HRISTOS I MI by Branimir Plavsic

Бранимир Плавшић

ХРИСТОС И МИ

Лаћарак, 2022

Поштовани читаоци, По милости Божијој издајемо ову књижицу ,,Христос и ми.” Она говори о томе како човек може имати прави, живи однос са Господом Исусом Христом, Сином Божијим. Велика је ствар бити хришћанин а многи се заваравају да то заиста јесу. Многи мисле пошто су рођени у хришћанској породици да их то чини хришћанима. Али кад читамо Свето писмо видимо да то није тако. Из Писма се јасно види да човек пре него што постане хришћанин мора прво разумети своје грешно стање пред Богом, разумети Божији начин спасења, покајати се за своје грехе, доживети опроштење и постати дете Божије тј. хришћанин. Таква вера ће у хришћанину створити љубав за Господа и послушност њему и створиће један нови живот у Христу. Због тог разлога се Господ Исус утеловио, живео безгрешним животом, на крају се жртвовао за нас на крсту голготе и васкрсао за оправдање свакога ко верује у њега. Зато је од животне важности да упознамо јединог, истинитог Бога и онога кога је послао Исуса Христа, од тога зависи вечни живот (Јеванђеље по Јовану 17:3). Ова књижица управо говори о свим благословима које је Господ Исус Христ донео, како га можете спознати и у Христу имати вечни живот од Бога дан. Моја жеља и молитва је да вам ова књижица буде на благослов и спасење. Пишите на адресу Богопознања (или на Фејсбук страници или SMS 3

поруку) ако имате благослов од ове књижице и ако сте доживели спасење Божије да можемо да се радујемо заједно са вама. Реците и другима ту радосну вест и дајте им ову књигу да прочитају. Такође можете поручити још књига које ћемо послати бесплатно свакоме ко их затражи. Књиге се нуде бесплатно јер се штампају од добровољних прилога. Захваљујемо свима на молитвама и на подршци. Нека Господ Бог Свевишњи подари свој благослов онима који буду читали ову књижицу. Аутор

КОЈИ ЈЕ СМИСАО ЖИВОТА? За ову тему ћемо за почетак прочитати текст из Светог писма, из Јеванђеља по Луци 16. главе, стихове од 19 – 31: ,,Човек неки пак беше богат, који се облачаше у скерлет и свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се. А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав, И жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; још и пси долажаху и лизаху гној његов. А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати и закопаше га. И у паклу кад беше у мукама подиже очи своје и угледа из далека Авраама и Лазара у наручју његовом, И повикавши рече: оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошаљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свога, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену. А Авраам рече: синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; и сад се он теши а ти се мучиш. И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст (провалија) 5

да они који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе. Тада рече: молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мојега, Јер имам пет браће; нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења. Рече му Авраам: они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају. А он рече: не, оче Аврааме! Него ако им ко дође из мртвих покајаће се. А Авраам му рече: ако не слушају Мојсија и пророка, да ко из мртвих устане неће веровати.” Ово су речи Господа Исуса Христа, Спаситеља света. Пре ове приче испричао је још неколико прича и поучавао и своје ученике и народ којим је био окружен. Било је свакаквих људи у маси која је била око њега. Неки су му веровали, неки су ишли за њим јер су били исцељени и имали су користи од њега а неки су му се отворено противили и припремали му замку. Такви су били књижевници и фарисеји који су се трудили да оповргну и омаловаже оно што је Христос учио и радио. Пре ове приче Господ Исус је рекао ,,Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једнога мрзити а другога љубити, или ће једнога волети а за другога не марити. Не можете служити Богу и богатству” (Лука 16:13). И видимо каква је била реакција фарисеја ,,А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, 6

и ругаху му се (14. стих). На све ово Господ их је укорио за њихову самоправедност, њихово претварање да служе Богу и лицемерје, рекао им да Бог познаје њихова срца и на крају испричао ову причу о богаташу и Лазару. Али ову причу су слушали сви и она је била упућена свакоме и свако би из ове приче требао да извуче поуке за себе. Ова прича је прича о потпуним контрастима; имамо богаташа и сиромаха; човека који је безбожан и ужива у свим добрима овог света и сиромаха који је побожан и који је у невољама сваки дан али га то није пољуљало да се одрекне вере. Ово је такође прича о привременој и вечној радости; имамо две судбине људи, не предодређене унапред да би неко рекао тако је унапред било одређено или суђено; није ово био ни сплет добрих или лоших околности. Судбине ове двојице људи биле су запечаћене погрешним и исправним одлукама. Богаташ се поставио негативно према Богу, није марио за Бога и зато је после смрти завршио у паклу. Сиромах се у овом случају поставио позитивно јер је прихватио веру које се држао до краја живота и због тога био награђен од Бога за сву вечност. Зато кад се размотре ова два живота видимо да је богаташ промашио смисао живота, а Лазар је погодио смисао. Да уђемо сада у саму причу, да прво видимо:

1. ЖИВОТ БОГАТАША

Богаташ је живео стилом живота овога света Он је сматрао да је у животу само битно да буде богат а богат значи имати моћ. Било му је драго да буде познат и славан. Каже да је он сваки дан живео господски и веселио се, да се облачио у скерлет и свилу што су у то време били најскупоценији материјали. То значи да је он измишљао разлоге за гозбе и састанке да би уживао у овом животу. Још нешто видимо да није марио за сиромахе, то показује да је имао тврдо и поносно срце. Пуштао је своје псе да лижу Лазарове ране. Овим је показивао презир према слабијима од себе. Био је то човек пун љубави за овај свет, пун телесних жеља, жеља очију и поноса живота, што није од Бога него од овог света (1.Јованова 2:15-17). Све ово показује да он на првом месту Није марио за Бога У његовом животу и срцу једноставно није било ни места ни времена за Бога. Зашто? Зато што је све друго било важније у његовом животу него да се размишља о Богу и да се тражи Божија воља за живот. Он је злоупотребио своје богатство. Сваки дан се само бавио својим уживањима, пословима, састанцима. Волео је да остави утисак на људе и да му се диве. Губио је време на проводе, облачење, 8

испробавање нових модела одела, на весеља а савест је потпуно угушио која га је упозоравала да то што ради није добро. Никад није имао времена да застане, да размисли о свом животу, да отвори Свето писмо, да види да ли Бог има за њега неку поруку. Ако му је то некад и пало на памет брзо би нашао изговор да због овог или оног то одложи за касније, а то касније никад није дошло.

Ово звучи познато - изговори данас! Данас људи кажу исто као и богаташ - немамо времена, имамо важнија посла. Због ,,немања времена” људи одлазе у пакао. Ми сви имамо један живот. Немамо неки резервни у коме ћемо касније исправити грешке из првог. Зато у овом животу не би требали да погрешимо, да промашимо циљ, смисао. Поставља се питање како живимо тај наш живот у односу на Бога? Шта нас испуњава у животу? У чему се ми налазимо? Има ли у свему томе што чинимо места за Бога или нема? Ако смо Бога истиснули из наших живота не марећи за наш однос са њим и ми ћемо свој живот завршити у паклу као овај богаташ. Али нису само богати у опасности од овога. Сви су у опасности јер сви људи, били богати или сиромашни робују неким својим страстима, лажним идејама и жељама а Бога заборављају. 9

Има једна прича која бележи разговор између побожног деде и његовог незрелог унука. Унук је био средњошколац кад га је деда запитао за његове планове у животу. Како деде воле своје унуке они воле да их запитају за њихов живот, желе да виде како планирају свој живот и каква их будућност очекује. Деда је запитао шта ћеш радити кад завршиш средњу школу? Па уписаћу факултет, одговорио је унук. Добро, а шта ћеш после тога? После тога ћу наћи посао у струци, самоуверено је одговорио унук. Аха, добро и шта онда? После тога ћу се оженити. Добро и шта после тога наставио је деда. После тога ћу засновати породицу. Добро и шта ћеш онда? Младић је већ постао нервозан. Па онда ћу подизати своју децу и лепо живети са њима, одговорио је дрчно. Добро, и шта после тога, упоран је био деда. После тога ћу као и сви отићи у пензију и уживати у плодовима свог рада, рече већ нестрпљиво унук. Добро, рече деда и шта ћеш после тога? Па, па, па после тога ћу умрети. Сви умиремо зар не? Да, рече деда, добро си рекао, сви морамо умрети али да ли ћеш бити спреман да се сусретнеш са својим Творцем, са Богом? Унук је оћутао, није имао одговор на ово, очигледно у његовим плановима није било размишљања о томе. Свега је било само Бога није било. Па какво је то размишљање и какав је то смисао живота ако је базиран само на садашњем, пролазном животу, а плана за вечност нема? Нема страха од Бога, нема страха од његовог суда. Деда му је скренуо пажњу, 10

унуче мој, много те волим, али знај завршићеш у паклу ако не промениш своје размишљање, ако не престанеш да се супростављаш Богу тако што га игноришеш. Постарај се да упознаш Бога и да се помириш са њим док је време и да живиш по његовој вољи, а онда ће и друге ствари доћи на своје место. Планирај са Богом, не без њега. Свето писмо нам управо о томе говори да ,,И као што је људима одређено једном умрети а потом суд” (Јеврејима 9:27). Шта год овде радили и шта год ми мислили о себи суд Божији нећемо избећи. Питање за нас је, да ли смо спремни за сусрет са Богом? Треба да знамо да нису само богати у паклу, има тамо свих врста људи и сиромашних, и каријериста и школованих и нешколованих и оних који на изглед нису ништа згрешили и никоме зло учинили, али за Бога нису марили. Није Господ Исус испричао ову причу да би доказао како се сиромашни сигурно спасавају јер су били сиромашни и пропатили на овом свету, а богаташи одлазе у пакао јер су били богати и уживали на овом свету. Није то поента. Поента је да су сви одбацили Бога и да ће бити праведно осуђени због тога. Богати уживају у задовољствима овог света јер им то новац омогућава а сиромаси маштају да имају оно што богати имају и онда су спремни свашта да раде да до тога дођу. И једни и други су одбацили Бога. Проблем богаташа из Христове приче је што је он свој смисао живота нашао у себичности а не у Богу. Неко ће рећи, па добро ја 11

нисам богат нити желим да се обогатим. Добро, али ако не тражиш Бога сад него само што ти грешно срце хоће онда си на лошем путу. У пакао се одлази због одбацивања Бога на првом месту. Други греси само додају на тежини осуде. То је оно што је Господ Исус хтео да истакне у овој причи јер су му се неки ругали и мислили да је могуће служити два господара, живот испланиран против Бога и да у исто време будемо и угодни Богу. Зато се свако треба запитати како је замислио свој живот, са Богом или без Бога? Можда си већ купио карту за пакао. Буди искрен са самим собом. Да погледамо сад и живот сиротог, убогог Лазара.

