetio.

Jamie je iskapio vrĉ i odloţio ga. ―Ali, ne‖, rekao je brišući usta, ―u tom sluĉaju nisam smatrao da obiteljska duţnost zahtijeva baš toliku ţrtvu od mene. Otišao sam u vojvodinu sobu zato što si mi ti tako rekao, ali to je sve.‖ ―Hoćeš reći da si izašao iz nje netaknuta šupka?‖ Rupert baš nije izgledao uvjereno.

Jamie se nasmiješio. ―Toĉno tako. Vidiš, ĉim sam ĉuo što moram uĉiniti, otišao sam gospoĊi Fitz i rekao joj da mi hitno treba doza smokvina sirupa. Kad mi ga je dala, vidio sam kamo je odloţila boĉicu, pa sam se malo poslije potiho vratio i popio sve.‖ Svi u prostoriji prasnuli su u smijeh, ukljuĉujući i gospoĊu Fitz, koja se toliko zarumenjela da sam pomislila da će je udariti kap. Sveĉano se digla sa svojeg mjesta, odgegala se oko stola i dobroćudno ćušnula Jamieja po ušima.

253

―Znaĉi, to se dogodilo s mojim purgativom, mladi lopove!‖ Podboĉila je ruke na bokove i zavrtjela glavom, a zelene su joj se naušnice zanjihale poput vilinih konjica. ―A to je bio najbolji sirup koji sam ikad spravila!― ―Oh, bio je vrlo uĉinkovit‖, rekao je Jamie golemoj dami smijući se. ―To ti vjerujem! Kad samo pomislim što ti je tolika koliĉina purgativa uĉinila crijevima, momĉe, nadam se da je vrijedilo. Vjerojatno danima nisi mogao doći k sebi.‖ Jamie je zatresao glavom, još uvijek se smijući. ―Nisam, ali s druge strane, nisam bio osobito dobar ni za ono što je Njegova milost namjeravala.

Nimalo mi nije zamjerio kad sam ga zamolio da odem. Ali znao sam da se ne mogu tako dvaput izvući. Ĉim su grĉevi popustili, uzeo sam konja iz staje i pobjegao. Trebalo mi je mnogo vremena da stignem kući, jer sam morao stati svakih desetak minuta, ali uspio sam stići do sutrašnje veĉere.‖ Nato je Dougal dao znak da mu dodaju novi vrĉ piva, a onda ga je proslijedio stolom do Jamieja. ―Da, tvoj mi je otac poruĉio kako vjeruje da si zasad nauĉio dovoljno o ţivotu u dvorcu‖, rekao je, skrušeno se smješkajući. ―U ono vrijeme nisam posve shvatio ton njegova pisma.‖ ―Pa, nadam se da ste opet pripremili smokvin sirup, gospoĊo Fitz‖, prekinuo ih je Rupert i prijateljski lupnuo gospoĊu Fitz u rebra. ―Njegova milost vjerojatno će stići za dan-dva. Ili ti moţda raĉunaš na to da će te ovoga puta zaštititi tvoja nova ţena, Jamie?‖ Pohotno mi se nacerio. ―Po svemu sudeći, ti ćeš morati štititi nju. Ĉujem da vojvodin sluga ne dijeli njegove sklonosti, premda je jednako poduzetan.‖ Jamie je odgurnuo klupu, ustao i povukao me na noge. Zagrlio me oko vrata i nasmiješio se Rupertu. ―Pa, u tom sluĉaju, pretpostavljam da ćemo se nas dvoje morati boriti leĊa uz leĊa.‖ Rupert je uţasnuto razrogaĉio oĉi. ―LeĊa uz leĊa!?‖ uzviknuo je. ―Znao sam da smo ti nešto zaboravili reći prije ţenidbe, momĉe! Nije ni ĉudo što joj još nisi uspio napraviti bebu!‖ Jamie me ĉvršće stisnuo oko ramena i okrenuo me prema nadsvoĊenom prolazu, a onda smo se dali u bijeg, ispraćeni salvama smijeha i prostaĉkim savjetima.

Kad smo izašli iz dvorane i našli se u mraĉnom hodniku, Jamie se naslonio na kameni zid i sagnuo se do struka. Nesposobna da stojim, ja sam se skljokala na tlo pred njegovim stopalima i stala se bespomoćno hihotati. ―Nisi mu rekla, zar ne?‖ napokon je uspio dahnuti Jamie.

Zatresla sam glavom. ―Ne, naravno da nisam.‖ Još uvijek hripajući, uhvatila sam ga za ruku, a on me povukao na noge. Pala sam mu na prsa. ―Daj da vidim jesam li dobro shvatio.‖ Uhvatio mi je glavu rukama i spustio ĉelo na moje. Lice mu je bilo tako blizu da su mu se oĉi zamutile u jedan veliki plavi krug, a njegov vrući dah bio je na mojoj bradi. ―Licem u lice. Je li tako?‖ Napadaj smijeha jenjavao je, a zamijenilo ga je nešto jednako moćno.

Jezikom sam mu dodirnula usne, dok su mi ruke bile zaposlene niţe. ―Lica nisu osobito vaţna. Ali poĉinješ shvaćati.‖ Sutradan, bila sam u ambulanti i strpljivo slušala postariju gospoĊu iz sela, koja je bila u izvjesnom srodstvu s kuharicom za juhe. Dok je ona priliĉno rjeĉito opisivala sve pojedinosti borbe svoje snahe s morbidnom upalom grla, koja je teoretski imala neke veze s njezinom sadašnjom grloboljom, premda ja tu vezu trenutaĉno nisam mogla vidjeti, na vrata je pala sjena i prekinula stariĉin katalog simptoma.

IznenaĊeno sam podigla pogled i ugledala Jamieja kako ulijeće u ambulantu, a slijedi ga Stari Alec; obojica su izgledali zabrinuto i uzbuĊeno. Jamie mi je bez velike ceremonije uzeo improviziranu špatulu iz ruke, povukao me na noge i uhvatio za obje ruke. ―Što..poĉela sam, ali prekinuo me Alec, koji je buljio preko Jamiejeva ramena u moje šake, koje mu je Jamie pokazivao. ―Da, to je u redu, ali ruke, ĉovjeĉe? Ima li ona dovoljno duge ruke?‖

254

―Pogledaj.‖ Jamie je uhvatio jednu od mojih šaka i istegnuo mi ruku, mjereći je uz svoju. ―Pa‖, rekao je Alec, sumnjiĉavo je gledajući, ―mogla bi posluţiti. Da, mogla bi.‖ ―Biste li bili tako ljubazni da mi kaţete što to radite?‖ stala sam se raspitivati, ali prije no što sam stigla dovršiti, dvojica muškaraca odvukla su me niza stube, ostavljajući moju ostarjelu pacijenticu da zbunjeno zijeva za nama.

Nekoliko trenutaka poslije, sumnjiĉavo sam gledala u sjajne, smeĊe straţnje noge kobile, koje su leţale nekih petnaestak centimetara od mog lica. Problem su mi objasnili na putu do staje. Jamie je objašnjavao, a Stari Alec ubacivao je primjedbe, psovke i uzvike.

Losgann, u normalnim okolnostima dobra kobila za okot i cijenjeni ĉlan Columove staje, imala je probleme. To sam i sama vidjela; kobila je leţala na boku i povremeno podizala sjajne slabine, a golemo joj se tijelo grĉilo. Spustivši se na ruke i noge s njezine straţnje strane, vidjela sam da joj se sa svakim grĉem trudova usne vagine malo otvaraju, ali ništa više od toga. Na otvoru nije bilo nikakvih znakova sićušnih kopita ni osjetljivog vlaţnog nosa. Ţdrijebe, koje je kasnilo, oĉito je leţalo postrance ili naopaĉke. Alec je mislio da leţi postrance, a Jamie da leţi naopaĉke, pa su naĉas zastali da se prepiru oko toga, sve dok ih ja nisam nestrpljivo prekinula i zapitala što oĉekuju od mene, bez obzira na to kako stvar stoji.

Jamie me pogledao kao da sam maloumna. ―Da okreneš ţdrijebe, naravno‖, strpljivo mi je odgovorio. ―Da mu okreneš prednje noge kako bi moglo izaći.‖ ―Oh, i to je sve?‖ Pogledala sam kobilu. Losgann, ĉije elegantno ime zapravo znaĉi ―ţaba‖, imala je delikatne kosti za konja, ali sve u svemu, prokleto velike. ―Misliš reći, da gurnem ruke unutra?‖ Kradomice sam pogledala svoju ruku. Vjerojatno bi stala - otvor je bio dovoljno velik - ali što zatim?

Oba muškarca oĉito su imala prevelike ruke za taj posao. A Roderick, stajski momak, koji je obiĉno bio prisiljen pomagati u takvim delikatnim situacijama, bio je, dakako, onemogućen zato što sam mu na desnu ruku stavila udlagu i zavoj - bio je slomio ruku prije dva dana. Willie, drugi stajski momak, ipak je otišao po njega, da pomogne savjetom i ohrabrenjem. Sada je stigao, a na sebi nije imao ništa osim para iznošenih hlaĉa, pa su mu se tanka prsa bjelasala u polumraĉnoj staji. ―To je teţak posao‖, sumnjiĉavo je rekao kad su ga upoznali sa situacijom i idejom da ja preuzmem njegovo mjesto. ―Varljiv, znate. Za to vam treba vještina, ali i malo snage.‖ ―Ne brini‖, odvratio je Jamie sigurnim glasom. ―Claire je mnogo snaţnija od tebe, jadni mršavko!

Samo joj reci što da uĉini i kako da opipava, pa će okrenuti ţdrijebe za tren oka.‖ Cijenila sam Jamiejevo povjerenje u mene, ali sama nisam bila ni pribliţno tako hladnokrvna.

Govoreći sebi da to nije ništa gore od operacije abdomena, vratila sam se u pregradak da se presvuĉem iz haljine u hlaĉe i u grubu košulju od jute, i da namaţem ruku do ramena masnim sapunom od loja. ―Pa, na posao‖, promrmljala sam sebi u bradu i gurnula ruku u kobilu.

Unutra je bilo vrlo malo prostora za manevriranje i isprva nisam znala što to osjećam pod prstima. Ali sklopila sam oĉi da se bolje koncentriram i stala paţljivo opipavati. Osjetila sam glatke površine i grbave djeliće. Glatki su dijelovi tijelo, a grbavi djelići noge ili glava. Traţila sam noge - prednje noge, da budem toĉnija. Postupno sam stekla osjećaj i shvatila da moram biti potpuno nepomiĉna kad doĊe grĉ; zapanjujuće snaţni mišići maternice stisnuli bi mi šaku i ruku poput škripca, bolno mi meljući kosti sve dok grĉ ne bi popustio i dopustio mi da nastavim opipavati.

Napokon sam nevještim prstima napipala nešto što sam sigurno prepoznala. ―Imam mu prste u nosu!‖ pobjedonosno sam uzviknula. ―Našla sam mu glavu!‖ ―Dobro, curo, dobro! Nemojte je ispustiti!‖ Alec je zabrinuto ĉuĉao pokraj mene i umirujuĉe tapšao kobilu kad bi došao novi grĉ. Stisnula sam zube i oslonila se ĉelom o sjajnu trticu dok mi je zapešće bilo snaţno stisnuto. Ali grĉ je popustio, a ja sam zadrţala stisak. Oprezno opipavajući nagore, pronašla sam luk oĉne duplje, obrve i mali hrbat svinutog uha. Priĉekala sam da proĊe još jedan grĉ, a onda sam slijedila krivinu vrata do ramena. ―Glava mu je okrenuta unatrag na ramenu‖, izvijestila sam. ―Barem je ona okrenuta u pravom smjeru.‖

255

―Dobro.‖ Kleĉeći kod kobiline glave, Jamie joj je blago pomilovao znojni kestenastosmeĊi vrat. ―Noge su mu vjerojatno svinute ispod prsa. Moţeš li mu dohvatiti koljeno?‖ I tako sam nastavila opipavati, petljajući s rukom do ramena u toploj tami kobile, podnoseći strašnu silinu trudova i zahvalno doĉekujući njihovo popuštanje, boreći se da naslijepo pronaĊem cilj. Bio je to prokleto teţak posao, gotovo kao da se sama poraĊam.

Napokon sam uspjela uhvatiti kopito; osjetila sam zaobljenu površinu i oštar rub još neupotrijebljene krivulje. Slijedeći ĉesto proturjeĉne savjete svojih zabrinutih savjetnika, naizmjence povlaĉeći i gurajući, polako sam okretala nezgrapno tijelo ţdrebeta, povlaĉeći jedno stopalo a gurajući drugo, znojeći se i stenjući zajedno s kobilom.

A onda je odjednom sve profunkcioniralo. Grĉ je popustio i sve je u istom ĉasu glatko sjelo na svoje mjesto. Nepomiĉno sam priĉekala sljedeći grĉ. Kad je došao, mali vlaţni nos iznenada je provirio, gurajući mi ruku iz utrobe. Sićušne nozdrve naĉas su se raširile, kao da ih zanima ovaj novi osjećaj, a onda je nos opet nestao. ―Izaći će sa sljedećim grĉem!‖ Alec je gotovo plesao od oduševljenja, poskakujući artritiĉnim tijelom gore-dolje u sijenu. ―Hajde, Losgann! Hajde, slatka moja mala ţabice!‖ Kao da mu odgovara, kobila se zgrĉila i zastenjala. Straţnje noge oštro su joj se svinule, a onda je ţdrijebe košĉatih nogu i velikih ušiju skliznulo na ĉisto sijeno.

Sjela sam na sijeno i budalasto se zacerekala. Bila sam prekrivena sapunom, sluzi i krvlju, i posve iscrpljena. Ĉitavo me tijelo boljelo i snaţno zaudaralo na manje ugodne dijelove kobile. Uhvatila me euforija.

Sjedila sam gledajući kako Willie i jednoruki Roderick njeţno brišu novoroĊeno stvorenje vlatima slame. I radosno sam uzviknula s ostalima kad se Losgann okrenula i polizala ga, njeţno ga gurkajući nosom da stane na velike, klimave noge. ―Vraški dobar posao, curo! Vraški dobar posao!‖ Izvan sebe od sreće, Alec mi je ĉestitao i zatresao ruku, obrisanu od sluzi, a onda je iznenada shvatio da se ljuljam na nogama i da izgledam grozno, pa se okrenuo i zalajao na jednog od momaka da mi donese malo vode. Zatim mi je stao iza leĊa i spustio ţuljevite stare ruke na moja ramena. Sa zapanjujuće vještim i njeţnim dodirom, stao mi je pritiskati i trljati ramena, smanjujući mi napetost u ramenima i opuštajući ĉvorove u vratu. ―Evo, curo‖, napokon je rekao. ―Teţak posao, ne?‖ Nasmiješio mi se, a onda pogledao ţdrijebe blistajući od oboţavanja. ―Lijepi moj momĉiću‖, tepao mu je. ―Tko je moj lijepi momak?‖ Jamie mi je pomogao da se oĉistim i presvuĉem. Prsti su mi se tako ukoĉili da nisam mogla zakopĉati dugmad na gornjem dijelu haljine. Znala sam da će mi ĉitava ruka ujutro poplavjeti od modrica, ali osjećala sam potpunu smirenost i zadovoljstvo. Ĉinilo mi se da kiša neće nikad prestati, pa kad je napokon osvanuo vedar i lijep dan, zaškiljila sam na dnevnoj svjetlosti poput krtice koja je upravo izašla iz zemlje. ―Imaš tako tanku koţu da ti se moţe vidjeti kolanje krvi u ţilama‖, rekao je Jamie povlaĉeći prstom po tragu sunĉeve zrake na mom trbuhu. ―Mogao bih ti slijediti vene od ruke do srca.‖ Njeţno je povukao prstom od zapešća do lakta, pa onda unutarnjom stranom nadlaktice i preko obronka kljuĉne kosti. ―To je vena subclavia‖, primijetila sam gledajući niz nos putanju njegova prsta. ―Doista? Oh, da, zato što leţi ispod kljuĉne kosti. Reci mi još štogod.‖ Polako je spuštao prst. ―Volim slušati latinska imena stvari; nisam ni sanjao da će biti tako ugodno voditi ljubav s lijeĉnicom.‖ ―To je areola‖, rekla sam mu ukoĉenim glasom, ―i ti to znaš, jer sam ti rekla prošlog tjedna.‖ ―Istina, jesi‖, promrmljao je. ―A tu je još jedna, zamisli to.‖ RiĊokosa glava sagnula se da zamijeni prst jezikom, a onda je otputovala niţe. ―Umbilicus‖, rekla sam i lagano dahnula.

256

―Mhm‖, odvratio je, a prislonjene usne raširile su se u osmijeh na mojoj prozirnoj koţi. ―A što je ovo?‖ ―Reci ti meni‖, odgovorila sam i stisnula mu glavu. Ali on nije mogao govoriti.

Poslije sam ljenĉarila na stolcu u ambulanti, sneno se kupajući u sjećanjima na buĊenje u krevetu punom sunĉevih zraka, s plahtama koje su se nabrale poput zasljepljujući bijelih sprudova pijeska na plaţi.

Jednu sam ruku drţala na dojki i dokono se igrala s bradavicom, uţivajući u osjećaju da mi se ukrutila pod dlanom ispod tanke pamuĉne tkanine haljine. ―Uţivaš?‖ Kad sam zaĉula sarkastiĉan glas s vrata, tako sam se brzo uspravila da sam glavom udarila u policu. ―Oh, Geilie, to si ti‖, rekla sam priliĉno zlovoljno. ―Tko drugi? Što ti radiš ovdje?‖ Ušuljala se u ambulantu kao da se kreće na kotaĉićima. Znala sam da ima stopala jer sam ih vidjela, ali nisam mogla dokuĉiti kamo ih stavi kad hoda. ―Donijela sam gospoĊi Fitz još malo španjolskog šafrana; ţeljela ih je prije no što vojvoda stigne.‖ ―Još mješavina?‖ upitala sam, a dobro mi se raspoloţenje poĉelo vraćati. ―Ako taj ĉovjek pojede i polovicu jela koja mu ona priprema, morat će ga otkotrljati kući.‖ ―To bi mogli uĉiniti i bez toga. Ĉula sam da je on niski debeljko.‖ Zatim je napustila temu vojvode i njegova tjelesnog izgleda i zapitala me bih li joj se htjela pridruţiti na ekspediciji do obliţnjih breţuljaka. ―Treba mi malo mahovine‖, objasnila je. Elegantno je mahnula dugim gipkim rukama naprijed-natrag. ―Od nje se moţe napraviti prekrasan losion za ruke, ako je skuhaš u mlijeku i dodaš malo ovĉje vune.‖ Podigla sam pogled prema uskom prozoru, gdje su se ĉestice prašine kovitlale na zlatnom svjetlu.

Povjetarac je unosio slabašan miris dozrela voća i svjeţe pokošene slame. ―Zašto ne?‖ Ĉekajući da skupim svoje košare i boce, Geilie se šetala ambulantom, nasumce podiţući i spuštajući stvari. Zastala je kod malog stola, podigla predmet koji je na njemu leţao i namrštila se. ―Što je ovo?‖ Prekinula sam pripreme i prišla joj. U ruci je drţala mali sveţanj suhog bilja, svezan trima zapletenim koncima; crnim, bijelim i crvenim. ―Jamie kaţe da je to urok.‖ ―Ima pravo. Gdje si ga našla?‖ Ispriĉala sam joj kako sam u svom krevetu našla mali sveţanj. ―Sutradan sam ga našla pod prozorom, kamo ga je Jamie bacio. Namjeravala sam ti ga donijeti i pitati te znaš li išta o tome, ali onda sam zaboravila na njega.‖ Zamišljeno je kucnula noktom po prednjim zubima i zavrtjela glavom. ―Ne, ne mogu reći da znam. Ali moţda postoji naĉin da doznamo tko ti ga je ostavio.‖ ―Doista?‖ ―Da. DoĊi k meni sutra ujutro, pa ću ti reći.‖ Više od toga nije mi ţeljela reći. Okrenula se zanjihavši zeleni ogrtaĉ i ostavila me da je slijedim ako hoću.

Odvela me dobrano uz obronke, tjerajući konja u galop kad je cesta to dopuštala, a hodajući kad nije.

Sat jahanja od sela, zaustavila se u blizini malog potoka, okruţenog vrbama.

Pregazile smo potok i zaputile se na breţuljke, skupljajući biljke kasnog ljeta koje su se još uvijek drţale, dozrele bobice rane jeseni i plosnate ţute gljive koje su rasle na deblu drveća na malim sjenovitim proplancima.

Geilie je nestala u grmlju iznad mene, a ja sam zastala da ogulim malo jasenove kore za svoju košaru.

Okrugle kapljice osušenog biljnog soka na tankoj kori drveća izgledale su poput smrznutih kaplji krvi, a tamna grimizna boja sjala je od zarobljenog svjetla.

257

Jedan me zvuk prenuo iz sanjarenja, pa sam pogledala uzbrdo, u smjeru iz kojeg je došao.

Zaĉula sam ga još jedanput, visok, kmeĉeći krik. Ĉinilo se da dolazi odozgo, iz stjenovitog udubljenja blizu vrha brijega. Odloţila sam košaru na tlo i poĉela se uspinjati. ―Geilie!‖ viknula sam. ―DoĊi ovamo! Netko je ostavio bebu!‖ Došla je uzbrdo struţući i mrmljajući psovke, dok se probijala kroz zapetljano grmlje na obronku.

Bijelo lice bilo joj je rumeno i zlovoljno, a kosa puna granĉica. ―Što, zaboga...‖ poĉela je, a onda mi je hitro prišla. ―Isuse Kriste! Spusti je.‖ Hitro mi je uzela bebu iz ruku i vratila je na mjesto s kojeg sam je podigla, u malu udubinu u stijeni. Glatka, poput zdjele oblikovana šupljina bila je manje od metar široka. Na jednoj strani leţala je plitka drvena zdjela, napola ispunjena svjeţim mlijekom, a ispod bebinih nogu bio je mali buket poljskog cvijeća, povezan crvenom uzicom. ―Ali beba je bolesna!‖ usprotivila sam se i opet koraknula prema djetetu. ―Tko bi ostavio bolesno dijete ovdje samo?‖ Beba je oĉito bila jako bolesna; napaćeno malo lice bilo je zelenkasto, s tamnim kolutima ispod oĉiju, a male šake slabašno su mahale pod dekom. Dijete mi je mlitavo leţalo u rukama kad sam ga bila podigla; zapitala sam se ima li snage da plaĉe. ―Njegovi roditelji‖, kratko je odgovorila Geilie i uhvatila me za ruku. ―Ostavi je. Hajdemo odavde.‖ ―Njegovi roditelji?‖ ogorĉeno sam rekla. ―Ali...‖ ―To je podmetnuto dijete‖, nestrpljivo je rekla. ―Ostavi ga i doĊi. Smjesta!‖ Povukla me za sobom i skrenula natrag u nisko grmlje. Prosvjedujući, slijedila sam je niz obronak sve dok, bez daha i rumene u licu, nismo stigle u podnoţje, gdje sam je prisilila da stane. ―Što to radiš?‖ htjela sam znati. ―Ne moţemo samo tako ostaviti bolesno dijete pod vedrim nebom. I kako to misliš, to je podmetnuto dijete?‖ ―Podmetnuto dijete‖, nestrpljivo je rekla. ―Valjda znaš što je podmetnuto dijete? Kad vile ukradu ljudsko dijete, ostave na njegovu mjestu jedno svoje. Znaš da je podmetnuto po tome što cijelo vrijeme plaĉe i meškolji se, a ne raste niti napreduje.‖ ―Naravno da znam što je podmetnuto dijete‖, odvratila sam. ―Ali ti valjda ne vjeruješ u te gluposti, zar ne?‖ Iznenada mi je dobacila ĉudan pogled, pun oprezne sumnjiĉavosti. A onda su se crte njezina lica opustile u uobiĉajeni izraz vedrog cinizma. ―Ne, ne vjerujem‖, priznala je. ―Ali vjeruju ovdašnji ljudi.‖ Nervozno je pogledala uzbrdo, ali više se ništa nije ĉulo iz stjenovitog udubljenja. ―Njezini su roditelji vjerojatno negdje u blizini. Hajdemo!‖ Nevoljko sam joj dopustila da me odvuĉe u smjeru sela. ―Zašto su je ostavili tamo gore?‖ upitala sam, sjedajući na stijenu da skinem ĉarape prije no što prijeĊem mali potok. ―Zar se nadaju da će doći vilenjaci i izlijeĉiti je?‖ Dijete mi još uvijek nije dalo mira; ĉinilo se da je jako bolesno. Nisam znala što mu je, ali moţda bih mu mogla pomoći.

Moţda bih mogla ostaviti Geilie u selu i vratiti se po dijete. Ali to bi moralo biti uskoro; bacila sam pogled prema istoĉnom nebu, gdje su se mekani sivi kišni oblaci brzo mraĉili u purpurni sumrak. Na zapadu se još uvijek vidio ruţiĉasti sjaj, ali nije ostalo više od pola sata svjetla.

Geilie je prebacila ruĉku košare od vrbova pruća preko vrata, podigla skute haljine i zakoraĉila u potok, zadrhtavši od hladne vode. ―Ne‖, odgovorila je. ―Ili toĉnije, da. To je jedan od vilinskih bregova i tamo je opasno spavati. Ako tamo ostaviš podmetnuto dijete preko noći, doći će vilenjaci i uzeti ga natrag, a ostavit će ljudsko dijete koje su ukrali umjesto njega.‖ ―Ali neće, jer to nije podmetnuto dijete‖, rekla sam, uvlaĉeći zrak kad sam dodirnula vodu od otopljenog snijega. ―To je samo bolesno dijete. Vjerojatno neće preţivjeti noć na otvorenom!‖ ―Neće‖, kratko je odgovorila. ―Umrijet će prije jutra. I od sveg se srca nadam da nas nitko nije vidio u njegovoj blizini.‖

258

Naglo sam zastala usred navlaĉenja cipela. ―Umrijet će! Geilie, vraćam se po njega. Ne mogu ga tamo ostaviti.‖ Okrenula sam se i krenula natrag preko potoka.

Geilie me uhvatila s leĊa i oborila me ravno na lice u plitku vodu. Posrćući i dašćući, uspjela sam se podići na koljena, prskajući vodu na sve strane. Geilie je stajala do listova u potoku, namoĉenih skuta, i bijesno me gledala odozgo. ―Prokleta tvrdoglava engleska glupaĉo!‖ viknula je. ―Ne moţeš ništa uĉiniti! Ĉuješ li me! Ništa! To dijete kao da je već mrtvo! Neću mirno stajati i dopustiti da riskiraš svoj i moj ţivot zbog neke idiotske ideje!‖ Frkĉući i gunĊajući bez daha, sagnula se i uhvatila me objema šakama pod ruke i povukla me na noge. ―Claire‖, rekla mi je ozbiljnim glasom i zatresla mi ruke. ―Slušaj me! Ako se pribliţimo djetetu a ono umre - a vjeruj mi, umrijet će, već sam ih vidjela u tom stanju - njezini će roditelji okriviti tebe. Zar ne vidiš opasnost? Zar ne znaš što se o tebi govori u selu?‖ Stajala sam drhteći na hladnom povjetarcu sumraka, rastrgana izmeĊu njezine oĉigledne panike zbog mene i pomisli na bespomoćno dijete koje polako umire u mraku, s poljskim cvijećem pod nogama. ―Ne‖, odvratila sam i odmakla mokru kosu s lica. ―Geilie, ne, ne mogu. Obećavam ti, bit ću oprezna, ali moram se vratiti.‖ Oslobodila sam se iz njezina stiska i krenula prema drugoj obali, spotiĉući se i pljuskajući vodu, nesigurno gazeći po mraĉnom potoku.

Iza sebe sam zaĉula prigušeni uzvik ogorĉenja, a onda grozniĉavo pljuskanje u suprotnom smjeru. Pa, barem me više neće usporavati!

Mrak se brzo spuštao, a ja sam se probijala kroz grmlje i raslinje što sam brţe mogla. Nisam bila sigurna hoću li moći pronaći pravi brijeg ako mrak padne prije no što do njega doĊem; u okolini je bilo nekoliko bregova, a svi su bili podjednako visoki. A, bez obzira na vile, misao da ovuda lutam sama po mraku, nije mi baš bila ugodna. Kako se vratiti u dvorac s bolesnim djetetom, bilo je pitanje kojim ću se pozabaviti kad za to doĊe vrijeme.

Napokon sam pronašla pravi breţuljak, spazivši šumarak mladih tisa u podnoţju, koji sam zapamtila.

Sada je već bio mrkli mrak. Nije bilo mjeseĉine, pa sam se ĉesto spoticala i posrtala. Šumarak je bio gust, tise su tiho razgovarale na veĉernjem povjetarcu, s cvokotanjem i škripom i šuštavim uzdasima.

Ovo je vraţje mjesto doista ukleto, pomislila sam probijajući se izmeĊu tankih stabala i slušajući razgovor lišća iznad glave. Ne bih se iznenadila kad bih iza sljedećeg drveta ugledala duha.

Ali, ipak sam se iznenadila. Zapravo, nasmrt sam se preplašila kad je sjenovita figura izronila iz tame i zgrabila me. Ispustila sam prodoran vrisak i pokušala je udariti. ―Isuse Kriste‖, rekla sam. ―Što ti radiš ovdje?‖ Kratko sam ga zagrlila, osjećajući olakšanje što ga vidim, unatoĉ tome što me uplašio.

Uhvatio me za ruku i okrenuo se da me odvede iz šume. ―Došao sam po tebe‖, rekao mi je tihim glasom. ―Pošao sam da te traţim jer je poĉeo padati mrak, pa sam u blizini potoka Svetog Ivana sreo Geillis Duncan. Ona mi je rekla gdje se nalaziš.‖ ―Ali beba...‖ poĉela sam i okrenula se natrag prema brijegu. ―Dijete je mrtvo‖, kratko je odgovorio i povukao me natrag. ―Prvo sam otišao gore da vidim.‖ Nakon toga slijedila sam ga bez opiranja. Osjećala sam uznemirenost zbog smrti djeteta, ali i olakšanje zato što se naposljetku ipak neću morati sama suoĉiti s penjanjem do vilinskog vrha ni s dugim putem natrag. Uznemirena šaputanjem mraĉnog drveća, nisam progovorila sve dok opet nismo prešli preko potoka.

Još uvijek sam bila mokra od prethodnog uranjanja, pa sam zakoraĉila u potok ne skinuvši ĉarape. Jamie, koji se nije bio namoĉio, ostao je suh skoĉivši poput skakaĉa u dalj s obale na kamen koji je virio iz sredine potoka, a onda na drugu obalu. ―Imaš li ti ikakvu ideju koliko je opasno biti sam vani u ovakvoj noći, Saskinjo?‖ upitao me. Ĉinilo se da nije ljutit, samo znatiţeljan. ―Ne... hoću reći, da. Oprosti ako sam te zabrinula. Ali nisam mogla ostaviti dijete, jednostavno nisam.‖ 259

―Da, znam.‖ Kratko me zagrlio. ―Imaš dobro srce, Saskinjo. Ali nemaš pojma s ĉime ovdje imaš posla.‖ ―S vilama, hm?‖ Bila sam umorna i uznemirena zbog cijelog dogaĊaja, ali prikrila sam to neozbiljnošću. ―Ne bojim se praznovjerja.‖ Odjedanput mi je nešto palo na pamet. ―Vjeruješ li ti u vile, u podmetnutu djecu i u sve te stvari?‖ Kratko je oklijevao prije no što mi je odgovorio. ―Ne. Ne, ja ne vjerujem u takve stvari, ali ipak, neka sam proklet ako bih volio provesti noć na vilinskom brijegu. Ali ja sam obrazovan ĉovjek, Saskinjo. Imao sam njemaĉkog skrbnika u Dougalovoj kući, dobrog skrbnika, koji me poduĉavao latinski i grĉki i sliĉne predmete, a poslije, kad sam navršio osamnaest godina i otišao u Francusku - pa, uĉio sam povijest i filozofiju, i shvatio da na svijetu postoji mnogo više od proplanaka, pustopoljina i vodenkonja u jezerima. Ali ovi ljudi...‖ Mahnuo je rukom, obuhvaćajući tamu iza nas. ―Oni se nikad nisu udaljili ni dan hoda od svog rodnog mjesta, osim kad bi odlazili na znaĉajne dogaĊaje kao što je okupljanje klana, a to se dogodi moţda dvaput u ţivotu. Oni ţive meĊu proplancima i jezerima, a o svijetu ne znaju ništa više od onoga što im kaţe otac Bain nedjeljom u crkvi. I iz starih priĉa.‖ Odmaknuo je granu johe, a ja sam zakoraĉila pod nju. Sada smo izbili na jelenju stazu kojom smo Geilie i ja došle, pa me ohrabrio taj svjeţi dokaz da Jamie zna pronaći put, ĉak i u mraku. Pošto smo se udaljili od vilinskog brijega, govorio je normalnim glasom, samo povremeno zastajući kako bi odmaknuo u stranu neko zapleteno raslinje na putu. ―U Gwyllynovim rukama, te priĉe nisu ništa više od zabave, kada sjediš u dvorani i piješ rajnsko vino.‖ Hodao je cestom ispred mene, a njegov glas dopirao je natrag do mene, blag i izraţajan na svjeţem noćnom zraku. ―Ali ovdje, pa ĉak i u selu - ne, to je nešto drugo. Ljudi ţive u skladu s tim priĉama. Pretpostavljam da u nekima od njih ima i zrnce istine.‖ Pomislila sam na jantarne oĉi vodenkonja i zapitala se koje su još priĉe istinite. ―A druge... no‖, nastavio je tišim glasom, pa sam se morala napregnuti kako bih ga ĉula. ―Roditeljima onog djeteta moţda će biti malo lakše ako vjeruju da je umrlo podmetnuto dijete i da njihovo dijete, zdravo i dobro, zauvijek ţivi s vilama.‖ Uto smo stigli do konja i u roku od pola sata svjetla dvorca Leoch zasjala su kroz mrak da nas pozdrave. Nisam nikad pomislila da ću tu tmurnu graĊevinu smatrati predziĊem civilizacije, ali u ovom trenutku ta su mi svjetla izgledala kao svjetionici prosvijetljenosti.

Tek kad smo prišli bliţe, shvatila sam da je dojam osvijetljenosti stvarao niz lanterni na parapetu. ―Nešto se dogodilo‖, rekla sam okrećući se Jamieju. Vidjevši ga prvi put na svjetlosti, shvatila sam da ne nosi svoju uobiĉajenu iznošenu košulju i prljavi kilt. Na svjetlosti lanterni sjalo se snjeţnobijelo platno, a njegov najbolji - njegov jedini - kaput od baršuna leţao mu je preko sedla. ―Da‖, kimnuo je glavom. ―Zato sam i došao po tebe. Napokon je stigao vojvoda.‖ Vojvoda me priliĉno iznenadio. Nisam baš bila sigurna što da oĉekujem, ali posve sigurno nisam oĉekivala otvorenog, srdaĉnog dţentlmena rumena lica kojeg sam upoznala u dvorani Leocha. Imao je ugodno, iskreno, preplanulo lice i svijetloplave oĉi koje su stalno malo škiljile, kao da gledaju odlijetanje jarebice prema suncu.

Naĉas sam se zapitala nije li moţda onaj prijašnji komad teatralnosti u vezi s vojvodom bio malo pretjeran. Ali gledajući po dvorani, primijetila sam da svaki djeĉak mlaĊi od osamnaest godina ima pomalo oprezan izraz na licu, i da drţi oĉi usredotoĉene na vojvodu, dok se ovaj smijao i ţivahno razgovarao s Columom i Dougalom. Znaĉi, nije to bilo samo pretjerivanje, dobili su upozorenje.

Kad su me predstavili vojvodi, morala sam se napregnuti da zadrţim ozbiljan izraz lica. Bio je krupan ĉovjek, pristao i solidan, spadao je u onu vrstu ljudi koje ĉesto vidite kako strasno iznose svoje stavove u pabovima, i pobjeĊuju protivnike snagom svog glasa i upornošću. Dakako, Jamiejeva me priĉa upozorila, ali fiziĉki dojam bio je tako neodoljiv da sam se morala ugristi za unutrašnju stranu obraza kako se ne bih javno 260

obrukala kad se vojvoda nagnuo nisko nad moju ruku i rekao mi glasom premorena miša: ―Baš je draţesno sresti zemljakinju u ovom udaljenom kraju, gospoĊo.‖ Umorni od putovanja, vojvoda i njegovi pratioci rano su otišli na spavanje. Ali sutradan naveĉer, poslije veĉere, bilo je glazbe i razgovora, a Jamie i ja pridruţili smo se Columu, Dougalu i vojvodi.

Columovo rajnsko vino razvezalo je Sandringhamov jezik pa je mnogo govorio, podjednako raspredajući o strahotama putovanja škotskim gorjem i ljepotama krajolika. Uljudno smo ga slušali, a ja sam pokušavala izbjeći Jamiejev pogled dok nam je vojvoda visokim glasom pripovijedao o svojim neprilikama. ―Izvan Stirlinga slomila nam se osovina kotaĉa, pa smo morali ĉekati tri dana - i to na pljusku, da znate - prije no što je moj pješak doveo kovaĉa da popravi vraţju stvar. A ni pola dana poslije, upali smo u najveću rupĉagu koju sam ikad vidio i opet slomili vraţju stvar! A onda je jednom konju otpala potkova, pa smo morali isprazniti koĉiju i nastaviti pješice - po blatu - vodeći šepavo kljuse. A onda...‖ Dok se priĉa nastavljala, od jedne nezgode do druge, obuzimala me sve veća potreba da se hihoćem i pokušala sam je utopiti u vinu - što je vjerojatno bila pogreška. ―Ali kakva divljaĉ, MacKenzie, kakva divljaĉ!‖ uzviknuo je vojvoda u jednom trenutku i ushićeno zakolutao oĉima. ―Da ĉovjek ne povjeruje svojim oĉima. Nije ni ĉudo što prireĊujete ovakve veĉere.‖ Njeţno se potapšao po velikom, solidnom trbuhu. ―Kunem vam se, ţrtvovao bih oĉnjak za priliku da ustrijelim jelena kakvog smo vidjeli prije dva dana. Veliĉanstvena ţivotinja, naprosto veliĉanstvena! Skoĉila je iz grmlja ravno pred koĉiju, draga moja‖, povjerio mi se. ―Konji su se tako preplašili da smo umalo sletjeli s ceste – opet!‖ Colum je uzeo zvonoliku bocu i upitno podigao tamnu obrvu. Kad je natoĉio vino u ispruţene ĉaše, rekao je: ―Pa, moţda bismo mogli organizirati lov za vas, Vaša milosti. Moj je nećak vrstan lovac.‖ Oštro je ispod obrva pogledao Jamieja, a ovaj mu je odgovorio jedva primjetnim kimanjem.

Colum je odloţio bocu, zavalio se na stolac i nehajno rekao: ―Da, tako ćemo uĉiniti. Moţda poĉetkom sljedećeg tjedna. Za prepelice je još prerano, ali lov na jelena bit će dobar.‖ Nagnuo se na stranu na podstavljenom stolcu i okrenuo se Dougalu. ―Ako ţelite poći na sjever, moj brat mogao bi vam se pridruţiti i pokazati vam krajeve o kojima smo razgovarali.‖ ―Odliĉno, odliĉno!‖ oduševljeno je odvratio vojvoda i potapšao Jamieja po nozi. Spazila sam da se Jamieju napinju mišići, ali nije se pomaknuo. Mirno se nasmiješio, a vojvoda je zadrţao ruku ĉasak predugo.

A onda je primijetio da ga gledam, pa mi se veselo nasmiješio, kao da ţeli reći: ―Vrijedi pokušati, zar ne?‖ I protiv svoje volje, uzvratila sam mu osmijeh. Na moje veliko iznenaĊenje, popriliĉno mi se svidio.

Zbog uzbuĊenja koje je zavladalo oko vojvodina dolaska, posve sam smetnula s uma Geilinu ponudu da mi pomogne pronaći osobu koja mi je podmetnula urok. A nakon neugodne epizode s podmetnutim djetetom na vilinskom brijegu, nisam baš bila sigurna ţelim li poslušati išta što mi ona predloţi.

Ali naposljetku je znatiţelja nadvladala sumnjiĉavost. Kad je dva dana poslije Colum zamolio Jamieja da ode u selo i dovede Duncanove na banket u ĉast vojvodi, pošla sam s njim.

I tako smo se Jamie i ja u ĉetvrtak zatekli u dnevnoj sobi Duncanovih, gdje nas je sudac zabavljao, prijateljski ali pomalo nezgrapno, ĉekajući da njegova ţena dovrši odijevanje na katu. Premda se uglavnom oporavio od napadaja gastritisa, još uvijek je izgledao priliĉno loše. Kao i mnogim debelim ljudima koji prebrzo smršave, sva mu se debljina povukla s lica, umjesto s trbuha. Trbuh mu je još uvijek virio ispod kratkog kaputića od zelene svile, dok mu se koţa na licu objesila.

Predloţila sam da skoknem na kat i pomognem Geilie s frizurom ili neĉim drugim. Donijela sam joj novu vrpcu. Pretpostavivši da bi mi mogla zatrebati isprika da nasamo porazgovaram s Geilie, sa sobom sam ponijela mali paket. Pokazavši ga kao ispriku, izašla sam iz sobe i krenula uza stube prije no što je Arthur stigao prosvjedovati.

Geilie me spremno doĉekala. ―Hodi sa mnom‖, rekla mi je. ―Ovo ćemo obaviti u mojoj privatnoj sobi. Neće predugo trajati, ali moramo poţuriti.‖

261

Slijedila sam je uskim, vijugavim stubama. Stube su bile nejednake visine, a neke od njih bile su tako visoke da sam morala podići skute haljine kako se ne bih spotaknula. Zakljuĉila sam da su tesari sedamnaestog stoljeća imali ili pogrešne metode mjerenja ili dobar smisao za humor.

Geilieno privatno svetište nalazilo se u potkrovlju, u jednoj od udaljenih prostorija iznad odaja za sluţinĉad. Vrata soba bila su zakljuĉana, a otvarala su se golemim kljuĉem koji je Geilie izvukla iz dţepa pregaĉe; mora da je bio najmanje petnaest centimetara dug, sa širokom izrezbarenom glavom ukrašenom uzorkom vinove loze i cvijeća. Zacijelo je teţio gotovo pola kile; kad bi se uhvatio za cijev, mogao bi posluţiti kao oruţje. I brava i šarke bili su dobro nauljeni, pa su se debela vrata bešumno otvorila.

Soba je bila malena, skuĉena zbog tavanskih prozora sa zabatima koji su se protezali proĉeljem kuće.

Svaki centimetar zida bio je ispunjen policama s vrĉevima, bocama, ploškama, boĉicama i peharima. Sa stropnih greda uredno su visjele hrpe lišća koje se sušilo, paţljivo povezano raznobojnim koncima, i strugale mi se o glavu mirisnom prašinom dok smo prolazili ispod njih.

Ali to nije bilo ni sliĉno ĉistom, poslovnom redu sobe za bilje na katu ispod. Soba je bila krcata stvarima, gotovo pretrpana, i mraĉna unatoĉ tavanskim prozorima.

Na jednoj su polici leţale knjige, uglavnom stare i izlizane, bez natpisa na hrptovima. Znatiţeljno sam povukla prstom preko reda koţnatih svezaka. Korice su većinom bile izraĊene od teleće koţe, ali dva-tri sveska bila su uvezana u nešto drugo, nešto mekano ali neugodno uljasto na dodir, a po svemu sudeći, jedan je svezak bio uvezan u riblju koţu. Izvukla sam ga i oprezno otvorila. Tekst je bio napisan rukom, na mješavini arhaiĉnog francuskog i još arhaiĉnijeg latinskog, ali uspjela sam proĉitati naslov: L‟Grimoire d‟le Comte St. Germain.

Zatvorila sam knjigu i vratila je na policu s osjećajem blagog šoka. Grimoire. Priruĉnik magije.

Osjetila sam Geilien oštar pogled na svom tjemenu, a kad sam se okrenula, otkrila sam da me gleda s mješavinom nestašnosti i opreznog nagaĊanja. Što ću uĉiniti sada kad znam? ―Znaĉi da to nisu samo prazne priĉe?‖ upitala sam je sa smiješkom. ―Ti si doista vještica.‖ Zapitala sam se koliko daleko to ide i vjeruje li ona doista u to, ili su to samo vanjski znakovi razraĊene opsjene kojom se sluţi da ublaţi dosadu svog braka s Arthurom. TakoĊer sam se zapitala kakvu toĉno magiju prakticira - ili vjeruje da prakticira. ―Oh, bijelu‖, odgovorila je s osmijehom. ―Definitivno bijelu magiju.‖ Pokunjeno sam pomislila da Jamie zacijelo ima pravo u vezi s mojim licem - ĉini se da svatko na njemu moţe proĉitati što mislim. ―Baš dobro‖, rekla sam. ―Jer ja doista nisam osoba za ponoćne plesove oko lomaĉe i za jahanje na metli, ljubljenje vragove straţnjice da ne spominjem.‖ Geilie je zabacila kosu i veselo se nasmijala. ―Ti nikome ne ljubiš guzicu, to i sama vidim‖, odvratila je. ―A ni ja. Premda, kad bih u svom krevetu imala slatkog vatrenog vraga poput tvojeg, ne mogu tvrditi da naposljetku ne bih došla i do toga.‖ ―To me podsjeća...‖ poĉela sam, ali ona se već okrenula i zapoĉela s pripremama, mrmljajući nešto sebi u bradu.

Provjerivši prvo jesu li vrata zakljuĉana, otišla je do prozora sa zabatom i stala prekapati po škrinji ugraĊenoj u prozorsku dasku. Izvukla je veliku plitku tavu i visoku bijelu svijeću utaknutu u keramiĉki svijećnjak. Zatim je izvukla iznošeni ogrtaĉ i rasprostrla ga na pod kao zaštitu od prašine i iverja. ―Što zapravo namjeravaš uĉiniti, Geilie?‖ upitala sam je, sumnjiĉavo promatrajući pripreme. Na prvi pogled, nisam vidjela neku veliku prijetnju u tavi, svijeći i ogrtaĉu, ali, s druge strane, ja sam, blago reĉeno, novajlija u magiji. ―Zazivanje‖, odgovorila je i okrenula kutove ogrtaĉa tako da leţe usporedo s podnim daskama. ―A koga namjeravaš zazvati?‖ upitala sam. Ili što, pomislila sam. Ustala je i zabacila kosu na tjeme, a fina skliska kosa olabavila se iz kopĉi. Mrmljajući, izvukla je ukosnice i oslobodila kosu da padne u ravnu, sjajnu zavjesu boje vrhnja.

262

―Oh, duhove, sablasti, prikaze. Bilo koga tko ti moţe pomoći‖, odgovorila je. ―Obred u svim sluĉajevima zapoĉinje na isti naĉin. Ali za svaku stvar koriste se razliĉite biljke i rijeĉi. Sada ţelimo prizvati prikazu - da vidimo tko ti je podmetnuo urok. A onda moţemo okrenuti urok protiv njega.‖ ―No, ovaj...‖ Premda nisam osjećala veliku ţelju za osvetom, ipak sam bila znatiţeljna - da vidim kako izgleda zazivanje, a i da doznam tko mi je podmetnuo urok.

Geilie je spustila tavu na sredinu ogrtaĉa i napunila je vodom iz vrĉa, usput mi objašnjavajući: ―Moţe se upotrijebiti bilo kakva posuda, pod uvjetom da je dovoljno velika da proizvede dobar odraz, premda grimoire kaţe da je najbolje upotrijebiti srebrni lavor. Za neke vrste zazivanja mogu posluţiti ĉak i jezerce ili lokva vode vani, ali moraju biti negdje na osami. Za to su potrebni prostor i tišina.‖ Hitro je obišla prozore i navukla na njih teške tamne zavjese, pa je soba ostala u gotovo potpunom mraku. Jedva sam mogla vidjeti njezinu mršavu figuru kako se kreće amo-tamo u mraku, sve dok nije upalila svijeću. Lelujavi plamen osvijetlio joj je lice dok ga je nosila natrag na ogrtaĉ, bacajući joj šiljaste sjene pod veliki nos i oštru bradu.

Zatim je odloţila svijeću pokraj tave s vodom na meni suprotnoj strani i vrlo paţljivo napunila tavu do vrha, tako da se voda malo nadula iznad ruba, ali se zahvaljujući površinskoj napetosti nije izlila. Kad sam se nagnula nad tavu, shvatila sam da površina vode proizvodi odliĉan odraz, mnogo bolji od svih ogledala u dvorcu. Kao da mi opet ĉita misli, Geilie mi je objasnila da je voda u tavi, osim što je korisna za zazivanje duhova, odliĉna i za ureĊivanje frizure. ―Nemoj udariti u nju jer ćeš se namoĉiti‖, savjetovala mi je i upalila svijeću mršteći se od koncentracije. Nešto u vezi s praktiĉnim tonom te primjedbe, toliko prozaiĉne usred svih tih nadnaravnih priprema, podsjetilo me na nekoga, pa sam podigla pogled na mršavu blijedu figuru koja se elegantno naginjala nad spremnicu za kresivo, ne mogavši se u prvi mah sjetiti na koga. Pa jasno! Premda se nitko ne bi mogao više razlikovati od one zapuštene figure s druge strane ĉajnika u radnoj sobi veleĉasnog Wakefielda, Geilie je govorila posve istim tonom kao gospoĊa Graham.

Moţda je to bilo zbog sliĉnosti u stavu, zbog pragmatizma koji okultno smatra samo zbirkom fenomena, poput vremenskih prilika, neĉim ĉemu treba pristupiti s poštovanjem i oprezom, dakako - kao što bi ĉovjek pazio kad upotrebljava oštar kuhinjski noţ - ali svakako niĉim od ĉega treba zazirati ili ĉega se treba bojati.

A moţda je to bilo zbog mirisa lavandine vodice. Geiliena široka, valovita odjeća uvijek je mirisala na esencije koje je destilirala: na neven, kamilicu, lovorov list, nar, metvicu ili maţuran. Ali danas se iz nabora njezine bijele haljine širio miris lavande, isti onaj miris koji je proţimao praktiĉnu plavu pamuĉnu odjeću gospoĊe Graham i širio se iz nabora na njezinu košĉatom grudnom košu.

Premda su i Geiliene dojke podrţavale iste takve kosti, to se uopće nije moglo vidjeti, unatoĉ dubokom izrezu na njezinoj haljini. Sada sam prvi put vidjela Geilie Duncan en déshabillé8; obiĉno je nosila jednostavne haljine od debele tkanine, zakopĉane do grla, kakve su prikladne za suĉevu ţenu. Iznenadila me raskošna bujnost koju sam sada ugledala, kremasto obilje gotovo iste boje kao i haljina koju je nosila, pa sam mogla malo bolje shvatiti zašto je ĉovjek poput Arthura Duncana uzeo za ţenu djevojku bez novca i obitelji. Pogled mi je nehotice odlutao do uredno etiketiranih vrĉeva uza zid, traţeći salitru9.

Geilie je uzela tri vrĉa s police i iz svakog od njih izlila malu koliĉinu u zdjelu sitnog metalnog ţeravnika, a onda je plamenom svijeće upalila sloj ugljena ispod ţeravnika i puhnula da potakne plamiĉak koji se pojavio. Kad se iskra rasplamsala, zrakom se poĉeo širiti mirisni dim.

Zrak u potkrovlju bio je tako miran da se sivkasti dim dizao ravno uvis ne raspršujući se, oblikujući stup koji me podsjetio na visoku bijelu svijeću. Geilie je sjela izmeĊu dva stupa poput kakve svećenice u hramu i elegantno podvinula noge. ―Mislim da će ovo dobro posluţiti.‖ Energiĉno je otrla mrvice ruţmarina s prstiju i zadovoljno se osvrnula oko sebe. Crne zavjese s mistiĉnim simbolima spreĉavale su ulazak nametljivih zraka sunĉeve

8 9

Razodjeven (franc.).

Saltpeper - narodno sredstvo za smanjivanje spolne ţelje kod muškaraca.

263

svjetlosti i ostavile svijeću kao jedini izravan izvor svjetlosti. Plamen se odraţavao i odbijao na mirnoj površini vode u tavi, koja je blistala kao da je i ona izvor a ne odraz svjetlosti. ―Što sad?‖ upitala sam.

Geiliene krupne sive oĉi blistale su kao i voda, ispunjene oĉekivanjem. Mahnula je rukama nad površinom vode, a onda ih sklopila meĊu nogama. ―Samo sjedi naĉas tiho‖, rekla mi je. ―Osluškuj otkucaje svog srca. Ĉuješ li ih? Diši polako, sporo i duboko.‖ Unatoĉ ţivahnom izrazu lica, govorila je mirnim i polaganim glasom koji se jasno razlikovao od njezina uobiĉajenog ţivahnog govora.

Poslušala sam je, osjećajući kako mi se otkucaji srca usporavaju kad mi se disanje umirilo u jednolik ritam. Prepoznala sam miris ruţmarina u dimu, ali u preostale dvije biljke nisam bila sigurna; moţda naprstak ili petoprsta? Prije sam vjerovala da purpurni cvjetovi pripadaju ponoćnici, ali to sigurno nije toĉno. Što god da jesu, ĉinilo se da se sporost mog disanja ne moţe pripisati samo Geilienoj moći sugestije.

Osjećala sam se kao da mi neka teţina pritiska grudni koš i usporava disanje a da se ne moram svjesno truditi.

Sama Geilie sjedila je savršeno mirno i gledala me ne trepćući. Zatim je kimnula glavom, a ja sam poslušno spustila pogled na mirnu površinu vode.

Poĉela je govoriti jednoliĉnim razgovornim tonom koji me podsjetio na glas kojim je gospoĊa Graham u krugu kamenova zazivala sunce.

Rijeĉi koje je izgovarala nisu bile engleske, a ipak nisu bile ni posve neengleske. Bio je to neki ĉudan jezik, ali imala sam dojam da bih ga morala prepoznati, kao da su rijeĉi izgovarane ispod razine mog sluha.

Uto sam osjetila da mi ruke poĉinju obamirati i htjela sam ih pomaknuti iz sklopljena poloţaja u krilu, ali nisam mogla. Geilie je nastavila govoriti mekim i uvjerljivim, jednoliĉnim glasom. Sada sam znala da razumijem što govori, ali još uvijek nisam mogla prizvati rijeĉi na površinu svijesti.

Nejasno sam shvatila da sam hipnotizirana ili pod utjecajem neke droge, a moj je duh zauzeo posljednje uporište na rubu svjesnih misli, opirući se privlaĉnoj sili miomirisnog dima. Mogla sam vidjeti svoj odraz u vodi; zjenice su mi se skupile u toĉke, a oĉi razrogaĉile kao u sove koju je zaslijepila sunĉeva svjetlost. Mojim sve slabijim mislima prostrujala je rijeĉ ―opijum‖. ―Tko si ti?‖ Nisam bila sigurna tko je od nas dvije postavio to pitanje, ali osjetila sam da mi se grlo miĉe kad sam odgovorila: ―Claire.‖ ―Tko te poslao ovamo?‖ ―Sama sam došla.‖ ―Zašto?‖ ―To ne mogu reći.‖ ―A zašto ne?‖ ―Zato što mi nitko neće povjerovati.‖ Glas u mojoj glavi postao je još mirniji, prijateljski, varljiv. ―Ja ću ti povjerovati. Vjeruj mi. Tko si ti?‖ ―Claire.‖ Uto je iznenadni štropot razbio ĉaroliju. Geilie se lecnula i udarila koljenom u lavor, raspršivši odraz na površini vode. ―Geilie? Draga?‖ progovorio je glas s druge strane vrata, kolebljivim a ipak zapovjedniĉkim tonom. ―Moramo krenuti, draga. Konji su spremni, a ti još nisi odjevena.‖ Promrmljavši nešto nepristojno sebi u bradu, Geilie je ustala i otvorila prozor. Svjeţi zrak zapahnuo mi je lice i natjerao me da trepnem, djelomice mi rastjeravši maglu u glavi.

Geilie se nadvila nada me i upitno me pogledala, a onda se prignula i pomogla mi da ustanem. ―Hajde, onda‖, rekla mi je. ―Malo ti se vrti u glavi, zar ne? Katkad to tako djeluje na ljude. Bit će najbolje da legneš na krevet dok se ja odijevam.‖ 264

Ispruţila sam se na pokrivaĉ u njezinoj spavaćoj sobi na katu ispod, sklopila oĉi i stala osluškivati sitne šumove koje je Geilie proizvodila u svojoj privatnoj sobi, pitajući se što je, kog vraga, pokušala uĉiniti.

Oĉito, to nije imalo nikakve veze s urokom i njegovim pošiljateljem, nego s mojim identitetom. Dok mi se oštrina postupno vraćala u misli, palo mi je na pamet da je Geilie moţda Columov špijun. S obzirom na svoj poloţaj, ona zna sve poslove i tajne u pokrajini. A tko bi osim Columa ţelio doznati odakle sam došla? Što bi se dogodilo, zapitala sam se, da Arthur nije prekinuo seansu? Bih li zaĉula, negdje u mirisnoj magli, uobiĉajenu zapovijed hipnotizera: ―Kad se probudiš, više se niĉega nećeš sjećati.‖ Ali ja sam se svega sjećala i postavljala sebi pitanja.

Nisam dobila priliku da ta pitanja postavim Geilie. Vrata su se naglo otvorila i u spavaću je sobu ušao Arthur Duncan. Otišao je do vrata privatne sobe, još jedanput pokucao i ušao.

Iz sobe se zaĉuo mali zapanjeni krik, a onda je nastala mrtvaĉka tišina.

Arthur Duncan ponovo se pojavio na vratima, razrogaĉenih oĉiju i ukoĉena pogleda, tako blijeda lica da sam pomislila da je moţda pretrpio neku vrstu udara. Skoĉila sam na noge i hitro krenula prema njemu dok se oslanjao na okvir vrata.

Ali prije no što sam stigla do njega, odgurnuo se od vrata i malo glavinjajući izašao iz sobe, kao da me ne primjećuje.

Pokucala sam na vrata Geiliene sobe. ―Geilie! Je li sve u redu?‖ ―Da, naravno‖, odgovorila je savršeno prisebnim glasom nakon trenutka tišine. ―Zaĉas ću izaći.‖ Kad smo napokon sišli u prizemlje, zatekli smo Arthura, koji se u meĊuvremenu izgleda malĉice oporavio od šoka, kako pijucka brendi s Jamiejem. Izgledao je pomalo rastreseno, kao da razmišlja o neĉemu, ali doĉekao je ţenu udijelivši joj mali kompliment za izgled a onda poslao slugu po konje.

Kad smo stigli u dvorac, banket je upravo poĉinjao. Pokrajinski sudac i njegova ţena odvedeni su do poĉasnih mjesta za glavnim stolom. Nešto niţi u hijerarhiji, Jamie i ja sjeli smo za stol s Rupertom i Nedom Gowanom.

GospoĊa Fitz nadmašila je samu sebe. Blistala je od zadovoljstva dok su prštali komplimenti o hrani, piću i ostalim stvarima koje je pripremila.

Hrana je doista bila odliĉna. Nikad prije nisam kušala peĉenu prepelicu punjenu medenim kestenima, pa sam uzimala treći komad kad me Ned Gowan, gledajući moj apetit s izvjesnom dozom zabavljenosti, zapitao jesam li već kušala odojka.

Komešanje na drugoj strani dvorane prekinulo je moj odgovor. Colum se digao od stola i krenuo prema meni, a slijedio ga je stari Alec McMahon. ―Vidim da vašim talentima nema kraja, gospoĊo Fraser‖, rekao mi je Colum i malĉice se naklonio, sa širokim osmijehom na privlaĉnom licu. ―Od previjanja rana i lijeĉenja bolesnih do asistencije kod ţdrijebljenja. Kako izgleda, uskoro ćemo vas moliti da oţivljavate mrtvace.‖ Na to je nastao opći hihot, premda sam primijetila da jedan ili dva gosta nervozno gledaju prema ocu Bainu, koji je u kutu dvorane neprekidno trpao peĉenu ovĉetinu u ţeludac. ―U svakom sluĉaju‖, nastavio je Colum, gurnuvši ruku u dţep kaputa, ―morate mi dopustiti da vam darujem mali znak svog poštovanja.‖ Dodao mi je malenu drvenu kutiju s izrezbarenim grbom MacKenzieja na poklopcu. Oĉito nisam shvatila koliko je Losgann vrijedna kobila, pa sam u sebi zahvalila dobrim duhovima koji nadgledaju takve dogaĊaje, što ništa nije pošlo po zlu. ―Besmislica‖, rekla sam i pokušala mu vratiti kutiju. ―Nisam uĉinila ništa naroĉito. Cista je sreća što imam male ruke.‖ ―Ipak‖, odluĉno je odvratio Colum. ―Ako vam je tako draţe, smatrajte to malim svadbenim darom, ali ţelim da ga uzmete.‖ Kad mi je Jamie kimnuo glavom, s oklijevanjem sam prihvatila kutiju i otvorila je. U njoj je leţala prekrasna krunica od ahata. Svaka perla na sebi je imala zamršenu rezbariju, a raspelo je bilo ukrašeno srebrom.

265

―Prekrasna je‖, iskreno sam rekla. I doista je bila, premda nisam imala pojma što da s njom poĉnem.

Iako sam nominalno bila katolik, odgojio me posvemašnji agnostik, ujak Lamb, pa sam imala posve nejasnu predodţbu o znaĉenju krunice. Ipak, toplo sam zahvalila Columu i dala krunicu Jamieju da mi je ĉuva u svojoj koţnatoj torbici.

Naklonila sam se Columu, sa zadovoljstvom shvativši da sam to u stanju uĉiniti a da ne padnem na glavu. Colum je taman zaustio da nešto kaţe i pristojno ode od stola, kad ga je prekinuo iznenadni tresak iza mojih leĊa. Osvrnula sam se, ali nisam mogla vidjeti ništa osim leĊa i glava ljudi koji su skakali s klupa i okupljali se oko onoga što je uzrokovalo komešanje. Colum se s mukom probio oko stola, tjerajući gomilu u stranu nestrpljivim mahanjem ruke. Kad su mu se ljudi s poštovanjem maknuli s puta, na podu sam ugledala oblu figuru Arthura Duncana. Grĉevito je mlatarao udovima i odguravao ruke onih koje su mu htjeli pomoći.

Njegova se ţena probila kroz gomilu koja je ţamorila, spustila se na pod pokraj njega, i neuspješno mu pokušala staviti glavu u svoje krilo. Bolesnik je upro pete o pod i svinuo se, krkljajući i gušeći se.

Podigavši pogled, Geilie je tjeskobno pogledala po gomili kao da nekoga traţi. Pretpostavivši da traţi mene, krenula sam putem najmanjeg otpora, sagnula se pod stol i otpuzala do nje na rukama i nogama.

Kad sam stigla, zgrabila sam glavu njezina supruga i pokušala mu otvoriti usta. Na temelju zvukova koje je ispuštao, pomislila sam da se zagrcnuo komadom hrane, koji mu je moţda još uvijek zaglavljen u dišnom otvoru.

Ali ĉeljusti su mu bile stisnute i krute, a usne plave i zamrljane zapjenjenom pljuvaĉkom koja nije nagovještavala da se guši. Ali nije bilo dvojbe da se guši; njegova debeljuškasta prsa uzalud su se nadimala boreći se za dah. ―Brzo, okrenite ga na bok‖, rekla sam. Nekoliko ruku smjesta se ispruţilo da pomogne i teško tijelo hitro je okrenuto, tako da su široka leĊa prekrivena crnim serţom bila okrenuta prema meni. Snaţno sam mu zabila donji dio dlana meĊu lopatice i stala ga udarati s tupom, muklom bukom. Golema leĊa malo bi zadrhtala nakon svakog udarca, ali nije bilo odgovarajućeg trzaja kao da je prepreka iznenada otpuštena.

Zgrabila sam ga za debela ramena i opet ga okrenula na leĊa. Geilie se nagnula blizu licu s izbuljenim oĉima i dozivala ga po imenu, masirajući mu isprugano grlo. Zjenice su mu se sada posve izvrnule, a pete poĉele usporavati ritam bubnjanja. Ruke, zgrĉene od napora, iznenada su se raširile, i udarile u lice jednog zabrinutog promatraĉa koji je ĉuĉao.

Prskavi glasovi iznenada su prestali, a krupno se tijelo opustilo i ostalo leţati na kamenim ploĉama, nepomiĉno poput vreće jeĉma. Grozniĉavo sam opipala puls najednom opuštenom zapešću, primijetivši krajiĉkom oka da i Geilie traţi puls, povlaĉeći gore zaobljenu, obrijanu ĉeljust i ĉvrsto pritišćući vrške prstiju na koţu pod prijevojem brade u potrazi za ţilom kucavicom.

Obje potrage bile su uzaludne. Srce Arthura Duncana, već opterećeno nuţnošću da toliko godina pumpa krv kroz to masivno tijelo, odustalo je od borbe.

Pokušala sam sve tehnike oţivljavanja koje sam znala, premda mi je već bilo jasno da je sve uzalud: dizanje ruku, masaţu prsa, pa ĉak i disanje usta na usta, koliko god bilo neugodno, ali sve je to dalo oĉekivane rezultate. Arthur Duncan više se nije mogao spasiti.

Umorno sam se uspravila i odmaknula korak unatrag, kad je otac Bain, bijesno me pogledavši, hitro kleknuo do suca i ţurno mu poĉeo davati posljednju pomast. Osjećala sam bol u leĊima i rukama, i neobiĉnu obamrlost na licu. Graja oko mene uĉinila mi se neobiĉno udaljenom, kao da me od gomile u dvorani odvaja zavjesa. Sklopila sam oĉi i protrljala rukom usne koje su me peckale, pokušavajući s njih obrisati okus smrti.

Unatoĉ suĉevoj smrti i formalnostima sprovoda i pokopa, vojvodin lov na jelena nije bio odgoĊen više od tjedan dana.

Spoznaja da će Jamie uskoro otići duboko me deprimirala; iznenada sam shvatila koliko me svakog dana raduje pomisao da ću ga poslije posla vidjeti na veĉeri, kako mi srce poskoĉi od radosti svaki put kad ga neoĉekivano sretnem tijekom dana, i koliko ovisim o njegovu društvu i njegovoj solidnoj, smirujućoj nazoĉnosti meĊu sloţenostima ţivota u dvorcu. A da budem posve iskrena, i koliko volim osjetiti toplinu njegova snaţnog glatkog tijela u krevetu svake veĉeri i njegove poljupce dok me rašĉupan i nasmijan budi ujutro. Pomisao na njegovu odsutnost bila je muĉna.

266

Ĉvrsto me zagrlio, a ja sam mu spustila glavu pod bradu. ―Nedostajat ćeš mi, Jamie‖, njeţno sam mu rekla. Ĉvršće me zagrlio i pokajniĉki se nasmijao. ―I ti meni, Saskinjo. Da budem iskren, nisam to oĉekivao - ali boljet će me da te ostavim.‖ Njeţno me pomilovao po leĊima, slijedeći prstima ispupĉenja kraljeţnice. ―Jamie... ĉuvat ćeš se?‖ Osjetila sam duboki zvuk zabavljenosti u njegovim prsima kad mi je odgovorio. ―Vojvode ili Donasa?‖ Jako me zabrinjavalo što je odluĉio odjahati na Donasu u lov na jelene.

Zamišljala sam tu golemu riĊu zvijer kako iz ĉiste obijesti skaĉe sa stijene ili baca Jamieja pod svoja smrtonosna kopita. ―I jednog i drugog‖, suho sam odgovorila. ―Ako te Donas zbaci sa sebe i slomiš nogu, bit ćeš na milost i nemilost vojvodi.‖ ―Istina. Ali i Dougal će biti s nama.‖ Frknula sam. ―On će ti slomiti drugu nogu.‖ Nasmijao se i spustio glavu da me poljubi. ―Ĉuvat ću se, mo duinne. Hoćeš li i ti meni obećati isto?‖ ―Hoću‖, iskreno sam odgovorila. ―Misliš na onoga tko je ostavio urok?‖ Njegovo je kratkotrajno veselje sada nestalo. ―Moţda. Kad bih mislio da si u opasnosti, ne bih te ostavljao. Ali ipak... Ah, da. I drţi se podalje od Geillis Duncan.‖ ―Što? Zašto?‖ Malo sam se odmaknula da ga pogledam. Veĉer je bila mraĉna pa mu nisam mogla vidjeti lice, ali glas mu je bio posve ozbiljan. ―Ta je ţena na glasu kao vještica, a priĉe o njoj... pa, priliĉno su se pogoršale otkako joj je umro muţ.

Ne ţelim da budeš u njezinoj blizini, Saskinjo.‖ ―Vjeruješ li ti ozbiljno da je ona vještica?‖ upitala sam ga. Ĉvrsto me uhvatio za straţnjicu i privukao me bliţe. Zagrlila sam ga oko struka, uţivajući u osjećaju njegova glatkog, ĉvrstog tijela. ―Ne‖, napokon je odgovorio. ―Ali ne prijeti tebi opasnost od onoga što ja mislim. Hoćeš li mi obećati?‖ ―U redu.‖ Iskreno reĉeno, nisam osjećala veliki otpor da mu to obećam; nakon incidenata s podmetnutim djetetom i zazivanja duhova, nisam osjećala veliku ţelju da posjetim Geilie. Uhvatila sam ustima Jamiejevu bradavicu i njeţno je kvrcnula jezikom. Ispustio je sitan glas iz dubine grla i privukao me bliţe. ―Raširi noge‖, šapnuo mi je. ―Ţelim biti siguran da me nećeš zaboraviti dok me ne bude.‖ Nešto poslije, probudila sam se osjećajući studen. Sneno sam pipala oko sebe traţeći ogrtaĉ, ali ga nisam mogla naći. Odjednom se našao na meni sam od sebe. IznenaĊeno sam se pridigla na lakat da pogledam. ―Oprosti‖, rekao je Jamie. ―Nisam te htio probuditi, curo.‖ ―Što radiš? Zašto si budan?‖ Pogledala sam ga preko ramena. Još uvijek je bilo mraĉno, ali oĉi su mi se tako priviknule na mrak da sam spazila malo zbunjen izraz na njegovu licu. Sjedio je na stolcu pokraj kreveta potpuno budan, zaogrnut ogrtaĉem od pleda da se ugrije. ―Samo... pa, sanjao sam da si se izgubila i da te ne mogu naći. To me probudilo i... pa, htio sam te pogledati, to je sve. Da te zadrţim u mislima, da te se sjećam dok me ne bude. Gurnuo sam ogrtaĉ u stranu; ţao mi je što ti je bilo hladno.‖ ―Nije vaţno.‖ Noć je bila hladna i vrlo tiha, kao da smo nas dvoje jedine dvije duše na svijetu. ―DoĊi u krevet! Mora da je i tebi hladno.‖ Legao je u krevet i privio mi se uz leĊa. Stao me milovati od vrata do ramena, od struka do boka, prateći linije mojih leĊa i obline mog tijela.

267

―Mo duinne‖, njeţno mi je rekao. ―Doduše, sada bih ti morao reći mo airgeadach, moja srebrnokosa.

Kosa ti je prošarana srebrom, a koţa baršunasto bijela. Calman geal. Bijela golubica.‖ Pritisnula sam bokove uz njega pozivajući ga i s uzdahom se smjestila uza nj kad me ispunila njegova solidna ĉvrstoća. Drţao me na svojim prsima i kretao se sa mnom, polako, duboko. Kad sam malo dahnula, olabavio je stisak. ―Oprosti‖, promrmljao je. ―Nisam te htio ozlijediti. Ali ţelim biti u tebi, ostati u tebi, duboko. Ţelim ostaviti osjećaj na mene duboko u tebi svojim sjemenom. Ţelim te grliti do zore i otići dok budeš spavala, osjećajući toplinu tvojih oblina na rukama.‖ Ĉvrsto sam se privila uz njega. ―Nećeš me ozlijediti.‖ Nakon Jamiejeva odlaska, bezvoljno sam se vukla po dvorcu. Primala sam pacijente u ambulanti, radila u vrtu što sam više mogla i pokušavala prekratiti vrijeme listajući knjige u Columovoj knjiţnici, ali vrijeme me ipak teško pritiskalo.

Bila sam sama gotovo dva tjedna kad sam u hodniku pred kuhinjom srela djevojku Laoghaire. Od onog dana kad sam je vidjela na odmorištu pred Columovom radnom sobom, tu i tamo sam je kradomice promatrala. Izgledala je priliĉno svjeţe, ali u njoj se osjećala napetost koju nije bilo teško shvatiti. Doimala se rasijano i ćudljivo - nije ni ĉudo, jadna djevojka, suosjećajno sam pomislila.

Danas je meĊutim izgledala pomalo uzbuĊeno. ―GospoĊo Fraser!‖ rekla mi je. ―Imam poruku za vas.‖ Zatim me obavijestila kako je udovica Duncan javila da je bolesna i zamolila me da je doĊem pregledati.

Kolebala sam se, sjećajući se Jamiejeve zabrane, ali dvije sile, suosjećanje i dosada, bile su dovoljno jake da u roku od sat vremena sveţem remenom kutiju s lijekovima za straţnju stranu sedla i zaputim se prema selu.

Kad sam stigla, kuća Duncanovih uĉinila mi se zapuštenom, a dojam nereda protezao se i u unutrašnjost. Kad sam zakucala na vrata, nitko mi nije odgovorio, a kad sam ih otvorila, otkrila sam da su predsoblje i dnevna soba puni razbacanih knjiga i prljavih ĉaša, da su prostiraĉi nakrivljeni, a namještaj prekriven debelim slojem prašine. Dozvala sam, ali sluškinje se nisu pojavile, a kuhinja se pokazala jednako praznom i neurednom kao i ostatak kuće.

Sve uznemirenija, popela sam se na kat. Spavaća soba u prednjem dijelu takoĊer je bila prazna, ali onda sam zaĉula slab zvuk koraka iz velike smoĉnice na drugoj strani odmorišta.

Otvorila sam vrata i zatekla Geilie kako sjedi na udobnom stolcu, s nogama ispruţenim na stoliću. Pila je; na stoliću je leţala ĉaša i boca za vino, a soba je zaudarala na brendi.

Lecnula se kad me ugledala, ali je s mukom ustala i nasmiješila mi se. Pogled joj je malo neusredotoĉen, pomislila sam, ali inaĉe izgleda dobro. ―Što je?‖ upitala sam. ―Zar nisi bolesna?‖ ZaĉuĊeno se zabuljila u mene. ―Bolesna? Ja? Nisam. Sve su sluškinje otišle i u kući nema hrane, ali zato ima mnogo brendija. Hoćeš li ĉašicu?‖ Opet se okrenula prema boci. Zgrabila sam je za rukav. ―Zar me nisi pozvala?‖ ―Ne.‖ Zabuljila se u mene razrogaĉenih oĉiju. ―Pa zašto onda...‖ Moje pitanje prekinula je buka izvana. Buka koja je dolazila iz daleka, štropot i ţamor. Takvu sam buku već ĉula, iz ove sobe, i dlanovi su mi se oznojili od pomisli da se suoĉim s ruljom koja je proizvodi.

Obrisala sam ruke skutima haljine. Buka se primicala, nije bilo ni potrebe ni vremena za pitanja.

268

25.

Ne dopusti vještici da ţivi!10 Odrpano odjevena ramena ispred mene pomakla su se u tami i grubo me gurnula preko neke vrste praga.

Laktom sam udarila o drvo, s treskom od kojeg su mi utrnule kosti, i naglavce pala u crni smrad, koji je bio ţiv i micao se nevidljivim oblicima. Vrisnula sam i stala mahati rukama i nogama, pokušavajući se obraniti od spleta bezbrojnih sićušnih nogu koje su me greble i od napada neĉega krupnijeg, što je jauknulo i zadalo mi jak udarac u stegno.

Uspjela sam se otkotrljati u stranu, premda samo nekoliko desetaka centimetara, a onda sam udarila o zemljani zid, od ĉega me mlaz prašine zasuo po glavi. Stisnula sam se uza zid što sam više mogla i pokušala suspregnuti glasno disanje kako bih ĉula stvorenje koje je bilo zarobljeno u toj smrdljivoj rupi sa mnom. Što god to bilo, bilo je krupno i teško je disalo, ali nije stenjalo. Moţda svinja? ―Tko je to?‖ zaĉula sam glas iz mrklog mraka, uplašen ali prkosno glasan. ―Jesi li to ti, Claire?‖ ―Geilie?‖ Dahnula sam i ispruţila ruke u mraku, a onda sam dotaknula njezine takoĊer ispruţene ruke. Ĉvrsto smo se zagrlile i polako se zanjihale naprijed-natrag u mraku. ―Ima li ovdje još koga osim nas?‖ oprezno sam upitala osvrćući se oko sebe. Premda su mi se oĉi već privikle na mrak, nisam spazila bogzna što. Vidjela sam slabe zrake svjetlosti koje su dolazile odnekud odozgo, ali mraĉne sjene ovdje dolje bile su visoke do ramena; jedva sam mogla razabrati Geilieno lice, u ravnini s mojim i samo nekoliko centimetara udaljeno.

Geilie se malo nesigurno nasmijala. ―Nekoliko miševa i drugih glodavaca, rekla bih. I smrad koji bi ošamutio i tvora.‖ ―Primijetila sam smrad. Gdje smo, za Boga miloga?‖ ―U rupi za lopove. Makni se u stranu!‖ Zaĉula sam struganje iznad glave i iznenada ugledala trak svjetlosti. Stisnula sam se uza zid, jedva na vrijeme da izbjegnem mlaz blata i prašine koji se u kaskadama sruĉio kroz mali otvor na krovu naše tamnice. Za tom poplavom uslijedio je jedan sitni tresak, a Geilie se prignula i podigla nešto s poda. Otvor iznad nas nije se zatvorio, pa sam uspjela razabrati da u ruci drţi mali komad kruha, pljesniv i uprljan raznoraznim smećem. Oprezno ga je oĉistila naborom suknje. ―Veĉera‖, rekla je. ―Jesi li gladna?‖ Otvor na stropu ostao je otvoren i prazan, osim povremenog projektila koji bi bacio prolaznik. Ulazila je kišica, a i oštar vjetar. Bilo je hladno, vlaţno i potpuno jadno. Ova je rupa posve prikladna za zlotvore kojima je namijenjena, pomislila sam. Za lopove, skitnice, bogohulnike, preljubnike... i za ţene koje su osumnjiĉene da su vještice.

Geilie i ja stisnule smo se uz jedan zid da se zagrijemo. Nismo mnogo govorile. Malo se toga imalo reći, i vrlo malo što je ijedna od nas mogla uĉiniti za sebe, osim da smiri dušu u tišini.

Kad je poĉela padati noć, otvor na stropu postupno je postajao mraĉniji, sve dok nije bio posve crn. ―Što misliš, kako nas dugo namjeravaju drţati ovdje?‖ Geilie se pomaknula i ispruţila noge tako da joj je mali pravokutnik na stropu osvijetlio prugasto platno suknje. Izvorno svjeţe ruţiĉasta i bijela, sada je bila dobrano potrošena. ―Ne predugo‖, odgovorila je. ―Priĉekat će crkvene istraţitelje. Arthur je prošlog mjeseca poslao pismo da dogovori njihov dolazak. Dogovorio je drugi tjedan u listopadu. Trebali bi stići svakog ĉasa.‖ 10

Izlazak, 22, 17.

269

Protrljala je ruke da ih ugrije, a onda ih je spustila na mali ĉetverokut svjetlosti koji joj je osvjetljavao koljena. ―Priĉaj mi o istraţiteljima‖, rekla sam. ―Što će se toĉno dogoditi?‖ ―To ti ne mogu toĉno reći. Nikad nisam vidjela suĊenje vješticama, premda sam ĉula za njih, dakako.‖ Naĉas je zastala da razmisli. ―Oni su pozvani zbog nekih zemljišnih sporova pa ne oĉekuju da će suditi vješticama. Što znaĉi da barem neće donijeti šilo za vještice.‖ ―Što?‖ ―Vještice ne osjećaju bol‖, objasnila je Geilie. ―Niti krvare kad ih se ubode.‖ Šilo za vještice opremljeno je raznim klinovima, šiljcima i drugim šiljastim dodacima i namijenjeno testiranju tog stanja.

Nejasno sam se prisjetila da sam neke od tih stvari proĉitala u Frankovim knjigama, ali mislila sam da je takva praksa bila uvrijeţena u sedamnaestom stoljeću, a ne u ovom. S druge strane, gorko sam pomislila, ne moţe se baš reći da je Cranesmuir vrelo civilizacije. ―U tom sluĉaju, nije dobro što ga neće donijeti‖, odvratila sam, premda me malo zgrozila pomisao da me opetovano ubadaju. ―Taj bismo test prošle bez problema. Ili barem ja‖, zajedljivo sam dodala. ―Kad bi ga iskušali na tebi, pretpostavljam da bi umjesto krvi potekla ledena voda.‖ ―Ne bih bila tako sigurna‖, zamišljeno je odvratila Geilie, ne osvrćući se na uvredu. ―Ĉula sam da postoje šila s posebnim šiljcima - koja su tako napravljena da se povuku kad ih se pritisne na meso, pa izgleda kao da ne mogu probosti koţu.‖ ―Ali zašto? Zašto bi htjeli laţno dokazati da je netko vještica?‖ Sunce je sada već bilo nisko, ali popodnevna svjetlost bila je dovoljno jaka da preplavi našu jamu slabim sjajem. Geilieno elegantno ovalno lice pokazivalo je samo ţaljenje zbog moje naivnosti. ―Još uvijek ne shvaćaš, zar ne?‖ upitala je. ―Oni su nas odluĉili ubiti. I nije im previše vaţno kako glasi optuţba ni što govore dokazi. Gorjet ćemo u svakom sluĉaju.‖ Sinoćnji napad rulje i bijedno okruţenje u kojem smo se našle previše su me šokirali da bih uĉinila išta više od toga da se stisnem uz Geilie i ĉekam jutro. Ali s dolaskom svjetlosti, ostaci mog duha poĉeli su se buditi. ―Zašto, Geilie?‖ upitala sam, osjećajući da mi ponestaje daha. ―Znaš li?‖ Zrak u rupi smrdio je od truleţi, prljavštine i vlaţne zemlje i ĉinilo mi se kao da će se nepropusni zemljani zidovi urušiti na mene poput zidova loše iskopane grobnice.

Osjetila sam, više nego vidjela, da je slegnula ramenima; u meĊuvremenu se trak svjetlosti odozgo pomaknuo sa suncem pa je sada osvjetljavao zid naše tamnice, ostavljajući nas u hladnoći i mraku. ―Ako te to imalo tješi‖, odvratila je suhim glasom, ―ne vjerujem da su mještani namjeravali odvesti i tebe. To je stvar izmeĊu mene i Columa - ti si imala peh da budeš sa mnom kad su oni došli. Da si bila s Columom, vjerojatno bi bila sigurna, bez obzira na to što si Saskinja.‖ Izraz ―Saskinja‖, izreĉen na uobiĉajen prezriv naĉin, iznenada je u meni probudio oĉajniĉku ĉeţnju za ĉovjekom koji me tako zvao od milja. Stavila sam ruke oko tijela da suzbijem osjećaj paniĉne osamljenosti koji je prijetio da će me progutati. ―Zašto si došla u moju kuću?‖ znatiţeljno me upitala Geilie. ―Mislila sam da si me pozvala. Jedna od djevojaka iz dvorca prenijela mi je poruku - rekla je da je od tebe.‖ ―Aha‖, zamišljeno je odvratila. ―To je bila Laoghaire, zar ne?‖ Sjela sam na tlo i naslonila se na zemljani zid, unatoĉ tome što mi se gadila blatna i smrdljiva površina. Osjetivši moju kretnju, Geilie mi se primakla. Bile mi prijateljice ili neprijateljice, bile smo jedini izvor topline u ovoj rupi, pa smo se silom prilika privijale jedna uz drugu. ―Kako znaš da je to bila Laoghaire?‖ upitala sam drhteći. ―Zato što ti je ona stavila urok u krevet‖, odgovorila je Geilie. ―Odmah sam ti rekla da ti neke djevojke zamjeraju što si im otela onog riĊokosog momka. Valjda je vjerovala da bi opet imala šansu s njim ako te ukloni s puta.‖ 270

To me tako zapanjilo da mi je trebao ĉasak da opet naĊem glas. ―Ali to je nemoguće!‖ Premda promukao od hladnoće i ţeĊi, Geilien glas zadrţao je metalni prizvuk. ―To bi bilo jasno svakome tko je vidio kako te taj momak gleda. Ali pretpostavljam da je ona previše neiskusna da to shvati. Nauĉit će nakon što nekoliko puta ode u krevet s muškarcem, ali sada to još ne zna.‖ ―Nisam to mislila!‖ prasnula sam. ―Ne ţeli ona Jamieja. Ona nosi dijete Dougala MacKenzieja.‖ ―Što?‖ Geilie je zarila prste u meso moje ruke, naĉas iskreno šokirana. ―Odakle ti ta ideja?‖ Ispriĉala sam joj o tome kako sam vidjela Laoghaire na stubama ispred Columove radne sobe i o zakljuĉcima koje sam iz toga izvela.

Geilie je frknula. ―Pah! Pobjegla je zato što je ĉula da Colum i Dougal razgovaraju o meni - vjerojatno je pomislila da je Colum ĉuo kako me posjetila radi uroka. On bi je zbog toga dao izbiĉevati do krvi; on ne dopušta nikakvo poigravanje s takvim vještinama.‖ ―Ti si joj dala urok?‖ zaprepašteno sam upitala.

Geilie se oštro odmaknula od mene. ―Nisam joj ga dala nego prodala.‖ Zabuljila sam se u nju, pokušavajući joj uhvatiti pogled u sve gušćoj tami. ―Postoji razlika?‖ ―Naravno da postoji‖, nestrpljivo je odgovorila. ―To je poslovna stvar, to je sve. A ja ne odajem tajne svojih klijenata. Osim toga, nije mi rekla kome je namijenjen. I nemoj zaboraviti da sam te pokušala upozoriti.‖ ―Baš ti hvala‖, rekla sam s izvjesnom dozom sarkazma. ―Ali...‖ Mozak mi je kljuĉao trudeći se da presloţi moje ideje u svjetlu novih informacija. ―Ali, ako mi je ona podmetnula urok u krevet, to znaĉi da je ţeljela Jamieja. To bi objasnilo zašto me poslala u tvoju kuću. Ali što je s Dougalom?‖ Geilie je naĉas oklijevala, a onda kao da je došla do nekog zakljuĉka. ―Ta djevojka nosi Dougalovo dijete isto toliko koliko i ti.‖ ―Kako moţeš biti tako sigurna?‖ Potraţila mi je ruke u tami, a kad ih je našla, povukla ih je i poloţila na ispupĉenje ispod svoje haljine. ―Zato što ga nosim ja‖, jednostavno je rekla. ―Dakle, ne Laoghaire‖, odvratila sam. ―Nego ti.‖ ―Ja.‖ Rekla je to posve jednostavno, bez svojih uobiĉajenih prenemaganja. ―Kako je ono Colum rekao - ‗Pobrinut ću se da dobije što zasluţuje‘? Pa, pretpostavljam da on ovako zamišlja prikladno rješenje problema.‖ Dugo sam šutjela razmišljajući o svemu. ―Geilie‖, rekla sam. ―Oni ţeluĉani problemi tvog muţa...‖ Uzdahnula je. ―Bijeli arsen‖, odgovorila je. ―Mislila sam da će ga ubiti prije no što mi trudnoća postane vidljiva, ali on se drţao dulje no što sam vjerovala da je moguće.‖ Prisjetila sam se mješavine uţasnutosti i shvaćanja na licu Arthura Duncana kad je izjurio iz ţenine sobe posljednjeg dana svog ţivota. ―Shvaćam‖, rekla sam. ―Nije shvatio da si trudna sve dok te na dan vojvodina banketa nije vidio napola razodjevenu. A kad je otkrio... Pretpostavljam da je znao da dijete ne moţe biti njegovo?‖ Iz drugog kuta rupe zaĉuo se slabašan smijeh. ―Skupo sam platila salitru, ali vrijedila je svakog novĉića.‖ Malo sam zadrhtala, skutrena uza zid.

271

―Ali morala si riskirati da ga ubiješ u javnosti, na banketu. Inaĉe bi te pred svima optuţio kao preljubnicu - i trovaĉicu. Ili misliš da nije shvatio da ga truješ arsenom?‖ ―Oh, Arthur je to znao - ali nikad ne bi priznao - ĉak ni samome sebi. Ali znao je. Sjedili bismo za veĉerom, a ja bih ga zapitala: ‗Hoćeš li još malo juhe od bakalara, dragi?‘ Ili: ‗Hoćeš li popiti malo piva iz moje ĉaše?‘ A on bi me pogledao onim svojim oĉima nalik na kuhana jaja i odgovorio da neće, da baš nema apetit. A onda bi odgurnuo tanjur. Poslije bih ga ĉula kako kradomice u kuhinji brzo jede stojeći uz škrinju, misleći da mu ne prijeti nikakva opasnost jer nije uzeo hranu iz moje ruke.‖ Govorila je laganim i veselim glasom, kao da prepriĉava neku soĉnu glasinu. Ponovno sam zadrhtala i odmakla se od tog stvorenja s kojim sam dijelila tamu. ―Nije pogodio da se otrov nalazi u toniku koji je uzimao. Nije htio uzimati lijekove koje bih mu ja pripremila, nego je naruĉivao poseban tonik iz Londona - vraški skup.‖ Glas joj je bio pun ogorĉenja zbog takve rasipnosti. ―Taj je tonik ionako sadrţavao arsen, pa nije osjetio nikakvu razliku u okusu kad sam ga dodala malo više.‖ Ljudi tvrde da je taština neiskorjenjiva slabost ubojica; pomislila sam da je to istina, jer mi je Geilie ponosno nastavila priĉati o svojim postignućima, ne obazirući se na našu situaciju. ―Bilo je pomalo riskantno ubiti ga pred svim tim ljudima, ali morala sam na brzinu nešto poduzeti.‖ A arsen ga nije mogao ubiti na brzinu. Sjetila sam se suĉevih tvrdih plavih usana i utrnulosti vlastitih kad sam ga dodirnula. Brz i smrtonosan otrov.

A ja sam mislila da Dougal priznaje aferu s Laoghaire. Ali u tom sluĉaju ništa ga ne bi spreĉavalo da tu djevojku uzme za ţenu, premda Colum to moţda ne bi odobravao. Bio je udovac, i slobodan.

Ali izvanbraĉna afera sa suĉevom ţenom? To je za sve ukljuĉene bila posve druga stvar. Prisjetila sam se da su kazne za preljub u ovo vrijeme ozbiljne. Colum bi teško mogao izgladiti aferu takve veliĉine, ali nisam mogla zamisliti da bi osudio brata na javno biĉevanje ili progonstvo. A Geilie je mogla lako zakljuĉiti da je umorstvo razumna alternativa tome da bude ţigosana po licu vrelim ţeljezom i baĉena u tamnicu na nekoliko godina, da dvanaest sati dnevno usitnjava konoplju.

I tako je ona poduzela svoje mjere opreza, a Colum svoje. A ja sam se našla u sredini. ―Ali dijete?‖ upitala sam. ―Sigurno...‖ Zaĉula sam turoban hihot u tami. ―Nezgode se dogaĊaju, draga moja. I najboljima od nas. A kad se to već dogodilo...‖ Osjetila sam, više nego vidjela, da je slegnula ramenima. ―Namjeravala sam se riješiti djeteta, ali onda sam pomislila da postoji naĉin da prisilim Dougala da me uzme za ţenu, kad Arthur bude mrtav.‖ Obuzela me grozna slutnja. ―Ali Dougalova je ţena tada još uvijek bila ţiva. Geillis, jesi li...?‖ Haljina joj je zašuštala kad je odmahnula glavom. Naĉas sam ugledala slabašan odsjaj u njezinoj kosi. ―Namjeravala sam‖, odgovorila je. ―Ali Bog mi je uštedio trud. Pomalo sam vjerovala da je to znak, znaš. I sve bi moţda dobro prošlo da nije bilo Columa MacKenzieja.‖ Uhvatila sam se za laktove da se zaštitim od hladnoće. Sada sam govorila samo zato da zaboravim hladnoću. ―Je li ti bilo stalo do Dougala ili si samo ţeljela njegov poloţaj i novac?‖ ―Oh, imala sam ja dovoljno novca‖, odvratila je s primjesom zadovoljstva u glasu. ―Znala sam gdje Arthur drţi kljuĉ za sve svoje dokumente i raĉune, znaš. A on je imao lijep rukopis, to mu moram priznati priliĉno sam mu lako krivotvorila potpis. U posljednje dvije godine uspjela sam preusmjeriti gotovo deset tisuća funti.‖ ―Ali za što?‖ upitala sam, posve zbunjena. ―Za Škotsku.‖ ―Što?‖ Naĉas sam pomislila da je nisam dobro ĉula, a onda sam zakljuĉila da je jedna od nas moţda malĉice neuravnoteţena. A sudeći po dokazima, to nisam bila ja.

272

―Kako to misliš, za Škotsku?‖ oprezno sam upitala i malo se odmaknula od nje. Nisam bila sigurna koliko je toĉno nestabilna; moţda joj je trudnoća pomraĉila um. ―Ne moraš me se bojati, nisam luda.‖ Ciniĉna zabavljenost u njezinu glasu natjerala me da se zacrvenim, zahvalna što sjedimo u mraku. ―Oh, nisi?‖ uvrijeĊeno sam odvratila. ―Po vlastitu priznanju, poĉinila si prevaru, kraĊu i ubojstvo.

Moţda je milostivo smatrati te ludom, jer ako nisi...‖ ―Nisam ni luda ni pokvarena‖, odluĉno je rekla. ―Ja sam domoljub.‖ Napokon sam shvatila. Ispustila sam dah koji sam zadrţavala, u oĉekivanju manijakalnog napada. ―Jakobit‖, rekla sam. ―Boţe dragi, ti si vraţji jakobit!‖ Imala sam pravo. A to je štošta objašnjavalo. Zašto je Dougal, koji je obiĉno bio ogledalo bratovih stavova, pokazivao takvu inicijativu u prikupljanju novca za Kuću Stuart. I zašto je Geillis Duncan, tako dobro opremljena da odvede bilo kojeg muškarca pred oltar, izabrala dva tako razliĉita ĉovjeka kao što su Arthur Duncan i Dougal MacKenzie. Jednoga je izabrala zbog novca i poloţaja, a drugoga zbog moći da utjeĉe na javno mnijenje. ―Colum bi bio bolji‖, nastavila je. ―Ţalosno! Njegova je nesreća ujedno i moja. Njega sam trebala imati, on je jedini muškarac koji mi je dorastao. Zajedno smo mogli... pa, tu nema pomoći. On je jedini ĉovjek kojeg sam ţeljela i jedini kojeg nisam mogla dotaknuti svojim oruţjem.‖ ―Pa si umjesto toga odabrala Dougala.‖ ―O, da‖, zamišljeno je odvratila. ―Dougal je snaţan i priliĉno utjecajan ĉovjek. Priliĉno imućan. Ĉovjek koji osluškuje glas naroda. Ali on zapravo nije više od nogu Columa MacKenzieja‖ - kratko se nasmijala - ―i njegove kite. Colum je taj koji ima snagu. Gotovo isto tako veliku kao i ja.‖ Njezin hvalisavi ton poĉeo mi je ići na ţivce. ―Koliko ja mogu vidjeti, Colum ima nekoliko sitnica koje ti nemaš. Kao što je na primjer suosjećajnost.‖ ―Ah, da. ‗Milosrdno i blago srce‘, je li?‖ ironiĉno je rekla. ―Mnogo mu je dobra to donijelo. Smrt mu sjedi na ramenima, to se vidi na prvi pogled. Moţda će ţivjeti još dvije godine poslije Hogmanaya, ali ne mnogo dulje od toga.‖ ―A koliko ćeš ti još ţivjeti?‖ upitala sam.

Ironiju je usmjerila na sebe, ali jasni glas ostao joj je ĉvrst. ―Vjerojatno nešto kraće. Ali to nije vaţno. Uspjela sam mnogo postići u vremenu koje mi je stajalo na raspolaganju; deset tisuća funti otišlo je u Francusku, a ĉitava oblast priklonila se princu Charlesu. Kad izbije ustanak, znat ću da sam mu i ja pridonijela. Ako ga doţivim.‖ Sada je stajala ispod otvora na stropu. Oĉi su mi se u meĊuvremenu dovoljno privikle na mrak da je vidim kao blijedu sjenu u tami, kao kakvog prijevremenog i nemirnog duha. Naglo se okrenula prema meni. ―Kako god prošlo suĊenje, ja nimalo ne ţalim, Claire.‖ ―Ţalim samo što imam jedan ţivot da ga dam domovini?‖ ironiĉno sam upitala. ―Lijepo reĉeno‖, odvratila je. ―Zar ne?‖ Zašutjele smo kad se još više smraĉilo. Mrak u rupi ĉinio se opipljivom silom, pritišćući me hladno i snaţno u prsa i puneći mi pluća mirisom smrti. Naposljetku sam se sklupĉala što sam više mogla, obavila ruke oko koljena, odustala od prepirke i pala u nemiran drijemeţ izmeĊu hladnoće i panike. ―Znaĉi, ti tog ĉovjeka voliš?‖ iznenada me upitala Geilie.

Zapanjeno sam podigla glavu s koljena. Nisam imala pojma koliko je sati; jedna zvijezda slabašno je sjala na nebu, ali nije osvjetljavala rupu. ―Koga, Jamieja?‖ ―A koga drugog?‖ odvratila je suhim glasom. ―Njegovo ime zazivaš u snu.‖ ―Nisam toga bila svjesna.‖ 273

―Onda, voliš li ga?‖ Hladnoća je izazivala u meni neku vrstu smrtonosne pospanosti, ali Geilien oštar glas malo me izvukao iz omamljenosti.

Zagrlila sam se oko koljena i poĉela se malo njihati naprijed-natrag. Svjetlost iz otvora na stropu oslabjela je i pretvorila se u blagu tamu rane veĉeri. Istraţitelji će stići otprilike za jedan dan. Sada je prekasno za okolišanje, sa sobom ili s bilo kim drugim. Premda mi je još uvijek bilo teško priznati samoj sebi da sam u ozbiljnoj opasnosti da umrem, poĉela sam shvaćati poriv koji tjera osuĊenike da se ispovijedaju uoĉi izvršenja kazne. ―Hoću reći, voliš li ga doista‖, ustrajala je Geilie. ―Ne samo ţeliš li otići u krevet s njim; znam da to ţeliš, a i on. Svi oni to ţele. Ali, voliš li ga?‖ Volim li ga? Ne samo tjelesno? U rupi je vladala anonimnost mraĉne ispovjedaonice, a duša na pragu smrti nema vremena za laţi. ―Da‖, odgovorila sam i spustila glavu na koljena.

U rupi je zavladala tišina. Još sam jedanput potonula na rub sna, a onda sam opet zaĉula Geilien glas, kao da govori samoj sebi. ―Dakle, to je moguće‖, zamišljeno je rekla.

Istraţitelji su stigli sutradan. Iz vlaţne rupe za lopove, mogle smo ĉuti komešanje zbog njihova dolaska; uzvike mještana i bat konjskih kopita po kamenu Ulice High. Buka je oslabjela kad je procesija odmakla ulicom prema udaljenom trgu. ―Stigli su‖, rekla je Geilie slušajući uzbuĊenje iznad naših glava.

Refleksno smo se uhvatile za ruke, zaboravivši u strahu na meĊusobno neprijateljstvo. ―Pa‖, rekla sam, trudeći se da mi glas zvuĉi hrabro, ―bolje da izgorimo na lomaĉi nego da se smrznemo.‖ Kako se pokazalo, nastavile smo se smrzavati. Vrata naše tamnice naglo su se otvorila tek sutradan u podne, kad su nas izvukli iz rupe i odveli na suĊenje.

SuĊenje se odrţavalo na trgu, ispred Duncanove kuće, nedvojbeno zato da se udovolji velikom broju promatraĉa. Vidjela sam kako je Geilie kratko pogledala gore, u prozore svoje sobe s oknima u obliku romba, a onda je bezizraţajna lica spustila pogled.

Dvojica crkvenih istraţitelja sjedila su na podstavljenim stolcima za stolom na trgu. Jedan od njih bio je neuobiĉajeno visok i mršav, a drugi nizak i debeo, što me neodoljivo podsjetilo na likove iz ameriĉkog stripa koji sam jedanput vidjela. Budući da nisam znala kako se zovu, visokog sam u sebi krstila Mutt, a niskog Jeff.

Većina mještana bila je tu. Gledajući naokolo, spazila sam velik broj svojih pacijenata. Ali stanovnici dvorca oĉito nisu bili ovdje.

John MacRae, kljuĉar sela Cranesmuir, proĉitao je optuţnicu protiv Geillis Duncan i Claire Fraser, obje optuţene pred crkvenim sudom da su vještice. ―Optuţene su da su prouzroĉile smrt Arthura Duncana pomoću crne magije‖, proĉitao je MacRae ĉvrstim i odluĉnim glasom. ―I da su prouzroĉile smrt neroĊenog djeteta Janet Robinson, potonuće ĉamca Thomasa MacKenzieja, te da su na mjesto Cranesmuir poslale tešku crijevnu bolest...‖ I tako se to nastavilo još neko vrijeme. Oĉito, Colum nije ništa prepustio sluĉaju.

Nakon ĉitanja optuţnice, pozvani su svjedoci. Većinom su to bili seljani koje nisam poznavala, a meĊu njima nije bilo nijednog od mojih pacijenata, na ĉemu sam bila zahvalna.

Premda su iskazi većine svjedoka bili naprosto smiješni, a ostali svjedoci oĉito bili plaćeni za svoje usluge, neki su zvuĉali kao da govore istinu, kao na primjer Janet Robinson, koju je pred suce doveo otac, blijedu i drhtavu, s ljubiĉastom masnicom na obrazu, kako bi priznala da je zanijela s oţenjenim muškarcem i da se uz pomoć Geillis Duncan htjela riješiti djeteta.

274

―Dala mi je napitak da ga popijem i rekla mi ĉarobnu formulu da je triput izgovorim kad se mjesec bude penjao‖, promrmljala je djevojka, bacajući uplašene poglede prema Geilie i svom ocu, nesigurna s koje joj strane prijeti veća opasnost. ―Rekla mi je da će mi se nakon toga mjeseĉnice vratiti.‖ ―I jesu li se vratile?‖ sa zanimanjem je upitao Jeff. ―Ne odmah, ĉasni suĉe‖, odgovorila je djevojka i nervozno odmahnula glavom. ―Ali ponovo sam uzela napitak kad je mjesec bio u opadanju, i onda su opet poĉele.‖ ―Poĉele?! Cura je gotovo umrla od krvarenja!‖ umiješala se jedna postarija gospoĊa, oĉito djevojĉina majka. ―Priznala mi je istinu samo zato što je mislila da umire.‖ GospoĊa Robinson bila je više nego spremna da se upusti u sve neugodne pojedinosti, pa su je s izvjesnim teškoćama ušutkali kako bi prešli na sljedeće svjedoke. Ĉinilo se da nitko nema ništa osobito reći o meni, osim neodreĊene optuţbe da oĉito moram imati neke veze sa smrću Arthura Duncana, budući da sam bila nazoĉna i da sam ga dodirivala prije no što je umro. Poĉela sam vjerovati da je Geilie imala pravo kad je rekla da ja nisam Columova meta. A ako je tako, pomislila sam da ću se moţda ipak izvući. Ili sam barem tako mislila dok se nije pojavila ţena s brijega.

Kad je ta mršava i pogrbljena ţena sa ţutim šalom izašla pred suce, shvatila sam da smo u ozbiljnoj nevolji. Ona nije ţivjela u selu, nikad je prije nisam vidjela. Bila je bosonoga, a stopala su joj bila prljava od prašnjave ceste kojom je došla ovamo. ―Imate li kakvu optuţbu protiv koje od ovih ţena?‖ upitao ju je visoki mršavi sudac.

Premda je bila uplašena i nije se usudila podići pogled da pogleda suce u oĉi, ţena je kratko kimnula glavom, a gomila se utišala kako bi je ĉula.

Progovorila je tihim glasom, pa ju je Mutt morao zamoliti da ponovi ono što je rekla.

Ona i njezin muţ imali su boleţljivo dijete, roĊeno zdravo, ali onda je postalo slabašno i krţljavo.

Napokon su došli do zakljuĉka da su im dijete podmetnule vile, pa su ga ostavili na vilinskom vrhu brijega Croich Gorm. Drţeći straţu kako bi uzeli svoje pravo dijete ĉim ga vile vrate, ugledali su dvije ovdje prisutne gospoĊe kako dolaze na vilinski vrh, podiţu dijete sa zemlje i govore mu ĉudne ĉarobne rijeĉi. Ţena je stala kršiti ruke i sakrila ih pod pregaĉu. ―Straţarili smo cijelu noć, gosponi. A ĉim je pao mrak, pojavio se veliki demon, golema crna figura koja se neĉujno kretala kroz mrak i sagnula se nad mjestom gdje smo ostavili dijete.‖ Gomilom se prolomio zadivljeni ţamor, a ja sam osjetila da mi se vlasi na tjemenu malo uspravljaju, premda sam znala da je ―veliki demon‖ o kojem ţena govori zapravo Jamie, koji je došao provjeriti je li dijete još uvijek ţivo. Pripremila sam se, znajući što slijedi. ―A kad je svanulo, moj muţ i ja otišli smo pogledati. I pronašli smo podmetnuto dijete, mrtvo na breţuljku, a našem djetencetu ni traga.‖ Nato je briznula u plaĉ i prekrila pregaĉom lice da sakrije suze.

Kao da je majka podmetnutog djeteta bila neki znak, gomila se razdvojila i pred suce je istupio goniĉ Peter. Kad sam ga ugledala, zastenjala sam u sebi. Dok je ţena govorila, shvatila sam da se raspoloţenje gomile okreće protiv mene; sada još samo treba da ovaj ĉovjek ispriĉa sucima priĉu o vodenkonju.

Uţivajući u trenutku slave, goniĉ se uspravio i melodramatiĉno pokazao na mene. ―S pravom ovu ţenu smatrate vješticom, gospodo! RoĊenim sam oĉima vidio kako poziva vodenkonja iz zlog jezera da mu prenese svoje zapovijedi! Bilo je to veliko i strašno stvorenje, gospodo, visoko poput borova stabla, s vratom poput velike plave zmije, s oĉima velikim poput jabuka i pogledom od kojeg se ĉovjeku sledi duša.‖ Izgleda da je njegovo svjedoĉenje impresioniralo suce, pa su se nekoliko minuta došaptavali, a Peter me prkosno gledao, kao da mi govori: ―To si i zasluţila!‖ Napokon je debeli sudac prekinuo raspravu i zapovjedniĉkom gestom pozvao Johna MacRaea, koji je stajao sa strane, spreman da uskoĉi ako se pojave neprilike. ―Kljuĉaru!‖ rekao je sudac. Okrenuo se i pokazao goniĉa.

275

―Odvedite ovog ĉovjeka i zaveţite ga za stup srama zbog pijanstva u javnosti. Ovo je ozbiljno suĊenje, ne moţemo dopustiti da pijanac kojem se priviĊaju vodenkonji, kad popije previše viskija, svojim bezvrijednim optuţbama oduzima vrijeme istraţiteljima!‖ Goniĉ Peter bio je tako zapanjen da se nije opirao kad mu je kljuĉar prišao ĉvrstim korakom i uhvatio ga za ruku. Razjapio je usta i bijesno pogledao u mom smjeru dok ga je kljuĉar odvodio. Nisam mogla odoljeti a da ga ne pozdravim sitnim mahanjem prstiju.

Ali nakon tog kratkog popuštanja napetosti, stvari su se poĉele brzo pogoršavati. Uslijedila je procesija djevojaka i ţena koje su se zaklinjale da im je Geillis Duncan prodala uroke i ĉarobne napitke u svrhu izazivanja bolesti, rješavanja neţeljenog djeteta i bacanja ljubavnih ĉari na muškarce. Sve su se bez iznimke zaklele da su ti uroci postigli ţeljeni uĉinak - što je zavidan uspjeh za lijeĉnika opće prakse, ciniĉno sam pomislila. Premda nitko nije tvrdio da i ja postiţem takve rezultate, nekoliko ih je reklo - istinito - da su me ĉesto viĊale kako miješam lijekove i usitnjavam lišće u sobi s biljem gospoĊe Duncan.

Ali sve to moţda još uvijek ne bi bilo kobno, jer se pojavio jednak broj ljudi koji su tvrdili da sam ih izlijeĉila a da pritom nisam upotrijebila ništa osim obiĉnih lijekova, bez ikakvih ĉarolija, uroka ili drugih sljeparija. Ako se uzme u obzir moć javnog mnijenja, tim je ljudima trebalo hrabrosti da doĊu svjedoĉiti meni u prilog, na ĉemu sam im bila zahvalna.

Noge su me boljele od dugog stajanja; dok su suci sjedili u relativnoj udobnosti, za zatoĉenike nisu bili predviĊeni stolci. Ali kad se pojavio sljedeći svjedok, posve sam zaboravila na umor.

S osjećajem za dramu koji je bio ravan Columovu, otac Bain otvorio je vrata crkve i izašao na trg, jako šepajući i podupirući se hrastovim štapom. Polako je došao do sredine trga i naklonio se sucima, a onda se okrenuo prema gomili i pogledao je, sve dok je svojim ĉeliĉnim pogledom nije utišao do neznatnog, uznemirenog mrmljanja. Kad je progovorio, njegov ih je glas ošinuo poput udarca biĉa. ―Ovo je presuda vama, mještani Cranesmuira! ‗Kuga pred njim ide, groznica ga ustopice prati.‘ 11 Da, dopustili ste da vas odmame s puta pravednosti! Posijali ste vjetar, pa sada ţanjete oluju!‖ Trgnula sam se, malo uplašena tim neoĉekivanim darom za retoriku. Ili je moţda otac Bain sposoban za takve govorniĉke uzlete samo u krizi. Snaţan glas nastavio je grmjeti. ―Kuga će doći meĊu vas; ako se ne oĉistite od grijeha, umrijet ćete! U svoju ste sredinu prihvatili babilonsku bludnicu‖ - po bijesnom pogledu koji mi je dobacio zakljuĉila sam da govori o meni - ―prodali ste dušu neprijatelju, u svoja ste njedra prihvatili englesku guju, pa sada trpite osvetu svemogućeg Boga. ‗Da te izbavi od preljubnice i od tuĊinke koja laska rijeĉima. Jer kuća joj tone u smrt i njezini putovi vode mrtvima.‘12 Pokajte se, ljudi, prije no što bude prekasno! Padnite na koljena, kaţem vam, i molite Boga da vam oprosti! Istjerajte englesku drolju i odreknite se pogodbe sa Sotoninim slugama!‖ Zgrabio je krunicu s pojasa i zamahnuo krupnim drvenim raspelom u mom smjeru.

