Pirotske novine 136

ПИРОТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ / БРОЈ 136 / ИЗЛАЗE ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО

ГОДИНА IV / ПЕТАК 10. ФЕБРУАР 2012. / ЦЕНА: 40 ДИНАРА

Пиротска

20% popusta za sela

010/321-568

пеглана кобасица

Страна 3

Акција за помоћ Лани ИНТЕРВЈУ

Милан Ћулибрк

Куповина железаре политичка одлука Страна 6

не ра Ст

ПСИ ЈЕДУ ЈЕДНИ ДРУГЕ

Хоризонт: Ана Пецарски

Стране 10-11

Феникс поново лети

5 4-

У Пироту стање редовно Страна 3

У ПИРОТСКОМ ПРИХВАТИЛИШТУ

Споро враћање имовине црквама и манастирима

Страна 7

С ТАВ

2 ГОРЕ...

Најбољи на свету

ОТВОРЕНО

Не пада снег да прекрије брег...

...ДОЛЕ

Радили без плате У Србији је током прошле године чак 55.031 запослених редовно одлазило на по­ сао, али није добијало надокнаду. А 38.829 радника заради месечно мање од 15.000 ди­ нара. У Заводу за статистику кажу да је ме­ ђу онима који нису примали никакву зараду највише било Војвођана, где чак 15.579 радник није примило плату. На другом неслав­ ном месту је регион јужне и источне Срби­ је, где је без зараде остало 14.244 људи. У Шумадији плату није добијало 13.129, а у Београду 12.079 запослених. У синдикатима кажу да је најтеже радницима у производњи, и то у дрвно­прерађивачкој и текстилној ин­ дустрији, као и онима у металском комплек­ су. Најмања прописана зарада у Републици у последњих осам месеци износи 17.748 динара. Ипак, и даље 17.556 радника у северној и 21.273 у јужној Србији зарађује мање од 15.000. У Београду, са овако скромним пла­ тама живи чак 8.240 радника, у Војводини 9.316, Шумадији и западној Србији 10.061, а у јужној и источној Србији 11.212. (Б92)

Пише: Богољуб Најдановић Већ готово месец дана села и засе­ оци на југу и истоку Србије завејани су и налазе се у ванредној ситуацији, ста­ ри и болесни људи и труднице у њима одсечени од света, данима без стру­ је и воде, а општине због недостатка средстава и механизације немоћне да им помогну. За све то време мешта­ ни Босилеграда, Црне Траве, Тргови­ шта, Сурдулице, Владичиног Хана, Сје­ нице и других места нису постојали за државу, челни људи ових општина ку­ кали су и молили за помоћ, али џабе. Сем појединачних случајева хуманих људи који су ризиковали своје живо­ те, озбиљне организоване помоћи др­ жаве није било. Медији су се бавили својим свакодневним спиновањем, а Влада је немилосрдно и сугестивно ћу­ тала, толико да је председник општине Босилеград још средином јануара за­ претио да ће помоћ затражити од су­ седне Бугарске. Па, иако је пола земље већ месец дана било завејано, иако су

ка уличица и сокак у Београду, пре него непроходни пут до неког села. Рецимо, једној од најсиромашнијих општина у Србији, Бабушници, у којој је ванредна ситуација проглашена десетак дана пре него што је то учињено на републичком нивоу, одобрена је великодушна помоћ у виду 5 тона нафте, али под условом да сами оду до престонице по њу. Елем, поред тога што нам је захва­ љујући снегу још једном потврђено да у овој земљи постоје грађани првог и другог реда, они у престоници и ми не­ видљиви у остатку Србије, ова изван­ редна ситуација, што би рекли браћа Хрвати, открила нам је још неколико ствари које би ваљало запамтити. На пример, политичке партије које су ва­ зда забринуте за грађане нису позвале своје чланове и подмлатке да помогну у рашчишћавању снега, сем једне која је то учинила пред камерама и зарад скупљања јефтиних политичких поена. Нема је остала и Српска православна црква, увек спремна за политичке ис­ тупе, и није позвала вернике на соли­ дарност и помоћ онима који су у нево­ љи. А изостали су и чувени колубарски багери који су у стању да раде и по 25 сати дневно, чија је невероватна спо­ собност више него добродошла када је на сређивању стања била упослена сва механизација. И на крају, као што су нас убеђивали да све службе макси­ мално спремно дочекују снег, па нас је он изненадио у незгодно време ­ у фе­ бруару, тако нас сада из Владе убеђују да су спремни за евентуалне поплаве након његовог топљења. Не дао нам Бог да морамо да се уверавамо у то.

КО М БЕЗ ЕН ТА РА

Српски тенисер Новак Ђоковић проглашен је за најбољег спортисту света у 2011. го­ дини у избору престижне фондације Лауреус. Међу номинованима били су атлетичар са Ја­ мајке Хусеин Болт, немачки кошаркаш Дирк Новицки, аргентински фудбалер Лионел Меси, немачки возач Формуле 1 Себастијан Фе­ тел и аустралијски бициклиста Кедел Еванс. Добитника ове награде бирало је ве­ ће од 47 спортских легенди, а поред најбољег спортисте изабрана је најуспешни­ ја спортисткиња, тим, „пробој године”, „по­ вратник године”, најбољи спортиста са инва­ лидитетом, „акција године”. Ова награда се додељује од 2000. године и сматра се спорт­ ским Оскаром. Б.Н.

снежни сметови већ били узели своје жртве, и то све по селима, то нимало није дотицало оне који нам капу кроје у Београду, све док двадесетак центи­ метара снега није пало пред њиховим носом и у њихово двориште, а тада је настала права паника. Преко јавног сервиса, оног који плаћају сви грађани Србије, и других медија са националном покривеношћу нон стоп смо били бомбардовани ве­ стима о тешкој ситуацији у престони­ ци, колапсу на београдским улицама и застојима у саобраћају. „Наше право да знамо све” у потпуности је остварено тако што смо детаљно обавештавани о томе које су београдске улице проход­ не, где има леда, које линије градског саобраћаја несметано функционишу, који се то аутобус и где препречио, ка­ ко се креће температура из сата у сат... Тада су се министри у Влади, упла­ шени због растућег незадовољства Бе­ ограђана, брже боље састали и про­ гласили ванредну ситуацију. Путеви су непроходни, а људи завејани и од­ сечени од света, пренео је изненадно епохално откриће Владе Ивица Дачић. Па, добро јутро, министре. Бивши Ми­ лошевићев портпарол је лицемерно приметио и да није показана солидар­ ност на делу већ да су сви бринули са­ мо о својој општини, потпуно прене­ брегнувши чињеницу да је Влада чији је он вицепремијер скоро месец дана ћутала на вапаје за помоћ из неких та­ мо месташца у Србији, а хитно реагова­ ла чим је мало забелело и у Београду. А и када је на снагу ступила ванредна си­ туација знало се шта је приоритет ­ сва­

Број 136, 10. фебруар 2012.

Фото: Милош Видановић

Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: ИД „Кућа књиге” д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Димитрије Видановић • Главни и одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Редакција: Снежана Манић, Милош Видановић, Надежда Стојановић, Мирослав Лазић • Секретар редакције: Слађана Толић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном недељно • Телефони 010/312-510, 010/ 312-511 • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 1820-7499 • COBISS. SR-ID 147284748 www.pirotskenovine.rs pirotskenovine@gmail.com

У ЖИЖИ

Број 136, 10. фебруар 2012.

Ванредна ситуација у општинама Бабушница и Бела Паланка

У Пироту стање редовно Иако је Влада Републике Србије у недељу 5. фебруара прогласила ванред­ ну ситуација на територији целе земље, у пиротској општини ситуација проте­ кле недеље није била тако критична као у другим местима. Сви магистрал­ ни и регионални путни правци у пирот­ ској општини били су проходни и поред обилних падавина, а до затварања овог броја нашег листа у среду 8. фебруара, снабдевање струјом, водом и топлот­ ном енергијом било је стабилно. Доду­ ше, како нам је речено у метеоролошкој станици Димитровград, овакав хладан талас који траје читавих месец дана ни­ је забележен у последњих двадесетак година. Када је Округ у питању најтежа ситуација је била у општинама Бабу­ шница и Бела Паланка у којима је неоп­ ходна тешка механизација за чишћење локалних, регионалних и магистралних путева. Општине Пирот и Димитровград за сада сопственом механизаци­ јом успевају да очисте путеве. Шеф зимске службе ЈП „Комуналац” Славољуб Аранђеловић рекао нам је у уторак, 7. фебруара, да ово предузеће константно прати ситуацију на терену и да за сада нема већих проблема. Комуналац покрива град Пирот са околним селима.

– Сви су путеви проходни и када је сам град у питању, а и у широј околини. Наравно, уз обавезну зимску опрему. На кружном путу такође нема проблема. Што се тргова тиче, наше екипе стално чисте снег и прскају површине калци­ јум хлоридом. На терену су стално три екипе, а у приправности смо ако у више планинске пределе треба да се пошаље утеривач. Надам се да ће прогнозе бити тачне и да је пред нама хладнији талас без снега – каже Аранђеловић. Шеф техничке службе Фонда за грађевинско земљиште које је надлежно за чишћење локалних и некатегоризованих путева, Слободан Ранчић, такође исти­ че да су углавном сви путеви проходни до села која гравитирају око града.

Није повећан број пацијената

Начелница службе Хитне помоћи, др Мирјана Манчић, каже за Пиротске новине да упркос изузетно хладном времену ове зиме није забележен велики број повреда услед падова.

– У односу на претходне године број оваквих повреда је и мањи. Иначе много више се јављају хронични болесници попут срчаних болесника и асмати­ чара. Такође, доста нам се јављају и људи из околних села јер због снега лекари опште праксе не могу да стигну до њих па људи остају без своје редовне тера­ пије – наводи Манчићева. А није повећан број пацијената ни на Одељењу ортопедије Опште болнице, будући да се Пироћанци, поготово они старији, придржавају савета лекара да без преке потребе не излазе из својих кућа Дневно се збрињава око 30 пације­ ната, углавном са повредама потколенице, зглоба и кука.

– Сви путни правци према свим сели­ ма су проходни и за сада нема проблема. Снег и даље пада у планинама и путеви су тренутно непроходни у горњем и сред­ њем Високу. Међутим, чекамо да падави­ не стану па да чистимо и те путеве. Што се тиче пута до Димитровграда, снег је очи­ шћен и може се до свих села која се налазе и са леве и са десне стране пута. Фонд за грађевинско земљиште има десет екипа које имају тешку механизацију. У односу на друге градове који су прогласили ван­ редно стање, Пирот је у изузетно добром положају. Спремно смо дочекали овакве зимске услове и због тога нема већих про­ блема када је у питању чишћење снега – наводи Ранчић и додаје да је снег висине преко два метра од Топлог Дола према Ба­ бином зубу и према Јабучком равништу. Вођа смене у Предузећу за путеве Ниш, пункт Пирот, Иван Станковић ис­

Прскање раствором калцијум­хлорида

тиче да је на магистралном правцу де­ бљина снежног покривача два сантиме­ тра, али да је у потпуности проходан.

– Ми одржавамо магистрални пра­ вац Ниш ­ Пирот, Пирот ­ граница са Ре­ публиком Бугарском. Снег се редовно чисти са три возила тако да нема ни­ каквих проблема. Када су веома ниске температуре бацање соли нема ефекта и тада само чистимо коловоз. За викенд је било критично јер је доста снега па­ ло, али без обзира на све, путеви су очи­ шћени ­ тврди Станковић и додаје да је на регионалним путевима обавезна зимска опрема. На територији пиротског управног округа, у уторак, 7. фебруара, било је ангажовано укупно 35 машина на чишће­ њу снега, као и један булдожер Војске Србије који чисти снег на подручју оп­ штине Бабушница. Како је речено после састанка Окружног штаба за ванредне ситуације који је одржан у уторак, 7. фебруара, Влада Републике Србије је општини Бабушница одобрила 5 тона горива за потребе механизације. Окружном штабу за помоћ у гориву обра­ тиле су се и општина Пирот (15 тона) и општина Димитровград (5 тона). Штаб за ванредне ситуације општине Пирот прихватио је препоруку Владе Србије да школе и групе припремно школског програма Предшколске установе „Чика Јова Змај” не раде од 6. до 10. фебруара. М. Видановић

3

Акција за помоћ Лани

Пиротске новине упућују јавни апел свим институцијама и предузе­ ћима у Пироту и свим хуманим људи­ ма да помогну двоипогодишњој Пи­ роћанки Лани Милојковић која живи без оба бубрега и чека транспланта­ цију. Очекује се да нашој малој суграђанки у марту бубрег да њена мајка Данијела. Од како су Пиротске новине крајем јануара објавиле текст о хра­ број двоипогодишњој девојчици Лани интересовање хуманих људи у Пиро­ ту, Србији па и иностранству, који по­ родици Милојковић желе да помог­ ну, не престаје. Породица Милојковић иначе живи од плате Ланиног оца Милана која износи 22.000 динара и со­ цијалне помоћи за Лану. Због природе болести и великих трошкова то није довољно. Позивамо све људе добре воље да на било који начин помогну породици Милојковић. Телефон ре­ дакције 010/312-511. Ланин отац, Милан Милојко­ вић има рачун код Банке интесе: 160­5400100594117­17 .

Визиторски центар Јавно предузеће Србија шуме, Шумско газдинство Пирот, завршило је радове на адаптацији и санаци­ ји Визиторског центра на Врелу који је у власништву овог предузећа. Само­ стални референт за приватне шуме и заштиту животне средине, Дарко Ђорђевић, каже за ПН да је сада по­ требно опремити овај објекат.

– Активно радимо на прикупљању средстава за уређење и опремање овог објекта. Сви радови биће готови до про­ лећа када би требало да примимо и прве посетиоце – наводи Ђорђевић. Када Визиторски центар на Врелу буде завршен, заљубљеници у природу и сви посетиоци Старе планине моћи ће на овом месту да добију све неопходне информације веза­ не за ову туристичку дестинацију. Према пројекту, адаптација Визиторског центра требало би да кошта 290.000 евра, а овај новац обезбеђен је из средстава Стар про­ грама који финансира Светска банка. М.В.

4

АКТУЕЛНО

Број 136, 10. фебруар 2012.

