Pirotske novine 157

ПИРОТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ / БРОЈ 157/ ИЗЛАЗE ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО

Студенти чувају и промовишу лепоте Темске Страна 6

Болници понестају залихе лекова и материјала Страна 5

Секте заобишле Пирот Страна 8 Економска школа

Стране 10,11

Пиротски матуранти

ГОДИНА V / Петак 6. јул 2012. / Цена: 40 динара

Једина продавница здраве хране пред затварањем Страна 7

Страх и трепет за несавесне возаче Страна 3

С ТАВ

2 Горе...

ОТВОРЕНО

Гимназијалац победник такмичења „Europa Secura“

Тек сваки десети грађанин живи нормално Ви­ше од 90.000 за­по­сле­них у Ср­би­ји за сво­је пла­те не мо­же да ку­пи ни нај­о­снов­ни­је на­мир­ни­це, а тек 6,5 од­сто гра­ђа­на мо­же да уште­ди за ле­то­ва­ње. Ме­со, фи­на пе­ци­ва, јун­ ски па­ра­дајз или чо­ко­ла­да, шун­ка и ди­мље­ на сла­ни­на, за ве­ли­ки број гра­ђа­на Ср­би­је са­ мо су пу­сти сан. Чак 55.000 њих не мо­же се­би, иако ра­ди, да при­у­шти бу­квал­но ни­шта, јер не при­ма за­ра­де. Ни­је ма­ли ни број оних ко­ји мо­ гу да ку­пе тек по­не­што, од­но­сно да за­до­во­ље са­мо по­ло­ви­ну ми­ни­мал­не по­тро­шач­ке кор­пе од 30.000 ди­на­ра. То су они ко­ји не „пре­ба­це” ме­сеч­но 15.000. Пре­ма по­да­ци­ма Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку, има их око 38.800 и мо­гу да ку­пе са­мо нај­о­снов­ни­је жи­вот­не на­мир­ни­це. О оде­ ћи, обу­ћи, пла­ћа­њу ко­му­на­ли­ја и опре­ми за стан мо­гу са­мо да ма­шта­ју. За њих је ми­са­о­на име­ни­ца чак и про­сеч­ни из­нос ко­ји се ме­сеч­но у Ср­би­ји из­дво­ји за хра­ ну - а то је 19.944 ди­на­ра. То зна­чи да мо­гу да ку­пе, ре­ци­мо, хлеб, нај­јеф­ти­ни­је мле­ко, пи­ри­ нач, бра­шно, ку­пус, два-три ки­ло­гра­ма ма­сти, док су ква­ли­тет­но ме­со, ри­ба и ју­жно во­ће за њих са­мо ле­пе сли­ке. За­по­сле­ни ко­ји­ма на ра­ чун ме­сеч­но „лег­не” до 85.000 ди­на­ра не мо­ра­ ју да се „сти­ска­ју”. Али они не до­сти­жу ни јед­ ну де­се­ти­ну. (Ве­чер­ње но­во­сти)

Пи­ше: Снежана Манић Мо­жда Пи­рот не­ма ста­тус гра­да, пре­ма мно­го по­ка­за­те­ља спа­да­мо у сред­ње раз­ви­је­не оп­шти­не, сто­па не­за­по­сле­но­сти је ви­со­ка, мла­ди од­ ла­зе из свог род­ног ме­ста у по­тра­зи за по­слом и бо­љим жи­во­том, че­твр­ ти­на ста­нов­ни­штва су ста­рач­ка до­ ма­ћин­ства, али има­мо не­што што ни је­дан град у Ср­би­ји не­ма - нај­ску­пљи то­бо­ган за де­цу у са­мом цен­тру. Ако се про­ше­та­те гра­дом у ра­ним пре­по­ днев­ним или ка­сним по­по­днев­ним са­ти­ма ових да­на сва­ка­ко ће­те при­ ме­ти­ти да су де­ца, уз бла­го­слов ро­ ди­те­ља, јед­ну од мо­жда нај­леп­ших скулп­ту­ра у цен­тру у об­ли­ку зе­ца

ром про­во­за­ју и они мно­го ста­ри­ји. На при­мер, они ко­ји су пре не­што ви­ ше од ме­сец да­на на ке­ју из­вр­ну­ли и по­ло­ми­ли др­ве­не ку­ћи­це на­ме­ње­не за игру и од­мор ма­ли­ша­на а као до­ каз свог „ју­на­штва” оста­ви­ли пра­зне пив­ске и фла­ше од вот­ке. Или мо­жда они ко­ји су не­што ра­ни­је по­чу­па­ли уред­но по­ста­вље­не кор­пе за сме­ће по­ред истог тог ке­ја. Осим згра­жа­ва­ ња и оштрих ко­мен­та­ра про­ла­зни­ка, ни­сам чу­ла да је ви­нов­ни­ци­ма ових до­га­ђа­ја за­фа­ли­ла дла­ка на гла­ви. За ро­ди­те­ље по­чи­ни­о­ца ових де­ла је ка­сно да их пре­ва­спи­та­ва­ју и уче да све што је ура­ђе­но у овом гра­ду мо­ ра­ју да чу­ва­ју као сво­је. Ова­ко, оста­ је нам да стра­ху­је­мо шта ће им сле­ де­ћи пут па­сти на­ па­мет ка­да по­же­ле да се ју­на­че. Ста­ра арап­ска му­дрост ка­же: „Уче­ње у ста­ро­сти је пи­са­ње по пе­ску, уче­ње у мла­до­сти је кле­са­ње у ка­ме­ну”. За­то ро­ди­те­љи, „укле­ши­те” у сво­ју де­цу још док су ма­ла шта се сме а шта не сме, шта је до­бро а шта не ва­ља, шта је љу­бав, по­што­ва­ње, то­ле­ран­ци­ја, не­на­си­ље. Ка­да по­ста­ ну ти­неј­џе­ри он­да би тре­ба­ло сво­јим по­на­ша­њем да вам по­ка­жу ко­ли­ко сте успе­шни као ро­ди­тељ. Све по­сле то­га је, ка­ко ка­же ова му­дрост, пи­са­ ње по пе­ску и мо­же да се из­бри­ше са­мо јед­ним по­те­зом.

м бе ен з та ра

...До­ле

Најскупљи тобоган за децу

пре­тво­ри­ла у то­бо­ган. Ја­шу је, во­зе се по њој, ска­чу а све то пред буд­ним оком ро­ди­те­ља, ба­ка и де­ка. Не бих са­да да по­ле­ми­шем да ли је те скулп­ ту­ре тре­ба­ло из кру­га фа­бри­ке „Пр­ви мај” пре­не­ти на трг. Као и око мно­го че­га та­ко су и ов­де ми­шље­ња по­де­ ље­на. Јед­ни ми­сле да су ове скулп­ ту­ре ви­со­ке умет­нич­ке вред­но­сти сти­гле у Пи­рот за­хва­љу­ју­ћи за­слу­зи са­да већ по­кој­ног ди­рек­то­ра „Пр­вог ма­ја”, Дра­га­на Ни­ко­ли­ћа, и рад­ни­ка ко­ји су ра­ди­ли од ју­тра до су­тра ка­ ко би на­пра­ви­ли фа­бри­ку ко­ја је би­ ла за при­мер на про­сто­ри­ма бив­ше Ју­го­сла­ви­је, те да је сто­га тре­ба­ло да оста­ну у кру­гу фа­бри­ке. Дру­ги, пак, ка­жу да је ште­та да ова умет­нич­ка де­ла оста­ну ван очи­ју јав­но­сти и да је пра­ви по­тез што су ту где је­су. Ка­ ко би­ло, скулп­ту­ре су пре­ме­ште­не и на на­ма је да их чу­ва­мо и очу­ва­ мо за бу­ду­ће ге­не­ра­ци­је. За­то по­ру­ чу­јем мла­дим ро­ди­те­љи­ма, ба­ка­ма и де­ка­ма да, кад већ има­ју сло­бод­ ног вре­ме­на да га про­во­де са сво­јом де­цом и уну­ци­ма, не­ка га ис­ко­ри­сте да их на­у­че шта су вред­но­сти и ка­ко тре­ба да их по­шту­ју и чу­ва­ју. Сре­ћа је да за са­да ову „скулп­ту­ру - то­бо­ган” ко­ри­сте са­мо ма­ли­ша­ни. Не би ме из­не­на­ди­ло да се но­ћу, под деј­ством ал­ко­хо­ла или не­чег дру­гог, скулп­ту­

ко

Уче­ник 3. раз­ре­да пи­рот­ске гим­на­зи­је, Алек­сан­дар Ми­тић, је­дан је од тро­је сред­ њо­шко­ла­ца из Ср­би­је, ко­ји су по­бе­ди­ли на ово­го­ди­шњем так­ми­че­њу уче­ни­ка сред­њих шко­ла- „Euro­pa Se­cu­ra””. У пи­та­њу је ме­ђу­на­ род­но так­ми­че­ње за сред­ње шко­ле о без­бед­ но­сним пи­та­њи­ма ЕУ и НА­ТО-а и њи­хо­ве уло­ге у гло­бал­ном без­бед­но­сном си­с те­му. Ово так­ ми­че­ње је пру­жи­ло уче­ни­ци­ма мо­г ућ­ност да из­ра­зе соп­с тве­не ста­во­ве и иде­је о тре­нут­ној без­бед­но­сној си­т у­а­ци­ји и су­ко­би­ма у све­т у. Ауто­ри три нај­бо­ље оце­ње­на есе­ја су на­гра­ ђе­ни ме­ђу­на­род­ним сту­диј­ским пу­то­ва­њем у Праг. Так­ми­че­ње је ор­га­ни­зо­ва­но у де­сет зе­ ма­ља Евро­пе, ме­ђу ко­ји­ма је и Ср­би­ја. Мен­ тор на­гра­ђе­ног уче­ни­ка је про­фе­сор исто­ри­је, Вла­ди­ца То­шић. Б.Н.

Број 157, 6. јул 2012.

Фото: Аца Ристић

Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: ИД „Кућа књиге” д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Димитрије Видановић • Главни и одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Редакција: Снежана Манић, Милош Видановић, Надежда Стојановић • Секретар редакције: Слађана Толић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном недељно • Телефони 010/312-510, 010/ 312-511 • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 18207499 • COBISS. SR-ID 147284748 www.pirotskenovine.rs • pirotskenovine@gmail.com

Број 157, 6. јул 2012.

У ЖИЖИ

Пи­рот­ским ули­ца­ма већ го­ди­ну да­на па­тро­ли­ра са­о­бра­ћај­ни по­ли­ца­јац на мо­то­ру

Страх и тре­пет за не­са­ве­сне во­за­че Ка­да сам у па­троли често видим да возачи нису везали појас или да користе мо­билни телефон, па ме примете и прекину разговор када им приђем, ка­же полица­јац Зо­ран Ми­тић Ми­лош Ви­да­но­вић Већ го­ди­ну да­на пи­рот­ским ули­ца­ ма па­тро­ли­ра је­ди­ни по­ли­ца­јац мо­то­ци­ кли­ста. У пи­та­њу је Зо­ран Ми­тић ко­ји на мо­то­ру кон­тро­ли­ше са­о­бра­ћај и пи­рот­ ске во­за­че. На „апри­ли­ји” ти­па Ма­на, од „три­ча­вих” 850 ку­би­ка, кр­ста­ри ули­ца­ ма Пи­ро­та, упо­зо­ра­ва, али и ка­жња­ва. За Пи­рот­ске но­ви­не ка­же да се на мо­то­ру бо­ље уоча­ва­ју пре­кр­ша­ји, не­го у ко­ли­ма.

Бр­же до ме­ста пре­кр­ша­ја Моћ­ни дво­точ­каш мо­же да раз­ви­је бр­ зи­ну до 220 ки­ло­ме­та­ра на сат, та­ко да се бр­же и лак­ше сти­же до ме­ста пре­кр­ша­ја.

– На мо­то­ру је си­гур­но лак­ше да се уоче пре­кр­ша­ји не­го ка­да сте у па­тро­ли у ауто­мо­би­лу. Ка­да сам на мо­то­ру у па­тро­ ли че­сто ви­дим, и то у во­жњи, да не­са­ве­ сни во­за­чи ко­ри­сте мо­бил­ни те­ле­фон или да ре­ци­мо ни­су ве­за­ли по­јас. Де­ша­ва се да та­ко и при­ђем до во­за­ча и тек он­да ме он при­ме­ти па на­гло пре­ки­не те­ле­фон­ски раз­го­во­р. Нај­че­шћи пре­кр­шај ко­ји Пи­ро­ ћан­ци пра­ве је­сте не­до­ста­так ка­ци­ге ка­ да је у пи­та­њу упра­вља­ње мо­пе­ди­ма и мо­то­ци­кли­ма. Та­ко­ђе, чест пре­кр­шај је­ сте и не­ поседовање аде­кват­не ка­те­го­ри­је

Зоран Митић поред „априлије“ од 850 кубика

за упра­вља­ње овим во­зи­ли­ла. Ни­је ви­ше до­вољ­на са­мо Б ка­те­го­ри­ја за во­жњу мо­ то­ра. Са­да вам је по­треб­на и А ка­те­го­ри­ја. Уз то кон­тро­ла са­о­бра­ћа­ја на мо­то­ру има пу­но пред­но­сти, по­ред лак­шег уоча­ва­ња пре­кр­ша­ја. На мо­то­ру бр­же се стиг­не до ме­ста не­сре­ће или не­са­ве­сних во­за­ча ко­ ји на­пра­ве пре­кр­шај. Та­ко­ђе, ко­ри­сти се и ка­да је у пи­та­њу прат­ња или не­ка па­ра­да. Ево, уско­ро ће­мо и ми уче­ство­ва­ти на мо­ то ску­пу у Пи­ро­ту. Би­ћу на че­лу ко­ло­не – ка­же са осме­хом Ми­тић.

ном у ве­чер­њим са­ти­ма, ка­да је и нај­ви­ше мо­то­ци­кли­ста на ули­ца­ма. Си­гур­но и да се број мо­то­ци­кли­ста на ули­ца­ма сма­њи ка­да сам на те­ре­ну. Од­но­сно, сма­њи се број оних мла­ђих „бај­ке­ра” ко­ји не по­шту­ју пра­ви­ла са­о­бра­ћа­ја. Љу­ди ина­че ола­ко схва­та­ју мо­ то­ре и не раз­ми­шља­ју пу­но пре не­го сед­ну на два точ­ка. Јед­на по­гре­шна ре­ак­ци­ја и ето опа­сно­сти, не са­мо за во­за­ча већ и за оста­ле уче­сни­ке у са­о­бра­ћа­ју – ис­ти­че Ми­тић.

Пе­ни­ци­лин за мла­де „бај­ке­ре”

И ра­ни­јих го­ди­на у Пи­ро­ту је по­сто­ја­ла је­ди­ни­ца са­о­бра­ћај­не по­ли­ци­је на мо­то­ ри­ма. Ме­ђу­тим, че­сти ква­ро­ви, као и за­ ста­ре­ли мо­де­ли мо­то­ра до­ве­ли су до то­га да се ова је­ди­ни­ца на не­ко вре­ме „пар­ки­ ра у га­ра­жи”. Од про­шле го­ди­не, Са­о­бра­ ћај­на по­ли­ци­ја По­ли­циј­ске упра­ве Пи­рот до­би­ла је на ко­ри­шће­ње но­ви мо­тор ка­ко би се ни­во са­о­бра­ћај­не без­бед­но­сти у гра­ ду по­ве­ћао. Ме­ђу­тим, са по­ве­ћа­њем бро­ ја мо­пе­да и мо­то­ци­ка­ла на ули­ца­ма, ка­ко са­да ства­ри сто­је, нео­п­ход­но је да се по­ве­ ћа и број је­ди­ни­ца на мо­то­ру.

– Укуп­но нас је тро­ји­ца ко­ји има­мо сер­ти­фи­ка­те за во­жњу по­ли­циј­ског мо­ то­ра. Још је­дан ко­ле­га се са­да спре­ма да нам се при­дру­жи. Ипак, је­дан мо­тор ни­ је до­во­љан. Оп­ти­ма­лан број је три мо­то­ ра за кон­тро­ли­са­ње са­о­бра­ћа­ја у гра­ду и за­то што се и број мо­то­ра и мо­пе­да дра­ стич­но по­ве­ћао у по­след­ње вре­ме. Све је ви­ше оних ко­ји во­зе на два точ­ка, и то по­ себ­но мла­ђа по­пу­ла­ци­ја. Због то­га би би­ ло нај­бо­ље и да нас је ви­ше ка­ко би ни­во без­бед­но­сти мо­гао да оста­не на за­до­во­ ља­ва­ју­ћем ни­воу – сма­тра Ми­тић. На жа­лост пи­рот­ске по­ли­ци­је, за оства­ре­ње овог сна мо­ра­ће да се са­че­ка бар још не­ко вре­ме јер је опре­ма­ње ова­ квог мо­то­ци­кла при­лич­но ску­по. Је­дан ова­кав мо­то­цикл са опре­мом за са­о­бра­ ћај­ну кон­тро­лу ко­шта и пре­ко 10.000 евра.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма сва­ка сме­ на по­чи­ње кон­тро­лом мо­то­ци­кла.

– Про­ве­ра­ва се уље, али и пне­у­ма­ти­ци. На­кон то­га из­ла­зим на те­рен. Мој по­сао је­ сте да оби­ла­зим цео град, јер не по­сто­ји од­ ре­ђен сек­тор за кон­тро­лу. Ка­да је у пи­та­њу кон­тро­ла са­о­бра­ћа­ја имам иста овла­шће­

Спе­ци­јал­на обу­ка

Не мо­же баш сва­ки по­ли­ца­јац да оба­вља кон­тро­лу са­о­бра­ћа­ја на мо­то­ ру. Пре­ма но­вом пра­вил­ни­ку онај ко хо­ће да ра­ди овај по­сао мо­ра да про­ђе и спе­ци­јал­ну обу­ку, као и да за то до­би­ је сер­ти­фи­кат.

– Што се обу­ке ти­че она се са­сто­ ја­ла из не­ко­ли­ко де­ло­ва. Ту је брд­ска, по­ли­гон­ска и те­рен­ска обу­ка. Има­ли смо ин­струк­то­ре и се­ри­ју те­сто­ва ко­је смо мо­ра­ли да про­ђе­мо, не­ки су би­ли са вре­мен­ским огра­ни­че­њем, а не­ки не. Ина­че, што се ти­че овог по­сла, ла­ко сам се сна­шао, јер А ка­те­го­ри­ју имам од 1995. го­ди­не и имам ис­ку­ства са мо­ то­ри­ма. Ма­да, тре­ба­ло је вре­ме­на да се на­вик­нем и да уве­жбам све оно што су од нас тра­жи­ли ин­струк­то­ри на по­ ли­го­ну, као и на те­ре­ну – ка­же по­ли­ца­ јац мо­то­ци­кли­ста Зо­ран Ми­тић.

ња и мо­гућ­но­сти као и оста­ле ко­ле­ге са­о­ бра­ћај­ци. Се­зо­на, ка­да је у пи­та­њу овај по­ сао, по­чи­ње кра­јем апри­ла и за­вр­ша­ва се по­чет­ком ок­то­бра, ма­да и то за­ви­си од вре­ ме­на. У ок­то­бру, ка­да и по­чи­ње ло­ше вре­ме мо­то­ци­кли се пар­ки­ра­ју у га­ра­жи и ту че­ка­ ју сле­де­ћу се­зо­ну. Про­шле се­зо­не сам во­зио и, ево, са­да сам по­но­во ак­ти­ван и то углав­

Оче­к у­је се по­ја­ча­ње

3 Не­ма гу­жве на Гра­ди­ни Због по­чет­ка ту­ри­стич­ке се­зо­не и ко­ри­шће­ња го­ди­шњих од­мо­ра по­ ве­ћа­на је фрек­фен­ци­ја во­зи­ла на Гра­ нич­ном пре­ла­зу „Гра­ди­на”, али не­ма ду­жег за­др­жа­ва­ња на из­ла­зу из зе­ мље. Ка­ко за Пи­рот­ске но­ви­не ка­же Вла­ди­мир Сто­ја­но­вић, шеф ца­рин­ске ис­по­ста­ве „Гра­ди­на” за пут­нич­ки про­ мет, на из­лаз из зе­мље пре­ма Бу­гар­ ској че­ка се од 30 до 45 ми­ну­та и то то­ ком ви­кен­да ка­да су нај­ве­ће гу­жве.