Koliko god da je sve ovo bilo zabavno, primijetila sam da Mutt postaje priliĉno nemiran. Moţda zbog profesionalne zavisti? ―Ovaj, presvijetli‖, rekao je i malo se naklonio ocu Bainu, ―moţete li svoje optuţbe potkrijepiti kakvim dokazima?‖ ―Itekako.‖ Nakon poĉetne eksplozije govorniĉkog umijeća, mali je svećenik sada progovorio mirnijim glasom. Prijeteći je uperio kaţiprst u mene, pa sam se morala potruditi da ne ustuknem. ―U utorak oko podneva, prije dva tjedna, sreo sam ovu ţenu u vrtovima dvorca Leoch. Sluţeći se nadnaravnim moćima, poslala je ĉopor pasa na mene, takvih da sam pao bjeţeći od njih, u smrtnoj opasnosti. Budući da sam bio teško ranjen u nogu, htio sam otići od nje. Ova me ţena svojom grešnošću pokušala namamiti u svoje privatne prostorije, a kad sam se uspio othrvati njezinim lukavstvima, bacila je na mene prokletstvo.‖ ―Kakve grozne gluposti!‖ ogorĉeno sam odvratila. ―To je najsmješnije pretjerivanje koje sam ikad ĉula!‖ Otac Bain skrenuo je pogled, mraĉan i sjajan kao da je u groznici, s istraţitelja i zabuljio se u mene.

11 12

Habakuk, 3, 5.

Mudre izreke, 2,16 i 2,18.

276

―Ţeno, poriĉeš li da si mi rekla ove rijeĉi: ‗DoĊite sa mnom, svećenice, inaĉe će vam se rana zatrovati i zagnojiti‘?‖ ―Moţda sam doista i rekla nešto u tom smislu, ali malo tišim glasom‖, priznala sam.

Svećenik je pobjedonosno stisnuo zube i razgrnuo skute sutane. Stegno mu je okruţivao zavoj zamrljan sasušenom krvlju i vlaţan od ţućkastog gnoja. Blijeda koţa noge nadula mu se iznad i ispod zavoja, a iz skrivene rane širile su se zlokobne crvene pruge. ―Isuse Kriste, ĉovjeĉe!‖ rekla sam, šokirana prizorom. ―Dobili ste trovanje krvi. Morate se lijeĉiti, i to odmah, inaĉe ćete umrijeti!‖ Iz gomile se zaĉuo tihi ţamor šoka. Ĉak su i Mutt i Jeff izgledali pomalo zapanjeno.

Otac Bain polako je zavrtio glavom. ―Ĉujete li ovo?‖ upitao je. ―Drskost ove ţene ne poznaje granice. Pred sudištem same crkve, ona proklinje mene, boţjeg ĉovjeka, na smrt!‖ UzbuĊeni ţamor gomile postao je glasniji. Otac Bain ponovo je progovorio, podigavši malo glas kako bi ga nadjaĉao. ―Ostavljam vas, gospodo, sa sudom vlastitih osjetila i sa zapovijedi Gospoda - ‗Ne dopusti vještici da ţivi!‘‖ Dramatiĉan iskaz oca Baina prekinuo je daljnja svjedoĉenja. Pretpostavljam da nitko nije bio spreman pokušati nadmašiti njegovu izvedbu. Suci su proglasili kratku stanku, a iz gostionice su im donesena pića.

Takve blagodati nisu predviĊene za optuţene.

Skupila sam snagu i probala povući svoje okove. Koţnato remenje malo je škripnulo, ali nije popustilo ni centimetra. Pokušavajući obuzdati paniku, ciniĉno sam pomislila da je ovo zacijelo trenutak kad bi pristali mladi junak morao dojahati kroz gomilu, rastjerati mještane udarcima i podići obeshrabrenu junakinju u sedlo.

Ali moj pristali mladi junak sada se nalazi negdje u šumi, loĉe pivo s ostarjelim homoseksualcem plemenita roda i ubija neduţne jelene. Nije baš vjerojatno, pomislila sam škrgućući zubima, da će se Jamie vratiti na vrijeme, barem da pokupi moj pepeo za sveĉani pokop, prije no što ga razbacaju na sve strane.

Zaokupljena sve većim strahovima, isprva nisam ĉula bat kopita. Tek kad su mi blagi ţamor gomile i okretanje glava privukli paţnju, zaĉula sam ritmiĉki bat, koji je odzvanjao kamenom poploĉenom Ulicom High.

IznenaĊeni se ţamor pojaĉao, a redovi gomile poĉeli razmicati kako bi propustili jahaĉa kojeg još uvijek nisam mogla vidjeti. Unatoĉ prijašnjem oĉajavanju, osjetila sam slabašnu iskru nelogiĉne nade. Je li se moţda Jamie ranije vratio? Moţda mu se vojvoda previše grubo nametao ili nije bilo dovoljno jelena.

Kako god bilo, propela sam se na vrške prstiju da vidim lice jahaĉa koji se pribliţavao.

Redovi gomile nevoljko su se razdvojili kad je konj, snaţan riĊan, gurao njušku izmeĊu njihovih ramena. Pred zapanjenim pogledima svih prisutnih - ukljuĉujući i mene - s konja je ţustro sjahala mršava figura Neda Gowana.

Jeff je s izvjesnom dozom zapanjenosti odmjerio mršavu, uredno odjevenu figuru koja se našla pred njim. ―A tko ste vi, gospodine?‖ nevoljko je upitao pristojnim tonom, što je nedvojbeno bila posljedica cipela sa srebrnim kopĉama i kaputa od baršuna - raditi za poglavara klana MacKenzie ima svojih prednosti. ―Zovem se Edward Gowan, vaše gospodstvo‖, odgovorio je pridošlica razgovijetnim glasom. ―Po zanimanju sam odvjetnik.‖ Mutt se pogrbio i malo promeškoljio; dali su mu stolac bez naslona, pa je njegov dugi torzo nedvojbeno osjećao umor. Zapiljila sam se u njega i poţeljela mu da dobije diskus herniju. Ako su me već odluĉili spaliti na lomaĉi zato što imam nadnaravne moći, pomislila sam, barem da od toga bude neke koristi. ―Odvjetnik?‖ zagrmio je. ―Pa, što vas dovodi ovamo?‖ 277

Sijeda vlasulja Neda Gowana nagnula se u vrlo precizan formalni naklon. ―Došao sam ponuditi svoje skromne usluge gospoĊi Fraser, vaše gospodstvo, vrlo milostivoj dami, koju iz osobnog iskustva znam kao vrsnog znalca i dobru i blagotvornu u obavljanju iscjeliteljskih vještina.‖ Lijepo reĉeno, s odobravanjem sam pomislila. Neka i naša strana odmah zada udarac. Pogledavši preko trga, mogla sam vidjeti da se Geiliena usta svijaju u smiješak, napola s poštovanjem a napola s prezirom. Iako Ned Gowan ne bi bio svaĉiji izbor princa na bijelom konju, u ovom trenutku nisam baš bila sklona izbirljivosti. Prihvatit ću svakoga tko me je spreman braniti.

Naklonivši se sucima, a onda ne manje formalno i meni, gospodin Gowan uspravio se jaĉe no obiĉno, zataknuo oba palca u pojas hlaĉa i pripremio se svom romantiĉnošću svoga ostarjelog, galantnog srca za borbu, koristeći se omiljenim oruţjem pravnika, nepodnošljivom dosadom.

A dosadan je nedvojbeno bio. Sa smrtonosnom preciznošću automa-tiziranog stroja za mljevenje mesa, aranţirao je svaku toĉku optuţnice na dasku svog pomnog ispitivanja i bezobzirno je sasjeckao na komadiće oštricom zakonskih odredbi i klinom presedana.

Bila je to plemenita predstava. Govorio je. I govorio. A onda je još malo govorio, povremeno zastajkujući s poštovanjem kao da dobiva instrukcije s klupe, ali zapravo samo zato da doĊe do daha prije novog napadaja govorljivosti.

Budući da mi je ţivot visio o koncu a budućnost potpuno ovisila o rjeĉitosti tog mršavog malog ĉovjeka, oĉekivalo bi se da paţljivo slušam svaku njegovu rijeĉ. Umjesto toga, shvatila sam da grozno zijevam, nesposobna da pokrijem otvorena usta, i da se bolno premještam s noge na nogu, ţarko ţeleći da me smjesta spale i tako završe ovo muĉenje. Ĉinilo se da gomila osjeća uglavnom isto. Dok je jutrošnje veliko uzbuĊenje polako blijedjelo u dosadu, uredan mali glas gospodina Gowana nastavljao je dalje i dalje. Ljudi su poĉeli odlaziti, iznenada se prisjećajući da moraju pomusti ţivotinje i pomesti podove, uvjereni da se ništa zanimljivo ne moţe dogoditi dok taj ubitaĉni glas jednoliĉno nastavlja govoriti.

Kad je Ned Gowan napokon dovršio svoju inicijalnu obranu, sve se smirilo, a zdepasti sudac kojem sam nadjenula ime Jeff objavio je da će sud nastaviti zasjedanje sutra ujutro.

Nakon što su Ned Gowan, Jeff i kljuĉar John MacRae odrţali kratko savjetovanje tihim glasovima, dvojica kršnih mještana odveli su me u gostionicu. Bacajući pogled preko ramena, vidjela sam da Geilie odvode u suprotnom smjeru. Hodala je uspravljenih leĊa, odbijajući da poţuri i da, što se toga tiĉe, prizna svoje okruţenje na bilo koji naĉin.

U mraĉnoj straţnjoj sobi gostionice, napokon su mi skinuli okove i donijeli svijeću. Zatim je stigao Ned Gowan, donoseći bocu piva i tanjur mesa i kruha. ―Imamo samo nekoliko minuta vremena, draga moja, za to sam se teško izborio, pa me paţljivo slušajte.‖ Mali ĉovjek urotniĉki mi se nagnuo bliţe na treperavoj svjetlosti svijeće. Oĉi su mu bile sjajne i, osim male neurednosti njegove vlasulje, nije ostavljao dojam iscrpljenosti ili umora. ―Gospodine Gowan, jako mi je drago što vas vidim‖, iskreno sam mu rekla. ―Da, da, draga moja, ali sada nemamo vremena za to‖, odvratio je. Potapšao me po ruci prijateljski ali mehaniĉki. ―Uspio sam ih natjerati da vaš sluĉaj razmatraju odvojeno od sluĉaja gospoĊe Duncan, a to bi vam moglo pomoći. Kako se ĉini, vas nisu ni namjeravali uhititi, ali ipak su vas odveli zbog veze s tom vje... ovaj, s gospoĊom Duncan.‖ ―Ipak‖, brzo je nastavio, ―u izvjesnoj ste opasnosti i ne namjeravam to skrivati od vas. U selu trenutaĉno vlada mišljenje koje vam nije baš sklono. Što vas je nagnalo‖, htio je znati s nekarakteristiĉnom ţestinom, ―da dirate ono dijete?‖ Zaustila sam da odgovorim, ali on je nestrpljivo odmahnuo rukom. ―No, to sada nije vaţno. Moramo igrati na ĉinjenicu da ste Engleskinja - što znaĉi da ne poznajete obiĉaje, a ne da ste stranac - i što više odugovlaĉiti stvari. Vidite, vrijeme je na našoj strani, jer najgora od tih suĊenja zbivaju se u klimi histerije, kad se ĉvrstoća dokaza zanemaruje u cilju zadovoljavanja krvoţednosti.‖ 278

Krvoţednost. Ta je rijeĉ potpuno opisivala osjećaj koji sam dobivala gledajući lica u gomili. Tu i tamo vidjela sam neke izraze sumnje i suosjećanja, ali malo bi se tko suprotstavio gomili, a u Cranesmuiru je priliĉno nedostajalo takvih liĉnosti. Ili ne, ispravila sam se, ipak postoji jedan - ovaj suhi, mali edinburški odvjetnik, ĉvrst poput stare ĉizme kojoj tako snaţno sliĉi. ―Što više budemo odugovlaĉili‖, nastavio je gospodin Gowan praktiĉnim glasom, ―to će manje itko biti sklon ţurnoj akciji. I zato će sutra vaša zadaća biti samo to da šutite‖, rekao je s rukama na koljenima. ―Ja ću govoriti, i molim se Bogu da će to imati neki uĉinak.‖ ―To mi zvuĉi kao priliĉno dobar plan‖, odvratila sam i umorno se pokušala nasmiješiti. Bacila sam pogled prema prednjim vratima gostionice, odakle su se zaĉuli glasovi. Vidjevši moj pogled, gospodin Gowan kimnuo je glavom. ―Da, ubrzo vas moram napustiti. Nagovorio sam ih da ovdje provedete noć.‖ Sumnjiĉavo se osvrnuo oko sebe. U maloj prostoriji uz gostionicu, koja je uglavnom sluţila za odlaganje otpadaka i rezervnih dijelova, bilo je hladno i mraĉno, ali neusporedivo bolje nego u rupi za lopove.

Otvorila su se vrata i pojavila silueta gostioniĉara, koji se zagledao u mrak pokraj blijedog treperavog plamena svijeće. Gospodin Gowan ustao je da krene, ali ja sam ga uhvatila za rukav. Morala sam znati jednu stvar. ―Gospodine Gowan - je li vas Colum poslao da mi pomognete?‖ Oklijevao je s odgovorom, ali zanemarimo li ograniĉenja njegove profesije, bio je besprijekorno pošten ĉovjek. ―Nije‖, iskreno mi je odgovorio. Na njegovim usahlim obrazima gotovo se pojavio izraz nelagode kad je dodao: ―Došao sam... po vlastitoj volji.‖ Nabio je šešir na glavu i okrenuo se prema vratim, kratko mi poţeljevši laku noć, a onda je izašao u svjetlost i ţamor gostionice.

Bilo je malo priprema za moj smještaj. Na jednoj od velikih baĉvi leţali su samo mali vrĉ vina i štruca kruha - ovog puta ĉista - a na tlu pokraj baĉve i jedan sloţeni pokrivaĉ.

Ogrnula sam se pokrivaĉem i sjela na jednu od manjih baĉvi da veĉeram, razmišljajući dok sam ţvakala skromni obrok.

Dakle, gospodina Gowana nije poslao Colum. Je li on uopće znao da odvjetnik namjerava doći? A moţda je Colum svima zabranio odlazak u selo, bojeći se da bude upleten u progon vještica. Selom su se proširili opipljivi valovi straha i histerije i osjećala sam kako zapljuskuju zidove mog krhkog skloništa.

Iz misli me prenula provala galame iz obliţnje toĉionice. Moţda je to bila samo moja straţa i njihovo društvo. Ali kad se ĉovjek naĊe na rubu smrti, ĉak je ijedan dodatni sat ţivota razlog za zahvalnost. Umotala sam se u pokrivaĉ, povukla ga preko glave da ne ĉujem galamu iz gostionice i potrudila se iz petnih ţila da ne osjećam ništa osim zahvalnosti.

Nakon jako nemirne noći, probudili su me ubrzo nakon svitanja i odveli natrag na trg, premda suci nisu stigli još sat vremena.

Dobro raspoloţeni, debeli i punih ţeludaca, prionuli su na posao. Jeff se okrenuo Johnu MacRaeu, koji se vratio na svoje mjesto iza optuţenih. ―Samo na temelju podastrtih dokaza nismo u stanju utvrditi krivicu.‖ Iz ponovo okupljene gomile, koja je donijela vlastite zakljuĉke, zaĉula se provala bijesa, ali nju je smirio Mutt, koji je okrenuo par oĉiju poput svrdla prema mladim radnicima u prednjem redu i utišao njihov laveţ, kao da je polio pse hladnom vodom. Kad je ponovo uveden red, opet je okrenuo svoje uglasto lice prema kljuĉaru. ―Molim vas, odvedite zatvorenice do jezera.‖ Nato se zaĉuo zadovoljni zvuk oĉekivanja koji je oţivio sve moje najgore sumnje. John MacRae uhvatio me za ruku, a drugom je uhvatio Geilie, da nas povede, ali imao je mnogo pomoćnika. Ruke su me ţestoko grabile za suknju, štipale me i gurale dok su me vukli. Neki idiot imao je bubanj i nesuvislo je bubnjao. Gomila je pjevušila u grubom ritmu na udaranje bubnja, nešto što nisam mogla razabrati meĊu povremenim krikovima i uzvicima. Nisam baš bila uvjerena da bih voljela znati što govore.

279

Procesija se slijevala livadom do obale jezera, gdje se mali drveni mol protezao na vodi. Odvukli su nas do njegova kraja, gdje su dvojica sudaca zauzeli svoj poloţaj, svaki s jedne strane mola. Jeff se okrenuo gomili koja je ĉekala na obali. ―Donesite uţad!‖ Nastalo je opći ţamor i osvrtanje, dok netko nije ţurno dotrĉao s komadom uţeta.

MacRae ga je uzeo i prišao mi s priliĉnim oklijevanjem. Ali kradomice je pogledao istraţitelje, što mu je izgleda oĉvrsnulo odluĉnost. ―Molim vas, budite tako dobri i skinite cipele, gospoĊo‖, naredio je. ―Kvrag... zašto?‖ htjela sam znati i prekriţila ruke.

Trepnuo je, oĉito nespreman na otpor, ali jedan od sudaca preduhitrio je njegov odgovor. ―To je pravilna procedura za kušnju vodom. Osumnjiĉenoj vještici svezat će se desni palac konopcem za lijevi noţni palac. Isto tako, lijevi palac na ruci vezat će se za desni palac na nozi. A onda...‖ Bacio je rjeĉit pogled na vodu jezera. Ribari su stajali bosonogi u blatu uz obalu, s hlaĉama zasukanim iznad koljena i svezanim uzicama. Znakovito mi se nacerivši, jedan od njih podigao je kamenĉić s tla i bacio ga preko ĉeliĉnosive površine. Jedanput se odbio i potonuo. ―Kad uĊe u vodu‖, ubacio je mali sudac, ―vještica će plutati, jer ĉistoća vode odbija njezinu pokvarenu osobu. Neduţna će ţena potonuti.‖ ―Znaĉi, mogu birati izmeĊu toga da budem osuĊena kao vještica, ili da me proglasite neduţnom ali da se utopim, zar ne?‖ obrecnula sam se. ―Ne, hvala!‖ Ĉvršće sam obujmila laktove, pokušavajući umiriti drhtavicu koja kao da je postala trajna osobina mog tijela.

Niski sudac naduo se poput ugroţene ţabe. ―Nećete govoriti pred ovim sudom bez dopuštenja, ţeno! UsuĊujete se odbiti zakonitu istragu?‖ ―UsuĊujem li se odbiti da me utopite? Jasno da se usuĊujem!‖ Prekasno sam krajiĉkom oka spazila Geilie, koja je grozniĉavo tresla glavom, tako da joj se svijetla kosa vrtjela oko nje.

Sudac se okrenuo MacRaeu. ―Svucite je i udarite je u straţnjicu!‖ glatko je rekao.

Kroz izmaglicu nevjerice, zaĉula sam kolektivni uzdah šokirane strave - zapravo, uţitak oĉekivanja. I shvatila sam što mrţnja zapravo znaĉi. Ne njihova. Moja.

Nisu se potrudili da me odvedu natrag na seoski trg. Što se mene sada ticalo, malo sam toga mogla izgubiti, pa im nisam olakšavala.

Grube ruke gurkale su me naprijed, povlaĉeći me za krajeve bluze i gornjeg dijela haljine. ―Pusti me na miru, prokleta budalo!‖ povikala sam i udarila nogom jednog nasilnika u mjesto koje će ga najviše boljeti. Zgurio se i zastenjao, ali njegovo savijeno tijelo brzo se izgubilo u uzavreloj erupciji vikanja, pljuvanja i bijesnih lica. Još me je šaka hvatalo za ruke i tjeralo teturajući dalje, napola me diţući preko tijela koja su pala na tlo u sudaru gurajući me zajedniĉki kroz pukotine, premalene da bih kroz njih prošla hodajući.

Netko me udario u trbuh, pa sam izgubila dah. U ovom trenutku gornji dio haljine bio mi je gotovo u prnjama, pa mi ostatak nisu svukli s većim teškoćama. Nikad nisam patila od srameţljivosti, ali stojeći napola gola pred tom gomilom nacerenih zlobnika, s otiscima znojnih dlanova na golim dojkama, osjetila sam mrţnju i poniţenje kakve nisam mogla ni zamisliti.

John MacRae svezao mi je ruke s prednje strane, namatajući mi pleteno uţe oko zapešća i ostavljajući duţinu od nekoliko stopa. Imao je dovoljno pristojnosti da izgleda posramljeno dok je to ĉinio, ali nije htio podići pogled i pogledati me u oĉi, pa je bilo jasno da ne mogu oĉekivati ni pomoć ni popustljivost iz tog smjera; bio je na milosti i nemilosti gomile, jednako kao i ja.

Geilie je bila u blizini, nedvojbeno sliĉno tretirana; krajiĉkom oka spazila sam njezinu platinastu kosu, koja se zavijorila na iznenadnom povjetarcu. Ruke su mi se istegle visoko iznad glave kad je konopac baĉen preko grane krupnog hrasta i ĉvrsto stegnut. Stisnula sam zube i ĉvrsto se drţala svog bijesa; to mi je bilo jedino sredstvo kojim sam se mogla boriti protiv straha. Gomila promatraĉa bila je ispunjena ozraĉjem oĉekivanja i bez daha, prekidanim povremenim uzbuĊenim ţamorom ili uzvicima.

280

―Daj joj, John!‖ viknuo je jedan. ―PrijeĊi na stvar!‖ John MacRae, osjetljiv na teatarske odgovornosti svoje profesije, zastao je, drţeći biĉ u ravnini sa strukom, i prešao pogledom preko gomile. Zakoraĉio je naprijed i njeţno popravio moj poloţaj, tako da sam stajala licem okrenuta deblu drveta, gotovo dodirujući grubu koru. Zatim se povukao dva koraka, podigao biĉ i pustio ga da padne. Šok je bio gori od boli. Zapravo, tek nakon nekoliko udaraca shvatila sam da kljuĉar ĉini sve što moţe da me poštedi. Ipak, jedan ili dva udarca bili su dovoljno jaki da probiju koţu; osjećala sam oštro bockanje nakon svakog udarca.

Oĉi su mi bile ĉvrsto sklopljene, obraz ĉvrsto pritisnut na drvo, nastojeći iz petnih ţila da budem negdje drugdje. Ali iznenada sam zaĉula nešto što me smjesta vratilo u sadašnjost. ―Claire!‖ Osjetila sam da mi se konopac na zapešćima malo olabavio, dovoljno da se trznem i posve okrenem licem prema gomili. Moj iznenadni bijeg zbunio je kljuĉara, koji je zamahnuo biĉem uprazno i zateturao naprijed izgubivši ravnoteţu pa udario glavom u granu. To je imalo vrlo dobar uĉinak na rulju, koja ga je poĉela vrijeĊati i rugati mu se.

Kosa mi je prekrivala oĉi, slijepljena za lice znojem, suzama i prljavštinom zatoĉenja. Zatresla sam glavom da bih je oslobodila, i uspjela iskosa baciti pogled koji je potvrdio ono što su mi uši ĉule.

Bezobzirno se koristeći svojom veliĉinom i mišićavošću, lica poput groma, Jamie se probijao kroz gomilu koja se povlaĉila.

Osjećala sam se vrlo sliĉno generalu MacAuliffeu kod Bastognea, kad je na puĉini spazio Pattonovu treću armiju. Unatoĉ groznoj opasnosti u kojoj smo se nalazile ja i Geilie, a sada i Jamie, nikad nisam bila sretnija što nekoga vidim. ―Vještiĉin muškarac!― ―To joj je muţ!― ―Smrdljivi Fraser!‖ i sliĉni epiteti ĉuli su se meĊu općenitijim pogrdama upućenim meni i Geilie. ―Uhvatite i njega! Spalite ih! Spalite ih sve!‖ Histerija gomile, koja je zbog kljuĉarove nezgode naĉas popustila, opet se stala dizati prema grozniĉavom vrhuncu.

Usporen tijelima kljuĉarovih pomoćnika koji su se objesili o njega, Jamie je posve stao. Sa svake ruke visio mu je jedan ĉovjek; borio se da na silu rukom dohvati pojas. Misleći da poseţe za noţem, jedan ga je muškarac snaţno udario u ţeludac.

Jamie se malo prignuo, a onda se opet uspravio i lupio laktom u nos ĉovjeka koji ga je udario. Kad je uspio privremeno osloboditi jednu ruku, nije se obazirao na mahnite udarce ĉovjeka s druge strane. Gurnuo je ruku u koţnatu torbicu, a onda izvukao i bacio nekakav predmet. Njegov uzvik stigao je do mene kad mu je predmet izletio iz ruke. ―Claire! Ne miĉi se!‖ Nemam baš kamo krenuti, omamljeno sam pomislila. Ugledala sam tamnu mrlju koja mi je letjela ravno u lice i već sam se htjela trznuti unatrag, ali sam se na vrijeme zaustavila. Mrlja me pogodila u lice s bolnim štropotom, a crne perle spustile su mi se na ramena kad mi je krunica od crnog jantara, baĉena u stilu juţnoameriĉke bole, uredno pala oko vrata. Ili ne baš posve uredno, jer jedna mi je niska zapela za desno uho. Zatresla sam glavom, dok su mi oĉi suzile od udarca, i jantar je pao na mjesto, a raspelo mi se elegantno zanjihalo izmeĊu golih dojki.

Lica u prvom redu buljila su u njega s izrazom zgroţene opĉinjenosti. Njihova iznenadna tišina utjecala je na one iza njih, pa se uzbuĊena galama stišala. Jamiejev glas, obiĉno blag ĉak i kad je bio bijesan, odjeknuo je u tišini. Sada u njemu nije bilo blagosti. ―Oslobodite joj ruke!‖ Ljudi koji su mu se objesili o ruke otpali su, a valovi gomile razdvojili su se pred njim dok je koraĉao naprijed. Kljuĉar ga je gledao kako prilazi, stojeći ukipljen i razjapljenih usta. ―Rekao sam da joj oslobodite ruke! Smjesta!‖ Kao da ga je apokaliptiĉna vizija riĊokose smrti kako mu prilazi prenula iz transa, kljuĉar se zatresao i ţurno potraţio bodeţ. Presjeĉeni konopac olabavio se sa snaţnim trzajem i ruke su mi pale poput vreća, zaboljevši me od otpuštanja napetosti. Zateturala sam i bila

281

bih pala da me snaţna i poznata ruka nije uhvatila za lakat i pridrţala. Zatim mi se lice našlo na Jamiejevim grudima i ništa mi više nije bilo vaţno.

Moţda sam na nekoliko minuta izgubila svijest ili sam osjetila takvo olakšanje da mi se to samo uĉinilo. Jamie me ĉvrsto uhvatio oko struka da me pridrţi i prebacio svoj ogrtaĉ od pleda preko mene, skrivajući me barem od buljenja seljana. Svuda naokolo zaĉula se zbrka glasova, ali to više nije bila sluĊena i zlurada krvoţednost rulje.

Kroz zbrku se prolomio Muttov - ili moţda Jeffov - glas. ―Tko ste vi? Kako se usuĊujete upletati u istragu ovog suda?‖ Mogla sam osjetiti, više nego vidjeti, kako se gomila tiska naprijed. Jamie je bio krupan i naoruţan, ali bio je sam. Stisnula sam se uz njega ispod nabora ogrtaĉa od pleda. Njegova se desna ruka stegnula oko mene, ali je lijeva posegnula za koricama na boku. Srebrnastoplava oštrica prijeteći je siknula kad je napola izašla iz korica, a ljudi u prednjem redu gomile naglo su stali.

Suci se nisu dali tako lako pokolebati. Vireći iz svog skrovišta, spazila sam da Jeff bijesno gleda Jamieja. Ĉinilo se da je Mutta ova iznenadna upadica više zabavila nego iznervirala. ―Zar se usuĊujete izvlaĉiti oruţje na boţju pravdu?‖ obrecnuo se debeljuškasti mali sudac.

S bljeskom ĉelika, Jamie je posve izvukao maĉ i zario mu vršak u zemlju, ostavljajući drţak da se trese od siline udarca. ―Izvlaĉim ga u obranu ove ţene i istine‖, rekao je. ―Ako je itko ovdje protiv tih dviju stvari, odgovarat će meni, a onda Bogu, tim redom.‖ Kao da ne moţe vjerovati u ono što vidi, sudac je jedanput ili dvaput trepnuo, a onda još jedanput krenuo u napad. ―Nemate pravo miješati se u rad ovog suda, gospodine! Zahtijevam da odmah predate zatvorenicu.

Vašim ćemo se ponašanjem smjesta pozabaviti!‖ Jamie je mirno pogledao suce. Osjećala sam kako mu srce lupa pod mojim obrazom dok sam se privijala uz njega, ali ruke su mu bile savršeno mirne; jedna je poĉivala na dršku maĉa, druga na bodeţu za pojasom. ―Što se toga tiĉe, zavjetovao sam se pred boţjim oltarom da ću štititi ovu ţenu. Ako mi ţelite reći da je vaš autoritet veći od autoriteta svemogućeg Boga, moram vas obavijestiti da ne dijelim vaše mišljenje.‖ Uslijedila je tišina koja je tu i tamo bila prekinuta posramljenim hihotanjem i nervoznim smijehom.

Premda simpatija gomile nije prešla na našu stranu, zamah koji nas je nosio prema katastrofi ipak je bio slomljen.

Jamie me uhvatio za rame i okrenuo. Nisam mogla podnijeti da se suoĉim s gomilom, ali sam smatrala da nemam izbora. Podigla sam glavu koliko sam mogla i usredotoĉila pogled na mali ĉamac na sredini jezera iza gomile. Buljila sam u njega sve dok mi oĉi nisu poĉele suziti.

Jamie je odmaknuo ogrtaĉ, pridrţavajući ga oko mene, ali puštajući da padne dovoljno da mi se vide vrat i ramena. Dodirnuo je jantarnu krunicu i pustio je da se blago zanjiše naprijed-natrag. ―Crni jantar oprţit će koţu vještice, zar ne?‖ odluĉno je upitao suce. ―A vjerujem da će to još jaĉe uĉiniti kriţ našeg Gospodina. Ali pogledajte!‖ Gurnuo je jedan prst pod perle i podigao raspelo. Koţa ispod raspela bila mi je snjeţno bijela, prljava od zatoĉeništva ali neozlijeĊena, pa se u gomili zaĉuo dahtaj i ţamor. Ĉista hrabrost, ledena prisebnost duha i osjećaj za teatralnost. Colum MacKenzie imao je pravo što se pribojavao Jamiejevih ambicija. A ako uzmem u obzir njegov strah da ću odati tajnu o tome tko je Hamishov pravi otac ili ono što sam vjerovala da o tome znam, mogla sam shvatiti i ono što je meni uĉinio.

Shvatiti, ali ne i oprostiti.

Raspoloţenje nesigurne gomile sada se mijenjalo amo-tamo. Prijašnja krvoţednost je jenjavala, ali još uvijek nas je mogla zapljusnuti poput velikog vala i razbiti nas. Mutt i Jeff neodluĉno su se pogledali; uzdrmani razvojem dogaĊaja, naĉas su bili izgubili nadzor nad situacijom.

282

Geillis Duncan iskoristila je tu stanku i istupila. Ne znam je li za nju u tom trenutku postojala nada ili ne. Kako god bilo, ona je sada prkosno zabacila svijetlu kosu preko jednog ramena i odbacila svoj ţivot. ―Ova ţena nije vještica‖, jednostavno je rekla. ―Ali ja jesam.‖ Koliko god da je Jamiejeva predstava bila dobra, s ovim se nije mogla mjeriti. Nastala je galama koja je posve zaglušila pitanja i uzvike sudaca.

Kao i uvijek, nisam imala pojma što ona misli i osjeća; visoko bijelo ĉelo bilo joj je jasno, a krupne zelene oĉi sjale su kao da se zabavlja. Stajala je uspravno u odrpanoj odjeći, prekrivena prljavštinom, i pogledala svoje tuţitelje. Progovorila je kad se galama malo smirila, ali nije se udostojala podići glas, pa ih je prisilila da se stišaju kako bi je mogli ĉuti. ―Ja, Geillis Duncan, priznajem da sam vještica i ljubavnica Sotone.‖ Ovo je izazvalo još jedan uzvik gomile, pa je još jedanput, savršeno strpljivo, priĉekala da se stišaju. ―Po nalogu svog gospodara, priznajem da sam ubila svog muţa, Arthura Duncana, koristeći se vještiĉjim umijećem.‖ Nato je pogledala u stranu i uhvatila moj pogled, a na usnama joj se pojavio nagovještaj osmijeha. Pogled joj se zaustavio na ţeni u ţutom šalu, ali nije se smekšao. ―Iz ĉiste zlobe, bacila sam ĉari na podmetnuto dijete da umre, kako bi ljudsko dijete koje je zamijenjeno ostalo s vilama.‖ Zatim se okrenula i uprla prst u mene. ―Iskoristila sam neznanje Claire Fraser za svoje svrhe. Ali ona nije sudjelovala u mojim radnjama, niti je o njima išta znala, niti sluţi mom Gospodaru.‖ Gomila je opet zaţamorila, ljudi su se naguravali i gurali sve bliţe da bolje vide. Geilie je ispruţila obje ruke prema njima i okrenula im dlanove. ―Ne pribliţavajte se!‖ Jasan glas prasnuo je poput biĉa, s jednakim uĉinkom. Dignula je glavu prema nebu i ukipila se kao da nešto osluškuje. ―Slušajte!‖ rekla je. ―Poslušajte vjetar njegova dolaska! Ĉuvajte se, mještani Cranesmuira! Jer moj Gospodar stiţe na krilima vjetra!‖ Spustila je glavu i ispustila visok i jezovit pobjedniĉki krik. Krupne zelene oĉi bile su usredotoĉene i izbuljene kao u transu.

Doista je poĉeo puhati vjetar; mogla sam vidjeti olujne oblake kako se kotrljaju nebom na drugoj strani jezera. Ljudi su se poĉeli uznemireno osvrtati, a nekoliko se duša povuklo sa straţnjeg kraja gomile.

Geilie se poĉela vrtjeti oko sebe dok joj je kosa vijorila na vjetru, s rukama elegantno uzdignutim iznad glave, poput plesaĉice na svibanjskom plesu. Gledala sam je sa šokom i nevjericom.

Dok se vrtjela, kosa joj je skrivala lice. Ali u jednom okretaju, trznula je glavom i zabacila svijetlu kosu na stranu, pa sam spazila da gleda u mene. Maska transa naĉas joj je nestala s lica, a ustima je oblikovala jednu rijeĉ. Zatim ju je okretanje opet odvelo prema gomili, pa je ponovno poĉela jezovito vrištati.

Rijeĉ je glasila: ―Bjeţi!‖ Iznenada se prestala vrtjeti, zgrabila ostatke svog korzeta s izrazom poludjela oduševljenja na licu i strgnula ga sa sebe. Dovoljno ga je olabavila da otkrije gomili tajnu koju sam ja doznala dok sam se stiskala uz nju na hladnoći prljave rupe za lopove. Tajnu koju je Arthur Duncan otkrio sat vremena prije smrti. Tajnu zbog koje je umro. Prnje njezine olabavljene haljine otpale su i otkrile ispupĉeni trbuh u šestom mjesecu trudnoće.

Ja sam još uvijek nepomiĉno buljila u nju, ali Jamie se nije dao smesti. Drţeći maĉ u jednoj ruci, uhvatio me drugom i bacio se u gomilu, gurajući ljude s puta laktovima, koljenima i drškom maĉa, probijajući se prema obali jezera. Ispustio je prodoran zviţduk kroza zube.

Gomila je bila toliko obuzeta spektaklom pod hrastom da je isprva malo ljudi shvatilo što se dogaĊa. A onda, kad su pojedinci poĉeli vikati i hvatati nas, na tvrdoj zemlji iznad obale zaĉuo se zvuk kopita u galopu.

Donas još uvijek nije mnogo mario za ljude, a bio je potpuno spreman da im to i pokaţe. Ugrizao je prvu ruku koja je posegnula za njegovim uzdama, a ĉovjek je pao na tlo urlajući od boli i krvareći. Donas se propeo, zanjištao i zamahnuo nogama kroz zrak, pa je nekolicina hrabrijih duša koje su ga još uvijek htjele zaustaviti, iznenada izgubila interes.

283

Jamie me jednom neprekinutom kretnjom prebacio preko sedla kao vreću brašna i skoĉio iza mene.

OslobaĊajući put pred sobom ţestokim zamasima maĉa, usmjerio je Donasa kroz natiskanu gomilu koja se povlaĉila. Ljudi su padali pred navalom zubi, kopita i oštrice maĉa, a mi smo ubrzali, ostavljajući za sobom jezero, selo i Leoch. Ostavši bez daha od udarca, s mukom sam pokušavala progovoriti, vrisnuti Jamieju.

Naime nisam se bila ukipila zbog otkrića Geiliene trudnoće. Nešto drugo sledilo me do kostiju. Dok se Geilie vrtjela sa široko ispruţenim rukama, ugledala sam ono isto što je ona vidjela na meni, kad su mi skinuli odjeću. Znak na ruci kakav sam i ja imala. Ovdje, u ovom vremenu, to je bio znak ĉarolija, znak magusa. Maleni, neugledan oţiljak od cijepljenja protiv velikih boginja.

Kiša je pljuštala po vodi, ublaţavajući mi bol na nateĉenom licu i na ozljedama od uţeta na zapešćima.

Zagrabila sam vodu iz potoka i polako je srknula, sa zahvalnošću osjećajući kako mi hladna tekućina teĉe niz grlo.

Jamie je na nekoliko minuta nestao. Vratio se s punim rukama oblog tamnozelenog lišća, ţvaĉući nešto. Ispljunuo je grudicu proţvakanog zelenila na dlan, stavio drugi sveţanj lišća u usta i okrenuo me od sebe. Njeţno mi je utrljao proţvakano lišće na leĊa i peckanje se znatno ublaţilo. ―Što je to?‖ upitala sam, ulaţući napor da se kontroliram. Još uvijek sam bila potresena i hunjkava, ali bespomoćne suze poĉele su jenjavati. ―Potoĉarka‖, odgovorio je malo prigušenim glasom zbog lišća u ustima. Ispljunuo ga je i nanio mi ga na leĊa. ―Nisi ti jedina koja nešto zna o ljekovitim travama, Saskinjo‖, dodao je malo razgovjetnijim glasom. ―Kakav... kakav okus ima?‖ upitala sam, gutajući jecaje. ―Priliĉno gadan‖, lakonski je odgovorio. Dovršio je nanošenje i njeţno mi opet prekrio ramena ogrtaĉem. ―Neće ti...‖ zapoĉeo je a onda zastao. ―Hoću reći, posjekotine ti nisu duboke. Mislim da... da ti neće ostati oţiljci.‖ Premda je to rekao grubim glasom, dodir mu je bio njeţan, što me ponovo nagnalo na plaĉ. ―Ţao mi je‖, promrmljala sam, brišući nos u kut ogrtaĉa. ―Ne znam... ne znam što mi je. Ne znam zašto ne mogu prestati plakati.‖ Slegnuo je ramenima. ―Ne vjerujem da te itko prije pokušao namjerno ozlijediti, Saskinjo‖, rekao je. ―Vjerojatno ne plaĉeš samo od boli nego i od šoka.‖ Zastao je i uhvatio rub ogrtaĉa. ―I ja sam tako reagirao, curo‖, rekao je praktiĉnim glasom. ―Povratio sam poslije biĉevanja, i plakao dok su mi ĉistili rane. Zatim sam se tresao.‖ Paţljivo mi je obrisao lice ogrtaĉem, a zatim mi stavio ruku pod bradu i podigao mi glavu da ga pogledam u lice. ―A kad sam se prestao tresti, Saskinjo‖, tiho je rekao, ―zahvaljivao sam Bogu što osjećam bol, jer to znaĉi da sam još uvijek ţiv.‖ Pustio me i kimnuo glavom. ―Reci mi kad doĊeš do te toĉke, curo, jer htio bih ti reći dvije-tri stvari.‖ Ustao je i otišao do potoka, da u hladnoj vodi opere krvlju natopljenu maramicu. ―Kako to da si se vratio?‖ upitala sam ga kad mi je ponovo prišao. Uspjela sam prestati plakati, ali još uvijek sam se tresla, pa sam se jaĉe ogrnula ogrtaĉem. ―Zahvaljujući Alecu MacMahonu‖, odvratio je s osmijehom. ―Zamolio sam ga da pripazi na tebe dok me ne bude. Kad su seljani ugrabili tebe i gospoĊu Duncan, jahao je cijelu noć i cijeli sljedeći dan da me naĊe. A onda sam ja jahao kao sam vrag u povratku. Boţe, Donas je dobar konj.‖ S odobravanjem je podigao pogled prema Donasu, koji je stajao svezan za drvo na vrhu obale, a mokra mu je dlaka sjala poput bakra. ―Moram ga premjestiti‖, zamišljeno je rekao. ―Ne vjerujem da će nas itko slijediti, ali nismo baš daleko od Cranesmuira. Jesi li sada u stanju hodati?‖ S izvjesnim sam ga naporom slijedila uz strmu kosinu. Kamenĉići su mi se kotrljali pod stopalima, a paprat i trnje hvatali za košulju. Blizu vrha kosine bio je šumarak mladih joha, tako gusto naĉiĉkanih da su se niţe grane meĊusobno isprepletale i oblikovale zeleni krov iznad paprati. Jamie je gurnuo grane dovoljno

284

daleko da puzeći uĊem u uski prostor, a onda je ispred ulaza paţljivo ponovno sloţio slomljenu paprat.

Odmaknuo se korak natrag i kritiĉki pogledao skrovište, a zatim sa zadovoljstvom kimnuo glavom. ―Da, ovo je dobro. Ovdje te nitko neće pronaći.‖ Pošao je, a onda se opet okrenuo meni. ―Ako moţeš, pokušaj odspavati i nemoj se brinuti ako se odmah ne vratim. Na povratku ću malo loviti; nemamo hrane, a nisam ţelio privlaĉiti paţnju zaustavljajući se na nekom imanju. Navuci tartan preko glave. Neka ti prekrije košulju, jer bjelina se daleko vidi.‖ Hrana mi se ĉinila nevaţnom; ĉinilo mi se da više nikad neću jesti. Ali spavanje je bilo nešto drugo.

Još uvijek su me boljela leĊa i ruke, a rane od uţeta na zapešćima još uvijek su bile svjeţe. Osjećala sam rane i masnice po ĉitavom tijelu; ali iscrpljena od straha, bolova i umora, zaspala sam gotovo odmah, dok se jedak miris paprati dizao oko mene poput tamjana.

Kad sam se probudila, nešto me zgrabilo za stopalo. Uplašeno sam se uspravila i udarila glavom u elastiĉno granje iznad sebe. Zasuo me val lišća i pruća, pa sam stala divlje mahati rukama kako bih rasplela kosu iz raspucanih granĉica. Izgrebena, raskuštrana i iznervirana, ispuzala sam iz skrovišta i ugledala Jamieja kako ĉuĉi u blizini i veselo promatra moj izlazak. Sunce na zalasku spustilo se ispod ruba potoka, ostavljajući stjenoviti kanjon u sjeni. Miris peĉenog mesa širio se s male vatre izmeĊu kamenja blizu potoka, gdje su se dva zeca pekla na improviziranom raţnju od zašiljenih zelenih štapova.

Jamie mi je pruţio ruku da mi pomogne sići kosinom. Ja sam je ponosno odbila i dostojanstveno se spustila sama, spotaknuvši se samo jedanput o rub ogrtaĉa koji se vukao po tlu. Više nisam osjećala muĉninu, pa sam se halapljivo bacila na meso. ―Poslije veĉere otići ćemo u šumu, Saskinjo‖, rekao je Jamie i otkinuo komad zeca. ―Ne ţelim spavati pokraj potoka; zbog buke vode ne mogu ĉuti dolazi li tko.‖ Nismo mnogo razgovarali dok smo jeli, oboje potišteni zbog jutrošnjih uţasnih dogaĊaja i sjećanja na ono što smo ostavili za sobom. Mene je proţela duboka tuga, jer nisam izgubila samo priliku da doznam nešto više o razlozima svoje nazoĉnosti ovdje, nego i prijateljicu. Jedinu prijateljicu. Ĉesto sam dvojila oko Geilienih motiva, ali nisam nimalo dvojila da mi je jutros spasila ţivot. Znajući da je u bezizglednom poloţaju, uĉinila je sve što je bilo u njenoj moći ne bi li mi pruţila priliku da pobjegnem. Gotovo nevidljiva na dnevnoj svjetlosti, vatra je postala sjajnija dok je mrak padao na potok. Pogledala sam u plamen i ugledala hrskavu koţu i potamnjele kosti zeĉeva na raţnju. Jedna kapljica krvi pala je u vatru sa slomljene kosti, zašištala i nestala. Iznenada mi je komad mesa zapeo u grlu. Ţurno sam odloţila meso, okrenula se u stranu i povratila.

Još uvijek ne razgovarajući mnogo, otišli smo od potoka i pronašli udobno mjesto pokraj jednog proplanka u šumi. Okruţivali su nas valoviti breţuljci, ali Jamie je odabrao visoko mjesto, s dobrim pogledom na cestu koja vodi iz sela. Sumrak je naĉas pojaĉao sve boje krajolika, osvjetljavajući zemlju draguljima; sjajni smaragd u grmlju vrijeska, draţesni sjenoviti ametist meĊu korijenjem vrijeska i plamteći rubini crvenih bobica na naĉiĉkanim oskorušama na bregovima. Bobice oskoruše štite od vještiĉjih ĉarolija.

U daljini, obris dvorca Leoch još uvijek se vidio u podnoţju Ben Adena. Brzo je izblijedio kad je svjetlost nestala.

Jamie je zapalio vatru na zaklonjenom mjestu i sjeo uz nju. Kiša se pretvorila u blagu kišicu koja je zamaglila zrak i ukrasila mi trepavice duginim bojama kad sam pogledala u plamen.

Jamie je dugo sjedio buljeći u vatru. Napokon me pogledao, s rukama oko koljena. ―Rekao sam ti da te nikad neću ispitivati o stvarima koje mi ne ţeliš reći. Ni sada te ne bih pitao, ali moram, i radi tvoje i radi moje sigurnosti.‖ Nesigurno je zastao. ―Claire, ako prije nisi bila iskrena prema meni, budi sada, jer ja moram znati istinu. Claire, jesi li ti vještica?‖ Zabuljila sam se u njega. ―Vještica? Nije... nije moguće da me to ozbiljno pitaš?‖ Pomislila sam da se zacijelo šali, ali mislio je ozbiljno.

Uhvatio me za ramena, ĉvrsto stisnuo i zabuljio mi se u oĉi kao da će me tako natjerati da mu odgovorim. ―Moram te to pitati, Claire! A ti mi moraš odgovoriti!‖ 285

―Što ako jesam?‖ upitala sam kroz suhe usne. ―Da si vjerovao da sam vještica, bi li se borio za mene?‖ ―Otišao bih s tobom na lomaĉu‖, odgovorio je divljim glasom. ―A ako moram, i u pakao. Ali, neka se Isus Krist smiluje mojoj i tvojoj duši, reci mi istinu!‖ Napetost cijele situacije napokon me dostigla. Otrgla sam se iz njegova stiska i potrĉala proplankom.

Ne daleko, samo do ruba drveća; nisam mogla podnijeti da ostanem na otvorenom prostoru. Uhvatila sam se zajedno stablo, zagrlila ga i ĉvrsto zarila prste u koru. Pritisnula sam lice na deblo i poĉela se histeriĉno smijati.

Jamiejevo blijedo i šokirano lice provirilo je s druge strane drveta. Nejasno svjesna da moj smijeh zacijelo zvuĉi kao kokodakanje, uloţila sam veliki napor i prestala. Teško dišući, naĉas sam se zagledala u njega. ―Da‖, rekla sam povlaĉeći se, još uvijek zadihana od neobuzdana smijeha. ―Da, ja sam vještica! Ti to ne moţeš drukĉije shvatiti. Premda nikad nisam preboljela velike boginje, mogu proći kroz sobu punu umirućih ljudi a da se ne zarazim. Mogu njegovati bolesne, udisati njihov dah i dodirivati im tijela a da ne obolim. Ne mogu dobiti ni koleru ni tetanus ni difteriju. A ti moraš misliti da je to ĉarolija zato što nikad nisi ĉuo za cijepljenje, a ne postoji drugi naĉin da to sebi objasniš.― ―Stvari koje znam...‖ Prestala sam se povlaĉiti i stala na mjestu, teško dišući, pokušavajući se kontrolirati. ―Znam za Jonathana Randalla zato što sam ĉula priĉe o njemu. Znam kad se rodio i znam kad će umrijeti, znam što je uĉinio i što će uĉiniti, znam za Sandringhama zato... zato što mi je Frank priĉao o njemu. A on je znao za Randalla zato što... zato što... o, Boţe!‖ Obuzela me muĉnina, pa sam sklopila oĉi kako ne bih morala gledati kako mi se zvijezde vrte iznad glave. ―A Colum... on vjeruje da sam vještica zato što sam shvatila da mu Hamish nije sin. Ja znam da on... ne moţe imati djece. Ali on je mislio da... da ja znam tko je Hamishov pravi otac... ja sam pomislila da si to moţda ti, ali onda sam shvatila da to nije moguće i...‖ Govorila sam sve brţe i brţe, pokušavajući zvukom vlastita glasa odagnati vrtoglavicu. ―Sve što sam ti ikad rekla o sebi istina je‖, rekla sam, mahnito kimajući glavom kao da pokušavam i samu sebe uvjeriti u to. ―Sve. Nemam ni roĊaka ni prošlosti, zato što se još nisam rodila.‖ ―Znaš li kad sam se rodila?‖ upitala sam podigavši pogled, svjesna da mi je kosa raskuštrana a oĉi razrogaĉene, ali ne mareći za to. ―Dvadeseti listopada, godine gospodnje tisuću devetsto osamnaeste. Ĉuješ li me?‖ Sada sam već vikala, a on je polako kimnuo glavom. ―Ĉujem te‖, tiho je odgovorio. ―Da, ĉuješ me!‖ viknula sam. ―I misliš da sam potpuno luda. Zar ne? Priznaj! To ti misliš. Moraš tako misliti, nema drugog naĉina da sebi objasniš mene. Ne moţeš mi vjerovati, ne moţeš se usuditi da mi vjeruješ. Oh, Jamie...‖ Osjetila sam da mi se lice poĉinje grĉiti. Cijelo ovo vrijeme provela sam skrivajući istinu, znajući da je nikome ne mogu reći, a sada sam shvatila da je mogu reći Jamieju, svom voljenom suprugu, ĉovjeku kojem vjerujem više nego ikome, a da mi ni on neće - da mi ne moţe povjerovati. ―To su bili kamenovi - vilinski brijeg. Uspravni kamenovi. Merlinovi kamenovi. Odatle sam došla.‖ Teško dišući, napola jecajući, svake sam sekunde postajala sve smušenija. ―Jednom, ali zapravo je to dvjesto godina. Priĉe uvijek govore o dvjesto godina... Ali u priĉama, ljudi se uvijek uspiju vratiti. A ja to nisam mogla.‖ Okrenula sam se u stranu, glavinjajući, traţeći podršku. Strovalila sam se na stijenu, pogrbila ramena i zagnjurila lice u ruke. U šumarku je nastala duga tišina. Potrajala je dovoljno dugo da male ptice povrate hrabrost i opet poĉnu pjevati, dozivajući se tankim i visokim cvrkutanjem dok su lovile posljednje insekte ljeta.

Napokon sam podigla pogled, pomislivši da je Jamie moţda naprosto ustao i otišao, shrvan mojim otkrićima. Ali on je još uvijek bio pokraj mene, još uvijek je sjedio s rukama oko koljena, pognute glave kao da razmišlja.

Dlake na njegovim rukama sjale su, krute kao bakrene ţice na svjetlosti vatre. Shvatila sam da stoje uspravno, poput oštrih dlaka psa. On me se boji. ―Jamie‖, rekla sam mu, osjećajući da će mi srce pući od potpune osamljenosti. ―Oh, Jamie.‖

286

Sjela sam i sklupĉala se u loptu, pokušavajući se omotati oko srţi svoje boli. Ništa više nije bilo vaţno, pa sam jecala iz srca.

Stavio je ruke na moja ramena i uspravio me, dovoljno da bih mu vidjela lice. Kroz koprenu suza, na licu sam mu ugledala izraz kakav je imao u borbi, izraz borbe koja je prešla toĉku napetosti i pretvorila se u hladnu sigurnost. ―Vjerujem ti‖, rekao mi je ĉvrstim glasom. ―Ništa ne razumijem - još ne - ali vjerujem ti. Claire, ja ti vjerujem! Slušaj me! Postoji istina izmeĊu nas, izmeĊu tebe i mene, i što god da mi kaţeš, ja ću ti povjerovati.‖ Blago me prodrmao. ―Nije vaţno o ĉemu govoriš. Vaţno je da si mi to rekla, a to je za sada dovoljno. Opusti se, mo duinne.

Spusti glavu i odmori se. Ostatak priĉe ispriĉat ćeš mi poslije. A ja ću ti vjerovati.‖ Još uvijek sam jecala, nesposobna da shvatim što mi govori. Opirala sam se i pokušavala se otrgnuti od njega, ali on me podigao u naruĉje, ĉvrsto me privio uza se i gurnuo mi glavu u nabore svog ogrtaĉa, stalno ponavljajući: ―Vjerujem ti.‖ Iz ĉiste iznemoglosti, napokon sam se dovoljno smirila da podignem pogled i da mu kaţem: ―Ali ne moţeš mi vjerovati.‖ Nasmiješio se. Usta su mu malo zadrhtala, ali ipak se nasmiješio. ―Nemoj mi govoriti što ne mogu uĉiniti, Saskinjo.‖ Naĉas je zastao, a onda me znatiţeljno upitao: ―Koliko imaš godina? Nikad mi nije palo na pamet da te to zapitam.‖ Pitanje mi se uĉinilo tako besmislenim da sam naĉas morala razmisliti. ―Dvadeset sedam... ili moţda dvadeset osam‖, dodala sam. To ga je malo zbunilo. S dvadeset osam godina, ţene u ovom vremenu obiĉno su na pragu srednjih godina. ―Oh‖, rekao je i duboko uzdahnuo. ―Mislio sam da si mojih godina - ili mlaĊa.‖ Nije se micao, a onda je spustio pogled i blijedo se nasmiješio. ―Sretan ti roĊendan, Saskinjo‖, rekao je.

To me posve iznenadilo. Kratko sam se zabuljila u njega. ―Što?‖ napokon sam uspjela upitati. ―Poţelio sam ti sretan roĊendan. Danas je dvadeseti listopada.‖ ―Doista?‖ glupavo sam upitala. ―Izgubila sam osjećaj za vrijeme.‖ Opet sam se poĉela tresti, od hladnoće i šoka, a i od siline svojih rijeĉi. Privukao me sebi i zagrlio. Spustio mi je glavu na svoja prsa i krupnim me šakama lagano milovao po kosi. Opet sam poĉela plakati, ovoga puta od olakšanja. U mom stanju uznemirenosti ĉinilo mi se logiĉnim da će, ako zna moju pravu dob i još uvijek me ţeli, sve biti u redu.

Zatim me Jamie podigao u naruĉje i paţljivo odnio do vatre, gdje je bio odloţio sedlo. Sjeo je, naslonio se na sedlo, i drţao me u zagrljaju, lagano i blizu.

Nakon duge šutnje, napokon je progovorio. ―U redu. Ispriĉaj mi sada.‖ I tako sam mu ispriĉala. Ispriĉala sam mu sve, isprekidano ali suvislo. Bila sam omamljena od iscrpljenosti, ali zadovoljna poput zeca koji je uspio pobjeći lisici i pronašao privremeno sklonište pod otpalom granom. Nije to spas, ali barem je odgoda. I ispriĉala sam mu o Franku. ―Frank‖, tiho je rekao. ―Znaĉi da on ipak nije mrtav.‖ ―Još se nije ni rodio.‖ Osjetila sam još jedan mali val histerije u utrobi, ali uspjela sam ga suzbiti. ―A nisam ni ja.‖ Pomilovao me je po leĊima i tapšao me dok nisam zašutjela, ispuštajući one svoje sitne gelske zvukove mrmljanja. ―Kad sam te izbavio iz Randallovih šapa u Fort Williamu‖, iznenada je rekao, ―pokušavala si se vratiti.

Vratiti do kamenova. I... vratiti se Franku. Zato si napustila šumarak.‖ ―Da.‖ ―A ja sam te zbog toga istukao.‖ Glas mu je bio tih od ţaljenja.

287

―Ti to nisi mogao znati. A ja ti nisam mogla reći.‖ Poĉela me obuzimati jaka pospanost. ―Ne, pretpostavljam da nisi.‖ Povukao je ogrtaĉ jaĉe oko mene i njeţno mi ga skupio oko ramena. ―Spavaj sada, mo duinne. Ja sam uz tebe, nitko te neće ozlijediti.‖ Zagnjurila sam glavu u toplu udubinu njegova ramena i dopustila svom umornom duhu da potone kroz slojeve ništavila. Prisilila sam se da izronim na površinu tek toliko da ga upitam: ―Vjeruješ li mi doista, Jamie?‖ Uzdahnuo je i ţalosno se nasmiješio. ―Da, vjerujem ti, Saskinjo. Ali bilo bi mi mnogo lakše da si obiĉna vještica.‖ Spavala sam kao zaklana i probudila se neko vrijeme poslije svitanja s groznom glavoboljom i ukoĉenošću u svakom mišiću. Jamie je imao nekoliko šaka zobi u maloj kesi u svojoj koţnatoj torbici, pa me natjerao da pojedem drammach - zob pomiješanu s hladnom vodom. Hrana mi je zastajala u grlu, ali prisilila sam se da je gutam.

Jamie je bio strpljiv i njeţan sa mnom, ali je malo govorio. Poslije doruĉka, brzo je raspremio mali logor i osedlao Donasa.

Otupjela od šoka zbog nedavnih dogaĊaja, nisam ga ĉak ni pitala kamo idemo. Jašući iza njega, zadovoljila sam se time da odmaram glavu na širokoj kosini njegovih leĊa, osjećajući kako me kretanje konja uljuljkuje u trans bez misli.

Spustili smo se s breţuljaka u blizini Loch Madocha, idući kroz svjeţu jutarnju maglu do ruba mirne sive površine. Divlje patke poĉele su se dizati iz trstike u nepravilnim jatima, kruţeći oko moĉvara, gaĉući i budeći kasne spavaĉe ispod sebe. Za razliku od njih, jedno disciplinirano jato gusaka proletjelo je iznad nas, s uzvicima ĉemera i tuge.

Siva magla digla se drugog dana oko podneva, a slabo sunce osvijetlilo je livade pune ţute kleke i ţutilovke. Nekoliko milja iza jezera, izbili smo na usku cestu i krenuli na sjeverozapad. Taj nas je put odveo opet uzbrdo, na blage breţuljke koji su postupno ustupili mjesto granitnim hridinama i liticama. Usput nismo sreli mnogo putnika, a kad god bismo zaĉuli topot kopita ispred sebe, oprezno bismo skrenuli u grmlje pokraj staze.

Vegetacija se pretvorila u borovu šumu. Duboko sam disala, uţivajući u oštrom, smolastom zraku, premda je prema sumraku postajalo svjeţe. Zaustavili smo se da prenoćimo na maloj ĉistini udaljenoj od staze. Skupili smo hrpu borovih iglica i pokrivaĉa, nalik na gnijezdo, stisnuli se jedno uz drugo da nam bude toplo i pokrili se Jamiejevim ogrtaĉem od pleda i pokrivaĉem.

Jamie me probudio u neko doba noći, pa smo vodili ljubav, polako i njeţno, bez rijeĉi. Gledala sam svjetlucanje zvijezda kroz rešetku crnih grana iznad naših glava, i opet zaspala dok je Jamiejevo ugodno toplo tijelo još uvijek leţalo na meni.

Jamie je ujutro izgledao vedrije, ili barem mirnije, kao da je donio neku tešku odluku. Obećao mi je vrući ĉaj za veĉeru, što je bila mala utjeha na hladnom zraku. Pospano sam pošla za njim natrag na stazu, otresajući borove iglice i sićušne paukove sa suknje. Uska staza pretvorila se tijekom dopodneva u jedva vidljivi trag koji je vodio kroz suhu travu i krivudao oko većih stijena.

Pospano sam uţivala u sve toplijem suncu, pa nisam obraćala veliku paţnju na okolinu, a onda sam iznenada ugledala poznatu formaciju stijena i prenula se iz obamrlosti. Znala sam gdje se nalazimo. I zašto. ―Jamie!‖ Okrenuo se na moj uzvik. ―Nisi znala?‖ znatiţeljno me upitao. ―Da idemo ovamo? Ne, naravno da nisam.‖ Obuzela me lagana muĉnina. Breţuljak Craig na Dun nije bio udaljen više od jedne milje; kroz posljednje ostatke jutarnje magle mogla sam vidjeti njegov grbavi obris.

288

S mukom sam gutnula. Gotovo šest mjeseci trudila sam se doći do ovog mjesta. A sada, kad sam napokon bila ovdje, poţeljela sam da sam bilo gdje drugdje. Uspravni kamenovi na vrhu brijega nisu se mogli vidjeti iz podnoţja, ali uĉinilo mi se da zraĉe nekim suptilnim uţasom koji me pokušava doseći.

Dobrano ispod vrha, tlo je postalo previše nesigurno za Donasa. Sjahali smo, svezali ga za niski bor i nastavili pješice.

Dahtala sam i znojila se kad smo došli do granitne izboĉine; Jamie nije pokazivao znakove umora, osim blagog crvenila koje mu se dizalo iza košulje na šiji. Bilo je tiho ovdje iznad borova, ali kroz pukotine stijena blago je zavijao uporan vjetar. Lastavice su projurile pokraj izboĉine i naglo se uzdigle na zraĉnim strujama u lovu na insekte, spuštajući se poput bombardera za obrušavanje, s raširenim tankim krilima.

Jamie me uhvatio za ruku da me povuĉe posljednji korak na široku ravnu izboĉinu podno raskoljene stijene. Nije ju ispustio, nego me povukao sebi i paţljivo pogledao, kao da se trudi zapamtiti moje crte lica. ―Zašto...?‖ zadihano sam poĉela. ―To je tvoje mjesto‖, rekao mi je grubim glasom. ―Zar ne?‖ ―Da.‖ Buljila sam u kameni krug kao da sam hipnotizirana. ―Izgleda isto.‖ Jamie me slijedio u krug. Uhvativši me za ruku, ĉvrsto je odmarširao do raskoljenog kamena. ―Je li to ta stijena?‖ htio je znati. ―Da.‖ Pokušala sam se odmaknuti. ―Pazi! Nemoj joj prići preblizu.‖ Pogledao je prvo mene pa onda stijenu, oĉito skeptiĉan. A moţda je na to imao i pravo. Iznenada me obuzela sumnja u istinitost vlastite priĉe. ―Ja... ja ne znam ništa o njoj... Moţda se... što god to bilo, zatvorilo za mnom. Moţda djeluje samo u odreĊeno doba godine. Kad sam posljednji put prošla kroz njega, bilo je blizu Beltana.‖ Jamie je pogledao preko ramena u sunce, plosnati disk koji je visio iza tanke zavjese oblaka na sredini neba. ―Sada je gotovo Samhain‖, rekao je. ―Veĉer Svih svetih. Ĉini se prikladno, zar ne?‖ Unatoĉ šali, nehotice je zadrhtao. ―Što si uĉinila kad si... prošla skroz?‖ Pokušala sam se sjetiti. Obuzela me ledena hladnoća, pa sam gurnula ruke pod pazuha. ―Hodala sam oko kruga i gledala razne stvari. Doduše, nasumce, bez ikakva obrasca. A onda sam prišla raskoljenom kamenu i zaĉula zujanje, kao da su pĉele...‖ Uto sam ponovo zaĉula isti zvuk. Ustuknula sam kao da sam zaĉula ĉegrtanje zmije. ―Još uvijek je ovdje!‖ Paniĉno sam se povukla i zagrlila Jamieja, ali on me blijeda lica odluĉno odgurnuo i opet okrenuo prema stijeni. ―A što se onda dogodilo?‖ Jak vjetar bio mi je oštar u uhu, ali njegov glas bio je još oštriji. ―Spustila sam ruku na kamen.‖ ―Uĉini to, onda.‖ Gurnuo me bliţe kamenu, a kad nisam odgovorila, zgrabio me za zapešće i ĉvrsto mi spustio ruku na šarenu površinu.

Kaos je posegnuo i povukao me u sebe.

Sunce mi se napokon prestalo vrtjeti u oĉima, a vrisak mi je izblijedio u ušima. Ĉula sam još jedan uporan zvuk, Jamieja kako me doziva.

Bilo mi je previše muĉno da se uspravim ili otvorim oĉi, ali slabašno sam mahnula rukom da mu dam do znanja da sam još uvijek ţiva. ―Dobro mi je‖, rekla sam. ―Je li ti doista dobro? O, Boţe, Claire!‖ Zatim me privio na grudi i ĉvrsto stegnuo. ―Isuse, Claire! Već sam pomislio da si sigurno mrtva. Po... poĉela si od... odlaziti, nekako. Imala si grozan izraz na licu, kao da si nasmrt uplašena. Ja... ja sam te povukao od kamena. Ja sam te zaustavio. Nisam to smio uĉiniti - oprosti mi, curo.‖ Sada sam već dovoljno otvorila oĉi da mogu vidjeti iznad sebe njegovo šokirano i uplašeno lice.

289

―Sve je u redu.‖ Još uvijek sam govorila s mukom, osjećajući se tromo i dezorijentirano, ali stvari su postajale jasnije. Pokušala sam se nasmiješiti, ali nisam osjetila ništa više od trzaja. ―Sada barem... znamo... da još uvijek djeluje.‖ ―Oh, Boţe! Da, djeluje.‖ Pogledao je kamen sa strahom i mrţnjom.

Otišao je od mene da namoĉi rupĉić u lokvu kišnice u jednom udubljenju u stijeni. Ovlaţio mi je lice, još uvijek mrmljajući isprike i tješeći me. Napokon sam skupila dovoljno snage da se pridignem. ―Ipak mi nisi vjerovao, zar ne?‖ Koliko god bila omamljena, osjećala sam se pobjedonosno. ―Ali istina je.‖ ―Da, istina je.‖ Sjeo je do mene i nekoliko minuta buljio u kamen. Ja sam protrljala lice mokrom krpom, još uvijek osjećajući slabost i vrtoglavicu. Jamie je iznenada skoĉio na noge, otišao do kamena i pritisnuo dlan na nj.

Ništa se nije dogodilo. Nakon nekoliko minuta slegnuo je ramenima i vratio se do mene. ―Moţda djeluje samo na ţene‖, nerazgovijetno sam rekla. ―U legendama se uvijek govori o ţenama. Ili moţda djeluje samo na mene.‖ ―Pa, na mene ne djeluje‖, odvratio je. ―Ali bolje budimo sigurni.‖ ―Jamie! Pazi se!‖ povikala sam, ali bezuspješno. Odmarširao je do kamena i opet ga pljusnuo, bacio se na njega, prošao kroz procjep i opet natrag, ali on je ostao samo kameni monolit. Što se mene tiĉe, zadrhtala sam pri pomisli da se još jedanput pribliţim tim vratima ludila.

A ipak. A ipak, kad sam ovoga puta poĉela ulaziti u oblast kaosa, pomislila sam na Franka. I osjetila ga, u to sam bila sigurna. Negdje u praznini ugledala sam sićušni trag svjetlosti, a on je bio u njemu. Bila sam sigurna u to. A bila sam sigurna i u to da sam vidjela još jednu toĉku svjetlosti, koja je sada još uvijek sjedila do mene i buljila u kamen, obraza sjajnih od znoja unatoĉ svjeţini dana.

Naposljetku se okrenuo prema meni i uhvatio me za obje ruke. Prinio ih je usnama i svaku poljubio. ―Moja damo‖, rekao mi je njeţnim glasom. ―Moja... Claire. Nema smisla ĉekati, sada te moram napustiti.‖ Usne su mi bile previše obamrle da bih govorila, ali kao i obiĉno, izraz na mom licu mora da je bilo lako proĉitati. ―Claire‖, rekao je ozbiljno, ―na drugoj strani te... te stvari... leţi tvoje vlastito doba. Tamo imaš dom, svoje mjesto. Stvari na koje si navikla. I... i Franka.‖ ―Da‖, rekla sam. ―I Franka.‖ Jamie me uhvatio za ramena, povukao na noge i njeţno me prodrmao u smjernoj molbi. ―Na ovoj strani nema niĉega za tebe, curo! Niĉega osim nasilja i opasnosti. Idi!‖ Okrenuo me prema kamenom krugu i lagano gurnuo. Ja sam se okrenula prema njemu i uhvatila ga za ruke. ―Zar ovdje doista nema niĉega za mene, Jamie?‖ Gledala sam ga ravno u oĉi, ne dopuštajući mu da se okrene od mene.

Njeţno se izvukao iz mog stiska ne odgovorivši i povukao se, pretvorivši se iznenada u lik iz drugog vremena, prikazan na reljefu kako stoji pred bregovima u magli, a ţivot na njegovu licu pretvorio se u igru sjena na kamenu, kao da je spljošten pod slojevima boje, umjetnikovo prisjećanje na zaboravljena mjesta i strasti pretvorene u prašinu.

Pogledala sam ga u oĉi, pune boli i ĉeţnje; opet se pretvorio u ĉovjeka od krvi i mesa, stvarnog i neposrednog, u ljubavnika, u muţa, u muškarca.

Tjeskoba koju sam osjećala mora da mi se odraţavala na licu, jer on je oklijevao, a onda se okrenuo prema istoku i pokazao niz obronak. ―Vidiš li iza onog malog hrastovog šumarka dolje? Otprilike na pola puta.‖ Ugledala sam šumarak, i vidjela sam što mi pokazuje, napola uništenu poljodjelĉevu kolibu, napuštenu na ukletom brijegu.

290

―Otići ću u tu kuću i ostat ću tamo do veĉeri. Da budem siguran - da budem siguran da nisi u opasnosti.‖ Pogledao me, ali nije se pomaknuo da me dodirne. Sklopio je oĉi, kao da više ne moţe podnijeti da me gleda. ―Zbogom‖, rekao je i okrenuo se da poĊe.

Gledala sam ga, omamljena, a onda sam se sjetila. Postoji nešto što mu moram reći. Dozvala sam ga. ―Jamie!‖ Zaustavio se i naĉas ostao nepomiĉno stajati, boreći se da zadobije kontrolu nad izrazom lica. Kad se okrenuo prema meni, lice mu je bilo blijedo i napeto, a usne bez krvi. ―Da?‖ ―Ima nešto... hoću reći, moram ti nešto reći prije... prije nego što odem.‖ Nakratko je zatvorio oĉi, uĉinilo mi se da se zaljuljao, ali moţda mu je to samo vjetar zanjihao kilt. ―To nije potrebno‖, rekao je. ―Ne. Idi samo, curo. Ne smiješ se zadrţavati. Idi.‖ Krenuo je da ode, ali ja sam ga zgrabila za rukave. ―Jamie, slušaj me! Moraš!‖ Bespomoćno je zatresao glavom i podigao ruku kao da će me odgurnuti. ―Claire... ne. Ne mogu.‖ Vjetar mu je ovlaţio oĉi. ―Moram ti reći nešto o ustanku‖, ţurno sam rekla i zatresla mu ruku. ―Jamie, slušaj. Princ Charlie njegova vojska. Colum je u pravu! Ĉuješ me? Colum je u pravu, a ne Dougal.‖ ―Ha? Kako to misliš, curo?‖ Sada me pozorno slušao. Otro je rukavima lice i pogledao me budnim i jasnim oĉima. Vjetar mi je zavijao u ušima. ―Princ Charlie. Doći će do ustanka, Dougal ima pravo u vezi s tim, ali neće uspjeti. Vojska princa Charlieja neko će vrijeme imati uspjeha, ali završit će pokoljem. Kod Cullodena, tamo će sve završiti. Kla... klanovi...‖ U glavi sam vidjela kamenove klanova, sive kamenove koji će leţati razbacani po polju, svaki kamen s imenom klana kojem su pripadali zaklani muškarci koji leţe ispod njega. Udahnula sam i uhvatila ga za ruku kako bih se smirila. Ruka mu je bila hladna kao da pripada lešu. Zadrhtala sam i sklopila oĉi da se usredotoĉim na ono što sam mu govorila. ―Gorštaci - svi klanovi koji stanu na stranu princa Charlieja - bit će uništeni. Stotine i stotine pripadnika klanova umrijet će kod Cullodena, a oni koji preţive bit će lovljeni i ubijeni. Klanovi će biti uništeni... i više se nikad neće oporaviti. Ne u tvoje vrijeme - ĉak ni u moje.‖ Otvorila sam oĉi i shvatila da bulji u mene, bezizraţajna lica. ―Jamie, nemoj se upletati u to!‖ stala sam ga preklinjati. ―Ne daj svojim ljudima da se umiješaju u to, ali za ime Boga... Jamie, ako...‖ Prekinula sam. Htjela sam reći: ―Jamie, ako me voliš.‖ Ali nisam mogla.

Izgubit ću ga zauvijek, pa ako mu do sada nisam mogla govoriti o ljubavi, ne mogu to ni sada. ―Nemoj otići u Francusku‖, rekla sam mu tiho. ―OtiĊi u Ameriku, u Španjolsku ili u Italiju. Ali, radi onih koji te vole, Jamie, nemoj kroĉiti nogom na polje kod Cullodena.‖ I dalje je buljio u mene, pa sam se zapitala je li me uopće ĉuo. ―Jamie? Jesi li me ĉuo? Jesi li shvatio?‖ Trenutak poslije, omamljeno je kimnuo glavom. ―Da‖, tiho je odgovorio, tako tiho da sam ga jedva ĉula kroz zavijanje vjetra. ―Da, ĉuo sam te.‖ Ispustio mi je ruku. ―Neka te Bog ĉuva... mo duinne.‖ Spustio se s izboĉine i zaputio niz strmi obronak, oslanjajući se stopalima na busenje trave, hvatajući se za grane kako bi odrţao ravnoteţu, ne osvrćući se. Gledala sam za njim sve dok nije nestao u hrastovu šumarku, hodajući polako, poput ranjena ĉovjeka, koji zna da ne smije stati, ali osjeća da mu ţivotna snaga polako otjeĉe kroz prste kojima stišće ranu.

Koljena su mi klecala. Polako sam sjela na granitnu izboĉinu i prekriţila noge, gledajući lastavice. U podnoţju, jedva sam mogla vidjeti krov kolibe u kojoj se sada nalazila moja prošlost. Iza mene dizao se raskoljeni kamen. I moja budućnost.

291

Ostala sam nepomiĉno sjediti cijelo popodne. Pokušala sam istjerati sve osjećaje iz glave i upotrijebiti razum. Jamie je nedvojbeno imao razum na svojoj strani kad je rekao da se moram vratiti: kući, sigurnosti i Franku, pa ĉak i svim onim sitnim blagodatima svakodnevnog ţivota koje su mi s vremena na vrijeme jako nedostajale, poput vrućih kupki i vodovoda, da ne spominjem veće razloge kao što je odgovarajuća medicinska skrb i udobnost putovanja.

A ipak, premda bih spremno priznala neugodnosti i prave opasnosti ovog mjesta, takoĊer bih morala priznati da sam uţivala u mnogim njegovim vidovima. Putovanja su ovdje doista neudobna, ali zato nema onih golemih betonskih površina koje prekrivaju krajolik, a nema ni buĉnih, smrdljivih automobila - što su izumi koji donose razne opasnosti, podsjetila sam se. Ţivot je ovdje mnogo jednostavniji, a takvi su i ljudi.

Ne manje inteligentni, ali zato mnogo neposredniji - uz nekoliko ĉasnih iznimaka kao što je Colum ban Campbell MacKenzie, tmurno sam pomislila.

Zahvaljujući poslu strica Lamba, ţivjela sam u mnogim mjestima, a mnoga su bila surovija i mnogo oskudnija od ovog mjesta. Lako sam se navikavala na loše uvjete i ―civilizacija‖ mi zapravo nije nedostajala kad sam bila daleko od nje, premda sam se isto tako lako navikavala na takve udobnosti kao što su elektriĉni štednjaci i bojleri. Zadrhtala sam na hladnom vjetru i stisnula ruke oko tijela dok sam buljila u kamen. Ĉinilo se da mi razum ne pomaţe mnogo. Okrenula sam se osjećajima i, zgrbivši se pred tom zadaćom, poĉela rekonstruirati pojedinosti svojih brakova: prvo s Frankom, a onda s Jamiejem. Jedini ishod toga bio je da sam ostala uzrujana i uplakana, a suze su mi ostavljale ledene tragove na licu.

Pa, ako mi ni razum ni osjećaji ne mogu pomoći, moţe li mi pomoći duţnost? Dala sam Franku braĉne zavjete, svim svojim srcem. A iste sam zavjete dala i Jamieju, s namjerom da ih prekršim ĉim mi se za to pruţi prilika. A koje od njih ću sad prekršiti? Ostala sam sjediti dok se sunce spuštalo nebom, a lastavice nestale u svojim gnijezdima.

Kad je kroz crne borove grane zasjala veĉernja zvijezda, zakljuĉila sam da mi razum u ovoj situaciji ne moţe pomoći. Morat ću se osloniti o nešto drugo, premda nisam sigurna o što. Okrenula sam se prema raskoljenom kamenu i uĉinila jedan korak, pa onda još jedan, i još jedan. Zatim sam stala, okrenula se i pokušala poći u drugom smjeru. Jedan korak, pa još jedan, pa onda još jedan, i prije no što sam shvatila da sam donijela odluku, prevalila sam pola puta niz obronak, ĉvrsto se drţeći za busenje trave, skliţući se i padajući preko granitnog kamenja.

Kad sam stigla do kolibe, jedva dišući od straha da je Jamie već otišao, smirila sam se kad sam ugledala svezanog Donasa kako pase travu u blizini. Podigao je glavu i smrknuto me pogledao. Polako sam prišla vratima i otvorila ih.

Jamie je spavao na uskoj klupi od hrastovine u prednjoj sobi. Kao i obiĉno, spavao je leţeći na leĊima, s rukama prekriţenim na trbuhu i s malo otvorenim ustima. Posljednje zrake dnevne svjetlosti s prozora iza mene pretvorile su mu lice u metalnu masku; srebrni tragovi osušenih suza blistali su na zlatnoj koţi, a bakrenaste ĉekinje brade tupo su sjale.

Naĉas sam ostala stajati i gledati ga, ispunjena neizrecivom njeţnošću. Prišla sam mu što sam mogla tiše, legla do njega na klupu i privila se uz njegovo tijelo, a on se okrenuo prema meni u snu, kao što je ĉesto ĉinio, privukao mi leĊa uz svoja prsa i gurnuo obraz u moju kosu. U polusnu, podigao je ruku da makne moju kosu sa svog nosa; osjetila sam iznenadni trzaj kad je shvatio da leţim pokraj njega, a onda smo izgubili ravnoteţu i pali na pod, Jamie na meni.

Nisam ni najmanje sumnjala da je on ĉovjek od krvi i mesa. Gurnula sam koljeno u njegov trbuh i zastenjala. ―Silazi! Ne mogu disati!‖ Umjesto toga, on je pogoršao moje stanje bez daha, temeljito me ljubeći. Privremeno sam zanemarila nedostatak kisika u plućima, kako bih se usredotoĉila na vaţnije stvari.

Dugo smo ostali leţati u zagrljaju ne progovorivši. Napokon je Jamie promrmljao, s ustima zagnjurenim u moju kosu: ―Zašto?‖ Poljubila sam ga u vlaţne i slankaste obraze. Na rebrima sam osjećala lupanje njegova srca i nisam ţeljela ništa drugo nego da ostanemo tako zauvijek leţati, ne pomiĉući se, ne vodeći ljubav, samo udišući isti zrak.

292

―Drukĉije nisam mogla‖, odgovorila sam i pomalo uzdrmano se nasmijala. ―Ne znaš kako je malo nedostajalo. Vruće kupke gotovo su odnijele pobjedu.‖ Zatim sam zaplakala i poĉela se lagano tresti, zato što je izbor bio tako svjeţ, i zato što se moj uţitak u ĉovjeku kojeg sam drţala u rukama miješao s groznom ţalošću za ĉovjekom kojeg nikad više neću vidjeti.

Jamie me ĉvrsto zagrlio i pritisnuo svom svojom teţinom kao da me ţeli zaštititi, spasiti od toga da me povuĉe vrisak i privlaĉna snaga kamenog kruga. Napokon sam ostala bez suza, pa sam leţala iscrpljena, glave spuštene na prsa koja su me tješila. U meĊuvremenu se priliĉno smraĉilo, ali Jamie me još uvijek grlio, mrmljajući mi njeţne rijeĉi, kao da se obraća djetetu koje se boji mraka. Stisnuli smo se jedno uz drugo, ne ţeleći se pomaknuti ĉak ni toliko da upalimo vatru ili svijeću.

Napokon je Jamie ustao i pomogao meni da ustanem, pa me odnio do klupe i sjeo na nju drţeći me u krilu. Vrata kolibe još uvijek su bila otvorena, i mogli smo vidjeti kako zvijezde poĉinju sjati nad dolinom ispod nas. ―Znaš li da svjetlosti tih zvijezda treba tisuće i tisuće godina da doĊe do nas?‖ sneno sam ga upitala. ―Zapravo, neke od zvijezda koje vidimo moţda više i ne postoje, ali mi to ne znamo jer još uvijek vidimo njihovu svjetlost.‖ ―Doista?‖ odvratio je milujući mi leĊa. ―Nisam to znao.‖ Mora da sam zaspala s glavom na njegovu ramenu, ali nakratko sam se probudila kad me njeţno spustio na improvizirani krevet od pokrivaĉa sa sedla na podu. Legao je do mene i opet me privio uza se. ―Spusti glavu, curo‖, šapnuo mi je. ―Ujutro te vodim kući.‖ Ustali smo neposredno prije svitanja i već se spuštali niz brijeg kad je sunce izašlo, nestrpljivi da što prije napustimo Craigh na Dun. ―Kamo idemo, Jamie?‖ upitala sam ga, radosna što mogu razmišljati o budućnosti koja ukljuĉuje i njega, iako sam iza sebe ostavljala posljednju priliku da se vratim ĉovjeku koji me jednom volio. Ili bih moţda trebala reći, koji će me jednom voljeti?

Jamie je zaustavio konja i bacio pogled preko ramena. Odavde se nije mogao vidjeti zlokobni kameni krug, ali iza nas se dizao stjenoviti obronak kao da je nepristupaĉan, naĉiĉkan ispupĉenim kamenjem i grmljem kleke. Obris trošne kolibe odavde je izgledao kao još jedan greben, kao košĉati zglob koji strši iz granitne šake brijega. ―Volio bih da sam se mogao boriti s njim za tebe‖, naglo je rekao i opet me pogledao. Plave oĉi bile su tamne i iskrene.

Nasmiješila sam mu se, dirnuta njegovim rijeĉima. ―To nije tvoja borba nego moja. A ti si ionako pobijedio.‖ Ispruţila sam ruku, a on ju je stisnuo. ―Da, ali nisam to htio reći. Da sam ga pobijedio u borbi, ti ne bi morala osjećati ţaljenje.‖ Zastao je oklijevajući. ―Ako ikad...‖ ―To je sada prošlost‖, odvratila sam ĉvrstim glasom. ―Juĉer sam razmotrila sve mogućnosti i još uvijek sam ovdje.‖ ―Hvala Bogu‖, rekao je i nasmiješio se. ―I neka ti Bog pomogne.‖ A onda je dodao: ―Premda nikad neću shvatiti zašto.‖ Stavila sam mu ruke oko struka i ĉvrsto se uhvatila dok se konj klizajući spuštao posljednjim strmim obronkom. ―Kvragu, zato što ne mogu ţivjeti bez tebe, Jamie Fraser, i to je to‖, odgovorila sam. ―A sad, kamo me to vodiš?‖ Jamie se okrenuo u sedlu i pogledao uz obronak. ―Kad smo se juĉer uspinjali uza brijeg, cijeli sam se dan molio‖, tiho je rekao. ―Nisam se molio da ostaneš jer nisam vjerovao da bi to bilo ispravno. Molio sam se da smognem dovoljno snage da te pustim da odeš.‖ Zavrtio je glavom, još uvijek odsutno gledajući uzbrdo.

293

―Rekao sam: ‗Boţe, ako nikad u ţivotu nisam imao hrabrosti, daj mi je sada. Daj mi dovoljno hrabrosti da ne padnem na koljena i poĉnem je preklinjati da ostane.‘‖ Skrenuo je pogled s kolibe i naĉas me pogledao. ―To je najteţa stvar koju sam ikad uĉinio, Saskinjo.‖ Okrenuo se naprijed i skrenuo konja prema istoku. Jutro je bilo neuobiĉajeno vedro, a rano sunce pozlatilo je sve oko nas, stvorivši tanku crtu vatre uz rub uzda, na zavijutku konjskog vrata i širokoj plohi Jamiejeva lica i ramena. ―Pretpostavljam da bih sada mogao uĉiniti i drugu najteţu stvar.‖ Blago je podbo konja i coknuo jezikom. ―Idemo kući, Saskinjo. U Lally-broch.‖

294

Peti dio Lallybroch

295

26.

Vlastelinov povratak Isprva smo bili tako sretni što smo zajedno i daleko od Leocha, da nismo mnogo razgovarali. Donas nas je bez napora mogao nositi preko ravne pustopoljine, a ja sam jahala s rukama oko Jamiejeva struka, uţivajući u micanju njegovih suncem ugrijanih mišića pod obrazom. Kakvi god da nas problemi ĉekaju - a znala sam da ih je mnogo - zajedno smo. Zauvijek. I to je dovoljno.

Kad se prvi šok od sreće smekšao u sjaju druţenja, ponovno smo poĉeli razgovarati. Isprva o krajoliku kojim smo prolazili. A onda, oprezno, o meni i o tome odakle sam došla. Moji opisi modernog ţivota fascinirali su Jamieja, premda sam vidjela da mu većina priĉa zvuĉi poput bajki. Naroĉito su mu se svidjeli opisi automobila, tenkova i aviona, pa me tjerao da ih uvijek iznova opisujem, sa što je moguće više pojedinosti. Prešutnim sporazumom, izbjegavali smo spomenuti Franka.

Kad smo odmaknuli dalje, razgovor se vratio na sadašnje vrijeme; na Columa i dvorac, a onda na lov na jelene i vojvodu. ―On je priliĉno simpatiĉan tip‖, primijetio je Jamie. Kad smo došli na grublji teren, sjahao je i nastavio hodajući uz konja, što nam je olakšalo razgovor. ―I ja sam stekla takav dojam‖, odgovorila sam. ―Ali...‖ ―Znam, znam, ĉovjek se ne moţe previše pouzdati u vanjski dojam‖, sloţio se. ―Ipak, dobro smo se slagali. Naveĉer smo zajedno sjedili uz vatru u lovaĉkom logoru i razgovarali. On je mnogo pametniji no što izgleda i svjestan je kakav dojam stvara svojim glasom; rekao bih da se time koristi kako bi pomalo izigravao budalu, dok mu mozak cijelo vrijeme radi.‖ ―Mmm. Toga se i bojim. Jesi li mu... rekao?‖ Slegnuo je ramenima. ―Nešto malo. Naravno, on mi otprije zna ime, iz vremena u dvorcu.‖ Nasmijala sam se prisjetivši se njegovih priĉa o tom vremenu. ―Jeste li se, ovaj, prisjećali starih vremena?‖ Nasmiješio se, a jesenski povjetarac mrsio mu je kosu oko lica. ―Oh, samo kratko. U jednom trenutku zapitao me patim li još uvijek od ţeluĉanih tegoba. Zadrţao sam ozbiljan izraz na licu i odgovorio mu da u pravilu ne patim, ali da upravo sada moţda osjećam malo grĉenje. Nasmijao se i odvratio kako se nada da to ne smeta mojoj prekrasnoj ţeni.‖ I ja sam se nasmijala. U ovom trenutku nije mi se ĉinilo presudnim pitanjem što bi vojvoda mogao uĉiniti ili ne uĉiniti. Pa ipak, jednoga bi dana mogao biti koristan. ―Ispriĉao sam mu nešto malo o svojoj situaciji‖, nastavio je Jamie. ―Da sam bjegunac od zakona i da nisam kriv za ono za što me optuţuju, ali da sam imao vrlo malo prilike da to dokaţem. Ĉinilo mi se da suosjeća sa mnom, ali nisam baš bio sklon da mu ispriĉam sve pojedinosti - a kamoli ĉinjenicu da je za mnom raspisana tjeralica. Nisam još bio odluĉio da mu se povjerim u vezi s ostalim, kad... pa, kad je stari Alec dojurio u logor kao da ga progoni sam vrag, pa smo Murtagh i ja otišli na isti naĉin.‖ To me podsjetilo. ―A gdje je Murtagh?‖ upitala sam ga. ―Je li se vratio s tobom u Leoch?‖ Nadala sam se da mali gorštak nije imao problema ni s Columom ni sa stanovnicima Cranesmuira. ―Krenuo je sa mnom, ali njegov se konj nije mogao mjeriti s Donasom. Da, dobar si ti momak, Donas, mo buidheag.‖ Potapšao je Donasov svjetlucavi vrat, a riĊan je zanjištao i nakostriješio grivu. Jamie me pogledao i nasmiješio se. ―Ne brini ti za Murtagha. Ta se ţivahna ptiĉica zna brinuti za sebe.― ―Ţivahna ptiĉica? Murtagh?‖ Taj mi se izraz ĉinio priliĉno neprimjerenim. ―Mislim da ga nikad nisam vidjela da se smiješi. Jesi li ga ti vidio?‖ ―O, da. Barem dvaput.‖ 296

―Kako ga dugo poznaješ?‖ ―Dvadeset tri godine. On mi je krsni kum.‖ ―Oh. E pa, to objašnjava neke stvari. Ne vjerujem da bi se on toliko trudio radi mene.‖ Jamie me potapšao po nozi. ―Naravno da bi. Ti mu se sviĊaš.‖ ―To ću ti vjerovati na rijeĉ.‖ Time smo se pribliţili temi nedavnih dogaĊaja, pa sam duboko uzdahnula i upitala ga nešto što sam već dugo htjela znati. ―Jamie?‖ ―Da?‖ ―Geillis Duncan. Hoće li je... hoće li je doista spaliti na lomaĉi?‖ Podigao je pogled, malo se namrštio i kimnuo glavom. ―Vjerojatno. Ali tek nakon što rodi. To te muĉi?‖ ―To je jedna stvar. Jamie, pogledaj ovo!‖ Pokušala sam zasukati veliki rukav, ali nisam uspjela, pa sam povukla ovratnik košulje preko ramena i pokazala mu oţiljak od cijepljenja. ―Boţe na nebesima‖, polako je rekao kad sam mu objasnila. Oštro me pogledao. ―Znaĉi, zato... Je li ona iz tvog vremena?‖ Slegnula sam ramenima. ―Ne znam. Mogu reći samo to da je vjerojatno roĊena poslije 1920. godine, jer te je godine zapoĉela opća vakcinacija.‖ Bacila sam pogled preko ramena, ali niski oblaci skrivali su grebene koji su nas sada razdvajali od Leocha. ―Pretpostavljam da nikad neću doznati... sada.‖ Jamie je uhvatio Donasove uzde i skrenuo u borov šumarak uz obalu malog potoka. Uhvatio me oko struka i spustio na tlo. ―Ne tuguj za njom‖, rekao mi je ĉvrstim glasom i zagrlio me. ―Ona je pokvarena ţena. Moţda nije vještica, ali zato je ubojica. Ubila je muţa, zar ne?‖ ―Da‖, odgovorila sam i zadrhtala prisjetivši se zacakljenih oĉiju Arthura Duncana. ―Premda ja još uvijek ne shvaćam zašto ga je morala ubiti‖, rekao je i zbunjeno zavrtio glavom. ―Imao je novac, dobar poloţaj. A ne vjerujem da ju je tukao.‖ Pogledala sam ga s ogorĉenjem i ĉuĊenjem. ―Je li to tvoja definicija dobrog muţa?‖ ―Pa... da‖, odgovorio je mršteći se. ―Što bi još mogla ţeljeti?‖ ―Što još?‖ Bila sam toliko zgranuta njegovim rijeĉima da sam se naĉas zabuljila u njega, a onda sam sjela u travu i prasnula u smijeh. ―Što ti je smiješno? Mislio sam da govorimo o umorstvu.‖ Doduše, nasmiješio se i on i zagrlio me jednom rukom. ―Samo sam pomislila‖, odvratila sam još uvijek malo dašćući, ―ako je dobar muţ po tvojoj definiciji muškarac s novcem i poloţajem, koji ne tuĉe svoju ţenu... što si onda ti?‖ ―Aha‖, rekao je i nasmiješio se. ―Pa, Saskinjo, ja nikad nisam tvrdio da sam dobar muţ. A nisi ni ti.

Mislim da si me nazvala ‗sadistom‘, i udijelila mi još nekoliko komplimenata koje neću ponoviti zbog pristojnosti. Ali ne i dobrim muţem.‖ ―Dobro. Znaĉi da te neću morati otrovati cijanidom.‖ ―Cijanidom?‖ Znatiţeljno me pogledao. ―Što je to?‖ ―To je otrov koji je ubio Arthura Duncana. Prokleto brz i jak. Priliĉno je rasprostranjen u mom vremenu, ali ne i u ovom.‖ Zamišljeno sam liznula usne. ―Okusila sam ga na njegovim usnama, i samo taj sitni djelić bio je dovoljan da mi od njega utrne ĉitavo lice. Kao što si vidio, djeluje gotovo odmah. Trebalo mi je već tada biti jasno - to o Geilie, hoću reći.

Pretpostavljam da ga je napravila od razmrvljenih koštica breskve ili trešnje, premda je to zacijelo bio vraški teţak posao.‖ ―Je li ti rekla zašto ga je ubila?‖

297

Uzdahnula sam i protrljala stopala. U borbi kod jezera izgubila sam cipele, a stopala mi nisu bila tako tvrda kao Jamiejeva, pa sam bila sklona skupljati trnje i ĉiĉke. ―To i još mnogo više. Ako u bisagama imaš išta za jelo, kako bi bilo da to izvadiš, pa ću ti ispripovijedati sve o tome.‖ Sutradan smo ušli u dolinu Broch Tuaracha. Dok smo se spuštali s breţuljaka, u daljini sam spazila osamljenog jahaĉa, koji se kretao otprilike u našem smjeru. Bila je to prva osoba koju sam vidjela otkako smo napustili Cranesmuir. Ĉovjek koji nam se pribliţavao bio je debeo i dobro odjeven, sa snjeţnobijelim krutim ovratnikom koji mu je bio na vratu iznad debelog kaputa od sivog serţa, ĉiji su mu dugi skuti prekrivali sve osim nekoliko centimetara hlaĉa.

Na putovanju smo proveli veći dio tjedna, spavajući na otvorenom, perući se u hladnoj, svjeţoj vodi potoka i priliĉno se dobro hraneći zeĉevima i ribama koje je Jamie uspijevao uloviti i jestivim biljkama i bobicama koje sam ja uspijevala pronaći. Zajedniĉkim naporima, hranili smo se bolje nego u dvorcu, svjeţije i svakako raznolikije, premda pomalo nepredvidivo.

Ali ako je ţivot na otvorenom pogodovao našoj prehrani, izgled je bio druga priĉa. Napravila sam ţurnu inventuru našeg izgleda dok je dţentlmen na konju oklijevao. Zatim se namrštio, promijenio smjer i polako dokasao prema nama da istraţi.

Jamie, koji je inzistirao da većinu puta pješaci kako bi štedio konja, izgledao je priliĉno jadno. Duge ĉarape bile su mu do koljena zamrljane crvenkastom zemljom, rezervna košulja podrapana trnjem, a obrazi i ĉeljusti prekriveni tjedan dana starom, oštrom bradom.

U posljednjih mjesec dana kosa mu je narasla gotovo do ramena. Obiĉno skupljena u rep ili svezana uzicom oko glave, sada je slobodno padala, gusta i raskuštrana, a neuredni bakrenasti uvojci bili su puni sitnih komadića lišća i granĉica. S licem koje je poprimilo tamnocrveno bronĉanu boju, ĉizmama napuklim od hodanja, bodeţom i maĉem zataknutim za pojas, izgledao je kao pravi divlji gorštak.

A ni ja nisam izgledala mnogo bolje. Skromno prekrivena valovima Jamiejeve najbolje košulje i ostacima svoje, bosonoga i zaogrnuta Jamiejevim ogrtaĉem od pleda, izgledala sam kao prava odrpanka.

Zahvaljujući vlaţnoj magli, bez ikakvih spona u obliku ĉešlja ili ĉetke, kosa mi je stršala na sve strane. I meni je kosa narasla tijekom boravka u dvorcu, pa mi je sada plovila u oblacima i kovrĉama oko ramena i padala na oĉi kad god bi nam vjetar puhao s leĊa, kao što je sada bio sluĉaj.

Maknula sam odlutale pramenove s oĉiju i promatrala oprezni dolazak dţentlmena u sivom. Kad ga je spazio, Jamie je zaustavio konja i priĉekao da nam priĊe dovoljno blizu prije no što je progovorio. ―To je Jock Graham‖, rekao mi je, ―s obliţnjeg imanja Murch Nardagh.‖ Ĉovjek je zaustavio konja nekoliko metara od nas i oprezno nas promotrio. Njegove oĉi, s debelim kesicama, nabrale su se i sumnjiĉavo poĉivale na Jamieju, a onda su se iznenada razrogaĉile. ―Lallybroch?‖ s nevjericom je upitao.

Jamie je dobroćudno kimnuo glavom, a onda je s posve neutemeljenim posjedniĉkim ponosom spustio ruku na moje stegno i dodao: ―I njegova gospoĊa.‖ Jock Graham otvorio je usta nekoliko centimetara, a onda ih je s izrazom zbunjena poštovanja ţurno zatvorio. ―Ah... moja... gospo‖, rekao je, sa zakašnjenjem podigao šešir i naklonio mi se. ―Znaĉi, idete kući?‖ upitao je, trudeći se da mi ne bulji u noge, koje su ispod proreza na košulji bile gole do koljena i zaprljane sokom od bazge. ―Da.‖ Jamie je bacio pogled preko ramena, prema prolazu u breţuljku, za koji mi je rekao da vodi u Broch Tuarach. ―Jeste li moţda u posljednje vrijeme bili tamo, Jock?‖ Graham je odlijepio pogled od mene i pogledao Jamieja. ―Molim? O, da. Da, bio sam. Svi su dobro.

Pretpostavljam da će im biti drago kad vas vide. Sretan put, Fraser.‖ Zatim je ţurno podbo konja u rebra, okrenuo se i zaputio prema izlazu iz doline.

298

Dok smo ga gledali kako odlazi, stotinjak metara dalje iznenada je zastao. Okrenuo se u sedlu, uspravio se na stremenima i stavio dlanove oko usta kako bi nam nešto doviknuo. Nošen vjetrom, do nas je došao slab ali razgovijetan zvuk. ―Dobro došli kući!‖ Zatim je nestao preko prijevoja.

Broch Tuarach znaĉi ―toranj okrenut na sjever‖. S obronka obliţnjeg brda, toranj po kojem je mali posjed dobio ime, nije bio ništa više no još jedan kameni humak, vrlo sliĉan onima koji leţe u podnoţju breţuljaka kojima smo putovali.

Spustili smo se uskim, stjenovitim prolazom izmeĊu dviju litica, zaobilazeći izboĉene stijene. Zatim je staza postala lakša, blaţe se spuštala kroz polja s raštrkanim kolibama, a onda smo napokon dospjeli do male vijugave staze koja je vodila do kuće.

Kuća je bila veća no što sam oĉekivala; zgodna gospodska dvokatnica od bijelog okreĉenog kamena.

Prozori su bili uokvireni prirodno sivim kamenom, a na visokom krovu s crepovima leţalo je nekoliko dimnjaka. Nekoliko manjih okreĉenih kuća naĉiĉkalo se oko glavne kuće, poput pilića oko kokoši. Stari kameni broch, smješten na maloj uzvisini prema kraju kuće, bio je otprilike petnaest metara visok, a na vrhu je imao ĉunjasti krov, poput vještiĉina šešira, okruţen s tri reda uskih proreza za strijelce.

Prišavši bliţe, iznenada smo zaĉuli grozan štropot iz jedne od vanjskih kuća, pa se Donas uplašio i propeo. Budući da nisam baš bila viĉna jahanju, smjesta sam pala i nespretno sletjela na prašnjavu stazu. S osjećajem za relativnu vaţnost stvari, Jamie je skoĉio da uhvati ispuštene uzde konja, a mene je ostavio da se pobrinem sama za sebe.

Kad sam napokon ustala, psi su već gotovo stigli do mene, lajući i reţeći. Mom uspaniĉenom pogledu ĉinilo se da ih ima barem dvanaest i da svi imaju oštre iskeţene zube. Zaĉula sam Jamiejev uzvik. ―Bran! Luke! Sheas!‖ Psi su se klizeći zaustavili nekoliko koraka od mene, zbunjeni, a zatim stali hodati u krug i nesigurno reţati, sve dok Jamie nije opet progovorio. ―Sheas, mo maise! Stanite, mali divljaci!‖ Poslušali su ga, a krupniji pas upitno je mahnuo repom, prvo jedanput, pa onda još dvaput. ―Claire! DoĊi ovamo i preuzmi konja. On im neće dopustiti da mu se pribliţe, a oni ţele mene. Hodaj polako, neće ti ništa.‖ Govorio je nehajnim tonom, da dodatno ne uznemiri ni pse ni konja. Ja nisam bila tako mirna, ali oprezno sam mu prišla. Kad sam preuzela uzde, Donas je trznuo glavom i zakolutao oĉima, ali nisam bila raspoloţena podnositi njegovu zlovolju, pa sam ĉvrsto povukla uzde nadolje i zgrabila oglav.

Donasove debele baršunaste usne povukle su se sa zuba, ali ja sam grublje trznula uzde, primakla lice velikom zlatnom oku koje me bijesno gledalo i uzvratila mu bijesnim pogledom. ―Da se nisi usudio!‖ upozorila sam ga. ―Inaĉe ćeš završiti kao hrana za pse, a ja neću ni prstom mrdnuti da te spasim.‖ Jamie je u meĊuvremenu poĉeo polako prilaziti psima s ispruţenom rukom i stisnutom šakom. Ono što mi se u prvi mah uĉinilo velikim ĉoporom, zapravo se sastojalo od samo ĉetiri psa: od malog smećkastog terijera štakoraša, dva pjegava ovĉara s ogrlicom i jednog golemog crno-smeĊeg ĉudovišta koje bi bez suvišnih pitanja moglo proći kao baskervilski pas.

To je slinavo stvorenje ispruţilo vrat, deblji od mog struka, i njeţno onjušilo ispruţene zglobove Jamiejeve šake. Rep, debeo poput brodskog konopca, sa sve je većim oduševljenjem stao udarati naprijednatrag. Zatim je pas zabacio golemu glavu i radosno zalajao, a onda skoĉio na svog gospodara i srušio ga ravno na stazu. ―Prizor u kojem se Odisej vraća iz Trojanskog rata, a njegov ga vjerni pas prepoznaje‖, rekla sam Donasu, koji je kratkim frktanjem dao svoje mišljenje i o Homeru i o nedostojanstvenom izljevu emocija koji se odvijao na stazi.

299

Jamie se smijao, mrsio psima dlaku i povlaĉio ih za uši, a oni su mu svi u isti mah pokušavali liznuti lice. Napokon ih je uspio dovoljno odgurnuti od sebe da ustane, muĉeći se da ostane na nogama pred njihovim izljevima oduševljenja. ―Pa, barem je nekome drago što me vidi‖, rekao je i sa smiješkom potapšao glavu jedne ţivotinje. ―Ovo je Luke...‖ pokazao je terijera, ―a ovo su Elphin i Mars. Oni su braća i lijepi ovĉari. O ovo‖, njeţno je spustio ruku na golemu crnu glavu koja je odmah poĉela zahvalno sliniti, ―ovo je Bran.‖ ―Vjerovat ću ti na rijeĉ‖, odvratila sam i oprezno im pruţila šaku da me onjuše. ―Koje je on pasmine?‖ ―Jelenski pas.‖ Povukao je psa za uzdignute uši i izrecitirao: ―Tako je Fingal odabrao svoje pse: S okom poput gloginje, uhom poput lista, Prsima poput konjskih, straţnjim šapama poput srpa, I s repom daleko od glave.‖ ―Ako su to potrebne kvalifikacije, onda imaš pravo‖, odvratila sam odmjeravajući Brana. ―Da mu je rep samo malo udaljeniji od glave, mogao bi ga zajahati.‖ ―I jesam, kad sam bio mali - ali ne Brana nego njegova djeda Nairna.‖ Još je jedanput potapšao psa, a onda se uspravio i pogledao prema kući. Uhvatio je uzde tvrdoglavog Donasa i okrenuo ga nizbrdo. ―Prizor u kojem se Odisej vraća kući prerušen u prosjaka...‖ izrecitirao je na grĉkome, oĉito ĉuvši moju prijašnju primjedbu. ―A sada‖, rekao je i pomalo turobno popravio ovratnik, ―pretpostavljam da je došlo vrijeme da se suoĉim s Penelopom i njezinim proscima.‖ Kad smo stigli do dvostrukih ulaznih vrata, dok su mu psi dahtali za petama, Jamie se pokolebao. ―Da zakucamo?‖ nervozno sam ga upitala, a on me zapanjeno pogledao. ―To je moj dom‖, odgovorio je i otvorio vrata.

Poveo me kroz kuću, ne obazirući se na nekoliko zapanjenih slugu koje smo usput sreli, kroz predsoblje i malu blagovaonicu, u dnevnu sobu. U njoj se isticalo široko ognjište s ulaštenim okvirom. Na sunĉevoj svjetlosti kasnog popodneva ovdje-ondje svjetlucali su komadi srebra i stakla. U prvi sam mah pomislila da u sobi nema nikoga, a onda sam u kutu pokraj ognjišta opazila nejasnu kretnju.

Bila je niţa no što sam pretpostavljala. S bratom poput Jamieja, oĉekivala sam da će biti barem moje visine, moţda ĉak i viša, ali ţena pokraj vatre jedva da je imala 150 centimetara. Okrenuta leĊima, posegnula je za neĉim na polici porculanskog ormarića, a krajevi vrpce na haljini spuznuli su joj gotovo do poda.

Jamie se ukipio kad ju je vidio. ―Jenny‖, rekao je. Ţena se okrenula, pa sam na njezinu bijelom licu uspjela vidjeti obrve crne poput pera za tintu i široke plave oĉi, prije no što se bacila bratu oko vrata. ―Jamie!‖ Premda je bila sitno graĊena, zanjihao se kad se bacila na njega. Ruke su mu refleksno krenule oko njezinih ramena i naĉas zastale u zraku, kad mu je zagnjurila lice u košulju, a onda je jednu ruku njeţno spustio na straţnju stranu njezina vrata. Na licu sam mu ugledala takvu mješavinu nesigurnosti i ĉeznutljive radosti da sam se osjetila gotovo kao uljez.

Zatim se ĉvršće privila uz njega i promrmljala mu nešto na gelskom. Jamiejevo se lice zgrĉilo od šoka.

Zgrabio ju je za ruke, odmaknuo od sebe i pogledao odozgo.

Imali su vrlo sliĉna lica, iste ĉudno iskošene tamnoplave oĉi, iste široke jagodiĉne kosti i isti tanki, trunĉicu predug, ravni nos. Ali Jamie je imao svijetlu kosu, a ona crnu, valovitu i kovrĉavu, svezanu na tjemenu zelenom vrpcom.

Bila je prekrasna, s pravilnim crtama lica i glatkom bijelom koţom. TakoĊer je oĉigledno bila u poodmakloj trudnoći.

300

Jamiejeve usne postale su bijele. ―Jenny‖, šapnuo je vrteći glavom. ―Oh, Jenny. Mo cridh.‖ Uto je njezinu paţnju odvukla pojava malog djeteta na vratima, pa se odmakla od brata ne primjećujući njegovu neurednu vanjštinu. Uhvatila je malog djeĉaka za ruku i uvela ga u sobu, mrmljajući mu rijeĉi ohrabrenja. On se malo povukao, gurnuo palac u usta kako bi se sigurnije osjećao i pogledao strance preko skuta majĉine haljine.

Jer ona mu je oĉito bila majka. Imao je istu bujnu, kovrĉavu crnu kosu i ista široka ramena, premda mu lice nije bilo nalik na njezino. ―Ovo je mali Jamie‖, rekla je i ponosno pogledala momĉića. ―A ovo je tvoj ujak Jamie, mo cridh. Po njemu si dobio ime.‖ ―Po meni? Dala si mu ime po meni?‖ Jamie je izgledao kao boksaĉ koji je upravo primio snaţan udarac u trbuh. Stao se povlaĉiti pred majkom i djetetom sve dok se nije sudario sa stolcem i stropoštao na njega kao da mu je sva snaga napustila noge. Zagnjurio je lice u ruke.

U tom trenutku njegova je sestra shvatila da nešto nije u redu. Nesigurno mu je dodirnula rame. ―Jamie? Što ti je, dragi? Jesi li bolestan?‖ Kad ju je pogledao, primijetila sam da su mu oĉi pune suza. ―Jesi li to baš morala uĉiniti, Jenny? Zar ne misliš da sam dovoljno patio zbog onoga što se dogodilo zbog onoga što sam dopustio da se dogodi - pa si Randallovu kopiletu dala moje ime, da me podsjeća na sramotu do kraja ţivota?‖ Jennyno lice, inaĉe blijedo, izgubilo je sve tragove boje. ―Randallovu kopiletu?‖ zbunjeno je ponovila. ―Misliš na Johna Randalla? Britanskog satnika?‖ ―Da, mislim na britanskog satnika. Na koga bih drugoga mislio, za ime Boţje! Pretpostavljam da ga se još uvijek sjećaš?‖ Jamie se u meĊuvremenu dovoljno pribrao da postane sarkastiĉan.