2. ЖИВОТ СИРОТОГ ЛАЗАРА

Лазар је сушта супротност богаташу Његов животни пут на земљи је био сасвим другачији. Занимљиво је да му Свето писмо помиње име иако је он био безначајна личност на овом свету док богаташу не помиње име иако је он био значајан на овом свету. То је зато што је Лазар био примљен код Бога и код Бога је био важан а богаташ није марио за Бога и зато је и Бог њега одбацио. Ми видимо какву је вечност доживео Лазар. Видимо га у рају, у блаженству са верним, праведним Авраамом и осталим светима где се теши за све тешкоће које је проживео на овом свету. Те тешкоће су сад 12

изгледале као мали проблемчић који свако може да превазиђе док се тешио у рају. Али Лазар је био побожан човек који је тражио Бога и његову вољу и нашао га је на време. Није Лазар био безгрешан, али је веровао Богу, покајао се за своје грехе и веровао у Господа Исуса Христа за своје спасење. Иако је био сиромашан и страдао на овом свету он није сумњао да ће га Бог довести у рајска насеља где праведници пребивају са Богом. Није се разочарао у Бога, није рекао па зашто Бог дозвољава да ми се ово дешава? Имао је велику веру и та вера је била награђена. Многи сиромашни су у искушењу да одбаце Бога, да га прогласе неправедним и да га презру јер трпе неке тешкоће овде на земљи. Ту је проблем неверство. Такви говоре ми смо сиромашни, ,,сиротиња је и Богу тешка“, ми се мучимо а нико не мари. Наша судбина је запечаћена, мучићемо се цео живот и тако умрети. Нема ту мисли о Богу. Бог никог не одбацује него људи одбацују Бога а нису никад пробали да га призову и да живе са њим. Нису никад рачунали са њим. А Бог може да промени наше животе, да их учини смисленим и испуњеним без обзира на нашу тренутну ситуацију. Верујемо ли да Бог може и хоће да промени наше животе? Или ми унапред знамо да њега није брига за нас? Да ли ми верујемо Богу кад Свето Писмо каже за њега да је он праведан и да плаћа онима који га траже? 13

,,А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу ваља да верује да има Бог и да плаћа онима који га траже” (Јеврејима 11:6). Бог награђује оне који га траже. Он даје вечни живот на дар онима који му верују. Ово је питање односа и поверења. Лазар је веровао и добио живот вечни, то непроцењиво благо. Он је разумео шта је прави смисао живота, смисао се налази једино у Богу. Зашто је то тако? Зато што је Све што Бог ради вечно Вечност је битна, пролазне ствари нису. Зато је јако погрешно везивати се за пролазне ствари а Бога занемарити. Оно што треба да урадимо је да спознамо и вежемо се за Божије вечне ствари. У томе лежи мудрост. Пред Богом није мудар онај који зна како се живи на овој земљи, који зна како да стиче имање, или да избегава неповољне животне ситуације, ,,који зна да се снађе“ а све то без Бога. Пред Богом је мудар онај који Њега тражи. Таквима се Бог објављује, спасава их и даје им живот вечни кроз Христа. Још и овог морамо бити свесни а то је да су сви људи створени на слику Божију и да ништа на земљи, никаква задовољства, богатства, привилегије или било шта друго што многи мисле да су неке вредности не може испунити задовољством људску душу. Бог је створио нашу душу и само је Бог може задовољити. Лазар је био испуњен Богом 14

и то му је давало ту невидљиву снагу да све претрпи док није добио вечну утеху. Зато, дакле како се сад поставимо према Богу тако ће нам бити одређена вечност - пакао или рај. 3. КРАЈ БОГАТАША И ЛАЗАРА

Два потпуно различита исхода Оно што читамо даље је да је богаташ умро и да је био закопан и да је отишао у пакао. За Лазара пише да је пренесен у наручје Авраамово што је Јеврејски начин узражавања за улазак у рај. Чим је умро и завршио у паклу одмах је отворио очи и био свестан свега. Осећао је страшне муке али наде више није било. Пакао је вечан, суд Божији је вечан и нема наде за излазак оданде. Богаташ је свестан да је крив и да је заслужио муке. Не постоји кајање у његовим речима нити би кајање сад вредело. Из даљине је угледао Авраама оца вере и Лазара са њим и молио је за милост, за само кап воде на свом језику али му то није било одобрено. Сигурно се сетио како је био груб и немилостив према многима док је био на земљи и како није марио за Бога. Добио је одговор од Авраама: ,,А Авраам рече: синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; и сад се он теши а ти се мучиш. И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст (провалија) 15

да они који би хтели одовуд к вама прећи , не могу, нити они отуда к нама да прелазе.” Хтео је да упозори својих петорицу браће на земљи да и они не дођу на то страшно место мучења али је добио одговор да његова браћа требају слушати Мојсија и пророке ако желе да буду спасени. Зашто? Кад се овде каже Мојсије и пророци мисли се на писану Божију Реч, Библију и на објаву коју је Бог тамо оставио. Ми треба да будемо захвални Богу да је код нас Библија лако доступна и да је можемо читати и сазнати шта је Бог поручио свима нама. Бог је у Библији објавио све што нам је битно за живот и побожност, објавио је пут спасења у њој. Пише нам овако:,,Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за укоравање, за поправљање, за поучавање у правди, да буде савршен човјек Божији, за свако добро дело приправљен” (2.Тимотеју 3:16-17). У Библији можемо прочитати да је Бог створио свет, све видљиво и невидљиво, да је створио човека на своју слику, да је човек сагрешио и постао непријатељ Богу. А онда је Бог због своје превелике љубави и милости коју има према човеку објавио пут спасења кроз заменичку жртву Господа Исуса Христа. То је требао да чита и верује богаташ и не би дошао на ово место мучења. То треба да учине и његова браћа. На жалост он је знао да су његова браћа иста као и он, да не маре за Бога нити за његову објаву. 16

Богаташ мисли да он зна шта би било најбоље за његову браћу да би узверовали. Он мисли кад би Лазар дошао из мртвих и показао се пред њима и посведочио им да би они узверовали. Не каје се ни у паклу (то је доказ да је праведно осуђен) и мисли да зна боље од Божијих људи шта је потребно за спасење. Мисли као и многи данас што кажу ,,кад бих видео веровао бих.” У исто време, многе друге ствари не виде а верују их. Човеку није потребно да види да би веровао Не треба богаташевој браћи да се појави Лазар да би веровали. Треба да чују Божију Реч и верују Богу и то онда мења све у животу. Господ Исус је васкрсао из мртвих па нису хтели да га верују. Пише нам у Јеванђељу по Матеју, кад је Господ Исус васкрсао да су војници који су чували гроб трчали да објаве главарима свештеничким да је сишао анђео и да је отворио гроб и да је Господ Исус устао из мртвих. И да ли је та чињеница променила њихове мисли да коначно верују да је Исус Син Божији? Није, него их је њихова мржња и невера натерала да цео случај прикрију и покрију другом преваром. ,,А они саставши се са старешинама учинише већање, и дадоше војницима довољно новца говорећи: кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали. И ако то чује судија, ми ћемо њега умирити и учинити да вама ништа не буде. 17

А они узевши новце учинише као што су научени били. И разгласи се ова реч по Јеврејима до данас” (Матеј 28:12-15). Постоје јасни докази и чињенице за Христово васкрсење, чак ни неверници не могу то оповргнути али вера не значи само знати чињенице или имати доказе за нешто. Веровати значи веровати Богу на реч, имати поверења у њега, поуздати се у оно што Бог каже и послушати Бога. Надаље, вера подразумева љубав према Богу, покајање и послушност њему. Где тога нема тамо нема искрене, предане вере. Вера у саме чињенице неће никога спасити. Многи знају чињенице али немају љубави према Богу и не сложу се са њим јер га мрзе. Авраам каже богаташу, не, не вреди ни то јер ,,ако не слушају Мојсија и пророка, да ко и из мртвих устане, неће веровати” (31. стих). Како је грех изопачио и уништио човека да не разуме и не верује своме Творцу који га воли и који га је створио за посебну сврху. ЗАКЉУЧАК Да ли ми верујемо Богу? Који смо ми лик из ове Христове приче? Јесмо ли као богаташ који живи за себе, нема ни жеље ни времена за Бога, не тражи га и упорно живи у неверству? Или су нам очи отворене као Лазару који није сумњао у вечна Божија обећања и сад је са Богом? Јесмо ли људи 18

