Savremeni principi pčelarenja

SAVREMENI PRINCIPI P^ELAREWA Urednik: es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

PREVODI NAJBOQIH ^LANAKA IZ STRANIH ^ASOPISA POSLEDWIH GODINA SA KOMENTARIMA

SVOJOJ

DIVNOJ ]ERKI MLA\ANI

Izdava~ Es!nfe. Rodoqub @ivadinovi} 18210 @itkovac, ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12 telefoni: (018) 84-67-34 (064) 14-14-184

Urednik es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Tehni~ki urednik es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Kompjuterska obrada teksta i dizajn es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Priprema za {tampu es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Pomo} u pripremi za {tampu Milan Terzi}

Prevodi es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Ilustrator Aleksandar Stani{i}

Urednik: es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

SAVREMENI PRINCIPI P^ELAREWA PREVODI NAJBOQIH ^LANAKA IZ STRANIH ^ASOPISA POSLEDWIH GODINA SA KOMENTARIMA

-prvi deo-

@itkovac, 2000.

S

A

D

R

@

nas det sagradi a efikas ti ko{nicu qno uputstvo m no pri vla~it amac koja }e i rojev e!

-[kola u praksi primenqive biologije. Efikasna pomo} za boqe razumevawe ko{nica mamaca!

EDOBER OD NAPRAVITE M E RAZVOJNE PA[ s cf Ub f!

Autor: Tufw 8 oj br na stra

na pa{a da -Mo`e li razvojda? Naravno me pru`i vi{ak se! da mo`e! Uverite EFIKA SNA BI OLO[K KONTRO A LA VA HEMIK ROE BEZ ALIJA Autor: Cpc![/I pss strana broj 17 -U

ni{tit hemikal e varou bez i posla i ja! Uz malo dobre vo qe...

NICE I ZA KO[ A M VAWA E R OP U ZIMO K O T U E POTREB or: D/M/Gbssbs Aut broj 30 strana i{e xin

p ! ajte kako -Pogled og p~elarstva!! k ~ i amer

TRETM AN T PROTIV IMOLOM VARO KRE^NO G LEGLA E I POMO] RAMA Z U A APLI Autor: KACIJU Gsbo{!L opcfmtq stra jft -Kako ti na broj 33 m

o varou za lom uni{titi sva vrem Lako !!! ena?

Bez mno go truda !!!

J

NA\E E PRO CA U S A D KAKO JEDNI WA ZA P^ELI RIRODI P itev rgi M o G : r 4 Auto a broj te p~ele stran |e

KO[N ICE M Autor : Sphf AMCI s! B/Np s -Po pr vi put trana broj 1 stf kod kako

NOVI PRECIZNI NAU^NI PODACI O ROJEWU Autor: Sphfs!B/Npstf strana broj 3

A

rona zna. li da p i -Znate {umi? Gorg u

OD ZA ^ELA - MET PRA]EWE P PRIRODI U A C I ZAJEDN E EW pvtf @ A L A PRON cbsb!Xbufsi !Cbolt i Cbs je bw E : ri o j5 Aut strana bro prona}i

: Kako u~na uputstva -Precizna na u{tvo u {umi ! dr

JO[ NE[TO O KO[NICAMA MAMCIMA Autor: Aleksandar Mihajlovski strana broj 7

-Pogledajte i ameri~ka iskustva. Ne{to }ete sigurno nau~iti !

INTENZIV NI DVOMATI^NI SISTEM M I DAJE VI[ E MEDA Autor: Cp c![/Ipss strana br oj 13 -Uz

mnogo r dobiti vi{ ada mo`e se e meda! Pa, a nego mnogo ko volite d a radite........

HRANA VE[TA^KA IS P^ELA MEDONOSNIH Ubcfs f! fw Autor: Tu 11 oj br na ra st w-

prihra -Da li ste p~elei zamenama om er ivali {e} og ~lanka to polena? Posle ov radite !!! da te }e vi{e ne ^UVAW E SPAR ENIH M ICA ZI ATMI U P ZAJEDN ^ELIWIM I CAM Autori : N/I/X A zcpsoN/M/Xjo t Q/I/Mbg upombnnf strana broj 22 -Kako

da sa~uv ate ve}i broj mat ica zimi , pa da i u prole} h e skupo p rodate!! !

VAROE ROTIV P M O t IMOL ANA T ! Lopcfmtqjf M T a, E R { T o b A s N G : va~i? D 8 DOPU Autor rana broj 3 ri istra`i st p~ela !

emo jft-a postan na Lopcfmtq a d i m o LIKACI mo li i o se ugledam SLE AP -Mo`e ak EDU PO M FRA

ZIMSK O KLUB E Autor: Tufwf!U bcfs strana -P~el broj 28

e P~elar i zima? i nauka !

BO EUM UPOTRE REZIDU VAROE A V M I A T R O R ob MOL JE P KNO TI phebopw-! Wfsf !C ufs f o b Q g -! f : Tu nepsg !J o p u Autori o B nboo-!

Ljmdifo Gmvsj 41 na broj a r t s elarstvo

ta za p~ Institujcarskoj d e l g o -P u [va t-ov izum !!! fmtqjf p o na L c

SA FIKSNIM TEHNOLOGIJA RAMOVIMA ev!Upj Autor: Besjbo!

20 oj br na stra ja u p~elarstvu

JA ROJEWA U^NA PREVENCI a u sa}u KOMPLETNA NA ed proizvodwu m sa osvrtom na h ph /I Autor: Kpio!B strana broj 46 ,

100 godina krila pre skoro -[ta je nauka ot { ni{ta nismo ~uli? a mi o tome jo !

Odu{evi}ete se

ci -Desila se revolu rama? Da li }e do g no et kr otkri}em po }i vra}awem na do et op je ci revolu , to Verovali ili ne nepokretan ram? mogu}e!!! je sasvim

L NIPER HI : PLAN XU O u sa}u N a ^ A ed N m O e K obijaw d i a w je ro h Kontrola io!B/Iph Autor: Kp 1 5 j o istrana br za du`i per

STRATEGIJE ZA PR EVENCIJU ROJEWA POVEZANE SA TE ORIJOM Autor: Kpio!B/Iph h strana broj 69

jewe suzbiti ro ru{tava -Kako 100% ne slabqewem jakih d ni i o od. Sigurn preporu~ivali pojed !!! kako su ,, na{eg p~elarstva ,,velikani

ZA[TO I KADA P^ ELE GRADE SA]E I RADE U NEDI[TU Autor: Kpio!B/Iph h strana broj 56

-Posle ~itawa ~lanka bi}e Vam jasno kada i gde p~elama treba omogu}iti gradwu sa}a!

BENI BRAM NA D O I DN LA PRIRO IZMI P^E TE I N A A H R E M PA Z boo TI I BOLES tu! I/Evtun : Kp Autor ana broj 80 ~ela p str bnosti

-Poja{wewa osnovnih prin koji preveniraju rojew cipa e!!!

SEBNO OSNOVNO I PO DEMARIRAWE /Iphh Autor: Kpio!B 72 oj br strana

SAK WI VO r P^ELI bse! Mfdmfsd o s f :C Autor ana broj 75 tnijim str valite

najk ade! i prer vosku i -Sve o ma topqewa na~ini

plana -Varijante baze Xuniper Hil!!!

ROJEPRAVI UZROCI WA /Iphh Autor: Kpio!B 64 oj br na stra

sno sposo -Sve o e same efika~ina i da s od {teto e e odbranlesti! Ako n to je bo a d ite alu zakqu~p~elarevu majte t z u i ~ mogu}e, ponovo pro pomo} ~lanak!

NAU^NO ZASNOVAN A TEHNIKA STACIONARNOG P^ELAREWA DB KO[NICOM Autor: Rodoqub @ivadinovi} strana broj 93

-Urednikovo predavaw e odr`ano na Savetova wima o tehnologiji p~elarew Beogradu 26.februara a u 2000. i u Ni{u 20. februara 2000. godine !

o -Objediwena teza a. w je uzrocima ro Najsavremeniji pogledi !!! Veoma su! korisno za prak

P^ELIWA JAJA I LARVE Autor: Tufwf! Ub cfs strana broj 86

-Ne}ete verova istina! A mewa ti da je ovo na p~elarstvo i na{ pogled prak rad sa p~elama! ti~an

SPRE^A

VAWE N AGONA ZA ROJ U PROL EWE Autor: E]E Aleksan dar Mi ha -Savrem strana broj 44 jlovski e

ni na~i wa u nas n suzbijawa roje tavqa~a ma!

MALAN BROJ KOJI JE OPTI TNICA U LE IZ P^ELA U[TVU ZA P^ELIWEM DR GREMOVE BA VREME GLAVNE E [ PA an MiloAutor: Slobod radovi} strana broj 88

i ne trebaju -P~elama u pa{ imateqice pr } izletnice ve a !!! nektar

RAD SA TIMA PRI I[ MED EDA DOBIJAWU M phh /I !B io Autor: Kp 59 oj br na stra

o -Mislite da je ov? ma te a vn ta jednos Grdno se varate!

Ko{nice - mamci za rojeve Autor ~lanka:

S PHFSS B/!! N PSS TF D PSOFMM V OJWFSTJUZ 3241!!D PNTUPDL I BMM  OZ!25964-!VTB ^lanak je objavqen u ~asopisima C f f Dvmuvsf 3/1997 i Melitagora 7-8/1997 ori{}ewe ko{nica u svrhu hvatawa rojeva je staro koliko i planine. Jo{ su stari Egip}ani dr`ali prazne ko{nice koje su slu`ile u ovu svrhu. Ali, istra`ivawa o tome koji je dom za p~ele najprivla~niji, ako im se pru`i izbor, su vr{ena tek nedavno i to uglavnom od strane samo jednog ~oveka po imenu Uipnbt! E/Tffmfz (koji je, uzgred budi re~eno, posledwih godina zabele`io mnogo uspeha na poqu istra`ivawa p~ela uop{te-primedba urednika). Ova istra`ivawa nam poma`u da napravimo boqe i efikasnije ko{nice-mamce !!! o{nice mamci danas se upotrebqavaju uglavnom u dve svrhe. Jedna je da se prati kretawe afrikaniziranih medonosnih p~ela (ako niste sa time upoznati, radi se o slede}em: U Ju`nu Ameriku su pre vi{e godina uvezene p~ele iz Afrike, sa posebnim biolo{kim osobinama. Zbog wihovih izuzetno agresivnih karakteristika se sa dru{tvima obi~no radi samo no}u, uz crvenu svetlost, koju p~ele ne vide. Pored toga, posebnim mehanizmom se veoma lako i brzo razmno`avaju i {ire, te polako migriraju ka severu, pa su ve} stigle i u SAD, {to preti da ugrozi p~elarstvo kakvo amerikanci poznaju. Pored p~elara, zbog izuzetne agresivnosti, probleme imaju i gra|ani, {to dodatno komplikuje ve} ionako alarmantno stawe. Tragedija je i u tome {to su pomenute afri~ke p~ele genski veoma jake, pa su tako Ejoj{ i Nbmbtqjob 1995.godine utvrdili da su u podru~jima {iroke rasprostrawenosti afri~kih medonosnih p~ela, geni evropske p~ele prakti~no eliminisani, {to se mo`e nau~no objasniti, ali to p~elare ne te{i. Ovo nam govori koliko je opasno donositi u p~eliwake matice iz dalekih zemaqa. Ipak na sre}u, neka istra`ivawa (Hv{nboopwpb i Qbhf) iz 1993. godine pokazuju da se posle dve generacije ukr{tawa afri~kih matica i evropskih trutova dobijaju p~ele koje su po intenzitetu odbrambenog odgovora sli~ne evropskoj medonosnoj p~eli - primedba urednika). Druga svrha je mamqewe i sakupqawe rojeva, koji bi ina~e bili izgubqeni. To je istovremeno i lak na~in da uve}ate broj dru{tava (uz diskutabilni kvalitet matica iz tih rojeva-primedba urednika).

K

K

-1-

KO[NICE ď ‚ MAMCI U severnim ^ vr lan dr`avama nema 10 edi ak k ov rojeva u takvom izok o ak oli ji vi biqu kao {to ih je bilo h k ko i recimo pre 1992. godine, wi ga kada nije bilo tako mnogo bolesti p~ela, ali bi i tamo ko{nice mamci jo{ uvek mogle biti profitabilne. Me|utim, na prole}e u planta`ama pomoranxi na Floridi zapazio sam da rojeva ima u istom takvom izobiqu kao i nekada.

Ve}ina komercijalnih p~elara ne uspeva da kontroli{e rojewe onako kako bi `eleli!!!

Mo`ete da napravite i koristite veoma efektivne ko{nice mamce ako sledite neka prosta uputstva.. Prvo morate znati kada p~ele kre}u u izvi|awe novih stani{ta za budu}e rojeve i kada po~iwe izletawe rojeva na va{em podru~ju. Moje bele{ke govore da se prve izvidnice na Floridi mogu videti u toku posledwe nedeqe februara, a u dr`avi Wujork u drugoj nedeqi maja. (Naravno, ove termine svako od nas mora da utvrdi za podru~je svog p~eliwakaprimedba urednika). Ovo su vrlo verovatno najraniji i najkasniji datumi koji va`e za SAD i sigurno ve}i deo Kanade. Sezona rojewa se prote`e kroz du`i period u toplijim krajevima a obi~no od 15.maja na jugu do 15.jula na severu.

Javqa se i mawi broj jesewih rojeva, ali oni obi~no umiru budu}i da im na raspolagawu stoji prekratko vreme za izgradwu gnezda i sakupqawe hrane koja im je potrebna za prezimqavawe.

Uhva}eni rojevi u ovom periodu su za p~elara krajwe nezahvalni, budu}i da zahtevaju intenzivno prihrawivawe.

Foto: ^asopis P~elar br.5, maj 1987.god.

-2-

@ivadinovi} Rodoqub

[ta ka`e Uipnbt! E/Tffmfz Da bi odredio kakvo stani{te p~ele preferiraju kada im se da izbor, Tffmfz je izgradio odre|eni broj kutija od panel plo~a. One su bile oka~ene na drve}u u parovima ili grupama od po tri, tako da su potencijalna stani{ta bila udaqena oko 150 metara jedna od drugih. Ove eksperimentalne ko{nice mamci su se razlikovale samo po jednoj osobini, dok su po drugima bile sli~ne. Parovi ko{nica su postavqani na me|usobnu udaqenost od oko 3 km, obi~no pored puta kako bi mogli biti proveravani jednom nedeqno iz automobila.

Rezultati su bili jasni. Kada su imale izbor, p~ele izvidnice su uvek birale kutiju sa zapreminom koja je otprilike ista kao i zapremina desetoramnog LR nastavka, {to iznosi oko 40 litara. Kutija koja je 2,5 puta ve}a (100 litara) je prihvatqiva samo u slu~aju kada je ~etredesetolitarska ve} zauzeta. Pored toga, iz iskustva je zakqu~eno da nijedan roj nije prihvatio kutiju sa zapreminom od 10 litara. Kasnije istra`ivawe na Floridi je pokazalo da je ko{nica sa zapreminom od 12 do 14 litara zadovoqavaju}a, {to govori koliko p~ele mogu fino i precizno da mere.

P~ele }e uvek pre odabrati kutiju koja se nalazi na visini od 4,5 metara, u odnosu na onu koja je na samo 1 metar od zemqe. Me|utim, uskoro je empirijski otkriveno da je spu{tawe kutija na zemqu sa te velike visine, dok su one pune p~ela, a ~esto i meda, veoma te{ko pa i opasno.

Na jednom p~eliwaku ja sam imao dobar uspeh postavqaju}i odozgo na ko{nice {estoramne nukleusne kutije sa starim crnim sa}em. Nekada smo mislili da rojevi vi{e vole da se sele na du`a rastojawa od roditeqskog dru{tva, ali ovo nije ta~no. U prirodi posstoji nedosstatak k prihvatqivih messta za nova stani{ta, a p~ele su i suvi{e prak kti~ne da bi odbile dobro stani{te, ~ak k i ak ko je ono u nepossrednoj blizini roditeqsskog dru{tva !!!

P~ele vole mesto koje je zasen~eno, ali vidqivo. Rojevi koji su zauzeli stani{ta koja su kasnije bila odjednom izlo`ena suncu, su ih napu{tali ~ak i ako su ve} imali izgra|en deo sa}a, ali da u wemu jo{ nije bilo legla. Ako u gnezdu ve} ima jaja i larvi, ono ne}e biti napu{teno.

U nekim slu~ajevima p~ele prihvataju i alternative. Na primer, one vi{e vole stani{te sa ulazom na istoku ili jugu, ali }e prihvatiti i ono sa ulazom na zapadu ili severu, ako drugo nemaju na raspolagawu.

Tri puta od ~etiri one pre biraju kutiju sa ulazom blizu dna, nego blizu gorw weg dela ko{nice mamca. Oblik ulaza nije va`an, i p~ele nemaju naklonost kutijama sa kru`nim ulazima u odnosu na one sa izdu`enim. Vrsta drveta tako|e

nije va`na. Mi verujemo da postoji dobra logika za sve ove sklonosti(Pa zar u p~elu uop{te treba sumwati-primedba urednika). Gnezdo koje je visoko u vazduhu ima mawe {ansi da bude napadnuto od medveda, jazavaca ili ugro`eno od vatre.

Ko{nice sa malim ulazom se lako brane! One koje su na suncu mogu da se pregreju!

Napravite sami ko{nicu mamac Moje iskustvo govori da je standardno osmoramno ili desetoramno LR telo najboqa ko{nica mamac. Ja sam isto tako uspe{no koristio i {estoramne nukleuse.

Mo`ete da koristite i novo drvo za izradu ko{nica, ali miris starog gnezda poma`e p~elama da prona|u ko{nicu mamac i pravi je mnogo prihvatqivijom za wih.

Kada je ko{nica mamac zaka~ena za zgradu ili drvo, ona mo`e da visi u bilo kom polo`aju, i nije neophodno da se dr`i u ravnom, horizontalnom polo`aju koji se koristi kada nastavak stoji na ko{nici.

Gorwi deo i dno nastavka pokrijte panel plo~om (ili ne~im sli~nim-primedba urednika). Spojevi panela i nastavka moraju biti perfektni. Ako prodre makar i zra~ak svetlosti, naro~ito u blizini krova, p~ele ne}e prihvatiti ko{nicu mamac. Mi ~esto spojeve lepimo crnim fotografskim selotejpom.

Izbu{ite jednu rupu za ulaz dijametra ne ve}eg od 3 cm !!! Ulaz treba da bude {to bli`e dnu ko{nice. Ja obi~no bu{im rupu u panelu odozdo da ne bi o{te}ivao telo.

Mi smo ranije savetovali da se u ko{nicama mamcima ne stavqa staro tamno sa}e, budu}i da je ~esto na udaru vo{tanog moqca.

Sada, moje iskustvo govori da p~ele mnogo br`e prihvataju ko{nicu mamac koja ima staro sa}e. Jo{ va`nije je to da ako je sa}e prisutno vi ne morate da prebacujete roj u telo sa izgra|enim sa}em. To ~ak mo`e da bude i neprijatnost ako je roj ve} izgradio mnogo sa}a u ko{nici. Razume se da ako takvu ko{nicu ostavimo nenaseqenu vi{e od mesec dana, vo{tani moqac je ne}e zaobi}i. Ali, ako ostane napoqu najvi{e jedan mesec, ili je ~esto proveravamo, ne}e biti problema sa moqcem.

Zaista je iznena|uju}e da izvidnice i wihov roj jednako brzo prihvataju suvu kartonsku kutiju kao i drvenu. Kartonska kutija se mora prekriti najlonom zbog ki{e. I, naravno u woj p~ele ne mo`emo da ostavimo iz prakti~nih razloga.

Ipak, i ona }e odigrati zadovoqavaju}u ulogu !

Literatura: Tffmfz!U/E/!boe!S/B/Npstf)2:89*!Oftu!tjuf!tfmfdujpo cz!uif!ipofz!cff/!Jotfduft!Tpdjbvy!36;!434.438.

Ko{nice - mamci za rojeve

-3-

Isti autor Sphfss! B/!! Npsstf objavio je jo{ nekoliko ~lanaka u nfssjdbo!! Cff!! Kpvssobm na temu rojewa ~ija tem~asopisima Cff!! Dvmuvssf i Bn atika nam mo`e pomo}i u konstruisawu ko{nica mamaca kao i utvr|ivawu termina kada ih moramo postaviti na predvi|ena mesta.

Zato }emo prikazati samo izvode iz tih ~lanaka, koji nam mogu biti od koristi. Na `alost, gospodin Npsstf je 11.maja 2000.godine umro, te vi{e ne}emo imati prilike da ~itamo wegove nove ~lanke, koji su zaista vi{e nego korisni za sve p~elare !!!

NOVI PRECIZNI NAU^NI PODACI O ROJEWU Kada roj napusti ko{nicu, wega sa~iwava 30 do 70 % radilica(po nekim podacima taj procenat se kre}e od 10-90% -primedba urednika), nekoliko stotina trutova i naravno matica. Mi smo utvr|ivali broj p~ela u vi{e od 200 prirodnih rojeva i na{li smo veliku varijaciju u broju od 2.400 do 49.000 p~ela. Prose~an roj broji oko 12.000 p~ela.

P e t d o s e d a m p r o c e n a t a starijih p~ela izletnica u ko{nici su izvidnice koje u normalnim uslovima tragaju za hranom i o tome obave{tavaju ostale izletnice. Kako se rojewe pribli`ava wihova pa`wa skre}e ka aktivnostima tra`ewa novog stani{ta. Veoma ~esto izvidnice prona|u novi dom i pre nego {to roj izleti.

Kada izleti, roj se smiruje negde u blizini da se osigura da li je matica p r i s u t n a . Tada izvidnice ponovo potvr|uju postojawe novog stani{ta. Onda vode roj do wega koriste}i kompleks feromona.

ANE R B E C NI IZVID ANI[TE I ST NOVO ROJA A K S A L PRE DO Ja }u vam ovde

govoriti o detaqnoj za{titi koja se pru`a novoprona|enom stani{tu od strane p~ela izvidnica mnogo pre nego {to se u taj novi dom useli roj. Istra`ivawa o ovome su zapo~eta 1994. godine i produ`ena su i na naredne dve godine u Bsdicpme!

Cjpmphjdbm!

Tubujpo na Floridi(SAD) naro~ito u sezoni rojewa.

U mojim prvim ispitivawima koristio sam ko{nice mamce u vidu desetoramnog LR tela. Ono je bilo zaka~eno na zasewenoj severnoj strani zgrade sa otvorom - letom na visini od 1,80 metara (od povr{ine zemqe).

Kada su izvidnice po~ele da ispituju ovo mesto letele su unutra, okolo i

pa`qivo ga proveravale. Svakog dana sam o~ekivao roj koji bi zauzeo ovo stani{te, ali kako se ovo nije doga|alo, markirao sam p~ele koje su se tu nalazile i sledio wihov put. Posmatrao sam p~ele te 1994.godine kako dolaze ujutru i odlaze uve~e. Primetio sam i da neke ostaju u kutiji cele no}i, ali nisam mogao da odredim wihov broj. Zatim sam video jednu p~elu kako stoji na ulazu u kutiju u tipi~nom odbrambenom stavu.

Kasnije sam uo~io i dve p~ele kako se bore na ulazu u ko{nicu, i tada sam prvi put posumwao da se kutija {titi od eventualnog zauzimawa od strane izvidnica iz drugih ko{nica.

1995. godine su rojevi naselili ko{nice mamce posle dva do osam dana od kako sam zabele`io prvo izvi|awe.

Najnoviji zakqu~ci su izvedeni 1996. uz kori{}ewe 4 kutija mamaca. Dve kutije su bile sa jednim zidom od pleksiglasa pokrivenim mobilnim crnim platnom. Jedna kutija je bila na severnoj a druga na isto~noj strani zgrade. Jedan od rojeva, koji je imao 16.000 p~ela, je zauzeo svoje stani{te na isto~noj strani 10 dana posle prvog izvi|awa. Drugi, koji je imao oko 6.000 p~ela je zauzeo tre}u kutiju koja se nalazila 300 metara jugozapadno od zgrade, 9 dana posle prvog izvi|awa, ali je nastavio da izvi|a kutiju na severnoj strani zgrade sve do dana naseqavawa jugozapadne kutije. Odlagawe zauzimawa novog doma se mo`e desiti ako stara matica ne mo`e da leti, pa roj prvenac izle}e sa prvom nesparenom maticom koja se izvede.

Prime}eno je da posle 1-2 dana izvi|awa p~ele zakqu~uju da je kutija odgovaraju}a, i tada prestaje stadijum merewa i ocewivawa stani{ta.

U svako doba dana i no}i oko ulaza i u kutiji se mo`e videti nekoliko p~ela koje zauzimaju odbrambeni stav samo kada prolete tu|e p~ele.

Ko{nica mamac je obezbe|ena kao i svako normalno dru{tvo. Pokazalo se da u isto vreme tu mo`e biti prisutno do 5 0 p ~ e l a , a do 3 5 p ~ e l a mogu da ostanu u kutiji cele no}i (ne zaklubquju se, ve} stoje ra{trkane). P~ele brane stani{te ~ak i do 19 dana, sve dok ga roj ne naseli. Mogu se videti i borbe sa tu|icama, a u ko{nici sam nalazio i do 16 mrtvih p~ela. P~ele koje {tite ko{nicu ovde ne lu~e vosak i ne grade sa}e. Jedino izbacuju mrtve p~ele.

S t a r o s t i z v i d n i c a u roju prvencu je od 15-37 dana (Hjmmfz E/D/), a u posledwem roju od 8-47 dana. Izvidnice su, zna~i, obi~no ne{to mla|e od p~ela sabira~ica.

-4-

@ivadinovi} Rodoqub

KAKO DA SE PRONA|E P^ELIWA ZAJEDNICA U PRIRODI

Autor ~lanka:  Gorgi Mitev ul.S.Stoimenski br.21 Vinica, Makedonija tel: 99 389 903 361-636 ^lanak je objavqen u makedonskom ~asopisu Melitagora u broju za april 1998.godine. literaturi mo`emo na}i dosta tekstova o tome kako da U namamimo p~ele u ko{nice mamce. Sve je

to u redu, ali nije obja{weno kako da prona|emo p~eliwu zajednicu koja je sebi ve} prona{la stani{te u divqini(ve} naredni ~lanak govori da tu gospodin Mitev nije u pravu-primedba urednika). Ja }u poku{ati da taj problem malo osvetlim.

Kao prvo,moramo da postavimo mamac za p~ele({e}erni ili medni sirup-primedba urednika). Od momenta kada p~ele uzmu hranu sa mamca, pa do pronala`ewa wihovog stani{ta, sve se odigrava na jednom mestu. Sa mamca se uzima jedna p~ela i obele`ava se bojom za matice. Kada usisa dovoqno hrane, ona pole}e. U momentu kada pole}e se ukqu~uje {toperica. Kada se p~ela vrati, iskqu~uje se {toperica, a vreme se upisuje na papir. Sve se ponovi vi{e puta, kako bi dobili prose~no vreme.

U na{em primeru uzmimo da prose~no vreme iznosi 10 minuta i 20 sekundi. Od prose~nog vremena oduzimamo 3 minuta za predaju nektara primateqicama(prema Taranovu, brzina predaje nektara je razli~ita i iznosi od 20 sekundi do nekoliko minuta, {to se naro~ito pove}a za vreme intenzivne pa{e, a u ovom slu~aju hranilica-mamac jeste na neki na~in intenzivna pa{a, i tu p~ela puni medni `eludac maksimalno, te je pomenutih 3 minuta krajwe diskutabilan i orijentacioni period - primedba urednika). Ostaje nam 7 minuta i 20 sekundi, tj. 440 sekundi. Ovu cifru delimo sa dva.

Dobijeno vreme od 220 sekundi se mno`i brzinom leta. Po mom iskustvu ona je oko 25 km/~as. Vreme od 220 sekundi mno`imo sa 7 m/sekundi, {to iznosi 1540 metara (plus minus 30 metara). Istovremeno, dok merimo vreme pratimo i pravac leta p~ele. P~ele biraju najkra}i put do svog

gnezda. Posle svega, na papiru crtamo nekoliko ta~aka, koje odgovaraju orijentirima u prirodi(drvo ili neko uzvi{ewe i sl.). Preko orijentira, koji se nalaze u pravcu leta p~ele, povla~imo jednu liniju.

Kako redom ustanovqavamo rastojawe izme|u orijentira, unosimo ga u na{u skicu.

Sada ostaje samo da odemo do na{eg ciqa.

Prethodni tekst se odnosi na uslove kada je ciq koji tra`imo u na{em vidnom poqu. Jer kada se radi o ravni~arskom kraju i rastojawe od vi{e kilometara nam je u vidokrugu.

Kada se radi o {umskom terenu, ako nam pomenuti metod ne da povoqan rezultat, kre}emo sa alternativom. Brdsko-planinski predeli su za p~ele sli~ni ravni~arskim, ali se tu qudi mnogo te`e orijenti{u od p~ela.

Alternativa je slede}a: Sud sa mamcem pun p~ela pokrivamo perforiranim poklopcem ili platnom koje vezujemo za sud. Dobro zatvoren sud nosimo na udaqenost od oko pomenutih 1540 metara. Biramo ~isto i pregledno mesto na kom sud polako otvorimo. P~ele opet lete pravo ka svom domu. Potrebno je da se sa~eka i posle 20-30 minuta ustanovi}emo pravac leta p~ela. Na skici povla~imo novu liniju.

Ona }e se prese}i sa linijom koju smo ustanovili na prethodnom polo`aju mamca, i ta~ka preseka je u stvari na{ ciq - stani{te p~ela u divqini.

Ta~ka A je na{e mesto gde smo namamili p~ele. Ta~ke B, V i G su na{i orijentiri. Ta~ka A2 je novo mesto mamca, na koje smo ga preneli zbog neuspeha prve metode.

Neka je sre}no svim lovcima na p~ele koje su se nastanile u divqini !!!

Foto: Budimir Atanaskovi}, ~asopis P~elar, broj za decembar 1997.godine

Pronala`ewe zajednica u prirodi Autori ~lanka: .Ebwje!Cbolt .Cbscbsb!Xbufsipvtf  D0.BRJT-!HQP!Cpy!969 Dbocfssb!B/D/U/!3712-!Bvtusbmjb )Ebwje/Cbolt@eqjf/hpw/bv*

-5-

PRA]EWE P^ELA-METOD ZA PRONALA@EWE ZAJEDNICA U PRIRODI

^lanak je objavqen u australijskom p~elarskom ~asopisu,i Melitagori za maj 1998.

C

iq pra}ewa p~ela jeste da se na|e ko{nica koja nije kontrolisana ili zajednica p~ela u prirodnom stani{tu putem kontrole p~ela koje se kre}u od gnezda do mamca. Tehnika koristi princip da p~ele po povratku sa hranilice-mamca biraju direktan najkra}i pravac do stani{ta i lete relativno konstantnom brzinom od oko 7 m/sek ili 25 km/~as.

ti pravo u svoj dom. Zbog jakog mirisa ve{ta~ki izvor te`i da nadvlada mirise prirodnog nektara, i tako privla~i sve vi{e i vi{e p~ela. Neophodna je slede}a oprema: jedna entomolo{ka mre`a, aromati~na uqa recimo od lavande ili sli~no, {e}er i 1 litar tople vode, u koju se posle hla|ewa dodaje 20 - 30 kapi mirisa.

Pre nego {to u|emo u detaqe tehnike, jedno upozorewe: pra}ewe p~ela mo`e na po~etku da bude vrlo frustriraju}e. Zahteva upornost i mnogo strpqewa. ^ini se da p~ele dolaze odasvud i wihov odlazak je te{ko pratiti o~ima. Ali, kao {to je to slu~aj i sa mnogim drugim poslovima, sa praksom }e sve postati lak{e.

H V A T A W E P ^ E L A : Obi~no je lak{e da se sakupe p~ele koje pose}uju prizemnu floru, nego drve}e. Sakupi se {to je vi{e mogu}e p~ela. Idealno je da se uhvati oko 20 p~ela za vreme od oko 5 minuta. U mnogim slu~ajevima ovo nije mogu}e, i daleko je boqe da se hvata mawe p~ela, ali da se ~uvaju maksimalno do 5 minU V O D : Nedavna invazija azijskih p~ela uta.

Bqjt!dfsbob, na severna ostrva Toresovog tesnaca Postavite sun|er na prevrnuti poklopac zajedno sa wima pridru`enim bolestima predod tegle i natopite ga namirisanim sirupom sa stavqa ozbiqnu pretwu australijskoj p~elarskoj ne vi{e od 2 plasti~ne ~a{e za sok. Omogu}ite industriji. Za suzbijawe wihovog {irewa postop~elama da dovr{e sakupqawe nektara na ji potreba za boqim tehnikama za nadsun|eru. Kad medni `eludci budu puni, odlete}e gledawe i eliminaciju ovih p~ela, tako sa podloge, i obi~no napraviti nekoliko da ako rojevi i pre|u u Australiju krugova oko mamca. Ponovite sve ovo onoMAMA C JE preko Toresovog tesnaca, liko puta koliko je potrebno da p~ele ili pak u|u u po~nu konstantno da se vra}aju na mamac.

JU@ NO zemqu nekim Kada jednom postanu, da ka`emo zavisne, brodom, nastavi}e da se redovno vra}aju do mamca i onda po~iwe pra}ewe p~ela. S vremena na vreme je mnogo te{ko da se namame p~ele.

Jedan od na~ina privla~ewa je i zagrevawe voska u posudi na kamperskom re{ou.

mogu da budu eliminisani. Pored ove uloge, postoje i druge prednosti od sticawa iskustva u pra}ewu p~ela.

Zbog efikasnosti, ovde su u detaqe obja{wene samo one tehnike koje va`e za Bqjt! nfmmjgfsb.

Naravno, postoje i alternativne metode za azijske p~ele(Bqjt!dfsbob).

PREUSMERAVAWE P^ELA N A V E [ T A ^ K E M A M C E : Postavqen je ciq da se p~ele preusmere sa izvora prirodnog nektara na ve{ta~ki mamac tako {to }e se on puniti namirisanim sirupom, koji }e p~ele nosi-

KADA I GDE POSTAVITI MAMAC: Vetrovite dane treba izbegavati.

Ako ima vetra, mamac postavite na zakloweno mesto. P~ele mnogo lak{e lociraju mamac u toplim danima. Pra}ewe p~ela je uspe{nije rano ujutru ili kasno uve~e kada je sunce nisko, te se svetlo odbija od krila tako da lak{e pratimo p~ele. Mamac postavite na otvorenom terenu.

O T K R I V A W E P R A V C A : Kada p~ele jednom po~nu da se redovno vra}aju na mamac, prvi nam je zadatak da odredimo pribli`ni pravac iz koga dolaze i u kom odlaze. Mudro je da uo~eni pravac na|emo i na kompasu. Jer, nije neobi~no da se otkrije nekoliko pravaca sa samo jednog mamca.

Postoje tri bazi~na sistema za nala`ewe lokacije gnezda. To su: jedan jedinstveni mamac, sistem sa preskakawem, i metoda trougla koja je

-6malo komplikovanija, ali je veoma korisna za gusto po{umqena podru~ja.

Kada se tra`e gnezda koja se grani~e sa vodom, mamci sa sirupom mogu da se postave i na ukotvqenom ~amcu.

Veoma su se neuspe{nim pokazali napori p~elara da p~ele u~ine vidqivijim posipaju}i ih svetlim bra{nastim materijalom. Jedan veoma star metod da se p~ela uspori kako bi postala vidqivija za ~ovekovo oko, jeste da se za p~eliwu zadwu nogu ve`e par~e vate ili pamuka dok se ona hrani na mamcu. Iako je ovaj metod efikasan, nije nimalo lako da se bilo {ta ve`e za `ivu i slobodnu p~elu. Mnogo pristupa~nija metoda jeste redukcija efektivnosti krila p~ele. Tehnika podrazumeva otsecawe malih delova krila finim zaobqenim makazama. Iznena|uju}e je, ali dok se hrani na mamcu, p~ela ne pokazuje nikakvu reakciju dok joj odsecamo delove krila.

Zato ova procedura mo`e da se primeni na ve}em broju p~ela u kratkom vremenskom periodu.

MEREWE UDAQENOSTI GNEZDA: Markirajte do ~etiri p~ele razli~itim bojama, a zatim zabele`ite vreme koje im je potrebno da odu do stani{ta i da se vrate nazad. Mnogo preciznije merewe se ostvaruje kada se posle markirawa p~ele neko vreme ne posmatraju dok im uzimawe sirupa ne postane rutina. Udaqenost gnezda mo`e se meriti kori{}ewem formule koju je razvio Besjbo! Xfoofs i wegov tim sa Univerziteta u Kaliforniji(SAD).

RASTOJAWE=(VREME y 150) - 500 Ovde je RASTOJAWE udaqenost u metrima od mamca do gnezda, a VREME je najkra}e izmereno vreme u minutima. Ako je recimo nakra}e vreme 5 minuta i 13 sekundi (pribli`no 5,25 minuta), tada }e rastojawe do gnezda verovatno biti: (5,25 y!! 150) - 500 = 787,5 - 500 = 287,5 m Ovaj metod nije toliko precizan, pa udaqenost treba da bude zaokru`ena na oko 300 m.

@ivadinovi} Rodoqub poseban problem jer nema dovoqno svetlosti, kao ni svetle pozadine, {to ote`ava posmatrawe leta p~ele. Kad se jednom na mapi odredi pribli`na lokacija, najboqe je da se podru~je pokrije grupom qudi sa dvogledima, da bi se ispitala sva eventualno mogu}a mesta za stani{te p~ela.

UNI[TAVAWE NE@EQENIH ZAJEDN I C A : Ako je gnezdo dostupno sa zemqe, najboqi na~in za wegovo uni{tewe je da se ulaz blokira no}u i zatim da se ubaci benzin u stani{te. Ako je gnezdo visoko, dawu Pe}inski crte` iz se namesti stuba. kamenog doba u okoli- Kada padne mrak i ni Bikora u [paniji p~ele prestanu da lete, u ulaz se gurne kra}e crevo i ulaz u stani{te se brzo zatvori krpama ili novinskom hartijom. Zatim se kroz crevo u gnezdo naspe najmawe jedan litar benzina a onda }e wegova isparewa da ugu{e p~ele(ima i mnogo efikasnijih na~ina kojima se ne zaga|uje med i vosak, {to je stvar ma{te p~elara - primedba urednika).

Nemojte da palite gnezdo jer to mo`e biti vrlo opasno i ne dobijamo ni{ta boqe rezultate u uni{tavawu p~ela(a uz to upropa{tavamo i med i vosak - primedba urednika).

Komentar ~asopisa:

urednika

australijskog

Ovo je veoma skra}ena verzija originalnog teksta. [tampali smo ga samo da bi ~itaocima dali informacije o tome {ta je to pra}ewe p~ela i {ta je sve za wega potrebno. ^itaoci koji `ele da gore navedeno i primene treba da nabave kopiju originalnog teksta od autora. Adresa je data na po~etku ovog ~lanka.

Fotografija preuzeta iz BNFSJDBO CFF KPVSOBM-a

LOCIRAWE GNEZD A : Ako bi gnezda trebalo da pore|amo redom prema afinitetu p~ela Bqjt!Nfmmjgfsb to bi bilo ovako: prvo stabla drve}a, zatim gra|evine, a tek na kraju udubqewa i pukotine u stenama. ^ini se da Bqjt! Nfmmjgfsb vi{e voli da se nastani u `ivim nego u uginulim stablima drve}a, a gnezda sa odgovaraju}om zapreminom je uvek lak{e na}i u velikim nego Foto: Tbn! Svtt-! Gpsu! Xbmupo! Cfbdi-! GM/ u malim stablima. Nala`ewe gnezda u gustoj {umi predstavqa P ~ e l i w a z a j e d n i c a n a s e q e n a u k u } i c i z a p t i c e

Pronala`ewe zajednica u prirodi

-7-

Ebwje!!Cbolt, autor prethodnog ~lanka, je objavio u Melitagori jo{ jedan tekst na istu temu, sa dodatnim poja{wewima opisanih postupaka, {to }e za one koji `ele da primene wegove savete, biti od izuzetne koristi. Evo tog interesantnog napisa !!!

rvi sistem opisan u prethodnom ~lanku za pronala`ewe p~ela u prirodi (bazi~ni sistem sa jednim jedinstvenim mamcem), najvi{e odgovara onima koji prate p~ele nose}i sa sobom celokupnu opremu koja im je potrebna.

P

DODATNI SAVETI ZA EFIKASNO NALA@EWE ď ‚ P^ELA U PRIRODI

o ukqu~uje postavqawe mre`e nad mamcem i hvatawe maweg broja p~ela kao i wihovo zatvarawe u teglu ventilisanu preko perforiranog poklopca.

Uhva}ene p~ele se zatim stavqaju na tamno mesto i pokrivaju, da bi bile mirne.

Zatim se mamac prenosi na neko rastojawe u pravcu u kom su se p~ele ina~e upu}ivale ka svom gnezdu. Ta~na pozicija slede}e baze zavisi od terena, ali je udaqenost od nekoliko stotina metara idealna. Kao i pre, bira se neki otvoren teren koji je za{ti}en od vetrova. Postavi se mamac, oslobode se p~ele i ~eka se neka od wih da se vrati na to novo mesto, pa se tek onda odre|uje pravac kojim se p~ele kre}u ka svom gnezdu. rugi metod je sistem sa preskakawem koji je modifikacija gorweg metoda sa jednim mamcem, jer se ovde koriste dva mamca. Kada se postavi prvi mamac i odredi se pravac leta p~ela, postavqa se drugi ili predwi mamac u tom pravcu.

Ipak, prvi mamac se ne napu{ta ve} ostaje kao referentna ta~ka u slu~aju da drugi mamac ne izvr{i svoj zadatak iz

T

D

bilo kog razloga. Povremeno, ako su p~ele bile ostavqene u ventiliranoj tegli du`i period, one se ne}e vratiti na novu lokaciju predweg mamca.

U tom slu~aju, ne}e vam biti te{ko da se vratite do prvog mamca, da uhvatite nekoliko drugih p~ela i zatim ponovo da odete do novopostavqenog mamca te da p~ele tamo oslobodite.

Jo{ postoji i mogu}nost da se p~ele tako|e ne vrate na drugi mamac, ako je on postavqen daqe od gnezda nego drugi, tj. ako je stani{te p~ela izme|u prvog i drugog mamca. Prednosti ovog metoda se sastoje upravo u tome da ako se p~ele ne vrate, nije te{ko ponovo oti}i do prvog mamca, nahvatati ne{to p~ela, i onda postaviti novi mamac bli`e prvom mamcu nego {to smo to uradili prvi put. re}i metod je malo komplikovaniji, ali je izuzetno koristan i prakti~an kada tra`imo p~ele u gustoj {umi.

On ukqu~uje postavqawe serije mamaca oko datog podru~ja i otkrivawe pravca leta p~ela sa polo`aja svakog od wih. Pravci se bele`e na hartiji, a mesto wihovog preseka se pretra`uje u ciqu ustanovqavawa preciznog polo`aja p~eliweg gnezda.

Nije neophodno da mape budu izuzetno detaqne, ali proporcije i osnovne dimenzije moraju biti pribli`no ta~ne.

T

JO[ NE[TO O KO[NICAMA MAMCIMA Autor: Adresa:

Aleksandar Mihajlovski, urednik makedonskog ~asopisa Melitagora ul.Helsinki 41 a, 91000 Skopje, Makedonija tel. 99 389 91 363-424

Usavr{avawe ko{nica mamaca je dostiglo zenit u SAD-u, zbog ideje da se afrikanizirane p~ele ovim postupkom zaustave u svom {irewu ka severu Amerike, postavqawem sistema ko{nica mamaca. U tome se nije uspelo, ali je iza istra`ivawa ostalo puno zna~ajnih dostignu}a.

Otkriveni su hemijski surogati feromona koje lu~i matica iz mandibularne `lezde, kao i 2 bitne komponente feromona nasonovih `lezda radilica (geraniol, citral), te i da se me{awem ovih supstanci posti`e visok procenat privla~ewa rojeva, naro~ito ako se doda heksanol a jo{ vi{e i uz neroli~nu kiselinu.

Napravqene su ko{nice mamci u obliku kofe zapremina 31 i 13,5 litara, od strugotine, asfaltnog oja~iva~a i hemikalija protiv bu|e, trule`i i termita, a najefikasnije su ako se zaka~e na 3 m visine. Ako se u wih stavi fer-

omonski mamac, efikasnost je ve}a (pamu~na tkanina natopqena sinteti~kim feromonom sme{tena u cev zatvorenu sa jedne strane, a postavqa se uz leto mamca, spoqa ili iznutra).

Mogu}nosti kori{}ewa ko{nica mamaca su velike, zbog nepoznavawa tehnike p~elarewa pre svega DB ko{nicom na{ih p~elara. Osim feromona, kao mamac se koriste i propolis, sa}e ili mati~wak (Nfmjttb!pggjdjobmjt).

U ko{nicama mamcima mo`ete da postavite i fluvalinatnu letvicu. Prema novom rigoroznom istra`ivawu (objavqeno u Bnfsjdbo Cff!Kpvsobm-u juna 1996.) ove letvice nisu nimalo odbijaju}e za rojeve.

Na ovaj jeftin na~in uhva}eni rojevi se o~iste od varoe, pa u sezoni ne treba ponovo tretirati, a i sa}e ne}e biti kontaminirano fluvalinatom, {to je danas veoma va`no !

-8-

@ivadinovi} Rodoqub

NAPRAVITE MEDOBER OD RAZVOJNE PA[E Autor ~lanka: -Tufwf!!Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika profesora D/M/Gbssbs-a, pisac najzapa`enijih ~lanaka u Bnfsjdbo!!Cff!!Kpvsobm-u -82370 Wjmmfcsvnjfs-!! Hpvepvt-!! Gsbodf  ^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm -u br. 7/1998 i Melitagori br. 1/1999

role}ni razvoj je termin blizak dugogodi{wim p~elarima i odnosi se na prve prole}ne cvetnice koje p~ele koriste da se snabdeju nektarom i polenom, {to rezultira ja~awem p~eliwih dru{tava.

P

da p~ela ! Naredne godine matica kre}e sa no{ewem jaja obi~no oko 15. januara, ali broj p~ela i daqe pada sve do najni`e granice od oko 20 do 30 hiqada p~ela {to se de{ava u februaru, ili mesec dana pre ili kasnije u udaqenim severnim i ju`nim podru~jima. (Kao {to vidite i sami, amerikanci izimqavaju svoja dru{tva sa onolikim brojem p~ela sa kolikim na{a dru{tva ako se kre}ete SAD-om od severa ka ulaze u zimu, iako je klima u podru~ju odakle jugu, ili od istoka ka zapadu, biqke poti~u ovi podaci, skoro ista kao kod nas! Jedino odgovorne za prole}ni razvoj se se razlikuju p~ele, jer su ova stalno smewuju. Kada sam radio u merewa verovatno vr{ena na Luizijani, to su bile vrbe, a u italijanskoj rasi p~ela, koju Arizoni pustiwske cvetnice, kao {to je grm po imenu kreozot.

V O } N A P A [ A oni prete`no gaje, ali to bi obavezno, ipak trebalo Pre mnogo godina kada proveriti i prezentovati sam bio student kod dr Farara primedba urednika).

(D/M/Gbssbs) na Univerzitetu u Viskonsinu, konPotom, zavisno od koli~ine skladirane sultovao sam se sa wim o mnogim problemima. rezervne hrane i od vremenskih prilika koje Dok su trajale ove konsultacije mnogo sam nau~io mogu ili ne moraju da obezbede uslove za o p~elama, budu}i da je on o na{im malim prisakupqawe hrane u prirodi, p~ele kre}u sa jateqicama znao zaista mnogo. Jedan od wegovih razvojem i vremenom se vrate na svoj maksimalni komentara se odnosio i na to da biqke koje broj jedinki. Farar je bio sposoban da u p~elari koriste kao razvojne izvore nektara, Viskonsinu razvije prezimela dru{tva od 30 mogu da pru`e zna~ajne vi{kove meda. To je ono hiqada p~ela do maksimalnog nivoa od 55 hiqada na {ta se odnosi ovaj napis, ali pre toga bih p~ela za 6 - 7 nedeqa. A za novoformirano `eleo da se malo podsetimo p~eliwe biologidru{tvo od 1. kilograma (paketni roj) sa oko 10 we vreme te{k ko je(interessantno je da je u possledw hiqada p~ela, trebalo mu je najmawe 11 nedeqa ! pratiti najnovija nau~na saznaw wa iz p~elarsstva, Krajem ~etrdesetih godina, dok sam jo{ ak ko biologiju p~ela ne znamo do u detaqe, jer se bio Fararov student, on je danas sve savremene tehnike dobio poziv od hortikulp~elarewa zasnivaju upravo na turnog odseka sa Univerziteta poznavawu biologije p~eliweg da postavi dru{tva na jedan dru{tva, ali ne one biologije univerzitetski jabu~wak, u koju ~itamo u na{im kwigama blizini grada Barabo. On se koje neopravdano do`ivqavaju na taj poziv odazvao. Ali, prvo vi{e izdawa, ve} one koja je je razradio ideju za stvarawe detaqno razra|ena posledwih takvih dru{tava koja bi mogla godina pre svega u SAD-u, da daju i vi{ak meda od rascveRusiji, Kanadi, Francuskoj i tanih jabukovih stabala. Tada, nekim drugim zemqama, a o kao i sad, cvetawe jabuke je kojoj }e vi{e re~i biti i u ovoj smatrano za prole}ni razvoj, a kwizi - primedba urednika). nikako za zna~ajnu pa{u, sa Obi~no, p~eliwa vrcawem meda. Vreme je bilo dru{tva smawe broj svojih pogodno i p~ele su doseqene p~ela tokom zime na jednu na mati~ni p~eliwak sa polovinu ili tre}inu u odnosu vi{kom od 30 kg jabukovog na uzimqenu populaciju. meda !!!

Izra`eno realnim ciframa Ja sam se 1965. godine koje va`e za Viskonsin, ili za Ju`nu Karolinu, jesewe popu- S l i k a p r e u z e t a i z B n f s j d b o preselio iz p~elarske laboraC f f ! K p v s o b m - a , m a j 1 9 9 3 . torije u Luizijani u laboralacije imaju od 40 do 55 hiqa-

K

MED

Kako napraviti medober od razvojne pa{e toriju u Tuksonu u Arizoni. Jo{ prvog prole}a uhvatio sam jedan roj i smestio ga u ko{nicu u svom dvori{tu, i on se razvio u fino dru{tvo.

Januara 1966. po~eo sam da ga prihrawujem polenom i da ga razvijam, pa je sredinom februara to dru{tvo bilo u punoj snazi (klima u Arizoni se ne poklapa sa na{om - primedba urednika). Dostiglo je svoj maksimalni nivo.

Odjednom je po~elo i da unosi med. Medi{te po medi{te je bivalo ispuwavano lepim novim `utim medom koji je bio sme{tan u lep i nov `uti vosak. @iveo sam u pustiwskom podru~ju, i uop{te mi nisu bile poznate okolne pustiwske biqke, i nisam znao koja je p~elama nudila tako mnogo meda.

Da bih razre{io dilemu, uzeo sam uzorak meda i odneo ga u laboratoriju. Pitao sam sve zaposlene od koje biqke poti~e ovaj med, ali sam dobijao zaprepa{}uju}i odgovor da ne znaju.

Po~eo sam i da {etam pustiwom, pose}uju}i rascvetane biqke, i bele`e}i na kojoj ima najvi{e p~ela, i koje preovla|uju. Do{ao sam do zakqu~ka da med poti~e od grma po imenu kreozot, sa latinskim nazivom Dpwjmmfb! hmvujoptb.

Konsultuju}i lokalne p~elare sam saznao da se ta biqka koristi za razvoj dru{tava za kasnija medobrawa od biqaka meskvit i kat~lav. ada, posle 50 godina odsustva, do{ao sam da `ivim na jugoistoku SAD-a i po~eo sam sa upoznavawem ovda{weg medonosnog biqa, a naro~ito biqa koje slu`i za razvojnu pa{u. I pogodite {ta sam zakqu~io?

Ovde postoji jedna glavna razvojna biqka. I svi sa kojima sam razgovarao od Ju`ne Karoline do Merilenda govore o woj kao o biqci za prole}ni n, koji je razvoj. To je crveni javor, Bddfs!! svcsvn zaista lep. Cveta rano. Na jesen wegovi listovi dobijaju svetliju boju . Mnogo se koristi za sadwu na javnim povr{inama i u dvori{tima.

Bio bih iznena|en ako bi neki p~elar mogao ili mo`e da vrca med od crvenog javora, ali (to je veliko ALI), ako to mo`ete, vi sigurno na wemu ne mo`ete i da razvijete dru{tva.

Dru{tvo mora biti razvijeno pre po~etka wegovog cvetawa. A evo {ta bi trebalo raditi.

Po~ev od meseca koji je najbli`i vremenu cvetawa crvenog javora (a to je u Ju`noj Karolini sredina decembra) po~nite da prihrawujete zajednice polenom svake nedeqe, postavqaju}i hranilicu i iznad i ispod p~eliweg gnezda.

Proteinska hrana koju dodajete mora najve}im delom da bude prirodni polen, a ne wegova zamena. Dodu{e, mo`e da se pome{a sa pivskim kvascem. Tu smesu onda sjediniti sa veoma gustim sirupom. Moja preporuka bi bila da me{ate 75% polena sa 25% pivskog kvasca. Onda se 2 kg te me{avine sjediwuje sa 2 kg {e}era uz dodatak dovo-

S

-9-

qno vode kako bi se masa dr`ala. Kasnije, kad p~ele po~nu da sakupqaju polen u prirodi, procenat pivskog kvasca mo`e da se postepeno pove}ava.