Jenny se paţljivo zagledala u brata i sumnjiĉavo podigla jednu obrvu. ―Jesi li posve pošandrcao, ĉovjeĉe?‖ upitala ga je. ―Ili si moţda usput previše popio?‖ ―Nisam se smio vratiti‖, promrmljao je. Ustao je i pokušao proći pokraj nje a da je ne dodirne, ali Jenny se nije dala smesti. Zgrabila ga je za ruku. ―Ispravi me ako griješim, brate‖, polako mu je rekla, ―ali imam snaţan dojam da mi ţeliš reći kako sam bila drolja satnika Randalla, pa se pitam jesu li ti vrane popile mozak?‖ ―Vrane, je li?‖ Jamie joj se okrenuo s ustima iskrivljenim od gorĉine. ―Volio bih da je tako; radije bih leţao u grobu nego da vidim sestru u takvom stanju.‖ Zgrabio ju je za ramena, malo protresao i uzviknuo: ―Zašto, Jenny, zašto? Da se daš upropastiti za mene bila je dovoljna sramota da me ubije. Ali ovo...‖ Spustio je ruke i s gestom oĉajanja pokazao njezin ispupĉeni trbuh, koji se optuţujuće nadimao ispod lagane izvezene haljine.

Naglo se okrenuo prema vratima. Jedna starija ţena, koja je znatiţeljno slušala razgovor dok joj se djeĉak privijao za skute, uznemireno se povukla. ―Nisam trebao dolaziti. Idem ja sad.‖ ―Nikamo ti ne ideš, Jamie Fraser‖, oštrim je glasom odvratila njegova sestra. ―Ne prije no što me poslušaš. Sjedni, pa ću ti ispriĉati nekoliko stvari o satniku Randallu, kad već ţeliš znati.‖ ―Ne ţelim znati! Ne ţelim to slušati!‖ Vidjevši da mu prilazi, naglo je otišao do prozora koji gleda u dvorište. Jenny je pošla za njim, govoreći: ―Jamie...‖ ali on ju je grubo odgurnuo. ―Ne! Ništa mi nemoj govoriti! Kaţem ti da to ne mogu podnijeti!‖ ―Ma nemoj reći?‖ Jenny se zagledala u brata, koji je stajao pokraj prozora s raširenim nogama i s rukama na prozorskoj dasci, tvrdoglavo joj okrećući leĊa. Ugrizla se za usnu, a onda joj se na licu pojavio proraĉunat izraz. Munjevito se sagnula i gurnula ruku pod njegov kilt, hitro poput zmije koja napada.

Jamie je šokirano kriknuo i naglo se uspravio. Pokušao se okrenuti, a onda se ukipio, jer ga je ona izgleda jaĉe stisnula.

301

―Postoje razumni muškarci i poslušne zvijeri‖, obratila se meni s vragolastim osmijehom. ―S drugima ništa ne moţete postići ako ih ne uhvatite za jaja. E sad, ili ćeš me saslušati na civiliziran naĉin‖, rekla je bratu, ―ili ću još malo pojaĉati stisak. Ha?‖ Sav crven u licu, Jamie je nepomiĉno stajao i teško disao kroz stisnute zube. ―Slušat ću‖, rekao je, ―a onda ću ti slomiti taj tvoj mali vrat, Janet! Pusti me!‖ Ĉim ga je poslušala, okrenuo se prema njoj. ―Kog vraga misliš da radiš?‖ oštro ju je upitao. ―Pokušavaš me poniziti pred mojom ţenom?‖ Ali Jenny se nije dala smesti njegovim ogorĉenjem. Zanjihala se na petama i podrugljivo pogledala svog brata i mene. ―Pa, ako ti je ovo ţena, vjerojatno bolje poznaje tvoja jaja nego ja. Ja ih nisam vidjela otkako si dovoljno odrastao da se sam pereš. U meĊuvremenu su malo porasla, ne?‖ Jamiejevo lice prošlo je kroz nekoliko uznemirujućih preobrazbi, dok su se diktati civiliziranog ponašanja borili s primitivnim porivima mlaĊeg brata da opali sestru po glavi. Naposljetku je pobijedila civiliziranost, pa je, sa svim preostalim dostojanstvom, procijedio kroza zube: ―Pusti ti moja jaja na miru! A onda mi ispriĉaj o Randallu, jer se oĉito nećeš smiriti dok mi to ne kaţeš. Reci mi zašto nisi poslušala moje naredbe i umjesto toga odluĉila osramotiti svoju porodicu i sebe.‖ Jenny je stavila ruke na bokove i uspravila se koliko je mogla, spremna za borbu. Premda je teţe od njega gubila ţivce, nedvojbeno ih je ipak gubila. ―Oh, nisam poslušala tvoje naredbe, je li? To te muĉi, Jamie, zar ne? Ti uvijek sve najbolje znaš, a svima nama najpametnije je da te slušamo, inaĉe ćemo sigurno nagrabusiti.‖ Bijesno se stresla. ―Da sam te onoga dana poslušala, Englezi bi te ubili u dvorištu, oca bi objesili ili zatvorili zbog ubojstva Randalla, a imanje bi pripalo britanskoj kruni. Da i ne spominjemo što bi se dogodilo meni. Ja bih ostala bez doma i obitelji, pa bih morala prositi po sporednim cestama da preţivim.‖ Jamie sada više uopće nije bio blijed nego crven od bijesa. ―Da, i zato si se radije prodala nego da moraš prositi! Prije bih se ugušio u lokvi vlastite krvi i dopustio da otac i zemlja odu k vragu, i ti to dobro znaš!‖ ―Da, znam!‖ s oĉajanjem je odvratila njegova sestra. ―Ti si prava budala, Jamie. Uvijek si to i bio!‖ ―Slušaj tko mi govori! Nije ti dovoljno što si uništila moj i svoj ugled, nego moraš nastaviti sa skandalom i mahati svojom sramotom pred cijelim susjedstvom!‖ ―Nećeš tako sa mnom razgovarati, James Fraser, makar si mi brat! Kako to misliš, ‗svojom sramotom‘? Budalo velika, ti...‖ ―Kako to mislim? Kad hodaš naokolo napuhana poput lude ţabe?‖ Prezirnom je kretnjom oponašao njezin trbuh.

Jenny se povukla korak natrag, zamahnula i ošamarila ga iz sve snage. Šamar mu je odbacio glavu unatrag i ostavio bijeli trag od prstiju na obrazima. Polako se uhvatio za obraz i zabuljio u sestru. Oĉi su joj opasno sjale, a prsa se nadimala. Kroz stisnute zube provalila joj je bujica rijeĉi. ―Ja sam ţaba, je li? Kukavice smrdljiva - nemaš hrabrosti nego da me ostaviš ovdje, u uvjerenju da si mrtav ili u zatvoru, bez ikakvih poruka dan za danom, a onda se jednog lijepog dana ušećeš u moju dnevnu sobu - i to ni manje ni više nego sa ţenom - govoreći mi da sam ţaba, drolja i...‖ ―Nisam ti rekao da si drolja, ali trebao sam! Kako moţeš...‖ Unatoĉ razlici u visini, brat i sestra gotovo da su se dodirivali nosovima, sikĉuĉi jedno na drugo u pokušaju da im se glasovi ne ĉuju u ĉitavoj staroj gospodskoj kući. Sudeći po pogledima raznih zainteresiranih ljudi koji su diskretno provirivali iz kuhinje, hodnika i kroz prozor, taj im je trud bio uzaludan. Jedno je bilo sigurno, gospodar Broch Tuaracha vratio se kući na zanimljiv naĉin.

Zakljuĉila sam da je najbolje ostaviti ih da se svaĊaju nasamo, pa sam tiho izašla u hodnik, nezgrapno kimnula glavom postarijoj ţeni i otišla u dvorište. Sjela sam na klupu u maloj sjenici i sa zanimanjem pogledala oko sebe.

302

Pokraj sjenice nalazio se mali, zidom ograĊeni vrt, u kojem su cvjetale posljednje ljetne ruţe. Iza njega bio je ―golubarnik‖, kako ga je Jamie nazvao, ili sam barem tako pretpostavila, gledajući razliĉite golubove koji su ulazili i izlazili kroz mnogobrojne otvore na vrhu te graĊevine, lepećući krilima.

Znala sam da negdje postoje štagalj i spremište za silaţu, zacijelo na drugoj strani kuće, pokraj hambara, kokošinjca, povrtnjaka i neupotrebljavane kapelice, što je još uvijek ostavljalo neobjašnjenom malu kamenu kućicu s ove strane kuće. S te je strane puhao lagani jesenski povjetarac, pa sam duboko udahnula i bila nagraĊena bogatim mirisom hmelja i kvasca. Znaĉi, to je pivovara, u kojoj se izraĊuje pivo za imanje.

Cesta iza dvorišnih vrata vodila je na mali breţuljak i preko njega. Kad sam pogledala prema breţuljku, na vrhu se pojavila grupica ljudi, samo siluete na veĉernjem svjetlu. Uĉinilo mi se da su naĉas zastali kao da će se razići. Tako je i bilo; samo se jedan ĉovjek zaputio nizbrdo prema kući, a ostali su krenuli poljima prema skupini koliba u daljini.

Kad je ĉovjek sišao s breţuljka, shvatila sam da jako šepa, a kad je ušao kroz dvorišna vrata, razlog za to postao je oĉit. Nije imao desnu nogu ispod koljena, a umjesto nje nosio je drvenu nogu.

Unatoĉ šepanju, kretao se mladenaĉki. Kad je prišao sjenici, shvatila sam da je još uvijek u dvadesetima. Bio je visok gotovo kao Jamie, ali mnogo uţih ramena, gotovo previše mršav.

Zastao je na ulazu u sjenicu, snaţno se oslonio na drvenu ogradu i sa zanimanjem me pogledao. Na visoko ĉelo padala mu je gusta smeĊa kosa, a duboko usaĊene smeĊe oĉi imale su strpljiv i dobroćudan izraz.

Dok sam ĉekala u dvorištu, glasovi Jamieja i njegove sestre postali su jaĉi. Prozori kuće bili su otvoreni zbog toplog vremena, pa sam iz sjenice dobro ĉula njihovu prepirku, premda nisam mogla razabrati sve rijeĉi. ―Nametljiva, znatiţeljna droljo!‖ zaĉula sam Jamiejev zvonki glas na blagom veĉernjem zraku. ―Zar nemaš pristojnosti...‖ Odgovor njegove sestre izgubio se u iznenadnom povjetarcu.

Pridošlica je lagano pokazao glavom prema kući. ―Ah, Jamie se vratio kući?‖ Kimnula sam glavom, nesigurna trebam li se predstaviti. Ali pokazalo se da to nije vaţno, jer mladi se ĉovjek nasmiješio i naklonio mi se. ―Ja sam Ian Murray, Jennyn muţ. A pretpostavljam da ste vi... ah...‖ ―Saskinja koju je Jamie uzeo za ţenu‖, dovršila sam umjesto njega. ―Zovem se Claire. Jeste li to znali?‖ upitala sam ga kad se nasmijao. Misli su mi jurile glavom: Jennyn muţ? ―O, da. Rekao nam je Joe Orr, koji je to ĉuo od jednog kotlokrpe iz Ardraigha. U škotskom gorju ništa ne moţe dugo ostati tajnom. To ste sigurno već shvatili, iako ste u braku tek mjesec dana. Jenny se već tjednima pita kakvi ste.‖ ―Droljo!‖ viknuo je Jamie u kući. I ne trepnuvši, Jennyn me muţ nastavio promatrati s prijateljskom znatiţeljom. ―Zgodna ste cura‖, rekao je, otvoreno me odmjeravajući. ―Volite li Jamieja?‖ ―Pa... da. Da, volim ga‖, odgovorila sam pomalo osupnuto. Premda sam se poĉela privikavati na izravnost većine škotskih gorštaka, ipak bi me s vremena na vrijeme zatekla.

Napućio je usne i kimnuo glavom kao da je zadovoljan mojim odgovorom, a onda sjeo na klupu pokraj mene. ―Bit će bolje da ih još nekoliko minuta ostavimo same‖, rekao je pokazavši prema kući, gdje je prepirka u meĊuvremenu prešla na gelski, naizgled posve nezabrinut u vezi s njezinim uzrokom. ―Kad ih uhvati bijes, Fraseri ništa ne ĉuju. Kad se umore od vikanja, katkad im moţete reći nešto razumno, ali ne prije toga.‖ ―Da, primijetila sam‖, suho sam odvratila, a on se nasmijao. ―Dakle, dovoljno ste dugo u braku da biste to otkrili, ha? Ĉuli smo kako je Dougal natjerao Jamieja da vas uzme za ţenu‖, rekao je, ignorirajući prepirku i koncentrirajući se na mene. ―Ali Jenny kaţe da treba 303

više od Dougala MacKenzieja da natjera Jamieja da uĉini nešto što ne ţeli. Dakako, sad kad vas vidim, jasno mi je zašto je to uĉinio.‖ Podigao je obrve kao da me poziva da ponudim još koje objašnjenje, ali je bio dovoljno pristojan da ga ne iznuĊuje. ―Pretpostavljam da Jamie ima svoje razloge‖, rekla sam. Paţnja mi je bila podijeljena izmeĊu mog sugovornika i prepirke u kući. ―Ne ţelim... hoću reći, nadam se...‖ Ian je ispravno protumaĉio moje oklijevanje i moj pogled prema prozorima dnevne sobe. ―Oh, pretpostavljam da vi imate neke veze s tim. Ali Jenny bi se iskalila na njemu ĉak i da vas nema.

Ona jako voli Jamieja, znate, i jako se brinula kad ga nije bilo, naroĉito nakon što im je otac tako naglo umro. To vam je poznato?‖ SmeĊe oĉi pogledale su me oštro i paţljivo, kao da pokušavaju procijeniti dubinu povjerenja izmeĊu mene i Jamieja. ―Da, Jamie mi je rekao.‖ ―Aha.‖ Kimnuo je glavom prema kući. ―Osim toga, dakako, ona je u drugom stanju.‖ ―Da, i to sam primijetila‖, odvratila sam. ―To baš nije lako previdjeti, zar ne?‖ sa smiješkom je odvratio Ian, a onda smo se oboje nasmijali. ―Trudnoća je ĉini nervoznom‖, objasnio je, ―a ne mogu je kriviti zbog toga. Ali trebao bi hrabriji ĉovjek od mene da se suprotstavi ţeni u devetom mjesecu trudnoće.‖ Nagnuo se natrag i ispruţio drvenu nogu. ―Izgubio sam nogu u Daumieru s Fergusom nic Leodhasom‖, objasnio je. ―Topovska saĉma. Boli me malo potkraj dana.‖ Protrljao je koţu iznad koţnate spone koja je spajala batrljak s drvenim produţetkom. ―Jeste li je pokušali mazati s gileadskim balzamom?‖ upitala sam. ―A moţda bi vam pomogli i vodeni papar i kuhana rutvica.‖ ―Nisam pokušao s vodenim paprom‖, zainteresirano je odvratio. ―Pitat ću Jenny zna li ga pripraviti.‖ ―Oh, ja ću vam ga rado pripraviti‖, ponudila sam jer mi se svidio. Ponovo sam pogledala prema kući. ―Ako ostanemo dovoljno dugo‖, nesigurno sam dodala. Još smo malo ĉavrljali, oboje jednim uhom slušajući sukob s druge strane prozora, sve dok se Ian nije nagnuo naprijed, paţljivo namjestio umjetnu nogu i ustao. ―Mislim da bismo sada trebali ući. Ako ijedno od njih prestane vikati dovoljno dugo da ĉuje što drugo govori, povrijedit će jedno drugom osjećaje.‖ ―Nadam se da neće povrijediti ništa drugo.‖ Ian se zahihotao. ―Oh, ne vjerujem da bi je Jamie udario.

On je naviknut na to da strpljivo podnosi provokacije. A što se tiĉe Jenny, ona bi ga mogla ošamariti, ali ništa više od toga.‖ ―To je već uĉinila.‖ ―Pa, pištolji su pod kljuĉem, a noţevi u kuhinji, svi osim noţa koji Jamie nosi sa sobom. A ne vjerujem da će joj on dopustiti da mu se dovoljno pribliţi da mu uzme bodeţ. Ne, oni su sigurni.‖ Zastao je na vratima. ―Doduše, što se vas i mene tiĉe...‖ Ozbiljno mi je namignuo. ―To je već drugo pitanje.‖ Kad smo ušli u kuću, sluškinje su se trgnule i nervozno razbjeţale ugledavši Iana. Ali domaćica se još uvijek vrzmala pred vratima dnevne sobe, drţeći Jamiejeva imenjaka na širokim grudima i fascinirano upijajući scenu koja se unutra odvijala. Bila je tako koncentrirana da je, kad joj se Ian obratio, poskoĉila kao da ju je netko ubo iglom, pa poloţila ruku na ustreptalo srce.

Ian joj je pristojno kimnuo, uzeo djeĉaĉića iz naruĉja i odveo me u dnevnu sobu. Ušli smo i zastali da promotrimo prizor. Još uvijek nakostriješeni i bijesni poput dviju gnjevnih maĉaka, brat i sestra zastali su da uhvate dah.

Kad je spazio majku, mali Jamie poĉeo se koprcati i ritati kako bi ga Ian spustio, a kad se našao na podu, otrĉao je do majke poput dresirana goluba. ―Mama!‖ povikao je. ―Gore! Jamie gore!‖ Ona se okrenula i podigla ga, poloţivši ga na rame kao oruţje. ―Moţeš li svom ujaku reći koliko ti je godina, dušo?‖ upitala ga je, spustivši glas do gukanja - pod kojim je zvuk sudarenog ĉelika ostao vrlo primjetan. Djeĉak ga je ĉuo; okrenuo se i zagnjurio lice u majĉino rame. Ona ga je mehaniĉki potapšala po leĊima, još uvijek bijesno gledajući brata.

304

―Budući da ti on ne ţeli reći, reći ću ti ja. Prošlog kolovoza navršio je dvije godine. A ako si dovoljno bistar da moţeš raĉunati - u što nisam posve sigurna - shvatit ćeš da je zaĉet šest mjeseci nakon što sam posljednji put vidjela onog tvog Randalla, što je bilo u našem straţnjem dvorištu, kad je mlatio sabljom na mrtvo ime mog brata.‖ ―Ma nemoj mi reći?‖ Jamie je mrko pogledao sestru. ―Ja sam ĉuo malo drugaĉiju priĉu. Svi znaju da si ga primila u krevet; i to ne jedanput, nego kao ljubavnika. Ovo je dijete njegovo‖, prezirno je kimnuo glavom prema svom imenjaku, koji se pod majĉinom bradom okrenuo da pogleda tog krupnog i buĉnog stranca. ―Vjerujem ti kad kaţeš da to novo kopile koje nosiš nije njegovo, jer Randall je do ovog oţujka bio u Francuskoj. Što znaĉi da nisi samo drolja, nego si još k tome i neizbirljiva drolja. Tko ti je zasadio to posljednje vraţje sjeme?‖ Visoki mladi ĉovjek do mene pokajniĉki se nakašljao, razbijajući napetost u sobi. ―Ja‖, blago je odgovorio. ―A i ono.‖ Napredujući kruto na drvenoj nozi, uzeo je djeĉaĉića iz naruĉja svoje bijesne ţene i smjestio ga na pregib svoje ruke. ―Neki kaţu da mi je sliĉan.‖ Zapravo, viĊena jedno uz drugo, lica muškarca i djeĉaka bila su gotovo identiĉna, ako zanemarimo okrugle obraze jednog i slomljeni nos drugog. Imali su isto visoko ĉelo i iste tanke usne. Iste rijetke obrve svijale su se nad istim duboko usaĊenim bistrim smeĊim oĉima. Jamie se zabuljio u njih dvojicu kao da ga je netko udario u kriţa vrećom pijeska, a onda je zatvorio usta i jedanput gutnuo, oĉito pojma nemajući što da sada uĉini. ―Ian‖, rekao je slabim glasom. ―Dakle, vi ste u braku?‖ ―O, da‖, vedro mu je odgovorio šogor. ―Inaĉe to ne bi bilo u redu, zar ne?‖ ―Shvaćam‖, promrmljao je Jamie. Nakašljao se i kimnuo svom novootkrivenom šogoru. ―Lijepo od tebe, Ian. Što si uzeo Jenny za ţenu, hoću reći. Vrlo lijepo.‖ Osjetivši da Jamieju u ovom trenutku moţda treba moralna potpora, prišla sam mu i dodirnula mu ruku. Njegova sestra znatiţeljno me pogledala, ali nije ništa rekla. Jamie me pogledao kao da je zapanjen što me vidi pokraj sebe, kao da je zaboravio da postojim. A nije ni ĉudo ako jest, pomislila sam. Ali ĉinilo se da mu je taj predah pruţio barem malo olakšanje, pa je ispruţio ruku da me povuĉe naprijed. ―Moja ţena‖, rekao je priliĉno naglo. Kimnuo je prema Jenny i Ianu. ―Moja sestra i, ovaj...‖ Zašutio je dok smo Ian i ja razmjenjivali pristojne osmijehe.

Jenny se nije dala smesti društvenim konvencijama. ―Kako to misliš, lijepo od njega što me uzeo za ţenu?‖ htjela je znati, ne obazirući se na upoznavanje. ―Kao da ne znam!‖ Ian ju je upitno pogledao, a ona je s prezirom mahnula rukom prema Jamieju. ―On misli reći da je lijepo od tebe što si me uzeo za ţenu kad sam već bila u drugom stanju!‖ Šmrknula je tako jako da bi se dvaput veća ţena time mogla ponositi. ―Pametnjaković!‖ ―U drugom stanju?‖ Ian je izgledao zbunjeno, a Jamie se nagnuo naprijed i grubo zgrabio sestru za nadlakticu. ―Zar mu nisi rekla za Randalla?‖ upitao je istinski šokiranim glasom. ―Jenny, kako si mogla?‖ Samo ĉinjenica da ju je Ian drţao za drugu ruku sprijeĉila je Jenny da skoĉi na brata. Ian ju je ĉvrstom kretnjom povukao iza sebe, a onda se okrenuo i stavio joj malog Jamieja u ruke, prisilivši je da uhvati dijete kako ne bi palo. Zatim joj je poloţio ruku na rame i taktiĉno je odveo na sigurnu udaljenost. ―To baš nije tema za razgovor u dnevnoj sobi‖, prijekorno je rekao Jamieju tihim glasom, ―ali moţda će te zanimati da ti je sestra bila djevica prve braĉne noći. Na kraju krajeva, ja sam bio u poloţaju da to ustanovim.‖ Jennyn bijes sada se gotovo podjednako usmjerio na brata i muţa. ―Kako se usuĊuješ reći takvu stvar dok sam ja prisutna, Ian Murray?‖ planula je. ―A i dok nisam! Naša se prva braĉna noć ne tiĉe nikoga osim nas - a sigurno se ne tiĉe njega! Samo još nedostaje da mu pokaţeš plahte s našeg braĉnog kreveta!‖ ―Pa kad bih mu ih pokazao, to bi ga ušutkalo, zar ne?‖ smirujućim je glasom odvratio Ian. ―Hajde sad, mo dhu, ne smiješ se ţivcirati, to nije dobro za bebu. A vika uznemirava i malog Jamieja.‖ Posegnuo je 305

rukom prema svom sinu koji je cmizdrio, još uvijek nesiguran zahtijeva li situacija suze. Ian mi je kimnuo glavom i pokazao oĉima prema Jamieju.

Na taj znak, uhvatila sam Jamieja za ruku i odvukla ga do fotelje u neutralnom kutu, a Ian je na isti naĉin smjestio Jenny na sofu i ĉvrsto je uhvatio za rame, kako bi je zadrţao na mjestu. ―E sad.‖ Unatoĉ skromnom nastupu, Ian Murray posjedovao je neporeciv autoritet. Drţeći ruku na Jamiejevu ramenu, osjetila sam da napetost u njemu poĉinje popuštati.

Soba me pomalo podsjećala na boksaĉki ring, s borcima koji se pod smirujućim rukama trenera nemirno vrpolje u kutovima, oĉekujući znak da krenu u akciju.

Ian je kimnuo svom šogoru i nasmiješio se. ―Jamie. Drago mi je što te vidim, ĉovjeĉe. Drago nam je što si se vratio kući i doveo sa sobom ţenu. Nije li tako, mi dhu?‖ upitao je svoju ţenu, primjetno joj stegnuvši rame prstima.

Ali Jenny nije bila tip osobe koju se na išta moţe prisiliti. Napućila je usne u napetu tanku crtu kao da oblikuje peĉat, a onda ih opustila i izgovorila jednu rijeĉ. ―Ovisi‖, rekla je i opet ĉvrsto stisnula usne.

Jamie je protrljao lice rukom i podigao glavu, spreman za sljedeću rundu. ―Vidio sam kako si otišla u kuću s Randallom‖, tvrdoglavo je rekao. ―A po onome što mi je poslije rekao... odakle bi on znao da imaš madeţ na dojki?‖ Jenny je oštro frknula. ―Pamtiš li još uvijek sve što se tog dana dogodilo ili ti je satnik sabljom izbio sjećanja iz glave?‖ ―Naravno da pamtim! Nije baš vjerojatno da ću ikad zaboraviti!‖ ―Onda se moţda sjećaš i toga da sam ga u jednom trenutku priliĉno jako udarila koljenom meĊu noge?‖ Jamie je umorno spustio ramena. ―Da, sjećam se.‖ Jenny se pobjedonosno nasmiješila. ―No onda. Kad bi tvoja ţena - barem bi mi mogao reći kako se zove, Jamie, ti nemaš nikakve manire u svakom sluĉaju, kad bi ona tako udarila tebe - što dobrano zasluţuješ, mogla bih dodati - misliš li da bi poslije samo nekoliko minuta bio u stanju obaviti svoje braĉne duţnosti?‖ Jamie, koji je već zaustio da nešto kaţe, naglo je zatvorio usta i na jedan se dugi trenutak zabuljio u sestru, a onda mu je jedan kut usta malĉice zatitrao. ―Ovisi‖, odgovorio je, a usta su mu opet zatitrala. Dosad je sjedio pogrbljen na stolcu, ali sada se zavalio u njemu i pogledao sestru nepovjerljivim pogledom mlaĊeg brata koji sluša sestrine bajke osjećajući da je prestar da bi ga zabavile, premda i protiv svoje volje još uvijek napola vjeruje u njih. ―Doista?‖ rekao je.

Jenny se okrenula Ianu. ―Donesi plahte, Ian!‖ naredila mu je.

Jamie je podigao obje ruke kao da se predaje. ―Ne. Nije potrebno, vjerujem ti. Samo, po tome kako se Randall poslije ponašao..

Milostiva u pobjedi, Jenny se naslonila na pregib Ianove ruke i opustila, a njezin se sin privio uz nju, koliko mu je to njezin ispupĉeni trbuh dopuštao. ―Pa, nakon svega što je rekao u dvorištu, jedva da je pred svojim ljudima mogao priznati da je nesposoban, zar ne? Morao se pretvarati da je obavio stvar, ne? A moram reći da je bio vrlo grub‖, priznala je. ―Doista me udario i razderao mi haljinu. Zapravo, gotovo me onesvijestio pokušavajući, a kad sam se pribrala i opet pokrila golotinju, Englezi su već otišli i odveli te sa sobom.‖ Jamie je duboko uzdahnuo i naĉas zatvorio oĉi. Široke su mu šake poĉivale na koljenima, pa sam uhvatila jednu od njih i njeţno je stisnula. Prihvatio je moju ruku, otvorio oĉi i zahvalno mi se nasmiješio, a onda se opet okrenuo sestri. ―U redu‖, rekao je. ―Ali ţelim znati jednu stvar, Jenny. Kad si pošla s njim, jesi li znala da te neće ozlijediti?‖ 306

Jenny je naĉas šutjela, ali pogled joj je mirno poĉivao na bratovu licu. Napokon se malo osmjehnula i zatresla glavom.

Podigla je ruku da zaustavi Jamiejev prosvjed i upitno podigla duge obrve u elegantan luk. ―Ako je tvoj ţivot prikladna cijena za moju ĉast, reci mi onda zašto moja ĉast ne bi bila prikladna cijena za tvoj ţivot?‖ Namrštila je obrve, identiĉne onima koje su resile lice njezina brata. ―Ţeliš li mi reći da te ja ne volim isto tako jako kao i ti mene? Jer ako mi to ţeliš reći, Jamie Fraser, odmah ti kaţem, to nije istina.‖ Jamie, koji je već bio otvorio usta da nešto kaţe, ostao je zateĉen njezinim zakljuĉkom i naglo ih zatvorio. Njegova sestra iskoristila je prednost. ―Jer ja te doista volim, premda si tvrdoglava, tupa, maloumna budala. I ne ţelim vidjeti da leţiš mrtav na cesti pred mojim nogama samo zato što si previše tvrdoglav da jedanput u ţivotu zaĉepiš gubicu!‖ Dva para plavih oĉiju bijesno su se pogledala, a iskre su frcale na sve strane. Jamie je dostojanstveno progutao uvredu i napregnuo se da pronaĊe racionalan odgovor, kao da pokušava donijeti nekakvu odluku.

Naposljetku je slegnuo ramenima i prihvatio poraz. ―No dobro, ţao mi je‖, rekao je. ―Pogriješio sam. Molim te, oprosti mi.‖ Brat i sestra ostali su sjediti i gledati se. Kakav god da je oproštaj Jamie oĉekivao od nje, nije ga dobio.

Paţljivo ga je promotrila i ugrizla se za usnu, ali nije ništa rekla. Napokon je izgubio strpljenje. ―Pa rekao sam da mi je ţao! Što još hoćeš?‖ htio je znati. ―Ţeliš li da padnem na koljena pred tobom?

Uĉinit ću to ako moram, ali reci mi!‖ Još uvijek grizući usnu, Jenny je polako odmahnula glavom. ―Ne‖, napokon je progovorila, ―ne ţelim da kleĉiš u vlastitoj kući. Ali ustani!‖ Ustao je, a Jenny je spustila dijete na sofu i prišla mu preko sobe. ―Skini košulju!‖ naredila mu je. ―Neću!‖ Naglo mu je izvukla rub košulje iz kilta i posegnula za dugmadi. Ako joj se nije ţelio suprotstaviti silom, oĉito ju je morao poslušati ili dopustiti da mu ona skine košulju. Sa svim preostalim dostojanstvom, odmaknuo se od nje, stisnuo usne i skinuo dotiĉni komad odjeće.

Jenny ga je obišla i pogledala mu leĊa, zadrţavajući na licu paţljivo bezizraţajan izraz, kakav sam vidjela na Jamieju kad bi skrivao neku snaţnu emociju, a onda je kimnula glavom kao da se uvjerila u nešto što je već dugo slutila. ―Pa, ĉini se da si svoju glupost skupo platio‖, rekla je, njeţno mu opipavajući najgore oţiljke. ―Ĉini se da je boljelo.‖ ―I jest.‖ ―Jesi li plakao?‖ Nehotice je stisnuo šake na bokovima. ―Jesam!‖ Jenny ga je opet obišla i stala pred njega. Podigla je šiljastu bradu i pogledala ga širokim i sjajnim kosim oĉima. ―I ja sam‖, tiho mu je rekla. ―Svakog dana otkako su te odveli.‖ Dva lica širokih jagodica još jedanput su postala jedno drugom ogledalo, ali sada sam na njima ugledala takav izraz da sam ustala i tiho izašla kroz kuhinjska vrata, kako bih ih ostavila nasamo. Kad su se vrata za mnom zanjihala, ugledala sam Jamieja kako hvata sestru za ruke i promuklim joj glasom nešto govori na gelskom. Ona mu je zakoraĉila u zagrljaj, a divlja, jarka kosa spustila se na tamnu.

307

27.

Posljednji razlog Za veĉerom smo jeli kao vukovi, a onda se povukli u veliku, prozraĉnu spavaću sobu i zaspali kao klade.

Kad smo ujutro ustali, sunce je već bilo visoko, ali nebo su prekrivali oblaci. Znala sam da je već kasno po zvukovima u kući, kao da ljudi vedro hodaju obavljajući svoje poslove, i po primamljivim mirisima koji su dopirali na kat.

Poslije doruĉka, muškarci su se pripremili za izlazak, da obiĊu seljake zakupnike, provjere ograde, poprave kola i općenito, da uţivaju. Kad su zastali u hodniku da odjenu kapute, Ian je na stolu ispod ogledala spazio Jennynu veliku košaru. ―Da donesem nešto jabuka iz voćnjaka, Jenny? Da ti ne moraš daleko hodati.‖ ―Dobra ideja‖, odvratio je Jamie i procjenjivaĉki pogledao sestrin veliki trbuh. ―Samo bi još trebalo da se porodi na cesti.‖ ―Samo ti pazi da ne dobiješ po gubici, Jamie Fraser‖, obrecnula se Jenny, mirno pomaţući Ianu da navuĉe kaput. ―Budi jedanput za promjenu koristan i povedi ovog malog gnjavatora sa sobom. GospoĊa Crook je u praonici, pa ga moţeš ostaviti kod nje.‖ Pomaknula je nogu da otjera malog Jamieja, koji ju je povlaĉio za skute i monotono pjevušio: ―Digni me, digni me.‖ Njegov ujak poslušno je zgrabio malog gnjavatora oko struka i odnio ga kroz vrata, okrenutog naopaĉke. Djeĉak je vrištao od uţitka. ―Ah‖, zadovoljno je uzdahnula Jenny, sagnuvši se do ogledala s pozlaćenim okvirom, da provjeri kako izgleda. Liznula je prst i popravila obrve, a onda dokraja zakopĉala dugmad na vratu. ―Lijepo je kad se moţeš odjenuti a da te netko ne drţi za skute ili grli oko koljena. Katkad jedva mogu otići sama na zahod ili izgovoriti jednu reĉenicu a da ne budem prekinuta.‖ Obrazi su joj se malo zajapurili, a tamna joj je kosa sjala zbog plave svilene haljine. Ian joj se nasmiješio, a njegove tople smeĊe oĉi zasjale su zbog njezina rascvjetanog izgleda. ―Pa, moţda ćeš naći vremena da popriĉaš s Claire‖, predloţio je. Podigao je obrvu u mom smjeru. ―Pretpostavljam da je ona dovoljno pristojna da te sluša, ali, pobogu, samo joj nemoj recitirati neku od svojih pjesama, jer će biti na koĉiji za London prije no što se Jamie i ja vratimo.‖ Neuznemirena podbadanjem, Jenny mu je pucnula prstima pod nosom. ―To me baš ne brine, ĉovjeĉe. Sljedeća koĉija stiţe tek u travnju, a pretpostavljam da će se Claire do tada već naviknuti na nas. Kreni sad, Jamie te ĉeka.‖ Kad su muškarci otišli svojim poslom, Jenny i ja provele smo dan u dnevnoj sobi, ona krpajući, a ja namatajući odmotane komadiće preĊe i razvrstavajući komade obojene svile.

Izvana prijateljski nastrojene, oprezno smo obigravale jedna oko druge u razgovoru, meĊusobno se promatrajući krajiĉkom oka. Jamiejeva sestra i Jamiejeva ţena; on je bio neizreĉena središnja toĉka oko koje su kruţile naše misli.

Zajedniĉko djetinjstvo zauvijek ih je povezivalo, poput osnove i potke jedne tkanine, ali uzorci tkanja u meĊuvremenu su olabavili, zbog odsutnosti i sumnjiĉenja, a onda i zbog braka. Ianova je nit bila prisutna od poĉetka, a moja je bila nova. Kako će se sve te napetosti uklopiti u novi uzorak, jedna nit nasuprot drugoj?

Nehajno smo razgovarale, ali neizgovorene rijeĉi jasno su se razabirale pod površinom. ―Ti sama vodiš kućanstvo otkako vam je majka umrla?‖ ―O, da. Od svoje desete godine.‖ Ja sam se brinula za njega i voljela ga otkako je bio djeĉak. Što ćeš ti uĉiniti s ĉovjekom kojeg sam ja pomogla odgojiti? ―Jamie kaţe da si ti vrlo darovita lijeĉnica.‖ 308

―Pobrinula sam mu se za rame kad smo se upoznali.‖ Da, ja sam sposobna i dobra. Brinut ću se za njega. ―Ĉula sam da ste se vjenĉali na brzinu.‖ Jesi li se udala za mog brata radi zemlje i novca? ―Istina, vjenĉali smo se na brzinu. Tek sam poslije doznala Jamiejevo pravo prezime.‖ Tada još nisam znala da je on vlasnik ovog imanja, pa sam se mogla udati za njega samo zbog njega samog.

I tako se to nastavilo cijelo prijepodne, kroz lagani objed i popodnevne sate, dok smo ĉavrljale, razmjenjivale sitne informacije, stavove, male i nesigurne šale i procjenjivale jedna drugu. Nije lako procijeniti ţenu koja vodi veliko kućanstvo od svoje desete godine i upravlja imanjem od oĉeve smrti i bratova nestanka. Pitala sam se što ona misli o meni, ali ĉinilo se da je ona jednako sposobna skrivati misli kad to ţeli, kao i njezin brat.

Kad je sat na kaminu poĉeo otkucavati pet, Jenny je zijevnula i protegnula se, a komad odjeće što ga je bila krpala kliznuo joj je niz zaobljeni trbuh i pao na pod.

Nespretno je posegnula za njim, ali ja sam se spustila na koljena pokraj nje. ―Ne, ja ću.‖ ―Hvala ti... Claire.‖ Prvi put me oslovila po imenu i to je popratila srameţljivim smiješkom, a ja sam joj ga uzvratila.

Prije no što smo stigle nastaviti razgovor, prekinuo nas je dolazak domaćice, gospoĊe Crook, koja je svojim dugim nosom provirila u dnevnu sobu i zabrinuto nas upitala jesmo li vidjele malog gospodina Jamieja.

Jenny je s uzdahom odloţila tkaninu koju je krpala. ―Opet je nestao, je li? Ne brini, Lizzie. Vjerojatno je otišao sa svojim tatom ili s ujakom Jamiejem.

Idemo provjeriti, hoćemo li, Claire? Ne bi mi škodilo malo svjeţeg zraka prije veĉere.‖ S naporom je ustala i pritisnula rukama kriţa. Zastenjala je i suho mi se osmjehnula. ―Još otprilike tri tjedna. Jedva ĉekam.‖ Dok smo se polako šetale dvorištem, Jenny mi je pokazala pivovaru i kapelicu, objasnila mi povijest imanja i otkrila kada su razni dijelovi sagraĊeni.

Pribliţivši se uglu golubinjaka, zaĉule smo glasove iz sjenice. ―Tamo je, mali nevaljalac!‖ rekla mi je Jenny. ―Ĉekaj samo da ga dohvatim!‖ ―Priĉekaj malo.‖ Prepoznavši dublji glas koji je razgovarao s djeĉaĉićem, uhvatila sam je za ruku. ―Ne brini, ĉovjeĉe‖, govorio je Jamiejev glas. ―Nauĉit ćeš. Nije baš lako, zar ne, kad ti kita ne viri van više od pupka?‖ Provirila sam iza ugla i ugledala ga kako sjedi na mesarskom panju i razgovara sa svojim imenjakom, koji se muški muĉio s naborima svoje košulje. ―Što to radiš s djeĉakom?‖ oprezno sam ga upitala. ―Poduĉavam mladog Jamesa finom umijeću da ne piša na svoja stopala‖, objasnio je. ―Ĉini se da je to najmanje što njegov ujak moţe uĉiniti za njega.‖ Podigla sam jednu obrvu. ―Lako je govoriti. Ĉini se da je najmanje što njegov ujak moţe uĉiniti za njega da mu to i pokaţe.‖ Nacerio se. ―Pa, već smo imali nekoliko praktiĉnih demonstracija. Ali posljednji put doţivjeli smo malu nezgodu.‖ Razmijenio je optuţujući pogled sa svojim nećakom. ―Nemoj mene gledati‖, rekao je djeĉaku. ―Sam si kriv. Rekao sam ti da se ne pomiĉeš.‖ Nato se Jenny suho nakašljala i pogledala brata i sina na isti naĉin. Manji Jamie uzvratio je povukavši prednji dio košulje preko glave, ali veći Jamie, bestidan, vedro se nasmiješio i ustao, otresajući prašinu s hlaĉa. Spustio je ruku na pokrivenu glavu svog nećaka i okrenuo djeĉaĉića prema kući.

309

―‗Sve ima svoje doba‘‖, izrecitirao je, ‗―i svaki posao pod nebom svoje vrijeme.‘13 Prvo radimo, mali James, a onda se peremo. A onda je - hvala Bogu - vrijeme za veĉeru.‖ Nakon što je obavio najnuţnije poslove, Jamie je sutradan popodne uzeo vremena da mi pokaţe kuću.

IzgraĊena 1702. godine, kuća je bila doista moderna za svoje doba; imala je takve novotarije kao što su kaljeve peći za grijanje i velika pećnica od opeke ugraĊena u zid kuhinje, pa se kruh više nije morao peći na pepelu ognjišta. Zidovi hodnika u prizemlju, na stubištu i u dnevnoj sobi bili su ukrašeni slikama. Neke od njih prikazivale su pastoralni krajolik ili studiju ţivotinje, ali većina je prikazivala ĉlanove obitelji i njihove roĊake.

Zastala sam pred slikom Jenny kao mlade djevojke. Sjedila je na zidu vrta, a iza nje je bila loza s crvenim listovima. Ispred nje na zidu bile su poredane ptice; lastavice, drozdovi, ševe, pa ĉak i jedan fazan, sve su se naguravale i postrance pomicale kako bi zauzele što bolji poloţaj pred svojom nasmijanom gospodaricom. Ta se slika posve razlikovala od ostalih, na kojima je ovaj ili onaj predak u formalnoj pozi bijesno gledao iz okvira, kao da ga guši ovratnik. ―Tu je sliku naslikala moja majka‖, rekao mi je Jamie, primjećujući da me slika zanima. ―Ona je naslikala nekoliko slika koje vise na stubištu, ali ovdje su samo dvije njezine. Njoj se uvijek najviše sviĊala upravo ova slika.‖ Krupan, tup prst njeţno je dodirnuo površinu platna, prateći crtu loze s crvenim lišćem. ―To su bile Jennyne pripitomljene ptice. Kad god bi tko našao pticu sa šepavom nogom ili slomljenim krilom, donio bi je sa sobom, a ona bi je u roku od nekoliko dana izlijeĉila, pa bi joj jela iz ruke. Ova me uvijek podsjećala na Iana.‖ Prstom je pokucao po fazanu koji je raširio krila da zadrţi ravnoteţu i buljio u svoju gospodaricu tamnim oĉima, punim oboţavanja. ―Baš si grozan, Jamie‖, rekla sam smijući se. ―Postoji li koja slika tebe?‖ ―O, da.‖ Odveo me do slike pokraj prozora na suprotnom zidu.

Dva riĊokosa djeĉaka odjevena u tartan sjedila su pokraj jednog golemog lovaĉkog psa i ozbiljno buljila iz okvira. To su zacijelo Branov djed Nairn, Jamie i njegov stariji brat Willie, koji je u dobi od jedanaest godina umro od velikih boginja. Jamie nije mogao biti stariji od dvije godine kad je slika nastala, pomislila sam; stajao je meĊu koljenima svog starijeg brata, a jedna mu je ruka poĉivala na glavi psa.

Jamie mi je bio priĉao o Willieju tijekom putovanja iz Leocha, jedne veĉeri uz vatru na dnu zabaĉene udoline. Sjećala sam se male zmije, izrezbarene iz palisandrovine, koju je izvukao iz koţnate torbice da mi je pokaţe. ―Tu mi je zmiju Willie darovao za peti roĊendan‖, bio mi je rekao, njeţno milujući prstom vijugave oblike. Bila je to komiĉna mala zmija, tijelo joj se umjetniĉki svijalo, a glava joj je bila okrenuta unatrag, da viri preko onoga što bi joj bilo rame, kad bi zmije imale ramena.

Jamie mi je dodao mali drveni predmet, a ja sam ga znatiţeljno okrenula. ―Što je to urezano na dnu? S-a-w-n-y. Sawny?‖ ―To sam ja‖, odgovorio je Jamie spuštajući glavu kao da mu je malo neugodno. ―To je nadimak od milja, skraćeno od mog drugog imena, Alexander. Tako me Willie zvao.‖ Lica na slici bila su vrlo sliĉna; sva djeca u obitelji Fraser imala su onaj otvoreni izgled, kao da vas izazivaju da ih smatrate manje vrijednim no što oni sami sebe smatraju. Ali Jamie je na ovom portretu imao oble obraze i prćasti nos djeĉaka, dok su snaţne kosti njegova brata već poĉele nagovještavati muškarca, što nikad nije postao. ―Jesi li ga jako volio?‖ njeţno sam ga upitala i uhvatila za ruku. Kimnuo je glavom i skrenuo pogled na plamen ognjišta. ―O, da‖, odgovorio je sa slabašnim smiješkom. ―On je bio pet godina stariji od mene. Mislio sam da je Bog, ili barem Krist. Slijedio sam ga posvuda, kad god bi mi to dopustio.‖ Okrenuo se i otišao do polica s knjigama. Ţeljela sam ga na trenutak ostaviti samog, pa sam ostala stajati, gledajući kroz prozor.

13

Knjiga propovjednikova, 3,1.

310

S ove strane kuće, u daljini sam nejasno kroz kišu mogla vidjeti obris stjenovitog breţuljka s travnatim vrhom. Podsjetio me na onaj vilinski brijeg na kojem sam zakoraĉila kroz procijep u kamenu i izašla na drugom kraju zeĉje rupe. Prije samo šest mjeseci, premda mi se ĉinilo da je otada prošlo mnogo vremena.

Jamie mi je prišao i stao pokraj prozora. Rastreseno buljeći u jaku kišu, rekao je: ―Postojao je još jedan razlog. Glavni.‖ ―Razlog?‖ glupavo sam upitala. ―Zašto sam se oţenio tobom.‖ ―A to je?‖ Ne znam kakav sam odgovor oĉekivala, moţda neko novo otkriće o zamršenim aferama njegove obitelji. Ono što je rekao predstavljalo je veći šok, na neki naĉin. ―Zato što sam te ţelio.‖ Okrenuo se od prozora i pogledao me u oĉi. ―Više no što sam ikada u ţivotu išta ţelio‖, dodao je tihim glasom.

Osupnuto sam se zabuljila u njega. Što god da sam oĉekivala, ovo nisam. Vidjevši moj izraz lica s otvorenim ustima, polako je nastavio. ―Kad sam zapitao tatu po ĉemu ĉovjek zna koja je prava ţena, odgovorio mi je da, kad doĊe vrijeme, neću imati nikakve dvojbe. I nisam ih imao. Kad sam se probudio u mraku ispod onog drveta na cesti za Leoch, a ti si mi sjedila na prsima i proklinjala me što krvarim na smrt, rekao sam sebi: ‗Jamie Fraser, premda ne moţeš vidjeti kako izgleda, i premda je teška kao dobar tovarni konj, ovo je ta ţena.‘‖ Jurnula sam prema njemu, a on je ustuknuo i brzo nastavio: ―Rekao sam sebi: ‗Previla te dvaput u dva sata, momĉe, a s obzirom na to kakav je ţivot meĊu MacKenziejima, moţeš se baš i oţeniti nekim tko zna zašiti ranu i namjestiti slomljene kosti.‘ I rekao sam sebi: ‗Jamie, momĉe, ako tako uţivaš kad ti ona dodiruje kljuĉnu kost, zamisli kako bi tek uţivao kad bi te dodirivala malo niţe...‘‖ Obišao je stolac. ―Dakako, to je moţda bila samo posljedica ĉinjenice da sam proveo ĉetiri mjeseca u samostanu, bez ţenskog društva, ali ono zajedniĉko jahanje kroz mrak‖ - zastao je i teatralno uzdahnuo, spretno izbjegavši moj pokušaj da ga zgrabim za rukav - ―s tom prekrasnom širokom straţnjicom ukliještenom meĊu mojim stegnima‖ - izbjegao je udarac u lijevo uho, koraknuo u stranu i stavio niski stolić meĊu nas - ―i s tom tvrdom glavom koja me udara u prsa‖ - mali metalni ukras odbio mu se od glave i sa zveketom pao na pod - ―rekao sam sebi...‖ Sada se već tako jako smijao da je izmeĊu fraza dahtao. ―Jamie... rekao sam sebi... premda je ona Saskinja... s jezikom poput zmije... s takvom straţnjicom... je li uopće vaţno ako ima lice poput ovce?‖ Spretno sam ga saplela i sletjela mu na trbuh s oba koljena kad je pao na pod s treskom od kojeg se zatresla ĉitava kuća. ―Ţeliš mi reći da si se oţenio sa mnom iz ljubavi?‖ htjela sam znati. Podigao je obrve i s mukom pokušao udahnuti. ―Nisam li... baš to... upravo rekao?‖ Jednom me rukom zagrlio oko ramena, a drugu mi je zavukao pod suknju i stao me nemilosrdno štipati po onom dijelu tijela koji je upravo hvalio.

U tom je trenutku u sobu ušla Jenny, vrativši se po svoju košaru s vezom, a onda je zastala i pogledala brata s izvjesnom dozom zabavljenosti. ―Što to radiš, Jamie, momĉe?‖ upitala ga je podigavši jednu obrvu. ―Vodim ljubav sa svojom ţenom‖, odgovorio je, ostavši bez daha od hihotanja i hrvanja. ―Pa, mogao si naći i prikladnije mjesto za to‖, odvratila je podiţući i drugu obrvu. ―Na ovom podu zarinut će ti se iverje u straţnjicu.‖ Ako je Lallybroch bio mirno mjesto, bio je takoĊer i zaposleno. Ĉinilo se da sve na njemu smjesta oţivi ĉim pijevac zakukuriĉe, pa se farma stane okretati i zujati kao kakav sloţeni satni mehanizam, sve do zalaska sunca, kad zupĉanici i kotaĉići koji je pokreću, jedan po jedan poĉnu otpadati, odlazeći u mrak da potraţe veĉeru i krevet, da bi se kao kakvom ĉarolijom ujutro ponovo pojavili na svom mjestu. Ĉinilo mi se da su svaki pojedini muškarac, ţena i dijete tako nuţni za funkcioniranje farme da nisam mogla shvatiti kako se ovih posljednjih nekoliko godina uspjela odrţati bez svog gospodara. Sada nije samo 311

Jamie imao pune ruke posla, nego i ja. Prvi sam put shvatila krute škotske stavove o ljenĉarenju, stavove koje sam prije - ili poslije, kako se uzme - smatrala obiĉnim hirom. Kao da lijenost nije samo karakterni nedostatak, nego i prkošenje prirodnom poretku stvari.

Dakako, bilo je trenutaka, onih malih djelića vremena koji uvijek prebrzo proĊu, kad se ĉini da je sve stalo i da je postojanje postiglo savršenu ravnoteţu, poput trenutka prelaska iz mraka u svjetlost, kad vas okruţuje oboje i nijedno.

Upravo sam uţivala u jednom takvom trenutku jedne veĉeri, drugog ili trećeg dana nakon što smo došli na farmu. Sjedila sam na ogradi iza kuće i promatrala kako ţutosmeĊa polja prema rubu litica iza brocha i splet drveća na drugoj strani prijevoja, postaju sve tamniji na biserastom sjaju neba. Dok su se njihove duge sjene rastvarale u sumraku, i bliski i daleki objekti izgledali su jednako udaljeni.

Zrak je bio svjeţ od nagovještaja nadolazećeg mraza, pa sam pomislila kako uskoro moram otići u kuću, premda nisam još htjela napustiti mirnu ljepotu mjesta. Nisam bila svjesna da mi Jamie prilazi, sve dok nije prebacio teške nabore svog ogrtaĉa preko mojih ramena. Nisam ni shvatila koliko je zapravo hladno sve dok nisam osjetila toplinu debele vune.

Jamie me zagrlio ispod ogrtaĉa, pa sam se naslonila na njega malo drhteći. ―Vidio sam iz kuće da drhtiš‖, rekao je i uhvatio me za ruke. ―Ako ne budeš pazila, prehladit ćeš se.‖ ―A što je s tobom?‖ Okrenula sam se da ga pogledam. Unatoĉ sve većoj hladnoći, izgledao je posve opušteno samo u košulji i kiltu, a tek se po neznatnom crvenilu na njegovu nosu moglo zakljuĉiti da ovo više nije blaga proljetna veĉer. ―Ah, ja sam naviknut na to. Škoti nisu tako slabokrvni kao vi juţnjaci s plavim nosovima.‖ Sa smiješkom mi je podigao bradu i poljubio me u nos, a ja sam ga uhvatila za uši i usmjerila njegove poljupce niţe.

Kad me napokon pustio, tjelesne su nam se temperature izjednaĉile. Topla krv šumjela mi je u ušima kad sam se uspravila, odrţavajući ravnoteţu na preĉki ograde. Povjetarac mi je puhao u leda, nanoseći mi pramenove kose na lice. Jamie mi je podigao kosu s ramena i prstima raširio kovrĉave uvojke, pa je zalazeće sunce zasjalo kroz njih. ―S takvim svjetlom iza leĊa, izgledaš kao da imaš auru‖, tiho mi je rekao. ―Kao anĊeo sa zlatom krunom.‖ ―I ti‖, tiho sam odgovorila, povlaĉeći prstom po liniji njegove brade; kratke su mu dlaĉice svjetlucale na jantarnoj svjetlosti. ―Zašto mi to nisi prije rekao?‖ Znao je o ĉemu govorim. Podigao je jednu obrvu i nasmiješio se. Jednu polovicu lica obasjavalo mu je sjajno sunce, a druga je bila u sjeni. ―Pa, znao sam da se ne ţeliš udati za mene. Nisam osjećao potrebu da te opterećujem ili da pravim budalu od sebe time da ti to kaţem, kad je bilo oĉito da ćeš poći sa mnom u krevet samo zbog zavjeta koje radije ne bi dala.‖ Preduhitrivši moje prosvjede, nasmiješio se, a zubi su mu zablistali u sjeni. ―Barem prvi put. I ja imam svoj ponos, ţeno.‖ Ispruţila sam ruku i privukla ga bliţe, tako da mi je stajao meĊu nogama dok sam sjedila na ogradi.

Osjetivši blagu hladnoću njegove koţe, obavila sam ga nogama oko bokova i zaogrnula stranama svog ogrtaĉa. Ĉvrsto me zagrlio pod zaštitom tkanine, pritišćući mi obraze na zaprljanu lanenu košulju. ―Ljubavi moja‖, šapnuo mi je. ―Oh, ljubavi moja. Jako te ţelim.‖ ―To baš nije isto, zar ne?‖ odvratila sam. ―Voljeti i ţeljeti, hoću reći.‖ Nasmijao se, malo promuklim glasom. ―Prokleto je blizu, Saskinjo, barem za mene.‖ Osjetila sam snagu njegove ţelje, tvrdu i ţestoku. Iznenada se odmaknuo, sagnuo i podigao me s ograde. ―Kamo idemo?‖ Udaljavali smo se od kuće, prema skupini koliba u sjeni brestova šumarka. ―Potraţiti neki plast sijena.‖

312

28.

Poljupci i muške gaće Postupno sam pronašla svoje mjesto u voĊenju imanja. Budući da Jenny više nije mogla odlaziti u dugu šetnju do koliba zakupnika, ja sam taj posao preuzela na sebe, katkad u društvu nekog momka iz staje, a katkad s Jamiejem ili Ianom. Sa sobom sam nosila hranu i lijekove, pa sam njegovala bolesne što sam bolje mogla i davala im prijedloge u vezi s poboljšanjem zdravlja i higijene, koje su oni primali s razliĉitim stupnjevima uljudnosti.

Na samom Lallybrochu, vrzmala sam se po kući i okolnom zemljištu, trudeći se da budem korisna gdje god sam mogla biti, najviše u vrtovima. Osim prekrasnog malog ukrasnog vrta, imanje je imalo i mali biljni vrt i golemi kuhinjski vrt ili povrtnjak u kojem su rasli repa, kupus i razne vrste bućica.

NadoknaĊujući izgubljeno vrijeme, Jamie je bio posvuda: u radnoj sobi s poslovnim knjigama, na poljima sa seljacima ili u konjskoj staji s Ianom. Ĉinilo mi se da u tome ima još neĉega osim duţnosti ili interesa. Znao je da uskoro moramo otići, pa je ţelio postaviti stvari na put koji će se nastaviti kad ga ne bude, sve dok se ne vratimo za stalno.

Premda sam znala da ćemo morati otići, okruţena mirnom kućom i zemljištem Lallybrocha, te vedrim društvom Jenny, Iana i malog Jamieja, osjećala sam se kao da sam napokon došla kući.

Jednog jutra poslije doruĉka, Jamie je ustao od stola i rekao da će otići do kraja doline, kako bi pogledao konja kojeg je Martin Mack odluĉio prodati.

Jenny se okrenula od ormara za posuĊe i namrštila obrve. ―Misliš li da je to sigurno, Jamie? Engleske patrole obilaze ĉitavu pokrajinu u posljednjih mjesec dana.‖ Jamie je slegnuo ramenima i uzeo kaput sa stolca na koji ga je bio odloţio. ―Bit ću oprezan.‖ ―Oh, Jamie‖, rekao je Ian ušavši s naramkom drva za ognjište. ―Htio sam te pitati - bi li jutros mogao svratiti do mlina? Jock mi je juĉer došao reći da nešto nije u redu s kolom. Ja sam ga na brzinu pogledao, ali Jock i ja nismo ga mogli pomaknuti. Izgleda da se s vanjske strane zalijepilo malo smeća, ali to leţi dobrano ispod površine vode.‖ Lupnuo je drvenom nogom i nasmiješio mi se. ―Hvala Bogu, još uvijek mogu hodati i jahati, ali ne mogu plivati. Samo pljuskam po vodi i vrtim se ukrug poput mravolovca.‖ Jamie se nasmiješio šogorovu opisu i ponovo odloţio kaput na stolac. ―Nema problema, Ian, ako te mogu poštedjeti od toga da provedeš dopodne u ledenoj vodi mlina. Da, otići ću.‖ Zatim se okrenuo meni. ―Hoćeš li prošetati sa mnom, Saskinjo? Jutro je lijepo, a moţeš ponijeti sa sobom svoju košaricu.‖ Bacio je ironiĉan pogled na golemu košaru od vrbova pruća kojom sam se sluţila za skupljanje bilja. ―Idem promijeniti košulju. Bit ću zaĉas s tobom.‖ Otišao je do stuba i vješto otrĉao na kat, preskaĉući po tri stube odjedanput.

Ian i ja razmijenili smo osmijehe. Ako je Ian osjećao ikakvo ţaljenje zbog toga što su mu takve majstorije sada preteške, bilo je skriveno ispod zadovoljstva Jamiejevom ţivahnošću. ―Drago mi je što se vratio‖, rekao je. ―Voljela bih da moţemo ostati‖, odvratila sam sa ţaljenjem.

Ianove blage sive oĉi ispunile su se uznemirenošću. ―Valjda ne morate već otići?‖

313

Odmahnula sam glavom. ―Ne, još ne. Ali morat ćemo otići mnogo prije prvog snijega.‖ Jamie je zakljuĉio da će nam biti najpametnije da odemo u Beauly, sjedište klana Fraser. Moţda bi mu njegov djed, lord Lovet, mogao pomoći. Ako ne moţe, barem nam moţe organizirati odlazak u Francusku.

Ian je smireno kimnuo glavom. ―Dobro, ali do tada vam ostaje još nekoliko tjedana.‖ Bilo je prekrasno, vedro jesensko jutro, zrak je bio poput jabukovaĉe, a nebo toliko plavo da bi se ĉovjek u njemu mogao utopiti. Hodali smo polako, kako bih ja usput mogla potraţiti kasno procvjetale cvjetove šipka i ĉešljuge, i nehajno ĉavrljali. ―Sljedećeg je tjedna dan kad seljaci plaćaju zakupninu‖, primijetio je Jamie. ―Hoće li ti nova haljina do tada biti gotova?‖ ―Pretpostavljam. Zašto? Je li to sveĉana prigoda?‖ Nasmiješio se i uzeo mi košaru iz ruke da se mogu sagnuti i ubrati stabljiku vratića. ―Oh, na neki naĉin. Nije to ništa sliĉno Columovim velikim sveĉanostima, dakako, ali svi seljaci s Lallybrocha doći će da plate zakupninu - i da upoznaju novu gospodaricu.‖ ―Pretpostavljam da su iznenaĊeni što si se oţenio Engleskinjom.‖ ―Vjerojatno je nekoliko oĉeva razoĉarano. Prije no što su me uhitili i odveli u Fort William, udvarao sam se jednoj ili dvjema curama u okolici.‖ ―Je li ti ţao što se nisi oţenio lokalnom curom?‖ koketno sam ga upitala. ―Ako misliš da ću na to pitanje odgovoriti potvrdno dok ti stojiš pokraj mene s noţem za podrezivanje u ruci‖, odgovorio je, ―nisi baš tako pametna kako sam mislio.‖ Odbacila sam noţ, koji sam bila ponijela sa sobom da njime kopam, raširila ruke i stala ĉekajući. Kad me napokon ispustio iz zagrljaja, sagnula sam se da podignem noţ i rekla zadirkujući ga: ―Nikad mi nije bilo jasno kako ti je uspjelo tako dugo ostati djevac. Zar su sve djevojke u Lallybrochu ruţne?‖ ―Nisu‖, odgovorio je i ţmirkajući pogledao u jutarnje sunce. ―Najveću krivicu za to snosi moj otac. On i ja katkad smo se naveĉer šetali poljima i razgovarali o raznim stvarima. A kad sam postao dovoljno star da bi takve stvari postale moguće, rekao mi je da je muškarac odgovoran za svako sjeme koje posije i da mu je duţnost da se pobrine za ţenu i da je zaštiti. A ako to nisam spreman uĉiniti, nemam prava opteretiti ţenu posljedicama svojih djela.‖ Osvrnuo se i pogledao prema kući. I prema grobovima svojih roditelja na malom obiteljskom groblju nedaleko od podnoţja brocha. ―Rekao mi je da je najveća sreća u muškarĉevu ţivotu ako moţe leći u krevet sa ţenom koju voli‖, tiho je rekao i nasmiješio mi se; oĉi su mu bile plave kao i nebo iznad naših glava. ―I imao je pravo.‖ Lagano sam mu dlanom dodirnula lice i pomilovala njegov široki obraz do brade. ―Ali stavio ti je priliĉno teţak teret na pleća, ako je oĉekivao da ćeš tako dugo ĉekati da se oţeniš‖, rekla sam.

Jamie se nasmiješio, a kilt mu je zalelujao oko koljena na svjeţem jesenskom povjetarcu. ―Pa, crkva nas uĉi da je samozadovoljavanje grijeh, ali otac mi je rekao da će pristojan ĉovjek, ako već mora birati izmeĊu zloupotrebe sebe ili neke ţene, moţda odluĉiti da ţrtvuje sebe.‖ Nasmijala sam se, a onda zavrtjela glavom i rekla: ―Ne. Ne, to te neću ni pitati. Ali ostao si djevac.‖ ―Samo zahvaljujući boţjoj milosti i svom ocu, Saskinjo. Nakon što sam napunio ĉetrnaest godina, ili tu negdje, ne vjerujem da sam mnogo razmišljao i o ĉemu drugom osim o curama. Ali onda su me poslali kod Dougala u Beannachd.‖ ―Zar tamo nije bilo djevojaka?‖ upitala sam. ―Mislila sam da Dougal ima nekoliko kćeri.‖ ―Da, ima. Ĉetiri. Dvije mlaĊe kćeri nisu baš bile bogzna kakve ljepotice, ali najstarija je bila vrlo zgodna. Bila je godinu-dvije starija od mene i zvala se Molly. Ĉinilo se da nije baš polaskana mojom paţnjom. Obiĉno sam buljio u nju preko stola za veĉerom, a ona bi me pogledala svisoka i upitala me imam

314

li moţda hunjavicu? Jer ako je imam, trebao bih otići u krevet, a ako ne, bila bi mi vrlo zahvalna kad bih zatvorio usta, jer nije joj baš ugodno gledati moje mandule dok jede.‖ ―Poĉinjem shvaćati zašto si ostao djevac‖, rekla sam i podigla skute haljine kako bih se popela uz nogostup ograde. ―Ali nisu valjda sve sestre bile takve.‖ ―Nisu‖, zamišljeno je odgovorio i pruţio mi ruku dok smo hodali po nogostupu. ―Ne, nisu. Mollyna mlaĊa sestra, Tabitha, bila je malo ljubaznija prema meni.‖ Nasmiješio se prisjećajući se. ―Tibby je prva djevojka koju sam poljubio. Ili bih moţda morao reći da je ona prva djevojka koja je poljubila mene. Pomogao sam joj da odnese dvije kante mlijeka iz staje u mljekarnicu, razmišljajući cijelo vrijeme kako da je odvedem iza vrata, gdje mi ne moţe pobjeći, i da je tamo poljubim. Ali imao sam pune ruke, pa je ona morala otvoriti vrata kako bih ušao. Tako sam ja završio iza vrata, a Tib mi je prišla, uhvatila me za oba uha i poljubila. A ja sam prolio mlijeko‖, dodao je. ―Zvuĉi kao nezaboravno prvo iskustvo‖, rekla sam smijući se. ―Ne vjerujem da je njoj to bilo prvo iskustvo‖, odvratio je sa smiješkom. ―Ona je o tim stvarima znala mnogo više od mene. Ali nismo mogli mnogo vjeţbati; dan-dva poslije, njezina nas je majka uhvatila u smoĉnici. Samo me prijekorno pogledala i rekla Tibby da postavi stol za veĉeru, ali mora da je rekla Dougalu o tome.‖ Ako je Dougal Mackenzie tako burno reagirao na uvredu ĉasti svoje sestre, mogla sam samo zamisliti što je uĉinio da bi zaštitio ĉast svoje kćeri. ―Drhtim od pomisli‖, rekla sam smješkajući se. ―I ja‖, odvratio je Jamie i zadrhtao. Stidljivo me postrance pogledao. ―Ti znaš da se mladići katkad ujutro probude sa... pa, sa...‖ Zacrvenio se. ―Da, znam‖, odgovorila sam. ―Pa ĉak i starci od dvadeset tri godine. Zar misliš da ja to ne primjećujem? Dovoljno si mi puta na to skretao paţnju.‖ ―Mmmphm. Pa, jutro nakon što nas je Tibbyna majka zatekla u smoĉnici, probudio sam se u zoru.

Sanjao sam je - Tibby, hoću reći, ne njezinu majku - pa me nije iznenadilo kad sam na kiti osjetio neĉiju ruku. Ali iznenadilo me što to nije bila moja ruka.‖ ―Nije valjda bila Tibbyna?‖ ―Ne, nije bila Tibbyna. Bila je to ruka njezina oca.‖ ―Dougalova? Što je, pobogu...‖ ―E pa, ja sam razrogaĉio oĉi, a on mi se vrlo dobroćudno nasmiješio. A onda je sjeo na krevet pa smo lijepo porazgovarali, kao ujak i nećak, kao pooĉim i posinak. Rekao mi je koliko mu je drago što sam došao k njemu, jer on nema sinova, i sve to. I kako sam cijeloj njegovoj obitelji jako drag, i tako to. I kako bi mrzio misliti da bih ja mogao iskoristiti lijepe i neduţne osjećaje što ih njegove kćeri ga je prema meni, ali kako je njemu, dakako, jako drago što mi moţe vjerovati kao roĊenom sinu.‖ ―A cijelo vrijeme dok je govorio i dok sam ja leţao, u jednoj je ruci drţao bodeţ a u drugoj moja njeţna mlada jaja. I tako sam ja odgovarao: ‗da, ujaĉe‘ i ‗ne, ujaĉe‘, a kad je otišao, zavukao sam se pod pokrivaĉ i sanjao o svinjama. I nisam poljubio ni jednu djevojku sve do svoje šesnaeste godine, kad sam otišao u Leoch.‖ Pogledao me sa smiješkom. Kosa mu je bila povezana koţnatom vrpcom, ali kraći pramenovi stršali su mu na tjemenu kao i obiĉno, sjajeći se u riĊoj i zlatnoj boji na ĉistom svjeţem zraku. Koţa mu je za našeg putovanja iz Leocha i Craigh na Duna potamnjela do zlatnobronĉane boje, pa je izgledao kao jesenski list koji se veselo vrti na vjetru. ―A kako je s tobom, lijepa moja Saskinjo?‖ upitao me sa smiješkom. ―Jesu li tebi momci dahtali za vratom ili si bila stidljiva i ĉedna?‖ ―Malo manje od tebe‖, oprezno sam odgovorila. ―Imala sam osam godina.‖ ―Sram te bilo! A tko je bio sretni momak?‖ ―Sin našeg prevoditelja. To je bilo u Egiptu. On je tada imao devet godina.‖ ―Oh, pa onda te se ne moţe kriviti. Zaveo te stariji muškarac. A još k tome i vraţji poganin.‖ 315

Uto smo u podnoţju breţuljka ugledali mlin. Bio je lijep kao slika; tamnocrveni trsovi blistali su pokraj ţutog oţbukanog zida, a prozorski kapci, uredni unatoĉ dotrajaloj zelenoj boji, bili su otvoreni da prihvate dnevnu svjetlost. Voda je veselo tekla kanalom pod nepomiĉnim kotaĉem mlina. U kanalu je ĉak bilo i patki, a nekoliko krţulja i batoglavica zastalo je da se odmori na putu za jug. ―Pogledaj!‖ rekla sam zastavši na vrhu brijega i spustivši mu dlan na ruku da ga zaustavim. ―Nije li prekrasan?‖ ―Bio bi još ljepši kad bi se vrtjelo kolo‖, praktiĉno je odvratio, a onda me pogledao i nasmiješio se. ―Da, Saskinjo, ovo je lijepo mjesto. Ovdje sam se kao djeĉak kupao - iza okuke potoka leţi široko jezero.‖ Kad smo još malo sišli obronkom, kroz vrbe koje su zaklanjale vidik, ugledala sam jezerce. A i djeĉake. Bila su ĉetvorica, zabavljali su se, prskali vodu i vikali, svi goli kao od majke roĊeni. ―Brrr‖, rekla sam gledajući ih. Vrijeme je bilo lijepo za jesenski dan, ali zrak je bio dovoljno hladan da budem sretna što sam ponijela šal. ―Krv mi se zaledi samo kad ih pogledam.‖ ―Da?‖ rekao je Jamie. ―Daj onda da te zagrijem.‖ Bacivši pogled na djeĉake u potoku, koraknuo je natrag u sjenu golema kestenovog drveta. Zagrlio me oko struka i povukao me za sobom u sjenu. ―Ti nisi prva cura koju sam poljubio, ali kunem ti se da ćeš biti posljednja‖, njeţno mi je rekao i spustio glavu prema mom uzdignutom licu.

Nakon što je mlinar izašao iz svoje jazbine i na brzinu se upoznao sa mnom, ja sam se povukla na obalu jezerca, a Jamie je još nekoliko minuta ostao slušati objašnjenje problema. Kad se mlinar vratio u mlin da pokuša iznutra okrenuti kolo, Jamie se na trenutak zabuljio u mraĉne dubine jezerca, pune korova, a onda je rezignirano slegnuo ramenima i poĉeo se svlaĉiti. ―Nema mi druge‖, rekao mi je. ―Ian ima pravo, nešto se zaplelo u kolo pod vodom u kanalu. Morat ću zaroniti i...‖ Kad je vidio da sam zadrhtala, zastao je i okrenuo se prema mjestu na obali gdje sam sjedila s košarom. ―Što ti je?‖ htio je znati. ―Zar nikad nisi vidjela muškarca u gaćama?‖ ―Ne... ne u takvim!‖ uspjela sam reći grcajući od smijeha. PredviĊajući mogućnost ronjenja, ispod kilta je nosio nevjerojatno stare kratke gaće, izvorno izraĊene od crvenog flanela, a sada pokrpane mnogobrojnim i raznobojnim zakrpama. Oĉigledno, gaće su izvorno pripadale nekome s desetak centimetara širim strukom od Jamieja, pa su mu labavo visjele s bokova, a nabori su mu se na ravnom trbuhu objesili u obliku slova V. ―Jesu li te gaće pripadale tvom djedu?‖ upitala sam, neuspješno pokušavajući obuzdati hihotanje. ―Ili baki?‖ ―Pripadale su mom ocu‖, hladno mi je odgovorio i prijekorno me pogledao. ―Nisi valjda oĉekivala da ću plivati gol-golcat pred svojom ţenom i seljacima?‖ S priliĉnom dozom dostojanstvenosti, jednom je rukom skupio višak materijala i zagazio u jezerce.

Ushodao se kroz vodu pokraj kola kako bi se orijentirao, a onda je duboko udahnuo, skoĉio i zaronio.

Posljednje što sam od njega vidjela bio je napuhani straţnji dio crvenih flanelskih gaća. Kad god bi mokra glava sa slijepljenom kosom izronila na površinu da udahne zrak, mlinar bi se nagnuo kroz prozor, viknuo s ohrabrenjem i rekao mu smjer.

Uz obalu jezerca rasla je gusta vodena trava. Traţila sam svojim štapom za kopanje sljezov korijen i malu gomoljastu konĉaru s finim listovima. Napola sam napunila košaru kad sam zaĉula pristojno nakašljavanje iza leĊa.

Bila je to jedna doista stara ţena, ili je barem tako izgledala. Oslanjala se o glogov štap, a na sebi je imala odjeću koju mora da je nosila već dvadeset godina, pa je sada bila daleko prevelika za njezino smeţurano tijelo.

316

―Dobro vam jutro‖, rekla je kimajući glavom poput kalema za konac. Glavu joj je prekrivao uškrobljeni bijeli rubac, skrivajući većinu kose, ali nekoliko joj je sijedih ĉuperaka provirivalo uz obraze koji su nalikovali na osušene jabuke. ―Dobro jutro‖, odvratila sam i poĉela se uspravljati, ali ona mi je prišla i s iznenaĊujućom elegancijom sjela do mene. Ponadala sam se da će moći opet ustati. ―Ja sam...‖ poĉela sam, ali starica me smjesta prekinula. ―Dakako, vi ste nova gospoĊa. Ja sam gospoĊa MacNab - ali budući da su i sve moje snahe takoĊer gospoĊe MacNab, mene zovu baka MacNab.‖ Ispruţila je mršavu ruku, povukla moju košaru sebi i zavirila u nju. ―Sljezov korijen - on je dobar protiv kašlja. Ali nemojte upotrijebiti ovu biljku, curo.‖ Dodirnula je mali smećkasti gomolj. ―Izgleda kao korijen ljiljana, ali nije.‖ ―A što je to?‖ upitala sam. ―Gujin jezik. Ako ga pojedete, curo, valjat ćete se po sobi koliko ste dugi i široki.‖ Izvukla je gomolj iz košare i bacila ga u jezerce s pljuskom, a onda je podigla košaru u krilo i struĉno prekopala po preostalom bilju. Gledala sam je s mješavinom zabavljenosti i razdraţenosti. Kad je napokon bila zadovoljna, vratila mi je košaru. ―Pa, za jednu Saskinju, niste baš glupi‖, primijetila je. ―Barem znate razliku izmeĊu betonike i bijele lobode.‖ Bacila je pogled prema površini jezerca, na kojoj se nakratko pojavila Jamiejeva glava, glatka poput tuljanove, a onda opet zaronila pod mlin. ―Vidim da vas njegovo gospodstvo nije uzelo za ţenu samo zbog zgodna lica.‖ ―Hvala‖, odgovorila sam, odluĉivši da to shvatim kao kompliment. Stariĉine oĉi, oštre poput igala, zapiljile su mi se u trbuh. ―Još niste u drugom stanju?‖ upitala je. ―Pomoći će vam listovi maline. Namoĉite pregršt tih listova sa šipkom i popijte to dok je mjesec u rastu, izmeĊu ĉetvrti i punog mjeseca. A onda, kad mjesec bude u opadanju, izmeĊu punog mjeseca i polumjeseca, uzmite malo ţutikovine da proĉistite utrobu.‖ ―Oh‖, rekla sam. ―Pa...‖ ―Htjela sam njegovo gospodstvo zamoliti za malu uslugu‖, nastavila je stara gospoĊa. ―Ali vidim da je on trenutaĉno zauzet, pa ću reći vama.‖ ―U redu‖, sloţila sam se slabašnim glasom, ionako ne znajući kako da je zaustavim. ―Rijeĉ je o mom unuku‖, rekla je i zabuljila se u mene sitnim oĉima, malenim i sjajnim poput pikula. ―Naime, o mom unuku Rabbieju; ukupno ih imam šesnaest, a trojica se zovu Robert, ali jedan je Bob, drugi Rob, a najmlaĊega zovemo Rabbie.‖ ―Ĉestitam‖, uljudno sam odvratila. ―Htjela bih da ga njegovo gospodstvo uzme za stajskog momka‖, nastavila je. ―Pa, ne mogu reći...‖ ―Rijeĉ je o njegovu ocu, znate‖, rekla je i povjerljivo se nagnula naprijed. ―Ne mislim tvrditi da ima išta loše u tome da ĉovjek bude malo strog; ĉesto kaţem da ĉovjek pokvari dijete ako ne upotrebljava štap, a sam Bog zna da djeĉake treba tući, inaĉe ih ne bi napravio tako vragolastima. Ali kad stvar doĊe do toga da se djeĉaka baca na ognjište i da na licu ima modrice velike poput moje šake, a samo zato što je uzeo komad hljeba od jeĉma s pladnja, onda...‖ ―Mislite reći da otac tuĉe Rabbieja‖, prekinula sam je.

Zadovoljna mojom oštroumnošću, stara gospoĊa kimnula je glavom. ―Nego što! Nisam li to i rekla?‖ Podigla je ruku. ―E sad, ja se u normalnim okolnostima ne bih miješala. To je njegov sin, pa neka ga odgaja kako smatra da je najbolje... ali Rabbie je moj miljenik. I nije on kriv što mu je otac pijandura, koliko god da je sramota što to mora reći njegova vlastita majka.‖ Opominjući, ispruţila je prst poput štapa. ―Ne mislim tvrditi da i Ronaldov otac s vremena na vrijeme nije popio malo previše. Ali on nikad nije podigao ruku na mene ili djecu - barem ne nakon što je to

317

jedanput uĉinio‖, zamišljeno je dodala. Iznenada mi je namignula, a sitni su joj obrazi postali okrugli i ĉvrsti poput ljetnih jabuka, pa sam mogla zamisliti kakva je ţivahna i privlaĉna djevojka nekoć morala biti. ―Jedanput me udario‖, povjerila mi se, ―a ja sam zgrabila tavu s vatre i odalamila ga po glavi.‖ Zaljuljala se naprijed-natrag smijući se. ―Već sam pomislila da sam ga sigurno ubila, pa sam poĉela zapomagati i spustila glavu u krilo pitajući se što sada da radim, udovica koja mora prehraniti dva djeteta?

Ali došao je k sebi‖, rekla je praktiĉno, ―i nikad više nije podigao ruku ni na mene ni na djecu. Rodila sam ih trinaestero, znate‖, ponosno je dodala. ―I odgojila desetero.‖ ―Ĉestitam‖, rekla sam, a to sam ozbiljno mislila. ―Lišće maline‖, rekla je i povjerljivo mi poloţila ruku na koljeno. ―Poslušajte me, lišće maline sigurno će vam pomoći. A ako ne pomogne, doĊite me vidjeti, pa ću vam pripremiti piće od pupavice i sjemenja bućice s razmućenim sirovim jajetom. To će povući sjeme vašeg muškarca ravno u maternicu, znate, pa ćete do Uskrsa biti debeli kao bundeva.‖ Nakašljala sam se i malo se zarumenjela u licu. ―Mmmphm. A vi ţelite da Jamie... hoću reći, njegovo gospodstvo... da uzme vašeg unuka u svoju kuću kao stajskog momka, kako biste djeĉaka maknuli od oca?― ―Da, upravo tako. E sad, mali je Rabbie marljiv radnik, pa njegovo gospodstvo neće biti...‖ Usred ţivahna razgovora, lice stare gospoĊe odjednom se zamrznulo. Okrenula sam se i pogledala preko ramena, a onda sam se i sama zamrznula. Crveni kaputi! Šestorica draguna na konjima polako su se spuštali s brijega prema mlinu.

Sa zavidnom pribranošću, gospoĊa MacNab ustala je i sjela na Jamiejevu odbaĉenu odjeću, uspjevši svojom raširenom suknjom prekriti svaki komad.

Uto se na jezercu zaĉuo pljusak i eksplozivan udisaj kad je Jamie ponovo izronio na površinu. Nisam se usudila doviknuti ni pokrenuti se, bojeći se da ću time usmjeriti paţnju draguna na jezerce, ali iznenadna mrtvaĉka tišina iza mojih leĊa rekla mi je da ih je Jamie spazio. Tišinu je prekinula samo jedna rijeĉ s površine vode, izreĉena tihim ali iskrenim glasom. ―Merde‖14, rekao je.

Stara gospoĊa i ja ostale smo nepomiĉno sjediti, kamenih lica, gledajući vojnike kako silaze s brijega.

U posljednjem trenutku, kad su već skretali zadnjom okukom na stazi do mlina, starica mi se hitro okrenula i stavila ispruţeni prst na usahle usne kako bi mi dala do znanja da ne smijem govoriti jer će vojnici inaĉe shvatiti da sam Engleskinja. Nisam imala vremena ni da kimnem glavom a blatna su se kopita već zaustavila nekoliko koraka od nas. ―Dobro jutro, moje dame‖, obratio nam se voĊa skupine. Imao je ĉin kaplara, ali sam s olakšanjem uoĉila da to nije kaplar Hawkins. Hitro sam pogledala sve vojnike i shvatila da ni jednog od njih nisam vidjela u Fort Williamu, pa sam za nijansu olabavila stisak na ruĉki košarice. ―Spazili smo mlin s vrha brijega‖, rekao nam je dragun, ―pa smo pomislili da bismo mogli kupiti vreću brašna?‖ NeodreĊeno se naklonio, nesiguran kojoj od nas da se obrati.

GospoĊa MacNab odgovorila mu je ledenim ali pristojnim glasom. ―Dobro jutro‖, rekla je i kimnula glavom. ―Ako ste došli po brašno, bojim se da vas moram razoĉarati.

Mlinsko kolo ne radi. Moţda kad idući put budete prolazili ovim putem.‖ ―Da? A što nije u redu?‖ Kaplar, nizak i mlad ĉovjek svjeţeg tena, izgledao je zainteresirano. Otišao je do ruba jezera da pogleda kolo. Mlinar, koji je provirio kroz prozor da obavijesti Jamieja o trenutaĉnom stanju kamenog kola, ugledao ga je i hitro uvukao glavu natrag, izvan pogleda.

Kaplar je pozvao jednog od svojih ljudi, a onda se popeo na kosinu i nešto pokazao rukom vojniku, koji se poslušno sagnuo da bi mu kaplar mogao stati na ramena. Zatim je kaplar podigao ruke i uspio dohvatiti rub krova objema rukama, pa se uzverao na slamnati krov. Kad se uspravio, jedva je mogao dosegnuti rub velikog kola. Uhvatio ga je objema rukama i zanjihao, a onda se sagnuo i kroz prozor doviknuo mlinaru neka pokuša okrenuti kolo rukom.

14

Sranje (franc.).

318

Morala sam se naprezati da ne pogledam dno kanala. Nisam dovoljno znala o funkcioniranju mlinskih kola da bih mogla biti sigurna, ali bojala sam se da bi, ako kolo iznenada popusti, moglo samljeti sve što se naĊe u blizini njegovih podvodnih dijelova. Oĉito, moj strah nije bio besmislen, jer se gospoĊa MacNab oštro obratila jednom od vojnika koji su stajali pokraj nas. ―Trebali biste pozvati svog pretpostavljenog dolje, momĉe. Na ovaj naĉin neće pomoći ni mlinu ni sebi. Ne biste se smjeli petljati u stvari koje ne razumijete.‖ ―Oh, nemate razloga za brigu, gospoĊo‖, nehajno je odvratio vojnik. ―Otac kaplara Silversa vlasnik je mlina u Hampshireu. Ono što kaplar ne zna o mlinovima stalo bi u moju cipelu.‖ GospoĊa MacNab i ja uznemireno smo se pogledale. Nakon što se još nekoliko puta uspentrao goredolje i probno zaljuljati kolo, kaplar je sišao s krova i prišao mjestu gdje smo mi sjedile. Vidljivo oznojen, obrisao je zarumenjeno lice velikom, prljavom maramicom prije no što nam se obratio. ―Odozgo ne mogu pokrenuti kolo, a ĉini se da ona budala od mlinara ne razumije ni rijeĉi engleskog.‖ Bacio je kratak pogled na ĉvrsti štap gospoĊe MacNab, a onda se okrenuo meni. ―Moţda bi mlada dama mogla otići u mlin i prevoditi što mu govorim?‖ GospoĊa MacNab zaštitniĉki je ispruţila ruku i uhvatila me za rukav. ―Morat ćete oprostiti mojoj snahi, gospodine‖, rekla je. ―Ona je malo udarena u glavu, otkako joj se posljednje dijete rodilo mrtvo. Jadna cura već više od godinu dana nije progovorila ni jednu jedinu rijeĉ. A ja je ne smijem ostaviti samu ni minute, jer će se od ţalosti baciti u vodu.‖ Dala sam sve od sebe da izgledam maloumno, što u mom sadašnjem stanju nije iziskivalo veliki napor.

Kaplar je izgledao zbunjeno. ―Oh‖, rekao je. ―Pa...‖ Odšetao je do ruba jezerca i namršteno se zagledao u vodu, baš kao i Jamie prije sat vremena, a oĉito iz istog razloga. ―Nema tu pomoći, Collins‖, rekao je starom vojniku. ―Morat ću zaroniti da vidim što drţi kolo.‖ Zatim je svukao skrletni kaput i stao otkopĉavati manšete na košulji, a ja i gospoĊa MacNab uţasnuto smo se pogledale. Ispod mlina moţda postoji dovoljno zraka da ĉovjek preţivi, ali sigurno ne i dovoljno mjesta da se uspješno sakrije.

Već sam poĉela razmišljati, s ne baš mnogo optimizma, o mogućnosti da uvjerljivo odglumim epileptiĉki napadaj, kad je veliko kolo iznenada zaškripalo iznad nas. S groznom bukom, veliki je luk naglo naĉinio polovicu okreta i naĉas zastao, a onda se poĉeo ravnomjerno okretati, veselo izlijevajući svojim lopaticama jarke potoĉiće vode u kanal.

Kaplar se prestao svlaĉiti i zadivljeno pogledao luk kola. ―Pogledaj ovo, Collins! Pitam se zašto se kolo zaglavilo?‖ Kao odgovor na njegovo pitanje, u tom se ĉasu pojavilo nešto na vrhu kola, viseći s jedne od lopatica, a s mokrih crvenih nabora kapala je voda. Kad je lopatica opet pogodila struju i zapjenušala vodu u kanalu, predmet se oslobodio i na površinu jezerca veliĉanstveno su izronile gaće Jamiejeva oca.

Postariji vojnik izvukao ih je štapom i oprezno pokazao svom zapovjedniku, koji ih je s priliĉnim gaĊenjem uzeo s vrha štapa. ―Hm‖, rekao je i kritiĉkim okom odmjerio odjevni predmet. ―Pitam se odakle je ovo došlo? Mora da je zapelo za osovinu. Ĉudno da takva sitnica moţe izazvati tako velike probleme, zar ne, Collins?‖ ―Da, gospodine‖, odgovorio je vojnik pristojnim glasom, premda je bilo oĉito da ga funkcioniranje škotskog mlina ne zanima previše.

Nakon što je jedanput ili dvaput okrenuo komad tkanine, kaplar je slegnuo ramenima i obrisao njime prašinu s ruku. ―Pristojan komad flanela‖, rekao je, cijedeći natopljenu tkaninu. ―Dobro će nam doći za laštenje konjske opreme. Kao kakav suvenir, ha, Collins?‖ Zatim se uljudno naklonio gospoĊi MacNab i meni i krenuo prema svom konju.

Tek što su draguni prešli vrh brijega i nestali s vidika, prskanje na površini jezerca oznaĉilo je izranjanje lokalnog vodenog duha.

319

Bio je blijed kao smrt, s plaviĉastom nijansom, poput mramora iz Cararre, a zubi su mu tako cvokotali da sam jedva razumjela prve rijeĉi koje je izgovorio, a koje su ionako bile na gelskom.

GospoĊa MacNab razumjela ih je bez problema i zinula od ĉuda. Ali brzo je zatvorila usta i duboko se naklonila gospodaru. Kad ju je ugledao, zastao je u napredovanju na obalu, dok mu se voda još uvijek blago mreškala oko bokova. Duboko je udahnuo, stisnuo zube da zaustavi cvokotanje i skinuo vlat vodene trave s ramena. ―GospoĊo MacNab‖, rekao je i naklonio se postarijoj zakupnici. ―Gospodine‖, odvratila je gospoĊa MacNab i još jedanput se naklonila. ―Lijep dan, zar ne?‖ ―Ma-malo prohladan‖, odvratio je Jamie i kratko me pogledao, a ja sam bespomoćno slegnula ramenima. ―Drago nam je što ste se vratili kući, gospodine. Ja i moji momci nadamo se da ćete se uskoro vratiti za stalno.‖ ―I ja se nadam, gospoĊo MacNab‖, uljudno je odvratio Jamie i dobacio mi bijesan pogled. Ja sam se blijedo osmjehnula.

Ne obazirući se na tu meĊuigru, stara je gospoĊa sklopila košĉate ruke u krilu i dostojanstveno opet sjela. ―Ţeljela bih vaše gospodstvo zamoliti za malu uslugu‖, poĉela je, ―u vezi s...‖ ―Bako MacNab‖, prekinuo ju je Jamie i prijeteći napravio pola koraka u vodi, ―uĉinit ću sve što ţelite.

Pod uvjetom da mi dodate košulju prije no što mi neki dijelovi otpadnu od hladnoće.‖

320

29.

Još iskrenosti Naveĉer, nakon što bi stol bio raspremljen poslije veĉere, obiĉno bismo ostali sjediti u dnevnoj sobi s Ianom i Jenny, druţeljubivo razgovarajući o raznim stvarima ili slušajući Jennyne priĉe.

Ali veĉeras je došao red na mene, pa sam drţala Jenny i Iana u napetosti pripovijedajući im o gospoĊi MacNab i crvenim kaputima. ―Sam Bog zna da djeĉake treba tući, inaĉe ih ne bi napravio tako vragolastima.‖ Moje oponašanje bake MacNab izazvalo je urnebesan smijeh. ―Boţe, to je istina‖, rekla je Jenny kroza smijeh, brišući suze s oĉiju. ―A ona to dobro zna. Koliko ona ima sinova, Ian, osam?‖ Ian je kimnuo glavom. ―Da, barem toliko. Ne mogu se ni sjetiti kako se svi zovu. Kad smo Jamie i ja bili mlaĊi, uvijek nam se ĉinilo da ih ima barem nekoliko u blizini da odemo s njima u lov, ribolov ili na plivanje.‖ ―Vi ste zajedno odrasli?‖ upitala sam ih, a Jamie i Ian urotniĉki su se zacerekali. ―O, da, mi se dobro poznajemo‖, odgovorio je Jamie i nasmijao se. ―Ianov otac bio je upravitelj Lallybrocha, kao što je Ian sada. U svojoj lakomislenoj mladosti, ĉesto sam stajao rame uz rame s gospodinom Murrayjem, objašnjavajući svome ili njegovu ocu da izgled vara, ili, ako to ne bi urodilo plodom, zašto okolnosti mijenjaju stvari.‖ ―A, ako to ne bi urodilo plodom‖, dodao je Ian, ―ĉesto sam se naginjao preko ograde uz gospodina Frasera, slušajući njegove jauke i ĉekajući da doĊe red na mene.‖ ―Nije istina!‖ ogorĉeno je odvratio Jamie. ―Ja nikad nisam jaukao.‖ ―Nazovi to kako hoćeš, Jamie‖, rekao je njegov prijatelj, ―ali bilo je jako glasno.‖ ―Obojicu vas se moglo ĉuti miljama daleko‖, ubacila se Jenny, ―I to ne samo jauke. Kad bi se Jamie stao prepirati, moglo ga se ĉuti sve do ograde.‖ ―Da, ti si trebao postati odvjetnik, Jamie. Ali ne znam zašto sam uvijek prepuštao tebi da govoriš‖, dodao je Ian, vrteći glavom. ―Ti bi nas uvijek uvalio u još goru nevolju od one u kojoj smo na poĉetku bili.‖ Jamie se opet nasmijao. ―Misliš na broch?‖ ―Da.‖ Ian se okrenuo meni i pokazao na zapad, gdje se prastari kameni toranj dizao na brijegu iza kuće. ―To je bila jedna od Jamiejevih boljih prepirki‖, rekao je kolutajući oĉima. ―Rekao je Brianu da je upotreba sile u cilju nametanja vlastita gledišta neciviliziran postupak. Tjelesno kaţnjavanje barbarski je ĉin, rekao je, a i staromodan. Tući nekoga samo zato što je poĉinio djelo s ĉijim se im... implikacijama - da, to je rijeĉ koju je upotrijebio - s ĉijim se implikacijama ne slaţeš, nije konstruktivan naĉin kaţnjavanja...‖ Sad smo se već svi smijali. ―Je li Brian sve to slušao?‖ upitala sam. ―O, da‖, potvrdio je Ian. ―Ja sam samo stajao pokraj Jamieja, kimajući glavom kad god bi on zastao da uzme dah. A kad mu je napokon ponestalo rijeĉi, njegov se otac samo malo nakašljao i rekao: ‗Shvaćam‘.

Zatim se okrenuo i naĉas zagledao kroz prozor, njišući remen i kimajući glavom kao da razmišlja. A nas smo dvojica stajali rame uz rame, kako se Jamie izrazio, i znojili se. Naposljetku se Brian okrenuo i rekao nam da ga slijedimo do staja.‖ ―Zatim je svakom od nas dao metlu, ĉetku i kantu, i pokazao nam prema brochu‖, nastavio je Jamie. ―Rekao je da sam ga uvjerio u svoje gledište, pa nas je odluĉio kazniti na ‗konstruktivniji‘ naĉin.‖ Ian je polako zakolutao oĉima, podiţući pogled kao da slijedi grubo kamenje brocha.

321

―Taj je toranj dvadeset metara visok‖, rekao mi je, ―a ima promjer deset metara i tri kata.‖ Duboko je uzdahnuo. ―Pomeli smo ga od vrha do dna‖, nastavio je, ―i oribali od dna do vrha. Trebalo nam je pet dana, a još i dan-danas mogu osjetiti okus istrunule zobene slame kad se nakašljem.‖ ―A trećeg si me dana pokušao ubiti‖, dodao je Jamie, ―zato što sam nas uvalio u to.‖ Oprezno je dodirnuo glavu. ―Imao sam gadnu posjekotinu na uhu, na mjestu kamo si me pogodio metlom.‖ ―Oh, pa‖, veselo je rekao Ian, ―ti si mi tada po drugi put slomio nos, pa smo bili kvit.‖ ―Moţeš biti siguran da ni jedan Murray ništa ne zaboravlja‖, odvratio je Jamie vrteći glavom. ―Da vidimo‖, rekla sam brojeći prstima. ―Prema tebi, Fraseri su tvrdoglavi, Campbelli podmukli, MacKenzieji su šarmantni ali podli, a Grahami glupi. A koje je razlikovno obiljeţje Murrayja?‖ ―Moţeš raĉunati na njih u borbi‖, odgovorili su Jamie i Ian kao jedan i prasnuli u smijeh. ―A to je istina‖, dodao je Jamie kad se prestao smijati. ―Ĉovjek se samo moţe nadati da su na njegovoj strani.‖ A onda su obojica opet prasnuli u smijeh.

Jenny je s neodobravanjem zavrtjela glavom prema muţu i bratu. ―A još nismo ni kušali vino‖, prokomentirala je, a onda odloţila tkaninu koju je šivala i s mukom ustala. ―Hodi sa mnom, Claire; pogledat ćemo je li gospoĊa Crooke ispekla kolaĉiće da ih jedemo uz porto.‖ Kad sam se ĉetvrt sata poslije vraćala hodnikom s pladnjem kolaĉića i portom, zaĉula sam Ianov glas: ―Dakle, ti nemaš ništa protiv, Jamie?‖ ―Protiv ĉega?‖ ―Protiv toga što smo se vjenĉali bez tvog dopuštenja - ja i Jenny, hoću reći.‖ Jenny, koja je hodala ispred mene, iznenada je zastala pred vratima dnevne sobe.

Zaĉulo se kratko frktanje s male sofe na kojoj je Jamie leţao, ispruţivši noge na jastuĉić. ―Budući da vam nisam rekao gdje sam, a vi niste znali kad ću se vratiti - i hoću li se uopće vratiti - jedva da vas mogu kriviti što niste ĉekali.‖ Mogla sam vidjeti Iana iz profila kako se naginje nad košaru s cjepanicama. ―Pa, nisam mislio da je to u redu, pogotovo zato što sam ja invalid...‖ Zaĉulo se još glasnije frktanje. ―Jenny nije mogla odabrati boljeg muţa, pa taman da si izgubio obje noge i obje ruke‖, hrapavim je glasom odvratio Jamie, a Ianovo blijedo lice malo se zarumenjelo od nelagode. Jamie se nakašljao : podigao noge s jastuĉića, naginjući se da pokupi trijesku za potpalu koja je ispala iz košare. ―Kako to da si se uopće pristao oţeniti, s obzirom na svoje dvojbe?' upitao je, a jedna mu je strana usta zatitrala. ―Boţe dragi, ĉovjeĉe‖, prosvjedovao je Ian, ―misliš li da sam imao ikakvog izbora? Protiv jednog Frasera?‖ Zavrtio je glavom i nasmiješio se prijatelju. ―Jednog mi je dana prišla u polju, dok sam popravljao kola kojima je kotaĉ otpao s osovine. Ispuzao sam van, sav prekriven blatom, i ugledao je kako stoji pokraj kola; izgledala je kao grm pun leptira.

Odmjerila me od glave do pete—‖ zastao je i poĉešao se po glavi. ―Pa, ne znam toĉno što je rekla, ali završila je s poljupcem, bez obzira na blato, i rekla mi: ‗Dobro onda, vjenĉat ćemo se na Martinje.‘‖ Raširio je ruke s komiĉnom rezignacijom. ―Još uvijek sam joj objašnjavao zašto to ne moţemo uĉiniti, a već sam stajao pred svećenikom i govorio: ‗Uzimam tebe, Jenny‘... i davao još mnogo drugih nevjerojatnih zavjeta.‖ Jamie se zavalio na sofu i nasmijao. ―Da, taj mi je osjećaj poznat‖, rekao je. ―Od toga se ĉovjeku zavrti u glavi, zar ne?‖ Ian se nasmiješio, zaboravivši nelagodu. ―Istina. A taj me osjećaj još uvijek obuzme, znaš, kad iznenada ugledam Jenny kako stoji na brijegu, obasjana suncem, ili kad drţi malog Jamieja, nesvjesna da je gledam. Ugledam je i pomislim: ‗Boţe moj, ĉovjeĉe, nemoguće je da je ona tvoja, ne doista.‘‖ Zavrtio je glavom, a smeĊa mu se kosa zatresla na ĉelu. ―A onda se ona okrene i nasmiješi mi se...‖ Podigao je pogled i pogledao šogora, smješkajući se.

322

―Ali ti to i sam znaš. Mogu vidjeti da je isto s tobom i Claire. Ona je... nešto posebno, zar ne?‖ Jamie je kimnuo. Osmijeh mu nije nestao s lica, ali nekako se promijenio. ―Da‖, tiho je odgovorio. ―Da, ona je nešto posebno.‖ Uz porto i kekse, Jamie i Ian još su se malo prisjećali zajedniĉkog djeĉaštva i svojih oĉeva. Ianov otac, William, umro je tek proljetos, ostavljajući Iana da sam vodi imanje. ―Sjećaš se kad nas je tvoj otac zatekao kod potoka i natjerao nas da odemo s njim do kovaĉa da vidimo kako se popravlja kotaĉ na kolima?‖ ―Da. I nije mogao shvatiti zašto se stalno meškoljimo i vrpoljimo...‖ ―I stalno te zapitkivao trebaš li ići na zahod...‖ Obojica su se tako jako smijali da nisu mogli završiti priĉu, pa sam pogledala Jenny. ―Ţapci‖, kratko je objasnila. ―Njih dvojica imali su svaki po pet-šest ţabaca u košulji.‖ ―Oh, Boţe!‖ rekao je Ian. ―Kad ti je jedan dopuzao do vrata i skoĉio ti iz košulje na peć, pomislio sam da ću umrijeti.‖ ―Ne mogu shvatiti zašto mi otac u nekoliko navrata nije slomio vrat‖, odvratio je Jamie vrteći glavom. ―Pravo je ĉudo što sam uopće odrastao.‖ Ian je zamišljeno pogledao svog potomka, zaokupljena marljivim slaganjem drvenih kockica pokraj ognjišta. ―Ne znam baš kako će meni to poći za rukom, kad doĊe vrijeme da moram istući sina. On je... pa, on je tako malen.‖ Bespomoćno je pokazao upornu sitnu figuru, s njeţnim vratom sagnutim nad svoju zadaću.

Jamie je ciniĉno pogledao svog imenjaka. ―Daj mu malo vremena i postat će isti takav vragolan kakvi smo bili ti i ja. Na kraju krajeva, pretpostavljam da sam ĉak i ja u jednom trenutku izgledao sitno i neduţno.‖ ―I jesi‖, neoĉekivano je odvratila Jenny, donoseći kositrenu ĉašu jabukovaĉe svom muţu. Potapšala je brata po glavi. ―Ti si bio vrlo slatka beba, Jamie. Sjećam se kako sam stajala nad tvojom kolijevkom. Tada nisi mogao imati više od dvije godine i spavao si s palcem u ustima. Svi smo se sloţili da nikad nismo vidjeli zgodnijeg momĉića. Imao si debele okrugle obraze i draţesne crvene kovrĉe.‖ Zgodni se momak malo zacrvenio u licu i iskapio jabukovaĉu jednim gutljajem, izbjegavajući moj pogled. ―Doduše, to nije dugo potrajalo‖, dodala je Jenny i zlobno se osmjehnula bratu. ―Koliko ti je godina bilo kad si prvi put dobio batine, Jamie? Sedam?‖ ―Ne, osam‖, odgovorio je Jamie bacajući još jednu veliku cjepanicu na hrpu drva koja su tinjala. ―Kriste, kako je to boljelo. Dvanaest jakih udaraca po guzici, a nije nimalo popustio od poĉetka do kraja.

Nikad nije popuštao.‖ Spustio se na pete i protrljao nos šakom. Obrazi su mu se zaţarili, a oĉi zasjale od napora. ―Kad je završio, otac je sjeo na jedan kamen i priĉekao da se malo priberem. A kad sam se prestao derati i smirio se do neke vrste vlaţnog šmrcanja, pozvao me k sebi. Sad kad mislim o tome, mogu se sjetiti njegovih toĉnih rijeĉi. Moţda to moţeš upotrijebiti na mladom Jamieju, Ian, kad doĊe vrijeme.‖ Jamie je sklopio oĉi prisjećajući se. ―Stavio me meĊu koljena, natjerao da ga pogledam u oĉi i rekao mi: ‗Ovo je prvi put, Jamie. Prije no što odrasteš, morat ću to ponoviti, moţda i stotinu puta.‘ Zatim se kratko nasmijao i dodao: ‗Mene je moj otac istukao barem toliko puta, a ti si isto toliko tvrdoglav i svojeglav kao što sam ja bio.‘ ‗Povremeno ću vjerojatno uţivati u tome da ti isprašim tur‘, rekao je, ‗zavisno od toga što si uĉinio da zasluţiš batine. Ali najĉešće neću. A ipak ću to uĉiniti. I zato, zapamti, momĉe, ako ti glava smisli kakvu nepodopštinu, to će platiti straţnjica.‘ Zatim me zagrlio i rekao: ‗Hrabar si ti deĉko, Jamie. Idi sad u kuću da te majka utješi.‘ Zaustio sam da mu odgovorim, ali on je hitro dodao: ‗Ne, ja znam da tebi ne treba utjeha, ali treba njoj. Hajde sada.‘ I tako sam otišao kući, a majka mi je dala krišku kruha s dţemom.‖

323

Uto se Jenny iznenada nasmijala. ―Upravo sam se sjetila‖, rekla je. ―Tata je ĉesto priĉao tu priĉu o tebi, Jamie, o tome kako ti je isprašio tur i što ti je rekao. A kad te poslije poslao kući, rekao je da si došao na pola puta do kuće, a onda si se odjednom zaustavio i priĉekao ga.‖ ―Kad je došao do tebe, pogledao si ga odozdo i rekao mu: ‗Htio bih te nešto pitati, oĉe - jesi li ovoga puta uţivao?‘ A kad je odgovorio da nije, kimnuo si glavom i rekao. ‗Dobro. Ni meni se baš nije svidjelo.‘‖ Svi smo se nasmijali, a Jenny je pogledala brata i zavrtjela glavom: ―Tata je volio pripovijedati tu priĉu. Uvijek je tvrdio da ćeš ga ti jednog dana poslati u grob, Jamie.‖ Veselje je nestalo s Jamiejeva lica. Spustio je pogled na krupne šake koje su mu poĉivale na koljenima. ―Da‖, tiho je odvratio. ―Pa, na kraju sam to i uĉinio, zar ne?‖ Jenny i Ian uznemireno su se pogledali, a ja sam spustila pogled, ne znajući što da kaţem. Naĉas se nije ĉulo ništa osim pucketanja vatre.

A onda je Jenny kratko pogledala Iana, odloţila ĉašu i dodirnula bratovo koljeno. ―Jamie‖, rekla je. ―To nije tvoja krivica.‖ Podigao je pogled i nasmiješio joj se, pomalo turobno. ―Nije? A ĉija je onda?‖ Duboko je uzdahnula i odgovorila: ―Moja.‖ ―Što?‖ Zapanjeno se zabuljio u nju, ne shvaćajući.

Jenny je nato problijedjela, malo više nego obiĉno, ali ostala je smirena. ―To je najviše moja krivica. Ono... ono što se tebi dogodilo, Jamie. I ocu.‖ Uhvatio joj je ruku i njeţno je protrljao. ―Ne govori gluposti, curo‖, rekao je. ―Uĉinila si ono što si morala jer si me pokušala spasiti. Imaš pravo, da nisi pošla s Randallom, on bi me tada vjerojatno ubio.‖ Jenny je zabrinuto namrštila obrve i zagledala se u bratu u lice. ―Ne, ne ţalim što sam odvela Randalla u kuću - pa ĉak i da je... no, ne ţalim. Ali nije stvar u tome.‖ Ponovo je duboko udahnula da skupi hrabrost. ―Kad smo ušli u kuću, odvela sam ga u svoju sobu na katu. Nisam... nisam baš znala što da oĉekujem... nikad prije toga nisam... bila s muškarcem. Ali on je izgledao vrlo nervozno, sav se zajapurio kao da ni sam nije siguran što da uĉini, što mi se uĉinilo ĉudnim. Gurnuo me na krevet, a onda je samo stajao, trljajući se. Isprva sam pomislila da sam ga doista ozlijedila koljenom, iako sam znala da ga zapravo nisam prejako udarila.‖ Malo se zarumenjela i postrance pogledala Iana, a onda je ţurno opet spustila pogled na krilo. ―Sada znam da se pokušavao - pripremiti. Nisam mu htjela dati do znanja da sam uplašena, pa sam se uspravila na krevetu i zabuljila se u njega. Izgleda da ga je to razljutilo, pa mi je naredio da se okrenem. Ali nisam ga htjela poslušati i nastavila sam buljiti u njega.‖ Lice joj je poprimilo boju jedne od ruţa pred kućnim vratima. ―On se... otkopĉao... a ja sam mu se... pa, nasmijala sam mu se.‖ ―Što?‖ s nevjericom je rekao Jamie. ―Nasmijala sam se. Hoću reći...‖ Pogledala je brata u oĉi s izvjesnom dozom prkosa. ―Ja dobro znam kako su muškarci graĊeni. Ĉesto sam te vidjela golog, a i Willieja i Iana. Ali on...‖ Na usnama joj se pojavio sitan osmijeh, unatoĉ oĉitim pokušajima da ga suzbije. ―Izgledao je tako smiješno, sav crven u licu, trljajući se tako grozniĉavo, a ipak samo napola..

Ian je glasno dahnuo, a ona se ugrizla za usnu, ali je hrabro nastavila. ―Nije mu se svidjelo kad sam se nasmijala, i to sam mogla vidjeti, pa sam se još malo nasmijala. Tada se bacio na mene i napola mi strgnuo haljinu. Ošamarila sam ga, a on me udario u bradu, dovoljno jako da ugledam sve zvijezde. Zatim je malo zastenjao, kao da mu je to pruţilo zadovoljstvo, i poĉeo se penjati na krevet k meni. Ostalo mi je taman toliko prisebnosti da se ponovo nasmijem. S mukom sam se podigla na 324

koljena i poĉela ga... poĉela ga izazivati. Rekla sam mu kako znam da nije pravi muškarac i da ne moţe sa ţenom... Ja...‖ Zatim je još jaĉe spustila glavu, pa su joj tamni uvojci pali na zaţarene obraze. Nastavila je vrlo tihim glasom, gotovo šaptom. ―Ja... raširila sam komade haljine i... izazovno mu pokazala dojke. Rekla sam mu da znam da me se boji, zato što nije sposoban dotaknuti ţenu, nego se samo igrati sa ţivotinjama i mladim momcima...‖ ―Jenny‖, rekao je Jamie, bespomoćno vrteći glavom.

Podigla je glavu da ga pogleda. ―Pa, to sam mu rekla‖, rekla je. ―Samo sam se toga mogla sjetiti.

Vidjela sam da je izvan sebe, ali takoĊer mi je bilo oĉito da... da ne moţe. Zabuljila sam mu se u hlaĉe i opet se nasmijala. A on mi je stisnuo grlo i poĉeo me daviti, pa sam udarila glavom o rub kreveta, a... a kad sam se probudila, njega više nije bilo, a ni tebe.‖ Kad je uhvatila Jamieja za ruke, njezine ljupke plave oĉi bile su pune suza. ―Jamie, moţeš li mi oprostiti? Znam, da ga ja nisam razbjesnila, on se ne bi ponio prema tebi onako kako se ponio, a onda otac...‖ ―Oh, Jenny, draga, mo cridh, nemoj!‖ Kleknuo je pokraj nje i spustio joj glavu na svoje rame. S njezine druge strane, Ian kao da se pretvorio u kamen.