који верујемо у Божију објаву у Његовој Речи, Библији? Бог се у својој речи објавио и поручује нам свима да Он не жели да ико пропадне него ,,да сви дођу у покајање” (1.Тимотеју 2:4). Бог воли људе и жели да их спаси али је и праведан и осудиће оне који га одбацују. Своју љубав је показао кад је дао свога јединородног Сина, Господа Исуса Христа да умре за грехе света на крсту. Божија Реч нам каже ,,Јер Богу тако омиље свет, да је и Сина својега јединороднога дао, да ни један који га верује не погине, него да има живот вечни”(Јован 3:16). Бог жели да нам опрости и спаси нас ако се покајемо и прихватимо Исуса Христа за свог Спаситеља. Он је као безгрешни Син Божији преузео наше грехе на себе по милости Божијој. То цело Свето писмо сведочи. Верујмо Богу и помиримо се са њим. Сад је време да верујемо ако до сад нисмо. Ако не, завршићемо без милости као богаташ. Сад схватимо да смо грешни и предајмо свој живот Богу у вери, покајању и послушности. И тад ћемо видети шта је прави живот, право задовољство, један посебан живот и за овде и за вечност. Бог ће нам опрости грехе, прихвати нас као љубљену децу, као да никад нисмо сагрешили а све то због Христа који нас је волео и себе предао за нас. Библија нам каже за нашег Спаситеља Христа ,,Јер онога који не знаде за грех, нас ради је учинио грехом, да ми будемо правда Божија у њему” (2.Коринћанима 5:21). Ко год се предао Богу 19

кроз Христа није никад пожалио због тога. Живот са Христом је нешто предивно. Бог нас је створио, он нас најбоље познаје и он нас једини може испунити, ослободити нашу окривљену савест, утешити, охрабрити, прихватити као вољену децу, да нам да смисао живота и овде и за вечност. То само Бог може да учини, уместо да казни своје непријатеље, Он их спаси, откупи, посини, да им живот вечни. Немојмо себи дозволити да пропаднемо због краткотрајних задовољстава које пружа овај свет, због пролазних ствари без којих можемо да живимо, Не робујмо томе, служимо живом Богу и имајмо живот вечни. Библија нам каже ,,данас ако глас Божији чујете не будите тврдих срца” (Јеврејима 3:15). Данас је дан најбољи, данас је дан спасења. Помирите се с Богом кроз његовог Сина Исуса Христа. Помоли се овако: Господе Исусе, прихватам те, буди мој спаситељ. Опрости ми моје грехе, ја се кајем и одричем их се. Желим ићи за тобом и служити ти. Хвала ти да си ме тако волео да си положио свој живот и своју крв за мене на крсту. Верујем да само ти можеш да ме доведеш у царство небеско, у рај. Хвала ти за твоје дело спасења. Помози ми да идем за тобом у новом животу, да посведочим другима о твојој љубави, милости и спасењу. АМИН.

КАКО ПОСТАТИ ДЕТЕ БОЖИЈЕ? За увод у ову проповед погледајмо прво текст из Јеванђеља по Јовану 1:6-13 ,,Посла Бог човека по имену Јована. Овај дође за сведочанство да сведочи за видело да сви верују кроз њега. Он не беше видело, него да сведочи за видело. Беше видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет. На свету беше, и свет кроз њега поста, и свет га не позна. К својима дође, и своји га не примише. А који га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име његово. Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевљеве, него од Бога. Увек је узбудљиво вратити се у Јеванђеље по Јовану. И сам увод у ово Јеванђеље је јако богат текст који нам много говори. У почетку нам објављује важну чињеницу, о догађају који се остварио пре две хиљаде година, о појави Сина Божијег на земљи. Без сумње, то је најважнији догађај из прошлости који се тиче сваког човека. Као што смо прочитали, свети текст нам каже да је Христос ,, видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.“ То је заиста величанствена изјава која је речена за Господа Исуса Христа. 21

Ипак кад би људе питали шта је најважније у животу обично би добили одговоре попут, здравље, љубав, добар живот, мир, задовољство, поштење итд. Иако су ово пожељне ствари (и многи их немају у животу) ипак постоји нешто што је важније од свега овога а то је наш исправан однос са Богом. А да бисмо разумели како да имамо исправан однос са Богом морамо да знамо и ценимо Божију објаву човеку. Бог се објавио у својој писаној речи, Библији, где у почетку видимо да је он творац неба и земље и свега видљивог и невидљивог. Бог је створио и човека и дао му посебно место у свом стваралаштву. Зашто? Зато што човек јесте печат Божијег стварања и јесте посебан јер је Бог човека створио на своју слику (1.Мојсијева 1:26-27). Бог нам се објавио и кроз творевину. Псалмиста се диви Богу како је све дивно саздао и каже у Псалму 8:3-4 ,,Кад погледам небеса твоја, дело прста твојих, месец и звезде, које си поставио; Шта је човек те га се опомињеш, или син човечији те га полазиш?“ У Псалму 19:1-6 нам говори ,,Небеса казују славу Божију, и дела руку његових гласи свод небески. Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља. Нема језика, нити има говора, где се не би чуо глас њихов. По свој земљи иде казивање њихово и речи њихове на крај васионе. Сунцу је поставио стан на њима; И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем. Излазак му је на крај неба, и ход му до краја 22

његова; и нико није сакривен од топлоте његове.“ Творевина јасно показује да Бог постоји. Нажалост, људи нису марили за Бога у прошлости а ни данас и зато Апостол Павле у посланици Римљанима пише да се Бог гневи на људе који одбацују њега и његову објаву; ,,Јер се открива гнев Божији с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди. Јер што се може дознати за Бога познато је њима; јер им је Бог јавио. Јер што се на њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и његова вечна сила и божанство да немају изговора (Римљанима 1:1820). Људи немају изговора кад се оправдавају. Бог се на толико начина објавио, кроз творевину, затим и кроз савест човек зна и осећа да постоји Бог, да је праведан и да ће судити свима по делима. Бог се објавио и кроз Библију где су нам све ове ствари објављене и на све то Бог је пре две хиљаде година послао свога Јединородног Сина, Господа Исуса Христа. Као што видимо Бог себе није оставио непосведочена, једноставно има га свугде. Човек то не може игнорисати. Поред толико објава Божијих право је чудо да људи толико мало знају о Богу и да га тако лако одбацују. Неки кажу ,,кад бисмо видели Бога веровали бисмо.“ Али видели смо у прошлој проповеди да ако људи неће да послушају Реч Божију, да им не вреди доносити доказе, чак и да неко из мртвих дође не би веровали (Лука 16:31). Просто изгледа невероватна тврдоћа људи према 23

Богу. Намеће се питање зашто је то тако? Основни проблем је у људској, грешној тежњи да буду независни, у томе лежи та невољност да упознају Бога. Упркос свему томе Бог је по својој милости и љубави радио на томе да се објави људима и да спаси оне који буду веровали. У тексту који смо прочитали видимо да је Бог пре него што је послао свога Сина да спаси грешнике прво послао Јована Крститеља који га је најавио. 1.БОЖИЈИ СВЕДОК ЈОВАН КРСТИТЕЉ Кад се појавио, Јован Крститељ није сведочио за себе него за Господа Исуса Христа. У Јеванђељу по Матеју 3:13-17 читамо ,,Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти. И Јован брањаше му говорећи: ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени? А Исус одговори и рече му: остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави га. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и виде Духа Божијега где силази као голуб и дође на њега. И гле, глас с неба који говори: ово је син мој љубазни који је по мојој вољи.“ Јован је био одушевљен Господом Исусом јер је препознао да је то обећани спаситељ и из страхопоштовања није хтео да крсти Господа Исуса сматрајући да је недостојан тога. Али Господ му је рекао да требају то да ураде да би се тако испунила 24

свака правда, тј. да он као Спаситељ света уради све што је било потребно укључујући и крштење Јованово и да живи безгрешно да би могао бити онај који може откупити грехе света. После крштења дошла је и потврда од Бога Оца, са небеса се чуо глас ,,ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.“ И Дух Свети се појавио у видљивом облику да потврди Исуса као Христа. У овом догађају видимо Свету Тројицу на делу људског спасења. И следећи дан Јован је видео Исуса и поново је сведочио за њега. Читамо у Јеванђељу по Јовану 1:29-34 ,,А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: гле, јагње Божије које узе на се грехе света. Ово је онај за кога ја рекох: за мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше. И ја га не знадох; него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом. И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на њему. И ја га не знадох; него онај који ме посла да крстим водом он ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему то је онај који ће крстити Духом Светим. И ја видех и засведочих да је овај Син Божији.“ Јован није уздизао себе него Христа. Он је веровао и крштавао оне који су веровали и кајали се у реци Јордану. Зато је и добио назив крститељ јер је по Божијој вољи увео праксу крштења која је постала хришћански начин увођења у веру оних који верују, кају се и бивају спашени. Јован Крститељ је био свети човек, није подносио грех и безакоње; оштро 25

је проповедао против греха, разобличавао лицемерје и позивао на покајање. Нико није могао бити крштен ко се није искрено кајао за грехе. На тај начин је припремао људе за сусрет са Христом. Добро је припремио народ за појаву Господа Исуса, тако да кад је Господ Исус почео проповедати многи су Га поверовали. Поново читамо у Јеванђељу по Јовану 3:26-30 ,,И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! (Учитељу) онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему. Јован одговори и рече: не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба. Ви сами мени сведочите да рекох: ја нисам Христос, него сам послан пред њим. Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу женикову. Ова дакле радост моја испуни се. Он треба да расте а ја да се умањујем.“ После свог крштења и Господ Исус је почео да крштава људе (заправо његови ученици су то чинили за њега, Јован 4:2) и све више људи је долазило њему јер су видели и осетили још већу силу у речима које је Господ Исус говорио. И тако се Јован почео полако умањивати а Господ Исус се све више повећавао и постајао све значајнији. То је морало тако да се деси јер је Јован само претеча а Господ Исус је био истинско светло и једини Господ и Спаситељ света. Ипак већином народ је одбацио Господа Исуса и спасење које је он дошао да оствари. 26

2. ИСТИНИТО СВЕТЛО ЈЕ ОДБАЧЕНО ОД СВЕТА У оно време већина у Израелу је одбацила Господа и данас га многи одбацују. У деветом стиху пише за њега да је он ,,видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.“ На који начин то Господ чини? На начин да је он објава живог Бога и да је порука о њему универзално доступна. Христ је спаситељ целог света, свих људи. Сваки човек треба да чује о Христу, да чује да је Он пут, истина и живот (Јован 14:6). Не само да је Бог створио свет кроз њега јер је он Реч Божија него је Господ Исус постао утеловљена Реч Божија кад је био рођен тј, оваплоћен (утеловљен). За њега пише да је он ,,Бог у телу“ (1.Тимотеју 3:16). Он је оставио славу неба и Библија нам каже да се понизио са сврхом да спаси човека, поставши човек, поставши послушан до саме смрти а смрти на крсту (Филипљанима 2:6-8). Док је био на земљи показао је какав је Бог, чинио је само добро, исцељивао, истеривао демоне, учио, саветовао, разоткривао лажи, позивао на веру. Каква је генерално била реакција људи на њега? Нису га схватили, хтели су да га искористе, да манипулишу са њим, на крају су га се одрекли, издали су га, разапели. Како нам каже текст овде ,,својима дође и своји га не примише“ (Јевреји и сви други). Али зашто? Зашто одбацити неког таквог? Одговор налазимо у Јеванђељу по Јовану 3:19-21 ,,А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиље више тама него ли видело; јер њихова дела беху зла. Јер сваки који зло чини мрзи на видело и не иде ка виделу да не укоре дела његових јер су зла.