Наставља се агонија и злостављање животиња у такозваном азилу поред нове депоније

Пси једу једни друге Новинар ПН и чланови Друштва за заштиту животиња у недељу 5. фебруара били сведоци језивих сцена у пиротском прихватилишту за псе. Надлежни беже од одговорности Богољуб Најдановић Пиротске новине још у августу про­ шле године апеловале су на надлежне и информисале јавност о катастрофал­ ним условима који владају u пиротском прихватилишту за псе који је на основу одлуке СО Пирот у децембру 2010. отворен поред нове Регионалне санитарне депоније, а обављање послова пове­ рено ЈП „Комуналац”. Како смо тада писали пси бораве у неадекватним про­ стору, лети на високим температурама под лимом, а зими се смрзавају јер не­ ма довољно кућица, превише је паса у боксовима, снабдевање водом није би­ ло регулисано па су животиње често би­ ле жедне и није постојала могућност адекватног одржавања хигијене па је прихватилиште било легло заразе, пси леже у сопственим фекалијама које су помешане са храном која им се баца по поду будући да не постоје посуде за хра­ њење, не постоје карантински боксови, нити боксови за опсервацију, не одва­ јају се болесне, изнемогле као ни ново­ придошле животиње, пси се међусобно кољу и једу једни друге далеко од очију јавности... Бројни наши суграђани ужа­ снути оваквим стањем обраћали су се Пиротским новинама, а појединци ни­ су могли више да трпе и немо посма­ трају патњу животиња па се повреме­ но дешавало да провале и пусте псе на слободу. Од августа прошле године до данас нажалост готово ништа није учи­ њено да се стање у азилу побољша.

Стравичан призор На позив чланова Српског друштва за заштиту животиња из Пирота посе­ тили смо у недељу 5. фебруара злогла­ сном прихватилишту за псе и затекли стравичан призор – како пси једу псе. Чланица пиротског Друштва за за­ штиту животиња које је основано у ок­ тобру прошле године, професорка Гим­ назије Жана Мадић која са осталим члановима Друштва сваке недеље хра­ ни псе описује ситуацију коју су тог дана затекли у прихватилишту.

– Два пса су била растргнута и до­ пола поједена од других паса, а један од

њих је још увек био жив и полако уми­ рао у несносним мукама. Притом, жи­ вотиње су биле изгладнеле и без воде 48 сати, јер је вода била замрзла. Храна коју су добили у суботу 4. фебруара састојала се од сирових костију, које су биле свуда разбацане и од којих пси не могу да се наједу. У чопору код паса си­ рове кости изазивају агресивност, чији исходи су најчешће трагични. Ми нема­ мо кључеве од боксова. Звали смо над­ лежне из ЈП „Комуналац” и добили одговор да су људи на викенду и да нико од њих не може да доведе ветеринара да изврши хуману еутаназију над псом који је умирао у мукама. Ми смо у поне­ дељак 30. јануара имали заједнички са­ станак са службом надлежном за живо­ тиње у „Комуналцу”. Тражили смо само да неко и недељом обиђе прихватили­ ште и да псима да воду и храну. Доби­ ли смо обећање да ће већ у недељу је­ дан од радника бити у прихватилишту и бринути о животињама. Нажалост, то није испоштовано – наводи Мадићева. Према њеним речима, само од 24. јануара до 5. фебруара ове године у прихватилишту је на најужаснији начин умрло 20 паса.

– Умрли су од глади, жеђи, хладно­ ће или од свега заједно, а неки су рас­ тргнути од јачих паса. У протекла два месеца, од како сам ја у овом Друштву, умрло је преко 40 паса. Њихов број се стално смањује, иако се у прихватили­ ште свакодневно доводе нови пси. Овде се Закон о добробити животиња крши на најбруталнији начин. Није за све по­ требан новац. Овде је реч о немарности и једном нељудском односу према жи­ вим бићима која и те како могу да пате

и да осећају и страх и стрес и радост – каже Жана Мадић.

– Када смо заменику директора ЈП „Комуналац”, Бобану Толићу, покушали да укажемо на тренутну ситуацију, и на алармантно стање у прихватилишту, до­ били смо само низ увреда и то таквим речником који није за новине. Сви на­ ши напори су буквално омаловажени, а ми названи најпогрднијим именима. За разлику од њега, директорка Нада Авж­ нер, показала је искрено разумевање и спремност на сарадњу с циљем решава­ ња проблема у прихватилишту којих је и сама свесна. Ми као Друштво за зашти­ ту животиња спремни смо да идемо до краја у нашој борби да псима у прихва­ тилишту буде боље него на улици и кори­ стићемо сва средства која нам закон до­ звољава – истиче Жана Мадић.

Где нестају пси?! И Весна Гвозденовић, члан Дру­ штва за заштиту животиња каже да при­ хватилиште не испуњава ни минимум услова за хумано збрињавање животиња.

– Пси немају одговарајућа склони­ шта од кише, хладноће и врућине, нема одговарајућих посуда за воду, вода је замрзнута за викенд када никога нема у прихватилишту и они тада немају во­ де, нема никаквих посуда за храну, које иначе нема довољно. Храна се баца по бетону и меша се са изметом и мокра­ ћом јер пси немају земљане површи­ не на којима би вршили нужду. Сада су екстремни услови, изузетно ниске тем­ пературе, хладно им је, нема довољ­ но кућица, гладни су, превише је паса у боксовима и онда настаје масовно кла­ ње. Људи који имају викендице у близи­ ни кажу да се из боксова свакодневно избацују мртви пси. У Пироту се про­ сечно хвата око два пса дневно, а при­ хватилиште постоји више од годину да­ на, па се поставља питање где су сви ти пси нестали. У реду је да се еутаназира­ ју агресивни и болесни пси, али мора да постоји некакава евиденција – истиче Весна Гвозденовић. Стањем у прихватилишту ужаснута је и др Дина Стаменовић, која позива надлежне да спрече даље мучење жи­ вотиња уз опаску да чланови Друштва неће одустати од борбе и да ће иско­ ристити све законске могућности да се овај проблем реши.

Кошмар

Азил за псе у Ваљеву

А Миљан Мадић који је од децембра 2010. до септембра прошле године радио у прихватилишту за псе, за Пиротске новине каже да је посао напустио зато што није више могао „да поднесе патњу животиња и гледа хорор сцене”.

Број 136, 10. фебруар 2012.

– То је било страшно, кошмар на ја­ ви. Када сам почео да радим прича је била потпуно другачија, звучало је као да је у питању европски азил, требало је да буде више запослених, да постоји ординација за ветеринара, да пси има­ ју редован здравствени третман, међу­ тим ништа од тога није испуњено. Усло­ ви су били катастрофални, а надлежни у „Комуналцу” су се оглушавали на моја стална упозорења и молбе. Ја сам их бу­ квално молио да доведу ветеринара и да почну да раде на начин на који би тре­ бало да се ради, да пси имају нормалне услове, да уведу воду, струју, да једном у два три дана дође ветеринар да прегле­ да псе, да се болесни пси лече, а не да се еутаназирају. Свестан сам да нисмо у ЕУ, али услови у пиротском прихватилишту су испод сваког нивоа. У својим месеч­ ним извештајима надлежнима у „Комуналцу” обавештавао сам их о катастро­ фалном стању у прихватилишту, давао тачне информације колико паса месечно уђе у прихватилиште, колики је број уги­ нулих паса и зашто су угинули... Са свиме су били упознати, али ништа нису преду­ зели – наводи Мадић Како каже, у време када је радио у прихватилишту, пси нису имали довољ­ но хране, није било решено питање во­ доснабдевања, а дневно је из боксова вадио по неколико раскомаданих паса.

– Добијао сам отпадну храну из Тигра, отприлике између 1.000 и 1.500 килогра­ ма месечно, на тај број паса. Не знам коли­ ко их сада има, али је маскималан број био 174. То је мало хране, али и страшно много паса о којима би требало да се брине један човек. Пола те хране је неупотребљиво, то је купус, укисељена чорба, шаргарепе. Пси су били гладни, ја сам их дохрањивао ко­ стима, али то је мизерно. Они морају да се

АКТУЕЛНО дохрањују гранулама. Такође, требало би да постоји један део у кавезу где би сла­ бији пси могли да дођу до хране. Стање је почело мало да с мења набоље у августу прошле године после чланка у Пиротским новинама, па је цистерна са водом поче­ ла да долази сваки други дан. Пре тога, за девет месеци током којих сам ја био тамо цистерна је дошла десетак пута. Ја сам во­ ду доносио кофама из оближњег бунара и

је по два до три пса дневно, и то не само агресивне или болесне животиње.

– Требало би да се еутаназирају из­ узетно агресивни, болесни и стари и изнемогли пси, а много пута је врше­ на еутаназија без разлога. Ветеринар­ ски инспектори из Ветеринарске ста­ нице са којом „Комуналац” има уговор су у прва 3-4 месеца дошли свега два или три пута, ја сам те посете бележио

5 ринарске службе у Србији добијају одре­ ђени број вакцина и чипова које морају да правдају пред ресорним министар­ ством, а правда се на тај начин што пас који се чипује и вакцинише мора да има познатог власника и уноси се у централну базу података. Води се евиденција када се иде и колико пута се иде, имамо еви­ денцију и о томе који су пси лечени. Во­ димо евиденцију о еутаназираним пси­ ма – каже Јовановић. До закључења овог броја нисмо ус­ пели да добијемо податке из евиденци­ је о броју лечених и еутаназираних паса.

Бежање од одговорности

морао тиме да перем боксове, колико је то могуће, јер су за то потребни шмркови. Отишао сам зато што нисам могао да гледам хорор у прихватилишту и трпим пат­ њу животиња. Ја сам буквално дневно по два до три раскомадана пса износио из ка­ веза, буквално био сведок да су сами себи храна. Главни разлог томе је што су каве­ зи од самог старта били нефункционални и пси могу да се провлаче из једног кавеза у други. Пошто пси бране своју територију тако је настао највећи број масакрирања – износи страшне детаље Мадић.

Где је новац? Према његовим речима, у време док је радио у прихватилишту еутаназирано

ОРКА најављује кривичну пријаву

Председник српске организација за поштовање и бригу о животињама – ОРКА, која је чланица најзначајнијих међународних организација за заштиту живо­ тиња, Елвир Буразеровић каже за Пиротске наводи да ће ОРКА, уколико су ови наводи тачни, против одговорних за стање у азилу поднети кривичну пријаву.

– То што се дешава у азилу не само да је противзаконито, већ је и потпуно не­ морално да ваша локална самоуправа дозволи да се пси тамо међусобно поједу, због тога што нема адекватних услова. То је апсолутно недопустиво у 21. веку.. Нама је потпуно јасно да у Србији прихватилишта због недостатка новца не могу да буду као у развијеним земљама, али би морало барем да животиња преживи прихватилиште у које се смешта, односно да не буде физички угрожена од друге животиње. У Србији је већина прихватилишта за животиње у ствари мучилиште и ово није усамљен случај, али је заиста екстреман. Овде је услед немара управника прихватилишта, у овом случају директора Јавног предузећа као одговорног ли­ ца, дошло до тога да се животиње међусобно поубијају што се може подвести под кривично дело убијање и злостављање животиња. Неко именом и презименом је одговоран зато што животиње тамо умиру или се међусобно убијају. А свакако да је одговорност и на општини као оснивачу предузећа. Да поновим, уколико су тачни наводи сведока, ОРКА ће апсолутно инсистирати да ветеринарска инспекција изврши надзор и да се саслушају ти сведоци, а уколико они не желе то да ураде ми ћемо ветеринарску инспекцију пријавити Управи за ветерину, а свакако ћемо поднети и кривичну пријаву против одговорних – каже Елвир Буразеровић.

и правио месечне извештаје. Пси су би­ ли заражени свим могућим болестима и нису имали ни приближно адекватну здравствену негу. Главни разлог зашто ветеринари не долазе онолико колико је потребно, колико је мени познато, је тај што „Комуналац” дугује новац Ветеринарској станици Пирот. Поставља се питање где је новац који се од општи­ не добија за прихватилиште и колико се новца добија. Ја сам добијао одговоре, сталне, увек исте, да нема новца. Они су за прихватилиште, док сам ја био тамо, имали минималне издатке, храну сам довозио својом колима, ја сам куповао средства за дезинфекцију и за себе и за прихватилиште и дезинфиковао по са­ вету ветеринара све боксове, пошто је и моје здравље било угрожено. Чак и хигијенске рукавице сам куповао, кори­ стио сам сопствени алат за рад, они ни­ су имали ни лопату – завршава Мадић.

„Здравствено стање задовољавајуће” С друге стране, директор Ветери­ нарске клинике Пирот, Миодраг Јова­ новић, каже да је здравствено стање паса у прихватилишту задовољавајуће.

– Ветеринарска клиника има уговор са Комуналцем, где је у обавези да два пута у току месеца изврши преглед паса у азилу, а по захтеву Комуналца иде се и ванредно. Ми имамо евиденцију о лече­ њима и утрошеним лековима тако да ме паушалне приче појединаца не занима­ ју. То је под бројем један. Под бројем два вакцинација против беснила не може се вршити код напуштених паса, јер се не зна који је власник тих животиња. Вете­

А директорка Комуналца, Нада Авж­ нер, у краткој изјави за ПН, рекла је да се чине максимални напори да се побољша стање у прихватилишту, али и да је за то потребно више средстава. Њен заменик Бобан Толић пристао је да разговара са нашим новинаром и на наше питање да ли је упознат са тренутном трагичном си­ туацијом у прихватилишту, казао је да „они чине максимум са средствима која добијају” и наставио у свом стилу: – Не знам шта сте ви видели и када сте били. То што сте ви видели и што је Удружење (Друштво за заштиту живо­ тиња) видело и шта је Удружење представило вама, ја не знам. Ја могу да ка­ жем да је неко то урадио и позвао вас да снимите – рекао је Толић и, „по трећи пут” напоменуо да „Комуналац” има задати програм и дата средства и да се може кретати само у тим оквирима.

– Ми од општине за рад наше слу­ жбе добијамо 2.695.000 динара годишње. Тај новац иде на рад радника, тро­ шкове хватања, возило, бензин, храну, чиповање, стерилисање, лечење, дакле тај део који иде према Ветеринарској станици и та средства дозвољавају оно­ лико колико чинимо у овом тренутку. Тигар и још неки дају храну бесплатно и прошле године је само из Тигра узето око 15 тона хране – рекао је Толић. Он није желео да коментарише наводе бившег радника у прихватилишту Миљана Мадића.

– Док је био у радном односу ништа од тих проблема није поднео. Свакако да на том пројекту треба радити и да­ ље јер он није завршен и нормално да треба подизати ниво живота паса у том прихватилишту. А то ће бити онда када се одобре средства – завршава Толић.