Jamie ju je njeţno ljuljao dok je jecala. ―Smiri se, golubice mala. Ispravno si postupila, Jenny. Nisi ti kriva, a moţda nisam ni ja.‖ Pomilovao ju je po leĊima. ―Slušaj me, mo cridh. On je došao ovamo da izazove nevolje, po nareĊenjima. Isto bi se dogodilo i da je ovdje zatekao nekog drugog, ili da smo ti i ja drugaĉije postupili. Namjeravao je prouzroĉiti neprilike, nahuškati ljude u pokrajini protiv Engleza, kako bi ostvario vlastite ciljeve - i ciljeve ĉovjeka koji ga je unajmio.‖ Jenny je prestala plakati. Uspravila se i zaĉuĊeno ga pogledala. ―Nahuškati ljude protiv Engleza? Ali zašto?‖ Jamie je nestrpljivo odmahnuo rukom. ―Da pronaĊe one koji bi stali na stranu princa Charlesa, kad bi opet došlo do ustanka. Ali ja još ne znam na ĉijoj je strani Randallov poslodavac - ţeli li on samo drţati na oku one koji bi slijedili princa i moţda im oteti vlasništvo, ili moţda on - Randallov poslodavac - i sam namjerava poći s princem, pa ţeli da škotsko gorje bude nahuškano i spremno kad za to doĊe vrijeme. Ne znam, ali to sada nije ni vaţno.‖ Maknuo je pramen kose sa sestrina ĉela. ―Vaţno je samo to da ti nisi ozlijeĊena i da sam ja kod kuće. A uskoro ću se vratiti za stalno, mo cridh, to ti obećavam.‖ Primakla je njegovu ruku usnama i poljubila je, a lice joj je zasjalo. Zatim je izvukla rupĉić iz dţepa i obrisala nos. A onda je pogledala Iana, koji je još uvijek bio ukipljen do nje, s povrijeĊenim i bijesnim izrazom u oĉima.

Njeţno mu je dodirnula rame. ―Misliš da sam ti to trebala reći?‖ Ian ju je nastavio gledati ne pomaknuvši se. ―Da‖, tiho je odgovorio. ―Mislim da si mi trebala reći.‖ Odloţila je rupĉić u krilo i uhvatila ga objema rukama. ―Ian, ĉovjeĉe, nisam ti to rekla zato što nisam ţeljela i tebe izgubiti. Brat mi je otišao, a i otac. Nisam ţeljela izgubiti i ĉovjeka svog srca. Jer ti si mi draţi i od doma i obitelji, ljubavi moja.‖ Pogledala je Jamieja s iskrivljenim smiješkom. ―A to nije malo.‖ Molećivo je pogledala Iana u oĉi. Mogla sam vidjeti kako mu se ljubav i povrijeĊeni ponos bore za prevlast na licu. Jamie je ustao i dodirnuo mi rame, pa smo tiho izašli iz sobe, ostavljajući ih same pokraj umiruće vatre.

Bila je vedra noć i kroz visoke dvokrilne prozore ulazila je jaka mjeseĉina. Ja nisam mogla zaspati, a pomislila sam da svjetlost drţi i Jamieja budnim; premda je leţao posve mirno, po disanju sam znala da ne spava. Okrenuo se na leĊa i tiho se zahihotao.

325

―Ĉemu se smiješ?‖ tiho sam ga upitala.

Okrenuo je glavu prema meni. ―Oh, jesam li te probudio, Saskinjo? Oprosti! Samo sam se prisjećao nekih stvari.‖ ―Nisam spavala.‖ Pomaknula sam se prema njemu. Krevet je oĉito bio napravljen za dane kad je cijela obitelj spavala na jednoj divovskoj perini, koja mora da je sadrţavala perje stotina gusaka, pa je premještanje preko njezinih nabora nalikovalo na prelazak Alpa bez kompasa. ―Ĉega si se prisjećao?‖ upitala sam kad sam napokon uspjela prijeći na njegovu stranu. ―Oh, uglavnom svog oca. Stvari koje mi je rekao.‖ Gurnuo je ruke pod glavu i zamišljeno se zabuljio u debele grede na niskom stropu. ―Ĉudno je to‖, rekao je. ―Dok je bio ţiv, nisam se mnogo obazirao na njega. Ali nakon što je umro, stvari koje mi je rekao poĉele su imati mnogo veći utjecaj na mene.‖ Opet se kratko zahihotao. ―Razmišljao sam o tome kako mi je posljednji put isprašio tur.‖ ―I to ti je smiješno?‖ upitala sam. ―Je li ti itko ikad rekao da imaš vrlo ĉudan smisao za humor, Jamie?‖ Pokušala sam mu naći ruku pod pokrivaĉem, a onda sam odustala i odgurnula pokrivaĉ u stranu.

Poĉeo mi je milovati leĊa, a ja sam se privila uza nj i stala ispuštati tihe zadovoljne glasove. ―Zar tebe tvoj ujak nije tukao kad si to zasluţila?‖ znatiţeljno me upitao. Na tu sam se pomisao prigušeno nasmijala. ―Boţe dragi, nije! Njega bi ta ideja uţasnula. Ujak Lamb nije vjerovao da djecu treba tući - smatrao je da s njima treba raspravljati kao s odraslim ljudima.‖ Jamie je grlenim škotskim mumljanjem izrazio prezir na tu šašavu ideju. ―Nesumnjivo, to objašnjava mane u tvom karakteru‖, rekao je i potapšao me po straţnjici. ―Nedovoljna disciplina u mladosti.‖ ―Kakve mane u mom karakteru?‖ htjela sam znati. Mjeseĉina je bila dovoljno jaka da mu na licu spazim smiješak. ―Hoćeš da ih sve nabrojim?‖ ―Ne.‖ Lupnula sam ga laktom u rebra. ―Priĉaj mi o svom ocu. Koliko si tada imao godina?‖ upitala sam. ―Oh, trinaest - moţda ĉetrnaest. Bio sam visok, mršav i pjegav. Ne mogu se sjetiti zašto sam dobio batine; u to vrijeme ĉešće sam dobivao batine zbog neĉega što sam rekao, nego zbog neĉega što sam uĉinio.

Sjećam se samo toga da smo obojica kiptjeli od bijesa. To je bio jedan sluĉaj kad je uţivao u tome da me istuĉe.‖ Povukao mi je glavu na rame i zagrlio me, a ja sam ga stala milovati po ravnom trbuhu i igrati se njegovim pupkom. ―Prestani s tim, škakljaš me. Ţeliš li ĉuti priĉu ili ne?‖ ―Oh, ţelim je ĉuti. Što ćemo uĉiniti ako budemo imali djecu - hoćemo li raspravljati s njima ili ćemo ih tući?‖ Srce mi je malo poskoĉilo na tu pomisao, premda nije bilo znakova da će to ikad biti više od akademskog pitanja. Uhvatio mi je ruku i zadrţao je na svom trbuhu. ―Oh, to je jednostavno. Prvo ćeš ti raspravljati s njima, a onda ću ih ja odvesti u dvorište i izmlatiti.‖ ―Mislila sam da ti se djeca sviĊaju.‖ ―SviĊaju mi se. I ja sam se sviĊao svom ocu, kad se nisam ponašao kao idiot. A i volio me - dovoljno da me izmlati kao vola u kupusu kad god bih se ponio kao idiot.‖ Okrenula sam se na trbuh. ―No dobro. Ispriĉaj mi.‖ Jamie se pridigao da namjesti jastuke, a onda je opet legao na njih i gurnuo ruke pod glavu. ―Pa, kao i obiĉno, poslao me do dvorišne ograde - uvijek bi me natjerao da odem prvi, kako bih osjetio odgovarajuću mješavinu straha i kajanja dok ga ĉekam, objasnio je - ali tada je bio tako bijesan da je odmah krenuo za mnom. Naprćio sam se i stao primati udarce, stišćući zube, odluĉan da ne ispustim ni glasa - neka sam proklet ako mu pokaţem koliko me boli. Zarinuo sam prste u drvo ograde što sam jaĉe mogao dovoljno jako da u njoj napravim iverje - i osjećao sam da mi se lice crveni od zadrţavanja daha.‖ Kao da nadoknaĊuje propušteno, duboko je udahnuo i polako izdahnuo.

326

―Obiĉno bih znao kad će biti gotovo, ali ovoga puta nije prestao. To je bilo sve što sam mogao uĉiniti zatvorenih usta; zastenjao bih nakon svakog udarca i osjetio da mi suze naviru na oĉi ma koliko treptao, ali hvatao sam se za slamku.‖ Jamie je sada bio raskriven do struka, pa mu se tijelo gotovo blistalo na mjeseĉini, prošarano sićušnim srebrnim dlaĉicama. Mogla sam mu osjetiti lupanje srca odmah ispod kljuĉne kosti, pravilno lupanje ispod moje šake. ―Ne znam koliko je trajalo‖, nastavio je. ―Vjerojatno ne predugo, ali meni se ĉinilo da traje jako dugo.

Napokon je kratko zastao i izderao se na mene. Bio je sav izvan sebe od bijesa, a i ja sam bio toliko bijesan da sam isprva jedva mogao razumjeti što mi govori, ali onda sam napokon shvatio.‖ ―Urlao je: ‗Proklet bio, Jamie! Zar ne moţeš vikati? Ti si sada već odrastao momak i ne namjeravam te više tući, ali prije no što odustanem, ţelim izvući još jedan dobar krik iz tebe, momĉe, samo da mogu vjerovati kako sam napokon ostavio neki dojam na tebe!‘‖ Jamie se nasmijao, poremetivši ravnomjerno kucanje svog srca. ―To me toliko uzrujalo da sam se uspravio, okrenuo i povikao: ‗Pa zašto to nisi odmah rekao, budalo stara! JOJ!‖ ―Nisam se ni snašao a već sam leţao na tlu. U ušima mi je zvonilo, a brada me boljela na mjestu u koje me udario. Stajao je nada mnom teško dišući, a kosa i brada su mu stršale. Ispruţio je ruku i pomogao mi da ustanem.‖ ―Zatim me potapšao po bradi i rekao, još uvijek teško dišući: ‗To ti je zato što si svog oca nazvao budalom. Ja sam moţda doista budala, ali to je nepristojno reći. Hodi sada, da se operemo prije veĉere.‘ Nikad me više nije udario. I dalje je vikao na mene, a i ja na njega, ali poslije toga odnosio se prema meni kao prema muškarcu.‖ Zadovoljno se nasmijao, a ja sam se nasmiješila u njegovo toplo rame. ―Voljela bih da sam upoznala tvog oca‖, rekla sam. ―A moţda je bolje da nisam‖, dodala sam, iznenaĊena tom mišlju. ―Moţda mu ne bi bilo drago što si se oţenio Engleskinjom.‖ Jamie me ĉvršće zagrlio i povukao mi pokrivaĉ preko golih ramena. ―On bi zakljuĉio da sam napokon stekao malo razuma.‖ Pomilovao me po kosi. ―Poštovao bi moj izbor, kakav god bio, a ti,‖ okrenuo je glavu i njeţno me poljubio u ĉelo, ―ti bi mu se jako svidjela, moja Saskinjo.‖ U tim sam rijeĉima prepoznala pohvalu.

327

30.

Razgovori uz ognjište Kakav god razdor Jennyna ispovijed izazvala izmeĊu nje i Iana, ĉinilo se da je zalijeĉen. Sutra naveĉer, ostali smo kratko u dnevnoj sobi poslije veĉere. Jamie i Ian pijuckali su vino od bazge u kutu i razgovarali o poslovima na farmi, a Jenny se napokon opustila ispruţivši nateĉene gleţnjeve na jastuĉić za kleĉanje. Ja sam pokušala zapisati neke od recepata koje mi je ona diktirala preko ramena dok smo na brzinu prolazile kroz dnevne poslove, ispitujući je usput o pojedinostima.

Na jedan list papira stavila sam naslov: ZA LIJEĈENJE PRIŠTEVA Uzeti tri ţeljezna ĉavla i staviti ih da se tjedan dana namaĉu u gorkom pivu.

Dodati šaku ostrugane cedrovine i pustiti da se slegne. Kad strugotine potonu na dno, mješavina je spremna. Nanositi triput dnevno, poĉevši s prvim danom nakon mjeseĉeve ĉetvrti.

Drugi list papira nosio je naslov: SVIJEĆE OD PĈELINJEG VOSKA Osušiti med iz saća i ukloniti mrtve pĉele, koliko je moguće. Rastopiti saće malom koliĉinom vode u velikom kotlu. Odstrani pĉele, krilca i drugu neĉistoću s površine. Promijeniti vodu. Ĉesto miješati, a onda pustiti da se slegne. Izliti vodu i zadrţati je za slaĊenje. Još dvaput proĉistiti vodom.

Poĉela me boljeti ruka, a još nisam došla ni do izrade kalupa, sukanja stijenja i vješanja svijeća da se suše. ―Jenny‖, upitala sam, ―koliko treba da se naprave svijeće, od poĉetka do kraja?‖ Jenny je spustila u krilo malu košulju koju je krpala i zamislila se. ―Pola dana za skupljanje saća, dva za sušenje meda - jedan ako je dan vruć - jedan dan za proĉišćavanje voska, osim ako ga ima mnogo ili ako je jako prljav - u tom sluĉaju dva dana. Pola dana za sukanje stijenja, jedan ili dva za izradu kalupa, pola dana da se vosak rastopi, nalije u kalupe i objesi na sušenje. Ukupno otprilike tjedan dana.‖ Slaba svjetlost lampe i prskavo pero bili su previše da se s njima nosim nakon napornog radnog dana.

Sjela sam do Jenny i s divljenjem promatrala sitni komad odjeće koji je krpala gotovo nevidljivim šavovima.

Uto se njezin zaobljeni trbuh iznenada pomaknuo kad je njegov stanovnik promijenio poloţaj.

Zadivljeno sam se zagledala u njezin trbuh. Nikad nisam provela dulje vrijeme u blizini trudne ţene, pa dosad nisam shvatila koliĉinu aktivnosti u trbuhu. ―Ţeliš li ga opipati?‖ ponudila mi je Jenny, shvativši da joj buljim u trbuh. ―Pa...‖ Uhvatila mi je ruku i ĉvrsto mi stisnula dlan na ispupĉenje. ―Toĉno tu. Priĉekaj ĉasak; uskoro će se opet ritnuti. Bebe ne vole kad tako leţiš, znaš. Uhvati ih nemir pa se poĉnu vrpoljiti.‖ I doista, iznenaĊujuće ţivahna kretnja podigla mi je ruku za nekoliko centimetara. ―Boţe dragi! Jak je!‖ rekla sam.

328

―Da.‖ Jenny se ponosno potapšala po trbuhu. ―Bit će zgodan poput svog brata i tate.‖ Nasmiješila se preko sobe Ianu, ĉija je paţnja naĉas odlutala s podataka o rasplodu konja, na njegovu ţenu i neroĊeno dijete. ―Ĉak i poput svog beskorisnog riĊokosog ujaka‖, dodala je neznatno podigavši glas i lupnula me laktom u rebra. ―Ha?‖ Jamie je rastreseno podigao pogled sa svojih raĉuna. ―Jesi li mi nešto rekla?‖ ―Pitam se je li mu paţnju privukla fraza ‗riĊokos‘ ili ‗beskoristan‘?‖ rekla mi je Jenny sotto voće15 i još jedanput me lupnula laktom.

Jamieju je umiljato rekla: ―Ništa vaţno, mo cridh! Baš smo razgovarale o mogućnosti da bi nova beba mogla imati nesreću da sliĉi svom ujaku.‖ Spomenuti se ujak nacerio i prišao da sjedne na jastuk. Jenny je prijateljski sklonila noge s jastuka, a onda ih spustila u Jamiejevo krilo. ―Izmasiraj mi noge!‖ zamolila ga je. ―Ti to bolje radiš od Iana.‖ Poslušao ju je, a Jenny se zavalila na stolac i sklopila oĉi od blaţenstva. Spustila je sićušnu košuljicu na ispupĉeni trbuh, koji se i dalje nadimao kao da prosvjeduje. Jamie se ushićeno zabuljio u kretnje, baš kao i ja prije. ―Zar ti to ne smeta?‖ upitao je. ―Da ti se netko tako okreće u trbuhu?‖ Jenny je otvorila oĉi i namrštila se gledajući dugo ispupĉenje koje joj se pojavilo na trbuhu. ―Mmm. Katkad imam osjećaj da su mi od svih tih udaraca jetra puna modrica. Ali osjećaj je najĉešće ugodan. To je kao...‖ Nesigurno je zastala, a onda se nasmiješila bratu. ―Teško je to opisati muškarcu, budući da vi nemate odgovarajuće dijelove. Pretpostavljam da ti ja jednako teško mogu opisati kakav je to osjećaj kad nosiš dijete, kao što ti meni moţeš opisati kako je to kad te netko udari u jaja.‖ ―Oh, to bih ti mogao opisati.‖ Naglo se svinuo u struku, uhvatio se meĊu noge, zakolutao oĉima i grozno zastenjao grlenim glasom. ―Zar nije tako, Ian?‖ rekao je okrenuvši oĉi prema stolcu na kojem je sjedio Ian smijući se, s drvenom nogom na okviru ognjišta.

Jamiejeva sestra njeţno je stavila stopalo na njegova prsa i gurnula ga da se uspravi. ―No dobro, šaljivĉe. U tom sluĉaju, drago mi je što ih nemam.‖ Jamie se uspravio i maknuo pramen kose s oĉiju. ―Ne, ozbiljno‖, zainteresirano je rekao, ―radi li se samo o tome da su dijelovi drugaĉiji? Bi li to mogla opisati Claire? Na kraju krajeva, ona je ţena, premda još nije rodila.‖ Jenny mi je procjenjivaĉki pogledala trbuh, a ja sam opet osjetila onaj mali ubod. ―Mmm, moţda. Imaš osjećaj da ti je koţa na ĉitavom tijelu tanka. Osjećaš sve što te dodiruje, ĉak i trljanje odjeće koju nosiš, ne samo na trbuhu, nego i na nogama, bokovima i grudima.‖ Ruke su joj nesvjesno krenule prema dojkama, guţvajući platnenu tkaninu pod nabreklim oblinama. ―Dojke su ti teške i pune... s vrlo osjetljivim bradavicama.‖ Mali, debeli prsti polako su kruţili po dojkama. Spazila sam da joj se bradavice diţu pod tkaninom. ―I, dakako, krupna si i nespretna‖, Jenny se skrušeno nasmiješila, trljajući mjesto na boku kojim se prije udarila o stol. ―Zauzimaš više prostora nego prije.‖ ―Ali ovdje‖ - ruke su joj se zaštitniĉki podigle na vrh trbuha - ―tu si najosjetljivija, naravno.‖ Pomilovala je zaobljeno ispupĉenje kao da miluje djetetovu a ne vlastitu koţu. Ianov pogled slijedio je njezine ruke dok su se neprestance kretale od vrha do dna zaobljenog breţuljka, stalno poravnavajući tkaninu. ―Na poĉetku trudnoće, to pomalo podsjeća na nadimanje u ţelucu‖, rekla je i nasmijala se, a zatim je noţnim palcem lupnula brata u trbuh. ―Toĉno tu - kao da ti se mali mjehurići vrte po ĉitavom ţelucu. Ali poslije, kad osjetiš kretnje djeteta, to je kao da ti je riba zagrizla udicu a onda otišla - hitro trzanje koje 15

Tihim glasom (tal.).

329

prestane tako brzo da poslije nisi sigurna jesi li ga uopće osjetila.‖ Kao da se ne slaţe s tim opisom, njezin nevidljivi drug pomaknuo se naprijed-natrag, pa joj se trbuh ispupĉio na jednoj a onda na drugoj strani. ―Pretpostavljam da si u tom trenutku već sigurna‖, primijetio je Jamie, zadivljeno gledajući kretanje. ―O, da.‖ Poloţila je ruku na izboĉinu, kao da ţeli smiriti bebu. ―Znaš, one satima spavaju. Ako dugo ne osjetiš kretnje, katkad se uplašiš da je beba umrla. Onda je pokušaš probuditi‖ - oštro je pritisnula prstima jednu stranu trbuha - ―i sretna si kad se opet ritne. Ali ne radi se samo o bebi. Pred kraj trudnoće, osjećaš se nateĉeno po ĉitavom tijelu. Ne bolno... samo da si tako zrela da bi se mogla rasprsnuti. Kao da te treba dodirnuti, vrlo lagano, svuda naokolo.‖ Jenny sada više nije gledala mene. Gledala je muţa u oĉi, pa sam shvatila da više nije svjesna ni mene ni brata. IzmeĊu nje i Iana nastalo je ozraĉje intimnosti, kao da ona tu priĉu ĉesto priĉa, ali im još nije dosadila.

Nastavila je tišim glasom, podigavši opet ruke na dojke, teške i neodoljive pod laganom tkaninom haljine. ―A otprilike u posljednjem mjesecu, poĉinje dolaziti mlijeko. Osjećaš da se puniš, malo-pomalo, svaki put kad se dijete pokrene. A onda, odjedanput, sve postane kruto i zaobljeno.‖ Ponovo je poloţila ruke na trbuh. ―Tada nema boli, samo osjećaj kao da si bez daha, a onda te dojke poĉnu bockati kao da će prsnuti ako ih nitko ne posiše.‖ Zatvorila je oĉi i nagnula se unatrag, ritmiĉki milujući golemi trbuh, kao da zaziva ĉaroliju. Dok sam je gledala shvatila sam da je Janet Fraser prava pravcata vještica.

Zadimljeni zrak sobe kao da je ispunio trans; onaj osjećaj koji leţi u korijenu svake tjelesne ţelje, grozna neodgodiva potreba za sjedinjenjem i stvaranjem. Mogla sam prebrojati svaku dlaĉicu na Jamiejevom tijelu a da ga nisam morala ni pogledati; znala sam da se svaka uspravila.

Jenny je otvorila oĉi, tamne u sjeni, i nasmiješila se muţu, polaganim, bogatim smiješkom beskrajnog obećanja. ―A u kasnoj fazi trudnoće, kad se dijete već dosta kreće, katkad imaš osjećaj kao da je tvoj muškarac u tebi, kao da je ušao duboko u tebe i izlio svoje sjeme. A onda, kao da ti utroba poĉne podrhtavati dok je on još u tebi. S djetetom je sliĉno, samo mnogo snaţnije, pa ti zatrese maternicu i ispuni te ĉitavu. Dijete je tada mirno, pa ti se ĉini kao da si zapravo uzela svog muškarca u sebe.‖ Iznenada se okrenula meni i ĉarolije je nestalo. ―Oni to katkad i ţele, znaš‖, tiho mi je rekla, gledajući me u oĉi sa smiješkom. ―Ţele se vratiti.‖ Nešto poslije, Jenny je ustala i krenula prema vratima, bacivši preko ramena pogled koji je povukao Iana za njom, kao ţeljezo prema sjeveru. Zastala je na vratima da ga priĉeka i pogledala brata, koji je mirno sjedio pokraj ognjišta. ―Pobrinut ćeš se za vatru, Jamie?‖ Protegnula se i svinula leĊa u luk, pa joj je zakrivljena kraljeţnica naĉas nalikovala na neobiĉno krivudavu oblinu trbuha. Ian joj je zglobovima šake ĉvrsto pritisnuo leĊa i spustio šaku do dna kraljeţnice, a ona je zastenjala. A onda su otišli.

I ja sam se protegnula podigavši ruke u zrak, osjećajući ugodno trzanje umornih mišića. Jamiejeve ruke spustile su se niz strane mog tijela i zaustavile na vrhu bokova. Naslonila sam se na njega i povukla mu ruke na svoj trbuh, zamišljajući da leţe na blagoj oblini neroĊenog djeteta.

Kad sam okrenula glavu da ga poljubim, vidjela sam sitno tijelo zgureno u kutu klupe. ―Gle, zaboravili su malog Jamieja.‖ Djeĉaĉić je obiĉno spavao u krevetiću s kotaĉićima u sobi svojih roditelja. Veĉeras je zaspao pokraj vatre dok smo mi sjedili i razgovarali pijući vino, ali nitko se nije sjetio da ga odnese gore u krevet. Moj Jamie okrenuo me sebi, miĉući moju kosu sa svog nosa. ―Jenny nikad ništa ne zaboravlja‖, rekao je. ―Pretpostavljam da ona i Ian trenutaĉno ne ţele društvo.‖ Ruke su mu otišle prema uzicama na leĊima moje haljine. ―Zasad će mu biti dobro i ovdje.‖ ―A što ako se probudi?‖ Jamiejeve zaigrane ruke došle su do sada već olabavljenog ruba gornjeg dijela haljine. Jamie je podigao obrvu i kimnuo glavom prema nećaku koji je leţao na klupi.

330

―Ništa. Jednom će morati nauĉiti kako se to radi, zar ne? Ne ţeliš valjda da bude isti onakav neznalica kakav je bio njegov ujak.‖ Bacio je nekoliko jastuka na pod pred ognjište i sagnuo se drţeći me u naruĉju.

Svjetlost vatre obasjala mu je srebrne oţiljke na leĊima, pa se ĉinilo kao da mu metalna srţ viri kroz pukotine na krhkoj koţi. Doista je izgledao kao ĉovjek od ţeljeza, za što sam ga jednom i optuţila. Slijedila sam prstom brazgotine od biĉa, jednu po jednu, a on je drhtao pod mojim dodirom. ―Misliš li da Jenny ima pravo?‖ upitala sam ga poslije. ―Ţele li se muškarci doista vratiti u maternicu?

Je li to razlog zašto vodite ljubav s nama?‖ Nasmijao se pomaknuvši mi dahom kosu pokraj uha. ―To obiĉno nije prva stvar na koju pomislim kad poĊem s tobom u krevet, Saskinjo. Daleko od toga.

Ali s druge strane...‖ Njeţno mi je uhvatio dojke i stisnuo usne oko jedne bradavice. ―Ne bih rekao ni da je Jenny posve u krivu. Katkad... da, katkad bi bilo dobro vratiti se unutra, na sigurno, i... biti jedno s majkom.

A spoznaja da to nije moguće, pretpostavljam, to je ono što nas nagoni da pravimo djecu. Ako se već sami ne moţemo vratiti unutra, najbolje što moţemo uĉiniti je da taj dragocjeni dar damo svojim sinovima, barem nakratko...‖ Iznenada se stresao, poput psa koji otresa vodu s krzna. ―Ne obraćaj paţnju na mene, Saskinjo‖, promrmljao je. ―Postanem vrlo sentimentalan kad popijem malo vina od bazge.‖

331

31.

Dan plaćanja zakupnine Zaĉulo se lagano kucanje na vratima, a onda je u sobu ušla Jenny, s plavim komadom odjeće prebaĉenim preko ruke i šeširom u ruci. Odmjerila je brata i kimnula glavom. ―Da, košulja će ti pristajati. A donijela sam i tvoj najbolji kaput; malo si se raširio u ramenima otkako sam te posljednji put vidjela.‖ Zamišljeno je nagnula glavu u stranu. ―Danas si se lijepo dotjerao - barem od vrata nadolje. Sjedni tamo da ti uredim kosu.‖ Pokazala je stolac pokraj prozora. ―Kosu? Što ne valja s mojom kosom?‖ htio je znati Jamie, diţući ruku da provjeri. Narasla mu je gotovo do ramena, a po obiĉaju ju je svezao koţnatom vrpcom da mu ne pada na lice.

Ne gubeći vrijeme na ćaskanje, sestra ga je gurnula na stolac, strgnula mu vrpcu s glave i poĉela ţustro ĉešljati kosu ĉetkom od kornjaĉina oklopa. ―Što ne valja s tvojom kosom?‖ retoriĉki je ponovila. ―E pa, kao prvo, puna je dikica.‖ Paţljivo je izvukla mali smeĊi predmet iz kose i odloţila ga na toaletni stolić. ―I komadića hrastova lišća. Gdje si juĉer bio - jesi li rovao po tlu pod drvećem, poput svinje? Kosa ti je zapetljanija od opranog uţeta...‖ ―Joj!‖ ―Miruj, roy!‖ Mršteći se od koncentracije, dohvatila je ĉešalj i stala mu izravnavati kovrĉe, ostavljajući glatku i sjajnu masu kestenjaste, bakrenaste, cimetne i zlatne boje da se sjaji na jutarnjem suncu s prozora.

Zatim ju je raširila i zavrtjela glavom. ―Ne mogu shvatiti zašto dobri Bog trati takvu kosu na muškarca‖, prokomentirala je. ―Na nekim mjestima izgleda poput jelenje dlake.‖ ―Prekrasna je, zar ne?‖ sloţila sam se. ―Pogledaj kako je na vrhu izblijedjela od sunca, ima te ljupke plave pramenove.‖ Predmet našeg divljenja mrko nas je pogledao. ―Ako ne prestanete, obrijat ću glavu.‖ Prijeteći je posegnuo za svojom britvom, koja je leţala na toaletnom stoliću. Njegova sestra, hitra unatoĉ golemu trbuhu, ispruţila je ruku i lupnula ga ĉetkom po zapešću. Jamie je jauknuo, a onda još jedanput kad mu je Jenny povukla kosu unatrag. ―Miruj!‖ naredila mu je i poĉela razdvajati kosu u tri debela pramena. ―Isplest ću ti pletenicu‖, zadovoljno je najavila. ―Neću dopustiti da odeš do svojih seljaka zakupnika izgledajući kao divljak.‖ Jamie je promrmljao nešto buntovno sebi u bradu, ali se pokorio sestri. Vješto povlaĉeći slobodne pramenove amo-tamo, ona je splela kosu u debelu urednu pletenicu, gurajući vrhove jednog pramena pod druge i ĉvrsto ih veţući koncem. Zatim je iz dţepa izvukla plavu svilenu vrpcu i trijumfalno je svezala u mašnu. ―Evo!‖ rekla je. ―Lijepo, zar ne?‖ Upitno me pogledala, a ja sam morala priznati da je tako. Ĉvrsto stegnuta kosa isticala mu je oblik glave i izraţajne crte lica. Ĉist i uredan, u snjeţnobijeloj platnenoj košulji i sivim hlaĉama, izgledao je prekrasno. ―Naroĉito mašna‖, rekla sam, suspreţući smijeh. ―Iste je boje kao i njegove oĉi.‖ Jamie je bijesno pogledao sestru. ―Ne‖, kratko je rekao. ―Ne ţelim mašnu. Nismo ni u Francuskoj ni na dvoru kralja Geordieja! Baš me briga ako ima boju Djeviĉina plašta - ne ţelim mašnu, Janet!‖ ―No dobro, roy. Evo.‖ Razvezala je mašnu i odmaknula se da ga pogleda. ―Da, ovo ne izgleda loše‖, zadovoljno je rekla, a zatim se pronicavim plavim oĉima zagledala u mene. ―Hm‖, rekla je i stala zamišljeno lupkati stopalom.

Budući da sam došla manje-više u dronjcima, bilo mi je neophodno ĉim prije sašiti dvije nove haljine, jednu od grubog domaćeg platna za svakodnevnu upotrebu i jednu svilenu za sveĉane prigode poput ove, a

332

kako sam ja bila vještija u šivanju rana nego u šivanju tkanine, pomogla sam oko rezanja i pribadanja, ali krojenje i šivanje morala sam prepustiti Jenny i gospoĊi Crook.

Njih dvije odliĉno su obavile posao, pa mi je poput jaglaca ţuta svila prianjala uz tijelo poput rukavice. Duboki nabori spuštali su se s ramena i padali iza u okomitim udubljenjima koja su se širila u raskošno nabranu suknju. Pomirivši se preko volje s mojim upornim odbijanjem da nosim korzete, umjesto toga dosjetljivo su pojaĉale gornji dio haljine drţaĉima od kitove kosti, koje su bezobzirno otrgnule s jednog starog korzeta.

Jenny me polako odmjerila od stopala do glave i zadrţala pogled na kosi, a onda je s uzdahom dohvatila ĉetku. ―I ti‖, rekla je.

Izbjegavajući Jamiejev pogled, sjela sam zaţarena lica, a Jenny mi je oprezno odstranila sitne granĉice i komadiće hrastova lišća iz uvojaka, odlaţući ih na toaletni stolić pokraj komadića koje je izvukla iz bratove kose. Naposljetku me poĉešljala i utaknula mi ukosnice, a onda je iz dţepa izvukla malu ĉipkastu kapu. ―Evo ga‖, rekla je kad mi ju je priĉvrstila na hrpu uvojaka. ―Izgledaš vrlo ugledno, Claire.‖ To sam shvatila kao kompliment i promrmljala nešto zauzvrat. ―A imaš li kakav nakit?‖ upitala me Jenny.

Odmahnula sam glavom. ―Ne, bojim se da nemam. Imala sam samo bisernu ogrlicu koju mi je Jamie darovao na vjenĉanju, a ona...‖ U okolnostima našeg odlaska iz Leocha, ta mi je ogrlica bila posljednja stvar na pameti. ―Ah, da!‖ rekao je Jamie, kao da se iznenada neĉega sjetio. Gurnuo je ruku u koţnatu torbicu koja je leţala na toaletnom stoliću i pobjedonosno izvukao bisernu ogrlicu. ―Gdje si je našao, zaboga?‖ zaĉuĊeno sam ga upitala. ―Murtagh mi ju je donio rano jutros‖, odgovorio je. ―On se za vrijeme suĊenja vratio u Leoch i uzeo sve što je mogao ponijeti sa sobom - misleći da će nam zatrebati ako odemo. Prvo nas je traţio na cesti ovamo, ali naravno, mi smo skrenuli s ceste... prvo na brijeg.‖ ―Je li on još uvijek ovdje?‖ Jamie je stao iza mene da mi stavi ogrlicu oko vrata. ―O, da. Dolje je, jede sve u kuhinji i gnjavi gospoĊu Crook.‖ Ako ne raĉunam pjesme koje je otpjevao, ţilavi mali ĉovjek izgovorio je za cjelokupnog trajanja našeg poznanstva manje od desetak rijeĉi, pa mi je bilo nezamislivo da nekoga ―gnjavi‖. Mora da se u Lallybrochu osjeća kao kod kuće, pomislila sam. ―Tko je Murtagh zapravo?‖ upitala sam. ―Hoću reći, je li vam on rod?‖ I Jamie i Jenny izgledali su iznenaĊeno. ―O, da‖, odgovorila je Jenny i okrenula se bratu. ―On je - što, Jamie? - stric oĉeva bratića u drugom koljenu?‖ ―Nećak‖, ispravio ju je Jamie. ―Zar si zaboravila? Stari Leo imao je dva sina, a...‖ Napadno sam prekrila uši dlanovima. Ĉini se da je ta gesta podsjetila Jenny na nešto, jer je pljesnula dlanovima. ―Naušnice!‖ rekla je. ―Mislim da imam jedan par s biserima koji će pristajati uz ogrlicu! Odmah ću ih donijeti.‖ Otišla je svojim uobiĉajenim lakim korakom. ―Zašto te sestra zove Roy?‖ znatiţeljno sam upitala Jamieja, gledajući ga kako pred ogledalom veţe maramu oko vrata. Na licu je imao izraz ĉovjeka koji se bori sa smrtnim neprijateljem, uobiĉajen kod svih muškaraca koji veţu kravate, ali uspio mi se nasmiješiti. ―Oh, to. To nije englesko ime Roy. To je gelski izraz od milja, po boji moje kose. ‗Ruadh‘ znaĉi crven.‖ Morao mi je izgovoriti rijeĉ slovo po slovo i ponoviti je nekoliko puta, prije no što sam uspjela zamijetiti neku razliku. ―Meni zvuĉi jednako, roy‖, rekla sam vrteći glavom.

333

Jamie je uzeo koţnatu torbicu vraćajući u nju raznorazne stvarĉice koje su mu bile ispale kad je izvlaĉio bisernu ogrlicu. Našavši zapetljanu uzicu za pecanje, okrenuo je torbicu i bacio sve stvari na hrpu i poĉeo ih razvrstavati, strpljivo razmatajući komadiće niti i uţeta, otpale udice za pecanje, i ĉvrsto ih ponovo zarivati u komad ĉepa u koji su obiĉno bile zataknute. Prišla sam krevetu i pregledala hrpu. ―Nikad u ţivotu nisam vidjela toliko smeća‖, primijetila sam. ―Ti si prava pravcata lijenĉina, Jamie.‖ ―Nije to smeće‖, uvrijeĊeno je odvratio. ―Sve te stvari sluţe svrsi.‖ ―Pa, što se tiĉe uzice za pecanje i udica, u redu. A i omĉe za lov. A ako nategnemo stvar, ĉak i sukije i kugle za pištolj - s vremena na vrijeme doista nosiš pištolj. Priznajem i ovu malu zmiju koju si dobio od Willieja. Ali kamenje? I puţeva kućica? I komad stakla? I...‖ Nagnula sam se bliţe da pogledam tamnu, krznenu masu. ―Što je ovo? Nije valjda... Kvragu, Jamie, zašto u koţnatoj torbici nosiš osušenu nogu krtice?‖ ―Protiv reumatizma, naravno.‖ Uzeo mi je predmet pred nosom i gurnuo ga natrag u torbicu od jazavĉeve koţe. ―Oh, pa jasno‖, odvratila sam i sa zanimanjem ga pogledala. Lice mu se malo zarumenjelo od nelagode. ―Mora da djeluje, kosti ti nigdje ne škripe.‖ Zatim sam iz preostalog krša uzela malu Bibliju i prelistala je, dok je on vraćao u torbicu ostatak svoje dragocjene opreme. ―Alexander William Roderick MacGregor‖, naglas sam proĉitala ime na prvoj stranici. ―Rekao si da mu nešto duguješ, Jamie. Što si time mislio?‖ ―Oh, to.‖ Sjeo je na krevet do mene, uzeo mi malu knjigu iz ruke i njeţno je prelistao. ―Rekao sam ti da je pripadala zatvoreniku koji je umro u Fort Williamu, zar ne?‖ ―Da.‖ ―Ja ga nisam upoznao; umro je mjesec dana prije mog dolaska. Ali lijeĉnik koji mi ju je dao priĉao je o njemu dok mi je lijeĉio leĊa. Mislim da je osjećao potrebu da nekome ispriĉa tu priĉu, a nije ju mogao ispriĉati nikome u garnizonu.‖ Spustio je knjigu na koljeno i zatvorio je, a onda se zabuljio kroz prozor u vedru listopadsku sunĉevu svjetlost.

Alex MacGregor, momak od otprilike osamnaest godina, bio je uhićen zbog uobiĉajenog prijestupa kraĊe stoke. Bio je pristojan i šutljiv momak, pa se ĉinilo vjerojatnim da će odsluţiti svoju kaznu i biti pušten bez problema. Ali tjedan dana prije puštanja našli su ga obješenog u konjskoj staji. ―Lijeĉnik mi je rekao kako nema sumnje da se sam objesio.‖ Jamie je pomilovao koţnate korice male knjige i povukao krupnim palcem preko hrpta. ―Ni on sam nije baš rekao što misli. Ali rekao je da je satnik Randall nasamo porazgovarao s momkom tjedan dana prije njegove smrti.‖ Gutnula sam slinu, iznenada osjetivši hladnoću unatoĉ sunĉevoj svjetlosti. ―A ti misliš...‖ ―Ne‖, odgovorio je blagim i sigurnim glasom. ―Ne mislim nego znam, a zna i lijeĉnik. A pretpostavljam da je znao i narednik. Zato je i umro.‖ Spustio je ruke na koljena i zagledao se u svoje duge prste. Ruke su mu bile krupne, snaţne i sposobne, ruke farmera, ruke ratnika. Uzeo je malu Bibliju i pospremio je u koţnatu torbicu. ―Reći ću ti ovo, mo duinne. Ove će ruke jednoga dana ubiti Jacka Randalla. A kad bude mrtav, poslat ću ovu knjigu majci Alexa Mac-Gregora, s porukom da je njezin sin osvećen.‖ Napetost u zraku razbila je iznenadna ponovna Jennyna pojava, sada u blistavoj plavoj svili i vlastitoj ĉipkastoj kapici, drţeći u ruci veliku kutiju iznošene crvene marokanske koţe. ―Jamie, stigli su Curranovi, Willie Murray i Jeffriejevi. Najbolje da siĊeš i doruĉkuješ s njima izvadila sam svjeţe jeĉmene pogaĉe i usoljenog smuĊa, a gospoĊa Crook pravi svjeţe kolaĉe s dţemom.‖ ―U redu. Claire, ti siĊi kad budeš spremna.‖ Naglo je ustao i zadrţao se dovoljno dugo da me podigne za kratak ali temeljit poljubac, a onda je izašao. Koraci su mu štropotali dok je silazio prvim nizom stuba, a kad se pribliţio prizemlju, na drugom su usporili do smirenijeg tempa, prikladnog za gospodarev dolazak.

Jenny se osmjehnula za njim a onda usmjerila paţnju na mene. Odloţila je kutiju na krevet i otvorila poklopac, otkrivajući neurednu hrpu nakita i drugih sitnica. Iznenadilo me kad sam ugledala taj nered; ĉinilo 334

mi se nevjerojatnim da uredna i metodiĉna Jenny Murray, ĉija ţeljezna ruka besprijekorno vodi kućanstvo od jutra do mraka, ostavlja stvari u takvom neredu.

Promiješala je prstom hrpu sjajnih stvarĉica, a onda podigla pogled i nasmiješila mi se kao da mi ĉita misli. ―Stalno sam mislila da jednog dana moram razvrstati ove stvari. Ali kad sam bila mala, majka bi mi katkad dopustila da prekapam po toj kutiji, a to je bilo kao da nalazim ĉarobno blago - nikad nisam znala što će mi se sljedeće naći u ruci. Valjda sam mislila da će ĉarolija nekako nestati ako sve uredno sloţim. Glupo, zar ne?‖ ―Ne‖, odvratila sam uzvraćajući joj osmijeh. ―Ne, nije.‖ Polako smo prekapale po kutiji i podizale dragocjene sitnice ĉetiriju pokoljenja ţena. ―Ovo je pripadalo mojoj baki Fraser‖, rekla je Jenny podigavši srebrni broš u obliku izrezbarenog polumjeseca, s jednim jedinim malim dijamantom koji je sjao iznad vrška poput zvijezde. ―A ovo...‖ Izvukla je uski zlatni prsten s briljantima, okruţenim rubinom. ―Ovo je moj vjenĉani prsten.

Ian je potrošio na njega polovicu godišnje plaće, premda sam mu rekla da je to ludost.‖ Raznjeţeni izraz na njezinu licu nagovještavao je da Ian uopće nije uĉinio ludost. Obrisala je dragi kamen o njedra haljine i još ga jedanput s ljubavlju pogledala, a onda ga vratila u kutiju. ―Bit ću sretna kad se beba rodi‖, rekla je i s grimasom se potapšala po trbuhu. ―Prsti su mi ujutro tako nateĉeni da jedva mogu svezati vrpce na haljini, a kamoli nositi prstenje.‖ Tada sam u dubini kutije ugledala ĉudni nemetalni sjaj i pokazala ga prstom. ―A što je ovo?‖ ―Oh, to‖, rekla je i opet gurnula ruku u kutiju. ―Nikad ih nisam nosila, ne odgovaraju mi. Ali ti bi ih mogla nositi - ti imaš visoku i dostojanstvenu figuru, kao moja majka. Pripadale su njoj, znaš.‖ Bio je to par narukvica, izraĊenih od veprovih kljova, gotovo kruţnih, ulaštenih da se sjaje poput bjelokosti, a krajevi su im bili pokriveni srebrnim kapicama, ukrašenim izrezbarenim cvjetnim uzorcima. ―Boţe, prekrasne su! Nikad nisam vidjela nešto tako... tako prekrasno barbarsko.‖ To je razveselilo Jenny. ―Da, doista su barbarske. Netko ih je darovao mojoj majci na svadbi, ali nikad mi nije htjela reći tko. Moj otac katkad bi je zadirkivao o njezinu oboţavatelju, ali ni njemu nije htjela reći, samo bi se nasmiješila poput maĉke koja je uz veĉeru dobila mlijeko. Evo, probaj ih.‖ Bjelokost mi je bila hladna i teška na ruci. Nisam mogla odoljeti a da ne pomilujem ţutu površinu, hrapavu od starosti. ―Da, dobro ti stoje‖, zakljuĉila je Jenny. ―A dobro će ti pristajati uz ţutu haljinu. Evo ti naušnice stavi ih, pa ćemo sići.‖ Murtagh je sjedio za stolom u kuhinji i halapljivo jeo komad svinjskog buta s vrha svog bodeţa. Prolazeći iza njega s pladnjem, gospoĊa Crook okretno se sagnula i spustila tri svjeţe, vruće jeĉmene pogaĉe na njegov tanjur.

Jenny se vrzmala amo-tamo, pripremajući i nadgledajući. Zastavši u hodu, pogledala je preko Murtaghova ramena u njegov tanjur koji se brzo praznio. ―Samo se nemoj suzdrţavati, ĉovjeĉe‖, primijetila je. ―Na kraju krajeva, u pećnici je još jedna svinja.‖ ―Zamjerate roĊaku što jede, je li?‖ upitao je Murtagh ne prekidajući ţvakanje. ―Ja?‖ Jenny je stavila ruke na bokove. ―Saĉuvaj Boţe! Na kraju krajeva, smazao si samo ĉetiri tanjura.

GospoĊo Crook‖, okrenula se kućedomaćici koja je odlazila, ―kad završite s pogaĉama, skuhajte ovom izgladnjelom ĉovjeku zdjelu zobene kaše da napuni ţeludac. Ne bi bilo dobro da nam se onesvijesti na pragu, znate.‖ Kad me Murtagh ugledao kako stojim na vratima, zagrcnuo se komadom šunke. ―Mmmphm‖, pozdravio me nakon što ga je Jenny usluţno potapšala po leĊima. ―I menije drago što vas vidim‖, odvratila sam i sjela za stol suĉelice njemu. ―I uzgred, hvala vam.‖ ―Mmphm?‖ Pitanje je prigušila polovica pogaĉe namazane medom.

335

―Što ste mi donijeli stvari iz dvorca.‖ ―Mmp.‖ Odbio je bilo kakvu potrebu zahvaljivanja kretnjom ruke koja je završila hvatanjem tanjurića s maslacem. ―Donio sam vam i komadiće bilja i sliĉne stvarĉice‖, rekao je kimnuvši glavom prema prozoru. ―Vani su u dvorištu, u mojim bisagama.‖ ―Donijeli ste mi kutiju s lijekovima? Odliĉno!‖ Bila sam oduševljena. Neke od ljekovitih biljaka bile su rijetke, i trebalo mi je mnogo vremena da ih naĊem i propisno pripremim. ―Ali kako vam je to uspjelo?‖ upitala sam ga. Nakon što sam se oporavila od uţasa suĊenja, ĉesto sam se pitala kako su stanovnici dvorca primili moje iznenadno uhićenje i bijeg. ―Nadam se da niste imali nikakvih problema.‖ ―Oh, ne.‖ Stavio je u usta još jedan golemi zalogaj i priĉekao da mu se polako spusti niz grlo prije no što je odgovorio. ―GospoĊa Fitz već ih je bila zapakirala u kutiju i spremila na stranu. Znate, nisam bio siguran kako će me doĉekati u dvorcu, pa sam prvo otišao njoj.‖ ―Pametno. Ne mogu zamisliti da bi vas se gospoĊa Fitz uplašila‖, sloţila sam se. Pogaĉe su se blago pušile na hladnom zraku i bogovski su mirisale. Uzela sam jednu, a teške narukvice od veprovih kljova zvecnule su mi na zapešćima. Spazila sam da ih Murtagh gleda i namjestila ih tako da moţe vidjeti izrezbarene srebrne kapice na vrhovima. ―Nisu li prekrasne?‖ upitala sam ga. ―Jenny kaţe da su pripadale njezinoj majci.‖ Murtagh je spustio pogled na zdjelu zobene kaše koju mu je gospoĊa Crook bez okolišanja gurnula pod nos. ―Dobro vam stoje‖, promrmljao je, a onda se naglo vratio na prijašnju temu i rekao: ―Ne, nije me se uplašila. Ja i Glenna FitzGibbons odavno se znamo.‖ ―Oh, da ona nije vaša davno izgubljena draga?‖ stala sam ga zadirkivati, uţivajući u neprimjerenoj pomisli na njega i gospoĊu Fitz u ljubavnom zagrljaju.

Murtagh je podigao pogled sa zobene kaše i hladno me odmjerio. ―Ništa sliĉno. Bio bih vam zahvalan da budete pristojni kad govorite o njoj. Njezin muţ bio je brat mog oca. I samo da znate, ona se jako raţalostila kad je ĉula što vam se dogodilo.‖ Posramljeno sam oborila pogled i uzela med da prikrijem nelagodu. Kameni ćup bio je stavljen u lonac kipuće vode da se otopi sadrţaj, i bio je ugodno topao na dodir. ―Oprostite‖, rekla sam maţući slatku zlatnu tekućinu na pogaĉu, pazeći da je ne prolijem. ―Znate, pitala sam se što je ona pomislila kad... kad su me...‖ ―Isprva nisu shvatili da vas nema‖, praktiĉno je odgovorio mali ĉovjek, ne obazirući se na moju ispriku. ―Kad se niste pojavili na veĉeri, pomislili su da ste se moţda zadrţali na polju i otišli u krevet bez veĉere; vrata su vam bila zakljuĉana. A sutradan, kad je nastala halabuka zbog uhićenja gospoĊe Duncan, nitko se nije sjetio da provjeri jeste li ondje. Kad su stigle vijesti, nitko nije spominjao vas, već samo nju, pa se, usred tog uzbuĊenja, nitko nije sjetio da vas potraţi.‖ Zamišljeno sam kimnula glavom. Nakon Jamiejeva odlaska, većinu sam vremena provodila u Columovoj knjiţnici, pa nitko ne bi primijetio da me nema, osim onih koji bi došli na lijeĉniĉki pregled. ―A što je s Columom?‖ upitala sam. Bila sam priliĉno znatiţeljna je li on doista sve to isplanirao, kao što je Geilie vjerovala.

Murtagh je slegnuo ramenima i pogledao na stol traţeći još hrane, ali izgleda da nije vidio ništa što bi mu se svidjelo, pa se zavalio na stolcu i udobno prekriţio ruke preko mršavog trbuha. ―Ĉim je ĉuo što se dogaĊa u selu, naredio je da se zatvore vrata dvorca i zabranio svima odlazak u selo, iz straha da i oni nastradaju u strci.‖ Zavalio se na naslon i znatiţeljno me pogledao. ―GospoĊa Fitz sjetila se da vas potraţi drugog dana. Rekla mi je da je ispitala sve sluškinje jesu li vas vidjele. Nijedna nije, ali jedna od djevojaka rekla je kako misli da ste moţda otišli u selo - da ste se moţda

336

tamo sklonili u kuću.‖ Jedna od djevojaka, ciniĉno sam pomislila. Ona koja je prokleto dobro znala gdje se nalazim.

Murtagh se malo podrignuo, ne trudeći se da priguši zvuk. ―Ĉuo sam da je gospoĊa Fitz nakon toga pregledala ĉitav dvorac, a kad se uvjerila da vas nema, natjerala je Columa da pošalje ĉovjeka u selo. A kad su doznali što se dogodilo...‖ Murtaghovo mraĉno lice ozario je blagi izraz zabavljenosti. ―Nije mi ispriĉala sve pojedinosti, ali pretpostavljam da ga je gnjavila više nego obiĉno, traţeći da pošalje vojnike u selo da vas oslobode silom - i nije mu pomoglo dokazivanje da je za to već odavno prekasno, da je sada sve u rukama istraţitelja, i tako dalje, i tako dalje. Mora da je to bio sjajan prizor‖, zamišljeno je dodao, ―dvije takve volje u sukobu.― ―A izgleda da naposljetku ni jedna od njih nije ni nadvladala ni popustila. S odvjetniĉkim darom za kompromise, Ned Gowan pronašao je srednji put i ponudio da sam ode na suĊenje, ne kao vlastelinov predstavnik, nego kao nezavisni odvjetnik.‖ ―Je li gospoĊi Fitz palo na pamet da sam ja moţda doista vještica?‖ znatiţeljno sam upitala. Murtagh je kratko šmrknuo. ―Još nisam upoznao ni jednu staru ţenu koja vjeruje u vještice. A ni mladu. Samo muškarci vjeruju da se ţene sluţe urocima i ĉarolijama, a rijeĉ je zapravo samo o ţenskoj prirodi.‖ ―Sad mi je malo jasnije zašto se nikad niste oţenili‖, odvratila sam. ―Doista?‖ Naglo je odgurnuo stolac, ustao i prebacio pled preko ramena. ―Idem ja sad. Pozdravite vlastelina u moje ime‖, rekao je Jenny, koja se vratila iz predsoblja, gdje je bila pozdravljala seljake. ―On sad sigurno ima posla.‖ Jenny mu je dodala veliku platnenu vreću, svezanu na vrhu u ĉvor, koja je, ĉinilo se, sadrţavala dovoljno hrane za tjedan dana. ―Da imaš što prezalogajiti na putu kući‖, rekla mu je sa smiješkom. ―Barem će ti potrajati do prvog breţuljka.‖ Zataknuo je ĉvor vreće na sigurno mjesto za pojasom, kratko kimnuo glavom i okrenuo se prema vratima. ―Da‖, odgovorio je. ―A ako ne potraje, vidjet ćete kako se vrane skupljaju na prvom obronku da mi ogloĊu kosti.‖ ―To im neće mnogo pomoći‖, ciniĉno je odvratila Jenny, odmjeravajući Murtaghovu mršavu figuru. ―Vidjela sam i neke metle s više mesa na sebi.‖ Murtaghovo lice ostalo je ozbiljno, ali u oĉima mu se ipak pojavila sitna iskra. ―Ma nemoj?‖ rekao je. ―Pa, nešto ću ti reći, curo...‖ Razmjenjujući prijateljske uvrede i uvjeravanja, glasovi su se udaljili hodnikom pomiješavši se s bukom u predsoblju.

Još sam ĉasak ostala sjediti za stolom, rastreseno milujući toplu bjelokost narukvica Ellen MacKenzie.

Zaĉuvši tresak vrata u daljini, prenula sam se i ustala da preuzmem ulogu gospodarice Lallybrocha.

I u normalnim okolnostima zaposleno mjesto, vlastelinova je kuća na dan plaćanja zakupnine vrvjela od aktivnosti. Seljaci su dolazili i odlazili cio dan. Mnogi su ostali tek toliko da plate zakupninu, a neki su se zadrţali do veĉeri, lutali po imanju, posjećivali prijatelje i ispijali pića u dnevnoj sobi. Jenny, zraĉeći u plavoj svili, i gospoĊa Crook, ukoĉena u bijelom platnu, trĉkarale su izmeĊu kuhinje i dnevne sobe, nadgledajući dvije sluškinje, koje su teturale amo-tamo noseći goleme pladnjeve zobenih i voćnih kolaĉa, ―drobljenaca‖ i drugih slastica.

Nakon što me sveĉano predstavio seljacima okupljenim u blagovaonici i dnevnoj sobi, Jamie se s Ianom povukao u svoju radnu sobu da prima seljake pojedinaĉno, da se s njima posavjetuje oko potreba proljetne sjetve, oko prodaje vune i ţita, da zabiljeţi aktivnosti na imanju i da dogovori poslove u sljedeća tri mjeseca.

337

Ja sam se vedro vrzmala naokolo, prilazila seljacima, pomagala oko pića kad bi se pojavila potreba i povremeno se povlaĉila u pozadinu, da promatram dolaske i odlaske.

Sjetivši se Jamiejeva obećanja starici kod mlina, znatiţeljno sam oĉekivala dolazak Ronalda MacNaba.

Stigao je ubrzo nakon podneva, jašući visoku mazgu s krivim nogama, s malim djeĉakom, iza sebe koji se pridrţavao za njegov pojas. Kradomice sam ih promatrala s vrata dnevne sobe, pitajući se koliko je toĉna procjena njegove majke.

Premda je izraz ―teška pijanica‖ moţda malo pretjeran, zakljuĉila sam da je opis bake MacNab uglavnom ispravan. Duga i masna kosa Ronalda MacNaba bila je nemarno povezana uzicom, a ovratnik i manšete sivi od prljavštine. Premda je sigurno bio godinu-dvije mlaĊi od Jamieja, izgledao je najmanje petnaest godina starije. Kosti lica nisu mu se vidjele pod nadutim obrazima, a sitne sive oĉi bile su mu tupe i zakrvavljene. Što se tiĉe djeĉaka, i on je izgledao zapušteno i prljavo. Još gore od toga, ako se mene pita. Vukao se za ocem pogleda usmjerena u tlo, a kad god bi se Ronald okrenuo i oštro mu se obratio, djeĉak bi se zgrĉio.

Jamie, koji je izašao na vrata svoje radne sobe, takoĊer je to primijetio. Spazila sam da se oštro pogledao s Jenny, a ona je odmah otišla po novu bocu.

Neprimjetno je kimnula glavom i dala mu bocu, a onda je ĉvrsto uhvatila djeĉaka za ruku i odvukla ga u kuhinju govoreći: ―Hodi sa mnom, momĉiću! Mislim da još imamo nekoliko komadića drobljenca. Ili bi moţda radije pojeo komad voćne torte?‖ Jamie je pristojno kimnuo Ronaldu MacNabu i maknuo se u stranu da ga propusti u radnu sobu. Kad je ispruţio ruku da zatvori vrata, uhvatio je moj pogled i kimnuo glavom prema kuhinji. Ja sam mu uzvratila i otišla za Jenny i mladim Rabbiejem.

Zatekla sam ih u ugodnom razgovoru s gospoĊom Crook, koja je grabila punĉ iz velikog kotla i stavljala ga u kristalnu zdjelu. Malo punĉa natoĉila je u drvenu ĉašu i ponudila ga momku, koji se prvo povukao i sumnjiĉavo je pogledao, a onda je ipak prihvatio ĉašu. Jenny je punila pladnjeve i nehajno ĉavrljala s momkom, koji joj je odgovarao s jedva malo više od stenjanja, ali ĉinilo se da se poludivlje sitno stvorenje ipak pomalo opušta. ―Košulja ti je malo zaprljana, momĉe‖, primijetila je Jenny sagnuvši se da mu okrene ovratnik. ―Skini je, pa ću ti je malo oprati prije no što kreneš.― ―Zaprljana‖ je bila daleko preblaga rijeĉ, ali djeĉak se oprezno povukao. Ali ja sam stajala iza njega, pa sam ga na Jennyn znak zgrabila za ruke prije no što je stigao pobjeći.

Poĉeo se ritati i tuliti, ali Jenny i gospoĊa Crook su ga okruţile, pa smo mu zajedniĉkim snagama uspjele skinuti prljavu košulju. ―Ah‖, oštro je dahnula Jenny. Jednom je rukom ĉvrsto drţala djeĉakovu glavu, pa su njegova mršava leĊa bila posve ogoljena. S obje strane kvrgave kraljeţnice leĊa su mu bila puna krasta i masnica; neke su bile tek zalijeĉene, a neke tako stare da su mu prekrivale ispupĉena rebra poput blijedih sjena. Jenny je ĉvrsto uhvatila djeĉaka za vrat i obratila mu se umirujućim rijeĉima kad mu je pustila glavu. Zatim je pogledala mene i pokazala mi glavom prema hodniku. ―Bit će najbolje da mu ti kaţeš.‖ Nesigurno sam zakucala na vrata radne sobe, drţeći pladanj zobenih kolaĉa s medom kao izliku. Kad sam zaĉula Jamiejev prigušeni poziv da uĊem, otvorila sam vrata i ušla.

Mora da je Jamieju bio dovoljan izraz mog lica dok sam posluţivala MacNaba, jer ga nisam morala zamoliti da porazgovaramo nasamo. Naĉas se zamišljeno zagledao u mene, a onda se opet okrenuo svom zakupniku. ―Pa, Ronnie, mislim da smo o diobi ţita sve rekli. Htio sam s tobom porazgovarati o još jednoj stvari.

Ako sam dobro shvatio, ti imaš sposobnog sina po imenu Rabbie, a meni je potreban djeĉak njegova uzrasta za ispomoć u staji. Bi li pristao na to?‖ Jamiejevi dugi prsti igrali su se s gušĉjim perom na pisaćem stolu.

Ian, koji je sjedio za manjim stolom sa strane, podboĉio je bradu dlanovima i s iskrenim se zanimanjem zabuljio u MacNaba.

338

MacNab je ratoborno i mrko pogledao Jamieja. Uĉinilo mi se da pokazuje razdraţenu ozlojeĊenost ĉovjeka koji nije pijan a volio bi da jest. ―Ne, momak mi je potreban‖, odbrusio je. ―Mm.‖ Jamie se zavalio na stolcu i prekriţio ruke na prsima. ―Dakako, ja bih ti za njegove usluge platio.‖ MacNab je zastenjao i promeškoljio se na stolcu. ―Moja je majka razgovarala s vama, ha? Rekao sam vam da ga ne mogu pustiti, a to i mislim. On je moj sin i postupat ću s njim kako smatram da je najbolje. A ja smatram da je najbolje da on ostane kod kuće.‖ Jamie se zamišljeno zagledao u MacNaba, a onda je bez daljnje prepirke skrenuo pogled natrag na poslovne knjige.

Kasno popodne, kad su se seljaci stali okupljati u toplijim dijelovima smoĉnice i dnevne sobe, kako bi se osvjeţili prije odlaska, s prozora sam spazila Jamieja kako polagano odlazi prema svinjcu, s rukom prijateljski prebaĉenom preko ramena zapuštenog MacNaba. Par je skrenuo iza ugla kolibe, valjda da provjere nešto od poljoprivrednog interesa, a minutu-dvije poslije ponovo se pojavio i krenuo natrag prema kući.

Jamie je još uvijek drţao ruku na ramenu niţeg ĉovjeka, ali sada se ĉinilo da ga pridrţava. MacNabovo lice bilo je obliveno znojem i imalo nezdravo sivu boju. Hodao je vrlo polako, kao da se ne moţe posve uspraviti. ―Dakle, dogovorili smo se‖, zaĉula sam vedar Jamiejev glas. ―Pretpostavljam da će tvojoj ţeni biti drago što ima dodatan prihod, ha, Ronalde? Ah, evo i tvoje mazge - dobro izgleda, zar ne?‖ Moljcima izjedena mazga koja je donijela MacNabove na farmu, odgegala se iz dvorišta u kojem je uţivala u gostoprimstvu imanja, a struĉak sijena još uvijek joj je virio iz kuta usta i nepravilno se trzao dok ga je ţvakala.

Jamie je rukom podupro MacNabovu nogu i pomogao mu da zajaše, što je bila prijeko potrebna pomoć, kako se ĉinilo. MacNab nije ništa rekao niti je odmahnuo kad mu je Jamie poţelio sretan put; samo je ošamućeno kimnuo glavom i polako izjahao iz dvorišta, kao da mu je paţnju privukla neka tajna nevolja.

Jamie je ostao stajati naslonjen na ogradu, pristojno se opraštajući s ostalim zakupnicima koji su odlazili kući, sve dok MacNabova neuredna pojava nije došla do vrha brijega i nestala s vidika. Zatim se uspravio, gledajući niz cestu, a onda se okrenuo i zazviţdao. Mala prilika u poderanoj ali ĉistoj košulji i zaprljanom kiltu izvukla se ispod kola sa sijenom. ―Pa, mladi Rabbie‖, rekao je Jamie toplim glasom. ―Izgleda da je tvoj otac naposljetku ipak pristao da te ostavi ovdje kao stajskog momka. Siguran sam da ćeš dobro raditi i da ćeš mu osvjetlati obraz, ha?‖ Djeĉakove okrugle, zakrvavljene oĉi nijemo su zurile s prljavog lica. Nije se pomaknuo sve dok ga Jamie nije njeţno uhvatio za rame i okrenuo prema koritima za konje. ―U kuhinji te ĉeka veĉera, momĉiću. Ali prvo se malo operi; gospoĊa Crook sitniĉava je ţena. Oh, Rabbie‖ - sagnuo se da nešto došapne momku - ―operi uši, inaĉe će ti ih ona istrljati. Meni ih je istrljala jutros.‖ Stavio je prste iza ušiju i zanjihao ušima prema djeĉaku s ozbiljnim izrazom na licu, a on se srameţljivo nasmiješio i potrĉao prema koritima za konje. ―Drago mi je što ti je uspjelo‖, rekla sam, hvatajući ga za ruku da odemo u kuću na veĉeru. ―S malim Rabbiejem MacNabom, hoću reći. Ali, kako si ga uspio nagovoriti?‖ Jamie je slegnuo ramenima. ―Odveo sam Ronalda iza pivovare, a onda sam mu zadao nekoliko udaraca šakom u mekane dijelove tijela i upitao ga ţeli li se radije odreći sina ili jetre.‖ Pogledao me i namrštio se. ―Znam da to nije u redu, ali nisam znao što drugo da uĉinim. A nisam to uĉinio samo zato što sam tako obećao djeĉakovoj baki. Jenny mi je rekla kako izgledaju momkova leĊa.‖ Zastao je kao da se koleba. ―Nešto ću ti reći, Saskinjo. Mene bi moj otac izbiĉevao kad god bi zakljuĉio da to zasluţujem, mnogo ĉešće no što sam ja smatrao potrebnim. Ali ja se nisam grĉio od straha svaki put kad bi mi on nešto rekao. A ne

339

vjerujem da će se mladi Rabbie jednog dana, kad bude leţao u krevetu sa svojom ţenom, tome moći smijati.‖ Zatim se ĉudno pogrbio, kao da je napola slegnuo ramenima, što je gesta koju nisam vidjela mjesecima. ―MacNab ima pravo, momak je njegov sin, pa moţe ĉiniti s njim što god mu je volja. A ja nisam gospodin Bog nego samo vlastelin, što je malo niţi poloţaj u hijerarhiji. Pa ipak...‖ Pogledao me s iskrivljenim smiješkom. ―Crta koja razdvaja pravdu od okrutnosti vraški je tanka, Saskinjo. Mogu se samo nadati da sam ostao na pravoj strani.‖ Zagrlila sam ga oko struka. ―Ispravno si postupio, Jamie.‖ ―Misliš?‖ ―Da.‖ Zagrljeni smo odšetali natrag do kuće. Na svjetlosti zalazećeg sunca okreĉene kuće na farmi zadobile su jantarni sjaj. Ali umjesto da uĊemo unutra, Jamie me odveo na blagu uzvisinu iza kuće. Ondje smo sjeli na gornju ogradu polja, odakle se moglo vidjeti ĉitavo imanje.

Spustila sam glavu na Jamiejevo rame i uzdahnula, a on mi je uzvratio njeţnim stiskom. ―Ti si roĊen za ovaj posao, Jamie, zar ne?‖ ―Moţda, Saskinjo.‖ Pogledao je preko polja i kuća, oranica i cesta, a onda je spustio pogled. Na širokim ustima iznenada mu se pojavio smiješak. ―A ti, moja Saskinjo? Za što si ti roĊena? Jesi li roĊena da budeš gospodarica imanja ili da spavaš pod vedrim nebom poput Cigana? Da budeš lijeĉnica i ţena profesora ili da budeš odmetnikova dragana?― ―Ja sam roĊena za tebe‖, jednostavno sam odgovorila i zagrlila ga. ―Znaš‖, rekao je kad me napokon ispustio iz zagrljaja, ―to mi nikad prije nisi rekla.‖ ―Nisi ni ti meni.‖ ―Jesam. Dan nakon što smo stigli u Lallybroch. Rekao sam ti da te ţelim više od iĉega na svijetu.‖ ―A ja sam ti odgovorila da voljeti i ţeljeti nije nuţno ista stvar‖, usprotivila sam se.

Nasmijao se. ―Moţda imaš pravo, Saskinjo.‖ Maknuo mi je pramen kose s lica i poljubio me u ĉelo. ―Ţelio sam te od trenutka kad sam te prvi put vidio - ali zavolio sam te kad si mi se rasplakala u zagrljaju i dopustila mi da te utješim, prvi put u Leochu.‖ Sunce je zašlo za crne borove, a na nebu su se pojavile prve veĉernje zvijezde. Bila je sredina mjeseca studenog pa je veĉernji zrak bio hladan, premda su dani još uvijek bili lijepi. Stojeći na drugoj strani ograde, Jamie je spustio glavu na moje ĉelo. ―Prvo ti.‖ ―Ne, prvo ti.‖ ―Zašto?‖ ―Zato što se bojim.‖ ―Ĉega, moja Saskinjo?‖ Mrak se spuštao na polja, prekrivao zemlju i dizao se ususret noći. Svjetlost novog mladog mjeseca obasjala mu je lice i istaknula greben obrva i nosa. ―Bojim se da, ako ti to jedanput kaţem, nikad više neću moći prestati.‖ Pogledao je mjeseĉev srp koji se pojavio iznad obzora. ―Gotovo je zima. Noći su duge, mo duinne.‖ Nagnuo se preko ograde i raširio ruke. Zakoraĉila sam u njegov zagrljaj, osjećajući toplinu njegova tijela i kucanje njegova srca. ―Volim te.‖

340

32.

Teţak porod Nekoliko dana poslije, dok sam na breţuljku iza kuće iskapala gomolj male skupine šupaljki koju sam ondje bila pronašla, zaĉula sam korake kako mi se pribliţavaju kroz travu, pa sam se okrenula oĉekujući da ću vidjeti Jenny ili gospoĊu Crook kako me dolaze pozvati na veĉeru. Ali umjesto toga, ugledala sam Jamieja, kose zašiljene od vlage nakon umivanja prije veĉere, još uvijek u košulji, svezanoj meĊu nogama u ĉvor za rad u polju. Prišao mi je s leĊa, zagrlio me i spustio mi bradu na rame, pa smo zajedno promatrali kako sunce zalazi za borove, zaogrnute prekrasnim zlatnim i purpurnim bojama. Krajolik oko nas tiho je uranjao u mrak, ali mi smo ostali stajati, proţeti zadovoljstvom. Napokon, kad se već priliĉno smraĉilo, zaĉula sam Jenny kako nas zove iz kuće podno brijega. ―Bolje da se vratimo‖, rekla sam i nevoljko se pomakla. ―Mmm.‖ Jamie se nije pomaknuo, nego je samo pojaĉao stisak, još uvijek gledajući u sve gušći mrak, kao da pokušava zapamtiti svaki kamen i svaku vlat trave.

Okrenula sam mu se i zagrlila ga oko vrata. ―Što je?‖ tiho sam ga upitala. ―Moramo li uskoro otići?‖ Srce mi je sišlo u pete od pomisli da napustim Lallybroch, ali sam znala da bi bilo opasno predugo ostati; crveni kaputi mogli bi se svakog ĉasa opet pojaviti, s mnogo pogubnijim ishodom. ―Da, sutra ili najkasnije prekosutra. U Knockchoilumu ima Engleza; to je dvadeset milja odavde, ali to je samo dva dana jahanja po lijepom vremenu.‖ Poĉela sam silaziti s ograde, ali me Jamie uhvatio ispod koljena i podigao u naruĉje.

Na koţi sam mu još uvijek mogla osjetiti vrelinu sunca i nanjušiti topli prašnjavi miris slatke i zobene trave. Bio je pomagao s posljednjim dijelom ţetve; njegov me miris podsjetio na veĉeru prije tjedan dana, kad sam shvatila da me Jenny, uvijek prijateljski raspoloţena i uljudna prema meni, napokon posve prihvatila kao ĉlana obitelji. Ţetva je naporan posao, pa bi Jamie i Ian ĉesto zadrijemali na kraju veĉere. U jednoj prilici, otišla sam od stola po puding za desert, a kad sam se vratila, otkrila sam da obojica duboko spavaju, a Jenny se tiho smije meĊu ostacima veĉere. Ian se pogrbio na stolcu, s bradom na prsima, teško dišući, a Jamie je spustio glavu na prekriţene ruke na stolu i mirno hrkao, okruţen tanjurima i mlincem za papar.

Jenny mi je uzela puding iz ruke i posluţila nas dvije, vrteći glavom zbog zaspalih muškaraca. ―Toliko su zijevali da sam se zapitala što bi se dogodilo ako prestanem govoriti, znaš‖, rekla mi je. ―Pa sam zašutjela i, jasna stvar, poslije dvije minute nisu znali za sebe, obojica.‖ Njeţno je maknula Ianu pramen kose s ĉela. ―To je razlog zašto se ovdje u srpnju raĊa tako malo beba‖, rekla je i vragolasto podigla obrvu. ―U mjesecu studenom muškarci ne mogu ostati dovoljno dugo budni da ih zaĉnu.‖ To je bilo toĉno, pa sam se nasmijala. Jamie se promeškoljio i zahrkao do mene, a ja sam mu spustila ruku na tjeme da ga umirim. Usne su mu se odmah refleksno svinule u njeţan osmijeh, a zatim opet opustile u snu. ―Ovo je doista smiješno‖, rekla je Jenny gledajući ga. ―Nisam vidjela da to radi još otkako je bio vrlo malen.‖ ―Da radi što?‖ Pokazala je glavom. ―Da se smješka u snu. Nekoć je to uvijek ĉinio, kad bi netko prišao kolijevci i potapšao ga. A ĉak i poslije, u djeĉjem krevetiću. Katkad bismo ga mama i ja naizmjence milovale po glavi da vidimo moţemo li ga natjerati na osmijeh i uvijek bismo uspjele.‖ ―To je doista ĉudno.‖ Napravila sam pokus i njeţno ga pomilovala po tjemenu i vratu. I doista, za nagradu sam odmah dobila neobiĉno sladak smiješak, koji se naĉas zadrţao na licu, a onda su mu se crte lica opustile u priliĉno ozbiljan izraz kakav je imao kad je spavao.

341

―Pitam se zašto to radi‖, rekla sam zadivljeno ga gledajući, a Jenny je slegnula ramenima i nasmiješila se. ―Valjda zato što je sretan.‖ Ali sutradan nismo otišli. Usred noći, probudio me tihi razgovor u sobi. Kad sam se okrenula, ugledala sam Iana kako se sa svijećom u ruci naginje nad krevet. ―Beba je na putu‖, rekao mi je Jamie vidjevši da sam budna i pridigao se na krevetu. ―Malo je uranila, Ian?‖ ―To se nikad ne zna. Mali Jamie je kasnio. Bolje ranije nego kasnije, pretpostavljam.‖ Ian se kratko i nervozno nasmiješio. ―Saskinjo, znaš li ti pomoći oko poroda?‖ upitao je Jamie okrenuvši se meni. ―Ili da odem po primalju?‖ Nisam oklijevala s odgovorom.

Odmahnula sam glavom. ―Idi po primalju.‖ Tijekom obuke vidjela sam samo tri poroda, a sva tri su bila izvedena u sterilnoj operacijskoj dvorani, s pacijenticama pod anestezijom i iza zastora, pa nisam vidjela ništa osim groteskno nateĉene meĊice i glave koja se iznenada pojavila.

Kad je Jamie otišao po primalju, gospoĊu Martins, pošla sam za Ianom uza stube.

Jenny je sjedila na stolcu uz prozor i zavalila se na naslon. Na sebi je imala staru spavaćicu. Bila je maknula posteljinu s kreveta i rasprostrla postariji ogrtaĉ preko perine, i sada je samo sjedila. I ĉekala.

Ian se nervozno vrzmao oko nje. Jenny se uspjela nasmiješiti, ali rastresenim, zamišljenim osmijehom, kao da osluškuje neki zvuk u daljini, koji samo ona moţe ĉuti. Potpuno odjeven, Ian se nemirno vrzmao po sobi, podiţući i odlaţući stvari, sve dok mu Jenny nije naloţila da ode. ―SiĊi u prizemlje i probudi gospoĊu Crook, Ian‖, rekla je i nasmiješila mu se da ublaţi zapovjedni ton. ―Reci joj neka pripremi stvari za gospoĊu Martins. Ona će znati što treba ĉiniti.‖ Zatim je oštro udahnula i poloţila obje ruke na nabrekli trbuh. Ja sam se zabuljila u nju i spazila kako joj trbuh iznenada postaje napet i zaobljen. Jenny se ugrizla za usnu i nekoliko puta duboko udahnula, a onda se opustila. Trbuh joj je opet dobio normalan oblik, poput suze koja malo visi, zaobljen na oba kraja.

Ian joj je s oklijevanjem spustio ruke na ramena, a ona ih je prekrila svojima i nasmiješila mu se. ―A onda joj reci neka ti pripremi nešto za jelo, ĉovjeĉe. Ti i Jamie trebat ćete nešto pojesti. Kaţu da drugo dijete stigne brţe od prvoga. Kad vi završite s doruĉkom, moţda ću i ja već biti spremna da nešto prezalogajim.‖ Ĉvrsto joj je stisnuo ramena, poljubio je i promrmljao joj nešto na uho, a onda se okrenuo da ode. Na vratima je s oklijevanjem zastao i opet je pogledao, ali ona mu je odluĉno dala znak da ode. Ĉinilo mi se da je prošlo mnogo vremena prije no što je Jamie stigao s primaljom. Što su trudovi postajali jaĉi, hvatala me sve veća nervoza. Doista se tvrdi da drugo dijete obiĉno stigne brţe. Što ako ovo odluĉi izaći prije dolaska gospoĊe Martins?

Jenny je isprva nevezano ĉavrljala sa mnom, zastajući samo da se malĉice nagne naprijed i uhvati za trbuh kad bi se trudovi pojaĉali. Ali brzo je izgubila ţelju za razgovorom i zavalila se na naslon, šutke se odmarajući izmeĊu sve bolnijih trudova. Nakon kontrakcije koja ju je natjerala da se nagne gotovo do koljena, napokon je ustala i zateturala. ―Pomozi mi da malo hodam, Claire‖, rekla mi je. Nisam bila sigurna što ĉiniti, pa sam je poslušala i ĉvrsto uhvatila za nadlakticu, kako bih joj pomogla da ostane na nogama. Nekoliko smo puta obišle sobu, zastajući kad bi se javila kontrakcija i nastavljajući kad bi popustila. Malo prije dolaska primalje, Jenny je prišla krevetu i legla.

GospoĊa Martins ostavljala je dojam da zna što radi. Bila je to priliĉno visoka i mršava ţena, širokih ramena i mišićavih nadlaktica, s onim dobroćudnim, prirodnim izrazom na licu koji ulijeva povjerenje.

Dvije okomite bore izmeĊu sijedih obrva, uvijek vidljive, produbile bi se kad bi se usredotoĉila.

Ali kad je obavila pregled, bore su ostale plitke. Znaĉi da je zasad sve u redu. GospoĊa Crook donijela je hrpu ĉistih, ispeglanih plahti, a gospoĊa Martins uzela je jednu od njih, još uvijek presavijenu, i gurnula je 342

pod Jenny. Kad se Jenny malĉice pridigla, uznemireno sam ugledala tamnu mrlju krvi meĊu njezinim bedrima.

Spazivši izraz na mom licu, gospoĊa Martins kimnula je glavom da me umiri. ―Da. Porod je krvav prizor. To je u redu. Treba se zabrinuti samo ako je krv jarko crvena i ako je iscuri mnogo odjedanput. Sve je u redu.‖ Sjele smo i stale ĉekati. GospoĊa Martins obraćala se Jenny tihim i utješnim glasom, masirajući joj kriţa i ĉvrsto ih pritišćući tijekom kontrakcije. Kad su trudovi postali uĉestaliji, Jenny je poĉela stiskati usne i snaţno šmrkati kroz nos. Ĉesto bi duboko i tiho zastenjala kad bi kontrakcija došla punom silinom.

Kosa joj je sada već bila mokra od znoja, a lice jarkocrveno od napora. Dok sam je gledala, postalo mi je jasno zašto se trudovi tako zovu. PoraĊanje je vraški teţak posao.

U sljedeća dva sata, nije se ĉinilo da je ostvarila neki napredak, osim što su trudovi postali vidljivo jaĉi. Isprva sposobna govoriti na pitanja, Jenny je ubrzo prestala odgovarati i leţala teško dišući poslije svake kontrakcije, a lice bi joj u roku od nekoliko sekundi izgubilo crvenilo.

Kod sljedeće kontrakcije stisnula je usne, a kad je popustila, pozvala me da joj priĊem. ―Ako dijete preţivi...‖ zadihano je rekla, ―i ako bude curica... neka se zove Margaret. Reci Ianu... da je nazove Margaret Ellen.‖ ―Da, naravno‖, smirivala sam je. ―Ali moći ćeš mu to i sama reći. Ovo neće još dugo trajati.‖ Jenny je samo odluĉno odmahnula glavom i stisnula zube kad je došla sljedeća kontrakcija. GospoĊa Martins uhvatila me za ruku i odvukla u stranu. ―Ne obazirite se na to, curo‖, rekla mi je praktiĉnim tonom. ―Rodilje u ovoj fazi uvijek misle da neće preţivjeti.‖ ―Oh‖, odvratila sam s malim olakšanjem. ―Doduše‖, dodala je tišim glasom, ―katkad doista ne preţive.‖ Ĉak i gospoĊa Martins poĉela je izgledati pomalo zabrinuto kad su se trudovi nastavili bez vidljiva napretka. Jenny je bila posve iscrpljena; tijelo bi joj nakon svake kontrakcije omlitavjelo, ĉak bi i zadrijemala, kao da u tim kratkim intervalima sna traţi bijeg. A onda, kad bi je nemilosrdan stisak ponovo uhvatio, probudila bi se napreţući se i stenjući od napora, i okrenula se u stranu da zaštiti krutu izboĉinu neroĊenog djeteta. ―Je li dijete moţda... krivo okrenuto?‖ upitala sam tihim glasom, osjećajući nelagodu što predlaţem takvu stvar iskusnoj primalji, ali ĉinilo se da moj prijedlog uopće nije uvrijedio gospoĊu Martins; njezine su se bore samo produbile kad je pogledala izmuĉenu ţenu.

Kad je sljedeća kontrakcija popustila, gospoĊa Martins podigla je plahtu i Jennynu spavaćicu i hitro se dala na posao, pritišćući tu i tamo brzim i vještim prstima golemi trbuh. Trebalo joj je nekoliko pokušaja, budući da je pritiskanje naizgled izazivalo trudove, a tijekom snaţnih kontrakcija pregled je bio nemoguć.

Napokon se zamišljeno povukla i stala rastreseno lupkati nogom gledajući Jenny kako se grĉi tijekom još dviju kontrakcija, pogubnih za kraljeţnicu. Dok se trzala na plahti, jedan od napetih komada platna iznenada se raspuknuo na dva dijela.

Kao da je to signal, gospoĊa Martins odluĉno se nagnula naprijed i pozvala me da joj priĊem. ―Malo je polegnite, curo‖, naredila mi je, ne obazirući se na Jennyne krikove. Pretpostavljam da je već ĉula mnogo takvih krikova.

Nakon sljedeće kontrakcije, gospoĊa Martins dala se na posao. Uhvatila je bebu kroz opuštene stjenke maternice i povukla je, pokušavajući je okrenuti; Jenny je kriknula i zgrabila me za ruke kad je poĉela još jedna kontrakcija.

GospoĊa Martins pokušala je još jedanput. Pa još jedanput. I još jedanput. I dalje se trudeći da ne pritišće, Jenny se umarala daleko iznad toĉke potpune iscrpljenosti, a tijelo joj se naprezalo preko granice obiĉne snage u pokušajima da natjera dijete u svijet.

343

A onda je sve došlo na svoje mjesto. Nastupilo je iznenadno neobiĉno istjecanje tekućine, a bebino bezobliĉno tijelo okrenulo se pod rukama gospoĊe Martins. Oblik Jennyna trbuha u hipu se promijenio i smjesta se stvorio dojam da sve poĉinje funkcionirati. ―Sada stisni!‖ Jenny je poslušala, a gospoĊa Martins pala je na koljena pokraj kreveta. Izgleda da je spazila neki znak napretka, jer je ustala i hitro uzela malu boĉicu koju je odloţila na stol kad je došla. Izlila je malu koliĉinu tekućine koja je bila nalik na ulje na vrhove prstiju i poĉela njeţno trljati izmeĊu Jennynih nogu.

Kad je došla sljedeća kontrakcija, Jenny je promuklo zajeĉala, pa je gospoĊa Martins povukla ruku.

Jenny se opustila i ostala nepomiĉno leţati, a primalja ju je nastavila njeţno masirati, mrmljajući joj da je sve u redu, neka se odmori, a onda... neka pritisne!

Tijekom sljedećeg truda, gospoĊa Martins poloţila je dlan na vrh Jennyna trbuha i snaţno pritisnula.

Jenny je vrisnula, ali primalja je nastavila pritiskati sve dok kontrakcija nije oslabjela. ―Sljedeći put pritisnite sa mnom‖, rekla mi je primalja. ―Dijete samo što nije stiglo.‖ Stavila sam ruke na Jennyn trbuh iznad ruku gospoĊe Martins. Na njezin znak, sve tri smo pritisnule zajedno. Jenny je duboko, pobjedniĉki zastenjala, a meĊu nogama joj se iznenada pojavila sluzava loptica.

Ispruţila je noge na perini i još jednom se napregnula, a onda je Margaret Ellen Murray izletjela na svijet poput podmazanog ĉepa.

Malo poslije, nakon što sam vlaţnom krpom obrisala Jennyno nasmiješeno lice, uspravila sam se i pogledala kroz prozor. Bio je gotovo sumrak. ―Dobro sam‖, rekla je Jenny. ―Posve dobro.‖ Široki osmijeh radosti kojim je doĉekala roĊenje svoje kćeri, pretvorio se u mali i trajni smiješak dubokog zadovoljstva. Nesigurno je podigla ruku i dodirnula mi rukav. ―Idi reci Ianu‖, rekla mi je. ―On je sigurno zabrinut.‖ Mojim ciniĉnim oĉima nije se ĉinilo tako. Prizor u radnoj sobi, kamo su se Ian i Jamie bili povukli, snaţno me podsjećao na preuranjeno sveĉarsko banĉenje. Jedna prazna boca stajala je na ormaru za posuĊe, u društvu još nekoliko boca, a snaţna alkoholna isparavanja obavijala su sobu poput oblaka. Ĉinilo se da ponosni otac nije pri svijesti. Glava mu je poĉivala na vlastelinovu pisaćem stolu. Sam vlastelin još uvijek je bio pri svijesti, ali je treptao poput sove krmeljavim oĉima, naslonjen na zidne daske. Šokirana tim prizorom, odmarširala sam do stola, zgrabila Iana za rame i grubo ga protresla, ne obazirući se na Jamieja, koji se naglo uspravio i rekao mi: ―Saskinjo, ĉekaj...‖ Ian nije bio posve u nesvijesti. Nevoljko je podigao glavu i pogledao me nepomiĉnim, ukoĉenim licem. Oĉi su mu bile bezbojne i molećive rupe, pa sam iznenada shvatila da misli kako sam ga došla obavijestiti da je Jenny umrla.

Olabavila sam stisak i njeţno ga potapšala. ―Jenny je dobro‖, tiho sam mu rekla. ―Dobio si kćer.‖ Opet je spustio glavu na ruke, a ja sam ga ostavila, dok su mu se mršava ramena tresla, a Jamie ga tapšao po leĊima.

Nakon što su svi preţivjeli ponovo oţivljeni i oĉišćeni, obitelji Murray i Fraser okupile su se na sveĉanoj veĉeri u Jennynoj sobi. Oĉišćena za pregled i umotana u malu plahtu, mala Margaret predana je u ruke svog oca, a on je svog novog potomka prihvatio s izrazom blaţenog divljenja. ―Zdravo, mala Maggie‖, šapnuo je dodirujući joj vrškom prsta sićušni nosić.

Kao da je upoznavanje nije impresioniralo, njegova kći zaţmirila je od koncentracije, ukoĉila se i pomokrila na oĉevu košulju.

Za kratkotrajne provale smijeha i popravaka štete koju je prouzroĉio taj nedostatak dobrih manira, mali Jamie uspio se osloboditi stiska gospoĊe Crook i skoĉio na Jennyn krevet. Ona je malo zastenjala od nelagode, ali je ispruţila ruku da ga prihvati, dajući znak gospoĊi Crook da je sve u redu. ―Moja mama!‖ izjavio je djeĉak zagnjurivši glavu u Jennyn bok.

344

―Pa, ĉija bih bila?‖ razumno ga je upitala Jenny. ―Sve je u redu, momĉiću!‖ Zagrlila ga je i poljubila u tjeme, a on se smireno opustio i privio uz njezino tijelo. Jenny mu je njeţno spustila glavu i pomilovala ga po kosi. ―Spusti glavu, momĉe‖, rekla mu je. ―Ti bi već morao biti u krevetu. Spusti glavu.‖ Umiren njezinom prisutnošću, djeĉak je gurnuo palac u usta i zaspao.

Kad je došao Jamiejev red da uzme bebu u ruke, pokazao se neoĉekivano vještim. Dlanom jedne ruke prihvatio je malu maljavu lubanju kao tenisku lopticu. Ĉinilo se da protiv volje predaje dijete natrag Jenny, koja ga je privila na grudi i stala mu njeţno pjevušiti.

Kad smo Jamie i ja napokon otišli u svoju sobu, uĉinila nam se tihom i praznom, u usporedbi s toplom obiteljskom scenom koju smo upravo ostavili za sobom: Ian je kleĉao pokraj kreveta svoje ţene s rukom na malom Jamieju, a Jenny je dojila novu bebu. Tek sam tada shvatila koliko sam zapravo umorna; od trenutka kad nas je Ian probudio, prošla su gotovo dvadeset i ĉetiri sata.

Jamie je tiho zatvorio vrata sobe, bez rijeĉi mi prišao iza leĊa i razvezao mi uzice na haljini, a onda me zagrlio, pa sam se zahvalno opustila na njegovim grudima. Spustio je glavu i poljubio me, a ja sam se okrenula i zagrlila ga oko vrata. Ne samo da sam bila jako umorna, nego i jako raznjeţena i priliĉno rastuţena. ―Moţda je tako najbolje‖, polako je rekao Jamie, kao da razgovara sam sa sobom. ―O ĉemu govoriš?‖ ―O tome da si jalova.‖ Premda mi nije mogao vidjeti lice koje sam mu zagnjurila u grudi, mora da je osjetio kako sam se ukoĉila. ―Da, ja to već dugo znam. Rekla mi je Geillis Duncan, ubrzo nakon što smo se vjenĉali.‖ Njeţno me pomilovao po leĊima. ―Isprva mi je bilo pomalo ţao, ali onda sam došao do zakljuĉka da je tako najbolje. S obzirom na to kakav ţivot moramo voditi, bilo bi vrlo nezgodno da ostaneš u drugom stanju. A sada‖ - malo je zadrhtao - ―sad mi je drago zbog toga. Ne bih volio da se i ti moraš tako muĉiti.‖ ―Ja ne bih imala ništa protiv‖, odvratila sam nakon duge stanke, misleći na okruglu, maljavu glavicu i sićušne prstiće. ―Ja bih.‖ Poljubio me u tjeme. ―Vidio sam kako je Ian izgledao. Svaki put kad bi Jenny kriknula, na licu bi mu se pojavio izraz kao da mu netko dere koţu.‖ Grlila sam ga i milovala mu brazgotine na leĊima. ―Ja mogu podnijeti bol‖, rekao mi je njeţnim glasom, ―ali ne bih mogao podnijeti tvoju. Za to bi mi trebalo više snage no što je imam.‖

345

33.

Straţa Jenny se brzo oporavila nakon Margaretina roĊenja. Dan nakon poroda inzistirala je da siĊe u prizemlje. Na zajedniĉko navaljivanje Iana i Jamieja, nevoljko je odustala od namjere da sama obavlja kućne poslove, pa ih je samo nadgledala odmarajući sa na sofi u dnevnoj sobi, dok je mala Margaret spavala u kolijevci pokraj nje.

Ali nije se mogla pomiriti s besposlenim izleţavanjem, pa je u roku od dan-dva otišla u kuhinju, a onda i u straţnji vrt. Sjedila je na zidu, s bebom dobro umotanom u povoj, i pravila mi društvo dok sam ĉupala suhe trsove i usput pazila na golemi kotao u kojem se prokuhavalo rublje kućanstva. GospoĊa Crook i sluškinje već su izvadile ĉisto rublje da ga objese na sušenje, pa sam sada ĉekala da se voda dovoljno ohladi da je izlijem. Mali Jamie mi je ―pomagao‖, razvlaĉeći bilje i odbacujući komadiće drva na sve strane.

Upozorila sam ga da se makne kad se previše pribliţio kotlu, ali nije me poslušao, pa sam potrĉala za njim.

Srećom, kotao se već bio dovoljno ohladio pa je voda bila mlaĉna. Rekla sam mu da stane podalje od kotla, uz majku, a onda sam uhvatila kotao i nagnula ga sa ţeljeznog postolja koje ga je drţalo da se ne prevrne.

Kad su se valovi prljave voda poĉeli izlijevati iz kotla i pušiti na hladnom zraku, odskoĉila sam u stranu. Ĉuĉeći pokraj mene na petama, mladi Jamie radosno je zapljeskao dlanovima po toplom raskvašenom tlu i poprskao me tamnim komadićima blata po ĉitavoj haljini.

Njegova je majka sišla sa zida, uhvatila ga za ovratnik, uspravila i oštro udarila po straţnjici. ―Zar nemaš pameti, gille? Pogledaj se! Sad ćemo ti opet morati oprati košulju! A pogledaj što si uĉinio haljini svoje tete, divljaĉe mali!‖ ―Nije vaţno‖, stala sam prosvjedovati spazivši podrhtavanje zlotvorove donje usne. ―E pa, meni jest‖, odvratila je Jenny oštro pogledavši svog potomka. ―Ispriĉaj se teti, momĉiću, a onda idi u kuću da te gospoĊa Crook malo opere.‖ Potapšala ga je po straţnjici, ovoga puta njeţno, i gurnula prema kući.

Kad smo se okretale natrag gomili mokre odjeće, zaĉule smo topot kopita s ceste. ―To se valjda Jamie vraća‖, rekla sam. ―Ali uranio je.‖ Jenny je odmahnula glavom i napeto se zagledala prema cesti. ―Nije to njegov konj.‖ Sudeći po tome kako se namrštila, Jenny nije prepoznala konja koji se pojavio na vrhu brijega. Ali ĉovjek koji ga je jahao nije bio stranac. Ukoĉila se pokraj mene, a onda potrĉala prema dvorišnim vratima, ĉvrsto drţeći bebu objema rukama. ―To je Ian!‖ doviknula mi je.

Kad je sjahao s konja, spazila sam da je odrpan, prašnjav i s masnicama na licu. Jedna mu je masnica na ĉelu natekla, a preko obrve protezala se gadna posjekotina. Jenny ga je uhvatila pod ruku kad je sjahao, i tek sam tada shvatila da nema svoju drvenu nogu. ―Jamie‖, dahnuo je. ―Nabasali smo na Straţu u blizini mlina. Ĉekali su nas. Znali su da dolazimo.‖ Osjetila sam grĉ u ţelucu. ―Je li ţiv?‖ Kimnuo je glavom, boreći se da doĊe do daha. ―Ţiv je. A nije ni ozlijeĊen. Odveli su ga na zapad, prema Killinu.‖ Jenny mu je prstima opipala lice. ―Jesi li teško ozlijeĊen, ĉovjeĉe?‖ Odmahnuo je glavom. ―Nisam. Uzeli su mi konja i drvenu nogu; nisu me morali ubiti kako bi me sprijeĉili da ih slijedim.‖ Jenny je bacila pogled prema obzoru, gdje je sunce leţalo malo iznad drveća. Procijenila sam da je otprilike ĉetiri popodne. Slijedeći Jennyn pogled, Ian je pogodio njezino sljedeće pitanje.

346

―Sreli smo ih oko podneva. Trebalo mi je više od dva sata da doĊem do najbliţeg mjesta s konjem.‖ Jenny je naĉas mirno stajala raĉunajući u glavi, a onda je donijela odluku i okrenula se prema meni. ―Claire. Pomozi Ianu da ode u kuću, molim te. Ako mu treba lijeĉniĉka pomoć, obavi to što brţe moţeš. Ja ću dati bebu gospoĊi Crook i dovesti konje.‖ Otišla je prije no što je ijedno od nas stiglo pobuniti. ―Znaĉi li to...‖ viknula sam. ―Ali ona to ne moţe uĉiniti! Ne moţe ostaviti bebu!‖ Dok smo polako hodali stazom do kuće, Ian mi se jako oslanjao o rame. Zavrtio je glavom. ―Moţda ne moţe. Ali ne vjerujem da namjerava dopustiti Englezima da joj objese brata.‖ Kad smo stigli do mjesta gdje je Straţa doĉekala Iana i Jamieja u zasjedi, već je padao mrak. Jenny je sjahala s konja i stala pretraţivati grmlje poput malog terijera, miĉući grane s puta i mrmljajući sebi u bradu stvari koje su mi zvuĉale sumnjivo nalik na neke od soĉnijih psovki njezina brata. ―Istok‖, napokon je rekla izašavši iz šumarka, izgrebena i prljava. Otrla je lišće s haljine i preuzela uzde svog konja iz mojih nevještih ruku. ―Ne moţemo ih slijediti po mraku, ali barem znamo u kojem ćemo smjeru krenuti kad svane zora.‖ Podigle smo jednostavan logor, svezale konje i zapalile malu vatru. Divila sam se vještini kojom je Jenny sve to obavila, a ona se nasmiješila. ―Kad su Jamie i Ian bili mladi, tjerala sam ih da mi pokazuju stvari. Kako zapaliti vatru i penjati se po drveću - pa ĉak i kako oderati koţu sa ţivotinja. I kako slijediti neĉije tragove.‖ Ponovo je bacila pogled u smjeru kojim je otišla Straţa. ―Ne brini, Claire.‖ Nasmiješila mi se i sjela pokraj vatre. ―Dvadeset konja ne mogu daleko odmaknuti kroz grmlje, ali dva mogu. Kako izgleda, Straţa će krenuti cestom za Eskadale. Moţemo presjeći put preko bregova i stići ih u blizini Midmainsa.‖ Vještim prstima povukla je gornji dio haljine. Zabuljila sam se u ĉudu kad je raširila nabore tkanine, svukla gornji dio i obnaţila grudi. Dojke su joj bile vrlo krupne i izgledale krute i nabrekle od mlijeka. Kao pravoj neznalici, nije mi palo na pamet da se zapitam što majka ĉini kad ne moţe dojiti. ―Ne mogu dugo ostaviti bebu‖, odgovorila je kao da mi ĉita misli i namrštila se uhvativši jednu dojku odozdo. ―Prsnut ću.‖ Reagirajući na dodir, iz nabrekle bradavice pošla je tanka crta rijetkog plavkastog mlijeka. Jenny je izvukla veliku maramicu iz dţepa i tutnula je ispod dojke. Na tlu pokraj nje leţala je mala kositrena ĉaša koju je bila izvukla iz bisaga. Pritisnula je rub ĉaše odmah ispod bradavice i stala paţljivo trljati dojku izmeĊu dva prsta, njeţno je stišćući prema bradavici. Mlijeko je poĉelo brţe kapati, a onda su se aureole bradavice iznenada suzile i mlijeko je stalo štrcati u iznenaĊujuće snaţnom tankom mlazu. ―Nisam znala da se to moţe!‖ lanula sam, zadivljeno buljeći.

Jenny je namjestila ĉašu da uhvati mlaz mlijeka i kimnula glavom. ―O, da. Mlijeko poteĉe kad beba poĉne sisati, ali kad jednom krene, beba mora samo gutati. Oh, sad mi je lakše.‖ Naĉas je s olakšanjem sklopila oĉi.

Izlila je sadrţaj ĉaše na tlo i primijetila: ―Šteta je baciti ga, ali što drugo uraditi s njim?‖ Zatim je uhvatila ĉašu drugom rukom, ponovo je namjestila i ponovila postupak s drugom dojkom. ―To je gnjavaţa‖, rekla je podigavši pogled prema meni. Ja sam još uvijek buljila. ―Gotovo sve u vezi s djecom je gnjavaţa. Ipak, nikad ne bi odabrala da ih nemaš.‖ ―Ne‖, tiho sam odgovorila. ―To ne bih odabrala.‖ Pogledala me preko vatre, blaga i zabrinuta lica. ―Još nije došlo tvoje vrijeme‖, rekla mi je. ―Ali i ti ćeš jednoga dana imati djecu.‖ Malo sam se drhtavo nasmijala. ―Prvo moramo pronaći oca.‖ Ispraznila je drugu ĉašu i poĉela zakopĉavati haljinu. ―Oh, naći ćemo ga. Sutra. Moramo, jer dulje od toga ne mogu ostati daleko od male Margaret.‖ ―A kad ga naĊemo?‖ upitala sam. ―Što onda?‖ 347

Slegnula je ramenima i posegnula za zamotanim pokrivaĉima. ―To ovisi o Jamieju. I o tome koliko im je dopustio da ga ozlijede.‖ Jenny je imala pravo; sutradan smo doista našle Straţu. Otišle smo iz logora prije svitanja i zastajale tek toliko da ona istisne još malo mlijeka iz dojki. Ĉinilo se da je Jenny u stanju pronaći tragove i ondje gdje ih nema, pa sam je bez pitanja slijedila kroz vrlo šumovito podruĉje. Brzo putovanje bilo je nemoguće kroz grmlje, ali ona me uvjeravala da smo krenule mnogo izravnijim putem od onoga kojim moraju ići ĉlanovi Straţe, koji su zbog svoje brojnosti vezani uz ceste.

Stigle smo ih oko podneva. Kad sam zaĉula zveckanje orme i nehajne glasove koje sam već jedanput ĉula, podigla sam ruku da zaustavim Jenny, koja je u tom trenutku bila iza mene. ―U potoku dolje je gaz‖, šapnula mi je. ―Izgleda da su se tamo zaustavili da napoje konje.‖ Sjahala je, uzela oba para uzdi u ruke i svezala konje, a onda mi dala znak da je slijedim i otpuzala u grmlje poput zmije.

Odvela me do male izboĉine s povoljnim pogledom na gaz. Odavde smo mogle vidjeti gotovo sve ĉlanove Straţe. Uglavnom su sjahali i meĊusobno ĉavrljali; neki su sjedili na tlu i jeli, a neki su odvodili konje u grupama po dva ili tri do vode. Ali nismo mogle vidjeti Jamieja. ―Misliš li da su ga ubili?‖ paniĉno sam šapnula. Dvaput sam prebrojila sve muškarce kako bih bila sigurna da nikog nisam izostavila. Nabrojila sam dvadeset muškaraca i dvadeset šest konja, a koliko sam mogla zakljuĉiti, svi su bili na vidiku. Ali nije bilo ni traga zatvoreniku, ni izdajniĉkog odsjaja sunĉeve svjetlosti na riĊoj kosi. ―Sumnjam‖, odgovorila je Jenny. ―Ali postoji samo jedan naĉin da budemo sigurne.‖ Poĉela je puzati natraške s izboĉine. ―Koji?‖ ―Da ih pitamo.‖ Cesta se suzila nakon gaza, postajući na drugoj strani tek malo više od prašnjave staze kroz gusti šumarak borova i joha. Staza nije bila dovoljno široka da dva ĉlana Straţe jašu jedan do drugoga. Morat će jahati u koloni.

Kad se i posljednji muškarac u koloni pribliţio okuci, Jenny Murray iznenada je iskoraĉila na stazu pred njega. Konj se propeo, a ĉovjek je opsovao i s mukom ga zauzdao. Kad je zaustio da je ogorĉeno zapita u ĉemu je smisao njezina ponašanja, ja sam izašla iz grmlja iza njegovih leĊa i snaţno ga odalamila iza uha jednom otpalom granom.

Konj se opet propeo, a ĉovjek je potpuno iznenaĊen izgubio ravnoteţu i pao na stazu. Udarac ga nije onesvijestio, samo ga je srušio na tlo. Jenny je pomoću ovećeg kamena popravila taj nedostatak.

Zgrabila je uzde konja i dala mi znak oštrim pokretom ruke. ―Hodi!‖ šapnula je. ―Makni ga s ceste prije no što primijete da ga nema.‖ I tako je Robert MacDonald iz Straţe Glen Elrivea, kad je došao k svijesti, otkrio da je ĉvrsto svezan za stablo i da gleda u cijev pištolja koji drţi sestra njegova bivšeg zarobljenika, ĉeliĉnih oĉiju. ―Što ste uĉinili s Jamiejem Fraserom?‖ upitala ga je.

MacDonald je ošamućeno zatresao glavom, oĉito misleći da mu se ona samo privida. Pokušaj da se pomakne raspršio je to uvjerenje, pa se, nakon što je izrekao neizbjeţnu koliĉinu psovki i prijetnji, napokon pomirio s idejom kako je jedini naĉin da se oslobodi, da nam kaţe ono što ţelimo znati. ―Mrtav je‖, mrzovoljno je odgovorio. A onda, kad je Jennyn prst zlokobno stegnuo otponac, u iznenadnoj je panici dodao: ―Nisam ga ja ubio! Sam si je kriv!‖ Rekao nam je da je Jamie leţao prebaĉen preko konja, ruku svezanih koţnatim remenom, iza jednog ĉlana Straţe koji je jahao izmeĊu dvojice drugih muškaraca. Ĉinilo se da je poslušan, pa nisu poduzeli osobite mjere opreza kad su prelazili rijeku šest milja od mlina. ―Prokleta budala bacila se s konja u duboku vodu‖, rekao je MacDonald i slegnuo ramenima, koliko su mu dopuštale obje ruke svezane iza leĊa. ―Zapucali smo na njega i sigurno ga pogodili, jer više nije izronio.

348

Ali odmah poslije gaza struja je jaka a voda duboka. Malo smo pretraţili potok, ali nismo našli tijelo. Mora da ga je struja odnijela nizvodno. A sad, za ime Boga, gospoĊe, odveţite me!‖ Nakon što Jenny ponovljenim prijetnjama nije izvukla daljnje pojedinosti ni promjene u priĉi, zakljuĉile smo da ĉovjek govori istinu. Odbivši da ga posve oslobodi, Jenny mu je samo olabavila remen, tako da se s vremenom moţe sam posve osloboditi. Zatim smo pobjegle. ―Misliš da je mrtav?‖ zadihano sam upitala kad smo stigle do svezanog konja. ―Ne. Jamie pliva kao riba, a moţe zadrţati dah i po tri minute. Hodi. Pretraţit ćemo obalu rijeke.‖ Pretraţivale smo obalu gore-dolje, spotiĉući se o stijenje, gacajući po plićaku, grebući lica i ruke o vrbe, ĉije su grane leţale nisko nad jezercima.

Napokon je Jenny trijumfalno viknula, a ja sam dogacala do nje, nesigurno balansirajući na mahovinom obraslim stijenama koje su prekrivale dno potoka, na tom mjestu plitkog.

Jenny je drţala koţnati remen u ruci, još uvijek nerazvezan. Na jednoj strani bio je zamrljan krvlju. ―Ovdje je uspio osloboditi ruke‖, rekla je svijajući mali kolut izmeĊu prstiju, a zatim se osvrnula u smjeru odakle smo došle, uz spust nazubljenih spletenih stijena, dubokih jezeraca i zapjenjenih brzaca i zatresla glavom. ―Kako ti je to samo uspjelo, Jamie?‖ rekla je, napola za sebe.

Nedaleko od staze, našle smo zgaţenu travu, na mjestu gdje je oĉito legao da se odmori. Na kori obliţnje johe pronašla sam malu smećkastu mrlju. ―OzlijeĊen je‖, rekla sam. ―Da, ali kreće se‖, odgovorila je Jenny, hodajući uokolo i gledajući tlo. ―Jesi li vješta u slijeĊenju tragova?‖ upitala sam je s nadom. ―Nisam baš bogzna kakav lovac‖, odgovorila je i krenula, a ja sam krenula za njom. ―Ali ako nisam u stanju slijediti tragove neĉeg tako velikog kao što je Jamie Fraser kroz suhu paprat, onda nisam samo slijepa nego i gluha.‖ I doista, široki trag slomljene smeĊe paprati vodio je uz obronak i nestajao u gustom vrijesku.

Kruţenje oko te toĉke nije otkrilo daljnje tragove, niti je dozivanje dobilo odgovor. ―Otišao je‖, rekla je Jenny, sjevši na kladu i mašući rukom da se ohladi. Uĉinilo mi se da je blijeda, pa sam shvatila da otimanje naoruţanih muškaraca i iznuĊivanje informacija nisu poslovi za ţenu koja je prije manje od tjedan dana rodila. ―Jenny‖, rekla sam joj, ―moraš se vratiti. Osim toga, Jamie se moţda vratio u Lallybroch.‖ Odmahnula je glavom. ―Ne, ne bi on to uĉinio. Što god MacDonald tvrdio, oni neće tako lako odustati, ne kad ih ĉeka nagrada. Ako ga još nisu uhvatili, to je samo zato što nisu mogli. Ali poslat će nekoga da drţi farmu na oku za svaki sluĉaj. Ne, ne bi on tamo otišao.‖ Povukla je ovratnik haljine. Premda je dan bio hladan, ona se lagano znojila, a na poprsju sam joj vidjela sve veće tamne mrlje od mlijeka.

Kad je primijetila da je gledam, kimnula je glavom. ―Da, uskoro ću se morati vratiti. GospoĊa Crook hrani bebu kozjim mlijekom i zašećerenom vodom, ali beba ne moţe još dugo bez mene, a ni ja bez nje. Ali nije mi drago što te moram ostaviti samu.‖ Ni ja nisam bila baš oduševljena što moram traţiti po škotskom gorju ĉovjeka koji bi mogao biti bilo gdje, ali hrabro sam odgovorila. ―Snaći ću se‖, rekla sam. ―Moglo bi biti gore. Barem je ţiv.― ―Istina.‖ Bacila je pogled prema suncu koje je bilo nisko nad obzorom. ―Ostat ću s tobom barem do jutra.‖ Naveĉer smo se zgurile oko vatre i nismo mnogo razgovarale. Jenny je razmišljala o svojoj ostavljenoj bebi, a ja o tome kako da nastavim bez njezine pomoći, bez pravog poznavanja zemljopisa i gelskog jezika.

Iznenada je Jenny naglo podigla glavu i osluhnula, pa sam se i ja uspravila i poĉela osluškivati, ali nisam ništa ĉula. Uprla sam pogled u tamnu šumu koju je Jenny gledala, ali, hvala Bogu, u njoj nisam ugledala svjetlucanje neĉijih oĉiju.

349

Kad sam se opet okrenula prema vatri, ugledala sam Murtagha kako sjedi na drugoj strani i mirno grije ruke na plamenu. Na moj uzvik, Jenny se naglo okrenula i ispustila kratak smijeh iznenaĊenja. ―Mogao sam vam prerezati grkljan prije no što pogledate u pravom smjeru‖, primijetio je mali ĉovjek. ―Oh, ma nemoj mi reći?‖ Jenny je sjedila sa svinutim koljenima, ruku spojenih oko gleţnjeva.