– На из­ла­зној ста­ни­ци то­ком пет­ка, су­бо­те и не­де­ље има­мо нај­ве­ће гу­жве и ка­да је нај­ве­ћа фрек­фен­ци­ја са­о­бра­ ћа­ја фор­ми­ра­ју се ко­ло­не пут­нич­ких во­ зи­ла ду­гач­ке и до је­дан ки­ло­ме­тар, али се на из­лаз из зе­мље не че­ка ви­ше од 45 ми­ну­та, због то­га што ми про­пор­ци­ о­нал­но бро­ју во­зи­ла ак­ти­ви­ра­мо нео­п­ хо­дан број тра­ка, па се у шпи­цу во­зи­ла про­пу­шта­ју и у шест тра­ка. На­жа­лост, још увек не­ма­мо по­себ­не тра­ке за гра­ ђа­не Ср­би­је, али се тру­ди­мо у са­рад­њи са гра­нич­ном по­ли­ци­јом да им убр­за­ мо из­ла­зак из зе­мље. Нај­ве­ће гу­жве пра­ве гра­ђа­ни за­пад­но­е­вроп­ских зе­ ма­ља, тач­ни­је др­жа­вља­ни Тур­ске ко­ји са­да ко­ри­сте од­мо­ре и вра­ћа­ју се у сво­ ју зе­мљу, као и ту­ри­сти ко­ји иду на ле­ то­ва­ње у Грч­ку и Бу­гар­ску. За са­да не­ ма за­др­жа­ва­ња на ула­зу у зе­мљу, али се и са те стра­не оче­ку­је гу­жва за пет­ на­е­стак до ме­сец да­на. До­ста ду­же за­ др­жа­ва­ње је ка­да је у пи­та­њу те­рет­ни са­о­бра­ћај, тач­ни­је ка­ми­о­ни – ка­же Сто­ ја­но­вић и са­ве­ту­је сви­ма они­ма ко­ји пла­ни­ра­ју од­мор у Грч­кој или Бу­гар­ској да на пут кре­ну у ра­ним ју­тар­њим ча­со­ ви­ма ка­да су нај­ма­ње гу­жве. Б.Н.

Дан бо­ра­ца По­ла­га­њем ве­на­ца и цве­ћа на би­ сту на­род­ног хе­ро­ја Пре­дра­га Бо­шко­ ви­ћа Па­вла у сре­ду, 4. ју­ла, обе­ле­жен је Дан бо­ра­ца. У су­бо­ту, 7. ју­ла, аде­ кват­ним про­гра­мом би­ће обе­ле­же­на 71. го­ди­шњи­ца од устан­ка у Ср­би­ји и по­чет­ка На­род­ноосло­бо­ди­лач­ког по­ Р.П. кре­та.

На­лич­је Од 27. јуна до 3. јула на те­ри­то­ри­ји Пи­ рот­ског управ­ног окру­га догодило се: –– пет саобраћајних незгода у којима је једна особа задобила теже, а осам лакше телесне повреде –– две саобраћајне незгоде са материјалном штетом (По­да­ци По­ли­циј­ске упра­ве Пи­рот)

4

МАРК Е Т ИН Г

Број 157, 6. јул 2012.

Фото: Владан Ристић

АК Т У Е ЛНО

Број 157, 6. јул 2012.

5

Здрав­ство у Ср­би­ји пред бан­кро­том због ду­го­ва­ња пре­ма до­ба­вља­чи­ма

Бол­ни­ци по­не­ста­ју за­ли­хе ле­ко­ва и ма­те­ри­ја­ла

Здрав­ство у Ср­би­ји на­ла­зи се у ве­ ли­ким фи­нан­сиј­ским про­бле­ми­ма, што је уоста­лом не­дав­но при­знао и сам ми­ни­стар здра­вља, ко­ји је ка­зао да је „здрав­ство у ко­лап­су и пред бан­кро­ том”, због огром­них ду­го­ва­ња пре­ма до­ба­вља­чи­ма, за енер­ген­те и по дру­ гим осно­ва­ма. Ди­рек­тор пи­рот­ске Оп­ ште бол­ни­це, др Ра­до­ван Илић, ка­ же да ова здрав­стве­на уста­но­ва до са­да ни­је има­ла про­бле­ма са до­ба­вља­чи­ма ле­ко­ва и са­ни­тет­ског ма­те­ри­ја­ла, али да пре­ти мо­гућ­ност да до­ђе до по­гор­ша­ ња си­ту­а­ци­је и угро­жа­ва­ња нор­мал­ног функ­ци­о­ни­са­ња Бол­ни­це.

– Дра­го ми је да је не­дав­но и ди­ рек­тор РФ­ЗО јав­но при­знао да здрав­ стве­ни си­с тем функ­ци­о­ни­ше са ја­ко ма­ло па­ра и да је здрав­с тво на иви­ци ко­лап­са. Већ ду­же вре­ме се у здрав­ стве­ним уста­но­ва­ма у Ср­би­ји осе­ћа не­до­с та­так нов­ца а ка­да има­мо ма­ње па­ра он­да има­мо ви­ше про­бле­ма да обез­бе­ди­мо нор­мал­но функ­ци­о­ни­са­ње свих слу­жби. Ми смо јед­на од рет­ких уста­но­ва у Ср­би­ји ко­ја због ра­ци­о­нал­ не по­тро­шње ни­је има­ла про­бле­ма са до­ба­вља­чи­ма та­ко да смо ре­зер­ве ле­ ко­ва и оста­лог по­тро­шног ма­те­ри­ја­ла ко­ји се ко­ри­с ти у ле­че­њу бо­ле­сни­ка до

са­да др­жа­ли на за­вид­ном ни­воу. Ме­ђу­ тим, ре­зер­ве се то­пе а са дру­ге стра­не те­шко је на тр­жи­шту до­ћи до но­вих ко­ ли­чи­на. Са јед­не стра­не због не­до­с тат­ ка па­ра а дру­ги про­блем је што др­жа­ва због ја­сног де­фи­ни­са­ња це­на ових ро­ба на не­ки на­чин ин­ди­рект­но про­у­зро­ку­је не­с та­ши­цу на тр­жи­шту. До­ба­вља­чи све ма­ње има­ју ин­те­ре­са да са та­ко ни­ским це­на­ма ула­зе у не­ке уго­вор­не оба­ве­зе са здрав­с тве­ним уста­но­ва­ма. Оно че­ га по­вре­ме­но не­ма на тр­жи­шту не­ма га ни код нас, али још увек мо­же­мо да ка­же­мо да је снаб­де­ва­ње уред­но – об­ ја­шња­ва др Илић, али до­да­је да за­ли­ха ле­ко­ва и са­ни­тет­ског ма­те­ри­ја­ла ви­ше не­ма у оној ко­ли­чи­ни ко­ли­ко је то би­ло ра­ни­је. Ово је про­блем ко­ји у на­ред­ном пе­ри­о­ду мо­же да еска­ли­ра и бол­ни­цу до­ве­де у си­ту­а­ци­ју да не мо­гу нор­мал­ но да функ­ци­о­ни­шу. Це­не иду го­ре, што због по­ре­ме­ћа­ ја на тр­жи­шту што због ско­ка евра, та­ко да мо­же да се до­го­ди да јед­ног тре­нут­ ка до­ба­вља­чи из­гу­бе стр­пље­ње и поч­ ну да ак­ти­ви­ра­ју суд­ске за­бра­не пре­ма здрав­стве­ним уста­но­ва­ма. Др Илић ка­же да са нов­цем ко­јим рас­по­ла­жу ни­су у мо­гућ­но­сти да из­ми­ ру­ју ду­го­ва­ња пре­ма до­ба­вља­чи­ма и

Очекује се потписивање уговора са филијалом РФЗО

да оче­ку­ју да ће се си­ту­а­ци­ја по­бољ­ша­ ти ка­да са Фи­ли­ја­лом здрав­стве­ног оси­ гу­ра­ња пот­пи­шу уго­вор о фи­нан­си­ра­њу за ову го­ди­ну.

– По­ла го­ди­не је про­шло а ми још увек ни­смо скло­пи­ли уго­вор. До са­да смо функ­ци­о­ни­са­ли са анек­си­ма уго­ во­ра ко­ји су де­фи­ни­са­ли исти ни­во сред­ста­ва као про­шле го­ди­не. Са тим па­ра­ма ко­је су и про­шле го­ди­не на по­је­ ди­ним став­ка­ма би­ле не­до­вољ­не, сви­ ма је ја­сно да ове го­ди­не не­ће­мо мо­ћи

до­бро да функ­ци­о­ни­ше­мо – ка­же наш са­го­вор­ник и под­се­ћа да су из про­шле у ову го­ди­ну пре­не­ли дуг пре­ма до­ба­ вља­чи­ма у из­но­су од око 60 ми­ли­о­на ди­на­ра. Ди­рек­тор пи­рот­ске бол­ни­це се при­бо­ја­ва да би до­ба­вља­чи мо­гли да пре­ста­ну са да­љим ис­по­ру­ка­ма или са дру­ге стра­не да кре­ну са на­пла­том сво­ јих по­тра­жи­ва­ња пре­ко су­да. Би­ло ко­ја од ове две оп­ци­је би мо­гла да до­ве­де до ко­лап­са у здрав­ству. С. Ма­нић

Хи­ги­је­на у по­сла­сти­чар­ни­ца­ма и со­ла­ри­ју­ми­ма за­до­во­ља­ва­ју­ћа Ре­пу­блич­ка са­ни­тар­на ин­спек­ци­ја за Пи­рот­ски округ у ју­ну је кон­тро­ли­са­ ла објек­те за про­из­вод­њу и по­слу­жи­ва­ ње сла­до­ле­да, у Пи­ро­ту, а у ма­ју и ку­ хи­ње здрав­стве­них обје­ка­та, ку­хи­ње у шко­ла­ма и пред­школ­ским објек­ти­ма, ку­хи­ње у објек­ти­ма со­ци­јал­не за­шти­

те, ку­хи­ње за ко­лек­тив­ну ис­хра­ну, као и со­ла­ри­ју­ме. Иако је и ово­га пу­та би­ло не­ис­прав­них на­ла­за и из­ре­че­не су ман­ дат­не ка­зне, оп­шти ути­сак је да вла­сни­ ци обје­ка­та као и за­по­сле­ни ви­ше во­де ра­чу­на о са­ни­тар­но-хи­ги­јен­ској ис­прав­ но­сти у од­но­су на ра­ни­је го­ди­не и да су

Не ку­по­ва­ти на­мир­ни­це ван рас­хлад­них ви­три­на Оно на шта сва­ке го­ди­не упо­зо­ра­ва­ју у са­ни­тар­ној ин­спек­ци­ји, по­го­то­во у лет­њим ме­се­ци­ма, је­сте да се из­бе­га­ва ку­по­ви­на на­мир­ни­ца ван рас­хлад­них ви­три­на, а на­ро­чи­то ла­ко квар­љи­вих на­мир­ни­ца.

– Мој са­вет је да се мле­ко и млеч­ни про­из­во­ди, ме­со и пре­ра­ђе­ви­не од ме­са, али и дру­ги пре­храм­бе­ни про­из­во­ди ку­пу­ју ис­кљу­чи­во у про­дај­ним објек­ти­ма ко­ ји има­ју од­го­ва­ра­ју­ће рас­хлад­не ви­три­не и уре­ђа­је, да се па­жљи­во про­чи­та де­кла­ ра­ци­ја на про­из­во­ду и да се по­себ­но во­ди ра­чу­на при­ли­ком ку­по­ви­не на­мир­ни­ца ко­је су на сни­же­њу или на не­кој ак­ци­ји – ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца и под­се­ћа да је за здрав­стве­ну ис­прав­ност на­мир­ни­ца жи­во­тињ­ског по­ре­кла над­ле­жна ве­те­ри­ нар­ска ин­спек­ци­ја. С дру­ге стра­не, про­да­ју та­квих на­мир­ни­ца на зе­ле­ној пи­ја­ци тре­ба­ло би да кон­тро­ли­ше и ко­му­нал­на по­ли­ци­ја. Ка­да је у пи­та­њу про­да­ја мле­ка и млеч­них про­из­во­да на пи­јач­ним те­зга­ма, ван објек­та ко­ји по­сто­ји за ту на­ме­ну, Вељ­ко­ви­ће­ва на­по­ми­ње да би они мо­ра­ли да се чу­ва­ју ис­кљу­чи­во у рас­хлад­ним ви­три­на­ма што на зе­ле­ној пи­ја­ци ни­је слу­чај. Она под­се­ћа да је обје­кат за про­да­ју мле­ка и млеч­них про­из­во­да са­гра­ђен пре­ма ње­ном про­јек­ту ко­ји, по­ред оста­лог, пред­ви­ђа и рас­хлад­не ви­три­не, али да оне ни до да­нас ни­су угра­ђе­не, већ пре­ма ње­ним са­зна­њи­ма по­сто­је кли­ма уре­ђа­ји ко­ји са­мо до­не­кле одр­жа­ва­ју по­треб­ну тем­пе­ра­ту­ру за чу­ва­ње и про­мет ова­квих на­мир­ни­ца.

ре­зул­та­ти за­до­во­ља­ва­ју­ће – ис­ти­че Ле­ по­са­ва Вељ­ко­вић, шеф Са­ни­тар­не ин­ спек­ци­је.

– Кон­тро­ли­са­ли смо по­сла­сти­ча­ре и уго­сти­тељ­ске објек­те у ко­ји­ма се слу­жи сла­до­лед. Има­мо 9 та­квих обје­ка­та у Пи­ ро­ту, у ко­ји­ма смо узе­ли 45 бри­се­ва. Ре­ зул­та­ти по­ка­зу­ју да је са­мо 1 брис не­ис­ пра­ван и ту ће би­ти из­ре­че­на ман­дат­на ка­зна фи­зич­ком ли­цу у из­но­су од 5.000 ди­на­ра. Та­ко­ђе, у ју­ну смо кон­тро­ли­са­ли ко­зме­тич­ке са­ло­не ко­ји има­ју со­ла­ри­јум. На под­руч­ју окру­га су са­мо 2 та­ква објек­ та и сви бри­се­ви ко­је смо узе­ли су ис­ прав­ни. Ра­ди­ли смо и ре­дов­ну кон­тро­лу тр­го­ви­на и уго­сти­ тељ­ских обје­ка­та, ме­ђу­тим ре­зул­та­ти ана­ли­зе бри­се­ва ко­ је смо том при­ли­ком узе­ли још ни­су го­ то­ви – об­ја­шња­ва Вељ­ко­ви­ће­ва. И при­ли­ком кон­тро­ле 36 ку­хи­ња на под­руч­ју Пи­рот­ског окру­га са­ни­тар­ на ин­спек­ци­ја ни­је под­не­ла ни­ти јед­ ну пре­кр­шај­ну при­ја­ву, али је из­ре­че­но шест ман­дат­них ка­зни.

– На под­руч­ју Пи­рот­ског окру­га смо кон­тро­ли­са­ли укуп­но 36 ку­хи­ња. Узи­ма­

Сладоледи без бактерија

ли смо бри­се­ве на про­ве­ру чи­сто­ће и то са рад­них по­вр­ши­на, при­бо­ра за при­пре­ ма­ње и сер­ви­ра­ње хра­не, ру­ку и рад­них оде­ла за­по­сле­них. Узе­ли смо укуп­но 289 бри­се­ва са рад­них по­вр­ши­на и 53 са ру­ку, и због не­ис­прав­но­сти бри­се­ва из­ре­кли смо 3 ман­дат­не ка­зне у пред­школ­ским ку­хи­ња­ма и исто то­ли­ко у ку­хи­ња­ма за ко­лек­тив­ну ис­хра­ну, ко­је има­ју за циљ да их опо­ме­ну да убу­ду­ће ви­ше во­де ра­чу­на о хи­ги­је­ни и дез­ин­фек­ци­ји на ра­дом ме­ сту – ка­же Вељ­ко­ви­ће­ва и об­ја­шња­ва да ово­га пу­та ни­су под­не­ли ни јед­ну пре­кр­ шај­ну при­ја­ву јер ни­је би­ло слу­ча­је­ва да се у јед­ном објек­ту на­ђе ви­ше не­ис­прав­ них бри­се­ва ко­ји ути­чу на оп­шту хи­ги­је­ ну у објек­ту. С. Манић

АК Т У Е ЛНО

6

Број 157, 6. јул 2012.

Пе­ти по ре­ду тра­ди­ци­о­нал­ни камп „Ста­ра пла­ни­на”

Сту­ден­ти чу­ва­ју и про­мо­ви­шу ле­по­те Тем­ске Сту­де­нати ис­тра­жи­ва­чи из Ср­би­је и још де­вет зе­ма­ља Евро­пе ће то­ком 20 да­на по­мо­ћи ме­шта­ни­ма села Тем­ ска да укло­не ди­вље де­по­ни­је и раз­ви­ју се­о­ски ту­ри­ зам, и по­ку­ша­ти да жи­ве у хар­мо­ни­ји са при­ро­дом Ми­лош Ви­да­но­вић Пе­ти по ре­ду тра­ди­ци­о­нал­ни камп под на­зи­вом „Ста­ра пла­ни­на”, по­чео је са ра­дом 1. jула. Већ је при­сти­гло пре­ ко че­тр­де­сет, а до 20. ју­ла, ка­да се и за­ вр­ша­ва­ју ак­тив­но­сти, ор­га­ни­за­то­ри оче­ку­ју да ће кроз камп про­ћи и пре­ ко 200 уче­сни­ка. За са­да ту су сту­ден­ ти, али и ди­плом­ци из Ср­би­је, Аустра­ ли­је, Аустри­је, Бу­гар­ске, Ма­ке­до­ни­је, Хр­ват­ске, Ли­тва­ни­је, Укра­ји­не, Аустри­ је, Фран­цу­ске. Има ту со­ци­о­ло­га, еко­ло­ га, ме­на­џе­ра, сту­де­на­та по­ли­тич­ких на­ у­ка, и сви ће они на­ред­них де­се­так да­на уче­ство­ва­ти у број­ним ак­ци­ја­ма, али и ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма овог лет­њег кам­па. Ина­че, камп за­јед­но ор­га­ни­зу­ју Удру­ же­ње гра­ђа­на „Пи­рот Е пу­бли­ка”, Кан­ це­ла­ри­ја за мла­де у Пи­ро­ту, Удру­же­ње гра­ђа­на „Тем­ска”, Удру­же­ње „Мла­ди за ту­ри­зам”, а све уз по­моћ Ме­сне за­јед­ни­ це овог се­ла.

ту­ра озна­ча­ва ко­ха­би­та­ци­ју чо­ве­ка и при­ро­де и са ти­ме же­ли­мо да упо­зна­мо уче­сни­ке кам­па. Же­ли­мо да им по­ка­же­ мо ка­ко се пра­ви сир на овом под­руч­ју и ка­ко се про­из­во­ди здра­ва и ор­ган­ска хра­на. Во­ди­ће­мо их код ме­шта­на ов­де у се­лу да они са­ми ви­де њи­хо­ве сва­ко­ днев­не ак­тив­но­с ти. Та­ко­ђе, ра­ди­ће­мо и на раз­ви­ја­њу ба­ште „шу­ма хра­на”, од­но­сно учи­ће­мо ка­ко биљ­ке да ра­с ту јед­на са дру­гом без ве­ли­ког уче­шћа чо­ ве­ка. С об­зи­ром на то да смо ми, Пи­ро­ ћан­ци, са­да пре­у­зе­ли ор­га­ни­за­ци­ју ово ће за нас би­ти не­ка екс­пе­ри­мен­тал­на го­ди­на, јер же­ли­мо да „опи­па­мо пулс” и да по­ку­ша­мо да са­зна­мо шта од тих пла­ни­ра­них ак­ци­ја да­ље тре­ба раз­ви­ ја­ти и уна­пре­ђи­ва­ти. У сва­ком слу­ча­ју, у на­ред­ним да­ни­ма ра­ди­ће­мо на обе­ ле­жа­ва­њу и укла­ња­њу ди­вљих де­по­ ни­ја на под­ру­чи­ју се­ла, чи­с ти­ће­мо ко­ ри­то ре­ке Тем­шти­це, по­ку­ша­ће­мо и да очи­с ти­мо про­с тор око во­до­па­да у Бу­ко­

Ве­ли­ки број ак­ци­ја Ко­ор­ди­на­тор кам­па Не­ма­ња Жив­ ко­вић ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не да је овај камп на­стао је као ре­волт ме­шта­ на и сту­де­на­та при­ род­но ма­те­ма­тич­ ких фа­кул­те­та на уни­шта­ва­ње при­ род­них бо­гат­ста­ва Ста­ре пла­ни­не и на по­ку­шај Хи­дро­е­лек­тра­не да пре­ве­де ре­ку Тем­шти­цу у За­вој­ско је­зе­ро за про­ из­вод­њу елек­трич­не енер­ги­је.