– А то да ли Ветеринарска станица поштује уговор који има потписан са „Комуналцем” и да ли су истините спекула­ ције да им дугујемо новац ћете разгова­ рати са директором станице. Не видим зашто се сумња да се не поштује уговор.

АКТУЕЛНО

6

Број 136, 10. фебруар 2012.

Економски аналитичар Милан Ћулибрк оцењује да у Србији све економске одлуке имају везе са политиком

Богољуб Најдановић У последње три и по године јав­ ни дуг Србије повећан је са 8 на преко 14 милијарди евра што је драматичан раст, оцењује економски аналитичар Милан ћулибрк у интервјуу за Пиротске новине. Према његовим речима, са 25 одсто бруто домаћег производа (БДП), јавни дуг је сада већ премашио ту за­ конску границу од 45 одсто БДП, што значи да се он скоро удвостручио.

– Не брине толико сама висина јав­ ног дуга, него драматични темпо њего­ вог раста. Додатни проблем је то што ће се тај дуг у наредном периоду пове­ ћавати. Пре неколико дана министар спољних послова је објавио да ће Срби­ ја узети нови зајам од Азербејџана, спо­ миње се од раније уговорени руски кре­ дит од милијарду долара који је само делом искоришћен за покривање бу­ џетског дефицита јер још увек није по­ вучено око 800 милиона долара за ин­ фраструктуру, а помињу се и неки други кредитни аранжмани. Шта је довело до тога да се акту­ елна власт толико задужи?

– Један од кључних узрока је тај што држава није реформисана и при­ лагођена грађанима с једне и могућ­ ностима привреде с друге стране. Све ово време, а поготово од 2008. године ми имамо драматичан дефицит у буџе­ ту, који износи годишње око милијарду и по евра. Уколико ви сваке године по­ већавате то за неких 4 одсто бруто домаћег производа и долазите у ситуаци­ ју да вам се дуг стално повећава, онда

ви са стопом раста мањом од 1,5 одсто имате драматичан раст јавног дуга. Оно што пристиже као обавеза за плаћање камата односи вам толики део БДП да раст мањи од 2­3 одсто то једноставно не може да надокнади, тако да грађани­ ма Србије остаје све мањи део тог рас­ положивог колача. Зашто у Србији заправо ника­ да није спроведена права реформа економског система?

– Шта се то променило у великим јавним предузећима у Србији? Осим челних људи, буквално ништа. У сваком од тих јавних предузећа постоји огро­ ман број вишка запослених. С друге стране, велики проблем је и нерефор­ мисана државна управа, ми тамо сада имамо дупло више запослених него за време СФРЈ, а она је још неефикаснија. Ни у једном сегменту јавног сектора ни­ је спроведена реформа до краја, а све то кошта и грађани то плаћају. Разлог те нерационалности су велики мањкови у државној каси што се прикриива новим задуживањима и дуг стално расте, а ми као држава немамо ништа од тога. Било би неупоредиво боље да смо се ми за­ дуживали зарад неких инфраструктур­ них пројеката. Овако смо ми те новце једноставно појели, иза нас није остала ни једна велика инфраструктурна инве­ стиција, а задужили смо се до крова. Дакле, да ли је неспровођење тих реформи политичка одлука?

– Да, неспровођење реформи је не­ достатак или политичке храбрости или политичке воље. Ни једна Влада од 2000. године на овамо није имала ни

Лисица и кисело грожђе У последње време све су гласнији противници уласка у ЕУ који као разлоге за то наводе да је еврозона пред распадом и да су државе пре­ задужене. Да ли је улазак Србије у ЕУ економски оправдан?

– Ако поредимо проблеме са којима се суочава еврозона и са којима се суо­ чава Србија, онда бих ја врло радо волео да живим у земљи која се налази у ЕУ. Тачно је да су они презадужени, имају проблема са ниским стопама раста које су у Немачкој тренутно јако ниске. Ја се ипак плашим да све то што се дешава у евро­ зони личи на причу о лисици и киселом грожђу, пошто је то за нас недоступно ми сада сами себе почињемо да убеђујемо да еврозона и није баш најпожељнија де­ стинација. Кључни проблем је у ствари што у Србији не постоје јасна правила игре која важе за све. Овде једна правила важе за појединце који су блиски властима, а потпуно друга правила за све остале. Наравно да је распад ЕУ као економске за­ једнице могућ, али још увек велика већина кључних људи сматра да се то неће десити. Ја ту могућност до краја не бих искључио.

РВ ТЕ Н И

Поставља се питање зашто држава није била спремна да помогне пиротском Тигру који је имао уговорене извозне послове, а није могао да добије банкарске кредите без гаранције државе, каже у интервјуу за ПН Милан Ћулибрк.

ЈУ

Куповина Железаре политичка одлука

Подмазивање гласачке машинерије Како ће се на српску економи­ ју одразити предстојећи избори?

– У сваком предизборном периоду, тих неколико месеци пред изборе јав­ на потрошња је много већа него иначе. Ми смо се према ММФ­у обавезали да ће ове године удео дефицита у буџету бити око 4,25 одсто, а ја се плашим да ће он бити много већи баш због тог драстич­ ног раста јавне потрошње пред избо­ ре. Тај новац се троши буквално за под­ мазивање гласачке машинерије. Дакле, новац ће бити потрошен за повећање плата у јавном сектору, повећање пен­ зија, на субвенције за пољопривреду, на крају крајева део тог новца ће отићи за одржавање у животу смедеревске же­ лезаре, део за запослене у железницама и тако даље. Дакле, свуда где се процени да је могуће да се на тај начин обезбеди подршка бирача пред изборе. воље ни одлучности да спроведе те ре­ форме до краја. Само је негде од почет­ ка 2000. до убиства премијера Ђинђића постојала нека намера која је могла да се наслути. То је проклетство тих ши­ роких коалиционих Влада у коме коа­ лициони партнери имају различите по­ литичке програме и ставове и на крају интересе. Цех тих политичких нагодби плаћају сви грађани Србије. Да ли је и куповина смедеревске железаре политичка одлука? Није ли то у ствари куповина гласова?

– Држава је преузела железару на­ водно за један долар, али то ће нас кошта­ ти на стотине милиона евра. Железара го­ динама уназад прави губитке и ако један Ју Ес Стил није успео да смедеревску же­ лезару доведе на зелену грану не верујем да ће то успети Влада Србије и менаџмент која ће она поставити. Немогуће је сада ту фабрику држати ни на позитивној нули. На

крају, да је држава добар послодавац, Же­ лезара никада не би ни била приватизо­ вана. Куповина Железаре је политичка одлука која је условљена очувањем радних места, барем док избори не прођу. Нажа­ лост, у Србији било шта у економској сфери не може да се одвоји од политике. Све је то политички мотивисано, наравно упакова­ но у обланду да се држава брине за соци­ јалну сигурност грађана. Онда и остале приватне компани­ је могу с правом поставити питање зашто држава и њима не помогне.

–Поставља се питање зашто држа­ ва није интервенисала ове три и по го­ дине током којих је без посла остало око 400.000 људи у Србији. Она је сада интервенисала да заштити 5.500 радника, што је и сасвим легитимно, али се поставља питање колико ће све то грађане Срби­ је да кошта. Плашим се да ће цена бити много већа. Друга ствар, Железара не­ ће моћи сама да послује, њој ће треба­ ти позајмице банака, а ниједна банка не­ ће дати кредит без државних гаранција. Онда се поставља питање зашто држава није била спремна да помогне многим комапнијама, ево, рецимо, пиротском Тигру, који је имао уговорене извозне по­ слове, а није могао да добије банкарске кредите само зато што није имао добре гаранције. Она ту није реаговала, а овамо се широке руке олако доносе одлуке које би могле коштати неколико стотина милиона евра. Да је држава гарантова­ ла за банкарске кредите Тигру, Тигар би онда успео да направи много више про­ извода, извезе их и наплати у еврима, обезбеди земљи девизни прилив и на тај начин повећа девизне резерве и успе да врати кредите банкама. Овако ће држава да гарантује за кредите Железари, она неће моћи да врати тај кредит, па ће се он на крају претворити у јавни дуг и по­ стати обавеза свих пореских обвезника у Србији. То опет има везе са предстојећим изборима.

ТЕМА

Број 136, 10. фебруар 2012.

7

Ни после шест година не назире се крај процесу реституције

Споро враћање имовине црквама и манастирима Потражује се само имовина која је у власништву Републике Србије, док она која је дата приватним лицима није предмет овог процеса. Милош Видановић Пре шест деценија, у процесима на­ ционализације и аграрне реформе, цр­ кве и верске заједнице у Републици Ср­ бији изгубиле су на стотине и хиљаде хектара ораница, шума, ливада и друге имовине. Законом о враћању имовине црквама и верским заједницама, а ко­ ји је ступио на снагу 10. јуна 2006. годи­ не, држава Србија покушала је да бар на неки начин исправи неправду старе др­ жаве. Овим законом прописани су услови, начин и поступак враћања имовине која је на територији Републике одузе­ та од цркава и верских заједница, као и од њихових задужбина и друштава применом прописа о аграрној реформи, национализацији, секвестрацији и дру­ гих прописа који су донесени и приме­ њивани у периоду од 1945. године, као и свим другим актима којима је врше­ но одузимање те имовине без тржишне накнаде. Рок за слање захтева био је до 30. септембра 2008. године.

но и укњижено 197 хектара. Манастиру Пресвете Богородице у Сукову до сада је враћено 80 хектара, а остало је да се вра­ ти још неких двадесетак хектара које су дате приватним лицима. У селу Базовик Манастир Свети Онуфрије захтевом потражује 35 хектара. Црква Свети Никола у Крупцу такође захтевом потражује 42 хектара шуме, док Манастир Пресвете Богородице у Височкој Ржани потражује 58 хектара. У селу Петровац црква Свети Ђорђе потражује свега 5 хектара иако им је одузето 15 хектара. Такође, захтеве за враћање одузете имовине предале су и цркве у Планиници и Смиловцима. Уз ове цркве и манастире пуно је још оних који су такође предали захтеве Дирекцији за реституцију – наводи Јовановић и дода­ је да је тренутно у току прикупљање до­ кументације.

– То иде јако тешко. Највећи про­ блем представља чињеница да на на­ шим просторима није било катастра

Манастиру у Поганову враћено 197 хектара

ва величина, али без броја и тачне ло­ кације. Додатни проблем јесте и тај што је после 50 година тешко наћи прецизне информације о црквеној имовини, а до­ кументација је у појединим случајевима изгубљена. Због тога су у већини случа­ јева тражени савременици који су одла­ зили на лице места да покажу колика је

Тешко до документације Председник црквене општине, Зоран Јовано­ вић, каже за Пи­ ротске новине да се у овом тренут­ ку потражује са­ мо имовина која је у власништву Репу­ блике Србије. Она имовина која је дата приватним лицима, а некада је припа­ дала цркви и манастирима, није пред­ мет овог процеса.

– Манастир Свети Јован Богослов у Поганову потраживао је на основу овог Закона 238 хектара. До сада је враће­

Темачки манастир поседовао преко 30 хектара земље

пре Другог светског рата. Када је имовина одузимана у процесу аграрне ре­ форме свим манастирима и црквама издата су решења о одузетој имовини у којима су наведене парцеле и њихо­

Имовина нишке Епархије Према подацима које смо добили у Дирекцији за реституцију за Епархију ни­ шку поднето је укупно 65 захтева за повраћај имовине. Тражено је 665 хектара пољопривредног земљишта, 3.409 хектара шумског и 4 хектара грађевинског земљишта. Закључно са 31. децембром 2010. године враћено је 606 хектара, 19 ари и 60 метара квадратних пољопривредног земљишта, затим 1.895 хектара, 71 ар и 45 метара квадратних шумског и 1 хектар 29 ари 34 метара квадратних грађевинског земљишта. Најчешћи проблеми у враћању имовине односе се на немо­ гућност идентификације катастарских парцела од момента одузимања до данас, имајући у виду да на територији Епархије нишке до 1955. године нису постојале земљишне књиге, односно катастри непокретности. До данас, сва имовина враћена Епархији нишкој враћена је у натуралном облику.

црквена имовина. Иначе, у већини ових захтева највише се потражују површине које су под шумом и то је најреалније да се врати црквама и манастирима. Што се тиче овог подручја, нема великих ком­ плекса када су у питању обрадиве повр­ шине. Када је у питању цео овај процес очекујем да држава која је преузела оба­ везу да врати одузету имовину то и учи­ ни. Међутим, не верујем да ће се то брзо завршити. У суседној Бугарској тај процес траје 15 година – истиче Јовановић.

Захтеви послати Протојереј ставрофор Христивоје Николић тврди да се зна шта су цркве и манастири поседовали у нашем крају

и да још има савременика из тог доба који о томе могу да посведоче.

– Проблем су документи из пе­ риода када је цркви одузимана имо­ вина. Кажу да је Манастир Светог Архангела у селу Изатовци био нај­ богатији манастир у овом делу Срби­ је и да је у свом поседу имао преко 300 хектара шуме. Тај манастир је срушен, а од њега су на­ прављене економске зграде. Такође, и темачки манастир имао је доста земље, преко 30 хектара. Готово цела шума из­ над манастира била је црквена. Толико је имао и Манастир Свети Јован Бого­ слов у Поганову. И манастиру у Дивља­ ни одузета је велика земља. Све је то била велика неправда. Црквама и ма­ настирима којима је одузимана земља дељена је појединцима који су ту земљу крчмили касније по свом нахођењу, па је земља често прелазила из једне ру­ ке у другу. На црквеној земљи људи су градили и куће и економске објекте. То сада више не може да се промени. Вла­ дика нишки, др Јован Пурић, је својим актом наредио свим црквеним општи­ нама у пиротском и белопаланачком намесништву да прикупе све поседовне листе и копије планова које су послате у епархију. Скоро све црквене општине послале су захтеве за враћање одузете имовине – наводи протојереј Христиво­ је. И он очекује да процес враћања имо­ вине траје дуго.

– По овом питању биће свесне оп­ струкције од стране државе и процеси ће трајати док цркве и манастири не дигну руке од тога – оцењује отац Христивоје.