JAVOR Foto: Boro Arsovski -Preuzeto iz ~asopisa Melitagora br.11/1998 Istovremeno, treba dodati neki lek polenskoj poga~i, npr. teramicin, da bi spre~ili pojavu ameri~ke trule`i kao i fumagilin za kontrolu nozeme. Pre vi{e godina ja sam izveo eksperimente sa prihrawivawem p~eliwim polenom, i sva dru{tva su obolela od ameri~ke kuge! Polen sam sakupqao sam od sopstvenih dru{tava, koja nisu bila bolesna, ali su ona, kao i sve zajednice, imala p~ele koje su pri ~i{}ewu ko{nice, izbacivale i spore ameri~ke trule`i koje su padale kroz mre`u na polen. Posle tog iskustva, uvek kada primewujem prihrawivawe polenom, bez obzira na wegov izvor, obavezno dodajem i teramicin da spre~im zara`avawe dru{tava. (Ovo je najslikovitiji primer koliko su amerikanci upropastili svoje p~elarstvo upotrebqavaju}i antibiotike, za le~ewe ili k samo prevenciju raznih bolesti. Jer, antibiotik suzbija razvoj bolessti, a spore ne mo`e da uni{ti. Danas su do{li u situaciju da u svakom dru{tvu imaju dovoqan broj spora ameri~ke trule`i koji mo`e da izazove bolest, ali do bolesti ne dolazi jer p~elama stalno daju antibiotike. Rezime svega je jednostavan: ako bi prestali da ih daju, sva dru{tva bi uginula od ameri~ke trule`i. Pored toga, oni su godinama unazad koriste}i antibiotike, prakti~no prikrivali zarazu tamo gde je bilo, te su i ne znaju}i u kojim dru{tvima ima spora ameri~ke

- 10 -

@ivadinovi} Rodoqub

kuge, vr{ili ve{ta~ko rojewe i od tih zajednica U toku perioda koji prethodi cvetawu i tako prakti~no {irili bolest. Spore sada crvenog javora, vreme je nepovoqno za p~ele. samo ~ekaju pogodan trenutak, da rasplamsaju Hladno je, ki{no, tmurno, a mogu} je i povrezarazu. Na ovaj problem se nadovezala odnedavno meni sneg. P~ele se tada slabo i pojava otpornosti uzro~nika ameri~ke kuge na kre}u po ko{nici. Zato zapamtite vi{e godina kori{}ene antibiotike u svrhu da polensku poga~u morate wegovog suzbijawa, {to se dogodilo u nekim dodati tamo gde su i p~ele, a delovima SAD-a, kao i delu zemaqa Ju`ne ne tamo gde vam je to Amerike. Ukratko, do{lo je do jednog katastronajlak{e. Jo{ jedno upofalnog stawa!!! Isto o~ekuje i na{u zemqu, jer je z orewe - kad jednom kampawa upotrebe antibiotika u p~elarstvu kod po~nete sa takvom nas u punom jeku, pre svega iz ekonomskih razloga prihranom, morate da nastavite sve do pojedinaca i firmi. Ako ne shvatimo na vreme trenutka dok p~ele ne mogu same da {ta nas o~ekuje, do}i }emo u istu situaciju. sakupe dovoqne koli~ine hrane.

Potro{a~i }e, u to budite sigurni, vrlo brzo Vi tako p~elama pomerate biti obave{teni {ta im sve p~elari prodaju uz wihov ~asovnik nagona za med, pa }e prodaja i cena meda naglo opasti, ba{ rojewe ne jednu nedequ ranikao {to se posledwih godina de{ava u SAD-u. je, ve} i mesec i vi{e ranije!!!

Skoro da nema gra|anina SAD-a koji ne zna da u Zato, ako crveni javor zamedi medu ima -ne~eg {tetnog-, {to mu na ovaj ili onaj onako kako ume, vi morate da na~in mo`e ugroziti zdravqe. A povrh svega, imate spremna medi{ta, i morate da ih postavite kak ko }ete se osse}ati ak ko zbog antibiotik ka u mnogo rano u prole}e.Kada prihrawujete p~ele va{em medu umre recimo jedno dete usled alergikako sam objasnio, populacija p~ela brzo raste, i vi morate da radite oko p~ela svakih 5-6 dana. jske reakcije, recimo. Naravno, poseban je probwem nisskih doza antibiotik ka mi Kada primetite po poznatim znacima da prinos lem {to uno{ew potenciramo stvaraw we sojeva bak kterija otpornih meda raste zna~ajno (najefikasniji pokazateq je na antibiotik ke. Sutradan, kada se takva osoba vaga, koju svaki p~elar treba da ima, jer ona upotrazboli, ne}e biti antibiotika koji mu mo`e puwuje izreku da med na medu rodi - primedba pomo}i, pa }e u budu}nosti qudi verovatno umiurednika), postavite medi{ta ODMAH, ne kasrati i od najbanalnijih infekcija, naravno ne nije. Ti znaci su pre svega belo sa}e izgra|eno samo zbog upotrebe meda, ve} zbog sve masovnije novim voskom i mnogo trutova koji se nalaze na upotrebe antibiotika uop{te u poqoprivredi, wemu izme|u ramova i medi{ta.Ako vi nemate tj. vo}arstvu i povrtarstvu najvi{e. Verovatno je crveni javor u va{oj okolini, sigurno imate neke daleko dan kada }e druge biqke. Razmislite na{i p~elari malo o tome i vidite da li shvatiti da je najeva{e p~ele mogu da donesu fikasniji na~in vi{kove meda od biqa koje odbrane dru{tava svi smatraju prole}nom od bolesti dr`awe razvojnom pa{om. Voleo na p~eliwaku bih da saznam ne{to o iskqu~ivo jakih va{im iskustvim, bez Jak ka dru{tava. obzira da li ste uspeli dru{tva jednoss ili ne!!! tavno ne oboqevaju, (Ovo jeste dobar jer su u staw wu da na~in za razvoj dru{tava.

ME\U UTIM, kao {to i suzbiju svak ku bolesst. sam Tufwf! Ubcfs isti~e on Veliki zahteva nepresstani rad na ameri~ki p~elar dr p~eliw wak ku. Vi razmislite Kpio! Fdlfsu se za da li je mogu} i opravdan kontrolu ameri~ke F o t o : R o d o q u b @ i v a d i n o v i } toliki rad sa ekonomske ta~ke gledi{ta. Ako trule`i legla oslawao iskqu~ivo na odr`avawe na|ete povoqnu kalkulaciju, uradite po gorwim veoma jakih dru{tava. Ako bi nai{ao na zajedsavetima. Ali, ja sam ube|en da p~elarsstvo mora nicu sa po~etnim stadijumom razvoja ameri~ke da se razvija u sassvim drugom smeru. Ulagawe kuge, on bi je spajao sa najja~im dru{tvom na p~eliw wak ku, i prepu{tao p~elama da o~isste radne snage po jedinici proizvoda-meda mora zara`eno leglo. I Sjdibse! Ubzmps! navodi primer biti minimalno, kako bi mogli da proizvodimo jednog kana|anina koji je ~inio isto, samo {to je jeftin med. Mi sada u Srbiji i Jugoslaviji dru{tvo rasformirao i razdelio ga jakim proizvodimo skup med i pred svima se time hvaldru{tvima. Ipak, sve je to isuvi{e hrabro, i sigimo. Ako smo ve} hteli ulaz u svetske tokove ekonomskog razmi{qawa, moramo da prihvatimo urno nije prezentovano u vidu saveta, ve} samo u vidu informacije da bi videli koliko su nauka i i svetske cene. A na{ prose~an p~elar ulo`i praksa istovremeno i blizu i daleko - primedba toliko rada oko svojih p~ela, da med i ne mo`e urednika). biti jeftiniji - primedba urednika).

Ve{ta~ka ishrana medonosnih p~ela

- 11 -

Isti autor, Tufwf!! Ubcfs je na tako re}i istu temu napisao jo{ jedan interesantan ~lanak u Bnfsjdbo!! Cff!! Kpvsobm-u. Kao i svi wegovi napisi, i ovaj odi{e razumom i logi~nim razmi{qawem {to podgreva ma{tu i podsti~e na kreativnost. U`ivajte!!!

?

VE[TA^KA ISHRANA MEDONOSNIH P^ELA

Sme{e za prihrawivawe p~ela i wihova hranqiva vrednost su bile istra`ivane od strane mnogih ameri~kih istra`iva~a u proteklih 60 godina, od kojih je prof. Hejdak sa Univerziteta u Minesoti prvi zapo~eo rad na ovom problemu daleke 1934. godine.

Za nesre}u, nije napravqen veliki progres. Ja sam tako|e potro{io puno vremena i ulo`io napora na sli~na istra`ivawa dok sam radio za USDA (istra`iva~ka laboratorija za p~elarstvo koju finansira Ministarstvo poqoprivrede SAD) u Uvtdpo-u i Cbupo! Spvhf-u, ali bez uspeha. Svi eksperimenti koje sam mogao da izvodim su se zavr{ili bez rezultata, i ja nikada ni{ta nisam objavio(kona~no jedan nau~nik priznaje da u stvari nema adekvatne zamene prirodnoj hrani, i da je svaka ve{ta~ka hrana ili {tetna za p~ele, ili nema zna~ajnog efekta primedba urednika). Ovaj napis govori o kombinaciji teorije i iskustva. ^italac koji `eli da dobije dodatne detaqne informacije o sme{ama za prihranu p~ela treba da pro~ita poglavqe Ko{nica i medonosna p~ela- koje je kwige -K napisao F/Ifscfsu, a kwigu je ure|ivao Kpf Hsbibn. Izdava~ je firma Ebebou(1992).

Mnogo godina sam smatrao da problem razvoja kvalitetne sme{e za ishranu p~ela mo`e biti re{en ako bi zajedni~ki radili osoba sa dobrim poznavawem biohemije i ishrane i osoba sa poznavawem p~elarstva. Kada ka`em osoba sa poznavawem p~elarstva ne mislim na p~elara, ve} na osobu obu~enu da radi i istra`uje kao nau~nik.

Kao student dr Farara na Univerzitetu u Viskonsinu, bio sam svedok da su p~eliwe zajednice hrawene me{avinom sojinog bra{na, polena, {e}era i vode na vreme dostigle zaista veliku brojnost p~ela za intenzivne pa{e karakteristi~ne za severne delove SAD-a.

Dru{tva koja su prezimila su imala posebne poga~e postavqene nad leglom od kraja marta tj. po~etkom aprila. Za prve dve nedeqe su potro{ile oko pola kilograma i kako su se dru{tva razvijala potro{wa je rasla, tako da su oko prvog maja konzumirale oko jednog kilograma nedeqno. Gledao sam i kako ova dru{tva sakupqaju med i do 150 kg, a tako|e sam gledao i kako dnevni unos u vrhuncu medewa dosti`e do 15 kg.

Broj p~ela u dru{tvima je ~esto kontrolisan, p~ele su prebrojavane, i retko je prelazio 55.000 jedinki. Dru{tva koja nisu dobijala poga~e imala su prinos od jedva 25 kg, za vrcawe. (Ovo jesu ~iwenice, ali se sa zakqu~cima na prvi pogled, koje su neki spremni da donose,

?

racionalan p~elar sa puno znawa ne mo`e slo`iti, i mo`e da ~iweni~no, i na terenu, doka`e apsolutnu neekonomi~nost bilo kakvog prihrawivawa p~ela, osim u nu`di. Ali, o tome }e biti vi{e re~i na nekom drugom mestu u ovoj kwizi, gde }e se sve nedoumice razjasniti i potkrepiti ~iwenicama - primedba urednika).

Dru{tva kojima je rukovodio dr Farar su u zimu ulazila sa velikim koli~inama skladiranog polena koji su p~ele koristile u kombinaciji sa dodatnom ve{ta~kom hranom sme{tenom iznad wihovog gnezda. U to vreme se ~inilo da su Hajdek i Farar zaista re{ili problem ishrane p~ela me{avinom sojinog bra{na i polena, dodavanom u pravo vreme za uspe{an razvoj p~eliwih zajednica. Potom sam se preselio u Luizijanu i krenuo sa eksperimentima o prihrawivawu upotrebom me{avina sojinog bra{na i polena.

U toku svoje posete p~elarskoj laboratoriji u Cbupo!Spvhf-u, gledaju}i {ta radi wegov biv{i student, dr Farar mi je sugerisao da bi moji eksperimenti bili uspe{niji ako prestanem da upotrebqavam sojino bra{no u me{avinama za prihrawivawe p~ela. Ova Fararova izjava je aktivirala zvona za uzbunu da mo`da ima ne{to u sojinom bra{nu {to remeti moje eksperimentalne rezultate. U to vreme ja sam usavr{avao hipotezu o razlozima za rojewe.

Hipoteza je bila otprilike ovakva: p~ele se roje ako nemaju dovoqan prostor za {irewe a sa druge strane sakupqaju i skladiraju izrazito velike koli~ine nektara i polena. Budu}i da se u Luizijani p~ele retko roje posle 15. juna, `eleo sam da ovu hipotezu testiram tokom septembra.

Ako bih mogao da isprovociram pojavu roja u septembru bio sam siguPrirodna ran da }u biti blizu hrana je do mogu}nosti da nezamenqiva objasnim razloge za rojewe.

Od deset dru{tava u mom novom eksperimenDNO se tu, NIJED nije rojilo, ali su sva tro{ila mnogo polena me{anog sa sojinim bra{nom.

Onda sam prekinuo takve eksperimente sa rojewem i prese- Foto: l i o s a m s e u Boro Arsovski S lika preuzeta p~elarsku labora- -S toriju u Uvtdpov gde iz Melitagore 3-44/97

ď ‚

- 12 sam nekoliko godina kasnije u~estvovao u eksperimentima za odr`avawe maksimalne snage p~eliwih dru{tava tokom cele godine i odgajawe matica i trutova tako|e tokom cele godine.

Nije bio ukqu~en veliki broj dru{tava, maksimalno pet, ali su te zajednice konzumirale pola kilograma polenske poga~e dnevno (a ne za deset dana kao {to su to ~inile Fararove zajednice u Viskonsinu), i to tokom perioda kada u Uvtdpov ima malo prirodnog polena - oktobar, novembar, decembar i januar. Me{avina koju je Farar preporu~ivao se sastoji iz tri dela polena i jednog dela sojinog bra{na. Zatim sam po~eo da prime}ujem ~udne abnormalnosti na nepoklopqenom leglu kod dru{tava koja su dobijala ovakve poga~e. Mati~waci sa mladim larvama su dobijali velike koli~ine hrane, ali su larve ~esto umirale. Svi problemi su nestali kada sam po~eo da prihrawujem p~ele ~istim polenom bez sojinog bra{na, {to je indiciralo da u sojinom bra{nu postoji neki toksi~an sastojak za p~ele.

Moj posledwi primer koji `elim da prika`em u okviru ove teme je bio veoma ~udan. U to vreme ja sam radio sa nau~nikom po imenu I/L/Qppmf i nas dvojica smo imali veoma kompetentne prijateqe koji su radili za nas kao p~elarski tehni~ari (Ejdl! Tbdlfuu i Kpio! Njmmt).

Qppmf!i ja smo radili na interesantnom eksperimentu ~uvawa trutovske sperme, i on je `eleo da na raspolagawu ima nekoliko hiqada trutova do prvog februara. Ja sam odgovorio da nema problema, i dao sam instrukcije dvojici tehni~ara {ta treba da rade u dru{tvima da bi ih naveli na odgajawe mnogo trutova u decembru i januaru (ponovo napomiwem da je klima kod wih ipak znatno druga~ija - primedba urednika). Radilo se o prihrani ~istim polenskim me{avinama, sa {e}erom i vodom, iznad i ispod zone legla, svaka ~etiri do pet dana.

Oni su uradili sve ta~no onako kako je trebalo, dok sam ja sedeo u mojoj kancelariji prekrasne p~elarske laboratorije osmi{qaju}i budu}e eksperimente. Posle jednog dana, nakon okon~awa wihovog zadatka, pitao sam ih koliko ima kvadratnih in~a (in~ je mera za du`inu primedba urednika) trutovskog legla u svakoj od ko{nica. Ali, oni to nisu znali, i ja sam im kao {to bi i svaki {ef uradio, rekao da se vrate do ko{nica i da to ustanove. Malo kasnije kada su se vratili, raportirali su mi slede}e: UOP[TE NEMA NIKAKVOG TRUTOVSKOG LEGLA U NI JEDNOJ OD ^ E T I R I K O [ N I C E !!! [ta je krenulo naopako !?!

Pozvao sam Qppmf-a da do|e u moju kancelariju. Sva ~etvorica smo uzeli u ruke {oqice

@ivadinovi} Rodoqub sa kafom opru`iv{i se u kancelariji, nastaviv{i da diskutujemo o problemu koji se javio i tra`e}i re{ewe. Evo {ta smo zakqu~ili i {ta se potom doga|alo.

Polen kojim smo prihrawivali je sakupqen u blizini Uvtdpo-a. Skoro sve biqke koje su rasle u okolini i bivale pose}ivane od p~ela su prirodne pustiwske biqke. Sve su poreklom iz Novog sveta, od kojih nijedna nije evoluirala kao hranqiva blagodet za p~ele.

Odmah smo kontaktirali p~elarsku laboratoriju u Medisonu, Viskonsin, i dobili smo malu koli~inu polena ~iji je ve}i deo sakupqen sa biqaka poreklom iz Starog sveta (Evropa i Azija), kao {to su razni vidovi deteline.

Odmah smo napravili nove polenske poga~e sa polenom iz Viskonsina i zamenili smo wima sve stare poga~e. TRI DANA kasnije su sva dru{tva imala velike koli~ine trutovskih jaja, a tri nedeqe kasnije i veliki broj trutova.

Znam i sam, niko od vas p~elara prakti~ara se ne interesuje za odgajawe trutova u svojim dru{tvima. Vi jednostavno `elite da razvijete dru{tva tako da imaju mnogo radilica koje }e doneti dosta meda. Smisao ovakvih eksperimenata sa prihrawivawem tj. odgovor na pitawe kako da se prehrawuju p~ele, mo`e da bude rezimiran ovako: polen je polen, ali nije i svaki polen dobar polen. Generalno uzeto vi mo`ete da o~ekujete da je polen koji sakupqate ili kupujete me{avina polena koja }e obezbediti veoma dobru, osredwu ili siroma{nu hranu za va{e p~ele.

Ali, ako bi bile ravnomerno zastupqene sve vrste polena, me{avina bi bila zadovoqavaju}a u svakom slu~aju. Sugerisao bih vam i da nikada ne dodajete sojino bra{no ili mleko u prahu p~eliwoj prihrani, ali, uvidev{i da je dodavawe raznih vrsta kvasaca veoma dobro, posebno pivskog kvasca (do sli~nog P^ELA NA zakqu~ka su do{li i ruski ZADATKU stru~waci - primedba uredniSAKUPQAWA ka), koji sam davao u odnosu POLENA tri dela kvasca na jedan deo polena(?) , preporu~io bih Foto: tako ne{to, jer daje dobre V.Umeqi} rezultate. Ina~e, pivski -P^ELARkvasac, sam za sebe, nije 5/1996 naro~ita blagodet za p~ele.

Kada prihrawujete polenom setite se da je on kontaminiran sa otpacima i delovima koje p~ele higijeni~arke izbacuju iz ko{nice. To ukqu~uje i mrtvo i obolelo leglo od bolesti kao {to su kre~no leglo, ameri~ka i evropska trule`. Zato ja uvek dodajem prihrani polenom i jednu ~ajnu ka{i~icu teramicina na 12 litara me{avine. Teramicin se ne razgra|uje mnogo brzo kada se ~uva u me{avini sa polenom, kao {to je to slu~aj u rastvoru od {e}ernog sirupa. (Osvrt na ovakav stav dat je u prethodnom ~lanku - primedba urednika)

Dvomati~ni sistem p~elarewa

- 13 -

INTENZIVNI DVOMATI^NI SISTEM MI DAJE VI[E MEDA

Autor ~lanka: Cpc![/!Ipss-!Qi/E/  Q/P/!Cpy!64!!!

Mfyjohupo-!OZ!23563 VTB tel: 518-9989-66835 faks: 518-9989-66559

^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm i Melitagora, br. 11/1998 elim da podelim deo mog dvadese@ togodi{weg iskustva provedenog u potrazi za poboq{awem ove tehnike u ciqu boqeg, lak{eg i ekonomi~nijeg sistema p~elarewa. Ovaj sistem je osmi{qen za hobi p~elare i p~elare kojima je p~elarstvo dopunsko zanimawe. Komercijalni i profesionalni p~elari nemaju vreme za ovakve metode koje tra`e ve}u upotrebu radne snage.

Pre svega, hajdemo da ispitamo razliku izme|u komercijalnog i hobi p~elarewa.

Komercijalni p~elari obi~no rade sa v{e od 500 dru{tava i ve}ina seli svoje zajednice od pa{e na pa{u, od opra{ivawa na opra{ivawe, i zato su wima potrebna mawa i lak{a dru{tva za lak{u manipulaciju i transport. U mnogim slu~ajevima su za wih med i drugi p~eliwi proizvodi samo sekundarna dobit. Oprema ME je isto tako prilago|ena za D ovaj sistem rada. Koriste se jedno ili dva duboka tela LR za plodi{te, a za vi{ak meda upotrebqavaju plitka tela. Duboka tela garantuju da }e matica imati dovoqno prostora da proizvede razumno jaka dru{tva i da oko legla ima ne{to skladiranog meda, dok plitka medi{na tela omogu}uju lak{u manipulaciju.

Hobi p~elar je onaj koji ~uva samo nekoliko dru{tava i radi sa wima u svoje slobodno vreme da bi porodicu i prijateqe snabdeo medom i drugim p~eliwim proizvodima, ali i da bi u isto vreme imao relaksaciju i zabavu. Hobi p~elari naj~e{}e mogu da odvoje vi{e vremena za rad sa p~elama te mogu da razviju mnogo ja~a dru{tva od onih koja komercijalni p~elari imaju ili mogu da imaju.

Na na{em p~eliwaku sa oko 50 dru{tava, koji je sme{ten na planini Katskils u severoisto~nom delu SAD-a, mi koristimo nastavke sa striktno jednom dimenzijom (16,8 cm), svaki sa jednim kru`nim otvorom koji je opremqen kru`nim reduktorom sa tri pozicije (na na{em tr`i{tu ima ovih plasti~nih reduktora - primedba urednika).

Tu je i visoka podwa~a(10 cm) sa ramom na kom je ukucana mre`a, a koristimo i Boardmanovu hranilicu koja se name{ta kroz leto. (Ovu hranilicu mo`ete videti i na slici.

Mo`e se nabaviti u Gr~koj na slede}oj adresi:

Bofm.Tuboebse-!216!Boesfb!Lbmwv!Tus/-!O/Mpojb!Q/P/ 25342! Buifot-! Hsffdf-! ufm.gblt;! //41)12*3882291.

1:5!2687:9/!F.nbjm;!Qboufmbd@ pufofu/hs!-!postoje varijante od 1 l i 1,8 l, a deo koji se uvla~i kroz leto je visok 1,4 cm - primedba urednika).

Koristimo i na{u sopstvenu konstrukciju poklopne daske, krov i dve metalne mati~ne re{etke po dru{tvu. Ova oprema je modifikovana radi maksimalne efektivnosti i fleksibilnosti.

Ve}ina dru{tava koje koristimo za proizvodwu meda su dvomati~ne zajednice a u toku zime jednomati~ne. Na{i nukleusi sa visinom od 16,8 cm su sa 5 ramova, napravqeni od ~amovine a u proteklih nekoliko godina i od tvrdog presovanog stiropora. Svako proizvodno dru{tvo je podr`ano posebnim nukleusom. Sve ko{nice su o p r e m q e n e unutra{wim hvata~em polena, hvata~em za propolis i ramom gra|evwakom radi biolo{ke kontrole varoe (jedinstveni tretman protiv varoe koji mi koristimo). Uniformnost opreme nosi fantasti~nu prednost izra`enu kroz totalnu fleksibilnost i izmenqivost.

Na{a p~elarska godina po~iwe 1. avgusta.

U ovo vreme mi po~iwemo da gradimo jaka dru{tva od zimskih p~ela. Ako nema prirodne pa{e, koristimo svakodnevno stimulativno prihrawivawe {e}ernim sirupom 2:1 (2 dela {e}era i 1 deo vode). Sav vi{ak meda je ve} izva|en i iscentrifugiran, ramovi su selektirani i dru{tvima su vra}eni samo oni svetlo kafene boje, radi odgajawa legla. Ostatak je skladiran za prole}e. Svi ramovi sa neizvu~enim satnim osnovama se izbacuju iz ko{nice.

Dru{tva jo{ uvek imaju dve matice, i intenzivno odgajaju leglo.

Budu}i da u na{em odgajiva~kom programu koristimo iskqu~ivo krawske matice va`no je stimulativnim prihrawivawem odr`ati maksimalno zalegawe matica ako nema unosa iz prirode. Potreba za prihranom se odre|uje kori{}ew wem vage isspod jedne prosse~ne ko{nice (ne najja~e i ne najslabije). Vaga se proverava svakoga dana a te`ina se bele`i na formularu namewenom za to. Ako se te`ina ko{nice smawi za 24 ~asa, mi zapo~iwemo prihrawivawe. Ako nema promene ili postoji unos, mi ne prihrawu-

- 14 -

@ivadinovi} Rodoqub

jemo. Dvomati~na dru{tva se odr`avaju na ovaj na~in sve do sredine septembra. Dotle smo spremili na{e nukleuse. Starija matica se odstrawuje iz proizvodnog dru{tva i nosi se u nukleus zajedno sa jo{ dva rama punih leglom i polenom. Zatim dodajemo i jo{ dva prazna rama.

Ulaz u svaki nukleus je pokriven metalnom mre`om.

Po okon~awu ovog posla, nukleuse prenosimo na drugu lokaciju udaqenu najmawe 6,5 km u toku jedne nedeqe ili i vi{e. Na novoj lokaciji prihrawujemo nukleuse Boardmanovom hranilicom. Posle nekoliko dana do nedeqe dana nukleuse vra}amo na glavni p~eliwak. Za ovo je Sredina septembra.

Preme{tawe matice iz dvomati~nog dru{tva u nukleus.

(5 ramova sa leglom, polenom i medom) mati~na re{etka

Tre}a nedeqa oktobra. Dru{tvo je spremno za zimu.

Sa prvim snegom nukleusi se nose u podrum.

Sredina maja.

Mlada testirana matica se iznosi iz nukleusa sa 3 rama i zamewuje se mati~wakom.

Kraj aprila.

Po~iwe se sa odgajawem matica iznad mati~ne re{etke.

dobro da se uvek sara|uje sa drugim ~lanovima p~elarskog kluba. I oni koriste na{ sistem pa za kratko vreme razmewujemo nukleuse. Prednost ove razmene je taj {to nukleusi nisu prepu{teni sami sebi, ve} ih uvek neko nadzire. Prava proizvodna dru{tva , sada jednomati~ne zajednice posle 15. septembra, se prihrawuju velikim koli~inama (3,7 l po dru{tvu svaki drugi dan) gustim sirupom 3:1 (3 dela {e}er i 1 deo voda) tako da ona budu spremna za zimu pre 15. oktobra.

Svako dru{tvo dobija 27-30 {e}era. I nukleusi se prihrawuju gustim sirupom preko wihovih Boardmanovih hranilica.

Na na{em podru~ju, u oktobru uvek ima Mart.

Dru{tva se prihrawuju a nukleusi se iznose na p~eliwak i tako|e prihrawuju. Matice u ko{nicama se preme{taju u najni`i nastavak (efekt dimwaka).

mati~na re{etka

mati~na re{etka mati~na re{etka

Dru{tvo je spremno za glavnu pa{u.

Medi{ta se dodaju po potrebi.

Svako dru{tvo bi trebalo da izgradi 15-20 novih satnih osnova u sezoni. mati~na re{etka

mati~na re{etka

Dvomati~ni sistem p~elarewa dobre pa{e od divqih astri i hpmefospe-a. Med ovih biqaka nije dobar za zimovawe i zato postavqamo jedno medi{te sa praznim sa}em na poziciji 4 (pogledajte crte`e) i ponovo koristimo mati~ne re{etke da matica u wega ne bi zalegala. Budu}i da su ramovi za zimu ve} puni {e}ernog meda koji je i poklopqen, u wih mo`e da se smesti samo mala koli~ina novog nektara.

Od trenutka zavr{etka pa{e, obi~no krajem oktobra ili posle prvog mraza, ovo medi{te se uklawa a med se vrca. Dru{tva se pripremaju za zimu, utopqavaju i izoluju. Kao izolator koristimo novinsku hartiju, koja je mnogo dobra, besplatna je (kod nas bogami nije - primedba urednika), i mo`e da se zameni ~im se navla`i od vlage iz ko{nice. Obi~no dru{tva prezimquju u 3 ili 4 sprata od 16,8 cm.

Sa prvim dugotrajnijim snegom i pojavom temperatura ispod ta~ke mr`wewa sve nukleuse nosim u podrum koji se ne greje. Temperatura u podrumu je skoro konstantna ne{to iznad ta~ke mr`wewa. (Relevantni russki nau~ni podaci govore da p~ele tro{e najmaw we energije i hrane, kada je spoqna temperatura vazduha za zimovaw we kod jak kih dru{tava +4,4oC, kod sredw wih +5,5oC, a slabih +7,7 oC - primedba urednika). Podrum mora biti suv i taman. Nukleusi }e uspe{no prezimeti u ovakvom okru`ewu. Leta su zatvorena metalnom mre`om da se spre~i ulaz mi{eva.

U toku zime mi pripremamo i popravqamo opremu, pakujemo i prodajemo med i druge p~eliwe proizvode i osmi{qamo plan rada na p~eliwaku slede}e godine. Ocewivawe svakog dru{tva je tako|e va`na aktivnost. Na{a najboqa dru{tva proizvode vi{e od 110 kg meda u sezoni, plus drugi p~eliwi proizvodi kao {to su polen, propolis, mati~na mle~ i vosak.

Na{e p~elarsko prole}e obi~no po~iwe 1. marta. Prvo na{e anga`ovawe je usmereno na nukleuse u podrumu kada po~iwemo da pove}avamo no}nu temperaturu na oko 15oC da bi stimulisali matice na ve}e polagawe jaja te da proizvedu malo legla. No} je najboqa jer p~ele tada ne}e izlaziti na leto. Tokom dana, ako u podrumu nije potpuno tamno, p~ele }e izletati van ko{nice i nikada ne}e na}i put nazad. Neposredno pred svitawe temperaturu podruma treba ponovo da vratimo na +3oC. Ovo mo`e da se izvede nabavkom jevtinog tajmera, i elektri~nog greja~a. Naj~e{}e vreme krajem marta omogu}i na{im proizvodnim dru{tvima da izlete oko podneva po wihov prvi polen od le{nika kao i da donesu vodu koja im je neophodna za odgajawe legla. Mi imamo postavqen jednostavan sud sa vodom od stiropora koji prima oko 15 l vode koja je prethodno zagrejana na oko +15oC, za

- 15 {ta koristimo jednostavan element za zagrevawe koji mo`e da se nabavi u prodavnici za ku}ne qubimce i slu`i za zagrevawe akvarijuma. Ako na p~eliwaku nemate struju, i nezagrejana voda }e obaviti svoj zadatak. U ovo vreme se svi nukleusi vade iz podruma i postavqaju na p~eliwak. Isto tako, sva dru{tva snabdevamo {e}ernim poga~ama sa proteinima. Koristimo jednostavan recept: 1,3 kg {e}era u prahu, 0,45 kg zagrejanog meda (samo iz na{e sopstvene proizvodwe), 0,2 kg obezma{}enog mleka u prahu, Fumagilina prema uputstvu, 0,05 kg sve`e isce|enog limunovog soka, 1 ~ajna ka{i~ica soli. Teramicin mo`e da se doda ako je u va{em podru~ju bilo ameri~ke kuge ili evropske trule`i. Ovi sastojci se izme{aju i naprave se poga~e od po jednog kilograma. Ako je testo premeko, dodati jo{ {e}era u prahu.

Svako proizvodno dru{tvo dobija poga~u od po 1 kg, a nukleusi dobijaju jednu poga~u od 1 kg nedeqno. Ove poga~e stimuli{u ve}e odgajawe legla.

Prvih nedeqa aprila dru{tva u na{em planinskom podru~ju (500 m nadmorske visine) treba da imaju 15-2 20 ramova legla svih uzrasta. Ovakav razvoj je mogu} samo zato {to mi u jesen izgradimo velike zimske populacije p~ela u ko{nicama sa izobiqem meda i polena. Tada je dobro ve} i dodati prve ramove sa satnim osnovama ili svetlije ramove od pro{le godine.

Obi~no posledwe nedeqe aprila ili prve nedeqe maja u toku cvetawa masla~ka mi zapo~iwemo na{u sezonu odgajawa matica.

Koriste}i prost metod presa|ivawa larvi mi odgajamo prve mati~wake. Startujemo sa oko 100 mati~waka, tako {to i sa po~etnim prole}nim uspehom prihvatawa od samo 50% (obi~no je ve}i), mi mo`emo da zamenimo matice u svim nukleusima. Stare matice odstrawujemo i besplatno ih dajemo ~lanovima na{eg p~elarskog kluba ili po~etnicima. Ove dvogodi{we matice }e biti dobre jo{ slede}ih nekoliko meseci. Mati~wake postavqamo u svaki nukleus. U toku slede}a 24 ~asa izle`u se mlade matice i naredna 7-10 dana mi koristimo za instrumentalno osemewavawe matica ili pak oplodwu na otvorenom u na{em izolovanom podru~ju za odgajawe matica, gde imamo dovoqan broj trutova unapred odgajenih u dru{tvima namewenim ba{ u tu svrhu. Mi vr{imo -genetski pritisak- na na{oj teritoriji. Svake godine svi p~elari u pre~niku od 8 km oko nas dobijaju na{e besplatne matice.

D Osamdeset proceME nata svih na{ih matica su instrumentalno osemewene.

Nekoliko dana po po~etku zalegawa

- 16 mladih matica mi gradimo na{a dvomati~na dru{tva namewena za proizvodwu. Jednostavno prenosimo tri rama legla i mladu maticu (obele`enu i sa potse~enim krilima) u nastavak iznad osnovnog dru{tva koriste}i mati~nu re{etku za razdvajawe dru{tava. Prazan deo nastavka dopunimo ramovima od pro{le godine.

Mo`e se koristiti list hartije pri spajawu dru{tava ali to nije neophodno. Uz mali prinos ili prihrawivawe, borbe ne}e biti.

Svaki nukleus dobija tri rama sa sa}em i mati~wak. Stare p~ele }e se vratiti iz dru{tva (ovog puta dvomati~nog), nazad u wihov nukleus.

Nukleusi su sada oplodwaci i svake tri nedeqe }e proizvoditi oplo|ene matice ili troramne nukleuse namewene za prodaju i sopstveno kori{}ewe. Isto tako, pre nego {to se okon~a sezona, kada }e se prodati posledwa matica. mi mo`emo od nukleusa spajawem dobiti standardna dru{tva i tako uve}ati broj zajednica za prodaju i sopstveno kori{}ewe.

Dvomati~na dru{tva mogu da proizvedu veoma veliku populaciju od 100-1110 hiqada p~ela, i da sakupe 3-4 puta vi{e meda od jednomati~nih zajednica. Razume se, to zahteva i ve}i prostor.

Svakom dru{tvu su neophodna 12-16 nastavka visine 16,8 cm. Med se oduzima kada je 2/3 rama poklopqeno.

Izvrcani ramovi se vra}aju u ko{nice u momentu va|ewa novih punih ramova meda.

Kao {to vidite, ovaj sistem tra`i intenzivni menaxment, ali odgovara onim

@ivadinovi} Rodoqub p~elarima koji `ele da ulo`e zahtevani ekstra napor. Sistem nam omogu}uje da proizvedemo med iskqu~ivo sa jedne pa{e, i zatim na tr`i{tu za wega dobijemo ve}u cenu. Isto tako na{om tehnologijom odr`avawa nukleusa mo`emo da zamenimo matice po `eqi, u bilo kom dru{tvu u toku cele sezone, a da zadr`imo samo one matice koje su najboqe i najproduktivnije. Tako|e svako dru{tvo testiramo na wegov faktor -uubijawa varoe- kao i na otpornost na ameri~ku i evropsku trule`. Ne tretiramo dru{tva nikakvim hemikalijama, osim fumagilinom protiv nozeme. (Kako im to uspeva, vide}ete u drugom ~lanku istog autora - primedba urednika). a sumiramo prednosti i lo{e strane ovog sistema: -Odr`avaju se jaka i produktivna dru{tva; -Proizvodi se vi{e meda i drugih p~eliwih proizvoda uz isti broj ko{nica u odnosu na jednomati~ne zajednice; -Velike su u{tede na maticama i paketnim rojevima svake godine; -Lako se mewaju matice, bez gubitaka; -Sopstveno odgajawe matica sa svojim selekcionim linijama usvojenim za na{e podru~je; -Uz obezbe|ewe dovoqnog prostora i mladih matica, nema rojewa; -Uniformna oprema omogu}uje ve}u fleksibilnost (pogledajte crte`e); -Po potrebi, besplatno je umno`avawe dru{tava; -Lo{a strana je u tome {to radimo sa velikim brojem ramova (ama ~ekajte malo, mi smo hobi p~elari, zar ne?); -Druga lo{a strana je manipulacija sa nukleusima; -Potrebno je pripremiti veliku opremu za prihrawivawe.

Sistem upravqawa dru{tvima je jednostavan.

Ali, tra`i precizno vo|ewe evidencije o svakom dru{tvu! ([to je na velikom p~eliwaku apsurdno - primedba urednika).

Ako neko ima pitawa za nas ili sugestije, molimo vas da kontaktirate autora na F.nbjm fvsplj. uvtb@nto/dpn ili preko po{te. Bi}u sre}an da odgovorim na sva va{a pitawa !

D

Foto: Nikolaj Huka Slika preuzeta iz Melitagore br. 5/1999

Napomena urednika: -Neke teorijsko-prakti~ne nejasno}e koje proisti~u iz ovog ~lanka, a koje su krajwe kontroverzne prirode, kao {to je davawe teramicina dru{tvima i sama opravdanost formirawa i odr`avawa dvomati~nih zajednica, obja{wene su detaqno na drugom mestu u ovoj kwizi, sa puno argumenata.

Dvomati~ni sistem p~elarewa i varoa

- 17 -

Autor prethodnog ~lanka, Cpc!! Ipss je doveo sve ~itaoce ~asopisa u kojima je taj ~lanak objavqen u veliku nedoumicu konstatacijom da on ne tretira p~ele nikakvim hemikalijama osim fumagilinom za nozemu. Nedoumicu je uspe{no razre{io slede}im napisom. Pa`qivo ga pro~itajte !!!

EFIKASNA BIOLO[KA KONTROLA VAROE ď ‚ BEZ HEMIKALIJA inule godine su zna~ile propast M za mnoge p~elare budu}i da su morali da se suo~e sa neprijateqem broj 1. dana{weg p~elarstva - varoom. Ovaj parazit se kao orkan sru~io na na{u zemqu (misli se na SAD), ostavqaju}i prazne ko{nice, tu`ne p~elare i praznu burad. [teta je ogromna. Za{to?

SAD su verovatno jedinstvena zemqa koja koristi samo jedan registrovan i od Agencije za za{titu okoline(FQB) odobreni lek za varou, po imenu Bqjtubo, ~ija je aktivna materija fluvalinat. U Evropi, na primer, postoji ve}i izbor, recimo amitraz, fluvalinat, kumafos, mravqa kiselina i drugo. Tako pred p~elarima stoji vi{e opcija kao i oblika aplikacije. [tapi}i su uobi~ajeni, ba{ kao i zadimqavawe, aerosol i prskawe. Ali, sva ova sredstva su otrovne hemikalije i nepravilnom upotrebom mogu se prona}i rezidue u medu, vosku, propolisu kao i u drvenoj opremi za p~elarstvo. Zbog toga, mi godinama koristimo nehemijsku, biolo{ku kontrolu varoe. Kako pokazuju studije, varoama se vi{e dopada trutovsko leglo iz jednog prostog razloga: dvadeset~etvorodnevni razvoj od jajeta do odraslog truta. Ako nema dovoqno trutovskog legla u ko{nici ili ako je zaraza dru{tva velika, varoe nemaju drugi izbor osim da parazitiraju radili~ko leglo. Mati~waci su po{te|eni jer je vreme od 16 dana nedovoqno za reprodukciju varoe.

Prvi va`an uslov da se zapo~ne kontrola varoe jeste upotreba sistema rada sa ramovima sa}a bez apsolutno nijedne trutovske }elije. Najboqi na~in da se dobije ovakvo sa}e, jeste dodavawe satnih osnova u medi{ta za vreme pa{e.

P~ele mnogo retko izvla~e trutovske }elije na ramovima u medi{tu. Mi koristimo samo nastavke visine 16,8 cm (kod nas tzv. Fararov sistem sa zaokru`enom visinom nastavka od 17 cm primedba urednika). Kada se med centrifugira, ramovi se ponovo odabiraju, i samo oni bez trutovskih }elija se koriste za odgajawe legla.

Ramovi koji imaju ne{to trutovskih }elija, se obele`e na satono{i, recimo M za medi{te, L za leglo. To }e nas uvek podse}ati koji su ramovi za

plodi{te a koji ne. Za ovo ne treba imati ni milosti, ni izgovora. Razume se, selekcija ramova se ne pravi preko no}i, niti za jednu sezonu. To je sistemski posao. Dobro je da se zapo~ne zimi, kada vr{imo pripreme za narednu sezonu. To }e nam dati jasniju orijentaciju koliko }e nam trebati satnih osnova i ramova za idu}u godinu. One mnogo tamne, o{te}ene ili na drugi na~in nekvalitetne ramove sasvim odstrawujemo iz rezerve i pretapamo. Isto tako mi odabiramo i drvene ramove. One koji su suvi{e tamni, polomqeni ili o{te}eni gorimo u na{oj pe}i.

Mo`da je ovo ~ak i drasti~no, ali tako sebi i na{im p~elama pravimo veliku uslugu.

Ovakvo postupawe je veoma dobra prevencija protiv ameri~ke kuge i kre~nog legla.

Obi~no se me|u odba~enim ko{uqicama larvi nalazi najboqe mesto za skrivawe mikroba i bolesti od kojih idu}e godine dru{tva mogu ponovo da se inficiraju. P~ele ne mogu u potpunosti da odstrane ove ko{uqice. Isto tako, sa svakom narednom generacijom }elije su sve mawe i mawe. Tako posle mnogo godina mi proizvodimo sve mawe i mawe p~ele, a kao {to znamo mawi kamion mo`e da ponese i mawi tovar. (primedba urednika makedonskog ~asopisa Melitagora, gospodina Aleksandra Mihajlovskog: Ovo napred navedeno je veoma diskutabilna tvrdwa.

Profesionalni p~elari koji imaju vi{edecenijski sta` znaju da ovo nije ta~no, budu}i da svi slo`no tvrde kako koriste iste ramove vi{e decenija a p~ele koje se iz wih izvode nisu mawe nego obi~no. P~ele odr`avaju dijametar }elije i on nikada ne mo`e da spadne ispod odre|enog minimuma(zavisno od rase).

Ono {to zaista zadebqava tokom vremena, nisu zidovi }elija ve} satna osnova - zato sa staro{}u rama raste i wegova te`ina. P~elari sa vi{e hiqada ko{nica govore da ispuwavawe ove zaista efektne sanitarne preporuke, koja se odnosi na zamenu ramova minimum svake ~etiri godine, jeste jedna od onih nekoliko zabluda zbog kojih oni nikada ne bi mogli da rade sa tolikim brojem dru{tava).

(Po{tovani ~itaoci, napred navedeni komentar urednika Melitagore je u najmawu ruku izuzetno

- 18 interesantan. Poznaju}i wegovo zavidno znawe, siguran sam da ono {to je napisao nije napisao napamet, ve} je to potkrepqeno ~iwenicama.

Me|utim, on zna, kao i ja da postoje provereni dokazi(bar su tako prezentovani p~elarima) da se iz dugo upotrebqavanog sa}a za izvo|ewe p~ela izvode drasti~no mawe p~ele. Na `alost, pre izla`ewa ove kwige iz {tampe, nije bilo vremena ni prilike da o tome sa wim razgovaram te da utvrdim razloge ovakve wegove tvrdwe. Me|utim, nesporno je da ne samo da je izuzetno korisno mewati sa}e {to ~e{}e, ve} je to i mogu}e bez naro~itog napora. ka p~elarew wa u kojoj se bez Postoji ~ak tehnik problema mo`e zameniti svo plodi{no sa}e u svim ko{nicama na p~eliw wak ku tok kom samo jedne sezone, ne ula`u}i neka zna~ajnija sredstva i ne gube}i na ukupnom prinosu p~eliwaka. Ali, o tome }e biti vi{e re~i u drugom delu ove kwige, koja }e biti {tampana u dogledno vreme. U svak kom slu~aju, mew wajte sa}e {to ~e{}e. Koristi od toga zna~ajno prevazilaze ulagawa - primedba urednika). P~ele izvedene iz mladog sa}a mogu da uve}aju proizvodwu meda za 10-15% i definitivno da smawe na{e tro{kove za lekove i le~ewe od bolesti.

Hajde da pretpostavimo kako se ovaj prvi korak ve} primewuje. Slede}e je da se spreme trutovski ramovi za svako dru{tvo. Satono{a treba da bude obojena ili na drugi na~in ozna~ena radi brzog prepoznavawa. Mi koristimo 2 ovakva rama po dru{tvu. Ovde u `leb na satono{ama postavqamo samo traku satne osnove {irine 2 cm, kako bi p~ele pravilno zapo~ele gradwu trutovskog sa}a. Trake satnih osnova se lepe toplim voskom za satono{u. Kada i ovo zavr{imo, mi smo spremni za borbu sa varoom. Za slabija dru{tva ili rojeve ram mo`emo da podelimo letvicom na dva jednaka dela, tako da }e ova dru{tva lak{e organizovati izgradwu sa}a i br`e }e je zavr{iti. Isto tako, ako u va{im plodi{tima koristite duboke ramove mo`ete tako|e da podelite ram kako bi p~ele br`e gradile sa}e, a trutovsko leglo u wemu bilo {to pribli`nije me|usobne starosti.

Brzo po po~etku sezone, a u na{oj severnoj planinskoj oblasti to je u aprilu, postavqamo trutovske ramove u svakom dru{tvu. (U Nema~koj se mogu kupiti satne osnove, sa trutovskim osnovama }elija, {to olak{ava i ubrzava gradwu trutovskog sa}a - primedba urednika). U ovo vreme p~ele su spremne da izvla~e satne osnove, i vi{e su naklowene izvla~ewu trutovskih }elija.

Obi~no su za nekoliko dana ovi ramovi zale`eni. Tako|e je dobro da se sa~uvaju trutovski ramovi od prethodne godine, te da se dodaju dru{tvima sa ve}om zara`eno{}u, jer }e ih matica zale}i skoro odmah po dodavawu. Po`eqno je

@ivadinovi} Rodoqub pratiti stawe ovih ramova, kako bi znali kada }e biti poklopqeni. Za oko 20-21 dan od zalegawa izvadite trutovske ramove sa uglavnom poklopqenim trutovskim leglom, stresite p~ele (pazite da matica nije na ramu), i xepnim no`em ise~ite trutovski deo sa}a (ako je ram podeqen na trutovski i radili~ki deo). Traka satne osnove }e biti dobar vodi~ va{em no`u.

Budite pa`qivi dok se~ete sa}e.

Trutovsko sa}e sada mo`e da se topi.

Mi ga odmah stavqamo u na{ sun~ani topionik. Pre toga, vi mo`ete da uzmete viqu{ku za otklapawe meda i da odstranite nezrele trutove. Kada ih pregledate mo`ete ustanoviti zara`enost varoom svakog dru{tva posebno. Tu informaciju mo`ete i da zabele`ite. Nije potrebno da brojite varoe. Mi imamo prostu skalu od 1 do 5. (1 = nema varoe, 5 = velika zara`enost). Ovo nije ba{ najta~niji sistem, ali budu}i da ocewivawe radite sami, istu gre{ku }ete praviti svaki put. Ovo je i dobar sistem da vidite koja dru{tva lak{e savladavaju varou te da utvrdite koja su dru{tva otpornija, {to nam je odrednica u proizvodwi matica. Kada sa}e ise~ete, ramove vra}ate nazad u dru{tvo. Oni }e biti ponovo izvu~eni u roku od nekoliko dana.

Posle 20-21 dan ponavqate proceduru. Vrlo je va`no da ne propustite nijedan ciklus, u protivnom dobi}ete suprotne rezultate i su{tinski }ete odgajati varou! Ovi trutovski ramovi funkcioni{u kao magnet za varou. Varou veoma jako privla~i ovaj deo ko{nice. Kod jakih dru{tava u vrhu wihovog razvoja (u na{em podru~ju to je maj-juni) mi koristimo 2 pa i 3 trutovska rama po dru{tvu. U na{em dvomati~nom sistemu (pogledajte prethodni ~lanak - primedba urednika) mi koristimo 1-2 rama po matici.

Ovo je tako|e dobar na~in za proizvodwu trutova u periodu odgajawa matica, i to od dru{tava koja su pokazala najve}u otpornost na varou. Ali, taj sistem je ne{to razli~itiji.

Postavqamo jedan trutovski ram u odre|eno selektirano dru{tvo. Kada je trutovsko leglo poklopqeno, stavqamo drugi trutovski ram.

Prvi slu`i za varou, i odstrawujemo ga 21-og dana. Drugi ram ostaje u dru{tvu dok se ne izvedu trutovi, i matica ga ponovo ne zalegne, a p~ele Foto: M

elitago ra br. 6/1 999 (preu to iz Bn zefsjdbo!Cff !Kpvsobm-a )

Dvomati~ni sistem p~elarewa i varoa

da dru{tvima dajete trutovske ramove tokom zime, jer }e se varoa tako br`e razmno`avati dopunskim generacijama u radili~kom leglu.

Prole}e je dobro vreme za kori{}ewe Bqjtubo-a u svrhu detekcije uspe{nosti na{eg rada. Krawske p~ele imaju sposobnost, i mi ih selekcioniramo po ovom kriterijumu, da prekinu odgajawe legla u jesen i da krenu sa wim ponovo u decembru ili januaru.

U Evropi postoji praksa da se krajem sezone matica izoluje ili zatvori u kavez (obi~no krajem septembra ili po~etkom oktobra) tako da ne mo`e da nosi jaja. Kada se leglo izvede vr{i se tretman protiv varoe. Posle tretmana matice se osloba|aju. Ovaj metod nije mnogo prakti~an, jer zahteva dosta anga`ovawa (vremena) ali i zato {to se zimska generacija p~ela izvodi iz jaja polo`enih avgusta i septembra, pa bi u toku razvoja tih p~ela one bile o{te}ene od varoe. Zdrava generacija zimskih p~ela je kqu~ni faktor za uspeh u narednoj sezoni. Mnogo je boqe imati matice koje prirodno prekidaju zalegawe ranije u jesen. Ovde je potrebno da imate dru{tva koja su tretirana avgusta, {to nije uvek mogu}e. U nekim podru~jima p~ele u avgustu i septembru jo{ uvek imaju dobru pa{u.

Upotreba Bqjtubo-a u toku pa{e nije preporu~qiva budu}i da u medu mogu ostati ostaci fluvalinata.

Zbog toga je, kako vidimo, najboqe koristiti biolo{ku kontrolu varoe, koja }e smawiti ili potpuno izbaciti iz upotrebe Bqjtubo trake. Ali je veoma va`no pra}ewe zara`enosti dru{tava ponaosob.

U toku aktivne sezone, veoma retko mo`emo videti odrasle varoe, ali mo`emo da vidimo p~ele o{te}ene od varoe u svom razvoju. Obi~no su te p~ele sa o{te}enim ili skra}enim krilima, i predstavqaju drugi va`an znak za neophodnost borbe protiv varoe.

Prvi znak je pojava varoa na nedozrelim trutovima izva|enim iz zatvorenog legla. Nepo{tovawe ovih znakova mo`e imati katastrofalne posledice.

Kao i za sve, i ovde postoje prednosti i mane. Ve}i je rad sa ramovima, neophodno je precizno evidentirawe svih podataka, postoji gubitak u proizvodwi (med i polen za odgajawe trutova i proizvodwu voska) kao i va|ewe trutovskih ramova svakih 20-21 dan, {to se sve zajedno ubraja u mane.

Glavne prednosti su: ~ist med i vosak dobrog kvaliteta, u{teda novca za le~ewe i lekove, zajednice u kojima nema hemikalija, pra}ewe raspolo`ewa dru{tava, zdravija dru{tva i naravno, nema zimskih gubitaka zbog varoe. S A D A , I Z B O R J E V A [ ! ! !

Foto: Slovenski ^ebelar br. 2/80

poklope. Zatim se vadi uz standardni postupak.

Za ju`ne delove SAD-a ovaj sistem treba koristiti tokom cele godine. (Ovo je ujedno i na~in da se u dru{tvima i normalno izvode trutovi, jer je istra`ivawima posledwih godina decidirano dok kazano da trutovi imaju jak ku regulacionu ulogu u produk ktivnossti p~eliw wih zajednica, te da su zajednice bez trutova i mawe produktivne primedba urednika).

Mo`ete da smatrate da sve ovo nosi mnogo rada i to ne besplatnog! U to budite sigurni. Da se izvu~e sa}e u jednom ramu i da se odgaji trutovsko leglo potrebno je oko 1 kg meda i malo polena za ishranu trutovskih larvi (ne malo, ve} zaista dosta polena - primedba urednika). Sa druge strane, mo`ete da imate ko{nice slobodne od hemikalija i koje }e proizvoditi pored ~istog meda i ~ist vosak za va{u upotrebu ili za ekstra prihod. (Ruku na srce, takav skup med kod nas nema ko da kupi - primedba urednika). Druga korist od ovih trutovskih ramova je izuzetno precizno pra}ewe raspolo`ewa p~eliwih zajednica. Kada p~ele izvla~e vi{e radili~kih }elija, dru{tvo ima mladu maticu i nalazi se u radnosakupqa~kom raspolo`ewu. Kada izvla~i vi{e trutovskih }elija (u ve}ini slu~ajeva), dru{tvo je u dobrom razvojnom raspolo`ewu. Kada na|emo osnove mati~waka na novom sa}u, dru{tvo je u rojevom raspolo`ewu i trebalo bi da pro{irimo prostor u ko{nici. (Molim Vas da obratite pa`wu na ovo pravilno rezonovawe o suzbijawu rojewa, gde se vi{ak prostora sa pravom smatra jednim od osnovnih faktora suzbijawa rojewa - primedba urednika). Ako nema gradwe sa}a, dru{tvo treba pa`qivo pregledati i oceniti o ~emu se radi. Ponekad p~ele u ovim trutovskim }elijama odla`u med i to govori da je pa{a jaka ili u ko{nici nema dovoqno prostora.

Ovde treba ili da centrifugiramo med iz medi{ta ili da dodamo neophodna medi{ta sa praznim sa}em ili sa satnim osnovama. Posle i ovog centrifugirawa opet pravimo odabir ramova za leglo i ramova za medi{ta i odstrawivawe iz ko{nice.

