@aoka
VODI^
ZA BRUCO[E Biolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu
ДА, ТИ СИ БРУЦОШ!
Д
а, ти си типични представник врсте Brucosh vulgaris, створење несигурног корака, унезвереног погледа, дрхтавих руку и огромних подочњака. Не, подчњаци никада неће спласнути, али твој ентузијазам хоће...! За почетак желимо ти добродошлицу на Биолошки факултет. Период збуњености и општег хаоса који ће те задесити у веома битном тренутку твог живота, ће се веома брзо завршити. У том обреду прелаза ми ћемо се потрудити да ти што више помогнемо. Покушаћемо да набројимо неколико веома битних ствари које сваки бруцош Биолошког факултета мора да зна да би успешно започео први семестар. Највероватније си већ схватио да факултет који си уписао не поседује своју зграду (на општу велику жалост), јединствен простор где можеш да слушаш предавања, дружиш се са колегама или учиш на миру без утицаја спољног света. Већину предавања и вежби ћеш слушати на три различита факултета. Најбитнија ствар коју треба да знаш је да се студентска служба факултета налази у ходнику ПМФ - а (бившег Природно-математичког факултета). У тој собици, која ће бити веома битна за твоје даље постојање у статусу студента, где радници службе примају студенте у времену од 11-13h. Ако продужиш право након уласка у зраду ПМФ-а наилазиш на велика врата великог хемијског амфитеатра (међу студентима познат као ВХА). У првој години када још увек нема неке велике разлике између смерова ту ћете слушати већину заједничких предавања. У згради ПМФ-а у лавиринту лабораторија на првом спрату ћете радити вежбе из хемије (пратити стрелице на стубовима и запамтите куда сте ишли, да би касније могли да се вратите у стваран свет). Преко пута ПМФ-а када прођеш кроз Студентски парк наилазиш на зграду Филолошког факултета (не мешати са ректоратом, то је зграда лево). Када уђеш у хол Филолошког, ако изабереш степенице које се налазе са леве стране доспећеш на Институт за Зоологију. На другом спрату је библиотека, велика сала, овална сала, канцеларије професора са института за зоологију, и огласне табле! Огласна табла је најбитнија ствар у животу сваког студента на Биолошком факултету. Као што ћеш
3
убрзо и сам схватити информације су од великог значаја на овом факултету, а оно што целу ствар чини компликованијом је постојање више огласних табли на више различитих места. Степеницама десно доћи ћеш до Института за физиологију и биохемију. Ту се налази мала сала, библиотека и неколико лабораторија и канцеларије професора. У улици Цара Душана на Дорћолу је Физички факултет. На првом спрату се налазе сале 60 и 61 где ћеш вероватно имати нека предавања. Најлепша целина у саставу факултета је Ботаничка башта „Јевремовац“, а на предавањима у Башти ћеш моћи да уживаш након што прерастеш ларвални стадијум Brucosh vulgaris и метаморфозираш у јувенилну јединку Studentus studentus.