ДРУШТВО

8

Пулс

Да ли ћете посетити Салон књиге и графике? Горица Ђорђевић, домаћица – Нећу посе­ тити Сајам зато што немам вре­ мена. Мислим је веома добро што се Сајам одржава, али мене не интересује у толикој мери. Мирољуб Влатковић, аудио тех­ ничар – Ове године ћу ићи. Пла­ нирам да одем са породицом. Деца ће сама ку­ пити неке књи­ ге по избору за­ то што су већ велика, а ја нећу узети ништа јер немам времена за читање. Снежана Јоцић, незапослена – Најверо­ ватније ћу по­ сетити Сајам. Највише во­ лим бестселере да читам, не­ ке лагане жен­ ске књиге. Сваке године купим неку књигу, и ако ми нека књига привуче пажњу ове године – купићу је. Мирјана Дунић, власница трафике – Да, посе­ тићу га јер идем да се упознам са новим изда­ њима. Ако ми се допадне не­ ка књига, која је прикладна нашем кућном буџету, приуштићу је. Бојан Николић, шеф смене – Посетиће­ мо пиротски Са­ јам књига поро­ дично. Можда нешто и купи­ мо, ако наиђемо на интересантно издање, које није прескупо. Трудимо се да посетимо сваке године ову ма­ нифестацију.

Текст и фото: М. Лазић

Број 136, 10. фебруар 2012.

Велике снежне падавине обрадовале ратаре

Снег у прави час за пшеницу Озима пшеница је на подручју Пољопривредне стручне службе, која по­ крива Пиротски округ посејана на око 7,5 хиљада хектара. Услови за предсетвене радове, обављање саме сетве и ницање пшенице су према речима стручног сарадника за ратарство у По­ љопривредној стручној служби, Срђа­ на Видановића, били јако неповољ­ ни због суше током октобра, новембра и децембра прошле године. Због тога су површине које су посејане мање од пла­ нираних за око 30 одсто.

– Суша је била веома изражена у је­ сењем делу године, па укупне сетвене површине озимих стрних жита 2011. го­ дине нису до краја засејане. Планирано је да се посеје око 10,5 хиљада хектара на територији пиротског Управног округа. Уз то, због суше предсетвена припрема и сама сетва биле су отежане, а помере­ ни су и сви рокови за примену агротех­ ничких мера. Поједине типове земљи­ шта било је немогуће обрадити и то само због временских прилика. С друге стране и код оних пољопривредника који су ус­ пели да ураде предсетвене и сетвене ра­ дове, врло мало усева је никло јер је би­ ло изузетно суво земљиште. Семе је било спуштено, практично, у прашину, а и ве­ тар је у том периоду, односно у новембру, дувао неколико дана. С обзиром на то да кише није било, није било ни потребне влаге за клијање семена – истиче Вида­ новић и додаје да су се сви оптимални и касни рокови за сетву озимих стрних жи­ та сустигли.

– Без обзира на рокове, због вели­ ке суше семе није клијало, па је исто би­ ло и за ону пшеницу која је посејана у оптималном року, односно 25. октобра и за ону која је посејана касније, одно­ сно крајем новембра. На само 15 до 20 одсто посејаних површина пшеница је клијала и то само онде где је било влаге.

Мада и ту није сјајна ситуација, јер због суше коренов систем није могао да се спусти дубље у земљиште. Што се тренутне ситуације тиче, велика је срећа за ратаре што је пао овај снег и у оволикој количини. То је битно и за оне усеве ко­ ји су никли и за оне који још увек нису. Међутим, право стање ствари видеће се тек у марту када се буде видело шта је и колико је никло од посејаних усева. Наравно, суша је имала утицаја на усе­ ве, али колики је то утицај био видеће се тек онда – оцењује Видановић. Миодраг Манић из Пиротa, који је посејао пшеницу на око 5 хектара, каже да ће се тек на пролеће показати колики је заправо утицај имала суша у периоду сетве пшенице.

– Суша је имала страшан утицај на сетву у прошлој години, јер месец дана после сетве кап кише није пало на засеја­ на поља. То значи да семе није радило и да је практично пропадало у земљи. Та­ кође, због велике суше није ни могло да се земљиште пооре како треба. Оно што је сигурно јесте да ће снег који је пао си­ гурно допринети бољем развоју ситу­

ације када је у питању семе. И то што је никло снег би требало да га сачува и за­ штити од замрзавања. Међутим, велика суша која је била актуелна у периоду се­ тве сигурно ће утицати и на принос. Биће мање жита, а колико мање биће јасније тек на пролеће – истиче Манић. И земљорадник из села Крупац, Саша Марковић, сматра да је суша направила пуно проблема ратарима који су у вели­ ком броју каснили са сетвом пшенице.

– Посадио сам пшеницу на око 7 хектара. Суша која је трајала неколико месе­ ци у периоду предсетвених и сетвених ра­ дова сигурно ће утицати на овогодишњи род. Због суше нисмо могли на време да пооремо њиве и због тога је читав тај про­ цес каснио. Каснило се са сетвом, као и са применом агротехничких средстава. На­ дам се да ће тренутне временске прили­ ке да промене ту ситуацију и да ће влага моћи да надокнади кашњење. Снег који је нападао донеће семену прекопотребну влагу и то је најбитније. Пшеница на мојој њиви тренутно је у фази када биљка има два или три листа – истиче Марковић. М. Видановић

Семинар о бризи о старијим особама Тродневни семинар Општинске организације Црвеног крста о едукацији во­ лонтера и чланова породице у оквиру про­ јекта бриге о старијим лицима у локалној заједници, одржан је од 1. до 3. фебруара у просторијама хотела Синком. Овај пројекат финансиран је кроз програм социјал­ не трансформације холандског Министар­ ства иностраних послова, а реализован је у сарадњи са Црвеним крстом Србије и хо­ ландском невладином организацијом „Ја­ нос”. Теме које су обрађиване на семинару биле су везане за комплетну бригу о ста­

ријим особама: хигијена и исхрана стари­ јих лица, активности које треба организо­ вати са њима, вештина комуникације са старим људима на ненасилан начин, као и саосећање са њима. Овај семинар похађало је двадесеторо Пироћанаца различи­ тог старосног доба и занимања. Оствареним резултатима семинара задовољна је и предавач Снежана Манчић.

– Презадовољна сам повратним информацијама које сам добила од уче­ сника семинара. Полазници говоре да је ово за њих било јако интересантно и од

великог значаја за касније ангажовање – рекла је Манчићева. Сви учесници добили су сертификат о успешно завршеном семинару. М.Л.

ДРУШТВО

Број 136, 10. фебруар 2012.

Пиротске посластичарнице најјефтиније у Србији

Колачи јефтинији од хлеба Када се помене Пирот, људи се обично сете качкаваља, ћилима, Тигро­ вих гума и кеја. Међутим, многе и слађе асоцијације везују за наш град. Наиме, у Пироту су колачи најјефтинији у Ср­ бији, око 30 динара, јефтинији од пеци­ ва и хлеба. То је разлог што су пиротске посластичаре увек пуне гостију. С друге стране, на пример, колачи у Параћину коштају 50 динара, Лесковцу 60 до 70, у Зајечару, Нишу, Панчеву и Вршцу у про­ секу 80, а у Београду од 100 динара па навише. Пиротски посластичари ниску цену објашњавају усклађивањем са ку­ повном моћи грађана, а за квалитет ко­ лача који је познат и ван граница пирот­ ске општине, кажу да је заслужна дуга традиција и наслеђе. Мала цена, велика продаја, а квалитет да остане непромењен, речи су мога деде Даута, започиње разговор Рагип Шаћи­ ри, власник посластичарнице „Рекорд” у центру града, која постоји више од 70 година. Он каже да су људи који са стране дођу у Пирот сумњичави по питању ква­ литета колача због ниске цене од 30 дина­ ра, али да када пробају један обавезно по­ том наруче још неколико колача.

– Већ трећа генерација ради овде, а четврта се припрема. Пироћанци су из­ узетно захвалне муштерије. Свесни смо кризног времана, па покушавамо да бу­ демо реални приликом формирања це­ на, да малом маржом а великом про­ дајом одржимо постојеће муштерије и привучемо нове. Поскупљења основних састојака за прављење колача, уља, ше­ ћера и млека, утичу на формирање цене, али не у толикој мери, зато што у трену­ цима када будемо принуђени да подиг­ немо цену, то учинимо неприметно за џеп муштерија. Такође, трудимо се да се ускладимо са временом у коме живимо, пратимо потражњу младих генерација, па нам је понуда разноврсна. У понуди поред класичних колача попут тулумбе, баклаве, кремпита и шампита, нудимо и новитете ­ тирамису колаче, чизкејк, воћне купове... Ипак, они старински ко­ лачи су и даље најтраженији. Ко једном проба наше колаче увек се враћа – само­

Пироћанци радо одлазе на колаче

уверено каже Рагип, показујући притом на натпис који стоји на самом улазу у по­ сластичару, на коме пише: ” Овде се и ваша прабака заљубила”. С Тијабарске стране Великог моста, у посластичари „Младост” три генера­ ције су протеклих 70 година марљиво радиле на стварању квалитета о коме се прича и у Београду. Власник посла­ стичаре Сакип Хасани каже да имају

чун, а притом понео колаче да увери сво­ је пријатеље из престонице у цену и ква­ литет – каже Хасани. Тон ка Младеновић коју смо са уну­ цима затекли у посластичарници „Еги­ пат” каже да на колаче долазе барем једном недељно.

– Ми најчешће овде долазимо зато што је добра услуга, колачи тазе, а цене прикладне. Одемо бар једном недељно,

9 Караула Дојкинци

Јавно урбанистичко предузеће (ЈУП) Пирот завршило је пројекат реконструкције и доградње планинар­ ског дома у селу Дојкинци са циљем повећања смештајних капацитета. Ову бившу караулу, општина Пирот откупи­ ла је прошле године од Министарства одбране. Тренутно овај објекат користе и одржавају планинари Планинарског друштва „Видлич”. Директор ЈУП Ан­ дрија Манчић каже за наш недељник да је потребно што више развити сме­ штајне капацитете на Старој планини.

– Главни услов за овакве мале хо­ теле јесте то да има довољно смештај­ них капацитета да може да прими пе­ десетак гостију. Постојећи објекат биће максимално искоришћен, а уз то биће дограђен још један нови блок. Поред ко­ лективних спаваона са неколико лежаје­ ва, планирана је и изградња две двокре­ ветне собе и апартмана. Укупна бруто површина овог објекта биће преко 500 метара квадратних – наводи Манчић и додаје да би овај планинарски дом, са будућих шездесетак лежајева, требало да буде објекат са највећим смештајним капацитетима на пиротској страни Ста­ ре планине. Реконструкција и доградња овог објекта требало би према пројекту да кошта око 18,5 милиона динара. М.В.

Саобраћајна несрећа

Сакип Хасани

муштерије широм Србије, да се економ­ ска криза одразила и на овај занат, али да се они труде да одрже ниску цену.

– Доста људи прође кроз посласти­ чару, а ми смо десеточлана породица ко­ ја успева да преживи од овог заната. Су­ бота је дан када имамо највише посла, а поруџбине примамо и из других градо­ ва. Имамо муштерије из Београда, Ниша, Новог Сада и других градова који сваке године долазе код нас. Конкретно један директор из Београда је толико одуше­ вљен квалитетом и ниском ценом, да је једном приликом тражио фискални ра­

Рагип Шаћири

а деца највише воле кремпиту – каже Младеновићка. И Ана Митић је чест гост пиротских посластичара.

– Колачи су поприлично јефтини и радо долазим у посластичару да се за­ сладим. Поред цене, изузетно су укусни и квалитетни, па ми је лакше да купим колач него да га сама правим код куће – каже Ана. А људи из других градова свој бора­ вак у Пироту памте и по јефтиним и уку­ сним колачима.

– Мала цена, а квалитет какав се рет­ ко налази. Ја сам била у чуду како за ма­ ле паре могу да се једу тако лепи колачи. Феноменални су. Првом приликом ћу до­ ћи поново у Пирот на колаче – каже Јеле­ на Трајковић из Ковина. Иако су примања минимална, а све намирнице поскупљују, ниска цена и ква­ литет допринели су томе да се Пироћанци нису одрекли старог обичаја, па и данас радо одлазе у посластичарнице на колаче. М.Лазић

На магистралном путу М1/12, код места Белановац, у општини Бела Па­ ланка, у суботу 4. фебруара догодила се тешка саобраћајна несрећа у којој су две особе изгубиле живот, а три су задобиле лакше повреде. Несрећа се догодила када је возач аутомобила марке „ауди”, који се кретао из правца Ниша ка Белој Паланци, услед непри­ лагођене брзине стању коловоза пре­ шао у супротну коловозну траку и уда­ рио у теретно возило које се кретало из супротног правца. Том приликом, на лицу места погинули су возач ауто­ мобила Ж.М. (42) и путник В.Г. (42), док су три путника из теретног возила за­ добила лакше телесне повреде. М.В.

НАЛИЧЈЕ Од 01. до 07. фебруара на територији Пиротског управног округа до­ годиле су се: – две саобраћајне незгоде у којима су две особе изгубиле живот, а четири задобиле лакше телесне повреде – три саобраћајне незгоде са ма­ теријалном штетом – један пожара (Подаци Полицијске управе Пирот)

ХОРИЗОНТ

10

Број 136, 10. фебруар 2012.

Портрет Ане Пецарски, председнице Удружења особа са хендикепом

ФЕНИКС ПОНОВО ЛЕТИ

Након деценије борбе са болешћу, Ана Пецарски изашла је као победник, спремна да својим искуством и оптимизмом помаже и другима Снежана Манић Цитат Мирослава Антића који гла­ си: „Све се, сине мој, може научити из књига, осим четири ствари. Осим врлине надања, вештине веровања, ви­ зионарства будућности и уметности стрпљења”, омиљен је Ани Пецарски, Пироћанцима познатој по томе што је председница Удружења особа са хенди­ кепом „Феникс”. Поменути цитат на не­ ки начин управо одређује Ану која сво­ јим ставом и жељом да победи болест пркоси свакој врсти слабости, стереоти­ пима и предрасудама. И поред своје бо­ лести она има снаге и воље да помог­ не другим особама са хендикепом да се боре и изборе за живот достојан чо­ века. Ана, наш, пиротски херој, отвори­ ла је душу и говори за Пиротске новине о свом животу, од детињства до данас. Њене поруке уливају оптимизам и могу послужити многима да се никад не пре­ дају у животу.

Безбрижно детињство Своју животну причу, Ана почиње од најранијег детињства које јој је про­ текло безбрижно, као и већини деце.