А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.“

Шта видимо овде? Ово је чињеница за сваког човека. Људи беже од Бога и воле таму. Зашто? Зашто се то зло види сваки дан све више? Зато што смо сви рођени грешници, имамо грешну природу која се противи Богу, његовој објави, виделу (светлу), Божијој светости. Од како су први људи Адам и Ева сагрешили ми од њих наслеђујемо грешну природу. Ово проузрокује непослушност Божијој вољи. У почетку је човек пре пада у грех имао савршену заједницу са Богом. Али са падом је дошла савест, страх од Бога и срамота због учињеног греха. Грех доноси само негативне ствари. Први човек се крио од Бога и оправдавао због греха који је починио (1.Мојсијева 3:9). Имати грешну природу не значи само грешити, то значи имати природу која је супротна и непријатељски настројена према Богу. Сва људска стремљења су постала против Бога, то је право непријатељство и рат. Ово не значи да сваки човек чини искључиво зло. Ово значи да све што грешни људи раде ће радити у одвојености од Бога и умишљеној независности од њега и све насупрот њему. Једноставно док год смо у тој грешној (телесној) природи ми не познајемо Бога нити то желимо. Ми желимо живети за себе, за своје себичне прохтеве а супротно Божијој вољи, супротно Божијим стандардима праведности и светости. Божији стандарди, Божији закон су једини прави стандарди 28

правде. Људи имају своје ниже стандарде правде и по тим стандардима су многи добри али нису по Божијим стандардима. Људи су по Божијим стандардима ,,мртви у гресима и преступима“ (Ефесцима 2:1). Грешан човек не жели да постоји неко ко је изнад њега, који зна све шта је он учинио и који ће му судити због свих греха које је починио. Грешан човек не воли Бога и колико год се чак трудио да чини добро, да буде хуман ипак ће чинити зло и презирати свога творца. Једноставно, ако неко не познаје Бога он по својој грешној природи мора да ради против Бога и на тај начин да изазива гнев Божији на себе и због тога да прими праведну плату на себи, како нам Библија каже ,,плата за грех је смрт“ (Римљанима 6:23а). Сви морају умрети јер сви греше. Смрт настаје због греха. Ради греха смо постали подложни пропадљивости и смрти. Зато наше тело слаби и коначно умире. Људи су се навикли на смрт и мисле да је то природна ствар. Зато само размишљају телесно и чине телесна, грешна дела. У Библији се то зове телесно мудровање. Пише нам у посланици Римљанима 8:6-8 ,,Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир. Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може. А који су у телу не могу Богу угодити.“ Постајемо ли свесни после оваквих речи из Библије, Божије Речи да вређамо Бога сваки дан, да му досађујемо својим гресима и да нас он трпи сваки дан? Докле 29

ће нас трпети? Да ли осећамо потребу и жељу да исправимо ствари, да се помиримо са Богом, да будемо спашени? Ако заиста желимо да будемо спашени и код Бога прихваћени онда треба да знамо да сами у грешној природи не можемо учинити ништа за своје спасење. Уместо тога потребно је да Бог уради нешто у нама, оно што ми не можемо, да нам промени грешну природу и да нам да своју свету, Божанску природу. На тај начин ће нас довести у исправан однос са собом као што је човек био са Богом пре пада у грех. Питамо се како то може бити? Оно што је човеку немогуће, Богу је могуће. Ову преко потребну промену у нама је омогућио Господ Исус Христос. Библија нам говори да је он дошао као Бог у телу и да су га људи одбацили и разапели мислећи да су праведни и да добро чине. Каква слепоћа! Они који су га тад одбацили су били криви за тај ужасни грех против Сина Божијег али и ми сви смо криви јер Он је умро на крсту и за наше грехе. Да ми не грешимо Христ не би морао да умире; дакле и ми смо криви и одговорни за његову смрт. Пише нам у књизи пророка Исаије за Христа 53:5-6 ,,Али он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; Укор беше на њему нашега мира ради и раном његовом ми се исцелисмо. Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на њега безакоње свих нас.“ Ово је универзална истина за сваког човека, сви су 30

сагрешили али сви могу и да се спасу кроз Христа. То је оно што нам у наставку говори апостол Јован. 3.КОЈИ СУ ГА ПРИМИЛИ ПОСТАЛИ СУ ДЕЦА БОЖИЈА Дванаести стих нам говори ,,А који га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име његово.“ Како можемо од стања непријатељства да постанемо деца Божија? Како да будемо праведни пред Богом? Овде видимо да они који су прихватили Христа као свог заменика су постали деца Божија, оправдани пред Богом. Библија нам објављује да нема другог ни начина ни имена којим би се могли спасити. Неки покушавају сами да се спасе али сви ти покушаји су узалудни. Ми немамо добра дела због којих би нас Бог прихватио. Библија каже да је свака наша правда као нечиста хаљина“ (Исаија 64:6). Ако се сами не можемо оправдати јер немамо правду која задовољава Божију правду онда смо изгубљени, без наде. Ипак нисмо, јер Библија нам објављује ,,јер Богу тако омиље свет, да је и Сина својега јединороднога дао, да ни један који у њега верује не погине, него да има живот вечни“ (Јован 3:16). Бог воли људе, не жели да пропадну и зато је нашао решење, понудио је милост и спасење. Послао је свог јединородног Сина и на њему је казнио наше грехе, све наше грехе на њему праведнику. Господ Исус је потпуно недужан и 31

праведан примио казну наших греха уместо нас. То је Бог урадио да би нас спасио а Господ Исус је из љубави све то поднео ради нас. Зато ако се поуздамо у њега, да нам он буде правда коју ми немамо бићемо спасени. Његова смрт је била заменичка смрт за нас, гнев који смо ми требали примити примио је он уместо нас и отплатио наше грехе. Зато ми постајемо ослобођени од наших греха ако прихватимо ово величанствено спасење Божије. Библија објављује да је он ,,умро за грехе наше и устао за оправдање наше“ (Римљанима 4:25). Чињеница да је Христ васкрсао из мртвих показује да је Бог био задовољан његовом правдам која се приписује нама ако га верујемо. На тај начин ми постајемо оправдани, Бог се више не гневи на нас јер је грех кажњен и правди је удовољено. Бог може да нам опрости и да нас прими као своју децу као да никада нисмо згрешили. Каква љубав, милост, мудрост и доброта Божија на нама. Нико други се не би разапео за нас нити би то вредело. Свети апостол Павле нам пише да се ни он, ни Петар ни било ко други није разапео за нас. Само је један који је то учинио, само је једно име под небом дано људима којим могу да се спасе а то име је име Господа Исуса Христа – Спаситеља (Дела апостолска 4:12). Кад све ово схватимо и прихватимо за себе ми доживимо промену наше грешне природе и добијамо нову божанску природу са којом можемо да разумемо Бога и да чинимо вољу Божију. Ово се у Библији назива ново рођење. 32

То је наше ново духовно рођење кад нас Свети Дух Божији пресведочи - увери у истину и препороди нас да не желимо више живети за грех него за Бога, кад не желимо више живети за себе ,,него за онога који за њих умре и васкрсе“ (2.Коринћанима 5:15б). На тај начин постајемо деца Божија јер су нам греси опроштени. Зато нам Библија каже у 12-ом стиху ,,А који га примише даде им власт да буду синови Божији који верују у име његово.“ Да ли верујемо да нас само Христ може спасити? Овде јасно каже да они који су га примили нису рођени од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевљеве него од Бога.“ За Бога није битно које си крви ни ко су ти отац и мајка нити твој животни статус. Само једно је битно а то је да ли верујеш и прихваташ да те од твоје грешности једино Христ може спасити? Ово је најважније питање на које би свако требао дати одговор самом себи и Богу. Шта ћеш учинити са Исусом Христом? Ово је само између тебе и Бога. Хоћеш ли га веровати или одбацити? Једну ствар сигурно знај, не можеш бити неутралан према њему; неутралност значи да га одбацујеш. Ако га прихватиш то ће се препознати по томе што ћеш признати свој грех, кајати се, доживети опроштење и радост као никад до тад. Бог ће ти дати нову природу, познаваћеш Бога, уживаћеш у Богу и грех ти више неће бити привлачан. Дух Свети ће те водити, тешити, усмеравати твоје мисли на Христа и чист живот. Бог ће ти дати живот вечни од 33

оног момента кад му се предаш. Библија каже ,,Јер је плата за грех смрт, а дар Божији је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.“ (Римљанима 3:23). Како је дивно то спасење које је Бог припремио свима који му верују и љубе га. Господ Исус каже у Јовану 5:24 ,,Ко моју реч слуша и верује ономе који ме је послао има живот вечни и не долази на суд него је прешао из смрти у живот.“ На тај начин смо од Божијих непријатеља постали Божија љубљена деца. Овако нешто је могуће само код живог Бога, који је свемоћан, који је љубав. ЗАКЉУЧАК Зато прихвати Христа данас ако то до сад ниси учинио. Он је ради нас учињен грехом да ми будемо правда Божија у њему каже нам свети апостол Павле у 2. Коринћанима 5:19. А имамо и ово сведочанство ,,Који верује Сина има живот вечни а који не верује неће видети живота него гнев Божији остаје на њему“ (Јован 3:36). Нека се ником не деси да одбаци Христа јер ко га одбаци Христ ће му бити судија. Данас прихвати Христа и буди спашен. АМИН.