– Ове го­ди­не глав­на те­ма кам­па су пер­ма­кул­ту­ра и еко­ло­ги­ја. Пер­ма­кул­

Спаваона у сеоској школи

вач­ком до­лу ка­ко би се ви­део са пу­та. Ка­да је реч о еко ту­ри­зму са­да се укљу­ чи­ло и Удру­же­ње „Мла­ди за ту­ри­зам” и они ће ура­ди­ти „гугл” ма­пи­ра­ње Тем­ ске и при­род­них ле­по­та око се­ла. Та­ко­ ђе, ра­ди­ће и ка­те­го­ри­за­ци­ју сме­шта­ја, по­мо­ћи ће и оним ме­шта­ни­ма ко­ји су за­и­те­ре­со­ва­ни за се­о­ски ту­ри­зам ка­ко

Укла­ња­ње ки­се­лог др­ве­та

Пред­сед­ник Ме­сне за­јед­ни­це Тем­ска, То­ми­слав Пан­чић, ка­же да је оче­ки­ вао ве­ћи број уче­сни­ка.

– Ово је пе­та го­ди­на за­ре­дом да се у на­шем се­лу ор­га­ни­зу­је Камп „Ста­ра пла­ни­на” и оче­ки­вао сам ве­ћи број. Ове го­ди­не има­мо но­ве ко­ор­ди­на­то­ре и све ово је за њих но­ви­на и тек тре­ба да се по­тру­де. За ме­не је то оте­жа­ва­ју­ћа окол­ ност, јер стал­но мо­рам да бу­дем ту у бли­зи­ни. До кра­ја, камп ће по­се­ти­ти око 200 уче­сни­ка са ко­ји­ма смо пла­ни­ра­ли и не­ко­ли­ко ак­ци­ја. Очи­сти­ће­мо ко­ри­то ре­ке све до Кри­вог ви­ра, укло­ни­ће­мо не­ко­ли­ко де­по­ни­ја, а у пла­ну је и да се чи­сти ки­ се­ло др­во ко­је је ве­ли­ки про­блем – ка­же Пан­чић.

Поподневни предах у дворишту школе

да до­ђу до рас­по­ло­жи­вих фон­до­ва – ка­же Жив­ко­вић. Он до­да­је да је и ове го­ди­не са­рад­ ња са ме­шта­ни­ма по­себ­на и спе­ци­фич­на.

– Се­ло за­жи­ви кад до­ђу сту­ден­ти са свих стра­на и то се од­мах ви­ди. Они пре­ ко це­ле го­ди­не че­ка­ју тај камп и увек су рас­по­ло­жни за са­рад­њу. Не сме­та им ни бу­ка ко­ја по­не­кад тра­је до ду­бо­ко у ноћ. Та­ко­ђе уче­ству­ју и у на­шим ак­ци­ја­ма. Јед­на од њих је и уни­шта­ва­ње ки­се­лог др­ве­та ко­је уно­си ки­се­ли­ну у зе­мљи­ште и ни­шта не мо­же да ра­сте по­ред ње­га. У тој ак­ци­ји уче­ству­је и нај­ве­ћи број љу­ди – ис­ти­че Жив­ко­вић.

Оду­ше­вље­ни го­сто­љу­би­во­шћу и при­ро­дом Са дру­ге стра­не, и го­сти из ино­ стран­ства за­до­вољ­ни су не са­мо сме­ шта­јем и го­сто­љу­би­во­шћу ме­шта­на, већ и дру­же­њем и уз­бу­ђе­ни због број­ них ак­тив­но­сти ко­је су пред њи­ма. Ди­ пло­ми­ра­ни со­ци­о­ лог Ема Нор­ве­дај­ те, из Вил­ни­ју­са у Ли­тва­ни­ји, ка­же да у кам­пу по­сто­ји не­ка по­себ­на енер­ги­ја.

–Ди­пло­ми­ра­ла сам пре не­де­љу да­ на и са­да сам ов­де. Пр­ви пут сам у овом кам­пу и оно што је при­мет­но је­сте да се осе­ћа до­бра енер­ги­ја. Ина­че, у се­лу је при­ро­да пре­ле­па и има пу­но то­га да се ви­ди. Оче­ку­јем да на­у­чим ви­ше о пер­ ма­кул­ту­ри, одр­жи­вом раз­во­ју, као и о за­шти­ти при­ро­де. Та­ко­ђе, ов­де ћу ве­ жба­ти и свој ен­гле­ски, јер је то наш за­ јед­нич­ки је­зик ов­де у кам­пу – ка­же Ема. И прав­ник Ана Кри­жа­но­вић из Ри­ је­ке у Хр­ват­ској, пр­ви пут је у се­лу Тем­ ска. Ка­же да се за камп при­ја­ви­ла пре­ вас­ход­но због дру­же­ња.

– Већ ду­же вре­ме­на пла­ни­рам да

пу­ту­јем, а за овај камп сам са­зна­ла на ин­тер­не­ту од при­ја­те­љи­це. При­ја­ви­ла сам се због дру­же­ња, али и због сти­ ца­ња но­вих зна­ња. Уче­ство­ва­ћу у одр­ жа­ва­њу кам­па, али и у број­ним ак­ци­ја­ ма ко­је су спре­ми­ли ор­га­ни­за­то­ри. Се­ло је ја­ко ле­по, а ме­шта­ни су ја­ко љу­ба­зни и дру­же­љу­би­ви. Оче­ку­јем да се до­бро за­ба­вим, да се дру­жим, али и да не­што ко­ри­сно ура­дим за се­ло – ка­же Кри­жа­ но­ви­ће­ва. Аустра­ли­ја­нац еко­лог Си­ми­јан Ба­ кли већ је био у се­лу Тем­ска 2010. го­ди­ не и без раз­и­шља­ња се по­но­во при­ја­ вио за уче­ство­ва­ње у кам­пу.

– Ов­де сам дру­ги пут и та­да је би­ ло пот­пу­но фан­та­ стично. Сте­као сам ве­ли­ко ис­ку­ство, упо­знао ин­те­ре­ сант­не љу­де и за­ то сам се вра­тио и ове го­ди­не. Ове го­ди­не оче­ку­јем да још ви­ше љу­ди при­стиг­не у камп. Ра­ду­ јем се пла­ни­на­ре­њу, али ра­ду на очу­ва­ њу жи­вот­не око­ли­не. При­ро­да је ов­де пре­див­на и пра­во је ужи­ва­ње шета­ти у око­ли­ни се­ла. Де­фи­ни­тив­но нај­леп­ ша при­ро­да од ме­ста у Евро­пи у ко­ји­ма сам до са­да био. Ов­де ми је ја­ко ин­те­ре­ сант­но да раз­ме­ним ис­ку­ства и иде­је са срп­ским еко­ло­зи­ма јер ми­слим да има­ мо до­вољ­но те­ма о ко­ји­ма би­ тре­ба­ло да раз­го­ва­ра­мо – на­во­ди овај мла­ди еко­лог. У окви­ру кам­па у се­лу Тем­ска 14. ју­ ла у дво­ри­шту се­о­ске шко­ле одр­жа­ће се и тра­ди­ци­о­нал­ни Фе­сти­вал ста­ро­пла­ нин­ске хра­не. Ор­га­ни­за­то­ри оче­ку­ју пре­ ко 2.000 го­сти­ју ко­ји ће има­ти при­ли­ке да про­ба­ју број­не аутен­тич­не по­сла­сти­це са овог под­руч­ја. За го­сте во­лон­те­ри кам­па при­пре­ми­ли су и бо­гат про­грам.

Т Е МА

Број 157, 6. јул 2012.

7

Здра­ва ис­хра­на Пи­ро­ћан­ци­ма по­след­ња ру­па на сви­ра­ли

Је­ди­на про­дав­ни­ца здра­ве хра­не пред за­тва­ра­њем Док су ка­сап­ни­це и ки­о­сци са бр­зом хра­ном у Пироту пре­пу­ни ку­па­ца, у про­дав­ни­цу здра­ве хра­не за­лу­та тек по­не­ко, и то, као по пра­ви­лу, тек он­да ка­да мо­ра Сне­жа­на Ма­нић Пра­вил­на и здра­ва ис­хра­на јед­ан је од нај­ве­ћих про­бле­ма са­вре­ме­ног чо­ве­ ка. Чо­ве­ко­во здра­вље, кре­а­тив­ност, ефи­ ка­сност и рас­по­ло­же­ње ди­рект­но су усло­ вље­ни на­чи­ном ис­хра­не ко­ју сва­ко­днев­но при­ме­њу­је. Ово су са­ве­ти ко­ји су сви­ма ма­ње-ви­ше по­зна­ти, али у прак­си то из­ гле­да са­свим дру­га­чи­је. У Пи­ро­ту има­мо, са јед­не стра­не, пре­пу­не ви­три­не у ка­сап­ ни­ца­ма и ду­ге ре­до­ве љу­ди ко­ји у за­ви­ сно­сти од фи­нан­сиј­ских мо­гућ­но­сти ку­пу­ ју ква­ли­тет­на и ма­ње ква­ли­тет­на ме­са, а и ки­о­сци­ма са бр­зом хра­ном не не­до­ста­ ју куп­ци. С дру­ге стра­не, у је­ди­ној про­дав­ ни­ци здра­ве хра­не у Пи­ро­ту, „Гу­ли­вер”, тек по­не­ко за­лу­та, и то пра­ви­лу тек он­да ка­да мо­ра, а по­ну­да на ра­фо­ви­ма је у скла­ду са по­тра­жњом - оскуд­на. Пре не­ко­ли­ко го­ди­ на у гра­ду их је би­ло три, а да­нас је и ова је­ди­на пред за­тва­ра­њем.

Нема купаца Вла­сник Ми­лан Ђор­ђе­вић ка­же да, за раз­ли­ку од дру­гих гра­до­ва, где по­сто­ји по не­ко­ли­ко ова­квих про­дав­ни­ца и где је

из­бор здра­ве хра­не мно­го бо­га­ти­ји, Пи­ ро­ћан­ци не­ма­ју на­ви­ку да ку­пу­ју здра­ву хра­ну.

– На­ши су­гра­ђа­ни до­ла­зе ка­да су већ бо­ле­сни и по­ку­ша­ва­ју да се из­ле­че здра­вом хра­ном а он­да нај­че­шће бу­де ка­сно. Пи­ро­ћан­ци су на­у­чи­ли да ужи­ва­ ју у хра­ни а здра­ва хра­на, по њи­ма, ни­је уку­сна, до­вољ­но за­чи­ње­на, за­ма­шће­ на, за­со­ље­на, за­љу­ће­на. У по­чет­ку је ин­ те­ре­со­ва­ње би­ло ве­ће, асор­ти­ман је био ши­ри, али по­след­њих го­ди­на про­мет је го­то­во пре­по­ло­вљен. То је ре­зул­тат оп­ ште си­ту­а­ци­је у гра­ду, мно­го је не­за­по­ сле­них, ма­ло па­ра и он­да ку­пу­ју са­мо оно што им је до­ступ­но, му­сли, па­ху­љи­ це, ин­те­грал­на бра­шна, ча­је­ве... Ску­пље пре­па­ра­те сла­би­је, та­ко да их ми ма­ ње и на­ру­чу­је­мо. Ево ви­ди­те, ви­три­на за то­фу си­ре­ве нам је пра­зна. Њих на­ ба­вља­мо са­мо у вре­ме по­ста и то у ма­ лим ко­ли­чи­на­ма јер це­на тог си­ра је око 160 ди­на­ра 200 гра­ма. Хлад­но це­ђе­на уља су та­ко­ђе ску­па и не­ма ин­те­ре­со­ ва­ња без об­зи­ра на то што су ова ра­фи­ ни­са­на из­у­зет­но штет­на – ис­ти­че Ђор­ ђе­вић и ис­ти­че да је про­блем у Пи­ро­ту и то што љу­ди ни­су до­вољ­но еду­ко­ва­ни

Са­ве­ти за здра­ву ис­хра­ну

Ди­је­те­ти­чар у пи­рот­ској Oпш­тој бол­ни­ци, Ма­ри­на Ко­стић, ка­же да Пи­ро­ћан­ ци не­ма­ју кул­ту­ру здра­ве ис­хра­не и да је за­блу­да је здра­ва хра­на и ску­па, већ да је реч о ло­шим на­ви­ка­ма. Она на­во­ди не­ко­ли­ко основ­них са­ве­та за здра­ву ис­хра­ну.

– То зна­чи да је­де­мо ра­зно­вр­сну хра­ну, одр­жа­ва­мо оп­ ти­мал­ну те­жи­ну, сма­њи­мо унос ма­сти жи­во­тињ­ског по­ре­ кла, а по­ве­ћа­мо унос по­ли­не­за­си­ће­них ма­сних ки­се­ли­на, од­но­сно да у ис­хра­ни ко­ри­сти­мо пре­чи­шће­ни пу­тер, не­ра­ фи­ни­са­на хлад­но це­ђе­на уља, пу­те­ри од се­мен­ки, ки­ки­ри­ки, су­сам, сун­цо­крет, ба­дем, ле­шник, бун­де­ва. Та­ко­ђе, тре­ба из­ бе­га­ва­ти свињ­ску маст, ма­сне вр­сте ме­са, ма­сне си­ре­ве и ја­ја. Бит­но је и по­ве­ћа­ ти унос све­жег во­ћа и по­вр­ћа, као и ин­те­грал­них жи­та­ри­ца. Бит­но је да у ор­га­ни­ зам уно­си­мо до­вољ­но теч­но­сти, во­де, ча­је­ва и при­род­них со­ко­ва а да, са дру­ге стра­не, сма­њи­мо унос ше­ће­ра по­го­то­во бе­лог ра­фи­ни­са­ног. Тре­ба­ло би мак­си­ мал­но сма­њи­ти унос со­ли, ка­фе, ал­ко­хо­ла и ду­ва­на – ка­же Ко­сти­ће­ва.

МИлан Ђорђевић: Мало муштерија за његову робу

о то­ме шта је здра­во а шта не и ко­је су пред­но­сти здра­ве ис­хра­не. Пре­ма ње­ го­вим ре­чи­ма, сва­ка ње­го­ва дру­га му­ ште­ри­ја, има по­ви­шен хо­ле­сте­рол или по­ви­шен ше­ћер у кр­ви што је ре­зул­тат и не­пра­вил­не ис­хра­не. И у пи­рот­ским пе­ ка­ра­ма ка­жу да ни­ко не ма­ри за здра­ву ис­хра­ну. Нај­про­да­ва­ни­ји су бе­ли хлеб и пе­ци­ва од бе­лог бра­шна, бу­рек што је ма­сни­ји бр­же се про­да, про­да­ја хле­ ба од ин­те­грал­ног бра­шна ко­ји је за око 5 ди­на­ра ску­пљи од бе­лог је знат­но ма­ ња, док је про­мет ра­жа­ног хле­ба са зр­ не­вљем го­то­во не­зна­тан.

Новчаник диктира исхрану Пен­зи­о­нер­ка Дра­ги­ца Ма­те­јић ка­ же да јој на­чин ис­хра­не дик­ти­ра ви­си­на пен­зи­је, иако има по­ви­шен при­ти­сак.

– Ја имам ви­сок при­ти­сак и го­ја­зна сам. Знам да би тре­ба­ло дру­га­чи­је да се хра­ним и ски­нем ки­ла­жу, али шта ћу кад во­лим да по­је­дем. При­ти­сак ре­гу­ ли­шем ле­ко­ви­ма и ту ми оде до­ста па­ ра. Кад ма­ло бо­ље раз­ми­слим, мо­жда би те па­ре ко­је дам за ле­ко­ве мо­гла да по­тро­шим на здра­ву хра­ну. Ме­ђу­тим, ја и су­пруг жи­ви­мо са си­ном, сна­јом и уну­ци­ма, за­јед­но се хра­ни­мо, ја ку­вам за све и те­шко ми је да за ме­не спре­ мам по­себ­но. У про­дав­ни­цу здра­ве хра­ не ни­сам ни­ка­да ни ушла и не знам где се на­ла­зи. Чу­јем од дру­гих да је оно што се зо­ве здра­ва хра­на – ску­по, на­ше пен­ зи­је су ма­ле, са­мо син ра­ди па се хра­ни­ мо она­ко ка­ко мо­же­мо и ко­ли­ко има­мо. Чу­ва­мо у се­лу сви­ње па нам то ме­со и маст до­ђу као по­кло­ње­ни – ка­же Ма­те­

ји­ће­ва, иако је све­сна да свињ­ско ме­со и маст ни­ка­ко ни­су до­бри за ње­не го­ди­не и хи­пер­тен­зи­ју.

Лоше навике С дру­ге стра­не, три­де­сет­че­тво­ро­го­ ди­шња Пи­ро­ћан­ка Ива­на Сто­ја­но­вић ис­ти­че да во­ди ра­чу­на о ис­хра­ни, али ви­ше из естет­ских не­го из здрав­стве­них раз­ло­га.

– Ми­слим да се здра­во хра­ним, је­дем до­ста све­жег во­ћа и по­вр­ћа, ме­со је рет­ко за­сту­пље­но у мо­јој ис­хра­ни, во­лим мле­ко и млеч­не про­из­во­де и при­том би­рам оне са ма­њим про­цен­том ма­сти. За до­ру­чак углав­ном је­дем му­сли и ин­те­грал­не жи­ та­ри­це у ком­би­на­ци­ји са јо­гур­том, ве­че­ ра ми је ла­га­на - хлеб го­то­во и да не је­дем. Ја мо­гу се­би да при­у­штим то јер сам за­по­ сле­на, још увек не­мам по­ро­ди­цу и он­да ми ни­је мно­го бит­но што су ти ди­је­тал­ни и оста­ли на­пи­ци мно­го ску­пљи од обич­ ног мле­ка или јо­гур­та, што је ма­сли­но­во уље три до че­ти­ри пу­та ску­пље од обич­ ног, што су не­ма­сни мла­ди си­ре­ви ко­је ја ку­пу­јем та­ко­ђе ску­пи – об­ја­шња­ва Сто­ја­ но­ви­ће­ва уз кон­ста­та­ци­ју да је ма­ло оних ко­ји да­нас мо­гу то се­би да при­у­ште и да ће се ве­ро­ват­но и она ка­да бу­де има­ла по­ро­ ди­цу дру­га­чи­је по­на­ша­ти. По­што бо­љи жи­вот­ни стан­дард ни­је ни на ви­ди­ку, оста­је нам да ма­ло про­ме­ ни­мо на­ви­ке па уме­сто ра­зно­ра­зних ко­ ба­си­ца, су­хо­ме­сна­тих про­из­во­да и ме­са сум­њи­вог ква­ли­те­та, на ска­ру ста­ви­мо по­вр­ће, ри­бу и бе­ло ме­со. То је и јеф­ти­ни­ ја, али и без сум­ње, мно­го здра­ви­ја ва­ри­ јан­та. Ни­је баш све у нов­цу, има не­што и у ло­шим на­ви­ка­ма.

Д РУ Ш Т В О

8

Број 157, 6. јул 2012.

Пи­ро­ћан­ци­ма не пре­ти опа­сност од деструктивних вер­ских за­јед­ни­ца

Секте заобишле Пирот

Пре­ма по­да­ци­ма По­ли­циј­ске упра­ве, у Пи­роту не посто­је де­струк ­тив­не вер­ске ор­га­ни­за­ци­је, а уназад шест го­ди­на по­ли­ци­ја више не контролише евентуално де­ло­ва­ње Је­хо­ви­них све­до­ка, Су­бо­та­ра, Бап­ти­ста, Адвен­ти­ста Ми­лош Ви­да­но­вић Од 2006. го­ди­не од ка­да се при­ме­њу­ је но­ви За­кон о цр­ква­ма и вер­ским за­јед­ ни­ца­ма, у Ср­би­ји по­сто­ји чак 17 ре­ги­стро­ ва­них вер­ских за­јед­ни­ца и ор­га­ни­за­ци­ја. Ипак, пре­ма не­ким по­да­ци­ма, око че­ тр­де­се­так вер­ских ор­га­ни­за­ци­ја по­сто­ји ми­мо за­ко­на с об­зи­ром на то да ни­су ре­ ги­стро­ва­не. У ову гру­пу не­ре­ги­стро­ва­них вер­ских ор­га­ни­за­ци­ја убра­ја­ју се и број­не окул­ти­стич­ке и са­та­ни­стич­ке сек­те. Ка­ко Пи­рот­ске но­ви­не са­зна­ју, на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Пи­рот не­ма при­пад­ни­ка ових вер­ских ор­га­ни­за­ци­ја. До­но­ше­њем За­ко­на о цр­ква­ма и вер­ ским за­јед­ни­ца­ма ре­гу­ли­са­не су основ­не од­ред­бе сло­бо­де ве­ро­и­спо­ве­сти, за­бра­ не вер­ске дис­кри­ми­на­ци­је, огра­ни­че­ња и ис­по­ља­ва­ња вер­ских сло­бо­да. Пре­ма овом За­ко­ну, тра­ди­ци­о­нал­не цр­кве и вер­ске за­јед­ни­це су: Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква, Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква, Сло­вач­ка Еван­ге­ли­стич­ка, Хри­шћан­скоре­фор­ма­ тор­ска, Еван­ге­ли­стич­кохри­шћан­ска цр­ ква, као и ислам­ска и је­вреј­ска вер­ска за­јед­ни­ца. Овај за­кон од­ре­ђу­је и кон­фе­ си­о­нал­не вер­ске за­јед­ни­це, а ко­је су ра­ ни­је че­сто би­ле обе­ле­жа­ва­не тер­ми­ном

„сек­та”. У ову гру­пу спа­да­ју Хри­шћан­ска бап­ти­стич­ка цр­ква, Хри­шћан­ска адвен­ ти­стич­ка цр­ква, Еван­ге­ли­стич­ко-ме­то­ ди­стич­ка цр­ква, Пен­та­ко­стал­на цр­ква, Еван­ђе­о­ско-хри­шћан­ска и оста­ле вер­ске ор­га­ни­за­ци­је ко­је су ре­ги­стро­ва­не у Ми­ ни­стар­ству ве­ра. Да би вер­ска ор­га­ни­за­ ци­ја до­би­ла ста­тус прав­ног ли­ца по­треб­ но је да за то при­ку­пи пот­пи­се нај­ма­ње сто­ти­ну гра­ђа­на.