4
БОДОВАЊЕ, ЕСПБ, ПОЕНИ, ОЦЕНЕ И ОСТАЛЕ АДМИНИСТРАТИВНЕ ЗАВРЗЛАМЕ
К
роз овај текст покушаћемо да те некако проведемо кроз шуму разноразних термина и појмова који се односе на предмете, оцењивање, уписе године, и остале проблеме на које можеш наићи у току даљег студирања, а потребно је да их знаш и као бруцош. Наиме, сви проблеми су почели са увођењем Болоњске декларације у наш систем високог школства. На нови систем нису били спремни ни студенти ни професори. Сада се епоха реформе полако ближи крају, па и једни и други полако завршавају навикавање на нови систем. Дакле како то изгледа у пракси: ЕСПБ је акроним за Европски Систем Преноса Бодова. Свака година студирања се састоји од 60 ЕСПБ. Сваки предмет носи одређени број бодова, нпр. Зоологија 4 ЕСПБ, Хемија 7 ЕСПБ, изборни предмети 3 ЕСПБ. У суштинском смислу ЕСПБ је мера за оптерећеност студента према томе колико је времена потребно да проведе на предавањима, на вежбама, на припреми семинарских радова, за спремање испита и слично. Дух Болоњске декларације захтева да студирање изгледа отприлике тако, да је под нормалним оптерећењем од 60 ЕСПБ студент способан да положи све испите до краја године током 6 испитних рокова, колико их има на располагању. Међутим, ту је дошло до првих проблема јер градиво није прилагођено нити реформисано тако да просечан студент може да положи све испите за годину дана. Због тога се граница за остајање у статусу буџетског студента спустила на 48 ЕСПБ. Сваки предмет, поред тога што има одређени број ЕСПБ, има своју унутрашњу листу која се изражава у ПОЕНИМА. Ово би био нови систем оцењивања. У пракси то изгледа тако што сваки испит има укупно 100
5
поена, од којих је за полагање испита и оцену 6, потребно остварити 51 поен. На првом предавању сваки од професора ће изложити како изгледа оцењивање из тог предмета. Поени се деле на оне које можеш да оствариш у току године, то су ПРЕДИСПИТНИ ПОЕНИ или предиспитне обавезе, и на поене које можеш да оствариш на испиту. Однос ових поена је различит од испита до испита. Предиспитни поени се могу остварити на више начина, опет зависно од предмета до предмета. На неким предметима се одређена количина поена добија присуством на предавањима и на вежбама, на неким предметима је потребна овера вежби да би се остварили поени, негде постоје семинарски радови који се оцењују за поене, али најчешћи случај на предметима на Биолошком факултету су колоквијуми и тестови. Након завршетка семестра и узимања потписа студент који има преко 51 поен, може да изабере да упише шестицу или седмицу (ако има преко 61 поен) или да изађе на испит. Веома важна напомена: на СВИМ предметима постоји услов за излазак на испит, а то је освојених минимум 30 поена из предиспитних обавеза. Без оствареног минимума студент не може да изађе на испит и мора да слуша предмет следеће године као и да ради све предиспитне обавезе поново. Потписи професора се на крају семестра уписују у индекс и они су знак да је студент одслушао предмет и да има право да га полаже у првом следећем испитном року. Сваки предмет има своје прописе о добијању потписа: негде са дозвољава одсуство са два часа вежби, негде са два часа предавања, три часа вежби и слично. У случају да се прекорачи број дозвољених одсуства, потребно је оправдање из Студентске поликлинике за добијање потписа. Што се тиче оцењивања, генерално постоји скала, која изгледа тако да се од 51 - 60 поена добија шестица, од 61 -70 поенa седмица, од 71 - 80 осмица, од 81 - 90 деветка, а од 91 - 100 десетка. Када се изађе на испит, прво се саберу све предиспитне обавезе и онда се одговара на испитна питања. Након одговарања на испиту сабирају се сви поени које је студент освојио, дакле предиспитни поени + испитни поени и из горепоменуте скале се даје оцена. Пошто основне студије на Биолошком факултету сада трају 3 године, у случају да се одлучиш за мастер студије, за упис је потребна релативно висока просечна оцена, тако да би број уписаних шестица без излажења на испит требало да сведеш на минимум.
6
У случају да си самофинансирајући студент потребно је да у току школске године оствариш одређени број прописаних ЕСПБ (у школској 2009/2010. и 2010/2011. години тај број је 48) да би остварио право да пређеш, на буџет. Такође у случају да си буџетски студент потребно је да оствариш исти број бодова да би остао на буџету. Што се тиче ове терминологије, овако отприлике изгледа званична верзија. Треба напоменути да не владају баш сви професори овом терминологијом и да често мешају бодове са поенима и сличне ствари, тако да ће често бити на теби да понекад сам дешифрујеш силабусе и тумачиш захтеве. Надам седа ће ти овај текст колико - толико помоћи у овом компликованом систему и желим ти пуно среће у даљем студирању!