Munjevitom kretnjom, zavukla je ruku pod haljinu i oštrica sgian dhua zabljesnula je na svjetlosti. ―Nije loše‖, sloţio se Murtagh i znalaĉki kimnuo glavom. ―Je li i naša mala Saskinja tako vješta?‖ ―Nije‖, odgovorila je Jenny vraćajući noţ u ĉarapu. ―Tako da je dobro što ćeš biti s njom.

Pretpostavljam da te Ian poslao?‖ Mali ĉovjek kimnuo je glavom. ―Da. Jeste li već našle Straţu?‖ Ispripovijedale smo mu što smo dosad uĉinile. Kad je ĉuo da je Jamie pobjegao, mogla bih se zakleti da sam mu opazila trzaj mišića u kutu usana, ali bilo bi pretjerano reći da se nasmiješio.

Napokon je Jenny ustala i zamotala svoj pokrivaĉ. ―Kamo si krenula?‖ iznenaĊeno sam je upitala. ―Kući.‖ Kimnula je glavom prema Murtaghu. ―Sada imaš njega, pa više ne trebaš mene, a ima drugih koji me trebaju.‖ Murtagh je podigao pogled prema nebu. Mjesec u opadanju jedva se vidio iza sloja oblaka, a blago škrapanje kiše šumjelo je u granama borova iznad nas. ―Kreni ujutro. Diţe se vjetar. Nitko noćas neće daleko dospjeti.‖ Jenny je zatresla glavom i stala gurati kosu pod maramu. ―Znam put. A ako se noćas nitko neće kretati, nitko me neće presresti na cesti, zar ne?‖ Murtagh je rezignirano uzdahnuo. ―Oprosti na izrazu, ali tvrdoglava si kao i onaj vol od tvog brata.

Koliko ja mogu vidjeti, nemaš mnogo razloga da se ţuriš kući - sumnjam da će tvoj muţ dovesti neku drolju u krevet dok te nema.‖ ―Ti ne vidiš dalje od vrha svog nosa, duinne, a to baš nije daleko‖, oštro mu je odgovorila Jenny. ―A ako si tako dugo ţivio a da nisi nauĉio da ne moţeš stajati izmeĊu majke i gladnog djeteta, nemaš dovoljno pameti ni da loviš svinje, a kamoli da naĊeš ĉovjeka u vrijesku.‖ Murtagh je podigao ruke kao da se predaje. ―Ma jasno, ti ćeš uĉiniti po svome. Nisam znao da pokušavam urazumiti divlju krmaĉu. Pretpostavljam da ću za svoj trud dobiti nogom u dupe.‖ Jenny se iznenada nasmijala, a na obrazima su joj se pojavile jamice. ―Imaš pravo, nitkove stari.‖ Sagnula se i podigla teško sedlo na koljena. ―Pazi na moju dragu sestru i javi mi kad naĊeš Jamieja.‖ Kad se okrenula da osedla konja, Murtagh je dodao: ―Uzgred, kod kuće ćeš zateći novu sluškinju.‖ » Zastala je i pogledala ga, a onda polako spustila sedlo na tlo. ―Koga, ako smijem znati?‖ upitala je. ―Udovicu MacNab‖, odgovorio je naglašavajući rijeĉi.

Jenny je naĉas ostala nepomiĉno stajati, pa se ništa nije micalo osim marame i ogrtaĉa koji je lepršao na sve jaĉem vjetru. ―Kako?‖ napokon je upitala.

Murtagh se sagnuo da uzme sedlo. Podigao ga je i uĉvrstio kolan jednim pokretom, bez vidljivog truda. ―Poţar‖, odvratio je, povukavši posljednji put koţu stremena. ―Kad budeš prelazila visoko polje, pazi kuda ideš, jer pepeo će još uvijek biti topao.‖ Spojio je dlanove da joj pomogne zajahati, ali ona je odmahnula glavom, uhvatila uzde i dala mi znak da je slijedim. ―Claire, otprati me do vrha brijega, molim te.‖ Kad smo se udaljile od vatre, zrak je postao hladan i teţak. Haljina mi se bila navlaţila od sjedenja na zemlji pa mi se u hodu lijepila za noge. Jenny je pognula glavu hodajući ususret vjetru, ali mogla sam joj vidjeti profil. Usne su joj bile blijede i ukoĉene od hladnoće. ―Je li MacNab odao Jamieja Straţi?‖ napokon sam je upitala, a ona je polako kimnula glavom.

350

―Da. A Ian je to vjerojatno doznao. Ili netko drugi, to sad nije vaţno.‖ Bio je kasni studeni i premda je dan Guya Fawkesa odavno prošao, u glavi sam iznenada ugledala sliku lomaĉe; plameni jezici dizali su se uz drvene zidove kolibe i zahvaćali slamnati krov poput jezika Duha Svetog, a vatra u unutrašnjosti izvikivala je molitve za proklete. A u kolibi sam ugledala priliku ĉovjeka koji ĉuĉi u pepelu, na vlastitu ognjištu, spreman da se sruši u crnu prašinu kad hladni vjetar ponovo zapuše i pomete kostur njegove kuće. Pravda i okrutnost katkad su razdvojene tankom crtom.

Shvativši da me Jenny gleda s upitnim izrazom na licu, kimnula sam glavom. Barem u ovom sluĉaju, obje smo stajale na istoj strani te turobne i proizvoljne crte.

Zastale smo na vrhu brijega. Murtagh je bio samo tamna mrlja pokraj vatre u podnoţju. Jenny je malo prekopala po dţepu na boku haljine, a onda mi gurnula u ruku mekanu koţnatu torbicu. ―Novac od prikupljenih zakupnina‖, objasnila je. ―Moţda će ti zatrebati.‖ Pokušala sam joj vratiti novac, tvrdeći da Jamie ne bi htio primiti novac koji je potreban za odrţavanje imanja, ali Jenny nije htjela ni ĉuti za to. Premda upola niţa od brata, Janet Fraser bila mu je posve ravna po tvrdoglavosti.

Shvativši da sam poraţena, odustala sam od prepirke i stavila novac na sigurno mjesto, duboko u haljini. Na Jennyno inzistiranje, uzela sam i mali sgian dhu koji mi je tutnula u ruku. ―To je Ianov noţ, ali on ima još jedan‖, rekla mi je. ―Gurni ga u vrh ĉarape i priĉvrsti podvezicom. I nemoj ga vaditi, ĉak ni kad spavaš.‖ Naĉas je zastala kao da mi ţeli još nešto reći. I doista je ţeljela. ―Jamie mi je rekao da ti katkad moţeš... predvidjeti stvari‖, oprezno je rekla. ―A ako mi nešto kaţeš, rekao mi je da te poslušam. Ţeliš li mi... sada štogod reći?‖ Jamie i ja razgovarali smo o nuţnosti da se Lallybroch i njegovi stanovnici pripreme za strahote koje će uslijediti nakon ustanka. Ali mislili smo da za to još ima vremena. A ja sada nisam imala vremena, ili najviše nekoliko minuta, da svojoj dragoj novoj sestri dadem dovoljno informacija, kako bi mogla zaštititi Lallybroch od nadolazeće oluje.

Biti prorok vrlo je nezgodno zanimanje, pomislila sam, i ne prvi put osjetila veliku simpatiju prema Jeremiji i njegovim jadikovkama. A shvatila sam i zašto je Kasandra tako nepopularna. Ipak, nije bilo pomoći. Stojeći na vrhu škotskog brijega, dok mi je noćni vjetar jesenske oluje mrsio kosu i njihao skute haljine kao plahtu kakvog duha, okrenula sam lice prema mraĉnom nebu i pripremila se za proroĉanstvo. ―Zasadi krumpire‖, rekla sam.

Jenny je malo zinula od ĉuda, a onda je zatvorila usta i ţustro kimnula glavom. ―Krumpire. Dobro.

Nema ih bliţe od Edinburgha, ali poslat ću po njih. Koliko?‖ ―Što više moţeš. Krumpiri se trenutaĉno ne sade u škotskom gorju, ali sadit će se. Krumpir je gomoljika pa se dugo drţi, a i bolje rodi nego ţito. Zasadi što više zemlje usjevima koji se mogu pohraniti.

Za dvije godine nastupit će velika glad. Ako imaš zemlju ili posjede koji nisu iskorišteni, prodaj ih za zlato.

Bit će rata. I klanja. Muškarce će loviti, i ovdje i diljem škotskog gorja.‖ Naĉas sam razmislila. ―Imate li na posjedu jamu za svećenika?‖ ―Nemamo, izgraĊen je mnogo poslije no što je Oliver Cromwell došao na vlast.‖ ―Onda je iskopaj, ili sagradi neko sigurno mjesto gdje se ĉovjek moţe sakriti. Nadam se da Jamieju neće zatrebati‖, s mukom sam gutnula slinu na tu pomisao, ―ali nekome bi mogla.‖ ―U redu. Je li to sve?‖ Lice joj je bilo ozbiljno i napeto u polumraku. Blagoslovila sam Jamieja zato što je imao dovoljno pameti da joj to kaţe, a nju zato što vjeruje bratu. Nije me pitala ni zašto ni kako, samo je paţljivo pamtila sve što sam joj govorila. Znala sam da će slijediti moje hitre upute. ―To je sve. Barem sve ĉega se mogu trenutaĉno sjetiti.‖ Pokušala sam se nasmiješiti, ali taj se pokušaj ĉak i meni uĉinio neuvjerljivim.

Njezin je bio bolji. Na oproštaju mi je kratko dodirnula obraz. ―Neka te Bog ĉuva, Claire. Vidjet ćemo se opet - kad dovedeš mog brata kući.‖

351

Ĺ esti dio Potraga

352

34.

Dougalova priĉa Kakvi god da su nedostaci civilizacije, tmurno sam razmišljala, blagodati su joj neporecive. Uzmite, primjerice, telefon. Ili novine, što se toga tiĉe, koje su u ono doba bile popularne u gradskim središtima poput Edinburgha ili ĉak Pertha, ali posve nepoznate u divljini škotskog gorja.

Bez takvih metoda masovne komunikacije, vijesti su se širile od osobe do osobe, brzinom ĉovjekova koraka. Ljudi bi naposljetku uglavnom doznali ono što su morali znati, ali s odgodom od nekoliko tjedana. Što je imalo za posljedicu da sam se, suoĉena s problemom da doznam gdje se Jamie toĉno nalazi, na malo toga mogla osloniti, osim na mogućnost da ga netko sretne i pošalje poruku u Lallybroch, što je proces koji bi mogao trajati tjednima. A zima je pred vratima, pa će putovanje u Beauly uskoro postati nemoguće.

Sjedila sam bacajući granje na vatru i razmišljajući o mogućnostima.

Na koju je stranu Jamie mogao krenuti s mjesta svog bijega? Posve sigurno nije krenuo natrag u Lallybroch i gotovo sigurno ne na sjever, na podruĉje klana MacKenzie. Je li krenuo na jug, u pograniĉno podruĉje, da se ondje opet naĊe s Hughom Munroom ili s nekima od svojih negdašnjih divljih drugova? Ne, najvjerojatnije je krenuo na sjeveroistok, prema Beaulyju. Ali ako ja to mogu zakljuĉiti, mogu i ljudi iz Straţe.

Murtagh se vratio iz sakupljanja drva za ogrjev i bacio pregršt granja na tlo. Sjeo je na nabore svog ogrtaĉa i prekriţio noge, umatajući se u preostali dio da se zaštiti od hladnoće. Bacio je pogled prema nebu, gdje je mjesec sjao iza oblaka koji su hitro promicali. ―Neće još pasti snijeg‖, rekao je mršteći se. ―Moţda još tjedan dana, a moţda i dva. Moţda do tada već stignemo u Beauly.‖ Baš je lijepo kad ĉovjek dobije potvrdu svojih zakljuĉaka, pomislila sam. ―Mislite da će biti tamo?‖ Mali gorštak slegnuo je ramenima i podigao ogrtaĉ preko ramena. ―Tko zna? Neće mu biti lako putovati. Danju će se morati skrivati i drţati se podalje od cesta. A nema konja.‖ Protrljao je neobrijanu bradu. ―Ne moţemo ga naći. Bit će najbolje da mu dopustimo da on naĊe nas.‖ ―Kako? Da ispalimo signalne rakete?‖ sarkastiĉno sam upitala. Murtaghu se jedno mora priznati: kakvu god da sam neumjesnu stvar rekla, mogla sam biti sigurna da će se on ponašati kao da nisam rekla ništa. ―Donio sam vam paketić s lijekovima‖, rekao je i pokazao glavom prema bisagama na tlu. ―A imate dovoljno velik ugled u blizini Lallybrocha; bit ćete na glasu kao vidarica u većem dijelu obliţnjeg kraja.‖ Kimnuo je glavom za sebe. ―Da, to će posluţiti.‖ I bez daljnjih objašnjenja, legao je na tlo umotan u ogrtaĉ i mrtav-hladan krenuo na spavanje, ne obazirući se ni na vjetar u krošnjama drveća ni na laganu kišicu, niti na mene.

Uskoro sam doznala što je mislio. Putujući bez skrivanja - i polako -glavnim cestama, zaustavljali smo se kod svakog malog seoskog posjeda, sela i zaselka na koje smo naišli. Ondje bi Murtagh brzo obišao lokalno stanovništvo, pokupio svakoga tko pati od neke bolesti ili ozljede i doveo ga meni na pregled, a budući da su lijeĉnici u ovim krajevima bili rijetkost, uvijek bi pronašao nekoga kome je trebala pomoć.

Dok sam ja bila zaokupljena tonicima i mastima, on je nehajno ĉavrljao s roĊacima i prijateljima mog pacijenta, brinući se da opiše rutu našeg putovanja u Beauly. Ako kojim sluĉajem u nekom mjestu nije bilo pacijenata koji bi trebali pregled, ipak bismo se zaustavili da prenoćimo u nekoj u seoskoj kućici ili taverni.

Na tim mjestima, Murtagh bi pjevao da zabavi naše domaćine i da nam plati veĉeru, tvrdoglavo odbijajući da platimo novcem koji sam nosila sa sobom, za sluĉaj da nam taj novac zatreba kad naĊemo Jamieja.

Po naravi nesklon razgovoru, nauĉio me neke od svojih pjesama, da prekratimo vrijeme dok smo se vukli od mjesta do mjesta.

353

―Imate priliĉno dobar glas‖, primijetio je jednog dana, nakon umjereno uspješnog pokušaja da otpjevam ―Tuţne udoline uz rijeku Yarrow‖. ―Nije uvjeţban, ali je snaţan i dovoljno uvjerljiv. Pokušajte još jedanput, pa veĉeras moţete pjevati sa mnom. U Limraighu postoji mala taverna.‖ ―Doista mislite da će to upaliti?‖ upitala sam ga. ―To što radimo, mislim reći.‖ Promeškoljio se u sedlu prije no što je odgovorio. Nije bio prirodan jahaĉ, uvijek je izgledao kao majmun uvjeţban da jaše konja, ali ipak bi na kraju dana sjahao s konja svjeţ kao rosa, a ja bih jedva uspijevala svezati svog konja prije no što bih oteturala na spavanje. ―Oh, da‖, napokon je odvratio. ―Prije ili poslije. Imate sve više pacijenata, zar ne?‖ Priznala sam da je to toĉno. ―Znaĉi da se glas o vašim vještinama širi‖, rekao je da potkrijepi svoju tvrdnju. ―A to je upravo ono što ţelimo. Ali moţda bismo mogli poboljšati stvar. Zato ćete veĉeras pjevati. A moţda biste...‖ Zastao je, kao da nije siguran treba li mi nešto predloţiti. ―Što je?‖ ―Znate li što o gatanju?‖ oprezno me upitao. Shvatila sam zašto se kolebao da me to zapita; vidio je grozniĉavost lova na vještice u Cranesmuiru.

Nasmiješila sam se. ―Ponešto. Ţelite da pokušam?‖ ―Da. Što više toga moţemo ponuditi, više će nas ljudi doći vidjeti - a poslije će priĉati drugima. A vijesti o nama proširit će se, sve dok ne doĊu do Jamieja. I onda ćemo ga naći. Hoćete li pokušati?‖ Slegnula sam ramenima. ―Ako nam to moţe pomoći, zašto ne?‖ I tako sam te veĉeri u Limraighu s priliĉnim uspjehom debitirala kao pjevaĉica i gatara. Otkrila sam da je gospoĊa Graham imala pravo - sve što o ljudima morate znati, proĉitat ćete im s lica a ne s dlanova.

Naša se slava malo-pomalo proširila, sve dok sljedećeg tjedna ljudi nisu istrĉavali iz kuća da nas pozdrave kad smo ujahali u selo i obasipali nas penijima i malim darovima kad smo odlazili. ―Znate, od ovoga bismo doista mogli nešto uĉiniti‖, primijetila sam jedne veĉeri spremajući dnevnu zaradu. ―Šteta što nigdje u blizini nema kazališta - mogli bismo izvesti pravu toĉku iz varijetea: MaĊioniĉar Murtagh i njegova glamurozna pomoćnica Gladys.‖ Murtagh je moju primjedbu doĉekao s uobiĉajenom ravnodušnom šutnjom, ali to je bila istina; doista nam je priliĉno dobro išlo zajedno. Moţda zato što nas je, unatoĉ velikim razlikama u karakteru, ujedinila zajedniĉka misija.

Vrijeme je postajalo sve lošije a naš tempo sve sporiji, ali zasad nismo ĉuli ništa o Jamieju. Jedne veĉeri, izvan Belladruma, na jakom pljusku, sreli smo skupinu pravih Cigana.

S nevjericom sam zatreptala kad sam na ĉistini pokraj puta ugledala skupinu šarenih kola. Izgledala je isto kao i logor ciganskih skupina koje svake godine dolaze u Hampstead Down.

A i ljudi su izgledali isto; crnomanjasti, veseli, buĉni i druţeljubivi. Ĉuvši zveckanje naše orme, jedna je ţena provirila kroz prozor kola i kratko nas pogledala, a onda viknula, pa je tlo pod krošnjama drveća iznenada oţivjelo nasmiješenim smeĊim licima. ―Dajte da ja ĉuvam kesicu s novcem‖, rekao mi je Murtagh ozbiljna lica, gledajući jednog mladića kako nam prilazi vedro se šepireći, ne osvrćući se na kišu koja mu je namakala šarenu košulju. ―I ne okreĉite nikome leĊa.‖ Bila sam oprezna, ali doĉekali su nas srdaĉnim kretnjama i pozvali da veĉeramo s njima. Veĉera je primamljivo mirisala - bila je to neka vrsta variva - pa sam spremno prihvatila poziv, ne obazirući se na Murtaghova zloguka nagaĊanja o pravoj prirodi ljudi koji nam nude varivo s mesom.

Slabo su govorili engleski, a još slabije gelski, pa smo se uglavnom sporazumijevali rukama i mješavinom jezika koja je bila najbliţa francuskom. U kolima je bilo toplo i vladala je razgaljena atmosfera; muškarci, ţene i djeca sjedili su gdje god su mogli naći mjesta i jeli ravno iz zdjela, namaĉući komadiće kruha u obilno varivo. Bio je to najbolji obrok koji sam pojela u posljednjih nekoliko tjedana, pa sam se natrpala do grla. Poslije sam jedva smogla snage da zapjevam, ali trudila sam se koliko sam mogla, pjevušeći na teţim mjestima i prepuštajući Murtaghu da obavi glavni dio posla.

354

Cigani su naš nastup doĉekali s oduševljenim pljeskom a onda su nam uzvratili. Jedan je mladić otpjevao nekakvu tuţnu ţalopojku uz pratnju prastare violine. Njegovu izvedbu pratili su udarci defa, koji je s izvjesnom ozbiljnošću svirala djevojĉica od svojih osam godina.

Murtagh, inaĉe oprezan kad se raspitivao u selima i na seoskim imanjima koje smo posjetili, s Ciganima je bio posve iskren. Na moje iznenaĊenje, otvoreno im je objasnio da traţimo krupnog ĉovjeka s kosom poput vatre i oĉima poput ljetnog neba. Cigani su se pogledavali uzduţ i poprijeko prolaza u kolima, ali svi su sa ţaljenjem zavrtjeli glavama. Ne, nisu ga vidjeli. Ali... I ovdje nam je njihov voĊa, onaj mladić u ljubiĉastoj košulji koji nam je poţelio dobrodošlicu, pantomimom objasnio da će nam poslati glasnika ako naiĊu na ĉovjeka kojeg traţimo.

Naklonila sam se sa smiješkom, a Murtagh im je gestikulirajući odgovorio da je za tu informaciju spreman platiti. Ovaj dio posla doĉekan je s osmijesima, ali i s pogledima nagaĊanja. Osjetila sam olakšanje kad im je Murtagh rekao da ne moţemo prenoćiti jer moramo krenuti i zahvalio im. Istresao je nekoliko kovanica iz koţnate kese, pobrinuvši se da svi vide kako u njoj nema mnogo bakrenih novĉića. Nakon što smo ih podijelili kako bismo zahvalili na veĉeri, izašli smo, ispraćeni buĉnim pozdravima, zahvalama i dobrim ţeljama - barem sam pretpostavila da to znaĉe.

Moţda su nam zapravo obećavali da će poći za nama i prerezati nam grkljan. Murtagh se ponašao kao da su nam upravo to i rekli, pa je poveo konje u galopu do dvije milje udaljenog kriţanja, a onda skrenuo u šumu na veliki obilazak prije no što se vratio na cestu.

Pogledao je gore-dolje po cesti, praznoj na sve slabijoj kiši sumraka. ―Doista mislite da su nas slijedili?‖ znatiţeljno sam ga upitala. ―Ne znam, ali budući da je njih dvanaestero, a nas samo dvoje, smatrao sam da je najbolje pretpostaviti da jesu.‖ Ĉinilo se da je to dobro rezoniranje, pa sam ga bez pitanja slijedila kroz još nekoliko manevara obilaţenja, sve dok nismo stigli u Rossmoor, gdje smo našli sklonište u jednoj staji.

Sutradan je pao snijeg. Nije dugo padao, tek toliko da prekrije tlo bijelom bojom poput brašna na podu mlina, ali me ipak zabrinuo. Nije mi se sviĊala pomisao da je Jamie sam i nezaštićen u vrijesku i da podnosi zimske vijavice samo u košulji i ogrtaĉu koje je imao na sebi kad ga je Straţa uhvatila.

Dva dana poslije, stigao je glasnik.

Sunce je još uvijek bilo iznad obzora, ali u udolinama meĊu stijenama već je bila veĉer. Sjene ispod golih krošnji drveća bile su tako duboke da je jedva vidljiva staza postala gotovo nevidljiva. Bojala sam se da ću u sve gušćem mraku izgubiti glasnika, pa sam hodala tako blizu iza njega da sam mu jedanput ili dvaput nagazila na rub ogrtaĉa koji se vukao po tlu. Naposljetku je nestrpljivo zastenjao, okrenuo se i gurnuo me ispred sebe, vodeći me kroz mrak ĉvrsto me drţeći za ramena. Ĉinilo mi se da dugo hodamo. Odavno sam izgubila osjećaj koliko smo puta skrenuli izmeĊu visokih stijena i gustog suhog grmlja. Mogla sam se samo nadati da je Murtagh negdje iza nas i da nas barem moţe ĉuti, ako već ne i vidjeti. Ĉovjek koji je došao u tavernu po mene, sredovjeĉni Ciganin koji nije govorio engleski, smjesta je odbio sa sobom povesti ikoga osim mene, uporno pokazujući prvo Murtagha a onda tlo, kako bi mu dao do znanja da on mora ostati.

Veĉernja studen dolazila je brzo u ovo doba godine, pa mi je debeli ogrtaĉ jedva bio dovoljna zaštita od iznenadnih naleta ledenog vjetra koji je puhao na nezaštićenim proplancima. Bila sam raspeta izmeĊu oĉajanja zbog pomisli da Jamie leţi nezaštićen u hladnim, vlaţnim jesenskim noćima i uzbuĊenja pri pomisli da ću ga opet vidjeti. Kraljeţnicom su mi prošli srsi koji nisu imali nikakve veze s hladnoćom.

Napokon me moj vodiĉ zaustavio i s upozoravajućim stiskom ramena, skrenuo sa staze i nestao. Ĉekala sam što sam strpljivije mogla, gurnuvši dlanove pod pazuha da se ugrijem. Bila sam sigurna da će se moj vodiĉ - ili netko drugi - vratiti; ako ni zbog ĉega drugog, onda zato što mu nisam platila. Ipak, vjetar je šuštao kroz granje suhih kupina kao da prolazi duh nekog jelena koji još uvijek paniĉno bjeţi od svog lovca.

Vlaga mi je kroz šavove ulazila u ĉizme; vodootporno vidrino ulje se istrošilo, a nisam imala priliku opet ih namazati.

355

Moj se vodiĉ ponovo pojavio jednako naglo kao što je i nestao, pa sam se ugrizla za jezik kako bih prigušila krik iznenaĊenja. Trzajem glave pozvao me da ga slijedim i maknuo u stranu granje mrtve johe, kako bih mogla proći.

Ulaz u pećinu bio je uzak. Na izboĉini stijene gorio je fenjer, pretvarajući u sjenu visoku priliku koja se okrenula da me pozdravi.

Jurnula sam prema njemu, ali shvatila sam da to nije Jamie i prije no što sam ga dotakla. Razoĉaranje me pogodilo poput udarca u ţeludac, pa sam morala koraknuti unatrag i nekoliko puta gutnuti slinu kako bih otjerala ţuĉ koja mi se digla u grlu.

Stisnula sam šake na bokovima i pritisnula ih o bedra, sve dok se nisam dovoljno smirila da mogu govoriti. ―Priliĉno ste daleko od svog podruĉja, zar ne?‖ rekla sam iznenaĊujuće mirnim glasom.

Dougal MacKenzie gledao je moje pokušaje da s mukom povratim samokontrolu, ne bez simpatije na mraĉnom licu, a onda me uhvatio pod lakat i odveo dublje u pećinu. Na drugoj strani pećine leţalo je nekoliko hrpa zaveţljaja, mnogo više no što jedan konj moţe nositi. Znaĉi da nije sam. A što god da su on i njegovi ljudi nosili, bilo je to nešto što nije htio pokazati pred znatiţeljnim pogledima gostioniĉara i konjušara. ―Krijumĉarenje, pretpostavljam?‖ upitala sam kimnuvši glavom prema zaveţljajima. A onda sam shvatila i odgovorila na vlastito pitanje. ―Ne, zapravo ne krijumĉarite - to je roba za princa Charlesa, hm?‖ Ne potrudivši se da mi odgovori, sjeo je na izboĉenu stijenu preko puta mene i spustio ruke na koljena. ―Imam neke vijesti za vas‖, naglo mi je rekao.

Duboko sam uzdahnula, pripremajući se za najgore. Sudeći po izrazu njegova lica, vijesti nisu bile dobre. Još jedanput sam uzdahnula, s mukom gutnula i kimnula glavom. ―Recite mi.‖ ―Ţiv je‖, rekao je, našto se otopio najveći komad leda u mom ţelucu. Dougal je nagnuo glavu u stranu i napeto me promatrao. Da vidi hoću li se onesvijestiti? nejasno sam se zapitala. Nije vaţno; nisam se onesvijestila. ―Uhićen je prije dva tjedna u blizini Kiltorlityja‖, rekao je Dougal, još uvijek me promatrajući. ―Nije on kriv; jednostavno nije imao sreće. Iza jednog zavoja na cesti našao se licem u lice sa šestoricom draguna, a jedan ga je od njih prepoznao.‖ ―Je li ozlijeĊen?‖ Još uvijek sam govorila mirnim glasom, ali ruke su mi se poĉele tresti. Stisnula sam ih uz noge da zaustavim drhtanje.

Dougal je odmahnuo glavom. ―Po onome što sam ja ĉuo, nije.‖ Naĉas je zastao. ―Nalazi se u zatvoru Wentworth‖, nevoljko je dodao. ―U Wentworthu‖, mehaniĉki sam ponovila. Zatvor Wentworth. Isprva jedna od moćnih pograniĉnih utvrda, izgraĊena negdje krajem šesnaestog stoljeća i dograĊivana u intervalima u sljedećih sto pedeset godina. Veliko kameno zdanje sada se protezalo na dva jutra zemlje, ograĊeno metar debelim zidinama od granita. Ali ĉak i granitne zidine imaju vrata, pomislila sam. Podigla sam pogled da postavim pitanje, i vidjela da je na Dougalovu licu još uvijek izraz oklijevanja. ―Što još?‖ htjela sam znati. Oĉi boje lješnjaka nepopustljivo su se susrele s mojim pogledom. ―SuĊeno mu je prije tri dana‖, rekao je. ―OsuĊen je na smrt vješanjem.‖ Onaj komad leda vratio mi se u ţeludac s društvom. Sklopila sam oĉi. ―Kako dugo?‖ upitala sam. Vlastiti mi se glas uĉinio priliĉno udaljen, pa sam ponovo otvorila oĉi i zatreptala da na treperavoj svjetlosti svjetiljke opet zadobijem fokus. Dougal je zavrtio glavom. ―Ne znam. Ali ne dugo.‖ Poĉela sam malo lakše disati i uspjela raširiti šake. ―Onda moramo poţuriti‖, rekla sam, još uvijek mirnim glasom. ―Koliko je ljudi s vama?‖

356

Umjesto da odgovori, Dougal je ustao i prišao mi. Sagnuo se, uhvatio me za ruke i podigao na noge.

Izraz suosjećanja vratio mu se na lice, a duboka ţalost u njegovim oĉima uplašila me više od svega što je dosad rekao. Polako je zatresao glavom. ―Ne, curo‖, rekao je. ―Ništa ne moţemo uĉiniti.‖ Uspaniĉeno sam istrgnula ruke iz njegova stiska. ―Moţemo!‖ rekla sam. ―Sigurno postoji nešto što moţemo uĉiniti! Rekli ste da je još uvijek ţiv!‖ ―A rekao sam i ‗ne dugo‘‖, oštro je odvratio. ―Momak je u zatvoru Wentworth, a ne u rupi za lopove u Cranesmuiru! Moţda ga objese danas, moţda sutra, a moţda tek sljedećeg tjedna, koliko ja o tome znam, ali nema nikakve šanse da desetorica muškaraca na silu uĊu u zatvor Wentworth!‖ ―Oh, nema?‖ Opet sam poĉela drhtati, ovoga puta od bijesa. ―Vi to ne moţete znati - ne moţete znati što se moţe uĉiniti! Samo ne ţelite riskirati svoju koţu, ni svoju bijednu... zaradu!‖ Optuţujući ga, mahnula sam rukom prema sveţnjevima.

Dougal me uhvatio za ruke kojima sam mahala i stao se hrvati sa mnom. U groznici ţalosti i bijesa, poĉela sam ga udarati po prsima. Ne obazirući se na udarce, ĉvrsto me privinuo uza se i zagrlio, drţeći me tako sve dok se nisam prestala otimati. ―Claire.‖ To je bilo prvi put otkako ga znam da me oslovio po imenu, što me još više uplašilo. ―Claire‖, ponovio je i olabavio stisak kako bih ga mogla pogledati, ―zar mislite da ja ne bih uĉinio sve što mogu da ga oslobodim, kad bih vjerovao da postoji i najmanja šansa za to? Kvragu, on mi je posinak!

Ali nema šanse - nikakve!‖ Blago me prodrmao da naglasi svoje rijeĉi. ―Jamie ne bi ţelio da se upustim u uzaludan pothvat i ugrozim ţivote dobrih ljudi. Vi to znate isto tako dobro kao i ja.‖ Više nisam mogla suzbiti plaĉ. Vruće suze potekle su mi ledenim obrazima kad sam se odmaknula od njega i pokušala se osloboditi njegova stiska. Ali on me ĉvršće uhvatio i silom mi pokušao spustiti glavu na svoje rame. ―Claire, draga moja‖, rekao je blaţim glasom. ―Srce me boli za momka - a i za vas. PoĊite sa mnom.

Odvest ću vas na sigurno.‖ Kad je osjetio da sam se ukoĉila, ţurno je dodao: ―U svoju kuću, ne u Leoch.‖ ―U svoju kuću?‖ polako sam ponovila, a u glavi mi se poĉela raĊati grozna sumnja. ―Da‖, odgovorio je. ―Niste valjda mislili da ću vas odvesti u Cranesmuir?‖ Kratko se osmjehnuo, a onda su se oštre crte njegova lica opet uozbiljile. ―Ne. Odvest ću vas u Beannachd. Tamo ćete biti sigurni.‖ ―Sigurna?‖ upitala sam. ―Ili bespomoćna?‖ Zaĉuvši ton mog glasa, spustio je ruke. ―Kako to mislite?‖ Ljubazni glas iznenada je postao hladan.

I mene je proţela priliĉna hladnoća, pa sam ĉvršće stisnula ogrtaĉ kad sam se odmaknula od njega. ―Sprijeĉili ste Jamieja da se vrati kući, rekavši mu da je njegova sestra rodila Randallovo dijete‖, rekla sam, ―kako biste vi i vaš dragocjeni brat dobili priliku da ga namamite na svoju stranu. Ali sada kad su ga uhvatili Englezi, izgubili ste sve šanse da kontrolirate tu zemlju preko Jamieja.‖ Povukla sam se još jedan korak i progutala slinu. ―Vi ste sudjelovali u sastavljanju braĉnog ugovora svoje sestre, Jamiejeve majke. Vi ste inzistirali - vi i Colum - da Broch Tuarach moţe voditi ţena. A sada vjerujete da će, ako Jamie umre, Broch Tuarach pripasti meni - ili vama, ako me uspijete zavesti ili natjerati da se udam za vas.‖ ―Što?!‖ Glas mu je bio pun nevjerice. ―Vi mislite... vi mislite da je sve ovo nekakva zavjera? Sveta Agnezo! Mislite da vam laţem?‖ Odmahnula sam glavom, drţeći se podalje od njega. Nimalo mu nisam vjerovala. ―Ne, vjerujem vam. Da Jamie nije u zatvoru, nikad mi se ne biste usudili reći da jest. To je previše lako provjeriti. A ne mislim ni da ste ga izdali Englezima - ĉak ni vi to ne biste mogli uĉiniti vlastitoj krvi.

Osim toga, kad bi vaši ljudi doznali da ste to uĉinili, oni bi se za tren oka okrenuli protiv vas. Tolerirali bi vam mnogo toga, ali ne i izdaju vlastitog roĊaka.‖ Dok sam govorila, neĉeg sam se sjetila. ―Jeste li vi lani napali Jamieja pokraj granice?‖

357

Guste obrve iznenaĊeno su se podigle. ―Ja? Ne! Našao sam ga gotovo mrtvog i spasio mu ţivot! Zvuĉi li to kao da sam mu htio nauditi?‖ Spustila sam ruku niz bedro pod ogrtaĉem, traţeći utješni drţak bodeţa. ―Ako to niste bili vi, tko je onda to uĉinio?‖ ―Ne znam.‖ Njegovo zgodno lice oprezno me gledalo, ali ništa nije skrivalo. ―Bio je to jedan od trojice muškaraca - propalica, odmetnika - koji su tada lovili s Jamiejem. Svi su oni optuţivali jedan drugoga i nije bilo naĉina da se ustanovi tko govori istinu, ne tada.‖ Slegnuo je ramenima, a putni ogrtaĉ spuznuo mu je s jednog širokog ramena. ―Sada to više nije naroĉito vaţno, dvojica od njih su mrtva, a treći je u zatvoru. Zatvoren je zbog neke druge stvari, ali to nije velika razlika, ne mislite li?‖ ―Ne, vjerojatno nije.‖ Na neki naĉin, bilo je olakšanje znati da on nije ubojica, ma što drugo bio. Nije imao razloga da mi sada laţe; koliko je on znao, bila sam potpuno bespomoćna. Dok smo sami, moţe me prisiliti da uĉinim što god hoće. Ili tako barem vjerojatno misli. Stisnula sam drţak bodeţa.

Pećina je bila slabo osvijetljena, ali ja sam mu oprezno promatrala lice i spazila kratki titraj neodluĉnosti dok je razmišljao o svom sljedećem potezu. Zakoraĉio je prema meni i ispruţio ruku, a kad je vidio da se povlaĉim, zaustavio se. ―Claire. Draga moja Claire‖, progovorio je blagim glasom i njeţno me pomilovao po ruci. Znaĉi, odluĉio je da me pokuša zavesti a ne prisiliti. ― Znam zašto mi se obraćate tako hladno i zašto imate tako loše mišljenje o meni. Znate da izgaram od ţelje za vama, Claire. I to je istina - ţelim vas od one veĉeri na skupu, kad sam poljubio vaše slatke usne.‖ Njegova dva prsta lagano su mi doticala rame i polako se primicala mom vratu. ―Da sam bio slobodan ĉovjek kad vam je Randall zaprijetio, oţenio bih se vama na licu mjesta i poslao ostale k vragu.‖ Postupno mi se primicao, pritišćući me uz kameni zid pećine. Vršci prstiju pomakli su se prema mom grlu, uz rub spona mog ogrtaĉa.

Zacijelo je u tom trenutku ugledao izraz mog lica jer se zaustavio, premda je ostavio ruku da lagano poĉiva na mom vratu, iznad ubrzanog b'ila u grlu. ―Ali bez obzira na to‖, rekao je, ―ĉak i s tim osjećajima - jer ja ih više neću skrivati od vas - ne moţete vjerovati da bih napustio Jamieja kad bi postojala i najmanja šansa da ga spasim! Meni je Jamie Fraser poput sina!‖ ―Baš i nije‖, odvratila sam. ―Vi imate sina. Ili sada već moţda dvojicu?‖ Prsti na mom vratu naĉas su pojaĉali pritisak, a onda su se odmaknuli. ―Kako to mislite?‖ Sada je posve odbacio pretvaranje i igru. SmeĊe oĉi napeto su me pogledale, a pune usne pretvorile su se u mrku crtu u crvenosmeĊoj bradi. Bio je vrlo krupan i stajao mi je vrlo blizu. Ali otišla sam predaleko da bih se sada povukla. ―Mislim reći da znam tko je pravi Hamishov otac‖, odgovorila sam. To je napola i oĉekivao, pa je dobro kontrolirao lice, ali ja se nisam uzalud posljednjih mjesec dana bavila gatanjem. Oĉi su mu se raširile od sitnog trzaja šoka, a kutove usana ukrutila mu je iznenadna i hitro zatomljena panika.

Pun pogodak. Unatoĉ opasnosti, naĉas me obuzelo veliko zadovoljstvo. Znaĉi, imala sam pravo, a to je moţda upravo oruţje kakvo mi treba. ―Doista?‖ rekao je tihim glasom. ―Da‖, odgovorila sam, ―a mislim da to zna i Colum.‖ To ga je naĉas zaustavilo. SmeĊe su se oĉi suzile, pa sam se naĉas zapitala ima li oruţje. ―Mislim da je on neko vrijeme vjerovao da je to Jamie‖, rekla sam gledajući ga ravno u oĉi. ―Zbog glasina. Koje ste zacijelo vi zapoĉeli, priĉajući o tome Geillis Duncan. Zašto? Zato što je Colum postao sumnjiĉav prema Jamieju i poĉeo ispitivati Letitiju? Ona mu se ne bi mogla dugo opirati. Ili je Geilie mislila da ste vi Letitijin ljubavnik, pa ste htjeli raspršiti njezine sumnje i rekli joj da je to Jamie? Ona je ljubomorna ţena, ali sada više ne moţe imati nikakvih razloga da vas štiti.‖ Dougal se okrutno nasmiješio. Led mu nije napuštao oĉi.

358

―Ne, ne moţe‖, sloţio se, još uvijek tihim glasom. ―Vještica je mrtva.‖ ―Mrtva!‖ Mora da mi se šok isto tako jasno vidio na licu kao što mi se ĉuo u glasu. Smiješak mu se raširio. ―O, da‖, odvratio je. ―Spaljena. Ugurana s nogama naprijed u baĉvu katrana i posuta suhim tresetom.

Svezana za kolac i zapaljena poput baklje. Poslana je k vragu u plamenu, pod granjem oskoruše.‖ Isprva sam pomislila da me tim nemilosrdnim recitalom pokušava zadiviti, ali sam se prevarila.

Pomaknula sam se u stranu i spazila crte ţalosti urezane oko oĉiju kad mu je svjetlost pala na lice. Dakle, nije to bio katalog uţasa, nego biĉevanje samog sebe. U danim okolnostima, nisam osjećala saţaljenje prema njemu. ―Dakle, bila vam je draga‖, rekla sam hladnim glasom. ―Mnogo joj je dobra to donijelo. A i djetetu. Što ste s njim uĉinili?‖ Slegnuo je ramenima. ―Smjestio sam ga u dobar dom. Zdravo muško dijete, premda mu je majka bila vještica i preljubnica.‖ ―A otac preljubnik i izdajnik‖, obrecnula sam se. ―Ţena, ljubavnica, nećak, brat - postoji li netko koga niste prevarili? Vi... vi...‖ Gušila sam se, smuĉilo mi se od prezira. ―Ne znam zašto me to iznenaĊuje‖, rekla sam, trudeći se da govorim mirnim glasom. ―Ako niste odani svom kralju, pretpostavljam da nema razloga oĉekivati da budete odani nećaku ili bratu.‖ Naglo je okrenuo glavu i bijesno me pogledao. Podigao je guste, tamne obrve, istog oblika kao i Columove, kao i Jamiejeve, kao i Hamishove. Duboko usaĊene oĉi, široke jagodiĉne kosti, lijepo oblikovana lubanja. NasljeĊe starog Jacoba MacKenzieja bilo je snaţno.

Krupna šaka ĉvrsto mi je stisnula rame. ―Moj brat? Mislite da bih izdao brata?‖ To ga je iz nekog razloga pogodilo; lice mu je potamnjelo od bijesa. ―Upravo ste priznali da ste ga izdali!‖ A onda sam shvatila istinu. ―Obojica‖, polako sam rekla. ―To ste zajedno uĉinili, vi i Colum. Zajedno, kao što ste uvijek sve ĉinili.‖ Uhvatila sam ruku koja mi je leţala na ramenu i odgurnula je u stranu. ―Colum ne bi mogao biti poglavar klana da vi niste bili spremni ići u rat umjesto njega. On ne bi mogao odrţati jedinstvo klana, da vi ne putujete za njega, da ne skupljate rentu i rješavate sporove. On nije mogao jahati, nije mogao putovati. A ni napraviti sina na kojeg bi mogao prenijeti titulu. A vi s Maurom niste imali sina. Zakleli ste se da ćete mu biti ruke i noge‖ - sada me već obuzela lagana histerija - ―pa zašto onda ne biste bili i njegova kita?‖ Dougal više nije bio bijesan; naĉas je stajao i zamišljeno me gledao. Zakljuĉivši da neću nikamo otići, sjeo je na jedan od zaveţljaja i ĉekao da završim. ―Dakle, Colum je to znao. Je li Letitia to spremno prihvatila?‖ Sada sam već bila svjesna njihove nemilosrdnosti, pa ne bih smatrala da bi bilo ispod ĉasti braće MacKenzie da je prisile.

Dougal je kimnuo glavom. Njegov bijes posve je ispario. ―O, da. Nije se protivila. Ja joj se nisam osobito sviĊao, ali ţeljela je dijete - dovoljno jako da me primi u svoj krevet na tri mjeseca, koliko nam je trebalo da zaĉnemo Hamisha. Priliĉno dosadan posao‖, zamišljeno je dodao i ostrugao komad blata s pete na ĉizmi. ―Radije bih povalio toplu zdjelu mlijeĉnog pudinga.‖ ―A jeste li to rekli Columu?‖ upitala sam ga. Zaĉuvši jetkost u mom glasu, podigao je pogled. Naĉas me mirno promatrao, a onda mu je lice ozario mali smiješak. ―Ne‖, tiho je rekao. ―Ne, to mu nisam rekao.‖ Spustio je pogled na svoje ruke i stao ih okretati kao da u crtama na dlanovima traţi neku tajnu. ―Rekao sam mu‖, tiho je rekao ne gledajući me, ―da je njeţna i slatka kao zrela breskva i da je sve što bi muškarac mogao poţeljeti od ţene.‖ Naglo je stisnuo šake i pogledao me, a ona kratkotrajna sliĉnost s Columom opet je nestala pod podrugljivim pogledom Dougala MacKenzieja.

359

―Njeţna i slatka nisu baš rijeĉi kojima bih opisao vas‖, primijetio je. ―Ali da ste sve što bi muškarac mogao poţeljeti...‖ Pogled duboko usaĊenih smeĊih oĉiju polako se spuštao mojim tijelom, zadrţavajući se na oblinama dojki i bokova koje su se vidjele kroz raskopĉani ogrtaĉ. Dok me gledao, jednu je ruku nesvjesno pomicao naprijed-natrag, lagano milujući mišiće na bedrima. ―Tko zna?‖ rekao je, kao da govori sebi. ―Moţda bih mogao dobiti još jednog sina, ovoga puta zakonitog. Istina‖ - pogledao je moj trbuh i procjenjivaĉki nagnuo glavu - ―s Jamiejem još niste zanijeli.

Moţda ste jalovi. Ali spreman sam riskirati. U svakom sluĉaju, imanje je vrijedno toga.‖ Iznenada je ustao i zakoraĉio prema meni. ―Tko zna?‖ ponovno je rekao, vrlo blagim glasom. ―Kad bih zaorao tu zgodnu smeĊokosu brazdu i svaki dan posadio sjeme duboko u nju.. Napravio je još jedan korak prema meni, a onda su se sjene na zidu pećine iznenada pomaknule. ―Pa, prokleto vam je dugo trebalo‖, uvrijeĊeno sam odvratila.

Pogledao me sa šokom i nevjericom, a onda shvatio da gledam prema otvoru pećine iza njegovih leĊa. ―Smatrao sam da je nepristojno prekidati‖, rekao je Murtagh i ušao u pećinu drţeći dva napunjena kremena pištolja u rukama. Jedan je uperio u Dougala, a drugim je gestikulirao. ―Ako ne namjeravate prihvatiti ovu posljednju ponudu sada i ovdje, predlaţem da odete. A ako je namjeravate prihvatiti, onda ću ja otići.‖ ―Nitko još neće otići‖, kratko sam odvratila. ―Sjednite‖, rekla sam Dougalu, koji je još uvijek stajao buljeći u Murtagha kao da gleda utvaru. ―Gdje je Rupert?‖ htio je znati kad mu se glas vratio. ―Oh, Rupert.‖ Murtagh se zamišljeno poĉešao po bradi s cijevi jednog pištolja. ―U ovom trenutku već je vjerojatno stigao u Belladrum. Trebao bi se vratiti prije zore‖, usluţno je dodao, ―s baĉvom ruma po koju misli da ste ga poslali. Ostatak vaših ljudi još uvijek spava u Ouinbroughu.‖ Dougal je imao pristojnosti da se nasmije, premda pomalo mrzovoljno. Ponovo je sjeo s rukama na koljenima i pogledao mene pa Murtagha, a onda opet mene. Nastao je kratki tajac. ―Onda?‖ zapitao je Dougal. ―Što ćemo sad?‖ Shvatila sam da je to priliĉno dobro pitanje. IznenaĊena što sam našla Dougala umjesto Jamieja, šokirana otkrićima i razbješnjena njegovim kasnijim prijedlozima, nisam imala vremena razmisliti o tome što bi trebalo uĉiniti. Srećom, Murtagh je bio prisebniji od mene. Na kraju krajeva, on nije bio zaokupljen odbijanjem razvratnih ponuda. ―Trebat će nam novac‖, rekao je bez oklijevanja. ―I ljudi.‖ Procjenjivaĉki je pogledao sveţnjeve poslagane uza zid pećine. ―Ne‖, zamišljeno je rekao. ―To je za kralja Jamesa. Ali uzet ćemo ono što imate kod sebe.‖ Male crne oĉi vratile su se na Dougala, a cijev jednog pištolja blago je pokazala u blizinu koţnate kese.

Jedno se moţe priznati za ţivot u škotskom gorju; izgleda da ĉovjeku da je izvjestan fatalistiĉki pristup. Dougal je s uzdahom zavukao ruku u kesu i bacio mi pred noge mali novĉanik. ―Dvadeset zlatnika i trideset i nešto šilinga‖, rekao je, podiţući jednu obrvu u mom smjeru. ―Uzmite ih i neka vam je sa srećom.‖ Vidjevši da ga sumnjiĉavo gledam, zatresao je glavom. ―Ne, ozbiljno mislim. O meni moţete misliti što god hoćete, ali Jamie je ipak sin moje sestre. Ako ga moţete osloboditi, neka vas Bog prati. Ali ne moţete‖, uvjereno je dodao.

Zatim je pogledao Murtagha, koji je još uvijek mirno drţao pištolj. ―A što se tiĉe ljudi, ne. Ako ti i ova cura namjeravate poĉiniti samoubojstvo, ja vas u tome ne mogu sprijeĉiti. Ĉak ću se ponuditi da vas pokopam s Jamiejem sa svake njegove strane. Ali bez obzira na to što imate pištolje, nećete povesti moje ljude u pakao sa sobom.‖ Prekriţio je ruke na grudima i naslonio se na zid pećine, mirno nas gledajući.

Murtaghove ruke nisu skrenule s cilja. Ali oĉi su mu zaiskrile prema meni. Ţelim li da puca? ―Ponudit ću vam nešto‖, rekla sam Dougalu.

360

Dougal je podigao obrvu. ―Vi ste trenutaĉno u malo boljem poloţaju od mene da se cjenkate‖, odvratio je. ―Što nudite?‖ ―Dopustite mi da porazgovaram s vašim ljudima‖, odgovorila sam. ―Ako pristanu poći sa mnom po svojoj slobodnoj volji, pustite ih. Ako ne, otići ćemo kao što smo i došli - i vratit ćemo vam novĉanik.‖ Jedna strana Dougalovih usta podigla se u iskrivljeni osmijeh. Paţljivo me odmjerio, kao da procjenjuje moju sposobnost uvjeravanja i govorniĉko umijeće. Zatim je sjeo i spustio ruke na koljena.

Jedanput je kimnuo glavom. ―Dogovoreno‖, rekao je.

Naposljetku smo napustili udolinu pećine s Dougalovim novĉanikom i petoricom ljudi, uz Murtagha i mene: s Rupertom, Johnom Whitlowom, Willyjem MacMurtryjem i dvojicom blizanaca, Rufusom i Geordiejem Coulterom. Rupertova odluka pridobila je druge; još uvijek sam - s mraĉnim zadovoljstvom - mogla vidjeti u glavi izraz Dougalova lica kad me njegov bucmasti, crnobradi zamjenik zamišljeno odmjerio, potapšao kubure za pojasom i rekao: ―U redu, curo, zašto ne?‖ Zatvor Wentworth bio je udaljen trideset i pet milja. Pola sata voţnje brzim automobilom po dobrim cestama. Dva dana naporna jahanja po napola smrznutom blatu. Ne dugo. Dougalove rijeĉi odjekivale su mi u ušima i drţale me u sedlu još dugo nakon toĉke kad sam već mogla pasti s konja od umora.

Naprezala sam tijelo do krajnjih granica da ostanem u sedlu za dugih, napornih milja, ali duh mi je bio slobodan da se brine. Da skrenem misli od Jamieja, provodila sam vrijeme prisjećajući se razgovora s Dougalom u pećini.

I posljednje stvari koju mi je rekao. Stojeći izvan male pećine, ĉekajući da Rupert i njegovi drugovi dovedu konje koje su skrili na obronku pred udolinom, Dougal se naglo okrenuo meni. ―Imam poruku za vas‖, rekao mi je, ―Od vještice.‖ ―Od Geilie?‖ Malo bi bilo reći da sam bila zapanjena.

U mraku mu nisam mogla razabrati izraz lica, ali vidjela sam da je potvrdno kimnuo glavom. ―Vidio sam je jedanput‖, tiho je rekao, ―kad sam došao po dijete.‖ U drugaĉijim okolnostima moţda bih malo i suosjećala s njim, zamišljajući kako se posljednji put oprašta od svoje ljubavnice, koja je osuĊena na lomaĉu, drţeći njihovo dijete, sina kojeg nikad neće moći priznati. Ali u ovim okolnostima, glas mi je bio leden. ―Što je rekla?‖ Zastao je. Nisam bila sigurna je li to samo zbog nesklonosti da otkrije informaciju ili zato što ţeli biti siguran da će dobro prenijeti poruku. Uĉinilo mi se da je posrijedi ovo drugo, jer je oprezno progovorio. ―Rekla je da vam, ako vas ikad opet vidim, moram reći dvije stvari, toĉno onako kako ih je ona rekla meni. Prva glasi: ‗Mislim da je moguće, ali nisam sigurna.‘ A druga - druga se sastoji samo od brojeva.

Natjerala me da ih ponovim kako bi bila sigurna da sam ih toĉno zapamtio, jer moram vam ih reći u toĉno odreĊenom slijedu. Brojevi su: jedan, devet, šest i sedam.‖ Visoka prilika upitno se okrenula prema meni. ―Znaĉi li vam to išta?‖ ―Ne‖, odgovorila sam i okrenula se prema svom konju. Ali dakako, nešto mi je ipak znaĉilo. ―Mislim da je moguće.‖ To moţe znaĉiti samo jednu stvar. Mislila je, premda nije bila sigurna, da je moguće vratiti se, kroz krug kamenova, u svoje vrijeme. Ona to sama oĉito nije pokušala; umjesto toga odluĉila je - na svoju štetu - ostati. Vjerojatno je imala svoje razloge za to. Moţda zbog Dougala? Što se tiĉe brojeva, vjerovala sam da znam što znaĉe. Rekla mu je znamenke jednu po jednu, zbog tajnovitosti koja joj je u meĊuvremenu zacijelo već ušla u kosti, ali te su znamenke zapravo bile dijelovi jednog broja. Jedan, devet, šest, sedam. Tisuću devetsto šezdeset i sedma. Godina njezina odlaska u prošlost.

Osjetila sam malo, znatiţeljno uzbuĊenje i duboku ţalost. Baš šteta što nisam primijetila oţiljak od vakcinacije na njezinoj ruci, sve dok nije bilo prekasno! A ipak, da sam ga vidjela prije, bih li otišla u krug kamenova, moţda uz njezinu pomoć, i ostavila Jamieja?

361

Jamie. Pomisao na njega bila mi je olovni uteg u mislima, klatno koje se polako njiše na kraju uţeta.

Pred nama se protezala beskrajna i turobna cesta, katkad posve nestajući u smrznutim moĉvarama ili otvorenim potezima vode koji su nekoć bili livade i moĉvare. Na ledenoj rosulji koja će se ubrzo pretvoriti u snijeg, stigli smo na svoje odredište nešto prije sumraka drugog dana.

Pod oblaĉnim nebom dizala se crna graĊevina. Imala je oblik divovske kocke, sa stranama od sto dvadeset metara i kulom na svakom uglu. Mogla je primiti tristo zatvorenika, a k tome i ĉetrdeset vojnika garnizona sa zapovjednicima, civilnog guvernera s njegovim osobljem i pedesetak kuhara, kurira, konjušara i drugih slugu, neophodnih za funkcioniranje takve ustanove. Zatvor Wentworth.

Pogledala sam zlokobne zidine od zelenkastog granita iz Argylla, šezdeset centimetara debele pri dnu.

Tu i tamo, zidove su prekidali mali prozori. Iz nekoliko njih poĉela je treperiti svjetlost. Drugi, oni na ćelijama zatvorenika, pretpostavila sam, ostali su u mraku. Gutnula sam slinu. Vidjevši golemu graĊevinu i njezine neprobojne zidove, monumentalna vrata i ĉuvare u crvenim odorama, poĉele su me muĉiti sumnje. ―A što ako‖ - usta su mi bila suha, pa sam morala zastati da obliznem usne - ―što ako to ne moţemo uĉiniti?‖ Murtagh je imao na licu isti izraz kao i uvijek: smrknut i ozbiljan, dok mu je uska brada nestajala u prljavom ovratniku košulje. Nije ga promijenio kad se okrenuo prema meni. ―Onda će nas Dougal pokopati zajedno s njim, svakog sjedne njegove strane‖, odgovorio je. ―Hodite, ĉeka nas posao.‖

362

Sedmi dio Utoĉište

363

35.

Zatvor Wentworth Sir Fletcher Gordon bio je nizak i debeo ĉovjek; prugasti svileni prsluk prianjao mu je uz tijelo poput druge koţe. Sjedeći na upraviteljevu stolcu s ovalnim naslonjaĉem, obješenih ramena i odebljala trbuha, podsjećao je na krupan but. Ćelava glava i ruţiĉasti ten nisu baš pomagali da rasprše taj dojam, premda malo koji but ima tako jarkoplave oĉi. Kaţiprstom je polako i oprezno prelistao hrpu papira na pisaćem stolu. ―Da, ovdje je‖, rekao je nakon beskrajno duge stanke da proĉita dokument. ―Fraser, James. Optuţen za umorstvo. OsuĊen na smrt vješanjem. E sad, gdje je nalog za smaknuće?‖ Ponovo je zastao i kratkovidno prelistao papire. Zarila sam prste duboko u torbicu od satena, trudeći se mi lice ostane bezizraţajno. ―Ah, evo ga. Datum smaknuća: 23. prosinca. Da, još uvijek je kod nas.‖ Gutnula sam pljuvaĉku i olabavila stisak na torbici, s mješavinom oduševljenja i panike. Dakle, Jamie je još uvijek ţiv. Još dva dana. I nalazi se negdje u blizini, u istoj ovoj zgradi. Od te mi je spoznaje adrenalin jurnuo kroz ţile, a ruke su mi zadrhtale.

Nagnula sam se naprijed na stolcu za posjetitelje, trudeći se da izgledam što privlaĉnije. ―Mogu li ga vidjeti, sir Fletcher? Samo nakratko, u sluĉaju da... da ţeli poslati poruku svojoj obitelji?‖ Predstavivši se kao engleska prijateljica obitelji Fraser, relativno sam lako ishodila dopuštenje da uĊem u Wentworth i u ured sir Fletchera, civilnog upravitelja zatvora. Zatraţiti da vidim Jamieja bilo je riskantno; ako me on ugleda bez prethodnog upozorenja, ne znajući moju izmišljenu priĉu, mogao bi me lako odati. A moţda bih se i sama odala; uopće nisam bila sigurna da bih uspjela zadrţati krhku samokontrolu kad bih ga ugledala. Ali sljedeći je korak oĉito bio da ustanovim gdje se nalazi; izgledi da ga bez pomoći pronaĊem u ovom golemom kamenom labirintu bili su gotovo ravni nuli.

Sir Fletcher se zamišljeno namrštio. On je ovaj zahtjev obiteljske prijateljice oĉito smatrao gnjavaţom, ali nije bio bezosjećajan ĉovjek. Naposljetku je nevoljko zatresao glavom. ―Ne, draga moja. Ne, bojim se da vam to ne mogu dopustiti. Trenutaĉno smo priliĉno popunjeni, a nemam potrebne uvjete da vam omogućim privatan razgovor. A on se u ovom trenutku nalazi u...‖ - ponovo je pogledao hrpu papira - ―… u jednoj od velikih ćelija u zapadnom krilu, s još nekoliko osuĊenika. Bilo bi krajnje opasno za vas da ga tamo posjetite - a i bilo gdje drugdje. On je opasan zatvorenik, shvaćate; ovdje vidim da ga drţimo u okovima otkako je stigao.‖ Ponovo sam stisnula torbicu, ovog puta da ga ne udarim.

Sir Fletcher je još jedanput zatresao glavom, a debela su mu se prsa dizala i spuštala od teškog disanja. ―Ne, da ste mu rod, moţda...‖ Podigao je pogled i zatreptao. Ĉvrsto sam stisnula zube, odluĉna da ne odam osjećaje. U ovim okolnostima, mala je razdraţenost svakako shvatljiva. ―Ali moţda, draga moja...‖ Iznenada kao da je dobio nadahnuće. Nezgrapno je ustao i otišao do uniformiranog straţara koji je stajao pred unutarnjim vratima ureda. Nešto mu je promrmljao, a straţar je kimnuo glavom i nestao.

Sir Fletcher se vratio do stola, zastavši usput da s vrha ormarića uzme bocu vina i ĉaše. Prihvatila sam ponuĊeni claret; sada mi je doista trebao.

Oboje smo već bili napola popili drugu ĉašu kad se vojnik vratio. Umarširao je u ured bez kucanja, spustio drvenu kutiju na stol pokraj lakta sir Fletchera i okrenuo se da izaĊe. Spazila sam da me ĉeznutljivo pogledao i skromno oborila pogled. Na sebi sam imala haljinu koju je Rupert posudio od jedne poznanice u obliţnjem mjestu, a miris koji je proţimao tu haljinu i prikladnu torbicu, davao je priliĉno dobru predodţbu o zanimanju dotiĉne dame. Ponadala sam se da vojnik nije prepoznao haljinu.

Sir Fletcher je ispio ĉašu do dna, odloţio je na stol i primaknuo kutiju. Bila je to obiĉna ĉetvrtasta kutija od trešnjina drva s kliznim poklopcem, na kojem je kredom bila ispisana jedna rijeĉ. Uspjela sam je proĉitati, ĉak i naopaĉke. Pisalo je: FRAYSER. 364

Sir Fletcher je otvorio kutiju i zavirio u nju, a onda ju je opet zatvorio i gurnuo prema meni. ―Ovo su zatvorenikove osobne stvari‖, objasnio je. ―Obiĉno ih nakon smaknuća pošaljemo onome koga zatvorenik navede kao svog najbliţeg roĊaka. Ali ovaj zatvorenik nije ţelio ništa reći o svojoj obitelji.‖ Zavrtio je glavom. ―Oĉito, nisu u najboljim odnosima. Dakako, to nije neuobiĉajeno, ali u ovim je okolnostima vrijedno ţaljenja. Nije mi drago što vas to moram zamoliti, gospoĊo Beauchamp, ali budući da vi poznajete njegovu obitelj, mislio sam da biste moţda pristali odnijeti njegove stvari odgovarajućoj osobi?‖ Nisam imala povjerenja u svoj glas, pa sam samo kimnula glavom i gurnula nos u ĉašu clareta.

Sir Fletcher kao da je osjetio olakšanje, moţda zato što se uspio riješiti kutije, a moţda zato što je pomislio da ću uskoro otići. Pomalo sopćući, zavalio se na stolac i srdaĉno mi se nasmiješio. ―Vrlo ljubazno od vas, gospoĊo Beauchamp. Znam da je to za jednu osjećajnu mladu ţenu zacijelo bolna obveza, i uvjeravam vas, vrlo sam vam zahvalan na tome.‖ ―Ne-nema na ĉemu‖, promucala sam. Uspjela sam ustati i uzeti kutiju. Bila je dvadeset centimetara duga, petnaest široka i deset-dvanaest centimetara visoka. Malena, lagana kutija s ostacima ĉovjekova ţivota.

Znala sam što se nalazi u njoj. Tri uredno zamotane uzice za pecanje, jedan ĉep s udicama, komad kremena i ĉelika, komadić slomljena stakla s rubovima otupjelim od nošenja, raznorazni kamenĉići koji zanimljivo izgledaju ili stvaraju ugodan osjećaj pod prstima, osušena šapa krtice, talisman protiv reumatizma. Jedan primjerak Biblije - ili su mu moţda dopustili da ga zadrţi? Ponadala sam se da je tako. I jedna mala drvena zmija, izrezbarena iz drva trešnje, s imenom SAWNY, urezanim na trbuhu.

Zastala sam na vratima i uhvatila se prstima za okvir da se smirim.

Sir Fletcher, koji me uljudno pratio do vrata, smjesta se našao pokraj mene. ―GospoĊo Beauchamp! Hvata li vas nesvjestica, draga moja? Straţa, stolac!‖ Osjetila sam bockanje hladnog znoja na obrazima, ali uspjela sam se nasmiješiti i odbila ponuĊeni stolac. Više od svega ţeljela sam izaći - trebao mi je svjeţ zrak, i to u velikim koliĉinama. I osama da mogu zaplakati. ―Ne, dobro mi je‖, rekla sam, trudeći se da mi glas zvuĉi uvjerljivo. ―Samo što je ovdje... malo zagušljivo, moţda. Ne, bit će mi posve dobro. Uostalom, vani me ĉeka sluga.‖ Prisilila sam se da se uspravim i nasmiješim, a onda mi je nešto palo na pamet. Moţda neće pomoći, ali ne moţe ni škoditi. ―Oh, sir Fletcher...‖ Još uvijek zabrinut zbog mog izgleda, sir Flatcher se pretvorio u oliĉenje galantnosti i paţnje. ―Da, draga moja?‖ ―Palo mi je na pamet... Bilo bi ţalosno kad se mladi ĉovjek u ovakvoj situaciji ne bi javio svojoj obitelji. Mislila sam... ako bi im ţelio napisati pismo - moţda da se pomiri s njima? - ja bih ga rado odnijela njegovoj... njegovoj majci.‖ ―Vi ste utjelovljenje briţnosti, draga moja.‖ Sada kad se ĉinilo da se ipak neću srušiti na njegov sag, sir Fletcheru se vratilo dobro raspoloţenje. ―Dakako. Raspitat ću se. Gdje ste odsjeli, draga moja? Ako zatvorenik odluĉi napisati pismo, ja ću vam ga poslati.‖ ―Pa‖, osmijeh mi je sada već bolje polazio za rukom, premda se ĉinilo kao da mi je zalijepljen za lice. ―To je u ovom trenutku još priliĉno neizvjesno. U mjestu imam nekoliko roĊaka i bliskih prijatelja, pa osjećam obvezu da nakratko odsjednem kod svakoga od njih, kako nikoga ne bih uvrijedila, znate.‖ Uspjela sam se kratko nasmijati. ―Ako to nije prevelik problem, moţda bih mogla poslati slugu da se raspita za pismo?‖ ―Naravno, naravno. To bi bilo sjajno, draga moja. Sjajno!‖ Bacivši kratak pogled na bocu vina, uhvatio me pod ruku i otpratio do vrata.

365

―Je li vam sada bolje, curo?‖ Rupert je razgrnuo kosu koja mi je zastrla lice kako bi me pogledao. ―Izgledate kao loše osušena svinjska polovica. Evo, popijte malo!‖ Odbila sam ponuĊenu ĉuturu s viskijem, uspravila se i obrisala lice vlaţnom krpom koju mi je donio. ―Ne, sad mi je dobro.‖ Kad me Murtagh, koji je glumio mog slugu, bio otpratio iz zatvora, jedva smo se uspjeli udaljiti prije no što sam sjahala s konja i povratila na snijeg. Ostala sam sjediti na tlu, plaĉući i stišćući Jamiejevu kutiju na grudima, sve dok me Murtagh nije podigao, natjerao da zajašem i odveo do male gostionice u kojoj nam je Rupert našao smještaj. Nalazili smo se u sobi na katu, iz koje se mogla vidjeti glavnina zatvora, koji se sada jedva nazirao u sve gušćoj tami. ―Dakle, je li mrtav?‖ Rupertovo široko lice, napola skriveno bradom, sada je bilo mrko i ljubazno, bez uobiĉajenog lakrdijaškog izraza.

Odmahnula sam glavom i duboko uzdahnula. ―Još nije.‖ Kad sam ispriĉala što se dogodilo, Rupert se polako ushodao po sobi, zamišljeno gurajući usne unutra i van. Murtagh je mirno sjedio, kao i obiĉno, bez vidljivih znakova uznemirenosti na licu. Zakljuĉila sam da bi on bio odliĉan igraĉ pokera.

Rupert se vratio do kreveta i sjeo do mene s uzdahom. ―Pa, još uvijek je ţiv, a to je najvaţnije. Ali vrag me odnio ako znam što bismo sada trebali uĉiniti.

Nema naĉina da uĊemo u to mjesto.‖ ―Da, ima‖, iznenada je odvratio Murtagh. ―Zahvaljujući curinoj ideji s pismom.‖ ―Mmmphm. Ali samo jedan ĉovjek moţe ući. I to samo do upraviteljeva ureda. Ali da, to je poĉetak.‖ Rupert je izvukao bodeţ i stao se vrškom oštrice dokono grepsti po bradi. ―To je vraški veliko mjesto za potragu.‖ ―Ja znam gdje je‖, rekla sam, osjetivši se bolje zbog planiranja i zbog spoznaje da se moji drugovi ne predaju, ma koliko se naš pothvat ĉinio beznadnim. ―Ili barem u kojem je krilu.‖ ―Doista? Hmm.‖ Vratio je bodeţ u korice i ponovo se ushodao po sobi, a onda se zaustavio i upitao me: ―Koliko novca imate, curo?‖ Prekopala sam po dţepu haljine. Imala sam Dougalovu kesu s novcem, novac koji me Jenny prisilila uzeti i svoju bisernu ogrlicu. Rupert je odbio ogrlicu, ali je uzeo kesu i istresao kovanice na široki dlan. ―To će biti dovoljno‖, rekao je i zazveckao novĉićima. Podigao je pogled prema blizancima Coulter. ―Vas dvojica, momci, i Willy - poĊite sa mnom, a John i Murtagh neka ostanu ovdje s curom.‖ ―Kamo idete?‖ upitala sam.

Ubacio je novĉiće u svoju koţnatu torbicu, ostavljajući jedan, koji je zamišljeno bacio u zrak. ―Oh‖, neodreĊeno je odgovorio. ―Na drugom kraju ovog mjesta sluĉajno postoji još jedna gostionica.

Zatvorski straţari zalaze u nju kad nisu na duţnosti, jer ta je gostionica bliţe zatvoru, a piće je peni jeftinije.‖ Palcem je bacio novĉić u zrak, okrenuo šaku i uhvatio ga izmeĊu dva prsta.

Gledajući ga, shvatila sam što smjera. ―Doista?‖ upitala sam. ―Mislite li da oni tamo kartaju?‖ ―Ne bih znao, curo, ne bih znao‖, odgovorio je. Još jedanput je bacio novĉić u zrak i uhvatio ga meĊu dlanove, a onda ih je razdvojio i pokazao da nema niĉega. Nasmiješio se, pa su mu se nasred crne brade pojavili bijeli zubi. ―Ali moţemo otići i provjeriti, zar ne?‖ Pucnuo je prstima i novĉić se opet pojavio izmeĊu njih.

Sutradan, malo poslije jedan popodne, ponovo sam prošla ispod šiljastih podiznih rešetaka koje su ĉuvale ulazna vrata zatvora Wentworth još otkako je krajem šesnaestog stoljeća izgraĊen. Zatvor je u sljedećih dvjesto godina izgubio vrlo malo od svog zlokobnog karaktera, pa sam opipala bodeţ u dţepu kako bih se ohrabrila.

Prema informacijama koje su Rupert i njegovi pomoćnici izvukli iz zatvorskih ĉuvara za sinoćnjeg pohoda, sir Fletcher bi sada morao biti posve zaokupljen svojim podnevnim obrokom. Doteturali su u sobu 366

nešto prije zore, crvenih oĉiju i zaudarajući po pivu. Sve što je Rupert odgovorio na moje pitanje bilo je: ―Oh, curo, da ĉovjek pobijedi na kartama, za to je potrebna samo sreća. Ali da izgubi, za to je potrebna vještina.‖ A onda se sklupĉao u kutu i zaspao, ostavljajući me da frustrirano hodam po sobi, kao što sam ĉinila cijele noći.

Ali probudio se sat poslije, bistra pogleda i ĉiste glave, i izloţio nam osnovne crte plana koji sam se upravo spremala provesti u djelo. ―Sir Fletcher ne dopušta da mu išta pokvari objed‖, rekao je. ―Svatko tko ga u to vrijeme ţeli vidjeti, mora priĉekati dok on ne završi s jelom i pićem. A obiĉaj mu je da se nakon podnevnog obroka povuĉe u svoje odaje i malo odrijema.‖ Glumeći mog slugu, Murtagh je stigao ĉetvrt sata prije i bio primljen bez problema. Pretpostavljala sam da će ga straţari odvesti u ured sir Fletchera i reći mu neka priĉeka. Dok bude ĉekao, trebao je pretraţiti ured i potraţiti tlocrt zapadnog krila, a onda, za svaki sluĉaj, i kljuĉeve ćelije.

Zastala sam i podigla pogled prema nebu da procijenim koliko je sati. Ako stignem prije no što sir Fletcher sjedne za stol, on bi me mogao pozvati da mu se pridruţim na ruĉku, što mi uopće ne bi odgovaralo. Ali zatvorski ĉuvari koje je Rupert upoznao na kartanju uvjeravali su ga da upravitelj nikad ne mijenja navike; zvono za ruĉak uvijek se oglasi toĉno u jedan, a juha se posluţi pet minuta poslije toga.

Na ulaznim vratima stajao je isti ĉuvar kao i juĉer. Ĉinilo se da je iznenaĊen što me opet vidi, ali pristojno me pozdravio. ―To je tako neugodno‖, rekla sam mu. ―Namjeravala sam sir Fletcheru poslati mali dar po svom sluzi, kako bih mu zahvalila na juĉerašnjoj dobroti. Ali ustanovila sam da je taj šašavac odjahao bez njega, pa sam krenula za njim, nadajući se da ću ga dostići. Je li već stigao?‖ Pokazala sam mu mali paket i nasmiješila se, misleći da bi mi jamice na obrazima pomogle. Budući da ih nisam imala, zadovoljila sam se sjajnim zubima.

Izgleda da je to bilo dovoljno. Uveli su me u zatvor i odveli hodnicima do upraviteljeva ureda. Premda je ovaj dio zatvora bio pristojno namješten, nije ostavljao previše sumnje da je išta drugo nego zatvor.

Osjećao se zadah; zamislila sam da je to miris jada i straha, premda sam pretpostavljala da zapravo nije ništa više od smrada teške prljavštine i nedostatka odvodnih cijevi. Ĉuvar mi je dopustio da hodam ispred njega i diskretno me slijedio, pazeći da ne nagazi na rub mog ogrtaĉa. To je bila sretna okolnost, jer kad sam skrenula za ugao prema uredu sir Fletchera, nekoliko koraka ispred njega, kroz otvorena vrata ureda ugledala sam Murtagha kako odvlaĉi tijelo onesviještenog straţara za golemi stol.

Povukla sam se korak natrag i ispustila paket na kameni pod. Zaĉuo se zvuk lomljave stakla, a zagušljivi miris brendija od breskve ispunio je zrak. ―Oh, Boţe‖, rekla sam. ―Što sam to uĉinila?‖ Ĉuvar je poslao po zatvorenika da oĉisti nered, a ja sam taktiĉno promrmljala nešto o tome kako ću priĉekati sir Fletchera u njegovu privatnom uredu, ušla unutra i ţurno zatvorila vrata. ―Dovraga, što to radite?‖ obrecnula sam se. Neuznemiren mojim tonom, Murtagh je podigao pogled s tijela koje je vukao. ―Sir Fletcher ne drţi kljuĉeve u svom uredu‖, objasnio mi je tihim glasom, ―ali ovaj ih momĉić ima.‖ Zatim je s ĉovjekova kaputa oslobodio veliki kolut s kljuĉevima, pazeći da ne zazveckaju.

Kleknula sam pokraj njega. ―Oh, dobro izvedeno!‖ rekla sam i bacila pogled na ispruţenog vojnika, koji je barem još uvijek disao. ―A što je s tlocrtom zatvora?‖ Murtagh je odmahnuo glavom. ―Ni njega nema, ali ovaj mi je momak nešto rekao dok smo ĉekali. Ćelije osuĊenika nalaze se na istom katu kao i ovaj ured, usred zapadnog krila. Ali postoje tri ćelije, a više od toga nisam ga mogao pitati - ionako je već postao malo sumnjiĉav.‖ ―To će biti dovoljno - nadam se. U redu, dajte mi kljuĉeve i izlazite.‖ ―Ja? Curo, vi trebate otići, i to brzo.‖ Bacio je pogled prema vratima, ali s druge strane nije se ĉuo nikakav zvuk.

367

―Ne, to moram biti ja‖, rekla sam i opet ispruţila ruku. ―Slušajte‖, nestrpljivo sam mu rekla, ―ako vas zateknu kako lutate zatvorom s hrpom kljuĉeva, a onda pronaĊu ovog ĉuvara kako leţi kao klada, oboje smo nagrabusili, jer kako ću im objasniti zašto nisam pozvala pomoć?‖ Zgrabila sam kljuĉeve i s izvjesnim teškoćama gurnula ih u dţep.

Murtagh još uvijek nije bio uvjeren, ali je ustao. ―A što ako vas uhvate?‖ htio je znati. ―Past ću u nesvijest‖, kratko sam odgovorila. ―A kad doĊem k sebi - prije ili poslije - reći ću im da sam paniĉno pobjegla kad sam vas vidjela kako ubijate ĉuvara i da pojma nisam imala kamo idem. I da sam zalutala traţeći pomoć.‖ Polako je kimnuo glavom. ―Da, dobro.‖ Krenuo je prema vratima, a onda zastao. ―Ali zašto sam... oh.‖ Hitro je prišao stolu i poĉeo otvarati ladice, prekapajući jednom rukom po sadrţaju, a drugom bacajući stvari na pod. ―Da izgleda kao kraĊa‖, objasnio je, a onda je ponovo prišao vratima, odškrinuo ih i provirio u hodnik. ―Ako ţelite da izgleda kao kraĊa, ne biste li trebali nešto uzeti?‖ predloţila sam, ogledavajući se po sobi kako bih našla neki mali predmet koji bi se mogao ponijeti. Podigla sam emajliranu burmuticu. ―Moţda ovo?‖ Još uvijek vireći kroz odškrinuta vrata, nestrpljivo mi je dao znak da vratim burmuticu na mjesto. ―Ne, curo! Ako me uhvate s neĉim što pripada sir Fletcheru, objesit će me. Pokušaj kraĊe kaţnjava se samo biĉevanjem ili unakazivanjem.‖ ―Oh.‖ Ţurno sam vratila burmuticu na mjesto, prišla Murtaghu i provirila preko njegovih ramena. Ĉinilo se da u hodniku nema nikoga. ―Ja idem prvi‖, rekao je. ―Ako koga sretnem, odvući ću ga sa sobom. Izbrojite do trideset, a onda krenite. Naći ćemo se u šumarku sjeverno od zatvora.‖ Otvorio je vrata, a onda zastao i okrenuo se. ―Ako vas uhvate, bacite kljuĉeve.‖ Prije no što sam mu stigla odgovoriti, šmugnuo je kroz vrata kao jegulja i udaljio se hodnikom, neĉujno poput sjene. Ĉinilo mi se kao da je prošla cijela vjeĉnost prije no što sam uspjela pronaći zapadno krilo, šuljajući se hodnicima starog dvorca, provirujući iza uglova i skrivajući se iza stupova. Ali usput sam srela samo jednog ĉuvara i uspjela ga izbjeći hitro se povukavši iza ugla, stisnuvši se uza zid dok mi je srce grozniĉavo lupalo i priĉekavši da proĊe.

Kad sam napokon stigla u zapadno krilo, nije bilo nikakve sumnje da sam došla na pravo mjesto. U hodniku su bila troja velika vrata, svaka sa sitnim rešetkastim prozorĉićem kroz koji se nije moglo vidjeti bogzna što. ―Eci, peci, pec‖, promrmljala sam sebi u bradu i prišla vratima srednje ćelije. Kljuĉevi na kolutu bili su neoznaĉeni, ali razliĉitih veliĉina. Oĉito, samo jedan od tri velika kljuĉa pristajat će u bravu koja stoji preda mnom. I dakako, bio je to treći kljuĉ. Kad je brava škljocnula, duboko sam uzdahnula, otrla oznojene ruke o haljinu i naglo otvorila vrata.

Grozniĉavo sam prelazila pogledom preko smrdljive mase muškaraca u ćeliji, koraĉajući preko raširenih stopala i nogu, gurajući u stranu tijela koja su mi se nepodnošljivo sporo micala s puta.

Meškoljenje koje je izazvao moj iznenadni ulazak proširilo se; oni koji su spavali na prašnjavom podu poĉeli su se pridizati, potaknuti širenjem zapanjenog ţamora. Neki su bili okovani za zid, pa su lanci zastrugali i zazveckali u polutami kad su se pomaknuli. Zgrabila sam jednog od muškaraca koji su stajali, smeĊebradog gorštaka u odrpanom ţuto-zelenom tartanu, s jezivo mršavim rukama. Englezi nisu tratili mnogo hrane na zatvorenike. ―James Fraser! Krupni riĊokosi ĉovjek! Je li u ovoj ćeliji? Gdje je?‖ SmeĊebradi gorštak, koji je već krenuo prema vratima s ostalim neokovanim zatvorenicima, naĉas je zastao i pogledao me. Zatvorenici su u meĊuvremenu prihvatili ideju da su vrata ćelije otvorena, pa su se u gomili slijevali kroz njih, naguravajući se, ţmirkajući i mrmljajući.

368

―Tko? Fraser? Oh, odveli su ga jutros.‖ Slegnuo je ramenima i odgurnuo mi ruke pokušavajući me se osloboditi. Ĉvrsto sam ga uhvatila za pojas i zaustavila ga usred pokreta. ―Kamo? I tko ga je odveo?‖ ―Ne znam kamo, ali odveo ga je neki satnik Randall - pravi napudrani gad.‖ Zatim se nestrpljivim trzajem oslobodio iz mog stiska i odluĉno krenuo prema vratima, kao da je to stvar o kojoj već dugo mašta.

Randall. Ostala sam zapanjeno stajati ne obazirući se na viku okovanih zatvorenika, dok su me ljudi u bijegu gurkali, a onda sam se prenula i pokušala razmisliti. Geordie je promatrao dvorac od zore. Nitko ga u meĊuvremenu nije napustio, osim grupice ljudi iz kuhinje koja je otišla po potrepštine, što znaĉi da su Jamie i Randall još uvijek negdje u zatvoru.

Randall je satnik, pa nitko u zatvorskom garnizonu, osim samog sir Fletchera vjerojatno nema viši ĉin od njega. Mogao je zapovjediti osoblju dvorca da mu naĊe neko prikladno mjesto na kojem će do mile volje moći muĉiti zatvorenika.

A bila sam sigurna da ga on ţeli muĉiti. Ĉak ako je Jamie naposljetku trebao biti obješen, ĉovjek kojeg sam vidjela u Fort Williamu po svojoj je naravi maĉka. Teško moţe odoljeti prilici da se poigra s ovim mišem, kao što ne moţe promijeniti svoju visinu ili boju oĉiju.

Duboko sam uzdahnula i odluĉno istjerala iz glave sve misli o tome što se u meĊuvremenu moglo dogoditi, a onda sam i ja izjurila kroz vrata i svom snagom udarila u engleskog vojnika koji je trĉao unutra.

Vojnik je posrnuo i zateturao sitnim koracima da odrţi ravnoteţu. I ja sam izgubila ravnoteţu i snaţno udarila glavom u okvir vrata, od ĉega mi je utrnula lijeva strana tijela. Uhvatila sam se za okvir vrata da ne padnem i kroz zvonjavu u ušima zaĉula Rupertov glas: IznenaĊenje je na vašoj strani, curo! Iskoristite ga!

Otvoreno je pitanje tko je doţivio veće iznenaĊenje, omamljeno sam pomislila i stala grozniĉavo opipavati haljinu traţeći dţep s bodeţom, proklinjući svoju glupost što ga nisam izvukla kad sam ušla u ćeliju.

Engleski vojnik uspio je povratiti ravnoteţu i zabuljio se u mene zinuvši od ĉuda, ali osjetila sam da moj dragocjeni trenutak iznenaĊenja već prolazi, pa sam odustala od traţenja dţepa i sagnula se da izvuĉem bodeţ iz ĉarape. Bez oklijevanja sam svom snagom zamahnula nagore.

Vrh oštrice zarinuo se vojniku koji je krenuo prema meni odmah ispod brade, kad je posegnuo prema svom pojasu. Napola je podigao ruke do grla i iznenaĊeno me pogledao, a onda je oteturao unatrag do zida i sporo kliznuo na pod dok ga je ţivot napuštao. I on je zaboravio izvući oruţje prije no što je došao provjeriti što se dogaĊa i taj je sitni propust platio ţivotom. Meni je samo Boţja milost pomogla da preţivim svoju pogrešku i nisam si mogla priuštiti još jednu. Prekoraĉila sam vojnikovo tijelo s osjećajem jake hladnoće, pazeći da ga ne pogledam.

Jurnula sam putem kojim sam i došla i zaustavila se na okretištu stuba. Ondje sam ugledala jedno mjesto pokraj zida na kojem ću biti skrivena od pogleda iz oba smjera. Oslonila sam se o zid i naĉas se prepustila drhtavici i muĉnini.

Otrla sam oznojene ruke o haljinu i izvukla bodeţ iz skrivenog dţepa. Sada mi je to bilo jedino oruţje, jer nisam imala ni vremena ni hrabrosti da izvuĉem noţ koji sam zarila u vojnika. Moţda je tako i bolje, pomislila sam, trljajući prste o prsluk haljine; iz vojnika je isteklo zaĉudno malo krvi. Zgrĉila sam se od pomisli na mlaz koji bi štrcnuo da sam izvukla noţ.

Noţ u ruci dao mi je sigurnost, pa sam oprezno provirila u hodnik. Zatvorenici koje sam nehotice oslobodila, otišli su na lijevu stranu. Nisam imala pojma što namjeravaju uĉiniti, ali to će vjerojatno privući paţnju Engleza. Budući da nisam imala nikakva razloga da za potragu odaberem jedan smjer a ne drugi, zakljuĉila sam da je najpametnije krenuti u suprotnom smjeru od strke koju će oni izazvati.

Svjetlost s visokih uskih prozora padala je koso iza mene. Znaĉi da je ovo zapadna strana dvorca. Ne smijem si dopustiti da izgubim orijentaciju, jer Rupert je rekao da će me ĉekati pokraj juţnih vrata.

Stube. Prisilila sam svoj omamljeni duh da misli i pokušala zakljuĉiti gdje se nalazi mjesto koje traţim. Ako namjeravate nekoga muĉiti, vjerojatno ćete odabrati neko skrovito mjesto koje ne propušta zvukove. Oba razloga navode na zakljuĉak da će to najvjerojatnije biti neka izolirana tamnica. A u dvorcu

369

poput ovog, tamnice su obiĉno smještene u podrumu, gdje tone zemlje ublaţavaju sve krikove, a mrak skriva sve okrutnosti od oĉiju odgovornih osoba.

Na kraju hodnika, zid je poĉeo zavijati; došla sam do jedne od ĉetiriju ugaonih kula - a sve kule imaju stube.

Kad sam zašla za još jedan zavoj, ugledala sam spiralno stubište. Stube u obliku klina spuštale su se u vrtoglavim nizovima koji su zavaravali oĉi i svijali gleţnjeve. Nagli prelazak iz razmjerno dobro osvijetljenog hodnika u mraĉno stubište još mi je više oteţao procjenu visine pojedinih stuba, pa sam se nekoliko puta okliznula, ogulivši zglobove na šaci i oderavši koţu na dlanovima, dok sam se hvatala za kamene zidove.

Stubište je imalo jednu prednost. Kroz uski prozor, zahvaljujući kojem stubište nije bilo u potpunom mraku, moglo se vidjeti glavno dvorište. Sada se barem mogu orijentirati. Grupica vojnika u crvenim odorama stajala je postrojena za smotru u urednim vrstama, ali, kako se ĉinilo, ne zato da gleda izvršenje smrtne kazne nad škotskim pobunjenikom. U dvorištu su se nalazila mraĉna vješala zlokobna izgleda, ali na njima nije bilo nikoga. Kad sam ih ugledala, osjetila sam grĉ u ţelucu. Sutra ujutro! Ne obazirući se na oderane laktove i natuĉene noţne prste, pohitala sam niza stube lupkajući cipelama.

Haljina mi je zašuštala kad sam stigla na dno, pa sam zastala da oslušnem. Ovdje je vladala potpuna tišina, ali ovaj dio dvorca barem se koristio; na zidnim su postoljima stajale zapaljene baklje, koje su bacale treperavu crvenkastu svjetlost na granitne blokove. Svaka je baklja stvarala krug svjetlosti koji je postupno slabio, sve dok nije zasvijetlio sljedeći. Pod svodovima hodnika kovitlao se sivi dim.

Put je odavde vodio samo u jednom smjeru. Krenula sam, još uvijek spremno drţeći bodeţ u ruci. Bio je jezovit osjećaj tiho hitati hodnikom. Sliĉne sam tamnice već vidjela kad sam s Frankom posjećivala povijesne dvorce na cjelodnevnim turistiĉkim obilascima. Ali tada su masivni granitni blokovi bili osvijetljeni fluorescentnim svjetiljkama koje su visjele s lukova šupljikavih stropova, pa nisu izgledali tako zlokobno. Sjećam se da su me male, vlaţne prostorije uţasnule, ĉak i tada kad su bile izvan upotrebe već cijelo stoljeće. Kad sam vidjela debela vrata i zahrĊale okove na zidu, ostatke starih groznih obiĉaja, vjerovala sam da mogu zamisliti muke ljudi koji su bili zatoĉeni u tim groznim ćelijama. Sada sam se mogla samo nasmijati svojoj naivnosti. Kao što je rekao Dougal, nekim stvarima mašta nije dorasla.

Na prstima sam prolazila pokraj zakraĉunatih vrata, debelih sedam centimetara, što je dovoljno da priguši svaki zvuk iznutra. Kod svakih sam se vrata sagnula do poda da provjerim vidi li se ispod njih traka svjetlosti. Zatvorenici mogu trunuti u mraku, ali Randall mora vidjeti što radi. Pod je ovdje bio prekriven debelim slojem prašine, ljepljiv od prastare prljavštine, pa sam zakljuĉila da se ovaj dio zatvora trenutaĉno ne upotrebljava. Ali baklje navode na zakljuĉak da je netko ipak ovdje.

Ispod ĉetvrtih vrata u hodniku ugledala sam svjetlost koju sam traţila. Kleĉeći, prislonila sam uho na pukotinu ispod vrata i oslušnula, ali nisam mogla ĉuti ništa osim pucketanja vatre.

Vrata nisu bila zakljuĉana. Odškrinula sam ih i oprezno provirila unutra. Ugledala sam Jamieja kako skutren sjedi na podu pokraj jednog zida, s glavom meĊu koljenima. Bio je sam.

Prostorija je bila malena ali dobro osvijetljena; u priliĉno jednostavnom ţeravniku veselo je gorjela vatra. Za jednu tamnicu, bila je to neobiĉno udobna prostorija. Kamene ploĉe bile su priliĉno ĉiste, a uz jedan zid stajao je mali poljski krevet. U prostoriji su se nalazila još dva stolca i stol, prekriven brojnim predmetima, ukljuĉujući i veliku kositrenu ĉuturu i dvije ĉaše od roga. Budući da sam zamišljala tamnicu s vodom koja curi po zidovima i štakorima koji trĉkaraju naokolo, taj me prizor zapanjio, a onda mi je palo na pamet da su garnizonski ĉasnici moţda namjestili ovo gnjezdašce kao utoĉište da ovamo dovode ţensko društvo, koje su mogli nagovoriti da ih posjeti u zatvoru. Oĉito je imalo prednost privatnosti pred barakama. ―Jamie!‖ tiho sam pozvala. Nije podigao glavu ni odgovorio, pa sam zadrhtala od straha. Zastala sam tek toliko da zatvorim vrata, a onda sam mu brzo prišla i dotaknula mu rame. ―Jamie!‖ Tada je podigao pogled. Lice mu je bilo mrtvaĉki blijedo i neobrijano, sjajno od hladnog znoja koji mu je već natopio kosu i košulju. Ĉitava je prostorija zaudarala na strah i bljuvotine. ―Claire!‖ rekao je promuklim glasom, kroz usnice raspucane od suhoće. ―Kako si...? Moraš odmah otići. On će se ubrzo vratiti.‖ 370

―Ne budi smiješan!‖ Pokušala sam na brzinu procijeniti situaciju, nadajući se da će mi koncentracija na posao odagnati osjećaj gušenja i otopiti veliku santu leda u trbušnoj šupljini.

Gleţanj mu je bio okovan lancem za zid, ali inaĉe nije bio sputan. Ali kolut uţeta u hrpi predmeta na stolu oĉito je bio upotrijebljen; Jamie je imao svjeţe modrice na zapešćima i laktovima.

Njegovo me stanje zbunilo. Oĉito je bio omamljen, a svaki djelić njegova tijela govorio je da trpi bol, ali nisam mogla primijetiti nikakve vidljive ozljede. Nije bilo ni krvi ni primjetnih rana. Spustila sam se na koljena i pokušala redom iskušati sve kljuĉeve sa svog koluta, ne bih li otkljuĉala okov oko njegova gleţnja. ―Što ti je uĉinio?‖ upitala sam ga tihim glasom, bojeći se da bi se Randall mogao vratiti.

Ne otvorivši oĉi, Jamie se zanjihao, pa su mu stotine sitnih kapljica znoja zasvjetlucale na koţi. Oĉito je bio na rubu nesvjestice, ali kad je zaĉuo moj glas, naĉas je otvorio oĉi. Miĉući se s krajnjim naporom, lijevom je rukom podigao predmet koji mu je leţao u krilu. Bila je to njegova desna šaka, iznakaţena gotovo do neprepoznatljivosti. Groteskno nateĉena, sada je nalikovala na nabreklu vreću, pokrivena crvenim i ljubiĉastim mrljama. Prsti su mu stajali pod nemogućim kutovima. Kroz posjekotinu na srednjem prstu virila je bijela krhotina kosti, a sitne kapljice krvi mrljale su zglobove na šaci, nabrekle u bezobliĉne jamice.

Ljudska šaka delikatno je ĉudo prirode, zamršeni sustav zglobova i kostiju koje posluţuje i nadzire mreţa milijuna sićušnih ţivaca, vrlo osjetljivih na dodir. Jedan jedini slomljeni prst dovoljan je da sruši snaţnog ĉovjeka na koljena od nepodnošljive boli. ―Naplatio mi je za svoj nos‖, odgovorio je Jamie. ―S kamatama.‖ Naĉas sam ostala buljiti u njegovu šaku, a onda sam odvratila, glasom koji nisam prepoznala kao svoj: ―Zbog toga ću ga ubiti.‖ Jamiejeva usta malĉice su se trznula, a kroz masku boli i omamljenosti, na silu se probio traĉak humora. ―Na tome bih ti bio zahvalan, Saskinjo‖, šapnuo je. Ponovo je zatvorio oĉi i spuznuo niza zid, previše iscrpljen da opet prosvjeduje zbog moje prisutnosti.

Ponovo sam se posvetila okovu i sa zadovoljstvom shvatila da mi se ruke više ne tresu. Strah je nestao, zamijenio ga je veliĉanstveni gnjev.

Dvaput sam isprobala svaki kljuĉ na kolutu, ali još uvijek nisam uspjela pronaći pravi. Kad sam poĉela još jedanput isprobavati najvjerojatnije kljuĉeve, ruke su mi se poĉele znojiti, pa su mi kljuĉevi klizili kroz prste poput riba. Moje promrmljane psovke prenule su Jamieja iz obamrlosti, pa je polako spustio glavu da pogleda što radim. ―Ne moraš naći kljuĉ koji će otvoriti bravu‖, rekao mi je, naslanjajući se na zid kako bi ostao u uspravnom poloţaju. ―Ako jedan od njih pristaje uz duţinu valjka, moţeš otvoriti bravu snaţnim udarcem u glavu kljuĉa.‖ ―Već si vidio ovakvu bravu?‖ Ţeljela sam da ostane budan i da govori, jer ako uspijemo pobjeći odavde, morat će hodati. ―Ćelija u koju su me smjestili imala je istu takvu bravu na vratima. Kad su me doveli ovamo, stavili su me u okove u velikoj ćeliji s mnoštvom drugih zatvorenika. Pokraj mene bio je okovan jedan Irac iz Leinstera, ĉovjek po imenu Reilly - on mi je rekao da je leţao u većini zatvora u Irskoj, pa je odluĉio promijeniti okruţenje i pokušati u Škotskoj.‖ Jamie se trudio govoriti, jednako svjestan kao i ja da se mora razbuditi. Uspio se slabašno nasmiješiti. ―Ispriĉao mi je mnogo toga o bravama i sliĉnim stvarima i pokazao mi kako bismo se mogli osloboditi okova koje nosimo, kad bismo imali komad metala koji nismo imali.‖ ―Onda mi reci.‖ Poĉeo se jako znojiti od napora govorenja, ali uĉinilo mi se da je nešto pribraniji.

Koncentracija na problem brave kao da mu je pomagala.

Slijedeći njegove upute, našla sam prikladan kljuĉ i gurnula ga u bravu koliko sam mogla. Ako je vjerovati Reillyju, snaţan udarac u vrh kljuĉa nabit će drugi kraj na pridrţak i osloboditi bravu. Osvrnula sam se oko sebe traţeći nešto ĉime bih mogla udariti kljuĉ. ―Upotrijebi onaj malj na stolu, Saskinjo‖, rekao mi je Jamie. Potaknuta mraĉnim prizvukom u njegovu glasu, skrenula sam pogled s njegova lica na stol, na kojem je leţao drveni malj srednje veliĉine. Ruĉka mu je bila omotana katranom namazanom špagom. ―Je li ti time...‖ zaprepašteno sam poĉela. ―Jest. Nasloni okov na zid, curo, prije no što ga udariš.‖ 371

Oprezno sam uhvatila ruĉku i podigla malj. Nije bilo lako postaviti ţeljezni okov u pravilan poloţaj kako bi jednom stranom bio oslonjen na zid, jer to je zahtijevalo da Jamie stavi okovanu nogu pod drugu i pritisne koljeno na zid.

Prva dva udarca bila su previše slaba i bojaţljiva. Zaogrnuvši se odluĉnošću kao ogrtaĉem, svom sam snagom udarila u zaobljeni vrh kljuĉa. Malj je skliznuo s kljuĉa i udario Jamieja u gleţanj, postrance, ali snaţno. Jamie se trgnuo, izgubio nesigurnu ravnoteţu i pao, instinktivno ispruţivši desnu ruku kako bi ublaţio pad. Ispustio je neljudski jauk kad mu se desna ruka svinula pod tijelom, a rame udarilo o pod. ―Oh, kvragu‖, umorno sam rekla. Jamie se onesvijestio, što mu nisam mogla zamjeriti. Koristeći se njegovom trenutaĉnom nepomiĉnošću, okrenula sam mu gleţanj kako bih dobro oslonila okov i nemilosrdno udarila u vrh utaknutog kljuĉa, ali bez vidljiva uĉinka. Obuzele su me mraĉne misli o irskim bravarima, kad su se vrata pokraj mene iznenada otvorila.

Kao i Frankovo, Randallovo lice malokad je pokazivalo što misli, nudeći umjesto toga ugodnu i neproniĉnu fasadu. Ali u ovom ga je trenutku napustila uobiĉajena smirenost. Zastao je na vratima i zinuo od ĉuda, pa se nije mnogo razlikovao od svog pratioca, vrlo krupnog ĉovjeka u prljavoj i odrpanoj uniformi, s niskim ĉelom, ravnim nosom i obješenim ispupĉenim usnama, što je karakteristiĉno za neke oblike mentalne retardiranosti. Randallov pratilac nije promijenio izraz lica kad je pogledao preko njegova ramena, ne pokazujući osobito zanimanje ni za mene ni za onesviještenog ĉovjeka na podu.

Kad se oporavio od šoka, Randall je ušao u prostoriju i sagnuo se da isproba okov na Jamiejevu gleţnju. ―Vidim da ste oštetili kraljevo vlasništvo, draga moja. Znate, to je prijestup kaţnjiv po zakonu. Da i ne spominjemo pokušaj da se opasnom zatvoreniku pomogne u bijegu.‖ U njegovim blijedim sivim oĉima pojavila se iskra zabavljenosti. ―Morat ćemo smisliti nešto prikladno za vas. U meĊuvremenu...‖ Naglo me povukao na noge, svinuo mi ruke iza leĊa i svezao mi maramom zapešća.

Premda je otpor bio besmislen, svom sam mu snagom nagazila na noţne prste, da barem djelomice dam oduška frustraciji. ―Joj!‖ Okrenuo me i grubo odgurnuo od sebe, pa sam nogama udarila u krevet i pala, napola legavši na grube pokrivaĉe. Trljajući natuĉeni noţni prst ĉizme platnenom maramicom, Randall me odmjerio s mraĉnim zadovoljstvom, a ja sam ga zauzvrat tako bijesno pogledala da se kratko nasmijao. ―Niste kukavica, to vam se mora priznati. Zapravo, kao da ste stvoreni za njega‖, kimnuo je glavom prema Jamieju, koji se poĉeo meškoljiti, ―a bolji vam kompliment ne mogu dati.‖ Oprezno je prstima protrljao vrat, na kojem se kroz otkopĉani ovratnik košulje nazirala tamna modrica. ―Kad sam ga odvezao, pokušao me ubiti jednom rukom. A vraški mu je malo nedostajalo da i uspije. Šteta što nisam shvatio da je ljevoruk.‖ ―Kako nerazumno od njega‖, rekla sam. ―Toĉno‖, odvratio je Randall kimnuvši glavom. ―Pretpostavljam da vi ne biste bili tako nepristojni, zar ne? Ipak, za svaki sluĉaj...‖ Okrenuo se svom krupnom pomoćniku, koji je obješenih ramena stajao na vratima i ĉekao zapovijedi. ―Marley‖, rekao mu je, ―doĊi ovamo i provjeri ima li ova ţena oruţje.‖ S izvjesnim je zadovoljstvom promatrao kako me njegov pomoćnik nespretno opipava, a onda nalazi i izvlaĉi bodeţ. ―Ne sviĊa vam se Marley?‖ upitao me, gledajući kako pokušavam izbjeći debele prste koji su me previše intimno opipavali. ―Baš šteta, siguran sam da se vi njemu jako sviĊate.‖ ―Jadni Marley nema baš sreće sa ţenama‖, nastavio je satnik s pakosnim sjajem u oĉima. ―Nije li tako, Marley? Ĉak ni kurve ne ţele otići s njim u krevet.‖ Lukavo se zagledao u mene i proţdrljivo nasmiješio. ―Kaţu da je prevelik.‖ Podigao je obrvu kako bi smisao njegovih rijeĉi bio posve jasan.

Marley, koji se tijekom pretrage priliĉno zadihao, zaustavio se i obrisao nit sline s kuta usta, a ja sam se s gaĊenjem odmaknula od njega što sam više mogla.

Gledajući me, Randall je rekao: ―Pretpostavljam da bi vas Marley rado odveo u svoje odaje kad završimo razgovor. Dakako, poslije bi mogao odluĉiti hoće li svoju sreću podijeliti s prijateljima, ali to ovisi o njemu.‖ ―Oh, vi to ne ţelite gledati?‖ sarkastiĉno sam ga upitala.

372

Randall se nasmijao, kao da se iskreno zabavlja. ―Ja moţda osobno imam ‗protuprirodne sklonosti‘, kako se to obiĉno kaţe, ali pretpostavljam da ste to već shvatili. Ali ipak morate priznati da imam neke estetske principe.‖ Bacivši pogled prema svom golemom, pogrbljenom pomoćniku u prljavoj odjeći, s trbuhom ispupĉenim iznad pojasa, koji je svojim poput borovnice plavim obješenim usnama neprestance nešto ţvakao i mumljao kao da traţi komadić hrane i nervozno petljao kratkim debelim prstima oko meĊunoţja zaprljanih hlaĉa, Randall je lagano zadrhtao. ―Ne‖, rekao je. ―Zanemarimo li vaš pogani jezik, vi ste vrlo zgodna ţena. Vidjeti vas s Marleyjem - ne, mislim da to ne bih volio gledati. Izgled na stranu, ali Marleyjeve navike nisu baš najbolje.‖ ―Nisu ni vaše‖, odvratila sam. ―Moţe biti. U svakom sluĉaju, to više nije vaša briga.‖ Zastao je i pogledao me. ―Znate, ja bih još uvijek volio doznati tko ste vi. Oĉito ste jakobit, ali za koga radite? Za Marischala? Ili moţda za Seafortha?

Budući da ste s Fraserima, najvjerojatnije za Lovata.‖ Njeţno je lupnuo Jamieja vrhom oĉišćene ĉizme, ali Jamie se nije pomaknuo. Vidjela sam da mu se prsa pravilno diţu i spuštaju, pa sam pomislila da je moţda jednostavno iz nesvjestice utonuo u san. Pod oĉima je imao tamne kolobare koji su govorili da u posljednje vrijeme nije mnogo spavao. ―Neki su mi ljudi ĉak tvrdili da ste vještica‖, nastavio je satnik vedrim glasom, ali cijelo me vrijeme paţljivo gledajući, kao da bih se iznenada mogla pretvoriti u sovu i odletjeti. ―U Cranesmuiru je došlo do nekih neprilika, zar ne? Netko je umro? Ali sve je to bez sumnje besmisleno praznovjerje.‖ Zamišljeno me pogledao. ―Mogli biste me nagovoriti da sklopimo dogovor‖, naglo je rekao i nagnuo se natrag, napola sjedeći na stolu, kao da me poziva.

Gorko sam se nasmijala. ―Ne bi se baš moglo reći da sam trenutaĉno u poloţaju ili raspoloţenju da se cjenkam. Što mi moţete ponuditi?‖ Randall je pogledao Marleyja. Idiot je buljio u mene i mrmljao nešto sebi u bradu. ―Ako ništa drugo, izbor. Recite mi - i budite uvjerljivi - tko ste i tko vas je poslao u Škotsku. Recite mi ĉime se bavite, kakve ste informacije poslali i kome. Ako mi to kaţete, odvest ću vas sir Fletcheru, umjesto da vas ostavim Marleyju.‖ Paţljivo sam izbjegavala pogledati Marleyja. Već sam primijetila da ima trule škrbe, usaĊene u prištave desni. Pomisao da me ljubi, a kamoli da me... Otjerala sam tu misao iz glave. Randall ima pravo, ja nisam kukavica. Ali nisam ni budala. ―Ne moţete me odvesti sir Fletcheru‖, rekla sam mu. ―Ja to znam isto tako dobro kao i vi. Da me odvedete njemu i riskirate da mu ispriĉam o ovome?‖ Kimnula sam glavom, obuhvativši tom kretnjom udobnu malu prostoriju, ugodnu vatricu, krevet na kojem sam sjedila i Jamieja koji je leţao na tlu pred mojim nogama. ―Bez obzira na svoje eventualne slabosti, ne vjerujem da bi sir Fletcher dopustio, sluţbeno, da njegovi ĉasnici muĉe zatvorenike. Ĉak i engleska vojska mora imati neke standarde.‖ Randall je podigao obje obrve. ―Muĉenje? Oh, mislite na ovo.‖ Nehajno je mahnuo prema Jamiejevoj šaci. ―To je posljedica nesretnog sluĉaja. Pao je u ćeliji, pa su ga nagazili drugi zatvorenici. Te su ćelije prenatrpane, znate.‖ Podrugljivo se nasmiješio.

Zašutjela sam. Moţda bi sir Fletcher povjerovao da je povreda Jamiejeve ruke posljedica nesretnog sluĉaja, a moţda i ne bi, ali nije baš vjerojatno da bi povjerovao iĉemu što bih mu ja rekla, nakon što se ustanovi da sam engleski špijun.

Randall me paţljivo promatrao kako mu ne bi promaknuo ni najmanji znak da sam popustila. ―Onda?

Izbor je na vama.‖ Uzdahnula sam i zatvorila oĉi, umorna od pogleda na njega. Izbor nije bio na meni, ali jedva da sam mu mogla reći zašto. ―To nije vaţno‖, umorno sam odvratila. ―Ionako vam ne mogu ništa reći.‖ ―Razmislite malo.‖ Ustao je, paţljivo prekoraĉio Jamiejevo onesviješteno tijelo i izvukao kljuĉ iz dţepa. ―Moţda će mi nakratko zatrebati Marleyjeva pomoć, ali onda ću ga poslati natrag u njegove odaje - a i vas s njim, ako ne namjeravate suraĊivati.‖ Sagnuo se, otkljuĉao okov i podigao nepomiĉno tijelo sa zadivljujućom snagom za tako mršavog ĉovjeka. Mišići na nadlakticama nabrekli su mu pod bijelom 373

košuljom dok je nosio Jamieja, ĉija se glava objesila, na stolac u kutu. Pokazao je glavom prema obliţnjoj kanti. ―Probudi ga‖, uljudno je zapovjedio šutljivom debeljku. Hladna voda zapljusnula je zidove u kutu prostorije i skupila se u prljavu lokvu na podu. ―Još jedanput‖, naredio je Randall kad je pregledao Jamieja, koji je malo zastenjao i pomaknuo glavu na kamenom zidu. Pod drugim jakim mlazom trgnuo se i zakašljao.

Randall mu je prišao, uhvatio ga za kosu, trznuo mu glavu unatrag i zatresao je kao mokru ţivotinju, tako da su kapljice smrdljive vode poškropile zidove. Jamiejeve oĉi bile su samo tupe pukotine. Randall je s gaĊenjem ispustio Jamiejevu glavu, okrenuo se i obrisao ruku o bokove hlaĉa. Mora da je spazio Jamiejevu kretnju jer se poĉeo okretati natrag, ali ne na vrijeme da izbjegne iznenadni skok krupnog Škota.

Jamiejeve ruke našle su se oko Randallova vrata. Budući da mu je desna šaka bila neupotrebljiva, zgrabio je Randalla za desno zapešće zdravom lijevom šakom i povukao ga, stišćući mu podlakticom dušnik. Kad je Randall poprimio ljubiĉastu boju i poĉeo se opuštati, Jamie je ispustio njegovu lijevu ruku i udario ga u bubreg. Ĉak i ovako slab, udario ga je dovoljno snaţno da mu popuste koljena.

Nakon što je ispustio satnikovo mlitavo tijelo, Jamie se okrenuo da se suoĉi s njegovim krupnim pomoćnikom, koji je do tog trenutka promatrao zbivanja bez vidljivih znakova zanimanja na obješenu licu.

Premda mu se izraz lica nije mnogo promijenio, on se ipak pomaknuo i zgrabio malj sa stola dok mu je Jamie prilazio, drţeći u zdravoj lijevoj ruci jednu nogu stolca. Na licu Randallova pomoćnika pojavio se izvjestan tupi oprez kad su dva ĉovjeka polako poĉela kruţiti jedan oko drugoga traţeći priliku za napad.

Budući da je bio bolje naoruţan, Marley je pokušao prvi. Zamahnuo je maljem prema Jamiejevim rebrima. Jamie se hitro izmaknuo i prijeteći zamahnuo stolcem, prisilivši Randallova pomoćnika da se povuĉe prema vratima. Marleyjev sljedeći pokušaj, ubojiti udarac odozgo, raskolio bi Jamiejevu lubanju da je pogodio cilj. Ali umjesto Jamiejeve lubanje, raskolio se stolac, a jedna noga i sjedalo raspukli su se pod pritiskom.

