30 minute read
Drugo stručno mišljenje
from Medici.com 112
by Medici.com
Neposredan povod za ovu temu nalazi se u činjenici da je nedavno u „Službenom glasniku Republike Srpske“ broj:57/22 objavljen novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti u kojem je, pored ostalog, propisano pravo pacijenta na drugo stručno mišljenje. Ova tema značajna je za bezbjednost i dobrobit pacijenta, a pogotovo za izgradnju i razvijanje partnerskog odnosa između doktora medicine ili doktora stomatologije u obezbjeđenju kvalitetne zdravstvene zaštite pacijenta. U medicini je napušten paternalistički koncept u kojem doktor medicine ili doktor stomatologije ima jedini presudnu ulogu u liječenju pacijenta. Tako pacijent od objekta prava postaje subjekt prava i ravnopravno učestvuje u donošenju odluke o medicinskom tretmanu. U savremenim uslovima pacijent ima sve aktivniju ulogu u postupku liječenja zbog podizanja nivoa svijesti pacijenta, sve većeg broja dostupnih informacija, utvrđenih prava pacijenta i, konkretno, prava pacijenta na informisanje, pravo pacijenta na pristanak i samoodlučivanje za medicinski tretman. Imajući u vidu medicinska dostignuća, pacijent postaje svjesniji važnosti informisanja o svom zdravstvenom stanju zbog postojanja različitih opcija liječenja koja se temelje na individualnom pristupu pacijentu, uzimajući u obzir konkretnog pojedinca, fizički, psihološki, socijalno i emocionalno1 .
Definisanje pojma
Advertisement
Drugo stručno mišljenje (second opinion) u zdravstvu uvijek se odnosi na drugo ljekarsko mišljenje, odnosno na mišljenje drugog ljekara o zdravstvenom stanju pacijenta koji nije učestvovao u njegovom dotadašnjem liječenju. Pacijentu treba omogućiti pravo da provjeri tačnost dijagnoze i adekvatnost terapije. Pravo pacijenta na drugo ljekarsko mišljenje omogućava pacijentu da u slučaju kad je nezadovoljan dobijenim informacijama i preporučenim liječenjem jednog doktora medicine ili doktora stomatologije da zatraži mišljenje drugog doktora, specijaliste, koji ga do tada nije liječio. Drugo ljekarsko mišljenje, u pravilu, ne uključuje fizički pregled pacijenta nego obuhvata mišljenje ljekara na osnovu potpune zdravstvene dokumentacije (zdravstveni status pacijenta) koje sadrži komentar o dijagnozi bolesti, postupku dijagnostike, liječenja i moguće preporuke o tome. Postupak dobi-
Nedeljko Z. Milaković, dr pravnih nauka Drugo stručno mišljenje
janja drugog ljekarskog mišljenja može biti provjera ispravnosti postavljene dijagnoze, savjetovanje oko predloženog zahvata kao i provjere dijagnostičkih, terapijskih i drugih postupaka prema pacijentu. Drugo ljekarsko mišljenje može se formirati i na osnovu ponovljenog pregleda, dopunskih analiza ili samo na osnovu medicinske dokumentacije. Ono se može posmatrati i u funkciji potvrde ispravnosti dijagnostike i liječenja pacijenta koje mogu preispitati pacijent, ali i nadležni zdravstveni radnik. Doktori medicine i doktori stomatologije najčešće drugo ljekarsko mišljenje traže u teškim i komplikovanim slučajevima zdravstvenog stanja pacijenta koje zahtijeva konzilijarno mišljenje i odlučivanje. Drugo ljekarsko mišljenje mogu zatražiti i sami ljekari u onim situacijama kada su i oni pacijenti2 .
Pravni okvir
U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti u Republici Srpskoj propisano je da ‘’Pacijent ima pravo da na lični zahtjev od doktora medicine, odnosno doktora stomatologije, koji nije direktno učestvovao u pružanju zdravstvene usluge, zatraži drugo stručno mišljenje o stanju svog zdravlja, odnosno o toku i prognozi svoga oboljenja, stanja ili povrede’’. U Federaciji Bosne i Hercegovine ovo pravo pacijenta nije regulisano dok u zakonu o pravima pacijenata u Republici Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, pacijent ima pravo da od doktora medicine ili doktora stomatologije, koji nije direktno učestvovao u pružanju zdravstvene usluge, zatraži drugo ljekarsko mišljenje o stanju svog zdravlja. Ovo pravo pacijenta je samo deklarativno propisano jer se može postaviti pitanje kako se ono ostvaruje u praksi? Pravo na drugo stručno mišljenje je u neposrednoj vezi sa pravom pacijenta na informisanje, pravo pacijenta na samoodlučivanje i pravo na pristanak. Pravni okvir za drugo ljekarsko mišljenje dopunjuju etička načela, propisana u Kodeksu medicinske etike i deontologije u Republici Srpskoj. Profesionalna etika obavezuje ljekara, ako potrebe liječenja bolesnika prelaze ljekarove mogućnosti, znanja ili vještine, da se pobrine da bolesnika preda na liječenje drugom ljekaru koji takve uslove može ostvariti. Ako sam bolesnik isto zatraži, predaće ga na liječenje drugom ljekaru. Ukoliko ljekar procijeni da su mu u brizi za bolesnika potrebni stručni savjeti drugih ljekara, predložiće sazivanje ljekarskog konzilijuma.
Odnos ljekara i pacijenta zasniva se na povjerenju. Traženje drugog ljekarskog mišljenja nije znak nepovjerenja prema zdravstvenom radniku, već način za dodatno informisanje pacijenta o svojoj bolesti. Međutim, kad se kod pacijenta javi nesigurnost, sumnja ili dilema, strah ili predrasuda potrebno je, u interesu pacijenta i zdravstvenog radnika, razjasniti njegovu zdravstvenu situaciju i uputiti pacijenta na mogućnost dobijanja drugog ljekarskog mišljenja.
