ЧАСОПИС УЧЕНИКА ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА
Влашки До, јун 2021.
Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, је живео у граду Расу, на двору свога оца са својим сестрама и браћом Вуканом и Стефаном. У детињству је волео да чита књиге и слуша приче о Светим Божијим људима. Имао је велики страх од вука, али га је пребродио када су се суочили и погледали у очи. Успео је да га припитоми и тако доказао својој браћи да је храбар и добар дечак. Са 17 година, сковао је план и отишао на Свету Гору где се замонашио и постао монах Сава. Сава је био први српски учитељ и просветитељ. Отварао је прве српске цркве, манастире, школе и болнице. Помагао је сиромашним, незаштићеним и болесним људима. Својом мудрошћу успео је да помири браћу која су се завадила око престола. Путовао је по свету, ширио знање и учио људе да верују у Бога. Преминуо је у Бугарској, у граду Трнову, 27. јануара 1236. године, а тај датум се данас слави као школска слава. На Врачару су спаљене његове мошти и ту је подигнут Храм Светог Саве, један од највећих православних храмова на планети.
Ове године све значајне датуме и празнике смо обележили скромније него претходних година, али смо за неке припремили краћи програм и направили филм (Новогодишња чаролија; Светосавска академија; За мемин празник; Христос Васкрсе). Све филмове можете погледати на сајту школе osradomirlazic-azanja.edu.rs
БАЈКА О СВЕМОЋНОМ ПУЖУ Живео давно један човек који је имао два сина и једну ћерку. Живели су сиромашно и деца су морала много да помажу родитељима. Радили су на њивама, ишли су сами да зарађују новац за књиге. Ишли су у шуму да секу гране за потпалу ватре. На путу до шуме срели су пужа који говори. Пуж је за собом остављао траг и за децу био је јако интересантан. Деца су почела са га прате, а нису ни знали да је пуж свемоћан. После неког времена девојчица је ухватила пужа. Пуж проговори. „Немојте ме убити, ја вам могу испунити сваку жељу!“ „Ура!“, повикаше деца, али нису хтели превише. „Помози нам да исечемо неко дрво и да га однесемо кући“, рекоше деца. У истој секунди падоше дрва на земљу. Пуж рече деци да ће дрва ускоро бити у њиховом дворишту. Тако је и било. Сутрадан су деца опет отишла у шуму и пронашли пужа. Друга жеља им је била да њихови родитељи не раде превише и да буду са њима код куће. И та жеља им се остварила. Родитељи су мање радили, а исто зарађивали и проводили су више времена са децом. Већ неколико дана деца нису одлазила у шуму. Били су задовољни испуњеним жељама. Једног дана деца одоше код пужа и рекоше му да имају само још једну жељу. „Да чујем“, упита пуж, „шта вас мучи?“ „ Желимо да наша кућа буде пуна другара, иако смо сиромашни“, рекоше деца. „Идите децо и очекујте чудо и немојте ме заборавити!“ Деца одоше, а код куће су их чекали другари. Од тада сваког дана су долазили и сви заједно су се играли. Пресрећна деца су и даље одлазила у шуму код пужа, али жеља више нису имали. У. Стевановић
ХРАБРО МАЧЕ Једном давно у далекој земљи живело је једно маче и његов сиромашни газда. Једног топлог и сунчаног дана маче је приметило да је његов господар несрећан. Маче га упита зашто је мрзовољан. Господар му је рекао да је тужан јер нема хране и услова за живот. Мачету је било жао и дуго је размишљало како да му помогне. Сетило се дворца у коме је живео троглави вилењак који је некада давно одузео сву имовину његовом господару и због тога је он остао сиромашан. Маче се опреми и крену у посету троглавом вилењаку. Како се прибижио дворцу, искочи испред њега седмоглава аждаја. Маче извади нож и одсече јој свих седам глава и настави пут даље. Наиђе на седам гремлина . Маче се поче борити са њима и они осташе мртви на друму. Није било краја неприликама јер у једном тренутку пут мачету пресече тигар са пет репова. Маче извади лук и стрелу и јуначки га се реши. Коначно се маче нашло на дворцу. Вилењак га је препознао. Знао је зашто је маче дошло и одмах га је напао. Мудро и лукаво маче сатера вилењака у ћошак и посече му све три главе. Вилењак испаде кроз прозор, паде на стену и на месту остаде мртав. Маче доведе свог господара у дворац и ту су живели срећно до краја живота. Т. Стевановић