– Рођена сам 1978. године у Пироту, као друго дете у једној радничкој породици која је живела обичним жи­ вотом као и хиљаде других породица. У времену Титове Југославије, које је представљало привид просперитета и слободног живљења, а који се касније

распршио на најстрашнији могући на­ чин. Била сам највећа беба у породили­ шту и једно од оне деце која „пуцају од здравља” и чији је картон у дечјем дис­ панзеру био празан. Рано детињство протекло је безбрижно, у игри и радо­ сти. У то време моји родитељи су гра­ дили кућу, па су се моје и братовљеве игре одвијале на безбеднијим делови­ ма градилишта, у оближњем Момчи­ ловом граду и у насељу Јатаган, где су у то време живели наши, сада већ по­ којни, нана и деда – радо се тих дана се­ ћа Ана, јер је убрзо после тога почела да осећа прве симптоме болести и све ви­ ше је времена проводила у потрази за леком и лекаром.

Према њеним речима, када је кре­ нула у забавиште почела је да се осећа лоше, малаксалост праћена боловима у зглобовима шака била је само почетак борбе за голи живот које нико тада ни­ је био свестан. После дугих испитивања која су је само још више исцрпљивала, пиротски лекари коначно су је послали у Београд. Тамо су је изнова испитивали и када се дошло до тога да је питање дана још колико ће живети, њени родитељи су је одвели у Скопље.

– Тамо је започето моје лечење које је трајало месецима. Једна дивна жена, проф. др. Бојана Груневска, посветила је своје време и своја знања стечена на Немачком Универзитету и ондашњим Клиникама, управо мом опоравку. Све време моја мајка је била поред мене, није ме остављала ни тренутак саму. Набављана ми је терапија са Институ­ та Торлак и из Немачке. Коначно сам се вратила у школску клупу и на играли­ шта. Наставила сам да живим као сви моји вршњаци. Имунитет и опште ста­ ње доведени су ми у границе нормале, једино што никако није могло бити за­ устављено је упала зглобова, дијагно­ стикована као јувенилни реуматоидни артритис. Ја сам била само дете које се радовало што неће више месеце про­ водити у болници. Могућност да ће мо­ ји зглобови временом постати толико тешко покретни да ћу постати особа са инвалидитетом, није ми уопште била у мислима – говори Ана о почецима бо­ лести и борби коју је у раном детињству започела уз свесрдну подршку родите­ ља а превасходно мајке.

Школски дани

Породица на окупу: мама Божидарка, Ана, брат Алан и тата Зоран

У основној школи и Гимназији дане је провела као и већина деце тог времена. Одрастала је у време санкција и ратова, инфлације, говора мржње… што је, ка­ ко сама каже, допринело да не само она већ и цела та генерација прерано сазри.

– У тинејџерским данима, када тра­ гаш за многим одговорима и не знаш тачно шта хоћеш, неминовно си под лу­ пом родитеља и школских педагога. Тада сам била неко ко је помало важио за бун­

товника, неко ко не разуме баш заповест „мораш”, и неко коме је осећај слободе, како своје тако и блиских пријатеља, био јако битан. Можда смо нешто и слутили, размишљам када погледам са ове вре­ менске дистанце. Били смо они клинци који слушају „хард рок” и „хеви метал”, који су другари „до бола”, који летње ве­ чери проводе на свиркама у дворишту старог Дома Омладине, и на кеју крај Нишаве уз песму и звуке гитаре. Били смо добра екипа и искрено пријатељство нам је веома значило. Одрастање се наставило деведесетих, у доба инфлације, рато­ ва, празних продавница и бескрајних ре­ дова за основне намирнице. Безбрижни дани су постали прошлост. Сиромаштво, глад и страх били су свуда около, а говор мржње окупирао је медије. Нисмо има­ ли ни уџбенике за школу, могли смо да купимо пар свезака, то је било све. Ни­ смо имали за ужину, за изласке, тачније ни за шта. Да, одрасли смо, чак и прера­ но – говори Ана о тешком времену у ком је одрастала .Тада можда није ни слутила да ће за њу доћи много тежи дани, када ће се и буквално, борити за живот. Она каже да је последња година њеног школовања у Гимназији била и по­ следња година слободе кретања и самим тим слободе у најширем смислу речи.

Дуго је била везана за кревет Њена болест убрзо је кренула прогресивно да напада један по један зглоб, најпре зглобове колена па све друге. Завршила је матуру са одличним успехом, али могућност одласка на сту­ дије заједно са њеним вршњацима није

ХОРИЗОНТ

Број 136, 10. фебруар 2012. више постојала. Већи део дана је лежа­ ла у боловима. Убрзо након тога постала је потпуно непокретна и, каже Ана, њен свет се тада срушио.

– Одвели су ме на ВМА. Тамо сам добила препоруку за операције како би ми биле уграђене ендопротезе колена и ку­ кова. Инплантанте је требало сами да набавимо, а били су незамисливо ску­ пи. Шест година је трајала борба, да ли ћу стати на своје ноге. Кад и како ће се то десити. Све је било неизвесно. Био је крај деведесетих, време бомбардовања, рушења ондашњег режима и све што је пропратило тај период живота свих нас. У време бомбардовања лежала сам у сво­ јој соби, нисам хтела да ме носе по подру­ мима и склоништима. Не зато што сам претерано храбра, већ зато што сам само хтела да се све заврши, на овај или онај

„Живот јесте чудо и све што нам се дешава има свој разлог.” начин, онако како је записано. Тих шест година о мени је бринула мама. Баш као и онда у Скопљу, није се одвајала од ме­ не. Моја мајка Жана. Отац и брат помагали су колико су могли. Проводила сам време читајући и слушајући музику. Де­ ла Толкина, Кинга, Јеротића, Пантића… као и музика бендова попут „Lake of te­ ars”, „Anathema”, „Dead can dance”…пријали су мојој тузи. Посећивали су ме мо­ ји најближи пријатељи, доносили су ми касете, дискове, књиге… Причали смо и зезали се као да се ништа није проме­ нило. То ми је бескрајно значило – гово­ ри Ана о времену када је била везана за кревет и собу.

Нова слобода Иако се готово једну деценију бори­ ла са својом болешћу, све време је раз­ мишљала да ће једног дана, помоћи и другима да им живот буде лакши и леп­ ши. Идеја о оснивању удружења „Фе­ никс” родила јој се у време када су она и њена породица тражили помоћ. Са по­ новним „првим” корацима отпочело је

и оснивање удружења особа са хенди­ кепом, а око имена удружења није било много премишљања.

– Након све неопходне хирургије започео је мој опоравак. Први кораци, први изласци, поновно освајање слобо­ де корак по корак. Мојој радости и ра­ дости мојих најближих, није било краја. У то време је отпочело оснивање Удру­ жења. Легенда о фениксу дошла ми је у мисли док сам једног поподнева седе­ ла у канцеларији Савеза глувих и наглу­ вих. Феникс је по египатској митологи­ ји свето биће, ватрена птица која након краја животног круга изгори, а из пепе­ ла настане млади феникс. Свима који су се у то време окупили око идеје уна­ пређења квалитета живота особа које имају било какав тип хендикепа, допао се предлог. Тако је 2004. године почела са радом организација која ће касније, кроз кампање, обуке, трибине, изград­ њу прилазних рампи, обарање ивич­ њака и слично учинити живот особа са хендикепом бар мало лакшим. Рад у организацији био је и наставак лич­ ног развоја, учествовала сам на мно­

Пред браком: Александар и Ана

гобројним семинарима, тренинзима, конференцијама, доста сам путовала у земљи и иностранству. Тако смо са мо­ јом пријатељицом Иваном, коју јако во­ лим и која је активисткиња „Феникса” од оснивања, учиниле опстанак органи­ зације могућим, а успеси нису изостаја­ ли. У наше пројекте и активности укљу­ чивали су се и други чланови, активисти

Дирљив сусрет са докторком после 25 година Посебно јој је драго што је пре неколико месеци боравила у Скопљу, овога пута као учесник једне конференције посвећене особама са инвалидитетом и што се том приликом срела са докторком која ју је лечила осамдесетих година.

– Као учесница једне од конференција, која се пре 3 месеца догодила у Скопљу, отишла сам да посетим моју професорку Бојану, жену која ми је помогла у детињству, и која је често говорила: „Опоравићеш се”. Не могу речима да опишем тај сусрет, који се догодио после 25 година. Свега се сетила, причала ми је како је улазила у расправе са колегама на конзилијумима на којима се одлучивало о мом даљем лечењу. Говорила је и о мојој мами, да се сећа колико се борила, како је увек имала осмех на лицу. Тог осмеха се, каже, јако добро сећа – говори насмејано Ана Пецарски.

11

Дружење са члановима Феникса

и пријатељи. Наставићемо нашу мисију, јер „Феникс” се увек поново рађа, баш као у легенди – објашњава Ана Пецар­ ски, председница „Феникса”.

Брак на пролеће Срећом Ана се опоравила, има ве­ лику подршку и љубав родитеља, бра­ та, пријатеља и од пре нешто више од годину дана, једног Александра.

– Крајем 2010. године током реализације једног од „Фениксових” пројеката који се бавио информисањем грађана са инвалидитетом, упознала сам Алексан­ дра. Почели смо да се виђамо ван посла на коме смо били заједно ангажовани и проводећи све више времена заједно осетили смо као да се познајемо од увек. Александар је прихватио мој хендикеп најнормалније, трудио се да научи ка­ ко најбоље може да ми помогне у свему што не могу самостално да урадим. Тако се родила наша љубав, искрена и посве­ ћена. После одређеног трајања наше ве­ зе, одлучили смо да све време које нам је дато проведемо једно покрај другог. Овако то каже један од мојих омиљених писаца Михајло Пантић: „Љубав ни­ је равнотежа између давања и узимања. Љубав је време, пре свега време. Спрем­ ност да наше себично време поделимо са неким”. Верили смо се и ја сам дошла да живим са њим у стану. Наши родите­ љи су били помало сумњичави у почет­

ку, а онда су се убрзо уверили да све до­ бро функционише и престали да брину. У нашем дому не постоје мушки и женски послови, постоје само они у којима могу мање и они у којима могу више да уче­ ствујем. Волимо се и поштујемо. Једино што желимо је да сачувамо једно друго и сачувамо нашу љубав и наш мали свет. Имамо подршку родитеља, мог и Ациног брата и наших блиских пријатеља – при­ ча Ана, а притом јој из сваке речи изви­ ру срећа и љубав која ће на пролеће бити крунисана браком. На крају је желела да поручи свима који су болесни или су суочени са било каквим хендикепом да њихов живот може да буде квалитетан. Много зависи од њих самих, али доста тога и од поро­ дице у којој живе.

– Ја сам имала ту срећу да имам мајку која је екстремни борац, која је покуцала на многа врата, укључујући и највише државне институције како би мени омогућила опоравак и даљи раз­ вој. Од пре 8 година сам ето у прилици да и ја, на неки начин, помажем људи­ ма који се сусрећу са сличним пробле­ мима. После свега имала сам и ту срећу да сретнем човека кога ћу волети и ко­ ји ће мене волети баш овакву каква је­ сам. Живот јесте чудо и све што нам се дешава има свој разлог. Те разлоге ми нисмо у могућности одмах да спознамо, али дата нам је могућност да верујемо – поручује нам Ана Пецарски.

12

ПОЛИТИКА

ПНС: Пиротски Аушвиц за псе Ових дана такозвани пиротски азил за псе поред нове регионалне санитар­ не депоније постао је прави фашистич­ ки концентрациони логор из Другог светског рата за псе, који је требало да тамо буду на сигурном, каже се у саоп­ штењу Пиротске нове снаге (ПНС).

– Наиме, потресне фотографије ко­ је смо забележили у недељу 5. фебру­ ара у такозваном азилу, пиротском

Формирано пет ресорних одбора у ДС

Општински одбор Демократске странке формирао је протеклих да­ на пет ресорних одбора и то: Одбор за пољопривреду и одрживи развој села на челу са Срђаном Виданови­ ћем, Одбор за здравство на челу са др Милицом Игић, Одбор за екологију на челу са др Зораном Станко­ вићем, Одбор за науку и образовање на челу са Светланом Ћирковић, Одбор за туризам, трговину и услуге на челу са Дејаном Вељковићем, речено је између осталог на кон­ ференцији за новинаре која је одр­ жана у просторијама ове странке у уторак 7. фебруара. Како је том приликом речено, највише акци­ ја до сада организовао је Ресорни одбор за здравство, а односиле су се на превенцију и лечење дијабе­ теса, борбу против сиде, превенци­ ју рака грлића материце, и одвика­ вање од пушења. Посебно значајна иницијатива овог одбора је она ко­ ја се односи на донирање органа. Ресорни одбор за пољопривреду и одрживи развој села укључио се у акцију едукације и помоћи воћари­ ма пиротског краја коју организује Влада Данске. Акција обу хвата бес­ повратне донације у садном мате­ ријалу и помоћ у набавци опреме. У наредном периоду у ОО ДС предстоји формирање још седам ресор­ них одбора, чиме ће се заокру жити организациони оквир програма ра­ да странке. М.В.

Аушвицу за псе, говоре да пси у ње­ му умиру и постају храна преосталим живим псима који само чекају дан ка­ да ће и њих снаћи иста судбина. Пози­ вамо над лежне у ЈП „Комуналац” и локалној самоуправи у Пироту да спрече даље мучење и умирање животиња, тако што ће се потрудити да им обез­ беде боље услове за живот. Чланови Пиротске нове снаге су и прошле годи­

не у јулу упозориле јавност у Пироту и Србији на евидентан проблем у вези са хигијеном и уопште нехуманим трет­ маном животиња у такозваном азилу. Реакције одговорних скоро и да није било, а јавност у Србији се није ни за­ интересовала да макар провери наше наводе. Запитајте се само колику пат­ њу трпе пси у такозваном пиротском азилу. Да ли се њихова патња може

Број 136, 10. фебруар 2012. упоредити са патњом добро позна­ те керуше Миле, која је не тако давно у Београду остала без шапа?! Да ли то значи да само Београђани имају сами­ лост према животињама?! Зашто се о проблему у Пироту не говори?! Ако раз­ умете проблем, ако цените искру живо­ та у сваком бићу, ако имате милости и саосећања, молимо да реагујете. Пре­ станимо да не учествујемо и да окре­ ћемо главу од проблема – апелује се на крају саопштења. Б.Н.

Бивши чланови напредњака основали групу грађана Након распуштања Општинског одбора Српске напредне странке (ОО СНС) у Пироту бишви чланови овог одбора оформили су Групу грађана „Пиротски напредњаци”. Председник ове групе грађана др Милан Стојановић, ортопед у пиротској болници каже за ПН да ће ова група љу­ ди заступати исте ставове које је имала у оквиру СНС.