Trutovski ramovi su ogledalo svake ko{nice i obezbe|uju besplatnu informaciju o svakom dru{tvu posebno tokom cele sezone. Ako smo pa`qivo selektirali ramove za plodi{te mi ovako elimini{emo 70-9 9 0% varoe. Sa na{om otpornom linijom krawskih p~ela, na{ procenat je ~esto i boqi. Ve} dugi niz godina, bez upotrebe Bqjtubo-a, nismo izgubili nijedno dru{tvo zbog varoe. Ipak, `eleo bih da preporu~im tretman Bqjtubo-om svake 2-3 godine. I to ne zbog kontrole varoe, ve} kao dijagnosti~ko oru`je uspe{nosti na{e biolo{ke borbe. (Kod nas bi bilo mnogo boqe da u tu svrhu koristimo fantasti~ni BQJUPM u toku zime - primedba urednika). Ako na kontrolnoj hartiji na podu ima mnogo varoe, onda pravimo neku gre{ku u radu. Obi~no, italijanske p~ele imaju ve}e probleme sa varoom, naro~ito u ju`nim delovima SAD-a gde odgajaju leglo preko cele zime. Naravno, nemojte

- 19 -

- 20 -

@ivadinovi} Rodoqub

TEHNOLOGIJA SA ď ‚ FIKSNIM RAMOVIMA

Autor ~lanka: Besjbo!ev!Upj QP!Cpy!25972 Tjopwjmmf Qsfupsjb!123: JU@NA AFRIKA

Ovaj ~lanak govori o p~elaru Hfpgg!!Mpnbt-u iz Ju`ne Afrike. Objavqen je u ~asopisu Cff!! Cjj{, februara 1998. i ~asopisu Melitagora, septembra 1998. g.

Adresa Hfpgg!!Mpnbt-a: Ns/!!Mpnbt!!!!QP!!Cpy!!829!!!Xjfsebqbsl-!!125: Dfouvsjpo-!!! Tpvui!!Bgsjdb  F.n nbjm;!!!hfpgg!!mpnbt@cpunbjm/dpn

H

fpgg! Mpnbt! nije ju) koja obeshrabruje vo{tanog stranac u svetu moqca. O{te}ene module vredi REVOLUCIONARNA p~elarstva. Jedno popraviti - najvi{e se TEHNIKA vreme je bio veliki robni proizo{te}uju dowe letvice. Leglo i P^ELAREWA vo|a~ sa vi{e od 2000 ko{nica p~ele u modulima koji su o{te}eni snabdevaju}i medom velike grupe nisu uni{teni, budu}i da sa}e ostaje u supermarketa u Ju`noafri~koj republinajve}em delu neo{te}eno. ci. Zato on poznaje provalije i probleme Modul zahvata 0,6 zapreminskih delova p~elarske industrije isto tako dobro kao i Langstrotovog nastavka. U svrhu umno`avawa bilo ko drugi. dru{tava samo se odvajaju moduli sa leglom i u Wegova frustracija savremenom tehnikom p~elarewa i nu`dom da svake godine popravqa i zamewuje o{te}ene ramove koji vrede hiqade randi (valuta Ju`noafri~ke republike), je vodila u dizajn i razvijawe modularne tehnike p~elarewa.

Ova patentirana tehnika ima potencijal da transformi{e lik p~elarewa u 21. veku, na isti na~in kao {to je Langstrotova ko{nica dominirala u 19. i 20. veku. Ali, su{tinski, to je jedan veoma prost sistem, koji ukqu~uje odre|eni broj fiksnih ramova u modulu (nastavku) standardnih dimenzija. Ovaj sistem omogu}uje da sa}e u svim ramovima u nastavku bude otklapano jednovremeno. Sistem ima mnogo unikatnih osobenosti i re{ava mnoge tradicionalne p~elarske probleme. Najva`nija osobina jeste ta da je ovaj sistem verovatno najlak{i za primenu u p~elarstvu u odnosu na sve do sada razvijene. Rukuje se nastavkom koji sadr`i 13 ramova, ali to nisu individualni ramovi, ve} su fiksirani za modul. Modul je daleko ja~i nego {to to jedan ram ikada mo`e da bude. Fiksne satono{e i dowe letvice su postavqene popre~no u modulu a satono{e su zalepqene na svoja mesta. Ram je nizak i jak o{te}eni i polomqeni ramovi su pro{lost. Svo sa}e u modulu sa wegovih 13 ramova se otklapa za 20 sekundi. Sistem nudi poboq{anu kontrolu voskovog moqca kada su moduli uskladi{teni. Skladirawe modula postavqawem na wihove strane omogu}uje protok vazduha (proma-

bezmati~ne module se dodaju matice. Rotacijom modula sa leglom redukuje se rojewe.

Zalegawe se stimuli{e dodavawem sve`eg sa}a. Odgajawe legla u modulu u~vr{}uje sa}e, ~ime se redukuje lomqewe sa}a. Pri rukovawu modulima, p~ele su izlo`ene minimalnom stresu. Me|usobni raspored meda, polena i legla se ne naru{ava razdvajawem modula, ~ime se spre~ava stres i dezorijentacija dru{tva. Pri vrcawu meda, p~ele se izduvavaju iz modula prenosnim ru~no no{enim izduva~em. Sve u svemu, mali broj slabih strana je nadvladan prednostima. Kori{}ewe mati~nih re{etki se preporu~uje, ali nije obavezno.

Problem kristalizacije meda u sa}u se re{ava jer se modul tretira kao i ram sa kristalisanim medom - postepeno se zagreva da med pre|e u te~no stawe, ili se se~e sa}e. [ta ako je u modulu malo legla, a sve ostalo je med ?! Re{ewe je u tome da se modul ostavi u toplom okru`ewu, kako bi se leglo izvelo, ili se ostavi na ko{nici dok se p~ele ne izvedu, a zatim se centrifugira.

Deoba dru{tva je jednostavna. Kada su dva modula zahva}ena leglom, jednostavno se odvajaju, postavqaju na podwa~u, stavqaju poklopne daske i dodaju mlade matice. Raspored meda, polena i legla se ne naru{ava.

Kontrola rojewa je veoma laka. Preme{ta se modul koji sadr`i najvi{e zatvorenog legla na vrh ko{nice, obezbe|uju}i se da je matica dole, u dowem nastavku.

Vra}awe na staro, ili korak u budu}nost

Tehnologija sa fiksnim ramovima

- 21 Pogled na jedinicu za otklapawe sa}a.

Da bi se pregledalo leglo, prvo istresite, a zatim izduvajte p~ele ru~nim izduva~em. Modul se pregledava odozdo. Ako je neophodno mo`e da se koristi fiberopti~ko ogledalo da se gleda u unutra{wost }elija.

Obele`avawe modula bojom pojednostavquje rukovawe sa wima.

Ma{ina za otklapawe sa}a je model ingenioznosti. Ova naprava je izra|ena od rosfraja, gvo`|a, najlona i aluminijuma. Radi na principu oscilovawa no`eva, a modul se kre}e gore dole u pravcu no`eva, otklapaju}i svih 13 ramova za 20 sekundi. Za postavqawe i uklawawe modula potrebno je jo{ 10 sekundi. Sistem je veoma jak i pravqen je da traje do`ivotno, a sadr`i i bezbednosni mehanizam. Visina mu je 90 cm, {irina 70 cm i zahvata podnu povr{inu od 60 x 70 cm.

Centrifuga ima centrifugalni rotor koji prima 9 modula a brzina okretawa je maksimalno 200 obrtaja u minuti oko horizontalne ose.

Puwewe i pra`wewe modulima se vr{i preko vrata na dve suprotne strane. Za centrifugirawe su potrebni minuti, lomqewe ramova je redukovano na minimum ili ga uop{te nema, a vadi se oko 99% meda. Puwewe je brzo i lako, ali tra`i malo naprezawa. Vrca se pribli`no 500 kg meda na sat, bazirano na 6 ciklusa od po 5 minuta svaki, i 5 minuta za puwewe i pra`wewe centrifuge po ciklusu. Visina ove ma{ine je 2 metra, {irina 60 cm, a bubaw ima pre~nik od 1,8 metara.

Centrifuga zauzima podni prostor od 1,9 x 0,8 metara.

Jedna mobilna medna ku}a sa podnom povr{inom od 2,4 x 5 metara sme{ta 2 centrifuge i jedan otklapa~ sa}a. Prikolica treba idealno da se poklapa sa podi`u}im krovom sli~nim onom na karavanima, i da ima vrata na svakom kraju. U woj treba da rade samo dva ~oveka i ima potencijal da procesira do 8 tona meda za osmo~asovni radni dan.

Celi sistem mo`e da radi hidrauli~no, sa 5 LX-im dizel motorom koji podr`ava hidrauli~nu pumpu i generi{e struju za osvetqewe.

K O N C E P T M O D U L A R N E KO[NICE U KRATKIM CRTAMA: =Fiksni ramovi u jakom i robusnom modulu. =Korisni~ki je orijentisan. Rukuje se modulom, nema posebnih ramova. =Nema vi{e polomqenih ramova. =Sastavqawe i o`i~avawe modula je brzo i lako. =Brzo otklapawe, 20 sekundi po modulu. =Svaki modul prima do 13 kg meda. =Poboq{ana je kontrola voskovog moqca. =O{te}ene module treba popraviti, jer su u pitawu uglavnom dowe letvice. =Modul ima 66% zapremine LR nastavka i mo`e da se koristi za plodi{te. =Obele`avawe modula bojom pojednostavquje rad sa ko{nicama. =Jednostavna i efikasna kontrola rojewa. =Redukovan stres p~ela i p~elara !

Gospodin Hfpgg!Mpnbt pored wegovih modula, prenosnog izduva~a, prototipne jedinice za otklapawe sa}a i prototipne centrifuge koja ima rotor sa okretawem oko horizontalne ose.

U pozadini se vide moduli nare|ani pored zida.

- 22 -

@ivadinovi} Rodoqub

^UVAWE

Autori: .N/I/XZCPSO-! Xftuhsp! TbmftJod/-! 8444! Qsphsftt! Xbz-! EfmubC/D/!W5H!2F8!Dbobeb!)715*:51.

13:1!GBY!)715*:51.1369 .N/M/XJOTUPO-! Efqu/! pg Cjpmphjdbm! Tdjfodft-! Tjnpo! Gsbtfs Vojwfstjuz-! Cvsobcz-! C/D/-! W6B 2T7-!Dbobeb .Q/I/MBGMBNNF-! Cpy! 66:Foefscz-!C/D/!C1F!2Y1 

ď ‚ SPARENIH MATICA ZIMI U P^ELIWIM ZAJEDNICAMA

^lanak je objavqen u Bnfsjdbo! Cff! Kpvsobm-u za mesec mart 1993. god.

Nedavno, upravqa~kih tehnika mo`e da poboq{a uspeh po~ev od 1988. uvoz kratkoro~nog ~uvawa, ukqu~uju}i i veli~inu e ca v T matica u Kanadu iz I za s ati dru{tva; dostupnost hrane i procedura hrawewa; H k m SAD-a je zabrawen zbog otkriobezbe|ivawe spoqnog grejawa dru{tava u a e n a va~ vawa trahejnog parazita p~ela u obliku sijalica; upotreba termostatskih sisl ~ ji ovoj susednoj dr`avi. Produ`etak tema za grejawe; bojewe ko{nica u crno; ga d o potra`we za ranim prole}nim obezbe|ivawe dru{tava leglom; leglo i odrasle maticama u Kanadi nas je naterao da ispip~ele; ili med. Nijedna od ovih studija nije tamo metode za ~uvawe obezbedila konzistentne veromatica preko zime. Jo{ od skodostojne metode za dugoro~no OVAJ SISTEM rijeg datuma je prisutnost varoe i zimsko ~uvawe matica. U daqem OMOGU]UJE trahejnog parazita (Bdbsbqjt tekstu mi sumiramo na{e studije Xppej - primedba urednika) na ^UVAWE VELIKOG o pre`ivqavawu matica i ekonoseverno ameri~kom kontinentu mi~nosti wihovog ~uvawa.

BROJA MATICA k a o i p r i s t i z a w e Testirali smo 500 matica svake afrikaniziranih p~ela u SAD, godine tokom tri godine u TOKOM ZIME, u~inila za po`eqno da p~elari razli~itim sistemima ~uvawa.

SAD-a i Kanade imaju uspe{an BEZ GUBITAKA NA D o p u n s k i s m o t e s t i r a l i metod za prezimqavawe matica u pre`ivele matice iz svakog sisKVALITETU ciqu o~uvawa p~ela oslobo|enih tema na dostignu}a u dru{tvima od parazita i afrikaniziranosMATICA IDU]E tj. kvalitet matica naredne ti. P~elari koji proizvode matsezone. Vi{e detaqa sa diskusijaSEZONE ice za sebe, ili nabavqaju matice ma mo`ete na}i u slede}im iz regiona koji nemaju pomenute radovima: parazite i afrikanizirane p~ele, ili pak .Xzcpso-N/I/! 2::2/! Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff nabavqaju matice sa korektnim sertifikatom da rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! N/Td/! Uiftjt/! Tjnpo! Gsbtfs su oslobo|ene parazita i afrikanizacije, mogu Vojwfstjuz-!Csjujti!Dpmvncjb-!Dbobeb!qq!232/ da redukuju mogu}nost da paraziti i .Xzcpso-N/I/-! Xjotupo-N/M/'! Mbgmbnnf-! Q/I/ afrikanizirane p~ele stignu i na wihov p~eli2::3/! Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff! )Iznfopqufsb;! Bqjebf* wak. U ovom ~lanku mi sumiramo na{a otkri}a rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! Uif! Dbobejbo! Foupnpmphjtu/! Jo koja se odnose na sisteme za ~uvawe matica koje Qsftt/ smo mi testirali, diskutujemo o na{oj oceni METODE kvaliteta matica posle {estomese~nog ~uvawa, Upore|ivali smo 4 sistema za prezdiskutujemo o ekonomskoj opravdanosti najboqeg imqavawe matica: sistema i opisujemo do u detaqe kako da se 1)P P e t o r a m n i n u k l e u s sa standardnim LR pripreme zajednice za uspe{no ~uvawe matica ramovima i jednom maticom je upotrebqen kao preko zime. kontrolni sistem. Deset ili dvadeset nukleusa su ^uvawe matica u kra}em vremenskom peripostavqani jedan do drugog, izolovani sa svih odu na prole}e i leto je uobi~ajena praksa strana i obmotani ter-papirom u oktobru. odgajiva~a matica i p~elara, ali nema 2)P P~eliwa zajednica - banka matica, sistema koji kvalitetno i stabilno sastavqena od 18 LR ramova i bezmati~nog ~uva vi{e matica za period od {est dru{tva. Potencijalna dru{tva - banke su bila meseci bez zna~ajnog gubitka matipripremana po~etkom jula pravqewem dvoca. Razli~itost zajednica i mati~nih zajednica sa brojnom populacijom

^uvawe sparenih matica zimi u p~eliwim zajednicama p~ela radilica. Dru{tva su ostajala sa maticama sve do 24 ~asa pred uno{ewe matica u kavezima, sredinom septembra. Dru{tva su zazimqena krajem oktobra. Matice su ~uvane u individualnim kavezima dva tipa, koji su postavqeni u centar gorweg tela na ko{nicama (crte` br.1).

A) Drveni mati~ni kavezi sa `i~anom mre`om (sistem kaveza od mre`e). Ovi komercijalno dostupni kavezi su imali dve (6 h 3 h 2 cm) ili tri odaje sa mre`om (duboke 2,5 cm). sa jedne strane kaveza (crte` 1a).

B) Drveni kavezi mati~ni izolatori (4 h 4 h 1,8 cm) su bili sme{teni na sa}u izvu~enom na plasti~noj osnovi i pokriveni materijalom izolatorom za matice (mati~na re{etka) (crte` 1b).

Najve}a razlika izme|u ova dva tipa kaveza je ta da metalna mre`a dr`i matice izolovanim jednu od druge i spre~ava radilice da u|u u kavez, dok izolator dr`i matice odvojene, ali radilicama dozvoqava da ulaze kod wih.

- 23 -

EKONOMIJA Ekonomska analiza je pravqena da bi se vrednovali tro{kovi ~uvawa prezimqenih sparenih matica u dru{tvu - banci sa `i~anim kavezima, pore|eno sa cenom prezimqavawa jedne matice u petoramnom nukleusu - zajednici; detaqi su prezentovani u malo~as navedenim radovima. Vrednovali smo tro{kove ~uvawa matica u dru{tvima - bankama sa: a)24 matice ; b)48 matica i v)u mini-nukleus sistemu. Ukupna cena je ukqu~ivala materijal i tro{kove radne snage.

Materijalni tro{kovi su ukqu~ivali sirup, zamenu za polen, i kaveze za matice za dve svrhe: letwe odgajawe matica i zimsko ~uvawe.

Pretpostavqa se da }e sve druge potrebe biti dostupne u toku samog rada. Cena radne snage ukqu~uje broj sati potreban da se proizvede matica u leto i da se ~uva u toku zime. Radna snaga je bila procewena na 8,1 $ na sat. Bio je napravqen plan za produkciju i eksperimente ~uvawa 100 dru{tava - banaka za svaki pojedina~ni tretman.

REZULTATI b) Sistem sa kavezima izolatorima a)Sistem sa I materijal od kog je napravqena zamre`enim kavezima mati~na re{etka D I S K U S I J A Matice u jedan odeqak sa}e kavezima sa drveni ram `i~anom mre`om su imale prose~no sa}e izvu~eno nad plasti~nom pre`ivqavawe od osnovom 60% u toku dva zimska eksperimenta podloga za 8 mati~nih kaveza (crte` broj 3). metalni dr`a~i za dr`awe podloge Vi{estruko ~uvawe ram dr`a~ otvor koji se zatvara matica u `i~anim drveni mati~ni kavez kavezima je vitalan prezimquju}i metod za period od 6 mesemetalna mre`a ci u bezmati~nim dru{tvima sa 24 ili 8 ramova 48 matica u jednom DRU[TVO dru{ tvu - banci. standardno LR telo BANKA Pre`ivqavawe u gorwe leto individualnim CRTE@ 1: Dru{tvo-banka matdru{tvima je variica sa 24 ili 48 drvenih standardno LR telo mati~nih kaveza zamre`enih ralo od 30% do 83%. sa 10 ramova sa jedne strane na modifikoNasuprot vanom ramu dr`a~u (a), ili tome, matice ~uvane dru{tvo-banka sa modifikou kavezima izolavanim ramom sa 24 drvenih pregrada (12 sa svake strane torima nikada nisu rama), pokrivenih mati~nom uspevale da pre`ive re{etkom (b). Svaki ram 6 meseci tokom 3 dr`a~ je sme{ten u centar gordowe (predwe) leto godine testirawa. weg nastavka.

N a j v e } e 3) M i n i n u k l e u s s i s t e m s a k a v e z o m je pre`ivqavawe u ovim kavezima izolatorima u bio modifikacija sistema sa `i~anom mre`om. bilo kojoj godini nije iznosilo vi{e od 25%.

Matice su ~uvane ~etiti meseca u sistemu Ova visoka smrtnost se de{ava kada su matice dru{tva - banke i zatim su prebacivane u male zatvorene u kavezima sa mati~nom re{etkom koja nukleusne zajednice (crte` 2). Svaki mini - nukdozvoqava radilicama da ulaze u svaki kavez. leus (22,9 h 22,9 h 16,8 cm) je sadr`ao jednu maticu, Sli~ni rezultati su dobijeni i u dve studije, ~etiri rama i ram hranilicu; ~etiri mini - nukkada je pre`ivqavawe za 6 meseci bilo mawe od leusa su odgovarala jednom telu. Dva ili ~etiri 20% )Njudifmm! fu! bm. 1985, T{bcp 1977). Postoje dva tela su postavqana jedno na drugo, ili nad podatka u literaturi kada je ovo pre`ivqavawe osnovnim dru{tvom, ili direktno na zemqu. bilo ve}e od 70% za 6 meseci, ali je u svakom od

- 24 -

@ivadinovi} Rodoqub

za ~uvawe sparenih matica u toku 6 zimskih meseci ako je dru{tvo - banka obezbe|eno sa mnogo radilica, hranom i izolacijom. ^uvawe matica u bezmati~nim dru{tvima - bankama je bilo uspe{no bez dodavawa legla (mla|ih p~ela), ili prebacivawa matica u dru{tva sa mla|im p~elama radilicama. Ovi rezultati nisu bili o~ekivani budu}i da uglavnom mlade p~ele svojim aktivnim `lezdama opslu`uju matice. U na{oj studiji su mnoge p~ele radilice bile starije od 6 meseci dok je trajalo zimsko ~uvawe matica u nekoliko uspe{nih tretmana. I pored toga, ta dru{tva su opslu`ivala matice sve do kraja sezone ~uvawa.

Va`an deo na{e studije o ~uvawu matica je bila i procena kvaliteta matica posle ~uvawa, da bi se utvrdili efekti zimskog ram hranilica tretmana.

Procewivali smo 4 mini rama dru{tvo mini-nukleus kvalitet matica merewem tri morfolo{ke odlike matica i brojnih aspekata pona{awa u dru{tvima.

Nismo na{li razlike u te`ini matica, te`ini ovarijuma i broju ovariola za bilo koji sistem ~uvawa. To govori da se sa dugotrajnim ~uvawem ne naru{ava potencijal plodnosti. Isto tako nije bilo razlike izme|u pona{awa matica koje su bile ~uvane ili posebno u petoramnim nukleusima, ili u masovnom sistemu ~uvawa, ako se ocewuje prema dru{tvo sa matiprostoru zahva}enim leglom, com od 20 standardkoli~inom p~ela radilica, rezernih LR ramova vama meda i polena, i dono{ewu vi{ka meda za vrcawe. Ovo definitivno potvr|uje hipotezu da dugotrajno zimsko ~uvawe ne smawuje reproduktivni potencijal matica bar za naredno prole}e i letwu sezonu. Matice koje su pre`ivele 6 meseci u dru{tvima - bankama su isto tako produktivne kao i one koje su u nekom dru{tvu same prezimile.

Na{a ekonomska analiza pokazuje da je masovno ~uvawe matica u dru{tvima - bankama ekonomski primamqivo, budu}i da jedna matica mo`e da bude odgajena i ~uvana za 5,44$, a prodata za 8,1$ (u leto mini-nukleusa leto 1993.godini). Stepen pre`ivqavawa matica, broj matica u dru{tvu - banci, i iznajmqivawe jedan nastavak sa radne snage sa strane }e direktno 4 mini-nukleusa uticati na o~ekivanu zaradu. Na{ najboqi ekonomski sistem je bio za 48 matica zatvorenih u drvenim CRTE@ @ 2: Sistem mini-nukleusa sastavqen od ~etiri tela zamre`enim kavezima, sa kojima postavqenih jedno na drugo 1988-89, i sistem gde su p~elar zara|uje 10.714$ za svaka 100 dva tela sa mini-nukleusima bila postavqena na dru{tvo za dru{tva upotrebqena kao banke za podr{ku 1989-90. Svaki nukleus se sastoji od ~etiri rama i ~uvawe, sa 60% pre`ivqavawa matrama hranilice. ica (crte` 4). Ako sam p~elar izvotih eksperimenata bilo upotrebqeno samo jedno dru{tvo - banka. Mi smo zakqu~ili, kao i malo~as spomenuti autori, da je ~uvawe matica u kavezima sa mati~nom re{etkom isuvi{e nestandardno za komercijalnu upotrebu.

Sistem mini-nukleusa je bio isto tako uspe{an kao i kontrolni petoramni nukleusi.

Ipak, nije bio ekonomski opravdan zbog neophodnosti dr`awa specijalne opreme i radne snage potrebne da se opremi sistem u januaru. Dodatno, sistem mini-nukleusa nije prikladan za hladnu klimu budu}i da se prebacivawe matica i priprema mini-nukleusa vr{i u najhladnijem delu zime.

Na{a studija je demonstrirala da bezmati~na dru{tva - banke mogu biti upotrebqena

PRE@IVQAVAWE U PROCENTIMA

^uvawe sparenih matica zimi u p~eliwim zajednicama

- 25 -

PROFIT ( h 1000 $ )

odgaje krajem leta, da ih ~uvaju tokom zime, i da mini-nukleus ih prodaju tek u prole}e, za zavidniju sumu novca.

PRAVILNA TEHNIKA ab JE NAJVA@NIJA ZA USPEH Prvo, minimalna 24 kaveza neophodnost za dru{tvasa mre`om 48 kaveza banke je dru{tvo u trosa mre`om spratnoj LR ko{nici, sa adekvatnim zalihama polena i meda koje su 24 kaveza pravilno raspore|ene, sa mati~nom plus velika brojnost re{etkom p~ela radilica (minimum 20 ramova radilica). Broj tela ko{nice se redukuje na dva po~etkom oktobra.

Drugo, tri glavna poqa za upravqawe DATUM dru{tvom koja su CRTE@ @ 3: Pre`ivqavawe matica ~uvanih preko zime u svim ispitivanim ozna~ena kao kriti~na sistemima ~uvawa. Razli~ite cifre govore o zna~ajnoj razlici (q= 0,05). za uspeh su: Prezentovani su rezultati samo iz 1989-90. godine, dok su podaci 1)Veliki broj iz 1987-88. i 1988-89. bili sli~ni, i mo`ete ih na}i u radovima radilica; nazna~enim na 22. strani ove kwige.

2)Adekvatne zaldi ceo posao, a to donosi 23% vi{e, prihod }e mu ihe meda; porasti na 13.466$. Ovo su ubedqive cifre koje 3)Prevencija formirawa zimskog klubeta pokazuju da su dru{tva - banke opravdana kako Veliki broj radilica je najva`niji fakekonomski tako i biolo{ki. tor za ~uvawe matica preko zime budu}i da Na{i rezultati pokazuju da se sparene dru{tvo nema maticu koja zale`e, pa da tako matice mogu da ~uvaju 6 meseci u zimskim usloviobnavqa populaciju. Dodatno, veliki broj radilma u zapadnoj Kanadi, i mo`da u severnom delu ica upravo spre~ava radilice da formiraju SAD-a, bez bilo kakvog {tetnog efekta zbog klube i tako se odele od nekih matica, ostavqaprocedure ~uvawa, kada se koristi pravilna ju}i ih nepokrivene. Mi proizvodimo dru{tva sa tehnika. Tehnika za dru{tva - banke sa drvenim vi{kom radilica putem objediwavawa dru{tava zamre`enim kavezima mo`e biti korisna i za u jednom nastavku sa dru{tvima u dva nastavka u male i za velike p~elarske poduhvate, ili za julu, na po~etku pa{e, da bi kreirali dvomati~ne zamenu matica u sopstvenim dru{tvima kao i za zajednice. Stavqawe nastavaka je po potrebi, a u prodaju u prole}e. Odgajiva~i matica mogu da ih septembru broj nastavaka redukujemo na tri.

Dvadeset i ~etiri ~asa pre dodavawa matica, obe matice iz dru{tva se odstrawuju i dru{tvo ostaje tokom zime bez slobodne matice.

Dru{tva su postavqena u grupe od po ~etiri i izoloDru{tvo-banka vana su sa svih strana, sa 48 matica ukqu~uju}i i pod ko{nica.

Grupisawe i izolacija omogu}uje dru{tvima da vr{e termoregulaciju bez formirawa klubeta. Tako su radilice raspore|ene svuda po ko{nici (crte` 5).

Dru{tvo-banka Ova mobilnost u sa 24 matice unutra{wosti ko{nice omogu}uje radilicama nesmetan pristup medu. Zbog PRE@IVQAVAWE MATICA (%) toga, dru{tva koja su petoramni nukleus

- 26 -

Neizolovano dru{tvo

1) Pogled odozgo

@ivadinovi} Rodoqub

ram sa bankiranim maticama

klube p~ela

gorwu hranilicu tokom septembra, da bi se popunile prazne }elije iz kojih su se izlegle mlade p~ele u plodi{tima dvomati~nih zajednica.

8) Proverite da li su prisutne obe matice i da li kvalitetno zale`u, kao i da li su medi{ni ramovi dobro popuweni sirupom.

PRIPREMA DRU[TAVA PRED UNO[EWE MATICA Dvadeset i ~etiri ~asa pred uvo|ewe matica, {to se obavqa od sredine do kraja septembra, u~inite slede}e: 1) Odstranite obe matice iz dru{tva.

Prisutnost slobodne matice u dru{tvu obi~no se zavr{ava smr}u svih bankiranih matica. Zato je za uspeh neophodno da u dru{tvima odstranite slobodne matice.

2) Tra`ite ramove sa leglom u oba dru{tva.

3) Upotrebite patente za obele`avawe prona|enih ramova sa leglom kako bi odstranili zapo~ete mati~wake na wima kroz jednu nedequ.

4) Upotrebite samo ona dru{tva koja imaju minimum 20 ramova legla sa malo meda i polena, a ostali ramovi treba da su puni meda. [to je vi{e legla na ramovima, to je boqe.

5) Obezbedite prostor za ram sa maticama

2) Pogled sa strane CRTE@ 5: kvalitetno izolovana i obezbe|ena pred zimu nemaju potrebe za dodatnim medom u toku ~uvawa matica. P~ele koje nisu u klubetu ne napu{taju bankirane matice, te je tako izbegnuto wihovo gladovawe ili smrzavawe u kavezima.

PREPORU^ENI METOD ZA PREZIMQAVAWE DO 48 MATICA PO DRU[TVU Dru{tvo-banka se sastoji od bezmati~ne zajednice i bankiranih matica u kavezima sme{tenih u centru gorweg nastavka ko{nice.

Ko{nica se sastoji od 27-30 ramova u tri tela, dok se u oktobru redukuje na 18 ramova u dva tela, nekoliko nedeqa posle po~etka ~uvawa matica.

Matice su u zamre`enim drvenim kavezima, a mre`a dozvoqava p~elama da hrane matIzolovano ice. Kavezi su postavqeni -le|a u le|a- u drvenom ramu fiksiranom u centralnom dru{tvo ramu nastavka. Ram sa maticama ostaje u istoj zajednici sve do kraja perioda list {per plo~e ~uvawa. kao za{tita PRIPREMA DRU[TVA ZA ^UVAWE MATICA ram sa banki1) Za dru{tva-banke pripremite ranim maticama platforme-palete u grupu po ~etiri. Na palete smestite svako dru{tvo u jednom praznom telu koje je izolirano.

POGLED SA STRANE 2) Po~etkom jula, spojite 20-ramno dru{tvo sa 10-ramnim. Ova dva dru{tva dr`ite odvojena medi{nim nastavkom radilice koji se nalazi izme|u dve mati~ne ra{trkane re{etke.

Obele`ite matice u po ko{nici dru{tvima.

3) Dodajte medi{na tela tokom pa{e, ako je potrebno.

4) Obezbedite adekvatne zalihe izolacija hrane, pru`aju}i dru{tvima dobru pa{u, ili prihrawujte sirupom u plodi{tu.

5) Namestite dve polenske poga~e CRTE@ 6: (jedna ispod druge na mati~noj re{etki) u svakom dvomati~nom dru{tvu tokom avgusta, da bi stimulisali ve}e odgajawe CRTE@ 5 i CRTE@ 6: P~ele koje nisu izolovane zimi legla.

6) Sredinom septembra redukujte formiraju klube. Klube se zbija tokom zime, {to mo`e da broj tela dvomati~nih ko{nica na samo rezultira napu{tawem bankiranih matica. Izolacija oko tri. dru{tava im omogu}uje da vr{e termoregulaciju bez 7) Prihrawujte sirupom sa fumag- formirawa klubeta. Tako su radilice ra{trkane po celoj ilinom i teramicinom, upotrebqavaju}i ko{nici i nikada ne napu{taju bankirane matice.

^uvawe sparenih matica zimi u p~eliwim zajednicama u gorwem telu ko{nice. Izbacite ramove sa malo polena ili meda.

UVO\EWE MATICA 1) Smestite matice u mati~ne kaveze (na wima je mre`a od 2,5 h 2,5 mm) bez radilica.

2) Svih 48 kaveza smestite u ram - banku.

3) Malo nadimite dru{tvo kroz dowi i gorwi ulaz. Ne preporu~ujemo da se mati~ni kavezi naprskaju medenim ili {e}ernim rastvorom, jer to mo`e da izazove grabe`.

4) Ram sa maticama lagano unesite izme|u ostalih ramova u dru{tvu.

5) Jednu nedequ po uvo|ewu matica uni{tite sve mati~wake na ramovima sa leglom (pitawe je {ta }e se desiti ako neki mati~wak previdimo - primedba urednika).

NEGOVAWE DRU[TVA - BANKE 1) Po~etkom oktobra redukujte broj tela na dva nastavka.

2) Prihrawujte dru{tva sirupom sa fumagilinom koriste}i gorwu hranilicu po~etkom i krajem oktobra. (U nekim delovima Kanade je previ{e hladno da bi se prihrawivalo sirupom, te tu dru{tva moraju biti prihrawivana {to je mogu}e vi{e pre i posle uvo|ewa matica u septembru).

3) Odstranite gorwe hranilice i zamenite ih unutra{wim pokriva~em sa jednim ulazom.

4) Izolujte (minimum S12)(!?!) i obmotajte sva ~etiri dru{tva kao da su jedno, ukqu~uju}i i krovove zajednica.

5) Pokrijte izolovane zajednice {per plo~om, da bi za{titili izolaciju i prive`ite.

ZAKQU^AK Ima mnogo ideja koje bi mogle da poboq{aju uspeh ~uvawa matica, kao {to su: 1-Selektirawe p~ela koje lak{e prezimquju u lo{im uslovima.

2-Grejawe dru{tava wihovim postavqawem u toplu prostoriju ili obezbe|ewem greja~a ispod ko{nica.

Naravno, masovno ~uvawe matica preko zime sada je biolo{ki i ekonomski izvodqivo ~ak i u hladnijim delovima Severne Amerike. Na primer, pre`ivqavawe matica po na{em sistemu je u Ontariu bilo 50% (sam sever SAD-a, tj. jug Kanade - primedba urednika). Bila bi korisna i daqa istra`ivawa, u svakom slu~aju. Sistem koji smo ovde ponudili nudi p~elarima sa severa mogu}nost ~uvawa velikog broja matica za wihovu sopstvenu upotrebu ili prodaju narednog prole}a.

Citirana literatura: Bmcfsub!!Bhsjdvmuvsf/2:95/ B!qpmzfuizmfof jotvmbufe! xsbq! gps! pwfsxjoufsjoh! ipofz! cff dpmpojft! pvu.pg.eppst! jo! Bmcfsub/! Bhefy! qvcmjdb. ujpo!727.32/!Fenpoupo-!Bmcfsub/!qq!5/ Ejfu{-B/!! 2:96/!! Qspcmfnt! boe! qsptqfdut pg! nbjoubjojoh! b! uxp.rvffo! dpmpoz! tztufn! jo

- 27 -

ipofz! cfft! uispvhi.pvu! uif! zfbs/! Bnfsjdbo! Cff! Kpvsobm 236;!562.564/ Ejfu{-B/-Xjmcbolt-U/X/-Xjmcbolt-!! X/H/!! 2:94/ Jowftujhbujpot!po!mpoh!ufsn!rvffo!tupsbhf!jo!b!dpogjofe!tzt. ufn/!Bqjbdub!39)4*;!78.81/ Gbssbs-D/M/!! 2:64/ Uxp.rvffo!dpmpoz!nbobhfnfou/ Cff!Xpsme!45)21*;!29:.2:5/ Ibsq-F/S/!! 2:78/ Tupsbhf!pg!rvffo!cfft/!Bnfsjdbo Cff!Kpvsobm!218)8*;!361.362/ Ibsq-F/S/!! 2:7:/ B! nfuipe! pg! ipmejoh! mbshf! ovn. cfst!pg!ipofz!cff!rvffot!jo!mbzjoh!dpoejujpo/!Bnfsjdbo!Cff Kpvsobm!21:):*;!451.452/ Mfwjotpio-N/-'!! Z/Mfotlz/!! 2:92/ Mpoh.ufsn! tups. bhf! pg! rvffo! ipofz! cfft! jo! sftfswpjs! dpmpojft/! Kpvsobm! pg Bqjdvmuvsbm!Sftfbsdi!31)5*;337.344/ Njudifmm-T/S/-!! Cbuft-E/-!! Xjotupo-N/M/-!! ' NdDvudifjpo-E/N/!!2:96/ Dpnqbsjtpo!pg!ipofz!cff!rvffot pwfsxjoufsfe! joejwjevbmmz! boe! jo! hspvqt/! Kpvsobm! pg Foupnpmphjdbm!Tpdjfuz!pg!Csjujti!Dpmvncjb/!93;!46.4:/ Sfje-N/!! 2:86/ Tupsbhf! pg! rvffo! ipofz! cfft/! Cff Xpsme/!67)2*;!32.42 T{bcp-U/J/!! 2:88/ Pwfsxjoufsjoh! pg! ipofz! cff rvffot/! 3/Nbjoufobodf! pg! dbhfe! rvffot! jo! rvffomftt dpmpojft/!Kpvsobm!pg!Bqjdvmuvsbm!Sftfbsdi!27)2*;!52.57/ Xbmti-S/T/!! 2:78/ Bo! fyqfsjnfou! ! xjui! rvffo cbolt/!Ofx![fbmboe!Cfflffqfs!3:)5*;!25.28/ Xjotupo-N/M/!!2:98/ Uif!Cjpmphz!pg!uif!Ipofz!Cff/ Ibswbse!Vojwfstjuz!Qsftt-!Dbncsjehf!Nbtt/!qq!392/ Xzcpso-N/I/!! 2::2/ Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! N/Td/! Uiftjt/! Tjnpo! Gsbtfs Vojwfstjuz-!Csjujti!Dpmvncjb-!Dbobeb!qq!232/ Xzcpso-N/I/-!! Xjotupo-N/M/-!! '!! Mbgmbnnf-Q/I/ 2::3/ Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff! )Iznfopqufsb;! Bqjebf* rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! Uif! Dbobejbo! Foupnpmphjtu/! Jo Qsftt/

SA^UVAJTE MATICE ZA BOGATO I PRELEPO PROLE]E !

- 28 -

@ivadinovi} Rodoqub

ZIMSKO KLUBE

Autor ~lanka: -Tufwf!!Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika profesora D/M/Gbssbs -a, pisac najzapa`enijih ~lanaka u Bnfsjdbo!! Cff Kpvsobm-u -82370 Wjmmfcsvnjfs-!! Hpvepvt-!! Gsbodf  ^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm -u br. 8/1995 i Melitagori br. 11/1996 nam da sada nije zima (ovaj ~lanak je vi{e p~ela na 3 cm2. Primeti}ete i da p~ele na pisan za avgustovski broj BCK-a toj temperaturi jo{ nisu u klubetu. primedba urednika) i da p~ele u nekim deloviOvde je interesantna temperaturna reguma zemqe jo{ uvek sakupqaju med te se nadam i lacija koju p~ele sprovode nad podru~jem legla. da ste do sada dobili dobre prinose meda, ali D/! Pxfot je izvr{io bukvalno milione merewa je vreme da se misli i na drugi aspekt p~elipri najrazli~itijim spoqa{wim temperaturama weg `ivota pre nego {to to bude bilo zaista i otkrio je da temperatura legla varira od oko potrebno. Taj aspekt je zimsko klube. Za{to je 32,7-35oC. Ovo je bilo objavqeno u vladinoj pubklube do sada privuklo tako malo likaciji: -Termologija medonosnih p~ela tokom istra`ivawa je van mojih saznawa (ovo je samo prezimqavawa- (Uif! ufsnpmphz! pg! xjoufsjoh! ipofz donekle ta~no, jer su neka pre svega evropska cfft-!VTEB!Ufdi/!Cvmm-!1429) 1971. Da, istina je da istra`ivawa skoro do tan~ina razjasnila je prose~na temperatura legla oko 32,7oC, ali to pona{awe p~ela i ostale odnose u klubetu, a o ne zna~i da je p~ele odr`avaju ta~no takvom uvek ~emu je detaqno pisao gospodin Marko kada ima legla.

Stanojevi} u P~elaru za januar i februar Ali, ovo se odnosi na letwe i prole}ne 1999.godine - primedba urednika) budu}i da je uslove, a ne i na zimu. Kako postaje hladnije i ono mnogo va`no za opstanak p~ela, a ipak je hladnije, sa padom temperature, p~ele se zbijaju. tako malo ura|eno na ovom poqu. ^lanak pred Ako otvorite ko{nicu rano nekog jeseweg jutra vama }e opisati ono {to je poznato o klubetu, gde je no}na temperatura pala na +4oC a jo{ uvek a i napomenuti ono {to jo{ uvek ne znamo. sunce nije ogrejalo, uo~i}ete klube - tu loptu od Kao {to znate, sa sni`ewem temperature, p~ela koja odr`ava svoju toplotu. Sa ve}im p~ele se na sa}u zbijaju sve bli`e i bli`e jedna padom temperature, klube se sve vi{e ste`e tako drugoj. Na primer, lepog toplog letweg dana da na -6oC zaista nije lako raskinuti ga, da bi (+32oC) pogledajte broj p~ela koje prekrivaju uzeli ram na pregled, jer su p~ele ~vrsto zaklopqeno leglo ili larve na 3 cm2. Trebalo bi povezane i zaka~ene jedna za drugu sa wihovih 6 da uo~ite da je broj p~ela razli~it u odnosu na nogu i vilicama. Ali samo malo dubqe u klubetu vrstu legla. Onda sve ponovite kada temperatura od ovih spoqnih p~ela koje se uop{te ili samo padne na oko +15oC, i vide}ete skoro dva puta malo kre}u, vide}ete mnogo aktivnih p~ela koje mogu da lete te }e i poleteti ka vama da vas Zimovawe na Miro~u u napadnu. zimskoj fantaziji Sada mi znamo da slobodna masa p~ela u unutra{wosti klubeta stvara toplotu konzumirawem meda i wegovim pretvarawem u toplotnu energiju (To, u stvari, nije ta~no. Najnovija istra`ivawa govore da p~ele u centru klubeta najmawe tro{e hrane, ali gube vi{e vodene pare.

P~ele u kori klubeta tro{e puno hrane, te stvaraju puno metaboli~ke vode u svom organizmu - primedba urednika). Ali ne znamo do kraja povezanost p~ela u unutra{wosti klubeta i u wegovoj kori. Te{ko je opisati koru klubeta, ali bih ja pretpostavio da je wena debqina od 3-4 p~ele (2,5-7,5 cm - primedba urednika) i da se te p~ele jedva mogu da kre}u, te sam ja zato ube|en da one uop{te ne mogu da se kre}u nazad ka centru klubeta da se utople (Prema gore navedenim istra`ivawima ni ovo nije ta~no. Naime, p~ele Foto: Jovi} Spasoje iz unutra{wosti klubeta, koje vi{e gube vodu i selo Miro~, 19220 Dowi Milanovac prakti~no su `edne, te`e ka periferiji klubeta tel:(030) 86-003 gde su p~ele koje proizvode dosta metaboli~ke ^asopis P~elar, januar 1999.godine vode koju }e one koristiti, a p~ele sa periferi-

Z

Zimsko klube i uslovi za prezimqavawe je te`e centru klubeta da bi se tamo ,osu{ile , i odmorile - primedba urednika). Ja mislim da su p~ele na periferiji klubeta osu|ene da umru i da budu zamewene drugima, ali ovo sa sigurno{}u ne mogu znati (To je veli~ina pravog nau~nika. Ako ne{to ne zna, on se redovno ogra|uje. Mi smo skloni da uvek sve o svemu znamo - primedba urednika).

Es!! D/M/Gbssbs, moj biv{i profesor mi je govorio da kada je napoqu hladno vreme (da ka`emo -6oC ili mawe), od 50-100 p~ela pada na podwa~u svaka 24 ~asa. Rekao mi je i da je jednom sakupio te p~ele i uneo u toplu prostoriju, te je se ve}ina wih ,vratila, u `ivot. Razume se, neke p~ele svakog dana redovno umiru, ali ako je opservacija mog profesora ta~na, onda ve}i deo populacijskog gubitka ~ine `ive p~ele koje otpadaju od klubeta zbog toga {to se uko~e od hladno}e i ne mogu da se dr`e za druge p~ele.

Sada vam treba malo imaginacije, ali ne mnogo. Zamislite klube pre~nika recimo 35 cm.

Prese~ite ga sa vi{e ravni koje su udaqene jedna od druge 3,4 cm. Ta ravan je naravno satna osnova tj. sredina sa}a. Ovakvo klube mo`ete prese}i sa 10 pomenutih ravni, koje p~ele ili ne mogu da prevazi|u, ili to mogu uz velike te{ko}e. Ako imate standardne LR ramove sa plasti~nim sa}em, p~ele nemaju na~in da pre|u sa jedne na drugu stranu, osim preko satono{e ili ispod dowe letvice (klube pre~nika 35 cm uvek mora da zauzme vi{e od jednog LR nastavka).

Tako|e ste mogli da primetite, naro~ito ako `ivite u zaista hladnim predelima, kako p~ele mogu da gladuju uz med u ko{nici, ako je on udaqen od klubeta jedan ili dva rama. Va`no je i korisno da u prole}e ta~no odredite koja je ko{nica uginula ali i za{to nije pre`ivela (kako se gre{ke ne bi ponavqale ubudu}e).

Es! Gbssbs je imao obi~aj da govori svojim studentima o eksperimentu koji je uradio kod p~ela u prezimqavawu, dok je radio u Laramiju (Vajoming), tokom tridesetih godina. On je odsekao zidove ko{nice sa 10 LR ramova, koja je imala nekoliko tela, i tako je ostavio cele zime.

Godinama kasnije wegova preporuka za prezimqavawe p~ela se svodila na kori{}ewe tri standardna desetoramna tela sa najmawe 45 kg meda (15-118 potpuno punih i poklopqenih ramova sa sa}em). Neophodno je i da klube bude sastavqeno od mladih zdravih p~ela. Takvo dru{tvo }e prezimeti zimu. Razume se, kada sam ja bio wegov student, u Viskonsinu smo mi svake godine tokom zime gubili nekoliko dru{tava koja su obi~no gladovala pored hrane u ko{nici.

Kao qptu! tdsjqu na izlagawe es! Gbssbs-a ja sam ~uo da je es!! Gmpze!! Npfmmfs koji je nasledio Farara u laboratoriji u Medisonu (Viskonsin) odlu~io da ponovi ovaj eksperiment, ali da p~ele nisu pre`ivele. Oni od vas koji su dovoqno sre}ni da imaju ediciju kwige iz 1963. godine Uif Ijwf!! boe!! Uif!! Ipofz!! Cff treba da konsultuju poglavqe koje je napisao Farar sa naslovom: Prezimqavawe produktivnih dru{tava.

- 29 -

Pri ci~oj zimi u Viskonsinu Farar je ubio zajednicu i pa`qivo raspar~ao, tako da je ta~no mogao da vidi na~in na koji su p~ele organizovale zimsko klube. U pomenutu publikaciju on je ukqu~io fotografije tada na~iwene (jednu mo`ete pogledati u okviru narednog ~lanka primedba urednika).

Sada, kao i pre vi{e godina vi ste slu{ali savete za obezbe|ivawe zimske izolacije va{ih zajednica. Kada ovo slu{ate, setite se da postoje i prednosti i mane izolacije, kao i za{to one nastaju. Prvo, zapamtite da p~ele ne greju unutra{wost ko{nice, ali naravno, klube osloba|a toplotu. [to je ve}a izolacija oko p~ela, toliko se vi{e ove toplote zadr`ava u ko{nici, omogu}uju}i p~elama da se kre}u po woj, i da do|u do meda do kog ni u kom drugom slu~aju ne bi mogle.

Kako se se}am, prvi koji je upotrebio ekstremno veliku izolaciju oko p~ela lociranih daleko na severu (Saska~even, Kanada) bio je es Epo!!Qffs. On je postavio 4 dru{tva zajedno, obmotao ih i preko wih postavio izolaciju od staklene vune i tvrdio je da p~ele nisu ni formirale klube budu}i da su bile sposobne da sa~uvaju svoju toplinu.

Druga prednost izolacije, a ja sam to video kod prezimqavawa p~ela na jugu, jeste da posle toplih perioda, u kojima se p~ele ra{trkaju po ko{nici, obezbe|uje dovoqno vremena p~elama da ponovo formiraju klube, i u slu~aju veoma naglih promena spoqne temperature vazduha. U suprotnom, bez izolacije veliki deo p~ela bi}e izgubqen kada se temperatura spusti do ta~ke mr`wewa, budu}i da }e ona da zatekne mnoge p~ele daleko od klubeta.

Dopunska izolacija ima i mane, koje se prenebregavaju. Cena materijala i radne snage nije zanemarqiva. Ovo naro~ito dolazi do izra`aja ako su p~ele jako udaqene od ku}e p~elara. Drugo, u toplim zimskim danima, u Viskonsinu postoje 3 ili 4 dana kada temperature dostignu +15 do +20oC. P~ele tad izle}u i prazne se. Svi smo obi~no mislili da je ovo jako va`no za p~ele, ali kada sam bio u poseti kod nekih p~elara u [vedskoj pre nekoliko godina, svi su me uveravali da wihove p~ele uop{te ne izle}u od druge polovine oktobra pa sve do sredine aprila bez {tetnih posledica - skoro 6 meseci zato~eni{tva !!! [ta bih ja uradio?!

Ako bih `iveo na severu u Kanzasu ili Ohaju stavio bih oko p~ela malo izolacionog materijala. U ju`nijim predelima bih se trudio da moje p~eliwake lociram na {to je vi{e mogu}e za{ti}enom mestu od jakih severnih vetrova (Vetar ,izduvava, med iz ko{nica - primedba urednika) i obezbedio bih im 45 kg meda u jesen.

- 30 -

@ivadinovi} Rodoqub

OPREMA ZA KO[NICE I POTREBE U TOKU Z I M O V A W A JJJ deo serije od osam ~lanaka Autor ~lanka:

qspg/!!D/M/Gbssbs -biv{i {ef Odeqewa za istra`ivawa u p~elarstvu pri Ministarstvu poqoprivrede SAD-a -biv{i profesor Odeqewa za entomologiju na Univerzitetu u Viskonsinu, SAD

^lanak je objavqen u ~asopisu American Bee Journal u broju za mart 1993.godine Ovo je tre}i deo serijala xina ameri~kog p~elarstva, koji je bio objavqen posledwi put 1973/74. godine u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm-u. Urednik tog ~asopisa je odlu~io da ponovo {tampa isti serijal 1993. zbog velikog interesovawa ~italaca. U ovoj kwizi od{tampan je samo tre}i, veoma interesantan deo, ali ako Vi budete to tra`ili, u drugom delu ove kwige koja treba da se {tampa za nekoliko meseci bi}e objavqen kompletan serijal od 8 zaista kvalitetnih ~lanaka, kojima danas mo`e malo toga da se zameri ili doda, jer su vi{e nego znala~ki napisani. U`ivajte u ~itawu!!!

Urednik OPREMA ZA KO[NICE vaka veli~ina i vrsta ko{nica omogu}uje prilago|avawe potrebama p~elarewa, ukoliko imamo na raspolagawu neophodnu opremu i reagujemo u pravom trenutku.

Isti nastavci za upotrebu i u plodi{tu i u medi{tu su najboqi. Budu}i da se za plodi{te pri razvoju punosna`nih zajednica koristi vi{e tela, nezgodno je to {to proizvo|a~i p~elarske opreme ograni~avaju termin plodi{te samo na prvi nastavak nad podwa~om, {to ~ine i neki autori. Plodi{tem se naziva svaki nastavak koji slu`i polagawu jaja i odgajawu legla, i u kom se nalazi polen i med potreban u te svrhe. Medi{te je svaki nastavak u kom se skladi{ti rezervni med tj. med za vrcawe.

U Severnoj Americi se najvi{e koristi standardna LR ko{nica sa 10 ramova, mada originalna i kasnije modifikovana Dadanova ko{nica sa 11 ramova ima izvesnu popularnost sli~no kao i Kvinsi i Xambo ko{nica ~iji su ramovi iste du`ine kao kod LR-a tj. 44,8 cm spoqne mere i visine 28,57 cm. Ramovi kod svih ko{nica koje su u upotrebi u Severnoj Americi imaju istu du`inu satono{a od 44,8 cm dok im visina varira

S

od 13,65 cm, preko 15,88 cm i 23,20 cm, pa sve do 28,57 cm spoqne mere i koriste se u nastavcima sa 8, 10, 11 ili 12 ramova.

Daleko naj~e{}e se koriste 1-2 nastavka za plodi{te i tri za medi{te koji obezbe|uju ve}i prostor za odgajawe legla i sme{taj dovoqne zalihe meda i polena. Dva nastavka za plodi{te modifikovane jedanaestoramne Dadanove ko{nice su dala zna~ajno boqe rezultate od jednog tela ili jednog nastavka i jednog polunastavka. Standardni nastavak i modifikovani Dadanov nastavak su pokazali niz nedostataka kada se koriste kao medi{ta. Zato su mnogi p~elari svoje standardne nastavke zamewivali plitkim nastavcima sa visinom rama od 15,87 cm. (primedba urednika BCK-a: Izjave o osobinama jedanaestoramne opreme su ostale u ovom ~lanku, ali wih danas koristi samo mali broj p~elara).

Ogledi sa dvomati~nim p~elarewem u P~elarskoj laboratoriji u Medisonu, Viskonsin, su pokazali da je standardna LR ko{nica nezadovoqavaju}a za dvomati~ne zajednice.

Vr{eni su testovi da se odredi da li upotreba nekoliko jedanaestoramnih Dadanovih medi{ta u svrhu gajewa legla mo`e da omogu}i maticama da

Slika 1: Dva p~eliwaka sa po 50 dru{tava kojima je obezbe|ena osun~anost i zaklon od vetra. Grupisawe 12-13 dru{tava u svakom od ~etiri razdvojena bloka kori{}eno je da se izbegne lutawe p~ela izme|u zajednica kod kojih su testirani produktivnost i karakteristike pona{awa.

Zimsko klube i uslovi za prezimqavawe

med polen poklopqen medom centar klubeta izolacioni sloj od p~ela prazno sa}e

satono{a

dowa letvica

Slika 2: Vertikalni presek zimskog klubeta dvospratne ko{nice, na~iwen ta~no kroz centar klubeta

razviju onako jaka dru{tva kao u dubokim plodi{tima. Utvr|eno je da odgajawe legla nije ograni~eno visinom rama, ve} raspolo`ivom povr{inom sa}a, wegovom pozicijom, zalihama hrane i kapacitetom no{ewa jaja od strane matice. Ramovi visine 15,87 cm su bili odabrani kao jedini niski ramovi pogodni za odgajawe legla, a koji mogu da se na|u kod svih proizvo|a~a opreme.

Specijalno ise~eni kvadratni nastavci sa 12 ramova su usvojeni kao prilago|eni za potrebe dvomati~nih zajednica, sa ukupnom visinom koja je bila za 45,72 cm mawa od minimuma obezbe|enog standardnom visinom LR ramova. Ova oprema se pokazala pogodnom i za dvomati~ne i za jednomati~ne zajednice, pa je sva standardna oprema u Laboratoriji sa 10 ramova ise~ena - prepravqena na visinu ramova od 15,87 cm.

Ni`i nastavci omogu}uju boqu kontrolu zajednica u toku svih manipulacija, i ne zahtevaju zna~ajno rukovawe pojedina~nim ramovima, kao {to je to slu~aj kod vi{ih tela. Plitki nastavci su lak{i za rukovawe a med u wima bi}e zatvoren i spreman za vrcawe 7-10 dana pre nego u telima standardne visine. Slika 3:Pogled na ramove gorweg Osam niskih tela. Brojevi odgotela, bilo sa 10, 11 varaju poziciji ili 12 ramova su ramova. Rezerva po`eqni za rad sa polena poklopqena d v o m a t i ~ n i m medom je akumud r u { t v i m a . lacija za medonosnu pa{u.