Drugo stručno mišljenje je opravdano u sljedećim situacijama: potvrda stava da je pacijent siguran da su dijagnoza i terapija ispravne; da se može što prije početi sa odgovarajućom terapijom; da je pacijent potpuno i kompetentno informisan o svom zdravstvenom stanju; da je pacijent preduzeo sve što je u njegovom interesu za poboljšanje zdravstvenog stanja ili izliječenje; da bi izbjegli pogrešnu dijagnostiku i liječenje; kad je predložena hitna operacija; kad terapija ne daje očekivane rezultate; ako pacijent uzima više lijekova u isto vrijeme i boluje od više bolesti i drugo. Takođe, postoje situacije i zdravstveno stanje kada je izričito preporučljivo i po-
1 Žunić Ljubica, ‘’Pravo pacijenta na drugo stručno mišljenje’’, Hrvatski časopis zdravstvenih znanosti 2021;1:30-33. 2 Željka Grabež Biuković, ‘’Pacijentu treba omogućiti pravo da provjeri tačnost dijagnoze i adekvatnost terapije’’,intervju sa Nedeljkom Z. Milakovićem, časopis Komore doktora medicine Republike Srpske, br.58/22.
trebno potražiti drugo ljekarsko mišljenje: ako je pacijent na terapiji, a simptomi ne prestaju; ako su preporučena dijagnostika i terapija rizične, invazivne i mogu ostaviti trajne posljedice; ako je dijagnostifikovana rijetka bolest; ako je preporučen operativni zahvat; ako je dijagnostifikovana maligna bolest i slično.
Povećano interesovanje za drugo stručno mišljenje uzrokovano je novim naučnim saznanjima, tehnološkim razvojem, složenošću medicinske profesije, timskim radom i većom odgovornosti zdravstvenih radnika kod pružanja zdravstvenih usluga uz adekvatno i potpuno informisanje i maksimalnu zaštitu pacijenta kao osnovu za samoodlučivanje i pristanak pacijenta na medicinski tretman.
Prema dosadašnjem iskustvu i analizama drugo ljekarsko mišljenje, najčešće, traže osobe i pacijenti mlađe i srednje životne dobi, sa višim stepenom obrazovanja kao i oni koji dolaze iz urbane sredine. To se uglavnom povezuje sa dostupnošću informacija, služenjem internetom i drugim oblicima medijskih komunikacija. Ne treba izgubiti iz vida da internet, pored tačnih informacija, krije i mnogo pogrešnih informacija i savjeta koje pacijentu unose sumnju i nove dileme. Ove situacije jedino i pravilno može razriješiti kompetentan zdravstveni radnik, odnosno zdravstvena ustanova.
Ne treba zanemariti još jednu važnu činjenicu za traženje drugog ljekarskog mišljenja. Ljudi svakodnevno griješe i u poslu čine stručne greške, a ni zdravstveni radnici nisu imuni na pogreške u obavljanju svoje djelatnosti te je drugo ljekarsko mišljenje svojevrsna kontrola i potvrda ispravnosti rada u pružanju kvalitetnih zdravstvenih usluga. Takođe, neki zdravstveni radnici su više konzervativnog pristupa u tretmanu određenih zdravstvenih stanja, a drugi su agresivniji i hrabriji u korištenju novih saznanja i metoda liječenja. Zbog toga preporuke i mišljenja drugih zdravstvenih radnika mogu drastično varirati. Takav pristup tjera zdravstvene radnike da se kontinuirano stručno informišu i usavršavaju svoja znanja i vještine za dobrobit pacijenata koje liječe. U složenim situacijama obično se traži konzilijarno odlučivanje koje u velikoj mjeri zamjenjuje traženje drugog ljekarskog mišljenja.
Zdravstvene ustanove imaju interes za uvođenje drugog ljekarskog mišljenja jer podižu nivo kvaliteta zdravstvenih usluga, unapređuju sistem edukacije zdravstvenih radnika, pružaju usluge drugog ljekarskog mišljenja, smanjuju mogućnost stručnih grešaka zdravstvenih radnika i odštetne zahtjeve pacijenata za isto, brže uspostavljaju dijagnozu zdravstvenog stanja pacijenata, liječenje postaje efektivnije i efikasnije, kraći boravak u bolnici, brži oporavak, kraće odsustvo s posla i zadovoljniji pacijent.
Fond zdravstvenog osiguranja obezbjeđuje finansijska sredstva za zdravstvenu zaštitu osiguranika i ima interes da uz pomoć prava pacijenta na drugo ljekarsko mišljenje, za svoje osiguranike obezbijedi dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu uz smanjenje troškova dijagnostike i liječenja pacijenata, kraći boravak u bolnici, manju potrošnju lijekova te smanjenje troškova naknade plate za vrijeme privremene nesposobnosti za rad i drugo.
Zaključno razmatranje
Drugo ljekarsko mišljenje, kao jedno od prava pacijenata u ostvarivanju zdravstvene zaštite, je važan uslov i pretpostavka za potpuno informisanje pacijenta i pristanak pacijenta na medicinski tretman, otklanjanje dilema i grešaka koje se mogu javiti u obavljanju zdravstvene djelatnosti te za unapređenje partnerskog odnosa između zdravstvenog radnika i pacijenta. Postoje neki oblici drugog ljekarskog mišljenja koji se ogledaju u konzilijarnom odlučivanju i radu stručnih tijela, kolegijuma i etičkog odbora zdravstvene ustanove, ali koji ne mogu zamijeniti u potpunosti pravo pacijenta na drugo ljekarsko mišljenje. Pacijentu treba dati pravo na drugo ljekarsko mišljenje o svom zdravstvenom stanju, medicinskom nalazu, predloženoj dijagnostičkoj proceduri ili o terapiji. Ovo pravo proizlazi iz prava pacijenta na informacije u vezi sa svojim zdravljem, osim u hitnim stanjima. U Zakonu i podzakonskim aktima treba precizirati šta je predmet drugog ljekarskog mišljenja, ko ga traži i kako, ovlaštene zdravstvene ustanove ili zdravstveni radnici koji su kompetentni za davanje drugog ljekarskog mišljenja te postupak za ostvarivanje ovog prava. Preciznim regulisanjem ovog prava pacijenta treba izbjeći deklarativan pristup i moguću komercijalizaciju. Pravo na drugo ljekarsko mišljenje, odnosno drugo stručno mišljenje, je interes pacijenata, zdravstvenih radnika, zdravstvenih ustanova, fonda zdravstvenog osiguranja i društva u cjelini te predstavlja savremeni standard kvaliteta zdravstvene usluge.