ДЕЧАК И ПРАСЕ Некада давно у једном малом селу живео један дечак са својом породицом. Имао је комшију који га је много волео. Једног дана комшија му поклони прасе. Замолио је дечака да га заувек чува. Дечак се играо са њим и много га је заволео. Иако су пролазиле године, прасе није порасло. Играјући се у дворишту, дечак је чуо како отац хоће да закоље прасе не би ли прехранио породицу. Дечак се много растужио и када је пао мрак побегао је са прасетом од куће. Ишли су тако без циља, прошли преко три ливаде, кроз три шуме и три реке. Пролазећи кроз шуму видели су дрвосечу који сече једну кошницу. Дечак се разљути и отера дрвосечу. Пчеле му се захвалише. Дечак и прасе наставише пут и наиђоше на шталу у којој су били затворени бикови. Сажалио се дечак, отворио врата штале и пустио бикове на слободу. Изненада испред себе дечак угледа дворац. Из двораца излете чаробњак и оте му прасе. Дечак поче да плаче и то су чуле пчеле и бикови. Одмах дођоше до дечака. Пчеле су изболе стражаре око дворца, а бикови провалише врата и прасе побеже од чаробњака. Дечак одлучи да се врати својим родитељима. Мама и тата их угледаше и полетеше им у загрљај. Тата је обећао да неће дирати прасе и тако наставише да живe срећно до краја живота. В. Анђелковић
Читањем можемо научити много, читање нас води у друге светове, читањем развијамо своју машту и креативност, богатимо свој речник, читањем посатјемо бољи људи.
Роман ,,Доживљаји мачка Тоше“ написао је Бранко Ћопић. Овај роман је занимљив, узбудљив и поучан. Главни јунак је мачак Тоша који упада у разноразне проблеме, а пријатељи му помажу да се из њих избави. Његови пријатељи су пас Шаров, миш Пророк, деда Триша, а ту су још и крчмар (Тришин пријатељ), медвед Крушкотрес Кукурузовић и пас Жућа. Мачак Тоша је лик који представља несташно дете, које воли изазов и авантуру, које некада не воли да све буде по правилима, јер је смисао у забави и добром друштву. На почетку ове узбудљиве и пуне хумора приче, чича Триша се наљутио на свог пријатеља мачка и хтео је да га баци у воду. Застао је код крчме ,,Три магарца“ и ту се његовом мачку губи сваки траг... Шта је било даље, а верујте да је било много тога занимљиво, препоручујемо да прочитате.
КАКО СМО ДОЖИВЕЛИ БУЂЕЊЕ ПРИРОДЕ
Пролећни дан
По календару пролеће је дошло, али када сам напољу уствари је другачије. Ово пролеће је кишовито. Кишни дан ме отера у кућу, али када је дан ветровит могу да пуштам змаја. Најлепши су топли и сунчани дани. Тада се окупе деца и на све стране се чује њихова граја и смех. Моји другари и ја највише волимо да возимо бицикле. Једног викенда смо се организовали и ишли на Мезул. Уз пут смо срели деку који чува своје козе. На њивама је било пуно људи. Све је било тако живахно. Неке жене су сејале башту, а људи на тракторима обрађивали њиве. Махали су нам, а и ми њима. Када смо стигли уживали смо у цвркуту птица и жубору потока. Окружени олисталим и расцветалим дрвећем одмарали смо у чаробној лепоти. Провели смо дивно поподне и кренули на пут ка кући. Били смо срећни у природи. Пролеће је моје омиљено годишње доба и када дође ја сам пресрећна. Пролеће у мом крају
Пролеће у мом крају је прелепо. Природа се буди из зимског сна. Дрвеће је процветало, а ливаде пуне шареног цвећа. Небо је ведро и бело. Јутарње сунце се огледа у језеру близу моје куће и ствара прелепе боје. Птице весело лете, певају предивну песму и радују се пролећу. Вредне пчелице обилазе сваки цвет и весело зује. Поток жубори,а шарени детлић прави себи кућицу у дрвету. У ваздуху се осећа мирис цвећа. Сва та ведрина и лепота, ти дивни детаљи буде у мени дивна осећања и зато волим пролеће и његову чаролију.