Jamie je zatim nestrpljivom kretnjom razbio stolac o zid, tako da mu je u ruci ostala samo omanja palica kojom je mogao lakše rukovati; šezdesetak centimetara drva s nazubljenim vrhom.

U ćeliji, zagušljivoj od dima baklji, nije se ĉulo ništa osim dahtanja dvojice muškaraca i povremenog muklog udarca drva u meso. Ja se nisam usudila progovoriti da ne poremetim Jamiejevu krhku koncentraciju, pa sam podigla noge na krevet i stisnula se uza zid, pokušavajući mu se maknuti s puta.

Bilo mi je jasno da Jamie brzo gubi snagu - a sudeći po malom smiješku, to je bilo jasno i Randallovu pomoćniku. Bilo je dovoljno nevjerojatno da Jamie uopće stoji, a kamoli da se bori. Bilo je oĉito da borba ne moţe dugo potrajati; ako Jamie ţeli imati ikakvu priliku, mora što prije napasti. Izvodeći kratke i ţestoke zamahe šiljastom nogom stolca, oprezno je krenuo prema Marleyju, satjeravši krupnijeg ĉovjeka u kut, kako bi mu ograniĉio mogućnost zamaha. Instinktivno shvativši Jamiejevu namjeru, Randallov pomoćnik uzvratio je snaţnim vodoravnim zamahom, misleći da će tako natjerati Jamieja na povlaĉenje.

Ali umjesto da se povuĉe, Jamie je zakoraĉio naprijed, prihvativši silinu udarca lijevom stranom tijela, i svom snagom udario palicom Marleyja u sljepooĉicu. Ja sam napeto promatrala borbu, pa nisam obraćala paţnju na Randallovo tijelo, koje je leţalo na podu pokraj vrata. Ali kad je pomoćnik zateturao, zamagljenih oĉiju, zaĉula sam grebanje ĉizama po kamenu i osjetila teško hrapavo disanje na uhu. ―Dobra borba, Fraser.‖ Randallov glas bio je promukao od gušenja, ali smiren kao i uvijek. ―Ali stajala te nekoliko slomljenih rebara, zar ne?‖ Jamie se sopćući naslonio na zid, još uvijek drţeći palicu u ruci i ĉvrsto stišćući lakat uz tijelo. Oborio je pogled na pod, mjereći razdaljinu do Randalla. ―Nemoj ni pomišljati na to, Fraser!‖ Promukli glas bio je uljudan. ―Ubit ću je prije no što napraviš dva koraka.‖ Tanka, hladna oštrica noţa kliznula mi je pokraj uha i osjetila sam kako mi vršak njeţno bocka kut ĉeljusti.

Još uvijek oslonjen o zid, Jamie je naĉas bezizraţajno gledao prizor, a onda se iznenada bolno uspravio i zanjihao. Palica je pala na pod i šuplje zazveĉala. Vršak noţa zarinuo mi se neznatno jaĉe u koţu, ali Randall je ostao nepomiĉan dok je Jamie polako prelazio nekoliko koraka do stola, usput se oprezno sagnuvši da dohvati u špagu umotani malj. Uhvatio ga je izmeĊu dva prsta i zanjihao pred sobom, oĉito ne namjeravajući napasti.

374

Malj je pao na stol ispred mene, a ruĉka se zavrtjela dovoljno snaţno da odnese tešku glavu gotovo do ruba i ostala leţati na hrastovini, tamna i teška, solidno domaće oruĊe. U zbrci predmeta na drugom kraju stola leţala je i jedna košara od rogozine puna malih ĉavala; moţda su je ostavili tesari koji su uredili sobu.

Jamie se zdravom rukom ĉvrsto uhvatio za rub stola, pa mu je svjetlost obrubila neozlijeĊene ravne prste zlatnom bojom. Mogla sam samo nagaĊati kakav je napor morao uloţiti da polako sjedne na stolac i spusti obje ruke na izgrebenu drvenu površinu ispred sebe, nedaleko od malja.

Dok je s mukom prelazio sobu gledao je Randalla ravno u oĉi, a ni sada nije skrenuo pogled. Kratko je kimnuo glavom u mom smjeru i rekao ne pogledavši me: ―Pustite je da ode.‖ Uĉinilo mi se da je drţak noţa zericu popustio: ―Zašto?‖ znatiţeljno je upitao Randall, kao da se zabavlja. Ĉinilo se da je Jamie sada posve pribran, unatoĉ blijedom licu i znoju koji mu je tekao niz obraze poput suza, a da toga nije bio ni svjestan. ―Ne moţete drţati noţ na dvije osobe istodobno. Ako je ubijete ili ispustite, ja ću ubiti vas‖, rekao je blagim glasom, ali ispod škotskog akcenta osjećala se nesmiljena prijetnja. ―A što me spreĉava da vas ne ubijem oboje, jedno po jedno?‖ Izraz na Jamiejevu licu nazvala bih osmijehom, samo zato što sam mu ugledala zube. ―I da tako oduzmete krvniku posao? Ujutro vam to neće biti baš lako objasniti, zar ne?‖ Pokazao je glavom prema onesviještenom debeljku na podu. ―Nemojte zaboraviti da me vaš mali pomoćnik morao svezati uţetom prije no što ste mi unakazili šaku.― ―I što onda?‖ Noţ na mom uhu nije se pomaknuo. ―Vaš vam pomoćnik još neko vrijeme neće moći pomagati.‖ To je bila neporeciva istina; Randallov ĉudovišni pomoćnik leţao je u kutu, s licem prema podu, nepravilno i hroptavo hrĉući. Vjerojatno je zadobio teţak potres mozga, automatski sam pomislila, a moţda i izljev krvi u mozak, ali bilo mi je svejedno hoće li mi umrijeti pred oĉima. ―Ne moţete me svladati sami, bez obzira na to što se mogu koristiti samo jednom rukom.‖ Procijenivši Randallovu veliĉinu i snagu, Jamie je polako zatresao glavom. ―Ne, ja sam krupniji i u ravnopravnoj sam borbi daleko bolji borac od vas. Da ne drţite ovu ţenu, uzeo bih vam taj noţić iz ruke i zario vam ga u grlo.

Vi to i sami znate i to je razlog zašto je još niste ozlijedili.‖ ―Ali ja je imam. Naravno, vi biste mogli otići. Nedaleko odavde postoji izlaz. Dakako, time biste svoju ţenu - rekli ste da vam je ona ţena, zar ne? - osudili na smrt.‖ Jamie je slegnuo ramenima. ―A i sebe. Ne bih daleko dospio s cijelim garnizonom za petama. Ja bih moţda više volio da me ustrijele na otvorenom nego da me objese u zatvoru, ali to sada nije vaţno.‖ Napravio je bolnu grimasu i prestao disati. Kad je ponovno udahnuo, uvlaĉio je zrak plitko i teško. Kakav god ga šok štitio od najgore boli, izgleda da je popuštao. ―Onda se ĉini da smo se našli u pat poziciji.‖ Randallov kultivirani glas zvuĉao je nehajno. ―Ili moţda imate kakav prijedlog?‖ ―Imam. Vi zapravo ne ţelite nju nego mene.‖ Hladan škotski glas govorio je bez okolišanja. ―Ako je pustite da ode, moţete me imati.‖ Vršak noţa malĉice se pomaknuo i zarezao mi uho. Osjetila sam ubod i curenje tople krvi. ―Moţete uĉiniti sa mnom što god ţelite. Neću se opirati, ali ako smatrate da je to potrebno, dopustit ću vam da me sveţete. A sutra ujutro neću o tome nikome ništa reći. Ali prvo se morate pobrinuti da ona sigurno napusti zatvor.‖ Pogledala sam Jamiejevu unakaţenu ruku. Spazila sam da lokvica krvi ispod srednjeg prsta postaje sve veća, a onda sam sa šokom shvatila da Jamie namjerno pritišće prst o stol, zadajući si bol da ostane pri svijesti. Cjenkao se za moj ţivot koristeći se jedinom stvari koja mu je još preostala - samim sobom. A ako se sada onesvijesti, ta će jedina šansa propasti.

Randall se u meĊuvremenu potpuno opustio. Rastreseno je spustio oštricu noţa na moje desno rame i zamislio se. Znao je da me ima u svojoj vlasti i da Jamie sutra ujutro treba biti obješen. Prije ili poslije, otkrili bi da ga nema i pretraţili zatvor. Premda se meĊu ĉasnicima i dţentlmenima moţe tolerirati izvjesna doza okrutnosti - bila sam uvjerena da bi se ta tolerancija protegnula i na unakaţenu šaku ili oderana leĊa 375

nije baš vjerojatno da bi se Randallovim drugim sklonostima progledalo kroz prste. Bez obzira na to što ima status osuĊenika, ako bi Jamie sutra ujutro pod vješalama ustvrdio da ga je Randall zloupotrijebio, njegove bi se tvrdnje provjerile. A ako bi lijeĉniĉki pregled pokazao da govori istinu, to bi za Randalla znaĉilo kraj karijere, a moţda i ţivota. Ali ako Jamie prisegne da će šutjeti... ―Dajete mi rijeĉ?‖ Na licu bijelom poput pergamenta, Jamiejeve su oĉi zasjale poput plavkastih plamiĉaka šibice. Nakon trenutka tišine, polako je kimnuo glavom. ―Ako mi vi date svoju.‖ Privlaĉnost ţrtve koja mu se istodobno posve opire i posve pokorava, bila je neodoljiva. ―Dogovoreno.‖ Osjetila sam da mi oštrica noţa napušta rame, a onda sam zaĉula šum vraćanja metala u korice. Randall me polako obišao, a onda je obišao stol i usput uzeo malj. Podigao ga je u zrak i ironiĉno upitao: ―Hoćete li mi dopustiti da provjerim vašu iskrenost?‖ ―Hoću.‖ Jamiejev glas bio je jednako miran kao i njegove ruke, ispruţene i nepomiĉne na stolu.

Pokušala sam nešto reći, pobuniti se, ali grlo mi se osušilo i zalijepilo.

Randall se bez ţurbe nagnuo pokraj Jamieja i polako izvadio mali ĉavao iz košare od rogoţine. Zatim je paţljivo namjestio vršak ĉavla na Jamiejevu desnu ruku, zamahnuo maljem i s ĉetiri snaţna udarca zabio ĉavao u stol. Slomljeni prsti trznuli su se i ispruţili poput noţica pauka pribodenog na ploĉu zbirke kukaca.

Jamie je zastenjao i razrogaĉio oĉi, bezizraţajne od šoka. Randall je paţljivo odloţio malj, uhvatio Jamieja za bradu i podigao mu glavu: ―A sad me poljubi‖, tiho je rekao i spustio glavu na Jamiejeva usta, koja se nisu opirala.

Kad se uspravio, Randall je imao snen izraz na licu. Pogled mu je bio njeţan i dalek, a duga usta iskrivljena u osmijeh. Ja sam jednom davno voljela takav osmijeh, a sliĉan sneni pogled bacao me u stanje uzbuĊenog išĉekivanja. Sada mi se gadio. Osjetila sam da mi se suze skupljaju u kutovima usta, premda uopće nisam bila svjesna da sam zaplakala. Randall je naĉas ostao stajati u transu i gledati Jamieja, a onda se prisjetio svog obećanja i opet izvukao noţ iz korica.

Oštricom noţa nemarno je presjekao povez oko mojih zapešća, pa mi je usput zasjekao koţu. Jedva sam imala vremena da protrljam ruke kako bih oţivjela cirkulaciju, prije no što me uhvatio pod lakat, natjerao da ustanem i gurnuo prema vratima. ―Ĉekajte!‖ rekao je Jamie iza nas. Randall se nestrpljivo okrenuo. ―Dopustit ćete mi da se oprostim?‖ Bila je to više tvrdnja nego pitanje. Randall se naĉas kolebao, a onda je kimnuo glavom i gurnuo me natrag prema nepomiĉnoj figuri za stolom.

Jamie me neozlijeĊenom rukom ĉvrsto zagrlio oko ramena, a ja sam zagnjurila vlaţno lice u njegovo rame. ―Ne moţeš‖, šapnula sam mu. ―Ne moţeš. Neću ti to dopustiti.‖ Osjetila sam njegov topli dah na uhu. ―Claire, mene će ujutro objesiti. Nikome nije vaţno što će mi se u meĊuvremenu dogoditi.‖ Odmaknula sam se od njega i pogledala ga. ―Meni je vaţno!‖ Jamiejeve napete usne iskrivile su se gotovo u osmijeh. Podigao je drugu ruku i dodirnuo mi vlaţni obraz. ―Znam, mo duinne. I zato ćeš sada otići. Kako bih znao da postoji netko kome je još uvijek stalo do mene.‖ Ponovno me zagrlio, njeţno poljubio i šapnuo mi na gelskom: ―On će te pustiti da odeš zato što misli da si bespomoćna. Ali ja znam da nisi.‖ Zatim me pustio i dodao na engleskom: ―Volim te. Idi sad.‖ Randall me otpratio kroz vrata, zatim je zastao. ―Vraćam se odmah‖, rekao je Jamieju glasom ĉovjeka koji protiv volje napušta ljubavnika, od ĉega mi se smuĉilo.

Jamie je bio samo crvenkasta silueta na svjetlosti baklje koja mu je gorjela iza leĊa. Gracioznom kretnjom glave pokazao je pribijenu ruku. ―Bit ću ovdje.‖ Crni Jack. Uobiĉajeno ime za nitkove i hulje u osamnaestom stoljeću, nezaobilazan sastojak romantiĉne knjiţevnosti, ime koje priziva slike šarmantnih drumskih razbojnika, pristalih maĉevalaca s perjanicom na šeširu. Stvarnost je sada hodala pokraj mene.

376

Nikad ne zastanemo da razmislimo o tome što leţi u podlozi romanse. Tragedija i strava, preobraţene vremenom. Dodajte malo pripovjedaĉkog umijeća i - voila! - dobit ćete uzbudljivu romansu, od koje ĉitateljima krv brţe teĉe ţilama, a djevojke uzdišu. Nedvojbeno, meni je krv brţe tekla ţilama, a nijedna djevojka nije uzdisala kao Jamie, dok je pridrţavao svoju unakaţenu ruku. ―Ovuda!‖ Bile su to prve rijeĉi koje je Randall izgovorio otkako smo napustili ćeliju. Pokazao mi je usku udubinu u zidu, neosvijetljenu bakljama. Izlaz koji je spomenuo Jamieju.

U meĊuvremenu sam se dovoljno pribrala da mogu govoriti, pa sam to i uĉinila. Povukla sam se korak natrag, na svjetlost baklje, jer sam ţeljela da mi Randall zapamti lice. ―Pitali ste me jesam li vještica, satnice‖, rekla sam mu tihim i ĉvrstim glasom. ―Sad ću vam odgovoriti.

Da, ja sam vještica. Vještica sam i proklinjem vas. Oţenit ćete se, satnice, a ţena će vam roditi dijete, ali nećete doţivjeti da vidite svog prvog potomka. Proklinjem vas znanjem, Jack Randall - otkrit ću vam datum vaše smrti.‖ Lice mu je bilo u sjeni, ali po sjaju u oĉima znala sam da mi je povjerovao. A zašto ne bi? Jer rekla sam mu istinu i to sam znala. Mogla sam vidjeti linije na Frankovoj genealoškoj karti kao da su ucrtane u ţbuku izmeĊu kamenova zida, i imena navedena na njima. ―Jonathan Wolverton Randall‖, tiho sam rekla, ĉitajući s kamena. ―RoĊen 3. rujna 1705. Umro...‖ Grĉevito je krenuo prema meni, ali ne dovoljno brzo da me ušutka.

Uska vrata u dnu niše naglo su se otvorila uz škripu šarka. Oĉekivala sam da ću iza njih ugledati tamu, pa me zaslijepio odbljesak svjetlosti na snijegu. Randall me gurnuo u leĊa i izbacio naglavce na snijeg, a potom su se vrata iza mene s treskom zatvorila.

Leţala sam u nekoj vrsti jarka sa straţnje strane zatvora, a snjeţni pokrivaĉ oko mene pokrivao je nekakve hrpe - najvjerojatnije hrpe zatvorskog otpada. Ispod nanosa snijega na koji sam pala leţalo je nešto tvrdo; moţda drvo. Podigla sam pogled uz okomiti zid iznad sebe i ugledala pruge i ţljebove koji su se spuštali niz kameni zid, oznaĉavajući put smeća gurnutog kroz klizna vrata, dvanaest metara iznad zemlje.

To mora da su kuhinjske prostorije.

Zakotrljala sam se, traţeći oslonac da ustanem, i našla se licem u lice s parom širokih plavih oĉiju.

Lice ispred mene bilo je gotovo jednako plavo kao i oĉi, a i jednako tvrdo kao otpala grana za koju sam ga zamijenila. Nespretno sam ustala, gušeći se, i oteturala do zida zatvora.

Spusti glavu i duboko diši, strogo sam rekla samoj sebi. Nećeš se onesvijestiti, ti si već vidjela mrtvace, mnogo puta, nećeš se onesvijestiti... Boţe, oĉi su mu plave poput... kvragu, nećeš se onesvijestiti!

Napokon sam poĉela laganije disati, a i puls mi se smirio. Kad je panika splasnula, grĉevito sam otrla ruke o suknju i prisilila se da ponovo pogledam patetiĉnu figuru. Ne znam je li me na to natjerala samilost, znatiţelja ili jednostavno šok. Kad sam ga pogledala bez prvobitnog šoka, na mrtvom ĉovjeku nije bilo niĉega strašnog; nikad i nema. Ma koliko naĉin na koji ĉovjek umre bio ruţan, uţasna je samo prisutnost ljudske duše koja pati; kad nje više nema, ostane samo predmet.

Ovaj plavooki neznanac bio je obješen. A on nije bio jedini stanovnik jarka. Nisam se potrudila prekopati nanos, ali sada kad sam znala što u njemu leţi, pod snijegom sam jasno razabirala obrise smrznutih udova i blago zaobljenih glava. Ovdje je leţalo barem deset ljudskih tijela, ĉekajući da se snijeg otopi i olakša im pokop ili da ih zvijeri iz obliţnje šume uklone na okrutniji naĉin.

Ta me misao prenula iz zamišljenosti. Ne smijem gubiti vrijeme meditirajući uz groblje, jer će inaĉe još jedan par plavih oĉiju slijepo zuriti u snijeg koji pada s neba.

Moram pronaći Murtagha i Ruperta. Ova skrivena straţnja vrata moţda bi se mogla iskoristiti. Oĉito nisu ni utvrĊena ni ĉuvana kao glavna vrata i drugi ulazi u zatvor. Ali treba mi pomoć, i to brzo.

Pogledala sam vrh jarka. Sunce je leţalo posve nisko, prekriveno slojem oblaka malo iznad vrhova drveća. Zrak je bio teţak od vlage. Istoĉno nebo prekrivali su gusti oblaci; snijeg će vjerojatno opet padati prije mraka. Preostalo je moţda još sat svjetlosti.

Nisam se ţeljela popeti strmim stjenovitim stranama ako baš ne moram, pa sam krenula jarkom. Jarak se priliĉno brzo poĉeo udaljavati od zatvora, i ĉinilo se da vodi do rijeke; pretpostavila sam da otjecanje otopljenog snijega odnosi zatvorski otpad. Došla sam gotovo do ugla strmog zida kad sam zaĉula slabi šum 377

iza leĊa. Naglo sam se okrenula. Šum je izazvalo padanje kamenĉića s ruba jarka, koji je gurnula noga krupnog sivog vuka.

S gledišta vuka, kao alternativa tijelima pod snijegom, imala sam neke poţeljnije osobine. S jedne strane, mogla sam se kretati pa bi me bilo teţe uhvatiti, a mogla bih pruţiti i otpor. S druge strane, bila sam spora, nespretna i, najvaţnije od svega, nisam bila smrznuta, pa nije postojala opasnost da će na meni slomiti zub. A takoĊer sam mirisala na svjeţu krv i bila primamljivo topla u ovom smrznutom otpadu. Da sam na njegovu mjestu, pomislila sam, ne bih oklijevala. Ţivotinja je donijela odluku u istom trenutku kad sam ja došla do zakljuĉka u vezi s našim budućim odnosima.

Dok sam radila u bolnici Pembroke, upoznala sam jednog Amera koji se zvao Charlie Marshall. Bio je to ugodan momak, prijateljski nastrojen kao i svi Ameri, i vrlo zabavan kad je govorio o svojoj omiljenoj temi. A njegova su omiljena tema bili psi; Charlie je bio narednik u jedinici K-9. Kao i dvojicu njegovih pasa, raznijela ga je protupješaĉka mina u okolici jednoga malog sela u blizini Arlesa. Charlie je tugovao za svojim psima i ĉesto mi priĉao o njima, kad bih sjedila s njim za vrijeme rijetkih slobodnih trenutaka u svojoj smjeni.

Da prijeĊem na stvar, jedanput mi je objasnio što treba ili ne treba uĉiniti ako ĉovjeka napadne pas.

Pomislila sam da je malo nategnuto nazvati ovo jezovito stvorenje koje oprezno bira put niz stijene psom, ali nadala sam se da ipak dijeli nekoliko osnovnih karakternih osobina sa svojim krotkijim potomcima. ―Zloĉesti pas‖, rekla sam mu strogim glasom, buljeći u jednu njegovu ţutu oĉnu jabuĉicu. ―Zapravo‖, rekla sam, povlaĉeći se vrlo polako prema zidu zatvora, ―ti si zbilja grozan pas.‖ (Govorite ĉvrstim i jakim glasom, zaĉula sam u glavi Charliejev glas.) ―Vjerojatno najgori kojeg sam ikad vidjela‖, rekla sam ĉvrstim i jakim glasom. Nastavila sam se povlaĉiti, traţeći rukom iza sebe kameni zid. Kad sam ga napokon osjetila pod prstima, poĉela sam se postrance povlaĉiti prema desetak metara udaljenom uglu.

Odvezala sam vrpce na vratu i poĉela petljati s brošem koji mi je pridrţavao ogrtaĉ, još uvijek govoreći vuku ĉvrstim i jakim glasom što mislim o njemu, njegovim precima i ĉlanovima njegove najuţe obitelji. Ĉinilo se da vuk sa zanimanjem sluša moje kritike; jezik mu se njihao u psećem cereku. Hodao je polako. Dok mi se pribliţavao, spazila da malo šepa i da je mršav i šugav. Moţda ima problema s lovom, pa ga je slabost nagnala da se hrani leševima na zatvorskom smetlištu. Nadala sam se da je tako; što je slabiji, to bolje.

Izvukla sam koţnate rukavice iz dţepa ogrtaĉa i navukla ih na ruke. Zatim sam omotala debeli ogrtaĉ nekoliko puta oko desne podlaktice, blagoslivljajući debljinu baršuna. ―Krenut će na grlo‖, objasnio mi je Charlie, ―osim ako im trener ne kaţe drukĉije. Stalno ga gledajte u oĉi; vidjet ćete kada odluĉi skoĉiti. To je vaš trenutak.‖ U zlim ţutim oĉima mogla sam proĉitati nekoliko stvari, ukljuĉujući glad, znatiţelju i nagaĊanje, ali još uvijek ne i odluku da skoĉi. ―Odvratno stvorenje‖, rekla sam mu, ―da mi se nisi usudio skoĉiti na grlo!‖ Imala sam druge planove.

Omotala sam ogrtaĉ u nekoliko labavih nabora oko desne ruke, ostavljajući da većina visi, ali s dovoljno debelom podstavom, nadajući se da ću sprijeĉiti da zubi zvijeri probiju kroz njega.

Vuk je bio mršav, ali ne i malaksao. Procijenila sam da teţi otprilike ĉetrdeset pet do pedeset kilograma manje od mene, ali ne toliko manje da bi mi dalo bogzna kakvu prednost. Snaga je bez sumnje na strani ţivotinje; na skliskoj kori snijega, ĉetiri noge omogućuju bolju ravnoteţu nego dvije. Nadala sam se da će mi pomoći ĉinjenica što se leĊima naslanjam na zid.

Izvjestan osjećaj praznine iza leĊa rekao mi je da sam stigla do ugla. Vuk je bio udaljen nekih šest metara. Utabala sam dovoljno snijega pod nogama da dobijem dobar oslonac i ĉekala.

Nisam ni spazila kad je vuk skoĉio. Mogla bih se zakleti da sam ga gledala ravno u oĉi, ali ako mu se odluka da skoĉi mogla proĉitati u oĉima, za njom je uslijedila prebrza akcija da bih je primijetila. Instinkt, a ne misao, podigao mi je ruku kad je bjelkastosiva mrlja nasrnula na mene.

Zubi su se zarinuli u podstavu silinom koja mi je zgnjeĉila ruku. Bio je teţi no što sam pretpostavljala; nisam bila pripremljena na njegovu teţinu, pa mi se ruka otromboljila. Namjeravala sam odbaciti zvijer u zid i tako je moţda omamiti. Umjesto toga, sama sam se pomakla k zidu i stisnula vuka bokom uz kameni zid. S mukom sam ga pokušala omotati slobodnim dijelom ogrtaĉa. Njegove su pandţe poderale ogrtaĉ i ogreble 378

me po stegnu. Ţestoko sam ga udarila koljenom u prsa i izmamila prigušeni jauk. Tek u tom trenutku sam shvatila da povremene zvukove stenjanja proizvodim ja a ne vuk.

Zaĉudo, više uopće nisam osjećala strah, iako sam prije bila uţasnuta gledajući kako vuk vreba na mene. U glavi mi je bilo mjesta samo za jednu misao: ako ja ne ubijem njega, on će ubiti mene. Dakle, moram ga ubiti.

U svakoj ţestokoj fiziĉkoj borbi doĊe trenutak kad se borac prepusti bezobzirnoj upotrebi snage i tjelesnih zaliha, ne razmišljajući o posljedicama dok borba ne završi. Ţene doĊu do te toĉke kad raĊaju, a muškarci u borbi.

Kad dosegnete tu toĉku, izgubite svaki strah od boli ili ozljede. Ţivot vam u tom trenutku postane vrlo jednostavan; ili ćete uĉiniti ono što pokušavate, ili ćete umrijeti pokušavajući, i nije previše vaţno što će se od toga dogoditi.

Vidjela sam takvu borbu za vrijeme školovanja u bolniĉkim odjelima, ali sama je nikad prije nisam doţivjela. Sada sam svu paţnju usmjerila na ĉeljust koja mi se zarila u podlakticu i na demona koji se koprcao pokušavajući me raskomadati.

Uspjela sam udariti glavom zvijeri o zid, ali ne dovoljno snaţno da napravim mnogo štete. Brzo sam gubila snagu; da je vuk bio u dobroj kondiciji, ne bih imala nikakvih izgleda. Ni ovako ih nisam imala, ali sam uzela ono što mi se nudilo. Pala sam na ţivotinju, prikliještila je tijelom i izbacila joj iz pluća odvratno smrdljiv dah. Vuk se gotovo odmah oporavio i poĉeo koprcati ispod mene, ali sekunda opuštanja omogućila mi je da oslobodim ruku i stegnem šaku ispod njegove vlaţne njuške.

Silom ga opet uhvativši prstima za kutove usta, uspjela sam ih zadrţati podalje od reţućih oĉnjaka.

Vukova slina cijedila mi se niz ruku. Leţala sam na njemu ĉitavom teţinom. Ugao zatvorskog zida bio je pedesetak centimetara ispred mene. Moram nekako doći do njega a da ne ispustim tu furiju koja se koprca i bacaka poda mnom.

Struţući stopalima o tlo i pritišćući vuka svom snagom, napredovala sam centimetar po centimetar, napreţući se da zadrţim njegove oĉnjake podalje od svog grla. Nije mi trebalo više od nekoliko minuta da prevalim tih pedesetak centimetara, ali mi se ĉinilo da leţim ovdje dobar dio svog ţivota, zapletena u borbu sa zvijeri ĉije mi straţnje pandţe grebu noge i pokušavaju zasjeci trbuh.

Napokon sam mogla vidjeti oko ugla. Oštar rub kamena bio mi je ravno pred licem. Sada je došao nezgodan dio. Moram izokrenuti vuĉje tijelo kako bih mu mogla gurnuti obje ruke pod njušku; nikad neću smoći neophodnu snagu jednom rukom.

Naglo sam se okrenula na bok, a vuk je odmah kliznuo na mali slobodni prostor izmeĊu mog tijela i zida. Prije no što je stigao stati na noge, iz sve sam snage zamahnula koljenom. Vuk je zastenjao kad sam ga udarila koljenom u bok i stisnula, ma koliko nakratko, uza zid.

Sada sam ga objema rukama drţala ispod ĉeljusti. Zapravo, prsti jedne ruke našli su mi se u njegovim ustima. Osjetila sam praskavi ujed na zglobovima prstiju u rukavicama, ali sam ga zanemarila neprestance gurajući kosmatu glavu unatrag, koristeći se uglom zida kao uporištem protiv tijela zvijeri. Ĉinilo mi se da ću slomiti ruke, ali to mi je bila jedina šansa.

Nije se zaĉuo nikakav zvuk, ali sam osjetila odjek kroz ĉitavo tijelo kad je vrat puknuo. Napetost u udovima - i mjehuru - smjesta je popustila. Nepodnošljivi pritisak u mojim rukama sada je nestao, pa sam pala, mlitava poput umirućeg vuka. Pod obrazom sam mogla osjetiti kako se srce zvijeri steţe; to je bio jedini dio njezina tijela koji je još uvijek bio sposoban za borbu na ţivot i smrt. Ljepljivo krzno zaudaralo je na amonijak i vlagu. Poţeljela sam se odmaknuti, ali nisam mogla.

Koliko god ĉudno zvuĉalo, mislim da sam naĉas zaspala, s obrazom na tijelu mrtve ţivotinje. Otvorila sam oĉi i ugledala zelenkasti zid zatvora nekoliko centimetara ispred lica. No pomisao na ono što se odvija s druge strane tog zida, natjerala me da ustanem.

Oteturala sam niz jarak, s ogrtaĉem prebaĉenim preko jednog ramena, spotiĉući se o kamenje skriveno pod snijegom i bolno udarajući potkoljenicama o napola zakopane grane drveća. Zacijelo sam podsvjesno znala da se vukovi obiĉno kreću u ĉoporima, jer se ne sjećam da me iznenadilo kad sam zaĉula zavijanje u šumi, iznad i iza sebe. Ako sam išta osjetila, bio je to snaţan bijes zbog onoga što mi je nalikovalo na urotu da me se osujeti i da mi se oduzme vrijeme.

379

Oprezno sam se okrenula da vidim odakle je došao zvuk. Sada sam već došla do ĉistine daleko od zatvora; ovdje nije bilo zida da se na njega naslonim, a ni oruţja pri ruci. U borbi s prvim vukom više od svega pomogla mi je sreća; nema nikakve šanse da ubijem još jednu ţivotinju golim rukama - a koliko ih još ima? U onom ĉoporu što sam ga ljetos vidjela kako se hrani na mjeseĉini, bilo je barem deset vukova. U sjećanju sam mogla ĉuti zvukove škljocanja njihovih zuba i pucketanja slomljenih kostiju. Sada se postavljalo samo jedino pitanje: hoću li se uopće upustiti u borbu ili ću samo leći na snijeg i predati se. Sve u svemu, ova me druga mogućnost jako privlaĉila.

Ali Jamie je ţrtvovao svoj ţivot, i još mnogo više od toga, da me izvuĉe iz zatvora. Dugovala sam mu barem pokušaj.

Još jedanput sam polako skupila snagu i krenula dalje niz jarak. Svjetlost je u meĊuvremenu oslabjela; jarak će uskoro utonuti u mrak. Sumnjala sam da će mi to pomoći. Vukovi nedvojbeno vide u mraku bolje od mene.

Prvi lovac pojavio se na vrhu jarka na isti naĉin kao i prijašnji; kudrava figura stajala je nepomiĉno i paţljivo. S izvjesnim sam šokom shvatila da su dva vuka već u jarku iza mene, polako trĉkarajući, gotovo usklaĊenim koracima. U polumraku su imali gotovo istu boju kao i snijeg - prljavosivu - pa su bili gotovo nevidljivi, premda se nisu trudili da ostanu neopaţeni.

Zastala sam. Bijeg bi oĉito bio beskoristan. Sagnula sam se i izvukla otpalu borovu granu iz snijega.

Kora joj je bila crna od vlage i skliska ĉak i pod prstima u rukavicama. Stala sam vitlati granom oko glave i vikati. Ţivotinje su zastale, ali nisu se povukle. Najbliţi vuk spustio je uši, kao da mi zamjera na galami. ―Ne sviĊa ti se?‖ vrisnula sam. ―Baš mi je ţao! Odlazi, jebeni gade!‖ Podigla sam napola zakopani kamen s tla i bacila ga na njega. Promašila sam, ali zvijer se povukla u stranu. To me ohrabrilo, pa sam poĉela grozniĉavo bacati projektile na vukove: kamenje, grane, grude snijega, sve što sam mogla uhvatiti jednom rukom. Vikala sam zavijajući poput samih vukova, sve dok me od hladnog zraka nije zaboljelo grlo.

U prvi mah, pomislila sam da je jedan od mojih projektila pogodio metu. Najbliţi vuk jauknuo je i zgrĉio se. Druga strijela proletjela je dvadesetak centimetara pokraj mene. Nejasno sam spazila sitni trzaj kad se zarila u prsa drugog vuka. Ţivotinja je ostala na mjestu mrtva. PogoĊen manje precizno, prvi vuk koprcao se i bacakao na snijegu; u sve gušćem mraku vidjela sam samo mrlju što se miĉe.

Neko sam vrijeme ostala stajati i glupavo zuriti u njega, a onda sam instinktivno pogledala prema vrhu jarka. Treći se vuk mudro povukao i pobjegao natrag u šumu, iz koje se zaĉulo isprekidano zavijanje.

Još uvijek sam gledala u tamno drveće kad me jedna ruka uhvatila za lakat. Dahnula sam, okrenula se i našla licem u lice sa strancem. Imao je slabu i usku ĉeljust, loše skrivenu šugavom bradom; doista je bio stranac, ali ogrtaĉ od pleda i bodeţ govorili su da je Škot. ―Pomozite‖, rekla sam i pala mu u naruĉje.

380

36.

MacRannoch Koliba je bila u mraku, a u kutu prostorije stajao je medvjed. Ne ţeleći imati više ništa s divljim ţivotinjama, paniĉno sam ustuknula i leĊima udarila u svog pratitelja. On me gurnuo ravno naprijed, u unutrašnjost kolibe. Dok sam teturala prema vatri, golema prilika okrenula se prema meni, pa sam sa zakašnjenjem shvatila da je to samo krupan ĉovjek u medvjeĊem krznu.

U ogrtaĉu od medvjeĊeg krzna, da budem toĉnija, koji je na vratu pridrţavao posrebreni broš, velik poput dlana moje ruke, u obliku dva jelena u skoku, ĉija su svijena leĊa i spojene glave oblikovali krug.

Kopĉa je bila kratka, zašiljena lepeza, s vrhom u obliku repa jelena u trku.

Sve sam te pojedinosti primijetila zato što mi je broš bio ravno pred nosom. Podigla sam pogled i naĉas pomislila da sam se moţda ipak prevarila; moţda je ovo doista medvjed.

Ali pretpostavljam da medvjedi ne nose broševe i nemaju oĉi poput borovnica, male, okrugle, sjajne i tamnoplave. Bile su usaĊene u debele obraze ĉije je donje dijelove prekrivala crna brada prošarana sjedinama. Kosa sliĉne boje valovito je padala na snaţna ramena i miješala se s dlakom ogrtaĉa koji je, unatoĉ svojoj sadašnjoj upotrebi, još uvijek snaţno zaudarao na bivšeg vlasnika.

Pronicave male oĉi zasjale su nada mnom, procjenjujući zaprljanost moje odjeće i njezinu izvorno dobru kvalitetu, ukljuĉujući i dva prstena, jedan zlatni i jedan srebrni. Medvjedov pozdrav bio je prikladno formuliran. ―Izgleda da ste zapali u neke neprilike, gospoĊo‖, rekao mi je sluţbenim tonom i naklonio mi se golemom glavom, još uvijek prošaranom snijegom koji se otapao. ―Bismo li vam moţda mogli pomoći?‖ Kolebala sam se kako da mu odgovorim. Oĉajniĉki mi je trebala pomoć ovog ĉovjeka, ali ĉim progovorim, shvatit će da sam Engleskinja i postati sumnjiĉav. Preduhitrio me strijelac koji me doveo. ―Našao sam je nedaleko od Wentwortha‖, lakonski je objasnio. ―Kako se bori s vukovima.

Engleskinja‖, znaĉajno je dodao, našto su se poput borovnice plave oĉi mog domaćina usredotoĉile na mene, a u njihovim se dubinama moglo naslutiti priliĉno neugodno nagaĊanje. Uspravila sam se što sam više mogla, nastojeći da što bolje odglumim stav bolniĉke nadzornice. ―Engleskinja po roĊenju, Škotkinja po udaji‖, rekla sam ĉvrstim glasom. ―Zovem se Claire Fraser.

Muţ mi je zatoĉen u Wentworthu.‖ ―Shvaćam‖, polako je odvratio medvjed. ―E pa, ja se zovem MacRannoch, a vi se trenutaĉno nalazite na mojoj zemlji. Po haljini koju nosite vidim da ste ţena iz ugledne obitelji. Kako to da ste se u ovoj zimskoj noći zatekli sami u šumi Eldridge?‖ Uhvatila sam se za ovu mogućnost. Ovo je prilika da mu dokaţem da nisam neprijatelj, a i da naĊem Ruperta i Murtagha. ―Došla sam u Wentworth s nekoliko muškaraca iz muţeva klana. Budući da sam ja Engleskinja, vjerovali smo da će mi Englezi dopustiti da uĊem u zatvor, i da ću uspjeti naći neki naĉin da... ovaj... da izbavim muţa. Ali ja sam... napustila zatvor drugim putem. Dok sam traţila prijatelje, napali su me vukovi... a ovaj me dţentlmen ljubazno spasio.‖ Pokušala sam se zahvalno nasmiješiti košĉatom strijelcu, koji je moj osmijeh doĉekao nemilosrdnom šutnjom. ―Oĉito ste sreli nekoga sa zubima‖, sloţio se MacRannoch gledajući velike raspore na mojoj haljini.

Njegova se sumnjiĉavost privremeno povukla pred zahtjevima gostoljubivosti. ―Jeste li ozlijeĊeni? Ili ste samo malo izgrebeni? U svakom sluĉaju, pretpostavljam da vam je hladno i da ste malĉice potreseni. Sjednite pokraj vatre. Hector će vam donijeti nešto za jelo, pa mi onda moţete ispriĉati još štogod o svojim prijateljima.‖ Nogom je privukao grubi tronoţac, spustio svoju golemu ruku na moje rame i odluĉno me posjeo na nj.

381

Vatre u jamama ne daju mnogo svjetlosti, ali pruţaju ugodnu toplinu. Kad mi je smrznutim rukama ponovo poĉela kolati krv, nehotice sam zadrhtala. A kad sam ispila nekoliko gutljaja iz koţnate ĉuture koju mi je mrzovoljno dodao Hector, krv mi je poĉela kolati i ţilama u tijelu.

Objasnila sam svoju situaciju što sam bolje mogla, što nije bilo bogzna kako dobro. MacRannoch je s osobitim sumnjiĉavošĉu doĉekao moj kratki opis izlaska iz Wentwortha i borbe s vukom golim rukama. ―S obzirom na to da ste uspjeli ući u Wentworth, ne izgleda mi baš vjerojatno da bi vam sir Fletcher dopustio da lutate po dvorcu. A da vas je taj satnik Randall zatekao u podrumskoj tamnici, ne bi vas samo tako izbacio na straţnja vrata.‖ ―On... imao je razloga da me pusti.‖ ―A koji su to razlozi?‖ Plave oĉi neumoljivo su me gledale.

Bila sam previše umorna za delikatnosti i okolišanja, pa sam odustala od vrdanja i hrabro iznijela stvar. Ĉinilo se da je MacRannoch samo napola uvjeren, ali još uvijek nespreman da nešto poduzme. ―Da, shvaćam vašu zabrinutost‖, zamišljeno je rekao. ―Ali situacija moţda i nije tako loša.‖ ―Nije tako loša?‖ Ta me sramotna izjava natjerala da skoĉim na noge.

MacRannoch je mahnuo rukom kao da tjera mušice s medvjeĊeg krzna. ―Hoću reći‖, objasnio je, ―ako se taj tip ţeli doĉepati momkove straţnjice, onda ga vjerojatno neće previše ozlijediti. A, oprostite mi na izrazu, gospoĊo‖ - podigao je ĉupavu obrvu - ―razvaljeno dupe malokad nekoga ubije.‖ Pomirljivo je podigao dlanove, velike poput tanjura za juhu. ―E sad, ne mislim tvrditi da će on u tome uţivati, ali kaţem da nije vrijedno upuštati se u veliku svaĊu sa sir Fletcherom Gordonom samo da bi momkova guzica ostala netaknuta. Moj je poloţaj ovdje nesiguran, znate, vrlo nesiguran.‖ Naduo je obraze i namrštio se.

Ne prvi put, poţalila sam što vještice ne postoje. Da sam vještica, pretvorila bih ga u ţabu na licu mjesta. U veliku, debelu krastaĉu.

Zatomila sam bijes i pokušala ga još jedanput uvjeriti razumnim argumentima. ―Mislim da se njegova guzica više ne moţe spasiti. Trenutaĉno me više brine njegov vrat. Englezi ga sutra ujutro namjeravaju objesiti.‖ MacRannoch je promrmljao nešto sebi u bradu i zanjihao se naprijed-natrag poput medvjeda u premalom kavezu, a onda mi je naglo prišao i unio mi se u lice. Da nisam bila tako umorna, bila bih ustuknula. Umjesto toga, samo sam zatreptala. ―A ako vam pomognem, kakvo bi dobro iz toga nastalo?‖ zaurlao je. Zatim je nastavio hodati po sobi dva koraka do jednog zida, pa okret uz njihanje krznenog ogrtaĉa, pa onda dva koraka do drugog - i govoriti u ritmu koraka, zastajkujući u govoru kod svakog okreta da udahne. ―Ako posjetim sir Fletchera, što da mu kaţem? Da meĊu svojim ljudima ima satnika koji se u slobodno vrijeme bavi muĉenjem zatvorenika? A što da mu odgovorim kad me zapita odakle to znam? Da mi je jedna Saskinja koju su moji ljudi našli kako luta u mraku, rekla da taj ĉovjek nudi nepristojne prijedloge njezinu muţu, odmetniku od zakona za kojim je raspisana nagrada, i još k tome osuĊenom ubojici?

Zastao je i udario šapom po krhkom stolu. ―A što se tiĉe prijedloga da svoje ljude odvedem na to mjesto! Ako - pazite, kaţem ako - ako bismo uopće uspjeli ući...‖ ―Mogli biste ući...‖ prekinula sam ga. ―Ja bih vam mogla pokazati kako.‖ ―Mmmphm. Moţda. A ĉak i kad bismo uspjeli ući, što bi sir Fletcher uĉinio kad bi otkrio da moji ljudi lutaju tvrĊavom? Poslao bi sutra ujutro satnika Randalla ovamo da sravni Eldrige Hali sa zemljom, eto što bi uĉinio!‖ Ponovno je zatresao glavom, pa su mu se crni uvojci zanjihali. ―Ne, curo, ne vidim...‖ Uto ga je prekinulo naglo otvaranje vrata. U kolibu je ušao još jedan strijelac, gurajući noţem ispred sebe Murtagha. MacRannoch je zastao i zabuljio se u ĉudu.

382

―Što je sad?‖ htio je znati. ―Ĉovjek bi pomislio da je danas prvi svibanj, pa su svi momci i djevojke otišli brati cvijeće u šumu, a ne da je ciĉa zima i da će uskoro pasti snijeg!‖ ―Ovo je ĉovjek iz klana mog muţa‖, objasnila sam mu. ―Kao što sam vam već rekla...‖ Neuznemiren ne baš srdaĉnim doĉekom, Murtagh se paţljivo zagledao u spodobu u medvjeĊoj koţi, kao da mu u mislima skida dlake i godine. ―Vi ste Marcus MacRannoch, zar ne?‖ upitao je, gotovo kao da ga optuţuje. ―Ako se ne varam, vi ste prije izvjesnog vremena bili na skupu u dvorcu Leoch?

MacRannoch je izgledao zaprepašteno. ―Prije izvjesnog vremena? To mora da je bilo prije trideset godina. Odakle to znate, ĉovjeĉe?‖ Murtagh je zadovoljno kimnuo glavom. ―Da, tako sam i mislio. I ja sam bio na tom skupu. A dobro ga se sjećam, vjerojatno iz istog razloga kao i vi.‖ MacRannoch se zabuljio u mršavog ĉovjeĉuljka, pokušavajući mu oduzeti trideset godina s lica. ―Da, sjećam vas se! Ne znam kako se zovete, ali sjećam vas se. Na tynchalu ste sami samcati ubili ranjenog vepra bodeţom. Bila je to velika zvijer. Tako je! A MacKenzie vam je darovao kljove - bio je to lijep par, s gotovo potpunim dvostrukim zavojem. Prekrasan posao, ĉovjeĉe!‖ Na Murtaghovim usahlim obrazima nakratko se pojavio izraz opasno nalik na samozadovoljstvo.

Ja sam se trgnula, prisjetivši se prekrasnih barbarskih narukvica što sam ih vidjela u Lallybrochu.

Pripadale su mojoj majci, bila mi je rekla Jenny, dobila ih je na dar od jednog oboţavatelja. S nevjericom sam se zabuljila u Murtagha. Ĉak i ako se uzme u obzir da je otada prošlo trideset godina, Murtagh mi nije izgledao vjerojatnim kandidatom za njeţnu strast.

A ĉim sam pomislila na Ellen MacKenzie, sjetila sam se da u šavu dţepa još uvijek nosim njezinu bisernu ogrlicu, pa sam je zgrabila za slobodan kraj i izvukla na svjetlost vatre. ―Platit ću vam‖, rekla sam MacRannochu. ―Ne oĉekujem da vaši ljudi stave ţivot na kocku ni za što.‖ Krećući se mnogo brţe no što sam smatrala mogućim, MacRannoch mi je uzeo ogrlicu iz ruke i s nevjericom se zabuljio u nju. ―Odakle vam ova ogrlica, ţeno?‖ htio je znati. ―Jeste li rekli da se prezivate Fraser?‖ ―Da.‖ Iako sam bila umorna, uspravila sam se. ―A ta je ogrlica moja. Darovao mi ju je moj muţ na dan našeg vjenĉanja.‖ ―Ma nemojte?‖ MacRannochov promukli glas iznenada se stišao. Još uvijek drţeći ogrlicu u ruci, okrenuo se Murtaghu. ―Ellenin sin? Je li muţ ove cure Ellenin sin?‖ ―Jest‖, odgovorio je Murtagh, bezizraţajna lica kao i uvijek. ―A on je pljunuta majka, što biste shvatili ĉim biste ga vidjeli.‖ MacRannoch se napokon sjetio da drţi ogrlicu u šaci, pa je raširio prste i njeţno pomilovao sjajne bisere. ―Ja sam je darovao Ellen MacKenzie‖, rekao je. ―Kao vjenĉani dar. Htio sam joj to darovati ako se uda za mene, ali budući da je odabrala drugog - pa, toliko sam zamišljao kako bi ta ogrlica izgledala oko njezina lijepog vrata i rekao sam joj da je ne mogu zamisliti nigdje drugdje. Pa sam je zamolio da je zadrţi i da misli na mene samo kad je nosi. Hm!‖ Uto se neĉega prisjetio, pa je kratko frknuo i oprezno mi vratio ogrlicu. ―Dakle, sada je vaša. Pa, nosite je sa srećom, curo.‖ ―Imala bih mnogo veće izglede da je nosim sa srećom‖, odvratila sam, trudeći da ne izgubim strpljenje zbog tih sentimentalnih izljeva, ―kad biste mi pomogli da spasim muţa.‖ Male ruţiĉaste usne, koje su se smješkale mislima svog vlasnika, iznenada su se stisnule. ―Ah‖, rekao je sir Marcus i poĉešao se po bradi. ―Shvaćam. Ali kao što sam vam već rekao, curo, ne vidim kako bi se to moglo izvesti. Ja kod kuće imam ţenu i troje male djece. Da, spreman sam pomoći Elleninu sinu. Ali to što traţite nije malo.‖

383

Svladana iznenadnim naletom malaksalosti, s treskom sam se skljokala na stolac i pustila da mi se ramena objese a glava klone. Oĉajanje me povuklo poput sidra. Zatvorila sam oĉi i povukla se u neko mraĉno mjesto u svojoj nutrini, na kojem nije bilo niĉega osim bolne sive praznine i gdje Murtaghov glas, koji se još uvijek prepirao, nije bio jaĉi od jedva ĉujnog reţanja.

Iz obamrlosti me prenuo zvuk mukanja stoke. Podigla sam pogled i ugledala MacRannocha kako ţurno izlazi iz kolibe. Kad je otvorio vrata, u prostoriju je uletio zimski zrak, ispunjen glasanjem stoke i vikanjem ljudi. Vrata su se s treskom zatvorila iza goleme dlakave figure, a ja sam se okrenula Murtaghu da ga zapitam što bismo sada trebali uĉiniti.

Izraz njegova lica zaustavio me i ostavio bez rijeĉi. Malokad sam na njegovu licu vidjela išta drugo osim neke vrste strpljiva durenja, ali sada je doslovce sjao od suspregnuta uzbuĊenja.

Uhvatila sam ga za ruku. ―Što je? Recite mi brzo!‖ ―Krave! One pripadaju MacRannochu!‖ To je bilo sve što je stigao reći prije no što je MacRannoch uletio natrag u kolibu, gurajući pred sobom jednog mršavog mladića.

Gurnuvši ga posljednji put, doveo ga je ravno do oţbukanog zida kolibe. MacRannoch je oĉito smatrao da je suĉeljavanje uĉinkovit postupak, pa se sada posluţio istom onom tehnikom unošenja u lice koju je prije upotrijebio na meni. Manje pribran ili manje umoran od mene, mladić se stisnuo uza zid koliko je mogao.

MacRannoch je progovorio blagim i razumnim glasom. ―Absalom, ĉovjeĉe, prije tri sata poslao sam te po ĉetrdeset grla stoke. Rekao sam ti koliko je vaţno da ih naĊeš, jer sprema se prokleto gadna snjeţna mećava.‖ Zatim se ugodan glas poĉeo dizati. ―A kad sam zaĉuo mukanje krava, rekao sam sebi: Ah, Absalom je baš dobar momak, pronašao je sva goveda, sada svi moţemo krenuti kući i leći uz vatru, a goveda će biti na sigurnom u staji.‘‖ Zatim je krupna šaka zgrabila Absaloma za kaput, a tkanina kaputa nabrala se oko debelih prstiju. ―A onda sam izašao da ti ĉestitam na dobro obavljenu poslu i da prebrojim ţivotinje. I koliko sam grla izbrojio, Absalom, lijepi moj momĉiću?‖ Sada je već vikao iz sve snage. Premda mu glas nije bio osobito dubok, Marcus MacRannoch imao je pluća kao tri ĉovjeka prosjeĉne veliĉine. ―Petnaest!‖ povikao je i podigao nesretnog Absaloma na vrške noţnih prstiju. ―Od ĉetrdeset ţivotinja, našao si petnaest! A gdje su ostale? Ha? Ostavio si ih vani da crknu od hladnoće!‖ Murtagh se u meĊuvremenu neĉujno povukao u jedan mraĉni kut. Ali ja sam ga gledala u lice, pa sam spazila iznenadnu iskru u njegovim oĉima kad je zaĉuo posljednje rijeĉi. Iznenada mi je postalo jasno što mi je poĉeo govoriti i shvatila sam gdje se Rupert sada nalazi. Ili moţda ne baš gdje se nalazi, ali barem ĉime se bavi. I u meni se probudila mala nada.

Bio je mrkli mrak. Svjetla zatvora u podnoţju brijega svjetlucala su kroz snjeţne pahulje, slabašno poput svjetiljaka potonulog broda. Ĉekajući s dvojicom pratilaca pod krošnjama drveća, u glavi sam po tisućiti put prelazila po popisu stvari koje bi mogle poći po zlu.

Hoće li se MacRannoch drţati svog dijela dogovora? Ako ţeli vratiti svoju dragocjenu ĉistokrvnu gorštaĉku stoku, morat će. Hoće li mu sir Fletcher povjerovati i smjesta narediti pretraţivanje podrumske tamnice? Vjerojatno - baronet nije ĉovjek kojeg treba neozbiljno shvatiti.

Vidjela sam kako stoka nestaje pod struĉnim vodstvom Ruperta i njegovih ljudi. Jedna po jedna ţivotinja odlazila je niz jarak koji vodi do skrivenih vrata na straţnjoj strani zatvora. Ali hoće li uspjeti natjerati stoku kroz vrata, u koloni ili ne? I ako uspiju ući, što će uĉiniti kad se napola divlja stoka iznenada naĊe zarobljena u kamenom hodniku osvijetljenom sjajnim bakljama? Pa, moţda uspiju. Hodnik se ne razlikuje mnogo od staja s kamenim podovima, ukljuĉujući tu i baklje i vonj ljudi. Ako stignu dotle, plan bi mogao uspjeti. Kad se naĊe suoĉen s invazijom, nije vjerojatno da će Randall pozvati pomoć, iz straha da njegove igrice ne budu otkrivene.

A kad usmjere ţivotinje na taj kaotiĉni put, goniĉi bi trebali ĉim prije pobjeći iz zatvora i brzo odjahati u oblast klana MacKenzie. Randall nije vaţan; što bi on uopće u tim okolnostima mogao poduzeti? Ali što ako buka prerano privuĉe garnizonske trupe? Ako je Dougal oklijevao da se upusti u izvlaĉenje svog nećaka 384

iz Wentwortha, mogla sam zamisliti kako će biti bijesan ako dozna da je nekoliko pripadnika MacKenziejeva klana uhićeno zato što je provalilo u zatvor. Ni za to nisam ţeljela biti odgovorna, premda je Rupert bio više nego spreman preuzeti taj rizik. Ugrizla sam se za palac i pokušala se utješiti misleći na tone ĉvrstog granita što razdvajaju podrumske tamnice od zatvorskih prostorija iznad njih i prigušuju sve zvukove.

Dakako, najviše me brinula mogućnost da sve ide po planu, a da ipak bude prekasno. Bez obzira na krvnike, Randall bi mogao otići predaleko. Iz priĉa koje sam ĉula od ratnih zarobljenika poslije povratka iz zatoĉeništva, predobro sam znala da ništa nije lakše nego tvrditi da je zatvorenik umro ―nesretnim sluĉajem‖ i ukloniti tijelo prije no što itko stigne postaviti sluţbena pitanja. A ako bi se pitanja i postavila a Randall bio otkriven, meni bi to bila slaba utjeha - a i Jamieju.

Odluĉno sam odbijala razmišljati o mogućoj upotrebi svih onih ruţnih predmeta koje sam vidjela na stolu tamnice. Ali nisam mogla izbjeći da neprestance ne vidim vrške kosti smrskanog prsta koji je Jamie pritiskao o stol. Snaţno sam protrljala zglobove prstiju o koţnato sedlo i pokušala istjerati iz glave tu sliku.

Osjetila sam neznatno peckanje u šaci i skinula rukavicu da pogledam površinsku ranu koju su mi ostavili vuĉji zubi. Nije izgledala loše; samo nekoliko ogrebotina i jedan mali ubod na mjestu gdje je šiljati zub probio koţnatu rukavicu. Rastreseno sam liznula ranu. Nema velike koristi od toga da se uvjeravam kako sam uĉinila sve što sam mogla. Uĉinila sam jedino što sam mogla, ali ta mi spoznaja nije olakšala ĉekanje.

Napokon smo zaĉuli nejasnu, zbrkanu viku iz smjera zatvora. Jedan od MacRannochovih ljudi spustio je ruku na uzde mog konja i dao mi znak da se sklonim pod krošnje drveća. Snijeg je ispod isprepletenog granja šumarka slabije padao i na tlu ga je bilo mnogo manje, pa su tanke crte snijega na stjenovitoj i lišćem pokrivenoj zemlji oštro i naglo poĉinjale. Premda snijeg u šumarku nije padao tako gusto, vidljivost je još uvijek bila tako slaba da su nekoliko desetaka centimetara udaljena stabla iznenadno iskrsavala preda mnom, crna na ruţiĉastoj svjetlosti, dok sam nemirno vodila konja malom ĉistinom.

Zahvaljujući debelom sloju snijega na tlu, zaĉuli smo topot kopita tek kad su konji već gotovo stigli do nas. Dvojica MacRannochovih ljudi izvukla su pištolje i zauzdala konje blizu drveća, ĉekajući, ali ja sam razabrala zlovoljno mukanje stoke i podbola svog konja iz šumarka.

Prepoznatljiv po svom šarcu i ogrtaĉu od medvjeĊe koţe, sir Marcus MacRannoch uspinjao se obronkom na ĉelu skupine, a snijeg je pod kopitima njegova konja prštao u malim eksplozijama. Slijedilo ga je nekoliko ljudi, a sudeći po zvuku svi su bili dobro raspoloţeni. Nekoliko njegovih ljudi jahalo je malo dalje iza njega, goneći pred sobom kaotiĉno krdo stoke, vodeći kolonu uplašenih ţivotinja oko podnoţja brijega, na zasluţeni odmor u MacRannochove staje.

MacRannoch je zaustavio konja pokraj mene, smijući se od srca. ―Moram vam zahvaliti na zabavnoj veĉeri, gospoĊo Fraser‖, doviknuo mi je kroza snijeg. Njegove su se prijašnje sumnje sada oĉito raspršile, jer me pozdravio posve srdaĉno. I obrve i brkovi bili su mu prekriveni snijegom, pa je izgledao kao Djed Mraz poslije pijanke. Uhvatio je uzde mog konja i odveo ga natrag u malo mirniji zrak šumarka. Dao je znak dvojici mojih pratilaca da se vrate u podnoţje brijega i pomognu goniĉima sa stokom, a onda je sišao s konja i pomogao mi da sjašem, ne prestajući se smijati. ―Trebali ste to vidjeti!‖ rekao mi je kroza smijeh, sav ozaren od oduševljenja. ―Sir Fletcher se zarumenio poput crvendaća kad sam ga prekinuo usred veĉere i poĉeo vikati da u svom dvorcu skriva moje ukradeno vlasništvo. A kad smo sišli u podrum i zaĉuli grozno mukanje ţivotinja, pomislio sam da će se upišati u gaće. On...‖ Nestrpljivo sam mu zatresla ruku. ―Pustite sad gaće sir Fletchera! Jeste li pronašli mog muţa?‖ MacRannoch se malo uozbiljio i rukavom otro oĉi. ―O, da. Pronašli smo ga.‖ ―Je li dobro?‖ upitala sam mirnim glasom, premda sam ţeljela vikati.

MacRannoch je kimnuo glavom prema drveću iza mene. Okrenula sam se i ugledala konjanika koji se oprezno probijao kroz granje, noseći preko sedla ispred sebe krupnu figuru pod pokrivaĉem. Potrĉala sam prema njemu, a MacRannoch je pošao za mnom i usput mi stao usluţno objašnjavati. ―Nije mrtav. Barem nije bio kad smo ga našli. Ali jadnik je mnogo pretrpio.‖ Podigla sam pokrivaĉ s Jamiejeve glave i sa strahom ga pregledala što sam bolje mogla dok se konj vrpoljio, uzbuĊen od trka po hladnoći i dodatnog tereta. Spazila sam tamne modrice i pod prstima osjetila 385

komadiće zgrušane krvi u rašĉupanoj kosi, ali više od toga nisam mogla ustanoviti na slaboj svjetlosti. Ĉinilo mi se da mu u ledenom vratu osjećam puls, ali nisam bila sigurna u to.

MacRannoch me uhvatio za lakat i povukao u stranu. ―Najbolje će biti da ga što brţe odvedemo u kuću, curo. Hodite sa mnom. Hector će ga unijeti u kuću.‖ U glavnoj primaćoj sobi dvora Eldridge, doma obitelji MacRannoch, Hector je spustio teret na sag ispred vatre. Uhvatio je jedan kraj pokrivaĉa i paţljivo ga odmotao, a mlitava, gola figura ispala je na sag s uzorkom ruţiĉastih i ţutih cvjetova, ponos i diku lady Annabelle MacRannoch.

Lady Annabelle moţe sluţiti na ĉast što nije pokazala da primjećuje kako krv curi na njezin skupi sag iz Aubussona. Pticolika figura u ranim ĉetrdesetima, ukrašena poput ĉešljugara u sjajne ţute svilene haljine, oštro je zapljeskala rukama i ţurno odaslala sluge u svim smjerovima. Jedva da sam stigla skinuti ogrtaĉ, a pokraj mog lakta već su se pojavili pokrivaĉi, platnene plahte, vruća voda i viski. ―Bit će najbolje da ga okrenete na trbuh‖, predloţio mi je sir Marcus dok je natakao viski u dvije velike ĉaše. ―LeĊa su mu izranjavana od biĉevanja, pa mu je zacijelo jako bolno leţati na njima. Premda baš ne izgleda kao da nešto osjeća‖, dodao je promotrivši izbliza Jamiejevo pepeljasto lice i zatvorene, plaviĉaste oĉne kapke. ―Jeste li sigurni da je još uvijek ţiv?‖ ―Jesam‖, kratko sam odgovorila, nadajući se da sam u pravu. S mukom sam pokušala okrenuti Jamieja. Nesvjestica kao da mu je utrostruĉila teţinu. MacRannoch mi je pomogao, pa smo ga namjestili na pokrivaĉ, leĊima okrenutog vatri.

Nakon što sam ţurnim pregledom ustanovila da je doista ţiv, da mu ne nedostaje ni jedan dio tijela i da nije u neposrednoj opasnosti da umre od krvarenja, mogla sam si dopustiti manje ţurnu inventuru nastale štete. ―Mogla bih poslati po lijeĉnika‖, predloţila je lady Annabelle, sumnjiĉavo gledajući nepomiĉno tijelo pokraj ognjišta, ―ali sumnjam da on moţe stići za manje od sat vremena. Vani pada gust snijeg.‖ Pomislila sam da je oklijevanje u njezinu glasu samo djelomice prouzroĉeno snijegom. Lijeĉnik bi bio još jedan riskantan svjedok prisutnosti odbjeglog osuĊenika u njezinu domu. ―Ne morate se truditi‖, rastreseno sam odvratila. ―Ja sam lijeĉnica.‖ Zanemarujući izraze nevjerice na licima supruţnika MacRannoch, kleknula sam pokraj onoga što je ostalo od mog muţa, pokrila ga i poĉela mu oblagati ruke i noge krpama, natopljenim toplom vodom. Glavna mi je briga bila da ga ugrijem; krv mu je polako istjecala iz rana na leĊima, a time sam se mogla pozabaviti poslije.

Lady Annabelle tiho se povukla u pozadinu i stala pozivati sluge, poţurivati ih i organizirati visokim glasom nalik na ĉešljugarov. Njezin suprug spustio se pokraj mene na bok i debelim prstima krupnih šaka poĉeo marljivo masirati Jamiejeva smrznuta stopala, povremeno zastajkujući da srkne viski.

Stala sam podizati komadiće pokrivaĉa i pregledavati ozljede. Jamie je od potiljka do koljena bio pun sitnih pruga, izazvanih neĉim nalik na koĉijaški biĉ, a masnice su se kriţale uredno poput mreţice za šunku.

Obuzeli su me muĉnina i bijes kad sam ugledala uredan raspored rana koji je govorio o namjeri u svakom bolnom udarcu.

Na ramenima je imao ozljede izazvane, s manje suzdrţavanja, nekim teţim oruţjem, moţda štapom.

Meso je na nekim mjestima bilo tako duboko zasjeĉeno da mu se na jednoj lopatici vidio komadić gole kosti. Njeţno sam pritiskala najgore rane debelim jastuĉićem lanenog platna i nastavila pregled.

Na lijevoj strani tijela, na mjestu gdje je bio izudaran maljem, nalazila se gadna zgnjeĉena tamna oteklina, veća od šake sir Marcusa. Ovdje je bez sumnje bilo slomljenih rebara, ali i ona su mogla priĉekati.

Paţnju su mi privukle sivkastoplave mrlje na vratu i prsima, gdje mu je koţa bila smeţurana, crvena i posuta plikovima. Rubovi jedne takve mrlje bili su sprţeni i okruţeni bijelim pepelom. ―Kvragu, ĉime je ovo izazvano?‖ Sir Marcus je u meĊuvremenu dovršio masaţu stopala, pa je sada s velikim zanimanjem gledao preko mog ramena. ―Vrućim ţaraĉem‖, odgovorio je slab i jedva ĉujan glas. Prošao je trenutak prije no što sam shvatila da je to rekao Jamie. S mukom je podigao glavu, pa sam shvatila zašto tako teško govori; donja mu je usna bila ţestoko ugrizena na jednoj strani i nadula se kao od uboda pĉele.

386

Sir Marcus je vrlo prisebno gurnuo ruku pod Jamiejev vrat i prinio mu na usne ĉašu viskija. Kad ga je alkohol zapekao po izranjavanim ustima, Jamie se trgnuo, ali ispio je ĉašu dokraja prije no što je ponovo spustio glavu. Pogledao me kosim oĉima, neznatno zamagljenim od boli i viskija, ali ipak iskriĉavim od zabavljenosti. ―Krave?‖ upitao je. ―Jesam li ja to doista ĉuo krave ili sam samo sanjao?‖ ―U tako kratkom roku nisam stigla ništa bolje organizirati‖, odvratila sam, ozarena od olakšanja što je ţiv i pri svijesti. Okrenula sam mu glavu da pogledam veliku modricu na jagodiĉnoj kosti. ―Grozno izgledaš.

Kako se osjećaš?‖ upitala sam, natjerana dugogodišnjom navikom. ―Još sam ţiv.‖ S mukom se pridigao na lakat i kimnuo glavom da prihvati drugu ĉašu viskija iz ruke sir Marcusa. ―Misliš da smiješ toliko popiti odjedanput?‖ upitala sam ga i pokušala mu pogledati zjenice da vidim ima li znakova potresa mozga, ali on me osujetio sklopivši oĉi i nagnuvši glavu natrag. ―Da‖, odgovorio je i vratio praznu ĉašu sir Marcusu, koji je krenuo prema boci. ―To će za sada biti dovoljno, Marcus‖, zapovjednim je cvrkutom zaustavila svog supruga lady Annabelle, koja se ponovo pojavila poput sunca na istoku. ―Momku je sada potreban dobar, jak ĉaj, a ne viski.‖ Ĉaj ju je uredno slijedio u srebrnoj posudi koju je nosila sluškinja, ĉiji izgled uroĊene nadmoći nije umanjila ni ĉinjenica da je na sebi još uvijek imala spavaćicu. ―Jako vruć ĉaj s mnogo šećera‖, rekla sam. ―I moţda s trunkom viskija‖, dodao je sir Marcus, a onda uzeo ĉajnik, skinuo poklopac i dodao u ĉaj velikodušnu koliĉinu viskija iz boce. Jamie je zahvalno prihvatio šalicu koja se pušila, šutke nazdravio sir Marcusu i oprezno prinio vruću tekućinu ustima. Ruka mu se jako tresla, pa sam je uhvatila i pomogla mu da prinese šalicu usnama.

Uto je u prostoriju ušlo još nekoliko slugu s poljskim krevetom, madracem, pokrivaĉima, zavojima, vrućom vodom i velikom drvenom kutijom s kućnim lijekovima. ―Smatrala sam da je najbolje da radimo ispred vatre‖, šarmantnim ptiĉjim glasom objasnila je lady Annabelle. ―Ovdje ima više svjetlosti i to je daleko najtoplije mjesto u kući.‖ Na njezin znak, dvojica krupnih slugu uhvatila su po jedan kraj pokrivaĉa ispod Jamieja i glatko ga podigla, s Jamiejem u njemu, na poljski krevet koji je sada stajao ispred vatre. Treći sluga marljivo je razgrnuo ugljen zapretan za noć i nahranio sve veći plamen, a sluškinja koja je donijela ĉaj vještim je kretnjama zapalila voštane svijeće u razgranatom svijećnjaku koji je stajao na ormaru za posuĊe. Unatoĉ ptiĉjoj pojavi, lady Annabelle oĉito je imala dušu narednika. ―Da, sada kad je budan, što prije poĉnemo, to bolje‖, sloţila sam se. ―Imate li moţda kakvu ravnu dasku od šezdesetak centimetara, ĉvrst remen i, moţda, male, ravne, plosnate štapiće, otprilike ove duljine?‖ upitala sam i raširila dlanove pokazujući duţinu od desetak centimetara, a jedan od slugu nestao je u sjenama, poput duha, da udovolji mom zahtjevu. Ĉitava mi se kuća ĉinila ĉarobnom, moţda zbog kontrasta izmeĊu strašne studeni vani i raskošne topline unutra, a moţda samo zbog olakšanja što nakon tolikih sati straha i brige napokon vidim Jamieja na sigurnom.

Teški, tamni namještaj blistao je od ulaštenosti na svjetlosti svijeća, srebrnina je sjala na ormaru za posuĊe, a zbirka finog staklenog i porculanskog posuĊa ukrašavala je policu iznad kamina, u bizarnom kontrastu s krvavom, zaprljanom figurom koja je leţala pred njim.

Nitko nije postavljao nikakva pitanja. Bili smo gosti sir Marcusa, a lady Annabelle ponašala se kao da joj ljudi svakodnevno svraćaju u ponoć i krvare na sagu, pa mi je iznenada sinulo da se takav posjet moţda već dogodio. ―Vrlo gadne rane‖, rekao je sir Marcus, pregledavajući unakaţenu ruku struĉnošću koju je stekao na bojnom polju. ―A i nepodnošljivo bolne, rekao bih. Ipak, neće vas ubiti, zar ne?‖ Zatim se uspravio i povjerljivim se glasom obratio meni. ―S obzirom na ono što ste mi rekli, oĉekivao sam da će rane biti teţe. Osim šake i rebara, nijedna kost nije slomljena, a ostalo će se zalijeĉiti. Rekao bih da ste moţda imali sreće, momĉe.‖

387

―Valjda se i tako moţe reći. Ujutro su me trebali objesiti.‖ Nemirno je pomaknuo glavu na jastuku kako bi pogledao sir Marcusa. ―Jeste li to znali... gospodine?‖ dodao je, ugledavši izvezeni kaputić sir Marcusa, sa srebrnim grbom ušivenim izmeĊu uzoraka golubova i ruţa.

MacRannoch je odmahnuo rukom, kao da je to beznaĉajan detalj. ―Pa, ako vas je namjeravao saĉuvati u kakvom-takvom stanju za krvnike, malo je pretjerao s vašim leĊima‖, primijetio je, zamjenjujući komadić natopljenog platna svjeţim jastuĉićem. ―Da. Malo je izgubio glavu kad je... kad je...‖ Jamie je s mukom traţio rijeĉi, a onda je odustao, okrenuo glavu prema vatri i zatvorio oĉi. ―Boţe, kako sam umoran‖, rekao je.

Ostavili smo ga da se odmara sve dok se nije pojavio sluga s dašĉicama koje sam zatraţila. Zatim sam mu oprezno podigla unakaţenu desnu ruku i primakla je svjetlosti svijeće da je pregledam.

Morat ću je namjestiti, ĉim prije. OzlijeĊeni mišići već su poĉeli kvrĉiti prste prema dlanu. Shvativši puni domašaj ozljeda, obuzelo me beznaĊe. Ali ako ţelim da se ikad više sluţi tom rukom, morat ću to pokušati.

Dok sam pregledavala Jamiejevu ruku, lady Annabelle stajala mi je iza leĊa i sa zanimanjem promatrala pregled. Kad sam spustila ruku, koraknula je naprijed i otvorila malu kutiju s lijekovima. ―Pretpostavljam da će vam trebati resnik i moţda kora višnje. Ne znam...‖ Nesigurno je pogledala Jamieja. ―Moţda pijavice?‖ Njezina njegovana ruka lebdjela je iznad male posude s poklopcem, koja je bila ispunjena mutnom tekućinom.

Zadrhtala sam i zatresla glavom. ―Ne, mislim da mi pijavice zasad neće trebati. Zapravo bi mi trebao... imate li kojim sluĉajem kakav opijat?‖ Kleknula sam pokraj nje da pogledam sadrţaj kutije. ―O, da!‖ Sigurnom je rukom izvukla malu zelenu boĉicu. ―Laudanum cvijet‖, proĉitala je s etikete. ―Hoće li to posluţiti?‖ ―Savršeno.‖ Zahvalno sam uzela boĉicu. ―Dobro, dakle‖, ţustro sam rekla Jamieju i natoĉila malu koliĉinu tekućine u ĉašu, ―morat ćeš se malo uspraviti da ovo popiješ. Zatim ćeš zaspati i nećeš se brzo probuditi.‖ Zapravo, nisam bila posve sigurna smijem li mu dati laudanum nakon što je popio toliko viskija, ali alternativa - da mu operiram ruku dok je pri svijesti - bila je nezamisliva. Nagnula sam bocu da natoĉim još malo tinkture opijuma u ĉašu.

Jamie me uhvatio zdravom rukom. ―Ne ţelim nikakve lijekove‖, rekao mi je ĉvrstim glasom. ―Moţda još samo malo viskija‖ - nesigurno je zastao, dodirujući jezikom ugrizenu usnu - ―i moţda nešto da zagrizem.‖ Ĉuvši te rijeĉi, sir Marcus je otišao do prekrasnog, sjajnog Sheratonova pisaćeg stola i poĉeo nešto traţiti. Ubrzo se vratio s komadićem dotrajale koţnate trake. Kad sam je paţljivije pogledala, na debeloj sam koţi spazila desetke polukruţnih ureza i sa šokom shvatila da su to tragovi zuba. ―Evo‖, usluţno je rekao sir Marcus. ―I meni je posluţila u St. Simoneu; pomogla mi je da podnesem bol dok su mi vadili kuglu od muškete iz noge.‖ Otvorenih usta, gledala sam kako Jamie uzima koţnatu traku i zahvalno kima glavom povlaĉeći palcem preko ureza. ―Ne oĉekuješ valjda da ti namjestim devet slomljenih kostiju dok si pri svijesti?‖ polako sam rekla, zapanjena. ―Oĉekujem‖, kratko je odgovorio, a onda stavio traku meĊu zube i probao je zagristi. Zatim ju je pomaknuo naprijed-natrag, traţeći najbolji poloţaj.

Teatralnost tog prizora posve me dotukla, pa me krhka kontrola koju sam teško skupljala iznenada napustila. ―Prestani izigravati vraţjeg junaka!‖ povikala sam. ―Svi znamo što si pretrpio, ne moraš nam dokazivati koliko moţeš podnijeti! Ili misliš da ćemo se svi raspasti ako ti ne budeš zapovijedao i neprestance svima govorio što da rade? Dovraga, što ti misliš, tko si? Jebeni John Wayne?‖ Nastao je neugodan tajac. Jamie se zabuljio u mene otvorenih usta, a onda je napokon progovorio.

388

―Claire‖, blago mi je rekao, ―od zatvora Wentworth dijeli nas moţda dvije milje. Ja bih sutra ujutro trebao biti obješen. Što god da se dogodilo sa satnikom Randallom, Englezi će uskoro primijetiti da me nema.‖ Ugrizla sam se za usnicu. Znala sam da ima pravo. Moje nehotiĉno oslobaĊanje drugih zatvorenika moţda će na neko vrijeme zamagliti tu ĉinjenicu, ali prije ili poslije, Englezi će provjeriti brojno stanje zatvorenika i krenuti u potragu. A upadljiva metoda koju sam odabrala neminovno će ih vrlo brzo usmjeriti k dvoru Eldridge. ―Ako budemo imali sreće‖, nastavio je Jamie tihim glasom, ―snijeg će ih sprijeĉiti da krenu u potragu dok mi ne odemo odavde. Ako ne...‖ Slegnuo je ramenima i skrenuo pogled prema ognjištu. ―Claire, ne namjeravam dopustiti da me odvedu natrag. A da budem u nesvijesti i bespomoćno leţim ovdje kad doĊu, pa da se onda moţda opet probudim u ćeliji... Claire, ja to ne bih mogao podnijeti.‖ Osjetila sam da mi se na donjim trepavicama skupljaju suze. Nisam htjela trepnuti i dopustiti da mi suze poteku niz obraze, pa sam buljila u Jamieja razrogaĉenih oĉiju.

Toplina s ognjišta natjerala ga je da zatvori oĉi. Sjaj vatre davao je njegovim blijedim obrazima laţan izgled zdravog rumenila. Mogla sam vidjeti kako mu se dugi mišići u grlu pomiĉu dok guta. ―Nemoj plakati, Saskinjo‖, rekao mi je tako tihim glasom da sam ga jedva ĉula. Ispruţio je zdravu ruku i potapšao me po nozi, pokušavajući me smiriti. ―Mislim da smo ovdje priliĉno sigurni, curo. Kad bih vjerovao da će nas uhvatiti, ne bih protratio posljednje sate dopuštajući ti da mi pokušavaš srediti ruku koja mi više neće trebati. Dovedi mi Murtagha. A onda mi daj da popijem piće, pa da to obavimo.‖ Zaokupljena lijeĉniĉkim pripremama za stolom, nisam ĉula što je Jamie rekao Murtaghu, ali sam vidjela kako se njihove dvije glave naĉas primiĉu jedna drugoj, a onda je Murtaghova ţilava ruka njeţno dodirnula uho mlaĊeg ĉovjeka - jedno od nekoliko preostalih neozlijeĊenih mjesta.

Murtagh je na oproštaju kratko kimnuo glavom i krenuo postrance prema vratima. Poput štakora koji hita uz drvenu oplatu da ne bude primijećen, pomislila sam. Sustigla sam ga u hodniku i zgrabila za ogrtaĉ baš kad je htio izaći na prednja vrata. ―Što vam je rekao?‖ oštro sam ga zapitala. ―Kamo ste krenuli?‖ Ţilavi tamnokosi ĉovjeĉuljak naĉas je oklijevao, ali onda mi je mirnim glasom odgovorio: ―Rekao mi je da odem s mladim Absalomom do Wentwortha i da tamo drţim straţu. Ako vidim da crveni kaputi kreću ovamo, moram se vratiti prije njih i sakriti vas i njega, a onda odjahati s tri konja da odvuĉem pratnju od Dvora. Ovdje postoji podrum u kojem vas neće pronaći ako potraga ne bude temeljita.‖ ―A ako ne bude vremena da se sakrijemo?‖ Netremice sam ga gledala zahtijevajući odgovor. ―Rekao mi je da ga u tom sluĉaju ubijem i povedem vas sa sobom‖, spremno je odgovorio. ―Milom ili silom‖, dodao je sa zlobnim cerekom i okrenuo se da krene. ―Samo ĉas!‖ zaustavila sam ga oštrim glasom. ―Imate li bodeţ viška?‖ Njegove su se ĉupave obrve podigle, ali ruka mu je bez oklijevanja krenula prema pojasu. ―Treba vam bodeţ? Ovdje?‖ Pogledao je mirno i raskošno ureĊeno predsoblje, ukrašeno slikom Adama na stropu i izrezbarenim daskama na zidovima.

Dţep u kojem sam prije drţala bodeţ sada je bio beznadno poderan, pa sam uzela ponuĊeni bodeţ i gurnula ga izmeĊu prsluka i suknje na leĊima, kao što sam vidjela da rade Ciganke. ―Nikad se ne zna, zar ne?‖ mirno sam odvratila.

Kad sam dovršila pripreme, stala sam mu pregledavati rane što sam njeţnije mogla, procjenjujući štetu i odluĉujući što moram uĉiniti. Jamie je oštro udahnuo kad sam mu dodirnula jedno osobito bolno mjesto, ali nije otvarao oĉi dok sam mu polako opipavala svaku pojedinaĉnu kost i svaki ĉlanak prsta, pamteći poloţaj svakog prijeloma i išĉašenja. ―Oprosti‖, promrmljala sam.

Uhvatila sam mu i zdravu ruku, pa sam oprezno opipala svaki prst i zdrave i ozlijeĊene šake, praveći usporedbe. Bez pomoći rendgena i iskustva, morat ću se osloniti na vlastitu osjetljivost da pronaĊem i izravnam smrskane kosti.

389

Prvi zglob bio je u redu, ali ĉinilo mi se da je ĉlanak drugoga napukao. Pritisnula sam jaĉe, pokušavajući utvrditi duţinu i smjer prijeloma. OzlijeĊena šaka ostala mi je nepomiĉna pod prstima, ali zdrava je napravila sitan, nehotiĉan stisak. ―Oprosti‖, opet sam promrmljala.

Jamie je odjednom izvukao zdravu ruka iz mog stiska i podigao se na lakat. Ispljunuo je koţnatu traku i pogledao me s mješavinom zabavljenosti i oĉajanja. ―Saskinjo‖, rekao mi je, ―ako se budeš ispriĉavala svaki put kad mi zadaš bol, ovo će biti vrlo duga noć - a već je i sada dovoljno duga.‖ Mora da mi se na licu pojavio povrijeĊen izraz, jer je ispruţio ruku s namjerom da me dodirne, a onda je usred kretnje zastao i zatreptao od boli. Ali zatomio je bol i rekao mi ĉvrstim glasom: ―Znam da me ne ţeliš ozlijediti. Ali nemaš mnogo izbora i nema razloga da zbog toga oboje patimo. Uĉini ono što moraš, a ja ću vikati ako budem morao.‖ Zatim je opet stavio koţnatu traku u usta, a onda je divlje iskesio zube i polako zakolutao oĉima, pa je bio tako sliĉan nekakvom slaboumnom tigru, da nisam uspjela obuzdati napola histeriĉan smijeh.

Kad sam ugledala zapanjene izraze na licima lady Annabelle i slugu, koji su stajali iza Jamieja pa mu nisu mogli vidjeti lice, prekrila sam rukom usta i zacrvenjela se. Sir Marcus, koji ga je naĉas vidio sa svog mjesta pokraj kreveta, nacerio se pod svojom šiljastom bradom. ―Osim toga‖, rekao je Jamie još jedanput ispljunuvši koţnatu traku, ―ako se nakon ovoga ipak pojave Englezi, vjerojatno ću ih preklinjati da me odvedu natrag u zatvor.‖ Dohvatila sam koţnatu traku, gurnula mu je meĊu zube i spustila mu glavu na jastuk. ―Baš si pravi klaun‖, rekla sam mu. ―Pametnjaković. Vraţji junak.‖ Ali njegova mi je reakcija olakšala muke, pa sam nastavila raditi s većim mirom. Premda sam i dalje primjećivala svaki njegov trzaj i grimasu, barem ih nisam tako bolno proţivljavala.

Udubila sam se u posao i usmjerila svu paţnju na vrške svojih prstiju, procjenjujući svaku oštećenu toĉku i odluĉujući kako da najbolje premjestim slomljene kosti u ispravan poloţaj. Srećom, palac je pretrpio najmanju štetu, imao je samo malu frakturu na prvom ĉlanku. To će zacijeliti bez problema. Drugi zglob ĉetvrtog prsta posve je nestao; kad sam ga njeţno okrenula palcem i kaţiprstom, osjetila sam samo gnjecavo trljanje komadića kosti, a Jamie je zastenjao. Tu se ništa ne moţe uĉiniti, osim imobilizirati zglob i nadati se najboljem.

Najteţe mi je bilo odluĉiti što da uĉinim sa sloţenom frakturom srednjeg prsta. Morat ću povući prst da ga izravnam, kako bi se ispupĉena kost povukla natrag kroz posjeĉenu koţu. Već sam vidjela kako se to radi - pod općom anestezijom i uz pomoć rendgena.

Odluĉivanje o tome kako da rekonstruiram smrskanu i unakaţenu šaku dosad je bilo više medicinski nego zbiljski problem. Sada sam se morala grubo suoĉiti s razlozima zbog kojih lijeĉnici malokad operiraju ĉlanove svoje obitelji. Da bi se mogli uspješno obaviti, neki medicinski zahvati zahtijevaju izvjesnu dozu bešćutnosti; bezosjećajnost je neophodna da bi se pacijentu zadala bol u procesu stvaranja uvjeta za ozdravljenje.

Sir Marcus je u meĊuvremenu tiho primaknuo stolac krevetu. Kad sam dovršila povezivanje, udobno se smjestio i uhvatio Jamieja za zdravu ruku. ―Stišći koliko god hoćeš, momĉe‖, rekao mu je.

Bez ogrtaĉa od medvjeĊe koţe i s uredno svezanim prosjedim kovrĉama, MacRannoch više nije izgledao kao strašni divljak iz šume, nego kao pristojno odjeveni sredovjeĉni ĉovjek s uredno podšišanom šiljastom bradom i vojniĉkim drţanjem. Obuzeta nervozom zbog onoga što sam se spremala pokušati, shvatila sam da me njegova nazoĉnost smiruje i tješi.

Duboko sam uzdahnula i zamolila Boga da mi podari bezosjećajnost.

Bio je to dugotrajan i muĉan posao koji kida ţivce, premda ne posve nezanimljiv. Neki dijelovi, kao što je namještanje udlaga na dva prsta s jednostavnim frakturama, išli su priliĉno lako. Drugi nisu. Jamie jest 390

kriknuo - glasno - kad sam mu izravnala srednji prst, upotrebljavajući priliĉnu snagu da uvuĉem vrhove razmrskane kosti pod koţu. Naĉas sam se pokolebala i izgubila hrabrost, ali sir Marcus me poţurio tihim glasom: ―Samo naprijed, curo!‖ Iznenada sam se sjetila neĉega što mi je Jamie rekao one noći kad se rodila Jennyna beba: Sam mogu podnijeti bol, ali ne bih mogao podnijeti tvoju. Imao je pravo, to zahtijeva snagu; ponadala sam se da je oboje imamo dovoljno.

Jamie je okrenuo lice u stranu, ali vidjela sam kako mu se mišići na ĉeljusti steţu kad je jaĉe zagrizao koţnatu traku. I sama sam stisnula zube i nastavila. Oštri vršak kosti polako se povukao pod koţu i prst se izravnao s muĉnom nevoljkošću, a oboje smo ostali drhtati.

Dok sam radila, poĉela sam zaboravljati na sve osim posla. Jamie bi povremeno zastenjao, a dvaput smo morali napraviti kratak predah kako bi povratio. Budući da je u zatvoru malo jeo, povraćao je uglavnom viski. Ali najvećim dijelom, neprestance je tiho mrmljao nešto na gelskom i ĉvrsto pritiskao ĉelom koljena sir Marcusa. Zbog koţnate trake u ustima, nisam mogla razabrati psuje li ili se moli.

Napokon je svih pet prstiju stajalo ravno, poput novih ĉavala, kruto poput štapova u udlagama. Bojala sam se infekcije, osobito na slomljenom srednjem prstu, ali inaĉe sam bila priliĉno sigurna da će rane dobro zacijeliti. Srećom, samo je jedan zglob bio teško oštećen. Ĉetvrti prst vjerojatno će mu ostati nepomiĉan, ali ostali će moţda ponovo zadobiti normalne funkcije - s vremenom. Ništa nisam mogla uĉiniti s napuklim kostima šake ni s ranom od ĉavla, osim da nanesem antiseptiĉku tekućinu i meki oblog i molim Boga da ne doĊe do infekcije tetanusom. Kad sam se odmaknula, svaki mi se ud tresao od napora, a prsluk haljine bio mi je natopljen znojem od vreline vatre s ognjišta iza mojih leĊa.

Lady Annabelle odmah se našla do mene. Odvela me do stolca i gurnula mi u drhtave ruke šalicu ĉaja s dodatkom viskija. Sir Marcus, asistent kakvog bi svaki kirurg mogao samo poţeljeti, odvezao je Jamie jevu ruku i protrljao je na mjestima gdje se remen duboko zasjekao u nateĉeno meso. Primijetila sam da je ruka starijeg ĉovjeka pocrvenjela na mjestu gdje ju je Jamie stezao.

Nisam bila svjesna da sam zadrijemala, ali iznenada sam se trgnula i podigla glavu. Lady Annabelle njeţno me uhvatila ispod lakta i pomogla mi da ustanem. ―Hodite, draga. Posve ste iscrpljeni, moramo se pobrinuti i za vaše ozljede, a onda morate odspavati.‖ Odbila sam njezin prijedlog što sam pristojnije mogla. ―Ne, ne mogu. Moram dovršiti...‖ Zbunjeno sam zašutjela kad mi je sir Marcus vješto uzeo bocu s octom i krpu iz ruke. ―Ja ću se pobrinuti za ostalo‖, rekao je. ―Imam izvjesnog iskustva s previjanjem rana na bojnom polju, znate.‖ Zatim je odmaknuo pokrivaĉe i zadivljujuće ţustrim i njeţnim kretnjama poĉeo brisati krv s rana od biĉa. Uhvativši moj pogled, nasmiješio se, a brada mu se veselo nakrivila. ―U svoje sam vrijeme oĉistio mnogo rana od biĉa‖, rekao je. ―A nekoliko sam ih i prouzroĉio. Ove su rane sitnica, curo, zacijeljet će za nekoliko dana.‖ Znala sam da ima pravo, pa sam prišla uzglavlju poljskog kreveta. Jamie je bio budan i malo se mrštio zbog peckanja antiseptiĉke otopine na novim posjekotinama, ali kapci su mu oteţali a plave oĉi potamnjele od boli i umora. ―Idi na spavanje, Saskinjo. I ja ću sada odspavati.‖ Nisam bila sigurna moţe li on zaspati, ali bilo mi je jasno da ja ne mogu ostati budna, barem ne dugo.

Njihala sam se od iscrpljenosti, a ogrebotine na nogama poĉele su me peckati i boljeti. Absalom mi ih je bio oĉistio u kolibi, ali trebalo ih je premazati mašću.

Osjetivši njeţan i uporan pritisak lady Annabelle na svom laktu, umorno sam kimnula glavom i okrenula se.

Kad smo došle do polovice stuba, sinulo mi je da sam zaboravila reći sir Marcusu kako da previje posjekotine. Duboke rane na ramenima morat će se svezati i obloţiti, kako bi preko njih mogao navući košulju kad nastavimo bijeg. Ali laganije ozljede od biĉa trebat će ostaviti otvorene, kako bi se na njima mogle napraviti kraste. Bacila sam kratak pogled u gostinjsku sobu koju mi je lady Annabelle pokazala, a onda sam se kratko ispriĉala i oteturala stubama natrag u primaću sobu.

Zastala sam na vratima u sjeni, a lady Annabelle zaustavila se iza mene. Jamiejeve oĉi bile su zatvorene, oĉito je zadrijemao pod utjecajem viskija i umora. Pokrivaĉi su leţali pokraj njega, nepotrebni zbog vrućine vatre. Sir Marcus je neoprezno poloţio ruku na Jamiejeva gola kriţa dok je posezao preko 391

kreveta da dohvati krpu. Uĉinak je bio šokantan. Jamiejeva leĊa naglo su se svinula, mišići na straţnjici snaţno su se stegnuli, a on je ispustio nehotiĉan prosvjedni jauk, hitnuo se unatrag, unatoĉ slomljenim rebrima, i zabuljio u sir Marcusa zapanjenim zamagljenim oĉima. Sir Marcus se naĉas ukipio, i sam zapanjen, a onda se prignuo, uhvatio Jamieja za ruku i njeţno ga opet spustio na krevet s licem nadolje.

Oprezno je povukao jednim prstom po Jamiejevoj koţi, a zatim je protrljao prste, ostavljajući vidljiv sjaj od ulja na svjetlosti vatre. ―Oh‖, rekao je stari vojnik praktiĉnim tonom i povukao pokrivaĉ do Jamiejeva struka. Spazila sam da se Jamiejeva napeta ramena malo opuštaju pod zavojima.

Sir Marcus je druţeljubivo sjeo do Jamiejeve glave i natoĉio još dvije ĉaše viskija. ―Barem je bio dovoljno uviĊavan da vas najprije malo namaţe‖, primijetio je i pruţio jednu ĉašu Jamieju. Jamie se s mukom pridigao na lakat da je prihvati. ―No, da. Ne vjerujem da je on to uĉinio radi moje udobnosti‖, suho je odvratio.

Sir Marcus je otpio gutljaj iz ĉaše i zamišljeno mljacnuo usnama. Naĉas se ĉulo samo pucketanje vatre, ali ni lady Annabelle ni ja nismo se pomakle da uĊemo u sobu. ―Ako vas to moţe utješiti‖, iznenada je rekao sir Marcus, gledajući u bocu s vinom, ―on je mrtav.‖ ―Jeste li sigurni?‖ Iz Jamiejeva glasa nije se moglo razaznati što osjeća. ―Ne vidim kako bi itko mogao preţivjeti da ga pregazi trideset ţivotinja od po pola tone. Provirio je u hodnik da pogleda što uzrokuje buku, a kad je ugledao ţivotinje, pokušao se povući natrag u prostoriju, ali mu je rog jedne ţivotinje zahvatio rukav i izvukao ga u hodnik. Vidio sam kako pada pokraj zida. Sir Fletcher i ja ostali smo stajati na stubama, gdje nas ţivotinje nisu mogle dohvatiti. Dakako, sir Fletcher se vrlo uzrujao i poslao nekoliko ljudi po njega, ali uza sve bockanje rogova i guranje ţivotinja, nisu mu se mogli pribliţiti. Tlo je tako podrhtavalo da su baklje popadale sa zidova. Kriste, ĉovjeĉe, to ste trebali vidjeti!‖ Sir Marcus je zazviţdao prisjetivši se tog prizora i uhvatio bocu za grlić. ―Jedno je sigurno, momĉe, vi imate sjajnu ţenu!‖ Frknuo je, natoĉio si još jednu ĉašu i otpio gutljaj, malo se zagrcnuvši jer se smijeh pomiješao s viskijem. ―U svakom sluĉaju‖, nastavio je tapšući se po grudima, ―kad smo napokon izvukli stoku iz hodnika, od njega je ostala samo krvava krpena lutka. Odnijeli su ga ljudi sir Fletchera, ali ako je u tom trenutku još uvijek bio ţiv, nije još dugo ostao. Hoćete li još malo viskija, momĉe?‖ ―Hoću, hvala.‖ Nastupila je kratka tišina, a onda je progovorio Jamie. ―Ne, ne mogu reći da me to bogzna kako tješi, ali hvala vam što ste mi rekli.‖ Sir Marcus ga je prodorno pogledao. ―Mmphm. Nećete to moći zaboraviti‖, naglo je rekao, ―pa se nemojte ni truditi. Ako moţete, pustite da vam ta rana zacijeli poput ostalih. Nemojte je previše dirati, pa će zacijeliti bez posljedica.‖ Zatim je stari ratnik podigao kvrgavu podlakticu, koja je bila gola jer je zasukao rukav dok mi je asistirao, i pokazao Jamieju zupĉasti oţiljak od posjekotine koji se protezao od lakta do zapešća. ―Oţiljci vas ne moraju muĉiti.‖ ―No da, moţda neki oţiljci.‖ Uto se Jamie oĉito neĉega sjetio pa se s mukom pokušao okrenuti na bok, a sir Marcus je uzviknuo i odloţio ĉašu. ―Polako, momĉe! Još ćete si rebrom probiti pluća!‖ Pomogao mu je da se osloni na desni lakat i gurnuo mu pokrivaĉ pod leĊa. ―Treba mi mali noţ‖, zadihano je rekao Jamie. ―Oštar, ako vam je pri ruci.‖ Ne postavljajući pitanja, sir Marcus je oteturao do blistavog ormara za posuĊe od francuske orahovine i stao buĉno prekapati po ladicama. Napokon je našao jedan noţ za voće s bisernim drškom. Dao ga je Jamieju u zdravu lijevu ruku, a onda je zastenjavši sjeo i ponovo dohvatio ĉašu. ―Smatrate da nemate dovoljno oţiljaka?‖ zapitao je. ―Namjeravate dodati još koji?‖ ―Samo jedan.‖ Oprezno balansirajući na jednom laktu, Jamie je spustio bradu na prsa i nezgrapno naciljao poput britve oštrim noţem pod svoju lijevu bradavicu. Sir Marcus je hitro ispruţio ruku, koja je malo drhtala, i zgrabio Jamieja za zapešće.

392

―Dajte da vam pomognem, momĉe. Još ćete pasti na oštricu.‖ Nakon kratkog kolebanja, Jamie mu je nevoljko predao noţ, legao na podstavljeni pokrivaĉ i pokazao mjesto na prsima, oko pet centimetara ispod bradavice. ―Ovdje.‖ Sir Marcus je otišao do ormara za posuĊe da uzme svjetiljku i stavio je na stolac na kojem je dotad sjedio. S vrata nisam mogla vidjeti što mu Jamie pokazuje; izgledalo je poput male crvene opekotine, otprilike kruţnog oblika. Sir Marcus je otpio još jedan odmjeren gutljaj viskija, a onda je odloţio ĉašu pokraj svjetiljke i pritisnuo vršak noţa na Jamiejeva prsa. Mora da sam se nehotice pomaknula, jer me lady Annabelle uhvatila za rukav i tiho upozorila da mirujem. Vršak noţa ušao je u prsa i naglo se okrenuo; brzom kretnjom kakvom ĉovjek izreţe gnjilo mjesto na dozreloj breskvi. Jamie je zastenjao, a tanak mlaz krvi potekao mu je niz trbuh i zaprljao pokrivaĉ. Zatim se okrenuo na trbuh i pritisnuo ranjeno mjesto o madrac.

Sir Marcus je odloţio noţ za voće. ―Ĉim budete u stanju, ĉovjeĉe‖, savjetovao mu je, ―odvedite ţenu u krevet da vas utješi. Ţene to vole ĉiniti‖, rekao je i nasmiješio se, pogledavši prema vratima u sjeni. ―Bog će znati zašto.‖ ―DoĊite sad, draga‖, tiho mi je rekla lady Annabelle. ―Bolje da ga malo ostavite samog.‖ Zakljuĉivši da je sir Marcus u stanju sam previti ranu, oteturala sam za njom uskim stubama u svoju sobu.

Prenula sam se iz sna o beskrajnim spiralnim stubama koje su na dnu skrivale nešto uţasno. LeĊa su mi se ukoĉila od umora i boljele su me noge, ali podigla sam se na krevetu u posuĊenoj spavaćici i opipala oko sebe, traţeći svijeću i kutiju šibica. Uznemiravalo me što sam tako daleko od Jamieja. Što ako me zatreba?

Ili još gore, što ako se doista pojave Englezi dok je on dolje sam i nenaoruţan? Pritisnula sam lice uz hladno prozorsko krilo smirio me postojani šum snijega koji je padao na okna. Vjerojatno smo sigurni dok traje mećava. Zagrnula sam se noćnim ogrtaĉem, uzela svijeću i bodeţ i krenula prema stubama.

U kući se nije ĉulo ništa osim pucketanja vatre. Jamie je spavao ili je barem drţao zatvorene oĉi, licem okrenut prema vatri. Trudeći se da ga ne probudim, sjela sam na sag pokraj ognjišta. Ovo je prvi put da smo sami nakon onih nekoliko oĉajniĉkih trenutaka u tamnici Wentwortha, a ĉinilo mi se da je otada prošlo mnogo godina. Paţljivo sam pogledala Jamieja, kao da gledam stranca.

Sve u svemu, nije tako loše izgledao, ali sam ipak bila zabrinuta. Koliĉina viskija koju je popio tijekom operacije bila bi dovoljna da uspava i teretnog konja, a unatoĉ povraćanju, dobar dio viskija oĉito mu je još uvijek bio u ţelucu.

Jamie nije bio moj prvi junak u ţivotu. U pravilu, muškarci su prebrzo prolazili kroz poljsku bolnicu da bi ih medicinske sestre stigle bolje upoznati, ali s vremena na vrijeme vidjeli biste ĉovjeka koji premalo govori ili se previše šali, ili se drţi previše ukoĉeno da bi se njegovo ponašanje moglo objasniti boli i osamljenošću.

A ja sam otprilike znala što mogu uĉiniti za njih. Ako je bilo dovoljno vremena i ako su spadali u onu vrstu ljudi koji mnogo govore da zadrţe mraĉne misli dalje od sebe, sjeli biste do njih i slušali ih. Ako su šutjeli, ĉesto biste ih dodirnuli u prolazu i ĉekali trenutak nepaţnje, kad ih moţete natjerati da progovore i drţati ih za ruke dok istjeruju svoje demone. Ako je za to bilo vremena. Ako nije, nakljukali biste ih morfijem i nadali se da će pronaći nekog drugog da ih sasluša i prešli na pacijente s opipljivijim ranama.

Prije ili poslije, Jamie će s nekim razgovarati. Za to ima dovoljno vremena. Ali nadala sam se da to neću biti ja.

Bio je raskriven do struka, pa sam se prignula da mu pogledam leĊa. Bio je to izvanredan prizor. Slaba debljina dlana razdvajala je modre posjekotine, zadane preciznošću od koje zastaje dah. Mora da je stajao mirno poput straţara dok ih je primao. Kratko sam mu pogledala zapešća, ali nisam opazila nikakve tragove.

Znaĉi da je odrţao rijeĉ i da se nije opirao. Nepomiĉno je stajao za cijelog trajanja muĉenja, plaćajući dogovorenu otkupninu za moj ţivot.

Otrla sam suze rukavom, pomislivši da mi Jamie ne bi bio zahvalan što cmizdrim nad njegovim ispruţenim tijelom. Suknja mi je malo zašuštala kad sam se premjestila. Jamie je zaĉuo šum i otvorio oĉi, ali ĉinilo se da nije osobito uznemiren. Nasmiješio mi se, slabo i umorno, ali iskreno. Zaustila sam da mu nešto kaţem i iznenada shvatila da ne znam što. Zahvala je bila nemoguća. Ĉinilo mi se besmislenim da ga 393

zapitam kako se osjeća jer je bilo oĉito da se osjeća grozno. Još uvijek sam razmišljala što da mu kaţem kad je on progovorio. ―Claire? Jesi li dobro, ljubavi?‖ ―Jesam li ja dobro? Boţe dragi, Jamie!‖ Osjetila sam peckanje suza na oĉnim kapcima, pa sam snaţno zatreptala i šmrknula. Jamie je podigao zdravu ruku, polako kao da je sputana lancima, i pomilovao me po kosi. Povukao me sebi, ali ja sam se odmaknula, prvi put svjesna da zacijelo izgledam grozno. Lice mi je bilo izgrebeno i pokriveno komadićima bjelike, a kosa ukrućena od mrlja raznoraznih nepoznatih tvari. ―Hodi ovamo‖, rekao mi je. ―Ţelim te kratko zagrliti.‖ ―Ali sva sam oblijepljena krvlju i bljuvotinama‖, usprotivila sam se i bezuspješno pokušala popraviti frizuru.

Ispustio je slab hripav dah, najbliţe smijehu što su mu slomljena rebra dopuštala. ―Majko Boţja, Saskinjo, prekrivena si mojom krvlju i mojim bljuvotinama. Hodi ovamo!‖ Osjetila sam utjehu kad me zagrlio oko ramena. Spustila sam glavu na jastuk do njega, pa smo šutke sjedili pokraj vatre, crpeći jedno iz drugoga mir i snagu. Prstima mi je njeţno dodirnuo sitnu ranu pod bradom. ―Mislio sam da te više nikad neću vidjeti, Saskinjo.‖ Glas mu je bio dubok i pomalo promukao od viskija i vikanja. ―Drago mi je što si ovdje.‖ Uspravila sam se. ―Da me nikad nećeš vidjeti? Zašto? Zar si mislio da te neću izvući?‖ Nasmiješio mi se kutom usana. ―Iskreno reĉeno, ne, nisam oĉekivao da ćeš me izvući. Ali bojao sam se da ćeš postati tvrdoglava i da nećeš htjeti otići ako ti to kaţem.‖ ―Da ću ja postati tvrdoglava?‖ ogorĉeno sam odvratila. ―Ĉuj tko mi govori!‖ Nastala je malo neugodna stanka. Morala sam mu postaviti nekoliko pitanja, neophodnih s medicinskog stanovišta, ali pomalo osjetljivih s osobnog. Napokon sam se odluĉila za pitanje: ―Kako se osjećaš?‖ Oĉi su mu bile sklopljene, zasjenjene i upale na svjetlosti svijeća, ali crte širokih leĊa bile su napete pod zavojima. OzlijeĊena široka usta zatitrala su u izraz izmeĊu smiješka i bolne grimase. ―Ne znam, Saskinjo, još se nikad nisam tako osjećao. Kao da ţelim uĉiniti razne stvari, sve odjednom, ali misli su mi u sukobu, a tijelo mi se pretvorilo u izdajicu. Htio bih smjesta pobjeći odavde, što dalje i što brţe mogu. Htio bih nekoga udariti. Boţe, kako bih htio nekoga udariti! Htio bih spaliti zatvor Wentworth do temelja. Htio bih spavati.‖ ―Kamen ne gori‖, odvratila sam praktiĉnim tonom. ―Moţda je najpametnije da pokušaš odspavati.‖ Zdravom je rukom potraţio moju i našao je, pa su mu se usta malo opustila, premda su mu oĉi ostale zatvorene. ―Htio bih te ĉvrsto zagrliti i poljubiti, i nikad te više ne ispustiti. Htio bih te odvesti u krevet i uzeti te kao kurvu, sve dok ne zaboravim da postojim. Htio bih ti spustiti glavu u krilo i zaplakati poput djeteta.‖ Jedan mu se kut usta podigao, a plave oĉi malĉice su se otvorile. ―Naţalost‖, dodao je, ―ne mogu uĉiniti ništa osim ove posljednje stvari a da se ne onesvijestim ili opet povratim.‖ ―U tom sluĉaju, pretpostavljam da ćeš se morati zadovoljiti time, a ostalo ostaviti za poslije‖, odvratila sam i kratko se nasmijala.

Zahtijevalo je malo premještanja, i gotovo da je opet povratio, ali napokon sam sjedila na njegovu poljskom krevetu, s leĊima uza zid, a njegova mi je ruka poĉivala na stegnu. ―Što ti je ono sir Marcus izrezao iz prsa?‖ upitala sam. Kad nije odgovorio, tiho sam dodala, ―Neki ţig?‖ RiĊokosa glava malo se pomaknula u znak potvrde. ―Peĉat s njegovim inicijalima‖, kratko se nasmijao. ―Dovoljno je što ću nositi tragove njegovih djela do kraja ţivota i ne mislim mu dopustiti da se potpiše na mene kao da sam neka vraţja slika.‖

394

Ruka mu je opušteno leţala na mom stegnu, a disanje napokon postalo lakše, kao da je zadrijemao.

Bijeli zavoji na ruci izgledali su sablasno na tamnom pokrivaĉu. Njeţno sam povukla prstom po opeklini na ramenu koja je blago svjetlucala od aromatiĉnog ulja. ―Jamie?‖ ―Mmm?‖ ―Jesi li teško ozlijeĊen?‖ Budan, bacio je pogled sa svoje ruke u zavojima i pogledao me u lice, a onda je zatvorio oĉi i poĉeo se tresti. Uznemireno sam pomislila da sam prizvala neko nepodnošljivo sjećanje, a onda sam shvatila da se smije, tako jako da su mu iz kutova oĉiju potekle suze. ―Saskinjo‖, napokon je rekao dašćući, ―ostalo mi je moţda desetak ĉetvornih centimetara koţe koja nije natuĉena, opeĉena ili posjeĉena. A ti me pitaš jesam li ozlijeĊen?‖ Opet se poĉeo tresti, pa je pusteni madrac zašuštao i zaškripio. ―Htjela sam reći...‖ poĉela sam pomalo uvrijeĊeno, ali on me zaustavio, uhvativši me zdravom rukom za šaku i prinijevši je usnama. ―Znam što si htjela reći, Saskinjo‖, rekao je i okrenuo glavu da me pogleda. ―Ne brini, tih deset centimetara nalaze se meĊu mojim nogama.‖ Cijenila sam napor koji je trebao uloţiti da se našali, koliko god da mu je šala bila jadna. Lagano sam ga pljusnula preko usta. ―Pijan si, James Fraser‖, rekla sam i nakon kratke stanke dodala: ―Deset centimetara, ha?‖ ―No dobro, moţda dvanaest. O, Boţe, Saskinjo, nemoj me tjerati da se opet smijem, rebra mi to neće podnijeti.‖ Obrisala sam mu oĉi naborom suknje i dala da srkne vodu, pridrţavajući mu koljenom glavu. ―Uostalom, nisam na to mislila‖, rekla sam.

Uto se uozbiljio, opet me uhvatio za ruku i stegnuo je. ―Znam‖, odvratio je. ―Ne moraš okolišati.‖ Oprezno je uzdahnuo i trepnuo od boli. ―Imao sam pravo, nije boljelo tako jako kao biĉevanje.‖ Zatvorio je oĉi. ―Ali mnogo sam manje uţivao.‖ Jedan kut usana zatitrao mu je u kratkom bljesku humora. ―Barem neko vrijeme neću patiti od zaĉepljenja.‖ Trepnula sam, a on je zaškrgutao zubima i stao disati kratkim, piskavim uzdasima. ―Oprosti, Saskinjo. Ja... nisam oĉekivao da će mi to toliko smetati. A ono što si me pitala... to... to je u redu. Nisam ozlijeĊen.‖ Uloţila sam napor da zadrţim ĉvrst i praktiĉan ton. ―Ako ne ţeliš, ne moraš mi priĉati o tome. Ali ako ti to moţe olakšati muke..Zastala sam i nelagodno zašutjela. ―Ne ţelim.‖ Glas mu je iznenada postao gorak i naglašen. ―Ne ţelim nikad više misliti o tome, ali ako si ne mislim prerezati grkljan, bojim se da nemam izbora. Ne, curo, ne ţelim ti o tome priĉati imalo više no što ti ţeliš slušati... ali mislim da ću morati sve to izbaciti iz sebe prije no što me uguši.‖ Rijeĉi su sada izlazile u bujici gorĉine. ―Ţelio je da puzim i da ga preklinjem i, tako mi Boga, ja sam to i uĉinio. Kao što sam ti jedanput rekao, Saskinjo, svakoga moţeš slomiti ako si spreman da ga dovoljno jako ozlijediš. E pa, on je bio spreman. Natjerao me da puzim i preklinjem, a i na gore stvari od toga, a prije no što je završio, natjerao me da ţarko poţelim umrijeti.‖ Dugo je šutke gledao u vatru, a onda je duboko uzdahnuo i namrštio se od boli. ―Volio bih da mi moţeš olakšati muke, Saskinjo, doista bih volio, jer trenutaĉno ne osjećam nikakvo olakšanje. Ali to nije otrovni trn, pa da ga moţeš ĉisto izvući ako naĊeš odgovarajući stisak.‖ Njegova mi je zdrava šaka poĉivala na koljenu. Ispruţio je prste, rumene na svjetlosti vatre, i raširio ih. ―Nije to ni kao kad ti je nešto slomljeno. Kad bi to mogla izlijeĉiti komadić po komadić, kao što si mi namjestila kosti na šaci, rado bih podnio bol.‖ Skupio je prste i spustio šaku na moju nogu mršteći se. ―To je... teško objasniti. To je... kao... mislim da je to kao da svatko ima neko malo mjesto u sebi, moţda, neko privatno mjesto o kojem nikome ne govori. To je kao neka mala utvrda, u kojoj stanuje najintimniji dio ĉovjekova ţivota - moţda je to duša, a moţda samo onaj dio zbog kojeg si ono što jesi, a ne netko drugi.‖ Dok je govorio, jezikom je nesvjesno dodirivao usnu.

395

―Taj dio sebe obiĉno nikome ne pokazuješ, osim katkad osobi koju jako voliš.‖ Ruka se opustila i stegnula mi koljeno. Opet je zatvorio oĉi da ih zaštiti od svjetlosti. ―E pa, ja se osjećam kao... kao da je moja utvrda raznesena barutom - i ništa od nje nije ostalo osim pepela i zadimljene zabatne grede, a ono malo golo stvorenje koje je u njoj ţivjelo, sada je ostalo nezaštićeno, pa cmizdri od straha i pokušava se sakriti pod vlat trave ili komad lista... ali... ali to mu baš ne polazi za rukom.‖ Glas mu se slomio. Okrenuo je glavu i zagnjurio lice u moju suknju. Bespomoćna, nisam mogla ništa drugo nego da ga milujem po kosi.

Iznenada je podigao glavu, a lice mu se napelo kao da će puknuti po šavovima. ―Ja sam se nekoliko puta u ţivotu našao blizu smrti, Claire, ali nikad nisam ţelio umrijeti. A ovog puta jesam. Ja...‖ Glas mu se slomio; zašutio je i ĉvrsto mi stegnuo koljeno. Kad je opet progovorio, glas mu je bio visok i neobiĉno zadihan, kao da je dugo trĉao. ―Claire, hoćeš li... ja samo... Claire, zagrli me. Ako se opet poĉnem tresti, neću više moći prestati.

Claire, zagrli me!‖ Doista se poĉeo ţestoko tresti, a kad je drhtanje zahvatilo napukla rebra, zastenjao je.

Bojala sam se da ga ne ozlijedim, ali još sam se više bojala da ga ostavim tako.

Opkoraĉila sam ga i zagrlila oko ramena. Stisnula sam ga što sam ĉvršće mogla i zanjihala ga naprijed-natrag, kao da će taj utješni ritam prekinuti muĉne grĉeve. Jednom sam ga rukom uhvatila za vrat i zarila prste duboko u ispupĉene mišiće, pokušavajući zaustaviti grĉenje masiranjem dubokog ţlijeba pri dnu lubanje. Drhtavica je napokon popustila, pa je iscrpljeno spustio glavu na moje stegno. ―Oprosti‖, rekao je nakon minute šutnje normalnim glasom. ―Nisam htio tako izgubiti kontrolu. Istina je da sam jako ozlijeĊen i jako pijan. Ne mogu se baš bogzna kako kontrolirati.‖ Kad vam jedan Škot prizna da je pijan, makar i u ĉetiri oka, pomislila sam, znaĉi da je doista teško ozlijeĊen. ―Treba ti san‖, tiho sam rekla, još uvijek mu masirajući vrat. ―Hitno.‖ Masirala sam ga prstima što sam bolje mogla, opuštajući ih i pritišćući kako mi je Stari Alec pokazao, pa sam ga naposljetku uspjela dovoljno opustiti da utone u polusan. ―Hladno mi je‖, promrmljao je. Premda je gorjela dobra vatra, a na krevetu bilo nekoliko pokrivaĉa, prsti su mu na dodir bili hladni. ―U šoku si‖, rekla sam mu praktiĉnim tonom. ―Izgubio si jako mnogo krvi.‖ Osvrnula sam se oko sebe, ali braĉni par MacRannoch i svi sluge otišli su u krevet. Pretpostavljala sam da Murtagh još uvijek straţari na snijegu, pazeći na eventualnu potjeru iz Wentwortha. Odbacujući brige o tome je li to prikladno ili nije, ustala sam, skinula spavaćicu i zavukla se pod pokrivaĉe.

Privinula sam se uz njega što sam njeţnije mogla, da ga zagrijem toplinom svog tijela, a on mi je zagnjurio lice u rame poput malog djeĉaka. Stala sam mu milovati kosu da ga smirim i masirati mu izranjavane mišiće na leĊima izbjegavajući ozlijeĊena mjesta. ―Spusti glavu, momĉe‖, rekla sam mu, prisjetivši se kako je Jenny govorila svom sinĉiću.

Jamie je malo progunĊao, kao da se zabavlja. ―Tako mi je majka govorila‖, rekao je. ―Kad sam bio djeĉak.‖ ―Saskinjo?‖ rekao je trenutak poslije, lica zagnjurena u moje rame. ―Hm?‖ ―Tko je John Wayne, za Boga miloga?‖ ―Ti‖, odgovorila sam. ―Spavaj sada.‖

396

37.

Bijeg Ujutro je imao zdraviju boju, premda su mu modrice tijekom noći potamnjele i prošarale dobar dio lica.

Duboko je udahnuo, a onda zastenjao, ukrutio se i mnogo opreznije izdahnuo. ―Kako se osjećaš?‖ Spustila sam mu dlan na ĉelo. Bilo je hladno i vlaţno. Ali hvala Bogu, nije imao groznicu.

Namrštio se, još uvijek sklopljenih oĉiju. ―Saskinjo, boli me svaka košĉica.‖ Ispruţio je zdravu ruku. ―Pomozi mi da ustanem; ukoĉio sam se kao puding.‖ Snijeg je prestao padati sredinom prijepodneva. Premda je nebo još uvijek bilo sivo poput vune i prijetilo novim olujama, više nas je brinula prijetnja od potjere iz Wentwortha, pa smo napustili dvor Eldridge neposredno prije podneva, debelo odjeveni za loše vrijeme. Murtagh i Jamie naĉiĉkali su se oruţjem ispod ogrtaĉa. Ja nisam ponijela ništa osim bodeţa, a i njega sam dobro sakrila. DoĊe li do najgorega, protiv svoje volje trebala sam glumiti otetu Engleskinju. ―Ali vidjeli su me u zatvoru‖, bila sam se usprotivila. ―Sir Fletcher već zna tko sam.‖ ―Toĉno.‖ Murtagh, koji je paţljivo punio pištolje, uredno rasprostrijevši ĉitav niz kugla, baruta, ĉepića, šipki, krpa i kesica na ulašteni stol lady Annabelle, podigao je pogled i mraĉno se zapiljio u mene. ―Upravo u tome i jest stvar, curo. Ni u kom sluĉaju ne smijemo dopustiti da završite u Wentworthu. Nikom neće koristiti ako zaglavite u njemu zajedno s nama.‖ Gurnuo je kratku šipku u cijev kubure s izrezbarenim kundakom i grubim i ekonomiĉnim kretnjama stao nabijati ĉepić. ―Sir Fletcher neće osobno krenuti u potjeru, ne po ovakvom vremenu. A valjda vas ne poznaje baš svaki crveni kaput kojeg bismo usput mogli sresti. Ako nas prepoznaju, recite im da smo vas silom poveli sa sobom i uvjerite ih da nemate nikakve veze s dvojicom škotskih ništarija kao što smo ja i onaj odrpanac.‖ Kimnuo je glavom prema Jamieju, koji je oprezno balansirao na stolcu sa zdjelom mlijeka i toplog kruha u ruci.

Sir Marcus i ja previli smo Jamieju bokove i bedra platnenim zavojima što smo deblje mogli pod iznošenim hlaĉama i dugim ĉarapama, upotrijebivši tamne zavoje da prikriju eventualne izdajniĉke mrlje krvi. Lady Annabelle rasporila je jednu od muţevih košulja na leĊima kako bi odgovarala širini Jamiejevih ramena i debljini zavoja na njima. Ali ĉak i tako, košulja se nije mogla zakopĉati, a vrhovi ljepljivih zavoja virili su mu na prsima. Jamie se odbio poĉešljati rekavši da ga ĉak i skalp boli, pa je izgledao divlje i neuredno, a šiljasti crveni pramenovi stršali su mu iznad nateĉenog ljubiĉastog lica s jednim nateĉenim i zatvorenim okom. ―Ako vas uhvate‖, predloţio je sir Marcus, ―recite im da ste moja gošća i da su vas oteli dok ste jahali okolicom imanja. Zahtijevajte da vas dovedu u Eldridge kako bih vas ja identificirao. To bi ih trebalo uvjeriti. Reći ćemo im da ste Annabellina prijateljica iz Londona.‖ ―A onda ćemo vas skloniti na sigurno, prije no što vas sir Fletcher doĊe pozdraviti‖, praktiĉno je dodala Annabelle.

Sir Marcus nam je ponudio pratnju Hectora i Absaloma, ali Murtagh je istakao da bi to, ako naiĊemo na engleske vojnike, jasno umiješalo Eldridge. I tako smo krenuli samo nas troje, umotani protiv hladnoće, cestom za Dingwall. Ja sam nosila debelu kesu s novcem i poruku gospodara Eldridgea. Jedno od toga, ili oboje, trebalo nam je osigurati prelazak La Manchea.

Putovanje po snijegu nije bilo lako. Tridesetak centimetara dubok, varljivi snjeţni pokrivaĉ skrivao je kamenje, rupe i druge prepreke, ĉineći kretanje konja skliskim i opasnim. Komadi snijega i blata skakali su u zrak pod svakim njihovim korakom i prskali ih po trbuhu i gleţnjevima, a oblaci pare od njihova disanja nestajali su na ledenom zraku.

397

Murtagh je jahao na ĉelu, slijedeći jedva vidljivu udubinu koja je oznaĉavala cestu, a ja sam jahala pokraj Jamieja kako bih mu mogla pomoći ako padne u nesvijest, premda je on, na vlastiti zahtjev, bio svezan za konja. Samo mu je lijeva ruka bila slobodna, poĉivajući na pištolju svezanom za jabuĉicu sedla, skrivena ispod ogrtaĉa.

Prošli smo pokraj nekoliko razbacanih koliba. Dim se dizao iz dimnjaka na slamnatim krovovima, ali ĉinilo se da su se stanari i njihove ţivotinje sklonili unutra od studeni. Tu i tamo vidjeli bismo pokojeg ĉovjeka kako ide od kolibe do šupe, noseći kante ili sijeno, ali cesta je uglavnom bila prazna.

Dvije milje od Eldridgea, prošli smo kroz sjenu dvorca Wentworth, velike mraĉne mase smještene na obronku breţuljka. Cesta je ovdje bila utabana; promet u dvorac i iz njega nije se prekidao ĉak ni po nevremenu.

Tempirali smo prolazak u vrijeme ruĉka, nadajući se da će straţari biti zaokupljeni slanim kolaĉima i pivom. Polako se krećući, prošli smo pokraj kratkog odvojka koji je vodio do glavnih vrata zatvora, samo grupica putnika koji imaju dovoljnu nesreću da putuju po lošem vremenu.

Kad smo se udaljili od zatvora, kratko smo se zaustavili u malom borovom šumarku da odmorimo konje. Murtagh se sagnuo da zaviri pod šešir sa spuštenim obodom koji je skrivao Jamiejevu izdajniĉku kosu. ―Jesi li dobro, momĉe? Ništa ne govoriš.‖ Jamie je podigao glavu. Bio je blijed, a kapi znoja curile su mu niz vrat unatoĉ ledenom vjetru, ali uspio mu je podariti polovicu smiješka. ―Drţim se.‖ ―Kako se osjećaš?‖ zabrinuto sam ga upitala. Sjedio je pogrbljen u sedlu, nimalo nalik na svoje uobiĉajeno uspravno drţanje. Podario mi je drugu polovicu smiješka. ―Razmišljam o tome što me više boli - rebra, glava ili straţnjica. To mi drţi misli podalje od leĊa.‖ Dobro je potegnuo iz ĉuture kojom ga je ljubazno opskrbio sir Marcus, stresao se i dodao je meni. Ovaj viski bio je mnogo bolji od onoga sirovog alkohola što sam ga pila na putu za Leoch, ali jednako jak. Kad smo krenuli dalje, u ţelucu mi je plamtjela mala vesela vatra.

Dok su se konji s mukom uspinjali blagim obronkom, odbacujući kopitima snijeg, spazila sam kako Murtagh naglo podiţe glavu. Slijedeći smjer njegova pogleda, na vrhu obronka ugledala sam ĉetvoricu crvenih kaputa na konjima.

Više ih nismo mogli izbjeći. Već su nas vidjeli i niz obronak je odjeknuo izazovni povik. Nismo imali kamo pobjeći. Morat ćemo ih pokušati prevariti. Ne pogledavši nas, Murtagh je podbo konja i krenuo im u susret.

Skupinu je predvodio sredovjeĉni kaplar u zimskom kaputu, profesionalni vojnik uspravna drţanja.

Pristojno mi se naklonio, a onda je usmjerio pozornost na Jamieja. ―Gospodine, gospoĊo, oprostite. Dobili smo zapovijed da zaustavimo sve prolaznike i da ih podrobno ispitamo o zatvorenicima koji su nedavno pobjegli iz zatvora Wentworth.‖ O zatvorenicima! Znaĉi da juĉer nisam oslobodila samo Jamieja, što mi je bilo drago ĉuti, iz više razloga. Kao prvo, to će donekle oteţati potragu. Ĉetvorica vojnika protiv nas troje, to je bio nešto bolji omjer no što smo mogli oĉekivati.

Jamie nije odgovorio; još se jaĉe pogrbio i pustio da mu se glava zanjiše. Mogla sam mu vidjeti sjaj u oĉima pod obodom šešira, što znaĉi da nije bio u nesvijesti. Mora da ga ovi ljudi poznaju, prepoznali bi mu glas. Murtagh je potjerao konja i zaustavio se izmeĊu mene i vojnika. ―Da, kao što moţete vidjeti, naš je gospodar malo bolestan, gospodine‖, rekao je i usluţno maknuo Jamieju pramen kose s ĉela. ―Biste li mi moţda mogli pokazati put za Ballagh? Nisam baš siguran da smo krenuli u pravom smjeru.‖ Nije mi bilo jasno što smjera sve dok mu nisam uhvatila pogled. Bacio je hitar pogled unatrag i nadolje, a onda ga opet vratio na vojnika, tako brzo da je vojnik vjerojatno mislio da ga cijelo vrijeme paţljivo sluša. Je li Jamie u opasnosti da padne s konja? Pretvarajući se da namještam šešir, nehajno sam pogledala preko ramena u smjeru koji je Murtagh pokazao i gotovo se ukipila od šoka.

398

Jamie je sjedio uspravno, pognuvši glavu da sakrije lice. Ali sa stremena pod njegovim stopalom polako je kapala krv, stvarajući na snijegu crvene rupice koje su se blago pušile.

Pretvarajući se da je strašno glup, Murtagh je uspio odvući vojnike na vrh brijega, kako bi mu pokazali da je cesta za Dingwall, koja se spuštala drugom stranom brijega, jedina cesta na vidiku. A ona vodi kroz Ballagh pa onda ravno do obale, tri milje dalje. Ţurno sam sjahala i grozniĉavim trzajem olabavila kolan svog konja. Posrćući kroz snijeg, nabacala sam dovoljno snijega na mjesto pod trbuhom Jamiejeva konja da prekrijem izdajniĉke mrlje. Kratak pogled pokazao mi je da su vojnici još uvijek zaokupljeni raspravom s Murtaghom, premda je jedan od njih bacio pogled niz brijeg prema nama, kao da se ţeli uvjeriti da se nismo udaljili. Veselo sam mu mahnula rukom, a ĉim je vojnik skrenuo pogled, sagnula sam se i rasparala jednu od tri podsuknje koje sam imala na sebi.

Odmaknula sam Jamiejev ogrtaĉ u stranu i gurnula mu izguţvani komad podsuknje pod bedro, ne obazirući se na njegov bolni uzvik. Ogrtaĉ je pao na mjesto upravo na vrijeme da se hitro vratim do svog konja i da me Murtagh i Englezi zateknu kako petljam s kolanom kad su prišli. ―Izgleda da se olabavio‖, prostodušno sam objasnila najbliţem vojniku i zatreptala. ―Oh? A zašto vi ne pomognete gospoĊi?‖ upitao je vojnik Jamieja. ―Mom muţu nije dobro‖, odvratila sam. ―Mogu i sama, hvala.‖ Kaplar je izgledao zainteresirano. ―Bolesni ste, ha? A što vam je?‖ Podbo je konja naprijed i paţljivo pogledao Jamiejevo blijedo lice pod spuštenim obodom šešira. ―Moram reći, ne izgledate dobro. Skinite šešir, momĉe. Što vam je s licem?‖ Jamie je zapucao kroz ogrtaĉ. Vojnik nije bio više od dva metra udaljen od njega, pa se postrance prevrnuo sa sedla prije no što mu je krvava mrlja na prsima narasla do veliĉine moje šake.

Prije no što je kaplar pao na tlo, u Murtaghove obje ruke pojavili su se pištolji. Jedan metak odlutao je u stranu jer je njegov konj odskoĉio zbog iznenadne buke i kretanja. Drugi je pogodio cilj, prostrijelivši nadlakticu drugog vojnika i ostavivši komadiće razderane tkanine da lepršaju s rukava koji se brzo crvenio.

Ali vojnik je uspio ostati u sedlu i drugom je rukom pokušao isukati sablju, kad je Murtagh posegnuo pod ogrtaĉ da izvuĉe novo oruţje.

Jedan od dvojice preostalih vojnika okrenuo je konja, koji se poskliznuo na snijegu, i podbo ga natrag prema zatvoru, valjda s namjerom da pozove pomoć. ―Claire!‖ zaĉula sam krik odozgo. Zapanjeno sam podigla pogled i ugledala Jamieja kako maše prema odbjegloj figuri. ―Zaustavi ga!‖ Imao je tek toliko vremena da mi dobaci drugi pištolj, a onda se okrenuo i izvukao maĉ da doĉeka napad ĉetvrtog vojnika.

Moj konj bio je uvjeţban za borbu; zaĉuvši buku, spustio je uši na glavu, lupnuo kopitom o tlo i zaorao po snijegu, ali nije potrĉao kad je zaĉuo pucnjeve; ostao je na mjestu dok sam gurala nogu u stremen.

Sretan što moţe ostaviti borbu za sobom, spremio se za trk ĉim sam ga zajahala pa smo brzo krenuli za odbjeglom figurom.

Snijeg mi je oteţavao kretanje gotovo isto toliko kao i vojniku ispred mene, ali ja sam imala boljeg konja, a i prednost grube staze koju je vojnikov bijeg utabao na svjeţem snijegu. Polako sam ga sustizala, ali sam shvatila da to neće biti dovoljno. Ispred njega se nalazio uspon; ako skrenem udesno, moţda ću se moći brţe kretati po ravnom tlu i dostići ga kad se bude spuštao s druge strane breţuljka. Trznula sam uzde i jako se nagnula da ostanem u sedlu kad se moj konj nespretno otklizao u zavoju, ali onda je povratio ravnoteţu i jurnuo naprijed.

Nisam uspjela dostići vojnika, ali sam smanjila razdaljinu na desetak metara. Da sam imala dovoljno vremena, vjerojatno bih ga dostigla, ali taj luksuz nisam imala, zatvorski zid dizao se manje od milje ispred nas. Još malo i vidjet će nas sa zidina.

Zaustavila sam konja i sjahala. Bio on izvjeţban za bitku ili ne, nisam znala kako bi moj konj reagirao kad bih ispalila metak s njegovih leĊa. Ĉak i kad bi ostao potpuno nepomiĉan, nisam vjerovala da bih bila u stanju dobro nanišaniti. Kleknula sam na snijeg, spustila lakat na koljeno i poloţila pištolj preko podlaktice, kako mi je Jamie pokazao. ―Podupri se tu, nanišani tamo i potegni otponac ovdje.‖ Tako sam i uĉinila.

399

Na svoje veliko iznenaĊenje, uspjela sam pogoditi konja u bijegu. Poĉeo je kliziti, pao na jedno koljeno i zakotrljao se u pometnji snijega i nogu. Ruka mi je utrnula od trzaja, pa sam ustala i protrljala je gledajući palog vojnika.

Bio je ozlijeĊen. S mukom je pokušao ustati, a onda je pao natrag na snijeg. Njegov konj, krvareći na ramenu, oteturao je u stranu, a uzde su se njihale.

Tek sam poslije shvatila što mi je u tom trenutku prolazilo kroz glavu, ali dok sam mu prilazila, zakljuĉila sam da mu ne mogu dopustiti da ţivi. Zatvor je u blizini, a i druge patrole u okolici traţe odbjegle zatvorenike, pa bi ga jedna od njih sigurno uskoro pronašla. A ako bi tada još uvijek bio ţiv, ne samo da bi nas mogao opisati - pa bi naša priĉa o taocu pala u vodu! - nego bi im mogao reći i u kom smo smjeru krenuli. Od obale nas još uvijek dijele tri milje, što je dva sata putovanja po ovako gustom snijegu. A kad stignemo, morat ćemo potraţiti brod. Jednostavno nisam mogla riskirati da ikome ispriĉa o nama.

Kad sam mu prišla, s naporom se pridigao na laktove. Kad me vidio, razrogaĉio je oĉi od iznenaĊenja, a onda se opustio. Shvatio je da sam ţena. Ne mora me se bojati.

Iskusniji bi ĉovjek moţda bio oprezniji, bez obzira na moj spol, ali ovaj je vojnik još uvijek bio djeĉak.

Nema više od šesnaest godina, pomislila sam s osjećajem muĉnine i šoka. Pjegavi obrazi još uvijek su mu bili djeĉaĉki zaobljeni, premda su mu se iznad gornje usne već nazirale slabašne malje.

Otvorio je usta, ali je samo bolno zastenjao. Uhvatio se rukom za jednu stranu tijela; spazila sam da mu se kroz košulju i kaput probija krv. Znaĉi da je zadobio unutrašnje povrede; mora da je konj pao na njega.

Moţda će ionako umrijeti, pomislila sam. Ali na to nisam mogla raĉunati.

Bodeţ u mojoj desnoj ruci bio je skriven pod ogrtaĉem. Lijevu sam ruku spustila na njegovu glavu.

Upravo sam tako dodirnula glave stotina muškaraca, tješeći ih, pregledavajući i smirujući, za ono što ih ĉeka. A svi bi me oni pogledali otprilike isto kao i ovaj djeĉak, s nadom i povjerenjem.

Nisam mu mogla prerezati grkljan. Spustila sam se do njega na koljena i njeţno mu okrenula glavu u stranu. Sve tehnike brzog ubijanja koje mi je Rupert pokazao, pretpostavljale su da će ţrtva pruţati otpor.

Ali on mi nije pruţio otpor kad sam mu gurnula glavu naprijed što sam više mogla i zarila mu bodeţ u vrat ispod lubanje.

Ostavila sam ga leţati lica zagnjurena u snijeg i otišla se pridruţiti ostalima.

Ostavivši svoj nepokretni pokriveni teret na klupi u potpalublju, Murtagh i ja otišli smo na palubu Cristabele da pogledamo olujno nebo. ―Ĉini se da je vjetar povoljan i postojan‖, rekla sam s nadom, podigavši vlaţan prst u zrak.

Murtagh je sumorno pogledao niske oblake s crnim trbusima nad lukom, ĉiji se snjeţni tovar rasipniĉki rastapao na hladnim morskim valovima. ―No da. Nadajmo se da će prelazak proći bez problema.

Ako ne, vjerojatno ćemo na drugu obalu stići s lešom.‖ Nakon pola sata, kad smo zaplovili uzburkanim vodama La Manchea, otkrila sam što je htio reći tom primjedbom. ―Morska bolest?‖ s nevjericom sam ga upitala. ―Ali Škoti ne pate od morske bolesti!‖ ―Onda zamislite da je riĊokosi Hotentot‖, razdraţeno mi je odgovorio. ―Znam samo to da je pozelenio kao pokvarena riba i da će ispovraćati dušu. Hoćete li sići i pomoći mi da ga sprijeĉim da si rebrima probije pluća?‖ ―Kvragu‖, rekla sam Murtaghu dok smo se za kratka predaha od neugodnog posla u potpalublju, naginjali preko ograde da udahnemo svjeţ zrak, ―ako je znao da pati od morske bolesti, zašto je, za Boga miloga, inzistirao da otputujemo brodom?‖ Ubojiti pogled nije trepnuo. ―Zato što vraški dobro zna da na kopnu ne bismo imali nikakvih izgleda dok je on u ovakvom stanju, a nije htio ostati u Eldridgeu jer se bojao da će natovariti MacRannochu Engleze na vrat.‖ ―Znaĉi, odluĉio je da se radije potiho ubije na moru‖, ogorĉeno sam odvratila.

400

―Da, zato što vjeruje da tako neće povući nikoga drugog za sobom. To je nesebiĉno, vidite. Ali nije nimalo tiho‖, dodao je okrenuvši se prema slaţu, reagirajući na nepogrešive zvukove iz potpalublja. ―Svaka ti ĉast‖, rekla sam Jamieju sat ili dva poslije, miĉući mu vlaţne pramenove s obraza i ĉela. ―Mislim da ćeš ući u povijest medicine kao prvi ĉovjek koji je umro od morske bolesti.‖ ―Oh, baš dobro‖, promumljao je s licem u neredu jastuka i pokrivaĉa. ―Ne bih volio da sve ove muke budu uzaludne.‖ Naglo se okrenuo na bok. ―Boţe, evo ga opet!‖ Murtagh i ja hitro smo zauzeli svoje poloţaje. Pridrţavati krupnog ĉovjeka dok povraća uz snaţne grĉeve, nije posao za slabiće.

Poslije napadaja još jedanput sam mu izmjerila puls i opipala znojno ĉelo. Murtagh mi je proĉitao izraz na licu i bez rijeĉi pošao za mnom brodskim mostićem na gornju palubu. ―Nije mu baš jako dobro, zar ne?‖ tiho me upitao. ―Ne znam‖, bespomoćno sam odgovorila i zatresla oznojenom kosom na oštrom vjetru. ―Iskreno reĉeno, nikad nisam ĉula da je netko umro od morske bolesti, ali on sada već povraća krv.‖ Ruke malog ĉovjeka stegnule su se na ogradi, a zglobovi su mu se izboĉili na suncem opaljenoj koţi. ―Ne znam je li si oštrim vrhovima rebara ozlijedio utrobu ili je od silnog povraćanja samo dobio upalu ţeluca. Ali u oba sluĉaja, to nije dobar znak. A puls mu je slab i nepravilan. To je napor za srce, znate.‖ ―On ima srce poput lava‖, odvratio je Murtagh tako tihim glasom da isprva nisam bila sigurna jesam li ga dobro ĉula. Moţda mu je samo slani vjetar natjerao suze na oĉi. Naglo se okrenuo prema meni. ―I glavu poput vola. Je li vam ostalo štogod od onog laudanuma lady Annabelle?‖ ―Da, imam cijelu boĉicu. Jamie ga odbija uzeti; kaţe da ţeli ostati budan. ― ―No, da. Za većinu ljudi, ţelje i stvarnost dvije su razliĉite stvari, a ne znam zašto bi on bio izuzetak.

Hodite!‖ Zabrinuto sam ga slijedila u potpalublje. ―Vjerojatno će povratiti.― ―Prepustite to meni. Uzmite boĉicu i pomozite mi da ga uspravim.‖ Jamie je ionako već bio napola u nesvijesti, samo nepomiĉan teret koji je prosvjedovao što ga silom uspravljamo i naslanjamo na brodsku pregradu. ―Umrijet ću‖, rekao je slabim ali razgovijetnim glasom, ―a što prije, to bolje. Odlazite i pustite me da umrem na miru.‖ Ĉvrsto ga uhvativši za jarku kosu, Murtagh mu je silom podigao glavu i prinio ĉuturu na usta. ―Popij ovo, lijepi moj mišiću, inaĉe ću ti slomiti vrat. I nemoj sluĉajno povratiti! Zaĉepit ću ti nos i usta, pa onda povrati na uši ako moţeš.‖ Zajedniĉkim naporima, polako ali sigurno, premjestili smo tekućinu iz ĉuture u ţeludac mladog gospodara Lallybrocha. Grcajući i kašljući, Jamie je hrabro popio koliko je mogao, prije no što je klonuo, zadihan i zelen u licu, na brodsku pregradu. Ţestoko štipajući Jamiejev nos, Murtagh je sprijeĉio da muĉnina dovede do povraćanja, što je trik koji ne uspijeva uvijek, ali to je omogućilo da se opijat postupno nagomila u pacijentovu krvotoku. Kad smo napokon spustili mlitavo tijelo na krevet, odsjaji jarke kose, obrva i trepavica bili su jedine boje na jastuku.

Malo poslije, Murtagh mi se pridruţio na palubi. ―Pogledajte‖, rekla sam mu i pokazala prstom. Slabe zrake zalazećeg sunca probijale su se kroz oblake i osvjetljavale stijene francuske obale ispred nas. ―Kapetan kaţe da ćemo stići za tri do ĉetiri sata.‖ ―I ni trenutka prerano‖, odvratio je moj suputnik i maknuo s oĉiju pramen smeĊe kose. Kad se okrenuo prema meni, na ozbiljnom mu se licu pojavilo nešto najbliţe osmijehu što sam na njemu ikad vidjela.

I tako smo napokon, hodajući za tijelom svog štićenika, koje je leţalo na nosilima što su ih nosila dvojica krupnih redovnika, ušli kroz visoka dvorišna vrata opatije Svete Anne de Beaupré.

401

38.

Opatija Opatija je bila golema graĊevina podignuta u dvanaestom stoljeću, opasana zidinama da se zaštiti od zapljuskivanja olujnih valova s mora i od nasrtaja osvajaĉa s kopna. Sada, u mirnijim vremenima, dvorišna vrata bila su otvorena da omoguće lakši promet s obliţnjim selom, a male kamene ćelije u krilu za goste ublaţene su dodatkom tapiserija i udobnog namještaja.

Ustala sam s podstavljenog stolca u svojoj odaji, pitajući se kako da pozdravim opata. Moram li kleknuti i poljubiti mu prsten ili se tako pozdravlja samo papu? Naposljetku sam se odluĉila za naklon pun poštovanja.

Shvatila sam da je Jamie svoje kose maĉje oĉi doista naslijedio od strane Fraserove obitelji! A i ĉvrstu ĉeljust, premda je ĉeljust koju sam sada gledala djelomice prekrivala crna brada.

Opat Alexander imao je i široka usta poput svog nećaka, premda se on, ĉini se, nešto manje smiješio.

Kose plave oĉi ostale su hladne i znatiţeljne dok me pozdravljao ugodnim, toplim osmijehom. Bio je mnogo niţi od Jamieja, otprilike moje visine, i debeljuškast. Premda je nosio svećeniĉku halju, hodao je poput ratnika. Pomislila sam da je svojedobno vjerojatno bio oboje. ―Dobro došli, ma nièce‖, rekao mi je i naklonio se. Njegov me pozdrav malo zbunio, ali uzvratila sam mu naklon. ―Zahvalna sam vam na gostoprimstvu‖, iskreno sam odvratila. ―Jeste li... jeste li vidjeli Jamieja?‖ Redovnici su ga bili odveli na kupanje, a ja sam smatrala da je bolje da im ne pomaţem u tome.

Opat je kimnuo. ―O, da.‖ Kroz njegov kultivirani engleski probijao se slabi škotski naglasak. ―Vidio sam ga. Zaduţio sam brata Ambrosea da mu se pobrine za rane.‖ Mora da sam to primila sa sumnjiĉavim izrazom lica, jer je pomalo suhim glasom dodao: ―Brat Ambrose vrlo je sposoban.‖ Odmjerio me neskrivenim procjenjivaĉkim pogledom koji me neugodno podsjetio na pogled njegova nećaka. ―Murtagh mi kaţe da ste vi i sami vješta lijeĉnica.‖ ―Jesam‖, otvoreno sam odgovorila.

To mu je izmamilo iskreni osmijeh na lice. ―Vidim da ne patite od grijeha laţne skromnosti‖, primijetio je. ―Imam drugih grijeha‖, odgovorila sam uzvrativši mu smiješak. ―Kao i svi mi‖, rekao je. ―Siguran sam da brat Ambrose jedva ĉeka da popriĉa s vama.‖ ―Je li vam Murtagh rekao... što se dogodilo?‖ nesigurno sam upitala. Široka su se usta skupila. ―Jest. Sve što on o tome zna.‖ Priĉekao je, kao da oĉekuje od mene dodatna objašnjenja, ali ja sam šutjela.

Premda je bilo oĉito da bi mi rado postavio pitanja, bio je dovoljno pristojan da ne navaljuje. Umjesto toga, podigao je ruke u znak blagoslova i otpuštanja. ―Dobro došli‖, ponovio je. ―Reći ću jednom bratu posluţitelju da vam donese nešto za jelo.‖ Zatim me još jedanput odmjerio. ―I nešto da se moţete oprati.‖ Napravio je znak kriţa preko mene, da me pozdravi, ili moţda da otjera moju prljavštinu, i otišao uz pokrete smeĊe halje.

Iznenada shvativši koliko sam umorna, skljokala sam se na krevet, pitajući se hoću li moći ostati budna dovoljno dugo da nešto pojedem i da se operem. Još uvijek sam se pitala kad mi je glava pala na jastuk.

Usnula sam groznu noćnu moru. Sanjala sam da se Jamie nalazi s druge strane ĉvrstog kamenog zida bez vrata. Ĉula sam ga kako neprestance viĉe, ali nisam mogla doći do njega. Oĉajniĉki sam lupala po zidu, ali šake su mi uranjale u zid kao da je napravljen od vode.

402

―Joj!‖ Uspravila sam se na uskom poljskom krevetu i stegnula šaku kojom sam oĉito udarala o tvrdi zid pokraj kreveta. Gurnula sam bolnu ruku meĊu stegna i zanjihala se naprijed-natrag, a onda sam shvatila da vika nije prestala.

Kad sam istrĉala u hodnik, vika je iznenada prestala. Vrata Jamiejeve sobe bila su otvorena, a treperava svjetlost svjetiljke izlazila je u hodnik.

Jedan redovnik kojeg još nisam vidjela bio je uz Jamieja i ĉvrsto ga drţao. Zavoji na Jamiejevim leĊima bili su zaprljani svjeţom krvi, a ruke su mu se tresle kao od studeni. ―Noćna mora‖, objasnio je redovnik kad me ugledao na pragu. Prepustio je Jamieja u moje naruĉje i otišao do stola po krpu i posudu s vodom.

Jamie je još uvijek drhtao, a lice mu je blistalo od znoja. Imao je zatvorene oĉi i teško disao, hrapavo i grĉevito. Redovnik je sjeo do mene i poĉeo mu njeţno brisati lice, miĉući mu tešku vlaţnu kosu sa sljepooĉica. ―Vi ste zacijelo njegova ţena‖, rekao je. ―Mislim da će mu zaĉas biti bolje.‖ Za minutu ili dvije drhtavica je doista poĉela popuštati. Jamie je s uzdahom otvorio oĉi. ―Dobro mi je‖, rekao je. ―Claire, sad mi je dobro. Ali, za Boga miloga, riješi se tog smrada!‖ Tek sam tada postala svjesna mirisa u sobi - laganog, aromatiĉnog, cvjetnog miomirisa, tako obiĉnog da se dosad nisam ni osvrnula na njega. Lavanda. Miris sapuna i toaletnih vodica. Posljednji sam ga put osjetila u tamnicama zatvora Wentworth, izvirao je iz odjeće ili osobe satnika Jonathana Randalla.

Miris je dolazio iz male metalne posude napunjene aromatiĉnim uljem, koja je bila na teškom, ţeljeznom postolju s reljefom ruţe i visjela iznad plamena svijeće.

Namjera mu je bila da umiri duh, ali uĉinci mu oĉito nisu bili u skladu s namjerama. Jamie je sada lakše disao; sam se uspravio na krevetu i prihvatio ĉašu vode koju mu je redovnik dodao. Ali lice mu je još uvijek bilo blijedo, a kut usana nervozno se trzao.

Dala sam znak glavom franjevcu da uĉini kako je Jamie rekao i redovnik je hitro uhvatio vruću ĉašu ulja preklopljenim ruĉnikom i odnio je hodnikom.

Jamie je duboko uzdahnuo od olakšanja, a onda se namrštio od bola u rebrima. ―Malo su ti se otvorile rane na leĊima‖, rekla sam mu i polako ga okrenula da doĊem do zavoja. ―Ali ne previše.‖ ―Znam. Mora da sam se u snu okrenuo na leĊa.‖ Debeli sloj smotanih pokrivaĉa koji ga je trebao zadrţati na boku, skliznuo je na pod. Podigla sam ih i poloţila na krevet pokraj njega. ―Vjerojatno sam zbog toga sanjao. Sanjao sam da me biĉuju.‖ Zadrhtao je i srknuo gutljaj vode, a onda mi dodao ĉašu. ―Treba mi nešto jaĉe, ako je pri ruci.‖ Kao na znak, naš usluţni posjetitelj ušao je s vrĉem vina u jednoj ruci i ploškom makova sirupa u drugoj. ―Alkohol ili opijum?‖ s osmijehom je upitao Jamieja podiţući dvije boce. ―Moţete birati na koji ćete se naĉin obeznaniti.‖ ―Ako moţe, popit ću vino. Dovoljno mi je snova za jednu noć‖, odgovorio je Jamie s iskrivljenim osmijehom. Polako je pio vino dok mi je franjevac pomagao da mu promijenim prljave zavoje i da mu namaţem rane svjeţom masti od nevena. Pošao je tek kad sam ponovo namjestila Jamieja za spavanje, ĉvrsto mu poduprijevši leĊa i podignuvši pokrivaĉ.

Prolazeći pokraj kreveta, sagnuo se nad Jamieja i napravio mu znak kriţa nad glavom. ―Dobro se odmorite‖, rekao mu je. ―Hvala vam, oĉe‖, odgovorio je Jamie snenim glasom, oĉito već napola spavajući. Shvativši da me vjerojatno neće trebati do jutra, na rastanku sam mu dodirnula rame i izašla za posjetiteljem u hodnik. ―Hvala vam‖, rekla sam mu. ―Vrlo sam vam zahvalna na pomoći.‖ Odbio je moje, zahvale uljudno odmahnuvši rukom.

403

―Drago mi je što sam vam mogao pomoći‖, odvratio je, a ja sam primijetila da odliĉno govori engleski, doduše s blagim francuskim naglaskom. ―Zaĉuo sam krikove dok sam prolazio krilom za goste idući prema kapelici Svetog Gilesa.‖ Sjetivši se tih groznih promuklih uzvika, namrštila sam se i ponadala da ih više neću ĉuti. Pogledala sam kroz prozor na kraju hodnika, ali kroz prozorske kapke nisam mogla vidjeti znakove svitanja. ―Prema kapelici?‖ iznenaĊeno sam upitala. ―Mislila sam da se zornice pjevaju u glavnoj crkvi. A za zornicu je zacijelo ionako malo prerano.‖ Franjevac se nasmiješio. Bio je priliĉno mlad, moţda u ranim tridesetima, ali svilenkasta smeĊa kosa bila mu je prošarana sjedinama. Bila je kratka i uredno obrijana na tjemenu, a imao je i smeĊu bradu, uredno podrezanu, tako da je samo doticala duboko spušteni ovratnik halje. ―Za zornicu je doista vrlo rano‖, sloţio se. ―Krenuo sam u kapelicu jer je u ovo doba na meni red da preuzmem neprekidnu adoraciju presvetog sakramenta.‖ Bacio je pogled u Jamiejevu sobu, gdje je svijeća s oznakama za sate pokazivala pola tri. ―Jako kasnim‖, rekao je. ―Brat Bartolome sigurno ţeli u krevet.‖ Podigao je ruku i kratko me blagoslovio, a onda se okrenuo na petama sandala i izašao kroz vrata na kraju hodnika prije no što sam se stigla sjetiti da ga zapitam kako se zove.

Vratila sam se u sobu i sagnula da pogledam Jamieja. Opet je spavao, lagano dišući, a ĉelo mu se nabralo u malu grimasu. Paţljivo sam ga pomilovala po kosi. Mrštenje je malo popustilo, a onda se vratilo.

Uzdahnula sam i popravila mu pokrivaĉ.

Ujutro sam se osjećala mnogo bolje, ali Jamie je imao upale oĉi i bio razdraţljiv nakon isprekidana sna.

Odluĉno je odbio moj prijedlog da doruĉkuje zobenu kašu ili juhu i razdraţeno se obrecnuo na mene kad sam mu htjela pogledati zavoj na ruci. ―Za Boga miloga, Claire, ostavi me na miru! Ne ţelim da me opet diraš.‖ Istrgnuo je ruku iz mog stiska i namrgodio se. Bez rijeĉi sam mu okrenula leĊa i otišla srediti posudice i paketiće s lijekovima na stolu uza zid. Poslagala sam ih u male skupine, razvrstavši ih po funkciji: nevenovu mast za zacjeljivanje rana i jablanov balzam za ublaţavanje boli, koru vrbe, trešnje i kamilicu za ĉaj, a travu svetog Ivana, ĉešnjak i stolisnik za dezinfekciju. ―Claire.‖ Okrenula sam se i shvatila da sjedi na krevetu i gleda me s posramljenim smiješkom. ―Oprosti mi, Saskinjo. Šarafi me u crijevima, a jutros sam jako loše raspoloţen. Ali nisam se smio obrecnuti na tebe. Hoćeš li mi oprostiti?‖ Brzo sam mu prišla i lagano ga zagrlila. ―Znaš da ti nemam što oprostiti. Ali kako to misliš da te šarafi u crijevima?‖ Ne prvi put, zakljuĉila sam da intimnost i romantika ne idu ruku pod ruku.

Namrštio se, malo zgrĉio i uhvatio za trbuh. ―Hoću reći da bih volio da me malo ostaviš samog‖, objasnio je. ―Ako nemaš ništa protiv?‖ Ţurno sam ga poslušala i otišla na doruĉak.

Vraćajući se malo poslije iz blagovaonice, spazila sam mršavu priliku u crnoj franjevaĉkoj halji kako hoda dvorištem prema klaustru, pa sam poţurila da je sustignem. ―Oĉe!‖ dozvala sam, a on se okrenuo i nasmiješio kad me ugledao. ―Dobro jutro‖, pozdravio me. ―Madam Fraser; je li tako? Kako vam je muţ jutros?‖ ―Bolje‖, odgovorila sam, nadajući se da je to toĉno. ―Htjela sam vam još jedanput zahvaliti što ste mi sinoć pomogli. Otišli ste prije no što sam vas stigla zapitati kako se zovete.‖ Bistre svijetlosmeĊe oĉi zaiskrile su kad je stavio ruku na srce i naklonio mi se. ―François Anselm Mericoeur dArmagnac, madam‖, rekao je. ―Ili sam barem tako kršten. Sada sam poznat samo kao otac Anselm.‖ ―Anselm radosna srca?‖ upitala sam sa smiješkom, a on je slegnuo ramenima, onom tipiĉnom galskom gestom koja se nije promijenila već stoljećima. ―Trudim se‖, rekao je i ironiĉno trznuo ustima.

404

―Ne ţelim vas zadrţavati‖, rekla sam pogledavši prema klaustru. ―Samo sam vam htjela zahvaliti na pomoći.‖ ―Uopće me ne zadrţavate, madam. Zapravo sam odugovlaĉio s odlaskom na posao, grešno se prepuštajući dokolici.‖ ―A ĉime se bavite?‖ zainteresirano sam upitala. On je u ovom samostanu oĉito bio gost; njegova crna franjevaĉka odora se vrlo upadljivo isticala meĊu smeĊim odorama benediktinaca. U opatiji je boravilo nekoliko gostiju, ili mi je tako barem rekao brat Polydore, jedan od braće posluţitelja. Većinom su to bili uĉenjaci koji su došli prouĉavati djela skupljena u glasovitoj opatijskoj knjiţnici, a izgleda da je Anselm bio jedan od njih. Već nekoliko mjeseci radio je na prijevodu nekoliko Herodotovih djela. ―Jeste li vidjeli knjiţnicu?‖ upitao me. ―Hodite onda‖, pozvao me kad sam odmahnula glavom. ―Doista je impresivna, siguran sam da vaš ujak opat ne bi imao ništa protiv.‖ Bez oklijevanja sam pošla za njim, jer sam ţeljela vidjeti knjiţnicu, a nisam se odmah htjela vratiti u izolaciju krila za goste.

Knjiţnica je bila prekrasna, s visokim krovom i dugim gotiĉkim stupovima koji su se spajali u šiljaste lukove na neravnom stropu. Prostor izmeĊu stupova ispunjavali su prozori koji su se protezali od poda do stropa i propuštali u knjiţnicu obilje svjetlosti. Većina prozora imala je obiĉno staklo, ali neki su bili oslikani naizgled jednostavnim vitrajima.

Prolazeći na prstima pokraj pognutih figura redovnika koji su ĉitali, zastala sam da se divim vitraju koji je prikazivao bijeg u Egipat.

Neke od polica za knjige izgledale su kao i one na koje sam bila naviknuta, knjige su stajale jedna do druge. Na drugim policama knjige su bile polegnute da se zaštite prastare korice. Bila je tu ĉak i jedna ostakljena polica s nekoliko svitaka. Sve u svemu, u knjiţnici je vladala atmosfera zatomljene radosti, kao da svi ti dragocjeni svesci neĉujno pjevaju izmeĊu korica. Otišla sam iz knjiţnice s osjećajem spokoja i polako se odšetala glavnim dvorištem s ocem Anselmom.

Ponovo sam mu pokušala zahvaliti na sinoćnjoj pomoći, ali on je odbio zahvale slegnuvši ramenima. ―Nije to ništa, dijete moje. Nadam se da vam se muţ danas bolje osjeća?‖ ―I ja se nadam‖, odvratila sam. Ne ţeleći se zadrţavati na toj temi, upitala sam ga: ―Što je zapravo neprekidna adoracija? Sinoć ste mi rekli da ste tamo krenuli.‖ ―Vi niste katolkinja?‖ iznenaĊeno me upitao. ―Ah, da, zaboravio sam, vi ste Engleskinja. Dakako, to znaĉi da ste protestantkinja.‖ ―Što se tiĉe vjere, nisam baš sigurna da sam i jedno od toga. Ali tehniĉki gledano, pretpostavljam da sam katolkinja.‖ ―Tehniĉki gledano?‖ Glatke obrve zapanjeno su se podigle. Pouĉena iskustvom s ocem Bainom, nesigurno sam zastala, premda nisam stekla dojam da ovaj ĉovjek spada u onu vrstu svećenika koji bi mi pred nosom poĉeli mahati raspelom. ―Pa‖, odgovorila sam, sagnuvši se da uberem travku koja je rasla izmeĊu kamenih ploĉa, ―krštena sam kao katolkinja. Ali roditelji su mi poginuli kad sam imala pet godina, pa sam otišla ţivjeti s ujakom. A ujak Lambert bio je...‖ Zastala sam, prisjećajući se ujakove neutaţive ţeĊi za znanjem i onog njegova vedro objektivnog cinizma koji je sve religije smatrao samo još jednim obiljeţjem po kojem se mogu razvrstati kulture. ―Pa, kad je rijeĉ o religiji, pretpostavljam da je on bio sve i ništa‖, zakljuĉila sam. ―Poznavao ih je sve, ali ni u jednu nije vjerovao, pa je posve zanemario moju vjersku naobrazbu. A moj... moj prvi muţ bio je katolik, premda ne pretjerano revan, bojim se. Tako da pretpostavljam da sam zapravo poganka.‖ Bojaţljivo sam ga pogledala, ali umjesto da ga moje priznanje šokira, on se nasmijao od srca. ―Sve i ništa‖, rekao je, oduševljen tom frazom. ―To mi se baš sviĊa! Ali što se vas tiĉe, bojim se da niste u pravu. Kad ĉovjek jedanput postane ĉlan svete majke crkve, zauvijek je oznaĉen kao njezino dijete.

Koliko god slabo poznavali svoju vjeru, u istoj ste mjeri katolik kao i sveti otac papa.‖ Bacio je pogled prema nebu. Bilo je oblaĉno, ali lišće na grmovima johe pokraj crkve mirno je visjelo.

405

―Vjetar je oslabio. Baš sam krenuo u kratku šetnju da razbistrim misli na svjeţem zraku. Kako bi bilo da mi se pridruţite? Meni treba zrak i vjeţba, a moţda bih tu prigodu mogao uĉiniti i duhovno blagotvornom i usput vas prosvijetliti u vezi s obredom neprekidne adoracije.‖ ―Tri muhe jednim udarcem, ha?‖ suho sam odvratila. Ali nisam mogla odoljeti prilici da budem na svjeţem zraku, ako već ne i na svjetlosti, pa sam bez velikog oklijevanja otišla po ogrtaĉ, Anselm je bacio kratak pogled u kapelicu, gdje je jedan redovnik pognuo glavu u molitvi, a onda me poveo pokraj tihog i mraĉnog ulaza u kapelicu pa zatim kroz klaustar, do vanjskog ruba vrta.

Kad više nije bilo mogućnosti da ometamo redovnike u kapelici, rekao je: ―To je vrlo jednostavna ideja. Sjećate se biblijske priĉe o Getsemanskom vrtu, u kojem je naš Gospodin proveo svoje posljednje sate prije suĊenja i raspeća, a njegovi prijatelji, koji su mu trebali praviti društvo, svi su ĉvrsto pozaspali.‖ ―Ah, da‖, odvratila sam, odjednom shvativši. ―A on je rekao: ‗Zar ne moţete bdjeti jedan sat?‘ Znaĉi, to vi radite - bdijete uz njega taj jedan sat - da nadoknadite propust.‖ Svidjela mi se ta ideja; mrak u kapelici odjednom mi se uĉinio nastanjenim i utješnim. ―Oui, madame‖, sloţio se. ―Vrlo jednostavno, izmjenjujemo se u bdijenju kako presveti sakrament na oltaru kapelice nikad ne bi ostao sam.‖ ―Nije li vam naporno bdjeti?‖ znatiţeljno sam ga upitala. ―Uvijek deţurate noću?‖ Kimnuo je glavom, a lagani povjetarac razbarušio mu je svilenkastu smeĊu kosu. Spazila sam da njegovoj tonzuri treba brijanje; kratke ĉekinjaste dlake pokrivale su je poput mahovine. ―Svaki klanjatelj odabire vrijeme koje mu najbolje odgovara. A meni najbolje odgovara dva sata ujutro.‖ Nesigurno me pogledao, kao da se pita kako ću primiti ono što mi ţeli reći. ―Za mene u tom trenutku...‖ Zastao je. ―Vrijeme kao da stane. Svi tjelesni sokovi, sva krv, ţuĉ i pare od kojih je ĉovjek sazdan, u tom trenutku kao da doĊu u savršen sklad.‖ Nasmiješio se otkrivši neznatno nepravilne zube, jedini nedostatak u svojoj inaĉe savršenoj vanjštini. ―Ili kao da posve stanu. Ĉesto se pitam je li taj trenutak jednak kao i trenutak roĊenja ili smrti. Znam da je drugaĉiji za svakog muškarca... a i za svaku ţenu, pretpostavljam‖, dodao je i uljudno mi se naklonio. ―Ali u tom trenutku, u tom djeliću vremena, ĉini mi se da je sve moguće. Ĉovjek spozna ograniĉenja svog ţivota i shvati da su ona zapravo ništavna. U tom trenutku kad vrijeme stoji, znate da biste mogli poduzeti svaki pothvat, obaviti ga i vratiti se sebi, te otkriti da je sve ostalo isto i da je svijet jednak kao i trenutak prije kad ste ga napustili. A to je kao da...‖ Zastao je kako bi paţljivo odabrao rijeĉi. ―Kao da, znajući da je sve moguće, iznenada shvatite da ništa nije neophodno.‖ ―Ali... što zapravo radite?‖ upitala sam. ―Hoću reći, molite li se?‖ ―Ja? Pa‖, polako je rekao, ―samo sjedim i gledam ga.‖ Lijepo oblikovane usne rastegnule su se u širok osmijeh. ―A on gleda mene.‖ Kad sam se vratila u sobu, Jamie je sjedio na krevetu, a onda se zaputio u kratku šetnju gore-dolje hodnikom, oslanjajući se na moje rame. Ali taj ga je napor ostavio blijedog i oznojenog, pa je bez prosvjeda legao u krevet kad sam mu podigla pokrivaĉ.

Ponudila sam mu malo juhe i mlijeka, ali on je umorno odmahnuo glavom. ―Nisam gladan, Saskinjo.

Mislim da će mi opet pozliti ako išta pojedem.‖ Ne navaljujući, bez rijeĉi sam odnijela juhu.

Za veĉerom sam bila upornija i uspjela ga nagovoriti da pokuša pojesti nekoliko ţlica juhe. Priliĉno je pojeo, ali nije to uspio zadrţati u ţelucu. ―Ţao mi je, Saskinjo‖, rekao mi je poslije. ―Baš sam odvratan.‖ ―Nije vaţno, Jamie. I nisi odvratan.‖ Odloţila sam zdjelu pred vrata i sjela do njega, sklonivši mu pramen raskuštrane kose s ĉela. ―Ne brini. Moţda sam te prebrzo prisilila na jelo. Ţeludac ti se još uvijek nije oporavio od morske bolesti. Neka se odmara i oporavlja.‖

406

Sklopio je oĉi i uzdahnuo kad sam ga pomilovala. ―Bit će mi dobro‖, rekao je ravnodušnim glasom. ―Što si danas radila, Saskinjo?‖ Oĉito se osjećao nemirno i neudobno, ali malo se opustio kad sam mu poĉela pripovijedati o svojim današnjim istraţivanjima; o knjiţnici i kapelici, o vinskoj preši i o biljnom vrtu u kojem sam napokon upoznala glasovitog brata Ambrosea. ―On je sjajan tip‖, oduševljeno sam rekla. ―Ah, da, zaboravila sam da si ga ti već upoznao.‖ Brat Ambrose bio je visok - viši ĉak i od Jamieja - i vrlo mršav, s kiselim, klonulim licem poput psa jazavĉara. I s deset dugih, tankih prstiju, a svaki od njih bio je jarko zelen. ―Ĉini se da je on u stanju natjerati sve da raste‖, rekla sam. ―On tamo ima sve uobiĉajene biljke i tako mali staklenik da se u njemu ne moţe ni uspraviti, s biljkama koje ne bi smjele rasti u ovo doba godine ili u ovom dijelu svijeta, ili naprosto ne bi smjele rasti. Da i ne spominjem uvezene zaĉine i lijekove.‖ Spominjanje lijekova podsjetilo me na prethodnu veĉer, pa sam pogledala kroz prozor. Zimski sumrak rano se spustio pa je vani već bio mrkli mrak, a svjetiljke redovnika koji su se brinuli za staje i poslove u dvorištu, njihale su se dok su prolazili. ―Spušta se mrak. Hoćeš li moći zaspati? Brat Ambrose ima nekoliko stvarĉica koje bi ti mogle pomoći.‖ Premda su mu oĉi bile crvene od umora, odmahnuo je glavom. ―Ne, Saskinjo, ne ţelim ništa. Ako zaspim... ne, mislim da ću malo ĉitati.‖ Anselm mu je donio nekoliko filozofskih i povijesnih knjiga iz knjiţnice, pa je ispruţio ruku da uzme primjerak Tacita sa stola. ―Treba ti san, Jamie‖, njeţno sam mu rekla gledajući ga. Otvorio je knjigu i naslonio se na jastuk, ali je nastavio buljiti preko ruba knjige u zid. ―Nisam ti ispriĉao što sam sanjao‖, iznenada je rekao. ―Rekao si mi da si sanjao da te biĉuju.‖ Nije mi se svidio izraz njegova lica, koje je pod modricama ionako već bilo blijedo, a sada se lagano sjajilo od znoja. ―Toĉno. Mogao sam podići pogled i vidjeti kako mi se konopci usijecaju u zapešća. Ruke su mi postale gotovo crne, a konopac me zastrugao po kosti svaki put kad bih se pomaknuo. Pritisnuo sam lice na stup. A onda sam osjetio kako mi olovne kuglice na vrhovima biĉa kidaju koţu s ramena.

Udarci biĉem nastavili su se još dugo nakon što su trebali prestati, pa sam shvatio da neće prestati.

Vrhovi uzica kidali su mi male komadiće mesa. Krv... krv mi je tekla niz leĊa i namakala kilt. Bilo mi je vrlo hladno.

Kad sam opet podigao pogled, vidio sam da mi meso otpada s ruku i da mi kosti prstiju struţu po drvu i ostavljaju duge, sirove brazde u njemu. Kosti ruke bile su mi ogoljene i samo su ih konopci drţali da se ne raspadnu. Mislim da sam tada poĉeo vikati.

Svaki put kad bi me udario, zaĉuo bih ĉudno zveckanje. Nakon nekog vremena shvatio sam što je to.

Oderao mi je sve meso s kostiju, pa su kuglice biĉa zveckale udarajući me po golim rebrima. Znao sam da sam mrtav, ali to mi nije bilo vaţno. Znao sam da će me on biĉevati sve dok se ne poĉnem raspadati u komadiće, da nikad neće prestati, i...‖ Krenula sam da ga zagrlim i prisilim da prestane, ali on je ipak prestao. Zdravom je rukom stisnuo rub knjige i snaţno se ugrizao za raspucanu koţu donje usne. ―Jamie, noćas ću ostati s tobom‖, rekla sam mu. ―Stavit ću slamaricu na pod.‖ ―Ne.‖ Bez obzira na malaksalost, ostao je nepokolebljivo tvrdoglav. ―Bit će bolje da budem sam. A sad mi se ne spava. Idi na veĉeru, Saskinjo. Ja ću... malo ĉitati.‖ Spustio je glavu nad stranicu knjige.

Bespomoćno sam ga gledala oko minutu, a onda sam ga poslušala i otišla.

Jamiejevo stanje sve me više zabrinjavalo. Muĉnina nije prolazila, gotovo ništa nije jeo, a i ono malo što bi pojeo, malokad bi zadrţao u ţelucu. Postajao je sve bljeĊi i bezvoljniji i nije pokazivao veliko zanimanje ni za što. Danju je mnogo spavao, zato što je tako loše spavao noću. Pa ipak, ma koliko se bojao snova, nije mi dopuštao da spavam u njegovoj sobi, kako svojim bdijenjem ne bi naškodio mom odmoru.

407

Budući da se nisam ţeljela vrzmati oko njega, ĉak ni kad bi mi to dopustio, većinu sam vremena provodila u stakleniku i u štaglju s bratom Ambroseom, ili dokono lutajući zemljištem opatije u razgovoru s ocem Anselmom. On je iskoristio tu priliku da me oprezno uputi u katekizam i pokuša me upoznati s temeljima katoliĉanstva, premda sam ga ja stalno uvjeravala da sam zapravo agnostik. ―Ma chère‖, napokon mi je rekao, ―sjećate li se što sam vam juĉer rekao o tome koje je uvjete neophodno zadovoljiti da bi se poĉinio grijeh?‖ Kakve god sam moralne nedostatke imala, pamćenje mi je bilo posve u redu. ―Prvo, poĉinjeno djelo mora biti doista zlo, i drugo, mora biti poĉinjeno slobodnom voljom‖, izrecitirala sam kao papiga. ―Mora biti poĉinjeno slobodnom voljom‖, ponovio je. ―A to je, ma chère, ujedno i uvjet za milost.‖ Stajali smo naslonjeni na ogradu samostanskog svinjca i gledali kako se nekoliko velikih svinja na slabom zimskom suncu stišće u hrpu. Anselm je okrenuo glavu i oslonio se na podlaktice koje je prekriţio na ogradi. ―Ne vidim kako bih mogla svojevoljno dozvoliti da se dogodi milost‖, usprotivila sam se. ―Milost je nedvojbeno nešto što ĉovjek ima ili nema. Hoću reći‖ - zastala sam, ne ţeleći biti gruba - ―za vas je onaj komad kruha na oltaru kapelice Bog. Za mene je to obiĉan komad kruha, ma koliko posuda u kojoj leţi bila lijepa.‖ Nestrpljivo je uzdahnuo, a onda se uspravio i protegnuo. ―Dok sam prolazio hodnikom idući na noćno bdijenje, primijetio sam da vam muţ ne spava dobro‖, rekao je. ―A to ima za posljedicu da ni vi ne spavate dobro. Budući da ionako ne moţete spavati, kako bi bilo da noćas poĊete sa mnom? Pridruţite mi se u kapelici na sat vremena.‖ Sumnjiĉavo sam ga pogledala. ―Zašto?‖ Slegnuo je ramenima. ―A zašto ne?‖ Bez problema sam se probudila za sastanak s Anselmom, uglavnom zato što nisam ni spavala. A nije ni Jamie. Kad god bih provirila u hodnik, iza napola otvorenih vrata njegove sobe ugledala bih treperenje svijeće, i ĉula šum okretanja stranica te povremeno stenjanje od nelagode kad bi promijenio poloţaj.

Nesposobna da se odmorim, nisam se ni potrudila svući, pa sam bila spremna kad je kucanje na vratima najavilo dolazak oca Anselma.

U samostanu je vladala tišina kakva noću zavlada svim velikim ustanovama, kad brzi puis dnevnih aktivnosti opadne, a srce nastavi kucati, lakše i blaţe, ali neprekinuto. Netko je uvijek budan i tiho prolazi hodnicima, drţi straţu, brine se da stvari ostanu ţive. A sada je na mene došao red da se pridruţim tom bdijenju.

U kapelici je bio mrak, osim što je gorjela crvena oltarska svjetiljka i nekoliko jasnih bijelih zavjetnih svijeća, ĉiji su se plamenovi dizali ravno u mirni zrak pred sjenovitim svetištima svetaca.

Slijedila sam Anselma niz kratak središnji prolaz i naklonila se poslije njega. U prednjem dijelu kapelice kleĉala je krhka figura brata Bartolomea pognute glave. Nije se okrenuo na tihi zvuk našeg ulaska.

Ostao je nepomiĉno, pognut u adoraciji.

Sam sakrament gotovo je zasjenjivala veliĉanstvena posuda u kojoj je leţao. Golema monstranca sa zlatnim sunĉevim zrakama koje su se širile gotovo trideset centimetara, spokojno je leţala na oltaru, ĉuvajući u svom središtu skroman komad kruha.

Osjećajući se pomalo nezgrapno, sjela sam na mjesto koje mi je otac Anselm pokazao, u blizini prednjeg dijela kapelice. Ukrašena bogatim rezbarijama anĊela, cvjetova i demona, sjedala su se sklapala uz drvene naslonjaĉe kako bi omogućila lakši ulazak i izlazak. Zaĉula sam tiho škripanje sjedala iza sebe kad je Anselm sjeo na svoje mjesto. ―Ali što da radim?‖ bila sam ga upitala kad smo se pribliţili kapelici, glasom prigušenim zbog poštovanja noći i tišine. ―Ništa, ma chère‖, jednostavno mi je odgovorio. ―Samo budite.‖

408

I tako sam sjedila osluškujući svoje disanje i sićušne šumove tog tihog mjesta; jedva ĉujne zvukove koji su obiĉno skriveni u drugim zvukovima. Škripanje kamena i drva. Šištanje nezasitnih plamiĉaka. Jedva ĉujno trĉkaranje nekog sitnog stvorenja koje je zalutalo u dom veliĉanstva.

Spremno bih priznala ocu Anselmu da je to mirno mjesto. Unatoĉ umoru i zabrinutosti za Jamieja, osjetila sam da se postupno opuštam, da napetost mog duha njeţno popušta, poput odvijanja opruga sata.

Zaĉudo, unatoĉ kasnom satu i naporima što sam ih preţivjela posljednjih dana i tjedana, uopće mi se nije spavalo.

Na kraju krajeva, pomislila sam, što su dani i tjedni u nazoĉnosti vjeĉnosti? A ovo je upravo to, za Anselma i Bartolomea, za Ambrosea, za sve redovnike, ukljuĉujući i krupnog opata Alexandera.

Na neki naĉin, bila je to utješna misao; ako imate sve vrijeme svijeta, dogaĊaji svakog pojedinog trenutka postanu vam manje vaţni. Mogla sam shvatiti, moţda, kako se ĉovjek moţe povući da potraţi malo olakšanja u kontemplaciji beskonaĉnog Bića, bez obzira na to kako zamišlja njegovu narav.

Crvena svjetlost oltarske svjetiljke mirno je gorjela, odraţavajući se u glatkom zlatu. Plamenovi bijelih svijeća ispred kipova Svetog Gilesa i Blaţene Majke povremeno bi trepnuli i poskoĉili, kad bi upaljeni stijenj proizveo neku nesavršenost, trenutaĉno prštanje voska ili vlage. Ali crvena svjetiljka mirno je gorjela, bez nedoliĉnog lelujanja svjetlosti.

Ako postoji vjeĉnost, ili makar samo njezina ideja, moţda Anselm ima pravo, moţda su doista sve stvari moguće. A sva ljubav? upitala sam se. Voljela sam Franka i još uvijek ga volim. A volim i Jamieja, više od vlastita ţivota. Ali sputana ograniĉenjima vremena i mesa, ne mogu ih zadrţati obojicu. Moţda u onostranosti? Postoji li mjesto gdje vrijeme više ne postoji ili gdje prestaje postojati? Anselm vjeruje u to.

Vjeruje u mjesto gdje su sve stvari moguće, a nijedna nije neophodna.

A postoji li ondje ljubav? Onkraj ograniĉenja vremena i mesa, je li moguća sva ljubav? Je li neophodna?

Moje misli kao da su pripadale ujaku Lambu. On je predstavljao moju obitelj i sve što sam kao dijete znala o ljubavi. Ĉovjek koji mi nikad nije rekao da me voli, koji mi to nikad nije ni trebao reći, jer sam znala da me voli, jednako sigurno kao što sam znala da ţivim. Jer ondje gdje je sva ljubav, rijeĉi nisu potrebne.

Ona je sve. Ona ne umire. I ona je dovoljna.

Posve nesvjesna protjecanja vremena, uplašila sam se kad sam iznenada ugledala Anselma kako ulazi na mala vrata pokraj oltara. Zar ne sjedi iza mene? Okrenula sam se i vidjela jednog od mladih redovnika ĉije ime nisam znala, kako se klanja pokraj straţnjeg ulaza. Anselm se duboko naklonio pred oltarom, a onda mi je kimanjem glave pokazao prema vratima. ―Otišli ste?‖ upitala sam ga kad smo izašli iz kapelice. ―Ali mislila sam da ne smijete ostaviti... ovaj... sakrament?‖ Anselm se spokojno nasmiješio. ―Nisam ga ostavio, ma chère. Vi ste bili s njim.‖ Suzbila sam poriv da mu kaţem kako se ja ne raĉunam. Na kraju krajeva, zakljuĉila sam, ne postoji takva stvar kao što je ―kvalificirani štovatelj‖. Potrebno je samo da budete ljudsko biće, a vjerovala sam da još uvijek jesam, premda sam to povremeno jedva osjećala.

Jamiejeva svijeća još uvijek je gorjela kad sam prošla pokraj njegovih vrata, i zaĉula sam šum okretanja stranica. Bila bih se zaustavila, ali Anselm je produţio prema vratima moje sobe. Zastala sam da mu poţelim laku noć i zahvalim što me odveo u kapelicu. ―Bilo je... smirujuće‖, rekla sam, s mukom traţeći pravu rijeĉ. Pogledao me i kimnuo glavom. ―Oui, madame. Imate pravo.‖ A kad sam se okrenula da odem, dodao je: ―Rekao sam vam da presveti sakrament nije ostao sam jer ste vi bili uz njega. Ali što je s vama, ma chère? Jeste li vi bili sami?‖ Zastala sam i pogledala ga, prije no što sam mu odgovorila. ―Ne‖, rekla sam. ―Nisam.‖

409

39.

Otkupnina za ĉovjekov ţivot Kao i obiĉno, ujutro sam otišla pogledati kako je Jamieju, nadajući se da je uspio pojesti nešto za doruĉak.

Kad sam stigla pred vrata njegove sobe, iz niše u zidu iskoĉio je Murtagh i preprijeĉio mi put. ―Što je?‖ hitro sam ga upitala. ―Što nije u redu?‖ Srce mi je jaĉe zakucalo, a dlanovi su mi se naglo oznojili.

Mora da je moja panika bila oĉita, jer je Murtagh zatresao glavom da me smiri. ―Ne, dobro mu je.‖ Slegnuo je ramenima. ―Ili mu barem nije gore nego prije.‖ Uhvatio me pod ruku i poĉeo odvlaĉiti natrag hodnikom. S iznenadnim sam šokom shvatila da je ovo prvi put da me Murtagh namjerno dodirnuo; ruka na mom laktu bila je lagana i snaţna poput pelikanova krila. ―Što mu je?‖ htjela sam znati. Kao i obiĉno, izborano lice malog ĉovjeka ostalo je bezizraţajno, ali kutovi nabranih oĉnih kapaka trznuli su se. ―Ne ţeli vas još vidjeti‖, odgovorio je.

Zastala sam i istrgnula ruku iz njegova stiska. ―Zašto ne?‖ upitala sam.

Murtagh je oklijevao, kao da paţljivo bira rijeĉi. ―Pa, radi se samo o tome... došao je do zakljuĉka da je za vas najbolje da ga ostavite ovdje i odete u Škotsku. On...‖ Nisam ĉula ostatak onoga što mi je rekao jer sam se grubo probila pokraj njega.

Teška vrata zatvorila su se iza mene s blagim treskom. Jamie je drijemao s licem zagnjurenim u jastuk.

Bio je raskriven, odjeven samo u kratku halju novaka; zrak u sobi bio je ugodno topao od ugljena u ţeravniku, premda zadimljen. Ţestoko se trgnuo kad sam ga dodirnula. Jako upale oĉi bile su mu zacakljene od spavanja, a lice izmuĉeno od snova. Objema sam mu rukama uhvatila šaku, ali on ju je istrgnuo. Sklopio je oĉi s izrazom na granici oĉajanja i zagnjurio lice u jastuk.

Trudeći se da ne pokaţem nikakav znak uznemirenosti, tiho sam privukla stolac krevetu i sjela pokraj Jamiejeve glave. ―Neću te dodirivati‖, rekla sam mu, ―ali moraš razgovarati sa mnom.‖ Ĉekala sam nekoliko minuta dok je on nepomiĉno leţao, zaštitniĉkih pogrbljenih ramena. Napokon je uzdahnuo i pridigao se polaganim i bolnim kretnjama, prebacivši noge preko ruba poljskog kreveta. ―Da‖, rekao je, ne gledajući me. ―Da, pretpostavljam da moram. Već sam to morao uĉiniti... ali bio sam prevelika kukavica pa sam se nadao da neću morati.‖ Govorio je gorkim glasom i drţao pognutu glavu, a ruke je labavo sklopio oko koljena. ―Prije nisam mislio da sam kukavica, ali jesam. Trebao sam natjerati Randalla da me ubije, ali nisam. Nisam imao razloga da ţivim, ali nisam imao ni dovoljno hrabrosti da umrem.‖ Spustio je glas i nastavio govoriti tako tiho da sam ga jedva mogla ĉuti. ―I znao sam da te moram vidjeti još jedanput, posljednji put... da ti kaţem... ali... Claire, ljubavi moja... oh, ljubavi moja.‖ Uhvatio je jastuk s kreveta i zagrlio ga kao da traţi zaštitu, zamjenu za utjehu koju je mogao potraţiti kod mene. Naĉas je spustio ĉelo na njega, skupljajući snagu. ―Kad si me ostavila u Wentworthu, Claire‖, tiho je rekao, još uvijek pognute glave, ―dok sam slušao kako se tvoji koraci udaljavaju kamenim ploĉama u hodniku, rekao sam sebi: sada ću misliti na nju. Sjećat ću je se; sjećat ću se dodira njezine koţe, mirisa njezine kose i osjećaja njezinih usana na mojima. Mislit ću na nju dok se vrata opet ne otvore. A mislit ću na nju i sutra, kad budem stajao pod vješalama, da mi dade snage na kraju. A izmeĊu trenutka kad se otvore vrata i trenutka kad napustim ovo mjesto da umrem‖ krupne su mu se šake naĉas stisnule a onda opet opustile - ―uopće neću misliti‖, tiho je dovršio.

U maloj tamnici, zatvorio je oĉi i sjeo ĉekajući. Sve dok je mirno sjedio, bol nije bila jaka, ali znao je da će se ubrzo pogoršati. Bojao se bola, premda se s tim osjećajem nosio već mnogo puta. Poznavao ga je, a 410

i svoju reakciju na njega dovoljno dobro da se pomiri s trpljenjem, nadajući se samo da neće prebrzo premašiti njegovu snagu. I oĉekivanje tjelesnog oskvrnuća bilo je sada samo pitanje blagog gaĊenja. Na svoj naĉin, oĉajanje mu je posluţilo kao anestezija.

Prostorija nije imala prozora, pa nije mogao procijeniti koliko je sati. Doveden je u tamnicu kasno popodne, ali nije se mogao pouzdati u svoj osjećaj za vrijeme. Koliko je još sati ostalo do zore? Šest, osam, deset? Do svršetka svega. S mraĉnim je humorom pomislio da mu je Randall barem napravio uslugu i uĉinio smrt dobrodošlom.

Kad su se vrata otvorila, podigao je pogled oĉekujući - što? Ĉovjek koji se naslanjao na drveni okvir vrata i gledao ga, bio je samo ĉovjek, vitko graĊen, zgodan i pomalo raskuštran, s razderanom platnenom košuljom i neurednom kosom.

Trenutak poslije, Randall je bez rijeĉi prešao sobu i stao pokraj njega. Lagano mu je stavio ruku na vrat, a onda se sagnuo i oslobodio pribijenu ruku trzajem ĉavla, od kojeg se Jamie gotovo onesvijestio. Ĉaša brendija pojavila se pred njim, a ĉvrsta ruka podigla mu je glavu i pomogla mu da je popije. ―A onda mi je podigao glavu i polizao kapi brendija s mojih usana. Poţelio sam se odmaknuti, ali dao sam mu rijeĉ, pa sam ostao nepomiĉno sjediti.‖ Randall je kratko drţao Jamieja za glavu i prodorno ga gledao u oĉi, a onda ga je pustio i sjeo na stol pokraj njega. ―Priliĉno je dugo šutke sjedio njišući jednu nogu naprijed-natrag. Nisam imao pojma što hoće, a nisam bio raspoloţen da pogaĊam. Bio sam umoran i osjećao malu muĉninu od bola u ruci, pa sam nakon nekog vremena samo spustio glavu na ruke i okrenuo lice u stranu.‖ Duboko je uzdahnuo. ―Trenutak poslije, osjetio sam njegovu ruku na glavi, ali nisam se pomaknuo. Poĉeo me milovati po kosi, vrlo njeţno, bez kraja. Nisam ĉuo ništa osim teškog disanja velikog momka i pucketanja vatre u ţeravniku. Mislim da sam... da sam naĉas zaspao.‖ Kad se probudio, Randall je stajao pred njim. ―Osjećate li se malo bolje?‖ upitao ga je udaljenim, uljudnim tonom.

Jamie je bez rijeĉi kimnuo glavom i ustao. Randall ga je svukao, pazeći na ozlijeĊenu šaku, i odveo do kreveta. ―Dao sam mu rijeĉ da se neću opirati, ali nisam mu namjeravao ni pomoći, pa sam samo stajao kao da sam napravljen od drveta. Odluĉio sam da ću mu dopustiti da radi što mu je volja, ali da sam neću sudjelovati u tome - da ću zadrţati distancu prema njemu, barem u glavi.‖ Uto se Randall nasmiješio i zgrabio ga za desnu ruku, dovoljno grubo da se Jamie skljoka na krevet, shrvan muĉninom i vrtoglavicom od iznenadnog naleta bola. A onda je Randall kleknuo pred njega i u nekoliko muĉnih trenutaka pokazao mu da je distanca samo iluzija. ―Kad je ustao, uzeo je noţ i povukao mi ga po prsima, s jedne strane na drugu. Nije duboko zarezao, ali rana je malo prokrvarila. Naĉas mi se zagledao u lice, a onda je ispruţio prst i umoĉio ga u krv.‖ Jamie je govorio nesigurnim glasom, s vremena na vrijeme zastao bi i zamucao. ―Polizao je moju krv sa svog prsta, sitnim trzajima jezika, kao m-maĉka koja se pere. Zatim se malo nasmiješio - vrlo ljubazno - i spustio mi glavu na prsa. Nisam bio vezan, ali nisam se mogao pomaknuti. Samo sam... sjedio, dok je on jezikom...

Zapravo me nije boljelo, ali bio je to vrlo ĉudan osjećaj. Nakon nekog vremena, ustao je i paţljivo se obrisao ruĉnikom.‖ Gledala sam Jamiejevu ruku. Budući da je lice okrenuo u stranu, bio je to najbolji pokazatelj njegovih osjećaja. Grĉevito je stezao rub kreveta dok je priĉao. ―Re... rekao mi je da... da sam jako ukusan. Posjekotina je u meĊuvremenu gotovo prestala krvariti, ali on je uzeo ruĉnik i grubo mi ga povukao po prsima kako bi opet otvorio ranu.‖ Zglobovi šake kojom je stezao rub kreveta sada su bili samo kvrge beskrvnih kostiju. ―Zatim je raskopĉao hlaĉe i razmazao svjeţu krv po sebi, a onda je rekao da je sada na meni red.‖ Randall mu je poslije pridrţao glavu i pomogao da povrati, a onda mu je njeţno obrisao lice vlaţnom krpom i dao brendi da ispere prljavštinu iz usta. I tako je, naizmjence ţestok i njeţan, koristeći se boli kao oruţjem, malo-pomalo slomio sve psihiĉke i fiziĉke barijere.

411

Htjela sam zaustaviti Jamieja, reći mu da ne mora nastavljati, da ne smije nastavljati, ali grubo sam se ugrizla za usnicu kako ne bih progovorila i ĉvršće stisnula ruke kako ga ne bih dodirnula.

Zatim mi je ispriĉao ostatak priĉe; o polaganim i proraĉunatim udarcima biĉem, pomiješanim s poljupcima. O šokantnoj boli opeklina, zadanih kako bi ga odvukle od ruba oĉajniĉki ţeljene nesvjestice, da se suoĉi s daljnjim poniţenjima. Povremeno zastajkujući, katkad sa suzama u oĉima, ispriĉao mi je sve, mnogo više no što sam mogla podnijeti, ali sam ga saslušala do kraja, tiha poput ispovjednika. Kratko me pogledao i skrenuo pogled u stranu. ―Mogao bih podnijeti ozljede, ma koliko bile teške. Oĉekivao sam da će me... zlostavljati i vjerovao da i to mogu podnijeti. Ali nisam mogao... ja... on...‖ Zarila sam nokte duboko u dlanove boreći se da ne progovorim. Neko se vrijeme neĉujno tresao, a onda sam mu opet zaĉula glas, hrapav ali oĉajniĉki miran. ―Nije me samo ozlijedio i zloupotrijebio. Vodio je ljubav sa mnom, Claire. Ozlijedio me - jako - dok je to radio, ali za njega je to bio ĉin ljubavi. I uspio je iz mene izmamiti reakciju - neka mu je prokleta duša!

Natjerao me da se uzbudim!‖ Stegnuo je šaku i udario u okvir kreveta s bespomoćnim bijesom, pa se ĉitav krevet zatresao. ―Prvi... prvi put bio je vrlo paţljiv sa mnom. Upotrijebio je ulje i nije se ţurio... namazao mi je ĉitavo tijelo... njeţno me dodirujući po svim dijelovima... Nisam se mogao oduprijeti njegovu dodiru, kao što nisam mogao zaustaviti krvarenje kad bi me posjekao.‖ Jamiejev glas bio je umoran i proţet oĉajanjem.

Zatim je zastao je i pogledao me ravno u oĉi, prvi put otkako sam ušla u sobu. ―Claire, nisam ţelio misliti na tebe. Nisam mogao podnijeti pomisao da sam tamo gol i... u tom stanju... i sjetiti se da te volim. To bi bilo svetogrĊe. Ţelio sam te izbrisati iz glave i samo... postojati, onoliko koliko moram. Ali on mi to nije htio dopustiti.‖ Obrazi su mu blistali, ali nije plakao. ―Govorio je. Cijelo mi je vrijeme govorio. Djelomice su to bile prijetnje, a djelomice ljubavne izjave, ali ĉesto je govorio o tebi.‖ ―O meni?‖ Moj glas, tako dugo neupotrijebljen, izašao je iz stegnutog grla gotovo poput kreštanja.

Jamie je kimnuo glavom i opet spustio pogled na jastuk. ―Da. On je grozno ljubomoran na tebe, znaš.‖ ―Ne. Ne, nisam to znala.‖ Opet je kimnuo glavom. ―O, da. Pitao me - dok me dirao - pitao me: ‗Ĉini li ti ona ovo? Moţe li te tvoja ţena tako uz-uzbuditi?‖‘ Glas mu je zadrhtao. ―Nisam mu htio odgovoriti - nisam mogao. A onda me pitao kako bi se ti osjećala da me moţeš vidjeti... da me moţeš vidjeti...‖ Grubo se ugrizao u usnu, naĉas nesposoban da nastavi. ―Malo bi me ozlijedio, a onda bi prestao i milovao me dok se ne bih uzbudio... a onda bi me ţestoko ozlijedio i uzeo me usred zadavanja bola. A cijelo bi vrijeme govorio o tebi i nije mi dopuštao da te zaboravim. Borio sam se, u mislima... pokušavao sam mu se oduprijeti, zadrţati duh odvojen od tijela, ali bol bi se probio, svaki put, kroz sve barijere koje bih podigao. Trudio sam se, Claire - Boţe, trudio sam se tako jako, ali...‖ Zagnjurio je glavu u ruke i grubo zario prste u sljepooĉice, a onda je naglo progovorio. ―Sada znam zašto se mladi Alec MacGregor objesio. I ja bih jednako postupio, kad ne bih znao da je to smrtni grijeh.

Ako me Randall prokleo u ţivotu, neće me prokleti i na nebu.‖ Naĉas je zašutio, boreći se da zadobije samokontrolu. Automatski sam primijetila da je jastuk na njegovim koljenima pun vlaţnih mrlja, pa sam poţeljela ustati i promijeniti ga. Polako je zavrtio glavom, još uvijek gledajući u stopala. ―To... to je sada za mene povezano. Ne mogu pomisliti na tebe, Claire, ĉak ni na to da te poljubim i da ti dodirnem ruku, a da mi se ne vrati onaj osjećaj straha, bola i muĉnine. Leţim ovdje osjećajući da ću bez tvog dodira umrijeti, ali kad me dodirneš, ĉini mi se kao da ću povratiti od stida i gnušanja nad samim sobom. Sada te ĉak ne mogu ni pogledati a da ne...‖ Ĉelo mu je poĉivalo na kvrgavim šakama, zglobove je ĉvrsto zario u oĉne šupljine. Ţile na vratu oštro su mu se izboĉile od napora, a glas mu je bio napola prigušen.

412

―Claire, ţelim da me napustiš. Vrati se u Škotsku, na Craigh na Dun. Vrati se u svoje vrijeme, svom... muţu. Rekao sam Murtaghu, on će te odvesti onamo bez opasnosti.‖ Naĉas je šutio, a ja se nisam pomaknula.

Opet je podigao pogled s oĉajniĉkom hrabrošću i progovorio vrlo jednostavnim rijeĉima. ―Ja ću te voljeti do kraja ţivota, ali više ti ne mogu biti muţ. A ne ţelim ti biti ništa manje od toga.‖ Lice mu se poĉelo grĉiti. ―Claire, ţelim te tako jako da me bole sve kosti u tijelu, ali, neka mi Bog pomogne, ne usuĊujem se dodirnuti te!‖ Krenula sam prema njemu, ali me zaustavio iznenadnom kretnjom ruke. Napola se sagnuo, lica izobliĉena od unutrašnje borbe, a glas mu je bio zatomljen i zadihan. ―Claire... molim te. Molim te, idi. Povratit ću, a ne ţelim da ti to gledaš. Molim te.‖ Zaĉula sam preklinjanje u njegovu glasu i znala da ga moram poštedjeti barem tog poniţenja. Ustala sam i prvi put u svom profesionalnom ţivotu, ostavila bolesnika bespomoćnog i samog.

Izašla sam iz njegove sobe i ošamućeno se naslonila na bijeli zid u hodniku, hladeći uţarene obraze na tvrdim kamenim blokovima, ne obazirući se na poglede Murtagha i brata Williama. Neka mi Bog pomogne, bio je rekao. Neka mi Bog pomogne, ne usuĊujem se dodirnuti te.

Uspravila sam se i osjetila da stojim sama. Pa, zašto ne? Sigurno, uz mene ne stoji nitko drugi.

U satu kad vrijeme poĉinje sporije teći, kleknula sam u središnjem prolazu kapelice Svetog Gilesa. Anselm je bio ondje sam, s uspravljenim elegantnim ramenima pod habitom. Nije se ni pomaknuo ni osvrnuo, ali me zagrlila ţiva tišina kapelice.

Naĉas sam ostala kleĉati, otvarajući se u tihoj tami, umirujući svoj uznemireni duh. Tek kad sam osjetila da mi se srce usporava do ritmova noći, sjela sam na straţnju klupu.

Ukoĉeno sam sjedila, ne znajući ni formu ni obred, sve one liturgijske protokole koji redovnicima olakšavaju uranjanje u dubine svetog razgovora. Nisam znala kako da poĉnem. Napokon sam rekla, neĉujno, otvoreno: ―Treba mi pomoć. Molim te!‖ A onda sam pustila da se tišina spusti oko mene u valovima, da me zaogrne poput nabora ogrtaĉa i zaštiti od hladnoće. Nastavila sam ĉekati, kako mi je Anselm rekao, a minute su prolazile a da ih nisam bila svjesna.

U straţnjem dijelu kapelice stajao je maleni stol, pokriven platnenim stolnjakom, a na njemu škropionica sa svetom vodom, Biblija i dvije-tri druge knjige za nadahnuće. Da ih upotrijebe štovatelji kad im tišina postane preteška, pretpostavila sam.

Kad mi je tišina postala preteška, ustala sam, uzela Bibliju sa stola i spustila je na naslon iznad klecala.

Sigurno nisam prva osoba koja je u vremenima nevolje i zbunjenosti potraţila utoĉište u nasumiĉnom odgonetavanju knjiga. Svijeće su bacale dovoljno svjetlosti da mogu ĉitati. Oprezno sam okretala tanke stranice i ţmirkala nad recima finih crnih slova. "... i natjera ih u silan strah: udari ih šuljevima.‖16 Pa jasno da ih je natjerao u silan strah, pomislila sam. Što su, kog vraga, šuljevi? Pokušaj umjesto toga sa Psalmima. ―A ja, crv sam, a ne ĉovjek... Kao voda razlih se, sve mi se kosti rasuše; srce mi posta poput voska, topi se u grudima mojim.‖ No dobro, nestrpljivo sam pomislila, to je kompetentna dijagnoza, ali postoji li kakav lijek? ―Ali ti, o Jahve, daleko mi ne budi; snago moja, pohiti mi u pomoć! Dušu moju istrgni maĉu; iz šapa pasa ţivot moj.‖ Hm! Otvorila sam Knjigu o Jobu, Jamiejevu najdraţu knjigu. Ako mi itko moţe dati savjet koji će mi pomoći...

16

1 Samuel 5,6.

413

―On jedino pati zbog svojega tijela, on jedino tuţi zbog svojeg ţivota.‖ Mmm, da, pomislila sam i okrenula stranicu. ―Bolešću on ga kara na krevetu, kad mu se kosti tresu bez prestanka. .. Kada mu tijelo gine naoĉigled i vide mu se kosti ogoljele.‖ Toĉno tako, pomislila sam. Što je sljedeće? ―Kad mu se duša pribliţava jami a ţivot njegov boravištu mrtvih.‖ Ovo ne zvuĉi tako dobro, ali sljedeći me dio malo više ohrabrio. ―Ako se uza nj naĊe tad anĊeo, posrednik jedan izmeĊu tisuću, da ĉovjeka na duţnost opomene, pa se saţali nad njim i pomoli: ‗Izbavi ga da u jamu ne ide, za ţivot njegov naĊoh otkupninu.‘ Neka mu tijelo procvate mladošću, nek‘ se vrati u dane mladenaĉke.‖ A što je onda otkupnina za ĉovjekov ţivot, i što će izbaviti moga dragog iz psećih šapa?

Sklopila sam knjigu i oĉi. Rijeĉi su mi se pobrkale u glavi, miješajući se s mojom hitnom potrebom.

Kad sam izgovorila Jamiejevo ime, obuzeo me snaţan jad. A ipak sam osjetila i maleni komadić neĉega, popuštanje napetosti, dok sam ponavljala: ―O Boţe, u tvoje ruke povjeravam dušu tvoga sluge Jamesa.‖ Pomislila sam da bi Jamieju moţda bilo bolje da je mrtav. I sam je rekao da ţeli umrijeti. Bila sam gotovo sigurna da će, ako ga ostavim, kao što je zatraţio od mene, uskoro umrijeti, ili od posljedica muĉenja i bolesti, ili na vješalima ili u nekoj bitki. A nimalo nisam sumnjala da on to i sam zna. Trebam li ga poslušati? Neka sam prokleta ako to uĉinim, rekla sam sebi. Neka sam prokleta ako to uĉinim, ţestoko sam rekla zrakama sunca na oltaru i opet otvorila knjigu.

Prošlo je izvjesno vrijeme prije no što sam shvatila da moje molitve više nisu monolog. Zapravo, to mi je postalo jasno tek kad sam shvatila da sam upravo odgovorila na jedno pitanje, premda se uopće nisam sjećala da sam ga postavila. U transu besanog jada, postavilo mi se jedno pitanje, nisam još bila sigurna kakvo, a ja sam bez razmišljanja odgovorila: ―Da, tako ću uĉiniti.‖ Naglo sam istjerala sve misli iz glave i stala osluškivati tišinu koja je odzvanjala. A onda sam opreznije neĉujno ponovila: ―Da. Da, tako ću uĉiniti.‖ Glavom su mi prostrujale rijeĉi: Dva su uvjeta za grijeh: prvo, morate ga posve prigrliti... A to su i uvjeti za milost, zaĉula sam odjek Anselmova tihog glasa.

Pojavio se osjećaj, ne iznenadan ali potpun, kao da mi je dan mali nevidljivi predmet da ga drţim u ruci. Dragocjen poput opala, gladak poput ţada, teţak poput rijeĉnog kamena, krhkiji od ptiĉjeg jajeta.

Beskrajno miran, ţiv poput korijena stvaranja. Nije to bio dar nego zavjet. Da na njega budno pazim, da ga njeţno ĉuvam. Rijeĉi su bile izgovorene i nestale su u sjenama lukova na krovu.

Kleknula sam pred Prisutnosti i izašla iz kapelice, nimalo ne sumnjajući, u vjeĉnosti trenutka kad vrijeme stoji, da sam dobila odgovor, premda nisam imala pojma kako taj odgovor glasi. Znala sam samo to da u rukama drţim ljudsku dušu, premda nisam znala je li to moja duša ili duša nekog drugog ĉovjeka.

Kad sam se ujutro probudila da nastavim ţivot u obiĉnom vremenu i ugledala brata laika kako stoji nada mnom i govori mi da Jamie gori u groznici, nije mi se ĉinilo da je to odgovor na moje molitve. ―Kako je dugo u tom stanju?‖ upitala sam, dodirujući mu iskusnom rukom ĉelo i leĊa, pazuho i prepone. Nije bilo ni traga znoju koji bi donio olakšanje, samo suha rastegnuta koţa upornog prţenja, plamena od vrućine. Bio je budan, ali oteţalih kapaka i omamljen. Izvor groznice bio je oĉit. Smrskana desna šaka mu je natekla, a gnoj neugodna zadaha natapao je zavoje. Od zapešća su se protezale zloslutne crvene pruge. Prokleta infekcija, pomislila sam. Prljavo i gnojno trovanje krvi, opasno po ţivot. ―Našao sam ga u takvom stanju kad sam ga došao pogledati poslije zornice‖, odgovorio mi je brat posluţitelj koji je došao po mene. ―Dao sam mu vode, ali poĉeo je povraćati odmah poslije svitanja.‖ ―Trebali ste smjesta doći po mene‖, rekla sam mu. ―Ali to sad nije vaţno. Donesite mi vrelu vodu i listove maline, i dovedite brata Polydorea što brţe moţete.‖ Otišao je uvjerivši me da će se pobrinuti da mi takoĊer donesu i doruĉak, ali ja sam odmahnula rukom na taj znak paţnje i posegnula za kositrenim vrĉem vode.

Kad je brat Polydore stigao, već sam bila pokušala dati Jamieju da popije vodu, ali on ju je smjesta ţestoko povratio, pa sam mu je umjesto toga nanosila izvana, natapajući plahte i labavo mu ih omatajući oko vrele koţe.

414

Istodobno sam mu stavila inficiranu šaku da se namaĉe u tek uzavreloj vodi, vreloj koliko je moguće podnijeti a da ne opeĉe koţu. U nedostatku lijekova na bazi sumpora i modernih antibiotika, jedina je obrana od bakterijske infekcije vrućina. Pacijentovo je tijelo davalo sve od sebe da je postigne visokom temperaturom, ali i sama ta temperatura predstavljala je ozbiljnu prijetnju jer je razarala mišiće i oštećivala moţdane stanice. Trik se sastoji u tome da se postigne dovoljna lokalna vrućina kako bi se uništila infekcija, a da se ostatak tijela zadrţi dovoljno hladnim da sprijeĉi oštećenja i dovoljno vlaţnim da nastavi normalno funkcionirati. A to je vraţje ţongliranje s tri loptice, mraĉno sam pomislila.

Sada više nije bilo vaţno ni Jamiejevo stanje duha ni njegova tjelesna udobnost. Ovo je bespoštedna borba da ostane na ţivotu dok infekcija i groznica ne jenjaju, a sve je drugo sporedno.

Sutradan popodne, poĉeo je halucinirati. Svezali smo ga za krevet mekim krpama kako bismo ga sprijeĉili da ne padne na pod. Naposljetku, u oĉajniĉkom pokušaju da mu snizim temperaturu, poslala sam jednoga brata laika da donese iz dvorišta veliku košaru snijega, koji smo naslagali oko Jamieja. To je prouzroĉilo ţestok napadaj drhtavice, koji ga je oslabio i iscrpio, ali mu je nakratko ipak uspio sniziti temperaturu.

Na nesreću, postupak se trebao ponavljati svakih sat vremena, pa je soba u sumrak nalikovala na moĉvaru, s mlakama otopljenog snijega na podu, hrpama raskvašenih plahta koje su stršale meĊu njima i parom koja se dizala iz ţeravnika u kutu, poput moĉvarnog plina. Brat Polydore i ja i sami smo bili mokri do koţe, vlaţni od znoja, ozebli od vode snijega i na izmaku snaga, unatoĉ pomoći Anselma i braće laika.

Bezuspješno smo iskušali sredstva protiv groznice kao što su pupavica, ţutika, maĉja metvica i izop. Ĉaj od vrbine kore mogao je pomoći zato što sadrţi salicilnu kiselinu, ali pacijent ga nije mogao popiti u dovoljnoj koliĉini da mu pomogne.

U jednom od sve rjeĊih lucidnih intervala, Jamie me zamolio da ga pustim umrijeti. Kao i prethodne noći, kratko sam mu odgovorila: ―Neka sam prokleta ako to uĉinim‖, i nastavila svoj posao.

Kad se sunce spustilo, zaĉula sam komešanje ljudi koji se pribliţavaju hodnikom, a onda su se otvorila vrata i u sobu je ušao opat, Jamiejev ujak Alex, u pratnji brata Anselma i još trojice redovnika. Jedan od njih nosio je malu kutiju od cedrovine u ruci. Opat mi je prišao i kratko me blagoslovio, a onda me uhvatio za ruku. ―Pomazat ćemo momka‖, rekao mi je. ―Nemojte se uplašiti.‖ Zatim se okrenuo krevetu, a ja sam uznemireno pogledala Anselma, traţeći objašnjenje. ―Sakrament posljednje pomasti‖, tiho mi je objasnio, prišavši mi kako svojim glasom ne bi uznemirio redovnike okupljene oko kreveta. ―Posljednja pomast! To je za ljude koji umiru!‖ ―Šš.‖ Odveo me dalje od kreveta. ―To bi se toĉnije moglo nazvati bolesniĉkim pomazanjem, premda je najĉešće doista rezervirano za one kojima prijeti smrt.‖ Redovnici su njeţno okrenuli Jamieja na leĊa i briţno ga namjestili kako bi mogao leţati a da ga leĊa što manje bole. ―Ovaj sakrament ima dvije svrhe‖, promrmljao mi je Anselm na uho dok su ostali nastavljali pripreme. ―Prvo, zamišljen je kao sakrament ozdravljenja; molimo se za oporavak bolesnika, ako je takva Boţja volja.

Krizma, posvećeno ulje, simbol je ţivota i ozdravljenja.‖ ―A koja je druga svrha?‖ upitala sam, premda sam već znala odgovor.

Anselm je kimnuo glavom. ―Ako nije Boţja volja da se bolesnik oporavi, tada mu dajemo oprost grijeha i preporuĉamo ga Bogu kako bi njegova duša otišla u miru.‖ Vidjevši da se grĉim od protivljenja, s upozorenjem mi je spustio dlan na ruku. ―To je posljednja pomast Crkve. On ima pravo na nju, a i na spokoj koji mu ona moţe donijeti.‖ Pripreme su bile dovršene. Jamie je leţao na leĊima, s plahtom skromno prebaĉenom preko prepona, s upaljenim svijećama uz uzglavlje i u dnu kreveta, koje su me neugodno podsjećale na svijeće na grobu. Opat Alexander sjeo je na rub kreveta, praćen redovnikom koji je drţao posluţavnik s pokrivenim ciborijem, dvije srebrne boĉice koje su sadrţavale svetu vodu i ulje, i bijelu krpu prebaĉenu preko obje podlaktice.

Izgleda kao vraţji kelner koji posluţuje vino, ljutito sam pomislila. Cijela me procedura iznervirala.

415

Obred je izveden na latinskom, blagim naizmjeniĉnim mrmljanjem, smirujućim za uši, premda nisam razumjela smisao. Anselm mi je šaptom objasnio smisao nekih dijelova sluţbe; drugi su bili jasni sami po sebi. Opat je u jednom trenutku rukom pozvao Polydorea, koji je koraknuo naprijed i stavio malu boĉicu Jamieju pod nos. Mora da je sadrţavala amonijak ili neki drugi stimulans, jer Jamie se trgnuo i oštro okrenuo glavu u stranu, još uvijek zatvorenih oĉiju. ―Zašto ga pokušavaju probuditi?‖ šapnula sam. ―Ako je moguće, osoba treba biti pri svijesti kako bi se sloţila s tvrdnjom da ţali zbog grijeha koje je poĉinila za ţivota. A i da joj opat dade presveti sakrament, ako ga bude u stanju primiti.‖ Opat je njeţno pljesnuo Jamieja po obrazu, okrenuo mu glavu prema boĉici i obratio mu se tihim glasom. Govorio je blago, prešavši s latinskog na grubi škotski jezik njihove obitelji. ―Jamie! Jamie, momĉe! To sam ja, Alex, momĉe. Ovdje sam s tobom. Sada se moraš malo probuditi, samo kratko. Dat ću ti odrješenje, a onda presveti sakrament našeg Gospodina. Srkni sada samo malo vode kako bi mi mogao odgovoriti kad budeš morao.‖ Redovnik po imenu Polydore prinio je pehar na Jamiejeva usta i paţljivo mu nalijevao vodu, kap po kap, sve dok suhi jezik i grlo više nisu mogli primati tekućinu. Oĉi su mu bile otvorene, još uvijek oteţale od groznice, ali sada budne.

Zatim je opat nastavio. Postavljao je pitanja na engleskom, ali tako tihim glasom da sam ih jedva mogla ĉuti. ―Odriĉeš li se Sotone i svih djela njegovih?― ―Vjeruješ li u uskrsnuće našeg Gospodina Isusa Krista?‖ I tako dalje. Jamie je hrapavim šaptom potvrdno odgovorio na svako pitanje.

Kad je primio sakrament, s uzdahom se spustio natrag na krevet i opet zatvorio oĉi. Mogla sam mu vidjeti rebra dok se usahli grudni koš kretao s disanjem. Što od bolesti a što od groznice, grozno je oslabio.

Naizmjence uzimajući boĉice svete vode i ulja, opat mu je napravio znak kriţa na tijelu, pomazavši mu ĉelo, usne, nos, uši i oĉne kapke. A onda je redom napravio znak kriţa svetim uljem u šupljini grdnog koša iznad srca, na dlanu obiju ruka i na ristu oba stopala. S beskrajnom je njeţnošću podigao Jamiejevu ozlijeĊenu šaku i lagano nanio ulje na ranu, a onda ju je spustio natrag na Jamiejeva prsa, pa je ostala leţati iznad plaviĉaste posjekotine od noţa.

Pomazanje je bilo brzo i neizmjerno njeţno, poput pera lak dodir opatova hitrog palca. Racionalni dio mozga govorio mi je da je sve to praznovjerna magija, ali ljubav koju sam vidjela na licima redovnika dok su molili, duboko me potresla. Jamiejeve oĉi opet su bile otvorene, ali sada vrlo mirne. Prvi put otkako je napustio Lallybroch, lice mu je bilo spokojno.

Obred je završio kratkom molitvom na latinskom. Opat je poloţio ruku na Jamiejevo ĉelo i rekao na engleskom: ―Boţe, u Tvoje ruke predajemo dušu Tvog sluge Jamesa. Izlijeĉi ga, molimo Te, ako je volja Tvoja, i okrijepi mu dušu, da se moţe ispuniti milošću, i da uţiva Tvoj mir kroz cijelu vjeĉnost.‖ ―Amen‖, odgovorili su ostali redovnici. A i ja.

Kad je pao mrak, pacijent je opet zapao u polusvijest. Kako mu je snaga napuštala tijelo, sve što smo mogli uĉiniti za njega bilo je to da ga probudimo, kako bi nekoliko puta srknuo vodu koja ga je odrţavala na ţivotu. Usnice su mu bile raspucane i oguljene i više nije mogao govoriti, premda bi još uvijek otvorio ukoĉene oĉi kad bismo ga jako prodrmali. Više nas nije mogao prepoznati; ukoĉeno je zurio preda se, a onda bi postupno zatvorio oĉi okrenuvši glavu u stranu i zastenjavši.

Stajala sam uz krevet i gledala ga, toliko iscrpljena od naporna dana da sam osjećala samo neku vrstu tupog oĉajanja. Brat Polydore njeţno me dodirnuo i prenuo me iz omamljenosti. ―Ne moţete više ništa uĉiniti za njega‖, rekao je i odluĉno me odveo od kreveta. ―Morate se odmoriti.‖ ―Ali...‖ poĉela sam a onda zastala, shvativši da ima pravo. Uĉinili smo sve što smo mogli. Ili će groznica uskoro popustiti sama od sebe ili će Jamie umrijeti. Ĉak ni najsnaţnije tijelo ne moţe podnositi razorno pustošenje visoke temperature više od dan ili dva, a Jamieju je preostalo malo snage da prebrodi takvu opsadu. ―Ja ću ostati s njim‖, rekao je Polydore. ―Idite u krevet. Poslat ću po vas ako...‖ Njeţno me gurnuo u smjeru moje sobe, ne dovršivši reĉenicu.

416

Leţala sam budna na svom poljskom krevetu, buljeći u stropne grede. Oĉi su mi bile suhe i vruće, a u grlu sam osjećala bol kao da i mene poĉinje hvatati groznica. Je li to odgovor na moju molitvu? Hoćemo li umrijeti zajedno?

Napokon sam ustala i uzela vrĉ i lavor sa stola pokraj vrata. Spustila sam tešku glinenu posudu nasred poda i paţljivo je napunila, puštajući da voda nabuja preko zadebljanog ruba u drhtavi mjehur.

Vraćajući se u svoju sobu, usput sam bila svratila do smoĉnice brata Ambrosea. Sada sam razvezala mali paketić bilja i usula njegov sadrţaj u ţeravnik. Listovi smirne poĉeli su ispuštati mirisni dim, a mrvice kamfora zaplamsale su sićušnim plavim jeziĉcima meĊu crvenim sjajem komadića ugljena.

Stavila sam svijećnjak iza reflektirajuće površine vode, zauzela mjesto pred njom i spremila se da zazovem duha.

Kameni hodnik bio je hladan i mraĉan, u intervalima osvijetljen slabim treperavim svjetlom uljanica koje su visjele sa stropa. Moja se sjena protezala ispred mene, pod mojim stopalima, dok sam prolazila ispod svake od njih i produţavala se, sve dok se nije ĉinilo da skaĉe na glavu i nestaje u mraku preda mnom.

Unatoĉ hladnoći, bila sam bosonoga, a na sebi sam imala samo bijeli noćni ogrtaĉ od grubog platna.

Mali sloj topline obavijao me pod ogrtaĉem, ali hladnoća iz kamena širila mi se kroz stopala i noge.

Jedanput sam blago zakucala i otvorila teška vrata ne ĉekajući odgovor.

Brat Roger sjedio je uz Jamiejev krevet pognute glave i molio se. Drvena mu je krunica zazveckala kad je podigao pogled, ali usne su mu se još nekoliko sekundi nastavile neĉujno micati da završe Zdravomariju, prije no što me pozdravio.

Prišao mi je kod vrata i obratio mi se tihim glasom, premda je bilo jasno da ni vikanjem ne bi mogao uznemiriti nepomiĉnu figuru na krevetu. ―Nema promjene. Upravo sam promijenio vodu u kupki za šaku.‖ Nekoliko kapljica vode blistalo je na stranama svjeţe napunjenog kositrenog kotlića na ţeravniku.

Kimnula sam glavom i zahvalno mu stisnula ruku. Nakon priviĊenja posljednjeg sata, njegova mi se ruka uĉinila neobiĉno ĉvrstom, toplom i nekako utješnom. ―Ako nemate ništa protiv, ţeljela bih ostati nasamo s njim.‖ ―Naravno. Ja idem u kapelicu... ili da moţda ipak ostanem u blizini, u sluĉaju da...‖ Nesigurno je zastao. ―Ne.‖ Pokušala sam se nasmiješiti da ga umirim. ―PoĊite u kapelicu. Ili još bolje, poĊite u krevet. Ja ne mogu spavati; ostat ću ovdje do jutra. Ako zatrebam pomoć, poslat ću po vas.‖ Još uvijek nesiguran, bacio je pogled prema krevetu iza sebe. Ali bilo je vrlo kasno, a on je bio umoran; pod njegovim su se blagim smeĊim oĉima vidjele sjene.

Teška vrata škripnula su na šarkama, a onda sam ostala sama s Jamiejem. Sama, uplašena i vrlo, vrlo nesigurna u vezi s onim što sam naumila uĉiniti.

Zastala sam kod podnoţja kreveta i naĉas ga pogledala. Soba je bila slabo osvijetljena sjajem iz ţeravnika i dvjema golemim, gotovo metar visokim svijećama na stolu do zida. Jamie je bio gol, a slaba svjetlost kao da je naglašavala usahlost koju je razorna groznica ostavila za sobom. Šarena masnica na rebrima nalikovala je na gljivu koja se širi. Ĉovjek na samrti zadobije blago zelenkastu boju. Isprva samo nijansa na rubu ĉeljusti, ta se blijeda boja postupno širi licem i prsima, dok ţivotna snaga poĉinje napuštati tijelo. Vidjela sam to mnogo puta.

Nekoliko sam puta vidjela kako se to smrtonosno napredovanje zaustavi i poĉne povlaĉiti, pa koţa opet poprimi zdravu boju, a bolesnik preţivi. Ali ĉešće... snaţno sam se stresla i skrenula pogled u stranu.

Izvukla sam ruku iz nabora ogrtaĉa i spustila na stol predmete koje sam bila sakupila tijekom potajnog posjeta zamraĉenoj radionici brata Ambrosea. Boĉicu amonijakova alkohola. Paketić osušene lavande. Još jedan paketić valerijane. Malu metalnu kadionicu u obliku rastvorena cvijeta. Dvije grudice opijuma, slatkasta mirisa i ljepljive od smole. I noţ.

417

Zrak u sobi bio je zagušljiv od dima iz ţeravnika. Jedini prozor bio je zastrt teškom tapiserijom sa slikom smaknuća svetog Sebastijana. Pogledala sam sveĉevo uvis okrenuto lice i strijelama izbodeni torzo i opet se zaĉudila naĉinu razmišljanja ĉovjeka koji je izabrao tu sliku za bolesniĉku sobu.

Priliĉno loše izraĊena tapiserija od teške svile i vune odbijala je sve osim najjaĉih naleta vjetra.

Uhvatila sam je za donji rub i podigla, tjerajući dim od ugljena kroz kameni luk prozora. U sobu je ušao osvjeţavajuće hladan i vlaţan zrak i malo mi je usporio kuckanje u sljepooĉicama koje je zapoĉelo dok sam se prisjećala, buljeći u odraz u vodi.

Zaĉula sam slabo stenjanje iza sebe, a onda se Jamie pomaknuo na propuhu. Dobro. Znaĉi da nije u dubokoj nesvjestici.

Pustila sam tapiseriju da opet prekrije prozor, a onda sam uzela kadionicu. Zataknula sam jednu grudicu opijuma na šiljak i zapalila je jednom od tankih voštanih svijeća za svijećnjake. Stavila sam kadionicu na stolić pokraj Jamiejeve glave, pazeći da ne udahnem kuţno isparavanje.

Nisam imala mnogo vremena. Moram brzo dovršiti pripreme, prije no što ga dim opijuma previše omami da bi ga se moglo probuditi.

Razvezala sam prednju stranu svog ogrtaĉa i brzo namazala tijelo punom šakom lavande i valerijane.

Bio je to ugodan, aromatiĉan miris, specifiĉan i vrlo poticajan. Miris koji mi je prizivao u sjećanje sjene ĉovjeka koji je upotrebljavao takav parfem, a i sjene ĉovjeka iza njega, sjene koje su evocirale nejasne slike sadašnjih uţasa i izgubljene ljubavi. Miris koji je Jamieju zacijelo prizivao sjećanje na sate bola i gnjeva provedene u njegovim valovima. Energiĉno sam protrljala ostatak mješavine dlanovima i bacila mirisne mrvice na pod.