ANESTEZIOLOGIJA ICICEM 2023: 17. INTERNATIONAL CONFERENCE ON INTENSIVE CARE AND EMERGENCY MEDICINE
Datum: Februar 15-16, 2023. Mjesto: London, V. Britanija Website: https://waset.org/
48TH ANNUAL REGIONAL ANESTHESIOLOGY AND ACUTE PAIN MEDICINE MEETING
Datum: April 20-22, 2023. Mjesto: Florida, SAD website: https://www.asra.com/
INTERNATIONAL CONFERENCE ON ANESTHESIOLOGY AND CRITICAL CARE MEDICINE (ICACCM)
Datum: Februar 15-16, 2023. Mjesto: London, V.Britanija Website: https://waset.org/
WADEM 2023 - Congress on Disaster and Emergency Medicine
Mjesto: Dablin, Irska Datum: April 24-28, 2023. Website: https://iii.hm/wadem2023
ALERGOLOGIJA/IMUNOLOGIJA/ REUMATOLOGIJA CAAIR 2023: 17. INTERNATIONAL CONFERENCE ON ALLERGY, ASTHMA, IMMUNOLOGY AND RHEUMATOLOGY
Datum: Februar 11-12, 2023. Mjesto: Barselona, Španija Website: https://waset.org/
INTERNATIONAL CONFERENCE ON RHEUMATOLOGY ICR
Datum: Februar 15-16, 2023. Mjesto: London, V.Britanija Website: https://waset.org/rheumatology-conference-in- february-2023-in-london/
INTERNATIONAL CONFERENCE ON PEDIATRIC ALLERGY MANAGEMENT, IMMUNOLOGY AND RHEUMATOLOGY ICPAMIR
Datum: Maj 24-25, 2023. Mjesto: Barselona, Španija Website: https://waset.org/pediatric-allergy- management-immunology-and-rheumatology- conference-in-may-2023-in-barcelona/
CANADIAN RHEUMATOLOGY ASSOCIATION (CRA) AND ARTHRITIS HEALTH PROFESSIONS ASSOCIATION (AHPA) ANNUAL SCIENTIFIC MEETING
Datum: Februar 8-11, 2023. Mjesto: Kvebek, Kanada Website: https://rheum.ca/events/event-listing/
CANADIAN ARTHRITIS RESEARCH CONFERENCE (VIRTUAL CONGRESS)
Datum: Februar 15-16, 2023. Website: https://rheum.ca/events/event-listing/
DERMATOLOGIJA 17. INTERNATIONAL CONFERENCE ON DERMATOLOGY
Datum: January 21-22, 2023. Mjesto: Amsterdam, Holandija
Od svog postanka, čovek je zagledan u sebe. On zna da u sebi, u prividnom haosu, ima, kako to pesnik kaže, »cijele male rajeve«. On zna da je njegov psihološki sistem najsloženiji i najsavršeniji sistem koji može da razume i ovlada drugim sistemima iz prirode, čak i sopstvenim sistemom. I pored toga, čovek još ne razume da u tome što vidi postoji pravilnost i red.
U prošlosti, ozbiljne probleme su imali oni naučnici koji su odstupali od stavova oficijelne nauke i, na primer, rekli da je Zemlja okrugla ili da se okreće oko Sunca. Savremena nauka traži baš to, „pogled preko ruba znanosti”, tj. promenu ugla gledanja na predmet svog proučavanja. Tako na primer, konkurs Evropske komisije za podršku naučnim istraživanjima „Horizon 2020“ već u svom nazivu ima uslov da se pogleda preko horizonta nauke.
To kažem zato što se često u naučnim krugovima može čuti da danas, u XXI veku, fundamentalne nauke stagniraju u svom razvoju, zato što nemaju odgovor na pitanje zašto sistemi, kakvi su, na primer kvant, ćelija, molekul, čije funkcionisanje te nauke poznaju, funkcionišu baš na način na koji funkcionišu. To je razlog što istovremeno sa stagniranjem te nauke stagniraju i dijagnostika i terapija, kao što je slučaj sa medicinom.
Na eksplicitno pitanje američkog kongresa šta će biti glavni naučni trend 21. veka, grupa eminentnih naučnika je odgovorila da će 21. vek biti vek interdisciplinarnosti.
Postavlja se pitanje: Na kom nivou će se posebne nauke povezati u jednu, mogli bismo je nazvati globalna interdisciplinarna nauka i kako im to može pomoći da dobiju novu moć.
Naš odgovor na to pitanje je da će se one povezati na nivou predmeta proučavanja. Dakle, smatramo da će nužno sve nauke vremenom dobiti isti predmet proučavanja. Decu uče da se babe i žabe ne sabiraju. Dakle, da bi se nauke interdisciplinarno povezale neophodno je da se pođe od onoga što je zajedničko u svemu što u prirodi postoji.
Da bismo otkrili ono što se u nauci ne zna, u ovom slučaju šta će u budućnosti biti taj zajednički predmet proučavanja posebnih nauka, poći ćemo od onoga što se u nauci zna.