7
ОПИС ПРЕДМЕТА
ОСНОВИ БИОЛОГИЈЕ ЋЕЛИЈЕ И ТКИВА – 6 ЕСПБ Овај предмет је један од основних за смер Молекуларне биологије. До оцене шест се долази попуњавањем практикума, полагањем колоквијума и присуством на вежбама. Али градиво за сам испит је веома сложено. Има три колоквијума на заокруживање и обележавају се цртежи који се прелазе на вежбама. Литература за испит је релативно обимна и тешка, али вреди потрудити се и научити овај предмет. Максимално предиспитних обавеза: 60 поена Испит: 40 поена; усмено (од 1 до 4 питања зависно за коју оцену одговараш) ФИЗИЧКА ХЕМИЈА – 4 ЕСПБ (За смерове Екологија и Молекуларна биологија) Интересантне вежбе и колоквијуми за које морате да научите и препричате експерименте које нисте радили. Предавања су релативно кратка, око сат времена, али гледај да их посећујеш пошто носе предиспитне поене. Ако желиш да изабереш лакши пут, овог испита се можеш ослободити преко два колоквијума, који се бодују слично као АТП листа у тенису ☺. За овај предмет нарочито важи правило: што више предиспитних поена то боље. Видећеш зашто - на испиту. Максимално предиспитних обавеза: 30 поена Испит: 70 поена; писмено БИОСТАТИСТИКА - 4 ЕСПБ Овај предмет уопште није баук као што звучи, држе га професори са Математичког факултета и генерално имају доста размевања за нас биологе и наше широко незнање из математике. Предмет је један од најлакших на првој години под једним условом, а то је да се редовно иде на предавања и вежбе. Ако се овај услов не испуни, овај предмет се може веома лако претворити у ноћну мору. Максимално предиспитних обавеза: 60 поена Испит: 40 поена; писмено
8
ЗООЛОГИЈА – 4 ЕСПБ Један од ретких биолошких предмета у првом семестру, који је ту да те подсети који си факултет уписао. Спреми се на осам тестова у овом релативно кратком семестру. Постоје 4 теста из практикума (градиво са вежби које такође носе поене) и 4 теста из градива са предавања (за које је у суштини довољно да пратиш на часу и да спремаш из презентација). Књига за испит је један веома добар општи увод у зоологију и препоручљиво је добро спремити овај испит јер ће ти олакшати живот са многим испитима који долазе касније. АНАТОМИЈА И МОРФОЛОГИЈА ЖИВОТИЊА – 6 ЕСПБ Овај предмет су заправо два предмета смештена у један, тј. има 2 модула од којих се један бави бескичмењацима, а други кичмењацима. Постоји 10 тестова, по 5 из оба модула. Питања су углавном на заокруживање. На вежбама се захтева овера, тако да би било добро да прочиташ градиво за вежбу коју треба следећу да слушаш. Максимални број предиспитних поена: 50 (по 25 из оба модула) Испит: писмени (10 поена), усмени (40 поена по 2 питања из оба модула) ХЕМИЈА – 7 ЕСПБ Најтежи испит на првој години. Најидеалнија ситуација би била да имаш веома добро предзнање из хемије из средње школе. Предмет се састоји из неорганског и органског дела. Не постоји неки рецепт како се борити са овим испитом. Оно што може бити добар савет је: ради хемију сваки дан, и спремај испит одмах за јануар. Велику пажњу треба посветити колоквијумима којих има 4. Ништа друго се овде не може рећи осим: Срећно! Максимални број предиспитних поена: 40 Испит: писмени ДИНАМИЧКА БИОХЕМИЈА – 7 ЕСПБ За разлику од обичне хемије, није толико страшна ситуација. Има два велика колоквијума од по 30 поена, за које се треба озбиљно спремати и саветујемо да их добро спремиш. Предавања пуно помажу у разумевању књиге и не треба их пропуштати. Овај се предмет у суштини бави хемијом која је заиста потребна биолозима, свих смерова. Битно је схватити ове процесе, јер су фундаментални за разумевање многих ствари у биологији.