КО МОЖЕ ОПРАШТАТИ ГРЕХЕ НА ЗЕМЉИ? ,,И један дан учаше он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свих села Галилејских и Јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их. И гле, људи донесоше на одру човека који беше одузет, и тражаху да га унесу и метну пред њега; И не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на средину пред Исуса. И видевши веру њихову рече му: човече! Опраштају ти се греси твоји. И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога? И кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: шта мислите у срцима својим? Шта је лакше рећи: опраштају ти се греси твоји? Или рећи: устани и ходи? Него да знате да власт има син човечији на земљи опраштати грехе, (рече одузетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој, и иди кући својој. И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

И сви се запрепастише, и хвалише Бога, и напунивши се страха говораху: чуда се нагледасмо данас! (Јеванђеље по Луци 5:17-26)

Кад читамо Јеванђеља често налазимо да је Господ Исус исцељивао људе. И у данашњем тексту видимо једно исцељење. Питамо се која је сврха свих чуда и исцељења која је Господ Исус учинио? Зашто их писци Јеванђеља толико наглашавају, односно понављају? Апостол Јован нам каже у свом Јеванђељу да је Исус толико чуда учинио, да, кад би се сва редом записивала да књиге не би могле стати ни у цео свет (Јован 20:30). Дакле толико много их је чинио. Шта је хтео да нам покаже са њима? Шта нам Свети Дух поручује тиме и шта нас учи кроз то? Писац овог Јеванђеља, доктор Лука је писао ово Јеванђеље извесном Теофилу, који је био човек од угледа и на високом положају у Римском царству. На самом почетку свог Јеванђеља Лука открива сврху свога писања. Лукина жеља је да Теофил ,,спозна истинитост речи којима је поучен“ (Лука 1:4). Теофил је очигледно био човек који се од недавно обратио на Хришћанство. Лука жели да га утврди у вери и да докаже Теофилу и свима који буду читали његово Јеванђеље да је Исус Христос Син Божији а такође и Син Човечији. Према старозаветном писању појам Син Човечији је величанствена особа послана од Бога (Месија) која 36

ће судити свету и учинити правду, којој су се сви искрени верници у Израелу надали. Исус јесте обећани Месија, Христос ,,који је дошао да нађе и спаси оно што је изгубљено“ (Лука 19:10). Док проучавамо овај догађај желим да видимо да је Господ Исус показао своју власт кроз своје учење, испуњење пророчанстава, опроштење греха људима, кроз исцељења и показао је да је он једина нада људима. Он има власт да опрашта грехе и да обнавља људске животе. Он је сам Бог у телу који је дошао да походи људе. Бог је испунио своје обећање пославши свог јединородног сина на земљу. Ово је најрадоснија вест за сваког грешника, да постоји нада, да човек не мора вечно пропасти, бити осуђен; да постоји пут да човеку буде опроштено и да вечност проведе са Богом у блаженству. Господ Исус је имао свој задатак овде на земљи и здушно га је обављао. Кад читамо Јеванђеља видимо да је стално био у покрету, да се кретао по свим областима Израела и да је учио народ. Након свог крштења започео је своју јавну службу која ће трајати три и по године. Убрзо након Христовог крштења Јован Крститељ је био ухапшен од стране безбожног цара Ирода а Господ Исус је напустио Јудеју (јужну Израелску покрајину) и отишао у Галилеју (северну Израелску покрајину) (Матеј 4:12). Ово је било тактичко повлачење јер није хтео да буде пре времена ухапшен. Христ је све радио по плану и по пророчанствима која је у потпуности 37

разумевао, која су писана за њега. Тако читамо у Матеју 4:13-17: ,,И оставивши Назарет дође и намести се у Капернауму приморскоме на међи Завулуновој и Нефталимовој. Да се збуде што је рекао пророк Исаија говорећи: Земља Завулунова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка. Људи који седе у тами, видеше видело велико, и онима што седе на страни и у сени смртној, засветли видело. Отада поче Исус учити и говорити: покајте се, јер се приближи царство небеско.“ Апостол Матеј је овде цитирао пророчанство из књиге пророка Исаије 9:1-2 и видимо да је Господ Исус према овом пророчанству напустио свој град Назарет и населио се у Капернауму. Капернаум је био граница (међа) између земље Завулунове и Нефталимове према племенској подели земље коју је по изласку из Египатског ропства учинио њихов вођа Исус Навин, наследник Мојсијев. Кад овде пророк каже да ће тамошњи људи видети видело велико мислио је на појаву Господа Исуса тамо. Он сам је то велико видело, он је то видело или светло ,,које обасјава сваког човека који долази на свет“ каже нам Свето Писмо у Јеванђељу по Јовану 1:9). Он је проповедао да се царство небеско приближило јер је он био међу њима. Господ Исус доказује да је он Син човечији, Месија, Христос 38

послан од Бога тиме што тачно испуњава пророчанства која су за њега писана. Из овога видимо да је од тог момента Капернаум постао главно место за ширење – проповедање Јеванђеља по Галилеји. Тамо је провео око осамнаест месеци проповедајући Јеванђеље. Капернаум је постао ,,његов град“ (Матеј 9:1). Овај догађај исцељења који смо читали на почетку се десио у овом граду и бележе га и друга двојица Јеванђелиста, Матеј и Марко. Посебно Јеванђелист Марко наглашава ово исцељење у Марко 2:1-3. Господ Исус је брзо постао познат и где год је ишао пратило га је мноштво народа. Једноставно, где год је ишао 1.СВОЈИМ УЧЕЊЕМ И ПОСТУПЦИМА ПРИВЛАЧИО ЈЕ ПАЖЊУ МНОГИХ У овој ситуацији кад је учио народ у стиху 17 читамо: ,,И један дан учаше он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свих села Галилејских и Јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.“ Сви су га помно пратили, гледали и процењивали чуда која је чинио. Неки су дошли из далеких места. Постао је невероватно познат и популаран из више разлога. Имао је силну науку, видели су и осетили његову праведност и истинитост речи које је говорио а његова чуда и исцељења су их задивљивала. Глас 39

о њему се брзо раширио на све стране. Овде не треба да заборавимо да је ово био почетак његове јавне службе. Главне вође у Јерусалиму га још нису одбациле а самим тим ни народ који је много био под утицајем вођа. Мноштва народа се скупљало да га слушају и да се исцељују (Лука 5:15). Било је три групе људи који су га следили. А) МНОШТВО НАРОДА То су били обични људи који су масовно долазили. Међу њима је било различитих људи који су због разних разлога и интереса следили Исуса. Једни су долазили искључиво због исцељења. Исцелитељи су увек популарни у народу, чак и данас. Сви желе да буду здрави и сви желе да брзо и лако оздраве. У оно време су постојале разне болести које су биле неизлечиве. Једна од тих болести је била губа. Господ Исус је ово врло лако лечио једним додиром болесника. Када се појави овакав исцелитељ сви похрле према њему. Да је Господ Исус хтео да наплаћује своја исцељења како то данас раде многи лажни исцелитељи врло брзо би постао милионер. Али њему није била потребна људска слава нити рекламе на телевизији, радију и интернету као данашњим лажним исцелитељима. Међутим, нису га сви следили због исцељивања, неки су га следили и због науке којом их је учио. Врло брзо су неки схватили да је његова наука доста другачија од науке књижевника и фарисеја 40

који су били главни учитељи у Израелу у то време. Његова наука је била силна, јер их је он учио ,,као онај који власт има а не као књижевници“ (Матеј 7:28-29). Једноставно људи су осећали да је он искрен и предан ономе што говори и зато је његова наука остављала утисак на људе, имала је силу. Он је говорио са ауторитетом. Књижевници и фарисеји нису могли имати такав ауторитет јер нису живели оно што су говорили, били су лицемерни, већина од њих. Тако је мноштво ишло за њим али већина из погрешних мотива. Тако је то и данас, многи људи долазе у цркву из погрешних мотива. Деведесетих година двадесетог века кад су били ратови и кризе код нас настало неко религиозно буђење. Људи су похрлили у цркве, биле су чак гужве у црквама. Али кад су ратови и кризе прошле цркве су се опет испразниле. Мањи број људи је поверовао у Христа и спасио се. Остали су се вратили назад у своје животе као што су раније живели. Нису доживели никакву духовну промену, никакав препород ни прочишћење него су наставили тамо где су били пре него што су почели да иду у цркву. У овом мноштву које је ишло за Христом било је мало оних који су га истински веровали. Већина људи у овој маси је заправо била неодлучна што се тиче Христа јер је Господ Исус поставио високе стандарде следбеништа а већина није хтела ничег да се одрекне од свог живота да би ишла за Христом. Друго, многи нису хтели да га у потпуности следе због књижевника и фарисеја који су одвраћали 41