Savremena nauka zna: • Da su svi poznati fenomeni iz prirode sistemi • Da svi sistemi maju složenu i matema-
Psihologija nauke Pogled na medicinu budućnosti
Ljiljana Dešević, psiholog i psihoanalitički psihoterapeut
tički pravilnu strukturu • Da su na takvoj strukturi zasnovane funkcije iste složenosti i pravilnosti • Da, poznajući delove strukture datog sistema, možemo razumeti njegov način funkcionisanja i obrnuto • Da neke male ili udaljene sisteme i njihove strukture nikada nećemo videti.
Sve rečeno se nužno mora odnositi i na psihu koju, shodno tome, možemo zvati psihološki sistem.
Činjenice od kojih se u ovom radu polazi su: • Da je psihološki sistem najsloženiji od svih poznatih sistema • Da je taj sistem nastao (evoluirao) iz struktura više sistema, ponajviše iz CNS-a • Da od svih poznatih sistema psihološki sistem ima najsloženije funkcije i konekcije.
Taj sistem je toliko funkcionalan da je, rekli smo, u mogućnosti da razume, meri i menja druge sisteme pa i samog sebe.
Opšta teorija sistema nas uči da nam poznavanje principa strukturiranja složenijih sistema, kakav je pre svega psihološki sistem, omogućava razumevanje principa strukturiranja manje složenih sistema.
Dakle, i pored toga što proučavaju strukturu sistema i koriste najsavremenije mikroskope, teleskope i druge tehnološke uređaje da dođu do podataka, savremene egzaktne nauke mahom proučavaju ono što je dostupno opažanju, tj. ono što je u tim sistemima vidljivo. Logično je što i psihologija, kao mlada nauka, isključivo proučava samo vidljive komponente i konekcije psihološkog sistema. Zato je i pred psihologijom zadatak da razume nevidljive komponente i nevidljive konekcije psihološkog sistema.
Da se vratimo na polaznu premisu ovog rada; da je upravo sistem taj najmanji zajednički delilac svih fenomena u prirodi. Smatramo da je samo pitanje vremena kada će sve posebne nauke dobiti sistem za oficijelni predmet proučavanja i to ne deo sistema koji vidimo, već deo sistema koji ne vidimo.
Psihologija može da sistemu koji proučava priđe neposredno, iznutra.
Ono što psihologija nikada neće moći je da vidi nama nevidljive komponente strukture psihološkog sistema. Ono što će ona, ipak, moći je da razume princip po kom je taj sistem strukturiran. I baš to, poznavanje principa strukturiranja psihološkog sistema, je preduslov za razumevanje principa strukturiranja svih ostalih sistema.
Kada psihologija „iskorači preko horizonta oficijelne nauke“ i kada objasni princip strukturiranja i princip funkcionisanja psihološkog sistema ostale nauke će moći da odgovore na mnoga pitanja na koja trenutno nemaju odgovor.
Na primer, kada psihologija bude objasnila šta to u strukturi psihološkog sistema omogućava da se misao momentalno kreće po psihološkom sistemu i medicina će moći da objasni kako izgleda struktura mozga koja to podržava.
Da bismo mogli da razumemo princip po kome su strukturirani neorganski, organski i psihološki sistemi koristiće se transdisciplinarna metoda ili metoda integracije. Radi se o metodi čiji će cilj biti da integriše znanja, način razmišljanja, teorijske pristupe i metode više posebnih nauka.
Velika složenost i moć (funkcionalnost) psihološkog sistema dolazi iz činjenice da se taj sistem nalazi na vrhu lanca strukturiranja. To je autonomni sistem koji je strukturiran iz CNS-a, različit je od njega ali s njim ima iste delove strukture. Zato, kada budemo razumeli princip strukturiranja psihološkog sistema moći ćemo da razumemo nama sada nepoznati deo strukture i načina funkcionisanja CNS-a.
Konačno smo došli do medicine.
Svakako će jednom na teorijskom nivou medicinu interesovati nevidljiva struktura onih sistema koji čine organizam čoveka. To znači da je pred medicinom jednačina koja čeka da se reši. U nju će se uneti postojeća znanja o strukturi i načinu funkcionisanja svih neorganskih, organskih i psihološkog sistema i definisati nepoznati deo strukture svih sistema našeg organizma.
Ako znamo da svako teorijsko, pa i tehnološko, otkriće dovodi do napretka u dijagnostičkoj i terapijskoj praksi, pitanje je: Kako će medicina budućnosti upotrebiti znanje o nevidljivoj strukturi organskih sistema?
Odgovor na to pitanje ne znamo, ali će medicina, kao što je to i do sada radila, kada bude razumela princip strukturiranja nevidljivih komponenti organskih sistema, naći načina da unapredi svoju praksu: da dijagnostiku i lečenje pacijenata učini efikasnijim, što je svakako njen konačni cilj.
Др Зоран Алексић
Овај монографски приказ докторског рада аутора Др Зорана Алексића плод je резултата, искуства и достигнућахирурга и Клинике за општу и абдоминалну хирургију УКЦ у Бања Луци у коло-ректалној хирургији. Књига ће значајно попунити постојећу медицинску литературу на српском језику.
Књига ставља у фокус све аспекте коло-ректалне хирургије са тежиштем на формирању коло-ректалне анастомозе и пратећим компликацијама, посебно на питање дехисценције као најтеже компликације у хирургији карцинома ректума, која директно утиче на ране постоперативне исходе, прогнозу и стопу пре- живљавања.
Досадашње иновације у хируршком приступу, техници и хируршком материјалу унапређивале су резултате хируршког лечења карцинома ректума, али проблеми у зарастању анастомозе су и данас присутни и подједнако актуелни за хирурге широм света. Многи фактори утичу на зарастање анастомозе, али најважнији фактор - одлука да се креира одређена анстомоза и даље je лични избор хирурга, сходно индивидуалном знању и хируршком искуству. До сада није детаљно анализиран сваки фактор ризика из категорије оперативне технике појединачно, као и њихов значај у интеракцији са другим утицајним факторима за настанак дехисценције коло-ректалне анастомозе (ДКРА), као најделикатније анастомозе на дигестивном тракту. Управо непостојање униформног мишљења о значају и улози хирурга, као фактора ризика за настанак ДКРА, био je повод и предмет истраживања аутора ове књиге. У истраживању, искуство хирурга je процењивано на основу 29 варијабли, као фактора ризика за настанак ДКРА, што je и вредан допринос овог истраживања. Високи годишњи волумен процедураје најважнији предиктор успешних раних исхода у лечењу болесника са карциномом ректума, a профилирање резултата сваког хирурга помаже у идентифика- цији хирурга са бољим резултатима што ће, коначно, побољшати и исходе хируршког лечења.