Oprema sa 10 ramo-

- 31 -

va zadovoqava jednu maticu, a za dve matice je po`eqnija upotreba 12 ramova u nastavcima.

Oprema od 11 ramova se mo`e koristiti kod oba tipa dru{tava, ali se tada koristi 13 tela za dve matice u odnosu na 12 kvadratnih nastavaka. ^etiri plitka tela obezbe|uju dovoqno prostora za odgajawe legla i sme{taj hrane kod jednomati~nih dru{tava. ^etiri nastavka slu`e kao medi{te. Br`e ispuwavawe plitkih nastavaka medom omogu}uje i ranije oduzimawe, vrcawe i vra}awe istih u ko{nicu na ponovno puwewe.

Zbog toga ukupna zapremina ko{nice mo`e biti mawa nego kod standardne LR opreme. Po~etni tro{kovi za niske nastavke su ne{to vi{i jer je potrebno vi{e tela i ramova. Tro{kovi obrade i sklapawa drvenih delova ko{nice su isti kao i kod LR ko{nice. Naravno, vi{i tro{kovi se vi{estruko kompenzuju boqom kontrolom i upravqawem dru{tvima i mawom te`inom tela.

Prvoklasna oprema se mo`e videti na slici 1. Ona pojednostavquje rad sa p~eliwim dru{tvima, ali to nije od tolike va`nosti kao stawe dru{tava u ovakvim ko{nicama.

U standardnim ramovima satna osnova za leglo treba da bude o`i~ena sa najmawe 4 horizontalne `ice, dok su dve dovoqne za satne osnove sa ve} ugra|enim `icama ili pak one koje su 3 puta debqe. Niski ramovi zahtevaju dve `ice ili jednu za pomenute posebne vrste osnova. U svrhu o`i~avawa se mogu koristiti elektri~ni utapa~i `ice.

Satne osnove od plasti~ne mase presvu~ene tankim slojem voska je razvila firma Dadant i sinovi i u prodaji se nalaze pod imenom Durakomb, dok su satne osnove sa metalnom podlogom poznate pod imenom Duragilt. Ovi tipovi satnih osnova ne tra`e o`i~avawe. med sa podru~jem ORGANIZACIONE TEHNIKE polena pod medom Najproduktivnije p~eliwe zajednice su one koje imaju dobre matpolen ice, meda u izobiqu, polena i dovoqno prazno sa}e sa}a u svako vreme. P~elar treba da pravi godi{wi plan rada koji najvi{e polen prazno sa}e godi prirodi p~ela, umesto programa za sezonski rad. Normalna dru{tva polen tro{e vi{e polena i meda od slabih prazno sa}e dru{tava, ali i sakupqaju velike koli~ine nektara te i stvaraju ve}e polen zalihe. prazno sa}e POTREBE TOKOM ZIMOVAWA Jaka p~eliwa dru{tva sa polen prazno sa}e dobrim maticama i adekvatnim zalihama meda i polena su u mogu}nosti da polen se odr`e u dobroj kondiciji i da kao prazno sa}e takva pre`ive surove zime na severu.

Jaka dru{tva nisu ograni~avana u polen nepokriven sakupqawu hrane i odgajawu legla medom tokom aktivne sezone. Dok slaba dru{tva lak{e zimuju na jugu nego na med severu, osnovni uslovi za dobro prezimqavawe su isti, razlikuje se samo neophodna koli~ina rezervne hrane. U med ju`nim krajevima p~ele mogu jedan do

- 32 -

@ivadinovi} Rodoqub

Slika 4: med polen poklopqen medom

polen

pet meseci ranije da po~nu sa sakupqawem nektara nego na severu.

Zimski gubici nisu neuobi~ajeni kako na severu tako i na jugu. Dru{tva koja lo{e prezime su{tinski p~elaru donose ve}i gubitak od dru{tava koja su uginula. Gubici nastaju zbog gladi, gubitka matice, bolesti, naro~ito nozemoze. Pravilna priprema dru{tva za zimovawe je ipak mnogo vaqanija u severnim krajevima. U predelima sa hladnom klimom, dru{tva mogu da gladuju i pored velikih rezervi hrane ako one nisu odgovaraju}e raspore|ene ili ako klube nije dovoqno veliko da stalno ostane u kontaktu sa rezervama hrane kada su niske temperature.

Dobra je praksa da se zimski gubici prihvate jo{ u jesen! Dru{tva koja nisu dovoqno jaka za prezimqavawe treba da budu spojena sa dobrim zajednicama ili eliminisana da bi se spre~ila nepotrebna potro{wa hrane. Wihovi ramovi sa medom i polenom mogu biti iskori{}eni pri formirawu novih dru{tava ili paketnih rojeva u prole}e.

Zimsko klube svojom aktivno{}u stvara toplotu neophodnu za prezimqavawe.

Organizacija zimskog klubeta u odnosu na zalihe hrane prikazana je na slikama 2 i 3.

P~ele na povr{ini klubeta formiraju obvijaju}i sloj debqine 2,5-7,5 cm, za ~uvawe toplote proizvedene od strane p~ela u unutra{wosti (kao {to mo`ete videti iz prethodnog ~lanka, savremena saznawa govore da ovakav stav nije bio sasvim ispravan primedba urednika). Temperatura povr{ine klubeta nikada nije ni`a od 7,2oC, iako vazduh na samo par centimetara od klubeta mo`e biti sa temperaturom ispod nule. Klube se skupqa padom temperature, geometriSlika 5: Fotografija centra zimskog klubeta koja pokazuje plodi{te u svim fazama razvoja kad su temperature ispod nule. P~ele su uklowene sa gorwa 2 rama da bi se videlo leglo. Klube je ra{ireno kroz sve me|uprostore sa}a gorwa 3 nastavka i obuhvatilo je puno ili skoro puno sa}e zaliveno medom sa obe strane legla u gorwa 2 nastavka. Da bi se fotografisalo, dru{tvo je bilo ubijeno da p~ele ne bi rasturile konstrukciju klubeta.

jski umawuju}i svoju povr{inu koja osloba|a toplotu, i u isto vreme se pove}ava debqina izoliraju}eg spoqnog sloja klubeta.

Klube ne zagreva nezahva}eni prazni prostor u ko{nici. Temperature u prostoru oko klubeta su iste kod dobro izolovanih i utopqenih dru{tava, kao i kod neizolovanih. Previ{e izolovana dru{tva spre~avaju zajednice da iskoriste tople periode dana koji bi ina~e omogu}ili preme{tawe klubeta bli`e hrani ili izletawe na pro~isne letove.

Koli~ina i raspored hrane je va`na za uspe{no zimovawe isto tako kao i jaka dru{tva oslobo|ena od bolesti. U severnim krajevima po`eqne su zalihe od 45 kg meda ili vi{e, i to blizu legla, iako bi prose~no dru{tvo moglo da potro{i samo 25-30 kg meda. Tridesetak kilograma je dovoqno za ju`ne krajeve. Pola kilograma meda mawe mo`e da rezultira smr}u dobrog dru{tva, dok dvadesetak kilograma vi{ka mo`e da umawi koli~inu meda koju p~ele moraju da uskladi{te slede}e godine (Ovo je krajwe relativna konstatacija, ali je praksa ostavqawa velikih zaliha hrane vi{e nego ispravna primedba urednika). Dru{tva koja zimi tro{e najvi{e meda, naredne sezone proizvedu i daleko najvi{e meda nad koli~inom koju su potro{ila.

P~ele hranu tro{e iskqu~ivo iz neophodnosti, a ne iz zadovoqstva.

Velike zalihe hrane su uvek raspore|ene pravilno, dok to nije slu~aj kod minimalnih zaliha. Klube se ne}e formirati na sa}u sa zatvorenim medom, ali jaka zajednica mo`e da obuhvati i do 20 kg meda ako na raspolagawu nema dovoqno praznih }elija. P~ele vi{e vole da formiraju klube u gorwim delovima ko{nice i vi{e na tamnim nego na svetlim satovima.

Najpo`eqniji raspored zaliha hrane u jesen je vrlo detaqno prikazan na slici broj 4.

Timol - stari lek sa novom upotrebom

- 33 -

TRETMAN TIMOLOM PROTIV VAROE I KRE^NOG LEGLA POMO]U RAMA ZA APLIKACIJU Autor ~lanka: Gsbo{!!Lopcfmtqjft

Ideja autora je pokrenula lavinu diskusije {irom sveta.

Urednik smatra da i na{a javnost treba detaqnije da se upozna posebno zato {to je kvalitetno i multidisciplinarno  sa wom, majstor p~elarstva obra|ena kako od autora, tako i od strane {vajcarskog Instituta za p~elarstvo u Mjfcfgjfme-u. U`ivajte !!

89681!!Nvimifjn.T Tufuufo, Nema~ka

^lanak je objavqen u ~asopisu Cff!Cj{ za jul 1997. i Melitagori za septembar 1998. godine ikada se nijedan parazit nije tako napadnutom leglu, kome je doprinela ~iwenica da brzo pro{irio kao Wbsspb! kbdpctpoj ona sa varoom `ivi milionima godina.

(Nedavno je nepobitno utvr|eno da se varoa na 3-[IREWE VAROOZE na{im prostorima ne mo`e nazivati ovim Svaka vrsta `ivotiwa se mo`e ra{iriti imenom, ve} nekim drugim koje jo{ nau~no nije na celoj zemqi ako ima dostupan izvor hrane. ,, odre|eno. Po svemu sude}i, ,,na{a varoa pripada Hrana varoe je krv p~ele, i bez we, varoa ugiba. korejskom haplotipu - primedba urednika).

Ve}i deo Evrope je pokriven p~elama, pa je tako Posledwih 20 godina on je brzinom svetlosti izvor hrane za varou uvek dostupan. preno{en iz zemqe u zemqu i sa kontinenta na [irewe varoe se vr{i uglavnom na tri kontinent. Bez na{e pomo}i dru{tva bi ugibala na~ina: bez ikakvih {ansi na pre`ivqavawe (Ko zna, da 1 . Letom p~ela i trutova u radijusu od prise ~ovek nije uplitao u savla|ivawe varoe, do bli`no 12 kilometara. danas bi verovatno pre`iveli samo po bilo kom 2 . Preno{ewem rojevima koji mogu da lete osnovu otporni sojevi p~ela, ili bi pak, p~ele i do 30 kilometara. zaista izumrle, u {ta je te{ko poverovati 3 . Prenosom p~ela od strane p~elara, primedba urednika). Zbog toga, na nama qudima je putem selidbe i sli~no. da ustanovimo odre|ene odbrambene mehanizme i Prenos varoe na kra}a rastojawa vr{e prona|emo prirodne materije koje }e za{tititi uglavnom p~ele, a na ve}a qudi (stotine kilona{e p~ele od opakog parazita. metara pa i sa kontinenta na kontinent).

Ovaj ~lanak }e p~elaru 4-OSOBENOST [IREWA VAROE pokazati put kojim se mo`e posti}i Svi znamo da se razmno`avawe vrsta odvikona~na pobeda nad varoom, te da se tako ja uz prisutnost oba pola (mu{ki i `enski). spasu na{a dru{tva od istrebqewa.

Varoa ima jo{ jednu varijantu umno`avawa: 1 -W B S S P B KBDPCTPOJ prenosom samo jedne varoe iz Skoro svaki savremenik, bio dru{tva u dru{tvo mo`e da se on nau~nik, p~elar ili neprofeprodu`i vrsta. U ovome le`i sionalac koji je ikako i deo tajne wenog brzog povezan sa svetom p~ela, {irewa svetom. Zbog ovoga se poznaje pojam varoe. po~etno stavqawe zara`enih Varoa `ivi na telu podru~ja u karantin i Varou mo`emo p~ele. Hrana joj je uni{tavawe suzbiti samo ako je krv tj. hemolimzara`enih dobro prou~imo fa p~ele dok je dru{tava i najve}i intenzitet ishrane na p~eliwem leglu. p~eliwaka pokazalo kao neuspe{no, ali je ipak Tako varoa isisava krv p~ele, larve i lutke. Zato ~inilo da se proces {irewa uspori (pojedine ,, su ugro`eni svi stadijumi razvoja p~ele i legla izolovane ostrvske zemqe su ,,dobile varou tek te se varoa danas mora smatrati najopasnijim pre par godina - primedba urednika). parazitom p~ela.

5-MINIMIZACIJA ZARAZE 2-ORIGINALNI DOM VAROE Prihvatawe ove osobenosti, unikatne u Bilo bi nemogu}e izbrojati sve rase i `ivotiwskom carstvu, nas u~i da su u toku godine tipove p~ela na Zemqi. Ipak, jedna rasa je u prona{a dru{tva u stalnoj opasnosti od infekcije. teklih 20 godina privukla naro~itu pa`wu: Bqjt Uzimaju}i ovo u obzir, p~elar sa jasnim dfsbob koja poti~e iz Azije. Ona ima kra}i perirezonovawem, zna da mora da izvodi ~vrstu od razvoja u leglu od na{ih p~ela, i oplodwa odbrambenu strategiju protiv varoe. Ako uspemo bra}e i sestara varoe se ne odvija u radili~kom da razvijemo tretman protiv varoe koji se svojom leglu. To je mogu}e samo u trutovskom leglu zbog efikasno{}u prote`e na celu godinu, ima}emo du`eg perioda razvoja. Ova rasa ima odbrambeni barem neku garanciju da }emo varou odr`avati na mehanizam za otkrivawe i uni{tavawe varoe u minimumu.

N

- 34 -

@ivadinovi} Rodoqub

6-BORBA PROTIV VAROE komaraca, a ima i kozmeti~ke terapeutske vredNije novo za p~elara da `ivi sa ovim nosti ukqu~uju}i wegove lekovite osobine proparazitom suzbijaju}i ga svake godine. Danas postiv zaraznih ko`nih bolesti. toji mnogo lekova i metoda za tretirawe, a 9-TIMOL istra`ivawa se nastavqaju. Mi smo ve} stekli I WEGOVO KORI[]EWE neko iskustvo u tretirawu varoe, ali je poznato Ranije je timol proizvo|en ekstrahoda ona vrlo brzo postaje otporna na preparate. vawem iz eteri~nih uqa lekovite Maj~ine Zato je u interesu svih p~elarskih poslenika da du{ice, a sada se zbog velikih tro{kova takve se traga za na~inima kori{}ewa biolo{kih proizvodwe, mo`e nabaviti samo sinteti~ki metoda. Mo`e da protekne mnogo vremena pre timol. Prema medicinskim priru~nicima timol nego {to uspemo da selekcioni{emo soj p~ela je aromati~na kristalna supstanca, forma otporan na varou. Zato, za sada moramo na}i eteri~nog uqa Maj~ine du{ice i danas se prina~in za sa`ivot sa wom, da prona|emo metode za marno koristi kao antiseptik naro~ito kod kori{}ewe prirodnih materija za borbu protiv oralne i zubne higijene. (Timol - uiznpmvn je we, te da je napravimo mawe {tetnom. izopropilmetakrezol tj. 3-metil-6-izopropil7-PRIRODNE MATERIJE fenol. Hemijska formula mu je U BORBI PROTIV VAROE DI4D7I4)D4I8*PI. Temperatura topqewa mu je Prihvatali to ili ne, qudi su na ovoj od 49-51oC. To su bezbojni kristali mirisa na planeti isto {to i sve druge `ivotiwe - vrsta u timijan. Lako se otapa u alkoholu, hloroformu i prirodi. Priroda qudima obezbe|uje hranu na masnim uqima, a slabo u vodi. Davao se oralno hiqadu razli~itih na~ina kao {to to ~ini i ili pomo}u duodenalne sonde u odstrawivawu `ivotiwama. Osim hrane priroda obezbe|uje suptzv. rudarske gliste - Bolzmptupnb! evpefobmf, stance i biqke koje se koriste u le~ewu bolesti koja si{e krv ~oveka zaka~ena za zid tankog {to je poznato od davnina. creva, 2-4 puta dnevno po 0,5 g po{tuju}i maksiU posledwim decenijama ova prirodna malnu dnevnu dozu od 4 g. Ipak se danas za to ne medicinska doktrina je bila ostavqena po koristi zbog relativne toksi~nosti. Kao antistrani, i istra`ivawa su zapala u slepu ulicu. septik slu`i kod hroni~ne upale sredweg uva i Sinteti~ke hemijske supstance nisu uvek pun gqivi~nih zaraza. Koristi se i kod gangrene pogodak zbog rezidua i sporednih efekata, pa se pulpe zuba. Deluje antisepti~ki u `u~nim putedanas polako ponovo vima i odstrawuje upalu izazvanu mikrobima. prise}amo lekovitih Parali{e pokretawe cilija, pa se tako koristi RAJ U KO[NICI materija iz prirode budu}i i kao xepni inhalator, ali upravo zbog toga nije da one nemaju sporedne podesan u terapiji sinuzitisa. Sastavni je deo efekte kada se znala~ki voda za ispirawe usta - dpmmvupsjb. Ubla`uje koriste. svrab, ali ponekad i nadra`uje ko`u, a 8-LEKOVITA deluju}i antisepti~ki stvara blago MAJ^INA crvenilo. Zato ga izbegavaju osobe sa D U [ I C A (U i z n v t preosetqivom ko`om. Deluje repew v m h b s j t) lentno na insekte - odbija ih i po Jedna od tih lekovitoj osobini pripada tzv. insektih biqaka je i Maj~ina tifugima. Ima akariciddu{ica. Poti~e iz planinna svojstva kad s k i h p o d r u ~ j a se stavi u ko{nicu.

Mediterana, a mo`e da se U visokim dozagaji i na severu sve do m a {teti i p~elama Norve{ke. U Nema~koj se - primedba urednigaji u blizini Harca i ka). sli~nih regiona. Za optimalU deset godinu proizvodwu, zasad treba da na na{ih eksperimese obnavqa svake ~etiri ili nata sa timolom protiv pet godine. Eteri~no uqe varoe mi smo isprobali se ekstrahuje iz rascvesve wegove forme. Tako tanih biqaka. smo dobijali neke mnogo Alkoholni dobre rezultate, neke ekstrakti livadske sredwe, a neke lo{e.

Maj~ine du{ice se Timol koji sada koriskoriste za olak{avawe timo je u kristalnoj DRU[TVO BEZ VAROE JE mnogih malih zdravstvenih BLAGODET ZA P^ELE I P^ELARA, formi. Prou~avali poreme}aja, a u obliku masti smo odabranu literaturu A MELEM ZA DU[U I SRCE. za istegnute ligamente, kao {to je kwiga P^ELAR TADA MIRNO SPAVA I reumatizam itd.

Fiziolo{ka i farfarOPRAVDANO SAWA PUNO MEDA U Eteri~no uqe se makolo{ka dejstva KO[NICAMA koristilo i protiv aromati~nih uqa

Timol - stari lek sa novom upotrebom

- 35 -

isprskano pesticidom koji je masovno ubijao i odgovaraju}ih produkata koju je napisao Bsop p~ele. Rezultat je bio taj da je 10 zajednica ostaNvmfs a objavio Es! Ivuijh! Qvcmjtijoh! Dplo tako slabo, da nisu proizvodile trutovsko Ifjefmcfsh. Kwiga ovako opisuje kori{}ewe timleglo, pa je tretirawe protiv varoe biolo{kim ola: na~inom tj. isecawem gra|evwaka postalo 1 . U medicini, humanoj i veterinarskoj, nemogu}e. Testirawe dru{tava lekom tamo gde je ukqu~uju}i i parazitske infekcije. isecano trutovsko leglo pokazalo je padawe od 2 . U upotrebi protiv malih `ivotiwa i 150-200 varoa po dru{tvu. U dru{tvima koja nisu nekih bakterija gde je sporodeluju}i, a efikasan imala trutovsko leglo palo je 600-800 varoa. je protiv svih formi moqaca u ode}i.

Zime 1991/92. napravio sam male kutijice i 3 . U industriji, protiv gqivica itd. napunio ih sa 10 g timola postavqaju}i ih ispod 4 . Protiv gqivi~nih bolesti, nekih bakzimskog klubeta dru{tava koja su po~etkom terija, zatim ima antisepti~ke efekte. godine bila slaba i bez trutovskog legla tokom 10- MOJ NA^IN letwih meseci. Za odre|eni kra}i period padawa UPOTREBE TIMOLA varoe nije bilo. Zatim sam napravio kutijice sa Kada sam pose}ivao svoj tre}i kurs za propodom od platna i stavio ih iznad klubeta. fesionalno p~elarewe, u~ili smo i u detaqe Nadaqe je svake nedeqe padalo 3-7 varoa tokom diskutovali o bolestima p~ela i legla. Zna~ajan zime. Jo{ pre dopuwavawa zimskih rezervi hrane deo predavawa se odnosio na trahejnog parazita dodali smo po polovinu rama izgra|enog trup~ela (Bdbsbqjt! Xppej), {to je bilo propra}eno tovskog sa}a sa namerom da rano u prole}e zajedprakti~nim istra`ivawima i mikroskopijom. nice odgajaju trutovsko leglo. Na prole}e, u 1974. proizveo sam 20 matica. Neke od wih onim dru{tvima koja nisu bila tretirana timosu ostavqene u doma}em p~eliwaku, neke u p~elilom smo otvaraju}i 400 poklopqenih }elija truwaku u Tonbahu u {umi, a neke (pet) su u tovskog legla u svakom dru{tvu na{li izme|u 30 Kir~ajerovim oplodwacima poslate jednom i 160 }elija sa varoom. U tretiraninstitutu radi instrumentalnog im dru{tvima pri istom broju osemewavawa. Ova ve{ta~ka oplodotvorenih }elija sa leglom, na|eno wa je bila uspe{na kod svih pet. U je samo 2-9 }elija sa varoom. To je to vreme formirao sam p~eliwak pokazalo da pravilnom upotrebom od 15 dru{tava, podeqen u pet timola varoa mo`e biti kongrupa, i u svakoj po tri ko{nice trolisana biolo{ki. jedna na drugu. Najni`e ko{nice su 12-FRAKNO TIMOL RAM imale matice oplo|ene na doma}em (Nema~ki patent reg. br. p~eliwaku, sredwe matice sparene G9302064.3) u Tonbahu, a ko{nice na vrhu su U Nema~koj postoje ramovi dobile instrumentalno osemewene sa pribli`no 400 razli~itih matice. veli~ina! Posle mnogo eksperimeJedno od dru{tava u nata mi smo razvili lekoviti najvi{em redu je bilo veoma slabo timol ram koji mo`e da se prilagopa su donesene p~ele iz instituta di bilo kojoj formi i veli~ini da ga oja~aju. Tokom zime 1974/75. ramova, te zato u skici nisu date p~ele ovog dru{tva su imale nadute dimenzije. Da}emo samo opis ovog trbuhe, padale su na zemqu i gubile patentiranog rama. To je sistem sa se laze}i po woj. dva odeqka, jedan gore i jedan dole, Pregledane su mrtve p~ele koji su razdvojeni platnom kroz iz svih dru{tava i otkriveno je da koje mo`e da prolazi vazduh i boluju od akaroze. Ja sam slu{ao da isparewa, a cela jedinica je u Skandinaviji p~ele mogu da povezana standardnim ramom. pre`ive samo ako im se ujesen doda Gorwi deo ima poklopac od mre`e , 10 grama timola po dru{tvu. Timol a platnena pregrada prepokriva je uni{tavao akarine i zato su wegovo dno. Dowi odeqak ima p~ele na severu imale {ansu za useke od 3,5 mm na dnu i zidovima. opstanak.

Ovi useci su pokriveni `i~anom Slabo dru{tvo nije bilo mre`om koja spre~ava p~ele da u|u vitalno te je uni{teno, dok je 10 g kcija Frak kno timol u odeqak jer mogu da uni{te plattimola dodato svim preostalim Konsstruk dru{tvima a znaci akaroze su ubrzo rama: 1-glavni ram; 2-gorwi nenu pregradu. Skica ilustruje ovaj odeqak(sadr`i kristale nov pronalazak.Ovaj ram je razvinestali. timola); 3-bo~ni zidovi gor- jen posle mnogo izvedenih ogleda.

11-MOJE DRUGO weg odeqka; 4-platno koje Dozvoqeno je da se kopira i izradi DRU@EWE SA TIMOLOM Prole}e 1991. je bilo veoma razdvaja dva odeqka; 5-pok- za svoju sopstvenu upotrebu, ali je lopac gorweg odeqka; 6zabrawena prodaja ili poklawawe hladno i ki{ovito, stabla uqane dowi odeqak; 7-useci na istog. Svakoga ko zloupotrebi ram repice su se raspukla i zarazila dowem odeqku. na ove na~ine, mi }emo tu`iti. gqivicama. Zatim je 22.maja poqe

- 36 13-FUNKCIJA FRAKNO TIMOL RAMA Konstrukcija rama se sastoji iz dva dela, gorweg odeqka-sprata gde specijalno platno dr`i timol, i doweg odeqka koji slu`i za isparavawe. Miris iz doweg dela izlazi kroz useke i pronosi se ko{nicom cirkulacijom vazduha.

Isparewa timola su te`a od vazduha i pregrada od platna mora da bude takva da se miris kroz wu nesmetano kre}e, ili }e u protivnom ceo trud biti uzaludan.

14-KOLI^INA POTREBNOG TIMOLA Veoma je va`na precizna koli~ina timola koji }e biti kori{}en: previ{e timola }e zapu{iti platno, a premalo }e biti neefektivno. Korektna koli~ina je 11-12 g timola po ramu, i to granuliranog timola iako se mo`e upotrebiti i pra{kasti. Neki hemi~ar vam mo`e nabaviti ka{i~ice ili sudove za merewe (ipak je najsigurnije da se to izmeri na analiti~koj vagi - primedba urednika).

Obezbedite da timol bude ravnomerno raspore|en u gorwem odeqku a ne da bude na jednoj gomili.

15-KADA JE NAJBOQE TRETIRATI TIMOLOM Mi znamo da kada `elite da dobijete dobre rezultate u bilo kojoj sferi, sve trebate da odradite korektno i u pravo vreme. Kori{}ewem timola pred p~elarom se otvara mogu}nost da se sa varoom bori putem upotrebe dva tretmana sa 1112 g timola tokom godine. Prvi tretman treba izvesti od 1-10 maja sa ciqem da se uni{ti varoa koja bi se razmno`avala tokom letwih meseci (kod nas ne{to ranije - primedba urednika).

Drugi tretman se izvodi krajem jula i po~etkom avgusta. On uni{tava varou koja }e u toku jeseni i zime biti prenesena u i od drugih dru{tava.

Vreme tretirawa treba precizno po{tovati ako se `eli optimalni rezultat.

16-U KOM DELU KO[NICE POSTAVITI TIMOL RAM Ovde mi treba da vodimo ra~una o uklapawu konstrukcije ko{nice i polo`aja rama.

Najoptimalniji rezultati su postignuti kada je ram postavqan na suprotnoj strani od leta i obavezno u nastavku koji je najudaqeniji od leta, a to zna~i u zadwem delu ko{nice, ako su ramovi postavqeni ,,na toplo,,. Kada su ramovi postavqeni po du`ini, ,,na hladno,,, ram se uvek postavqa uz zid ko{nice. U ko{nicama sa dva plodi{na tela kada su ramovi postavqeni po du`ini preporu~ujem dva Frakno timol rama, po jedan uz dva bo~na zida gorweg nastavka. Najboqi rezultat se posti`e kada se isparewa timola raznose ko{nicom pre nego {to ih p~ele lepezawem usmere ka letu. Za sada nema dokaza o {tetnom dejstvu na p~ele i matice bez obzira na vreme postavqawa timol rama.

17-EFEKTI TRETMANA TIMOLOM Ovaj tretman }e uposliti nau~nike za du`e vreme zbog slede}ih osobitosti:

@ivadinovi} Rodoqub

Konstrukcija rama-pogled sa strane: 1-glavni ram; 3-bo~ni zidovi gorweg odeqka; 4-platno koje razdvaja dva odeqka; 5-poklopac gorweg odeqka; 6-dowi odeqak; 7-useci doweg odeqka.

1 . Timol ne ubija varou.

2 . Timol desetkuje mlade varoe (prozirne i bele).

3 . Postoji produ`eni efekat timola i posle odstrawewa iz ko{nice.

Sada, na kraju, kako izgledaju na{i zakqu~ci ?!?

Mi radimo sa 100 ko{nica i tro{imo 3 ~asa dnevno tokom godine u intenzivnoj studiji tretmana sa timolom. Zabele`ili smo slede}e: Pribli`no 5 dana pred izlegawe trutovskog legla i 3 dana pred izlegawe radili~kog, p~ele u zdravim dru{tvima delimi~no otklapaju }elije sa leglom omogu}avaju}i vazduhu da u|e u }elije! (Urednik se do sada nikada nije sreo sa ovim podatkom u literaturi, pa zato mora da postavi pitawe ispravnosti ovakvog zakqu~ka.

Ako neko zna pravi odgovor, neka se javi uredniku, a wegovo obja{wewe potkrepqeno nau~nim dokazima bi}e objavqeno u drugom delu ove kwige, koja }e se {tampati, ako javnost povoqno odgovori na prvi deo - primedba urednika).

Mi pretpostavqamo da zbog ovog delimi~nog otklapawa, isparewa timola ulaze u }elije igraju}i ulogu svojevrsnog anestetika za varou. Zbog ovoga ne dolazi do oplodwe brata i sestre varoe, a jedna neoplo|ena varoa po izlegawu p~ele, zbog svoje nevitalnosti, pada iz }elije i umire.

Isto tako pretpostavqamo da prirodni proces hrawewa hemolimfom p~eliwe larve vi{e ne funkcioni{e u korist razvoja mladih

G O T O V

R A M

Timol - stari lek sa novom upotrebom retardiranih varoa. Ovako rezonujemo jer nalazimo otpale varoe u svim stadijumima razvoja , a isto smo tako ube|eni da se u normalnim uslovima neke od varoa oplo|uju i drugi put, sada sa svojim sinovima.

Ovo nas vra}a na slede}e: Kada se timol nalazi u ko{nici tokom zime mi nalazimo najvi{e 2-6 varoa po dru{tvu, i to obi~no isti broj mladih i starih varoa.

Stare su mnogo tamne, a mlade imaju jo{ uvek svetlo kafenu nijansu.

18-DA LI JE TIMOL DOVOQAN Posle posledwih pet godina iskustva mo`emo da odgovorimo na ovo pitawe sa DA, u svim slu~ajevima i to sa potvrdom.

U posledwih 10-15 godina vi{e na{ih p~elara je objavilo - udru`ilo svoja iskustva, mnoge metode i sredstva su bile preporu~ivane i isprobavane za borbu protiv varoe, ali je presudno da je najve}i broj p~elara dopustio da se hemikalije {etaju wihovim dru{tvima. Mnoge od ovih hemikalija ostavqaju rezidue - ostatke koji se apsorbuju u vosak, a konstantno apsorbovawe rezultuje wihovom pojavom u medu.

Savesni p~elari streme proizvodwi prirodnog organskog meda u kom se ne mogu na}i ostaci hemikalija, a za ovo postoji samo jedan put - odbacivawe svih hemijskih tretmana. Ali, da bi se izbegao neuspeh biolo{kih tretmana, mi moramo da se brinemo o svojim p~elama, da ih pose}ujemo te da se pridr`avamo datuma koji su precizno dati u instrukcijama iz ovog napisa.

Ima p~elara ~iji susedi varou tretiraju nedovoqno ili uop{te, a tretmani se, ako ih ima, izvode na nesavestan ili aqkav na~in, pa je zbog ovakvih slu~ajeva borba protiv varoe mnogo te`a. Za p~elare sa takvim p~eliwakom u susedstvu koji se nalazi na putu leta wihovih p~ela, mi sugeri{emo jo{ jedan dopunski tretman izme|u 1. i 10. oktobra. Iz na{eg iskustva, za ovaj tretman je dovoqna 1/4 od propisane doze.

19-PROBLEM OSTATAKA U MEDU Najva`nije pitawe pri svakom tretmanu varoe, ukqu~uju}i i tretirawe timolom, jeste mogu}nost pojave ostataka hemikalije u medu.

Dva uzorka su za nas analizirana u Institutu za hemijske analize u Eslingenu.

Prvi uzorak, broj S1025540 je poticao iz dru{tava u kojima je timol postavqen od 15. jula do aprila slede}e godine.

1992/93 5 dru{tava

padawe varoe kori{}ewem timola od 15.07.92 do 1.10.92

proizvodno 1 proizvodno 2 roj roditeq.dru{.1 roditeq.dru{.2

1993/94

termin upotrebe timola

dru{tvo 1 dru{tvo 2 dru{tvo 3 dru{tvo 4 dru{tvo 5 dru{tvo 6

16.6.93.

16.6.93.

21.7.93.

21.7.93.

21.7.93.

1.993.

- 37 -

Drugi uzorak, broj S1025550 je poticao iz dru{tava u kojima je timol kori{}en tokom cele godine. Institut nije mogao da na|e nikakve rezidue timola u oba uzorka!!! Ta~nost wihovih merewa je {telovana na osetqivost od 1 mg/kg.

Tako su ova ispitivawa pokazala da med ne sadr`i rezidue timola, a razlog za to je Frakno timol ram koji je napravqen tako da timol ne mo`e nikako da do|e u kontakt sa p~elama na bilo koji na~in, dok timol u obliku pra{ka ne mo`e da se rasejava po ko{nici usled ventilirawa p~ela.

U protivnom, kada se timol aplikuje u gomilicama kristala ili pra{ka, slobodno ili na krpicama, pod ili iznad ramova, p~ele }e grickati timol a ventilirawe }e ga distribuirati po sa}u. Ovo sigurno vodi do ostavqawa rezidua u medu i vosku.

20-TRETMAN KRE^NOG LEGLA Gqivi~no oboqewe kre~no leglo vodi poreklo iz spora gqivica. Posle mnogo godina ispitivawa, mi smo ube|eni da su na{e p~ele (uglavnom krawske) oslabqene od varoe i zbog toga je wihov radni elan redukovan. Mlade p~ele koje obavqaju ku}ne poslove konstantno se o{te}uju tako da ne obavqaju dobro ~i{}ewe.

Inficirano leglo se ne odstrawuje te bilo kakve spore mogu da se tu bez smetwi razmno`avaju. Do trenutka kada p~elar zabele`i infekciju kre~nim leglom, spore su se multiplicirale bilionima puta. Napad kre~nog legla zapo~iwe u trutovskim }elijama. Zato {to su mlade p~ele oslabqene od varoe, one nemaju dovoqnu snagu da odstrane mrtve mumije van ko{nice, pa ih zato grizu poku{avaju}i da ih odstrane u mawim delovima. Po{to iste ove p~ele i hrane leglo, spore se automatski {ire, pa umire sve ve}i broj larvi.

Mi smo bele`ili, nanovo i nanovo, da posle tretmana timolom, dru{tva zara`ena kre~nim leglom odjednom postaju zdrava. Ovo }emo ispitivati i nadaqe.

Izradili smo video traku o ovom tretmanu koja tematski pokriva pojedina~na dru{tva, isto kao i cele p~eliwake pod naslovom: Ejf!! Lbmlcsvu a isto tako i kasetu za biolo{ki tretman protiv varoe. Na{e iskustvo govori da je upravo video kaseta danas najboqi na~in za pou~avawe i obuku. Slika govori vi{e od hiqadu re~i !!!

ukupan broj opalih varoa padawe varoe %upotr. %upotr. kori{}e padawe varoe kori{}ewem timola upotrebqeni test wem lek tretman GpmcfyWB okt. nov. dec. jan. feb. mar. apr. GpmcfyWB timol GpmcfyWB! timola

(kori{}ena je 1/4 preporu~ene doze)

205 Gpmcfy!WB!! 2.H 92.

212 Gpmcfy!WB 2.H 92.

156 Gpmcfy!WB! 2.H 92.

1203 Gpmcfy!WB 2.H 92.

669 Gpmcfy WB 2.H 92. jun 99 372

jul 464 447 103 137 221

132 154 173 101 184

padawe varoe 1993. avg. sep. okt.

155 158 136 134 108 97 615 401 226 1158 525 184 181 409 290 1159 154

36 27 37 22 12 nov.

61 20 108 58 134 108

6 8 5 13 9

2 4 3 5 4

dec. jan.

55 57 15 11 34 15 25 21 35 20 17 15

9 3 6 14 2

1 1 0 3 0

feb. mar.

95 236 21 57 30 99 37 51 37 68 134 95

9 9 12 16 8

14 29 3 87 11

132 154 173 101 184

282 293 222 1363 715

31,88% 34,45% 43,80% 6,90% 20,46%

padawe varoe 1994. apr. maj jun jul avg.

561 1091 468 204 423 154 970 354 202 83 156 198 153 43 22 190 1415 864 734 1086 148 1013 1201 893 696 68 99 82 56 90

(Tretirawe iskqu~ivo timolom. Jedino je na 6. dru{tvu primewen jedan tretman Perizinom)

68,12% 65,55% 56,20% 93,10% 79,54% sep. do 1 okt.

281 91 86 31 18 2 512 131 430 196 79 14

- 38 -

@ivadinovi} Rodoqub

Autor: DOPUNA TRETMANA Gsbo{!Lopcfmtqjft T I M O L O M P R O T I V majstor p~elarstva 89681!Nvimifjn.T Tufuufo VAROE  Nema~ka ^lanak je objavqen u ~asopisima Cff!! Cjj { , br.6/1997 i Melitagora br.9/1998. e} 10 godina se trudimo da prirodnim metodama u~inimo varou bezopasnom.

Do sada su isprobavani i isprobavaju se mnogi na~ini i sredstva u tu svrhu. Uvek je glavni ciq da se izvrca prirodni med, prikupi propolis i polen koji nisu optere}eni hemikalijama ili kiselinama.

Na{a istra`ivawa su pokazala da je metod sa timolom koji nam daje najve}i uspeh, istovremeno u skladu sa zadatim zahtevima.

Tako smo posledwih nekoliko godina u na{ih 120 dru{tava koristili samo timol bez gubitka jedne jedine zajednice. Od po~etka upotrebe timola, otpornost i zdravqe na{ih p~ela se tako mnogo stabilizovalo da sada imamo dosta ve}i prinos nego kad smo koristili druge metode. vm!! M// (Ovo je sassvim realno, jer je Qbv Nbessfo iz Severne Karoline otk krio 1995. godine da pri jessew wem tretiraw wu p~ela trak kama sa fluvalinatom ,,Bqjttubo,,, u tretiranim dru{tvima se javqa reduk kovana nossivosst matice u odnossu na netretirana. Po va|ew wu trak ka, nossivosst se normalizuje. Ovo bi naravno trebalo detaqnije prou~iti, ali ak ko je ta~no i uz to statissti~k ki zna~ajno, to bi zna~ilo katasstrofu za dru{tvo, i pri wegovom razvoju bi ga trak ke fluvalinata veoma unaza|ivale - primedba urednik ka).

Uz pomo} na{eg Frakno timol rama sa primenom 12 g timola (kristali EBC 210QI/FVS) 1.maja i 1.avgusta, mi u rukama imamo sredstvo koje mo`e da redukuje varou i da je u~ini bezopasnom tokom cele godine.

Sve do 1993. mi smo na{ timol ram stavqali i pre i posle medonosne pa{e. U prole}e 1994. na rastojawu od 200 metara od nas je stradao zbog varoe p~eliwak od skoro 45 dru{tava. Mnogo preostalih p~ela se zajedno sa varoom pridru`ilo na{im dru{tvima.

Re{ili smo da ne vadimo timol ramove ve} da ih ostavimo u dru{tvima te da ih sredinom aprila ponovo napunimo sa 12 g timola.

U toj 1994. godini varoa je padala u broju koji mo`ete videti u tabeli iz prethodnog ~lanka, dok se u narednoj tabeli nalaze vrednosti za mesece neobra|ene u prethodnom napisu.

V

1994: Dru{tvo 1 Dru{tvo 2 Dru{tvo 3 Dru{tvo 4 Dru{tvo 5 Dru{tvo 6

oktobar 128 96 29 265 403 22

novembar 69 26 31 188 200 11

decembar 41 16 20 131 10 1

Maja 1994. kupili smo jedno eksperimentalno dru{tvo od istra`iva~ke stanice: bez nikakvog tretmana dnevno padawe varoe od 24.maja do 11.juna je bilo od 5-10 varoa. Ta~no 12.juna ovom dru{tvu smo dodali jedan Frakno timol ram sa 12 g timola, posle ~ega je varoa padala tempom sa slede}e tabele: jun jul avg. sep. okt. nov. dec. jan. feb. ukupno 718 780 89 82 251 10 0 0 4 1704

Iz ovog primera mo`emo da vidimo da ako koristimo prirodne metode za tretirawe, mo`emo da posti`emo uspeh cele godine. Na{e p~ele su u jesen vitalne i zdrave i mi u zimu ulazimo sa jakim i zdravim dru{tvima. Tako|e u istom stawu dru{tvo izimqavamo u prole}e.

FRAKNO TIMOL RAM ZIMI Kako izgleda tretman timol ramom u toku zime? Da bi smo odredili kakav uticaj timol ima na varou zimi, postavili smo slede}i eksperiment: Maja 1994. postavili smo 7 zajednica na p~eliwak sa oko 60 dru{tava koji pripada drugom p~elaru. Na{a dru{tva su imala u ko{nici Frakno timol ram celog leta. Krajem avgusta svako je mogao da vidi stawe dru{tava na{ih suseda p~elara: mlade p~ele sa deformisanim krilima su bauqale oko ko{nica.

Na{a dru{tva smo vratili u mati~ni p~eliwak i re{ili smo da 10.oktobra tretiramo Perizinom da proverimo koliko ima varoe: Dru{tvo br.

Varoa

1 83

2 61

3 185

4 50

5 172

6 51

7 130

Ostavili smo Frakno timol ram tokom cele zime i padawe varoe se nastavilo do slede}eg 1.maja po slede}oj {emi: Dru{tvo br.

Varoa

1 71

2 91

3 105

4 31

5 201

6 141

7 115

Iz iskustva smo znali da ako jedno dru{tvo ima 100 varoa u prole}e, one }e se do jeseni razmno`iti do vi{e hiqada.

Zato je na{ moto: redukovati varou tokom cele godine jer samo zdrava dru{tva donose dobar medni prinos.

EFIKASNOST TIMOLA U konverzaciji sa p~elarima mi se stalno uveravamo da oni imaju izvesnu sumwi~avost u odnosu na efikasnost timola iz slede}ih razloga: timol redukuje varou do te mere da se u dru{tvu ne mo`e pojaviti jaka zaraza. Zato je broj varoa koje padaju relativno mali u pore|ewu sa hemijskim metodama. Tamo gde nema mnogo varoa, ne mogu mnogo ni da padnu. Za pet godina mi smo dru{tva tretirali samo timolom i kon-

Timol - stari lek sa novom upotrebom tinuirano smo kontrolisali padawe varoe tokom letwih meseci, i sve smo ~e{}e zapa`ali da skoro nema prisutnih varoa, a ako ih i ima to su uglavnom bledi i pegavi primerci.

Ovo nas je u~inilo krajwe qubopitqivim te smo u leto 1996. odstranili Frakno timol ramove iz pet na{ih najja~ih dru{tava, a trutovsko leglo je bilo otvoreno i ispitano te smo na{li slede}e: Ukupno otvorenih trutovskih }elija Dru{tvo br. 1 10.06.1996.

15.07.1996.

Dru{tvo br. 2 10.06.1996.

15.07.1996.

Dru{tvo br. 3 10.06.1996.

15.07.1996.

Dru{tvo br. 4 10.06.1996.

15.07.1996.

Dru{tvo br. 5 10.06.1996.

15.07.1996.

Mrtvih Varoe Varoe Varoe varoa sa bez sa mrtvim legla leglom leglom

595 370

15 3

5 1

4 0

0 1

457 344

3 2

0 7

4 6

0 1

432 118

4 1

6 1

1 2

1 2

383 186

8 2

0 9

4 12

5 3

428 278

0 2

9 1

0 2

2 0

Razlog za{to se mrtve i pegave varoe nalaze u }elijama (mlade su mle~no-vodene, a stare su svetle i sa tamnim pegama) le`i u slede}em: timol je prirodan proizvod kog ima u biqkama. Paralela je propolisu, koji je isto tako prirodan materijal kog p~ele sakupqaju sa drve}a i grmova. U ko{nici se propolis postavqa na razli~itim mestima gde sazreva.

Sadr`an je do 5% u novoizgra|enom sa}u.

Istra`ivawa su pokazala da propolis ima baktericidna i fungicidna svojstva. I propolis svoja isparewa deponuje u vosak i }elije sa leglom, i tako u velikoj meri vr{i destrukciju virusa i bakterija.

P~elama treba pomo}i u wihovoj neprestanoj borbi sa opakom varoom.

Isto se doga|a i sa timolom.

Vremenom se on inkorpori{e u sa}e. Varoa je toliko ,,zbuwena,, da se vi{e ne hrani na leglu i kao posledica toga se javqa glad. Varoa ne mo`e stvoriti otpornost na glad, te zato verujemo da nikada ne mo`e da postane rezistentna na timol.

Analize voska u Poqoprivrednom Institutu za Hemijske analize u Frajburgu su dale slede}e rezultate: Sa}e za leglo

Blok/kalup od voska

Centar sa}a

9,96 mg/kg

41,61 mg/kg

47,00 mg/kg

Med 0,11 mg/kg

- 39 -

U Federalnom Istra`iva~kom Institutu u Mjfcfgjfme-u u Bernu ([vajcarska) na|eni su slede}i ostaci timola: Vosak od sa}a sa leglom

Stopqeni vosak od timol rama

60,5 mg/kg

2523,1 mg/kg

Med

<0,02 mg/kg

Iz tabela mo`emo videti da se koli~ina timola u vosku pove}ava posle svakog topqewa, iako timola ima u dozvoqenim koli~inama u sa}u sa leglom. Institut u Mjfcfgjfme-u nije na{ao dokaz za postojawe timola u medu. Paralela za ovo je opet propolis.

Iako u celoj k o { n i c i propolisa ima u izobiqu, nema meda sa mirisom propolisa.

Zato je za nas p~elare jedinstvena alternativa da organizujemo sopstvenu preradu voska u satne osnove koje se upotrebqavaju prevashodno za leglo. Mi sami proizvodimo satne osnove od ovog voska, i u na{a dru{tva iste stavqamo u svrhu gradwe sa}a za leglo, ali opet uvek zajedno sa Frakno timol ramom. Ispitivawe }elija sa leglom u ovim dru{tvima je pokazalo da varoa koja u|e u }eliju postaje totalno zbuwena i dezorijentisana pa se wen izmet pojavquje u malim ta~kicama niz celu }eliju, umesto kao {to je normalno na jednom mestu.

Video kaseta Orijeentacija i razvoj varoee Federalnog Istra`iva~kog Instituta u Libefildu (Bern) prikazuje mesto izmetawa varoe kao centralno mesto bilo kakvog razvoja varoe.(Detaqe o ovome mo`ete na}i u ~asopisu P~elar za mart 1998.godine - primedba urednika).

Ako se ovo mesto izmetawa ne nalazi tamo gde treba, ne dolazi do nikakvog razvoja i rasta varoe. Zbog toga je timol sredstvo koje u korenu saseca problem varooze.

OSTACI TIMOLA U MEDU Mi p~elari `udimo da na tr`i{te iznesemo prirodan med i druge p~eliwe proizvode, te da potro{a~e mo`emo ~asno da pogledamo u o~i.

Ovako se mo`e da ose}a samo p~elar koji svoje p~ele tretira prirodnim materijama kakav je i timol.

Da bi ovo dokazao, Poqoprivredni Institut za Hemijske analize u Frajburgu je analizirao med i sa}e za leglo {est p~elara iz okruga p~elarske asocijacije Tutingena.

Rezultati do kojih je do{ao ovaj renomirani Institut su prikazani u slede}oj tabeli:

- 40 -

@ivadinovi} Rodoqub

Analiza Izvor broj: meda

Proizvo|a~

Rezidue timola u medu sa}u sa leglom

223/95 {umski 221/95 {umski 221/95 cvetni 907/0/96 {umski 908/9/96 {umski 909/7/96 {umski

Lopcfmtqjft-Tufuufo! 0,110 Ejfiin-Tufuufo!!!!!! 0,006 Xfso{-Uvuumjohfo!!!!! 0,006 Sfcipmu{-Jsoepsg!!!!!!0,081 Qbvmj-Xjfmifjn 0,010 Tusfjdifs-Jsoepsg 0,149

55,6 37,4 9,2 21,2 49,4 31,2

I u [vajcarskoj su mnogi p~elari upotrebqavali Frakno timol ram protiv varoe.

Federalni Istra`iva~ki Institut Libefild u Bernu je ispitivao rezidue timola u medu i sa}u sa leglom kod {vajcarskog p~elara po imenu Oto Erni iz Hrva u kantonu Bern, koji p~elari u pa{nim uslovima sli~nim na{ima: Med iz: Dru{tvo broj 18 Dru{tvo broj 16 Dru{tvo broj 14 Dru{tvo broj 13

16.05.96.

0,08 0,10 0,06 -

do

22.07.96.

0,11 0,12 0,11

Sa}e sa leglom iz: Dru{tvo broj 18 Dru{tvo broj 16 Dru{tvo broj 14 Dru{tvo broj 13

16.05.96.

85,1 276,1 229,4 -

do

22.07.96.

86,1 10,3 53,4

Osim toga, Institut u Frajburgu je analizirao med od maj~ine du{ice i ruzmarina koji su proizvela dru{tva koja nikada nisu tretirana timolom, i dobio je slede}e rezultate: Analiza /95 2521/95 4907/95 13042/95 13115/95 13305/95

Izvor Maj~ina du{.

Maj~ina du{.

Maj~ina du{.

Maj~ina du{.

Maj~ina du{.

Ruzmarin

Proizvo|a~ Rezidue Privatni/Krit 0,005 Uvoz/Ju`.Francuska 0,007 Uvoz/Ju`.Francuska 0,008 Novi Zeland 0,026 [panija 0,015 Novi Zeland 0,009

Nalazi ovih analiza su pokazali da se timol i prirodno nalazi u pojedinim medovima, te zato nije ozna~en kao strana materija.

PRIRODNI DOBRO^INITEQ [ta je u stvari timol i od ~ega se dobija?!

Ova pitawa nam se stalno postavqaju. Da bi i sami dobili egzaktnu informaciju, obratili smo se jednom proizvo|a~u timola, a on nam je qubazno dostavio ise~ke iz tehni~ke literature tj. kwige Bsop! Nvmfs-a (detaqnije informacije o ovoj kwizi na}i }ete u prethodnom ~lanku - primedba urednika).

U ovoj kwizi se mo`e pro~itati da postoji pribli`no 30 varijeteta Maj~ine du{ice. Svi proizvode timol u svojim cvetovima i listovima, jedni varijeteti vi{e od drugih.

Iz ovih biqaka se ekstrahuje timolovo eteri~no uqe a potom se iz wega u farmaceutskoj industriji proizvodi timol. Zatim se u kwizi navodi da je od 1903. do danas objavqeno oko 75 nau~nih publikacija o timolu, wegovoj upotrebi i aplikaciji. Mi smo ove dokumente nabavili, i mo`emo da primetimo da lekarska

profesija timol visoko rangira.

Uradili smo bezbroj eksperimenata sa vi{e tipova timola i zakqu~ili smo da samo prirodni kristalizirani timol EBC!210QI/FVS sa ~isto}om od 99,5% posti`e jedan optimalan i zadovoqavaju}i rezultat pri tretirawu varoe i kre~nog legla.

Isto va`i i ako timol aplikujemo slobodno ili ga dajemo dru{tvu pome{an sa alkoholom i upijen zajedno sa wim u sun|er. (Sli~an tretman preporu~uje gospodin es Luka Kolarovi}, koji sa alkoholom priprema lek sli~an BQJ MJGF WBS-u, proizvodu italijanske firme DIFNJ. DBMT MBJG, koji ina~e osim 74,8% timola, sadr`i i 16% eukaliptola, kao i po 3,7% mentola i kamfora. Ovaj lek deluje isparavawem iz sun|eraste plo~ice 9h5h1 cm koja se stavqa na satono{e, najmawe 5 cm od legla. Sredwa dnevna temperatura mora biti najmawe 12oC, a idealan raspon je od 12-20oC. Na podwa~u ili ispod mre`e(ako postoji) treba staviti nauqani papir kako se jo{ `ive i o{amu}ene varoe ne bi ponovo prika~ile za p~ele. Ne tretirati kad postoji opasnost od grabe`i. Rezidue u medu su najvi{e do 0,2 mg/kg. Tek bi 5-10 puta ve}e koli~ine mogle da promene ukus medu, ali to se ne doga|a.

Tretira se od sredine avgusta do sredine oktobra 2 puta po 3-4 nedeqe. Doza je 20 g po dru{tvu u jednom tretmanu. Rezultati tretirawa se u optimalnim uslovima poklapaju sa rezultatima oficijelnih lekova do sada kori{}enih. Posle nestanka legla u jesen, neophodno je p~ele tretirati recimo Apitolom, kako bi uni{tili i posledwe varoe. Es Kolarovi} svoj lek priprema tako {to u 20 ml alkohola rastvori 15 g timola, i rastvorom natopi sun|erastu plo~u 30h10h0,5 cm, koju stavqa na satono{e tek kad alkohol ispari.

Naravno, ko ima mogu}nosti da nabavi, u ovaj rastvor mo`e da doda i po 0,75 g mentola i kamfora, kao i 3,2 g eukaliptola , {to odgovara wihovom udelu u BQJ MJGF WBS-u - primedba urednika). Isparewa timola su efektivna protiv varoe samo kori{}ewem metoda koji smo mi razvili, upotrebom Frakno timol rama.

Zbog toga smo mi napustili druge aplikacione metode davawa timola i volimo da citiramo re~i Paracelziusa koji ka`e: ,,Ne metod, ve} koli~ina je ono {to mo`e da bude otrovno,,. (,,Svaki lek je otrov, samo ga doza ~ini lekom ,, primedba urednika).

Na{a nova video kaseta ,,Tretman Frakno timol ramom protiv varoe i kre~nog legla,, iza{la je 12.01.1997. u javnost, i prodaje se po ceni od 40 DEM. Ona prikazuje na~in na koji se mo`e najjednostavnije odr`avati zdrav i profitabilan p~eliwak.Razmisli, po{tovani p~elaru, bolesne p~ele podrazumevaju tro{kove i rad. Zdrave p~ele, sa druge strane, nose zadovoqstvo i ekonomski uspeh.