– Нас подржава 85 одсто чланова бившег Одбора, односно 28 од 36 месних одбора. У ок тобру прошле године је уследио зах тев председника Окружног одбора СНС Радмила Костића да се распусти Општински одбор наводно због слабог рада. Међу тим, ми смо до­ бро радили и верујем да ће људи дати подршку нама на наредним изборима, а не назови СНС који је опет у формира­ њу. Ми смо од од априла прошле годи­ не када је формиран ОО СНС учланили око 1.200 људи, формирани су месни

одбори, формирано је 16 савета, доне­ те су програмске орјентације по којима је би требало да се ради након доласка на власт. Са председником Окру жног одбора Радмилом Костићем смо имали контак те преко састанка које је он организовао, где је једини наш пред­ ставник био председник Горан Ман­ чић, по слу жбеној ду жности. Мислим да је то генеза целог проблема, јер је Костић у Окру жном одбору ангажовао

људе који нису чланови Општинског одбора и изгубила се та веза. А Костић није имао увид у наш рад и због тога није ни компетентан да га оцењује – каже Станковић. На питање има ли истине у спекула­ цијама да је председник Општине Владан Васић кумовао распуштању ОО СНС Станковић каже да тај потез одговара странкама које су на власти у Пироту.

– У граду се спекулише свим и сва­ чим. У јуну и јулу када су почела истра­ живања Стратеџик маркетинга СНС је био на првом месту. Вероватно је љу­ дима који се озбиљно баве политиком то засметало и на неки начин су хтели да то осујете. А како да осујетите неког ко из дана у дан јача него оваквим јед­ ним потезом што је по мени сулуд по­ тез. Распустити најјачи општински од­ бор који има сјајне резултате мислим да је урађен посао за неког другог, а не Б.Н. за СНС – завршава Стојановић.

Број 136, 10. фебруар 2012.

ДИМИТРОВГРАД

Проходни сви путни правци, снабдевање струјом и енергентима редовно

Стање у општини тешко, али стабилно

Општинско веће општине Димитровград је на седници одржаној у по­ недељак, 6. фебруара, званично при­ хватило препоруку Владе Србије о проглашењу ванредне ситуације и пре­ поруку о обустави наставе у основној и средњој школи од 6. до 10. фебруара. У закључку Већа такође се наводи да је уз консултацију са директорима школа, јавних установа и Јавног преду­ зећа „Комуналац”, утврђено да се све активности у општини Димитровград спроводе по плану и програму и да су сви путни правци проходни, као и да су енергенти за грејање свих јавних уста­ нова обезбеђени на време. Ванредна ситуација на територији целе Србије проглашена је у недељу уве­ че. Одлука је донета због тога што редовним средствима није могуће решавати проблеме изазване обилним снегом и хладноћом. На територији општине Ди­ митровград саобраћај се одвија успорено и отежано, али ситуација није алармант­ на. Према речима шефа механизације „Комуналца”, Васила Ташкова, њихо­ ве екипе стално су на терену, међутим због ниских температура на појединим деоницама има доста леда. То је после­ дица краткотрајног отопљења прошлог викенда, када је дошло до делимичног отапања снега, након чега је температу­ ра поново пала на десетак степени испод нуле, што је проузроковало стварање по­ ледице на доста места у граду, казао нам је у уторак 7. фебруара Ташков.

– Најгора ситуација је у вишим дело­ вима града, као и у улицама које не спа­ дају у први приоритет, јер у њима има

доста паркираних улица, због чега је немогуће добро очистити саобраћајни­ це. Што се тиче локалних путних праваца према селима и тамо су наше маши­ не стално присутне. Најтежа је ситуација у јужном делу општине, у рејону Бурела, где су снежни наноси између два и три метра. Једини непроходни путни правац протеклог викенда у том делу је био пре­ ма једном засеоку села Борово, али је пут рашчишћен почетком седмице, тако да су сви путни правци у општини проход­ ни – истиче Ташков. Иначе, и пре увођења ванредне си­ туације, екипе „Комуналаца” помагале су чишћење магистралног пута од Пи­ рота до границе са Бугарском, а било је интервенција и у бабушничкој општини, у којој је ванредна ситуација проглаше­ на још током протекле недеље.

– Још од почетка прошле седмице помажемо Предузећу за путеве Ниш, тако што чистимо магистрални пут од Пирота до границе 24 сата дневно. Прошле недеље смо четири дана реаговали

у бабушничкој општини, у делу око Зво­ начке бање – каже Васил Ташков, шеф механизације у ЈП „Комуналац”. Он, такође, додаје да за сада располажу до­ вољном количином ризле и соли, али и да на температурама испод ­5 степени со не делује, па саветује грађанима да буду крајње пажљиви у саобраћају, би­ ло да се крећу колима или пешице. И управо због формирања поледице на појединим местима у граду, пре све­ га на тротоарима у главној улици, само у једном дану, у понедељак, хитној служби Дома здравља јавиле су се три особе са повредама, задобијеним приликом па­ да. У питању су у једном случају прелом подлактице и у остала два ­ напрслине надлактице. Према речима Николе Јор­ данова, специјалисте опште медицине, најважније је да грађани, када излазе на­ поље, на себи имају адекватну одећу и обућу, као и да не стављају руке у џепо­ ве током хода, јер то повећава могућност повређивања при паду. Н. Стојановић

„Друга шанса” за образовање одраслих Основна школа „Христо Ботев” једна је од 40 школа у Србији које учествују у имплементацији пројекта „Друга шанса”. Овај програм пружа могућност школовања свима који нису завршили основно образовање. Партнери основ­ не школе у реализацији овог пројекта су Општина Димитровград, Центар за социјални рад, Национална служба за за­ пошљавање и две стручне средње шко­ ле из Пирота – Грађевинско­техничка и Млекарска школа. Прe десетак дана одржан је састанак представника ин­ ституција – партнера на пројекту и у то­ ку су припреме за формирање пројект­ ног тима, каже директорка ОШ „Христо Ботев” Катарина Симеонов.

– Школа се полако припрема да крене у обуку наставног кадра, који би тре­ бало да реализује овај пројекат и у овој

фази договарамо конкретне задатке свих локалних партнера. Тренутно је нај­ важније да дођемо до прецизног бро­ ја евентуалних полазника и ја користим прилику да позовем све који су заинте­ ресовани, све који су на евиденцији На­ ционалне службе за запошљавање, на евиденцији Центра за социјални рад, а немају потпуну основну школу, да се што пре јаве код нас и донесу сведочанство о последњем завршеном разреду да би­ смо могли као школа да уђемо у фазу де­ финисања школског тима за реализацију овог пројекта – каже Симеонова. Сви полазници програма доби­ ће сведочанство о завршеној основној школи, али и стручну оспособљеност за неки од понуђених 35 профила, који се налазе на листи Министарства просве­ те, а које средње стручне школе – парт­

нери, могу да организују. Подаци о броју заинтересованих треба да се доставе пројектном ти­ му школе до 1. марта. Програм огледа функционалног образовања одраслих, „Друга шанса”, финансира Европска унија, а спроводе га конзорцијум ГОПА, европска асоцијација за образовање одраслих и „DVV internacional” у сарадњи са Министарством просвете Репу­ блике Србије. Н.Стојановић

13 Заплењен хероин

Заједничком акцијом царине, Службе за борбу против организова­ ног криминала и Управе криминали­ стичке полиције, на улазној страни граничног прелаза „Градина” про­ шлог петка, 3. фебруара, откривено је 2.712 грама хероина, чија је вредност процењена на око 27 милиона динара, саопштено је из Управе ца­ рина. Дрога је откривена детаљном контролом аутомобила марке „Шкода Фабиа” којим је управљао бугар­ ски држављанин Х.И.М (55), који током разговора са цариницима није одавао знаке нервозе. Према њего­ вим речима аутомобил је требало да превезе пријатељу у Напуљ и није знао да се у возилу ишта налази. Хероин је откривен изнад пред­ њег левог точка иза блатобрана, упакован у пет пакета облепљених селотејп тракама и умотаних у жен­ ску најлон чарапу. Откривени наркотик и возач аутомобила предати су у даљу надлежност Министарству унутрашњих послова. Н.С.

„Панчићи и Ранчићи” у Димитровграду Новим комадом Србислава Мин­ ковића, „Панчићи и Ранчићи”, у ре­ жији Слободана Алексића, у уторак увече на сцени театра “Христо Бо­ тев” представили су се глумци На­ родног позоришта из Пирота, на свом првом овогодишњем гостова­ њу ван матичне сцене.

– Представу сам режирао на зах­ тев аутора текста. Можда се њему чи­ ни да ја на прави начин схватам то што он жели од комада на сцени, па је он сам желео да ја будем редитељ. Мислим да смо успели да остваримо циљ, који са собом носи сама прича, а то је – да забавимо публику. То је при­ ча из наших дана, на локалном дија­ лекту ­ једна љубав и две породице, које су међусобно у свађи – каже ре­ дитељ Слободан Алексић. Минковићеви текстови су добро познати димитровградској публи­ ци, па је и овога пута интересовање за представу било велико, а пријем очекивано добар. Подсећања ради, управо са Мин­ ковићевим комадом „Нишан”, који је такође режирао Сlободан Алексић, димитровградско позориште „Хри­ сто Ботев” је од 2005. године наова­ мо побрало бројне награде на фе­ стивалима у земљи и иностранству. Н.С.

СПОРТ

14 КМФ Пирот

Одлука директора лиге, Горана Николића, да се утакмица између КМФ Пирот и нишког Винтерспорта, која је тре­ бало да се одигра за викенд одложи због лошег времена, изазвала је негодовање пиротског клуба на челу са тренером Ми­ ланом Тошићем. Иначе, Николић је смс поруком обавестио пиротски клуб да се меч одлаже.

– Утакмица данас није одиграна за­ то што је директор лиге одлучио да се не игра коло, вероватно у договору са еки­ пом Винтерспорта, зато што је њихов најбољи играч болестан. Ја сам ту ин­ формацију, да им је најбољи играч бо­ лестан и да се неће опоравити на време за заказани меч, имао и очекивао сам да ће на неки начин Нишлије покуша­ ти да ескивирају одигравање утакмице. На последњем тренингу пред заказану утакмицу, стигла ми је смс порука од ди­ ректора лиге Николића у којој нас је оба­ вестио да је коло померено, а утакмица одложена – каже Тошић. Према њего­ вим речима, као објашњење због чега је утакмица одложена, наведено је ло­ ше време и стање на путевима.

– Али то не стоји, јер сви ми знамо да је пут Пирот ­ Ниш чист и проходан. Није било никаквих разлога да се коло одло­ жи. Такође је додао и то да је одлуку до­ нео у договору са представницима свих клубова. Оштро демантујем ту тврдњу, чињеницом да сам се лично чуо са тим истим представницима клубова, који су ми казали да нико од њих није пристао на одлагање. Значи, директор лиге је само­ вољно донео одлуку, и сматрам да је ти­ ме оштетио наш клуб и лигу. Ми смо тра­ жили и да одемо у Ниш, да тамо играмо утакмицу као домаћини, на шта дирек­ тор лиге није пристао дајући образложе­ ње да не можемо да будемо домаћини у Нишу. Заиста не знам куда води све ово – рекао је Тошић. Иначе, сусрет између КМФ Пирот и Винтерспорта неће моћи да се одигра у наредне две недеље будући да ће се у том периоду у хали Кеј одржаМ. Л. вати Салон књига.

Одложен Жцков меморијал Отворено првенство Пирота у скијању, популарни „Жцков меморијал”, ко­ ји је требало да се одржи прошлог ви­ кенда на стази код Планинарског дома, одложен је због ниских температура и велике количине снега на стази. Такми­ чење ће се одржати када то временске прилике дозволе, а у Ски клубу Миџор очекују да то буде у периоду између 15. и 26. фебруара. Данас ће цицибани и пи­ онири Миџора учествовати на Отвореном првенству Београда на Копаонику. М.Л.

Број 136, 10. фебруар 2012.

КК Пирот убедљив против Димитровграђана

Декласирали комшије у дербију КК Пирот – КК Димитровград 94:54 ( 26:14, 16:18, 32:13, 20:9), Прва српска лига – група Исток, 16. коло, су­ бота 4. фебруар, Спортска хала Кеј, гледалаца: 300, судије: Александар Игњато­ вић и Тијана Ристић ( Ниш). КК Пирот: Н. Филиповић 2, Стефа­ новић 5, Томић 10, Дујковић 12, Д. Фи­ липовић 10, Николић 4, Тодоровић 17, Станисављевић 5, Радовановић 9, Крстић 6, Младеновић 10, Стојановић 4. КК Димитровград: Јовановић 7, Алексов, Петров 5, Ранђелов 1, Тодоров, Андрејев 3, Јовановић Д. 12, Андреје­ вић 9, Драгутиновић 3, Петровић 14. Комшијски дерби између Пирота и Димитровграда отворен је убитачним тројкама шутерски веома расположених Пироћанаца. Предност од десетак коше­ ва која је створена у првим минутима утакмице гости су покушали да сустиг­ ну тројкама, али их шут није хтео. Другу четвртину обележио је преокрет у игри, гостујућа екипа као да је добила крила, направила је серију кошева што је резул­ тирало тиме да су се у једном тренутку примакли Пироћанцима на само један кош заостатка. Зицери, које су прома­ шивали домаћи, додатно су отежавали ситуацију. Међутим, тројка Тодоровића повратила је екипу из обамрлости, те су

Томић прецизан са линије за три поена

успели да поврате изгубљени ритам и да на одмор оду са првобитном предношћу од 10 поена. Друго полувреме отпочело је игром коју је домаћа публика чекала већ двадесет минута. Почетна разлика од 10 поена удвостручена је за кратко време. Резултатска предност је вртогла­ во расла па се публика наслађивала на­ гађањима да ли ће домаћи прећи стот­ ку. То се на крају ипак није догодило, али су пиротски кошаркаши на задовољство публике меч завршили са убедљивих 40 поена разлике. Тренер Пироћанаца Марко Спасић био је задовољан приказаном игром.

– Добро смо одиграли, са малим па­ дом игре у другој четвртини, али је чврста одбрана то кориговала. Разиграли смо све играче и вратили Жељка Станисавље­ вића у игру, који ће нам бити од велике

користи у предстојећим мечевима – ка­ зао је Спасић додајући да је испуњен план да се прими мање од 60 погодака. Наје­ фикаснији у редовима домаће екипе, Ми­ лан Тодоровић, свестан је слабије игре свог тима у другој четвртини.