народ од њега тврдећи да је он некакав лажни учитељ и пророк. Људи су се нерадо одрицали свог угледа у друштву и своје празне религије која им је давала сигурност у друштву и лажну представу побожности. Друга група људи која је Христа пратила у стопу били су Б) КЊИЖЕВНИЦИ И ФАРИСЕЈИ Они су били елита у Израелу. Људи су их у исто време и поштовали и бојали их се. Сматрани су за најпобожније људе у земљи због тога што су свугде јавно и готово нападно исказивали своју веру. Били су познати по томе што су давали десетак и од најситнијих ствари, чак и од оних које нису тражене. Трудили су се да до танчина држе Мојсијев закон. Цепидлачили су у свему а са друге стране су прождирали камиле рекао је Господ Исус (Матеј 23:24). Били су то најобразованији и међу најбогатијим и најутицајнијим људима у јеврејском друштву. Познавали су Свето писмо Старог завета јер им је био доступан у храму и синагогама. Њихов проблем је био тај што су помислили да могу својим добрим делима да уђу у царство небеско. Били су самоправедни и поносни. Заправо су били јако далеко од Бога, поносни на своју умишљену религију и статус. Од како се Господ Исус појавио на јавној сцени пратили су га у стопу и пазили на сваку његову реч али не да би га послушали него да би 42

нашли грешку у његовом научавању. Нису га следили што им је требала његова помоћ нити зато што су хтели да верују него да би га ухватили у речи. Ко је он и какве изјаве даје? Каква је то нова наука коју доноси? У почетку нису много улазили у сукобе са њим али касније ће јаз између Христа и њих постајати све већи јер је он откривао њихово лицемерство. Он је учио народ ,,Ако ваша правда не буде већа него код књижевника и фарисеја нећете ући у царство небеско.“ (Матеј 5:20). На жалост, они су само били писмознанци који познају слово Писма али не и дух Писма. Зато никад нису препознали Исуса, да је он Син Божији односно Син Човечији. И у овом догађају они су били присутни. Дошли су са свих страна Израела чак и из удаљеног Јерусалима. Није им било тешко да путују из даљине само да ухвате Христа за реч и да га оптуже. Пише да су они следили Исуса и чекали да виде шта ће урадити. Вероватно је народ за њих дао најбоља места у првим редовима да би могли да гледају Христа. Остали су седели и стајали иза њих. Трећа група коју видимо да следи Христа су В) ЊЕГОВИ УЧЕНИЦИ Већина његових ученика су били верни људи чији мотиви су били исправни. Дошли су к њему јер су поверовали да је он заиста њихов Спаситељ послан од Бога. Истина, и њима су долазиле сумње али су 43

савладали та искушења и остали верни. Господ Исус је био близак са њима и они су имали привилегију да увек могу да га питају ако им нешто није јасно. Он их је стално поучавао и од њега су могли да виде прави пример побожности. Полако их је спремао да иду и проповедају у његово име. Стално су га следили и чинили оно што им је Господ говорио. Они су му помагали да руководи са мноштвом. Понекад се народ толико нагомилао и морали су да се баве око њих да нису имали времена ни да једу (Марко 3:20). Била је велика гужва и у овом догађају. Неки људи су се пробијали кроз масу. Каже нам у стиховима 18 и 19 ,,И гле, људи донесоше на одру човека који беше одузет, и тражаху да га унесу и метну пред њега; И не нашавши куд ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром пред Исуса.“ Ови људи су се заиста намучили док су дошли до Исуса. Прво су се пробијали кроз мноштво а онда су тог јадног, парализованог човека морали да спуштају кроз кров заједно са одром (лежајем, носилима) на ком је лежао. Заиста су били изузетно мотивисани кад су пребродили све ове препреке. Кад су га спустили пред Господа Исуса ово је и њега додирнуло. Одмах иза тога читамо у 20-ом стиху ,,И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.“ 44

До сад смо видели да је Господ Исус показивао своју власт на тај начин што је испуњавао пророчанства која су писана за њега и кроз проповедање Божије речи тј. кроз најаву доласка Царства небеског које је најављено и које су они требали препознати у њему. Али сад ће он да покаже још један знак његове Божанске, небеске власти, а то је 2.ГОСПОД ИСУС ПОКАЗУЈЕ СВОЈУ ВЛАСТ А) КРОЗ ОПРОШТАЊЕ ГРЕХА Ово су све били знаци Христовог месијанства, избавитеља Израела и целог света. До сад смо читали и видели да је Христос исцељивао све могуће болести али да су многи од њега отишли неспашени. Добили су исцељење тела али не и опроштење греха. Понекад се исцељени нису ни сетили да захвале Господу као деветорица од десет губаваца које је исцелио (Лука 17:15-18). Међутим овде имамо једну другачију ситуацију, једно мало другачије исцељење. Овде видимо да Господ Исус прво даје опроштење греха парализованом човеку. Јеванђелист Лука нам као приповедач пише да је Исус видео њихову веру, не само веру парализованог човека него и веру оних људи који су га донели. Господ Исус Христос је Бог. Али био је и савршени човек, безгрешан. Његов ум је био потпуно чист, неупрљан грехом, апсолутно бистар. 45

Пре него што су они ишта и рекли препознао је веру у њима. Ови људи нису дошли као многи други само ради радозналости или да добију исцељење и тако се окористе о Господа. Они су дошли јер су веровали да он може да исцели и да он јесте Спаситељ послан од Бога. Они су дошли да излече своју грешну душу. Нису дошли да само испуне неку тренутну потребу. Њихова вера је на првом месту вера за спасење а после тога и вера за исцељење, да Господ Исус може и хоће да учини овог човека здравим. Овакав редослед догађаја не читамо ни у једном другом исцељењу које је Господ Исус учинио, прво опроштење па онда исцељење. Уопштено је познато да Бог опрашта грехе јер Бог је Бог. Али намеће се питање ко то може да опрашта грехе људи на земљи у име Божије? Ако то неко ради он је или стварно Бог или је преварант и богохулник, трећа могућност не постоји. У целом Светом писму нећемо наћи да је и један Божији човек, пророк, слуга икад директно опростио грехе некоме колико год да је био велики и утицајан. То никад није учинио ни Аврам отац вере, ни Мојсије који је извео народ Божији из ропства и дао им десет Божијих заповести. То није учинио ни Исус Навин који је увео народ у обећану земљу. То никад није учинио ни пророк Илија који је био тако велики пророк и спуштао Божији огањ с неба на земљу. Није то учинио ни Јелисије наследник пророка Илије. Нису то учинили ни велики пророци попут Исаије, Јеремије, Језекиља, Данила ни Јована 46

Крститеља. Нису то никада чинили ни апостоли. Сви ови су учинили велике ствари за Бога али нико од њих се није усудио да опрашта грехе људима, нико од њих није имао такву власт од Бога. Ту власт је има само Господ Исус Христос на земљи јер је он Бог, Бог у телу (1.Тимотеју 3:16). Кад је Господ изрекао ове речи опроштења настао је мук. Сви су за моменат застали са неверицом шта чују. Настала је тишина али у мислима људи је настао немир и узрујаност. Књижевници и фарисеји су помислили у себи ,,Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?“ Већ смо рекли да књижевници и фарисеји нису веровали Господу. Они су дошли да процењују његове речи и службу јер они за себе сматрају да имају највишу духовну службу у земљи. Они се у свим Јеванђељима у већини случајева спомињу у негативном контексту, као противници Господа Исуса. Занимљиво је да је овде за књижевнике употребљена старогрчка реч ,,граматеис.“ Од те речи ми имамо нашу реч граматика. Они су добро познавали Писмо али нису имали вере. Ипак њихова теологија овде је исправна. Ако Господ Исус није Бог онда он нема право да опрашта грехе. Ово је сад питање вере а Свето писмо нам каже ,,А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође Богу ваља да верује да има Бог и да плаћа (узвраћа наградом) онима који га траже“ (Јеврејима 11:6). Суво знање о Богу није довољно да би познавали Бога. Њихово познавање Писма је 47

било узалудно. Као граматичари добро су познавали све облике речи и глагола, били су врсни теолози, знали су много о Богу али Бога истински нису познавали нити Сина Божијег о коме говори цело Писмо. Били су далеко од Бога. Мислили су да овде Господ Исус чини хулу на Бога. Ово је очигледна невера. Свака невера се саплиће око Господа Исуса Христа. Једноставно не знају ко је Он. Они су помишљали у себи ,,ко си ти да смеш овако нешто да изјавиш?“ Видели су у Господу само човека али ускоро ће се још више изненадити кад схвате да Господ Исус Б) ЗНА ЊИХОВЕ МИСЛИ (још један знак) Читамо од двадесет другог до двадесет трећег стиха ,,а кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим? Шта је лакше рећи: опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи? Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече одузетом:) теби говорим: устани, узми одар свој и иди кући својој.“ Господ је прво поставио питање које их је запрепастило. Шта мислите у срцима својим? Мислите да не знам шта мислите? А онда нико није имао одговор на његово питање. Шта је лакше рећи? Опраштају ти се греси или устани и ходај? И једно и друго је тешко, зар не? И једно и друго обичан човек не може да учини. Ако неко исцељује 48

људе тај мора бити у најмању руку пророк Божији. Али шта ако опрашта грехе, шта онда мора бити? Тешко је човеку и једно и друго и да исцели и да опрости грехе. А Господ Исус чини и једно и друго, њему није тешко ни једно ни друго. Дакле ако Господ Исус некоме опрашта грехе он то чини као Бог и он има право на то, има власт да то чини. Он намерно користи тај израз Син човечији (уместо Син Божији) који је њима познат из Старог завета. Сваки Јевреј је знао шта Господ мисли кад каже Син човечији. То је добро познат термин за Месију Христа из књиге пророка Данила 7:13-14. То је величанствена особа од Бога којој је обећано вечно царство, који ће судити свим народима и коме ће се покоравати сви народи. Господ Исус стоји пред њима и њихове мисли су откривене пред њим. Он просуђује њихове мисли. Ко је тај да зна све људске мисли? То може бити само Бог. Господ потврђује своју власт да је она од Бога. Ово је био укор за књижевнике и фарисеје. Његово познавање њихових мисли је непобитан доказ да Господ Исус јесте Бог и то може да одбацује само неко ко жели да пркоси Богу и отворено се противи. Ако су некоме требали докази Христовог Божанства и месијанства да би веровао онда је овде имао све доказе на једном месту. Сви су остали без текста на ово опроштење. Онда Господ на крају и исцељује овог човека. Каже му устани и ходај. Узми свој лежај и иди кући. Колико више доказа нам треба? Овај човек је спашен 49