Пролеће у мом крају После дуге и хладне зиме, дошло је пролеће у мој крај. Први видљиви знак пролећа је висибака која је провирила из зелене траве. Трава је све већа и све више зелена. За висибаком је процветао маслачак и остало цвеће у нашем дворишту. У воћњаку се све расцветало, крушке, јабуке, шљиве и трешње. На њиховим цветићима виде се и чују пчеле које вредно обављају свој посао. Поред папагаја који непрестално цвркуће у свом кавезу, чују се и друге птице у природи, али и мој комшија Нена који коси траву. Када свему овоме додам и мирисе који се осећају ових дана у ваздуху, схватам да је пролеће веома лепо у мом крају. РЕШИ УКРШТЕНИЦУ: 1. 2. 3. 4. 5. 6.
7.
1. четврти месец у години 2. први пролећни месец 3. птица која има дуге ноге и дугачак кљун 4. цвет жуте боје 5. животиња која преспава зиму 6. птица која прави рупу у стаблу 7. она прави мед
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Васкрс је највећи хришћански празник. За Васкрс су, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота. Васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.
Фарбање васкршњих јаја Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради. Чуваркућа, јаје које чува укућане од сваке невоље током целе године! Чуваркућа је Васкршње јаје које прво буде обојено на Велики петак. Приликом туцања изговара се "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе". На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.
Наша Васкршња јаја
Сви славимо рођендане, а школа слави свој дан. Основна школа „Радомир Лазић“ ове године је славила 170 година свог постојања. Школа је основана давне 1851. године, 21.априла. Пре тога је у Азањи постојало приватно училиште. Нову зграду школа је добила 1902. године. Како се број деце у прошлом веку стално повећавао, за потребе учитеља направљени су и учитељски станови. Доказ успешности је добијање највећег признања у сфери образовања, 2006. године „Светосавска награда“. Данас школу похађа 271 ученик заједно са ученицима из издвојеног одељења у Влашком Долу. У школи има разних активности, а до увођења епидемиолошких мера, највеће интересовање и највеће успехе имале су драмска и рукометна секција. Ђаци наше школе постижу одличне резултате на такмичењима. Школа је извела многе успешне генерације, па се надамо да ћемо и ми бити једна од њих. Ове године школа је свој Дан обележила врло скромно, али жеља нам је да се сваки следећи обележи онако како доликује, да се слави уз песму и игру, изложбе и такмичења. Ми се поносимо нашом школом и када будемо отишли даље на школовање, увек ћемо се сећати своје основне школе.
„Кад те убоде , ето незгоде Али и сласти, кад те почасти.“ МЕД ХРАНИ И ОД МНОГИХ БОЛЕСТИ БРАНИ У нашем селу становништво се бави пољопривредом, нарочито земљорадњом, воћарством, повртарством и сточарством. Све више дворишта у селу укршавају црвене, плаве, зелене, жуте дрвене кутије у којима се производи природни лек–мед. Велики број породица се бави пчеларством, неки се овим послом баве из хобија, а неки су и озбиљни произвођачи меда. Једна од њих је и породица Матејић. Ми смо имали прилику да разговарамо са Матејић Иваном који је у овом послу како каже од раног детињстава. Иван је наставник физике и хемије у ОШ „ Радомир Лазић“ , али се активно са члановима своје породице бави производњом меда. Био је гост у нашој школи и испричао нам је занимљиву причу. Породица Матејић се већ 40 година бави пчеларством. Започели су из хобија са неколико, а данас поседују око 150 кошница. Сви знамо да пчела прави мед, али како то ради ? У једној кошници има од 30 000 до 40 000 хиљаде пчела и са њима је „краљица“ или матица. Пчеле излазе и сакупљају нектар који увлаче у свој стомак (медни желудац) доносе га у кошницу и смештају у празно саће. У кошници пчеле обављају бројне активности како би се нектар ослободио вишка воде. Оно што остане вредне радилице затварају саће воском који такође саме производе. Након тога ради се ВРЦАЊЕ МЕДА.