Ве­ро­ват­но има сим­па­ти­зе­ра Шеф од­се­ка за су­зби­ја­ње оп­штег кри­ми­на­ли­те­та По­ли­циј­ске упра­ве (ПУ) Пи­рот, Бо­бан Жив­ко­вић, ка­же да на те­ри­то­ри­ји пи­рот­ског округа не­ма ак­ тив­них окул­ти­стич­ких сек­ти, а да ПУ не­ма по­дат­ке о бро­ју чла­но­ва оста­лих вер­ских ор­га­ни­за­ци­ја.

– Од до­но­ше­ња тог За­ко­на 2006. го­ ди­не пре­ста­ли су разлози за надзирање над ак­тив­но­стима вер­ских кон­фе­си­о­нал­ них гру­па, као и да во­ди­мо еви­ден­ци­ју чла­но­ва и бе­ле­жи­мо њи­хо­во де­ло­ва­ње на те­ре­ну. То, на­рав­но, не зна­чи да смо ми те љу­де пра­ти­ли или сни­ма­ли, већ смо са­ мо при­ку­пља­ли по­дат­ке, уоста­лом као и

Није примећено деловање сатаниста претходних година

за оста­ле ор­га­ни­за­ци­је и удру­же­ња. Ме­ ђу­тим, од сту­па­ња на сна­гу За­ко­на о цр­ ква­ма и вер­ским за­јед­ни­ца­ма пре­ста­ли смо са том прак­сом. Ина­че, што се ти­ че те­ри­то­ри­је ко­ју сво­јим ра­дом по­кри­ ва По­ли­циј­ска упра­ва Пи­рот, до са­да ни­ су ре­ги­стро­ва­не би­ло ка­кве са­та­ни­стич­ке, од­но­сно окул­ти­стич­ке сек­те или слич­не вер­ске ор­га­ни­за­ци­је ко­је су опа­сне за гра­ ђа­не и дру­штве­ну за­јед­ни­цу и ко­је су иле­ гал­не у од­но­су на оне ко­је су ре­ги­стро­ва­не у над­ле­жном ми­ни­стар­ству. Та­ко­ђе, ни са­ ми Пи­ро­ћан­ци ни­су ова­кве слу­ча­је­ве при­ ја­вљи­ва­ли по­ли­ци­ји, ни­ти је би­ло за­бе­ле­ же­них кри­вич­них де­ла или пре­кр­ша­ја ко­ји су на­ста­ли под деј­ством не­ке са­та­ни­стич­ ке вер­ске гру­пе. Ме­ђу­тим, то што не­ма ре­ ги­стро­ва­ног де­ло­ва­ња ових гру­па не зна­ чи и да ове вер­ске иле­гал­не ор­га­ни­за­ци­је ко­је мо­гу де­струк­тив­но да де­лу­ју на ло­

„Ако же­лиш ми­ли­он до­ла­ра, оснуј ре­ли­ги­ју” Про­фе­сор со­ци­ло­ги­је Фи­ло­зоф­ског фа­к ул­те­т у у Ни­шу, у пен­зи­ји, др Вје­ко­с лав Бу­ти­ган, ка­же да реч сек­та по­ ти­че од ла­тин­ске ре­чи „se­qui” ко­ја зна­чи сле­ди­ти, др­жа­ ти се стро­го не­ких пра­ви­ла изо­ло­ва­них, за­тво­ре­них гру­па, су­прот­но вла­да­ју­ћим пра­ви­ли­ма ор­га­ни­за­ци­ја из ко­јих су по­ни­к ле, или ши­рег дру­штва.

– Сек­та­шке гру­пе су тај­но­ви­те, има­ју по­себ­не кул­то­ве, ри­т у­а­ле, фа­ на­тич­не чла­но­ве ко­ји се при­др­жа­ва­ ју стро­гих пра­ви­ла по­на­ша­ња во­ђа у јав­ном и при­ват­ном жи­во­т у и ор­га­ ни­зо­ва­но ра­де на при­до­би­ја­њу но­ вих чла­но­ва. То чи­не ма­ни­пу­ла­ци­јом љу­ди­ма са лич­ним не­сре­ћа­ма, ег­зи­с тен­ци­јал­но угро­же­ним, ко­ји су у кри­зи иден­ти­те­та (на­ро­чи­то мла­ди), уса­мље­ним и на­пу­ште­ним. Пот­пу­но су за­тво­ре­не за јав­ност. У сек­та­ма су де­ца из ра­ зо­ре­них по­ро­ди­ца, зло­с та­вља­ни чла­но­ви по­ро­ди­ца, мен­ тал­но ла­бил­не лич­но­с ти, са стра­хо­ви­ма раз­ли­чи­те вр­с те, обез­на­ђе­ни очај­ни­ци, ко­ји бе­же од не­у­год­не, не­си­г ур­не дру­штве­не ствар­но­с ти, тра­же­ћи уте­х у у сек­та­шким за­јед­ ни­ца­ма, ко­је им обе­ћа­ва­ју по­моћ, си­г ур­ност и спа­се­ње – ис­ти­че др Бу­ти­ган.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, не­ко­ли­ко ре­ли­ги­о­зних сек­ти у Ср­би­ји, За­ко­ном о цр­кви и вер­ским за­јед­ни­ца­ма, до­би­ло је ста­тус вер­ских за­јед­ни­ца по­пут Је­хо­ви­них све­до­ка, Еван­ге­ ли­ста (Су­бо­та­ра), Бап­ти­ста, Ме­то­ди­ста, Адвен­ти­ста... а не­ке од њих по­сто­је у Пи­ро­ту и оне су по­зна­те слу­жба­ма без­бед­ но­сти.

– У Ср­би­ји да­нас, ско­ро по­ло­ви­на гра­ђа­на жи­ви у си­ро­ ма­штву, а сва­ки четвтри је не­за­по­с лен, што по­го­ду­је ства­ ра­њу ра­зних ре­ли­ги­о­зних и ко­мер­ци­јал­но-про­фи­тер­ских, пре­ва­рант­ских сек­ти. Има их ре­ги­с тро­ва­них и још ви­ше од то­га не­ре­ги­с тро­ва­них, при­кри­ве­них као па­ра­ре­ли­гиј­ске гру­пе, удру­же­ња гра­ђа­на, не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је, спорт­ ске, пси­хо­те­ра­пе­у т­ске и ху­ма­ни­тар­не ор­га­ни­за­ци­је, удру­ же­ња ми­си­о­на­ра, са по­ла ми­ли­о­на след­бе­ни­ка. У овим дру­гим, ко­мер­ци­јал­но-про­фи­тер­ским сек­та­ма, де­лу­ју ра­ зни чу­до­твор­ци, ис­це­ли­те­љи, про­ро­ци, ви­дов­ња­ци, ко­ ји пљач­ка­ју ла­ко­вер­ни свет обе­ћа­ва­ју­ћи му оздра­вље­ње, ду­го­веч­ност, бо­љи свет и бо­ље ме­с то у ње­му. Они оства­ру­ ју по­ру­к у осни­ва­ча са­јен­то­ло­шке цр­кве Ра­фа­је­та Ро­нал­да Ха­бар­да: „Ако чо­век за­и­с та же­ли да за­ра­ди ми­ли­он до­ла­ ра, нај­бо­љи на­чин за то је да осну­је сво­ју ре­ли­ги­ју” – на­во­ ди наш са­го­вор­ник.

кал­ну за­јед­ни­цу, не­ма­ју сво­је сим­па­ти­зе­ ре ме­ђу Пи­ро­ћан­ци­ма. С об­зи­ром на по­пу­ лар­ност дру­штве­них мре­жа и ин­тер­не­та где су ин­фор­ма­ци­је ла­ко до­ступ­не и бр­зо се ши­ре, где љу­ди мо­гу да раз­ме­њу­ју, ста­ во­ве и вер­ска ин­те­ре­со­ва­ња, прет­по­ста­ вља­мо да по­сто­је љу­ди ко­ји су за­ин­те­ре­ со­ва­ни за де­ло­ва­ње ових опа­сних вер­ских ор­га­ни­за­ци­ја – сма­тра Жив­ко­вић.

Нео­п­хо­дан опрез И пи­рот­ски па­рох, све­ште­ник СПЦ Не­бој­ша Ву­јић, оце­њу­је да је по­след­ њих го­ди­на све сла­би­је при­су­ство опа­ сних вер­ских ор­га­ни­за­ци­ја, али да гра­ ђа­ни ипак мо­ра­ју да бу­ду на опре­зу.

– Срп­ска пра­во­с лав­на цр­ква је за­ и­с та апо­с тол­ска цр­ква. Ме­ђу­тим, у да­ на­шње вре­ме има­мо још и дру­ге при­ зна­те вер­ске за­јед­ни­це ко­је ле­гал­но у од­но­с у на др­жа­ву ра­де и оба­вља­ју сво­ ју ми­си­ју. Ова­квих за­јед­ни­ца има и у Пи­ро­т у. Што се ти­че опа­сних вер­ских за­јед­ни­ца, по­пут окул­ти­с тич­ких сек­ти, оне не по­с то­је у Пи­ро­т у. Ка­да по­гле­да­ мо ве­ли­чи­ну гра­да у ко­ме жи­ви 50.000 ста­нов­ни­ка и кад упо­ре­ди­мо раз­ли­чи­ тост по вер­ском пи­та­њу ме­ђу љу­ди­ма, мо­же да се из­ву­че за­к љу­чак да ве­ро­ ват­но и у Пи­ро­т у има при­пад­ни­ка за­ јед­ни­ца ко­је ми на­зи­ва­мо сек­том, а ко­ја из­о­па­че­но уче о Го­спо­ду. Оне су ло­ше и ве­о­ма ра­зор­не по људ­ско би­ ће и у ду­хов­ном и у те­ле­сном сми­с лу. У сва­ком слу­ча­ју, при­мет­но је да је де­ло­ ва­ње ра­зних вер­ских за­јед­ни­ца у по­ след­ње вре­ме при­лич­но сма­ње­но. Све је ма­ње оних ко­ји де­ле про­па­ганд­ни ма­те­ри­јал ра­зних вер­ских гру­па, при­ зна­тих и не­при­зна­тих. Ра­ни­јих го­ди­на би­ло их је ви­ше – на­во­ди Ву­јић и до­ да­је да је вер­ско обра­зо­ва­ње де­це је­ ди­на бра­на ка­да је у пи­та­њу де­ло­ва­ње де­с трук­тив­них вер­ских ор­га­ни­за­ци­ја.

Број 157, 6. јул 2012.

Д РУ Ш Т В О / П ОЛИ Т ИКА

9

Кри­ти­ка Пи­рот­ских но­ви­на уро­ди­ла пло­дом

Ко­нач­но ре­кон­струк­ци­ја пу­та Гњи­лан-Бла­то

На­кон кри­тич­ког пи­са­ња Пи­рот­ ских но­ви­на у мар­т у ове го­ди­не и по­ сле ви­ше од го­ди­ну и по да­на од ка­да су по­ли­ти­ча­ри по­че­ли да обе­ћа­ва­ју ре­ ше­ње овог про­бле­ма, ко­нач­но је по­ че­ла ре­кон­с трук­ци­ја пут­ног прав­ца Гњи­лан - Бла­то. Иако је требало да ра­до­ви на овом про­мет­ном пут­ном прав­цу поч­ну још про­шле го­ди­не, обе­ ћа­ња ко­је је гра­ђа­ни­ма да­вао се­кре­ тар Оп­штин­ског од­бо­ра Со­ци­ја­ли­с тич­ ке пар­ти­је Ср­би­је (ОО СПС) и по­моћ­ник пред­сед­ни­ка оп­шти­не за ло­кал­ну са­ мо­у­пра­ву и са­рад­њу са Вла­дом Ре­пу­ бли­ке Ср­би­је, Ви­дој­ко Па­на­јо­то­вић, у ви­ше на­вра­та и пре­ко број­них ме­ди­ ја, тек сад су по­че­ла да се оства­ру­ју. За два ме­се­ца ка­да се и пла­ни­ра за­вр­ше­ так ра­до­ва, би­ће ре­кон­с тру­и­сан ком­

пле­тан пут­ни пра­вац од скре­та­ња за Бар­је Чи­флик па све до по­с лед­ње ку­ће у на­се­љу Гњи­лан. Па­на­јо­то­вић ка­же да ње­го­ва пар­ ти­ја увек оства­ри сва да­та обе­ћа­ња.

– Вред­ност ових ра­до­ва је 100 ми­ ли­о­на ди­на­ра, а из­во­ђач ра­до­ва је гра­ ђе­вин­ска фир­ма „Рат­ко Ми­тро­вић” из Бе­о­гра­да. У пи­та­њу је ком­плет­на ре­ кон­с трук­ци­ја где ће би­ти ура­ђен пут, тро­то­а­ри, али и осве­тље­ње. Оно што смо обе­ћа­ва­ли про­шле го­ди­не, пре из­бо­ра, са­да се и оства­ру­је. Ми др­жи­ мо реч и не­ће би­ти ви­ше ру­па као што сте пи­са­ли у ва­шим но­ви­на­ма – ис­ та­као је Па­на­јо­то­вић. Да под­се­ти­мо, ПН су у мар­т у ове го­ди­не пи­са­ле ка­ко ни по­с ле ско­ро го­ди­ну да­на не­пре­с та­ ног „но­ви­нар­ског из­ве­шта­ва­ња” о то­

Скретање за Барје Чифлик

ме, пут­ни пра­вац Гњи­лан-Бла­то ни­је ре­кон­с тру­и­сан, да је пре­пун ру­па и у катастрофалном ста­њу и хро­но­ло­шки

под­се­ти­ле на сва обе­ћа­ња Ви­дој­ка Па­ на­јо­то­ви­ћа. М.В.

Про­је­кат „Уче­шће јав­но­сти кроз ло­кал­на парт­нер­ства”

Решити про­блем са ди­вљим де­по­ни­ја­ма у Пи­ро­ту

Не­вла­ди­на ор­га­ни­за­ци­ја за еко­ло­ги­ју и за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не „Геа”, у са­рад­њи са Оп­штим удру­же­њем пред­у­зет­ни­ка, ре­а­ ли­зо­ва­ла је про­је­кат „Уче­шће јав­но­сти кроз ло­кал­на парт­нер­ства” ко­ји фи­нан­си­ра ЕУ, а у Пи­ро­ту има за циљ ре­ша­ва­ње про­бле­ ма са ди­вљим де­по­ни­ја­ма, као и уре­ђи­ва­ ња по­плав­них ка­на­ла. Ло­кал­не вла­сти, НВО и пред­у­зет­ни­ци пр­ви пут у Ср­би­ји са­ра­ђи­ ва­ли су кроз мо­дел ло­кал­них парт­нер­ста­ ва ко­ја су то­ком ју­на ове го­ди­не осно­ва­на у При­бо­ју, Ужи­цу, Ле­сков­цу и Ба­бу­шни­ци. Кроз мо­дел ло­кал­ног парт­нер­ст­ва по­ве­зу­ју се три раз­ли­чи­та сек­то­ра – при­ват­ни, јав­ни и ци­вил­ни сек­тор. Од гра­до­ва и оп­шти­на – уче­сни­ка овог про­јек­та, је­ди­но у Пи­ро­ту ни­ је пот­пи­сан спо­ра­зум о ло­кал­ној са­рад­њи, јер је из­о­ста­ла по­др­шка пи­рот­ске ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, ка­зао је на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре ко­ја је одр­жа­на у уто­рак, 3. ју­на, ко­ор­ди­на­тор про­јек­та и ди­рек­тор НВО „Геа” Алек­сан­дар Ви­да­но­вић, ко­ји је при­том из­ ра­зио на­ду да ће ло­кал­на власт ипак има­ ти слу­ха за ову ини­ци­ја­ти­ву. Он је том при­ ли­ком го­во­рио и о кон­фе­рен­ци­ји одр­жа­ној

Верољуб Михајловић (Удружење предузетника) и Александар Видановић (Геа)

про­те­кле не­де­ље у Бе­о­гра­ду на ко­јој су пред­ста­вље­ни при­ме­ри ло­кал­них парт­нер­ ста­ва у Ср­би­ји. Пре­зен­то­ва­ли смо Пи­рот као оп­шти­ ну ко­ја има огро­ман по­тен­ци­јал за ре­ а­ли­за­ци­ју раз­ли­чи­тих про­јек­ата, као и

спо­соб­не НВО и пред­у­зет­ни­ке ко­ји би их спро­ве­ли, али, на­жа­лост, ни­сам мо­гао да ка­жем да смо за­тво­ри­ли спо­ра­зум. На сре­ћу, због успе­шне кам­па­ње до­би­ли смо пра­во уче­шћа у ИПА 2 про­јек­ту ко­ји ће би­ ти ре­а­ли­зо­ван од де­цем­бра и ко­ји ће нам

отво­ри­ти сво­је фон­до­ве. По­себ­но ми је за­до­вољ­ство што ће Ни­но­слав Ке­кић, са­ вет­ник у Ми­ни­стар­ству еко­но­ми­је и ре­ги­ о­нал­ног раз­во­ја по­се­ти­ти­ти оп­шти­ну Пи­ рот ка­ко би ви­део шта је би­ла коч­ни­ца у ре­а­ли­за­ци­ји овог спо­ра­зу­ма, али и да се упо­зна са свим пред­но­сти­ма Пи­ро­та. На кон­фе­рен­ци­ји у Бе­о­гра­ду, пред­сед­ник Асо­ци­ја­ци­је ма­лих и сред­њих пред­у­зе­ ћа и пред­у­зет­ни­ка Ср­би­је, Ми­лан Кне­же­ вић, ука­зао је на нео­п­ход­ност да чел­ни­ци ло­кал­них са­мо­у­пра­ва бу­ду у не­по­сред­ ном кон­так­ту са гра­ђа­ни­ма ка­ко би про­ бле­ми би­ли ре­ша­ва­ни на нај­бо­љи мо­гу­ ћи на­чин – ка­зао је Ви­да­но­вић и на­гла­сио ода­зив ве­ли­ког бро­ја НВО и пред­у­зет­ни­ка из Пи­ро­та ко­ји су пре­по­зна­ли пред­но­сти ло­кал­ног парт­нер­ства и ко­ји ће га осно­ва­ ти и без јав­ног сек­то­ра. У окви­ру про­јек­та, во­лон­те­ри НВО „Геа” сни­ми­ли су кра­так филм ка­ко би скре­ну­ли па­жњу јав­но­сти на про­блем у ве­зи са 24 ди­вље де­по­ни­је у Пи­ро­ту и ука­за­ли на мо­гућ­но­сти за ње­ го­во ре­ша­ва­ње. Б.Н.

Чла­но­ви ОО ПС и ДСС на Га­зи­ме­ста­ну Пред­сед­ник ОО Де­мо­крат­ске стран­ ке Ср­би­је (ДСС) Ми­ли­во­је Ма­те­јић и тројица чла­но­ва По­кре­та со­ци­ја­ли­ ста (ПС) пред­во­ђе­ни пред­сед­ни­ком ОО Дра­га­ном То­до­ро­ви­ћем по­се­ти­ли су про­шле не­де­ље, на Ви­дов­дан, 28. ју­на, Га­зи­ме­стан на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Ми­ли­ во­је Ма­те­јић ка­же да су „ра­до при­хва­ ти­ли по­зив Ср­ба из Зу­би­ног по­то­ка”.