потпуно. Добио је комплетно спасење, оздрављење, избављење од невоље јер овим ће његов живот заувек бити промењен. Добио је спасење од греха, добио је вечни живот од Господа Исуса Христа. Његов земаљски живот ће бити сасвим промењен. Сад ће бити способан да нормално живи, ради, зарађује за свој живот. Неће морати више да проси што је било уобичајено за људе у оваквом стању. Сад ће моћи да иде и да сведочи другима о милости, љубави и спасењу коју је доживео од Господа Исуса. Кад Исус Христ дође у нечији живот све се промени, наравно на боље. Многи су тај дан слушали науку Господњу, гледали његова чуда али ништа нису разумели и ништа нису за себе усвојили. Отишли су кући неспашени, нагледали се чуда али ништа нису разумели јер нису веровали и ништа им то није вредело. С друге стране како је овај човек био благословљен тог дана. Сусрео се са својим Господом, Спаситељем. Ми му не знамо ни име али Бог га зна, он је његово име записао на небесима. То је оно што је најважније, то је оно што Господ Исус чини свакоме ко га поверује на спасоносни начин као овај човек и као његови пријатељи који су га донели. 3.СВИ СУ ЗАПРЕПАШТЕНИ – ЗАДИВЉЕНИ ИСУСОМ Након овакве демонстрације силе Божије и власти видимо да су сви били запрепаштени 50

Господом Исусом. Двадесет шести стих нам каже ,,Хвалише Бога, и напунише се страха говораше: чуда се нагледасмо данас!“ И до сад су се многи од њих нагледали чуда, исцељења али никад као данас. Данас је било нешто посебно и упечатљиво. Сви су се дивили. Сви су славили Бога. Све их је испунио осећај страхопоштовања према Исусу. Ко је овај човек? Нема сумње - он је Бог и Спаситељ света. Он је то доказао много пута својим делима. Да ли смо га ми прихватили као свог личног Спаситеља и Господа? Где смо ми у односу на њега? Да ли смо још увек неодлучни као мноштво народа? Или смо тврди као књижевници и фарисеји, утврђујемо своју правду која нас не може спасити? Или смо као овај човек и други Христови ученици који су га прихватили и добили опроштење греха, добили мир с Богом? Како ћемо се ми поставити према овом Сину Човечијем који зна наше мисли и који ће нам свима судити? Имамо само две могућности. Или ћемо га као овај човек прихватити и биће нам опроштено и онда можемо да живимо један нови живот са Христом; или да га одбацимо и да за сву вечност будемо одвојени од Бога, Христа и свих праведника у паклу. То не би никоме требало да се деси јер Писмо каже да је он дошао ,,да нађе и спаси оно што је изгубљено.“ (Лука 19:10). Да ли је и тебе пронашао?

ЗАКЉУЧАК Ако видиш да стојиш далеко од Бога и да те твоји греси раздвајају од њега онда дођи Христу сад. Признај му своје грехе. Он је милостив, он ће те прихватити и исцелити твој живот без обзира што га до сад ниси познавао. Он је урадио још једну велику ствар за тебе. Дошао је са неба као Син Божији да преузме твоје грехе, да их плати на крсту Голготе проливши своју крв за твоје грехе. Нико други то не би могао и не би хтео да учини за тебе него Господ Исус Христ. Треба да знаш да Свето писмо нам каже и ово: ,,Јер Богу тако омиље свет, да је и Сина свога јединороднога дао, да ни један који у њега верује не погине, него да има живот вечни“ (Јован 3:16). Да, Бог је љубав и из љубави је учинио ово дело спасења али Бог је и праведан и осудиће сваког у вечном паклу ко буде презрео овакву љубав, да Син Божији који је био без кривице пострада за нас грешнике. И још Господ Исус говори ,,Онај који долази к мени нећу га истерати напоље“ (Јован 6:37). Да ли си дошао Христу? Ако јеси твој живот ће се променити, добити сасвим нови правац и нови смисао живота са Христом који те је спасио. Јер он је тај који има власт да опрашта грехе и у чије име нам греси могу бити опроштени пред Богом. Нека му је вечна слава и хвала. АМИН.

СПАСЕЊЕ У ПОСЛЕДЊИ ЧАС ,,А један од обешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: ако си ти Христос помози себи и нама. А други одговарајући ћуткаше га и говораше: зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам тако осуђен? И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али он никаква зла није учинио. И рече Исусу: опомени ме се, Господе! Кад дођеш у царство своје. И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.“ Јеванђеље по Луци 23:39-43 Овом проповеди завршавамо нашу тему како доћи Христу и бити спашен. Христ је спасио многе грешнике док је ходао земљом али у овом тексту видимо спасење у невероватним околностима, спасење у последњи час. Господ Исус Христ је спасавао чак и у тако ужасном тренутку док је висио на крсту. Надам се да, док читате ове редове да тражите лице Господње и вечно спасење које Бог даје. У Светом писму у Јеванђељу по Марку 8:36-37 је записана једна мисао коју чак ни атеисти не могу одбацити а то је ,,Јер каква је корист човеку ако

сав свет задобије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју?“ Шта је човеку важније од његове душе, његовог живота? Човек је спреман дати све да сачува свој живот, своју душу. Човек пази на свој живот, украшава свој живот, додаје добра и задовољства свом животу и не дозвољава да му ико то укине или одузме. Човек просто живи за оно шта му је у животу битно. Дозволите да вас питам за чега ви живите? Са чиме је ваша душа испуњена? Ово питање се ретко поставља и већина људи сматра да се подразумева шта је то најважније у животу и чиме су испуњени. Обично би одговори били живим за себе, за своје добро, за свој просперитет, за добар, лак и угодан живот. Наравно, живе за своју децу и да њима омогуће добру будућност. Има их и таквих који говоре да они живе да оду из ове земље у неку бољу и да тамо живе један бољи живот. Људи сматрају да су ово добри одговори али шта можемо приметити у свим овим одговорима? Ево неколико запажања: На првом месту то су јако самоцентрични одговори. У центру пажње смо ми, односно ја. Ја бих ово - ја бих оно, што говори о себичности а већина људи овако одговара. То нас доводи до закључка да су већина људи себични иако можда нису ни свесни тога. Друго, у одговорима се све своди на то како добро и лако проживети овде на земљи без икакве идеје о 54

духовности, вечности, односу са Богом и таквим темама. Треће што је и најважније, у одговорима нигде нема Бога. Бог је једноставно избачен из мисли и планова људи. Намеће се питање, како то да човек који је створен на слику Божију, који је печат Божијег стваралаштва може бити срећан ако је избацио свог творца из мисли и планова? Данашњи човек је толико отишао далеко од Бога да ни не примећује шта му је заиста најважније у животу. Човек не може да буде срећан ако избаци свог творца, то је немогуће. Разумемо ли ми шта је узрок свих проблема људи, човечанства? То је, што је човек – грешник окренуо леђа Богу и мисли да може да нађе мир, задовољство, срећу без Бога, независно од њега. Све лоше вести које чујемо сваки дан, све неправде, сви ратови, убиства, преваре, крађе, пљачке, све се то дешава јер људи желе да живе без Бога. Не треба им Бог који зна све њихове мисли, сва њихова дела, који упозорава да не требају да чине зло и који ће им говорити како треба да живе. Такви су постали сви људи од кад су наши прародитељи Адам и Ева пали у грех. Од тада се сви рађамо као грешници и зато грешимо. То нам је природа и против природе нико не иде против. Ми смо рођени грешници и зато грешимо, нисмо грешници зато што грешимо. Разлика је огромна у схватању. Зло на свету постоји јер је човек одлучио да живи независно од Бога а живети независно од Бога је 55

грешно. Као последица тога човек једноставно греши. Нису сви грешници исти и не греше сви једнако. Али није ни битно колико грешимо. Ми смо побуњеници против Бога, то је оно што нам Библија – Божија реч открива о нама и због те побуне смо под осудом Божијом, суштински све радимо против њега и не маримо за то. Врло је битно да разумемо зашто човек греши јер без тога не можемо да разумемо како долази спасење Божије од греха. Не можемо да разумемо шта је Бог све морао да учини за наше спасење. Али Бог нам је милостив, он нам се открио у Својој речи и данас имамо један од најупечатљивијих примера спасења грешника од стране Бога. Имамо слику Христа који је распет између два разбојника на крсту. 1.СЦЕНА НА КРСТУ Ако се грешност икад испољила у свој својој грешности, бесрамности, покварености, злу, безумљу, мржњи и безобзирности онда је то сигурно било кад је Господ Исус Христос, Син Божији био распет на крст. Каква срамота, каква поквареност, какво понижење за Сина Божијег. Са њим видимо још двојицу распетих људи који су били стварни разбојници у животу. Али Христ је стављен у средину као највећи кривац, највећи грешник. Ови разбојници су имали филозофију живота као и сви други грешници – не треба нам Бог у животу; ми сами стварамо свој живот онако како ми хоћемо, 56