Timol - stari lek sa novom upotrebom

- 41 -

Autori: Rezidue u medu posle ď &#x201A; Tufgbo!Cphebopw Wfsfob!Ljmdifonboo aplikacije timolom Boupo!Jnepsg Qfufs!Gmvsj protiv varoe upotrebom ď&#x20AC;Ž F r a k n o t i m o l r a m a Mjfcfgjfme-!!4114! !Cfso- [vajcarska

Federalni istra`iva~ki Institut Odsek za p~elarstvo

x f{fsjtdd if!! Cjfofo.[ [ fjuv v oh 121 (4)/1998, ^lanak je objavqen u ~asopisima Tdd ix Bnfsjdd bo!! Cff!! Kpv v sobmm za avgust 1998, i Melitagora za septembar 1998.

imol pokazuje dobre efekte protiv varoe, a p~ele prema wemu imaju visoku tolerantnost. U [vajcarskoj je od 1994. postao glavna aktivna supstanca pri radu sa eteri~nim uqima, uglavnom upotrebom registrovanog preparata BQJ MJGF WBS (detaqnije o wemu mo`ete pro~itati u prethodnom ~lanku primedba urednika).

Tretman BQJ MJGF WBS-om obi~no se primewuje posle pa{e, krajem kasnog leta ili jeseni, u trajawu o d 8 nedeqa.

U medu i vosku ne akumulira se vi{ak rezidua ~ak i posle vi{e godina neprestane upotrebe preparata.

U toku perioda od oko 3 godine u [vajcarskoj se koristio i drugi metod: ,,Frakno timol ram ,, nazvan po nema~kom majstoru p~elarstva Gsbo{! Lopcfmtqjft-u. On preporu~uje da se nasuprot tretmanu BQJ MJGF WBSom, dru{tva wegovom metodom mogu tretirati preko cele godine. Zato se postavqa pitawe, da li sada rezidue timola mogu uticati na kvalitet meda? Ovo ne}e uticati na zdravqe, ali mo`e da uti~e na ukus meda. Isto bi bilo i u nesaglasnosti sa zakonom o hrani. [vajcarska i Evropska regulativa zabrawuju bilo kakve dodatke medu koji mewaju wegov prirodni ukus.

T E S T O V I Vrednost tolerancije timola u medu u [vajcarskoj iznosi 0,8 mg/kg. Ova vrednost je ustanovqena zato {to ne mo`e biti otkrivena ~ovekovim ~ulima pri konzumirawu meda.

Granica percepcije ina~e iznosi oko 1,1 mg/kg meda.

Razlog za ovo istra`ivawe le`i u `eqi da se otkrije da li se mewa kvalitet meda posle cele jedne godine aplikovawa timola. P~elarski institut na Univerzitetu u Hohenhajmu u Nema~koj je objavio svoje rezultate iz 1997. iz kojih proisti~e da jedna petina meda koja poti~e iz dru{tava sa celogodi{wim tretirawem timolom, prevazilazi {vajcarsku vrednost tolerancije od 0,8 mg/kg. Ciq na{e studije jeste bio da

T

U

UU

IJ

F

ustanovimo isto ali u {vajcarskim uslovima.

Iako je prvo istra`ivawe realizovano u toku jedne p~elarske sezone te zato i nije kompletno, p~elarska javnost treba da bude informisana o dosada{wim rezultatima.

UZORCI I ANALIZE Medovi od prinosa iz 1997. poticali su sa p~eliwaka 17 p~elara (14 wih sa ko{nicama {vajcarskog tipa, a 3 sa nastavqa~ama).

Tretman protiv varoe je izvo|en 1996. i 1997. a u jednom slu~aju i 1995. kori{}ewem celogodi{weg tretmana timol ramovima.

Specijalni ramovi su ostali u ko{nicama cele sezone i bili su dopuwavani u dva navrata (mart/april i juli/avgust) sa 12 g timola u kristalu. Timol je isparavao tokom narednih nekoliko meseci. Jedan p~elar je odstranio ramove po~etkom aprila za vreme trajawa medne pa{e. Ukupno je ispitano 22 uzorka meda. Poreklo medova je odre|ivano merewem provodqivosti. Zatim je testirano 6 cvetnih medova, 6 medova od medqike i 10 me{anih medova ove dve navedene vrste. Sadr`aj timola je ustanovqen metodom gasne hromatografije. Nivo ispod kog je bilo nemogu}e izmeriti timol je iznosio 0,02 mg/kg. !!!

REZULTATI I DISKUSIJA

1)REZIDUE POSLE DUGOTRAJNOG TRETMANA TIMOLOM Rezultati istra`ivawa u Libefildu iz 1997. i merewa u Nema~koj 1996. su prezentovani na dijagramu.

2,00

mg timola na kg meda

1,80 1,60 1,40 1,20

Vrednost tolerancije u [vajcarskoj od 0,8 mg/kg

1,00 0,80 0,60 0,40 0,20 0,00 [vajcarska = 22

uzorci

Nema~ka = 19

Prosek 22 {vajcarska uzorka je bio 0,33 mg/kg (minimum 0,02 mg/kg, tj. limit detektovawa, a maksimum 0,83 mg/kg). Jedan uzorak je zna~i neznatno iznad vrednosti koja se toleri{e. Rezidue

- 42 -

@ivadinovi} Rodoqub

koje su merene u institutu u Hohenhajmu (Lmbvt Xbmmofs) u nema~kim medovima, su bile generalno ve}e nego u {vajcarskim: prosek 0,63 mg/kg, minimum 0,07 mg/kg a maksimum 2,00 mg/kg. Razlozi za ve}e vrednosti u nema~kim medovima nisu ispitivani. Sumwa se da je ve}i broj godina ispitivawa Frakno timol ramova u Nema~koj igrao neku ulogu u tome.

2)UTICAJ BROJA EKSPERIMENTALNIH GODINA U jednom p~eliwaku u {vajcarskom ispitivawu testovi su upore|ivani posle 2 i 3 godine dugoro~nog tretmana timol ramovima.

Rezidue su bile jasno vi{e posle tre}e godine.

Ovo otkri}e }e morati da se potvrdi narednim testovima.

3)RAZLIKE U TIPOVIMA MEDA Ispitivawa razli~itih tipova meda su dala slede}e rezultate {to se ti~e rezidua timola u {vajcarskim uzorcima: Iz ovih vrednosti mo`e se videti tendenprosek mg/kg Cvetni med (6 uzoraka) 0,52 Me{ani med (10 uzoraka) 0,25 [umski med (6 uzoraka) 0,29 prosek mg/kg Frakno timol ram Celogodi{wi tretman 0,33 2-3 godine (22 uzorka) BQJ MJGF WBS 8 nedeqa u jesen 1-5 godina (28 uzoraka)

0,16

minimum mg/kg 0,40 0,08 <0,02 minimum mg/kg

maksimum mg/kg 0,83 0,54 0,63 maksimum mg/kg

<0,02

0,83

<0,02

0,48

Rezidue posle aplikacije BQJ MJGF WBS-a su bile statisti~ki zna~ajno ni`e (q=0,005) nego kod aplikacije uz kori{}ewe Frakno timol rama.

cija da prole}ni med te`i ve}im reziduama timola nego {to je slu~aj sa medom od medqike u leto. Da li ovo mo`e da se potvrdi, vide}e se posle ponovnih analiza narednih godina.

4)UKLAWAWE TIMOL RAMOVA TOKOM MEDOBRAWA Javqa se pitawe da li odstrawivawe Frakno timol ramova u toku medobrawa mo`e da

redukuje rezidue u medu? U jednom p~eliwaku to je i u~iweno. Vrednosti rezidua timola u dobijenom medu su bile zna~ajno ni`e nego na drugim p~eliwacima. Ovo otkri}e se ne mo`e smatrati definitivnim budu}i da nije bilo jo{ ispitivawa.

5)PORE\EWE SA B Q J M J G F W B S- o m Zanimqivo je uporediti celogodi{wi tretman timol ramovima i osmonedeqni tretman BQJ MJGF WBS-om u jesen (pogledajte gorwu tabelu). Rezidue posle aplikacije BQJ MJGF WBS-a su bile statisti~ki zna~ajno ni`e (q=0,005) nego pri kori{}ewu timol ramova.

6)EFEKTNOST FRAKNO TIMOL RAMOVA U ovom ispitivawu stepen efikasnosti protiv varoe nije utvr|ivan. Prema izjavama p~elara sa 17 p~eliwaka nisu postojale indikacije za nezadovoqavaju}u efikasnost. A ako se primeni odstupawe od celogodi{weg tretmana (prekid od nekoliko nedeqa ili meseci tokom medonosnih pa{a) mora se o~ekivati i smawewe efikasnosti kao i konsekvence koje se ne mogu predvideti.

Z A K Q U ^ C I Posle celogodi{weg tretmana timol ramovima neki uzorci meda se uklapaju u vrednost tolerancije od 0,08 mg/kg, dok neki prelaze tu granicu. Mogu}nost promene ukusa meda ne mo`e se ignorisati. Verovatno odstrawivawe timol rama tokom pa{e mo`e da smawi rezidue, ali se smawuje i efikasnost protiv varoe.(A zar tokom pa{e ve} ionako ne tretiramo nijednim sredstvom - primedba urednika).

Zbog eventualne promene kvaliteta meda, upotreba Frakno timol rama ne mo`e da se preporu~i za prakti~nu upotrebu.

Zanimqivi komentar ~lanka urednika Melitagore, gospodina Aleksandra Mihajlovskog: Smatram za neophodan moj komentar na gorwa istra`ivawa. U gore navedenim ~lancima advok katsska imamo prili~no obra}awa/ istra`ivawa dve zasebne strane koje brane i hvale svoj proizvod, ili napadaju i kritikuju tu|.

Treba da je svima jasno da Melitagora ima za ciq objavqivawe nezavisnih istra`ivawa, ali to nije mogu}e kada se radi o ne~em novom. Uvek su prvo dostupna istra`ivawa u~iwena ili sponzorisana od samog proizvo|a~a ili reakcije konkurencije. Zaista validna istra`ivawa dolaze dosta kasnije. Ali mi to vreme ne}emo ~ekati ve} }emo prepustiti svakom ~itaocu da analizira argumente za i protiv, kao i wihovu

va`nost i istinitost. [to se ti~e Frakno timol rama, budu}i da sam bio svedok poku{aja na{ih makedonskih p~elara da stanu na put varoi i posipawem timola po ramovima {to je uvek bilo pra}eno stresom kod p~ela i izla`ewem iz ko{nica, smatram da je Frakno timol ram g e n i j a l n a p ~ e l a r s k a i d e j a za aplikaciju eteri~nih uqa u ko{nicama i da kao takva zaslu`uje na{u pa`wu i mislim po{tovawe i priznawe.

U svakom slu~aju, u periodu koji sledi svi mi treba da ulo`imo maksimalnu koncentraciju pri izboru akaricida za suzbijawe varoe, i ne kolo{k ki samo da odaberemo najjeftiniji ve} i ek najisspravniji !!!

Timol - stari lek sa novom upotrebom

- 43 -

Urednik smatra za nu`no da pored ovako iscrpnih ~lanaka o timolu, u ovoj kwizi objavi jo{ neke starije informacije do kojih je mogao da do|e a koje se ti~u upotrebe timola u p~elarstvu, kako bi ~itaoci pred sobom imali kompletnu sliku !!!

DODATNE INFORMACIJE O TIMOLU

Ovo je izmewen i dopuwen ~lanak urednika ove kwige, objavqen u ~asopisu Matica 1/1998.

Suo~avamo se sa ~iwenicom da je borba protiv varoe sve komplikovanija, {to zbog stvarawa otpornosti na preparate, to i zbog ograni~ewa upotrebe nekih dosada{wih lekova, jer su wihovi ostaci u medu u najmawu ruku toksi~ni za ~oveka, a pojedini i kancerogeni (amitraz). Ipak, timol nam vra}a nadu i sve vi{e uliva poverewe. Svojevremeno smo ga napustili zbog neophodne opreznosti pri radu sa wim (ne`eqena dejstva), ali i zbog lako}e kori{}ewa i povoqnije cene drugih lekova.

Postojao je problem i sa na~inom tretirawa, a neke od tada kori{}enih metoda vide}ete u narednom tekstu.

Veoma je povoqno {to glavnina isparewa timola ostaje u medu samo 48-72 ~asa.

Efikasnost timola doziranog u obliku pra{ka, sa 0,25 g po ulici p~ela ili u kutiji (gazi) sa 10-15 g po ko{nici je u masovnom eksperimentu bila 73-97,7%. Efikasnost timola u dozi jedino od pra{ka je bila 76%. Najvi{e varoe je palo posle 48 ~asova, i osip se zadr`avao na tom nivou narednih 4-7 dana.

Ina~e, efikasan je na temperaturi od 842oC. Ali, ako se tretira sa 10-15 g po ko{nici u nekom paketi}u ili gazi, a na temperaturi preko 27oC, matica prestaje sa zalegawem, i oko 6% matica ugine.

U Belgorodu su 10 g timola stavqali u kutije {ibica i uvijali u gazu, ili su timol uvijali samo u gazu (paeti} 5h5 cm). Tako spremqen timol je kori{}en u novembru, po~etkom februara i po~etkom aprila, deluju}i sa podwa~e, {to je gre{ka, jer se isparewa kre}u nani`e. U novembru je palo 4,5 puta vi{e varoe nego u kontrolnim dru{tvima, u februaru 2,8 puta vi{e, a u aprilu ~ak 6 puta vi{e. Ako se koristi tokom zime, pada 2 puta vi{e varoa nego kod kontrolnih dru{tava.

Kod te{kih zaraza timol se davao 3-4 puta u obliku pra{ka sa razmakom izme|u tretirawa od 4 dana (0,25 g po ulici). Kod slabijih zaraza daje se 2-3 puta u razmaku od 7 dana. P~ele se tako le~e u prole}e, leti po va|ewu meda, i u jesen, obavezno vode}i ra~una o temperaturi, vla`nosti vazduha i pa{nim uslovima. Ako je slaba pa{a, lako mo`e do}i do grabe`i, kao i pri ve}oj dozi od propisane. Tretirati kad je vla`nost vazduha 30-40%, jer tada varoa bez p~ele `ivi 2-3 puta kra}e, nego kad je vla`nost 80-90%. A poznato je i to da hemijska akaricidna sredstva pri tako velikoj vla`nosti imaju slabije rezultate za 30-50%.

U Rusiji (Belgorod) su priredili jo{ jedan eksperiment. Tretirali su timolom 8 dru{tava sa stepenom zara`enosti od 32-36%.

Zapra{ivali su po satono{ama pored zadwih zidova ko{nica u dozi od po 0,25 g po ulici p~ela i to 2 puta sa razmakom od 7 dana. To je stimulisalo aktivnost p~ela na slaboj pa{i (suncokret udaqen 2,5 km), pri vrlo toplom vremenu.

Dru{tva su uve}ala zalihe meda za 32,4%, dok su je kontrolna smawila za 26,2%. Ali, prisustvo 10 g timola iznad sa}a u kutiji tokom jednog meseca neprekidno, negativno deluje na produktivnost p~ela. Dru{tvo se dobro razvija, ali tada daje i 30% mawi prinos, {to treba proveriti !

Ina~e, tretirawe timolom za 3-7 puta pove}ava aktivnost p~ela na pa{i, kad se tretira pra{kom 2 puta u razmaku od 7 dana.

Varoa ima ni`u nosivost kad je u ko{nici prisutan timol. Odrasle `enke varoe koje zbog timola padnu sa p~ele, gube sposobnost da se ponovo uhvate za p~elu. Timol dovodi i do pove}anog procenta smrtnosti varoe u leglu.

U pasivnom periodu `ivota p~ela, timol ne naru{ava fiziolo{ko stawe p~ela. Va`no je i to da se smawuje aktivnost na izgradwi trutovskih }elija, pa je mawe i izvo|ewe trutova.

Zatvorene trutovske }elije se otvaraju. U trutovskom sa}u p~ele izgra|uju radili~ke }elije.

Ne zna se da li je to jedini razlog, ali timol smawuje rojqivost dru{tava.

Ako se stavi iznad legla, spu{ta gorwu granicu prostirawa legla za 6-7 cm u odnosu na satono{u. Tretirawe dru{tava ispod tri okvira dovodi do wihovog uginu}a.

P~ele pove}avaju rad na izbacivawu kristala timola, larvi, mrtvih lutki ili parazita. Uno{ewe timola u ko{nicu je ina~e pra}eno pove}anom aktivno{}u i uzbu|eno{}u p~ela. Posledica intenzivirawa aktivnosti je smawewe trajawa `ivota zdravih p~ela za 3-7%, ali se produ`ava `ivot zara`enih zajednica.

Korisno je znati da timol ima osobinu da tokom isparavawa stvara pokoricu koja usporava daqe isparavawe. Po davawu timola p~ele brzo reaguju. Ako je doza prevelika, p~ele sa maticom napuste ko{nicu i obustave aktivnost. Ako nema nikakve reakcije, doza je verovatno mala. Ne sme se tretirati ni nekoliko dana pred seobu, kao ni kad se o~ekuje pogor{awe vremena, jer onda uzbu|ene p~ele koje napuste ko{nicu stradaju od nevremena. Najboqe je da se p~ele prvo uznemire lupkawem po ko{nici (skidawem krova), zatim malo nadime, i onda varoa lako pada i sama zbog nadutosti p~ela koja je posledica uzetog meda usled dimqewa i zbog pove}ane aktivnosti. Onda se odozgo malim sitom poseje timol po ulicama.

Neki timol nasipaju u usek na satono{i, ili ga smeste u prazne }elije sa}a. Ali, ako je timol dostupan, p~ele ga obi~no izbacuju iz ko{nice.

- 44 -

@ivadinovi} Rodoqub

Foto: Ukrajinski ~asopis Pasika br.3/1998

SPRE^AVAWE NAGONA ZA ROJEWE U PROLE}E osebnu ulogu u metodu koji `elim da vam opi{em imaju prednosti ko{nica koje mogu neograni~eno vertikalno da se pro{iruju a imaju relativno niske nastavke i ramove, kod nas poznate kao Fararove ko{nice. Treba naglasiti da je ovo jedna od retkih operacija koja zahteva rad sa ramovima kod ove ko{nice, i tra`i vi{e vremena i truda, ali je zato neophodan preduslov za daqi ekonomi~ni rad skoro iskqu~ivo sa nastavcima !

Ne samo u usmenim predavawima, ve} na `alost i u najve}em broju kwiga i ~lanaka o p~elarstvu, se pri opisivawu tehnologije (pravilniji termin je tehnika - primedba urednika) rada sa p~elama ne isti~e u dovoqnoj meri razlika izme|u akta prirodnog rojewa, i samog nagona za rojewe kod p~eliwih dru{tava.

Na `alost, ve}i deo p~elarske literature se bavi prezentirawem metoda i postupaka kojima mo`e da se spre~i ili na drugi na~in iskoristi akt rojewa a mnogo re|e je jasno definisana potreba za spre~avawe same pojave i razvoja nagona za rojewe kao i metode kojima se to posti`e.

Svi koji su imali prilike da ~uju po koju re~ o Fararovim ko{nicama, sigurno su brzo shvatili da je u tom sistemu mnogo lak{e posti}i kontrolu akta rojewa, budu}i da je ta ko{nica mnogo pogodnija za manipulacije nastavcima i ramovima, pri ~emu se ~ak i kod dru{tva koje je dosta duboko za{lo u rojevi nagon mo`e spre~iti finalni stadijum, tj. samo rojewe.

Ali, pri ovakvim manipulacijama, ~iji se efekti uglavnom baziraju na razbijawu kom-

P

Autor: Aleksandar Mihajlovski urednik ~asopisa Melitagora -p~elari desetoramnom Fararovom ko{nicom sa nastavcima visine 19 cm ď&#x20AC;Ž ul.Helsinki 41 a 91000 Skopje, Makedonija tel. 99 389 91 363-424 ^lanak je objavqen u Melitagori br.2/2000 god.

Urednik ne mo`e a da ~itaocima ne predstavi svog li~nog prijateqa Aleksandra kao jednog od retkih p~elara sa izuzetno realnim i razumnim pogledom na p~elarstvo dana{wice, naro~ito na sve suroviji ekonomski aspekt na{eg zanimawa. paktnosti legla tj. dovo|ewu dru{tva u stawe stresa, se dobija jedna izrazito va`na i negativna pojava - odsustvo zadovoqavaju}eg prinosa ili drugim re~ima re~eno: sa time {to smo spre~ili rojewe, automatski nismo i povratili radno raspolo`ewe tj. nije odmah zavladao nagon za sakupqawe rezervi meda.

Tako svi mi koji radimo ovim tipom ko{nice sti`emo do vi{eg stepena saznawa da se su{tinski u savremenom p~elarewu Fararovom ko{nicom ili LR ko{nicom javqa jaka potreba za spre~avawem same pojave ili razvoja nagona za rojewe! Isto tako, traga se i za metodama za zadr`avawe radnog raspolo`ewa kod p~ela, tj. nagona za razvojem ili nagona za sakupqawem rezervi hrane, ali ta problematika nije tema ovog ~lanka.

Zna~i, da bi bila primewena slede}a metoda prevencije nagona za rojewe osim posedovawa najsavremenijih ko{nica tipa Farar (najboqe sa desetoramnim nastavcima visine 19 cm) (ovo je autorovo li~no mi{qewe - primedba urednika), ili LR (sa kojima ekonomi~nost nije najboqa), potrebne su i izvesne pripreme.

Kao prvo, obratiti pa`wu i dru{tva zazimiti sa hranom u izobiqu, tj. velikim brojem ramova poklopqenog meda. Po`eqno je da se obezbede i rezervni nastavci sa takvim medom. Isto tako, za uspeh je neophodno da se prihvati za istinitu pretpostavka da se u prole}e po~etak nagona za rojewe manifestuje polagawem prvih neoplo|enih jaja koje matice nose u trutovske }elije ili se manifestuje po~etkom izgradwe trutovskog sa}a u praznom prostoru ostavqenom i namewenom za tu svrhu (na poklopnoj dasci ili ramu gra|evwaku).

Nije lo{e znati i to da veliko zna~ewe u izvo|ewu ovog metoda ima poznavawe pona{awa p~eliweg dru{tva tokom cele godine, a naro~ito u prole}e, kao i minimizirawe stresa usled otvarawa ko{nice i preure|ivawa wegove sadr`ine, najvi{e legla. Na daqe slede crte`i kojima }e biti slikovito obja{wena metoda, ali da napomen-

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona em da prikaz ove metode preko na{eg ~asopisa dajem iskqu~ivo sa ciqem da ~ujem ili pro~itam iskustva onih koji }e se re{iti da isti primene, u celini, ili barem delimi~no.

CRT TE@ 1.

Legenda: Nastavak broj 1: 1,2 i 8,9=med i 3-7 ramovi sa praznim izgra|enim sa}em.

Nastavak broj 2: 1-9 zatvoren med Ovo je prikaz jednog tipi~nog sredwe jakog p~eliweg dru{tva pri zazimqavawu u jesen. U nastavku br.2 ima 6-9 ramova skoro 100% punih sa 100% poklopqenim medom i polenom. Mawe meda mogu da imaju samo 1-3 rama postavqenih u sredinu. U nastavku br.1, sredwi ramovi su sasvim prazni, a na krajwim mo`e da ima meda i polena.

CRT TE@ 2.

Legenda: Nastavak broj 1: 1,2 i 8,9=med i 3-7 ramovi sa praznim izgra|enim sa}em Nastavak broj 2: 1,2,4,5,6,8,9= zatvoren med; 3 i 7 su med+polen Ovo je prikaz zajednice u rano prole}e.

Pri prvom prole}nom pregledu se kontroli{e samo prisustvo matice, zdravstveno stawe i do koje je visine rama poklopqen med u nastavku br.2. Ako je potrebno, sada je vreme da se vr{i stimulativno prihrawivawe {e}ernim sirupom ili medom, ili pak prihrawivawe za dopunu potrebnog minimuma rezervne hrane, da bi se izvela slede}a operacija(crte` 3a). Ne vr{i se nikakva druga manipulacija. Zavisno od vremenskih uslova, re|e ili ~e{}e se vr{e pregledi samo nekoliko kontrolnih dru{tava na p~eliwaku: tra`e se prva trutovska jaja ili po~etak izgradwe trutovskih }elija na poklopnoj dasci ili na postavqenim ramovima gra|evwacima.

- 45 -

ramovi sa medom i polenom, ali na kojima nema legla, i postavqaju se u novi nastavak broj 3. Isto se radi i sa ramovima koji imaju med u prvom nastavku. Nastavak broj 3 se dopuwuje ramovima iz rezerve. Koli~ina meda u ovom nastavku ne sme biti ispod 10 kg, a ako je vi{e, utoliko boqe. Ovaj nastavak ide na podwa~u.

CRT T E@ 3b: Legenda: Nastavak broj 1: 2 i 8= ram gra|evwak i 37 su ramovi sa praznim izgra|enim sa}em ili sa satnim osnovama Nastavak broj 2: 3,4,5,6,7,8= leglo; 2,9= satna osnova; 1 , 10 = prazni izgra|eni ramovi Nastavak broj 3: 1-10= ramovi sa medom Ovo je izgled ko{nice posle izvr{ene manipulacije. Med je na podwa~i (neprirodan polo`aj).

U sredini nastavka br.2 su centralno postavqeni bez reme}ewa rasporeda, ramovi sa leglom. Do wih, levo i desno su satne osnove, a ostatak prostora ispuwavaju prazni izgra|eni ramovi. Pazite da 1. i 10. ram budu sa izgra|enim sa}em. U 1.nastavku koji je na vrhu mogu se postaviti: a)samo 10 izgra|enih ramova(kod slabije zajednice); b)izgra|eni ramovi i nekoliko rama gra|evwaka (sredwe jake zajednice), ili v)izgra|eni ramovi(u sredinu), a sa strane satne osnove i gra|evwaci(ja~e zajednice). Posle ovoga u normalnim uslovima nema potrebe za dopunskim prihrawivawem.

REZIME: Zbog nestabilnog vremena, ovi radovi ne mogu da se {ematizuju i predvide {to se ti~e rokova, ali su va`ni slede}i principi: -Koli~ina meda ne sme da padne ispod 8 kg; -Uvek mora da ima praznog sa}a nad leglom; -Do ravnodnevice med mora biti ispod legla; -Ne sme se remetiti raspored ramova sa leglom kao prevencija bolesti; -Intenzivno prihrawivawe za dopunu zaliha se vr{i krajem leta/po~etkom jeseni ili rano u prole}e.

Zavisno od vremena i ja~ine vo}ne pa{e i drugih pa{a, vr{e se slede}e kontrole: -Kontrola 1.nastavka i utvr|ivawe da li je pred blokirawem polenom, leglom i medom. Po potrebi se CRT TE@ 3a: otseca trutovsko sa}e sa Legenda: gra|evwaka ili se dodaje jo{ R AM PROLE]NO Nastavak broj 2: OV jedan nastavak pun ramova sa IS A ME 1,2,4,5,6,8,9= izgra|enim sa}em, satnim DO M o s n o v a m a i zatvoren med; 3 i 7 gra|evwacima(alternativno su med+polen ili iznad mat.re{etke). Osnovno leglo pravilo do ravnodnevice jeste Nastavak broj 1: da nad leglom uvek morate 1,2 i 8,9=med i imati jedan nastavak sa prazn3,4,5,6,7=ramovi sa im sa}em. praznim izgra|enim sa}em -Kontrola 3.nastavka i utvr|ivawe nije li Ovo je prevencija nagona za rojewe (obi~no u med prenesen u gorwe nastavke. Ovo se desi kad po~etku vo}ne pa{e). Otkako se uo~e prvi znaci p~ele du`e ne izle}u(automatsko prihrawivawe). Ako p~ele to u~ine, a pa{a je neizvesna po~etka nagona za rojewe (kod starih matica ovo se kompletno se ponovi cela operacija(crte` 3). de{ava ranije!), iz nastavka broj 2 se uklawaju svi

- 46 -

KOMPLETNA P R EVENCIJA

@ivadinovi} Rodoqub

NAU^NA ROJE W A

SA OSVRTOM NA PROIZVODWU MEDA U SA]U

Autor:

Kpio! B/! Iphh Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz 3336! Tpvui! ď&#x20AC;Ž 47ui! Tusffu Hbmftcvsh-! NJ! 5:164 VTB

^lanak je objavqen u ~asopisima BCK i Melitagora za decembar 1998.godine Objavqivawem ovog izuzetnog ~lanka na srpskom jeziku, urednik `eli da uka`e svim ~itaocima da su u svetu decenijama unazad prona|ena re{ewa mnogih problema u p~elarstvu, ali na{oj javnosti nisu bila dostupna. Za{to!?! Odgovor je jednostavan. Pojedini velikani na{eg p~elarstva su godinama, ne konsultuju}i savremena svetska dostignu}a, prepisivali jedno te isto iz kwige u kwigu, objavqivali nova izdawa, i na tome odr`avali svoje ime u ,, vrhu ,, stru~ne p~elarske javnosti, bez i malo truda i sredstava ulo`enih u sopstveno obrazovawe. To je dovelo do stvarawa generacije p~elara invalida u obrazovnom smislu, koji su kao dobri u~enici svojih u~iteqa nastavili odr`avawe pomenute u`asavaju}e prakse, te i danas mo`emo nai}i na kwige i ~lanke koji ne bi na{li svoje mesto nigde u svetu, ~ak i kada bi bili objavqeni i pre pedesetak godina. Po ~itawu ovog ~lanka, ali i mnogih drugih iz ove kwige, uveri}ete se da ove o{tre re~i nisu uzalud izre~ene! U`ivajte i ma{tajte! Naredna godina se pribli`ava i o~ekuje od nas da primenimo najsavremenija dostignu}a !

Budu}i da je literatura o proizvodwi meda u sa}u {tura i rascepkana na mnogo mesta, mnogi p~elari koji su bili zainteresovani za novu Polusatnu kasetu za vrhunsku proizvodwu meda u sa}u, su smatrali da }e im biti te{ko da realizuju wen relativno zahtevni plan (Polusatna kaseta je tehni~ka inovacija za dobijawe boksesa meda u sa}u prvoklasne i do sada n e v i | e n e forme. Na dowim slikama mo`ete videti kako izgleda u globalu, i {ta se od we dobija, a detaqnija uputstva bi}e objavqena u drugom delu ove kwige, koja }e se {tampati za nekoliko meseci. Na sre}u, postoje indicije da }e se ova novina pojaviti u Makedoniji, a nadajmo se i kod nas - primedba urednika). Dana{wi ~asopisi i drugi tekstovi te`e da ograni~e prisustvo ovakve teme povremenim objavqivawem samo nekog od mnogih mogu}ih planova rada a i to je ~esto propra}eno savetom u formi ne mnogo korisnih fraza, ili nagla{avawem te{ko}a. Kao odgovor na ovu potrebu razra|en je Plan za proizvodwu meda u sa}u, koji smo nazvali: Plan Xuniper Hil. Plan je sinteza znawa potrebnog za proizvodwu meda u sa}u i neophodne metodologije za istu svrhu.

Plan je sastavqen od odgovaraju}ih procedura(taktika) izvedenih iz nekih od istaknutih strategija razra|enih od strane nekoliko priznatih autoriteta - ~ije su strategije ~esto bile {ture jer su akcenat stavqale na procedure.

Nagla{avaju}i da su uslovi pogodni za proizvodwu najboqeg meda u sa}u isti oni koji izazivaju rojewe, nije iznena|uju}e priznati da su najsigurniji planovi za proizvodwu meda u sa}u oni koji ~ine da se bez gubqewa p~ela

rojewem, urade korenite intervencije, tj. da se kvalitetno simuliraju okolnosti koje vladaju u jednoj ve} izrojenoj ko{nici. ko{nici Slede}i ciq je bio da se razvije plan koji }e nadopuniti ve} evidentne u{tede u upotrebi Hogove Polusatne kasete za med u sa}u, i to sa jedne strane u odnosu prema opremi, a sa druge da se paralelno poboq{ava znawe i ve{tina.

Posle ove potrage imao sam ose}aj da sam ponovo otkrio izgubqenu ve{tinu za proizvodwu meda u sa}u!

VE[ TI N A U 1919. godini je Ministarstvo poqoprivrede SAD-a objavilo zapa`enu publikaciju: ,,F Farmerski bilten 1039, Komercijalna ,, p r o i z v o d w a m e d a u s a } u od autora po imenu Hfpshf!T/!Efnvui.

Osnove na kojima po~iva ve{tina uspe{ne proizvodwe meda u sa}u, i koje va`e do dana{weg dana, je jasno i nedvosmisleno formulisao Efnvui zajedno sa velikim brojem proceduralnih opcija. Efnvui nije stao ni iza jedne procedure isti~u}i je kao najboqu.

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u Interesantno je da iako je u~ewe Efnvuia bez sumwe uticalo na praksu mnogih p~elara tog vremena, pa i na D/D/Njmmfs-a, ono nije bilo {iroko prihva}eno osim za ~esto citirawe nekoliko principa koje je Efnvui!formulisao.

F/S/! Sppu je u kwizi ,,BCD0YZ[ p~elarst,, va (Izdawe 1935, str. 354) zabele`io da je: ,,Pa`qive studije i analize koje je uradio Efnvui! rezultirale su primenom nau~nih principa u kontroli rojewa i komercijalnoj proizvodwi meda (u sa}u) u celom svetu. Efnvui je imao retku sposobnost da u prakti~nu pri ,, menu stavi rezultate nau~nih istra`ivawa. istra`ivawa Ali, na drugom mestu u istom izdawu ove kwige, kao i u izdawu jo{ iz 1923. Sppu je napisao {kolski rezime tada{we savremene metodologije proizvodwe meda u sa}u, gde ne spomiwe ,, Bilten 1039 ili pak va`ne strateEfnvui-ov ,,Bilten gije koje je on opisao. ,, Isto tako, sam ,,Farmerski bilten je pridonosio da se proizvodwa meda u sa}u prihvata kao te{ko}a, isti~u}i re{ewe koje se otkriva samo iznutra iz zabele{ke urednika koja glasi: ,,Potrebna je velika ve{tina da se tokom pa{e spre~i podela radne snage u dru{tvu rojewem, i isto tako da se zbog prenaseqenosti ko{nice spre~i preusmeravawe instinkta za ,, sakupqawem hrane , a i sam Efnvui!po~iwe svoj Proizvodwa meda prilog slede}im naslovom: ,,Proizvodwa ,, u sa}u zahteva specijaliste .

H F P S H F !, ,T / ! E F N V U I : ,,STRATEGIJA JE DEFINISANA Ovde }emo ukratko ponoviti najva`nije su{tinske elemente celokupne analize rada sa ko{nicama u ciqu proizvodwe meda u sa}u, kao i prirode te{ko}a, i to jednom serijom citata: 1 ) Preporu~qivo je kori{}ewe dva duboka tela za plodi{te radi maksimalnog razvoja dru{tva pred po~etak pa{e: ,,Zbog toga je od velike va`nosti da (1) svako dru{tvo bude normalnog sastava u periodu na 6-88 nedeqa pred po~etak pa{e i (2) da odgajawe legla bude na maksimalnom nivou za ceo taj period, ~iji je ciq proizvodwa radilica koje }e ,, u~estvovati u pa{i .

2 ) Preporu~uje se redukcija ko{nice na samo jedno telo krajem medewa: ,,Odgajawe legla koje je od primarne

- 47 -

va`nosti tokom gore pomenutog perioda, postaje od sekundarne va`nosti pri samom po~etku medonosne pa{e... Zato se u ovo vreme pravi radikalna promena ciqa manipulacije. Umesto da se pro{iruje plodi{te, ciq p~elara sada treba da bude koncentracija legla i radilica...

Plodi{ta dru{tava koja se u ovo vreme prostiru na dva nastavka, treba da se svedu na jedan.,, Uslovi koji najvi{e idu u prilog proizvodwi meda u sa}u, su isti oni koji bude nagon za rojewem. ,,Ovo sabijawe p~ela radilica u jakim dru{tvima, koje je od tako izuzetne va`nosti u proizvodwi najkvalitetnije klase meda u sa}u, tra`i veoma pa`qiv i ve{t rad, budu}i da zalagawa p~elara mogu biti jo{ uvek obezvre|ena na jedan od ova dva na~ina: 1)rojewem se jako dru{tvo mo`e podeliti na dva ili vi{e delova, ili 2)zbog toga {to im je onemogu}eno da se roje ili nedostatka prikladnog prostora za skladirawe hrane, itd. p~ele bi mogle da rade veoma slabo ~ak i pri najja~oj pa{i... Radna snaga dru{tva mora se odr`avati nepodeqenom a sredstva koja se koriste u tu svrhu treba da budu takva da omogu}e da instinkt za sakupqawem hrane ostane dominantan tokom ~itave medne pa{e,,.

3 ) Efnvui je kasnije definisao kqu~nu strategiju koja }e se suo~iti sa nepo`eqnim rojem - S i m u l i r a w e j e d n e v e } i z r o j e n e ko{nice. ,,Zato je neophodno, da bi se postigli najboqi rezultati, da ova operacija spre~avawa deobe radne snage dru{tva bude u harmoniji sa instinktima p~ela. Uslove za realizaciju ovog ciqa treba da obezbedi p~elar, simuliraju}i do izvesnog stepena faktore prisutne pri prirodnom rojewu. Postoje dve grupe uslova koje su do sada bile dobro prou~ene i razra|ene, pod kojima bi se dru{tva koja se spremaju za rojewe, mogla zadovoqiti u wihovim nagonima, bez podele zajednice tokom zna~ajnog perioda, obi~no do kraja medonosne pa{e. To su: A) uslovi koji vladaju kod roja tek sme{tenog u novu ko{nicu, i B) uslovi sli~ni onima koji vladaju u roditeqskom dru{tvu od trenutka stabilizacije ,, mlade matice u obavqawu wenih du`nosti.

4 ) Specifi~ne preporuke za odr`avawe ja~ine dru{tva tokom trajawa pa{e su najve}i problem sa kojim se mora suo~iti proizvo|a~ meda u sa}u, i one su otelotvorene u slede}oj

- 48 -

sistema koji se odnosi na kontrolu rojewa, a koji je toliko kriti~an na po~etku medonosa i sezone rojewa, u celini se otelotvoruje Demuth-ova strategija, iako se na jedinstven na~in nagla{ava procedura kojom se demonstrira neuobi~ajeno zala`ewe do samih granica tolerancije. P~ele se sa maticom sabijaju u jedno od dva plodi{na tela za vreme od nekoliko dana na samom po~etku medonosne pa{e, i time se namerno izazivaju pripreme za rojewe, ako ve} nisu i same zapo~ele. Matice su sa potse~enim krilima zbog dodatne sigurnosti da ne do|e do gubqewa p~ela, bilo pre ili posle D EQ Q EWA . Matica se odstrawuje ~etiri dana kasnije. Desetog dana se dodaje zreo mati~wak (ili oplo|ena matica). (Obavezno pogledajte ~lanak profesoSlobodana Da ne bude lomatawa sa rojevima ! ra Miloradovi}a Slike preuzete iz ukrajinskog u ~asopisa Pasika broj 3/1998.godine o b j a v q e n ~ a s o p i s u M a t i c a br.6/1999 koji govori o ne~em sli~nom kao meri drasti~nog uve}awa prinosa. Ako nemate taj broj, obratite se uredniku ove kwige - primedba urednika).

Sada opasnost od gubqewa dela p~ela jedino mo`e da se javi kasnije sa ,,rojem za sparivawe,, ili g u b q e w e m dodate matice, opasnost koja po~iva na napravqenom previdu barem jednog mati~waka (neki prinudni mati~wak) pri sistematskom pretra`ivawu svih mati~waka.

Uslovi koji vladaju u ve} izrojenoj ko{nici, ali bez gubqewa p~ela se posti`u tek posle blizu ~etrnaestodnevnog prekida zalegawa na po~etku medonosne pa{e. (Vidi crte` 1)

Crte` broj 1

izjavi: ,,Sve uspe{ne mere protiv rojewa, bez obzira da li su primewene kada je dru{tvo ve} dobilo rojevi nagon ili mnogo pre termina rojevske sezone, imaju jedan zajedni~ki faktor privremeno uznemiravawe dru{tva u kontinuitetu izvo|ewa mladih p~ela. Ako se svakom dru{tvu zameni matica po~etkom medonosne pa{e, a ve} je bilo bezmati~no 10-115 dana, onda }e kod takvih dru{tava rojewe, ako ga uop{te bude, biti krajwe retko tokom jedne obi~ne ,, sezone.

Ova izjava posebno nagla{ava najva`niju jedinstvenu strategiju, magi~ni kur{um koji je osnova svih onih planova koji o m o g u } u j u proizvodwu meda u sa}u.

5 ) Efnvui nije podvukao nij e d nu p o s e b n u strategiju, ali je zato naglasio glavni razlog za{to je izbegao preporu~ivawe ,, ovog ,,metoda : ,,Ovaj metod nije u op{toj upotrebi kod p~elara zbog te{ko}e odre|ivawa pogodnog vremena za operaciju, {to je od zna~aja za ,, uspeh.

Zbog toga, glavni zadatak koji treba jo{ da bude obja{wen je na~in birawa pogodnog vremena. vremena K A R L I X I, ,N I K I L I O N : ,,STRATEGIJA JE POTVR\ENA U jo{ jednoj zna~ajnoj publikaciji ,, ,,Med u sa}u (Ipofz! jo! uif! Dpnc) koju je napisao Karl Kilion 1951. godine, dopuwenoj od wegovog sina i partnera Xini Kiliona 1981. godine, osnovna strategija za simulirawe ve} izrojene ko{nice je jasno potvr|ena u svojoj vrednosti. Decenije provedene u proizvodwi meda u sa}u koje imaju Kilionovi i ogroman broj dobijenih nagrada, uz vi{e od 1000 dru{tava k s periment od nepropredstavqaju terenss k i ek cewive vrednosti.

Sistem Kilionovih ima svoje korene u u~ewima Efnvui-a i Njmmfs-a. Prema Kpio! B/ Sppu-u: ,,Ova dvojica qudi, u svoje vreme, su bili priznati kao najve}i autoriteti za proizvodwu ,, meda u sa}u . Dibsmft! Lsvtf! (Paris, Ilinois) je slede}i wihovo u~ewe na~inio vredan doprinos naro~ito u kori{}ewu medi{ta. Slede}a poboq{awa su na~iwena uz pomo} Karla Kiliona, a kasnije je sve bilo fino modifikovano od Xini Kiliona. ,, Kwiga ,,Med u sa}u opisuje jedan celogodi{wi pristup radu sa ko{nicom. U onom delu

@ivadinovi} Rodoqub

MEDI[TE SA MEDOM U SA]U  Mlada matica  Samo poklopqeno leglo  Koncentrisana snaga izletnica

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u Daqim radom sa medi{tima se podsti~e ono {to bi se moglo nazvati ve{ta~ka pa{a. ,,U toku ovog bezmati~nog perioda p~ele izletnice su smestile malo sve`eg nektara gore u medi{tu i u svim }elijama iz kojih su se izvodile p~ele. Plodi{no telo bi}e zatrpano sve`im medom u trenutku dodavawa mlade matice ili mati~waka. ^im zapo~ne polagawe jaja p~ele }e med preneti u medi{te. U `eqi p~ela da obezbede matici prostor za zalegawe u izobiqu, rad u medi{tu prakti~no eksplodira , brzo obezbe|uju}i p~elaru dobro ispuwena medi{ta sa medom u sa}u. Od tada pa nadaqe se proizvodi najlep{i med u sa}u, i onda koliko god da sabijamo p~ele na bilo koji na~in, nemogu}e je ,, ,, naterati ih da se roje. (,,Med u sa}u str.102) Verovatno je mogu}e da se imitira model Kilionovih (crte` 1) drugim sredstvima koja tra`e mawe discipline u radu i mawu zavisnost od ta~nog poznavawa biologije i pona{awa p~ela.

B R A T A D A M ,(, C s p u i f s ! B e b n ) : ,,STRATEGIJA JE UTVR\ENA Jako svedo~anstvo za osnovanost strategije kontrole rojewa koju je istakao Efnvui sti`e nam od Brata Adama, u wegovoj kwizi: ,, ,,P~elarewe u parohiji Bakfast Abi (Cfflffqjoh!jo!Cvdlgbtu!Bccfz) str. 46-47: ,,Iako postoji, mora se priznati, bezbroj mera za prevenciju rojewa, na ni jednu se ne mo`emo sa sigurno{}u osloniti, osim na onu koja ukqu~uje odstrawivawe matice na period od 10-114 dana. Mi smo primewivali ovaj metod na svim dru{tvima, bez obzira da li su pripreme za rojewe bile u progresu ili ne, 21. ili oko 21. juna. Deset dana kasnije su odstrawivani svi mati~waci a kroz nekoliko dana dodavana je m l a d a oplo|ena matica.

Kori{}ewem ove metode eliminisani su nu`ni pregledi jednom nedeqno. I jo{ vi{e od toga, osiguran je zna~ajno ve}i prinos sa pa{e na detelini, budu}i da su posle 1418 dana

- 49 -

dru{tva ovako tretirana pokazivala radnu energiju koja se manifestuje samo kod novonaseqenih rojeva. Ovaj metod kontrole rojewa iskqu~uje svaku neizvesnost. neizvesnost Uop{tee se nee ,, posstavqa pitawee da li }ee ili nee}ee usspeeti!

Ovde Brat Adam govori o sigurnosti da }e instinkt za sakupqawe ostati dominantan a rojewe pod sigurnom kontrolom, kao {to je navedeno kod Efnvui-a i demonstrirano od Kilionovih. Ali Brat Addam idde i mnogo daqee: ,,Tako|e su osigurane i mnoge druge prednosti.

BRAT ADAM Prekid u odgajawu legla ima profilakti~ko dejstvo {to se ti~e zdravqa zajednice. On tako|e uti~e i na redukciju ja~ine dru{tva odmah posle glavne pa{e u vreme kada vi{ak snage mo`e da bude pozitivan nedostatak a to je u onim podru~jima gde nema kasnije pa{e. Dru{tva koja su bila tretirana na ovaj na~in }e u}i u zimu sa podmla|enim sastavom, i kao {to je pokazalo iskustvo, bi}e mnogo uspe{nija u prole}nom razvoju sa `ivotnom snagom koja nedostaje zajednicama netreti,, ranim na ovaj na~in . ,,Profilakti~ko dejstvo na zdravqe zajed,, nice koje je bilo ispitivano od Brata Adama je naro~ito zna~ajno danas zbog varoe i woj pridru`uju}ih virusa koji izazivaju propast p~eliwih dru{tava.

Zatim je Brat Adam potencirao problem gubitaka zbog te{ko}e odre|ivawa pravog trenutka za izvo|ewe navedenih operacija, koji je spomiwao i Efnvui!kao razlog op{teg neprihvatawa gore navedenog metoda sa prekidom kontinuiteta legla, ukqu~uju}i i region Bakfast Abi gde postoji i kasna pa{a: ,,Za nesre}u, kao {to smo kasnije otkrili, u Dartmoru (stenovita zaravan u Engleskoj) niko ne mo`e da se nada da }e dobiti vredan prinos od vreska, osim od dru{tava koja su na vrhu svoje snage. Ovde ponovno prekid u odgajawu legla u vreme kada bi trebalo da se odgajaju p~ele za sakupqawe meda - pri kraju avgusta se pokazao odgovornim za gubitak neophodne snage ,, dru{tva .

Mo`e da se zakqu~i da za oko 6-7 nedeqa (ili pre toga) prednosti strategije istaknute od Efnvui-a i{~ezavaju zbog datih razloga (jaz u broju radilica) i da se ubrzo posle toga isto doga|a i sa imunitetom na rojewe. Otuda bi trebalo da se razvije bilo kakva sinteza koja }e se suo~iti sa ovim ugra|enim vremenskim poretkom.

- 50 -

@ivadinovi} Rodoqub

2

Ostavqa se otvoren gorwi otvor za izlazak trutova.

B

Ovde dole se matici daje mogu}nost zalegawa na velikom prostoru.

C

R

T

E

Mati~na re{etka

@

R

O

Leglo podignuto odozdo.

J

H/X/! EFNBSFF: PRETE^A KO[NICE U KOJOJ JE SIMULIRANO ROJEWE Osnovna verzija sada ve} klasi~nog Demarijevog plana za kontrolu rojewa (vidi crte` broj 2) je bila objavqena 1894. godine, a potom je sledila serija modifikacija (Kwiga: BCD0YZ[! Cfflffqjoh, izdawe 1935. godine, str.

216-219).

U najprostijoj formi se odvaja matica od wenog legla mati~nom re{etkom. Tako su uve-

deni neki od uslova kojih ima u ve} izrojenoj ,, ko{nici: matica je zatvorena dole sa ,,rojem i perspektivom novog po~etka, a bezmati~no leglo je gore (izrojeno mati~no dru{tvo), a obe zajednice dele iste p~ele. Neki obja{wavaju da je demarirawe efektivno jer je zbijenost mladih p~ela na leglu umawena, a istovremeno je obezbe|eno dovoqno prostora matici za zalegawe. Ali, tu ne postoji globalni prekid u kontinuitetu odgajawa legla.

Da li pod uticajem Efnbsff-a ili ne, Efnvui navodi kori{}ewe mati~ne re{etke da bi se podelila ko{nica koja ima plodi{te od dva tela (bez preme{tawa legla) kao jednu od nekoliko opcija da se do|e do prekida zalegawa u bezmati~nom delu (Farmer, bilten 1039). [iroko kori{}eno sa raznim modifikacijama, demarirawe samo po sebi se ne preporu~uje za proizvodwu meda u sa}u.

Efekat je ograni~en na veoma kratkotrajnu kontrolu rojewa, pa je ~esto potrebno ponavqawe postupka - verovatno ba{ zato {to nema globalnog prekida u odgajawu legla. A tako|e je i efekat uticaja na dru{tvo koje se ve} spremalo na rojewe, krajwe nesiguran i kontroverzan.

Strategija koju je definisao Efnvui i u~ewa ili svedo~anstva drugih autora o kojima je ovde diskutovano, sadr`e konsenzus, i veoma su dobra baza (ali samo baza, i ni{ta drugo, kao {to }ete videti u nastavku ovog ~lanka na narednoj stranici - primedba urednika) za upravqawe razvojem nove sinteze, koja }e rezultovati kona~nim re{ewem problema.

KADA BUDEMO NAU^ILI BIOLOGIJU P^ELA DO SAVR[ENSTVA, I BUDEMO UPRAVQALI P^ELAMA TAKO DA UVEK ZNAMO NA KOJI NA^IN ]E ONE ODGOVORITI NA SVAKU NA[U INTERVENCIJU, MO]I ]EMO SEBE NAZIVATI VRHUNSKIM P^ELARIMA. SVE DOTLE, MI SMO AMATERI !

Foto: Melitagora, 12/1998.

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u

Autor:

Kpio! B/! Iphh Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz 3336! Tpvui!

47ui! Tusffu  Hbmftcvsh!

NJ! 5:164! -! VTB

- 51 -

KONA^NO: PLAN XUNIPER HIL Kontrola rojewa i dobijawe meda u sa}u

^lanak je objavqen u Bnfsjj dboo ! Cff!!Kpvsoo bm , januar 1997. i Melitagora, januar 1999. lan Xuniper Hil je predstavqen na crte`u broj 3. i izra`ava konsenzus ,, ,,Strategije za obnovu (simulacija izrojene ko{nice) u okvirima nove proceduralne sinteze - sa nadom da }e ono najboqe u toj ve{tini da donese i predstavi u opsegu mogu}nosti koje ima ve}ina p~elara. p~elara Mnogi postavqeni ciqevi su bili koncentrisani u minimumu koraka koje je neophodno preduzeti za uspeh.

Prekid kontinuiteta zalegawa je otpo~eo sa danom 0 , deset dana pred o~ekivanu medonosnu pa{u, bez obzira da li vam je namera proizvodwa meda u sa}u sa rane prole}ne pa{e pa nadaqe, ili samo za kasnu glavnu pa{u.

Preduslovi su: zdravo dru{tvo sa maticom, koje ima 11-12 ramova legla u svim stadijumima i da se nalazi u dva tela - nastavka.

PREKID LEGLA DEMARIRAWEM Koncept Efnbsff-a sa odvajawem matice od wenog legla pomo}u mati~ne re{etke je izabran da bi se zapo~eo ovaj plan ne samo radi pogodnog prekida kontinuiteta legla {to mora da se dogodi u gorwem telu, ve} i zato {to plan Efnbsff-a slu`i i u svrhu ostvarewa jo{ nekoliko ciqeva va`nih sami po sebi: Imunitet na rojewe u periodu od 10 dana. Neprekinuto zalegawe matice u dowem nastavku. Uslovi koji ukqu~uju gradwu mati~waka najvi{eg kvaliteta u bezmati~nom nastavku, {to je od velike va`nosti ako u ko{nici treba da odgajimo drugu maticu.

Nadaqe se mogu posti}i jo{ tri va`na ciqa : Rojevski mati~waci, ako ih ima, se mogu eliminisati budu}i da se pri demarirawu svaki ram uzima u ruke i preme{ta. Matica se automatski izoluje od legla u dowem telu ko{nice, ~ime se nadaqe izbegava tra`ewe matice. Prvi korak se preduzima kako bi se proizvela ili dodala druga matica.

PROCEDURA Preduzimaju se slede}i koraci da bi se izveo stadijum 1: 1 1) Procena stawa ko{nice.

Najverovatnije gore navedeni preduslov za stawe u ko{nici mo`e da bude o~igledan iskusnom p~elaru, ili mo`e biti odre|en brzim pregledom, ili se ~ak utvr|uje prilikom Demarirawa tj. preno{ewa legla.

P

2 ) Kada podignete najvi{qe telo ko{nice radi pregleda da li ima mati~waka kraj dowih letvica ramova (pregled od 10 sekundi), stavite ga na stranu na krov ko{nice. Jedno prazno telo stavite na rezervnu podwa~u i namestite ga izme|u dva tela ko{nice (koja su sada razdeqena).

3 ) Sada kad su tela otvorena i pravilno postavqena, premestite 8 ili 9 ramova na kojima nema legla (sa p~elama i svim drugim) iz plodi{ta u prazno telo (postavqeno izme|u dva tela ko{nice), obavqaju}i posao od spoqnih zidova ka unutra (ka centru) sve dok ne do|ete do legla, a ako na ovakvom ramu bude i matica, ona }e se smestiti tamo gde je mi i `elimo, tj. u telo ko{nice koje treba da bude broj 1.

4 ) Odaberite jedan ili dva rama sa leglom i p~elama na wima iz bilo kog tela i premestite u centar tela koje treba da bude broj 1. da bi oformili nukleus (bez obra}awa pa`we na maticu).

5 ) Iz jednog od dva originalna tela ko{nice istresite sve p~ele sa preostalih ramova odozgo u telo koje treba da bude broj 1. i to

FOTO: Jugoslav Stojkovi}

- 52 -

@ivadinovi} Rodoqub

ponovo bez obra}awa pa`we na maticu.