– Имали смо две веома различите четвртине у првом полувремену. Пове­ ли смо утакмицу, све је функционисало како треба. У другој четвртини пробали смо са зоном, али се нисмо снашли. Да смо и тај део утакмице одиграли како ваља прешли бисмо стотку – рекао је Тодоровић. КК Пирот ће у наредном, 17. колу, овог викенда гостовати у Врању екипи Југ која, и поред чињенице да се налази на последњем месту на табели, представља тим са традицијом и не­ предвидивог противника. М. Лазић

У току припреме Радничког за наставак сезоне

Бели максимално тренирају упркос минусу Зимске припреме ФК Раднички почеле су 23. јануара и увелико су у току, о чему сведочи веома жива атмосфе­ ра на поподневном тренингу пиротског српсколигаша. Екипа има два тренинга дневно, пре­ подневни на Кеју или помоћном терену зависно од количине снега, где се ради на стицању снаге, а на поподневном тренин­ гу у сали Техничке школе фудбалери Рад­ ничког раде са лоптом и и на техници. Пр­ ви тренер Радничког, Раде Манић, каже за Пиротске новине каже да је задовољан како протичу припреме.

– Припреме теку нормалним то­ ком, с обзиром на временске услове. Одржавамо два тренинга дневно, а веома често користимо и теретану. До сада је један део припрема одрађен и ја сам презадовољан. Сви играчи се труде мак­ симално, што је најважније немамо по­ вређених играча, а прошло је скоро две недеље од почетка припрема. Надам се да ћемо припреме искористити у потпу­ ности – каже Манић. Недавно је у клуб пристигло и осмо појачање у зимском

прелазном року Владимир, нападач Калчић из Сврљига.

– Ради се о изузетно квалитетном играчу тако да ће сигурно појачати кон­ куренцију у нападу, у коме ће играти по левој или десној страни. Тренутно на сва­ ком месту имамо по 2 или 3 играча. Од 25 до 26 играча и 4 голмана, колико их је сада на припремама, очекујем да се бројно стање искристалише на неких 20 играча и 2 голмана са којима ћемо отпо­ чети предстојећу сезону, за коју имамо циљ да останемо у лиги. То нам је глав­ на идеја на сваком тренингу, тако да ве­ жбамо из петних жила. Планирамо да остваримо што бољи пласман, јер ће то бити добро за нас. Али, нећемо ништа да обећавамо. Оно што је сада сигурно јесте то да имамо добру екипу – каже Манић. Он додаје да је једини разлог неиграња припремних утакмица лоше вре­ ме, али да постоји могућност да се оде у Београд како би се играло на терену са вештачком травом, мада ће се ова мо­ гућност тек разматрати. На тренингу смо затекли и Радета

Медића, највеће појачање у зимском прелазном року и играча од кога ће у великој мери зависити игра Радничког у наставку сезоне.

– Има још доста до првенства тако да сматрам да ћемо се добро спремити. У принципу, знам која тежина и одговор­ ност се налазе на мени, да предводим овај тим. Желим да вратим публику на стадион, где јој је и место, да уживају у утакмицама. Ја прихватам улогу вође и не плашим се ничега, јер верујем у ове момке, у селекцију која је извршена и у саме људе у клубу – казао је Медић. М. Лазић

Број 136, 10. фебруар 2012.

К УЛТ УРА

Од 10. до 19. фебруара у хали Кеј

Бећковић отвара Салон књиге Познати писац и песник, Мати­ ја Бећковић, отвориће данас 13. по ре­ ду Салон књиге и графике у Пироту, у организацији Дома културе и Народне библиотеке, који ће се од 10. до 19. фебруара одржати у Спортској хали Кеј. Након свечаног отварања биће одржа­ но књижевно вече на коме ће бити речи о животу и целокупном опусу овог ре­ номираног писца. Још један од позна­ тих гостију на Салону књига биће јавна личност и књижевница Исидора Бјели­ ца, која ће у недељу, 12. фебруара, у 18 сати, представити своје најновије де­ ло „Роман о прељуби”, након чега ће сви заинтересовани моћи са ауторком да разговарају о њеним остварењима. Промоција најновије књиге песама Ра­ де Петровске „Испод два шешира”. за­ казана је за 11. фебруар у 18 сати. А сви они који у књигама траже приче о урба­ ној отуђености и очајању који се претва­ рају у насилну катарзу, не смеју пропу­ стити промоцију прве књиге, „Чизме од ђавоље коже”, младог пиротског ауто­

Детаљ са прошлогодишњег салона

ра Мише Андоновића, у издању Нишког културног центра, која ће се одржати 18. фебруара у 19 сати. Поред аутора, о књизи ће говорити уредник издања Зо­ ран Ћирић, а одломке из књиге чита­ ће глумци Борјанка Љумовић и Алек­ сандар Ђинђић уз адекватну музичку подлогу. Ученици првих разреда основ­ них школа током трајања Салона тради­ ционално ће се бесплатно учлањивати у Библиотеку, а са њима ће се дружи­ ти двојица водећих дечјих писаца: Игор Коларов и Бранко Стевановић. Игор Коларов је за своју књигу „Русвај” на про­ шлогодишњем сајму књига у Београду добио награду Сајма за најбољу дечју књигу, а на овогодишњем конкурсу По­ литикиног забавника награду за најбо­ ље књижевно дело за младе за роман „Кућа хиљаду маски”. Он је једини аутор коме је овај подвиг пошао два пута за руком. Коларов је прву награду Политикиног забавника добио 2002. године

за роман „Аги и Ема”, према коме је ка­ сније снимљен и играни филм. А збирка песама Бранка Стевановића „Авантуре Краљевића Марка”, добитник је награде за најбољу дечју књигу Сребрно Гашино перо на Фестивалу хумора за децу у Лазаревцу. На овогодишњем Салону књи­ га и графике ни љубитељи стрип култу­ ре неће бити запостављени. Њима ће се 15 и 16. фебруара представити три изда­ вачке куће: „System comics”, „Darkwood” и „Komiko”, са својим акутелним издањима, а овај скуп ће својим присуством уве­ личати познати стрип цртач Павле Зелић из „Дружине Дарданели“. А Дом култу­ ре расписао је конкурс за најбољу кратку причу за ауторе са територије Пиротског округа. Најбоље приче биће објављене у зборнику, док ће аутори три првопласи­ ране приче добити и новчане награде. И ове године у Спортској дворани Кеј представиће се тридесетак издавача. М. Лазић

БУКВАР–р азигранаа збука Издавач: „Pi-press” Приредили: Соња Жикић и Владимир Манчић Илустрације и дизајн: Владимир Манчић Стихове „Шумски карневал“ написала: Добрила Незић У друштву разних животиња које су са свих страна света пошле на шумски карневал, да се друже и забаве, славе­ ћи љубав, слогу и пријaтељство, деца ће ненаметљиво и кроз игру научити штампанаи писанас ловаа збуке.

Ова интересантна и поучна сликовница намењена је деци предшколског узраста и ђацима првацима, и послу­ жиће им као прва помоћ приликом упознавања са словима. Свако слово

приказано је уз одговарајуће појмове који га илуструју у разним позицијама унутар речи и у реченици. Такође, свако слово прати једна строфа песме „Шумски карневал“, у којој је опевана по једна животиња или биљка чији назив почиње тим словом, што, заједно са препозна­ тљивим илустрацијама Владимира Манчића, овај приручник чини за­ бавним,д уховитими р азиграним.

Књига је урађена са тврдим, картонираним листовима и корицама обложеним сунђером, па ће и нај­ млађим радозналцима послужити као дуготрајна играчка препуна пре­ лепих слика и сличица, а оним ма­ ло старијим биће добар подстрек да лакшес авладају читање.

15 Рањени орао у пиротском позоришту Јагодинско позориште предста­ виће се вечерас у 19.30 пиротској публици комадом „Рањени орао”. Ово је узвратна посета Јагодинаца, на­ кон што је пиротско Народно позо­ риште са представом „Коме дадомо Ковиљку” пре два месеца гостовало у Јагодини. Лик Анђелке Бојанић, главне женске улоге у овом комаду тумачиће Тања Нахмутовић, а оста­ ли део глумачког ансамбла чине: Драган Буњевац, Бранка Маринко­ вић, Александар Антић, Јелена Јова­ новић, Ненад Петровић... Представа „Рањени орао” рађена је по чувеном роману Милице Јанко­ вић (Мир Јам) који је доживео своју екранизацију у истоименој телеви­ зијској серији. Улазнице су пуштене у продају у понедељак 6. фебруара по симболичној цени од 200 динара, а према речима организатора Народ­ ног позоришта Дејана Глишића, пред­ става је наишла на одличан одзив грађана, првенствено дама. М. Лазић

ХроникаоГ остуши Пиротски аутор Борисав Ни­ колић, прошлог петка, 3. фебруа­ ра, у читаоници Народне библиоте­ ке представио је пиротској јавности своју другу књигу „Хроника о Госту­ ши”. О делу су, поред аутора, говорили уредник издања Момчило Ан­ тић, рецензент Видоје Милојковић, лектор Јован Васић и истраживач традиционалне културе Драгољуб Златковић, док је одломке из дела присутној публици читао Алексан­ дар Живковић - Аца Лиса. Аутор је на прикупљању података за ово дело дуго радио, бавећи се, као сам каже, правим истраживачким радом.

– Материјал сам скупљао из раз­ личитих докумената, али и од казива­ ча, што је трајало поприлично дуго. Моја књига је намењена свима, по­ готово млађима, да би видели како се некада живело. Поручио бих мла­ дима да и они пробају да направе мо­ нографију о својим селима – рекао је Николић. Монографија је писана књи­ жевним језиком, док су казивања старих Гостушана записана у извор­ ном облику, на дијалекту овог пла­ нинског села. Ова монографија представља и својеврсну врсту речника, у коме су забележене неке од давно ко­ ришћених гостушких речи. М. Лазић

ОМЛАДИНСКЕ

16

Број 136, 10. фебруар 2012.

Пиротски бенд „Black Joker” представио сингл Пиротска музичка сцена све је бога­ тија у последње време. Још један у ни­ зу рок бендова „Black Joker” ових дана представио је истоимени сингл. Ина­ че, овај бенд настао је 2009. године, а тренутно су у постави Миодраг Божић (вокал, гитариста), Вукота Илић (гитариста), Владимир Костић Даркнесс (басиста) и Јован Стефановић (бубњар). Овај бенд форсира чврст звук и то кроз ауторски рад. Њихов заштитни знак, по коме је већ препознатљив на југоисто­ ку земље, јесу „live” наступи изузетне енергије, који обилују спонтаношћу и често непредвидљивим моментима, каже за Пиротске новине гитариста Ву­ кота Илић.

– Први ауторски материјал снимили смо у новембру прошле године у продук­ цији Предрага Пејчића из бендова Курири и Биг Баг. Док је мастеринг три сни­ мљене песме у току, открили смо један део снимљеног материјала за јавност на Youtube почетком 2012. године. У пита­ њу је преедит верзија песме „Black Joker”, која практично у 3 и по минута предста­ вља наш бенд и све оно што ми, у ствари, представљамо – истиче Илић. Теме песама су различите, понај­ више се баве друштвом, друштвеним вредностима и међуљудским односима док једна од снимљених песама и која је тренутно у фази мастеринга описује по­ себан однос бенда са селом Брлог, спи­

ЋОШАК ЗА ЋОШКАСТЕ

да будем мање лења и урадим нешто по питању свог живота, али сви који ме познају никада неће променити ми­ шљење о oвој мојој особини. Зашто бих то мењала, и то баш ове недеље? Нева­ спитано је одбити поклон, и гледати му у зубе. Ја ћу своје покрити ћебетом, и провирити да бих кроз њих процеди­ ла топлу кафу. Осуђујте ме целе наредне недеље ако желите, и онако је сло­ бодна, али ја се нећу правити паметна и критиковати друштво јер сам изгу­ била значајан део свог школовања у овом пресудном тренутку. Будимо ре­ ални, да ли би ова недеља променила нешто? Реторичко је питање, не повод за наставак дискусије. Онај ко мисли да ће му живот кренути силазном пута­ њом због распуста, нека двадесетчети­ ри часа помножи са седам и усија сто­ лицу. Ја се водим умереношћу. Да, моја лењост је по мојим мерилима умере­ на, хвала на питању. На крају крајева, у овој ванредној ситуацији увек има нечега што се може урадити и подићи ваш его на ниво супер хероја, заштит­ ника народа по снегу и леду. Можда моја неће бити последња, можда чак и грешим, али хајде да суми­ рамо то овако. Од како је света и века, ђаци уживају у распусту. Ја сам ђак, са­ да је распуст, рачуницу изведите сами.

Срећан распуст Пише: Лола Стојановић Гимназија, IV-5 Ето нам сад, ни од куда­распуст! Па слагала бих, и то јако, кад бих рекла да ми је жао. Вуче ли то последице? Како ћемо надокнадити изгубљено? Да ли нам се ближи ледено доба? Шта је са миром у свету? Не знам. Не могу рећи да ме не занима, јер сам свакако у ма­ њој или већој мери захваћена овим пи­ тањима, али ја сам своју одлуку доне­ ла. Бићу себични лењи средњошколац и ове недеље. И уживаћу у томе. Ја сам своју лењост прихватила као чињенично стање, карактерну цр­ ту којој је бесмислено супротстављати се. Наравно, могу с времена на време

ритуалним центром свих чланова бенда.

– Планови за будућност су снимање спота, који ће бити рађен за песму „Black Joker”, затим рад на новим песмама и на-

равно концертна промоција истих. Такође се припрема и први албум – каже Илић. Лазар Алексић Економска школа, IV-1

МАРКЕТИНГ

Број 136, 10. фебруар 2012.

17

ВАША ПОРОДИЧНА ТЕЛЕВИЗИЈА www.tehnikom.info

Народни универзитет

Божидар Аџија

ТЕК У ЋИ РАЧУН:255­56 8 4 ­89 ПИБ: 10028 86 85 МАТИЧНИ БРОЈ: 07010036 ШИФРА ДЕЛАТНОСТИ: 80420

НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ БОЖИДАР АЏИЈА БЕОГРАД

tehnikom

PRODAJA I SERVIS RAČUNARA

РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ПИРОТ

Због великог интересовања наставља уписни рок за стручно оспособљавање за обуку за занимања из програма НЕГА ЛЕПОТЕ И ДАЉЕ 10% ПОПУСТА за све кандидате који се упишу до 20. ФЕБРУАРА 2012.

Reciklurani toneri za HP HP 1010, 1018,1020

Reciklaža (punjenje)

У понуди занимања :

1.200 din.