Ова монографија je допринос аутора дебати о упућивању болесника са карциномом ректума, хирурзима са већим годишњим волуменом и у болнице са високим волуменом операција у коло-ректалној хирургији.
Амбиција ове монографије није да се комплетно разјасни питање дехисценције анастомозе у коло-ректалној хирургији, већ да се прикаже оно што знамо и како радимо, са надом да се даље усавршавамо, опремамо и уводимо нове технике у овој области хирургије. Овако конципирана књига биће драгоцена лекарима на специјализацији, специјалистима опште и онколошке хирургије, као и субспецијалистима коло-ректалне хирургије и користан уџбеник за последипломску наставу, али и стимуланс за све оне који желе да се баве научним истраживањем у овој области хирургије.
Септембар 2021., Београд
Проф. др Небојша С. Сшанковић
Od 16-19. juna 2022. godine, Ohrid je bio domaćin VII konferencije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope, koja je održana u saradnji sa Udruženjem lekara opšte/porodične medicine Republike Severne Makedonije. Hotel “Metropol” je ugostio oko 400 učesnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine (Federacija BiH i Republika Srpska), Bugarske, Izraela, Rumunije, Albanije, Slovenije, Hrvatske, Turske, Crne Gore i zemlje domaćina – Severne Makedonije. Zbog pandemije virusa korona, Konferencija nije organizovana više od dve godine te je stoga ova u Ohridu i bila posvećena pandemiji Kovid-19 i ulozi porodičnog doktora u njenom suzbijanju, kao i brizi o pacijentima obolelim od virusa Kovid-19.
Prisutne su pozdravili predsednik Asocijacije prim. dr Ljubin Šukriev, predsednik WONCE Europe prof. dr Slomo Vinker iz Izraela, dr Kiril Pecakov, gradonačelnik Ohrida, i ministar zdravlja R S. Makedonije dr Bekim Salia, koji je i otvorio konferenciju. U svom obraćanju, ministar zdravlja je istakao da su porodična medicina i porodični doktori stub zdravstvenog sistema, njegovi čuvari te da zbrinjavaju oko 80% svih pacijenata. Prisustvo ministra zdravlja na Konferenciji bilo je od velike važnosti. I pored radnih obaveza je prisustvovao i naučnom delu Konferencije, respektujući tako porodičnog doktora. Kontaktirao je i razgovarao sa svim predstavnicima zemalja članica Asocijacije, sagledavajući ulogu i status porodičnog lekara u regionu.
Naučni deo Konferencije činila su plenarna predavanja, oralne i poster prezentacije, okrugli stolovi i radionice,
a ista se se odvijala u tri dana intenzivnog rada. Ako tome dodamo i simpozijume farmaceutskih kuća, naučni program uistinu je bio bogat i uspeo je da zadovolji sve prisutne, pa i one sa najprobirljivijim ukusima.
Prezentovano je šest plenarnih predavanja: 1. “Menadžment hroničnih nezaraznih oboljenja u eri Kovid-19. Izazovi porodičnih doktora”- prof. dr Slomo
Vinker, Izrael; 2. “Liderstvo u porodičnoj medicini”- prof. dr Igor Švab, Slovenija; 3. “Kakva su naša iskustva o pande-
miji Kovid -19, kakvu lekciju smo naučili i šta je sledeće što treba da uradimo”- prof. dr Mehmet Ungan, Turska; 4. “Kompetencije opšte/porodične medicine u zdravstvenom sistemu u odnosu na Kovid-19” - prof. dr
Ljubomir Kirov, Bugarska; 5. “Šta pokazuju istraživanja. Šta znamo, a šta ne znamo iz istraživanja o Kovidu-19”- doc. dr Branislava
Popović, Hrvatska i 6. “Kvaternarna prevencija u uslovima Kovid-19”- doc. dr Mateja Bulc,
Slovenija.
Oralna predavanja bila su podeljena u nekoliko sesija: – kardiovaskularna oboljenja i Kovid-19, – respiratorna oboljenja i Kovid-19, – mentalno zdravlje i Kovid-19, – dijabetes melitus i dislipidemije, – long Kovid i tretman, – upotreba antibiotika i Kovid-19, – telemedicina i Kovid-19, – slobodne teme.
Svaku sesiju pratile su po četiri prezentacije, a veći deo predavača su porodični doktori, profesori sa katedri porodične medicine medicinskih fakulteta zemalja članica Asocijacije.
Održana su i dva okrugla stola: 1.”Vakcinacija i Kovid-19 - prepreke i izazovi”. Moderator, prof. dr Katarina Stavrić iz Centra porodične medicine Medicinskog fakulteta u Skoplju prezentovala je situaciju u vreme vakcinacije u zemljama članicama Asocijacije, barijere i izazove za vreme iste, kao i ulogu porodičnih doktora za vreme vakcinacije. Na kraju, doneti su zaključci, a opšta konstatacija je da je nizak interes za imunizaciju u svim zemljama članicama Asocijacije. 2.”Uticaj Kovid-19 u organizaciji primarne zdravstvene zaštite (PZZ), te šta je ostalo trajno u praksi posle Kovida. Moderator je prof. dr Jasna Vučak iz Hrvatske. Takođe je donet zaključak, koji je zajednički za sve zemlje, a to je da nije bilo reorganizacije rada u ambulantama za vreme pandemije, da rad i kompetencije porodičnih doktora nisu prepoznale institucije države kao i da nije bilo protokola za rad porodičnog doktora.