Postavite uramqenu mati~nu re{etku sa otvorom za trutove i odozgo stavite ono telo ko{nice koje sada na ramovima nema p~ela.

6 ) Ramovi iz drugog tela ko{nice sada se preme{taju u novo telo broj 2 posle stresawa svakog rama na ulazu u ko{nicu, a u isto vreme se lako proverava ima li mati~waka.

E RAW od ARImatice M DE jawe a) a legl (odv m1 diju Sta 0 Dan

Hrana ili isce|eno medi{te

Pqosnati kavezi su odli~ni, budu}i da mogu da se stave izme|u satono{a ramova.

Zreo mati~wak: B)Zreo mati~wak b1:Presa|ivawem larvi u nekoliko ~vrstih vo{tanih osnova za mati~wake prilepqenih za sa}e odmah do satono{a ramova standardnog LR tela broj2, sa kori{}ewem larvi sa istog rama ili od odabranog soja. P~ele }e

Prazno sa}e ako ima rojevih mati~waka

Leglo Zatvorena matica (ili presa|eni mati~waci)

(Pr DEQ e E iz tme{taw WE ela 1 u e mati diju tel m2 o 2) ce

Crte` 3.

Sta Dan

10

Medi{ta sa medom u sa}u

mati~na re{etka

Ostaje sa ulogom ubla`iva~a-amortizera

NUKLEUS LEGLO roditeq

Zatvoreno leglo + p~ele izletnice

2-Obnova (deoba legla)

roditeq

Odvojeni nukleus

3 a -Proizvodwa sa}a

3 b-Dodavawe nove matice (ili oplodwa)

TI

V

A

LEGLO

NUKLEUS

RN

A

roditeq

ili zreo mati~wak

ponovno sjediwavawe

A

L

TE

1-Ko{nica sa dva plodi{na nastavka

Medi{ta sa medom u sa}u

Medi{ta sa medom u sa}u

Stadijum 3

Ubla`iva~ (opcionalno)

sedma nedeqa

Ubla`iva~ (opcionalno)

Stadijum 3

posle medobera

sa potse~enim krilima sa potse~enim krilima mati~na re{etka

ponovno sjediwavawe

Odstrawuje se mati~na re{etka Vreme po slobodnom izboru

sedma nedeqa

mati~na re{etka

NUKLEUS roditeq

NUKLEUS

4-Proizvodwa meda u sa}u-dvomati~no(KGL)

roditeq 5-Proizvodwa meda u sa}u (jednomati~no)

Plan Xuniper Hil je sastavqen od saglasnih klasi~nih procedura povezanih kroz celogodi{wi rad i prilagodqiv je razli~itim regionalnim pa{nim obrascima

7 ) Na kraju, pre zatvarawa Demarirane ko{nice preduzmite prve korake za dobijawe druge matice (Mn) u gorwem bezmati~nom telu ko{nice (broj 2) koje je puno sa leglom. Dva su izbora za dodavawe druge matice, i to 10 dana kasnije pri obavqawu stadijuma 2 (crte` 3): Mlada oplo|ena matica: A)Mlada matica Najjednostavniji put jeste kupovina mlade oplo|ene matice, kojim mo`e da se krene ako vam je presa|ivawe larvi problem. Matica bi trebalo da se zatvori u kavez snabdeven medno{e}ernom poga~om i postavqen u centar tela broj 2 kako bi pomogao da se ugu{i gradwa mati~waka i da se obezbedi obnova u toku 10 dana.

prihvatiti takve mati~wake ~ak i ako ne zapo~ne gradwa novih mati~waka. Prihvatawe presa|ivawa treba da se proveri posle jednog dana, te ako ima potrebe, treba da se ponovi, ili zbog boqeg prihvatawa da se sa~eka jedan dan pa da se zatim presa|uje. b2:Kori{}ewem rojevskih mati~waka: ako su prisutni rojevski mati~waci, stariji i napredniji mati~waci se uni{tavaju a po~eci mati~waka (jaje ili jednodnevna larva) mogu da se ostave u telu broj 2 kao adekvatna zamena za presa|ivawe.

Status mati~waka, prihvatawe i kvalitet mogu lako da se utvrde kad po`elite budu}i da se

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u

- 53 -

ceo proces odvija u gorwem, dostupnijem telu. napred) na prazno mesto roditeqske ko{nice i ,, 8) Ako se ko{nica spremala za rojewe, zaokrenite telo broj 1 ka nazad (,,le|ima jedna obezbedite prostor/ramove za skladirawe ko{nica uz drugu). (dodavawem medi{ta) odozgo, kako bi se poja~ao 4) Prenesite maticu M iz ko{nice 3b imunitet na rojewe. nazad na roditeqsko mesto (3a) odozgo, osiguDobra ideja jeste i da se sledi praksa ravaju}i se da ostavite dovoqno p~ela za negovKilionovih za potsecawe krila maticama kao awe legla. Mi ipak `elimo da glavnu snagu sigurnosna mera, osobito pred obnovu. ostavimo na mestu namewenom za proizvodwu Mogu}nost da iz ovako Demarirane ko{nice meda. izleti roj tokom kratkog desetodnevnog perioda 5) Vratite plitko medi{te (ako ga ima) na sa prekidom kontinuiteta legla je malo verovat3a i dodajte jedno ili vi{e medi{ta odozgo. na: matica sa potse~enim krilima je osigurawe 6) Na kraju, dodajte maticu u kavezu (Mn) od kakve krajnosti. ili zreli mati~wak, koju ste do sada ~uvali u STADIJUM 2: DEOBA zaokrenutom odvojenom nukleusu (3b).

Deoba se izvodi 9-10 dana kasnije, ali Sledi period od 5-6 nedeqa proizvodwe nikako ne kasnije od toga ako se kao izvor za meda u sa}u na roditeqskom mestu (3a) i drugu maticu koriste mati~waci. konkurentsko ali nezavisno odgajawe legla u Sada je ciq da se prenese matica (M) kod ko{nici 3b. wenog legla u telo broj 2 na roditeqsku podwa~u Ovaj odvojeni nukleus-dru{tvo (3b) se uz zamenu maticom u kavezu (Mn) (ili zrelim posve}uje zameni matice i odgajawu legla u ovom mati~wakom), i da se p~ele koncentri{u u jedno periodu. Kod wega je veoma lako pratiti status telo na podwa~i radi proizvodwe meda. druge matice. Ovo je vreme da se matica Mn Obratite pa`wu na ponovno kori{}ewe stare obele`i i da joj se potse~u krila (nova glavna matice posle prekida kontinuiteta legla, matica za slede}u sezonu) ali tek kada bude prihumesto nove mlade matice. Ovo je promena za razliku od Efnvui-a i FOTO: Jugoslav Stojkovi} drugih. Ne postoji rizik pri vra}awu matice wenom leglu Savremeno p~elarstvo jednosbudu}i da je ona bila glavna matitavno ne trpi prirodne rojeve. ca celo vreme.

Isto tako, sa vra}awem Jer, dok jurite roj, pobe}i }e vam stare matice (M) umesto da se koristi Mn na roditeqskoj med !!! podwa~i (3 na crte`u 3) du`ina prekida legla mo`e precizno da se kontroli{e a tako|e i nastavak rada u medi{tima sa medom u sa}u, kao rezultat ve{ta~kog prinosa (eksplozija spomenuta kod Kilionovih) stimulisan brzim produ`avawem no{ewa jaja. Zaostali med se prenosi gore da bi se napravio slobodan prostor matici.

PROCEDURA (DEOBA) Prvi korak sugerisane procedure se bazira na kori{}ewu postoqa za dve ko{nice - razume se da je ovo odre|eno li~nom naklono{}u.

1) Pomerite ko{nicu na drugu stranu od postoqa za dve ko{nice, podi`u}i je sa malom {ipkom i medi{te postavite na stranu, ako ga ima.

2) Odstranite maticu sa kavezom Mn ili zreli mati~wak iz tela broj 2 i sa~ekajte - kasnije }ete je premestiti u deqenik formiran sa strane (odvojeni nukleus).

3) Postavite duboko telo broj 2 na podwa~u (zaokrenutu

- 54 va}ena ili oplo|ena i krene sa zalegawem. U toku prekida legla u telu broj 2, matica u telu broj 1 je imala podr{ku u zalegawu od strane celokupne populacije p~ela, pa se sada tamo nalazi leglo u svim stadijumima razvoja. Sa vr{ewem deobe koja koincidira sa krajem prekida legla u telu broj 2, celo leglo proizvedeno u tom periodu od 10 dana je prakti~no na raspolagawu i vrati}e nam se 5-6 nedeqa kasnije u vidu odraslih p~ela, ~ime }e dru{tvo zna~ajno oja~ati i tako se obezbe|uje neophodna snaga dru{tva zbog ~ijeg nedostatka su se javili gubici meda kod Brata Adama u Dartmoru.

STADIJUM 3 PONOVNO SJEDIWAVAWE Ovaj par podeqenih jedinica (3a i 3b) koji imaju maticu se sjediwuju posle 5-6 nedeqa da bi se formirala dvomati~na zajednica postavqena na roditeqskom mestu (4 na crte`u 3). Ova ko{nica sa dve matice ima k onsolidovano g nezdo sa l eglom (KGL) za proizvodwu meda u sa}u.

Postavqeni ciq je da se ponovo koncentri{e izletni~ka snaga u jednoj jakoj jedinici-ko{nici za proizvodwu meda (4) koja ukqu~uje nove odrasle p~ele koje su bile rezervisane za leglo u 3b, i da se neutrali{e pad u izletni~koj snazi ~emu je pa`wu posvetio Brat Adam, a zakqu~ak dao Efnvui.

Stadijum 3 }e, razume se, biti presko~en ako su stadijumi 1 i 2 bili preduzeti u ciqu proizvodwe meda u sa}u pri kasnoj glavnoj pa{i.

PROCEDURA (PONOVNO SJEDIWAVAWE) 1) Sklonite medi{ta u stranu. Na 3a }e verovatno biti medi{ta sa medom u sa}u (boksesi) sa neke prethodne pa{e, dok je glavna pa{a blizu ili je ve} otpo~ela.

2) Postavite mati~nu re{etku sa otvorom za trutove na woj, ili mora da postoji otvor na nastavku u tu svrhu sa gorwe strane, kao i za privremeni izlaz za gorwe p~ele posle ponovnog sjediwavawa.

3) Telo broj 1 se postavqa na mati~nu re{etku . Postavqa se u istom polo`aju kao {to je bilo do sada u odnosu na strane sveta, tj. ne

@ivadinovi} Rodoqub okre}e se za 180o. Razlog za ovo je taj {to p~ele odozgo jo{ uvek tra`e izlaz tamo gde se do sada nalazio i uzbu|uju se ako wega tamo vi{e nema, a kada krenu nadole, matica koja se sad tu nalazi posle sjediwavawa zapada u opasnost.

Kori{}ewe metoda spajawa sa hartijom ovde predstavqa dobro osigurawe. Jedna alternativna ideja za gorwi ulaz napravqen na telu ko{nice prikazana je na slici na ovoj stranici.

Pa`wa: Pa`wa Ako se ovakvo ponovno sjediwavawe izvede prerano, tj. pre nego {to bude bilo legla svih starosti, i solidne populacije p~ela, gorwa matica je ona koja se u ovom slu~aju nalazi u opasnosti.

4) Vratite medi{ta i dodajte nova ako je potrebno.

Kontrola rojewa skre}e od efekata koje nosi prekid kontinuiteta legla na kontrolu koja se posti`e efektom rada u ve}em prostoru za skladirawe i samim prisustvom dve matice - a znamo da obe pojave redukuju rojewe. rojewe Alternativni stadijum 3, sa jednom maticom (5 na crte`u 3) sledi kada su Po{tovawem navedenih stadijumi 1 i 2 zapo~eti kasno da bi se principa proizveo med na glavnoj pa{i, ili pretvori}ete p~ele u bi mogao da bude koristan kao natprirodna bi}a! metod izbora kada sledi rane stadijume 1 i 2 jednostavno ponovnim sjediwavawem, pri ~emu je mnogo verovatnije da }e pre`iveti gorwa matica (Mn). Dve opcije se mogu pokazati kao jednako produktivne: matice }e se mo`da i preklapati jedno izvesno vreme sa svojim podjednako jakim dru{tvima.

DISKUSIJA I DOPUWAVAWE Postoji nekoliko va`nih tema kojima je potrebno dodatno obja{wewe, jer nisu ukqu~ene u plan Xuniper Hil. Radi se o slede}em: A) ODRE\IVAWE ADEKVATNOG TERMINA: Adaptacija na razli~ite regione Budu}i da su za svaki stadijum plana dati vremenski intervali, on lako mo`e da se prilagodi kako bi obuhvatio profil svake pa{e.

Na lokacijama sa samo jednom pogodnom pa{om za proizvodwu meda u sa}u, ili kada p~elar odlu~uje da ide na samo jednu takvu pa{u, kqu~no je prekinuti kontinuitet legla na 10 dana pre po~etka pa{e (dan 0) ~ime }e se proizvoditi med u sa}u samo dok traje pomenuta pa{a {to se odli~no uklapa u proizvodwu centrifugiranog meda pre i posle (zaobilazi se dvomati~ni stadijum 3, tj. sledi alternativni stadijum 3).

B) ALTERNATIVNA LOKACIJA MATICE U stadijumu 2, mo`e da bude eliminisana zamena matice u ko{nici i zreo mati~wak (ili u kavezu zatvorena Mn). Tada }e biti i mawe rada.

Ova opcija }e mnogo efektnije da bude u skladu sa strategijom Efnvui-a za produ`eni

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u imunitet na rojewe, ali se ~ini da taj imunitet ovde nije ni potreban - ako se uzme u obzir ograni~eno trajawe stadijuma 2 pre ponovnog sjediwavawa (5-6 nedeqa). Daqe bi lako}a kojom se upravqa proizvodwom Mn unutar ko{nice na postoqu za proizvodwu meda (3a) bila mawe pogodna, a period prekida legla bi bio podlo`an mogu}nosti produ`enog trajawa sa odlo`enom oplodwom, ili bi do{lo i do katastrofe zbog neuspe{ne oplodwe ili dodavawa, ba{ na kriti~nom delu puta za proizvodwu meda u sa}u.

V) MATI^WACI ZA ZAMENU I DEMARIRAWE Bez obzira da li su mati~waci zapo~eti spontano ili ne, ako ih ostavimo u demariranoj ko{nici oni su nesu{tinsko pitawe, u izvesnoj meri zavisni od medonosne pa{e, ja~ine ko{nice i udaqenosti izolovanog legla od matice.

Nikada nema velikog broja mati~waka, a oni koji postoje su dobrog kvaliteta. Tamo gde p~ele nisu mogle da zapo~nu mati~wake dok je leglo jo{ bilo mlado (pribli`no jedna nedeqa), prihvati}e presa|ene mati~wake. Osnove mati~waka p~ele boqe prihvataju drugog dana po demarirawu u stadijumu 1. Kasnije mo`e da bude potrebno i ponovqeno presa|ivawe.

Prekid kontinuiteta legla u prisustvu matice u istoj ko{nici, je boqi od prekida legla bez matice (kao {to je naprasno ubijawe matice) ,, budu}i da ima samo nekoliko ,,tihosmenskih mati~waka koji se lako sre|uju i koji imaju visok kvalitet u pore|ewu sa velikim brojem prinudnih mati~waka koji se lako mogu prevideti.

Prethodni poku{aji autora da uvede drugu maticu (Mn) putem zrelog mati~waka (za{ti}enog) u Demariranu ko{nicu sa maticom kao u telu broj 2 (skica 2 na crte`u 3) da bi se proizvela dvomati~na zajednica (kao na skici 6 na crte`u 3, sre|eno gnezdo sa leglom) nikada nisu uspevali, prosto zato {to neoplo|ena matica nije bila prihva}ena. Ako se poka`e da je ovaj rezultat verodostojno o~ekivati, sudbina ne`eqenih mati~waka za zamenu koje podi`u same p~ele u ovom planu mo`e da bude ostavqena kome drugom nego p~elama na raspolagawe - ~ak i kada bi mati~waci bili presa|eni, budu}i da bi presa|eni mati~waci mogli lako da budu izva|eni po ve} ustanovqenom redu.

Zatim }e biti mogu}e da se produ`i period prekida kontinuiteta legla, u stadijumu 1, do gorwe granice od naj`eqenijeg perioda (10-14 dana) ostvaruju}i dopunsko vreme od oko 4 dana bez brige za bezbednost nove matice koju treba da dodamo u plodi{te bez ijednog jajeta.

Jo{ jedna opcija koja bi gore navedeno mogla da u~ini mogu}im jeste odgajawe vi{e mati~waka koji bi bili presa|eni u jednu ko{nicu demariranu do ~etiri dana ranije.

Procenat prihvatawa pri vi{ebrojnom presa|ivawu u ove svrhe se poboq{ava ako duboko telo broj 2 (skica 2 sa crte`a 3) jo{ vi{e udaqimo od tela broj 1 podmetawem jednog iscentrifugiranog medi{ta ispod (odmah iznad mati~ne re{etke).

- 55 -

G) ZDRAVQE ZAJEDNICE I KONTROLA VAROE Profilakti~ki uticaj na zdravqe ,,Profilakti~ki ,, dru{tva zbog prekida legla, pomiwan od Brata Adama danas ukqu~uje i uticaj na varou. Mi sada mo`emo da le~imo onaj deo podeqenog dru{tva koji odgaja leglo (3b) bez rezidua u medu i ~ak i na drugoj podwa~i od one iznad koje }e se Da li su nam ba{ potrebne ? unositi med, za kompletan period od 5-6 nedeqa pred ponovno sjediwavawe koriste}i Apistan trake, poga~e sa eteri~nim uqima i sli~no.

D) KONTROLA PRIRODNOG SPARIVAWA Tako|e, ako `elimo, mo`emo da ostvarimo kontrolisana prirodna sparivawa matica u odvojenom nukleusu (3b) bez promene plana.

Ovo se izvodi kada maticu zatvorimo tokom dana u 3b, u onom delu dana kada lete trua Dobar trut - dobro potomstvo tovi, isto to se uradi i sa trutovima iz selektiranih dru{tava Slika preuzeta iz na p~elikwige: Uzgoj visoko produktivnih p~ela waku, koja imaju ulogu da proizvedu dovoqan broj kvalitetnih trutova. To se posti`e postavqawem mati~nih re{etki na ulazima ko{nica.

Re{etke se skinu predve~e radi sparivawa, tj. posle zavr{enog leta trutova iz drugih zajednica. zajednica Pored trutova, i matica je veoma nestrpqiva i jedva ~eka da izleti na oplodwu.

Ovakvom {emom svako mo`e da izvede sopstveni projekat odgajawa selektiranih p~ela.

ZAKQU^AK Plan Xuniper Hil u wegovoj najprostijoj formi (kupovawe umesto odgajawa druge matice u ko{nici) mo`e da se izvede na zapa`eno efikasan i za rad pogodan na~in, su{tinski oslobo|en od komplikacija koje nosi rojewe.

Tra`ewe matica ili mati~waka se ili izbegava ili se izvodi zajedno sa nekom drugom manipulacijom, naro~ito demarirawem.

Manipulacije sa ko{nicom se izvode da bi se postiglo vi{e ciqeva plana Xuniper Hil i izvode se tokom perioda od 7-8 nedeqa. Svih 20 ramova za leglo se uzimaju barem jednom u ruke radi sortirawa i preme{tawa a p~ele se stresaju sa polovine od wih, dok se zamena matica ili dodavawe jo{ jedne matice posti`e procesom sa minimalnim naporom i na na~in kojim je - koliko je to mogu}e - uspeh skoro obezbe|en od neuspeha.

Ukupno ulo`eno vreme potrebno za plan Xuniper Hil je redukovano u zna~ajnoj meri.

- 56 -

Autor: Kpio!! B/!! Iphh Kv v ojqfs!! Ijmm m ! Bqjbsz 3336!! Tpv v ui!!

47ui!! Tusffu Hbmm ftcv v sh!! ď&#x20AC;Ž NJ!! 5:164!! -!! VTB

@ivadinovi} Rodoqub

ZA[TO I KADA P^ELE GRADE SA]E I RADE U MEDI[TU

^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdd bo!! Cff!! Kpvv sobmm i Melitagora, februar 1999. osada{wa p~elarska {kola nas podse}a da je za proizvodwu dobrog meda u sa}u potrebno da pri jakoj medonosnoj pa{i u dru{tvima sve kipi od p~ela, i da p~ele treba da budu zbijene ili prisiqene da se pewu u medi{ta da bi po~ela da rade u wima, ili pak da budu namamqena u medi{ta uz pomo} jednog ramamamca. (^esto se urednik ~udio problemima na koje su mu se `alili neki p~elari, a bogami to pi{e i u nekim kwigama, kako p~ele ne}e da ,, ,,zaposednu medi{te po wegovom dodavawu. ^udio, jer on u svakom delu godine nad plodi{tem dr`i po jedan polunastavak, i p~ela u wemu ima pri iole toplijem vremenu. Urednik pri prvoj upotrebi ovog polunastavka nije imao ispred sebe predivni s p l e t ~lana k a Kpio I phh -aa koji se nalazi p r e d nama, v e } j e

D

Foto:Aleksandar Mihajlovski Melitagora, maj 1999.g.

uvidom u stawe dru{tava i logi~nim razmi{qawem zakqu~io da je on neophodan iz raznoraznih razloga u svakom godi{wem dobu.

Siguran sam da }e Vam ovaj ~lanak pomo}i da i sami do|ete do sli~nog zakqu~ka, ako to ve} i ,, niste. Jer, nije problem u tome {to p~ele ,,ne}e da pre|u u novododati polunastavak. Problem je u s labim dru{tvima - primedba urednika).

Ne mo`e se dovesti u pitawe va`nost ja~ine dru{tva kao i va`nost izda{nosti medonosne pa{e, ali je neophodna boqa definicija onoga od ~ega se sastoji jedna adekvatna snaga dru{tva i koji je intenzitet pa{e potreban, dok je verovawe da p~ele moraju ili ih je mogu}e prisiliti da se pewu u medi{ta, u stvari samo mit i ni{ta drugo. P~ele se nikada i ni na koji na~in ne prisiqavaju da ~ine bilo {ta protiv wihovih prirodnih sklonosti, ve} im se omogu}uje da rade ono {to je za wih prirodno, i ne daje im se nikakav drugi izbor. izbor (Tu le`i ume}e p~elara, i ako zna biologiju p~ela, nije mu potrebna nikakva kwiga, pa ni ova koju sada ~ita, ve} samo bujna ma{ta i ni{ta drugo - primedba urednika).

Mora da se prizna, da je vrlo verovatno da p~ele vide ramove sa}a kao male i da zbog ovog razloga do izvesnog stepena pru`aju otpor pri wihovom zaposedawu. Na primer, uo~eno je da p~ele boqe zaposedaju polusatne boksese-kasete nego kru`ne boksese (izme|u kojih nema sa}a), najverovatnije zato {to su pojedini delovi vi{e puta ve}i, a mo`da i zbog nepostojawa praznih prostora. Ali, kao barijera za po~etak rada u medi{tima, veli~ina rama je samo sekundarni faktor.

Fakti~ki, osnovni razlozi koji su obi~no odgovorni za neadekvatni po~etak rada u medi{tima su: 1) Slabo dru{tvo; 2) Slaba ili isprekidana pa{a; 3) Prisustvo prevelike koli~ine praznog sa}a na raspolagawu; 4) Zapo~ete pripreme za rojewe.

Vide}emo da }e p~ele po~eti sa izvla~ewem sa}a u medi{tima samo tada kada je to potrebno i ako je potrebno, budu}i da je dono{ewe nektara razlog za postojawe potrebe za sa}em i osnovni je stimulus

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u wegove gradwe. Nastajawe potrebe da se zapo~ne gradwa sa}a za vreme pa{e, je kako se to shvata od strane p~ela, situacija od vitalne (kriti~ne) va`nosti, i p~ele }e po~eti da brzo grade sa}e zbog potrebe za wim ili }e se spremati za rojewe.

Doma}e (ku}ne) p~ele su glavni arhitekti ,, sa}a, ali su o~igledno one i te koje skre}u ,,voz na kolosek rojewa.

Bilo je usvojeno uverewe da je prekobrojnost ku}nih p~ela koje nisu upo{qene i koje su automatski proterane na periferiju legla, glavni faktor odgovoran za zapo~iwawe priprema za rojewe.

A potencirane strategije koje pred,, stavqaju ono ,,najboqe u ve{tini u ovom i prethodnom ~lanku su efektivne samo ako se primene na startu medonosne pa{e budu}i da one: 1) obezbe|uju celovito i blagovremeno upo{qavawe populacije ku}nih p~ela; 2) kontroli{u pona{awe ku}nih p~ela primenom radikalnih intervencija.

Ovo uverewe }e celovito biti elaborirano i bi}e postavqeno u kontekstu rada sa plodi{tem i medi{tem u naredna dva ~lanka.

Nova saznawa o tome kako p~ele prera|uju nektar i reguli{u izgradwu sa}a, kombinovana sa novim pogledima sada obezbe|uju jasn i j e shvatawe ve{tine proizvodwe meda u sa}u i poboq{awa rada sa medi{tima.

V E [ T I N A Posmatran je postupak prera|ivawa nektara i gradwe sa}a radi uo~avawa kqu~nih informacija koje mogu biti korisne za proizvo|a~e meda u sa}u i u ovom ~lanku su te informacije izlo`ene ukratko. Ova saznawa su od fundamentalne va`nosti ako se `eli da se razume i rukovodi po~etkom, tokom i kompletirawem rada sa medi{tima meda u sa}u.

A) MATICA I LEGLO SU OSNOVNI STIMULATORI GRADWE SA]A I/S/!Ifqcvso je razmatrao ulogu matice i legla pri gradwi sa}a i eksperimentalne dokaze je sumirao u svojoj kwizi ,,Medonosne p~ele i ,, vosak (Ipofzcfft!boe!xby, 1986): ,,Izgradwa sa}a sama po sebi u velikoj meri zavisi od kvaliteta matice. To {to neke la`ne matice (p~ele radilice koje nose jaja) ili pak nesparene matice do nekog stepena stimuli{u gradwu sa}a (ali ne do stepena do kog to ~ine oplo|ene matice) nedvosmisleno ukazuje na

- 57 -

va`nost mati~inog feromona kao pokreta~ke sile za gradwu sa}a, pri uslovima koji su u svemu drugom jednaki kao u prethodno navedenim slu~ajevima. Eksperimentalna ispitivawa nekoliko istra`iva~a otkrivaju i ulogu legla kao stimulatora za razvoj vo{tanih `lezdi kod p~ela, te daqe lu~ewe voska i gradwu sa}a, i ovaj stimulus stoji po va`nosti odmah do matice.

Kombinacija prisustva matice i legla je ~ini se najmo}niji stimulator, ve}i od bilo kog drugog ,, koji je do sada bio ispitivan .

Dugo je bilo poznato proizvo|a~ima meda u sa}u da bezmati~ne zajednice ne grade sa}e i da je prisustvo legla va`an stimulator za start rada u medi{tima.

B) P^ELE GRADE SA]E SAMO KADA IM JE POTREBNO Dpmjo! H/! Cvumfs u svojoj kwizi ,,Svet medonosne ,, p~ele (Uif! Xpsme! pg! uif Ipofz! Cff, 1974) je prvi na~inio detaqni zapis na~ina prerade nektara od strane ku}nih p~ela i koji je formulisao hipotezu, baziranu na ,,ukusu tog vre,, mena , da je izgradwa sa}a tesno povezana sa potrebom za wim. (Autor daqe navodi kako ku}ne p~ele vr{e preradu nektara, ali po{to }e o tome biti vi{e re~i u posledwem ~lanku ove kwige, taj deo }emo ovde presko~iti - primedba urednika). Cvumfs na drugom mestu u svojoj kwizi rezonuje slede}e: ,,Ako nema dovoqno sa}a za skladirawe nektara, ku}ne p~ele ga privremeno sme{taju u wihove sopstvene medne `eludce. ^ini se da kada jedna p~ela mora ~asovima da funkcioni{e kao rezervoar za nektar, na kraju }e prili~no velika koncentracija {e}era iz nektara biti asimilirana, i to }e rezultovati time da vo{tane `lezde u izobiqu lu~e vo{tane quspice. Ako u ko{nici ima dovoqno praznog prostora u kom bi se moglo graditi sa}e, to }e se onda i dogoditi. Tako, uz pomo} ovog jednostavnog reda posledica, se gradi sa}e zbog potrebe za wim, za skladirawe vi{ka meda. Lu~ewe voska i gradwa sa}a su zna~i povezani sa potrebom dru{tva za prostorom u kom bi se skladirao pristigli nektar. Cela ova organizacija se odvija automatski i najefikasni,, je mogu}e .

V) REGULACIJA IZGRADWE SA]A Uipnbt! E/! Tffmfz u wegovoj kwizi ,, ,,Mudrost ko{nice (Uif! Xjtepn! pg! uif! Ijwf, 1995) prezentuje eksperimentalnu potvrdu tesne

- 58 povezanosti unosa nektara i gradwe sa}a, ba{ ono o ~emu govori i Cvumfs-ova hipoteza, ali ide i mnogo daqe do eksperimentalnog postavqawa faktora koji reguli{u po~etak, tok i zavr{etak gradwe sa}a, kao i do dokaza kako se koordinira sakupqawe i prerada nektara. Interesantno je Tffmfz-jevo otkri}e da je drhtavi ples p~ela sakupqa~ica, ples koji Karl Fon Fri{ nije uspeo da objasni, u stvari poruka ku}nim p~elama da nedostaju primateqice nektara, te da je ,, potrebno da se one ,,regrutuju da obavqaju taj posao.

1-Po~etak gradwe sa}a Tffmfz i saradnici su dokazali da su u malim dru{tvima sa maticom i sa leglom potrebna dva kofaktora da bi se inicirala gradwa sa}a: a)Veliki prinos nektara; b)Skoro puno(60-80%) sa}e za skladirawe.

Ovaj po~etak gradwe sa}a se odvija pri nektarskoj pa{i samo onda kada je postoje}e prazno sa}e skoro puno - bar kako to p~ele mogu da percepiraju. Ali kada jednom po~ne, gradwa sa}a }e prestati tek kad zna~ajno posustane priliv nektara u ko{nicu. ,, ispuwenosti sa}a prema Definisawe ,,ispuwenosti kom p~ele odre|uju potrebu za gradwom novog sa}a je va`na informacija za p~elare. P~elarima treba da je jasno da prvi nastavak sa satnim osnovama treba da postave mnogo ranije nego {to se mo`e i pomisliti, da bi se omogu}io fini po~etak izgradwe sa}a, i tako|e isto treba da se uradi i sa slede}im medi{tima da bi se izbeglo automatsko prekidawe izgradwe u prethodnim medi{tima kako se ona pribli`avaju potpunom ispuwewu nektarom.

2-Nastavak izgradwe sa}a Iznena|uju}e otkri}e (kako se ~ini i paradoks) je bilo to, da kada jednom po~ne gradwa sa}a, ispuwenost sa}a prestaje da bude esencijalni faktor.

P~ele nastavqaju sa gradwom ~ak i u prisustvu praznog sa}a. Potreban je samo visok prinos nektara, ba{ kao {to je to jednostavno dokazano manipulacijom prostorom ispuwenim praznim sa}em u prisustvu postojanog nektarskog prinosa.

Tffmfz inteligentno rezonuje da u prirodi p~ele ne}e nikada do`iveti naglo pra`wewe sa}a za skladirawe, kako je to bilo eksperimentalno ura|eno, naro~ito ako je nektarska pa{a u toku.

Bilo bi mogu}e, da se ovo otkri}e dobro upotrebi kori{}ewem delimi~no ispuwenih medi{ta sa ramovima-sa}em za med za ce|ewe koja }e se postaviti na samom vrhu - kako se pribli`ava kraj pa{e da bi se omogu}ilo kompletirawe posledwih medi{ta sa medom u sa}u.

Ovaj ekstra prostor za skladirawe meda slu`i kao stimulator za nastavak sakupqawa bez prekidawa gradwe tog posledweg sa}a - {to se ~ini kao paradoks u pogledu efekta praznog sa}a koje je po~etkom pa{e ~inilo prepreku startu izgradwe sa}a.

@ivadinovi} Rodoqub 3-Prekidawe izgradwe sa}a Tffmfz tako|e navodi dve okolnosti prime}ene u wegovim eksperimentima, osim nedostatka nektarskog prinosa, koje zaustavqaju gradwu sa}a.

Jedna od ovih okolnosti se javqa pri jesewoj pa{i od kada se povr{ina pod leglom smawuje, a }elije oslobo|ene od legla predstavqaju alternativni prostor za skladirawe nek tara, tara i tako elimini{u potrebu za novim sa}em.

Ovo je razlog za{to je proizvodwa meda u sa}u u jesen krajwe nesigurna, osim pri nekoj kvalitetnoj pa{i.

Druga okolnost je bio slu~aj kada su p~ele u eksperimentalnoj ko{nici bile posmatrane dok grade mati~wake spremaju}i se za rojewe.

Odavno je bilo poznato proizvo|a~ima meda u sa}u da p~ele ne}e po~eti sa radom u medi{tima kada se spremaju za rojewe. P~ele }e tako|e zaustaviti rad u naizgled neispuwenim medi{tima, {to je isto signal za po~etak priprema za rojewe. Po analogiji wihovog smisla za ispuwenost sa}a pre nego {to po~nu sa gradwom novog, mo`da p~ele tako|e ose}aju nedovoqnu ispuwenost dopunskog prostora i prestaju da grade sa}e unapred, ~ak i ako se nektar jo{ uvek donosi, pod uslovom da im se ne da jo{ neko medi{te.

Tu bi moglo da se postavi pitawe za razloge ili efekte: da li p~ele obustavqaju gradwu sa}a jer se pripremaju za rojewe, ili se pripremaju za rojewe jer je izgradwa sa}a prekinuta nekim mehanizmom koji izaziva rojewe. O ovome }emo i nadaqe govoriti.

4-Poklapawe sa}a sa medom Va`no je da se zna da najve}im delom poklapaju med u sa}u one p~ele koje su mla|e od 10 dana. Treba da se izbegavaju bilo kakve okolnosti zbog kojih bi ova populacija p~ela mogla broj~ano da se umawi. Poklapawe sa}a od strane starijih p~ela obja{wava za{to je ono mawe privla~no, te se p~elari ~ude za{to dru{tva koja su nekada lepo poklapala med, sada to ne ~ine. (Tu postoje i genetski razlozi, ali o tome nekom drugom prilikom - primedba urednika).

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u

- 59 -

Autor:

RAD SA MEDI[TIMA PRI DOBIJAWU MEDA ZA VRCAWE P~eliwak gospodina Branka Reli}a ď &#x2020; I MEDA U SA]U iz Sremske Mitrovice

Kpio! B/! Iphh Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz 3336! Tpvui!

47ui! Tusffu ď&#x20AC;Ž Hbmftcvsh!

NJ! 5:164! -! VTB

^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm za juli 1997. godine i Melitagora za mart 1999. godine a`na i o~igledna razlika izme|u proizvodwe meda u sa}u i meda za V vrcawe le`i u prostoj ~iwenici da ako se u drugom slu~aju (vrcani med) p~elama konstantno u izobiqu dodaju medi{ta sa izgra|enim sa}em, one nemaju potrebu da grade novo sa}e, kako u po~etku tako i dok traje pa{a, pa se kao rezultat dobija veoma mala verovatno}a rojewa.

Zbog toga se rad sa medi{tima namewenim za proizvodwu meda u sa}u razlikuje od rada sa medi{tima namewenim proizvodwi meda za vrcawe, jer se te`i da se stvore povoqni uslovi za maksimalan po~etak, tok i kompletirawe gradwe sa}a tokom pa{e a sve to uz izbegavawe rojewa.

KAKO DA P^ELE ZAPO^NU RAD U MEDI[TU SA BOKSESIMA Ovaj naslov bi se su{tinski mogao promeniti i u slede}i: kako da p~ele zapo~nu gradwu sa}a. Da bi ovo ilustrovali, odabrali smo narednu situaciju.

Po~etak rada u medi{tima umnogome zavisi i od stawa medi{ta po~etkom medonosne pa{e. Ono je rezultat prole}nog na~ina rada ili manipulacije na samom po~etku pa{e u svrhu osigurawa po~etka rada u medi{tima.

1-Postavqawe medi{ta na ko{nicu na kojoj nisu vr{ene intervencije Kada se dodaju medi{ta na ko{nicu na kojoj nisu ra|ene zna~ajne intervencije na po~etku medonosne pa{e, rezultat postaje zavistan od slu~ajnosti, kao i od uslova koji vladaju unutar ko{nice.

Ako p~ele ne krenu sa radom u medi{tima za med u sa}u ili rade samo na jednom wihovom delu, razlozi mogu biti, osim ja~ine pa{e, jo{ i slede}i: a)Neadek k vatna ja~ina dru{tva . Broj p~ela treba da bude dovoqno veliki da bi klube u celini zahvatilo i odr`avalo toplim, plodi{te i prostor od sa}a koji im se dodaje, i to naro~ito no}u kada se obavqa najve}i deo gradwe sa}a, i kada niska temperatura mo`e da izazove klube da se sabije ni`e od dodatog medi{ta sa ciqem da odr`i toplotu legla.

Ifqcvso isti~e da: ,,Do sada nije do kraja razgrani~eno kako toplotni uslovi uti~u na ,, lu~ewe voska i izgradwu sa}a , ali produ`ava pi{u}i: ,,Po~etak proizvodwe voska korelira sa ambijentalnom temperaturom od 11oC za sojeve p~ela koje poti~u sa podru~ja sa promenqivom godi{wom klimom (Lpdi 1961) i sugerisano je da se du`a gradwa sa}a u prakti~nom p~elarstvu javqa na oko 16oC (Csvoofs!! 1905). ^esto se tvrdilo (Qijmjqq 1930, Cvefm 1958, Xfjtt 1965) ali se nikada nije dokazalo da je temperatura gnezda od 33 oC esencijalni faktor za lu~ewe voska i gradwu sa}a. I zaista, zabele`en je (Ebsdifo 1962) jedan opseg temperatura oko lanaca p~ela graditeqica koji je varirao od 30oC do 33,8oC, dok su Ifqcvso i saradnici (1984) zabele`ili maksimum od samo 33oC u jezgru lanaca p~ela gradite,, qki .

Pri proizvodwi boksesa, upravo boqa toplotna regulacija je razlog za{to je mnogo popularnija upotreba jednog plodi{nog tela kod proizvo|a~a meda u sa}u od dva plodi{na tela.

Razume se da su nestabilne ambijentalne temperature po~etkom sezone odgovorne kako za te{ko}e pri termoregulaciji medi{ta, tako i za mortalitet legla u slabo organizovanom gnezdu sa leglom. b)Neiss k ori{}eno s a}e . Setite se da p~ele ne grade novo sa}e za skladirawe nektara ako ve} ima rezerve praznog sa}a u ko{nici, a to zna~i sve dok se ne javi potreba za wim. Takvo dru{tvo jo{ uvek jednostavno nije spremno da gradi sa}e.

AH, TE @UTE POLUGE VOSKA !

- 60 -

@ivadinovi} Rodoqub

C R T E @

4

v)D D ru{tvo s e priprema za rojew w e ili rojewu.

Ovo se posti`e privremenim s e ve} izrojilo . Kao {to smo ve} videli, kori{}ewem klasi~nog plana za kontrolu rojewa (demarirawe), budu}i da je u demariranoj dru{tva kod kojih su pripreme za rojewe u toku, ko{nici matica izolovana od ve}eg dela wenog ne grade sa}e. Ako su prisutni rojevski legla pomo}u mati~ne re{etke (crte` 4). mati~waci, a roj jo{ nije izleteo, takva nezaTako bez razdvajawa po~iwe period poslena dru{tva mogu da postanu kandidati za diskontinuiteta odgajawa legla u telu broj 2, programiranu kontrolu uz pomo} ,,strategije za ,, koje treba da postane nastavak za proizvodwu obnovu , pod usslovom da je sezonsska tiha pa{a blizu i da ve} ima unossa nek ktara. meda, dok se prekid legla okon~ava deset dana kasnije pravqewem deqenika (nukleusa) (crte` 2-Postavqawe medi{ta na ko{nicu 5). Sve u svemu, demarirana ko{nica ostaje sa koja je dovedena do vrha pripremqenosti maticom i leglom du` celog perioda intervenMnogi p~elari se oslawaju na svoju cija. ve{tinu da bez rojewa (suzbijaju}i ga ovako ili Ako se u nastavak broj 2 vrati neka druga onako) natempiraju vrh pripremqenosti p~elimatica, a ne stara, onda ona mora biti dodata u weg dru{tva tada kada treba da krene rad u kavezu i ne sme se prevideti prisustvo eventumedi{tima sa boksesima tj. kada po~iwe glavna alnog mati~waka. medonosna pa{a. U ovo je Ako je bilo ukqu~eno pomerawe ~asovnika Medi{te sa ramovima neophodno da se odstrawuju unapred: pravqewem deqenika za centrifugirawe mati~waci tokom demari(nukleusa), izjedna~avawem rawa, potrebno je da se dru{tava (dodavawem ili Leglo odozgo doda jedno prazno oduzimawem legla) itd. ili medi{te za centrifugiprimenom ne~eg drugog kao Zatvorena matica rani med, ili delimi~no {to je na {iroko raspros- Izlaz za (ili presa|eni izgra|eno medi{te sa boktrawena izmena dubokih (LR) trutove mati~waci) sesima (crte` 4). Posle plodi{ta radi privremene deobe plitko medi{te }e kontrole rojewa. Uspeh }e slu`iti kao ubla`iva~ zavisiti od finesa i malo ili amortizer da bi se recsre}e. Sre}a }e zavisiti od imo izbeglo skladirawe verovatno}e da po~etak pa{e Leglo na dva polena u medi{tu sa bokprethodi vrhu pripremqenosrama sesima. Kasnije, u vreme ti dru{tva za istu, dok je u deobe, medi{ta sa boksesisuprotnom slu~aju vrlo ma moraju se postaviti na verovatno da }e se p~ele rojisam vrh ko{nice. ti.

Roditeqska podwa~a Posle deobe, kada su 3-Programirana kontrola ve} postavqena medi{ta sa postoje}eg stawa boksesima i kada je stara matica vra}ena wenom Uz pomo} strategije rukovo|ewa leglu, ona }e po~eti da zale`e, a p~ele }e momenko{nicom putem obnove (ve} opisan postupak), talno med kojim su zatrpane }elije iz kog se bez pojave rojewa posti`e se kontrola po~etka izvelo leglo prenositi gore u medi{ta sa bokrada u medi{tima sa boksesima, pod uslovom da je sesima kako bi oslobodile mesto za novo leglo. sezonska tiha pa{a blizu i da ima minimalnog Odmah }e biti stimulisan rad u medi{tima ~ime unosa kada se ova strategija primeni. Ona nije }e se izgraditi utisak neke ve{ta~ke medonosne zamena za sve predpa{ne procedure napred navepa{e. Tako je med uskladi{ten tokom prekida dene koje kontroli{u rojewe i koje se generalno legla, predvi|en da se premesti u medi{ta sa ubrajaju u radwe sa otvarawem gnezda. boksesima.

Ciq strategije obnove je da se simulira, 4-Dodavawe medi{ta za med u sa}u barem u jednom delu i bez gubitka dela p~ela, stawe u jednoj ve} izrojenoj ko{nici, te da se na ko{nicu namewenu proizvodwi tako maksimizira proizvodwa meda i da se centrifugiranog meda : napravi protivte`a Oportunisti~ka naklowenosti ka alternativa Medi{te sa rojewu. sa osiguranim uspeC R T E @ 5 medom u sa}u Ova strategija hom koja je otelotvorena u Postoji i jedna Izolator-ubla`iva~ planu Xuniper Hil i jednostavna alternativa (medi{te za vrcawe) na koju smo se sada sa sigurnim uspehom nakratko podsetili, se ukoliko se odnosi na koristi uz programiproizvo|a~a koji Ramovi sa leglom Leglo na dva rama rani prekid odgajawa proizvodi centrifugi+ Najve}i deo p~ela i vi{e legla sa trajawem koje rani med a ima nameru da je pribli`no jednako proizvede i boksese.

Odvojeni nukleus Roditeqska podwa~a onom pri prirodnom Ova alternativa ne

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u zahteva promenu plana rada koji se ve} koristi.

Odabiraju se jake zajednice na najboqim lokacijama od trenutka kada su iza{le iz perioda rizika za rojewe, tj. one koje su svojski prionule na pa{u, koje `ivo rade u medi{tima predvi|enim za centrifugirani med i o~igledno su definitivno daleko od bilo kakvog znaka za rojewe.

U ovom trenutku, prenesite medi{ta za centrifugirawe sa odabrane ko{nice na susednu koja tako|e ima medi{ta namewena za centrifugirawe, i na odabranu umesto skinutih, postavite najmawe dva medi{ta sa boksesima za med u sa}u.

Zatim, kada medi{ta sa boksesima budu napuwena, ko{nicu opet usmerite na proizvodwu meda za centrifugirawe.

Postoji razlog za verovawe da bi bilo izvodqivo da se ostavi jedno delimi~no ispuweno medi{te za centrifugirawe odozgo, nad medi{tima sa boksesima, kao {to }e to biti kasnije obja{weno (a ve} je razlog ovakve tehnike delimi~no obja{wen u prethodnom tekstu - primedba urednika). Ako se koristi jedno medi{te za centrifugirawe odozgo koje }e slu`iti kao dopunski stimulator, a pa{a je jaka, medi{ta sa boksesima treba da budu uklowena odmah po kompletirawu ili kada p~ele po~nu da grade nadgradwake u prostoru ispod medi{ta za centrifugirawe, ~im ono bude napuweno.

Ovaj plan je kompatibilan sa bilo kojim sistemom ko{nica ili bilo kojom opremom za centrifugirawe: rizik se zna~ajno redukuje, pa ako pa{a oslabi medi{ta sa boksesima se mogu jednostavno skloniti da bi bila dovr{ena neki drugi put, dok }e medi{ta za centrifugirawe primiti preostali prinos. U ovom slu~aju jedinu dopunsku kapitalnu investiciju predstavqaju sami standardni nastavci za boksese.

NASTAVAK RADA U MEDI[TIMA SA BOKSESIMA (med u sa}u) Postupak kojim se upravqa prostorom (dodavawe medi{ta) sada postaje ,,su{tina i ,, kqu~ igre , a to je jedna ve{tina koja najboqe mo`e da se istakne ukazivawem na nekoliko principa kojih se dr`e uspe{ni proizvo|a~i meda u sa}u (boksesa).

- 61 -

Kada p~ele jednom krenu da rade u medi{tima sa boksesima one }e rad i nastavqati ako im se da dovoqno prostora i ako se pa{a produ`i. Plitko medi{te sa medom (pojas od meda nad leglom: medna kapa) koje je bilo barijera izgradwi sa}a, sada postaje saveznik zato {to minimizira {ansu da se polen ili leglo na|u u boksesima.

Sve pukotine ili rupe u nivou medi{ta, ukqu~uju}i i otvore na poklopnoj dasci treba da budu zatvoreni jer ulazak hladnog vazduha kroz wih ometa gradwu sa}a koje je u blizini, osim u periodima kada je vreme izuzetno toplo, i ima toplih no}i.

Uz izuzetak sistema Kilionovih, uobi~ajena praksa koju slede mnogi proizvo|a~i boksesa jeste da se brzo pro{iri satni prostor u po~etku du`e pa{e a da se zatim pri kraju pa{e koncentri{e da bi se maksimalno umawio broj nezavr{enih boksesa.

F/S/Sppu u ve} pomiwanoj kwizi (BCD0YZ[!pg!Cfflffqjoh) u poglavqu ,,Kako da se ,, proizvede med u sa}u isti~e jednu od osnovnih direktiva za rad sa medi{nim prostorom: ,,Deo ko{nice namewen vi{ku meda, bez obzira sastoji li se od jednog ili od {est medi{ta, treba da sadr`i malo satnih osnova koje }e biti izvla~ene sve do pred kraj medonosne ,, pa{e . Ali, koliko je to osnova ?!

Za proizvo|a~a boksesa je evidentno da p~ele koje grade sa}e u fiksnom broju medi{ta obi~no zastaju sa gradwom ubrzo po wihovom ispuwavawu te se na daqe spremaju za rojewe ako se pa{a odu`i. Nastavak rada u medi{tima zavisi od dodavawa novih medi{ta u stepenu za koji p~ele smatraju da nije ograni~avaju}i, a mi ne znamo koliki je taj limit.

Tek ovde postaje o~igledna glavna prednost rada sa ko{nicama prema strategiji obnove, kako su smatrali i Kilionovi. Oni su demonstrirali da se na ko{nicu gde je simulirano rojewe, medi{ta mogu dodavati konzervativno (zbijene p~ele) ~ime se dobijaju boqi rezultati u ispuwavawu medi{ta i Kilionovi su nam dali prakti~nu primenqivu formulu za regulisawe koli~ine tog rezervnog prostora za izgradwu sa}a.

- 62 -

@ivadinovi} Rodoqub

Naime, slede}e medi{te se dodaje kada je prethodno ispuweno 50 %. Da ih citiramo: ,,Nemogu}e je p~ele sabiti toliko mnogo, da bi ,, time izazvali rojewe .

Slede}i princip je plan za rotacijsku izmenu medi{ta preporu~ivan od D/D/Njmmfs-a i u velikoj meri kori{}en od Kilionovih u ,, wihovom unikatnom ,,sistemu za obnovu . Svako novo medi{te se postavqa na samom vrhu ko{nice i kada bude 50% ispuweno rotira se na najni`i polo`aj, dok se slede}e medi{te opet dodaje na samom vrhu, a prethodna medi{ta se za jedno mesto kre}u na gore. Posle dodavawa ~etvrtog medi{ta redosled nastavaka postaje onakav kako se to lepo vidi na narednoj fotografiji.

4 1 2 3

Postupak dodavawa nastavaka pri proizvodwi meda u sa}u (Sli~no se preporu~uje i za proizvodwu vrcanog meda, ali }ete u posledwem ~lanku u ovoj kwizi videti da to nije neophodno)

Skica preuzeta iz kwige: ,, ,, Lffqjoh!Cfft!

3 autor:Kpio!Wjwjbo

4

SAD,1986.

1

5

1

2

2

1

2

3

1

2

3

4

Veoma lako se prati situacija u najvi{qem nastavku, te uvek mo`emo da znamo kada treba da izvr{imo rotaciju nastavaka, posle koje svako medi{te pro|e najni`i mogu}i polo`aj nastavaka gde je izgradwa sa}a najboqa, dok se kasnije polako seli na gore i bi}e ukloweno odmah po definitivnom ispuwewu medom, ~im bude spremno.

Gore je re~eno da mo`emo da zbijemo p~ele da bi dobili boqe rezultate, ali ne zna~i da to treba uvek i da ~inimo. Na primer, mo`da bi ponekad bilo po`eqnije da ko{nici prepunoj

p~ela dodamo par medi{ta za po~etak, kao {to je to slu~aj pri veoma jakoj pa{i. Zapamtite da kako se pune boksesi, prostor za stvarawe lanaca od p~ela graditeqica sa}a postaje zna~ajno redukovan. Sa dodavawem medi{ta obezbe|uje se ekstra prostor kako za preradu nektara tako i za gradwu sa}a.

KOMPLETIRAWE RADA U MEDI[TIMA Isti princip koji va`i za nastavak kompletirawa ispuwewa medi{ta tokom pa{e, va`i i za posledwe nepuno medi{te na kraju pa{e, ili kako je to na drugi na~in rekao Sppu: ,,Skoro zavr{eno medi{te obi~no se mnogo br`e zavr{ava ako se p~elama omogu}i da ,, istovremeno grade sa}e u drugom medi{tu . ,, Prema ovoj aksiomi, to ,,drugo medi{te nikada ne}e biti zavr{eno do kraja pa{e. Pa, {ta bi sa wim moglo da se uradi ?!

Specijalisti za med u sa}u i boksese u pro{losti su pribegavali praksi da pri kraju pa{e prebace ovakva nezavr{ena medi{ta najproduktivnijim ko{nicama ili su pojedina~ne boksese raspore|ivali u druga medi{ta sa nadom da }e se boqe ispuniti. Ova praksa tra`i mnogo rada i pri dana{woj opremi nije prakti~na.

Ponovo Sppu!i wegovo izvanredno rezimirawe tehnike proizvodwe boksesa koja je postojala u to vreme daje indicije za jedno prakti~no re{ewe. Namerno se dodaje jo{ jedno medi{te sa boksesima bez nade da }e ono biti zavr{eno iste sezone. Krajem pa{e ovo medi{te ,,bi trebalo da ima malo nepoklopqenog meda, a osnove sa}a bi trebalo da budu dobro izvu~ene, dok bi deo sa}a barem delimi~no bio i izgra|en. Ovo medi{te, ako bude oduzeto odmah i ako se p~elama omogu}i da o~iste ono malo meda koje sadr`i, bi}e sasvim ,, u redu da ono bude prvo medi{te slede}e sezone .

Nova polusatna kaseta je idealna za ovu svrhu (pogledajte stranu 46). Zbog prozirnosti ~istih plasti~nih kaseta prestanak gradwe sa}a tj. kraj medonosa, mo`e uvek da se prati u posledwem medi{tu.

Ali najva`niji aspekt koji polusatna kaseta ima za ovu namenu je trajna priroda ovog novog delimi~no izgra|enog sa}a i wegovog svojstva ili mogu}nosti za ponovno kori{}ewe kao trgovinskog proizvoda: p~ele ne}e o{tetiti sa}e kada im se omogu}i da ga oslobode od meda niti }e podebqati osnovu sa}a kada nastave rad na wemu slede}e godine. Ovo se doga|a zato {to je osnova ispup~eno izgravirana na dnu plasti~ne kasete i ne postaje deo sa}a za jelo.

Ovaj koncept namernog dodavawa medi{ta krajem pa{e sa namerom da ga ponovo iskoristimo idu}e sezone, u stilu neprekinutog niza, je idealan, budu}i da je problem zapo~iwawa gradwe sa}a slede}e sezone minimiziran. Naro~ito usmerite pa`wu na to da u planu Xuniper Hil koji je obrazlo`en u ovom i u prethodna tri ~lanka, prvo medi{te koje treba da bude instali-

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u

- 63 -

rano u stadijumu demarirawa ako su se p~ele pripremale za rojewe, mora da bude ono koje ima ve} izvu~eno sa}e.

2-Me{ana proizvodwa meda u sa}u i centrifugiranog meda

PREPORUKE

Proizvo|a~ centrifugiranog meda koji pored toga odabere i da proizvodi malo meda u sa}u ima potrebu za planom koji je kompatibilan sa wegovim sistemom rada. Plan Xuniper Hil je dizajniran i za ovu namenu. Faze 1 i 2 ovog plana mogu da se preduzmu na odabranim ko{nicama u proizvodwi centrifugiranog meda, kada najboqa pa{a bude na pragu, ~ime }e se prekinuti proizvodwa vrcanog meda, kojoj }e proizvo|a~ mo}i da se vrati ponovnim objediwavawem (faza 3) najvi{e {est nedeqa u glavnoj pa{i ili posle we, npr. za jesewu pa{u.