9
Максимални број предиспитних поена: 70 Испит: усмени СИСТЕМАТИКА И ФИЛОГЕНИЈА БЕСКИЧМЕЊАКА – 4 ЕСПБ (За смерове Екологија и Општа биологија) Систематика је један од лакших предмета на првој години, постоје 4 колоквијума, по 2 из предавања и из вежби. Литература за спремање испита и колоквијума није обимна, као код неких других предмета, али су колоквијуми често тежи иако су на заокруживање, јер се захтева да изабереш најтачнији од тачних одговора (у ствари мора веома добро да се влада градивом или да се има среће). Максимални број предиспитних поена: 70 Испит: усмени АНАТОМИЈА И МОРФОЛОГИЈА БИЉАКА – 6 ЕСПБ Једини обавезни ботанички предмет са прве године. Постоје 2 колоквијума, један из анатомије биљака, а други из морфологије. За колоквијуме је веома битно спремити градиво са вежби односно из практикума. Наравно, живот ти умногоме олакшава ако си пратио предавање на вежбама, нарочито зато што се вежбе на крају оверавају. Ако немаш солидно предзнање из биљака, почни са учењем на време. Има свеукупно око 300 страна градива А4 формата, али је свака страница носилац 20 до 30 информација, тако да није тако мало као што се чини. У предиспитне поене улази и прављење хербаријума од педесетак биљака. Максимални број предиспитних поена: 60 Испит: усмени ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК 2 - 3 ЕСПБ За разлику од енглеског језика 1 овај предмет је обавезан. Присуство на предавањима се бодује укупно 4 поена, а предавања се базирају на прелажењу десетак текстова који се добијају на испиту, и граматичких целина. Ниво је Б1 по тежини градива. Колоквијум се заснива на убацивању речи у празна места у реченици, која је извучена из неког од текстова. Тако да се за тај колоквијум поприлично морају знати текстови напамет. Писмени испит обухвата граматику и тест је на заокруживање. Усмени део испита је читање и превођење текста и нешто мало питања из граматике и вокабулара. Максимални број предиспитних поена: 30 Испит: писмени и усмени
10
ФИЗИКА – 4 ЕСПБ (За смер Општа биологија) Из овог предмета се уче неке основне ствари из физике које су потребне биологу. На крају прошле године је дошло до промене професора овог предмета, тако да не знамо како ће тај предмет изгледати у будућности. Прошле године је имао два колоквијума од по 30 поена и присуства на предавању су била услов за потпис. Максимални број предиспитних поена: 60 Испит: усмени БИОМАТЕМАТИКА – 4 ЕСПБ (За смер Молекуларна биологија) Предмет захтева скоро гимназијско знање из математике из све 4 године гимназије природног смера. Предиспитне обавезе су 2 колоквијума од по 30 поена. Вежбе и предавања су обавезне али не доносе поене. Савет за полагање би био да се стално вежба и да се не преноси у следећу годину јер је градиво променљиво. Испит има два теоријска питања и три задатка, од којих је један везан за функције. Максимални број предиспитних поена: 60 Испит: писмени
11
ПМФ: Студентски трг 16
Приземље: Студентска служба и Велики Хемијски Амфитеатар (ВХА) и Алхемичар. Први спрат: читаонице Математичког и Хемијског факултета. Пети спрат: математика и Катедра за микробиологију.