– Дру­гог да­на по­се­те при­су­ство­ва­ли смо и све­ча­ном руч­ку у Гра­ча­ни­ци на ко­ ме су би­ли и пред­став­ни­ци ди­пло­мат­ског ко­ра. Ту смо у раз­го­во­ру са ам­ба­са­до­ром Ру­ске Фе­де­ра­ци­је, Ко­ну­зи­ном, и ам­ба­са­ до­ром Грч­ке ис­та­кли да се не сла­же­мо са ова­квим очи­глед­ним оти­ма­њем те­ри­то­ ри­је Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. По­сле руч­ка би­ли смо и у кон­во­ју ко­ји је кре­нуо на Га­зи­ме­

стан. За­у­ста­ви­ли су нас по­ли­цај­ци ко­ји су би­ли изи­ри­ти­ра­ни нат­пи­си­ма на ма­ји­ца­ ма на­ших са­пут­ни­ка из ауто­бу­са. Јед­ном де­ча­ку по­че­ли су да ки­да­ју ма­ји­цу, а по­ сле су га и ту­кли. Це­ла си­ту­а­ци­ја за­вр­ше­ на је та­ко што је два­де­се­так љу­ди до­би­ло удар­це кун­да­ком и пен­дре­ци­ма. Ка­сни­је смо при­су­ство­ва­ли и по­ме­ну ко­сов­ским М.В. жр­тва­ма – ре­као је Ма­те­јић.

Испред цркве Свети Василије Острошки у Лепосавићу

10

П ИРО Т С КИ МА Т УРАН Т И

Број 157, 6. јул 2012.

Ма­ту ­ран­ти Економске школе IV - 1

Фото: Дуга

Мар­ко Ди­ми­тров, Ми­ли­ца По­тић, Ми­ли­ца С тан­ко­вић, Је­ле­на Игић, Ана Кр­стић, Та­ња Ни­ко­лић, Алек­сан­дра Пе­шић, Јо­ва­на Ста­ме­но­вић, Ма­ри­ја Пе­тро­вић, Ми­ли­ца Па­нић, Не­ла Та­шков, Ка­та­ри­на Ђор­ђе­вић, Ду­шан Ми­ков, Фи­лип То­лић, Ми­ли­во­је Гро­зда­но­вић, Све­тла­на Ђи­рић, Ла­зар Алек­сић, Алек­сан­дра Естов, Ма­ри­на Пе­тро­ вић, Ми­ма Нај­да­но­вић, Иси­до­ра То­бић, Јо­ва­на Стан­ко­вић, Ива­на Ми­тро­вић. Раз­ред­ни ста­ре­ши­на: Не­бој­ша Сто­ја­но­вић

IV - 2

Фото: Дуга

Ми­ли­ја­на Ри­стић, Ани­та Пе­тро­вић, Рад­ми­ла Мар­ко­вић, Зо­ри­ца Ву­чи­ће­вић, Ива­на Ха­џи Мла­џић, Ка­та­ри­на Па­нић, Ми­ља­на Жив­ко­вић, Ни­ко­ла Ма­нић, Ма­ри­ја Или­ јев, Сте­фан Ђи­рић, Бо­жи­дар Илић, Урош Илић, Фи­лип Игић, Ан­ђе­ла Алек­сић, Ни­но­слав Со­ко­ло­вић, Ни­ко­ла Ста­ни­са­вље­вић, Јо­ва­на Ко­стић, Алек­сан­дра Јо­ва­но­вић, Јо­ва­на То­шић, Је­ле­на Ан­дре­је­вић, Ма­ри­ја Ста­ме­но­вић, Ма­ри­на Ђор­ђе­вић, Алек­сан­дра Кр­стић, Ма­ја То­шић. Раз­ред­ни ста­ре­ши­на: Зо­ран Ни­ко­лић

Број 157, 6. јул 2012.

IV - 3

П ИРО Т С КИ МА Т УРАН Т И

11 Фото: Дуга

Ми­лан Maнчић, Алек­сан­дра Ле­по­јев, Је­ле­на То­шић, Хри­сти­на Жив­ко­вић, Еми­ли Сте­ва­но­вић-Игић, Је­ле­на Ма­дић, Ми­ља­на Сто­јиљ­ко­вић, Ти­ја­на Ан­тић, Сте­фа­ни Ва­ ра­гић, Ка­та­ри­на Тан­чић, Зеј­но Ха­са­ни, Да­мјан Жив­ко­вић, Вла­дан Пе­тро­вић, Алек­са Ђи­рић, Пре­драг Трич­ко­вић, Ду­шан Ми­нић, Се­ле­на Влат­ко­вић, Мар­ко Јан­ко­вић, Алек­сан­дар Жив­ко­вић, Алек­сан­дар Кр­стић, Ма­ја Сто­ја­но­вић, Ми­ли­ца Па­вло­вић, Ма­ри­ја Ко­стић, Си­мо­на Сто­ја­но­вић , Је­се­ни­ја Ђор­ђе­вић, Та­ма­ра Алек­сић, Дра­га­на Кр­стев­ски, Та­ња Ран­ко­вић, Ми­ла Ћи­рић, До­ро­теа Кр­стић, Адри­ја­на Ни­ко­лић, Хри­сти­на Ми­лић. Раз­ред­ни ста­ре­ши­на: Сне­жа­на Сте­фа­но­вић Фото: Дуга

III - 4

Сте­фан Бра­дић, Ива­на Пеј­чев, Ву­ка­шин Ми­ла­ди­но­вић, Сан­дра Пеј­чић, Не­ма­ња Кр­стић, Кри­сти­на Пре­ка­паљ, Са­ња Ран­чић, Ива­на Па­вло­вић, Алек­сан­дра Ра­кић, Ива­на Ада­мо­вић, Сте­фа­ни Ме­ме­то­вић, Ми­ли­ца Ђор­ђе­вић, Ана Пен­чић, Кри­сти­на Ран­ђе­ло­вић, Ана Вељ­ко­вић, Кри­сти­на Џу­нић, Ми­ли­ца Аме­то­вић, Ма­ри­ја Ђор­ђе­вић, Алек­сан­ дра Ђор­ђе­вић, Ми­ља­на Аме­то­вић. Раз­ред­ни ста­ре­ши­на: Алек­сан­дар Жив­ко­вић

III - 5

Фото: Дуга

Ми­ша Нен­ко­вић, Дар­ко Дој­чев, Ива­на Ми­тов, Јо­ван Ми­лој­ко­вић, Ни­ко­ла Ран­чић, Ни­ко­ла Ко­стић, Ла­зар Цвет­ко­вић, Сте­фан Ћи­рић, Ни­ко­ла Ве­се­ли­но­вић, Ен­то­ни Мар­куш, Ни­ко­ле­та Не­ми­ше­вић, Је­ле­на Ма­рин­ко­вић, Ма­ри­ја­на Ста­ни­шић, Јо­ва­на Алек­сић, Јо­ва­на То­шић, Мо­ни­ка Ан­до­нов, Ива­на Ћи­рић, Алек­са Пе­тро­вић, Ми­лан Фи­ли­по­вић, Дра­га­на Па­нић. Раз­ред­ни ста­ре­ши­на: Дра­ган Ђор­ђе­вић

Д ИМИ Т РО В Г РА Д

12 Тур­нир у ма­лом фуд­ба­лу У Ди­ми­тров­гра­ду ће 14. ју­ла све­ ча­но би­ти отво­рен 49. тур­нир у ма­лом фуд­ба­лу „Ди­ми­тров­град 2012”. Так­ми­ чар­ски део тур­ни­ра по­че­ће 16. ју­ла, а и ове го­ди­не так­ми­че­ње ће би­ти ор­га­ни­ зо­ва­но у че­ти­ри ка­те­го­ри­је – ве­те­ра­ни, се­ни­о­ри, пи­о­ни­ри и пе­тли­ћи. Ор­га­ни­за­ци­о­ни од­бор тур­ни­ра је на са­ стан­ку, одр­жа­ном у уто­рак, 04. ју­ла, утвр­ дио и су­ме за ко­ти­за­ци­ју и на­град­ни фонд. Та­ко ће упла­те по еки­пи из­но­си­ти – за се­ни­ о­ре 9.000 ди­на­ра, за пи­о­ни­ре – 1.000, а за пе­тли­ће 500 ди­на­ра. Укуп­ни на­град­ни фонд у се­ни­ор­ској кон­ку­рен­ци­ји из­но­си 500.000 ди­на­ра, и то – за пр­во ме­сто 250.000, за дру­ го – 150.000 и за тре­ће 100.000 ди­на­ра. Це­на по­је­ди­нач­не ула­зни­це из­но­си­ће 40 ди­на­ра, а за по­лу­фи­нал­но и фи­нал­но ве­че – 50 ди­ на­ра, док ком­плет ула­зни­ца за цео тур­нир ко­шта 300 ди­на­ра. Та­ко­ђе, обез­бе­ђен је бо­ гат на­град­ни фонд за по­се­ти­о­це. По­кро­ви­тељ ма­ни­фе­ста­ци­је је Оп­ шти­на Ди­ми­тров­град, ге­не­рал­ни спон­ зор – „Сакс Бал­кан”, а ме­диј­ски по­кро­ви­ тељ – Ра­дио-те­ле­ви­зи­ја „Ца­ри­брод”. Н.С.

Ме­да­ља за Ива­но­ва У нај­ста­ри­јем со­фиј­ском чи­та­ли­шту „Сла­вјан­ска бе­се­да” про­шле не­де­ље одр­ жа­на је про­мо­ци­ја књи­га Цвет­ка Ива­но­ ва, по­зна­тог ца­ри­брод­ског хро­ни­ча­ра. На про­мо­ци­ји су пред­ста­вље­не ње­го­ве мо­ но­гра­фи­је о се­ли­ма Бо­ро­во, Дра­го­ви­та, Бан­ски дол, Го­леш и Шу­мје. За ње­гов пло­ до­твор­ни ис­тра­жи­вач­ки рад као хро­ни­ча­ ра ца­ри­брод­ског кра­ја бу­гар­ске на­ци­о­нал­ не ма­њи­не, Др­жав­на аген­ци­ја за Бу­га­ре у ди­ја­спо­ри уру­чи­ла му је ме­да­љу „Иван Ва­ зов”. Овај кул­тур­ни до­га­ђај при­ву­као је ве­ ли­ку па­жњу јав­но­сти, а про­мо­ци­ју су ор­ га­ни­зо­ва­ли Др­жав­на аген­ци­ја за Бу­га­ре у ди­ја­спо­ри, чи­та­ли­ште „Сла­вјан­ска бе­се­да”, бу­гар­ска фе­де­ра­ци­ја ге­не­а­ло­шких дру­ шта­ва и за­ви­чај­ни кул­тур­но-про­свет­ни клуб „Пе­тро­хан­ска све­тлост”. Н.С.

Атле­ти­ка На ста­ди­о­ну „Чи­ка Да­ча” у Кра­гу­јев­цу про­шле не­де­ље одр­жа­но је пр­вен­ство Ср­ би­је за ста­ри­је пи­о­ни­ре у атле­ти­ци, уз уче­ шће тро­је чла­но­ва Атлет­ског клу­ба „Бал­ кан” из Ди­ми­тров­гра­да. Ми­лош Ве­љев осво­јио је де­ве­то ме­сто у ско­ку у даљ ре­ зул­та­том 3,89 ме­тра. Те­о­до­ра Ма­но­и­лов у кон­ку­рен­ци­ји три го­ди­не ста­ри­јих ри­вал­ ки ба­ци­ла је ко­пље 15,78 ме­та­ра и за­вр­ши­ ла на 12. ме­сту, док је Ни­ко­ла Ми­ла­ди­нов у тр­ци са 5 го­ди­на ста­ри­јим про­тив­ни­ци­ ма на 800 ме­та­ра, са лич­ним ре­кор­дом на овој де­о­ни­ци, за­у­зео по­след­ње ме­сто у Н.С. сво­јој ква­ли­фи­ка­ци­о­ној гру­пи.

Број 157, 6. јул 2012.

Ди­ми­тров­град до­ма­ћин два ме­ђу­на­род­на кам­па

Швај­цар­ски сту­ден­ти на Ста­рој пла­ни­ни Оп­шти­на Ди­ми­тров­град, уз фи­нан­ сиј­ску по­др­шку Ам­ба­са­де Швај­цар­ске у Бе­о­гра­ду, на Ста­рој пла­ни­ни ор­га­ни­зу­је осмо­днев­ни камп за сту­ден­те из Швај­ цар­ске. По­сле два да­на бо­рав­ка у Ди­ми­ тров­гра­ду сту­ден­ти су сме­ште­ни у се­лу Ка­ме­ни­ца, где има­ју при­ли­ку да са­ми на­пра­ве по­ре­ђе­ње из­ме­ђу пла­нин­ског де­ла ју­го­и­сточ­не Ср­би­је и њи­хо­ве зе­ мље. Ма­ја Бој­ков, ко­ор­ди­на­тор про­јек­та у Ди­ми­тров­гра­ду ка­же да се иде­ја ро­ ди­ла про­шле го­ди­не, ка­да је про­фе­сор Фло­ри­јан Кна­ус пр­ви пут по­се­тио Ди­ ми­тров­град и Ста­ру пла­ни­ну. Пред­у­сло­ ви за ор­га­ни­зо­ва­ње кам­па ство­ри­ли су се до­не­кле слу­чај­но, на­кон по­се­те ам­ба­ са­до­ра Швај­цар­ске Ди­ми­тров­гра­ду, по­ чет­ком ове го­ди­не.

– По­сле ви­ше­ме­сеч­не пре­пи­ске са Ам­ба­са­дом Швај­цар­ске у Бе­о­гра­ду, у ма­ју ме­се­цу, до­би­ ли смо по­зи­ти­ван од­го­вор за ор­га­ни­ зо­ва­ње овог кам­па, на­кон че­га су одо­ бре­на и сред­ства за ре­а­ли­за­ци­ју про­јек­та. Про­фе­сор Кна­ус је при­знао да је по­ сле про­шло­го­ди­шње по­се­те Ди­ми­тров­ гра­ду, же­лео да по­но­во до­ђе ова­мо, али ово­га пу­та са сво­јим сту­ден­ти­ма.

– Kада сам пр­ви пут до­шао на Ста­ру пла­ни­ну, то је за ме­не би­ло ве­о­ма им­ пре­сив­но, јед­но ве­о­ма ле­по ис­ку­ство. Ви­део сам пре­де­ле, ка­кви у Швај­цар­ ској ви­ше не по­сто­је и же­лео сам да то ис­ку­ство по­де­лим са дру­гим љу­ди­ма, са

мо­јим сту­ден­ти­ма, да до­ђу, ви­де и на­ у­че не­што, што мо­же да се при­ме­ни у Швај­цар­ској. Оно што је нај­им­пре­сив­ ни­је је са­ма при­ро­да, бо­га­та тра­ди­ци­ја, ве­о­ма раз­ли­чи­т биљ­ни и жи­во­тињ­ски свет, ра­зно­вр­сност би­о­ди­вер­зи­те­та, али и шоп­ска кул­ту­ра и тра­ди­ци­ја. На ме­не су ути­сак оста­ви­ла на­пу­ште­на се­ла и не­ так­ну­та при­ро­да и же­лим да мо­ји сту­ ден­ти ви­де и схва­те тај про­цес – до­да­ је Кна­ус, још јед­ном ис­ти­чу­ћи огром­ну раз­ли­ку из­ме­ђу при­ли­ка ов­де и у Швај­ цар­ској.

– Пот­пу­но је раз­ли­чи­то, као да су у пи­та­њу два раз­ли­чи­та све­та. То је оно што ме за­и­ста из­не­на­ди­ло, али су љу­ди ве­о­ма при­јат­ни и го­сто­љу­би­ви, и иако не раз­у­мем све, ви­дим да се љу­ди ов­де по­ма­жу ме­ђу­соб­но, а то је за­ди­вљу­ју­ће – оду­ше­вљен је про­фе­сор Кна­ус. Сту­ден­ти из Швај­цар­ске бо­ра­ви­ће у кам­пу до 7. ју­ла, а сме­ште­ни су у ет­но-

ку­ћа­ма у Ка­ме­ни­ци и Се­но­ко­су. У ста­ро­пла­нин­ском се­лу Ка­ме­ни­ ца у то­ку је и дру­ги по ре­ду ме­ђу­на­род­ ни во­лон­тер­ски „Камп очу­ва­ња се­о­ског на­сле­ђа на Бал­ка­ну”. У ра­ду кам­па, ко­ји ће тра­ја­ти до 14. ју­ла, уче­ству­је де­се­так сту­де­на­та-во­лон­те­ра из не­ко­ли­ко зе­ма­ ља Европ­ске Уни­је - Бу­гар­ске, Аустри­ је, Не­мач­ке, Пољ­ске, Че­шке, Сло­вач­ке, Фран­цу­ске и Шпа­ни­је. Циљ ак­тив­но­сти је да се оба­ви чи­шће­ње око­ли­не цр­кве „Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца”, ста­рог гро­бља и Ка­ме­нич­ке ре­ке, као и да се по­ста­ви ту­ри­стич­ка сиг­на­ли­за­ци­ја, уз над­зор За­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре у Ни­шу и Јав­ног пред­у­зе­ћа „Ср­би­ја­шу­ме”. Ор­га­ни­за­то­ри кам­па су оп­шти­ на Ди­ми­тров­град, во­лон­тер­ски цен­тар Вој­во­ди­не, удру­же­ње гра­ђа­на „Зе­ле­на ал­тер­на­ти­ва“ и од­га­ји­вач­ка ор­га­ни­за­ ци­ја „Ста­до”. Н. Сто­ја­но­вић

Две на­гра­де на фе­сти­ва­лу у Вар­ни Гру­па од сед­мо­ро уче­ни­ка гим­на­ зи­је „Св. Ки­ри­ло и Ме­тро­ди­је” у Ди­ми­ тров­гра­ду, бо­ра­ви­ла је про­шлог ви­кен­ да у прат­њи ди­рек­то­ра шко­ле, Сне­жа­не Си­ме­о­нов у Вар­ни у Ре­пу­бли­ци Бу­гар­ ској, где је 30. ју­на и 1. ју­ла одр­жан Ме­ ђу­на­род­ни фе­сти­вал деч­јег ства­ра­ла­ штва и ме­ди­ја „Ар­ле­кин”. На ме­ђу­на­род­ном фе­сти­ва­лу гим­

на­зи­ју су пред­ста­ви­ла два фил­ма, ра­ ђе­на по сце­на­ри­ју уче­ни­ка шко­ле. Сце­ на­рио јед­ног фил­ма пи­са­ла је Дра­га­на Ан­ге­лов, а сце­на­рио дру­гог пот­пи­су­ју Ти­ја­на Кир­ков и Мариo Ма­рин­ков. Оба фил­ма из ди­ми­тров­град­ске гим­ на­зи­је, осво­ји­ла су пр­во ме­сто у сво­јој кат­ е­го­ри­ји. Филм „Жур­ка”, по сце­на­ри­ју Дра­га­ не Ан­ге­лов осво­јио је пр­ву на­гра­ду жи­ри­ја

у ка­те­го­ри­ји крат­ки игра­ни филм за де­цу, док је филм „Ти­неј­џер­ски про­бле­ми” Ти­ја­не Кир­ков и Ма­риа Ма­рин­ко­ва на­гра­ђен у ка­ те­го­ри­ји крат­ког фил­ма за мла­де. У тр­ци за на­гра­де уче­ство­ва­ло је укуп­но шест фил­мо­ва, а на фе­сти­ва­лу је еми­то­ва­на и спе­ци­јал­на ра­дио еми­си­ја уче­ни­ка Гим­на­зи­је. Н.С.

Обу­ка за за­по­сле­не у кул­ту­ри и ту­ри­зму У окви­ру тран­сгра­нич­ног про­јек­ та „Кул­тур­ни ту­ри­зам”, ко­ји за­јед­нич­ки ре­а­ли­зу­ју Ди­ми­тров­град и бу­гар­ске оп­ шти­не Ко­ва­чев­ци и Са­мо­ков, у Ди­ми­ тров­гра­ду је по­чет­ком не­де­ље одр­жа­ на тро­днев­на еду­ка­ци­ја за за­по­сле­не у кул­тур­ном и ту­ри­стич­ком сек­то­ру. Циљ је про­мо­ци­ја ал­тер­на­тив­ног ту­ри­зма у

тран­сгра­нич­ном ре­ги­о­ну и мо­гућ­ност за­ по­шља­ва­ња рад­ни­ка у тој обла­сти. Обу­ ци су при­су­ство­ва­ли при­ват­ни вла­сни­ци ту­ри­стич­ких обје­ка­та у гра­ду и се­ли­ма ди­ми­тров­град­ске оп­шти­не, ко­ји су из­ра­ зи­ли за­до­вољ­ство ор­га­ни­за­ци­јом се­ми­ на­ра, а пре све­га ин­фор­ма­ци­ја­ма, ко­је су до­би­ли то­ком ње­го­вог тра­ја­ња, ис­ти­чу­

ћи да се тре­нут­но од се­о­ског и ру­рал­ног ту­ри­зма не мо­же жи­ве­ти, али и да не­ће од­у­ста­ти од раз­во­ја ове вр­сте ту­ри­зма. Са истим ци­љем би­ће одр­жан још је­ дан се­ми­нар, од 10. до 12. ју­ла, за пред­ став­ни­ке ло­кал­не ад­ми­ни­стра­ци­је. Про­ је­кат се фи­нан­си­ра из ИПА про­гра­ма. Н.С.

Број 157, 6. јул 2012.