Budu}i da je uspeh rada sa medi{tima za med u sa}u tesno povezan sa na~inom rada u plodi{tu, naro~ito pri startu proizvodwe, ove preporuke su fokusirane na kori{}ewe strategija za rad sa plodi{tem.

Plan Xuniper Hil je posebno dizajniran za fleksibilnu upotrebu pri celosezonskoj proizvodwi boksesa ili privremenoj proizvodwi u ko{nicama namewenim za proizvodwu centrifugiranog meda (postupkom koji je ve} opisan u ovoj seriji ~lanaka - primedba urednika).

1-Celosezonska proizvodwa iskqu~ivo meda u sa}u (boksesi)

3-Jedna alternativa za me{anu proizvodwu centrifugiranog meda i meda u sa}u

Proizvo|a~ meda u sa}u koji }e odabrati da proizvodi iskqu~ivo samo boksese, ili pak ne poseduje centrifugu i medi{ta sa ramovima za centrifugirawe, ima potrebu za planom prema kojem proizvodwom meda u sa}u mo`e da se rukovodi cele sezone.

Plan Xuniper Hil koji se sastoji od tri faze koje su ve} opisane, je upravo takav plan.

Ipak, ne sme se po~eti sa ostvarivawem plana pre bliskog po~etka ja~e medonosne pa{e koja }e uposliti p~ele.

U suprotnom treba da se izvede neki predpa{ni menaxment za razvoj ali i kontrolu rojewa.

Za proizvo|a~e centrifugiranog meda koji `ele da proizvedu med u sa}u sa {to je mogu}e mawim ekstra investirawem izra`enim u vremenu ili malim odstupawem od wihovog sistema za proizvodwu vrcanog meda, put po kom treba da idu jeste plan gde p~ele svojski priawaju na pa{u (A4 iz ovog ~lanka). Danas, ve}i broj p~elara proizvodi centrifugirani med. Ve}ina, po mom mi{qewu ima potrebe za malo meda u sa}u, a neki u boksesima vide i svoju {ansu, pa biraju povoqnije opcije. Nadam se da }e ove preporuke poslu`iti i jednima i drugima te da }e ih ohrabriti, i time omogu}iti pojavu novog talasa interesa za proizvodwu meda u sa}u, tj. boksesa.

Foto: Rodoqub @ivadinovi}

- 64 -

@ivadinovi} Rodoqub

PRAVI UZROCI ROJEWA

Autor: Kpio!! B/!! Iphh Kv v ojqfs!! Ijmm m ! Bqjbsz 3336!! Tpv v ui!!

47ui!

Tusffu ! ď&#x20AC;Ž Hbmm ftcv v sh!!

NJ!! 5:164!! -!! VTB

Ako ne znamo uzroke, ne}emo na}i ni re{ewa ^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm za decembar 1997. godine i Melitagora za april 1999. godine

ď &#x201A;

anas postoji nekoliko {ema koje Cvumfs-a, i koje je zajedno sa drugim hipotezama i upotrebqava p~elarska zajednica, a iskustvima integrisano u plan Xuniper Hil, koje su efektivne u prevenciji i/ili suzbijawu omogu}uje da se rekonstrui{e jedan model procerojewa. sa rojewa, kojim }e se objasniti kako prirodno Ipak, jo{ uvek nau~na zajednica nije dolazi do redukcije distribucije mati~inog ferobjavila da je otkrila sve osnovne mehanizme omona i gradwe rojevskih mati~waka, i kojim }e koji su odgovorni za pojavu rojevog nagona. Nbsl se modelom zakqu~iti da prenaseqenost Xjotupo u svojoj kwizi ,,Biologija medonosne plodi{ta, plodi{ta teorija koja je bila {iroko prih,, p~ele koja predstavqa izuzetno kompletan preva}ena, nije sama po sebi onaj pokreta~ki gled i analizu dosada{wih znawa o biologiji faktor za rojewe - a koje }e se saznawe od p~ele, predvi|a slede}e: strane p~elarske i nau~ne zajednice u ~itavom ,,Kompletno razumevawe rojewa bi trebasvetu smatrati za jeres. jeres ,, lo da nam bude na dohvatu a Ovakav model, daqe bele`i ,,Prevencija D/D/!! Njmmfs, poznati proiz- izra`en u formi teze sa rojewa je verovatno najve}i vo|a~ meda u sa}u i p~elars- z a k q u ~ c i m a k o j e t r e b a problem sa kojim se suo~avaju raspraviti, }e najverovatnije ,, ki autor koji je `iveo na dovesti do pretpostavki koje p~elari {irom sveta . ^ini se da nema nesla- pragu ovog veka je u svojoj tra`e pa i inspiri{u daqa gawa u nau~nom svetu da je istra`ivawa, {to }e redukcija u distribuciji kwizi ,,Pedeset godina me|u omogu}iti p~elarskoj zajedmati~ine supstance kqu~ni p~elama,, napisao slede}e : nici da boqe interpretira faktor kriti~nog puta koji znake i simptome rojevog nagvodi u rojewe. Kontroverzno ,,Ako bih mogao da sretnem ona i da na osnovu toga donese je to kako se vr{i redukcija u ~oveka koji je perfektan u boqe odluke o promeni dela distribuciji mati~inog ferna~ina p~elarewa. omona i dali redukcija sama p~elarskoj nauci i praksi, i ROJEVI NAGON po sebi ~ini stimulator za ako bih od wega mogao da EVOLUCIJA izgradwu mati~waka.

OSNOVNE TEORIJE Dpmmjo! H/! Cvumfs sa dobijem odgovor na samo Ideja da je broj~ana saradnicima je u trci dva jedno pitawe, pitao bih ga nadmo}nost mladih p~ela istra`iva~ka tima pedesetih kqu~ni faktor u podsticawu godina ovog veka, bio pionir koji je najboqi i najlak{i rojewa konstantno je bila u otkrivawu mati~ine sup- na~in za spre~avawe rojewa,,. isticana u literaturi o stance (wena izolacija, idenrojewu za vreme du`e od tifikacija i sinteza) i weno inhibiciono dejstjednog veka. Ali, teorijska obja{wewa o tome na vo na pona{awe i fiziologiju medonosnih p~ela. koji na~in broj~ana nadmo}nost mladih p~ela i On je tako|e bio prvi koji je u vidu radne drugi faktori izazivaju rojewe, varirala su i hipoteze pretpostavio da je prekid u distribucievoluirala tokom vremena, dok nas eksperimenji mati~ine supstance odgovoran za rojewe. talni dokazi nisu pribli`ili kona~nom Verovawe je autora ove pri~e da nivo razumevawu razloga za rojewe. na{eg celokupnog znawa, koje mo`e da se posmaEvolucija teorije mo`e da se vidi i u tra holisti~ki sa ta~ke gledi{ta kako nau~ne razli~itim hipotezama, koje }e biti citirane u tako i p~elarske zajednice, a koje sledi uputstva narednom tekstu, zajedno sa komentarima, a te

D

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u hipoteze }e biti pore|ane u izvesnom hronolo{kom rasporedu i u svakoj od wih }e kqu~nu ulogu imati populacija ku}nih p~ela.

A-HIPOTEZA O HRANI NAMEWENOJ LEGLU G/! Hfstujoh (1891) je dokazivao da vi{ak mladih p~ela negovateqica proizvodi vi{ak hrane namewene leglu, {to za uzvrat na neki na~in stimuli{e gradwu mati~waka. Dugo se verovalo ovoj teoriji, ali se sada ~ini da je su{tinski zastarela.

B-HIPOTEZA O PRENASEQENOSTI PLODI[TA Hfpshf! T/! Efnvui je 1921. a pre wega i G/Ivcfs 1792. godine, pretpostavqao da je prenaseqenost plodi{ta mladim p~elama i ograni~eni prostor koji matica ima za polagawe jaja pokreta~ izgradwe mati~waka, u najmawu ruku kao jedan od faktora koji su u osnovi rojevog nagona. Zato postoje menaxmentske {eme koje upotrebqavaju metod smawivawa ove prenaseqenosti, pro{irewem plodi{nog prostora.

Teza koja }e sada ovde biti postavqena dokaziva}e da su razlozi koji se pripisuju metodi pro{irewa plodi{ta i tako smawewu wegove prenaseqenosti, a time i prevenciji rojewa, u stvari samo mit, pravilan lek za pogre{nu bolest, tj. da prenaseqenost sama po sebi nije ta koja podsti~e izgradwu mati~waka, iako pred rojewe mo`e da se vidi pove}ana gustina p~ela na ramovima legla. Jeres?

V-ZAPOSLENOST KU]NIH P^ELA M/F/! Tofmhspwf u svojoj kwizi ,,Rojewe, ,, wegova kontrola i spre~avawe (1935, a prera|ena 1955.) isti~e da je neravnote`a izme|u ku}nih p~ela i rasporeda radnih zadataka ono {to je odgovorno za rojewe: ,,Logi~no je zakqu~iti da ako mi uspemo da rukovodimo na{im p~elama tako da negovateqice, p~ele koje lu~e vosak i p~ele primateqice nektara stalno imaju posla na pretek, ne}emo ,, imati rojeve na p~eliwaku .

Iako ova izjava ima vi{e karakter strategije nego hipoteze, ona iskazuje jasan ciq koji osvetquje ulogu prekobrojnih ku}nih p~ela, i u menaxmentu kontrole rojewa slu`i da usmeri pa`wu na wihovo upo{qavawe.

G-HIPOTEZA O DISTRIBUCIJI MATI^INOG FEROMONA Dpmjo! H/! Cvumfs u wegovoj kwizi ,,Svet ,, medonosne p~ele (1954, prera|ena 1962) pretpostavqa da mati~in feromon ima inhibitorni uticaj na radilice, tj. na gradwu mati~waka, i da kada je taj uticaj redukovan prekidom normalne distribucije iz razloga koje treba do kraja otkriti, dolazi do pojave nagona za rojewem. Ovo je {iroko prihva}eno kao barem jedan faktor za po~etak izgradwe mati~waka, iako se ~ini da ima i kasnijih istra`ivawa o tome kako nastaje taj prekid u distribuciji feromona. ^ak je bilo pokazano da se proizvodwa feromona ne

- 65 -

redukuje od strane matice te se iskristalisala tvrdwa da prenaseqenost plodi{ta leglom samo po sebi uti~e na distribuciju.

D-HIPOTEZA O VI[E UZROKA Nbsl! Xjotupo! u svojoj kwizi ,,Biologija ,, medonosne p~ele (1987) daje izvanredan kompletan pregled i analizu dosada{wih znawa, koja ukqu~uju i podatke o rojewu, gde sumira vi{efaktorsku hipotezu, koja je prvo istaknuta jo{ 1980. od wega i wegovih saradnika: ,,Odgajawe matica koincidira sa kratkim periodom u toku kog su uslovi u i oko dru{tva najnakloweniji rojewu, i ve}i broj takvih karakteristika treba da je na svom vrhuncu da bi se zapo~elo odgajawe matica. Povezanost uslova u dru{tvu i odgajawa matica mo`e da se sumira u slede}em: odgajawe matica je zapo~eto zbog unutra{wih (demografskih) i spoqnih (izobiqe pa{e) faktora, koji stimuli{u radilice da krenu sa odgajawem novih matica u periodu naklowenom rojewu. U primarne stimuluse rojewa od kojih nijedan sam ne mo`e da ga izazove, spadaju: (1) ja~ina dru{tva, (2) prenaseqenost plodi{ta, (3) starosna struktura radilica, (4) redukovana distribucija mati~inog feromona.

Izobiqe izvora hrane uti~e na prva tri faktora i tako|e bi moglo da bude primarni stimulator ,, za odgajawe matica .

Ovi autori ne identifikuju neke odre|ene mehanizme kojima se vr{i redukcija distribucije mati~inog feromona i/ili zapo~iwawe gradwe mati~waka.

Zabele`imo ipak, da ova

F ot o: Al ek sa nd ar i M ih aj l ov sk

Melitagora broj 2/1997

- 66 hipoteza obuhvata kao jedan od uzroka rojewa i faktor prenaseqenosti plodi{ta.

Xjotupo isti~e (u jednom delu) da: ,,U pojedinim podru~jima istra`ivawa medonosne p~ele sigurno }e biti ukqu~ene manipulacije dizajnirane sa ciqem da se testira vi{efaktorska hipoteza o zapo~iwawu odgajawa matica. Ovim pristupom bi se trebalo do}i do celovitog ,, razumevawa rojewa .

Treba re}i da se gorwa hipoteza o vi{e uzroka rojewa izra`ena u vidu unapre|enog modela, bazira na dobro kontrolisanim eksperimentima sa ko{nicama koji su, da bi se boqe simulirali prirodni uslovi, izvo|eni u fiksnom prostoru, kojim se nije manipulisalo (rukovalo), i u kojima su rojevi startovali na ramovima samo sa satnim osnovama. Oformqene samo u periodu izobiqa nektara, ove ko{nice nisu zazimqavane.

Zbog fiksne varijante dizajna eksperimenta, ne}e biti obelodawena sva ,,preme{tawa ,, i kombinacije koje zajedno sa drugim varijantama vode do redukovawa distribucije mati~ine supstance i zapo~iwawa mati~waka, {to je p~elarska zajednica ve} iskusila u p~eliwim dru{tvima sa kojima se radi i koja prezimqavaju u podru~ju sa hladnom klimom.

Va`no je da su u ove eksperimente bile ukqu~ene i p~ele poreklom iz Afrike koje imaju jaku naklowenost rojewu i koje su pokazale da se roje pri mnogo mawoj veli~ini aktivnog gnezda nego {to je to slu~aj kod evropskih p~ela. Mo`da je ovo tako zbog siroma{ne navike za gradwu sa}a.

Brat Adam u wegovoj kwizi ,,Gajewe ,, medonosne p~ele...itd. na nekoliko mesta povezuje naklowenost rojewu sa nedostatkom sposobnosti za gradwu sa}a, na primer, za refer-

@ivadinovi} Rodoqub encu uzimaju}i neka ukr{tawa koja je uradio sa bakfast p~elama: ,, (One) manifestuju ogromnu sposobnost izgradwe sa}a. Izvla~e satne osnove superlativnom brzinom, {to je su{tinska okolnost koja prati izvanrednu sposobnost za sakupqawe meda ,, i odsustvo rojewa . Iz ovoga se mo`e predvideti da afri~ke p~ele mogu biti izvanredni proizvo|a~i centrifugiranog meda, a vrlo slabi, meda u sa}u (boksesi). \-HIPOTEZA O P^ELI KAO PROSTORU ZA SKLADIRAWE MEDA (Cfsobse! Npcvt, 1 9 8 7 . ) U {kolsku perspektivu predmeta rojewa koja je prema mom mi{qewu nenadma{na - on je uveo koncept da ku}ne p~ele i primateqice nektara, uvek kada nedostaje prostor za skladirawe, ,, postaju `ive ,,}elije sa}a za skladirawe, i tako ,, privremeno ,,nahrawene , ove p~ele su izvan ciklusa kru`ewa mati~inog feromona putem socijalne razmene hrane, te se sakupqaju na krajevima legla ili pak na satono{ama ili u medi{tima i prolaze kroz fiziolo{ke promene koje ih preprogramiraju u p~ele koje }e upravqati rojewem.

Cfsobse tako|e daje postulat da je ova uloga ispuwenosti mednog `eludca odgovorna za neophodni a isti takav slu~aj kod p~ela u vreme kada izlazi roj, citiraju}i rad Dppnct-a, i da je ova ispuwenost `eludca na prirodan na~in podjednako distribuirana putem pomenute socijalne razmene, {to slu`i budu}em ciqu.

Mo`e se postaviti pitawe ispravnosti argumenta da p~ele sa ispuwenim `eludcima ,, postaju rojevske p~ele zato {to ,,pun stomak blokira dnevnu dozu feromona, budu}i da je pokazano da kada se daje u 5-10% rastvoru {e}era mati~in feromon ne vr{i inhibiciju razvoja ovarijuma kod radilica. ^ini se mnogo verovatnijim da sveukupna aktivnost p~ela koja je orijentisana jednom ciqu (prerada nektara) ograni~ava razmenu mati~inog feromona jedino na telesni kontakt, budu}i da p~ele stalno imaju zauzet medni `eludac te tako stoje po strani od socijalne razmene hrane, sve dok ponovo ne postanu neaktivne, ne preuzimaju}i vi{e od izletnica sve`e tovare nektara. (Kao prvo, postoji pitawe da li je ta~na tvrdwa da su primateqice ba{ toliko zauzete koliko se ovde tvrdi, s obzirom da jedna primateqica preuzme od

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u izletnica u proseku samo oko 6 mg nektara, {to ~ini deseti deo wenog `eludca. Jedino je ta~no da one tih 6 mg prera|uju u nekom uglu ko{nice ~itavih 20 minuta, {to ih udaqava od toka kru`ewa feromona u silnoj gu`vi kakva se javqa u ko{nici na jakoj pa{i. Pored toga, zar je mogu}e da ta tolika upo{qenost upravo izazove rojewe, ako se ve} tvrdi, a to i sam znam iz skromne prakse, da se nikada ne roje dru{tva koja najvi{e rade, ako smo im omogu}ili da imaju dovoqno prostora za skladirawe nektara.

Detaqnije o ovome mo`ete pro~itati i u posledwem ~lanku ove kwige, posle ~ega mo`ete da pove`ete konce, mada je to zaista te{ko pravilno uraditi - primedba urednika).

Ovaj Cfsobse-ov scenario, ~ini se, odbacuje hipotezu o prenaseqenosti plodi{ta, premda se mo`e pretpostaviti da ramovi legla koji su postavqeni blizu jedan do drugog mogu da izazovu ,, ,,slabu ventilaciju uzrokuju}i da p~ele delimi~no napuste taj prostor.

Ova dva rada Cfsobse-a Npcvt-a objavqena u Bnfsjdbo! Cff! Kpvsobm-u za april i maj 1986. godine predstavqaju stimuli{u}e i razja{wavaju}e izjave o rojewu koje zaslu`uju da budu pa`qivo analizirane.

OBJEDIWENA TEZA OSNOVNE TEORIJE Sve ove prethodne hipoteze su relevantne, ali iz razli~itih perspektiva. Zajedni~ki one ~ine osnovu za objediweni pogled za koji }emo videti da tra`i vi{e od jednog mehanizma za uspostavqawe uobi~ajenog stawa - izolacija i prazan hod ku}nih p~ela (nezaposlenost).

Sledi jedna ovakva teza sa zakqu~cima, odakle }e se videti da nije prenaseqeni prostor sam po sebi stimulator proizvodwe mati~waka ili direktni razlog za redukovanu distribuciju mati~inog feromona. To je jedinstveni uslov, koji zamewuje izolaciju i prazni hod ku}nih p~ela koje su privremeno daleko od matice i gnezda sa leglom, {to se doga|a prirodno sa ciqem da se pravilno reguli{e prenatrpanost legla.

T E Z A : Preko odgajawa legla i faza razvoja dru{tava u kojima se sakupqa hrana, glavni faktor koji je odgovoran za zapo~iwawe i nastavqawe odr`avawa stawa koja vode u rojewe je prekid u distribuciji mati~inih feromona, raznih sezonskih unikatnih faktora, faktora okoline i demografskih faktora, i/ili ograni~avawa prostora, ~ime se uspostavqa neravnote`a izme|u ku}nih p~ela i wihovih radnih zadataka, {to za uzvrat, na periferiji aktivnih radnih zona (sa}e sa leglom ili medom) automatski odvaja i pretvara u neak tivne vi{ak ku}nih p~ela koje su van nor malnog toka kru`ewa mati~inog feromona po ~itavom prostoru ko{nice. ko{nice Z A K Q U ^ A K 1 : Dva odvojena prirodna mehanizma, sami ili u kombinaciji su odgovorni za izolaciju i nezapo{qenost (prazan hod)

- 67 -

prekobrojnih ku}nih p~ela. Zavisno od vremena se pojavquju neravnote`e u rasporedu radnih obaveza zbog promena u zoni nege legla ili pak u zoni prerade meda.

A - U t o k u p r o l e } n o g r a z v o j a kada je dominantno odgajawe legla, neravnote`e u rasporedu radnih obaveza se javqaju kada takozvana eksplozija populacije ku}nih p~ela nadma{i potrebu za wihovim upo{qavawem na negovawu ,, legla. Ovakve ,,prekobrojne ku}ne p~ele automatski na periferiji legla ostaju izdvojene i nezapo{qene zbog prirodnih mehanizama automatske regulacije sredine u kojoj se razvija leglo, na taj na~in odr`avaju}i jedan izdr`qiv nivo prenatrpanosti gnezda sa leglom {to se odnosi na temperaturu, ventilaciju itd.

B - U t o k u m e d o n o s n i h p a { a kada dominira skladirawe hrane i ku}ne p~ele su upo{qene na periferiji kao primateqice nektara, graditeqice sa}a, ali i hraniteqice legla, opet se javqaju faktori koji ih ~ine nezaposlenima. To su sada ograni~ewa izra`ena u prostoru za gradwu sa}a i skladirawe nektara, koja su stvarna ili su samo od p~ela s h v a } e n a u v i d u ograni~ewa. Ve} izdvojene na ramovima za skladirawe meda, daleko od legla, ku}ne p~ele sada nemaju nikakvu drugu opciju do da skladi{te nektar u wihovim mednim `eludcima. Time se automatski redukuje cirkulacija p~ela orijentisanih na izvr{avawe radnih zadataka na relaciji izme|u podru~ja za skladirawe meda i zone legla a koje vr{e distribuciju mati~inih feromona.

Jedno privla~no saznawe jeste da je uloga ispuwenosti mednih `eludaca kqu~ni faktor u evolucionom dizajnu reprodukcije p~ela, sa tim {to je ovom faktoru dat i automatski prioritet pred gradwu novog sa}a za isti ciq.

U su{tini, gradwa novog sa}a je ~vrsto povezana sa ve~nom ulogom graditeqica sa}a kao ,, privremeno ,,ispuwenih medom , kojima nedostaje prostor za izgradwu sa}a.

Ili pak, ako im se naprave ograni~ewa u ,, ekspanziji gnezda, ove p~ele ,,pune meda prirodno postaju izdvojene i nezaposlene, budu}i da im je to jedina alternativa (i sasvim je normalno {to te`e da formiraju novo dru{tvo putem odvajawa dela zajednice rojewem, gde }e im biti data prilika da se iska`u u radu kome toliko `ude, za razliku od nas qudi - primedba urednika).

V - T o k o m t r a j a w a s e z o n e , da bi se zapo~ela gradwa mati~waka, mogu da nastanu sli~ne neravnote`e u rasporedu radnih zadataka zbog prekinute pa{e, ili uticaja lo{eg vremena, u kojim periodima je onemogu}ena sakupqa~ka aktivnost.

Prekid sakupqawa, osobito ako je nastao zbog lo{eg vremena, se reperkutuje na prekid rada ku}nih p~ela te one postaju nezaposlene, na {ta se nadovezuje i pove}awe broja ku}nih p~ela, jer se one i daqe ra|aju. H/I/!Dbmf i saradnici su 1949. godine u kwizi ,,Ko{nica i medonosna ,, p~ela u diskusiji o rojewu zbog prekida pa{e, istakli da: ,, ...da bi se kontrolisali efekti

- 68 prekida pa{e, mogu se dru{tva prihrawivati ,, ,,tankim sirupom. Ovo prihrawivawe ima efekat jedne neprekinute pa{e ~ime se popravqa naru{ena ravnote`a u dru{tvu i te`i se izbe,, gavawu rojewa . Ovime se daje pre}utna podr{ka konceptu naru{ene ravnote`e kao razlogu za rojewe.

Z A K Q U ^ A K 2 : Kao odgovor na redukovanu inhibiciju mati~inim feromonima, nezaposlene ku}ne p~ele po~iwu gradwu mati~waka na periferiji legla. Razvija se rojevi zanos, jedno imperativno uro|eno pona{awe zajednice, kada broj p~ela koji je van tokova kru`ewa mati~ine supstance do|e do kriti~nog nivoa i tako prevlada nagon za rojewe. Samo ako ove p~ele ponovo budu izlo`ene mati~inim feromonima do}i }e do prekida nagona.

Pomoglo bi ako bi se rojevi nagon gledao kao manifestacija privremenog prelaza radilica na du`nosti odgovorne za reprodukciju, {to }e zapo~eti onog trenutka kada se one oslobode inhibitornog dejstva feromona u jednoj ,,femi,, nisti~koj monarhiji (kako ju je nazvao ^arls Batler jo{ 1607. godine), a zavr{i}e se kada one postanu ponovo izlo`ene feromonima i to prirodnim putem ili putem kojim je situaciju usmerio p~elar.

Locirawe rojevih mati~waka na krajevima legla izgleda da samo podr`ava koncept izolovawa ku}nih p~ela. Npcvt bele`i da: ,,...nema ni~eg strategijskog {to bi se odnosilo na lokaciju rojevih mati~waka na krajevima legla, kao {to nema ni~eg strategijskog {to bi se odnosilo i na lokaciju mati~waka tihe smene ,, koja je centralno . U oba slu~aja p~ele grade mati~wake iz istog razloga - redukovane distribucije mati~ine supstance - iako se ~ini da za pojavu tihozamenskih mati~waka postoje i neki drugi razlozi.

Gore spomenuto je izuzetno korisno zato {to poma`e razumevawe spontane ukqu~i/iskqu~i prirode pojave rojevih mati~waka, i rukovo|ewe p~elama imaju}i na umu znawe da izlo`enost ili neizlo`enost mati~inom feromonu ~ini na~elnu strategiju kontrole rojewa.

Z A K Q U ^ A K 3 : Zavr{etak rojevog nagona i izla`ewe roja samo po sebi je uslovqeno sa dva preduslova: (1) Mora da postoji `enka za zamenu (neoplo|ena matica, mati~wak ili radili~ka larva) i (2) Medonosna pa{a.

Odsustvo `enke za zamenu }e spre~iti rojewe, a odsustvo medonosne pa{e }e ga samo odlo`iti.

Dokaz za neophodnost postojawa `enke za zamenu dolazi iz uspeha iskustva koje su imali Kilionovi u proizvodwi meda u sa}u, u kom je rojewe bilo kontrolisano kod hiqada dru{tava koja su bila prisiqena da u|u u rojevi nagon, a zatim su spre~ena u wegovom privo|ewu do kraja odstrawewem svih rojevih mati~waka. Izve{taji iz literature o rojewu u odsustvu mati~waka sigurno su primeri gde je prisustvo nekog

@ivadinovi} Rodoqub mati~waka previ|eno, ili pak dru{tvo nije bilo beznade`no obezmati~eno zbog postojawa radili~kih larvi ili jaja.

Autor ovog napisa je imao sre}u da istra`i ovaj fakt u dvospratnoj ko{nici sa maticom sa potse~enim krilima, kojom je bilo upravqano dodavawem dva polusatna medi{ta sa ciqem proizvodwe jedino meda u sa}u.

U toku julske pa{e, ko{nica se izrojila, ali se roj odmah vratio, jer matica nije mogla da uzleti. Matica je na|ena u travi i stavqena je u kavez koji je odnet van ko{nice - i ni{ta se nije de{avalo deset dana, posle kojih je svaki ram oslobo|en od p~ela i pa`qivo pregledan.

Svi mati~waci osim jednog su detaqno ukloweni, a vo|eno je ra~una da se prona|u i oni prikriveni i te{ko vidqivi mati~waci koji se ponekad mogu na}i ugra|eni u leglo.

Rezultat je bila prirodno izrojena ,, ko{nica bez gubitka p~ela, ,,idealan prekid legla i nova mlada matica, koja je nastavila proizvodwu i dostigla prinos od {est dobro ispuwenih medi{ta sa polusatnim kasetama.

Shvatawe da je medonosna pa{a od su{tinske va`nosti u vreme rojewa ima jaku podr{ku od p~elarske javnosti koja je empirijskog porekla. Medonosna pa{a (izobiqe nektara) se ~ini da igra sasvim razli~itu ulogu u po~etku rojevog nagona (po~etak gradwe mati~waka) od one pri privo|ewu rojewa kraju (izlazak roja).

Posledwa uloga slu`i za signalizaciju da postoji dostupan izvor hrane koji }e omogu}iti da rojewe bude uspe{no, tj. iz kog }e se prikupiti zalihe meda.

Naizgled paradoksalna veza izme|u medonosne pa{e i rojewa je odli~no sumirana od Cvumfs-a koji je komentari{u}i stav mnogih p~elara po pitawu isprekidanih pa{a napisao slede}e: ,,Iznenadni po~etak perioda lo{eg vremena, u toku kog su p~ele zatvorene u ko{nici, i koji je nastupio odmah posle perioda u kome je sakupqawe nektara bilo odli~no, se ~esto ~ini pridru`en rojewu. U drugim slu~ajevima, se ~ini da je suprotno od ovoga u stvari istina, i da dru{tva po~iwu da grade mati~wake ~im se dobri uslovi za sakupqawe meda vrate posle perioda lo{eg vremena i zato~enosti u ko{nici.

Ali ako se desi da vreme ponovo bude lo{e, one }e razru{iti mati~wake. Kao {to vidimo oba ova o~igledno kontradiktorna uslova, prvo zato~enost p~ela u ko{nici zbog lo{eg vremena, i drugo, naglo uve}awe koli~ine hrane koja je skladirana u ko{nici kao rezultat dobrog medobrawa, mogu da rezultiraju prenaseqeno{}u zahva}enog ili dostupnog sa}a te da ukqu~e ,, rojevski impuls .

Na kraju, prenaseqenost je uzeta da se objasni start rojevskog impulsa, ali se meni vi{e dopada obja{wewe H/I/!Dbmf-a da je za wega odgovorna neravnote`a u dru{tvu (radni zadaci naspram radne snage).

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u

Autor:

Kpio! B/! Iphh Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz 3336! Tpvui! ď&#x20AC;Ž 47ui! Tusffu Hbmftcvsh!

NJ! 5:164! -! VTB

- 69 -

STRATEGIJE ZA PREVENCIJU ROJEWA POVEZANE SA TEORIJOM

^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm-u za decembar 1997. godine, i Melitagori za maj 1999. godine ajve}i deo procedura opisanih sa ciqem da se napravi prevencija rojewa mogu biti spojene u sklopu jedne od slede}ih globalnih strategijskih tehnika: A- ORGANIZACIJA OTVORENOG GNEZDA SA LEGLOM Uz pomo} definisawa rada sa gnezdom sa otvorenim leglom prema Tfdisjtu-ovom radu: ,, ,,Dobijawe meda (Ipofz! Hfuujoh-! Bnfsjdbo! Cff Kpvsobm 1944, strana 60) ciq je da: ,,...se odr`i gnezdo sa leglom u dovoqno velikim proporcijama sa dovoqnim brojem ~istih, upotrebqivih radili~kih }elija, ~ime }e se omogu}iti da mat,, ica slobodno nosi... .

Ni`e su opisane tri najzastupqenije procedure za rad sa otvorenim plodi{tem, uz izuzetak svih formi deobe ko{nica ili izjedna~avawa snage svih dru{tava koji ~esto puta mogu da ostvare `eqeni ciq. Vide}e se da se obezbe|uje dopunski satni prostor unutar ili u pogodnoj blizini gnezda sa leglom, dostupan kako zalegawu matice tako i skladirawu meda. [to je najva`nije, a u skladu je sa ovom objediwenom teorijom, obnavqa se prostor za zaklubqivawe unutar ko{nice ili blizu legla, ~ime se poni{tava potreba za preme{tawem ku}nih p~ela na periferiju, ili se istima omogu}uje ako su ve} na periferiji, da se vrate i budu ponovo izlo`ene feromonu. P~ele same po sebi ne mogu mawe ili vi{e da odre|uju stepen zalegawa matice, ali neometano no{ewe jaja poma`e popravqawu neravnote`e malo~as pomenute, ili poma`e da se ona spre~i i pre nastanka (prevencija rojewa).

1 - R o t a c i j a t e l a k o { n i c e . Tela zamewuju mesta kada dru{tva prezimela u ko{nicama sa dva nastavka LR sadr`e 5-6 ramova sa leglom koji su tipi~no locirani isto ili sli~no kao na crte`u 1. Crte` 2 prikazuje stawe posle izmene nastavaka.

Pre izmene je blokiran normalan razvoj legla koje se zbog toplote {iri na gore, dok je {irewe na dole i na stranu veoma slabo, naro~ito u podru~jima sa hladnom klimom, gde je smrtnost legla uobi~ajena pojava, zbog sabijawa klubeta usled naglih zahla|ewa. Radni zadaci na nezi legla poma`u proizvodwu novih p~ela radilica, i preme{taju ih na periferiju legla.

Posle rotacije nastavaka matica i wena

N

svita mogu da se kre}u i {ire leglo na gore u jedno otvoreno plodi{te, koje je toplotno podr`ano od legla ispod, pa se p~ele opet upo{qavaju na nezi legla, te se tako izbegava wihova nezapo{qenost, koja }e se ovim i prekinuti ako je ve} postojala. I vi{e od toga, sada je obezbe|en i dopunski prostor za skladirawe bilo kakvog ve}eg prinosa od prole}nih biqaka u slu~aju da se takav pojavi, ~ime se elimini{e mogu}nost prisilnog skladirawa hrane u mednim `eludcima ku}nih p~ela. Vertikalno deqewe legla je nepo`eqno i mo`e da bude izbegnuto ako se koristi metod opisan na crte`u 3.

Leglo

Med

C R T E @

Prazno sa}e

1

2Preure|ivawe plodi{ta kori{}ewem ramova sa praznim sa}em.

Praksa dodavawa ramova sa praznim sa}em ima nekoliko formi koje se kre}u od zamene ramova sa leglom praznim sa}em, do razmicawa okvira legla izme|u kojih se postavqaju ramovi sa praznim sa}em.

Ovakvo kori{}ewe praznih ramova je veoma efikasno, ako se na wega gleda kao na prakti~nu kontrolu rojewa pre i na po~etku proizvodwe vi{ka meda, posle ~ega je osnovni

- 70 -

@ivadinovi} Rodoqub

zadatak postavqawe medi{ta. Preure|ivawe ramova sa leglom naizmeni~nim postavqawem praznih ramova je prikazano na crte`u 3 koji je izveden iz crte`a 1 preraspodelom samo onih ramova koji su ve} bili prisutni, {to je istaknuta prednost.

-Leglo

Med

C R T E @

Prazno sa}e

2

Od dana po~etka pa{e, umesto izvu~enog sa}a mo`emo koristiti ramove sa satnim osnovama, ali u odsustvu pa{e ti ramovi mogu da slu`e samo kao pregrade za vertikalnu podelu legla, kako bi to ve} i bilo i kada bi se koristila dva ili vi{e rama izvu~enog sa}a jedan do drugog.

Leglo

Med

C R T E @

Prazno sa}e

3

Sada, kako izlazi novo leglo, plodi{te, tj. wegov deo zahva}en leglom ve} je zna~ajno

pro{iren, ~ime prestaje potreba za preme{tawem p~ela negovateqica na periferiju legla ili, ako su one ve} tamo preme{tene, u gnezdu se stvara slobodan prostor za wihov povratak. One }e se opet uposliti na nezi legla i time izlo`iti mati~inom feromonu.

Uspeh Btqjo - zidne ko{nice (Btqjo.xbmm ijwf) kao nerojevske ko{nice se zasniva na istom principu kojim se cepa prostor legla, i to u ovom slu~aju re{etkastim ramovima koji slu`e samo za zaklubqivawe p~ela. Prema Rutovoj ve} pomiwanoj kwizi (BCD0YZ[! pg! Cfflffqjoh, izdawe 1935, strana 698): ,,Autor je koristio nekoliko ovakvih ko{nica sa p~elama krawske rase (naklowene rojewu) u proizvodwi meda u sa}u.

Nijedno dru{tvo se nije izrojilo od kako je bilo preseqeno u ovakve ko{nice, i jo{ vi{e od toga, ,, svako je donelo preko 45 kg meda u sa}u .

B- ORGANIZACIJA OTVORENOG P R O S T O R A Z A S K L A D I R A W E . Strategiji za rad sa prostorom za skladirawe meda radi prevencije rojewa, isto kao i za dobijawe meda mo`e se dati naslov: Organizacija otvorenog prostora za skladirawe, {to je samo drugi na~in da se opi{e, odavno po{tovana strategija za kontrolu rojewa sa adekvatnim postavqawem medi{ta u toku pa{e. Ali, budu}i da se kori{}ewe praznih ramova u me|usklopu za skladirawe hrane ili za razvoj legla koristi konstantno a promenqivo je, izbor se daje p~elama a p~elar mora da misli o tome da radi sa otvorenim plodi{tem i sa otvorenim prostorom za skladirawe, kao sa dve interaktivne strategije.

Shvatawe i prihvatawe ove dve kategorije za raspored radnih zadataka u ko{nici, na poslovima oko hrane i oko legla, od kojih je svaka za sebe sezonski dominantna i radi toga su predmet raznih neravnote`a u radu, je ono {to je vodilo do formulisawa dva izrazita mehanizma za redukovanu distribuciju mati~inog feromona.

Ovde se razmatra otvoreni prostor za skladirawe hrane i wegova povezanost sa rojewem.

1 - P o s t a v q a w e m e d i { t a . U osnovi, organizacija otvorenog prostora za skladirawe sa postavqawem medi{ta, se gleda u radu sa medi{tima na takav na~in da nije poznata krajwa granica veli~ine prostora za skladirawe nektara, ~ime se omogu}ava ku}nim p~elama da budu stalno zaposlene u preradi pristi`u}eg nektara.

Molim vas i da pogledate prethodne moje ~lanke iz ovog serijala (i u ovoj kwizi- primedba urednika) gde je ve} govoreno o postavqawu medi{ta.

2 - D e m a r i r a w e . Osnovno demarirawe, tj. razdvajawe matice od wenog legla uz pomo} mati~ne re{etke se praktikuje u kontroli rojewa, zajedno sa raznim modifikacijama, koje se u velikoj meri razlikuju u broju i polo`aju kori{}enih medi{ta, u prisustvu ili odsustvu mati~waka u po~etku, i pa`wi koja se posve}uje ili ne posve}uje neizbe`nim mati~wacima za zamenu, izgra|enih u bezmati~nom telu ko{nice

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u

Demarirana ko{nica za proizvodwu centrifugiranog meda na po~etku sezone rojewa (Prema H/I/Dbmf-u)

R

T

E

@

4

V- SIMULACIJA VE] IZROJENE KO[NICE BEZ GUBITKA P^ELA ( O B N O V A ) . U svojoj najprostijoj formi, ova strategija se ostvaruje odstrawivawem matice i uni{tavawem svih mati~waka osim jednog za vreme od 9-10 dana (ne kasnije) ili pak uni{tavawem svih mati~waka ako je prisutna mlada neoplo|ena matica koja se ispilila iz rojevih mati~waka ako su oni bili prisutni u ko{nici pre po~etka ostvarivawa na{eg plana.

Za oko 2-3 nedeqe, posle prekida legla, a {to je pribli`no jednak prekid onom koji do`ivqava prirodno izrojeno dru{tvo, ve}i deo legla se izlegao, a produ`eno je i no{ewe jaja od strane nove matice, ~ime je dru{tvo obnovqeno sa svim wegovim p~elama i radi sa radnim elanom koji ima prirodni roj.

Ponovo je smawena mogu}nost stvarawa ve}eg broja neupo{qenih ku}nih p~ela, ~ime se produ`uje period kontrole rojewa, za koje vreme se i potomci nove matice br`e regrutuju za sakupqawe nektara, ~ime se izbegava praznina u sakupqa~koj aktivnosti. Tako se posti`e dobra ravnote`a u podeli radnih zadataka, koja omogu}uje proizvo|a~u meda u sa}u da sabije p~ele u medi{ta sa boksesima bez ikakvih {ansi da time izazove rojewe, i tako }e medi{ta biti br`e ali i kvalitetnije ispuwavana i zavr{avana, pre nego {to se dodaju nova medi{ta za med u sa}u.

Ova strategija je zavisna od apsolutne sigurnosti da su eliminisani svi mati~waci za zamenu, osim jednog da bi se neutralizovao izlazak roja, sve dok ne nastane ponovno izlagawe mati~inim feromonima nove matice.

Kontrola rojewa postignuta ovom strategijom se prote`e na najmawe 5-6 6 nedeqa od wenog po~etka.

Obratite pa`wu na Kilionovu verziju ove strategije, i isto tako pravovremenu primenu prirodno izrojene ko{nice. Plan Xuniper Hil isto tako upotrebqava prekid legla, ali ga izvodi na sasvim druga~iji na~in.

C

gde ovo posledwe zavisi od udaqenosti tela sa leglom od matice. Na primer, modifikacija koju je koristio H/I/Dbmf opisana u kwizi ,,Ko{nica ,, i medonosna p~ela (Uif!ijwf!boe!uif!ipofz!cff, 1975, strana 380) je prikazana na crte`u 4.

Tu je napravqen izuzetak u shvatawu demarirawa kao organizacije otvorenog plodi{ta. Ova modifikacija najboqe mo`e da se objasni kao primer organizacije otvorenog prostora za skladirawe meda.

Dok se princip ugra|en u demarirawe generalno gleda kao rastere}ewe zbijenosti u prostoru oko legla, u isto vreme se demarirawe gleda kao simulacija ve} izrojene ko{nice bez gubqewa p~ela, kako je to ve} zabele`io Rut: ,,U svim ovim planovima se vidi da je zbijenost oko legla umawena, (1) postavqawem matice u nov prostor gde ima mesta za zalegawe u izobiqu, (2) postavqawem legla koje se izvodi, u gorwe telo, daleko od novog legla i (3) davawem prostora izletnicama u kom }e se sme{tati nektar. Posle izlegawa legla koje je gore, stvori}e se prostor za sme{taj meda... Ovo je ta~no ono {to se doga|a kada se dru{tvo roji, sa slede}om predno{}u: roditeqsko dru{tvo i roj ostaju ,, zajedno u istoj ko{nici .

Obratite pa`wu na velikodu{no kori{}ewe praznog sa}a za skladirawe meda, kao i na postepeno osloba|awe dopunskih }elija za skladirawe, koje nastaju izlegawem p~ela u gorwem nastavku.

Verovawe je autora ovog ~lanka da je glavni razlog za uspeh u spre~avawu rojewa takva organizacija prostora za skladirawe nektara.

Demarirawem, ako se uradi na po~etku pa{e kako se generalno i preporu~uje, se obezbe|uje celovito upo{qavawe ku}nih p~ela u preradi i skladirawu nektara, i ovo vreme se obi~no poklapa sa sezonom rojewa. Imaju}i pristup preko mati~ne re{etke p~ele idu u dowi nastavak da prime nektar, dok izletnice idu u gorwi da bi regrutovale primateqice nektara (pogledajte posledwi ~lanak u ovoj kwizi - primedba urednika). Tako je distribucija mati~inog feromona odr`ana.

U prisustvu pa{e, mo`e da se diskutuje o tome da su{tina demarirawa mo`e da izazove rojewe. P~ele negovateqice }e biti u po~etku u gorwem nastavku, {to zna~i daleko od matice, sa malim ili nikakvim zadacima prerade nektara, a kada poklope leglo, u slede}ih 8 dana }e se postepeno preseliti u dowi nastavak, da bi negovale novo leglo.

Novo gnezdo sa leglom je konsolidovano na mawem broju ramova, pa je prostor nedovoqan za upo{qavawe p~ela koje se stalno izvode.

Iskustva sa planom Xuniper Hil po~etkom 1997., kada je o~ekivana pa{a bila odlo`ena ili onemogu}ena zbog vanredno lo{ih vremenskih prilika, obezbedila su iznena|uju}i dokaz da demarirana ko{nica u odsustvu unosa nektara mo`e da izazove rojewe. Ovi neo~ekivani rezultati bi}e ni`e opisani u kontekstu plana Xuniper Hil, na koji }emo se opet vratiti.

- 71 -

Leglo

Med

Prazno sa}e

- 72 -

@ivadinovi} Rodoqub

OSNOVNO I POSEBNO DEMARIRAWE

^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff Kpvsobm-u za decembar 1997. godine, i Melitagori za maj 1999. godine

PLAN XUNIPER HIL I POSEBAN SLU^AJ DEMARIRAWA Prvi korak je osnovno demarirawe, tj. stadijum 1 iz plana Xuniper Hil. Glavni razlog (pored vrednosti u kontroli rojewa tokom pa{e) za kori{}ewe demarirawa kao privremene osnove sistema, jeste da se uvede prekid legla, sa tim {to }e se svo leglo smestiti u gorwe telo ko{nice (Crte` 1) , koje u budu}nosti treba da postane nastavak za proizvodwu meda, dok se istovremeno u toku prekida omogu}uje sveukupnoj radnoj snazi zajednice izra`enoj u radilicama da sakupqa nektar sa nesmawenim elanom. Medonosna pa{a je neophodan uslov.

Do`iveli smo dva iskustva sa planom Xuniper Hil tu na severoistoku SAD-a aprila i maja 1997. kada su rane prole}ne pa{e bile neo~ekivano odlo`ene i prekinute zbog lo{eg vremena, dva iskustva koja slu~ajno na akutni na~in demonstriraju da demarirawe u odsustvu pa{e ne mora da zaustavi a mo`e ~ak i da podstakne rojevi nagon, o ~emu je ve} ne{to re~eno u prethodnom ~lanku.

U jednom od ovih iskustava koje je ukqu~ilo dve autorove ko{nice, u maju u vreme

Prazno sa}e ako ima rojevih mati~waka LEGLO Zatvorena matica (ili presa|eni mati~waci)

C R T E @

1

Gorwi ulaz

NUKLEUS Roditeqska podwa~a

demarirawa su prona|eni i uni{teni rojidbeni mati~waci, a na dowim krajevima ramova sa leglom uo~ene su i mati~ne osnove u kojim je bilo jaja u gorwem bezmati~nom telu u vreme kada je dru{tvo bilo podeqeno, {to se dogodilo posle desetodnevnog prekida legla (faza 2 plana Xuniper Hil).

Gorwi ulaz

2

Kpio! B/! Iphh Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz 3336! Tpvui! ď&#x20AC;Ž 47ui! Tusffu Hbmftcvsh!

NJ! 5:164! -! VTB

C R T E @

Autor:

LEGLO (prinudni mati~waci) Dupla mre`a Medi{te za centrifugirani med

NUKLEUS Roditeqska podwa~a

Jedinstveno obja{wewe za ovo jeste da su p~ele prenele jaja u osnove mati~waka preko mati~ne re{etke (?? - primedba urednika) i da rojevi nagon nije bio spre~en demarirawem.

Drugo iskustvo je ukqu~ivalo 9 ko{nica u dr`avi Wujork gde je plan Xuniper Hil bio precizno pra}en preko demarirawa 25. aprila i faze 2 (deoba) 5. maja. Prethodilo je cvetawe vo}a oko 4. maja na povr{ini od 250 akri jabu~waka. Kada je izvr{en pregled 11 dana posle deobe, u toku kog vremena je ~esto padala ki{a ili pak bilo veoma hladno da bi p~ele sakupqale nektar, osim u svega 4-5 dana, na|eni su mati~waci na dowim letvicama svih devet ko{nica, neki ~ak i zatvoreni.

Iako ovo mo`da nije slu~aj preno{ewa jaja od strane p~ela preko mati~ne re{etke pred deobu, vrlo je verovatno da su osnove mati~waka napravqene jo{ tada. U svakom slu~aju, rojevi nagon se razvio posle demarirawa budu}i da su

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u

,,

Modifikacija demarirawa koja je upotrebqena u planu Xuniper Hil je kori{}ewe duple mre`e umesto jedne mati~ne re{etke da bi se izveo prekid legla (Crte` 2) {to donosi opciju za raniji po~etak rada na sistemu u prole}e tj. u vreme oko sredine aprila, pred cvetawe masla~ka.

Ova modifikacija, koja u isto vreme zamewuje neku drugu taktiku za kontrolu rojewa, kao {to je izmena / rotacija nastavaka, je su{tinski ekvivalentna prvom koraku plana za uspostavqawe dvomati~nog sistema koji je u Engleskoj razvio Spo!! Cspxo - ,,Jednostavan dvo,, mati~ni sistem koji ,,...automatski deluje kao ,, metod za kontrolu rojewa... .

Mnogo je ~est slu~aj da se usred aprila na|e celo klube jedne prezimele dvospratne ko{nice, gore na 6-8 ramova legla , dok p~ele u toplim danima vredno ~iste skoro prazne ramove ispod wih. U ovom slu~aju metod sa mre`om (Crte` 2) najlak{e se realizuje jednostavnim preno{ewem matice sa jednim ramom legla na kome nema mati~waka u dowe telo, i potom se postavqa mre`a nad jednim medi{tem, a leglo se nalazi u najvi{qem telu ko{nice.

Ina~e, ramovi se razme{taju ru~no (pojedina~no) da bi se postigao ovaj ciq. P~ele sa ramova koji su bili bez legla i koji treba da se stave u dowi nastavak (osim rama sa maticom), se stresaju nazad u telo u kom je leglo.

Ova modifikacija sa mre`om je jo{ uvek kompatibilna sa stadijumima 2 i 3 plana Xuniper Hil, ali name}e sasvim druge okolnosti u stadijumu 1.

Sada kad su blokirane duplom mre`om koja na svom ramu ima mali predwi gorwi otvor, starije p~ele izletnice }e se vra}ati u dowe telo ko{nice gde je matica, dok }e mla|e p~ele ostati gore sa leglom. Toplota odozdo spre~ava da do|e do uginu}a dela legla u gorwem nastavku pri jakim zahla|ewima.

Odmah se u gorwem telu pristupa gradwi mati~waka, ili su mo`da rojevi mati~waci ve} prisutni. U bilo kom slu~aju, u toku je proizvodwa druge matice u gorwem telu i to je lako pratiti, a mogu se vr{iti i dodatne intervencije.

Recimo, posle 3-4 dana mo`emo da dodamo zreo mati~wak od selektiranog soja p~ela, ili mati~wak jedne selektirane ko{nice obra|ene na isti na~in, ali 3-4 dana ranije (tako|e podeqena mre`om), koja postaje donor mati~waka za nekoliko kasnijih demarirawa drugih ko{nica.

Po{to }e ta matica morati prva da se izvede ona }e uni{titi druge prinudne mati~wake te }e postati nova matica ko{nice (Mn), {to mo`ete videti na crte`u 3.

MEDI[TE (TA) ZA MED U SA]U 3

,,ALTERNATIVA SA MRE@OM OSNOVNOG DEMARIRAWA

Druga va`na razlika jeste da interval izme|u stadijuma 1 i stadijuma 2 (demarirawe i deoba), tj. period prekida legla, sada mora da bude du`i sve dok ne pronese nova matica u gorwem telu - oko 3 nedeqe. Budu}i da proizvodwa meda u sa}u ne zapo~iwe sve do posle deobe, i sa pretpostavkom da }e teren na kome su p~ele obezbediti dobru pa{u (vo}e/bagrem) demarirawe sa mre`om treba da prethodi tom periodu za oko 3 nedeqe, dok modifikacija sa mati~nom re{etkom ne treba da po~ne pre po~etka ovakve pa{e.

C R T E @

slabi pa{ni uslovi izazvali nedovoqnu upo{qenost ku}nih p~ela i ~ak i uz izobiqe ekstra ramova proizvodwa ku}nih p~ela je bila br`a od {irewa legla. ,,

- 73 -

Izolator sa ramovima za centrifugirawe

Po deobi, izletnice }e se ponovo vra}ati na roditeqsku podwa~u (crte` 3) da bi se pridru`ile novoj mladoj matici i wenim p~elama u telu broj 2. Osigurajte se da se stara matica ne na|e u medi{tu ili da bi ovo izbegli koristite mati~nu re{etku ispod wega, kada je dru{tvo u konfiguraciji kao na crte`u 4 iz prethodnog ~lanka. Ako do|e do neverovatne situacije da se razvije rojevi nagon dole izme|u faza 1 i 2, on }e biti zaustavqen pri deobi zbog gubqewa izletnica, u skladu sa otkri}em Tofmhspwf-a i Njmmfs-a koje odavno datira. Za izvesno vreme prose~na starost p~ela koje su na roditeqskoj podwa~i posta}e zna~ajno vi{qa.

Jedna druga va`na razlika jeste da posle +/- 3 nedeqe intervala posle stadijuma 1 u alternativi sa mre`om, stadijum 2 mo`e da se zaobi|e.

Mre`a se jednostavno zamewuje jednom mati~nom re{etkom ako je za proizvodwu meda u sa}u odabrana konsolidovana dvomati~na ko{nica, ili mre`a mo`e samo da se izvadi kako bi se spojila tela ko{nice, koja izvesno vreme mo`e da ostane dvomati~na.

ZAKQU^AK I PREPORUKA Preduslov za doslednu proizvodwu kvalitetnih boksesa meda u sa}u jeste plan za razvijawe jakih dru{tava u kojima }e p~ele biti

- 74 -

@ivadinovi} Rodoqub

sposobne da slobodno grade sa}e, neometane od uticaja nepo`eqnog rojewa.

Sa perspektive ovog serijala ~lanaka osim nekih oportunisti~kih opcija planovi koji najboqe posti`u `eqeno, zalaze u dve sveobuhvatnije strategijske kategorije.

Prema prvoj strategiji, med u sa}u se proizvodi nad ko{nicom sa plodi{tem od jednog nastavka koja je bila razvijena do maksimuma kao ko{nica sa dva tela putem organizacije otvorenog gnezda sa leglom o ~emu je ve} op{irno pisano, i potom bila redukovana na samo jedno telo u procesu u kom se odvija prekid legla od dve nedeqe (+/-), bez ili sa odgajawem nove matice. Ukupan broj p~ela koje sada ve} nisu naklowene rojewu, je orijentisan na proizvodwu meda u sa}u.

Prema drugoj strategiji, med u sa}u se proizvodi nad ko{nicom sa plodi{tem od dva nastavka sa dve matice, koja je formirana u vreme privremene podele (mre`a ili deoba) dvospratne ko{nice, i potom preure|ena u svrhu kontrole rojewa tokom pa{e sa organizacijom otvorenog prostora za skladirawe, o ~emu je tako|e pisano.

Dvomati~ne ko{nice su ionako mawe sklone rojewu.

U takvim ko{nicama, prema opcijama plana Xuniper Hil, dve matice ili: (a) koegzistiraju po jedna u svakom telu plodi{ta razdeqene samo mati~nom re{etkom (konsolidovano plodi{te za med u sa}u) ili (b) se preklapaju u aktivnostima za izvesno vreme u odsustvu mati~ne re{etke.