Физички факултет: Цара Душана 13 Право од улаза: Кабинет катедре за алгологију, микологију и лихенологиу 12
Филолошки факултет: Студентски трг 3
Степенице лево, други спрат: Институт за зоологију (ИЗОО) Велика сала, библиотека, огласна табла ИЗОО и Студентског парламента Степенице десно, други спрат: Институт за физиологију и биохемију (ИФБ) Мала сала, библиотека ИФБ-а, лабораторије и кабинети, огласна табла ИФБ-а
Ботаничка башта „Јевремовац“:
Таковска 43 Институт за ботанику
13
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ
ПРОТОЗООЛОГИЈА – 3 ЕСПБ Овај изборни предмет се бави протистима: амебама, бичарима, трепљарима и слично. Након серије од 7 предавања, постоји 3-4 часа вежби на којима се микроскопирају и цртају препарати. Постоји семинарски рад који носи повећи број поена, а састоји се од презентације која траје 5-10 минута. Колоквијум такође носи доста поена, а испит је мање више исти као колоквијум. Максимални број предиспитних поена: 70 Испит: писмени ИСТОРИЈА БОТАНИКЕ – 3 ЕСПБ Предмет се базира на групном семинарском раду. Групе формирају 5-6 студената. Само на одбрани семинарског рада се може добити од 6 до 8 и положити испит. Сам испит, ако одлучиш да полажеш, спрема се из литературе коју студенти добијају за спремање групних семинарских радова што обухвата неких 10-12 области. Генерално није претерано компликовано. Испит: усмени ЗООЛОГИЈА АКВАТИЧКИХ БЕЗКИЧМЕЊАКА – 3 ЕСПБ У принципу све што важи за Протозоологију важи и за овај предмет. Семинарски рад носи доста поена, колоквијум је један од тежих и треба се добро спремити за њега. Испит је лакши од колоквијума и обухватао је прошле године углавном градиво са вежби. Литература има око 120 страна и није је претерано тешко савладати. Највећи проблем је заправо ући на овај предмет, пошто сваке године има више заинтересованих, него што предмет прима студената. Тако да постоји могућност да се полаже улазни колоквијум и само најбољих 30-40 студената може да слуша овај предмет. Максимални број предиспитних поена: 70 Испит: писмени
14
ФИЛОЗОФИЈА ПРИРОДНИХ НАУКА – 3 ЕСПБ Овај испит се прошле године слушао заједно са студентима Физичког факултета. Градиво је мање више слично филозофији из средње школе. Одговара на питања типа: шта је наука, шта је природна наука, зашто проучавамо то што проучавамо и слично. Од предиспитних обавеза постоји семинарски рад који обухвата неко од поглавља из књиге. Испит: усмени ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК 1 – 3 ЕСПБ Пре почетка овог предмета полаже се колоквијум из граматике, на заокруживање. Ако се колоквијум положи онда је студент ослобођен слушања. Ако га студент не положи мора да слуша овај предмет који носи 3 ЕСПБ и спада у корпус од 9 ЕСПБ које студент остварује кроз слободне кредите. Ниво је као и енглески језик 2 - Б1. Одређени број поена се остварује присуством на предавањима. Постоје колоквијуми који су слични као колоквијум из Енглеског језика 2 и базирају се на убацивању речи у празна места у реченици. Испит се састоји од тридесет питања из граматике која носе по 2 поена. Максимални број предиспитних поена: 40 Испит: писмени БИОЛОГИЈА НА ИНТЕРНЕТУ – 1 ЕСПБ Изабере се нека тема везана за биологију и један од два приступа израде презентације која траје до 5 минута. Први приступ је да се направи презентација о теми али тако да сав материјал за презентацију мора да буде са интернета. Други приступ би био да се обради како је нека тема која је већ обрађена на интернету, у смислу да ли су подаци веродостојни и слично. Испит изгледа тако што се представља презентација.
15
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ И ШТА СА ЊИМА
П
остоје три врсте предмета на Биолошком факултету. Основни предмети су предмети који су обавезни за све студенте факултета. Усмеравајући предмети су предмети који су обавезни за студенте одређеног смера. Трећа врста предмета су изборни предмети о којима ће бити речи у овом тексту. У плану и програму Биолошког факултета постоји у свакој години одређени број бодова које студенти зову слободни кредити. У првој години тај број ЕСПБ је 9. Они се могу остварити на три начина: 1. Изборни предмети (носе 3 ЕСПБ) 2. Стручно-истраживачки пројекти (носе 2 ЕСПБ) 3. Семинарски радови (носе 1 ЕСПБ) Изборни предмети су идентични као и обични предмети и студент их узима по свом интересовању. Има их и у првом и у другом семестру прве године. За изборне предмете се углавном почетком семестра пријављује уписивањем на папире који су на огласним таблама института, осим Енглеског језика, који је обавезан изборни предмет ако се не прође тест на почетку првог семестра. Проблем са изборним предметима је то што је често ограничен број студената који могу да слушају предмет и онда професори дају улазне колоквијуме. Након улазног колоквијума студенти са најбољим резултатима могу да похађају предмет. Као изборни предмет се може узети и усмеравајући предмет за неке друге смерове. На пример студент смера Екологија може као изборни предмет узети Биоматематику, која је усмеравајући предмет за смер Молекуларна биологија или Физику, која је усмеравајући предмет за смер Општа биологија. Неки изборни предмети у старијим годинама имају условност, нпр. Виши курс биологије ћелије на трећој години захтева минималну оцену 8 из основног предмета за прву годину – Основе биологије ћелије и ткива. Стручно-истраживачки пројекти су слични предметима, али дају практичнија знања и захтевају мање обавеза од изборних предмета. Ове пројекте дају
16
институти обично почетком другог семестра. Неки од ових пројеката захтевају неке претходоно положене испите, неки су доступни и студентима прве године, нпр. Водич у Ботаничкој башти. Обично се на крају кратког курса одржи испитивање, које је слично испиту и добија се оцена која улази у просек. Семинарски радови за 1 ЕСПБ се могу писати из сваког обавезног предмета. Обично студент изабере неку тему из градива које се ради на том предмету и оде код професора да затражи менторство за семинарски рад, а професор може да прихвати или не прихвати тему. Семинарски радови су дужине 20 до 30 страна, и за време писања рада студент има право да оде код ментора у термину консултација ради савета и упутства о даљем напредовању рада. Након завршетка семинарског рада, са професором ментором се договара око термина одбране рада и након одбране добија оцену. Пријављивање за семинарске радове зависи од предмета до предмета, неки предмети захтевају да се претходно положи испит или могу имати ограничење у виду броја радова које професор менторише. У принципу се студенти сами одлучују на који ће начин да расподеле ових 9 изборних ЕСПБ,а у случају да се закасни на пријаве или слично, или ако постоји велика навала на неке изборне предмете, може се десити да представници година добију задатак од продекана за наставу да распореде студенте по предметима. Веома важна ставка је да је број предвиђених ЕСПБ који спадају под категорију изборних кредита у првој години 9, ако се не оствари 9 , мора да се надокнађује касније. Ако се студент пријави за више од 9 и оствари више од 9 ЕСПБ, они му се рачунају у изборне кредите од друге године. Вишак од изборних ЕСПБ се не може искористити да надомести недостатак ЕСПБ на основним и усмеравајућим предметима. Наш савет је: полажите прво основне и усмеравајуће предмете који носе велики број ЕСПБ, тежи су и без њих не можете скупити довољан број ЕСПБ да се упишете у наредну годину.
17
АКТИВНОСТИ СТУДЕНАТА СТУДЕНТСКИ ПАРЛАМЕНТ БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА
T
воје интересе на Биолошком факултету заступа Студентски парламент. (Не)срећом, ове године ја сам његов председник ☺ Желим да ти напоменем да имаш могућност да утичеш на промене у бољем смеру у свом студирању и то преко Студентског парламента. Студентски парламент је једина студентска институција преко које студенти могу побољшати свој положај на Биолошком факултету. Сваког октобра се организују избори за Парламент, можеш се кандидовати за делегата. Постоје два типа – представници година (представљају свој смер) и представници студената (представљају интересе свих студената). Више о самим изборима ћеш моћи да сазнаш када се они буду одржавали. Овом приликом желим да ти укажем на сајт www.biolozi.net. Ту се налазе обавештења о предметима, испитима, испитним роковима, информације о Биолошком истраживачком друштву „Јосиф Панчић“ и Студентском парламенту. Поред сајта, постоји и форум (www.biolozi.net/forum), на коме ћеш након регистрације моћи да постављаш и покрећеш разне теме (не)везане за биологију. Ако желиш да сазнаш шта је Парламент до сада урадио за студенте, иди на сајт www.biolozi.net. и кликни на линк „Студентски парламент“. Тамо ћеш наћи извештаје са седница, као и годишње извештаје о раду, чиме можеш стећи неку представу о томе шта све Парламент ради за студенте. Кад си већ на сајту, можеш скинути и први број новина студената БФ-а – СИМБИОЗА, у електронској форми. Потражи часопис у секцији “Линкови”. У сваком тренутку нам се можеш обратити преко мејла, јер у секцији Студентског парламента на сајту имаш и документ са контактима свих чланова актуелног сазива Парламента, а постере са сличним информацијама су постављени на огласним таблама Института за зоологију (ИЗОО) и Института за физиологију и биохемију (ИФБ). Ако имаш неки проблем или предлог како да учиниш студирање свима бољим, јави нам се. Очекујемо те!
Стефан Стошић Председник Студентског парламента Биолошког факултета
18
БИОЛОШКО/ИСТРАЖИВАЧКО ДРУШТВО ”ЈОСИФ ПАНЧИЋ” Друштва студената биологије, у разним организационим облицима, постоје од 1955. године, а од 1978., са повременим прекидима у раду, постоји Биолошко-истраживачко друштво ”Јосиф Панчић”. Функционише у оквиру факултета, али није искључиво оријентисано на студенте биологије. Активност се одвија уз подршку наставника и сарадника са Факултета. Тежиште је на теренском раду, који подразумева и рад у лабораторији, у смислу обраде материјала прикупљеног на терену. У зависности од интересовања чланова, у оквиру друштва функционишу разне секције. Током прошле године постојале су биоспелеолошка, ботаничка, лихенолошка, хидробиолошка, териолошка, миколошка, орнитолошка, херпетолошка и ентомолошка секција. На почетку школске године, БИД организује састанак на ком се презентују секције. Позивамо те да на њега дођеш и прикључиш нам се уколико ти се допадне. Учлањивање се врши током целе године. Обавештења о активностима БИД-а се постављају на сајт и форум www.biolozi.net, а постоји и група на Facebook-у. ПРИМАТИЈАДА И ЗАШТИТИЈАДА Приматијада и Заштитијада су студентске манифестације на којима се једном годишње окупљају студенти са различитих факултета у циљу презентације научних радова, спортских такмичења и дружења. Обе манифестације трају у просеку 5 дана и сваке године се одржавају у другом месту. На Приматијади се окупљају студенти са природно– математичких факултета свих универзитета из Србије, Црне Горе, Македоније и Босне и Херцеговине. Заштитијада је међународни скуп студената екологије и заштите животне средине где су студенти са нашег факса већ годинама најбољи у научном делу програма. Иако су на неки начин одвојене по тематикама које обухватају, на обе манифестације могу ићи студенти свих смерова. Пријављивање за учешће се одвија отприлике месец и по дана пре поласка на манифестацију и вести о томе можете тада видети на сајту студената нашег факса www.biolozi.net.
19
РЕЧНИК
Литература – списак књига које су потребне за полагање испита. Тест – форма провере знања у виду кратких питања обично на заокруживање (чешћи током године). Колоквијум – Тест који има питања отвореног типа, обично носи више предиспитних поена него тест и ређи је. Обично их има 1-2 по предмету. Семестар – постоји зимски и летњи, отприлике су исто што и полугодишта у средњој школи. Сви испити на Биолошком факултету су једносеместрални. Вежбе – држе их асистенти или сарадници у настави, обично су кратка предавања о специфичној теми или микроскопирање одређених препарата, самостални рад на практикуму, јавне презентације. Вежбе могу бити и експерименталне, обично на предметима које имају везе са хемијом (на вежбама је обавезно имати заштитни мантил, да не уништите одећу). Овера вежби потписом – је усмено испитивање, обично на крају вежби. Асистент постави неколико питања из градива, на које студент мора да одговори да би добио потпис за ту вежбу. Вежбе се могу оверити и без одговарања, али је у том случају потребно попунити део практикума који се односи на обрађено градиво. Ови потписи су неопходни да би се добио потпис из предмета на крају семестра. Овера вежби парафом – ако студент реши да овери вежбу у следећем термину вежби или ако није у потпуности попунио практикум добија параф. На неким предметима параф носи предиспитне поене, а на неким само комплетан потпис. На неким предметима је могуће оверити вежбу само у термину те вежбе, тј. не постоје парафи, слушај пажљиво упутства предметног асистента. Овера семестра – обично се у последњој недељи семестра прикупљају потписи од професора, ако испуњавате услове за потпис (број присуства на предавањима и вежбама). Након сакупљања потписа студентска служба објави дан када је овера семестра и тада стављају печат на индекс и студент уписује семестар.
20
Семестрални лист – је папир који студент попуњава на овери семестра на коме треба да пишу предмети које је слушао у семестру који оверава и имена професора који су му држали предавања. Испитно питање – је питање из градива које се извлачи на испиту и на које студент одговара. На већини предмета постоји списак испитних питања које студент треба да спреми за испит, а обично их професор даје представницима година или постоје у силабусу предмета. Комбинација, квитица – је ако на папирићу који се извлачи на испиту има више од једног испитног питања. Семинарски рад – у оквиру предиспитних обавеза, може постојати семинарски рад. Он може бити излагање студента праћено презентацијом у Powerpoint- у која траје од 5 до 10 минута или се предаје у писаној форми са 20 до 30 страна. Не треба бркати са Семинарским радом за 1 ЕСПБ Концепт – Обично студент има 10 до 15 минута да се припреми за одговарање на питања на испиту и углавном му професори дају празан папир да би на њему могао да запише основне тезе. Скрипта – је обично скраћена верзија уџбеника из којег је извучено најбитније. Друга варијанта скрипте је када професор да студентима неки сажетак градива из ког уче за испит. Практикум – веома учестала појава на Биолошком факултету. Практикум су заправо радни листови из неког предмета, који се обично попуњавају на часовима вежби. Збирна пријава испита – за пријаву испита постоји одређени рок који даје студентска служба. На Биолошком факултету пријава испита кошта 50 динара по испиту, који се уплаћују на жиро-рачун факултета. Након што се новац уплати у пошти или банци, из студентске службе се узме збирна пријава која се попуњава, захефта за признаницу и убаци у сандуче које је у истом ходнику као и студентска служба. Ако се испит не положи из трећег пута, пријава испита се наплаћује 450 динара за тај испит. Пријавни лист – се купује у студентској служби и носи се на сваки испит. Он је истовремено и записник о полагању испита, који након испита остаје код професора, а он га касније предаје студентској служби. Потврда о редовном студирању – се вади у студентској служби и користи се за вађење студентске повластице, одлагање војног рока и за потребе издавања виза страних држава.
21
Испитни рок – је период у којем нема наставе и када студенти полажу испите. У току школске године их има шест и на Биолошком факултету то су до сада били јануарски, априлски, јунски, септембарски, октобарски и октобарски 2. Распоред испита излази на почетку сваке школске године, али је подложан променама. Предрок – из неких предмета постоји предрок. То је термин за полагање испита обично недељу или две пре испитног рока, да би се студентима растеретио испитни рок. Евалуација – је једини начин да студенти изразе своје мишљење о неком предмету, тј. о начину на који је организован, какви су били професори, асистенти и слично. Обично је у задњој недељи семестра и веома је битна ствар, како професорима, тако и Студентском парламенту. Силабус – је програм неког предмета. Садржи циљеве предмета, опис, списак литературе, начин оцењивања и евентуално испитна питања. Силабуси свих предмета су доступни на интернет страници факултета. Опрема за лабораторију – У опрему за лабораторију спадају бели мантил и заштитне наочари. Опрема је неопходна за све предмете који имају експерименталне вежбе. За неке предмете је потребан и милиметарски папир за уписивање графика. Консултације - Консултације држе професори и асистенти у одређеном термину. На консултације се иде са конкретним списком питања.
22
Издавач Студентски парламент Биолошког факултета Одбор за издавачку делатност и промоцију Водич припремили Давид, Стефан и Тијана
БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ Универзитет у Београду Студентски трг 16 Београд Tелефон Студентске службе 011 26 35 627 Жиро рачун факултета 840-1814666-61