Duboko sam udahnula skupljajući hrabrost, a onda sam uzela boĉicu amonijaka. Naĉas sam zastala pokraj kreveta s boĉicom u ruci i zagledala se u Jamiejevo ispijeno i neobrijano lice. U najboljem sluĉaju ostao mu je još dan ţivota, a u najgorem samo nekoliko sati. ―U redu, prokleti škotski gade‖, rekla sam mu tihim glasom. ―Da vidimo koliko si doista tvrdoglav.‖ Podigla sam mu ozlijeĊenu šaku s koje je kapala voda i maknula posudu za namakanje u stranu.

Otvorila sam boĉicu i zanjihala mu je pod nosom. Šmrknuo je i pokušao okrenuti glavu u stranu, ali nije otvorio oĉi. Uhvatila sam ga za kosu na tjemenu kako bih ga sprijeĉila da okrene glavu i opet primakla boĉicu njegovom licu. Polako je zavrtio glavom, okrećući je s jedne strane na drugu, poput vola probuĊena iz drijemeţa, i malĉice otvorio oĉi. ―Još nismo gotovi, Fraser‖, šapnula sam mu na uho, trudeći se da što bolje oponašam ritam Randallovih progutanih suglasnika.

Jamie je zastenjao i zgrbio se. Uhvatila sam ga za oba ramena i grubo ga protresla. Koţa mu je bila tako vruća da sam ga umalo ispustila. ―Probudi se, škotski gade! Još nismo gotovi!‖ Poĉeo se s naporom pridizati na laktove, u ţalosnom pokušaju da bude poslušan, koji mi je gotovo slomio srce. Glavom je još uvijek tresao amo-tamo, a ispucanim usnama neprekidno je mrmljao nešto što je zvuĉalo kao: ―Molim vas, ne više.‖ Zatim ga je izdala snaga, pa se prevrnuo na bok i opet zagnjurio lice u jastuk. Dim od opijuma poĉeo je ispunjavati sobu, pa sam osjetila blagu vrtoglavicu.

Stisnuvši zube, gurnula sam mu prste meĊu guzove i obujmila jednu zaobljenu polutku. Ispustio je visok drhtav vrisak i bolno se okrenuo u stranu, sklupĉavši se u loptu i sklopivši ruke meĊu nogama.

Bila sam provela sat vremena u svojoj sobi, nagnuta nad površinu vode, prizivajući sjećanja. Na Crnog Jacka Randalla i na njegova šest naraštaja udaljenog potomka Franka. Tako razliĉiti, a ipak tako zapanjujuće tjelesno sliĉni.

Razdiralo me sjećanje na Franka, na njegovo lice i glas, na njegove manire, na naĉin kako je vodio ljubav. Nakon što sam u krugu kamenova odluĉila ostati, pokušala sam ga izbrisati iz glave, ali on je uvijek bio ondje, sjenovita figura u zakutcima mojih misli.

Obuzela me muĉnina zato što sam ga izdala, ali naposljetku sam se pokušala natjerati da ispraznim glavu, kao što mi je Geilie pokazala, koncentrirajući se na plamen svijeće, udišući oštar biljni miris i

418

smirujući se, sve dok ga nisam uspjela prizvati iz sjena, ugledati crte njegova lica i opet osjetiti dodir njegove ruke a da ne zaplaĉem.

U sjenama sam ugledala još jednog ĉovjeka, istih ruku i istog lica. Oĉiju ispunjenih plamenom svijeća, dozvala sam i njega. Slušala sam ga, gledala, zapaţala sliĉnosti i razlike i gradila - što? Utvaru, masku, priviĊenje, opsjenu. Lice u sjeni, glas nalik na šapat i briţan dodir koji bih mogla upotrijebiti da prevarim duh u bunilu. A onda sam napokon izašla iz svoje sobe, moleći se za dušu vještice Geillis Duncan.

Jamie je sada leţao na leĊima i malo se grĉio od bolnih rana. Ukoĉeno je buljio preda se, bez znaka prepoznavanja.

Pomilovala sam ga na naĉin koji sam dobro poznavala, po liniji rebara, od prsnog koša do leĊa, njeţno kako bi Frank to uĉinio, grubo pritišćući ozlijeĊena mjesta, onako kako sam znala da bi uĉinio onaj drugi ĉovjek. Zatim sam se nagnula i liznula mu jezikom uho, kušajući i istraţujući, i šapnula: ―Odupri mi se!

Uzvrati mi, prljavi bijednice!‖ Napregnuo je mišiće i stisnuo zube, ali je nastavio buljiti u zrak. Dakle, nemam izbora. Ipak ću morati upotrijebiti noţ. Znala sam kakav rizik time preuzimam, ali bolje da ga ubijem sama, pomislila sam, nego da sjedim skrštenih ruku i pustim ga da umre.

Uzela sam noţ sa stola i ĉvrsto ga povukla preko njegovih prsa, uzduţ tek zacijeljenog oţiljka.

Dahnuo je od šoka i savio leĊa. Zgrabila sam ruĉnik i ţustro mu njime protrljala ranu. Prije no što sam se stigla predomisliti, prisilila sam se da mu prstima prijeĊem po prsima, da skupim krv s rane i da mu njome ţestoko protrljam usta. Pala mi je na pamet reĉenica koju nisam morala izmisliti, jer sam je i sama ĉula.

Nagnula sam se nad njega i šapnula: ―A sad me poljubi.‖ Uopće nisam bila spremna na ono što je uslijedilo. Skoĉio je s kreveta i odbacio me preko pola sobe.

Zateturala sam i pala na stol, zaljuljavši goleme svijećnjake. Sjene su jurnule i zanjihale se, kad su se svijeće naglo rasplamsale a onda ugasile.

Snaţno sam udarila leĊima o rub stola, ali sam se na vrijeme pri-brala da se izmaknem kad je nasrnuo na mene. Krenuo je za mnom nerazgovijetno reţeći i ispruţio ruke.

Bio je i brţi i snaţniji no što sam oĉekivala, premda je glavinjao i sudarao se sa stvarima. Naĉas me stjerao u kut izmeĊu ţeravnika i stola. Zaĉula sam kako hropće dok me pokušavao uhvatiti. Zamahnuo je lijevom rukom prema mom licu; da su mu snaga i refleksi bili i pribliţno normalni, taj bi me udarac ubio.

Umjesto toga, trznula sam se u stranu, a njegova me šaka okrznula po ĉelu, srušila na tlo i malo ošamutila.

Otpuzala sam pod stol. Jurnuo je za mnom, izgubio ravnoteţu i pao na ţeravnik, a uţareno ugljevlje rasulo se po kamenom podu prostorije. Zajaukao je kad je koljenom zdrobio jedan komad vrućeg ugljena, a ja sam zgrabila jastuk s kreveta i udarcima ugasila zadimljeno gnijezdo iskri na pokrivaĉu koji sam bila povukla za sobom. Zaokupljena time, nisam primijetila da mi prilazi, sve dok nisam osjetila jak udarac u glavu i pala na pod koliko sam duga i široka.

Kad sam se uhvatila za okvir poljskog kreveta i pokušala se uspraviti, krevet se prevrnuo. Naĉas sam leţala zaštićena iza njega, pokušavajući se pribrati. Ĉula sam kako me Jamie pokušava pronaći u polumraku, hropćući izmeĊu nesuvislih gelskih psovki. Iznenada me ugledao i bacio se preko kreveta, s ludim sjajem u oĉima na slabom svjetlu.

Teško je podrobno opisati ono što se zatim dogodilo, ako ni zbog ĉega drugog a ono zato što se sve ponovilo nekoliko puta, pa mi se pomiješalo u sjećanju. Ĉini mi se kao da su mi Jamiejeve uţarene šake stisnule grlo samo jedanput, ali kao da je taj stisak beskonaĉno trajao. Zapravo se to dogodilo desetak puta.

Svaki sam se put uspjela osloboditi stiska i zbaciti ga sa sebe, kako bih se još jedanput povukla, izbjegavajući i sagibajući se oko prevrnutog namještaja. A on bi me svaki put slijedio, ĉovjek kojeg je bijes odvukao s ruba smrti, psujući i dašćući, teturajući i divlje se njišući.

Lišeni zaštite ţeravnika, komadići ugljena brzo su se ugasili, ostavljajući sobu u mrklom mraku, nastanjenu demonima. Na posljednjim treptajima svjetlosti, vidjela sam Jamieja kako ĉuĉi uza zid, ogrnut vatrom i pokriven krvlju, ukrućena spolovila na slijepljenim dlakama trbuha, ubojito plavih oĉiju na licu bijelom poput lubanje. Pomahnitali Viking. Poput nordijskih vragova koji bi pojurili sa svojih zmajevih brodova u maglu drevne škotske obale, da ubijaju, pljaĉkaju i pale. Ljudi koji bi ubili posljednjim atomom snage. Koji bi upotrijebili posljednju snagu da siluju i zasade svoje nasilno sjeme u utrobe pokorenih ţena.

419

Sitna kadionica nije davala svjetla, ali nezdrav miris opijuma ispunio mi je pluća. Premda se ugljen ugasio, vidjela sam svjetlost u tami; obojena svjetlost zaplesala mi je na rubovima vidnog polja.

Sve sam se teţe kretala; kao da se probijam kroz vodu do bedara, progonjena ĉudovišnom ribom.

Visoko sam dizala koljena, trĉeći usporeno, dok mi je voda zapljuskivala lice.

Otresla sam taj san i shvatila da su mi lice i ruke doista vlaţni. Ne od suza nego od krvi, i od znoja zbog stvorenja iz noćne more s kojim sam se hrvala u mraku.

Znoj. Neĉega sam se trebala sjetiti o znoju, ali sada to nisam bila u stanju. Šaka se stegnula na mojoj nadlaktici i povukla se ostavivši mi tanak sloj znoja na koţi.

Bez kraja i konca, majmun je gonio lasicu oko dudova stabla. Ali nešto nije u redu, lasica goni mene, lasica s oštrim bijelim zubima koji mi se zarivaju u podlakticu. Udarila sam je i zubi su me ispustili, ali pandţe... bez kraja i konca, oko dudova grma...

Demon me stjerao uza zid; osjetila sam kamen iza glave i pod prstima dok sam opipavala oko sebe, i tijelo tvrdo poput kamena kako me ĉvrsto pritišće, košĉato koljeno meĊu mojima, kamen i kost, meĊu mojim... nogama, još kamene tvrdoće... ah. Mekoća izmeĊu tvrdoće ţivota, ugodna svjeţina u vrućini, ugoda usred prekra...

Pali smo isprepleteni na pod i zakotrljali se, zapetljani u nabore otpale tapiserije, pod naletima hladnog zraka s prozora. Magle ludila poĉele su se povlaĉiti.

Udarili smo o neki komad namještaja i ostali nepomiĉno leţati. Ja-miejeve šake ostale su na mojim dojkama, prsti su mu se bolno zabadali u meso. Osjetila sam kapanje vlage na licu, nisam znala jesu li to kapi znoja ili suza, pa sam otvorila oĉi da pogledam. Jamie me gledao odozgo, bezizraţajna lica na svjetlosti mjeseĉine, raširenih oĉiju, neusredotoĉena pogleda. Ruke su mu se opustile. Jednim je prstom njeţno milovao obris moje dojke, od dna do vrha, bez prestanka. Pomaknuo je ruku da mi uhvati dojku, raširivši prste poput morske zvijezde, njeţno poput djeteta koje siše. ―M-majko?‖ rekao je. Osjetila sam da mi se kostriješe sve dlaĉice na vratu. Govorio je visokim i ĉistim glasom djeĉaka. ―Majko?‖ Obavio nas je hladan zrak, odnoseći nezdravi dim iz sobe, u zapuhu snjeţnih pahuljica. Podigla sam ruku i stavila dlan na njegov hladni obraz. ―Jamie, dragi‖, rekla sam mu, šapćući kroz ozlijeĊeno grlo. ―Hajde, hajde, spusti glavu, dijete.‖ Nato je maska zadrhtala i slomila se. Ĉvrsto sam privinula njegovo krupno tijelo uza se, pa smo se oboje tresli od siline njegovih jecaja.

Imali smo priliĉnu sreću što nas je ujutro zatekao flegmatiĉni brat William. Omamljeno sam se probudila na zvuk otvaranja vrata, i trgnula se do pune svijesti kad sam ga zaĉula kako se naglašeno nakašljava, prije no što je svojim blagim jorkširskim otezanjem rekao: ―Ţelim vam dobro jutro.‖ Teţak teret koji mi je leţao na prsima bio je Jamie. Kosa mu se osušila, a bronĉani pramenovi svijali su se na mojim dojkama poput latica kineske krizanteme. Obraz pritisnut na moj grudni koš bio je topao i malo ljepljiv od znoja, ali leĊa i ruke, koje sam mogla dodirnuti, bili su hladni poput mojih stegana, ohlaĊeni zimskim zrakom koji je puhao po nama.

Dnevna svjetlost koja je ulazila kroz nezastrti prozor otkrivala je sav opseg nereda u sobi, što sam sinoć samo nejasno shvatila. Razbijeni namještaj i glineno posuĊe leţali su razbacani po sobi, a par golemih svijeća izgledao je poput otpalih klada usred spleta rasparanih draperija i razbacanih pokrivaĉa. Po strukturi ispupĉenja koja su mi se bolno zarivala u leĊa, zakljuĉila sam da zacijelo leţim na onoj nemarno izraĊenoj tapiseriji svetog Sebastijana, ljudskog jastuĉića za igle; ako je to bilo toĉno, to nije predstavljalo velik gubitak za samostan.

Brat William nepomiĉno je stajao na pragu s vrĉem i lavorom u rukama. S velikom se preciznošću usredotoĉio na Jamiejevu lijevu obrvu i zapitao: ―I kako se jutros osjećate?‖ Nastala je priliĉno duga stanka, tijekom koje je Jamie uviĊavno ostao na svom mjestu, skrivajući velik dio mog tijela od pogleda. Promuklim tonom ĉovjeka koji je upravo doţivio otkrivenje, napokon je odgovorio: ―Gladan sam.‖ 420

―Oh, baš dobro‖, rekao je brat William, još uvijek netremice gledajući Jamiejevu obrvu. ―Reći ću bratu Josephu.‖ Vrata su se neĉujno zatvorila za njim. ―Lijepo od tebe što se nisi pomaknuo‖, primijetila sam. ―Ne bih voljela biti odgovorna za neĉiste misli brata Williama.‖ Plave su se oĉi napregnuto zabuljile u mene. ―No da‖, razborito je odvratio, ―pogled na moju straţnjicu neće pokvariti niĉije svete zavjete; ne u njezinu sadašnjem stanju. Ali tvoja...‖ Zastao je da se nakašlje. ―Što je s mojom?‖ htjela sam znati.

Sjajna glava malo se pognula da mi utisne poljubac u rame. ―Tvoja bi zavela i biskupa‖, odgovorio je ―Mmmphm.‖ Smatrala sam da sam se i sama priliĉno izviještila u škotskom mumljanju. ―Kako god stvari stajale s tim, moţda bi se sada mogao pomaknuti. Ne vjerujem da je ĉak i taktiĉnost brata Williama beskrajna.‖ Jamie je s izvjesnim oprezom spustio glavu pokraj moje, poloţivši je na nabor tapiserije, a onda me postrance pogledao. ―Ne znam koliko sam sinoćnjih dogaĊaja sanjao, a koliki su bili stvarni.‖ Ruka mu je nesvjesno odlutala do ogrebotine na prsima. ―Ali ako se polovica onoga što mislim da se dogodilo uistinu dogodilo, sada bih morao biti mrtav.― ―Nisi mrtav. Provjerila sam.‖ Zatim sam ga s izvjesnim oklijevanjem upitala: ―Bi li ţelio biti?‖ Polako se nasmiješio poluzatvorenih oĉiju. ―Ne, Saskinjo, ne bih.‖ Lice mu je bilo ispijeno i blijedo od bolesti i umora, ali spokojno; bore oko usta nestale su, a plave su oĉi bile bistre. ―Ali ţelio ja to ili ne, prokleto sam blizu smrti. Mislim da sada ne umirem samo zato što sam gladan. Da sam na pragu smrti, ne bih bio gladan, ne misliš li? To bi bilo besmisleno.‖ Jedno mu se oko posve zatvorilo, ali drugo je ostalo napola otvoreno, usredotoĉeno na moje lice sa zagonetnim izrazom. ―Ne moţeš ustati?‖ Paţljivo je razmislio. ―Moţda bih opet uspio podići glavu kad bi mi o tome ovisio ţivot. Ali ustati?

Ne.‖ Uzdahnula sam, iskobeljala se ispod njega i popravila posteljinu na krevetu, a onda sam ga pokušala uspraviti. Uspio je ostati na nogama samo nekoliko sekundi, a onda je zakolutao oĉima i srušio se na krevet.

Grozniĉavo sam mu stala opipavati vrat traţeći puls i našla ga odmah ispod trokutastog oţiljka na dnu vrata.

Bio je spor i jak. Obiĉna iscrpljenost. Nakon mjesec dana zatoĉeništva i tjedan dana intenzivnih duševnih i tjelesnih šokova, gladi, ozljeda, bolesti i visoke temperature, ĉak i njegovo snaţno tijelo napokon je iscrpio zalihe. ―Srce poput lava i glava poput vola‖, rekla sam vrteći glavom. ―Šteta što nemaš i koţu poput nosoroga.‖ Dodirnula sam mu svjeţe zakrvavljenu masnicu na ramenu.

Otvorio je jedno oko. ―Što je to nosorog?‖ ―Mislila sam da si u nesvijesti.‖ ―Bio sam. Jesam. Grozno mi se vrti u glavi.‖ Pokrila sam ga dekom. ―Sada ti treba jelo i odmor.‖ ―A tebi odjeća‖, odvratio je, a potom zatvorio oko i smjesta zaspao.

421

40.

Oprost Nisam se sjećala da sam otišla u krevet, ali zacijelo jesam, jer u njemu sam se probudila. Anselm je sjedio pokraj prozora i ĉitao.

Naglo sam se uspravila. ―Jamie?‖ graknula sam. ―Spava‖, odgovorio je i odloţio knjigu. Bacio je pogled na svijeću s oznakama za sate na stolu. ―Kao i vi. Posljednjih trideset i šest sati proveli ste s anĊelima, ma belle.‖ Napunio je ĉašu iz glinenog vrĉa i prinio mi je usnama. Nekoć bih pijenje vina u krevetu prije pranja zuba smatrala krajnjom dekadencijom, ali izveden u samostanu, u društvu jednog franjevca u svećeniĉkoj halji, taj mi ĉin nekako nije izgledao tako izopaĉeno. A vino mi je uspjelo isprati ljepljivost iz usta.

Gurnula sam noge iz kreveta, sjela na rub i zanjihala se, pa me Anselm uhvatio za ruku i spustio natrag na jastuk. Iznenada mi se uĉinilo da ima ĉetiri oka i više nosova i usta no što mu je potrebno. ―Malo mi se vrti u glavi‖, rekla sam i sklopila oĉi. Zatim sam otvorila jedno oko. Malo bolje! Sada barem vidim samo jednog Anselma, premda malĉice nejasno.

Anselm se zabrinuto nagnuo nada me. ―Ţelite li da pozovem brata Ambrosea ili brata Polydorea, madam? Naţalost, ja nisam baš vješt u medicini.‖ ―Ne, ništa mi ne treba. Samo sam se prenaglo uspravila.‖ Pokušala sam ponovo, malo laganije. Ovog puta, soba i sve u njoj ostali su razmjerno mirni. Shvatila sam da sam prekrivena brojnim modricama i masnicama, koje prije nisam spazila zbog vrtoglavice. Pokušala sam se nakašljati i shvatila da me boli grlo.

Namrštila sam se. ―Doista, ma chère, mislim da bi moţda...‖ Anselm je stajao na vratima, spreman da poĊe po pomoć.

Izgledao je priliĉno uznemireno. Posegnula sam za ogledalom na stolu, a onda sam se predomislila. Zapravo nisam bila spremna vidjeti kako izgledam, pa sam umjesto ogledala dohvatila vrĉ s vinom.

Anselm se polako vratio u sobu i stao gledajući me. Kad se napokon uvjerio da neću pasti u nesvijest, ponovo je sjeo. Polako sam srkala vino dok mi se u glavi bistrilo, pokušavajući se otresti posljedica opijumom izazvanih snova. Znaĉi, ipak smo ţivi. Oboje.

Sanjala sam kaotiĉne snove, pune nasilja i krvi. Stalno sam sanjala da je Jamie mrtav ili da umire. A negdje u magli vidjela sam sliku djeĉaka u snijegu; njegovo iznenaĊeno okruglo lice prekrilo je Jamiejevo lice puno modrica i ogrebotina. Katkad mi se ĉinilo da se na Frankovu licu pojavljuju slabašni, rijetki brĉići.

Jasno se sjećam da sam ubila svu trojicu. Osjećala sam se kao da sam provela noć ubadajući i koljući. Svaki me mišić bolio od tupe onemoćalosti.

Anselm je još uvijek bio uz mene, strpljivo me gledajući, s rukama na koljenima. ―Nešto biste mogli uĉiniti za mene, oĉe‖, rekla sam mu. Ţeljan da mi pomogne, smjesta je ustao i posegnuo za vrĉem. ―Naravno. Ţelite li još vina?‖ Slabašno sam se nasmiješila. ―Da, ali poslije. Sada bih htjela da me ispovjedite.‖ Moj ga je zahtjev zapanjio, ali hitro se zaogrnuo profesionalnom pribranošću kao svećeniĉkom haljom. ―Naravno, chère madame, ako to ţelite. Ali zar ne bi bilo bolje da pozovemo oca Gerarda? On je na glasu kao ispovjednik, a ja sam...‖ Slegnuo je ramenima u galskom stilu. ―Dopušteno mi je ispovijedati, ali zapravo to malokad ĉinim, jer ja sam samo obiĉan uĉenjak.‖

422

―Hoću da me vi ispovjedite‖, odvratila sam ĉvrstim glasom. ―I to odmah.‖ Rezignirano je uzdahnuo i otišao po stolu. Kad ju je namjestio oko vrata tako da purpurna svila pada ravno dolje i svjetluca na crnoj prednjoj strani svećeniĉke halje, sjeo je na stolac i kratko me blagoslovio, a onda se umirio i priĉekao.

I tako sam mu rekla. Sve. I tko sam i kako sam došla ovamo. O Franku. O Jamieju. I o mladom engleskom dragunu blijeda, pjegava lica, koji je umro na snijegu.

Nije promijenio izraz lica dok sam govorila, samo je razrogaĉio ionako velike smeĊe oĉi. Kad sam završila, jedanput ili dvaput je trepnuo i otvorio usta kao da će nešto reći, a onda ih je opet zatvorio i zatresao glavom kao da ţeli razbistriti misli. ―Ne‖, strpljivo sam mu rekla i ponovo se nakašljala, kreštavo poput ţabe. ―Ne halucinirate. Niti vam se priĉinja. Shvaćate li sada zašto sam vam sve to htjela reći na ispovijedi?‖ Kimnuo je glavom, pomalo rastreseno. ―Da. Da, svakako. Ako... ali, da. Dakako, ne ţelite da to ikome kaţem. A budući da ste mi sve to rekli na ispovijedi, oĉekujete da ću vam povjerovati. Ali...‖ Poĉešao se po glavi i pogledao me, a na licu mu se polako pojavio širok osmijeh. ―Ali kako je to veliĉanstveno!‖ tiho je uskliknuo. ―Kako neobiĉno i kako prekrasno!‖ ―Ne bih baš rekla da je prekrasno‖, suho sam odvratila, ―ali slaţem se da je neobiĉno.‖ Zakašljala sam i uzela još vina. ―Ali to je... ĉudo‖, rekao je, kao da razgovara sam sa sobom. ―Ako inzistirate‖, odvratila sam s uzdahom. ―Ali ja bih htjela znati što sada da uĉinim! Jesam li odgovorna za umorstvo? Ili za preljub? U oba sluĉaja, oko toga se ne moţe bogzna što uĉiniti, ali ipak bih voljela znati. A budući da sam ovdje, što bih trebala uĉiniti? Mogu li - hoću reći, smijem li - upotrijebiti ono što znam da... promijenim stvari? Premda zapravo ne znam je li to uopće moguće. Ali ako jest, imam li to pravo uĉiniti?‖ Zamišljeno se zanjihao na stolcu. Polako je spojio vrške kaţiprsta i zabuljio se u njih. Napokon je zavrtio glavom i nasmiješio se. ―Ne znam, ma bonne amie. Morate shvatiti, ovo baš nije priĉa kakvu ĉovjek oĉekuje ĉuti u ispovjedaonici. Moram razmisliti i pomoliti se. Da, svakako se moram pomoliti. Razmislit ću o vašoj situaciji za noćašnjeg bdijenja pred presvetim sakramentom, pa ću vam sutra moţda moći dati neki savjet.‖ Blagom kretnjom dao mi je znak da kleknem. ―Ali za sada, dijete moje, dat ću vam oprost. Ma kakve grijehe nosite na duši, morate vjerovati da će vam ih Bog oprostiti.‖ Jednu mi je ruku poloţio na ĉelo, a drugu podigao u znak blagoslova. ―Te absolvo, in nomine Patris, et Filii...‖ Zatim je ustao i povukao me na noge. ―Hvala vam, oĉe‖, odvratila sam. Kao nevjernica, iskoristila sam ispovijed kako bih ga natjerala da me ozbiljno shvati, pa me malo iznenadilo kad sam shvatila da osjećam olakšanje tereta koji nosim u duši. Ali moţda se tako osjećam samo zato što sam nekome rekla istinu.

Odbacujući moje zahvale odmahnuo je rukom. ―Vidimo se sutra, ma chère madame. A u meĊuvremenu, ako moţete, pokušajte se još malo odmoriti.‖ Uredno je zamotao stolu u ĉetverokut i krenuo prema vratima. Na pragu je zastao i okrenuo mi se sa smiješkom. Djetinjasto uzbuĊenje ozarilo mu je oĉi. ―A moţda biste mi sutra...‖ rekao je. ―Moţda... moţda biste mi mogli ispriĉati kako je to?‖ Uzvratila sam mu smiješak. ―Hoću, oĉe. Ispriĉat ću vam.‖ Kad je otišao, oteturala sam hodnikom da provjerim kako je Jamie. Vidjela sam mnogo leševa u boljem stanju, ali prsa su mu se ritmiĉki dizala i spuštala, a ona zloslutna zelenkasta boja na koţi povukla se.

423

―Budio sam ga svakih nekoliko sati, tek toliko da proguta nekoliko ţlica juhe‖, rekao mi je brat Roger tihim glasom i uhvatio me pod ruku. Kad je skrenuo pogled s pacijenta na mene i vidio kako izgledam, primjetno se trgnuo. Vjerojatno sam se trebala poĉešljati. ―Ovaj, biste li moţda... i vi ţeljeli malo juhe?‖ ―Ne, hvala. Mislim... mislim da ću moţda ipak još malo odspavati.‖ Više nisam osjećala teret krivnje i depresije; udove mi je proţimala snena i ugodna teţina. Bila to posljedica ispovijedi ili vina; s iznenaĊenjem sam shvatila da me pomisao na krevet i san raduje.

Sagnula sam se da dodirnem Jamieja. Bio je topao, ali nije bilo tragova groznice. Njeţno sam ga pomilovala po glavi i poravnala mu raskuštranu riĊu kosu. Kut usana naĉas mu je zatitrao a onda se opet smirio. Ali zatitrao je, u to sam bila sigurna.

Hladno i vlaţno nebo ispunjavalo je obzor praznim sivilom koje se stapalo sa sivom maglom na bregovima i blatnjavim pokrivaĉem prošlotjednog snijega, pa je opatija izgledala kao da je umotana u lopticu prljavog pamuka. Zimska tišina pritiskala je stanovnike ĉak i u klaustru.

Pjevušenje tijekom sati klanjanja u kapelici bilo je prigušeno, kao da debeli kameni zidovi upijaju sve zvukove i umataju vrevu dnevnih aktivnosti.

Jamie je spavao gotovo dva dana, budeći se samo da uzme malo juhe ili vina. Kad se napokon probudio, poĉeo se oporavljati na naĉin uobiĉajen za normalnog zdravog mladića, iznenada lišenog snage i neovisnosti koje inaĉe uzima zdravo za gotovo. Drugim rijeĉima, gotovo dvadeset i ĉetiri sata uţivao je u tetošenju, a onda je naizmjence postajao neposlušan, nemiran, osjetljiv, razdraţljiv, mušiĉav, svadljiv i krajnje mrzovoljan.

Boljele su ga rane na leĊima. Svrbjeli su ga oţiljci na nogama. Dozlogrdilo mu je leţanje na trbuhu. U sobi mu je bilo prevruće. Boljela ga je šaka. Oĉi su ga tako pekle od dima iz ţeravnika da nije mogao ĉitati.

Dojadili su mu juha, mlijeko i vino. Ţelio je meso.

Sa zadovoljstvom sam prepoznala simptome ozdravljenja, ali bila sam ih spremna podnositi samo do odreĊene toĉke. Provjetrila sam sobu, promijenila mu posteljinu, namazala mu leĊa mašću nevena i istrljala noge sokom od aloje, a onda sam pozvala brata posluţitelja i naruĉila još juhe. ―Ne ţelim više jesti te splaĉine! Hoću pravu hranu!‖ Razdraţeno je odgurnuo posluţavnik i prolio juhu na ubrus pod zdjelom.

Prekriţila sam ruke na prsima i zabuljila se u njega. Bahate plave oĉi uzvratile su mi pogled. Bio je mršav poput pjetlića, a ĉeljust i jagodiĉne kosti oštro su mu se ocrtavali pod koţom. Dobro se oporavljao, ali osjetljivim ţivcima u njegovu ţelucu trebat će malo dulje da se oporave. Još uvijek nije mogao zadrţati juhu i mlijeko. ―Jest ćeš pravu hranu kad ti ja to dopustim‖, obavijestila sam ga, ―i ni trenutka prije.‖ ―Hoću je sad! Misliš da mi moţeš nareĊivati što da jedem?‖ ―Da, kvragu, mislim da mogu! Ako si zaboravio, ja sam ovdje lijeĉnik.‖ Gurnuo je noge iz kreveta, oĉito s namjerom da nešto poduzme. Stavila sam mu ruku na prsa i gurnula ga natrag na krevet. ―Tvoj je posao da ostaneš u krevetu i da jedanput u ţivotu uĉiniš što ti se kaţe‖, obrecnula sam se. ―Još nisi spreman za ustajanje, a ni za ĉvrstu hranu. Brat Roger kaţe da si jutros opet povraćao.‖ ―Neka brat Roger gleda svoja posla, a i ti‖, procijedio je kroza zube i opet se s mukom uspravio.

Ispruţio je ruku i uhvatio se za rub stola. Uspio je ustati s priliĉnim naporom, a onda se zanjihao na nogama. ―Vrati se u krevet! Srušit ćeš se!‖ Bio je grozno blijed, a ĉak i od malog napora stajanja oblio ga je hladan znoj. ―Neću pasti‖, odvratio je. ―A ako i padnem, to je moja stvar.‖ Sad sam već bila priliĉno bijesna. ―Ma nemoj reći! A što misliš, tko ti je spasio taj tvoj bijedni ţivot? Jesi li to sam uĉinio?‖ Zgrabila sam ga za ruku da ga odvuĉem natrag u krevet, ali on ju je istrgnuo iz mog stiska.

424

―Nisam te molio da mi spašavaš ţivot, zar ne? Rekao sam ti da me ostaviš, je li tako? Ne shvaćam zašto si se uopće trudila da mi spasiš ţivot, ako me sada namjeravaš izgladnjivati do smrti - osim ako u tome uţivaš!‖ Ovo je već bilo malo previše. ―Vraţji nezahvalniĉe!‖ ―Goropadnice!‖ Uspravila sam se što sam više mogla i prijeteći mu pokazala krevet. Upotrebljavajući sav autoritet koji sam stekla kroz godine posla medicinske sestre, rekla sam mu: ―Smjesta se vraćaj u krevet, tvrdoglavi, svojeglavi, glupi...‖ ―Škote‖, saţeto je dovršio moju misao. Zakoraĉio je prema vratima i bio bi pao da se nije uhvatio za stolac. S treskom se skljokao na stolac i zanjihao, pogleda malo neusredotoĉena od vrtoglavice. Stegnula sam šake i bijesno ga pogledala. ―U redu‖, rekla sam. ―Kvragu, u redu! Naruĉit ću ti kruh i meso, a kad povratiš po podu, moţeš se spustiti na ruke i koljena i sam oĉistiti bljuvotine! Ja nemam namjeru ĉistiti za tobom, a ako to pokuša brat Roger, oderat ću mu koţu!‖ Odjurila sam u hodnik i zalupila za sobom vrata, trenutak prije no što je porculanski lavor udario u njih s druge strane. Okrenula sam se da potraţim zainteresiranu publiku u hodniku, koju je nesumnjivo privukla buka. Brat Roger i Murtagh stajali su jedan do drugoga i buljili u moje zaţareno lice i zadihana prsa. Roger je izgledao uznemireno, ali na Murtaghovu izboranom licu polako se pojavio osmijeh dok je slušao gelske psovke koje su dopirale s druge strane vrata. ―Znaĉi, bolje mu je‖, zadovoljno je zakljuĉio. Naslonila sam se na zid hodnika i osjetila da se i meni na licu polako pojavljuje smiješak. ―Da, bolje mu je‖, odgovorila sam.

Vraćajući se u glavnu zgradu nakon prijepodneva provedenog u stakleniku, ugledala sam Anselma kako dolazi iz klaustra pokraj knjiţnice. Lice mu se ozarilo kad me spazio, pa je poţurio da mi se pridruţi u dvorištu. Krenuli smo zajedno zemljištem opatije i upustili se u razgovor. ―Vaš je problem nedvojbeno zanimljiv‖, rekao mi je odlomivši granĉicu s grma pokraj zida. Kritiĉki je pregledao krţljave zimske pupoljke na granĉici, a onda je odbacio i pogledao u nebo. Kroz tanki sloj oblaka probijalo se slabo sunce. ―Toplije je, ali proljeće je još daleko‖, primijetio je. ―Ipak, šarani bi danas trebali biti ţivahni - poĊimo do ribnjaka.‖ Nimalo sliĉni delikatno ukrašenim strukturama kakve sam zamišljala, ribnjaci su bili jedva malo više od obiĉnih, kamenom ograĊenih korita, prikladno smještenih pokraj kuhinjskih prostorija. Puni šarana, davali su neophodnu hranu petkom i u dane posta, kad je vrijeme bilo previše loše da dopusti lov na uobiĉajenije bakalare, sleĊeve i morske listove na oceanu.

Kao što je Anselm predvidio, ribe su bile ţivahne. Debela, vretenasta tijela klizila su jedna pokraj drugih, a na bijelim krljuštima zrcalili su se oblaci iznad naših glava. Ţustre kretnje riba povremeno bi stvarale male valove koji su se razbijali o rubove njihova kamenog zatvora. Kad su naše sjene pale na vodu, šarani su se okrenuli prema nama kao igle kompasa prema sjeveru. ―Kad vide ljude, oĉekuju hranu‖, objasnio je Anselm. ―Bio bi grijeh da ih razoĉaramo. Samo ĉas, chère madame.‖ Odjurio je u kuhinju i ubrzo se vratio s dvije štruce starog kruha. Stojeći na rubu jezera, stali smo drobiti kruh i bacati mrvice nezasitnim ustima pod našim nogama. ―Znate, vaša neobiĉna situacija ima dva aspekta‖, rekao mi je Anselm, zaokupljen mrvljenjem kruha.

Postrance me pogledao, a na licu mu se iznenada pojavio osmijeh. ZaĉuĊeno je zavrtio glavom. ―Znate, ja to još uvijek jedva mogu vjerovati. Kakvo ĉudo! Bog je doista velikodušan prema meni što mi pokazuje takve stvari.‖ 425

―Pa, baš lijepo‖, odvratila sam pomalo suhim glasom. ―Nisam baš sigurna da je jednako velikodušan prema meni.‖ ―Doista? Ja mislim da jest.‖ Ĉuĉnuo je i nastavio mrviti kruh. ―Istina‖, dodao je, ―ova vas je situacija dovela u nemalu osobnu nepriliku...‖ ―Moţe se i tako reći‖, promrmljala sam. ―Ali to isto tako moţete shvatiti kao znak Boţje milosti‖, nastavio je ne obazirući se na moju upadicu, a sjajne smeĊe oĉi zamišljeno su me pogledale. ―Kleĉeći pred presvetim sakramentom, zamolio sam Boga da me prosvijetli‖, nastavio je, ―i dok sam sjedio u tišini kapelice, uĉinilo mi se da vas vidim kao putnicu koja je doţivjela brodolom. Vjerujem da je to dobra usporedba s vašom sadašnjom situacijom, zar ne? Zamislite takvu dušu, madam, iznenada izbaĉenu u stranu zemlju, lišenu prijatelja i poznatih situacija, bez sredstava osim onih koje joj ta nova zemlja moţe pruţiti. Takav je dogaĊaj istinska katastrofa, a ipak moţe donijeti velike mogućnosti i blagoslove. Što ako se pokaţe da je ta nova zemlja bogata? Ĉovjek moţe steći nove prijatelje, zapoĉeti novi ţivot.‖ ―Da, ali...‖ poĉela sam. ―Dakle‖, nastavio je autoritativnim glasom, podigavši prst da me ušutka, ―ako vas je Bog lišio prijašnjeg ţivota, moţda je to samo zato što vas je odluĉio blagosloviti novim, bogatijim i potpunijim ţivotom.‖ ―Oh, nema sumnje, ţivot mi je ispunjen‖, sloţila sam se. ―Ali...‖ ―E sad, što se tiĉe vaših brakova‖, rekao je mršteći se, ―sa stanovišta kanonskog prava, tu nema problema. Oba su braka pravovaljana, oba posvećena crkvom. A strogo govoreći, vaš brak s našim mladim kavalirom prethodi vašem braku s gospodinom Randallom.‖ ―Da, ‗strogo govoreći‘‖, sloţila sam se i napokon uspjela dovršiti misao. ―Ali ne u mom vremenu. Ne vjerujem da je kanonsko pravo predviĊeno za takve sluĉajeve.‖ Anselm se nasmijao, a šiljasti vrh brade zatreperio mu je na laganom povjetarcu. ―Posve toĉno, ma chère, posve toĉno. Samo sam htio reći da se ono što ste uĉinili s ta dva ĉovjeka, gledajući sa strogo legalnog stanovišta, ne moţe smatrati ni grijehom ni zloĉinom. To su dva aspekta vaše situacije koja sam maloprije spomenuo: ono što ste uĉinili i ono što ćete uĉiniti.‖ Uhvatio me za ruku i povukao da sjednem do njega, pa su nam se oĉi našle u istoj razini. ―To su pitanja koja ste mi postavili nakon što sam vas ispovjedio, zar ne? Što ste uĉinili? I što da uĉinite?‖ ―Da, toĉno. I vi tvrdite da nisam uĉinila ništa loše? Ali ja sam...‖ Što se tiĉe navike da drugima upada u rijeĉ, zakljuĉila sam da Anselm nije nimalo bolji od Dougala MacKenzieja. ―Ne, niste‖, prekinuo me ĉvrstim glasom. ―Znate, moguće je da ĉovjek postupi posve u skladu s Boţjim zakonom i sa savješću, a da se ipak susretne s teškoćama i tragedijom. Bolna je istina da još uvijek ne znamo zašto le bon Dieu dopušta postojanje zla, ali moramo mu vjerovati na rijeĉ kad u Bibliji kaţe: ‗Stvorio sam dobro i zlo.‘ Što ima za posljedicu da katkad ĉak i dobri ljudi, osobito dobri ljudi, mislim‖, zamišljeno je dodao, ―mogu zapasti u veliku zbunjenost i teškoće u ţivotu. Uzmite na primjer onog mladića kojeg ste morali ubiti. Ne‖, rekao je, podiţuću ruku da sprijeĉi moju upadicu, ―nemojte se zavaravati. U danim okolnostima, vi ste ga morali ubiti. Ĉak i Sveta majka crkva, koja nauĉava svetost ţivota, priznaje potrebu da ĉovjek brani sebe i svoju obitelj. Ja sam vidio kako vam je muţ izgledao‖ - pogledao je preko ramena prema krilu za goste - ―pa nimalo ne sumnjam da ste morali odabrati put nasilja. A budući da je tako, nemate sebi što zamjeriti. Naravno, osjećate ţaljenje i kajanje zbog tog djela, jer vi ste, madam, vrlo suosjećajna i emotivna osoba.‖ Njeţno me potapšao po ruci koja mi je poĉivala na podignutim koljenima. ―Katkad naša najbolja djela imaju vrlo ţalosne posljedice. A vi niste mogli drugaĉije postupiti. Mi ne znamo kakav je plan Bog imao za tog mladića - moţda je On htio da mu se mladić u tom trenutku pridruţi na nebu. Ali vi niste Bog i postoje granice u onome što moţete oĉekivati od sebe.‖ Uto je oko ugla zapuhao hladan vjetar, pa sam malo zadrhtala i jaĉe se ogrnula šalom. Anselm je to primijetio i pokazao mi rukom prema jezeru.

426

―Voda je topla, madam. Biste li moţda ţeljeli namoĉiti noge?‖ ―Topla?‖ S nevjericom sam se zabuljila u vodu. Prije to nisam primijetila, ali u kutovima ribnjaka nije bilo komada razlomljenog leda, kao što ih je bilo na svetoj vodici u krstionici pred crkvom; male zelene biljke rasle su iz pukotina izmeĊu kamenja koje je obrubljivalo jezero i plutale na vodi.

Da mi pokaţe, Anselm je izuo koţne sandale. Koliko god su mu lice i glas bili kultivirani, imao je široke, ĉvrste šake i stopala poput normandijskog seljaka. Podigao je skute svećeniĉke halje do koljena i umoĉio stopala u jezero. Šarani su hitro pobjegli, a onda su se gotovo smjesta vratili da znatiţeljno prouĉe uljeze. ―Nadam se da ne grizu?‖ rekla sam, sumnjiĉavo gledajući mnoštvo proţdrljivih usta. ―Ne, ne meso‖, uvjerio me. ―Zubi im nisu vrijedni spomena.‖ Izula sam sandale i oprezno gurnula stopala u vodu. Na moje iznenaĊenje, voda je bila ugodno topla.

Ne vruća, ali u ugodnom kontrastu s vlaţnim, prohladnim zrakom. ―Oh, baš je dobro!‖ S uţitkom sam promeškoljila noţnim prstima, izazvavši priliĉnu konsternaciju meĊu šaranima. ―U blizini opatije postoji nekoliko izvora mineralne vode‖, objasnio mi je Anselm. ―Iz zemlje izvire vruća pjenušava voda koja je vrlo ljekovita.‖ Pokazao mi je drugi kraj ribnjaka, gdje sam spazila mali otvor u kamenju, napola skriven plutajućim vodenim biljem. ―Mala koliĉina vruće mineralne vode pumpa se ovamo s izvora. To omogućuje kuharu da u svako doba godine ima ţivo meso na stolu. U normalnim uvjetima, zima bi za njih bila preoštra.‖ Neko smo vrijeme njihali stopalima u prisnoj tišini, a teška riblja tijela jurcala su pokraj njih i povremeno se sudarala s njima s iznenaĊujućom snagom. Sunce je ponovo izašlo, kupajući nas slabom ali osjetnom toplinom. Anselm je zatvorio oĉi i pustio da mu svjetlost grije lice. Ne otvorivši ih, ponovo je progovorio. ―Vaš prvi muţ - je li mu ime Frank? - i njega, mislim, morate prepustiti Bogu kao jednu od stvari oko kojih, naţalost, ništa ne moţete uĉiniti.‖ ―Ali nešto sam ipak mogla uĉiniti‖, usprotivila sam se. ―Mogla sam se vratiti u svoje vrijeme moţda.‖ Otvorio je jedno oko i skeptiĉno me pogledao. ―Da, ‗moţda‘‖, sloţio se. ―A moţda i niste. Ne morate si predbacivati što ste oklijevali riskirati ţivot.‖ ―Nisam odustala zbog rizika‖, odvratila sam i lupnula noţnim prstima jednog krupnog crno-bijelog šarana. ―Ili barem ne posve. Odustala sam... pa, djelomice zbog straha, ali uglavnom zato... zato što nisam mogla ostaviti Jamieja.‖ Bespomoćno sam slegnula ramenima. ―Naprosto... naprosto nisam mogla.‖ Anselm se nasmiješio i otvorio oba oka. ―Dobar brak jedan je od najdragocjenijih Boţjih darova‖, primijetio je. ―Ne moţete sebe kriviti što ste imali dovoljno razuma da prepoznate taj dar. A uzmite u obzir...‖ Nagnuo je glavu u stranu poput smeĊeg vrapca. ―Vi ste već gotovo godinu dana odsutni iz svog svijeta. Koliko god da vas je prvi muţ volio, on se vjerojatno već poĉeo miriti s time da vas je izgubio. Gubitak je sudbina svih ljudi, pa nam je za naše dobro dana sposobnost da ga prebrodimo. On je moţda već poĉeo graditi novi ţivot. Bi li bilo dobro da ostavite ĉovjeka kojem ste jako potrebni i kojeg volite, ĉovjeka s kojim ste sjedinjeni svetim brakom, da biste se vratili i prekinuli novi ţivot svog bivšeg muţa? A pogotovo ako biste se vratili iz duţnosti, osjećajući da vam je srce drugdje. Ne.‖ Odluĉno je zatresao glavom. ―Nijedan muškarac ne moţe sluţiti dvama gospodarima, pa to ne moţe ni ţena. E sad, da vam je ono jedini pravi brak, a ovo‖ - ponovo je pokazao glavom prema krilu za goste - ―samo prolazna sklonost, vaša bi duţnost moţda leţala drugdje. Ali vas ste dvoje povezani Bogom, pa mislim da biste trebali poštovati svoju duţnost prema mladom gospodinu.‖ ―E sad, što se tiĉe drugog aspekta - što biste trebali uĉiniti. To moţda zahtijeva izvjesnu raspravu.‖ Izvukao je stopala iz vode i obrisao ih skutima halje.

427

―Hajde da ovaj razgovor nastavimo u opatijskoj kuhinji. Moţda ondje uspijemo uvjeriti brata Eulogiusa da nam posluţi neko toplo piće.‖ Bacila sam šaranima zalutali komadić kruha s tla i sagnula se da obujem sandale. ―Ne mogu vam reći kakvo je olakšanje razgovarati s nekim o tim stvarima‖, rekla sam. ―A još uvijek ne mogu povjerovati da mi doista vjerujete.‖ Slegnuo je ramenima i galantno ispruţio ruku da mi pomogne ustati, kad sam prebacila grube remene sandala preko ristova.

“Ma chère, ja sluţim ĉovjeku koji je umnaţao hljebove i ribe‖ - sa smiješkom je kimnuo glavom prema površini jezera, još uvijek namreškanoj od hranjenja šarana - ―ĉovjeku koji je lijeĉio bolesne i oţivljavao mrtve. Zar da me zapanji to što je gospodar vjeĉnosti doveo mladu ţenu kroz zemaljske kamenove da ostvari svoju volju?‖ No, pomislila sam, to je ipak malo bolje od optuţbi da sam babilonska bludnica.

Kuhinjske prostorije bile su tople i sliĉne pećinama, a stropni svod pocrnio je od stoljeća masnog dima. Rukama do lakata uronjenim u korito s tijestom, brat Eulogius kimnuo je glavom Anselmu i na francuskom pozvao jednog od braće laika da nas posluţi. Našli smo mjesto u guţvi i sjeli s dva vrĉa piva i pladnjem s nekakvim vrućim kolaĉem. Previše zadubljena u misli da bi me zanimala hrana, gurnula sam pladanj pred Anselma. ―Formulirat ću to ovako‖, rekla sam mu, paţljivo birajući rijeĉi. ―Kad bih znala da će grupu ljudi snaći neka nevolja, bih li imala obvezu da ih pokušam izvući?‖ Anselmu je od vrućine u kuhinji poĉeo curiti nos, pa ga je zamišljeno obrisao o rukav. ―U naĉelu, da‖, sloţio se. ―Ali to ovisi o još nekoliko stvari - kakav rizik time preuzimate i kakve su vam druge obveze? A i kakvi su vam izgledi na uspjeh?‖ ―Nemam pojma. Ni o jednoj od tih stvari. Osim o obvezi, dakako - hoću reći, tu je Jamie. Ali on je jedan od ljudi koji bi mogli nastradati.‖ Odlomio je komad pite koja se pušila i dao mi. Nisam se obazirala na nju, zagledana u vrĉ piva pred sobom. ―Ona dvojica koju sam ubila‖, rekla sam, ―da ih nisam ubila, svaki od njih moţda bi imao djecu. Oni su moţda mogli uĉiniti‖ - napravila sam bespomoćnu gestu s vrĉem u ruci - ―tko zna što? Moţda sam utjecala na budućnost... ne, sigurno sam utjecala na budućnost. A ne znam kako, što me jako plaši.― ―Mhm.‖ Anselm je zamišljeno progunĊao i mahnuo rukom bratu laiku koji je prolazio, a ovaj je ţurno prišao sa svjeţom pitom i još piva. Ponovo je napunio oba vrĉa prije no što je progovorio. ―Ako ste oduzeli ţivote, takoĊer ste ih i spasili. Koliko bi bolesnih ljudi umrlo da ih vi niste izlijeĉili? I oni će utjecati na budućnost. A što ako jedan od njih poĉini kakav strašan zloĉin? Jeste li vi za to odgovorni?

Jeste li trebali dopustiti da taj ĉovjek umre? Naravno da niste.‖ Lupnuo je kositrenim vrĉem o stol kako bi naglasio svoje rijeĉi. ―Kaţete da se ne usudite išta uĉiniti jer se bojite da ćete time utjecati na budućnost. To nije logiĉno, madam. Svaĉija djela utjeĉu na budućnost. Da ste ostali u svom vremenu, i tada bi vaša djela utjecala na budućnost, ništa manje nego sada. Još uvijek imate iste odgovornosti kakve biste i tada imali - koje svaki ĉovjek ima u svakom vremenu. Jedina je razlika u tome što vi moţete toĉnije vidjeti posljedice svojih djela – a s druge strane, moţda i ne moţete.‖ Zavrtio je glavom i zagledao se u mene. ―Nama su putovi Gospodnji skriveni, nesumnjivo s dobrim razlogom. Imate pravo, ma chère, crkveni zakoni nisu predviĊeni za vašu situaciju i zato vam malo toga, osim vlastite savjesti i Boţje ruke, moţe pokazati put. Ja vam ne mogu reći što biste trebali uĉiniti.‖ ―Imate slobodu izbora, kao i svi drugi ljudi na svijetu. A ja vjerujem da je povijest rezultat svih tih izbora. Bog odabire neke pojedince da utjeĉu na sudbine mnogih. Moţda ste vi jedan od tih pojedinaca.

Moţda niste. Vi to ne moţete znati. To vjerojatno ni jedna od nas nikad ne dozna.‖ Komiĉno je zakolutao oĉima. ―Ja katkad nisam siguran ni zašto sam ja na ovom svijetu!‖ Nasmijala sam se, a i on se nasmiješio.

Nagnuo se prema meni preko grubih dasaka stola i napeto me pogledao.

428

―Vaše je poznavanje budućnosti sredstvo koje vam je dano, kao što je brodolomcu moţda dan noţ ili uzica za pecanje. Nije se nemoralno posluţiti tim sredstvom, sve dok to ĉinite u skladu s Boţjim zakonom, kako najbolje znate i umijete.‖ Zastao je, duboko udahnuo i snaţno izdahnuo, pa su mu se svilenkasti brkovi zatresli. Nasmiješio se. ―A to je sve što vam ja mogu reći, ma chère madame - ništa više no što mogu reći bilo kojoj drugoj uznemirenoj duši koja zatraţi moj savjet: uzdajte su u Boga i molite Ga da vam pokaţe put.‖ Gurnuo je svjeţu pitu preda me. ―Ali što god odluĉili uĉiniti, za to će vam trebati snaga. Zato poslušajte još jedan mali savjet. Kad god niste sigurni što da uĉinite, pojedite štogod.‖ Kad sam naveĉer ušla u Jamiejevu sobu, zatekla sam ga kako spava s glavom na podlakticama. Prazna zdjela mesne juhe stajala je na posluţavniku, a nedirnuti tanjur kruha i mesa pokraj nje. Skrenula sam pogled s tanjura na neduţno usnulo lice, a onda opet pogledala tanjur. Dodirnula sam kruh. Prsti su mi ostavili udubinu na vlaţnoj površini. Još je svjeţ.

Ostavila sam Jamieja da spava i otišla potraţiti brata Rogera. Našla sam ga u smoĉnici. ―Je li jeo kruh i meso?‖ upitala sam ga bez okolišanja.

U ĉupavoj bradi brata Rogera pojavio se osmijeh. ―Jest.‖ ―Je li ih uspio zadrţati u ţelucu?‖ ―Nije.‖ Sumnjiĉavo sam ga pogledala. ―Nadam se da niste poĉistili za njim?‖ To ga je razveselilo; okrugli obrazi zarumenjeli su mu se iznad brade. ―Mislite da bih se usudio? Ne, on je za svaki sluĉaj drţao lavor pri ruci.‖ ―Prokleti prepredeni Škot‖, rekla sam, a onda sam se i protiv volje nasmijala. Vratila sam se u Jamiejevu sobu i lagano ga poljubila u ĉelo. Promeškoljio se, ali nije se probudio. Poslušavši savjet oca Anselma, odnijela sam tanjur svjeţeg kruha i mesa u svoju sobu kako bih veĉerala.

Odluĉila sam Jamieju dati vremena da se oporavi i od ljutnje i od loše probave, pa sam sutrašnji dan uglavnom provela u svojoj sobi, ĉitajući knjigu o biljkama koju mi je nabavio brat Ambrose. Poslije ruĉka otišla sam provjeriti svog neposlušnog pacijenta. Ali umjesto Jamieja u njegovoj sam sobi zatekla Murtagha, koji je sjedio na stolcu nagnutom na zid sa zbunjenim izrazom na licu. ―Gdje je Jamie?‖ upitala sam ga i zbunjeno se osvrnula po sobi.

Murtagh je pokazao prstom prema prozoru. Dan je bio hladan i mraĉan, a svjetiljke upaljene. Prozor nije bio zastrt, pa je mali plamen u zdjelici podrhtavao na prohladnom propuhu. ―Izašao je?‖ s nevjericom sam upitala. ―Kamo? Zašto? I za Boga miloga, što ima na sebi?‖ Jamie je posljednjih nekoliko dana uglavnom proveo gol, jer soba je bila topla, a pritisak rana koje su zacjeljivale bolan. Kad bi izašao iz sobe na nuţne kratke izlete, uz pomoć brata Rogera, odjenuo bi redovniĉku halju, ali ona je sada leţala uredno sloţena na dnu kreveta.

Murtagh je spustio stolac i odmjerio me poput sove. ―Koliko je to pitanja? Ĉetiri?‖ Podigao je ruku i ispruţio kaţiprst. ―Prvo: da, izašao je.‖ Onda je ispruţio srednji prst. ―Drugo: kamo? Vrag me odnio ako znam.‖ Zatim se ĉetvrti prst pridruţio svojim drugovima. ―Treće: zašto? Rekao je da je već umoran od toga da bude zatoĉen unutra.‖ Potom se nakratko zanjihao mali prst. ―Ĉetvrto. Vrag me odnio ako znam. Kad sam ga posljednji put vidio, nije imao ništa na sebi.‖ Zatim je spustio sva ĉetiri prsta i ispruţio palac. ―Premda me to niste pitali, otišao je prije otprilike sat vremena.‖ Kiptjela sam od bijesa, ne znajući što da radim. A budući da ĉovjek koji me razbjesnio nije bio prisutan, okomila sam se na Murtagha.

429

―Zar ne znate da je vani jako hladno i da dolazi snijeg? Zašto ga niste zaustavili? I kako to mislite, nije imao ništa na sebi?‖ Mali gorštak ostao je miran. ―Da, znam. A pretpostavljam da i on to zna, budući da nije slijep. A što se tiĉe zaustavljanja, pokušao sam.‖ Kimnuo je glavom prema halji na krevetu. ―Kad mi je rekao da namjerava izaći, odgovorio sam mu da za to nije sposoban i da ćete mi odrubiti glavu ako mu dopustim da ode. Zgrabio sam mu ogrtaĉ i naslonio se leĊima na vrata.‖ Zastao je, a onda dodao nešto posve nepovezano: ―Ellen MacKenzie imala je najslaĊi osmijeh koji sam ikad vidio; zagrijao bi ĉovjeka do srţi samo kad bi ga vidio.‖ ―Pa ste dopustili njezinu tvrdoglavom sinu da izaĊe i smrzne se do smrti‖, nestrpljivo sam odvratila. ―Kakve veze ima osmijeh njegove majke s tim?‖ Murtagh se zamišljeno poĉešao po nosu. ―Pa, kad sam mu rekao da mu neću dopustiti da izaĊe, mladi Jamie samo me kratko pogledao, a onda mi se nasmiješio baš kao i njegova mama i izašao kroz prozor golgolcat. Kad sam stigao do prozora, već je otišao.‖ Zakolutala sam oĉima prema nebu. ―Pretpostavljam da bih vam trebao reći kamo je otišao‖, nastavio je Murtagh, ―tako da se ne brigate za njega.‖ ―Tako da se ne brigam za njega!‖ promrmljala sam grabeći krupnim koracima prema staji. Bolje da se on ‗briga‘ kad ga uhvatim!

Prema unutrašnjosti je vodila samo jedna glavna cesta. Jahala sam njome brzim tempom, gledajući usput okolna polja. Ovaj dio Francuske bogato je farmersko podruĉje, pa je većina šuma srećom posjeĉena, tako da vukovi i medvjedi ovdje ne predstavljaju takvu opasnost kao dublje u unutrašnjosti.

Pronašla sam ga jedva jednu milju iza dvorišnih vrata samostana. Sjedio je najednom od drevnih rimskih miljokaza koji ukrašavaju ceste.

Noge su mu bile bose, ali na sebi je imao kratak koţnati kaputić i tanke hlaĉe, koje su, sudeći po mrljama, pripadale jednom od momaka iz staje.

Zaustavila sam konja i naĉas se zabuljila u njega naslanjajući se na jabuĉicu sedla. ―Nos ti je poplavio‖, nehajno sam primijetila i spustila pogled. ―A i stopala.‖ Nacerio se i obrisao nos nadlanicom. ―A i jaja. Hoćeš mi ih ugrijati?‖ Bez obzira na hladnoću, oĉito je bio dobro raspoloţen. Sjahala sam i stala pred njega vrteći glavom. ―Od toga nema nikakve koristi, zar ne?‖ upitala sam. ―Od ĉega?‖ Protrljao je ruke o odrpane hlaĉe. ―Da se ljutim na tebe. Tebi je svejedno hoćeš li dobiti upalu pluća, hoće li te pojesti medvjedi i hoćeš li me nasmrt preplašiti, zar ne?‖ ―Pa, medvjedi me baš ne brinu. Oni zimi spavaju, znaš.‖ Uto sam izgubila ţivce i zamahnula rukom s namjerom da mu razbijem glavu, ali on me je bez teškoća uhvatio za zapešće i zaustavio, smijući mi se. Nakon trenutka uzaludnog hrvanja, odustala sam i nasmijala se. ―Hoćeš li se sada vratiti?‖ upitala sam. ―Ili ţeliš još štogod dokazati?‖ Kimnuo je bradom i pokazao mi mjesto uz cestu. ―Odvedi konja do onog velikog hrasta i priĉekaj me.

Ja ću doći pješice. Sam.‖ Ugrizla sam se za usnu da suzbijem nekoliko primjedbi koje su mi navrle na usta i popela se na konja.

Sjahala sam kod hrasta i pogledala niz cestu. Ali trenutak poslije shvatila sam da ne mogu podnijeti da gledam njegov mukotrpan hod. Kad je prvi put pao, ĉvrsto sam stegnula uzde rukama u rukavicama, a onda sam mu odluĉno okrenula leĊa i odluĉila ĉekati.

Jedva smo se vratili u krilo za goste, ali ipak smo uspjeli, teturajući hodnikom, dok mi je ruku prebacio preko ramena da se osloni. Spazila sam brata Rogera kako zabrinuto viri u hodnik i poslala ga da trkom 430

donese zagrijanu tavu, a onda sam odvela svoj nezgrapni teret u sobu i bacila ga na krevet. Zastenjao je od pada, ali ostao je mirno leţati, zatvorenih oĉiju, pa sam poĉela skidati prljave krpe s njega. ―U redu, a sada ulazi pod pokrivaĉ!‖ Poslušno se zavukao pod pokrivaĉ koji sam podigla. Ţurno sam gurnula ugrijanu tavu pod pokrivaĉ na dnu kreveta i stala je pomicati amo-tamo. Kad sam je maknula, Jamie je ispruţio duge noge i opustio se s blaţenim uzdahom kad su dosegnule zagrijano mjesto.

Tiho sam obišla sobu, podiţući odbaĉenu odjeću, popravljajući mali nered na stolu, stavljajući novi ugljen u ţeravnik i dodajući zericu korijena omana da poboljšam miris. Mislila sam da je zaspao, pa sam se trgnula kad je progovorio iza mojih leĊa. ―Claire.‖ ―Da?‖ ―Volim te.‖ ―Oh.‖ Bila sam malo iznenaĊena, ali nedvojbeno udobrovoljena. ―I ja volim tebe.‖ Uzdahnuo je i napola otvorio oĉi. ―Randall‖, rekao je. ―To je ţelio pred kraj.‖ To me još više iznenadilo, pa sam opreznim glasom odvratila: ―Da?‖ ―Da‖, odgovorio je gledajući kroz otvoreni prozor. Snjeţni oblaci ispunili su nebo dubokim, ravnomjernim sivilom. ―Ja sam leţao na podu, a on je leţao do mene. U tom trenutku i on je već bio gol, a obojica smo bili prekriveni krvlju - i drugim stvarima. Sjećam se da sam pokušao podići glavu; ĉinilo se kao da mi se od osušene krvi obraz zalijepio za kameni pod.‖ Prisjetivši se toga, namrštio se, a u oĉima mu se pojavio rastresen pogled. ―Tada sam se već priliĉno loše osjećao, toliko loše da me ĉak nije ni previše boljelo - samo sam bio strašno umoran i sve mi je izgledalo udaljeno i ne previše stvarno.‖ ―Ipak‖, odvratila sam promuklim glasom, a on se kratko nasmiješio. ―Da, ipak. Malo sam se gubio, pretpostavljam da sam bio napola u nesvijesti, pa ne znam koliko smo dugo obojica tako leţali, ali kad sam se probudio, shvatio sam da me grli i da se privija uza me.‖ Zastao je, kao da mu je teško nastaviti. ―Do tog trenutka nisam mu se opirao. Ali bio sam tako umoran i mislio sam da to ne bih mogao opet podnijeti... uglavnom, poĉeo sam se odmicati od njega. Zapravo se nisam opirao, samo sam se odmicao.

Drţao je ruku oko mog vrata, pa mi se primaknuo i zagnjurio lice u moje rame. Shvatio sam da plaĉe. Naĉas nisam mogao razabrati što mi govori, a onda sam ĉuo. ‗Volim te, volim te‘, neprestance je ponavljao dok su mu suze i pljuvaĉka tekli niz moja prsa.‖ Kratko je zadrhtao, od hladnoće ili od sjećanja. Duboko je uzdahnuo, zakovitlavši oblak mirisnog dima pod stropom. ―Ne znam zašto sam to uĉinio. Ali stavio sam ruke oko njega pa smo naĉas mirno leţali. Kad je napokon prestao plakati, poljubio me i pomilovao. A onda mi je šapnuo: ‗Reci mi da me voliš.‘‖ Zastao je i slabašno se osmjehnuo. ―Nisam to htio uĉiniti. Ne znam zašto. U tom trenutku bio bih mu polizao ĉizme i nazvao ga kraljem Škotske da je to zatraţio od mene. Ali to mu nisam htio reći. Ne sjećam se ĉak ni da sam to svjesno odluĉio, jednostavno - nisam mu to htio reći.‖ Uzdahnuo je, a zdrava mu se ruka trznula i stisnula pokrivaĉ. ―Zatim me opet uzeo... ţestoko. I stalno je ponavljao: ‗Reci da me voliš, Alex. Reci da me voliš.‘‖ ―Oslovio te s Alex?‖ upala sam mu u rijeĉ, ne mogavši se suzdrţati. ―Da. Sjećam se da sam se zapitao odakle on zna moje drugo ime. Ali nije mi palo na pamet da se zapitam zašto ga je upotrijebio.‖ Slegnuo je ramenima. ―U svakom sluĉaju, nisam se ni pokrenuo ni progovorio, a kad je svršio, skoĉio je na noge kao da je poludio i poĉeo me udarati neĉime - nisam vidio ĉime - psujući i viĉući na mene, govoreći: ‗Znaš da me voliš! Reci mi to! Ja znam da je to istina!‘ Prekrio sam glavu rukama da se zaštitim od udaraca, a mora da 431

sam se ubrzo onesvijestio, jer bol u ramenima je posljednje ĉega se sjećam, osim nekakva sna o kravama koje muĉu. Kad sam se opet probudio, na nekoliko trenutaka, drmao sam se prebaĉen preko hrpta konja, a onda se opet niĉega ne sjećam, sve dok se nisam osvijestio pokraj ognjišta u Eldridgeu i vidio da me ti gledaš odozgo.‖ Ponovo je zatvorio oĉi. Govorio je sanjivim, gotovo nezabrinutim glasom. ―Ja mislim... da sam mu to rekao... da bi me ubio.‖ Neki ljudi imaju noćne more o ĉudovištima. Ja sam sanjala tanke crne grane na genealoškim kartama, s grozdovima datuma na svakoj od njih. Linije poput zmija, sa smrću izmeĊu zagrada njihovih ralja. Opet sam zaĉula Frankov glas: Postao je vojnik, što je dobar izbor zanimanja za drugog sina. Postojao je i treći brat koji je postao kapelan, ali o njemu ne znam mnogo... Ni ja nisam o njemu mnogo znala. Samo njegovo ime. Na karti su bila navedena tri sina; sinovi Josepha i Mary Randall. Vidjela sam ih mnogo puta; najstariji, William, drugi, Jonathan, i treći, Alexander.

Jamie je ponovo progovorio i prenuo me iz misli. ―Saskinjo?‖ ―Da?‖ ―Sjećaš li se one utvrde o kojoj sam ti priĉao, one koju nosim u sebi?‖ ―Sjećam se.‖ Ne otvorivši oĉi, nasmiješio se i ispruţio ruku prema meni. ―Pa, već sam sagradio šupu, barem to. I krov, da se zaštitim od kiše.‖ Otišla sam u krevet umorna ali spokojna, i poĉela si postavljati neka pitanja. Jamie će se oporaviti. U trenucima kad to nije bilo sigurno, nisam razmišljala dalje od sljedećeg sata, sljedećeg obroka, sljedećeg davanja lijekova. Ali sada sam morala razmisliti i o tome.

Opatija nam je pruţala utoĉište, ali samo privremeno. Ma koliko redovnici bili gostoljubivi, ovdje ne moţemo ostati zauvijek. Škotska i Engleska daleko su preopasne; osim ako nam ne pomogne lord Lovat što u danim okolnostima nije baš vjerojatno. Naša budućnost mora leţati s ove strane La Manchea. S obzirom na sve što sam znala o Jamiejevoj morskoj bolesti, shvaćala sam zašto se opire ideji da odemo u Ameriku - svatko bi se uplašio tri mjeseca morske bolesti. I što nam onda preostaje?

Najvjerojatnije Francuska. Oboje teĉno govorimo francuski. Jamie jednako dobro govori španjolski, njemaĉki i talijanski, ali ja nisam tako blagoslovljena lingvistiĉkim sposobnostima. Osim toga, obitelj Fraser ima ovdje mnoštvo roĊaka i poznanika: moţda bismo mogli otići na imanje nekoga od njih i mirno ţivjeti na selu. Ta me ideja priliĉno privlaĉila.

Ali, kao i uvijek, tu je još bilo pitanje vremena. Sada je poĉetak 1744. godine - Nova godina prošla je prije samo dva tjedna. A godine 1745., Zgodni princ Charlie doplovit će iz Francuske u Škotsku, kao mladi pretendent koji zahtijeva prijestolje svog oca. A to će izazvati katastrofu, rat, krvoproliće i uništenje gorštaĉkih klanova, a time i svega što Jamie voli - a i ja.

Od toga nas dijeli samo još godina dana. Jedna godina da se nešto uĉini. Kakvi se koraci mogu poduzeti da se izbjegne katastrofa? Kako i kojim sredstvima? Nisam imala pojma, ali nisam nimalo sumnjala što će se dogoditi ako ne poduzmem ništa.

Mogu li se dogaĊaji promijeniti? Moţda. Prsti su mi odlutali do lijeve ruke i stali dokono milovati zlatni prsten na ĉetvrtom prstu. Sjetila sam se onoga što sam rekla Jonathanu Randallu, plamteći od bijesa i uţasa u podrumskoj tamnici zatvora Wentworth. ―Proklinjem vas satom vaše smrti‖, bila sam mu rekla. A onda sam mu rekla kada će umrijeti. Rekla sam mu datum što ga je Frank lijepim crnim krasopisom zapisao na svoju genealošku kartu - 16. travnja 1745. Jonathan Randall trebao je poginuti u bitki kod Cullodena, u pokolju koji su izazvali Englezi. Ali on nije tada umro. Umjesto toga, umro je nekoliko sati nakon što sam mu to rekla, zgaţen pod kopitima moje osvete.

A umro je kao samac bez djece. Ili sam barem tako vjerovala. Na karti - na onoj prokletoj karti! stajao je i datum njegova vjenĉanja, negdje 1744. godine. A ubrzo nakon toga rodio mu se sin, Frankov pet 432

naraštaja udaljeni predak. Ako je Jonathan Randall umro bez djece, kako je onda moguće da se Frank uopće rodio? A ja na ruci ipak još uvijek nosim njegov prsten. Frank je postojao, postojat će. Ta me misao tješila dok sam u mraku milovala prsten, kao da se u njemu skriva duh koji će mi dati kakav savjet.

Nešto poslije, s prigušenim sam se vriskom prenula iz duboka sna. ―Ššš. To sam samo ja.‖ Krupna šaka podigla se s mojih usta. Jedina svijeća u sobi u meĊuvremenu je dogorjela, pa je soba bila u mrklom mraku. Opipala sam oko sebe i udarila u nešto tvrdo. ―Nisi smio ustati!‖ uzviknula sam, još uvijek omamljena od sna. Prsti su mi skliznuli po njegovoj glatkoj i hladnoj koţi. ―Smrzavaš se!‖ ―Pa naravno da se smrzavam‖, odvratio je pomalo uvrijeĊeno. ―Potpuno sam gol, a u hodniku je strašno hladno. Hoćeš li me pustiti u krevet?‖ Odmaknula sam se koliko sam mogla na uskom krevetu, a on je legao gol i stisnuo se uz mene ne bi li se ugrijao. Teško je disao; zakljuĉila sam da se trese podjednako zbog slabosti kao i zbog hladnoće. ―Boţe, kako si topla.‖ Jaĉe se privio uz mene i uzdahnuo. ―Baš te je dobro zagrliti, Saskinjo.‖ Nisam ga se potrudila zapitati što radi jer je to ubrzo postalo oĉito. A nisam ga ni upitala je li siguran da je to u stanju. Ja baš nisam bila uvjerena u to, ali nisam to htjela reći naglas, bojeći se da se moje proroĉanstvo ne ostvari. Okrenula sam mu se, pazeći da mu ne dodirnem ozlijeĊenu šaku.

Uslijedio je onaj iznenadni, zapanjujući trenutak sjedinjenja, ona ĉudnovato brza i klizava kretnja koju sam smjesta prepoznala. Jamie je duboko uzdahnuo od zadovoljstva, a moţda i od olakšanja. Naĉas smo ostali nepomiĉno leţati, kao da se bojimo da ćemo prekinuti svoju krhku vezu ako se pomaknemo. Jamie me polako milovao zdravom rukom u mraku, prstiju raširenih poput maĉjih brkova, osjetljivih na vibracije.

Ušao je u mene, jedanput, kao da mi postavlja pitanje, a ja sam mu odgovorila istim jezikom.

Poĉeli smo delikatnu igru polaganih kretnji, pokušavajući pronaći ravnoteţu izmeĊu njegove ţelje i njegove slabosti, izmeĊu boli i sve većeg tjelesnog uţitka. U jednom sam trenutku u mraku pomislila kako moram reći Anselmu da postoji još jedan naĉin da se zaustavi vrijeme, ali onda sam zakljuĉila da je moţda ipak bolje da mu to ne kaţem, jer svećeniku je taj naĉin nedostupan.

Pridrţavala sam Jamieja lakim dodirom ruke na leĊima punim oţiljaka. On je odreĊivao ritam, ali menije prepustio da odredim silinu kretnji. Oboje do kraja nismo ispustili nikakav glas osim disanja. Kad sam osjetila da gubi snagu, ĉvrsto sam ga uhvatila, povukla na sebe i zanjihala bokovima da ga primim dublje u sebe i da ga natjeram da svrši. ―Sada‖, blago sam mu rekla. ―DoĊi mi. Sada.‖ Ĉvrsto je stisnuo ĉelo uz moje i predao mi se s drhtavim uzdahom.

Ljudi viktorijanske epohe nazivali su orgazam ―malom smrću‖, a za to su imali dobre razloge. Jamie je leţao tako onemoćao i teţak da bih pomislila kako je mrtav da na rebrima nisam osjećala sporo kucanje njegova srca. Ĉinilo mi se da je prošlo mnogo vremena prije no što se pomaknuo i promrmljao mi nešto u rame. ―Što si rekao?‖ Okrenuo je glavu pa su mu se usta sada našla odmah ispod mog uha. Osjetila sam njegov topli dah na vratu. ―Rekao sam da me u ovom trenutku šaka uopće ne boli‖, tiho je odgovorio.

Zdravom mi je rukom njeţno milovao lice i otirao znoj s obraza. ―Jesi li se bojala da neću moći?‖ upitao me. ―Jesam‖, odgovorila sam. ―Smatrala sam da je za to još prerano.‖ Tiho se nasmijao u mraku. ―Imala si pravo; gotovo sam se ubio. Da, i ja sam se bojao. Ali bio sam se probudio s boli u ruci i više nisam mogao zaspati. Prevrtao sam se u krevetu, osjećajući se osamljenim bez tebe. Što sam više mislio na tebe, to sam te više ţelio, i već sam došao do polovice hodnika prije no što sam se poĉeo brinuti o tome što ću uĉiniti kad doĊem ovamo. A jedanput sam pomislio...‖ Zastao je i pomilovao mi obraze. ―Pa, ja baš nisam najbolji ĉovjek, Saskinjo, ali moţda ipak nisam kukavica.‖ Okrenula sam glavu da doĉekam njegov poljubac. U ţelucu mu je glasno zakrĉalo. ―Nemoj se smijati‖, progunĊao je. ―To je tvoja krivica, jer me izgladnjuješ. Pravo je ĉudo što sam uopće mogao, bez iĉega osim govedske juhe i piva u ţelucu.‖ 433

―No dobro‖, odvratila sam, još uvijek se smijući. ―Neka ti bude. Sutra moţeš pojesti jaje za doruĉak.‖ ―Ha‖, rekao je tonom dubokog zadovoljstva. ―Znao sam da ćeš me nahraniti ako ti ponudim prikladan poticaj.‖ Zaspali smo zagrljeni, priljubljenih obraza.

434

41.

Iz utrobe zemlje Tijekom sljedeća dva tjedna Jamie se nastavio oporavljati, a ja sam si nastavila postavljati pitanja. Nekih mi se dana ĉinilo da bismo morali otići u Rim, gdje se nalazi pretendentov dvor, i uĉiniti... što? U drugim prigodama, svim sam srcem ţeljela samo da naĊemo neko sigurno i izolirano mjesto gdje bismo mogli ţivjeti u miru.

Bio je vedar i topao dan, a s ledenih siga koje su visjele s njuški ţivotinjskih kipova na olucima stalno je kapala voda, praveći duboke, nazupĉane rupice u snijegu ispod nadstrešnica. Vrata Jamiejeve sobe bila su odškrinuta, a prozor nezastrt, kako bi se prostorija provjetrila od ostataka dima i zadaha bolesti.

Ne ţeleći ga probuditi, oprezno sam provirila ispod dovratnika, ali njegov uski krevet bio je prazan.

Sjedio je pokraj otvorenog prozora, napola okrenut od vrata, tako da mu nisam mogla vidjeti cijelo lice.

Još uvijek je bio grozno mršav, ali ramena su mu bila široka i ravna pod grubom tkaninom halje novaka, a elegancija i snaga vraćale su mu se u tijelo. Sjedio je mirno i nije drhtao; leĊa su mu bila uspravljena, noge podvuĉene pod stolac, a obris tijela ĉvrst i skladan. Zdravom lijevom rukom uhvatio je desno zapešće i polako okretao šaku desne ruke na sunĉevoj svjetlosti.

Na stolu je leţala hrpica traka od tkanine. Skinuo je zavoje s ozlijeĊene ruke i pomno je pregledavao.

Ostala sam nepomiĉno stajati na vratima. Odavde sam mogla jasno vidjeti šaku koju je okretao naprijednatrag i oprezno opipavao.

Sa zadovoljstvom sam primijetila da se oţiljak od ĉavla na dlanu posve smanjio i dobro zarastao; od njega je sada ostao samo mali ruţiĉasti ĉvorić oguljenog tkiva koji će postupno izblijedjeti. Ali nadlanica nije izgledala tako dobro. Zahvaćena infekcijom, rana je ondje bila velika poput novĉića od šest penija, još uvijek pokrivena krastom i osjetljiva kao da je svjeţa.

I na srednjem prstu vidio se nazubljeni rub ozlijeĊenog ruţiĉastog tkiva. Poĉinjalo je na prvom ĉlanku prsta i protezalo se gotovo do gornjeg zgloba. OsloboĊeni udlage, palac i kaţiprst stajali su ravno, ali mali prst bio je jako iskrivljen; prisjetila sam se da mu je taj prst bio slomljen na tri razliĉita mjesta, a ja ih oĉito nisam uspjela namjestiti kako treba. Ĉetvrti prst stajao je pod ĉudnim kutom; malo je stršio kad bi Jamie poloţio dlan na stol kao što je sada uĉinio.

Okrenuo je dlan nagore i oprezno pokušao svinuti prste. Ni jedan od njih nije se mogao saviti više od tri ili ĉetiri centimetra, a ĉetvrti prst nimalo. Kao što sam se pribojavala, drugi će mu ĉlanak na tom prstu vjerojatno ostati trajno ukoĉen.

Okretao je šaku amo-tamo, a onda ju je podigao pred oĉi i zagledao se u krute, iskrivljene prste i ruţne oţiljke, nemilosrdno jasne na sunĉevoj svjetlosti. Zatim je iznenada pognuo glavu, spustio ozlijeĊenu šaku na prsa i zaštitniĉki je pokrio zdravom rukom. Nije zajecao, ali su mu široka ramena lagano zadrhtala. ―Jamie.‖ Hitro sam mu prišla, kleknula i njeţno spustila dlan na njegovo koljeno. ―Jamie, ţao mi je‖, rekla sam mu. ―Uĉinila sam sve što sam mogla.‖ Zapanjeno me pogledao, a guste bakrenaste trepavice zasvjetlucale su od suza na sunĉevoj svjetlosti, pa ih je ţurno obrisao nadlanicom. ―Što?‖ rekao je i gutnuo slinu, oĉito zateĉen mojom iznenadnom pojavom. ―Ţao ti je? Zbog ĉega, Saskinjo?‖ ―Zbog tvoje ruke.‖ Uhvatila sam ga za ruku, njeţno povukla prstom po iskrivljenim crtama prstiju i dodirnula udubljeni oţiljak na nadlanici. ―Popravit će se‖, stala sam ga uvjeravati zabrinutim glasom. ―Doista. Znam da ti se šaka sada ĉini kruta i neupotrebljiva, ali to je samo zato što si tako dugo nosio udlagu, a kosti još uvijek nisu posve srasle.

Mogu ti pokazati kako da ih vjeţbaš i masiraš. Vratit će ti se velik dio osjeta, doista...‖

435

Zdravom me rukom uhvatio za obraz i zaustavio. ―Hoćeš reći...?‖ zapoĉeo je, a onda je zastao i s nevjericom zavrtio glavom. ―Ti misliš...?‖ Ponovo je zastao a onda opet progovorio. ―Saskinjo, ne misliš valjda da sam ţalostan zbog jednog ukoĉenog prsta i nekoliko oţiljaka?‖ Pomalo se iskrivljeno nasmiješio. ―Ja sam moţda tašt ĉovjek, ali nadam se da nisam baš toliko tašt.‖ ―Ali ti...‖ poĉela sam. Uhvatio mi je obje ruke, ustao i povukao me na noge. Ja sam podigla ruku i obrisala jednu suzu koja mu se zakotrljala niz obraz. Mala mokra mrlja bila mi je topla na palcu. ―Plakao sam od sreće, Saskinjo moja‖, tiho mi je rekao i polako me objema rukama uhvatio za lice. ―Zahvaljivao sam Bogu što još uvijek imam obje ruke. Da te mogu grliti. Da ti mogu sluţiti i voljeti te.

Zahvaljivao sam Bogu što sam još uvijek ĉitav, zahvaljujući tebi.‖ Izvukla sam ruke iz njegova stiska i stavila ih na njegove. ―Ali zašto ih ne bi imao?‖ upitala sam. A onda sam se sjetila svih onih mesarskih pila i noţeva što sam ih vidjela meĊu priborom Davieja Beatona u Leochu i shvatila. Shvatila sam ono što sam posve smetnula s uma, kad sam se suoĉila s potrebom hitne intervencije. Da je u vremenima prije pojave antibiotika, uobiĉajeni lijek - jedini lijek za ozlijeĊeni i inficirani ekstremitet - bila amputacija. ―Oh, Jamie‖, rekla sam. Od te me pomisli obuzela slabost, pa sam se skljokala na stolac. ―Toga se uopće nisam sjetila‖, rekla sam, još uvijek zapanjena. ―Doista mi to nikad nije palo na pamet.‖ Podigla sam pogled prema njemu. ―Jamie, da mi je to palo na pamet, vjerojatno bih to i uĉinila. Da ti spasim ţivot.‖ ―Znaĉi da... da se to tako ne radi... u tvom vremenu?‖ Odmahnula sam glavom. ―Ne. Postoje lijekovi za zaustavljanje infekcije. Tako da se toga nisam ni sjetila‖, odgovorila sam ĉudeći se. ―Jesi li ti?‖ Kimnuo je. ―To sam oĉekivao. Zato sam te i molio da me pustiš umrijeti. Mislio sam na to izmeĊu napadaja nesvjestice i - samo u tom jednom trenutku - pomislio da ne bih mogao podnijeti takav ţivot. Tako je Ian izgubio nogu, znaš.‖ ―Nisam to znala. Doista?‖ To me zaprepastilo. ―On mi je rekao daju je izgubio od granate, ali nisam se sjetila da ga pitam o pojedinostima.― ―Da, inficirala mu se rana od granate, pa su mu kirurzi odrezali nogu da mu ne zatruje krv.‖ Naĉas je zašutio. ―Sve u svemu, on se priliĉno dobro drţi.‖ Zastao je i povukao ukoĉeni ĉetvrti prst. ―Ali ja se sjećam kakav je bio prije. On se tako dobro drţi samo zbog Jenny. Ona ga... drţi ĉitavog.‖ Plaho mi se nasmiješio. ―Kao i ti mene. Nije mi jasno zašto se ţene uopće trude oko nas.‖ ―Ţene to vole ĉiniti‖, njeţno sam mu odgovorila.

Tiho se nasmijao i privukao me bliţe. ―Da. Bog će znati zašto.‖ Naĉas smo nepomiĉno stajali u zagrljaju. Ĉelo mi je poĉivalo na njegovim prsima, a ruke na njegovim leĊima. Mogla sam osjetiti polagano i snaţno kucanje njegova srca. Napokon se pomaknuo i pustio me. ―Htio bih ti nešto pokazati‖, rekao je. Okrenuo se, otvorio malu ladicu u stolu, izvadio presavijeno pismo i dodao mi ga.

Bilo je to pismo preporuke opata Alexandera, koje je preporuĉivalo njegova nećaka, Jamesa Frasera, paţnji Chevaliera St. Georgea - takoĊer poznatog pod imenom ―Njegovo veliĉanstvo kralj James od Škotske‖ - kao vrsnog lingvista i prevoditelja. ―Mogli bismo otići tamo‖, rekao je Jamie gledajući kako spremam pismo. ―Uskoro ćemo morati nekamo otići. A ono što si mi rekla na Craigh na Dunu - to je istina, zar ne?‖ Duboko sam uzdahnula i kimnula glavom. ―Da, to je istina.‖ Uzeo mi je pismo iz ruke i zamišljeno se njime lupnuo po koljenu. ―Znaĉi da ovo‖ - mahnuo je pismom - ―nije posve bezopasno.‖ ―Nije.‖ 436

Bacio je pergament u ladicu i naĉas ostao sjediti buljeći u nju. Zatim je podigao glavu, pogledao me tamnoplavim oĉima i stavio mi dlan na obraz. ―Ono što sam ti rekao mislio sam ozbiljno, Claire‖, tiho mi je rekao. ―Moj ţivot pripada tebi. Na tebi je da odluĉiš što uĉiniti i kamo ćemo otići. U Francusku, u Italiju ili moţda ĉak natrag u Škotsku. Moje srce pripada tebi od trenutka kad sam te prvi put vidio, a ti si drţala moju dušu i moje tijelo ovim dvjema rukama, i ĉuvala ih. Poći ćemo kamo ti kaţeš.‖ Uto smo zaĉuli lagano kucanje na vratima, pa smo se hitro razdvojili, poput ljubavnika koji skrivaju vezu. Ţurno sam popravila frizuru, pomislivši da samostan nije baš najbolje utoĉište za romansu, premda je odliĉno mjesto za oporavak.

Jedan brat laik ušao je kad ga je Jamie pozvao i spustio velike koţnate bisage na stol. ―Ovo vam šalje MacRannoch iz dvora Eldridge‖, rekao je sa smiješkom. ―Za milostivu gospodaricu Broch Tuaracha.‖ Zatim se naklonio i izašao, ostavljajući za sobom slab dah morske vode i hladnog zraka.

Otkopĉala sam koţnate remene, znatiţeljna da vidim što mi je to MacRenoch poslao. Unutra sam našla tri stvari: poruku bez adrese i potpisa, paketić adresiran na Jamieja i uštavljenu vuĉju koţu koja je snaţno vonjala na koţarsko umijeće.

U poruci je pisalo: ―Jer sposobna je ţena dragocjen biser, vredniji od rubina.‖ Jamie je otvorio paketić. Drţao je nešto maleno i svjetlucavo u ruci i zbunjeno ogledavao vuĉju koţu. ―Ovo je pomalo ĉudno. Sir Marcus ti je poslao vuĉje krzno, Saskinjo, a meni narukvicu s biserima. Je li moţda pomiješao adrese?‖ Narukvica je bila prekrasna, jedan red krupnih nepravilnih bisera, smještenih izmeĊu svijenih zlatnih karika. ―Nije‖, odgovorila sam zadivljeno gledajući narukvicu. ―Dobro je adresirao stvari. Ova narukvica ide uz ogrlicu koju si mi dao na vjenĉanju. On ju je darovao tvojoj majci, jesi li to znao?‖ ―Ne, nisam‖, tiho je odgovorio dodirujući bisere. ―Otac mi ju je dao za moju buduću ţenu, tko god ona bude‖ - na usnama mu je zatitrao osmijeh - ―ali nije mi rekao kako ju je dobio.‖ Prisjetila sam se kako nam je sir Marcus pomogao one noći kad smo mu tako nepristojno uletjeli u kuću i kakav je izraz lica imao kad smo je sutradan napustili, a na Jamiejevu sam licu vidjela da se i on prisjeća baroneta koji mu je lako mogao biti otac. Uhvatio me za ruku i zakopĉao mi narukvicu na zapešće. ―Ali ta narukvica nije za mene!‖ prosvjedovala sam. ―Jest, za tebe je‖, odgovorio je ĉvrstim glasom. ―Sir Marcus ju je poslao meni zato što je nepristojno da muškarac šalje nakit uglednoj, udanoj ţeni. Ali oĉito ju je namijenio tebi.‖ Pogledao me i nasmiješio se. ―Ja je ionako ne bih mogao staviti na zapešće, ma koliko smršavio.‖ Okrenuo se smotanoj vuĉjoj koţi i protresao je. ―Ali zašto ti je MacRannoch poslao ovo?‖ Prebacio je ĉupavu vuĉju koţu preko ramena, a ja sam ustuknula i ispustila oštar krik, ugledavši oprezno oderanu i uštavljenu vuĉju glavu, ukrašenu parom ţutih staklenih oĉiju koje su me bijesno gledale s Jamiejeva lijevog ramena. ―Uh!‖ rekla sam. ―Toĉno je tako izgledao kad je bio ţiv.‖ Slijedeći smjer mog pogleda, Jamie je okrenuo glavu i iznenada se našao licem u lice s iskeţenom glavom. IznenaĊeno je uzviknuo, skinuo koţu sa sebe i odbacio je na drugu stranu sobe. ―Isuse Boţe‖, rekao je i prekriţio se. Koţa je leţala na podu, zlokobno sjajeći na svjetlosti svijeća. ―Kako to misliš, ‗kad je bio ţiv‘, Saskinjo?‖ upitao je Jamie i paţljivo me pogledao. ―To ti je osobni prijatelj?‖ I tako sam mu ispripovijedala stvari koje mu prije nisam stigla reći; o ovom i drugim vukovima, o Hectoru i snijegu, o kolibi s medvjedom, o prepirki sa sir Marcusom, o dolasku Murtagha, stoci i dugom ĉekanju na breţuljku u ruţiĉastoj magli snjeţne noći, kad sam ĉekala da doznam je li mrtav ili ţiv.

Bez obzira na mršavost, prsa su mu bila široka, a ruke tople i snaţne. Pritisnuo je moje lice na svoje rame i njihao me dok sam jecala. Prvo sam se pokušala kontrolirati, ali kad me jaĉe zagrlio i stao mi govoriti

437

njeţne rijeĉi u kosu, odustala sam i zaplakala poput djeteta, sve dok nisam posve malaksala od iscrpljenosti i grcanja. ―Kad bolje razmislim, i ja imam jednu sitnicu za tebe, Saskinjo‖, rekao je i zagladio mi kosu. Šmrknula sam i obrisala nos o suknju, budući da nisam imala ništa drugo pri ruci. ―Ţao mi je što ti nemam što darovati‖, rekla sam, gledajući kako ustaje i poĉinje prekapati po zapletenoj posteljini. Vjerojatno traţi rupĉić, pomislila sam i opet šmrknula. ―Ništa osim takvih sitnica kao što su moj ţivot, moja muškost i moja desna ruka?‖ suho me upitao. ―I oni će mi biti dovoljni, mo duinne.‖ Uspravio se drţeći halju novaka u jednoj ruci. ―Svuci se!‖ Zinula sam od ĉuda. ―Što?‖ ―Svuci se, Saskinjo, i odjeni ovo.‖ Sa smiješkom mi je dodao halju. ―Ili moţda ţeliš da ti prvo okrenem leĊa?‖ Jaĉe sam se ogrnula vunenom haljom i krenula za Jamiejem niz još jedan red mraĉnih stuba. Ovo je bio treći i dosad najuţi hodnik; fenjer koji je Jamie drţao u ruci osvjetljavao je kamene blokove zidova, meĊusobno odvojene jedva pola metra. Dok smo se spuštali sve dublje i dublje uskim, crnim podzemnim hodnikom, imala sam osjećaj kao da me guta zemlja. ―Jesi li siguran da znaš kamo ideš?‖ upitala sam ga. Glas mi je odjeknuo stubištem, ali neobiĉno prigušeno, kao da govorim pod vodom. ―Nema baš mnogo prilika da skrenem u krivom smjeru, zar ne?‖ Stigli smo do još jednog okretišta, ali Jamie je imao pravo, put pred nama vodio je samo u jednom smjeru - dolje.

Ali na dnu ovog niza stuba došli smo do vrata. Pred njima je bilo malo odmorište koje je, kako se ĉinilo, bilo izdubljeno u tvrdoj strani planine, i široka, niska vrata od hrastovih dasaka s mjedenim šarkama.

Daske su bile sive od starosti, ali još uvijek ĉvrste, a odmorište oĉišćeno. Oĉito, ovaj se dio samostana još uvijek upotrebljavao. Je li to moţda vinski podrum?

Na postolju pokraj vrata stajala je baklja, napola dogorjela od prethodne upotrebe. Jamie je zastao da je upali komadićem papira s obliţnje hrpe, a onda otvorio nezakljuĉana vrata i ušao, prignuvši se pod gornjom gredom, puštajući da ga slijedim.

Isprva unutra nisam mogla razabrati ništa osim sjaja Jamiejeve svjetiljke. Sve je bilo crno. Svjetiljka se nastavila njihati i udaljavati od mene. Ostala sam na mjestu i slijedila pogledom traĉak svjetlosti. Jamie bi svakih metar-dva zastao pa onda opet nastavio, a iza njega bi se pojavio mali plamen i zasjao sitnim crvenim sjajem. Kad su mi se oĉi polako privikle na mrak, shvatila sam da su plamenovi zapravo red svjetiljki na kamenim stupovima koje sjaje u mraku poput svjetionika.

Nalazili smo se u pećini. Zbog neobiĉnog tamnog odsjaja iza svjetiljki, isprva sam pomislila da je rijeĉ o kristalnoj pećini. Ali kad sam zakoraĉila do prvog stupa i pogledala iza njega, ugledala sam ga.

Bistro crno jezero. Prozirna voda svjetlucala je poput stakla iznad finog crnog vulkanskog pijeska i proizvodila crvenkasti odsjaj na svjetlosti fenjera. Zrak je bio topao i vlaţan od pare koja se kondenzirala na hladnim zidovima pećine, proteţući se niz rebraste stupove stijena.

Vrelo. Slabi zadah sumpora ujedao mi je nozdrve. Znaĉi, mineralno vrelo. Sjetila sam se da je Anselm spomenuo da u blizini opatije postoje izvori termalne vode, glasovite po svojim ljekovitim moćima.

Jamie je stajao pokraj mene, gledajući preko široke površine crnog jantara i rubina. ―Vruća kupka‖, ponosno je rekao. ―SviĊa ti se?‖ ―Isuse Roosevelte Kriste‖, odgovorila sam. ―Znaĉi, sviĊa ti se‖, rekao je, smješkajući se zbog uspjeha svog iznenaĊenja. ―Pa onda, uĊi u vodu.‖ Odbacio je svoju halju i stajao sjajeći se u tami, prošaran crvenilom svjetlucavih odsjaja vode. Svod pećine kao da je gutao svjetlost svjetiljaka, tako da je njihov sjaj osvjetljavao samo nekoliko stopa prije no što bi ga progutao mrak.

Malo se kolebajući, pustila sam da mi halja spuzne niz ruke. ―Je li jako vruća?‖ upitala sam.

438

―Priliĉno‖, odgovorio je. ―Ne brini, neće te opeći. Ali kad bi ostala u vodi sat vremena, skuhala bi ti meso s kostiju poput mesa u juhi.‖ ―Grozne li ideje‖, rekla sam i odbacila ogrtaĉ.

Slijedeći Jamiejevu uspravnu, mršavu figuru, oprezno sam zakoraĉila u vodu. Do nje su se spuštale stube uklesane u kamenu, a uţe s uzlovima priĉvršćeno uza zid, sluţilo je kao rukohvat.

Voda mi se podigla preko bokova. Osjetila sam strujanje vrućine u tijelu, a koţa na trbuhu zadrhtala mi je od uţitka. Na dnu stuba, stala sam na ĉisti crni pijesak, a površina vode dosezala mi je gotovo do ramena, pa su mi dojke plutale na površini poput staklenih ribarskih plovki. Koţa mi se zaţarila od vrućine, a ispod teške kose na vratu poĉele su me bockati sitne kapljice znoja. Bio je to ĉisti uţitak.

Površina jezera bila je glatka i bez valova, ali voda nije bila mirna; osjećala sam sitno komešanje struja koje se šire tijelom jezera poput ţivĉanih impulsa. Pretpostavljam da je to, uz nevjerojatno umirujuću vrućinu, ono što mi je naĉas stvorilo iluziju da je jezero ţivo biće – toplo i gostoljubivo biće koje poseţe da me zagrli i umiri. Anselm mi je rekao da su izvori ljekoviti i nisam bila sklona posumnjati u to.

Jamie mi je prišao s leĊa; sićušni valići signalizirali su njegov prolazak kroz vodu. Zagrlio me i uhvatio mi dojke, njeţno nanoseći vruću vodu na njihove gornje dijelove. ―SviĊa li ti se, mo duinne?‖ Spustio je glavu i utisnuo mi poljubac u rame.

Naslonila sam se na njega i pustila da mi stopala otplutaju s dna. ―Prekrasno je! Ovo je prvi put da mi je ĉitavo tijelo toplo još od kolovoza.‖ Hodajući polako unatrag kroz vodu, povukao me, pa su mi noge plutale na uzbibanoj vodi iza nas, a ĉudesna toplina strujala mi je kroz udove poput ruku koje me miluju.

Jamie se zaustavio, okrenuo me i njeţno spustio na tvrdo drvo. Spazila sam daske u udubljenju stijene, jedva vidljive na mutnom podvodnom svjetlu. Jamie je sjeo na klupu do mene i ispruţio ruke na izboĉenu stijenu iza nas. ―Brat Ambrose doveo me ovamo neki dan da se malo namaĉem‖, rekao je. ―Da mi malo omekša oţiljke. Ugodan osjećaj, zar ne?‖ ―Više nego ugodan.‖ Voda je bila tako gusta da mi se ĉinilo da bih otplutala kad se ne bih pridrţavala za klupu. Podigla sam pogled prema crnim sjenama na stropu pećine. ―Ima li u ovoj pećini ţivih bića? Šišmiša? Ili riba?‖ Odmahnuo je glavom. ―Nema ovdje nikoga osim duha izvora, Saskinjo. Termalna voda izvire iz zemlje kroz onu usku pukotinu ondje‖ - pokazao je prema dubokom crnilu u straţnjem dijelu pećine - ―i istjeĉe kroz desetke sitnih otvora u stijeni. Ali nema pravog otvora koji vodi van, osim vrata u samostan.‖ ―Ništa osim duha izvora?‖ veselo sam odvratila. ―Ĉini se priliĉno poganskim, a skriva se ispod samostana.‖ S uţitkom se ispruţio, pa su mu duge noge zalelujale pod prozirnom površinom, poput vlati vodene biljke. ―Pa, kako god ga nazvala, to se nalazi ovdje mnogo dulje od samostana.‖ ―Da, to mi je jasno.‖ Zidovi pećine bili su sazdani od glatke tamne vulkanske stijene, gotovo poput crnog stakla, klizave od vlage izvora. Ĉitava prostorija nalikovala je na divovski mjehur, napola ispunjen ĉudesno ţivom ali jalovom vodom. Uĉinilo mi se kao da leţimo zaštićeni u središtu zemlje nalik na maternicu i da ću, ako pritisnem uho uz stijenu, zaĉuti beskrajno, polagano kucanje velikog srca.

Dugo smo šutjeli, napola plutajući, napola sanjareći, povremeno se dodirujući, nošeni nevidljivim strujama u pećini.

Kad sam napokon progovorila, glas mi je zvuĉao tiho i omamljeno. ―Donijela sam odluku.‖ ―Da? Hoćemo li u Rim?‖ Jamiejev glas kao da je dolazio iz velike daljine. ―Da. A kad jednom stignemo tamo, ne znam...‖ 439

―Nije vaţno. Uĉinit ćemo što moţemo.‖ Ispruţio je ruku prema meni, tako polako da sam pomislila da me nikad neće dotaknuti.

Povukao me sebi, sve dok se osjetljivi vršci mojih dojki nisu oĉešali o njegova prsa. Voda nije bila samo topla nego i teška, gotovo uljasta na dodir. Njegove su mi ruke skliznule niz leĊa, obujmile mi straţnjicu i podigle me.

Zaprepastilo me kad je ušao u mene. Tijela su nam bila vruća i skliska, plutali smo jedno uz drugo gotovo bez osjećaja dodirivanja ili pritiska, ali njegova prisutnost u meni bila je ĉvrsta i intimna, ĉvrsta toĉka u tom vodenom svijetu, kao pupĉana vrpca u nasumiĉnom plutanju tekućine u maternici. Ispustila sam kratak uzvik iznenaĊenja kad je lagano nadiranje vruće vode popratilo njegov ulazak, a onda sam se s malim uzdahom zadovoljstva ĉvrsto smjestila na svoj ĉvrsti oslonac. ―Oh, to mi se sviĊa‖, zadivljeno je rekao. ―Što?‖ upitala sam. ―Taj uzdah koji si ispustila. Taj mali cijuk.‖ Nisam se mogla zacrvenjeti jer mi je koţa već bila posve crvena. Pustila sam da mi kosa prekrije lice a kovrĉe se opuste, vukući se po površini vode. ―Oprosti. Nisam htjela biti glasna.‖ Nasmijao se; njegov duboki smijeh zvonko je odjeknuo po neravnom stropu pećine. ―Rekao sam ti da mi se to sviĊa. I to je istina. To je jedna od stvari koje najviše volim kad te odvedem u krevet, Saskinjo, ti sitni glasovi koje ispuštaš.‖ Privukao me bliţe, tako da mi je ĉelo poĉivalo na njegovu vratu. Vlaga se odmah uvukla meĊu nas, skliska poput sumporom zasićene vode. Malo je pomaknuo bokove, a ja sam udahnula s napola prigušenim dahtajem. ―Da, takvi glasovi‖, tiho je rekao. ―Ili... ovakvi?‖ ―Urk!‖ odvratila sam, a on se opet nasmijao, ali nije se prestao pomicati. ―O tome sam najviše razmišljao‖, rekao je, polako me milujući po leĊima, zastajkujući, vijugajući i prelazeći preko ispupĉenih bokova. ―Dok sam noću leţao okovan u zatvoru, u prostoriji s desecima drugih ljudi, i slušao ih kako hrĉu, prde i stenju. Razmišljao sam o tim sitnim, njeţnim glasovima koje ispuštaš dok vodimo ljubav i osjećao sam te pokraj sebe u mraku, kako dišeš polako, pa onda sve brţe. Mogao sam ĉuti onaj mali uzvik koji ispustiš kad uĊem u tebe, kao da se daješ na posao.‖ Disanje mi se nedvojbeno ubrzavalo. Plutajući na gustoj, mineralima zasićenoj vodi, osjećala sam se laganom poput nauljena pera i jedino što me spreĉavalo da ne otplutam bilo je drţanje za zaobljene mišiće na Jamiejevim ramenima i ugodan, ĉvrst stisak kojim sam se malo niţe pridrţavala za njega. ―A još je bolje‖, glas mu je bio vruće mrmljanje na mojim ušima, ―kad uĊem u tebe strastveno i ţeljno, a ti zajeĉiš poda mnom i napregneš se kao da mi ţeliš pobjeći, premda znam da mi se trudiš pribliţiti, kao i ja tebi.‖ Njegove su me ruke njeţno istraţivale, polagano, kao da škakljaju pastrvu, klizeći duboko u pukotinu izmeĊu mojih guzova, pa onda niţe, opipavajući i milujući ţuĊeno ispupĉenje u kojem smo se sjedinjavali.

Zadrhtala sam i nehotice uzdahnula. ―Ili kad uĊem u tebe pun potrebe, a ti me doĉekaš s uzdahom i tihim mrmljanjem, poput košnice pĉela na suncu i povedeš me sa sobom s malim jecajem.‖ ―Jamie‖, rekla sam mu promuklim glasom koji je odjeknuo na vodi. ―Jamie, molim te.‖ ―Još ne, mo duinne.‖ Ĉvrsto me zagrlio oko struka, namjestio me, usporio me i pritisnuo dok doista nisam zajecala. ―Ne još. Imamo vremena. A ţelim još ĉuti da ovako stenješ. Da stenješ i jecaš protiv svoje volje, zato što si ne moţeš pomoći. Ţelim te natjerati da uzdišeš kao da će ti srce pući, da viĉeš od ţelje i da mi napokon zaplaĉeš u zagrljaju, pa ću znati da sam ti dobro sluţio.‖ Osjetila sam navalu trnaca meĊu stegnima. Odletjeli su poput strijele u dubine trbuha i olabavili mi zglobove, a ruke su mi onemoćale i bespomoćno skliznule s njegovih ramena. Svinula sam se u leĊima i 440

pritisnula ĉvrste obline klizavih dojki o njegova prsa. Zadrhtala sam u vrućoj tami; jedino me stisak Jamiejevih ĉvrstih ruku zadrţavao od utapanja.

Odmarala sam se oslonjena o njega, mlitava poput meduze. Nisam znala - a ni marila - kakve glasove ispuštam, ali sam osjećala da ne mogu suvislo govoriti. A onda se Jamie opet pokrenuo u tamnoj vodi, snaţno poput morskog psa. ―Ne‖, rekla sam mu. ―Jamie, ne. Ne mogu to opet podnijeti.‖ Krv mi je još uvijek pulsirala u vršcima prstiju i osjećala sam njegove kretnje u sebi, poput prekrasnog muĉenja. ―Moţeš, jer te volim‖, odgovorio je prigušenim glasom u moju mokru kosu. ―I hoćeš, jer te ţelim. Ali ovoga puta, ţelim svršiti s tobom.‖ Ĉvrsto drţeći moje bokove uza se, odveo me onkraj mene snagom podvodne struje. Bezobliĉno sam se razbijala o njega, poput valova o stijenu, a on me doĉekivao brutalnom snagom granita, moje sidro u tom uzburkanom kaosu.

Nepostojana i nestalna poput vode oko nas, pridrţavana samo snagom njegovih ruku, ispustila sam mekan, pjenušav, napola zatomljeni krik, poput mornara koji tone pod valove. A onda sam zaĉula Jamiejev krik, takoĊer bespomoćan, i znala sam da sam mu dobro sluţila.

Dok su nam se vlaţna tijela isparavala, a udovi klecali od vina i vrućine, s mukom smo se uspinjali iz utrobe svijeta. Na prvom odmorištu pala sam na koljena. Pokušavajući mi pomoći, Jamie je pao do mene u spletu halja i golih nogu. Bespomoćno se hihoćući, opijeni više ljubavlju nego vinom, nastavili smo se uspinjati drugim nizom stuba, rame uz rame, na rukama i koljenima, više si odmaţući nego pomaţući, njeţno se sudarajući i odbijajući se jedno od drugoga u uskom hodniku, sve dok na drugom okretištu nismo pali jedno drugomu naruĉje.

Ondje je drevni, izboĉeni neostakljeni prozor gledao prema nebu, a puni mjesec kupao nas je srebrnom svjetlošću. Leţali smo isprepleteni, puštajući da nam se vlaţna tijela hlade na zimskom zraku, ĉekajući da nam ustreptala srca uspore ritam i da nam se dah vrati u zadihana tijela.

Mjesec iznad nas bio je boţiĉni mjesec, tako krupan da je gotovo ispunio okvir prozora. Nije mi se ĉinilo nimalo ĉudnim što su plime mora i ţene podvrgnute privlaĉnoj sili tog veliĉanstvenog nebeskog tijela, tako bliskog i tako impozantnog.

Ali moje se plime više nisu kretale u skladu s njegovim ĉednim i jalovim zapovijedima. Spoznaja o slobodi jurnula mi je kroz ţile poput upozorenja na opasnost. ―I ja imam dar za tebe‖, iznenada sam rekla. Jamie se okrenuo prema meni i pomilovao me krupnom i sigurnom rukom po još uvijek ravnom trbuhu. ―Doista?‖ rekao je.

A posvuda oko nas, svijet se ispunio novim mogućnostima.

441

Zahvale Ţeljela bih zahvaliti sljedećim osobama: Jackie Cantor, urednici par exellence, ĉiji je stalni entuzijazam uvelike pridonio da ova knjiga bude ukoriĉena; Perryju Nortonu, agentu besprijekorne prosudbe, koji je rekao: ―Ispripovijedaj tu priĉu onako kako smatraš da je potrebno, a za skraćivanja ćemo se pobrinuti poslije‖; mom muţu, Dougu Watkinsu, koji je, unatoĉ tome što mi je povremeno stajao iza stolca i govorio: ―Ako je priĉa smještena u Škotsku, zašto onda nitko ne kaţe: „Hoot, mon‟”17, dobar dio vremena proveo tjerajući djecu rijeĉima: ―Mama piše! Ne smetajte joj!‖; mojoj kćeri Lauri, zato što je ponosno obavijestila prijateljicu: ―Moja mama piše knjige‖; mom sinu Samuelu koji je, kad su ga pitali kako mu mama zaraĊuje za ţivot, oprezno odgovorio: ―Pa, ona mnogo vremena provodi buljeći u raĉunalo‖; mojoj kćeri Jennifer, koja mi ĉesto kaţe: ―Makni se, mama.

Sad je moj red za tipkanje!‖; Jerryju O‘Neillu, mom prvom ĉitatelju i glavnom pokloniku, i ostatku moje osobne ĉetveroĉlane bande - Janet McConnaughy, Margaret J. Campbell, i Johnu L. Meyeru - koji ĉitaju sve što napišem i tako me tjeraju da nastavim pisati; doktoru Gerryju Hoffu, zato što je provjerio sve medicinske pojedinosti i ljubazno mi objasnio kako se namješta išĉašeno rame; T. Laurenceu Tuohyju, za pojedinosti o vojnoj povijesti i uniformama; Robertu Riffleu, zato što mi je objasnio razliku izmeĊu betonike i kukovine, sastavio popis svih poznatih vrsta potoĉnica na kugli zemaljskoj i potvrdio da topole doista rastu u Škotskoj; Virginiji Kidd, zato što je proĉitala rane dijelove rukopisa i poticala me da nastavim pisati; Alexu Krislovu, zato što je s ostalim operatorima sustava bio domaćin najĉudesnijem elektronskom knjiţevnom domjenku i inkubatoru pisaca na svijetu, CompuServe Library Forumu, i brojnim ĉlanovima LitForuma - Johnu Stitchu, Johnu Simpsonu, Johnu L. Myersu, Judsonu Jeromeu, Angeliji Dormán, Zilgiji Quafay i ostalima - zato što su mi pomogli oko škotskih narodnih pjesama i latinske ljubavne poezije i zato što su se smijali (i plakali) na pravim mjestima.

17

―Gubi se, ĉovjeĉe!‖ (škotski i sjevernoengleski izraz).

442