Pa`wa: U planu Xuniper Hil ove dve strategije mogu da se praktikuju jedna za drugom

da bi se proizveo med u sa}u u dugotrajnijoj sezoni, ili se pak mo`e po~eti sa prvom opcijom za naj`eqeniju glavnu pa{u, i da se posle ponovo sjedini sa deqenikom za jesen ili zimu. U obe strategije obezbe|ena je jedna matica u jednom nastavku ko{nice.

Sa jednom od oportunisti~kih opcija, jaka dru{tva koja su bila pripremqena za proizvodwu vi{ka meda i koja su pra}ena i pored wihove o~igledne sakupqa~ke revnosti, su odabrana i iskori{}ena da u me|uvremenu proizvode med u sa}u, i to u najkvalitetnijem delu pa{e, gde mogu da daju maksimum kvaliteta boksesa.

U jo{ jednom sasvim razli~itom primeru, dru{tva na kojima nije ra|eno ni{ta bitno po pitawu prevencije rojewa, pa su se izrojila, ali bez gubitka p~ela (zbog matice sa potse~enim krilima), mogu da budu upotrebqena za proizvodwu meda u sa}u kako je to bilo opisano u jednom od prethodnih ~lanaka. Su{tinski, potsecawe krila matici je korisna praksa budu}i da nema opasnosti od neuspeha {to se odnosi na gubqewe p~ela rojewem, osim u slu~aju tihe smene matice.

Potsecaju}i krila matici p~elar rezervi{e mogu}nost da interveni{e u bilo koje vreme na po~etku gradwe mati~waka, pa sve dok se neoplo|ena matica ispili - period od 9-10 dana. Ako do|e do rojevog nagona rano u sezoni, boqi izbor }e biti alternativa sa mre`om uvr{tena kao podvarijanta u planu Xuniper Hil. Principi na kojima le`i rojevi nagon, koji su odavno istaknuti i elaborirani u ovoj objediwenoj tezi, nadam se da bi trebalo da osposobe p~elara da boqe planira i racionalno donosi odluke.

Primedba urednika: Verujem da ste u`ivali ~itaju}i ovu seriju ~lanaka o rojewu i medu u sa}u.

Verovatno ste sada pomalo zbuweni, ba{ kao {to sam i ja bio pri prvom i{~itavawu, ali i odu{evqeni svim onim {to ste mogli da pro~itate. Mo`ete biti sigurni i u to da }ete pri svakom ponovnom ~itawu otkriti jo{ po ne{to novo, za koje }e Vam se ~initi da ga pre nije bilo u ~lanku. Upravo je to veli~ina najboqih tekstova !

Kroz ove ~lanke jednog istog autora, se prepli}u skoro sve sfere p~elarstva, i {to je najva`nije, napisan je na takav na~in da zahteva od nas preciznu analizu i udubqivawe u problematiku, {to nam jedino mo`e pomo}i da razumemo glavnu ideju ovih divnih napisa.

Jedini nedostatak izlo`ene tehnike p~elarewa le`i u onoj ve~noj zabludi p~elara da {to se vi{e radi oko p~ela, vi{e }e se i dobiti. Ako proizvodite med u sa}u prema gorwim uputstvima, ova zabluda se pretvara u su{tu istinu. Ali, ako se odlu~ite da na gore opisane na~ine suzbijate rojewe, a da proizvodite med za vrcawe, smem da tvrdim kako to ne}e biti nimalo ekonomi~no, naravno na ve}em p~eliwaku.

P~elarima sa malim brojem ko{nica je sve dozvoqeno. Ali, onima koji preferiraju na to da postanu profesionalci, ovakve zablude ne smeju da se provla~e kroz tehniku p~elarewa, jer }e ih stalno upu}ivati na p o g r e { a n p u t b e z o d r e d i { t a .

Apsolutno je neophodno da shvatimo jednu istinu! Ne}emo proizvoditi med za tr`i{te (jer ne}emo biti konkurentni) sve dok ne uprostimo tehniku p~elarewa do savr{enstva, tako da u odnosu na koli~inu ulo`enog rada dobijemo najve}i prinos (a ne najve}i prinos po ko{nici). Kada shvatimo su{tinu ovog problema, mo}i }emo da ka`emo da smo unapredili p~elarstvo. S v e d o t l e , s a m o v o d i m o p r a z n e r a z g o v o r e , pi{emo prazne kwige i dajemo prazne savete, neproduktivne i beskorisne !

P~eliwi vosak i proizvodwa satnih osnova

Autor: Cfsobse!!Mfdmmfsdr Izvod sa DE roma ,, ,,Uif!Ipofzcff!boe!Nbo (Medonosna p~ela i ~ovek) Mo`ete da ga kupite (60 $) uz pomo} redakcije ~asopisa Melitagora, preko Interneta na sajtu: ,, ,,Wjsuvbm!Cfflffqjoh!Hbmmfsz iuuq;00xxx/Bqjtfswjdft/dpn0mfdmfsdr0mfdmfsdr`vt/iun

- 75 -

P^ELIWI VOSAK

Ovaj izvod sa DE roma je objavqen u ~asopisu Melitagora za januar 1999. godine POREKLO VOSKA preporu~ivalo, ne samo {to je beskoristan, ve} P~ele radilice imaju osam `lezdi za se smatra i za opasan i trebalo bi da se zabrani. proizvodwu voska lociranih na unutra{woj U prirodno izgra|enom sa}u, dimenzije strani abdominalnih (stoma~nih) segmenata (od }elija i zbog toga i wihov broj na decimetru ~etvrtog do sedmog segmenta). Veli~ina kvadratnom povr{ine, variraju znatno od rase do vo{tanih `lezdi zavisi od uzrasta radilice. rase. Prose~ne dimenzije }elija koje grade One su najve}e kada je p~ela stara evropske p~ele su izme|u 5,13 mm oko 12 dana i smawuju se polako Veoma je korisno (Bqjt! nfmmjgfsb! mjhvtujdb) i 5,5 mm od 18. ili 19. dana do kraja nfmmjgfsb! dbsojdb). Bqjt! nfm. podsetiti se nekih (Bqjt! `ivota. mjgfsb!nfmmjgfsb je negde na sredini osnovnih saznawa sa prose~nom vredno{}u od 5,37 Tokom ovog stadijuma, p~ela wenim vilicama `va}e mm {to daje 800 }elija po dm2, u nauke o vosku, o vo{tane quspice proizvedene u upore|ewu sa 875 kod mjhvtujdb i `lezdama i u isto vreme dodaje wegovoj proizvodwi 760 dbsojdb. pquva~ne sekrete koji poma`u Sve evropske rase prihi preradi, kao i omek{avawe voska. Kada je vosak vataju vo{tane satne osnove sa upotrebi. Ovaj jednom dobro izme{en, on se 800 }elija po dm2, {to je broj koji ugra|uje u sa}e koje se gradi ili napis }e nam uz to odgovara veli~ini }elija od 5,37 se koristi za poklapawe meda. pomo}i i da boqe mm (Bqjt!nfmmjgfsb!nfmmjgfsb).

Realni broj }elija po dm2 SASTAV I SVOJSTVA razumemo seriju varira zavisno od razli~itih P~eliwi vosak ima veoma stabilnu hemijsku strukturu i prethodnih ~lanaka modela satnih osnova koje prave proizvo|a~i istih. P~ele dobro wegova svojstva se vremenom ne o medu u sa}u i prihvataju varijacije u gube. On je otporan na hidrolizu veli~inama, razume se do rojewu i prirodnu oksidaciju i sasvim je odre|enih granica: ako su mere nerastvorqiv u vodi. Osim larvi premale, osnove se ne prihvataju, a ako su prevevo{tanog moqca, nijedno drugo bi}e nema like, leglo }e najverovatnije na tom ramu biti stoma~ne kiseline i sokove koji mogu da ga razuglavnom trutovsko. grade.

PROIZVODWA VOSKA P~eliwi vosak je po prirodi lipid i Glavni uslovi za lu~ewe voska su: sadr`i zasi}ene ugqovodonike, kiseline, alkoď ľ - prisustvo zrelih/odraslih p~ela. hole, pigmente, najvi{e iz polena i propolisa, Spfdi isti~e da one treba da budu stare od 12-18 isto kao i sitne delove legla, itd. dana, ali Mjoebvfs tvrdi da moraju da budu i Na normalnoj temperaturi je ~vrste mla|e. konzistencije, i postaje krt i lomqiv kada mu ď ś - ambijentalna temperatura od 33-36oC temperatura padne ispod 18oC a brzo postaje mek oko p~ela koje grade vosak. i elasti~an na oko 35-40oC. ď ˇ - izobiqe u rezervi hrane; jaka pa{a P~eliwi vosak ima gustinu od pribli`no poma`e u izgradwi sa}a.

0,95 i ta~ku topqewa od oko 65oC. Jedna bogata sezona stimuli{e izvla~ewe Boja voska se mewa sa staro{}u. osnova, dok u lo{im prilikama lu~ewe potpuno Devi~ansko sa}e je bele boje, a sa starewem tamni prestaje. Ipak, p~ele mogu da poklope med i sve do skoro crne boje. leglo ~ak i kada nema pa{e na taj na~in {to Ovaj proces mewawa boje se doga|a zbog ponovo koriste vosak od postoje}eg sa}a. sa}a prisustva raznih supstanci u sa}u. Pigmentacija Postoje dva glavna razloga za dodavawe voska obi~no daje nijanse `ute, naranxaste i ramova sa satnim osnovama: crvene, pa sve do braon boje. Razlika u boji nema (1) Godi{wa zamena ve}eg broja ramova na uticaja na kvalitet voska. Zato, svaki poku{aj da du`i period osigurava dobro zdravstveno stawe se izbeli vosak (ozonizacija, sulfurna kiselina, dru{tava. Stari ramovi su idealna podloga za hidrogen peroksid i sl.) kako se u pro{losti bolesti koje izazivaju spore i gqivice.

- 76 -

@ivadinovi} Rodoqub

(2) Zamena starih ramova ramovima sa satOvaj metod zna~i nije mnogo efektivan za nim osnovama tako|e i smawuje mogu}nost pojave staro sa}e, pa se uglavnom koristi za vo{tane nagona za rojewe. Kada negovateqice imaju mali poklop~i}e ili novo sa}e. broj larvi o kojima treba da se brinu, one aku2 - TOPQEWE muliraju mast, a ako nema novih ramova na kojima KORI[]EWEM VRELE VODE }e utro{iti svoju energiju, mo`e do}i do rojevog ILI PARE nagona.

Dobijawe voska uz pomo} vrele vode i Prakti~no, svaka ko{nica treba da primi potapawa 3 rama za leglo sa satnim osnovama i isto Sa}e se stavqa u jutani xak koji se potom toliko za svako medi{te. medi{te (Pa i mnogo vi{e ~vrsto ve`e. Xak se spu{ta u neki veliki sud primedba urednika). napuwen vodom. Potrebno je i da se vre}a potopi pritiskom. Zatim se kuva na izvoru toplote.

TOPQEWE Vosak je lak{i od vode, filtrira se kroz jutu i I PRE^I[]AVAWE VOSKA isplivava na povr{inu. Kada se sa}e u potpunosOdre|en procenat ramova u plodi{tu ti istopi, iskqu~uje se izvor toplote, i ostavi se treba da se elimini{e svake godine. Da bi se sud dok se ne ohladi. dobio vosak, sa}e Vosak o~vrsne, formimora da se topi. raju}i blok na Postoji nekoliko povr{ini vode. Sve {to metoda da se ovo realje ostalo u vre}i se baca izuje sa razli~itim (ili se me{a sa piqevirezultatima i nom i koristi kao efikasno{}u.

Na p~eliwaku materijal za sagorevawe Ipak, nezavisVojkana u dimilici - primedba no od metode, od tamStojanovi}a urednika). nijeg sa}a se dobija (selo Beqa kod mawe voska nego od Dobijawe voska @itkovca) svetlo obojenog. vrelom vodom Razlog je jednostavan: i presom za tamnije i starije sa}e vosak je vi{e puta bilo Sa}e se stavqa u kori{}eno za leglo sud od 120 litara sa 20pa zato sadr`i 30 litara vode, i kuva se ko{uqice i otpatke dok se ne istopi. Kada je ili talog koje vosak ceo vosak stopqen, apsorbuje, {to rezulodstrawuju se `ice, i tira nemogu}no{}u da sadr`ina prenosi u se istopi sav vosak u presu oblo`enu jutom, a toku postupka topqeonda se po~iwe sa presowa.

Postupak rojewa sa 100% zamenom sa}a u vawem.

1 - SOLARNO Vosak izlazi van dru{tvima, koji omogu}uje ve}e dobiTOPQEWE jawe voska sa p~eliwaka, i o kome }e biti pod pritiskom. Posle Da bi vosak bio prvog presovawa pod vi{e re~i u drugom delu ove kwige uspe{no istopqen u pritiskom od 20 T, sa}e meseci) (izlazi iz {tampe kroz nekoliko sun~anom topioniku, temperatura u wemu Foto: RODOQUB @IVADINOVI] mora da se podigne iznad 68-70oC da bi vosak postao dovoqno te~an. Sun~ani topionik proizvodi vosak najve}eg kvaliteta.

Ali, ovim metodom se dobija samo 75% voska iz starog sa}a, budu}i da kada se topi staro sa}e, materija nastala od otpadaka ko{uqica se pona{a kao sun|er i upija vosak, redukuju}i wegovo isticawe.

Jo{ jedna karakteristika sa}e mora redovno da se okre}e zajedno sa topionikom ka suncu, a pri obla~nom vremenu do topqewa ne}e ni do}i.

P~eliwi vosak i proizvodwa satnih osnova

- 77 Foto: RODOQUB @IVADINOVI]

Ko{nice sa staklenim prozorima - opasnost za vosak i sa}e, p~ele pa i prinos p~elara ! ^est prizor na p~eliwacima Srbije. Opravdano ili ne, pokaza}e jedino vreme, ali stoji ~iwenica da p~ele treba gajiti na prirodan na~in, i da samo tako mogu dati maksimum p~elaru !!! se prome{a u vre}i i jo{ jednom presuje.

Procedura se ponovi i tre}i, posledwi put.

Svako presovawe treba da traje 90 minuta.

Te~nost odlazi u sud za talo`ewe gde se vosak podi`e na povr{inu.

Kada se ohladi, na povr{ini vode vosak o~vrsne u vidu vo{tanog bloka.

Dobijawe voska parom Princip ovih topionika je slede}i: dva povezana tanka su postavqena jedan do drugog.

Ramovi, sa}e ili medni poklopci se stavqaju u metalnu re{etkastu korpu unutar glavnog tanka.

Parno topqewe je zadovoqavaju}i metod za medne poklopce, ali mawe odgovara za topqewe starog sa}a budu}i da se od wega dobija samo 80-82% voska.

Dobijawe voska parom i presom Korpa sa starim sa}em se potapa u tank sa vrelom vodom, koji ima vodootporni poklopac.

Klip je sposoban da dostigne pritisak od 15 T pri presovawu sa}a.

Tank se dr`i potopqen oko jedan ~as.

Vosak izlazi kroz slavinu na najvi{qem delu tanka. Ovaj tip vo{tanog topionika mo`e da primi sa}e sa 60 ramova od legla ili i vi{e. Od wega se dobija odli~nih 90% voska.

Dobijawe voska centrifugalnim topqewem Vosak se tako|e mo`e dobiti upotrebom centrifugalne sile.

Za ovaj metod sa}e se topi u vreloj vodi i dobijena me{avina se vadi jo{ uvek vrela, u korpe centrifugalnog ekstraktora. Me{avina mora da se odr`ava na temperaturi iznad 65oC da bi se spre~ilo talo`ewe voska.

Ovaj tip ekstraktora nije pogodan za tretirawe malih koli~ina starog sa}a ili poklop~i}a, a i mnogo je skup za instalirawe zbog

cevovoda koji je neophodan, zbog kru`nog toka sistema.

Dobijawe voska pomo}u hemijskih rastvara~a Vosak isto tako mo`e da se dobije kori{}ewem hemijskih rastvara~a. Da bi se ovo uradilo, staro sa}e se me{a sa masnim supstancama kakve su benzol, aceton, toluen ili trihloretilen.

Ovaj metod se koristi u laboratorijama i u industrijskoj proizvodwi voska da bi se iscedila i posledwa kap voska iz ostataka preostalih posle klasi~nih metoda. Ali vosak dobijen na ovaj na~in uvek sadr`i tragove rastvara~a, a rezultat toga jeste nemogu}nost kori{}ewa u ko{nicama.

Dobijawe voska pomo}u toplote i kori{}ewa elektri~nih elemenata Ovim metodom se posti`e u{teda jer nije obavezno otse}i sa}e sa rama pre tretirawa.

Ramovi i sa}e su postavqeni izme|u dve vertikalne metalne plo~e u koje su ugra|eni elektri~ni grejni elementi. Jedna poluga pokre}e plo~e jednu ka drugoj i kako se vosak topi, tako pada u prihvatni sud. Kada je sav vosak istopqen, plo~e se razmi~u i sav otpad pada u drugi tank.

Zavisno od modela, ovaj tip ma{ina obradi 30-80 ramova na sat.

BLOKOVI VOSKA Bez obzira koji sistem je kori{}en za dobijawe voska, on }e se stvrdnuti ~im se ohladi.

Novi vosak }e biti daleko od ~istog, zato {to sadr`i veliku koli~inu vode i ne~isto}a.

Da bi se dobio vosak najvi{eg kvaliteta me{avina mora da se odr`ava toplom u {to je mogu}e du`em periodu dok se vosak ne istalo`i po slojevima.

Ovo se posti`e kori{}ewem zagrejanog

- 78 -

@ivadinovi} Rodoqub

tanka za talo`ewe. Najjednostavniji na~in jeste ako kofu stavimo u kutiju punu strugotine i pokrijemo je debelim poklopcem. Kada se vosak istalo`i i potpuno ohladi, blok je spreman za va|ewe iz kalupa (kofe).

Izgled savremene linije za proizvodwu voska Zbog razlike u gustini izme|u kalupa i vode, vosak }e isplivati na povr{inu vode i bilo kakva ne~isto}a }e biti ispod wega. Kada vosak o~vrsne, ne~isto}e se grebawem odstrane.

Ako se vosak ohladi previ{e brzo, velika koli~ina ne~isto}a }e ostati u vosku, pa moramo ponovo da ga topimo.

Da bi se stopili blokovi voska, on se zagreva na 80oC u tanku sa dvoslojnim zidovima u kojima struji topla voda. Ne~isto}e se odstrawuju otvarawem slavina na razli~itim nivoima tanka.

Druga tehnika se sastoji u tome {to se koristi tank za talo`ewe koji ima slavine na razli~itim nivoima. Dva otvora, na rastojawu od 3 cm se postavqaju pribli`no na nivou dodira voska i vode. Ovo osigurava da vosak isti~e bez ne~isto}a.

Pre nego se ovo pripremi, voda se ispu{ta napoqe kroz ni`i otvor sve dok se ne pojavi vosak. Kada se do|e do ove ta~ke, vosak mo`e slobodno da se to~i na gorwoj slavini u kofe ili kalupe koji bi trebalo da su sa izolovanim dnom (stiropor ili drvo) i pokrivaju se }ebetom da bi se u wega apsorbovao vi{ak vlage. Preostali vosak se ponovo topi.

Za hla|ewe je potrebno 48 ~asova.

PROIZVODWA SATNIH OSNOVA Izbor sirovog materijala Sasvim nezavisno od tehnike proizvodwe, vosak od poklop~i}a, verovatno zato {to je previ{e ~ist, daje krte mawe elasti~ne satne osnove, nego {to je slu~aj kod satnih osnova dobijenih od obi~nog sa}a.

Proizvo|a~i satnih osnova vi{e favorizuju vosak od sa}a, ali generalno koriste razumnu me{avinu obe vrste voska sa ciqem da sjedine snagu i elasti~nost.

IZRADA VO[TANIH SATNIH OSNOVA Presa za vosak u obliku plo~e Prese-plo~e sli~ne onoj koju je prona{ao Sjfutdif nisu vi{e u modi budu}i da daju prilino

Foto:

RODOQ

UB @I VA

DINOV

I]

Pomenuti na~in rojewa je prezentovan p~elarima, i oceweno je da nosi veliku perspektivu svakom ma{tovitom p~elaru u proizvodwi ve}e koli~ine voska, kao i u boqem zdravstvenom stawu p~ela.

,, Najjrev vnos snijji ~lanov vi Dr ru{tv va p~elar ra ,,Aleks sinac is spr red p~elar rske ku u}e vi}a, na p~elar rskom pikniku u i pr rezentacijji rojjew wa sa p~elar ra Vojjkana Stojjanov 100% zamenom sa}a u dr ru{tv vima.

P~eliwi vosak i proizvodwa satnih osnova debele, krte listove satnih osnova i tra`e puno rada za proizvodwu.

Prese u obliku vaqaka Danas je ovo najpopularniji metod.

Postoje dve sasvim razli~ite procedure: (1) Ispup~eno gravirani vaqci -direktan metodOvo je br`a tehnika (ali ne i boqa primedba urednika) za izradu satnih osnova.

Te~ni p~eliwi vosak se kre}e pravo na vaqke koji se hlade vodom i koji su ispup~eno izgravirani u obliku heksagonalnih }elija. Tako se vosak hladi i presuje u isto vreme u jednu neprekidnu traku koja se se~e na odgovaraju}e dimenzije na drugom delu linije za proizvodwu vo{tanih satnih osnova.

Ipak, osnove proizvedene na ovaj na~in su ~esto ~vrste i krte. krte (2) Ispup~eno gravirani vaqci i prethodno izvaqani listovi voska -indirektni metodU ovoj proceduri prethodno izvaqani (laminirani) listovi voska se propu{taju kroz ispup~eno izgravirane vaqke. Ove ma{ine se uglavnom koriste od profesionalnih proiz vo|a~a satnih osnova. osnova Standardna praksa jeste pravqewe duge

Foto: Jugoslav Stojkovi}

- 79 -

rolne ravnog (neugraviranog) p~eliweg voska debqine pribli`no 3-4 cm uz sporo okretaw glatkih vaqaka, koji se iznutra hlade vodenim mlazovima, a u tanku se nalazi stopqeni vosak koji se kre}e ka vaqcima. Jedan sloj voska koji se formira na povr{ini se odstrawuje no`em postavqenim neposredno ispred vaqaka za laminirawe. Iza tih vaqaka izlazi neprekinuti list koji, kada se jednom ohladi, automatski se uvija u veliku rolnu.

Pritisak koji se primewuje tokom ove tehnike su{tinski tako mewa fizi~ke karak teristike voska da listovi postaju mawe krti i fleksibilniji nego satne osnove napravqene bilo kojim drugim metodom. metodom Laminirana traka je sada spremna za slede}i korak proizvodwe satnih osnova. Rolna voska se stavqa u tank sa toplom mekom vodom (40oC), i pa`qivo se odmotava. Zbog mawe gustine voska, rolna plovi na vodi. Kraj trake se stavqa izme|u vaqaka ~ija je povr{ina sada izgravirana u obliku heksagonalnih }elija, te se proizvodi neprekidna traka gotove satne osnove.

Pri rotirawu, vaqci se vla`e serijom malih mlazova nasapuwene vode. Traka satne osnove se onda se~e na table potrebne veli~ine koje se automatski re|aju na kraju proizvodne linije.

Ukratko, pravo ~udo tehnike i kvaliteta ! (primedba urednika)

- 80 -

PRIRODNI ODBRAMBENI MEHANIZMI P^ELA NA BOLESTI I PARAZITE Svuda u svetu razvoj p~elarstva ometaju razli~iti faktor, me|u wima i bolesti i paraziti. Paraziti )Wbsspb! ili Bdbsbqjt), trule`i, nozema i drugo dovode do ogromne ekonomske {tete.

P~eliwa zajednica, ovaj fascinantan super organizam je tokom evolucije sa ciqem pre`ivqavawa razvio u borbi za `ivot uspe{ne odbrambene mehanizme protiv bolesti, parazita i drugih za `ivot {tetnih faktora. I pored svega toga, medonosna p~ela pokazuje enormno velike sposobnosti prilago|avawa na specifi~no okru`ewe. Ista rasa p~ela mo`e da `ivi u tropskim podru~jima, u pustiwi, ba{ kao i u podru~jima sa promenqivom ili pak hladnom klimom.

I z b r o { u r e :N p s ! W â&#x20AC;˘ f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .

Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj

[TETNI FAKTORI PROTIV KOJIH P^ELE MORAJU DA SE BRANE (1) Velika armija patogena, parazita, prenosioca bolesti, grabqivaca i {tetnika.

(2) Odre|ena okru`ewa koja ponekad nisu odgovaraju}a zbog nedostatka medonosnih i polenonosnih biqaka.

(3) Nadmetawe sa drugim p~eliwim zajednicama za hranu (previ{e zajednica na malom medonosnom prostoru).

(4) Direktno uznemiravawe od ~oveka:

@ivadinovi} Rodoqub

Autor: ď&#x20AC;Ž Kptu!! I/!! Evtunboo Ojfefst Mboeftjotujuvu!! gvs!! Cjfofolvoef Dfmmf-!! Hfsnboz ^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff Kpvsobm-u za juni 1993. godine i Melitagori za maj 1996.

ď &#x2013;

pogre{no upravqawe p~elama, pogre{ne intervencije u ko{nicama, kori{}ewe nepogodnih nesavremenih ko{nica, pogre{na upotreba lekova sa {tetnim umesto korisnim posledicama.

(5) Indirektne {tete koje izaziva ~ovek: uni{tewe medonosne flore kao rezultat modernizacije poqoprivrede i {umarstva, upotreba pesticida i industrijsko zaga|ewe.

Ovaj rad se bavi samo prvom grupom faktora: `ivim organizmima koji ometaju `ivot p~eliwim dru{tvima, u koje spada skoro ceo jedan spektar dela `ivotiwskog carstva. Na primer: virusi (me{inasto leglo, paralize), bakterije (trule`i, septikemija), protozoe (nozemoza), gqive (kre~no leglo, kameno leglo, polenske gqivice), paraziti (Bdbsbqjt-! WbsspbUspqjmbfmbqt), insekti (ose, mravi, muve-Ubdiojet, sve vrste vo{tanog moqca), amfibije (Cvgp!nbsj. ovt), ptice (p~elarica), sisari (kuna, medved, mi{), i naravno ^OVEK. P~eliwa zajednica kao celina, je kao i mnoge druge `ivotiwe sposobna da koristi odbrambene strategije protiv ovih neprijateqskih faktora i organizama. Da bi se razumeli ovi odbrambeni mehanizmi, potrebno je da se razlu~e neki osnovni biolo{ki fenomeni koji karakteri{u p~eliwu zajednicu kao socijalni organizam.

(1) P~ele su holometaboli~ki insekti. insekti U toku raznih razvojnih stadijuma one stalno mewaju svoje navike. Mlade larve se sasvim razlikuju od odraslih, pa ih i bolesti takvima prate.

(2) Medonosne p~ele nisu doma}e `ivotiwe, niti ih je takvima mogu}e u~initi. u~initi One sakupqaju wihovu hranu u slobodnoj prirodi kao {to to rade i drugi insekti. Ova jaka zavisnost od prirode, skoro van ~ovekove kontrole zna~i da `ivot ili smrt p~eliwih zajednica zavisi od bogatstva medonosnih i polenonosnih biqaka u okolini, ali isto tako i od biqaka koje mogu biti kontaminirane pesticidima.

(3) Harmonija u p~eliwoj zajednici. zajednici Ovaj fascinantan red hiqada `ivih organizama koji `ive zajedno, je baziran na uro|enom ili nau~enom pona{awu, podeli rada, reakciji na hemijske i fizi~ke signale i na osnovnom fenomenu ponude i potra`we. P~eliwa zajednica je samoreguli{u}i sistem za balansirawe,

Prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita

- 81 -

otvoren za stimuluse iz z ajednica ima dobr o ko{nice i okoline, jedna I z b r o { u r e : N p s ! W â&#x20AC;˘ f m j f i p ! q m p e v , S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 . razvijene mehanizme r a v n o t e ` a v e o m a Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj koji joj omogu}uju pripravna za opasnosti opstanak. iz spoqne sredine.

Csfutdilp! opisuje Razmena hrane, sa svim ovo stawe na slede}i wenim konsekvencama, za na~in: ,,[ansa igra va`nu ulogu u ostopstanak se bazira na varewu harmonije zajedprirodnoj sposobnosti nice, tj. super organizma. p~eliwe zajednice da (4) Zavisnost od odoli stalnim napadima sezone i okoline. brojnih patogena. Pored okoline Rast i smawewe populacije u toga, dopunski postoje toku godine. Postoje {tete zbog pesticida, dugove~ne zimske i zaga|ewa okoline i kratkove~ne letwe p~ele, svaki vid sa svojim drugih negativnih uticaja. Uz to, danas odbramrazli~itim fiziolo{kim osobenostima. beni mehanizmi moraju da funkcioni{u boqe ,, (5) Podela rada. nego ikada . rada Unutar ko{nice vlada stroga podela rada zasnovana na genetskim fakK/Buljotpo (1985) ka`e: ,,Kqu~ za kontrolu torima (podfamilije), na uzrastu p~ele, na bolesti jeste ne samo razumevawe ovih odbramrazvoju odre|enih `lezdi, ali isto tako i na benih mehanizama, ve} i celokupnog odnosa ,, aktuelnim potrebama p~eliwe zajednice. doma}ina (obolelog) i patogena .

(6) Podela na dve specifi~ne `enske Kada je jedan socijalan organizam kakav je kaste: matica i radilica. p~eliwa zajednica bolestan? Prisutnost patogeradilica (7) P~eliwa dru{tva se razmno`avaju na u dru{tvu, u pojedina~nim p~elama, u hrani, iskqu~ivo rojewem. vosku itd. ne zna~i i da je dru{tvo bolesno. rojewem Ne postoje pojedina~ne p~ele koje odle}u iz K/Buljotpo (1985) opet zajednice sa namerom da je navodi: ,,Op{te zasnuju novo p~eliwe verovawe da je p~eliwa dru{tvo kao {to to ~ine zajednica na lo{em putu bumbari. Nasuprot tome, ako je veliki broj wenih rojewe je oblik vegetap~ela zara`en. tivne podele jednog orgaSuprotno je verovatno i nizma. Roj je savr{eni istina: mnogo p~ela je po~etak koji u sebi nosi zara`eno jer je p~eliwa sve {to je potrebno novoj zajednica na lo{em putu, p~eliwoj zajednici. tj. wena prirodna kon Pored toga, rojewe je trola je iz nekog ,, savr{eni lek za p~eliwe I z b r o { u r e : N p s ! W â&#x20AC;˘ f m j f i p ! q m p e v , S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 . razloga rastrojena . dru{tvo, jer elimini{e F o t o : j o h / ! \ u f g b o ! L p o p { t j U p~eliwoj zajednegativne faktore iz nici koja ne pokazuje starog gnezda (bolesti, parazite, nedostatak nijedan znak bolesti mogu biti prona|eni patohrane, opasnosti iz okoline). geni skoro svih bolesti. Neki patogeni, kao {to Na prvi pogled neko mo`e da pretpostavi je uzro~nik nozemoze, mogu se na}i skoro u ba{ da dru{tvo sa svim svojim zalihama hrane mo`e svakom dru{tvu. Tako|e, pojedina~ne p~ele mogu da bude idealna podloga za odgajawe bezbroj patobiti katastrofalno bolesne, dok je sama p~eliwa gena, klica i {tetnika: konstantna visoka temzajednica potpuno zdrava. peratura i vla`nost, tama, velika koli~ina P~eliwa zajednica je bolesna kada broj hrane (med kao ugqenomrtvih ili bolesnih hidratna i polen kao p~ela, larvi ili lutki, proteinsko-vitaminska prelazi odre|ene hrana), hiqade zbijenih granice, tako da se norp~ela, kojima se patogeni malno funkcionisawe mogu lako prenositi, dru{tva zna~ajno velika podru~ja sa poremeti. Sa druge otvorenim leglom, posstrane, mali gubitak tojan dolazak i odlazak zara`enih p~ela i p~ela, sakupqawe hrane razvojnih stadijuma je i vode iz okoline kojima neophodan za `ivot jedne se patogeni mogu uneti u zdrave p~eliwe zajedko{nicu. I pored svega nice. o v o g a , j a k a i I z b r o { u r e :N p s ! W â&#x20AC;˘ f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .

Glavni odbramharmoni~na p~eliwa F o t o : j o h / ! \ u f g b o ! L p o p { t j beni mehanizmi koje

- 82 -

@ivadinovi} Rodoqub

p~eliwa zajednica koristi protiv bolesti i parazita su slede}i:

- 1 HIGIJENSKO I NEGOVATEQSKO PONA[AWE MEDONOSNIH P^ELA Obi~no p~ele odstrawuju iz ko{nice sve {to im se ~ini abnormalnim: strane objekte, bolesne ili mrtve larve, mrtve p~ele, strane organizme itd.

Pored ovoga, odrasle p~ele veoma temeqno ~iste same sebe ili p~ele oko sebe (negovawe). Ovo higijensko pona{awe mo`e dobro da bude demonstrirano kod p~eliwih zajednica otpornih na ameri~ku kugu. To mnogo zavisi od naslednih osobina p~ela. Odgajawem i selekcijom p~eliwih zajednica koje kroz vi{e generacija imaju pomenutu osobinu, mogu}e je dobiti sojeve otporne na ameri~ku kugu. Higijensko pona{awe odraslih p~ela je odgovorno za ovu otpornost: radilice otpornih sojeva mnogo br`e otklapaju }elije sa bolesnim i mrtvim larvama i uklawaju ih iz ko{nice. Sojevi koji su osetqivi na kugu ovo ne uspevaju da urade, ve} delovi zara`ene materije ostaju u }elijama, ili ~ak i cele bolesne i zbog toga izobli~ene larve.

Najmawe dva gena su odgovorna za ovo (Spuifocvimfs, 1964,: v (vodbq ili otklopi) i s (sfnpwf ili odstrani)).

Generalno uzev{i, higijensko pona{awe se bazira na tri koraka: (A) Pojedina~na p~ela inficirana patogenom brzo reaguje na wega te se razboli i uskoro umire.

(B) Soj p~ela prepoznaje ovaj stadijum infekcije kao abnormalan.

(V) Soj p~ela odstrawuje abnormalni stadijum legla. Isto tako abnormalne ili bolesne odrasle p~ele se u odre|enim slu~ajevima odstrawuju.

Ovim lancem se infekcija prekida.

P~eliwa zajednica kao celina, a mawe p~ela kao jedinka, pokazuje rezistenciju na napad patogena.

Druge bolesti, kao {to su me{inasto leglo, kre~no leglo, nozemoza, paraliza, septikemija i sl. su dobri primeri za ovaj odbrambeni mehanizam. ^ini se da je higijensko pona{awe efektivno ~ak i protiv varoe u odre|enim p~eliwim zajednicama Bqjt!Nfmmjgfsb!(Cvdimfs, 1992).

I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .

Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj

Radilice Bqjt! Dfsbob! su sposobne da odstrane varou sa wihovih tela za samo nekoliko sekundi. ^esto im u tome poma`u i susedne p~ele.

Pored ovog, p~ele Bqjt!Dfsbob su sposobne da prepoznaju poklopqene }elije legla zara`ene varoom. One otvaraju }elije, odstrawuju varou i ubijaju je tako {to joj odgrizu noge. U dru{tvima Bqjt!Nfmmjgfsb ovo pona{awe je zabele`eno samo u nekoliko slu~ajeva. Ali se ~ini da je najrazvijenije kod afrikaniziranih p~ela u Ju`noj Americi (Svuuofs, 1992). Veoma je korisno obra}ati pa`wu na pojavu ovakvog pona{awa, makar i u mawem stepenu, budu}i da u budu}nosti ovakve karakteristike mogu biti poja~ane selekcijom na odre|ene genetske sojeve. Svuuofs je 1992. konstatovao: ,,Karakter aktivne odbrane od varoe verovatno }e igrati va`nu ulogu u budu}im programima za selekciju medonosne p~ele koja }e ,, biti tolerantna na varou .

I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .

Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj

- 2 VELIKA SPOSOBNOST REGENERACIJE GUBITKA P^ELA Ovaj mehanizam je od izvanredne va`nosti i karakteristi~an je za socijalne insekte kao {to je medonosna p~ela i zaista je veoma efikasan. On je povezan sa prvim mehanizmom.

Gubici u p~elama se kompenzuju za kratko vreme.

-3CJFOFOVNTBU[ I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .

Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj

Cjfofovntbu{! zna~i neprekidnu rotaciju p~eliwih generacija: leglo - odrasle p~ele leglo itd. Ovaj fenomen je ekstremno zavisan od

Prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .

Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj

- 83 -

zna svaki p~elar roj aktivira sve biolo{ki bazirane impulse i navike u pona{awu kao {to je izgradwa sa}a, sakupqawe hrane, odgajawe legla itd. On sam sebe odvaja od biv{eg infektivnog pritiska u maj~inskoj p~eliwoj zajednici.

P~elar treba da izvede zakqu~ke iz ovakvog pona{awa p~ela, i da ih primeni u svojoj tehnici p~elarewa (pre svega da ~e{}e zamewuje sa}e primedba urednika).

- 5 OGRANI^AVAWE BOLESTI NA P^ELIWE LEGLO ILI ODRASLE P^ELE stimulacije okru`ewa (vreme, polenske i medne rezerve), ali isto tako i od genetike p~ela.

Ako jedna generacija sledi drugu nema prekida u odgajawu legla, du`ina `ivota odraslih p~ela je normalna, a mnogi paraziti i patogeni imaju malu {ansu da se razmno`avaju.

Najboqi primer za ovo jeste trahejni parazit Bdbsbqjt! Xppej. Pod normalnim uslovima rotacija p~eliweg `ivotnog ciklusa nadopuwuje brzi gubitak starijih inficiranih odraslih p~ela, tako da `ivotni ciklus Bdbsbqjt-a ne mo`e da se kompletira. Ali u vla`nim i ekstremno suvim letima, p~ele izletnice `ive du`e jer mawe rade. K/Buljotpo! ka`e: ,,Tako one `ive dovoqno dugo kako bi Bdbsbqjt!!kompletirao svoj `ivotni ciklus. U dobrim godinama izletnice `ive radno, ali zato kratko i Bdbsbqjt ,, umire sa wima . Isto tako su ume{ani i drugi faktori kao {to je mogu}nost Bdbsbqjt-a da se preseli na druge mla|e p~ele.

I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .

Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj

-4FORMIRAWE ROJA ROJEVNI IMPULS Drugi veoma efektivan odbrambeni mehanizam je impuls p~eliwe zajednice da se podeli, da formira rojeve. Roj napu{ta maj~insko dru{tvo, koje bi eventualno moglo da bude i bolesno, i gradi novo sa}e.

Ovo je mnogo va`an prekid infektivnog lanca u slu~ajevima mikrobnih patogena.

K/Buljotpo! (1985) pi{e: ,,Prirodna kontrola ameri~ke kuge jeste uni{tavawe sa}a, budu}i da je sa}e slaba ta~ka u vezi izme|u p~ela i Cbdjmmvt mbswbf!mbswbf (izaziva~ ameri~ke kuge). Kao {to

Ovaj fenomen je evoluirao kao velika selekcijska prednost medonosne p~ele. Obi~no patogeni, izaziva~i bolesti p~eliweg legla nisu {tetni za odrasle p~ele i sa druge strane, bolesti odraslih p~ela ne napadaju leglo (kameno leglo i varoa su izuzeci ovog pravila).

I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .

Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj

- 6 KONTROLA PLODNOSTI I RAZMNO@AVAWA PARAZITA STRATEGIJAMA P^ELIWE ZAJEDNICE Ovaj odbrambeni mehanizam je zaista interesantan u vezi sa varoom. Sada{we istra`ivawe ove teme posebno u vezi sa originalnim doma}inom varoe Bqjt!Dfsbob bi ispunilo jo{ neko dopunsko istra`ivawe. Jer, mnoga istra`ivawa tek treba da budu ura|ena. Ja }u ograni~iti ovaj rad na samo neke aspekte.

Otkrivene su razlike u reprodukciji varoe koja parazitira evropske p~ele (Bqjt Nfmmjgfsb*! ne samo izme|u razli~itih dru{tava nego i u samoj p~eliwoj zajednici: `enke varoe se reprodukuju mnogo vi{e u trutovskom nego u radili~kom leglu (u proseku iz trutovskog legla izlaze 2,6 plodne varoe, a iz radili~kog samo 1,3). Za ove razlike su odgovorni razni faktori kao {to je ishrana, ili hormoni, ili du`ina razvoja i trajawe perioda poklopqenog legla.

Trutovsko leglo je daleko privla~nije za varou od radili~kog (u proseku 8,6 puta). ^ini se da tako medonosna p~ela namamquje varou u zamku zvanu trutovsko leglo, tako da radili~ko leglo ostaje bez zna~ajnije zaraze pa tako mo`e da ispuni najva`nije funkcije p~eliwe zajednice.

Kod p~ela Bqjt! Dfsbob! ova osobita pri-

- 84 -

@ivadinovi} Rodoqub

mamqivost trutovskog legla za varou je ekstremno dobro razvijena i ima odbrambeni efekat za dru{tvo: ove inficirane trutovske }elije koje imaju veoma te`ak vo{tani poklopac se ~esto i ne otklapaju. Ostaju neotklopqene pa i trutovi i varoe umiru zajedno unutra. Ovo poma`e zna~ajno da se redukuje populacija varoe.

Postoji mnogo indicija da }e biti mogu}e, posle dopunskih istra`ivawa, selektirawe, odgajawe i potpunija analiza, da se prona|u sojevi medonosne p~ele od na{ih evropskih rasa p~ela koji su na neki na~in otporni na varou, ili barem tolerantni na wu. Mehanizmi koji su ukqu~eni u ovu rezistenciju odnose se na vi{e razli~itih faktora (Lfgvtt, 1993).

- 7 IMUNITETNE REAKCIJE Iako pojedina~no ~lanovi p~eliwe zajednice (larve ili odrasle p~ele) op{te uzev{i nisu osobito otporne na patogene, bile su ispitivane imunitetne reakcije na individuama a to otkrivawe formiranih antitela zna~i (Dbtuffmft i saradnici, 1989). Ako se strana tela ubace u hemolimfu p~ela formiraju se peptidi sa konstantnom sekvencom od 18 aminokiselina. Otkriveno je da ovi peptidi imaju baktericidno dejstvo! Isto tako mo`e se demonstrirati fagocitoza u hemolimfi p~ela: patogene bakterije ( Qtfvepnpobt ) koje su bile unesene u hemolimfu p~ela bile su odstrawene (pojedene) od strane fagocit nih krvnih }elija ( hsbovmpdzuft ) u hemolimfi.

mogu}nosti da ih prenese drugoj p~eli putem trofilakse (socijalna razmena hrane). Ovi prirodni odbrambeni mehanizmi su veoma efikasni u redukciji {irewa klica. Mogu se pokazati i genetske razlike u ovom pona{awu izme|u razli~itih p~eliwih zajednica.

- 10 ANTIBIOTSKE SUPSTANCE U P^ELIWIM DRU[TVIMA Antibiotske supstance u p~eliwoj zajednici su od presudne va`nosti za odbranu od mikroorganizama, naro~ito u za{titi rezervi hrane. Navika (pona{awe) p~ela da ~uvaju med i polen tokom dugog perioda ~ini neophodnom za{titu ove hrane od kvarewa, tako da je mikroorganizmi ne bi koristili u svojoj ishrani. Zato mi u p~eliwoj zajednici nalazimo skoro sterilne uslove: }elije sa}a, zidove ko{nice, hrana za larve i naro~ito skladirani med i polen (perga) sadr`e antibiotske komponente (Treba re}i da je polen koji se prera|uje u pergu od strane p~ela, daleko od sterilnog. U wemu je na|eno 107 vrssta gqivica, 81 vrssta kvassaca i 39 vrssta bak kterija a svi ovi mikroorganizmi ulaze u p~eliwi recept za spravqawe perge, i one ih dodaju u onom delu prera|iva~kog ciklusa, kada su i potrebni - primedba urednika).

Hemijska priroda ovih supstanci je krajwe razli~ita: fenolni sastojci u propolisu kao {to su flavonoidi, kafeolidi itd., glikooksidaza koja formira vodonik peroksid, masne kiseline, terpeni, peptidi i druge komponente.

- 8 UBADAWE I GRI@EWE Protiv grabqivaca, neprijateqa, i neprijateqskih napada~a p~ele se efektivno brane ubadawem, ali isto tako i svojim vilicama. Ne postoji sumwa da je opstanak medonosne p~ele preko milion godina zavisio od sposobnosti ovih insekata da se odbrane kori{}ewem uboda kao efektivnog oru`ja, ~esto ubijaju}i neprijateqa. P~ele radilice Bqjt! Dfsbob, kao {to je ve} napomenuto mogu da uhvate ili zgrabe varou, ubijaju}i je ili je rawavaju}i ugrizima. U mnogo mawem stepenu to ~ine i na{e p~ele Bqjt Nfmmjgfsb.

.!:!.

QSPWFOUSJDVMVT! Sakupqawe meda i pona{awe pri razmeni hrane bi bili pogodni za {irewe mikroba mnogo br`e niz p~eliwu zajednicu da ne postoji qspwfo. usjdvmvt. Ova tesna mi{i}na cev stoji izme|u hrane sa jedne strane i `eludca sa druge i ima ulogu filtera koji odstrawuje ~vrste elemente (bakterijske spore, polen itd.) iz hrane. Npstf i Dppqfs (1985) pi{u: ,,Ovo se vr{i na ~etiri nezavisne i pokretne trouglaste usne koje love ~vrste elemente wihovim resama u vidu vlakana i spu{taju ih dole u ~etiri mala udubqewa. Kada se one napune sadr`ina se prenosi do `eludca ,, radi varewa ili osloba|awa . Ovim metodom p~ela mo`e da odstrani klice bolesti bez

I z b r o { u r e :N p s ! W â&#x20AC;˘ f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .

Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj

Pored za{tite rezervi hrane antibiotskim supstancama, one p~elama poma`u i u odbrani od patogena. U na{oj laboratoriji je pokazano da kulture Cbdjmmvt! mbswbf! mbswbf i Cbdjmmvt! bmwfj mogu da budu zaustavqene u razvoju pomo}u vodonik peroksida koji je ve} pomenut.

Vrlo je verovatno da se isto doga|a i u crevima larvi koje su inficirane patogenima. Trebalo bi da se izvedu dodatna daqa istra`ivawa o tome.

ZAKQU^AK ZA P^ELARSKU PRAKSU

Nema sumwe da je otpornost dru{tva na bolesti blisko povezana sa stepenom efikasnosti ovih 10 odbrambenih mehanizama koji su gore pomenuti. Preostaje jo{ posledwe pitawe: kako

Prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita da gajimo p~ele na prikladan na~in a da ne naru{imo zdravqe i harmoniju p~eliwe zajednice kao i prirodne strategije sistema odbrane od bolesti? (Onda kada shvatimo koliko je va`no ba{ to - ne naru{iti prirodne odnose u zajednicama, mo}i }emo da o~ekujemo od na{ih dru{tava da budu zdrava i da donesu puno svojih proizvoda koji su nam, pre svega, ekonomski bitni. Sve dok na{e tehnike p~elarewa naru{avaju prirodnu strukturu u ko{nici, dotle }e p~ele i prinosi trpeti, a na{ rad biti uzaludan - primedba urednika).

Potrebno je uzimati u obzir pet glavna kriterijuma: (1 1 ) Gajewe p~ela koje imaju sve nasledne faktore potrebne za odbranu od bolesti. bolesti Ovo se mo`e posti}i selekcijom i odgajawem povoqnog genetskog materijala, koji odgovara lokalnim uslovima okoline p~eliwaka (lokalni ekotip odgovaraju}ih p~ela, sojevi od odre|ene izabrane rase). U modernom p~elarewu vi{e ne postoji prirodna selekcija p~eliwih zajednica. Zato moramo da sami reagujemo i da odstrawujemo slaba, nepogodna dru{tva.

Selekcija nije ni{ta drugo do kopija doga|awa u prirodi. Csfutdilp, 1973. navodi: ,,Ako konstantno elimini{ete lo{e p~eliwe zajednice, ne}ete ,, imati problema sa bolestima p~ela . Razume se, ova izjava treba da se prihvati na jedan razuman i delimi~no ograni~en na~in. Jer, postoji mnogo izuzetaka lokalne prirode!

(2 2 ) Okolina mora da obezbedi dovoqno hrane za p~ele. p~ele Mora da bude dovoqno pravog nektara i polena. Ne sme se prekidati prerada meda u ko{nici i wegovo sakupqawe van ko{nice. U suprotnom, p~eliwe zajednice treba prihrawivati ili transportovati u podru~ja sa boqom pa{om. Gladna p~eliwa zajednica ne mo`e da se brani od bolesti.

(3 3 ) Ko{nica i wene dimenzije i kon strukcija moraju da budu u ravnote`i sa potrebama p~eliwe zajednice i sa tehnikom p~elarewa koju p~elar primewuje. primewuje (4 4 ) Gajewe p~ela bez kori{}ewa leko va. va Op{te uzev{i, tretman lekovima se kosi sa prirodnim odbrambenim mehanizmom gore spomenutim! Cbjmfz, 1981. godine navodi: ,,Osobito kori{}ewe antibiotika, koji ne odstrawuju infekciju, i koji dozvoqavaju patogenima da se {ire neotkriveni (pogledajte komentar urednika na strani 9 ove kwige primedba urednika), vode u zavisnost od ~estih i ,, {iroko rasprostrawenih tretirawa .

Kori{}ewe antibiotika kod ameri~ke kuge je najboqi primer za konstantno maskirawe zara`enih p~eliwih zajednica. Kori{}ewem lekova patolo{ki simptomi mogu da i{~eznu, opasnost od pojave infekcije se smawuje, ali milioni patogenih klica (u ovom slu~aju spora) su jo{ uvek u p~eliwoj zajednici, u sa}u, u rezervama hrane, ~ekaju}i pogodan trenutak za razmno`avawe, i to masovno. Ovakav trenutak }e nastati recimo kada se lekovi ne koriste

- 85 -

neprestano. I p~eliwe zajednice u susedstvu su tako|e u opasnosti. Upotreba lekova omogu}uje inficiranoj larvi da `ivi. Ovo je suprotstavqeno prirodnoj strategiji p~eliwe zajednice da elimini{e patogene klice u larvi {to je mogu}e pre. Prihrana lekovima maskira prirodne principe selekcije. Uvek postoje neke p~eliwe zajednice ili pojedina~ne larve koje su osetqive na patogen. U prirodnim uslovima one se iskorewuju. Druge pre`ivqavaju zbog nenaru{enog odbrambenog mehanizma.

Postoji izuzetak gde je, ~ini se tretirawe hemikalijama opravdano u dana{we vreme: kod varooze evropskih medonosnih p~ela. Odnos doma}in-parazit je toliko skorog datuma da su prirodni odbrambeni mehanizmi ekstremno ograni~eni. Zato je neophodno koristiti hemijska sredstva, ali i biolo{ke metode, u sadejstvu sa lekovima. U protivnom, ve}i broj zajednica }e biti o{te}en ili }e uginuti, barem u Centralnoj Evropi.

OVO JE JEDINI ISPRAVAN NA^IN LE^EWA AMERI^KE KUGE !

ZABORAVITE LI TO, PRO]I ]EMO KAO AMERIKANCI !

I z b r o { u r e :N p s ! W â&#x20AC;˘ f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .

Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj

(5 5 ) Ispravan na~in rukovo|ewa p~eli wim zajednicama. zajednicama U na{e vreme kada intenzivna poqoprivreda i {umarstvo nude nepogodne uslove za p~ele, ali se i pored toga o~ekuju dobri medni prinosi, neophodno je rukovoditi p~eliwim zajednicama na ispravan na~in. Opisivano je mnogo razli~itih metoda. Meni se ~ini najva`nijim da te metode u osnovi imaju prirodni pristup p~eliwim dru{tvima. Glavni principi tog uspe{nog na~ina, a koji su dokazani i prou~eni u Institutu za apikulturu u Dfmmf-u su slede}i: 1- Svake godine se prave ve{ta~ki rojevi (paketne p~ele) da bi se razvile mlade p~eliwe zajednice sa mladim maticama ~ija je oplodwa bila kontrolisana.

2- Ove paketne p~eliwe zajednice su baza za proizvodwu dru{tava naredne godine.

3- Hemijski tretmani protiv varoe se izvode iskqu~ivo kod paketnih p~ela, koje nemaju sa}e.

4- Uvek kada je to mogu}e koristiti vo{tane satne osnove ili novoizgra|eno sa}e.

5- Mlade p~eliwe zajednice se lagano prihrawuju u jesen {e}erom/medom.

6- Mlade p~eliwe zajednice se objediwuju sa starijim dru{tvima, formiranim jednu godinu ranije, tokom jeseni svake godine (rotacijski sistem).

7- Ova procedura rotacije (rotacija p~eliwe zajednice i sa}a) ima slede}e glavne prednosti: (a) Promocija prirodnog mehanizma za odbranu od bolesti. (b) Redukovano rojewe. (v) Visok prinos meda.

- 86 -

@ivadinovi} Rodoqub

P^ELIWA JAJA I LARVE

Autor ~lanka: -Tufwf!! Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika profesora D/M/Gbssbs-a, pisac najzapa`enijih ~lanaka u Bnfsjdbo!! Cff Kpvsobm-u -82370 Wjmmfcsvnjfs-!!Hpvepvt-!!Gsbodf

ď&#x20AC;Ž

^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjddbo!!Cff!!Kpvvsobmm, jun 1995. i Melitagora, maj 1996. reme je da malo porazgovaramo o p~eliwim jajima, o onome {to znamo i ne znamo o wima, kao i o p~eliwim larvama. I za nesre}u, mogu vam re}i da ve}ina onoga {to ste o wima ~uli do sada jednostavno nije istina!

I tako, informacije koje `elim da vam prenesem vi mo`ete da proverite i svojim sopstvenim jednostavnim ispitivawima, da bi videli gre{im li ili ne. A re}i }u vam i to da sam mnogo puta gre{io, ali sam se uvek naj~e{}e ispravqao.

Pa dobro, da po~nemo. U skoro svim kwigama pi{e da treba biti pa`qiv pri pregledu kako ne bi prehladili leglo, jer se time ubijaju jaja i larve, naro~ito ako pregled vr{imo u hladno prole}e ili jesen. Pi{e da se gnezdo tada ne otvara i da se leglo ne izla`e hladnom vremenu i tako daqe i tako daqe... E, pa, sve je ovo samo jedan pregr{t gluposti, gluposti zato probajte slede}e: uzmite sa}e sa jajima i mladim tek ispiqenim larvama, uvijte ga pa`qivo vla`nom krpom, i stavite preko no}i u fri`ider, fri`ider a kroz 24 ~asa ga vratite nazad u p~eliwu zajednicu punu lepih toplih p~ela i lepog toplog legla. