210466951 uputstvo sa apsolutne pocetnike vodeni svet by Boki Bokac

Uputstvo za apsolutne pocetnike u akvarisitici

Uvod

Prikupljanje podataka

Prva kupovina opreme

Stavljanje akvarijuma u pogon

Filtracija, temperatura, svetlo

Strpljenja prilikom procesa “CIKLIRANJA”!

Naseljavanje akvarijuma ribama

Osnove odrţavanja akvarijuma

Hranjenje organizama (ribe, bilje)

10.

Mešani akvarijum

11.

Biljni akvarijum

Uvod

Kome smo namenili ovo uputstvo? Šta je akvaristika kao hobi? Koje su frustracije neinformiranih poĉetnika? Ovaj vodiĉ ima jedan jedini cilj; potpunim poĉetnicima u akvaristici odgovoriti na temeljna pitanja koja ih muĉe u poĉecima ili preje poĉetaka bavljenja akvaristikom. Smernice koje će ovdje biti izloţene temelje se na podacima iz literature za poĉetnike i na praktiĉnim iskustvima akvarista koji su sudelovali u izradi ovoga uputstva. Za poĉetak Vam ţelimo ĉestitati na izboru hobija (koji vrlo lako prelazi u ljubav, pa i u opsesiju). Akvaristika je jedan od najboljih naĉina za iskorištavanje slobodnog vremena i jedan od najuzbudljivijih i najzanimljivijih naĉina bavljenja ţivotinjama, biljem i opšte prirodnim svetom. Akvarijum nije primarno «ukras u kući». Akvarijum je pre svega jedan mikrosvet, jedan mikro ekosistem koji bi trebao (ili bismo mi to tako ţeleli) funkcionisati kao da je prirodan. Akvaristi zapravo pokušavaju ostvarati uvete kakvi vladaju u prirodnom staništu onih organizama koje su zarobili u staklenoj kocki. Kad akvarist uspe svoj akvarijum urediti tako da se u njemu svi ţivi organizmi osećaju dobro (kvaliteta i hemijski sastav vode, osvetljenje, temperatura, biološki uveti, uredjenje akvarijuma) tada i akvarij izgleda prirodno i lepo. Tek tada moţemo reći da je akvarijum «ukras kuće», jer dobro i kvalitetno uredjen i odrţavan akvarijum zaista izgleda dobro. Postići «prirodne uvete» u odredjenoj koliĉini vode koja je napunila staklenu kocku nije moguće ako ne upoznamo prirodu. Zato bavljenje akvaristikom podrazumijeva i vrlo ozbiljno bavljenje prirodnom naukama – osobito biologijom i hemijom. Ko nije spreman da ozbiljno prihvatiti naucne istine biologije i hemije, radije neka ne zapoĉinje s izradom svog akvarijuma. Ĉesto su poĉetnici frustirirani kada kući donesu ribice iz trgovine, a one uginu u kratkom roku. Akvaristika se ne svodi na zamenjivanje uginulih riba novima iz trgovine – akvaristika je briga o postojećem ţivom svijetu zarobljenom u to malo vode što je imamo kod kuće. Uz malo truda moţemo nauĉiti mnogo o potrebama vodenih organizama.

Prikupljanje podataka

Gdje traţiti informacije? Zašto je vaţno informirati se? Kako doći do literature? Kako se povezati s drugim akvaristima? Prije svega, u akvaristiku se ne zaleće. To znaĉi da ćemo i pre nego što napravimo pa i prvi mali korak morati prikupiti odredjene podatke i informacije bez kojih se ne moţe zapoĉeti. Prvi korak ĉinite sada ĉitajući ovu scriptu jer u njoj upravo nalazite one osnovne podatke potrebne poĉetnicima. Osim u ovoj scripti kompletne podatke za poĉetnike pronaći ćete i na mnogim internet stranicama i u literaturi. Na kraju ove knjiţice moţete pronaći popis preporuĉene literature za poĉetnike (a i uz svako poglavlje upućuje se na korisne izvore). Naţalost, jako je malo kvalitetne akvaristiĉke literature prevedeno na srpski jezik, pa je ĉitanje knjiga na engleskom ili njemaĉkom jeziku neizbeţno. Literatura se najĉešće nabavlja kupnjom putem Interneta. Osim podataka koji su evidentirani pisano, vrlo korisne informacije dobivaju se iz prve ruke od akvarista s iskustvom. Takvu vrstu komunikacije danas uvelike olakšavaju internet forumi na kojima se mogu prikupljati podaci od iskusnijih. Pre odlaska u kupovinu potpuni poĉetnik mora: a) odluĉiti se izmedju hladnovodnog / toplovodnog, tj. biljnog/ ciklidnog, tj. slatkovodnog / morskog akvarija (listanjem bogato ilustrirane literature s fotografijama uzornih akvarijuma, pregledavanjem galerija razliĉitih vrsta akvarijuma na Internetu, kućnim posjetama akvaristima s iskustvom) b) znati koliko je vremena spreman uloţiti na odrţavanje akvarijuma c) znati kako će mu akvarijum otprilike izgledati nakon kupovine svih potrebnih elemenata (vizija) d) znati koju i kakvu opremu za akvarij treba imati (bazen, poklopac, filter, grijaĉ, rasveta, podloga, dekor) – vrlo detaljno e) odluĉiti koja mu je hmija potrebna (ili nepotrebna) za oĉetak f) raspitati se o ponudi organizama u dostupnim trgovinama (odabir i kompatibilnost organizama)

SAVETI:    

mnogi su se u svojim akvaristiĉkim poĉecima “zaletali” - to se moţe izbjeći; planiranje je jedan od najboljih naĉina izbegavanja budućih grešaka; akvaristika moţe biti skup sport ako bez iskustva udjete u trgovinu; stavite sve svoje ţelje na papir i napravite cenovnik – eliminišite nepotrebno i isplanirajte svoj akvaristiĉki proraĉun

Prva kupovina opreme

Šta treba kupiti za uspešan poĉetak bavljenja akvaristikom? Kako odabrati trgovinu? Moţemo li se osloniti na struĉnost prodavaĉa opreme? Jedna od vaţnijih odluka pri kupovini akvarijuma i akvarijumske opreme jest odabir trgovine. Nisu sve trgovine s akvaristiĉkom opremom iste – nemaju sve trgovine istu opremu u ponudi, niti je kvaliteta pojedinih proizvodjaĉa opreme ista. Osim toga, u pojedinim trgovinama rade neupućeni prodavaĉi pa je najbolje doći dobro informisan. S druge strane, dobro informisan prodavaĉ moţe biti od velike koristi poĉetniku. Uglavnom, trebalo bi pre same kupovine malo pregledati trgovine u blizini i njihovu ponudu (tehnika, organizmi, saveti kupcima). One trgovine koje nude više opreme i u kojima su ribe i bilje zdraviji bolji su odabir za kupovinu od trgovina sa slabom ponudom i organizmima u lošem stanju. Uglavnom se već na prvi pogled moţe proceniti u kakvoj se trgovini nalazimo –prema stanju stvari u akvarijimima. Dosta je zgodno za poĉetnika da u kupovinu opreme ide s iskusnim akvaristom koji ga moţe uputiti na kvalitetniju opremu. Napominjemo da se akvarijumi mogu izradjivati i u vlastitom aranţmanu (DIY iliti Do It Yourself varijanta), ali izradu akvarija, filtracijskog sistema, poklopca s rasvetom i stalka ipak treba prepustiti nekome s iskustvom.

Što treba početniku za početak? 1. Akvarijum od 100 do 200 litara (kompletan ili “u delovima”, originalan ili DIY) 2. Dobar filter (unutrasnji, spoljasnji, hang-on, u poklopcu akvarija, na vazdusnu pumpu) 3. Grijaĉ (stakleni, grejaĉi kabel) 4. Rasveta (neonska, HQI, 5. Stabilan stalak za akvarijum (originalni ili DIY) 6. Podloga i substrat (šljunak, pesak, hranjiva podloga) 7. Dekoracija (kamenje, pozadina, panjevi) 8. Bilje (normalno - ţivo, a ne vestacko) DIY - skraćenica izraza “Do It Yourself” (eng. = uradi sam); u akvaristici je moguće ĉitav niz gotovih i originalnih delova opreme napraviti u “kućnoj radinosti” – od lepljenja staklenih stena silikonom u akvarijumski bazen, preko izrade poklopca i rasvete pa do izrade filtera, CO reaktora i raspršivaĉa, stalaka za akvarijume, vestackih stena, itd. 

DIY moţe Vam uštedeti mnogo novca, ali i zadati glavobolje – ako niste spretni s alatom, ako nemate iskustva s popravkama, sa strujom, ako niste kreativni i inventivni moţda je bolje kupiti originalnu opremu - danas se na trţištu nalazi dosta kvalitetne (ali i nekvalitetne!) akvaristiĉke opreme



kako smo mi Srbi narod dosta sklon improviziranju i pronalaţenju jeftinijih rešenja, verojatno nećete odoleti a da u svoj akvarijum ne ubacite barem nešto od DIY opreme; toplo Vam preporuĉamo da redovito pratite nase strane “Uradi sam” tu se nalazi mnogo toga korisnog, a jednostavnog što zaista moţete izraditi i kod kuće zadovoljstvo koje ćete osećati pri tome verovatno ne moramo nispominjati plus što ćete i uštedeti dosta novaca

Akvarijum od 100 do 200 litara.

Suprotno uvreţenom mišljenju da je manji akvarijum manje zahtevan za odrţavanje, poĉetniku se toplo preporuĉuje da poĉne s akvarijumom neke srednje veliĉine od najmanje 100 litara. Zašto? Akvarijsku vodu je puno lakše odrţavati u akvarijumu normalne veliĉine nego u malom akvarijumu. Ako se i javi neki problem, npr. zagadjenje vode, promene u hemiji ili temperaturi, on se razvija puno sporije u većem akvarijumu. Zapreminu akvarijuma u litrama lako je izraĉunati ako se pomnoţi duyina, širina i visina akvarijuma u centimetrima i rezultat se podijeli s hiljadu (V=(d x š x v)/1000 litara). Akvarijumi su najĉešće sastavljeni od staklenih ploĉa koje su medjusobno povezane silikonom, a kod akvarija zapreminom većom od 100 litara još postoje i razliĉita ojaĉanja koja spreĉavaju pucanje stakla uslijed napregnuća uzrokovanog vodenim opterećenjem. Poĉetniku ne preporuĉujemo da sam izradjuje akvarijum (lepi staklo silikonom) već da to prepusti iskusnim staklarima koji su se specijalizirali za izradu akvarijuma. Još je jednostavnije kupiti gotov akvarij u specijaliziranoj prodavnici. Postoje kompletno opremljeni akvarijumi sa svom osnovnom opremom (filter, grijaĉ, rasveta), ali i dodatnom opremom (stalak, CO2 sisem, reflektori, pozadine,...). Kompletno opremljeni akvarijumi jako variraju po ceni i kvlitetu izrade i vaţno je dobro se raspitati pre kupovine takvog akvarijuma. Kompletni akvarijumi su u pravilu skuplji (najĉešće dvostruko) od akvarija u DIY varijanti. Ako se odluĉite na kupovinu korištenog akvarijuma svakako proverite u kakvom je stanju staklo (je li izgrebano, puknuto, oštećeno), ali i silikonski spojevi (trebali bi biti ravnomerno rasporedjeni na svim mestima, bez mehurića vazduha). I korišteni i novi akvarijumi je potrebno testirati – akvarijum se stavi na ravnu i stabilnu podlogu (sa stiroporom ispod donje stranice), napuni se do kraja vodom i ostavi barem 24 sata napunjen. Ako ne procuri, verojatno je da niti neće još jedno duţe vreme. Oblici akvarijuma: 1) 2) 3) 4)

kugla (izbegavati), kvadar (najĉešći), heksagon (zanimljiv oblik), zaobljeni (vrlo privlaĉan, ali i skup)

Dobar filter.

Unutrašnji filter

Ĉesto dolazi s kompletnim akvarijima u ponudi. Neki su unutrašnji filteri fiksno postavljeni u gotove akvarijume, dok se drugi mogu pomerati po potrebi ili izvaditi iz akvarijuma. Moguće je posebno kupiti unutrašnji filter, ali to su filteri prvenstveno za manje i srednje akvarijume. U nekim akvarijimima unutrašnji filteri su napravljeni od staklenih komora fiksiranih u akvarijumu pomoću silikona. Prednosti su im te što teško mogu izazvati poplavu (za razliku od spoljnih) te se u njih moţe smestiti grijaĉ (samo neki modeli). Osnovni nedostatak ovakvog filtera je taj što on zauzima prostor u akvarijumu i treba ga skrivati dekoracijom. Malo ga je teţe ĉistiti od spoljnog.

Spoljni filter

Najvaţnija karakteristika dobrog spoljnog filtera jest njegova sigurnost (kvaliteta izrade). Pošto ovakav filter funkcioniše izvan akvarijuma eventualno oštećenje filtera, cevi ili spojeva moţe prouzrokovati curenje akvarijumske vode i poplavu u domu koju sigurno ne ţelite. Valja zato briţno odabrati spoljni filter i pre svega orjentisati se na kvalitet, a ne na cenu. Prednosti spoljnog filtera su višestruke: vrlo ga je jednostavno odrţavati i ĉistiti, ne zauzima mesto u akvarijumu (moţe se sakriti u ormaru ispod akvarijuma), obiĉno je zapreminom veći od unutrašnjih filtera pa je i razina biološke i mehaniĉke filtracije veća, a postoji i mogućnost dodavanja medija za hemijsku filtraciju (aktivni ugalj). Spoljni su filteri nezamenjivi kod većih akvarijuma.

Hang-on filter

Filter koji ne zauzima mesto u samom akvarijumu jer se obesi ostranu akvarijuma. Lako se ĉisti jer se jednostavno izvadi iz akvarijuma.

Filter u poklopcu akvarijuma

Neki gotovi akvarijumi imaju filter ugradjen u poklopac akvarijuma. To su tzv. wet-dry (mokro-suvi) filteri koji funkcionišu na principu mešanja vode i zraka (samo su delom ispunjeni vodom iz akvarijuma – dok su ostali filteri u potpunosti ispunjeni akvarijskom vodom). Njegove su prednosti što ne zauzima prostor u akvarijumu i relativno se lako ĉisti, a mane to što je teško postići jak protok vode ovim filterom, oduzima se mjesto za rasvetu u poklopcu, opterećuje se poklopac akvarijuma. Ovakvi filteri funkcionišu uglavnom u manjim akvarijumima.

Filter na vaydušnu pumpu

Pogodan za mresne akvarijume. Jedini filter-materijal je sundjer.

Filter materijal Uz kupovinu filtera moramo razmišljati i o kupovini filter materijala. Mnogi filteri prodaju se s pripadajućim filter materijalom, a kod nekih valja filter materijal kupiti posebno. Odabir filter materijala yavisi o vrsti akvarijuma koji ţelite napraviti. Sundjer, bio-sundjer, sundjer s aktivnim ugljem Ovo je najĉešći filterski materijal koji se koristi u akvarijimima – i ujedno jedan od najboljih. Sundjera ima razliĉitih – zavisno o gustoći postavljamo ih u odredjene delove filtera. Najĉešće se kombinuju razliĉite vrste sundjera u filteru (od najgrublje do najfinije). Bio – Sundjer je posebno porozan sundjer s velikom površinom te je pogodna za naseljavanje kolonija kisoniĉnih bakterija. Sundjer s aktivnim ugljem (crna) sluţi za hemijsku filtraciju vode i upotrebljiva je samo nekih mesec dana. Sintetiĉka vata Bela, zelena ili plava sintetiĉka vata stavlja se na poĉetak filtera da bi pokupila većinu otpada (sluţi za mehaniĉku filtraciju). Vrlo je jeftina i moţe se ĉesto menjati. Bio – balls (bio – kugle), keramiĉki valjĉići, lava Stavlja se u filter radi biološke filtracije. To je filter materijal izrazito velike površine na koji se nasele kolonije kiseoniĉnih bakterija u velikoj koliĉini i pretvaraju štetni biološki otpad u manje štetni (amonijak i nitrite u nitrate).

Treset u granulama Koristi se za balansiranje pH vrijednosti vode (zakiseljuje vodu) te za bojenje, tj. potamnjivanje vode.

Aktivni ugalj i zeolit Koristi se za hemijsku filtraciju – aktivni ugalj navlaĉi na sebe hemijske spojeve i tako hemijski proĉišćava vodu. U filteru ga stavljamo samo nakon tretmana lekovima ili u sluĉaju zagadjenja vode. Mora se kompletno promeniti nakon mesec dana upotrebe, jer nakon toga više ne funkcionira kao hemijski filter (ali moţe funkcionirati kao biološki – zbog poroznosti). Zeolit je nešto dugotrajniji od aktivnog uglja. Nakon upotrebe u akvarijumu moţe se koristiti kao djubrivo za sobno bilje.

Grejač.

Vrlo je vaţno kupiti kvalitetan grejaĉ za akvarijsku vodu. Jedan od najvaţnijih zahteva koji podrazumeva kvalitetnu vodu jest i vrlo stabilna temperatura vode. Jaĉina grejaĉa izraţena je u wattima. U prosjeku se raĉuna da je potrebno 1 watt po litri vode. Potrebna jaĉina grejaĉa ovisi i o proizvodjaĉu i o spoljašnjoj temperaturi. Uglavnom, što je temperaturna razlika akvarijumske vode i okoline akvarijuma veća to je potreban jaĉi grejaĉ. Danas su najĉešće dve vrste grejaĉa:

Grejač u staklenoj epruveti

Ovo su izvrsni grijaĉi koji su smješteni u staklenoj epruveti. Imaju ugradjeni termostat i ukljuĉuju se i iskljuĉuju po potrebi. Ĉesto, za vrijeme leta gotovo uopšte ne rade. VAŢNO – termostatski grejaĉ ne smemo iskljuĉivati iz struje – sam se ukljuĉuje i iskljuĉuje po potrebi.

Grejači kabel

Ovaj se grijaĉ postavlja ispod podloge i greje korijenov sustav. Ti su grejaĉi izvrsni za gusto zasadjene akvarije jer potiĉu zdrav rast bilja. Isto tako imaju ugradjen termostat i ne treba ih iskljuĉivati iz struje.

Rasveta.

Svaki akvarijum mora imati veštaĉku rasvetu koja će oponašati svetlost sunca bez obzira je li biljni ili ciklidni, hladnovodni ili toplovodni. Za poĉetak je najjednostavnije izabrati rasvetu s neonskim cevima. Otprilike se raĉuna da je dovoljno imati jednu cev (po duţini poklopca) za ciklidni akvarij, dve cevi za biljni akvarijum s nezahtevnim biljem, i tri i više cevi za biljne akvarije sa zahtevnim biljem. Ako sami izradjujete rasvetu za akvarijum svakako se posavetujte s elektriĉarem u vezi sigurnosti elektriĉnih komponenti. Rasveta se najĉešće ugradjuje u poklopac akvarijuma a sastoji se od cevi, grla, drţaĉa, startera, prigušnica i ţica. Prigušnice iz sigurnosnih razloga najboje smestiti izvan poklopca ili ispod akvarijuma (u ormariću). Rasvetu osetno pojaĉavaju tzv. reflektori koji usmjeravaju raspršenu svetlost neonske svjetiljke prema akvariju. Poţeljno bi bilo da je akvarijumski poklopac iznutra premazan belom bojom ili oblepljen nekom srebrnom reflektirajućom folijom jer se tako pojaĉava koliĉina svetlosti u akvarijumu. Najsigurnije je kupiti originalnu akvaristiĉku rasvetu jer ona koliko toliko garantuje izostanak rasta neţeljenih algi, ali nedostatak takve rasvete jest što je izrazito skupa. Neke obiĉne neonske cijevi (daylight) mogu posluţiti kao zamjena za akvaristiĉke. Neonske cevi mogu emitirati razliĉitu boju svetlosti - najbolje je poigrati se kombinacijama lampi i kroz odredjeno vreme odluĉiti se za kombinaciju koja nam najviše odgovara. U svakom sluĉaju, pre nabavke cevi posavjetujte se s iskusnim akvaristima. Vek trajanja cijevi je do godine dana – tada ih valja zameniti novima, jer opet reskiramo pojavu neţeljenih algi.

Stabilan stalak za akvarijum.

Kupovina originalnih stalaka za akvarijum je uglavnom neisplativa, no ako imate novaca i ţelite da vam stalak izgleda dobro izbor je velik i ti stalci zaista izgledaju dobro. Ako ste ikada izradjivali police ili doradjivali namještaj od iverice kod kuće, izrada stalka bit će Vam prava sitnica. Osim toga, stalak za akvarij izradjen vlastitim rukama moţe izgledati upravo kao i originalni (i biti isto tako stabilan), a koštat će upola jeftinije.

Podloga i substrat.

Podloga u akvarijumima najĉešće je šljunak ili pesak odredjene granulacije (granulacija je mera proseĉne veliĉine zrnaca peska ili šljunka). Svi akvarijumi trebali bi imati neku podlogu (osim mresnih ili karantenskih) jer ribe i bilje u prirodi redovno imaju neku podlogu – šljunĉanu, peskovitu, muljevitu, kamenu... Podloga generalno sluţi za ukorjenjavanje bilja i prihvat ribljeg fescesa (koji ujedno sluţi i kao djubrivo za bilje). Granulaciju podloge i njezinu boju odredjuju zahtjevi organizama u akvariju. Nemojte kupovati vestacko bojanu podlogu (crvenu, plavu, ljubiĉastu, zelenu, ţutu, belu) jer to nije prirodna podloga i moţe smetati ribama, a svakako smeta u estetskom smislu. Svetla podloga reflektira svetlost akvarijumske rasvete i nju koristite za akvarijume koji su zamišljeni kao svetli (to je uglavnom dobro za bilje), a tamnije podloge za tamnije akvarijume. Pre kupovine podloge, raspitajte se o prirodnoj sredini organizama koje kanite drţati. U biljnim akvarijimima ukupna debljina nanosa podloge i substrata morala bi iznositi izmedju 4 i 10 cm. Moţete kombinovati dve razliĉite granulacije podloge radi estetskih, ali i praktiĉnih razloga. Nekim ribama potrebno je osigurati fini pesak ili šljunak za izradu gnezda, a razliĉitim vrstama biljaka odgovara razliĉita granulacija podloge. Za biljne akvarijume najĉešće se koristi granulacija 1-3 mm, ali bilje sasvim dobro uspijeva i u malo većoj granulaciji šljunka (npr. do 1 cm). U biljnim akvarijumima trebalo bi izbjegavati kvarcni pesak jer se on s vremenom skruti (slegne i stisne, postane kompaktan) i ne dozvoljava korenju da se širi. Štetno je i za ribe i za bilje koristiti drobljeni šljunak oštrih rubova (povrede). Substrat je hranjiva podloga i koristi se samo u onim akvarijumima koji će imati ţivo bilje. Substrati su razliĉiti – mogu biti mineralni (glinene kuglice ili granule), treset, zemlja. Substrat se nanosi ispod podloge u koliĉini koju propisuje proizvodjaĉ. Ako koristite zemlju za saksijsko bilje kao substrat, treba je potopiti u vodi i tako je drţati otprilike 2-3 nedelje pre stavljanja u akvarijum.

Dekoracija.

U dekoraciju spadaju panjevi, kamenje, vestacke stene, pozadinska tapeta i razliĉiti keramiĉki ili stakleni ukrasi. Osnovno o ĉemu valja voditi raĉuna kod odabira dekoracije jest nabavka prirodne dekoracije. Sve što u akvariju izgleda vestacki neće se estetski uklopiti u podvodni svet. Posebno skrećemo paţnju na keramiĉke i staklene ukrase koje moţete kupiti u specijaliziranim prodavaonicama – većinom su kiĉasti i neće dobro izgledati u Vašem akvarijumu. Izbjegavajte potopljene brodove, ronioce, kosturske glave, zrakoplove, mostiće, mlinove i ostala ĉuda kiĉ-umetnosti. Koristite prirodne materijale – pravo drvo (valjano pripremljeno,prokuvano, oĉišćeno), lepo kamenje, lepo i realno izradjene vestaĉke stene. Pozadinske tapete isto tako mogu biti kiĉaste – jarko plave boje s fotografijom bilja i sl. Pozadinska tapeta je najefektnija ako je tamna (crna, tamnocrvena, smedja, zelena) – ili ima neki neutralni uzorak (npr. kamenje). Obiĉan riţin papir koji se naguţva i zalepi iza yadnje stranice akvarijuma funkcioniše izvrsno kao pozadina, a jeftin je. Svu dekoraciju pre unosa u akvarijum treba prokuvati radi

dezinfekcije. Nemojte koristiti dekoraciju oštrih ivica da se ribe u akvariju ne bi povredile.

Bilje.

Jedino ţivo bilje dolazi u obzir. Vestaĉko bilje eventualno se moţe koristiti u karantenskim akvarijumima (moţe se kasnije oprati i oĉistiti). Ţivo bilje osim što ulepša akvarijum dodatno ga hemijski filtrira (crpi nitrate i fosfate iz vode) i kiseonikom obogaćuje vodu. Pri odabiru akvarijumskog bilja potrebno je upoznati se s biljnim vrstama i njihovim zahtevima za svetlošću i hranjivim materijama, temperaturom i kiselošću vode koja im odgovara. U akvarijumu se bilje mora rasporediti tako da svaka biljka ima dostupnu koliĉinu svjetlosti koja joj je potrebna i nekom logikom (visoko bilje u yadnji deo akvarijuma, nisko u prednji deo, iste biljne vrste grupirati...). Za bilje je dobro koristiti neki substrat ispod podloge kako bi se osigurala hrana potrebna za rast. Ako ţelimo biljni akvarijum koji izgleda lepo, moramo se upoznati s osnovama aquascapea (uredjivanja akvarija).

Stavljanje akvarijuma u rad

Kad smo nabavili svu potrebnu opremu, moţemo pustiti akvarijum u rad. Kako? Kojim redom? Što nam još treba? Nakon što je odabrano pogodno mjesto za akvarijum u kuci (ne previše frekventno, istovremeno atraktivno, iyvan domasaja kvake i vrata, daleko od sunĉevih zraka i grejaćih tijela) i nakon što je stalak za akvarijum napravljen i stabilan (potpuno vodoravan; proveriti libelom!) i naravno, kupljena sva potrebna oprema, moţe se krenuti sa stavljanjem akvarijuma u rad. To podrazumijeva da imamo pripremljene sljedeće stvari: stalak, ploĉu stiropora ili gumirani podmetaĉ dimenzija donje stranice akvarijuma (osim ako je akvarijum kupljen s originalnim podmetaĉom), akvarijem (bazen), poklopac s rasvetom, grejaĉ, filter i filterski materijal, podlogu i substrat, kanistre za vodu, kante, nekoliko većih krpa ili peskira, keramiĉki tanjir, dekoraciju (prokuhan panj i/ili kamenje), pozadinsku stenu ili pozadinsku tapetu, termometar i bilje. Ovome se još moţe dodati sredstvo za pripremu vode i rastvor s kolonijom kiseoniĉnih (nitrificirajućih) bakterija za biološko startanje filtera. Akvarijum se postavi na stalak i to na ploĉu stiropora (dovoljno je da je debela i 1 cm) osim ako se radi o kupljenom akvariju s donjim okvirom u ĉijem uputstvu piše da se akvarij postavi samo na tvrdu i stabilnu podlogu. Stiropor sluţi da staklo ne pukne usled sitnih naprezanja i savijanja. Pre svega akvarijski bazen valja oprati obiĉnom vodom i sundjerom (ili rastvorom hipermangana za dezinfekciju). Akvarijumski bazen iskljuĉivo perite na stabilnom stalku, nikako u kadi – od naprezanja će puknuti donja staklena ploĉa jer dno kade nije ravno. U ovoj fazi lepi se i pozadinska tapeta ili se priĉvršćuje pozadinska vestacka stena – pošto se lepi silikonom, treba akvarijum ostaviti nedirnut barem 24 sata dok silikon ne stegne. Zatim se na dno akvarijuma rasporedi substrat i na substrat stavi šljunak ili pesak koji sluţi za podlogu. Postavi se dekoracija (panj i kamenje) i namesti filter i grejaĉ – prema uputama – aparatura se ne ukljuĉuje. Sada je sve spremno za punjenje tanka. Da se podloga ne bi poremetila, na nju stavimo veliki keramiĉki tanjir i kantom ili kanistrom ulivamo vodu (hladnu ili mlaku) preko tog tanjura. Kada je tank napunjen do polovice moţemo zasaditi bilje – to je u tom trenutku najlakše. Nakon sadnje bilja tank napunimo do kraja. Ovako akvarijum mora odstajati barem pola sata kako bi se aparatura u njemu prilagodila temperaturi vode. U protivnom je vrlo izvesno da će grejaĉ puknuti. Nakon pola sata moţe se pokrenuti filter – prema uputstvu proizvodjaĉa – vaţno je da u filteru nema vayduha – mora se ispuniti vodom da bi pravilno radio. Nakon što proradi filter, moţe se ukljuĉiti grijaĉ. Temperaturu proveravajte pomoću akvarijumskog termometra. Nakon ovih radnji montira se poklopac i u pogon stavi rasvjeta.

Akvarijum je pušten u rad..

SAVETI: Smeštaj akvarijuma je vaţan. Osim što će akvarijum biti ukras u vašem domu (pa ga treba smestiti na vidljivo i atraktivno mesto), on je i potencijalna opasnost. Smestite akvarijum daleko od vrata koja se otvaraju, predmeta koji bi se mogli srušiti i razbiti ga. Blizina prozora takodjer moţe smetati (provetravanje zimi, temperature ljeti), a kod peći ili radijatora teško će se zimi ili leti kontrolirati temperatura vode. Visina postolja igra veliku ulogu u kasnijem vizualnom doţivljaju - akvarijum bi trebao biti u razini oĉiju.Dakle, ako se akvarij nalazi kod mesta gde se sedi, postolje bi trebalo biti visoko 60-70 cm, a ako se nalazi na mestu gdje se uglavnom stoji visina postolja bi trebala biti 90-100 cm.

Filtracija, temperatura, svetlo

Zašto je filtracija vaţna i šta uopšte podrazumeva? Koju temperaturu treba odrţavati u akvarijumu i kako? Kako osvetliti akvarijum? Ovo su tri najvaţnije komponente koje moramo zadovoljiti kako bismo osigurali optimalne uvete za ţivot organizama u akvarijumu, pa evo nekoliko reĉi o njima

Filtracija Najjednostavnije – filtracija podrazumijeva ĉišćenje akvarijumske vode. Tri su osnovne komponente filtracije: mehaniĉka, biološka i hemijska. Mehaniĉka filtracija – osigurava ĉišćenje vode od ĉestica koje plivaju u njoj – ostaci hrane, riblji izmet, dijelovi biljaka,... Mehaniĉka se filtracija obavlja kroz filterski sundjer, vatu ili sintetiĉka vlakna. Biološka filtracija – najvaţnija od svih – podrazumijeva biološko filtriranje vode, tj. filtriranje kroz biološki medij. Taj medij ĉine kiseoniĉne (nitrificirajuće) bakterije koje pretvaraju štetne spojeve (amonijak, amonij i nitrite) u manje štetne spojeve (nitrate) koje mogu iskoristiti biljke za prehranu. Kiseonicne se bakterije naseljavaju po celom akvarijumu, ali su najkorisnije tamo gdje je protok vode najjaĉi, a to je filter. Postoji ĉitav niz filter materijala koji su pogodni za naseljavanje tih bakterija jer imaju vrlo veliku površinu (jako su porozni) – bio-balls (bio-kugle), keramiĉki valjĉići, filter lava, vulkanit. Hemijska filtracija – osigurava hemijsko proĉišćavanje vode od hemijskih spojeva i teških metala. Samo voda koja je u kemijskom disbalansu mora se hemijski filtrirati – u protivnom se iz vode vuku i biljkama i ribama korisni elementi i spojevi (npr. mikroelementi iz tekućeg gnojiva za bilje ili npr. vitamini za ribe). Hemijskom filtracijom se moţe razbistriti mutna voda. Redovito se koristi nakon tretmana lekovima. Najĉešći medij hemijske filtracije je aktivni ugljen koji funkcionise otprilike mjesec dana i tada se mora baciti i zameniti novim sveţim materijalom. Moţe se koristiti i zeolit. Postoji i tzv. green-x, filter medij za uklanjanje fosfata, nitrita i nitrata.

Temperatura Zavisno od zahteva organizama u akvarijumu potrebno je osigurati stalnu i stabilnu temperaturu (za tropske organizme najĉešće izmedju 25 i 29 C). To postiţemo termostatskim grejaĉem koji kontroliramo termometrom. U vrućim letnim mesecima temperatura zna u akvarijumima narasti pa je potrebno ĉak i hladjenje vode.

Svetlo U akvarijumu veštaĉkom rasvetom simuliramo sunĉevo svetlo u prirodi. U većini tropskih predela tokom cele godine (ako zanemarimo oblaĉno vreme) sunĉevo je svetlo «ukljuĉeno» 12 sati dnevno, a 12 sati traje noć što je naravno reĉeno samo otprilike). Zato je u akvarijumu bitno postići ovakav ritam izmene «dana i noći» pravilnim ukljuĉivanjem i iskljuĉivanjem rasvete. To je najjednostavnije rešiti mehaniĉkim ili digitalnim «tajmerima». Uopšteno se uzima da je jedna neonska cev (po celoj duţini akvarijuma) dovoljna za akvarijume bez bilja (ili s biljem koje treba jako malo svetla), dve do tri cievi za proseĉan biljni akvarijum te ĉetiri do pet cevi za biljne akvarijume sa zahtevnim biljnim vrstama. Vremenska sklopka (timer)-naprava za ukljuĉivanje i iskljuĉivanje struje u zadanom vremenu; vrlo korisna stvarĉica za akvarijumsku rasvetu - namesti se ukljuĉivanje rasvete ujutro, a iskljuĉivanje uveĉe – osvjetljenost za tropski akvarijum je uglavnom 12 h na dan; pravilna izmena “dana I noći” zadati će pravilan bioritam bilju i ribama u akvarijumu, što je vaţno. Akvarijumska rasveta igra vaţnu ulogu ne samo vezano uz proces fotosinteze, već i za postizanje ukupnog utiska u akvarijumu. Kvalitetne lampe i posebno dobro iskombinovane boje svetlosti koje one emituju mogu naglasiti svu lepotu podvodnog sveta - od crvenog, zelenog i smedjeg bilja do raskošnih boja riba. Originalne akvaristiĉke lampe su dosta skupe, ali ako Vam je uredjenje akvarija vaţno vaţno je nabaviti originalne lampe (makar i koštaju).

Strpljenja prilikom procesa “CIKLIRANJA”!

Zašto je “cikliranje” toliko vaţno? Koliko traje taj proces i kakoga moţemo podstaknuti? Zašto se voda zamuti? Pod pojmom «cikliranje» misli se na pripremanje akvarijuma za siguran prihvat ţivotinja (riba, rakova, puţeva). Ne mogu se vodeni organizmi tek tako ubaciti u vodu iz pipe, potrebno je osigurati tzv. «kiseoniĉni krug» (grĉ. kyklos = krug) ekoji u postoji i u prirodi. Dakle, za vreme pripreme akvarijauma nakon puštanja u pogon u roku od 3 do 4 nedelje u akvarijumskoj vodi, u filter materijalu, na biljkama, dekoraciji, u podlozi i na stijenkama akvarija stvaraju se kolonije kiseoniĉna bakterija koje pretvaraju otrove koje ispuštaju ribe u manje štetne spojeve koje mogu iskoristiti biljke. Zato su biljke vrlo korisne u akvarijumu. Najveći do dušiĉnih bakterija trebao bi se naseliti u filter materijalu. Svakako proĉitajte poglavlje o odrţavanju akvarija, jer je taj dragocen biološki materijal vrlo lako uništiti. Uglavnom, nakon puštanja akvarijuma u pogon (filtracija, grejanje, rasveta) akvarijum nije spreman za prihvat riba barem 3 do 4 nedelje. Proces «cikliranja» moţe se ubrzati dodavanjem kiseoniĉnih bakterija u akvarijumsku vodu ili u filter, ali kolonizacija svejedno traje, tako da je upitno izdrţati tih nekoliko nedelja pre naseljavanja akvarijuma. Moţe se dodati u vodu nekoliko listića riblje hrane kako bi se potaknuo proces sazrevanja akvarijumske vode. Tokom tog procesa voda se zamuti (nagli razvoj bakterija) i to zna trajati i do nedelju dana. Potpuno normalna stvar za nove akvarijume – kad se naseli dovoljan broj bakterija, voda se razbistri. Proces “cikliranja” u potpunosti završava za 2 meseca.

SAVETI: Preparati za biofilter - u masi ponudjenih preparata moţete pronaći i teĉnosti sa kiseoniĉnim (nitrificirajućim) bakterijama. To su tzv. bio starteri koji mogu pomoći kod pokretanja akvarijuma. Napominjemo da nisu nuţni, ali neće štetiti. Više koristi ovakvi preparati imaju u sluĉaju da se biološki materijal u filteru zbog neĉeg uništi pa treba “popravljati” biološku filtraciju. Upotrebljavajte što manje “hemije”.

Naseljavanje akvarijuma ribama

Kada se akvarijum moţe naseliti ribama? Koje ribe izabrati? Gdje nabaviti ribe? Kako kombinoravati vrste, a da ne dodje do medjusobnih sukoba? VAŢNO! Pre kupovine ribica akvarijum mora biti pripremljen – u suprotnom prijeti pomor riba i veliko razoĉaranje. Dakle proces «cikliranja» akvarija koji traje 3 do 4 nedelje mora biti završen. Za vreme procesa pripreme akvarijuma za ribice akvarist–poĉetnik ima dovoljno vremena za informacija o vrstama riba koje bi ţelio imati u svom akvarijumu. Kod odabira riba vodi se raĉuna o uobiĉajenim prohtevima vrste za prostorom, izgledom akvarijuma, temperaturom, prehranom, o ponašanju, društvenosti, itd. Isto tako u akvarijum će ići verojatno najmanje dve razliĉite vrste riba – zato treba povesti i raĉuna o njihovoj kompatibilnosti – neke vrste ne mogu zajedno jednostavno jer je jedna lovac, a druga plen. Dakle ima više faktora koji utiĉu na odabir ribljih (ţivotinjskih) vrsta koje će ići u akvarijum.

Društvenost Postoje riblje vrste koje su društvene – pogodne za zajedniĉke akvarijeume, one koje ne napadaju i ne hrane se drugim vrstama. U tu skupinu spadaju npr. gupiji, moliji, platiji, tetre, rasbore, koridorasi, ancistrusi,... S druge strane postoje riblje vrste koje u akvarijumu zauzimaju teritoriju (teritorijalne ribe) i tu svoju teritoriju brane od «uljeza». Takve vrste ne spadaju u previše društvene vrste jer ĉesto izazivaju borbe u akvarijumu. U ovu skupinu spadaju skalari, bete, trichogasteri, barbusi... Postoje i izrazito teritorijalne ribe, krivo smatrane agresivnim vrstama – jer obrana teritorije njihovo je prirodno ponašanje. Većinom su to ciklidi koje treba vrlo paţljivo birati i uvoditi u akvarijum taĉno odredjenim redom kako ne bi došlo do borbi medju ribama. Vrlo je vaţno napomenuti i da će samo jedan primerak neke vrste biti vrlo usamljen u akvariju. Najbolje je kombinirati muţjake i ţenke. Kod nekih vrsta ne moţe se u akvarijumu drţati više od jednog muţjaka (Beta splendes). Na još jednu stvar treba obratiti posebnu paţnju kod kupovine riba: neke su ribe jatne i potrebno je nabaviti najmanje 10 ili 20 primeraka iste vrste (corydorasi, neonke, tetre, rasbore i sl. se uvek kupuju u jatu – u protivnom ne izgledaju dobro i njihovo ponašanje ne dolazi do izraţaja). Poĉetnici ĉesto krive ţivotinje i ljute se na njih ako u akvarijumu dodje do okršaja, no ne uvidjaju da su zapravo oni krivi jer su napravili grešku pri odabiru i kombinaciji riba.

Zahtevi za prostorom Vrlo vaţna informacija o ribi koju kupujete jest njena maksimalna veliĉina i zahtevi za prostorom. U mnogim trgovinama prodavaĉi ni ne znaju maksimalnu veliĉinu ribe i mogu preporuĉiti kupovinu prevelikog broja riba na zapreminu akvarija. To je zato što prodavaĉi (prvenstveno neiskusni i neinformirani) nisu videli odrasli primjerak ili kod kuće nemaju akvarijum i nemaju iskustva u akvaristici. Uopštenose uzima da je u proseeku potrebno 2 litre zapremine akvarijuma po duţnom centimetru ribe. Treba voditi

raĉuna i o tome da se neke ribe vole skrivati u bilju i kamenju, a nekima treba puno praznog prostora za slobodno plivanje. Teritorijalne vrste traţe više prostora u akvarijumu. Postoji još jedna podela riba prema prostornim zahtevima na ribe dna, sredine i površine. Ribe dna prepoznajemo po usnom otvoru koji je okrenut prema dole, ribe sredine po normalnom usnom otvoru, a ribe površine po usnom otvoru okrenutom prema gore. Dobro je kombinovati ribe iz razliĉitih podruĉja vodenog stuba kako bi se razliĉite vrste ĉim manje smetale medjusobno.

Mirne i nemirne ribe Nekim mirnijim ribama mogu smetati ţive i pokretljive ribe i u njih izazivati stres. Tako npr. mirnim i staloţenim skalarima ili discusima ţivi barbusi ili trichogasteri mogu smetati svojim konstantnim proganjanjem. Neke riblje vrste postaju nemirne u vreme mrestova (pogotovo teritorijalne ribe) pa se treba dobro raspitati o kombinacijama koje zelimo imati u akvarijumu.

Kompatibilnost s biljem Većina ciklida (ako izuzmemo discuse, skalare, macropoduse i još nekoliko ciklida iz vegetacijom bujnih reka ili jezera) ne idu s biljem. Neke su ribe herbivorne (u prehrani im vaţnu osnovu ĉine biljke) pa biljni akvarijum ne moţemo planirati s njima u kombinaciji. S druge strane, mnoge manje ribe ne mogu bez bilja ono im je potrebno za mrestove ili kao sklonište pred većim ribama. Uopšteno je pravilo da bi ţivo bilje trebalo zasaditi u sve one akvarijume koji sadrţe riblju zajednicu kompatibilnu s biljem. «Otporne» i «manje otporne» ribe Opšte je poznato da sve riblje vrste nisu otporne na hemijske, fizikalne i biološke uslove u akvarijumskoj vodi. Osetljivije vrste riba ne preporuĉaju se poĉetnicima (npr. discusi, neonke). To su one riblje vrste koje zahtjevaju vrlo stabilnu temperaturu vode, posebno meku i blago kiselu vodu i sl. Medju otpornije vrste (one koje tolerišu veći raspon u tvrdoći i kiselosti / alkalnosti, te su otporne na promene temperature) spadaju recimo: gupy, moly,platy, tetre, ancistrusi...

Biotopski zahtjevi Biotop je struĉni naziv za neko uţe stanište. Riblje vrste koje se prodaju kao akvarijumske ribice u prirodi su najĉešće rasprostranjene na nekom uţem podruĉju u prirodi na kojem su zadati parametri hemijskog sastava vode, temperature, sezonskih mena, vegetacije i podloge reke ili jezera. Nekim vrstama moramo strogo ispuniti bitopske zahteve (makar bismo se trebali tako odnositi prema svim vrstama) – nekim ribama treba osigurati kamenje s otvorima za skrivanje, bilje za mrestove neke vrste, odredjenu granulaciju podloge za neke ribe dna, dovoljno alga na kamenju ili na panju za neke algojede, tamno ili svetlo okruţenje, više ili manje svetla, posebno tvrdu ili meku vodu, alkalnu ili kiselu...

Kupovina riba Nakon odabira ribljih vrsta i koliĉine koja je potrebna za akvarijum moţemo krenuti u nabavku riba. Kupovinu riba nije dobro obavljati bilo gdje – treba pronaći najbolju prodavnicu s ribama kako bi nabavili zdrave primerke. Kod kupovine treba pripaziti na izgled ţivotinje –ako su joj peraja oštećena, ako «ĉudno» pliva, ako po telu ima oštećenja ili bele toĉkice, ako mirno i polagano pliva imamo razloga da posumnjamo u zdravlje te ţivotinje. Ako nam oko ribe izgleda veliko prema ostatku tela, vrlo je verovatno da je ta ţivotinja podhranjena i teško da će se oporaviti i postići svoju pravu veliĉinu i formu. Imamo pravo odabrati primerak koji ţelimo i prodavac je duţan uhvatiti ribu koju sami odaberemo – ako ju je teško uloviti, još bolje; verovatno se radi o zdravoj, ţivahnoj i otpornoj ribi.

Transport riba Ribe se transporuju u vrećicama za transport akvarijskih ţivotinja (ĉvrste, zaobljenih uglova). Najbolje je ribu transportuju tako da se zajedno s vrećicom stavi u neku kutiju koja se moţe zatvoriti i zamraĉiti. U mraku se riba smiri i transport više ne predstavlja toliki stres za nju. U vodu (koju treba napuniti do polovine vrećice) dobro je dodati malo sredstva protiv stresa.

Priprema i uvodjenje novih riba u akvarijum Ribe je u akvarijum moguće uvesti tek nakon 3-4 nedelja pripreme akvarijumske vode (cikliranje). Temperatura vode u vrećici za transport i u akvarijumu u koji naseljavamo ribe nije ista. Najjaĉi stres ribe doţivljavaju ako se odmah pri dolasku kući jednostavno unesu u akvarijum. Vrećicu s vodom i ribama zato je potrebno uroniti u akvarijumsku vodu na najmanje 30 minuta kako bi se izjednaĉile temperature akvariumjske vode i vode u vrećici. Tada se vrećica raspakira i postupno se (miješanjem akvarijske vode i vode iz vrećice) ribe puštaju u akvarijum; taj postupak odugovlaĉite kako bi se ribe postupno, a ne naglo privikle na drukĉiju vodu. Nemojte otvoriti vrećicu i jednostavno izliti vodu s ribama jer moţe doći do raznih povreda prilikom ovakvog grubog postupanja. Najbolje je otvorenu vrećicu potopiti u akvarijum i pustiti da ribe same izadju iz nje. Nakon puštanja riba u akvarijumsku vodu dobro je staviti sredstvo protiv stresa. U akvarijum nije preporuĉljivo u jednom danu uvesti celokupan broj riba jer će se biološki i hemijski opteretiti i proces razgradnje otpadnih stvari neće biti dovoljno brz da bi se voda proĉišćavala od opasnog otpada. Najbolje je kroz period od nekih nedelju dana postupno uvoditi ribe u akvarijum.

Osnove održavanja akvarijuma

Zašto se akvarijum nikada ne ĉisti u potpunosti? Kako i koliko ĉesto menjati vodu? Kada, zašto i kako ĉistimo filter? Nedelju dana nakon uvodjenja riba (a moţda i pre) primetiti ćete da akvarijum više nije preterano ĉist. Mnogi neiskusni i neinformirani akvaristi tada organizuju temeljno «ĉišćenje» akvarijuma (izmene celokupnu koliĉinu vode sveţom ĉesmovaĉom, u vrućoj vodi operu filter i filterski materijal, oribaju ispraţnjeni akvarijum, isperu podlogu...). Potpuno pogrešno! Odrţavanje akvarijuma podrazumeva ĉuvanje prirodnih stvari u akvarijskoj vodi i organizama koji ĉiste akvarijumsku vodu. U poglavlju 6 gdje se govori o «cikliranju» sve je liepo objašnjeno. Prirodni proces kruţenja kiseonika je uspostavljen i dalje ga samo treba odrţavati. Pošto je akvarijum zatvoreni sistem (ne kao neka reka ili jezero u prirodi – koji su otvoreni sistemii) mi moramo malo pomagati u odrţavanju ovog procesa. U odrţavanje akvarijuma spadaju izmene vode, ĉišćenje filtera, podloge i stakla, odrţavanje rasvete, zamenjivanje neispravnih delova sistema, kontrola i korekcija temperature vode i kontrola i korekcija hemijskih vrednosti vode. VAŢNO! Kod odrţavanja akvarijuma ruke se ĉesto moraju staviti u akvarijumsku vodu. Nikada nemojte gurati ruke u vodu, a da pre niste iskljuĉili sve uredjaje iz struje. Voda i struja mogu za vas znaĉiti u najgorem sluĉaju smrt, zato –paţljivo i odgovorno!

Izmene vode Voda u akvarijumu mora se redovno delimiĉno menjati jer se to isto dešava u prirodi (samo što mi nemamo oblake iznad akvarijuma da bi proizvodili kišu). Preporuĉuja se da se nedeljno (ili svake dve nedelje) izmeni izmedju 10 i 15 % akvarijumske vode. Izmenom vode osigurava se osveţavanje i delimiĉno proĉišćavanje vode od biološkog i hemijskog otpada. Voda koju ulivamo u akvarijum prethodno mora odstajati barem 24 sata i to tretirana nekim od sredstava za pripremu vode (protiv hlora i teških metala). Nije preporuĉljivo ulivati vodu direktno iz slavine jer je ta voda pre svega puna hlora i najĉešće nije sobne temperature nego hladnija. Pri izmeni vode plastiĉni su kanistri nezamenjivi – jedan za odlivanje i jedan za pripremu sveţe vode. Voda se iz akvarijuma vadi pomoću plastiĉne cijevi (najbolje je da je prozirna). Kod izmene vode treba paziti da cev kojom uzimamo vodu iz akvarijuma ne «uvuĉe» ribu ili biljku jer tada dolazi do teških povreda i najĉešće do smrti organizma. Nedeljno odrţavanje akvarijuma-podrazumeva redovne nedeljne ili dvonedeljne delimiĉne izmene vode-vodu je dobro pripremiti u kanistrima (da odstoji barem 24 h - za to vreme iz nje ispari dosta hlora i temperatura se izjednaĉi sa sobnom temperaturom). Ako izradjujete postolje za akvarijum, predvidite mesto za kanistre. Voda se iz akvarijuma izvlaĉi pomoću gumene cevi (pumpica na kraju cevi je bolje rešenje od usisavanja vode ustima).

Čišćenje filtera Filter treba ĉistiti u pravilu onda kad se njegov protok znatno smanji uslijed zaĉepljivanja filterskog materijala neĉistoćom iz akvarija. Dobro odabran filter uz dobro odabrani filterski materijal treba ĉistiti otprilike svaka 3 mjeseca. Ako je filter preslab (premali protok ili premala zapremina), tj. ako omjer filter materijala nije dobro pogodjen, trebat će redovitija ĉišćenja. Pri ĉišćenju filtera moţemo napraviti veliku štetu u akvariju ako ga ĉistimo u obiĉnoj vodi (još gore, ako ga ĉistimo u vrućoj vodi ili deterdţentom). Jedina tekućina kojom je uputno ĉistiti filter jest akvarijska voda koju vadimo kod redovite izmjene vode. Filterski materijal (spuţva, bio-kuglice, keramiĉki valjĉići, sintetska vata...) ne treba ĉistiti do besvijesti – ĉak je uputno ne oĉistiti ga do kraja –zapamtimo, u filteru su nastanjene bakterije potrebne za biološku filtraciju. Osim filter materijala ĉistimo i cijevi filtera, glavu motora; rotor se u većini filtera mora izvući i oĉistiti od mulja – recimo štapićima za uši.

Čišćenje podloge Podloga (šljunak, pijesak) se u akvariju mora redovito ĉistiti (usisavati). Netoĉno je da podlogu treba ostaviti neĉistu jer se putem ribljeg izmeta hrane biljke. Većina akvarija je previše opterećena ribama koje pretjerano prljaju podlogu, pa mi moramo malo pomoći u ĉišćenju. Ima više naĉina usisavanja podloge –najjednostavniji je onaj koji se moţe izvesti uz redovitu izmjenu vode. Na kraj cijevi samo treba nataknuti odrezani vrh plastiĉne boce i tim «usisavaĉem» proći preko podloge akvarija. Usisavat će se neĉistoće s dna, a šljunak će ostati na dnu. Ako usisavamo obiĉnom cijevi, ĉesto usišemo i šljunak. Postoje i usisavaĉi na zraĉnu pumpu – oni su nešto slabije snage od gore spomenutog home-made usisavaĉa, ali su precizniji. Valja napomenuti da se nikada ne ĉisti cijela podloga, nego samo otprilike 2/3. Svaki put kad ĉistimo podlogu ĉistimo onaj dio koji prethodni tjedan nismo poĉistili.

Čišćenje stakla Na staklo se u svakom akvariju love alge – to smanjuje vidljivost i ne izgleda baš previše lijepo. Staklo se iznutra moţe ĉistiti obiĉnom spuţvicom (bez deterdţenta, naravno) ili još bolje magnetom za skidanje algi. Primjetit ćete da se alge hvataju već nekoliko dana nakon ĉišćenja. To je sasvim normalo. Jednom tjedno oĉistite staklo. Ne preporuĉamo ĉišćenje pomoću ţileta jer se staklo moţe izgrebati. Bolje je onda ĉistiti nekom ravnom plastiĉnom ploĉicom (stara kreditna kartica). Na staklo se hvata i kamenac (pri površini vode, iznutra). Kamenac je moguće skidati pH– sredstvom. Pazite, ako imate mekanu vodu moţete je s pH–sredstvom jako zakiseliti. Kamenac je najuputnije skidati kada je akvarij prazan (kod generalnog ĉišćenja). S vanjske strane staklo se isto moţe ĉistiti, ali to nije uputno raditi sredstvom za pranje prozora jer je ono za ribe i bilje u akvariju toksiĉno. Ako se ipak odluĉite za to nemojte prskati staklo, već krpu kojom ćete staklo ĉistiti. pH– sredstvo moţe posluţiti kao dobar pripravak za ĉišćenje stakla izvana.

Održavanje rasvete Rasvetna tela treba jednom mjeseĉno pregledati i oĉistiti od kamenca i neĉistoća koje se uhvate na neonske lampe. Najbolje je to napraviti limunovim sokom, octom ili pH– sredstvom. Kad se ĉiste lampe, potrebno je oĉistiti i reflektore (ako ih imate). U pravilu se neonske lampe moraju zameniti novima svakih godinu dana. Pri zameni neonki zamenite i startere ako nemate elektronske prigušnice.

Zamenjivanje neispravnih delova sistema Postoji mogućnost da vam se pokvari filter,pregori grejaĉ ili termostat u njemu, pokvari se rasveta, procuri akvarijum. Ako se bilo koji deo sistema pokvari treba ga odmah zameniti ispravnim. Ako akvarijum procuri na spojevima nemojte ga sami popravljati, osim ako imate puno iskustva. To treba prepustiti profesionalcima.

Kontrola i korekcija temperature vode Temperaturu u akvariju potrebno je kontrolisati svakodnevno. Tropski akvariji su najĉešće podešeni na temperaturu od 25 ili 26 °C. Hladnovodni na otprilike 18 do 20 °C – tj. na sobnu temperaturu. Ovisno o zahtevima organizama u akvarijumu treba zadati temperaturu koju je vaţno i odrţavati. Temperaturu kontrolišemo termometrom. Ne preporuĉamo termometre u obliku samolepljive trake – oni nisu dovoljno precizni. Nabavite stakleni termometar koji se stavlja u vodu ili pak digitalni elektronski termometar koji je još precizniji (ali i skuplji). Temperaturu bi trebao odrţavati grejaĉ s ugradjenim termostatom. Ti se grijaĉi mogu podešavati pa se sa njima podiţe ili spušta temperatura. Ako grejaĉ ne postavimo na mesto s jakim protokom vode ona se neće ranomjerno grijati. Ako smo nabavili preslab grejaĉ doći će do njegovog pregrejavanja i pucanja. Takav grijaĉ neće odrţavati temperaturu vode stalnom. Isto tako ako je akvarijum u blizini radijatora ili peći mogu nastati problemi s kontrolom temperature zimi. Tokom leta u sluĉaju visokih temperatura pomaţe otvaranje poklopca akvarijuma ili ugradjena klima-uredjaj u stanu. Dobro odrţavane akvarijume prepoznajemo po zdravom bilju i zdravim ribama. Samo redovnim ĉišćenjem i delomiĉnim izmenama vode moţemo oĉekivati ovakav rezultat.

Kontrola i korekcija hemijskog sastava vode Danas je na akvaristiĉkom trţištu u ponudi ĉitav niz testera za vodu. Ĉesto su takvi testeri priliĉno skupi, a retko kad su pouzdani. Hemijski sastav vode trebao bi biti ispravan ako smo se drţali svih pravila postavljanja akvarijuma, pa kontrola vode u pravilu nije nuţna. S druge pak strane, ako ozbiljno udjemo u akvaristiku svakako će nas interesovati hemijski parametri vode, jer oni su ĉesto presudni za kvalitet ţivota i izgleda akvarijuma. Preporuĉujemo da testirate kiselost / alkalnost vode (pH), ukupnu tvrdoću vode (GH), karbonatnu tvrdoću (KH), koliĉinu nitrita (NO2), eventualno amonija / amonijaka (NH4,

NH3). Ostali testovi su nepotrebni za poĉetnika; nitrati (NO3), fosfati (PO4), kisik (O2), ugljikov dioksid (CO2), ţeljezo (Fe), bakar (Cu), klor (Cl), kalcij (Ca), magnezij (Mg). ALKALNOST / KISELOST (pH ili power of hydorgen) Ovisno o vrsti akvarijuma (vrste riba i bilja) akvarijumska voda mora biti alkalnija ili kiselija. Za većinu riba pH bi se trebao kretati izmedju 6 i 7 (neutralna vrednost je 7, a lestvica pH kreće se od 1 do 14 pri ĉemu vrijednost 1 oznaĉava kiselinu u ĉistom obliku, a vrijednost 14 bayu u ĉistom obliku). Neki Malawi i Tanganjika ciklidi traţe aklalniju vodu s vrednosima pH izmedju 7,5 do 8,5. Voda se u pravilu treba menjati prema kiselijim vrednostima jer je naša voda uglavnom alkalna (pH iznad 7). To se postiţe dodavanjem CO2 u akvarijum (boca s plinom ili reaktor s rastvorom šećera i kvasca), dodavanjem treseta u filter ili zemljanom podlogom. Vodi koja je mekana (niski KH i GH) vrlo je lako mijenjati pH. Pripazite jako s mekom vodom jer naglo zakiseljavanje vode moţe naštetiti ribicama. Dodavanjem treseta voda će potamniti – to je normalna pojava. Postoje i sredstva za sniţavanje pH (pH – sredstvo); ona vam neće pomoći ako voda nije omekšana. TVRDOĆA VODE (GH ili ukupna tvrdoća / KH ili karbonatna tvrdoća) U Srbiji imamo tvrdu vodu. To znaĉi da ćete u akvarijumu ( koristite li samo cesmovacu) imati tvrdu ili vrlo tvrdu vodu. Ţelite li tu vodu omekšati morate dodavati destilovanu vodu ili koristiti RO –uredjaj (reverse-osmose, tj. obrnuta osmoza) koji potpuno omekšava vodu. Ako smo izmjerili vrijednosti pH i KH prema tablici moţemo izraĉunati i koncentraciju CO2 u vodi, tako da je tester za CO2 nepotrebno kupovati.

KOLIČINA NITRITA (NO2) Koliĉinu nitrita poţeljno je meriti jer i manja koliĉina tog spoja u vodi loše djeluje na ribe. Ustvari, još je bolje nabaviti brzorastuće bilje koje će nitrite crpiti iz vode i na taj naĉin proĉišćavati akvarij.

SAVETI: Poĉetnici i testiranje vode: Svi poĉetnici trebali bi se interesovati o hemiji akvarijumske vode jer je poznavanje osnovnih hemijskih odnosa i procesa vrlo korisno – u sluĉaju da se hemizam vode poremeti moţemo pravilno i pravovremeno delovati (ako imamo znanja o hemizmu vode). Upravo to bismo Vam savetovali – prvo pohvatajte ĉim više informacija o hemiji vode, objasnite sebi probleme ĉim jednostavnije, a ako nešto nije jasno - postoje iskusni akvaristi ili forumi na kojem moţete dobiti podrobnije informacije od struĉnjaka (hemiĉara i biologa koji su ĉlanovi foruma). Tek nakon što dobro upoznate hemiju vode, poĉnite testirati i eventualno podešavati parametre vode. Napominjemo da se u toj vodi nalaze ţivi organizmi i da nije etiĉno eksperimentisati nad njima. Velika većina riba ne traţi posebne uvete u vodi - pogotovo ne manje zahtjevne vrste.

Hranjenje organizama (ribe, bilje)

Ribe: a) sušena hrana Najĉešća hrana za akvarijumske ribe jest kvalitetna sušena hrana koju moţemo nabaviti u svakoj trgovini s akvarijskim potrepštinama. Najbolje je kupovati hranu renomiranih proizvodjaĉa. Za zdravlje i lepotu akvarijskih ribica nije dovoljno nabaviti samo jednu vrstu suve hrane. Osim temeljne mešavine sušenog povrća, soje, zaĉina i ribljeg brašna postoji ĉitav niz drugih vrsta suhe hrane za ribice – one obogaćene karotenom (na bazi sangarepe), biljna mešavina za herbivore, liofilizirani tubifex crvi, liofilizirani bloodworms , liofilizirane vodenbuve dafnije, artemia raĉići. Sušena hrana najĉešće je u obliku pahuljica, ali moţe biti i u obliku tabletica (koje potonu pa su pogodne za hranjenje riba dna), a sušeni raĉići i crvi dolaze u svom originalnom obliku. b) kuvana hrana Ponekad je dobro uneti malo promena u prehrani vaših ljubimaca uvodjenjem obroka sveţe hrane. Kratko prokuvani list zelene salate, nekoliko bobica kuvanog graška (pasiranog), malo kuvane sangarepe ili paprike mogu biti izvrsna poslastica i vrlo poţeljan dodatak prehrani vaših ribica. Postoje i recept za spravljanje mesnog obroka od govedjeg srca, blitve, sangarepe, paprike i ĉešnjaka za discuse (to se iskuva i u obliku ploĉica zamrzne u yamryivacu – daje se kao obrok u obliku zaledjenih tableta). Vaţno je ne zaĉiniti ili zasoliti povrće ili meso koje ćete staviti u akvarijum. c) ţiva hrana Najkvalitetnija hrana za akvarijumske ribe jest ţiva hrana; artemia, infusoria, larve komaraca, dafne, grindal crvi, bijeli crvi, kišne gliste, vinske mušice, mikrocrvi. Problem sa ţivom hranom jest taj što je treba uzgojiti, a to i nije uvek lako. d) dodaci prehrani Ovdje spadaju razni vitaminski pripravci u obliku tabletica ili kapljica. Proizvodjaĉi ĉesto uz kapljice napominju da se doziraju u odnosu na zapreminu akvarijuma. Bolje je vitaminske kapljice izravno naneti na hranu (pahuljice ili tabletice) jer se time uštedi novac za vitamine – ribe ih tako izravno unose u svoje tijelo. Suva hrana je najĉešće upotrebljavana u akvarijumima - moţe biti u obliku pahuljica, tabletica, granula ili jednostavno osušena (liofilizirana - sušena smrzavanjem i sublimacijom vode). 1) kompletna hrana 2) pigmentin - hrana bogatakarotenom (za boju riba) 3) tablete 4) tablete sa spirulinom 5) tablete za ribe dna 6) tablete za algojede 7) bloodworms 8) dafnije

9) granulirana hrana 10) tubifex crvi

NAPOMENE UZ PREHRANJIVANJE RIBA: Ribe se u pravilu hrane više puta dnevno (2 ili 3 puta) i to u isto vreme svaki dan. Hranu treba tako dozirati da se sva pojede u roku od 2 minute. Ako preteramo s hranom, ostaci će završiti na podlozi i prljati vodu. Upamtite da su akvarijumske ribice u pravilu prehranjene, a ne pothranjene. Dobro je za doziranje imati pripremljenu kasicicu koju punimo svaki puta istom koliĉinom hrane. Nije nikako uputno hranu istresati direktno iz kutijice jer je moguće da izleti previše hrane u vodu. Ako se to desi, mreţicom za lovljenje riba odmah pokupite hranu s površine vode i bacite je. Biljke: a) mikroelementi (tekuća djubriva, mineralne podloge) Mikroelementi (hemijski elementi koji trebaju u vrlo malim koliĉinama) se u akvarijum uvode najĉešće putem kupovnog tekućeg djubriva s mikroelementima i gvoydjem, a sastavni je deo svakog mineralnog akvarijumskog substrata. Mikroelemente treba dozirati prema uputama. U mikroelemente spadaju bor, gvozdje, hlor, nikal, bakar, mangan, molibden i cink. b) makroelementi (tekuća djubriva, zemljana podloga, cvrsta djubriva) Makroelementi (hemijski elementi koji trebaju u većim koliĉinama) se preĉesto zanemaruju iako i njih treba dodatno unositi pogotovo u gusto zasadjene biljne akvarijume. U makroelemente spadaju kalcijum, vodonik, ugljen, magnezijum, kiseonik, fosfor, kalijum i sumpor. Najĉešće se u akvarijumu dodatno unose ugljenik, vazduh, fosfor i kalijum. c) CO2 Ugljenik se u akvarij unosi putem gasa ugljen dioksida. To je jedno od osnovnih djubriva za bilje i bez dodavanja CO2 ne moţe se zamisliti biljni akvarijum.

10. Mešani akvarijumi Što treba za jedan proseĉan mešani tropski akvarijum? Kako kombinovati vrste (riblje i biljne) a da budu kompatibilne? Osnovna koncepcija mešanog akvarijuma jest ta da se uspostavljanjem ovakvog akvarijuma pokušava postići sklad ţivota s vrstama (ribljim i biljnim) koje su poreklom iz razliĉitih delova svijeta, ali koji traţe otprilike sliĉne uvjete preţivljavanja i ne ugroţavaju jedne druge. Tropski (toplovodni) mešani akvarijumi u naĉelu imaju sledeće fizikalne i hemijske parametre: temperatura se kreće izmedju 25 i 26 oC, tvrdoća je izmedju 10 i 15 GH, pH je neutralan (izmedju 6,5 i 7,5), te jednu ili dvije neonske lampe po celoj duţini akvarijuma. Ovi parametri uglavnom odgovaraju najvećem broju nezahtevnih biljnih i ţivotinjskih vrsta, a uglavnom je priprema i odrţavanje ovakvih parametara vode jednostavna jer je sliĉna parametrima naše vodovodne vode (cesmovace). Zato je preporuĉljivo da poĉetnici u akvaristici poĉnu upravo s mešanim tropskim akvarijumom (krivo je ukorenjeno mišljenje da je najjednostavnije drţati hladnovodne zlatne ribice). Šta jedan prosečan mešani akvarijum mora imati?

Aparatura Sve je ranije već navedeno (u poglavlju o opremi) – potreban je akvarijum (izmedju 100 i 200 litara; dakle jedan srednjih dimenzija, ne premali jer ga je teško odrţavati), grejaĉ, filter, rasveeta i poklopac, termometar.

Podloga i/ili substrat Svaki akvarijum (osim mresnoga ili karantinskog) trebao bi imati podlogu – pesak ili šljunak granulacije ispod 5 mm. Iz podloge raste bilje, podloga skuplja riblji izmet i mesto je gdje se naseljavaju korisne kiseonicne bakterije. Ako ćete saditi bilje (što preporuĉujemo) nabavite neki gotov substrat i postavite ga ispod podloge.

Dekoracija Tu spadaju panjevi, kamenje, pozadinska stena, pozadinska tapeta. Keramiĉki ukrasi (brodovi, zrakoplovi, kućice i dvorci) vjerojatno će Vam s vremenom dojaditi.

Bilje Vrlo je poţeljno u mešanom akvariju. Vrste koje birate ne moraju Vas opterećivati poreklom – jednostavno kombinujte biljke koje su vam nadohvat ruke, pristupaĉnih cena ili dostupne od drugih akvarista. Nezahtevne biljne vrste poţeljnije su za poĉetnike. Pri formiranju akvarijuma znaĉajnu ulogu imaju biljke koje brzo rastu (tzv. brzorastuće vrste) koje brzo «troše» ribama štetne hemijske spojeve i elemente. Osim brzorastućih i

nezahtevnih vrsta u mešani akvarijum mogu ući i vrlo zahtevne biljne vrste, ali to više nisu poĉetniĉki akvarijumi Evo popisa nezahtevnih biljnih vrsta koje preporuĉujemo poĉetnicima u mešanom akvarijumu Anubiasi (nana, barteri) Bacope (caroliniana, monnieri) Cladophora aegagropila Cryptocoryne (ciliata, parva, pontederiifolia, wendtii) Echinodorusi (amazonicus, osiris, ozelot, tennelus) Hydrocotyle leucocephala Hygrophila (corymbosa, polysperma) Lagarosiphon major Lemna minor Limnophila sessiliflora Marsilea sp. Microsorum pteropus Riccia fluitans Sagittaria subulata Shinnersia rivularis Vallisneria (americana, spiralis) Vesicularia (dubyana, sp.) Biljke je najbolje rasporediti tako da više biljaka smestimo u pozadinu, a niţe u prednji deo.

Ribe U mešani poĉetniĉkim akvarijumima najbolje je naseliti otporne i miroljubive ribe jatašice. Poĉetnici ĉesto ĉine grešku kad kupuju mnogo razliĉitih vrsta s po jednim-dva primerka riba. U 100 litara potpuno je dovoljno staviti 3-4 riblje vrste (birajući ribe dna, sredine i površine). Evo popisa nezahtevnih ribljih vrsta koje preporuĉujemo poĉetnicima u mešanom akvarijumu: Ţivorotke (gupy, platy, moly, švertovi) Dvodihalice (bette, colise, trichogasteri) Ciprinidi (barbusi, botie, sijamski algojedi, kineski algojedi, tj. ajmoneri, kuhlii, rasbore) Haracini ( tetre) Ciklidi (kribenzis, skalar) Somovi (ancistrusi, corydorasi, stakleni somići) Posebna napomena: u zajedniĉkom akvarijumu zaboravite na ciklide (osim na navedene vrste) jer su ciklidi ribe koje iziskuju posebno pripremljene tankove i posebne kombinacije s ostalim ribama. Isto tako nemojte u mešani akvarijum unostiti ribe s posebnim potrebama (velikim zahtevima za prostorom, teritorijalne ribe, predatore).

11. Biljni akvarijum Kako je moguće u sopstvenom domu napraviti lepo uravnoteţen akvarijum gusto zasadjen podvodnim biljem? Što bilju treba da bi uspevalo? Prije svega, dobar i bujan biljni akvarijum zahteva dosta vremena i svakodnevno ĉeprkanje, kopanje, rezanje i rovanje. Stoga raĉunajte da će vam rukavi biti zasukani, a reuma pod starost zagarantovana. i to je po mom mišljenju najvaţija odlika kvalitetnog biljnog akvarijuma. Kada je akvarijum u takvom stanju, algi gotovo da ni nema, a biljke se pokazuju u najlepšem svetlu. Pomanjkanjem ili viškom samo jedne komponente, odnosno hemijskog spoja, bilje moţe stagnirati, propadati, a alge se razbuktati. Takva neuravnoteţenost moţe se dogoditi iznenadno, unutar par dana, stoga smatram da biljni akvarijum treba svakodnevno promatrati i u sluĉaju neravnoteţe reagovati na pravi naĉin. Bilje će vam puno kompaktnije rasti ako ga svakodnevno podrezujete, skraćujete i oblikujete, a trule listove (kojih uvek ima) odstranite. Podloga je drugi vrlo vaţan faktor. Osim peska (najbolji je onaj sitni 1-3 mm, ĉak 1-2 mm), vrlo je vaţno osigurati dobru mineralnu, hranjivu podlogu. Posluţit će sve gotove mineralne podloge u preporuĉenoj debljini, a još je bolji vulcanit (koji nije razredjen peskom). Ipak, najbolje i najjeftinije rešenje kao zamena komercijalnim podlogama jest obiĉna zemlja za cvijeće. Zemlju je potrebno najprije pripremiti natapajući je u kanti vode 3 nedelje. Tim postupkom uklonit ćemo većinu potencijalnih uzroĉnika algi (posebno amonijak). Tako pripremljena podloga je dugotrajna i vrlo kvalitetna, a biljke će biti presretne. Gornji pešĉani deo trebao bi biti debeo oko 5 cm, sliĉno kao i mineralni ili zemljani deo (ovisi o vrsti, od 2cm (komercijalne podloge) do 5cm(zemlja)). I zapamtite, svi se elementi u akvarijumu mogu naknadno dodati, a ako na vrijeme ne stavite odgovarajuću podlogu, kasnije nema povratka. Svetlo Iako stariji akavaristi kaţu da je 0.5 W po litri akvarijuma dovoljno i za zahtevniji biljni tank, ja se s tim ne bih sloţio. Ako imate mogućnosti, probajte dodati još koju lampu, tako da imate bar 0.7 do 1 W po litri. Iskusni “aquascaperi” snabdijevaju svoje tankove i puno većom koliĉinom svetla. Naravno, više svetla znaĉi i više ostalih elemenata (djubriva, co2), a ako ih ne osigurate u dovoljnim i taĉnim koliĉinama imat ćete “boom algi” i neuravnoteţen biljni akvarij što je prava noćna mora. Mišljenja sam da vrsta lampe nije bitna za rast bilja i da su takozvane “biljne lampe” samo još jedan naĉin zarade na akvaristima. Lampe odaberite iskljuĉivo prema vlastitom doţivljaju biljaka i ribica pod odredjenim svetlosnim spektrom. Više zelenog spektra uĉinit će vaše biljke zelenijima i zdravog izgleda, dok će crveni spektar isticati boje crvenog i smedjeg bilja, ali i zdraviji izgled ribica. Plavi spektar je negde u sredini. Razlika u rastu bilja bit će neprimjetna i neznatna. Nemojte zaboraviti dubinu akvarija – 10 cm znaĉi mnogo kad je u pitanju prodor svjetlosti kroz vodeni stup. Smatram da je idealan biljni akvarij visok oko 35-40 cm; kadse oduzme 5-10 cm za podlogu, ostaje 25-30 cm za bilje. Oprema za odrţavanje biljnog akvarijuma - pošto u biljni akvarijum treba “namoĉiti”

ruke barem jednom nedeljno (šišanje i presadjivanje bilja) dobro je imati i adekvatnu opremu za to.Neki biljni akvaristi preferiraju sve raditi rukama, ali neka pomagala jako dobro dodju. Štap za manipulaciju - to je vrlo jednostavan alat - obiĉan plastiĉni štap s “V” nastavkom pomoću kojeg moţemo pomoći kod sadnje ili premeštanja bilja, vadjenja trulih listova, itd. Makaze za bilje - najbolje su originalne oštre makaze za akvarijsko bilje na dugoj dršci (ĉesto dolaze i s drugim nastavkom - hvataljkom) - iako su dosta skupe, za odrţavanje biljnog akvarija vrlo su izvrsne. Mogu se koristiti i obiĉne makaze. Pincete - pri sadjenju akvarijskog bilja ponekad je vrlo korisno koristiti razliĉite vrste pinceta – najbolje originalne akvaristiĉke koje su napravljene tako da ne oštećuju bilje i da je sadjenje pomoću njih najjednostavnije. Svi alati mogu se napraviti i u DIY varijanti. Djubrenje mikroelementima je osnova djubrenja. Tu nema puno filozofiranja. Jedini pametan savet je da se nedeljna ili dvonedeljna preporuĉena doza razdijeli na manje delove. Takvim manjim, a redovitijim djubrenjem biljke će biti zadovoljnije, a ostavit ćete manje prostora algama. Od velike koliĉine djubriva na našem trţištu preporuĉio bih da izaberete ono koje u sebi ima i dodano gvozdje. Zapamtite, predozirati akvarijum mikroelementima je puno lakše nego makroelementima, iako je ustaljeno drugaĉije mišljenje. Djubrenje makroelementima je u jednakoj meri bitno kao i djubrenje mikroelementima i ovo je osnovna greška u većine akvarista s biljnim tankovima koji se toga ne pridrţavaju. Manjkom makroelemenata biljke nisu u stanju upotrijebiti mikroelemente, CO2 niti svjetlo i tu se uvijek nadje prostora za alge koje poĉnu divljati. Prvi pokazatelj manjka fosfata su zelene taĉkaste alge (GSA- green spot algea). Iako je ova alga gotovo uvek prisutna na staklu naših akvarijuma, povećana koliĉina GSA je signalno svijetlo da nam u akvarijumu hroniĉno nedostaje fosfata. Sliĉno je i sa BBA (black beard algae – smedja ĉupasta alga) koja je pokazatelj manjka nitrata, a viška fosfata u vodi. Dodavanjem makrolemenenata (fosfata-KH2PO4 ili K2HPO4 i nitrata-KNO3) i mjenjanjem dela vode takve ćemo probleme efikasno reši, a biljke će vidljivo bolje napredovati. Makroelemente je takodjer preporuĉljivo dozirati u manjim, ali ĉešćim dozama kako bi ih biljke efikasnije apsorbirale. Koliĉina fosfata u zahtevnijem biljnom tanku trebala bi se kretati u granicama izmedju 1-5 ppm, dok bi nitrata trebalo biti u granicama izmedju 10-20 ppm. Razliĉitim biljkama odgovaraju i razliĉite koliĉine jednog ili drugog spoja, tako da treba naći neki kompromis jer se ne moţe svakoj biljci udovoljiti u potpunoj mjeri. U našim prodavnicama jedino dostupno makroelementsko gnojivo je Nutrafinov zeleni “NPK plantgro” koje je zbog svoje cene i pakovanja popriliĉno neisplativ. Iskusni akvaristi pripravljaju svoje rastvor, stoga toplo preporuĉujem takvu opciju. Postizanje crvenije boje kod biljaka s takvom tendencijom, postiţe se sa spuštanjem koliĉine nitrata u vodi, a sa drţanjem fosfata na gornjoj granici. Da bi biljke obavljale fotosintezu koriste CO2, stoga je dodavanje CO2 u akvarijimima sa velikom koliĉinom svetla neophodno ako ţelite da vam biljke svo to svetlo koje ste osigurali i iskoriste. Idealno bi bilo kada bi nivo CO2 u akvariju odrţavali na granici 30 ppm. Ta koncentracija je neškodiva za akvarijsku faunu, a maksimalno iskoristiva za

biljke. Difuzor je sigurno najbitniji dio opreme u CO2 sistemu, stoga izaberite onaj najkvalitetniji, onaj koji će otopiti najveći postotak ugljik-dioksida u vodi. Iako je komotnije kupiti ili nabaviti bocu sa CO2, pravljanje vlastite reakcije uz pomoć kvasca, šećera i nekog stabilizatora, takodjer je vrlo efikasno i isplativo. Biljke i same noću ispuštaju CO2, stoga pripazite na povećanu koncentraciju koja moţe biti kobna za ţivi svjet u vašem akvarijumu. Povremeno utiskivanje tvrdog djubriva u obliku tableta u podlogu pospešuje jaĉanje korena kod biljaka, pogotovo ako je akvarijum duţe u pogonu i mineralna podloga je stara. Osim tabletica, korisno je tu i tamo dodati i pokoju lateritnu kuglicu koja ima sliĉnu namenu. Nemojte se opterećivati pravilima, već posmatrajte biljke i ako poĉnu stagnirati, uvodjenje cvrstog djubriva jedan je od naĉina vraćenje tempa rasta biljaka na pravu meru. Tablete i kuglice najbolje je utisnuti uz sam koren biljke. Vodite raĉuna i o veliĉini, jer veće biljke trebaju i veći koliĉinu djubriva i obrnuto. Gvozdje (Fe) je jedan od osnovnih elemenata koji je neophodan za rast biljaka. Iako dosta komercijalnih gnojiva u sebi već sadrţi Gvozdje i spojeve gvozdja, dodatno obogaćivanje akvarijumske vode gvozdjem nije na odmet. Najisplativije je kupiti najobiĉnije gvoţdje u tekućem obliku u bilo kojoj poljoapoteci i razmutiti je u pravilnom odnosu s vodom, te dodavati po potrebi. Gvoţdje u tekućem obliku je fotosenzibilno, stoga ga je potrebno nakon razredjivanja drţati u tamnim bocama. Velika većina akvarijskog bilja (osim par najzahtjevnijih vrsta) moţe se uzgajati u tvrdoj vodi iako svi jaĉi uzgajivaĉi preporuĉaju korištenje meke vode. Moj bi jedini savet bio da je dobro menjati vodu što ćešće i u što većim koliĉinama (najbolje nedeljno). Tako ćete mogućnost pojave algi svesti na minimum, pospešiti fotosintezu biljaka i što je moţda i najbitnije, pravilnije djubriti mikro i makro elementima. Meka voda puno je podloţnija naglim promenama pH vrijednosti, stoga pripazite jer takve nagle promene mogu biti kobne za faunu u vašem akvariju. I na kraju strpljenje. Još jedan vrlo vaţan element za uspijeh biljnog akvarija. Biljke su kao i ljudi, ţiva stvorenja, stoga im dajte vremena da se prilagode okolini i uvetima koji vladaju u vašem akvarijumu. Nije mi se jednom dogodilo da je biljka dugo vremena stagnirala, da bi odjednom doţivela renesansu. Jednostavno joj je trebalo vremena da se prilagodi hemizmu u mom akvarijumu. Posmatrajte napredak biljaka svakodnevno i probajte stvoriti neka vlastita pravila, zakljuĉke i rutine koji će vam pomoći pri bavljenju biljnim akvarijimima. Biljke i alge su izvrsni testeri koji će vam svojim izgledom, rastom, bojom i drugim karakteristikama najbolje otkriti što vam nedostaje u akvariju, a ĉega ima previše… Biljni akvariji mogu izgledati jako lepo i bez preterano puno novĉanih ulaganja. U biljnom je akvarijumu najbitnija ideja i sveţina setup-a, neka sitna novost, mala intervencija. Ako ćete se pridrţavati uputstva znalaca i Vaš akvarij moţe izgledati ovako lepo