Рамови са медом се ваде из кошнице са њих се стресу пчеле и врши се центрифугирање. Тако настаје мед који се складишти у бурад, а потом у мање тегле. За једну теглу меда, потребно је да једна пчела пређе 300 000 до 350 000 км и обиђе од 7 до 9 милиона цветова. У једној кошници се тачно зна ко шта ради и које послове обавља, неке пчеле су радилице, неке чистачи, неке су стражари. Матица је главна пчела, а њен задатак је ношење јаја за опстанак друштва, може да живи и неколико година, али је пчелари мењају након 2-3 године. Колико меда и које врсте меда производите? У зависности од биљке са које су пчеле сакупљале нектар, производимо багремов мед, ливадски и сунцокретов мед. А годишња производња меда је око 4 тоне ако су временски услови повољни. Поред меда производимо прополис, ракију медовачу и бројне мешавине које утичу на побољшање имунитета за децу и одрасле. Мед треба користити свакодневно јер има велико лековито дејство, али не у великим количинама јер може штетно да утиче на здравље. Даје нам здравље , снагу, лепоту, све што је потребно нашем животу.
МИЛЕВА МАРИЋ АЈ Н ШТАЈН Милева Марић је рођена 19. децембра 1875. године у Тителу. Мајка јој се звала Марија, а отац Милош Марић. На рођењу јој је ишчашен леви кук, па је имала проблема при ходу, али то је није спречило да постане врло успешна. Милевини родитељи су по сваку цену желели да се она школује. Милева је говорила четири језика, српски, француски, немачки и мађарски. Свирала је клавир и волела да слика. Била је јако талетвована, а посебно је волела математику и физику. Најпре је уписала медицину у Цириху, а потом се пребацила на Државану политехничку школу не би ли студирала математику и физику. Била је у групи са својим касније мужем Албертом Ајнтштајом. Милева Марић Анштајн је позната српска математичарка. Милевин математички ум блистао је и да није било ње Алберт Ајнштајн не би добио Нобелову награду за физику. Презиме Ајнштајн (Einstein) преведено на српски језик значи једна стена. Милева нас је напустила 14. августа 1948. године.
1, Добро проучи израз, потребно је да додаш једну ЦРТУ како би израз био тачан: 5 + 5 + 5 = 550
решење: 5 4 5 + 5 = 550 ( на знак + додати црту и добићеш цифру 4) 2.Реши ребус:
до + ручак = доручак
+
Решење:
Виц из времена корана вируса : Шета дечак по соби. Мама га упита: ,,Зар нису почели онлајн часови, шта то радиш?” .Дечак одговор: ,,Јесу мама, али ми смо данас на екскурзији!“ ОПРЕЗНО НА ИНТЕРНЕТУ
Живимо у времену када је потребно да будемо врло опрезни. Наша генерација проводи много времена на интернету и зато треба пазити које друштвене мреже користимо, које сајтове посећујемо, са ким се дописујемо, коме дајемо личне податке. Ако добијемо неку непристојну поруку, слику или нам се обрати непозната особа, НЕ СТУПАМО У КОМУНИКАЦИЈУ И ОБАВЕЗНО обавестимо старију особу (маму, тату, учитељицу) или позовемо
19833.
,,Не знати је срамота, а учити је велика част.” (латинска изрека) ,,Чујем и заборавим. Видим и запамтим. Урадим и разумем.” (Конфучије, кинески мислилац)
УПОРНИ И ВРЕДНИ УВЕК ЋЕ СТИЋИ ДО ЦИЉА! Редакција листа и ликовно графичка опрема и илустрације: Васа Анђелковић, Јована Анђелковић, Александар Митровић, Анђела Стевановић, Теодора Стевановић, Урош Стевановић, Ђорђе Тошић и учитељица Бојана Маринковић