Za vreme Konferencije održane su i radionice sa temama: - “Gojaznost kao bolest u opsegu multidisciplinarnog i interdisciplinarnog pristupa”, a vodili su je prof. dr Igor Spiroski iz Makedonije i prof. dr Didem Kafadar iz Turske te - “Akutni medicinski - hitni slučajevi”, kao napredna podrška života, koju je podržao Simulacijski centar iz Ljubljane.
Po pozivu predsednika.
U toku Konferencije održan je i godišnji sastanak Asocijacije. O dosadašnjiem radu Asocijacije i o budućim aktivnostima govorio je prim. dr Ljubin Šukriev. Podnet je i finansijski izveštaj koji je usvojen. Doneta je odluka da Osma konferencija Asocijacije bude održana 2023. godine u Hrvatskoj, u organizaciji Društva nastavnika opšte/ obiteljske medicine (DNOOM) a V kongres Asocijacije, 2024. godine u Crnoj Gori, u organizaciji Društva doktora porodične medicine Crne Gore.
Na izbornom sastanku, prim. dr Ljubin Šukriev ponovo je jednoglasno izabran za predsednika Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope.
Iz Republike Srpske, na Konferenciji su učestvovali predsednik Udruženja porodične medicine, prim. dr sc. med. Draško Kuprešak i prim. dr Danijel Atijas, predsednik podružnice Doboj.
Po pozivu predsednika Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope prim. dr Ljubina Šukrieva, konferenciji su prisustvovali i akademik prof. dr Duško Vulić, dr Branka Vulić te predstavnici časopisa „Medici.com“ direktorka Vera Pušac i glavni i odgovorni urednik, dr Momir Pušac.
U okviru programa rada, održan je panel u kojem je učestvovao dr Draško Kuprešak, na kome se diskutovalo o stanju primarne zdravstvene zaštite i porodične medicne generalno i sa fokusom na Kovid-19. Na incijativu predstavnika Republike Srpske, usvojen je zaključak o neophodnosti harmonizacije programa specijalizacije te izradi kliničkih vodiča koji bi bili primenjivani u svim članicama asocjacije. Takođe, pokrenuta je incijativa za izdavanje časpisa koji bi dokumentovao aktivnosti članica asocijacije.
Dr Danijel Atijas uspješno je prezentovao iskustva o borbi porodične medicine u doba Kovida u Republici Srpskoj.
Pre panel diskusije, predsedniku Šukrijevu uručen je poklon - slika Grada Banjaluka, da ga podseća na snažne veze Makedonije i Republike Srpske, čemu u prilog ide i velika podrška dr Ljubinu Šukrijevu za obnovu mandata i njegovom reizboru na funkciju predsednika Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope.
U toku Konferencije predsednik udruženja dr Draško Kuprešak, održao je niz bilateralnih sastanaka. Sa ministrom zdravlja Makedonije razmenjena su iskustva o funkcionisanju zdravstva uopšte, sa posebnim akcentom na funkcionisanje zdravstva u RS. Sa predsednikom Wonce razmenjeni su stavovi po pitanju razvoja i politike Wonce. Predloženo je niz rešenja oko specijalizacije, razmene specijalista, istraživanja i sl. Održan je sastanak i sa predstavnikom SEEMF-a oko konferencije u Plovdivu te sastanak sa prof. dr Zaimom Jatićem oko funkcionisanja porodične medicine u BiH i načina predstavljanja u telima Wonce.
Vizija koju imamo u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske jeste standardizacija pružanja zdravstvenih usluga u cijeloj Republici Srpskoj, kako bi se obezbijedili isti kvalitet i efikasnost u svim njenim zdravstvenim ustanovama, poruka je ministra Alena Šeranića, koji je nedavno prisustvovao edukaciji o važnosti i vještinama komunikacije koja je u Tesliću organizovana za medicinske sestre i tehničare.
“Kada se radi o sestrinstvu, fokus Ministarstva je u posljednje tri do četiri godine išao u nekoliko smjerova, među kojima je i legislativni dio, gdje smo kroz novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti predvidjeli načine da se unaprijedi sestrinstvo sa aspekta stručnih i profesionalnih kompetencija”, rekao je ministar Šeranić tokom edukacije.
Zahvaljujući realizaciji Projekta „Jačanje sestrinstva u BiH“, uspostavljene su standardne operativne procedure za primarnu i sekundarnu zdravstvenu zaštitu koje su razvijale same medicinske sestre, a resorno ministarstvo je pomoglo da se sve uokviri.
Ministar Šeranić je ukazao i na važnost komunikacije, zbog čega je Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i organizovalo edukaciju “Komunikacijske vještine medicinske sestre/ tehničara”. Na trodnevnoj edukaciji učestvovale su medicinske sestre i tehničari na rukovodećim mjestima u 13 bolnica u Republici Srpskoj i dijelu domova zdravlja. Razgovaralo se o tome kako poboljšati vještine komunikacije sa pacijentima, što je tokom redovnog rada medicinskih sestara i tehničara uočeno kao problem.
Ministar je najavio i podršku aktivnostima na jačanju sestrinstva zajedno sa medicinskim fakultetima, kada je u pitanju školovanje medicinskih Ministar Šeranić na edukaciji o komunikaciji za medicinske sestre i tehničare Standardizacija pružanja zdravstvenih usluga u Srpskoj
sestara, a prije svega diplomiranihh medicinara zdravstvene njege, poštujući kurikulume i približavajući se standardima EU.
Ističući potrebu da se razvije svaki aspekt zdravstvenog sistema Republike Srpske, on je zahvalio na saradnji Vladi Švajcarske i Fondaciji „Fami“ uz čiju podršku se realizuje Projekat „Jačanje sestrinstva u BiH“.
Pomoćnik generalnog direktora za zdravstvenu njegu Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske u Banjaluci Slađana Vranješ rekla je da se najveći broj pritužbi na rad zdravstvenih radnika odnosi upravo na lošu komunikaciju i nerazumijevanje.
Edukacija u Tesliću je organizovana u okviru Projekta „Jačanje sestrinstva u BiH“, koji Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite provodi u saradnji sa Fondacijom „Fami“, a uz podršku Vlade Švajcarske. Riječ je o završnoj radionici od ukupno tri u kojoj je učestvovalo više od 100 medicinskih sestara i tehničara, a koje imaju za cilj da unaprijede komunikacijske vještine u sestrinstvu u Republici Srpskoj, a sve u svrhu poboljšanja odnosa sa pacijentima, kolegama i javnošću.
Menadžer Projekta „Jačanje sestrinstva u BiH“ Eldin Fišeković rekao je da je sestrinska radna snaga prepoznata kao esencijalna u zdravstvenom sistemu za kojom je velika potražnja na globanom nivou te da je u proteklih deset godina projekat finanisira Vlada Švajcarske, a zajedno sa resornim ministarstvima provode ga konzorcij Fondacija „Fami“ i Ženevska univerzitetska bolnica.
Kako je objasnio, radi se o tri komponente - prva se odnosi na podršku sistemu donošenja različitih akata i zakona kako bi se unaprijedila sestrinska profesija, druga na podršku sestrinstvu u lokalnoj zajednici, a treća na podršku u formalnom obrazovanju.
Dana 12.7.2022. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci održana je Dekanska konferencija medicinskih fakulteta u Bosni i Hercegovini.
Dekani su se okupili u Banjaluci sa ciljem povezivanja ovih visokoškolskih ustanova i zajedničke saradnje, kako bi svi zajedno napredovali i lakše uradili reformu kurikuluma.
Prof. dr Ranko Škrbić, dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci, koji je bio i domaćin ovog susreta, rekao je da su se zbog pandemije virusa korona nakon dugo vremena sastali i razgovarali o brojnim temama koje su im zajedničke.
“To su usaglašavanje nastavnih planova i programa, međunarodne akreditacije, harmonizacija doktorskih studija i povećane mobilnosti nastavnika, saradnika, ali i studenata između fakulteta. Jedna od tema je i naučnoistraživački rad i mogućnost povezivanja fakulteta u cilju aplikacija prijavljivanja na neke međunarodne projekte, tako da je u cilju da se što bolje povežemo kako bismo se bolje mogli pripremiti za ovakve izazove”, naglasio je Škrbić.
Prof. dr Ivan Ćavar, dekan Medicinskog fakulteta u Mostaru, istakao je da je jako važno da se sastaju jer je potrebno da se bolje povežu kako bi stvarali bolju saradnju između fakulteta, bolje se upoznali i poradili na svim stvarima.
“Svi medicinski fakulteti u BiH imaju slične nastavne planove i progra-
Dekanska konferencija medicinskih fakulteta u BiH
me. Međutim, potrebno je te programe unapređivati svako malo, kako bi svi zajedno napredovali”, kazao je Ćavar. Prof. dr Amina Valjevac, dekanesa Medicinskog fakulteta u Sarajevu, navela je da se nada da će ova konferencija biti prilika da se razmijene iskustva i ideje za buduću reformu kurikuluma koja će biti zajednička na nivou BiH.
Na konferenciji su razmatrana pitanja od zajedničkog interesa za sve fakultete, a koja se odnose na međunarodnu akreditaciju medicinskih fakulteta, harmonizaciju nastavnih planova i programa, mobilnost nastavnika i studenata te izazove i saradnju u oblasti naučnih istraživanja.
Više informacija možete pronaći na linku: https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest. php?id=479791
POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE!
78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com
pet do dvanaest
vrijeme je za ZDRAVLJE
PRIZMA Koncetrator kiseonika
2000
KM 200
KM
Tlakomjer INTELLIIT 150
KM
Tlakomjer M3 Tlakomjer RS 2 Glukometar 50
KM
120
KM AutoCode
155
KM Elektromasažer E3 INTENSE
145
KM Tjelesni analizator Oralni tuš Dental Jet
200
KM 150
KM
PRIZMA
PENZIONERI I ZAPOSLENI KUPOVINA NA RATE
Секција ОМ СЛД организује:
Конференцију лекара опште медицне Србије
са међународним учешћем
од 23.09.-25.09.2022.
у Врњачкој Бањи - Хотел Zepter
http://www.opstamedicina.org/
UBolnici “Sveti vračevi” u Bijeljini u rad je pušten novi CT aparat posljednje generacije, vrijedan više od 1,7 miliona KM, a čiju nabavku je finansirala Vlada Republike Srpske u okviru Hitnog projekta COVID-19 koji realizuje Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske.
Ovaj medicinski aparat olakšaće pružanje usluga i pacijentima omogućiti bržu i kvalitetniju dijagnostiku.
Puštanju u rad ovog važnog dijagnostičkog aparata prisustvovali su ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šeranić i srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik.
Dodik je nakon puštanja u rad CT aparata rekao da je zahvalan medicinskim radnicima i najavio dalji razvoj bolničkog sistema u Republici Srpskoj i jačanje kadrova.
Ministar Šeranić pohvalio je rad bijeljinske bolnice i najavio dalja ulaganja u zdravstveni sektor radi obezbjeđivanja što kvalitetnije zdravstvene zaštite stanovništva.
“Nijedna bolnica u Republici Srpskoj neće ostati zapostavljena, jer mi gledamo na koji način da pomognemo svima, shodno njihovim potrebama”, rekao je ministar Šeranić.
Prema njegovim riječima, za Bolnicu “Sveti vračevi” već je odobren novac i u toku je procedura nabavke novog aparata za magnetnu rezonancu, čime će biti značajno obnovljena dijagnostička oprema u ovoj zdravstvenoj ustanovi, a time će biti otvorena i mogućnost novim mladim kadrovima da što kvalitetnije obavljaju svoj ljekarski poziv.
Suština svega što se radi, istakao je ministar Šeranić, nisu samo apa-
U Bolnici „Sveti vračevi“ u Bijeljini Pušten u rad savremeni CT uređaj
Zdravstvene ustanove širom Srpske dobile vrijednu novu opremu
rati, već ljudi koji treba da se liječe i zdravstveni radnici koji treba da rade u Bolnici u Bijeljini, kao i u drugim ustanovama.
“Moj zadatak kao resornog ministra i Vlade Republike Srpske u cjelini jeste da obezbijedimo sve preduslove da ljudi dobiju što kvalitetniju i što efikasniju zdravstvenu zaštitu, a zdravstveni radnici najbolje uslove i medicinsku opremu za rad”, poručio je ministar Šeranić.
Direktor bijeljinske bolnice Zlatko Maksimović zahvalio je Vladi Republike Srpske na ogromnim ulaganjima u razvoj ove zdravstvene ustanove koja su samo u posljednje vrijeme iznosila više od dva miliona KM.
Puštanjem u rad mobilnog CT aparata i injektora za CT aparat u bijeljinskoj bolnici je završen ciklus isporuke nove medicinske opreme za zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj, a koja je nabavljena u okviru Hitnog projekta COVID-19.
Bolnica u Bijeljini je za potrebe puštanja u funkciju ovog aparata obezbijedila kompletnu infrastrukturu, a u okviru ovog projekta u Bolnicu u Bijeljini, osim CT aparata, isporučeno je i deset pacijent-monitora, savremeni ultrazvučni aparat sa četiri sonde kao i mobilni RTG uređaj.
U okviru ove nabavke za brojne zdravstvene ustanove širom Republike Srpske nabavljeni su monitori za nadzor pacijenata, kao i RTG i UZV aparati. Ukupna vrijednost opreme je oko 4,8 miliona KM sa PDV-om.
Prethodno su, u okviru istog projekta, za 15 zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj, među kojima je i Bolnica u Bijeljini, nabavljena savremeno opremljena sanitetska vozila, čija ukupna vrijednost je 1.601.955,22 KM, a ključevi su uručeni početkom januara ove godine.
Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić sa saradnicima posjetio je dječake i djevojčice koji su u julu boravili na desetodnevnom ljetovanju u Bečićima, u okviru projekta „Socijalizacija djece Republike Srpske - 2022“.
Ovo je jubilarna, 20. godina u kojoj se realizuje ovaj jedinstveni program, namijenjen djeci iz Republike Srpske i njihovom razvoju, na radost brojnih porodica iz svih njenih krajeva. U programu kontinuirano zajedno učestvuju djeca iz porodica korisnika prava iz socijalne i dječje zaštite, djeca iz višečlanih porodica, djeca iz porodica boračke populacije, djeca sa poteškoćama u razvoju i hroničnim zdravstvenim smetnjama, kao i posebno nadarena djeca, talentovani sportisti i dr.
Djeca su u Bečićima ministra dočekala pjesmom i nastupima kroz koje su prikazali svoje talente i vještine, a on je poručio da je srećan što ima priliku da sa njima provede vrijeme, jer malo šta oplemenjuje čovjeka kao dječja vedrina i radost. „Socijalizacija ima nezamjenjivu ulogu u odrastanju i razvoju svakog djeteta i zato je ovaj projekat jedan od najznačajnijih koje imamo kao Republika Srpska“, poručio je ministar Šeranić i naglasio svoju bezrezervnu podršku ovom projektu.
Projekat „Socijalizacija djece Republike Srpske“ ima za cilj upravo da
Ministar Šeranić posjetio djecu u Bečićima Dvadeset godina „Socijalizacije djece Republike Srpske“
zadovolji razvojne potrebe djece, razvije osjećaj empatije i pripadnosti vršnjačkoj grupi i afirmiše dječje potencijale, posebno kod osjetljivih kategorija djece kojima je to otežano životnim prilikama. Realizuje ga JU Javni fond za dječju zaštitu Republike Srpske, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, a na osnovu Zakona o dječjoj zaštiti Republike Srpske i finansijsku podršku Vlade Republike Srpske.
Za prethodnih 19 godina obuhvatio je više od 34.000 djece i odraslih (vaspitača, stručnog osoblja, roditelja-pratilaca djece sa smetnjama u razvoju) iz svih opština Republike Srpske.
UNovom Gradu su povodom Petrovdana, dana i krsne slave opštine, uručene zlatne plakete: ministru zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alenu Šeraniću i autoru monografije Novogradske brigade Ranku Dabiću. Ovo priznanje dodijeljeno je i Njegovom preosveštenstvu episkopu banjalučkom Jefremu.
Ministru Alenu Šeraniću priznanje je pripalo za izuzetno zalaganje i nesebičnu pomoć opštini Novi Grad i Domu zdravlja tokom pandemije virusa korona te za doprinos razvoju zdravstvene i socijalne zaštite na području ove opštine.
Tokom svečane akademije na Trgu Mladena Oljače u Novom Gradu, ministar Šeranić je rekao da mu priznanje znači mnogo i predstavlja podsticaj za nastavak rada te istakao da je dužnost svih u Ministarstvu da slušaju i gledaju kako mogu da zadovolje potrebe lokalnih zajednica.
Za izuzetno zalaganje i nesebičnu pomoć opštini i Domu zdravlja Ministar Alen Šeranić dobitnik zlatne plakete Novog Grada
On je naglasio da sa kolegama i rukovodstvom opštine Novi Grad ima odličnu saradnju otkako je 2019. godine došao u resor zdravlja i socijalne zaštite.
“Sve što smo radili, radili smo zajedno. U Novom Gradu smo znatno podržali Dom zdravlja kroz nabavku novog sanitetskog vozila, novog RTG aparata, stomatoloških stolica, podržali smo nabavku ultrazvuka. U oblasti socijalne zaštite Ministarstvo je podržalo opremanje prostora Centra za socijalni rad”, naveo je ministar Šeranić.