Маникир са надоградњом ноктију, маникир - педикир, масер, козметичар, фризер , женско - мушки фризер, шминкер и депилација.

Наставља се и уписни рок за ПРОВЕРУ ЗНАЊА

1.800 din.

1.300 din.

Samsung ML serija

HP 1010/1000w/1200w/5L/6L...

ИЗДАВАЊЕ ДИПЛОМА МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАТИХ ЗА СВА ЗАНАТСКА ЗАНИМАЊА

2.400din.

ПРИЈАВА КАНДИДАТА ДО 20. ФЕБРУАРА 2012. ПОЛАГАЊЕ ПО ФОРМИРАЊУ ГРУПА ИЛИ ПО ХИТНОМ ЗАХТЕВУ.

Српских владара 90/4 зграда ПИО фонда 4. спрат Пријава и упис кандидата радним данима и суботом од 9-15 сати 010/312-861 , 063/87-57-543

Color laser serije 1600/2600 1515n/2015n

1.700 din.

HP 1005/1006

Servis računara TEHNIKOM, Kozaračka 149 Pirot Tel. 010/347-641, 063/82-78-578, e-mail: office@tehnikom.info

Продајем кућу близу аутобуске ста­ нице,но воградња,по вољно. Тел. 347-691. Продајем кућу у Тијабари 280 м2, плац3 ,5а ри,о дмаху сељива,по вољно. Тел: 064 576 10 28. Издајемг арсоњерууц ентру. Тел: 064 17 48 166.

Купујем старе радио апарате, грамофоне, старе зидне сатове, гусане пе­ ћии д ругеа нтиквите. Тел: 069/14-51-587 Продајем камп приколицу ADRIJA 410, регистрована, повољно. Тел: 062/449 238.

Потребни амбициозни и комуника­ тивни сараднициз ао збиљанпо сао. Тел: 069 4010 444. Данијела.

Продајем кућу у центру села Извор на површини плаца од 13 ари на коме се налази велика стаја са сеоским помоћ­ нимо бјектима и локалом. Тел: 069/14-51-587

Продајем њиву у атару села Извор поред пута површине 29 ари. Тел: 061/22-07-245

Продајем плац у близини зелене пи­ јаце, површине 9 ари. Тел. 069 14 51 587.

Издајем гарсоњеру у Славонској улици од 1.2.2012. Тел.064/17 48 166

Продајем њиву у близини Присјан­ скогн асеља, површине 20 ари. Тел.064 40 30 555.

Дана 14. 02. 2012. у 11 часова на гробљу у Крупцу даваћемо четрдесетодневни помен нашем вољеном и поштованом супругу, тати, деди, брату Старку

Витомуру - Вити Живковићу из Крупца

Позивамо рођаке и пријатеље да присуствују овом тужном помену Ожалошћени: породице Живковић, Красић, Панић и остала родбина

ЦРТИЦА

ОГЛАСИ / ЧИТУЉЕ

18

Број 136, 10. фебруар 2012.

Ехо Полуфинални меч нашег тени­ сера Новака Ђоковића у Аустралији са Енглезом Марејем ­ бака Вука је гледала непрекидно 5 сати. Она је, пре спикера, изговарала оно УХ за сваки Новаков промашај. Веома је љутила публика која, урлицима одушевљења, прати Маријеве по­ ене, а за Новакове је ­ резервисан мук! Зато је спикер и рекао: „Новак игра сам ­ против 15.001!“ А кад је, ипак, Новак заиграо у финалу са Шпанцем Надалом, она није хтела да гледа пренос. Ради­ ла је обичне послове по кући и ­ на основу ЕХА са трибине, знала кад

је поен за Надала, а кад за Новака. Меч је трајао, као што се зна, 5 са­ ти и 53 минута! Медији кажу: „Су­ срела се два гладијатора!” А ­ наш је победио! Она сада сматра да је ЕХО о успесима, не само Новака, већ и осталих спортиста победама над: Мађарима, Хрватима, Италијанима, Црногор­ цима и другима ­ дошао као мелем! И зато ови успеси треба да допру и до оних: дотераних, ситих и богатих европских моћника ­ да схвате да су Срби, заиста, добри момци, те да нас не одбацују тако олако и бахато! С.А.

Лични оглас Факултетски образован, озбиљан, ситуиран, 43, жели да упозна атрактивну даму за трајну везу. Тел: 065/ 54-99-731 ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ПИРОТ

ОБА ВЕ ШТЕ ЊА Електродистрибуција Пирот захваљује се на редовном измиривању уговорних обавеза. Молимо купце са дугом да измире своју обавезу по ОПОМЕНИ коју су примили. Купцима са већим износом дуга ЕПС једном годишње нуди могућност измирења дуга путем вансудског поравнања чак и до 9 месечних рата. Такође, ЕД Пирот позива купце власнике викендица да ће вршити об­ уставу испоруке ел.енергије купцима који до датума доспећа немају ДОСТАВЉЕНА СТАЊА као и дуговање у викенд насељима. ЕД Пирот неће сноситишт етуз бого буставе. А у периоду од 01-12. у месецу ЕД Пирот вршиће ОЧИТАВАЊЕ за утрошену електричну енергију у свим категоријама потрошње у граду и се­ лима. Молимо купце да омогуће доступност до бројила нашим чита­ чима како би смањили могуће примедбе или У ЗАКОНСКОМ РОКУ сами доставе стања. Отворен је посебан телефонски број 010-313-816 за пријемс тањаи п римедбик ојес ео дносен ас ве податкеуо брачуну. Управни одбор ЈП-ЕПС-а је на 37. седници донео Одлуку којом се продужава примена одлуке о попусту до 30. јуна 2012. год. Сви купци у ка­ тегорији домаћинства са потрошњом до 350 Kwh за 30 дана који редовно измирују своје рачуне до датума доспећа имају право на попуст од 11,89% на цену елektri;ne енергије.

ФЕ ЉТО Н

Број 136, 10. фебруар 2012.

19

ФЕЉТОН Парламентарни избори у Пиротском округу од 1878. до 2008. године (10)

Избори након Мајског преврата Пише: Миљан Манић, историчар Народна скупштина, изабрана 1901. године а распуштена марта 1903. године, сазвана је одмах после државног удара, 2. јуна 1903. године. Поред избора новог краља, ово је вратило на снагу и устав из 1888. године, у коме су извр­ шене извесне измене. У Депутацији која је изабрана 2. јуна а допуњена 4. јуна, са задатком да иде у Женеву и уручи кра­ љу акт о избору, од посланика из пирот­ ског округа налазили су се др Мита По­ повић и Јован Николић. Враћањем на снагу устава из 1888. године враћени су и сви закони који су на основу њега били донети, па и Закон о избору народних посланика, од 25. марта 1890. године. Тако је у пиротском округу отпочео пети изборни период који је последњи у Краљевини Србији. У периоду 1903 – 1914, пиротски округ је чинио јединствено изборно тело које је бирало 5, а Пирот као засебно из­ борно тело, по једног посланика. У овом периоду највеће политичко освежење у Србији и округу представљала је појава нове политичке партије – Српске сојила­ демократске партије. Још од свог осни­ вања у Пироту је имала јако упориште. У периоду 1903 – 1914. године у пи-

ротском округу су пет пута спроведени посланички избори за обичну народну скупштину. Шести, расписани августа 1914. године, нису одржани због избијања рата. Нови избори расписани су за 8. септембар 1903. године. У оквиру своје турнеје по Србији, нови краљ Србије Пе­ тар I Карађорђевић је уочи ових избора 18. августа 1903. године посетио и Пирот. Резултати избора по кандидатским листама били су следећи: Радикална странка 2558 гласова, Напредна стран­ ка 671 глас, Либерална странка 941 глас, Самостални радикали 3660 гласова. На основу изборних резултата, за по­ сланике су округу изабрана прва четво­ рица кандидата са листе Марјана Вељко­ вића, и само један са посебним условима са листе Јована Николића, и то: ­ са општим условима: Марјан Вељ­ ковић, трговац из Масуровца, Таса Жи­ вић, трговац из Беле Паланке, и Сотир Манић, земљорадник из Шугрина, ­ са посебним условима: Живојин Хаџић, професор из Лесковца, и Ђорђе Симић, државни саветник из Београда. За избор посланика у Пироту на изборима од 8. септембра 1903. године изашло је 839 бирача. Своје гласове они су расподелили на следећи начин:: листа Војина Ћирковића добила је 447

Пирот с почетка двадесетог века

гласова, листа Ваце Н. Костића добила је 168 гласова, листа Станимира Божи­ ловића добила је 41 глас, листа Милана Маринковића добила је 117 гласова и листа Петра Ј. Вељковића добила је 66 гласова. Пиротски округ и Пирот су тако на првој скупштини бираној после мајског преврата представљали четири посла­

Занимљивости и записи из завичаја (119)

Топлодолско зимско возење сено Од порано смо доста сено возили зими. Јесени се саберу и привлчу пласје на сењаци и здене се у големи стогови. И кад се заврше јесење работе почнемо да вози­ мо сено. Али млого пути заване снег, па бу­ ду големи намети, отсечу путеве и не мож се стигне до сењацити. Имаомо сењаци на Брод, у Вртоп до Куленицу под Жаркову чуку. И кренумо да оправимо пут, навејало млого снег. Од Јелу, па преко Бегу падину беше толко навејало снег да су на поједи­ на места били наметје по два до три метра. Појдомо из село шес­седам човека који та­ мо имаомо сено, прво да одринемо наме­ тјети и да просечемо путат, да може сас за­ прегу да дованемо сеното. Отидомо рано, па ринумо, врљамо, врљамо, врљамо сне­ гат, највише преко падинуту куде беше нај­ голем снегат. И тамьн да си појдемо дома, а оно дуну јак кривьц и за неколико мину­ та, това што смо одринули, поравни. Како да несмо одревали. Ми се само спогледамо и отомо си у село. Јутредьн се па врнумо и

одревамо, али греја слнце, разјужи се сне­ гат и не може ветар да га носи. Наставимо одревање и после четри дьна стигомо до сењацити и с муку натоваримо и превезо­ мо сеното. А говедата, како гмурају у снегат с нође, свете предње плоче отпрше јер се стидзају сас задњете нође и све и стуре. Па када окопне снегат идомо да збирамо пло­ чете. (Божидар Станковић, 1939, Топли До)

Палавозови из Орљу Пред Други светски рат планирано је да се прави пруга која иде према књажевачко преко орљансћи атар. Траса на туја пругу је требало да иде преко наше имање и тре­ бало је да нам одузму њиве, пашњаци, шу­ му. И моја фамилија, домаћини, се наљуте и почну да прете да че запале воз, па нас у село назову Палавозови. Део пруге је бил постављен, али су пругу разнели сељаци за време рата. Наши несу имали прилику да пале воз, али смо постали Палавозови. (Пе­ тар Костић, 19ь2, Орља). Записао и приредио: Драгољуб Златковић

ника – самосталца и два посланика ра­ дикала. Након неколико кратких влада и немогућности формирања нових, Ука­ зом од 17. маја 1905. године распуштена је Народна скупштина и расписани су нови избори за мандат од 1905 – 1908. године. У следећем броју: Избори из 1905. и 1906. године

У ОКУ СВЕТА

ПОВЕРЕЊЕ - НЕПОВЕРЕЊЕ Неповерење је мајка сигурности (француска) Неповерење је секира на стаблу љубави (руска) Веруј ми, али припази на себе (енглеска) Најпре провери, па онда веруј (руска) Неповерење и непријатељство су суседи (данска) Где неповерење уђе, љубав изађе (данска) Ко своје скровите мисли другом исповеда, постаје његов слуга (српска) Најбоље су затворена она врата која можемо оставити отворена (кинеска) Добро је поверити се, али је опасно превише се поверити (осетинска) Поверење кад изгубиш, не мож га најдеш; мож ти опросте, али ти више не верују. (пиротска) Приредио: Д. Златковић

РАДОСНИЦА

Величанствена скулптура од снега краси паркић у Барју

Деда Мраз са санкама и ирвасом стигао у Пирот Величанствена скулптура Деда Мраза од снега, са све саоницама и ирвасом, привлачи ових дана па­ жњу Пироћанаца, а посебно наших најмлађих сугра­ ђана, који са осмехом на лицу и неверицом у очима застају када пролазе поред паркића у улици Драгољу­ ба Миленковића у насељу Барје. Аутор ове импозант­ не скулптуре, која је у овим зимским данима права атракција за децу али и одрасле који долазе да виде и да се сликају са снежним Деда Мразом и ирвасом, је Пироћанац Горан Ранчић, кога смо затекли како фар­ бањем изводи финалне радове.

– Компресором сам офарбао читаву скулптуру, како би добила на реалистичности и лепоти. Боја јој даје драж. Ово је трећа година за редом како правим Деда Мраза у овом парку, с тим што је сваке године друга­ чији. Ове године направио сам ирваса који вуче саонице са Деда Мразом. Са израдом скулптуре кренуо сам без претходних скица на папиру, из главе. Веома во­ лим уметност, тако да сам желео да и на овај начин искажем себе. Ово ми је нека врста хобија. Приликом

ПИРОЋАНКА

МИЉАНА НИКОЛИЋ

израде мислио сам и на то како да се деца попну на ир­ васа или код Деда Мраза, па сам поставио степенике. Поручио бих деци да пробају да поред Снешка Бели­ ћа праве и неке мало сложеније скулптуре. Сматрам да би град зими био много лепши ако би сваки парк или двориште имало сличну скулптуру – каже Ранчић. Док смо са њим разговарали деца су радосно при­ трчавала да се сликају са Деда Мразом, а они најмла­ ђи желели су и да искористе прилику да резервишу поклон за наредну годину. И Јовица Панчић кога је пут нанео поред паркића, одушевљен је призором.

– Ја мислим да је ово феноменална ствар. Свака част оном ко се сетио да направи овакву лепоту. Ми­ слим да је скулптура урађена без грешке. Морао сам да застанем да се надивим овом делу – казао је Панчић. На изради овог својеврсног уметничког дела, Ран­ чић је утрошио више од 10 сати рада, током три да­ на. На прикупљању снега му је помагало 10 дечака из улице, без чије помоћи, како сам каже, скулптура не би била завршена. Поред снега, овај креативни Пиро­

ћанац потрошио је више од 1.000 литара воде како би учврстио скулптуру коју је обликовао пластичним ло­ патицама и рукама. Горан се нада да ће његова скулп­ тура дуго красити парк због хладног времена које се најављује. М. Лазић