своју будућност, испуњавамо задовољствима своју душу. Они су сматрали да треба да узму све од овог живота и зато су себе убедили да све што им падне на памет да ураде није грешно. Узети, отети од других, напасти или шта год друго је уреду јер њима доноси оно што им је важно, материјално добро или неко друго задовољство. Могуће је да су опљачкали многе богате људе а онда нашли оправдање – ионако они имају превише, говорили су. Кад су опљачкали неке сиромашније говорили су ,,па мора се живети.“ Али сад су висили на крсту и били су праведно осуђени. Али зашто је Господ Исус Христ завршио на крсту? Какво зло је он учинио? Није учинио ништа лоше, чинио је само добро, Он, безгрешни Син Божији. Чак кад су га разапињали он се молио за њих – ,,Оче опрости им јер не знају шта раде“ (Лука 23:34). Ругали су му се док је висио на крсту – ,,ако си Син Божији сиђи с крста па ћемо те веровати“ (Марко 15:29-32). Каква дрскост и мржња. Нису разумели ни ко је он, нити су разумели Писма, нити су разумели Божију вољу нити задатак који је Бог Отац дао Христу да заврши. Нису разумели Божији план спасења за грешнике и дрско су презрели и одбацили љубав Божију која им је нудила опроштење и спасење. Оба разбојника су се у почетку ругала Христу (Матеј 27:14). Један од њих је заједљиво рекао ,,ако си ти Христос помози себи и нама.“ За њега би Христос био добар кад би га скинуо са крста и да не плати за зла која је цео 57

живот чинио. Али онда изненада оном другом разбојнику је прорадила савест и почео је да схвата зашто је заправо Христос међу њима иако никад ништа није сагрешио. 2.ОБРАЋЕЊЕ ДРУГОГ РАЗБОЈНИКА Пише нам у 40. стиху да је почео да ућуткује свог пријатеља и да га пита једно јако важно питање ,,зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?“ Библија нам каже да је почетак мудрости страх Господњи (Приче Соломунове 1:7). Човек постаје мудар пред Богом а и пред људима тек кад схвати да је грешан, да је крив Богу и да треба да се боји Божијег суда. Овај разбојник је прикован на крст, у неподношљивом је болу и уместо да размишља о себи и како ће изаћи пред Бога он троши своју последњу снагу да заједљиво прозива Сина Божијег?! Каква дрскост и застрањеност. Није схватио да је Христос патио на том крсту и за његове грехе. То што је Бог Отац дао свог Сина и за његове грехе њему није значило ништа. Али његов колега није могао да поднесе његове речи, ућуткивао га је. Он је схватио ко је Исус Христос. Вероватно је видео натпис на крсту изнад Христове главе; Исус Назарећанин - цар Јудејски. Име Исус значи Спаситељ. Назарећанин је одређивало његову постојбину. Цар Јудејски је била његова оптужба, разлог зашто је распет, зато што је тврдио да је оно што јесте био. Он јесте био цар Јудејски 58

који је у овом моменту био одбачен од свог народа. Али то што је био одбачен не умањује чињеницу да он то јесте. Ово је дотакло разбојника, схватио је ко је Господ Исус Христос али је истовремено схватио своје јадно стање пред Богом. Ово је рекао свом колеги ,,И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али он никаква зла није учинио“ (Лука 23:41). Да би неко могао да се спаси мора прво разумети да је грешник и да је као такав осуђен пред Богом. Рећи ћеш ,,ја нисам ни мрава згазио.“ То можда тако изгледа по нашем људском мерилу али по Божијем стандарду ми смо сви сагрешили и изгубили смо славу Божију (Римљанима 3:23). Библија још каже да је ,,сва наша правда као нечиста хаљина“ (Исаија 64:6). Већ смо видели да смо рођени са грешном природом и као такви не можемо чинити оно што је добро у Божијим очима. Ми желимо живети независно од њега, не марећи за њега, свога Творца који нас воли и сваки дан показује своју доброту. Зашто неко мисли да ће Бог да прихвати наше процене, наше судове о нама самима? Није битно шта ми мислимо о себи (а ми мислимо да смо добри), битно је шта Бог мисли о нама. Он ће правилно и праведно просудити по његовим правилима, по његовом закону који је непромењив. Дакле, нема никаквог оправдавања, што се пре сложимо са Богом то ће нам бити боље. Што пре 59

признамо да смо грешни и да нам треба спасење и Спаситељ то ће нам пре бити опроштено. Друго што требамо разумети ако желимо бити спашени је - морамо се покајати. То видимо јасно код овог другог разбојника. Он се слаже са Божијом проценом њега да је он кривац, да је грешник. Он разуме да је праведно осуђен и не покушава да се извуче као његов колега. Схвата своје грехе, схвата да је цео свој живот презирао Бога и људе, пркосио Богу својим делима. Кад је ово схватио његово срце је одједном постало осетљиво и меко. Истински је жалио због свега што је починио у животу. Треће, и поред искреног покајања њему је постало јасно да се он сам не може спасити и оправдати пред Богом него да му је потребан Спаситељ. А Спаситељ му је био тако близу и био је спреман да га чује, разуме, спаси. У његовој изјави ,,он никаква зла није учинио“ се може видети да је он разумео зашто се Исус нашао на крсту иако ништа није сагрешио. Исус је био на крсту због његових и наших греха. Он је схватио да је Бог таква љубав и да је тако милостив ,,да је дао свог јединородног сина да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни“ (Јован 3:16). Сад треба да разумемо још једну важну чињеницу. Све ове чињенице човек може да разуме и да још увек не буде спашен, да буде још увек далеко од Бога. Зашто? Зато што знање самих чињеница не спашава, то је знање, то није вера. Вера је кад се ми ослонимо са поуздањем у ове речи Божије, кад 60

заиста верујемо Богу да ће нас спасити јер се уздамо у то да је Христ откупио наше грехе. Зато ако неко заиста верује он ће учинити и следећи корак у вери, он ће затражити од Бога опроштење, спасење и вечни живот од Бог. То видимо код овог разбојника. 3.ТРАЖЕЊЕ ОПРОШТЕЊА, СПАСЕЊА И ВЕЧНОГ ЖИВОТА У 42. стиху читамо шта је рекао Исусу ,,Опомени ме се, Господе! Кад дођеш у царство своје.“ Ово је предивно. Каква промена настаје кад неко заиста поверује у Христа, кад схвати ко је уистину Христ. Он верује да је Исус Син Божији, послан од Бога да спаси свет. Он верује да је он Господ који има власт да опрашта грехе и да спасава. Он верује да Исус има своје царство. Његово царство је царство вечно. То је вечни живот у рају, у небу са њим. Схватио је разбојник да смрт није крај свега, да постоји загробни живот а то значи да постоји и васкрсење. Он се поуздао у Христа да и то учини за њега, да победи смрт за њега и да му да живот вечни. Да, Господ Исус заиста има ту власт. Пише за њега у посланици Римљанима 4:25 ,,Који се предаде за грехе наше и устаде за оправдање наше.“ Да, он је предао свој живот за наше грехе али је као доказ нашег оправдања пред Богом устао из мртвих, победио смрт и сви који верују у њега ће устати из гробова и живети вечно због његовог 61

дела, његове правде коју је дао нама. Дивно је каква се вера родила у овом разбојнику у последњи час али је још дивнији одговор Господа Исуса њему (43. стих) ,,заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.“ Како су лепе, сигурне, утешне ове Христове речи у оваквом одсудном моменту. Христ не лаже. Христ је Син Божији, што каже то сигурно испуњава. Христ је видео његову веру, његово покајање, његову љубав која се родила у његовом срцу за Бога, за његово дело и он ову веру награђује оваквим одговором. У Христовим речима је сигурност. Христ је све учинио за наше спасење, Бог Отац је прихватио његову смрт као цену за наше грехе и ставио на Христа а нама дао његову правду. Какав диван Бог, уместо да нас казни он нам је грехе искупио, оно што ми никад не бисмо могли учинити за себе. Дакле спасава нас особа, Исус Христос, Син Божији. Да ли си положио своје поуздање у њега? Да ли верујеш у Господа Исуса Христа као свог личног Господа и Спаситеља, као овај човек на крсту у задњи моменат? Да ли си га искрено и целим срцем призвао у свој живот? Јеси ли га замолио да ти опрости грехе и да постанеш Божије љубљено дете, не да будеш више непријатељ Божији? Да ли си се покајао и да ли се твој живот мења? Да ли осећаш да Бог са тобом жели да има заједништво какво никад до сад ниси имао и ниси ни помислио да тако нешто постоји? Верујеш ли да те Бог прима само због Христа, јер је он из љубави крварио на крсту због тебе? Да ли 62

волиш Господа Исуса Христа, свога спаситеља? Шта ћеш од сад чинити за њега, какав ћеш живот живети? Немој ни за моменат одлагати своје спасење него сад као овај човек на крсту повичи, опомени ме се Господе. Господе, опрости ми, кајем се за своје грехе. Хвала ти да си имао такву љубав да умреш на крсту Голготе уместо мене, да платиш за моје грехе. Молим те буди мој спаситељ, буди увек са мном, води ме и научи ме како да живим новим, светим животом са тобом. Затражи од Господа милост и он ће ти дати, даће ти опроштење, нови живот и смисао. Затим потражи оне који су исто као и ти призвали Господа Исуса Христа, који су му верни и који живе за њега. Буди у заједништву са њима да би могао духовно да растеш и да све више упознајеш Бога. ЗАКЉУЧАК Немојте наудити својој души, јер ако одбаците Христа, ако останете равнодушни према њему, према свему ономе што је учинио за вас онда вам ништа друго неће остати него да се на вас излије праведни Божији суд. Библија каже у Јеванђељу по Јовану 3:36 ,,Ко верује сина има живот вечни; а ко не верује Сина неће видети живота него гнев Божији остаје на њему.“ Реч Божија је јасна. Одбацити Христа значи бити за вечност одвојен од Бога у паклу јер сте презрели Бога, његову љубав и живот 63

вечни, живот блаженства и изобиља које Бог даје ако му верујемо. Тако исто његова казна је вечна. Зато немојмо презрети Божију милост и доброту, немојмо презрети оно што је у Христу учинио за нас ,,јер онога који не знадијаше греха, нас ради је учинио грехом да ми будемо правда Божија у њему“ (2.Коринћанима 5:21). Зато данас ако Реч Божију чујете, не будите тврдих срца. Верујте Христа и спасите се. Нека ове речи буду за спасење. АМИН.