КУЛ Т УРА

13

Пред­ста­вље­на Мо­но­гра­фи­ја Мле­кар­ске шко­ле „Др Обрен Пе­јић”

Три пу­та ме­ња­ли име и би­ли пред затвара­њем Мо­но­гра­фи­ја Мле­кар­ске шко­ле „Др Обрен Пе­јић” пред­ста­вље­на је про­шле сре­де, 27. ју­на, пи­рот­ској јав­но­сти. Са пи­са­њем ове Мо­но­гра­фи­је се кре­ну­ло још 2009. го­ди­не са ци­љем да се на­ред­ не го­ди­не обе­ле­жи 65. го­ди­шњи­ца од осни­ва­ња ове шко­ле. Ме­ђу­тим, по­што је по­сао око из­ра­де Мо­но­гра­фи­је тра­ жио ви­ше тру­да и вре­ме­на, она је за­ вр­ше­на са две и по го­ди­не за­ка­шње­ња, али је у пла­ну да 2015. го­ди­не, ка­да се бу­де обе­ле­жа­ва­ла се­дам­де­се­то­го­ди­ шњи­ца по­сто­ја­ња шко­ле до­пу­ни ово из­да­ње, об­ја­шња­ва аутор Мо­но­гра­фи­ је, Да­вор Ла­за­ре­вић, про­фе­сор исто­ ри­је у шко­ли „Све­ти Са­ва”, ина­че, бив­ши уче­ник Мле­кар­ске шко­ле.

– Мо­но­гра­фи­ја се са­сто­ји из три де­

ла. Пр­ви део је исто­риј­ски, на­стао је на осно­ву ар­хив­ске гра­ђе и пра­ти исто­ ри­ју шко­ле до 1995. го­ди­не, док смо у дру­гом де­лу об­ра­ди­ли по­след­њих пет­ на­ест го­ди­на на осно­ву при­ло­га из про­ стог раз­ло­га што је не­за­хвал­но да­ва­ти исто­риј­ско ту­ма­че­ње не­че­га што је у то­ ку. Сва­ка­ко је нај­ин­те­ре­сант­ни­ји тре­ћи део Мо­но­гра­фи­је ко­ји је, у ства­ри, по­пис свих уче­ни­ка, свих ге­не­ра­ци­ја, про­фе­ со­ра и ди­рек­то­ра шко­ле – ка­же аутор и до­да­је да је кон­цеп­циј­ски об­ра­ђе­но све што је за шко­лу нај­бит­ни­је. Пре­ма Ла­за­ре­ви­ће­вим ре­чи­ма, за­ ни­мљи­во је да о про­шло­сти ове шко­ле до са­да ни­ко ни­шта ни­је ра­дио та­ко да се у пи­са­њу ове Мо­но­гра­фи­је кре­ну­ло од ну­ле. За ње­га као исто­ри­ча­ра био је ин­те­ре­сан­тан по­да­так да је шко­ла кре­ ну­ла са ра­дом 1945. го­ди­не као ни­жа по­ љо­при­вред­на шко­ла, па је го­ди­ну да­на ка­сни­је пре­и­ме­но­ва­на у спе­ци­јал­ну сто­ чар­ску шко­лу, ка­сни­је је би­ла курс­на по­ љо­при­вред­на шко­ла и тек од 1950. го­ ди­не је устро­је­на као Мле­кар­ска шко­ла.

– Вр­ло је за­ни­мљи­во да је шко­ла три пу­та би­ла пред за­тва­ра­њем - 1934, 1958. и 1965. го­ди­не. Раз­лог то­ме је углав­ном био про­блем у ко­му­ни­ка­ци­ ји из­ме­ђу шко­ле и ло­кал­них вла­сти. За раз­ли­ку од Ре­пу­бли­ке ко­ја је шко­лу ак­ тив­но по­др­жа­ва­ла, на ло­ка­лу ни­је би­ло ин­те­ре­со­ва­ња за по­сто­ја­ње и фи­нан­ си­ра­ње ове шко­ле. Пи­рот­ска јав­ност је рет­ко пер­ци­пи­ра­ла ову шко­лу као сво­

Директор Млекарске школе Милан Вучичевић говори на промоцији

ју и углав­ном су је тре­ти­ра­ли као не­ ко стра­но те­ло мо­жда због то­га што су ње­ни уче­ни­ци би­ли са стра­не. У јед­ном тре­нут­ку шко­ла је но­си­ла епи­тет „Ју­го­ сла­ви­ја у ма­лом” јер је има­ла уче­ни­ке из свих ре­пу­бли­ка бив­ше Ју­го­сла­ви­је – ка­же наш са­го­вор­ник и ис­ти­че да се тек кра­јем се­дам­де­се­тих го­ди­на од­нос ло­ кал­не вла­сти пре­ма Мле­кар­ској шко­ли на не­ки на­чин нор­ма­ли­зо­вао. Зна­чај­но је, ка­же аутор, да има до­ ста на­уч­них рад­ни­ка из обла­сти мле­ кар­ства ко­ји су би­ли уче­ни­ци ове шко­ ле. Ду­го­го­ди­шњи ди­рек­тор Су­бо­тич­ке мле­ка­ре је је­дан од уче­ни­ка ове шко­ ле. Др Обрен Пе­јић, по ко­ме шко­ла но­

си име, у два на­вра­та је био го­сту­ју­ћи пре­да­вач и је­дан од оних ко­ји су се за­ ла­га­ли за спас ове шко­ле од по­то­ну­ћа. До 1981. го­ди­не шко­ла се ис­кљу­чи­во ба­ ви­ла обра­зо­ва­њем ка­дра за мле­кар­ску ин­ду­стри­ју, нај­пре је то би­ло дво­го­ди­ шње шко­ло­ва­ње, по­том тро­го­ди­шње а од 1981. го­ди­не уве­де­ни су че­тво­ро­го­ ди­шњи обра­зов­ни про­фи­л и од тог тре­ нут­ка по­сто­ји мо­гућ­ност да уче­ни­ци ове шко­ле ка­сни­је упи­шу сту­ди­је. На про­мо­ ци­ји су, по­ред ауто­ра, го­во­ри­ли Мом­чи­ ло Ан­тић у име би­бли­о­те­ке као из­да­ ва­ча, Ја­сми­на Ма­нић лек­тор и Ми­лан Ву­чи­ће­вић, ак­ту­ел­ни ди­рек­тор шко­ле. С. Ма­нић

Ста­ро­пла­нин­ске пе­сме у Му­зе­ју „По­ни­ша­вља” У дво­ри­шту Му­зе­ја По­ни­ша­вља про­ шлог пет­ка, 29. ју­на, одр­жа­на је про­мо­ ци­ја збор­ни­ка „Пе­сме са Ста­ре пла­ни­не”, ауто­ра Ва­си­ли­ја Пе­тро­ви­ћа. На про­мо­ци­ ји су, по­ред ауто­ра, го­во­ри­ли и Дра­го­љуб Злат­ко­вић, ре­це­нзент, Јо­сиф Ефре­мов, му­ зич­ки ре­цен­зент, про­фе­сор срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти Ни­но­сла­ва То­шић, и ку­ стос Му­зе­ја, Та­тја­на Ка­ра­но­вић. Ово де­ло на­ста­ло је у окви­ру про­јек­та До­ма кул­ту­ ре ко­ји је по­др­жа­ло Ми­ни­стар­ство кул­ту­ ре а ре­зул­тат је три­де­се­то­го­ди­шњег ра­да Ва­си­ли­ја Пе­тро­ви­ћа на те­ре­ну.

– Ра­дио сам за про­гра­ме ко­је смо има­ли у КУД „Пре­драг Бо­шко­вић Па­вле”, од­но­сно у До­му кул­ту­ре. То­ли­ко ма­те­ри­ ја­ла сам при­ку­пио да то све ни­је ни мо­гло да ста­не у ову књи­гу. Мо­рам да ка­жем да у књи­зи има пе­са­ма ко­је сам при­ку­ пио ја, али су их бе­ле­жи­ли и дру­ги љу­ди, а све с ци­љем да се зна ка­кво је ста­ње у му­зи­ци би­ло не­ка­да а ка­кво је са­да и ка­

Са промоције зборника „Песме са Старе планине“

ко по­је­ди­не пе­сме ме­ња­ју свој об­лик под ути­ца­јем ме­ди­ја. Ово су ста­ре пе­сме и ма­ло је љу­ди у жи­во­ту ко­ји су ми их ка­зи­ ва­ли. За­то је зна­чај­но што је ова­ква књи­ га об­ја­вље­на, пр­ви пут са но­та­ма, за ге­

не­ра­ци­је ко­је до­ла­зе – об­ја­шња­ва аутор и ка­же да су мно­ге од ових пе­са­ма пе­ва­ ли со­ли­сти КУД До­ма кул­ту­ре, „Пи­ро­ћан­ ци и Пи­ро­ћан­ке”, не­ке су чак и сни­мље­ не, али има и оних ко­је су ши­рој јав­но­сти

пот­пу­но не­по­зна­те. Сва­ка књи­га има вред­ност, а по­го­то­ во ова­ква јер Пи­рот оску­де­ва са ова­квом ли­те­ра­ту­ром, ка­зао је му­зич­ки ре­цен­ зент, Јо­сиф Ефре­мов.

– Овај сво­је­вр­сни збор­ник пе­са­ма са Ста­ре пла­ни­не је из­ван­ред­на гра­ђа за ства­ра­ње не­ких но­вих умет­нич­ких об­ли­ ка. Пе­сме су јед­но­став­не, крат­ке фор­ме, не­ки де­ло­ви се по ви­ше пу­та по­на­вља­ју – об­ја­шња­ва Ефре­мов и ка­же да је нај­ бо­љи при­мер ко­ли­ка је упо­треб­на вред­ ност ових пе­са­ма хор До­ма кул­ту­ре ко­ји под ди­ри­гент­ском па­ли­цом Ани­те Пеј­чић из­во­ди не­ке од њих на је­дан са­свим дру­ га­чи­ји на­чин. Су­тра­дан, у су­бо­ту, у дво­ри­ шту Му­зе­ја у окви­ру про­јек­та Ста­ро­пла­ нин­ска рап­со­ди­ја, на­сту­пи­ли су пе­вач­ка гру­па „Ћи­лим” и пле­сни клуб „Квик 010” ко­ји су из­ве­ли об­ра­де пе­са­ма са Ста­ре пла­ни­не, као и ет­но­денс ко­ре­о­гра­фи­је. С. М.

14

МАРК Е Т ИН Г

Број 157, 6. јул 2012.

Težimo odgovornom i profesionalnom novinarstvu, sa misijom da štitimo građane Srbije od zloupotrebe u štampanim medijima i ujedno podignemo kvalitet novinarstva u Srbiji.

Delovaćemo po Kodeksu novinara Srbije i sopstvenoj savesti, poštujući zakone i pod parolom: Brzo, besplatno, pravično.

www.savetzastampu.rs Ljube Jovanovića 9c Tel. 011 30 67 320

Ваша породична телевизија

Олимпијске наде: Никола и Даница

С П ОР Т

Број 157, 6. јул 2012.

15

Опстанак у Дру­гој ли­ги успех за клуб

ОК Пи­рот за­до­во­љан про­те­клом се­зо­ном

Од­бој­ка­шки клуб Пи­рот за­вр­шио је се­зо­ну на 8. ме­сту на та­бе­ли са осво­је­ них 13 бо­до­ва и ско­ром од све­га че­ти­ри по­бе­де и 14 по­ра­за. У 18 ко­ла Дру­ге ли­ ге, гру­па Ис­ток, Пи­ро­ћан­ци су осво­ји­ли 21 сет, а из­гу­би­ли 46. Ипак, и ова­кав ре­ зул­тат успех је за Пи­ро­ћан­це, јер је оп­ ста­нак у овом ран­гу так­ми­че­ња био од нај­ве­ћег зна­ча­ја. У клу­бу ка­жу да су за­ до­вољ­ни и да је основ­ни циљ ис­пу­њен.

– Мо­же­мо ре­ћи да је про­те­кла се­ зо­на би­ла успе­шна. Глав­ни циљ, а то је оп­ста­нак у ли­ги, је ис­пу­њен, иако је у так­ми­чар­ској еки­пи чак шест игра­ча оти­шло на фа­кул­тет. У клуб су се та­да вра­ти­ли ис­ку­сни игра­чи са на­ме­ром да по­мог­ну да се пре­ва­зи­ђе тре­нут­ни про­ блем са играч­ким ка­дром. Ве­ћи­на тих игра­ча има­ла је па­у­зу у так­ми­че­њу јед­ ну до две се­зо­не, па је би­ло по­треб­но до­ ста вре­ме­на да се они укло­пе са мла­ђим игра­чи­ма и ство­ри так­ми­чар­ски ни­во фор­ме. Без об­зи­ра на те по­те­шко­ће ство­ ре­на је еки­па ко­ја је мо­гла да се аде­кват­ но су­про­тста­ви свим еки­па­ма у ли­ги. Пр­ ви део пр­вен­ства за­вр­ши­ла смо на 7. ме­сту што је био и ре­а­лан пла­сман у том тре­нут­ку. Па­у­зу из­ме­ђу два де­ла пр­вен­ ства смо ис­ко­ри­сти­ли ка­ко би укло­ни­ли

уоче­не не­до­стат­ке и са­мим тим уна­пре­ ди­ли игру. По­ди­гли смо фор­му на знат­но ви­ши ни­во, али ни­смо ус­пе­ли да то пре­ тво­ри­мо у же­ље­ни ре­зул­та­ти. Дру­ги део пр­вен­ства смо по­че­ли по­ра­зом ко­ји је у мно­го­ме ути­цао на на­ста­вак пр­вен­ства и игру еки­пе. Из­гу­би­ли смо утак­ми­цу од еки­пе То­плич­ких ви­те­зо­ва. Уз то, у том пе­ри­о­ду нас ни­су ми­мо­и­шле ни по­вре­ де, па смо све утак­ми­це до по­след­њег ко­ла од­и­гра­ли у не­ком­плет­ном са­ста­ву. Иако су­о­че­ни са број­ним из­о­стан­ци­ма игра­ча, ус­пе­ли смо да пру­жи­мо до­бре пар­ти­је про­тив фа­во­ри­зо­ва­них еки­па.

Так­ми­ча­ри „Цр­не ко­бре” пред вра­ти­ма ре­пре­зен­та­ци­је

На пр­вен­ству Ср­би­је за ка­де­те и ју­ни­о­ре у кик бок­ су у ди­сци­пли­ни лоу-кик, ко­је је 30. ју­на одр­жа­но у Ни­ шу, так­ми­чар Кик бокс клу­ба „Цр­на ко­бра”, Пре­драг Ран­ђе­ло­вић, у ка­те­го­ри­ји до 57 ки­ло­гра­ма, осво­јио је сре­бр­ну ме­да­љу. Ран­ђе­ло­вић је по­бе­дио так­ми­ча­ра из За­је­ча­ра ре­зул­та­том 3:0, док је у фи­нал­ној бор­би по­ра­ жен од Алек­се Ста­ни­ши­ћа, из КБК „Сме­де­ре­во” истим ре­зул­та­том. Ово так­ми­че­ње је ујед­но би­ло и ква­ли­фи­ ка­ци­о­но за са­став ју­ни­ор­ске ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је за пред­сто­је­ће Свет­ско пр­вен­ство у Че­шкој, ко­је ће би­ти одр­жа­но кра­јем сеп­тем­бра. КБК „Цр­на ко­бра” у не­де­ љу 8. ју­ла у Спорт­ском цен­тру „Шу­ми­це” у Бе­о­гра­ду, оче­ку­је Пр­вен­ство Ср­би­је у А кла­си на ко­ме ће на­сту­ пи­ти Мар­јан Ан­тић. Пре­ма ре­чи­ма тре­не­ра Го­ра­на Кр­ сти­ћа ово так­ми­че­ње ће би­ти ква­ли­фи­ка­ци­о­но за пр­ Б.Н. вен­ство Евро­пе.

Ме­ђу­тим, не­ис­ку­ство нас је ко­шта­ло бо­ до­ва, па смо за­па­ли у си­ту­а­ци­ју да се у по­след­њем ко­лу бо­ри­мо за оп­ста­нак. На кра­ју у по­след­њој утак­ми­ци се­зо­не смо ус­пе­ли да са­чу­ва­мо дру­го­ли­га­шки ста­ тус – ка­же тре­нер пи­рот­ских од­бој­ка­ша Ни­ко­ла Ћи­рић. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма при­пре­ме за се­зо­ну 2012-2013 по­че­ће пр­вог ав­гу­ ста, док се по­че­так так­ми­че­ња у но­вој се­зо­ни оче­ку­је сре­ди­ном ок­то­бра.

– При­пре­ме ће­мо одр­жа­ти у Пи­ро­ ту, као и прет­ход­них го­ди­на. Усло­ви ко­ ји се пру­жа­ју у спорт­ској дво­ра­ни „Кеј”,

као и у те­ре­та­ни у скло­пу ње, у пот­пу­но­ сти за­до­во­ља­ва­ју по­тре­бе еки­пе за аде­ кват­не при­пре­ме. У пла­ну је и од­и­гра­ ва­ње што ви­ше при­прем­них утак­ми­ца ка­ко би се еки­па што бо­ље при­пре­ми­ла. С об­зи­ром на то да и пред по­че­так ове се­зо­не оста­је­мо без три игра­ча ко­ји од­ ла­зе на фа­кул­тет ам­би­ци­је клу­ба у на­ ред­ној так­ми­чар­ској се­зо­ни су пла­сман у гор­њем де­лу сре­ди­не та­бе­ле Дру­ге ли­ге Ис­ток, као и афир­ма­ци­ја мла­дих игра­ча. По­ли­ти­ка клу­ба је да се осла­ ња на соп­стве­не игра­че. По­сто­ји мо­ гућ­ност да се клуб по­ја­ча игра­чи­ма ко­ји су за­вр­ши­ли фа­кул­тет или су при кра­ју сту­ди­ра­ња и има­ју на­ме­ру да се вра­ те у Пи­рот. Због то­га се од про­шле го­ ди­не у клу­бу знат­но ви­ше по­кла­ња па­ жња ра­ду са мла­ђим ка­те­го­ри­ја­ма. Уз ква­ли­тет­не ју­ни­о­ре ко­ји су стан­дард­но са­став­ни део се­ни­ор­ске еки­пе, у про­те­ клим се­зо­на­ма не­ки од њих су и но­си­о­ ци еки­пе, у клу­бу се ра­ди и са пи­о­ни­ри­ ма. Циљ ра­да са мла­ђим ка­те­го­ри­ја­ма је ства­ра­ње што ви­ше мла­ђих се­лек­ци­ја ка­ко би се ство­ри­ла ба­за из ко­је би сва­ ке го­ди­не би­ло игра­ча за пр­ви тим – за­ вр­ша­ва Ћи­рић. М. Ви­да­но­вић

РСТК Пи­рот тре­ћи у Ква­ли­тет­ној ли­ги Ре­кре­а­тив­ни сто­но­те­ни­ски клуб Пи­рот (РСТК) у се­зо­ни 2011-2012 уче­ство­вао је са три еки­пе у окви­ ру так­ми­че­ња Сто­но­те­ни­ског са­ве­за Ср­би­је. Му­шка еки­па так­ми­чи­ла се у Ква­ли­тет­ној ли­ги Ср­би­је, жен­ ска еки­па у Дру­гој ли­ги Ср­би­је, а еки­па ка­де­та у Ли­ги мла­дих Ре­ги­о­на Цен­трал­не Ср­би­је. Уз то, и ове го­ди­ не РСТК Пи­рот је ор­га­ни­за­тор Оп­штин­ске ли­ге у сто­ ном те­ни­су ко­ју чи­ни де­сет еки­па. Осим еки­па пред­ у­зе­ћа, ме­сних за­јед­ни­ца, уче­ству­ју и се­о­ске еки­пе из Пи­ро­та. Так­ми­че­ње се од­ви­ја у две по­лу­се­зо­не, а на­ кон то­га се ор­га­ни­зу­је тур­нир ТОП 12 игра­ча ли­ге као и по­је­ди­нач­но пр­вен­ство клу­ба. Ове го­ди­не РСТК Пи­рот пла­ни­ра да ор­га­ни­зу­је и Отво­ре­но пр­вен­ство Пи­ро­та (Пи­рот Опен 2012) по­сле за­вр­шет­ка Оп­штин­ске ли­ге. Пред­сед­ник РСТК Пи­рот, Јо­ван Јо­ва­но­вић, ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не да је се­ни­ор­ска еки­па РСТК Пи­рот осво­ји­ла тре­ће ме­сто у Ква­ли­тет­ној ли­ги Ср­би­је.

– Еки­па РСТК Пи­рот је у се­зо­ни 2011/12 осво­ји­ла 3. ме­сто у Ква­ли­тет­ној ли­ги Сто­но­те­ни­ског са­ве­за Цен­ трал­не Ср­би­је и ти­ме по­сти­гла ве­ли­ки успех с об­зи­ ром на то да је ово пр­ва се­зо­на на­кон пла­сма­на из Ре­

За­вр­шен пр­ви део Оп­штин­ске ли­ге Пр­ви део се­зо­не так­ми­че­ња у оп­штин­ској ли­ги у сто­ном те­ни­су је за­вр­шен. На та­бе­ли пр­во ме­сто за­у­зи­ма еки­па „Та­на­ско Ра­јић” са мак­си­мал­них 18 бо­до­ва, дру­га је еки­па „Про­дор” из Тр­ња­не а тре­ћа еки­па „Син­ди­кат Ти­гар а.д.”.

ги­о­нал­не ли­ге. Та­ко­ђе, клуб је за­вр­шио и са при­ја­вом игра­ча за на­ред­ну се­зо­ну так­ми­че­ња. Од игра­ча клу­ бу је при­сту­пио Пре­драг Сте­фа­но­вић из еки­пе СТК Пи­ рот, а клуб је на­пу­стио Го­ран Пе­тро­вић. Ре­ги­стро­ва­но је 5 но­вих мла­дих игра­ча. На­ред­не се­зо­не, се­ни­ор­ска еки­па РСТК Пи­рот ће се так­ми­чи­ти у Ква­ли­тет­ној ли­

ги Ср­би­је, док ће се ју­ни­о­ри так­ми­чи­ти у Ре­ги­о­нал­ној ли­ги. При­ја­вље­на је еки­па и за Дру­гу ли­гу у жен­ској кон­ку­рен­ци­ји, а уко­ли­ко клуб до­би­је фи­нан­сиј­ску по­ др­шку од оп­шти­не Пи­рот уче­ство­ва­ће и у Ли­ги мла­ дих Ре­ги­о­на Цен­трал­не Ср­би­је – на­во­ди Јо­ва­но­вић. Од 16. до 23. ју­ла на Вла­си­ни ће се одр­жа­ти Сто­но­ те­ни­ски камп на ко­ји су по­зва­ни мла­ђи ка­дет Бог­дан Фи­ли­по­вић и мла­ђа ка­дет­ки­ња Ми­ли­ца Ћи­рић. Њи­ ма ће Сто­но­те­ни­ски са­вез по­кри­ти 50 од­сто тро­шко­ ва, а на овом кам­пу са игра­чи­ма ће ра­ди­ти тре­не­ри Сто­но­те­ни­ског са­ве­за ре­ги­о­на Цен­трал­не Ср­би­је, Пре­ М.В. драг Бо­сић и Бра­ни­слав Ми­лен­ко­вић.

КУЛ Т УРА / ОМЛА Д ИН С К Е

16

Број 157, 6. јул 2012.

Про­гра­мом „Ро­ми сво­ме гра­ду” отво­ре­но „Пи­рот­ско ле­то”

Кон­церт и про­мо­ци­ја мо­но­гра­фи­је за ви­кенд

Част да отво­ри ово­го­ди­шњу ма­ ни­фе­ста­ци­ју „Пи­рот­ско ле­то уз­лет(о) 2012”, ове го­ди­не при­па­ла је Удру­же­њу гра­ђа­на „Тер­ни­пе” ко­је се у по­не­де­љак, 2. ју­ла, на тр­гу ис­пред До­ма кул­ту­ре пред­ста­ви­ло про­гра­мом „Ро­ми сво­ме гра­ду”. Пот­пред­сед­ник удру­же­ња, Жи­ ки­ца Аско­вић, ка­же да ово ни­је пр­ви пут да уче­ству­ју на овој ма­ни­фе­ста­ци­ји и да им је по­себ­на част што им је ове го­ ди­не на не­ки на­чин пру­же­на при­ли­ка да отво­ре „Пи­рот­ско ле­то”.

– Циљ на­шег уче­шћа је­сте да про­ мо­ви­ше­мо ром­ску кул­ту­ру, тра­ди­ци­ју и оби­ча­је кроз пе­сму и игру. По­ред чла­ но­ва удру­же­ња „Тер­ни­пе” и на­ше пле­ сне сек­ци­је, ве­че­рас су нам го­сти чла­но­ ви КУД-а „Ро­ма” из Бо­ра, као и чла­но­ви КУД-а „Ру­ка при­ја­тељ­ства” из Кра­ље­ва. У му­зич­ком де­лу уче­ству­ју че­ти­ри во­ кал­на ор­ке­стра из Пи­ро­та ко­ји из­во­де по­пу­лар­не пе­сме по­кој­ног Ша­ба­на Бај­ ра­мо­ви­ћа и на­рав­но ром­ску хим­ну „Ђе­ лем, Ђе­лем” – ка­же Аско­вић и до­да­је да ће удру­же­ње у то­ку пи­рот­ског ле­та још про­мо­ви­са­ти ду­го­ме­тра­жни до­ку­мен­ тар­ни филм „Жа­ло­сна вр­ба” ко­ји го­во­ ри о дис­кри­ми­на­ци­ји и не­то­ле­ран­ци­ји. По­ред про­јек­ци­је фил­ма, за сре­ди­ну ав­

гу­ста пла­ни­ра­на је из­ло­жба сли­ка ака­ дем­ског сли­ка­ра ром­ске на­ци­о­нал­но­ сти Зо­ра­на Кра­и­но­ви­ћа. Дру­ге ве­че­ри ма­ни­фе­ста­ци­је, у уто­рак 3. ула, за­по­чео је про­грам До­ма кул­ту­ре „Ама­те­ри сво­ ме гра­ду” та­ко што су се пу­бли­ци нај­пре пред­ста­ви­ли чла­но­ви ло­кал­ног бен­ да „Блек џо­кер” и пле­сна сек­ци­ја До­ма кул­ту­ре.

– Ово је већ тра­ди­ци­о­нал­но про­ грам ко­јим Дом кул­ту­ре уче­ству­је на овој ма­ни­фе­ста­ци­ји у на­ме­ри да ама­те­ ри­ма пру­жи шан­су да се пред­ста­ве пу­ бли­ци. Сва­ке го­ди­не, па и ове, по­сто­ји ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње за овај про­грам. Ве­че­рас смо чу­ли је­дан мла­ди бенд и од­гле­да­ли чла­но­ве на­ше пле­сне сек­ци­ је а у окви­ру овог про­гра­ма пи­рот­ској пу­бли­ци ће се пред­ста­ви­ти деч­ји фол­ клор­ни ан­самбл До­ма кул­ту­ре, КУД До­ ма кул­ту­ре, као и фол­клор­ни ан­самбл

ЋОШАК ЗА ЋОШКАСТЕ

Био је за­љу­бљен Пи­ше: Ка­та­ри­на Ви­дој­ко­вић II-4, Гим­на­зи­ја Пи­рот И ноћ је не­ка­ко ти­хо па­да­ла. И би­ ла је ти­ша не­го што би сме­ла. Умор­на и по­спа­на, на­с ло­ње­на на ја­с тук, све­ за­не ко­се и склуп­ча­на у кре­ве­ту Она пра­ти сло­ва ко­ја јој бе­же по па­пи­ру. Ноћ. По­ла­ко, она то­не у њу, иако то не би хте­ла. И са­да, успа­ва­на је ме­ђу ли­ сто­ви­ма књи­ге ко­ју је до ка­сно чи­та­ ла у но­ћи. Те­ле­фон тре­пе­ри. На ра­ди­ ју и да­ље иду ту­жне лет­ње пе­сме. Она спа­ва. Осме­ху­је се. Пу­на је искре­но­с ти

Наступ групе „Блек Джокер“

Плесна секција Дома културе

из Аустра­ли­је ко­ји већ дру­ги пут го­сту­је у на­шем гра­ду – ка­зао је ди­рек­тор До­ ма кул­ту­ре, Ми­шко Ћи­рић. У сре­ду је по­сле кон­цер­та деч­јег фол­клор­ног ан­сам­бла ор­га­ни­зо­ван сво­ је­вр­сни ва­тро­мет са све­тле­ћим ба­ло­ни­ ма под на­зи­вом „Игра све­тло­сти” ауто­ ра Зо­ра­на Ми­ло­ше­ви­ћа. У исто вре­ме, чла­но­ви ан­сам­бла пи­рот­ског На­род­ног по­зо­ри­шта за ме­шта­не Тем­ске из­ве­ли су пред­ста­ву „Пан­чи­ћи и Ран­чи­ћи”. Си­ ноћ су кон­церт одр­жа­ли фол­клор­ни ан­ самбл До­ма кул­ту­ре и го­сти из Аустра­

ли­је, а по­че­ла је и бес­плат­на про­јек­ци­ја че­ти­ри фил­ма у би­о­скоп­ској са­ли До­ма кул­ту­ре. Ма­ни­фе­ста­ци­ја „Пи­рот­ско ле­ то уз­лет(о) 2012” на­ста­вља се ве­че­рас про­мо­ци­јом мо­но­гра­фи­је Удру­же­ња ли­ков­них умет­ни­ка „Пир­гос арт”, у чи­ та­о­ни­ци На­род­не би­бли­о­те­ке, са по­чет­ ком у 19.30 са­ти. За су­бо­ту са по­чет­ком у 21 час пла­ни­ран је кон­церт „Му­зи­ка за ду­шу” Дра­га­на Ви­да­но­ви­ћа, у клу­бу До­ ма кул­ту­ре. С. Ма­нић

и сра­ме­ж љи­во­с ти. Уто­ну­ла је у сан. И спа­ва­ла би још ду­го, да ве­тар на­по­љу ни­је по­чео да бе­сни и је­ца, и она мо­ра­ ла да уста­не и за­тво­ри про­зор у сво­јој со­би. Би­ло је не­ка­ко хлад­но за ово до­ ба го­ди­не. За­гле­да­ла се у сен­ку ко­ју је пра­вио ста­ри храст ис­пред ње­не ку­ ће и бр­зо за­тво­ри­ла про­зор. Ба­ци­ла је по­глед на те­ле­фон, ка­ко би ви­де­ла ко­ ли­ко је са­ти. Та­да је ви­де­ла на де­се­ти­ не про­пу­ште­них по­зи­ва, по­ру­ка, при­ мље­них меј­ло­ва. Као да је спа­ва­ла да­ни­ма, ма­да ни­је има­ла та­кав осе­ћај. Пре­ли­с та­ла је бро­је­ве и је­дан јој је при­ ву­као по­себ­ну па­жњу. За­бо­ра­ви­ла је да га пoзове. 04.12 – ми­с ли­ла је да спа­ва. Зва­ће га ују­тру. А он? Он је се­део у сво­ јој мрач­ној со­би. Још увек. Ноћ је би­ла при кра­ју. Пре­ли­с та­вао ди­ско­ве, пи­сао по­ру­ке, по­зи­вао је, у не­до­глед и стал­ но про­ве­ра­вао свој те­ле­фон. Би­ла му је

сва чуд­на те ве­че­ри. Ви­део је на тре­ну­ так и од­гле­дао ка­ко је од­ше­та­ла. Жу­ри­ ла је. Ре­к ла је: „Зва­ћу те!”. Али и у свој тој жур­би, би­ла му је сим­па­тич­на. При­ ча­ла је по­ви­ше­ним то­ном, не­сва­ки­да­ шње за њу, бр­зо. Има­ла је осе­ћај да је не слу­ша, али је и да­ље при­ча­ла. Да­ва­ ла крат­ке ре­че­ни­це. А кад би је не­што упи­тао, не ка­ко би је из­нер­ви­рао, већ ка­ко би је још ма­ло по­сма­трао та­кву, слат­ко би се на­сме­ја­ла. Иако збу­њен, че­као је њен по­зив. Ме­ђу­тим, и да­ље је ме­њао ди­ско­ве. Тра­жио је ду­гач­ке и до­сад­не фил­мо­ве уз ко­је би мо­гао ви­ ше пу­та да за­спи. Ма­да, ни они му ни­ су по­ма­га­ли. Па­жњу му је исто­вре­ме­но и при­вла­чио и од­вла­чио те­ле­фон. Ви­ше пу­та пре­мо­та­вао je филм шта му је све те ве­че­ри при­ча­ла: да ни­је по­ме­ну­ла слу­чај­ни од­ла­зак, ва­жан до­га­ђај, из­ла­ зак с не­ким? ! Од­го­вор ни­је про­на­ла­зио.

Био је љут на са­мог се­бе и за­бри­нут за њу. Од ни­че­га пра­вио је сва­шта. Ка­жу, био је за­љу­бљен. По­с лед­њи пут ове но­ ћи, он узи­ма те­ле­фон, окре­ће њен број и че­ка. Че­ка док се по­зив сам не пре­ки­ не. У ње­ној со­би му­зи­ка се и да­ље чу­ла. Пе­ва­ла је уз зву­ко­ве оми­ље­не пе­сме. Не­где у кре­ве­ту, чу­ло се ви­бри­ра­ње те­ ле­фо­на. Пре­ту­ра­ла је, ка­да је угле­да­ла до­бро по­знат број. Бр­зо је при­ти­сну­ ла зе­ле­ну слу­ша­ли­цу. Ми­с ли­ла је да се не­што стра­шно до­го­ди­ло. Али, ка­да је чу­ла ње­гов глас – све јој је би­ло ја­сно. На­ред­них сат вре­ме­на ни­су пре­ки­да­ ли. Ни­је јој до­зво­ља­вао, иако му се спа­ ва­ло. Осе­ћа­ла је кри­ви­цу. Ипак, он ни­је спа­вао це­ле но­ћи. У ду­би­ни ду­ше би­ла је за­до­вољ­на. Ле­по је кад знаш да не­ ко ми­с ли на те­бе, и не мо­же да спа­ва због те­бе. Од са­да ће мо­ра­ти да па­зи шта обе­ћа­ва, чак и у тре­ну­ци­ма жур­бе.

Број 157, 6. јул 2012.

МАРК Е Т ИН Г

17

ЧИ Т У Љ Е / О Г ЛА С И

18

Најјефтинија Погребна опрема Уз комплетну опрему:

–– –– –– ––

Николе Пашића 46

бесплатан превоз бесплатне плакате до годину дана 20% попуст за израду споменика бесплатна читуља у Пиротским новинама

Тел. 010/327-186 i 724-117 Моб. 061/61-222-16

СЕ­ЋА­ЊЕ

Сла­ви­ша Ра­ден­ко­вић 16.7.2009 – 16.7.2012. Бол и ту­га не пре­ста­ју. Не­из­мер­но нам не­до­ста­јеш. У су­бо­ту 14.7.2012. на Но­вом па­зар­ском гро­бљу по­ се­ти­ће­мо твој гроб у 9.30. По­зи­ва­мо при­ја­те­ље и ро­ђа­ке да се се­те твог дра­ гог ли­ка. По­ро­ди­ца Ра­ден­ко­вић

Се­ћа­ње

По­след­њи по­здрав дра­гом при­ја­те­љу

2002 -2012 Ћи­ри Сто­ја­но­ви­ћу

Цртица

ЕЛЕК­ТРО­ДИ­СТРИ­БУ­ЦИ­ЈА ПИ­РОТ

ОБА­ВЕ­Ш ТЕ­Њ А Елек­тро­ди­стри­бу­ци­ја Пи­рот за­хва­љу­је се на ре­дов­ном из­ми­ри­ва­њу уго­вор­них оба­ ве­за. Мо­ли­мо куп­це са ду­гом да из­ми­ре сво­ју оба­ве­зу по ОПО­МЕ­НИ ко­ју су при­ми­ли. Куп­ ци­ма са ве­ћим из­но­сом ду­га ЕПС јед­ном го­ди­шње ну­ди мо­гућ­ност из­ми­ре­ња ду­га пу­тем ван­суд­ског по­рав­на­ња чак и до 9 ме­сеч­них ра­та. Та­ко­ђе, ЕД Пи­рот по­зи­ва куп­це вла­сни­ке ви­кен­ди­ца да ће вр­ши­ти об­у­ста­ву ис­по­ру­ке елек­трич­не енер­ги­је куп­ци­ма ко­ји до да­ту­ма до­спе­ћа не­ма­ју ДО­СТА­ВЉЕ­НА СТА­ЊА као и ду­го­ва­ње у ви­кенд на­се­љи­ма. ЕД Пи­рот не­ће сно­си­ти ште­ту због об­у­ста­ве. А у пе­ри­о­ду од 01-12. у ме­се­цу ЕД Пи­рот вр­ши­ће ОЧИ­ТА­ВА­ЊЕ за утро­ше­ну елек­трич­ ну енер­ги­ју у свим ка­те­го­ри­ја­ма по­тро­шње у гра­ду и се­ли­ма. Мо­ли­мо куп­це да омо­гу­ће до­ступ­ност до бро­ји­ла на­шим чи­та­чи­ма ка­ко би сма­њи­ли мо­гу­ће при­мед­бе или У ЗА­ КОН­СКОМ РО­КУ са­ми до­ста­ве ста­ња. Отво­рен је по­се­бан те­ле­фон­ски број 010-313-816 за при­јем ста­ња и при­мед­би ко­је се од­но­се на све по­дат­ке у об­ра­чу­ну.

РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ПД ЈУГОИСТОК oд 28.3.2012 год. активирана НОВА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПД Југоисток на веб адреси: www.jugoistok.com i www.jugoistok.rs I УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА 1. ПОДНЕТИ ЗАХТЕВ за регистрацију 2. Подносилац је РЕГИСТРОВАН КАО КУПАЦ ел.енергије, 3. Подносилац је закључио УГОВОР О ПРОДАЈИ ел.енергије. Корисник се не може регистровати за мерна места заједничке потрошње. Обрасци су доступни на шалтеру електродистрибуције и на интернет презентацији ПД Југоисток. Ваша Електродистрибуција Мали огласи

Го­ран Ми­цић ШЕЈН

по­ро­ди­ца Жив­ко­вић

Број 157, 6. јул 2012.

Дра­га­на, Све­тла­нa, Пе­ре, Ла­ле, Зо­ра­на, Пер­се и Вој­ка­на

Карикатура По ба­ка Ву­ки­ном ми­шље­њу ка­ри­ка­ту­ри­сти су нај­бит­ни­ји љу­ди. Са­мо на­сло­вом и цр­те­жом пред­ ста­ве на нај­о­чи­ти­ји на­чин до­га­ђај. И, за­то, она ку­пу­ је „По­ли­ти­ку” не­де­љом јер при дну на­слов­не стра­ не – увек има ка­ри­ка­ту­ра ко­је нај­вер­ни­је илу­стру­је нај­бит­ни­ју по­ја­ву у на­шој зе­мљи то­ком про­те­кле не­де­ље – те ужи­ва цео дан. Без чи­та­ња но­ви­на, гле­да­ња те­ле­ви­зи­је – са­зна се ста­ње ства­ри у зе­мљи – где смо, шта смо и до­кле смо до­гу­ра­ли! С.А.

Издајем намештен, једнособан стан у Нишу поред Правног факултета Тел. 010 322 473.

Про­да­јем плац у бли­зи­ни зе­ле­не пи­ја­ це, по­вр­ши­не 9 ари. Тел. 061 22 07 245.

Про­да­јем при­ко­ли­цу од 500 кг, уни­вер­ зал­на, по по­вољ­ној це­ни. Тел. 064 2839204.

Про­да­јем ро­зе деч­ја ко­ли­ца, по­вољ­но, три по­ло­жа­ја. Тел.062/80 26 368.

Из­да­јем јед­но­со­бан не­на­ме­штен стан пре­ко пу­та Су­па. Тел. 064 4639706.

Продајем кућу 100 м од аутобуске станице у Пироту, новоградња 250м2 и плац 3 ара, вода и струја и камион 640Д-4 тоне исправан. Тел.347 691.

Про­да­јем ја­ја од ја­пан­ске пре­пе­ли­це. Тел. 062 283684, 061 6990185. Про­да­јем ауто се­ди­ште за бе­бу по­лов­но. Тел. 062/80 26 368. Вр­шим услу­ге чу­ва­ње и не­ге ста­рих осо­ба. Тел. 065 586 92 63. Про­да­јем ше­та­ли­цу ро­зе бо­је, по­лов­на, ма­ло ко­ри­шће­на. Тел. 062/80 26 368. Тра­жим стан у за­куп за две осо­бе. Тел. 063 82 65 796.

Продајем приземну кућу са помоћном зградом у ул. С.Владара бр.223. Површина зграда 100 м2 и плац 120м2. Тел. 069 19 44 606. Грчка – врло повољно продајем кућу на мору! Новоградња, потпуно опремљена, кључ у руке. Куповином постајете власник. Могућ договор око плаћања Тел. 064/-1694211.

Ф Е Љ Т ОН

Број 157, 6. јул 2012.

19

ФЕЉТОН Ака­дем­ски уметници из Пи­ро­та (15)

ЗО­РАН АЛЕК­СИЋ КО­КИ

При­па­да мла­ђој ге­не­ра­ци­ји ака­ дем­ских сли­ка­ра ко­ји је на­кон шко­ло­ва­ ња остао у ме­тро­по­ли. Ди­рек­тор је шко­ ле „Уни­кат”, је­ди­не шко­ле у Ср­би­ји ко­ја ра­ди са бо­ле­сном де­цом и де­цом ко­ја се на­ла­зе на бол­нич­ком ле­че­њу. Зо­ран Алек­сић Ко­ки је ро­ђен у Пи­ ро­ту 1966. го­ди­не. Сред­њу умет­нич­ку шко­лу за­вр­шио је у Ни­шу 1985. го­ди­не а Фа­кул­тет ли­ков­не умет­но­сти у Бе­о­гра­ ду, сли­кар­ски од­сек, 1992. го­ди­не. Био је у кла­си про­фе­со­ра Ан­ђел­ке Бо­јо­вић, Бран­ка Про­ти­ћа и по­след­ње две го­ди­не код Че­до­ми­ра Ва­си­ћа. Ма­ги­стар­ске сту­ ди­је за­вр­шио је 1995. го­ди­не код про­ фе­со­ра Че­до­ми­ра Ва­си­ћа. Члан је УЛУС-а од 1993. го­ди­не. Имао је ве­ли­ки број ко­ лек­тив­них из­ло­жби у Бе­о­гра­ду, Пи­ро­ту, Ве­ли­кој Пла­ни и Ни­шу а са­мо­стал­но је из­ла­гао у Пи­ро­ту, Обре­нов­цу, Бе­о­гра­ду, При­је­по­љу, Ру­ми, Ни­шу. Кре­а­тив­на лич­ност у ви­ше обла­сти кул­ту­ре и умет­но­сти, Зо­ран Алек­сић Ко­ ки је уче­ство­вао на не­ко­ли­ко се­ми­на­ра цр­та­ња, сли­кар­ских ко­ло­ни­ја, осно­вао је и ра­дио са умет­нич­ком гру­пом „Шук Стам­пе­до”, са уче­ни­ци­ма ОШ „Др Дра­ган Хер­цог” и па­ци­јен­ти­ма кли­ни­ке за ре­ха­ бил­ита­ци­ју ра­дио је по­зо­ри­шну пред­ ста­ву „Сно­ви у пар­ку крај др­ве­та” по ко­ јој је ка­сни­је ре­жи­рао и сни­мио филм и пред­ста­ву „Ве­чер­њи облак”. Осли­као је у

Бај­мо­ку Храм Све­то­га Ге­ор­ги­ја и об­ја­вио књи­гу „Цир­кус Алим­пи­ја” 2005. го­ди­не. Као сли­кар Зо­ран Алек­сић Ко­ки је бес­ ком­про­ми­сни екс­пре­си­о­ни­ста, би­ло да се

ма да­је соп­стве­ну кре­а­ци­ју игре ко­ја до­но­ си то­ли­ко емо­тив­ног, игра у ко­јој пре­по­зна­ је­мо се­бе или чу­је­мо да­ле­ки ехо не­че­га што нам је по­зна­то. У ње­го­вом ства­ра­ла­штву

ра­ди о сли­ци, скулп­ту­ри, цр­те­жу, пи­са­ној ре­чи или ре­жи­ји. Ба­ви се љу­ди­ма са мар­ ги­не јер су пра­ве лич­но­сти, за­ни­мљи­ве и ис­кре­не. Осли­ка­ва љу­де са ко­ји­ма углав­ ном не­ма ни­чег за­јед­нич­ког а сви про­бле­ ми слич­ни су на­шим. Из пра­зни­не њи­хо­вих по­гле­да он из­вла­чи срж, есен­ци­ју и по­пут ал­хе­ми­ча­ра, нај­сна­жни­јим сли­кар­ским ми­ ри­си­ма про­ди­ре у про­сто­ре ко­јих се ве­ћи­на бо­ји. Чет­ком, дле­том или дру­гим сред­стви­

то има сми­сла јер не­при­мет­но по­ста­је ча­ роб­њак у мо­мен­ту ка­да пре­ста­ју бај­ке из де­тињ­ства а по­чи­ње ствар­ност. У ру­жним и нео­бич­ним ства­ри­ма он на­ла­зи ле­по­ту ства­ра­ња и то је ње­гов оке­ан пре­пун сли­ кар­ских из­не­на­ђе­ња. Алек­сић при­па­да сли­ка­ри­ма ко­ји су пре­вас­ход­но за­ин­те­ре­со­ва­ни за из­раз и екс­пре­си­ју ко­јим ће „не­ке дру­ге” ства­ри и про­бле­ми би­ти об­у­хва­ће­ни. Да­кле, из­

Завичајна зрнца (139)

Те­шће по­сле­рат­не го­ди­не Те­шће го­ди­не, рад­на сна­га је ишла за из­град­њу Бе­о­гра­да. При­чал ми је Во­ја Ћи­рић да је јед­не је­се­ни дошьл из Бе­о­град бос. Ком­ши­ја Бор­ко Жи­вин му дал па­ре за воз, те га је по­сле де­да Ми­лан Ћи­рић раз­ду­жу­вал. Де­ша­ва­ло је се да не­ки од на­ши уве­чер дој­ду из Бе­о­град а ују­тро се вр­ча­ју. А та­мо сла­ба хра­на, пла­та ма­ла, а ра­бо­та те­шка. Го­ сту­ша­ње су ра­де­ли на кре­ча­ну: Де­ско Ми­хај­лов, Лен­ко Гр­ђин, Свет­ко Ви­да­ но­вић. Свет­ку је јед­на но­га би­ла здра­ ва а дру­га­та кри­ва, и он је с ко­њи те­рал ма­те­ри­јал за Бе­о­град. Има­ше једьн за рад­ну сна­гу, Стан­ча Чу­ља, он си све у Го­ сту­шу се­де­ше, а по­сле је бил ди­рек­тор у Жи­то­про­мет. Ка­да се је Бе­о­град об­на­ вљал, све се је руч­но ра­ди­ло. Ци­гла и дру­ги ма­те­ри­јал све се на тар­ге но­си­ло. И мал­тер исто. Не­је има­ло ни­ка­ква тех­ ни­ка. А ови­ја што се са бо­ре по Бе­о­град и над­му­дру­ју, они су на го­то­во кве­кли. Са је лько да поч­неш и за­вр­шиш згра­

ду; ту су бул­до­же­ри, ко­па­чи, уто­ва­ри­ ва­чи. Ди­за­ли­це. Ти­ја што се са бо­ре за влас, они не зна­ју што је му­ка. У те­ја те­шће го­ди­не до­ла­зи­ли су де­ле­га­ти у Го­сту­шу, обу­је­ни и они у свин­сћи опьнци ка­ко и ми. Мла­ди љу­ ди су пре­ста­вља­ли Го­сту­шу. Дој­ду де­ ле­га­ти уве­чер, ка­да је на­ша омла­ди­ на ше­та­ла, и др­жу са­стан­ци, а ју­тре про­ду­жа­ва­ју за То­пли Дол или за Дој­ кин­ци. Не­је има­ло ни те­ле­фон ни ра­ ди­о­ста­ни­ца. Ми де­ца, иде­мо по де­ ле­га­ти­ти и сме­је­мо им се што су у свин­сћи опьнци. Пр­ви и дру­ги пе­то­го­ ди­шњи план, те­ја су го­ди­не би­ле нај­ те­шће, оскуд­не. А че­ти­рес де­ве­та, пе­ де­се­та и пе­де­се и пр­ва го­ди­на су би­ле нај­глав­не го­ди­не. Тьг је би­ло сто ди­на­ ра ки­ло мо­ру­за. Гла­ду­вал је на­род и му­ку му­чил и по се­ло, а и по гра­до­ве ку­де је ишьл у об­но­ву и из­град­њу. (ис­при­чао Сло­бо­дан Сто­ја­но­вић, 1939, Го­сту­ша) За­пи­сао и при­ре­дио: Дра­го­љуб Злат­ко­вић

При­пре­ми­ла: Рад­ми­ла Влат­ко­вић, исто­ри­чар умет­но­сти

раз и ње­гов екви­ва­лент енер­ги­ја и ти­ме тра­ја­ње. При­ме­на ко­ло­ри­та, ин­тен­зив­ них и ја­ких бо­ја са до­ми­нант­ном мр­ком и кар­мин, уно­си до­дат­но уз­бу­ђе­ње у ина­че ди­на­мич­ну бе­о­град­ску сли­кар­ску сре­ди­ ну - ко­ја је скло­на па­те­ти­ци. Сли­кар­ство ко­је не­гу­је Алек­сић ар­ти­ку­ли­са­но је и за­ у­ста­вље­но баш где тре­ба - у ми­са­о­ном, а то га чи­ни по­себ­но за­ни­мљи­вим. На­зи­ви сли­ка не­ће по­мо­ћи по­сма­тра­чу ако ни­је спре­ман да схва­ти по­тре­бу за мо­дер­ним је­зи­ком, ко­ји ве­зу­је асо­ци­ја­тив­но са ви­ зу­ел­ним пре­по­зна­ва­њем. Тек ту до­би­ја­ мо шан­су да схва­ти­мо „ви­зу­ел­ну” ор­га­ ни­зо­ва­ност ових де­ла. У скулп­ту­рал­ним ре­ше­њи­ма он се окре­ће Афри­ци, али не са­мо њој. Афри­ка је за ње­га сим­бол јед­ног жи­вље­ња али и Ју­жна Аме­ри­ка и не­ки де­ло­ви Ази­је. То су послед­ње оазе где је људ­ски ум са­чу­ван од све­га што ну­ди но­ва ци­ви­ли­за­ци­ја. Цр­теж је Алек­си­ћу ја­ко ва­жан и по­ ред то­га што чи­ни осно­ву свих екс­пре­ си­о­ни­стич­ких ли­ко­ва у сли­ци и скулп­ту­ ри он је при­су­тан и као по­себ­на фор­ма. Са цр­те­жи­ма али и сли­ка­ма у уљу пред­ ста­вио се пи­рот­ској пу­бли­ци. Је­дан цр­ теж из ци­клу­са „Ли­ца” део је ли­ков­ног фон­да Му­зе­ја По­ни­ша­вља.

У наредном броју: Мирослав Стојановић Пирке

У ОКУ СВЕ­ТА

ОХОЛОСТ Охо­лост упр­ља све вр­ли­не (не­мач­ка) Два охо­ла ни­су ни­кад до­бро ја­ха­ла јед­ног ма­гар­ца (фран­ цу­ска) Од ве­ли­ког на­ду­ва­ва­ња пук­не ме­ши­на (бу­гар­ска) Глу­пост и охо­лост ра­сту на јед­ном др­ве­ту (не­мач­ка) Ка­да би охо­лост би­ла бо­лест, ма­ло би љу­ди би­ло здра­во (дан­ска) Кад се охо­лост уз­ди­же, при­ја­тељ­ство се спу­шта (ита­ли­јан­ска) Шта вре­ди ви­со­ко др­жа­ти нос кад је стра­жњи­ца го­ла (не­ мач­ка) Охо­лост се ла­ко на­у­чи, али ње­но одр­жа­ва­ње ску­по ко­шта (не­мач­ка) Ко гле­да са ви­со­ка, ни­шта не ви­ди (ру­ска) По­ста­ло пра­се сви­ња, па од­ма ди­гло ду­ли­цу (пи­рот­ска)

При­пре­мио: Д. Злат­ко­вић

РА Д О С НИ Ц А Ре­кор­дан улов на За­вој­ском је­зе­ру

Сом од 35 ки­ло­гра­ма пао на ке­дер

Ве­ли­ки успех мла­дог пи­рот­ског те­ни­се­ра

Ри­бо­лов­цу из Пи­ро­та, Ду­ша­ну Ма­ди­ћу, чла­ну КСР „Би­стро”, по­шло је за ру­ком оно што мно­ги­ ма, па и ис­ку­сни­ји­ма од ње­га, до са­да ни­је. Он је про­шле сре­де, 27. ју­на, на За­вој­ском је­зе­ру ус­пео да уло­ви со­ма те­шког 35 ки­ло­гра­ма и ду­гач­ког чи­та­вих 181 сан­ти­ме­та­ра. Сом се ја­вио на ма­мац „ке­дер” на ме­сту ис­под се­ла Па­кле­шти­ца, а бор­ ба, ко­ја ни­је би­ла ни­ма­ло ла­ка, тра­ја­ла је ви­ше од сат вре­ме­на. Ка­ко Ма­дић ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не ово је до са­да нај­ве­ћи улов ове вр­сте ри­бе на овој оми­ ље­ној ло­ка­ци­ји пи­рот­ских ри­бо­ло­ва­ца.

– Сом се ја­вио око 7 ча­со­ва ују­тро и у по­чет­ку бор­ба је тра­ја­ла око 15 ми­ну­та са оба­ле. Ме­ђу­тим, по­што је из­у­зет­но ве­ли­ки мо­ра­ли смо ка­сни­је да сед­не­мо у ча­мац и да са во­де на­ста­ви­мо бор­бу ко­ ја је тра­ја­ла укуп­но сат вре­ме­на. Тек кад је до­шао до по­вр­ши­не схва­ти­ли смо ко­ли­ко је ве­ли­ки, јер ни­је мо­гао да ста­не у ме­ре­дов. За­то је са оба­ле до­шао још је­дан ча­мац и уз по­моћ ро­ђа­ка ус­пе­ли смо да га из­ву­че­мо из во­де. Кад смо га уву­кли у ча­мац схва­ ти­ли смо да је ве­ћи и од нас. Ко­ли­ко је за­пра­во ве­ ли­ки нај­бо­ље по­ка­зу­је и по­да­так да смо мо­ра­ли да по­зо­ве­мо „ка­сапи­на” са оштрим но­же­ви­ма ка­ко би га одра­ли. Ме­со смо на­рав­но од­мах про­ба­ли на ро­ шти­љу и не­ма ма­сти и не ми­ри­ше уоп­ште – ис­та­као је Ма­дић и до­дао да је од овог уло­ва до­био 22 ки­ло­ гра­ма ква­ли­тет­не со­мо­ви­не.

На Свет­ском пр­вен­ству у те­ни­су за де­вој­чи­це и де­ча­ке до 10 го­ди­на, ко­је је од 25. до 30. ју­на одр­жа­но у Пу­ли, члан Те­ни­ског клу­ба Пи­рот, Урош Јо­вић, осво­јио је пр­во ме­сто на „Б” тур­ни­ру по­бе­див­ши у фи­на­лу Ита­ли­ја­на Се­мју­е­ла Пје­ риа. На тур­ни­ру је уче­ство­ва­ло 52 деча­ка и 54 де­вој­чи­це са свих кон­ти­не­на­та. Урош је на­кон по­бе­де на стар­ту, до­жи­вео по­раз, да би ка­сни­је осво­јио „Б” тур­нир са пет ве­за­них по­бе­да. С дру­ге стра­не, нај­бо­ља пи­рот­ска те­ни­сер­ка Јо­ ва­на Трич­ко­вић, по­сле два по­ра­за на стар­ту ис­па­ла је из да­љег так­ ми­че­ња. Де­се­то­го­ди­ шњи Урош, пре­сре­ћан је због свог на­сту­па на тур­ни­ру.

– За­до­во­љан сам ка­ко сам играо, по­бе­ дио сам те­ни­се­ре из Урош са победничким пехаром Ита­ли­је, Тај­лан­да, Изра­е­ла, Сло­ве­ни­је, Хр­ват­ске и Бо­сне. То је но­во ис­ку­ство за ме­не и пу­но ми зна­чи осва­ја­ње тур­ни­ра. На­ста­ви­ћу на­пор­но да тре­ни­рам – ка­же ма­ле­ни Урош, ко­ме је тре­нер Јо­ви­ца Јо­ва­но­вић. Ина­че, нај­бо­љи мла­ди пи­рот­ски те­ни­сер пр­ви је у свом уз­ра­сту у ре­ги­о­ну Ис­точ­не Ср­би­је и тре­ће­пла­си­ра­ни у Ср­би­ји. Б.Н.

Фото: Владан Ристић

ПИРОЋАНКА

Милица Манић

Душан Мадић са својим уловом

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма у је­зе­ру има и ве­ћих ри­ба, али их је те­шко уло­ви­ти.

– Ово је до са­да нај­ве­ћи улов на За­вој­ском је­зе­ру. Пре шест го­ди­на упе­цан је још је­дан од 30 ки­ло­гра­ма. На­дам се да ћу у на­ред­ном пе­ри­о­ду ус­пе­ти да уло­вим и ве­ћег, јер у је­зе­ру има со­мо­ва од 50, па и 60 ки­ло­гра­ма – ре­као је Ма­дић. М. В. Цветни кутак

мејл за пи­та­ња и су­ге­сти­је: cvetnikutak010@gmail.com

Еписција – Црвени звончић Ово је ви­ше­го­ди­шња зе­ља­ста биљ­ка ко­ја мо­же да ра­сте као ло­зи­ца или као ус­прав­на биљ­ка при­чвр­ шћи­ва­њем за не­ки осло­нац (штап или мер­де­ви­на за цве­ће). Ли­сто­ви су овал­ни, ду­гач­ки око пет цен­ти­ме­ та­ра и пре­кри­ве­ни су сит­ним дла­чи­ца­ма, а у за­ви­сно­ сти од ва­ри­је­те­та мо­гу би­ти зе­ле­не, сре­бр­на­сте или са обо­дом ро­зе бо­је. Цве­то­ви су у об­ли­ку лев­ка и нај­че­ шће су цр­ве­не, а мо­гу би­ти још и ро­зе или бе­ле бо­је. По­ре­клом је из Ве­не­цу­е­ле, па зах­те­ва вла­жан ва­здух, до­ста све­тло­сти али без ди­рект­ног сун­ца, и тем­пе­ ра­ту­ру од 16 до 25 сте­пе­ни. Нај­ бо­ља је се­вер­на стра­на, јер има ма­ло ди­рект­ног сун­ца а до­ста све­тло­сти. Бит­но је одр­жа­ва­ти вла­гу и не до­зво­ли­ти да се осу­ ши, па је нај­бо­ље по­ста­ви­ти сак­ си­ју на вла­жан слој ка­мен­чи­ћа у тац­ни. Пр­ска­ти ли­сто­ве ме­ком во­дом по­вре­ме­но. Мо­ја пре­по­ ру­ка је да се чу­ва ис­кљу­чи­во као соб­на биљ­ка у за­тво­ре­ном про­ сто­ру са кон­стант­ном тем­пе­ра­ ту­ром. Јер уко­ли­ко се из­не­се на­ по­ље у то­ку про­ле­ћа мо­же до­ћи до ње­ног смр­за­ва­ња, тем­пе­ра­ту­ре у то­ку но­ћи па­да­ју и ис­под 16 сте­пе­ни, па до­ла­зи до су­ше­ња ли­сто­ва, и уко­ли­ко је из­ло­же­на ду­ жи вре­мен­ски пе­ри­од ова­ко ни­ским тем­пе­ра­ту­рама си­гур­но ће до­ћи до про­па­да­ња биљ­ке. Пре­са­ђу­је се

сва­ког про­ле­ћа у но­ву ху­му­ сну зе­мљу, али не треба узи­ ма­ти пре­ве­ли­ке сак­си­је, ви­ше да бу­ду ши­ре не­го ду­бље. За­ ли­ва­ње во­дом је ле­ти че­сто, При­пре­ми­ла: ско­ро сва­ког да­на, а од ок­то­ Ива­на Ко­стић бра се сма­њу­је, па се за­ли­ва на 5 да­на. Од мар­та до ок­то­бра се при­хра­њу­је рас­тво­ром за цвет­ни­це на сва­ких 15 да­на, али во­ди­ти ра­чу­на да се не по­ква­се до­њи ли­сто­ви, да не би по­че­ли да тру­ле. Мо­же да на­ра­сте до 20 цм у ви­ си­ну, а до 40 цен­ти­ме­та­ра у ши­ ри­ну. Раз­мно­жа­ва се ре­зни­ца­ ма и из­дан­ци­ма ко­ји се ја­вља­ју на кра­ју ло­зе, мо­гу ди­рект­но да се за­са­де у зе­мљу или да се нај­ пре ожи­ле у во­ди (бо­љи и бр­жи на­чин) па тек он­да по­са­де. Биљ­ ка је ја­ко кр­та, па у то­ку цве­та­ња мо­же до­ћи до ло­мље­ња ста­бла, за­то је нео­п­ход­но обез­бе­ди­ти осло­нац и ве­за­ти је. Али без бри­ ге сви ти из­ло­мље­ни де­ло­ви ко­ ри­сте се као ре­зни­це. По­сле две го­ди­не биљ­ка сла­би­је на­пре­ду­је и ма­ње цве­та и тре­ба је под­мла­ди­ти. Ако се обез­бе­де сви ови по­треб­ни усло­ви мо­же да цве­та у то­ку це­ле го­ди­не. У сле­де­ћем бро­ју: Оле­ан­дер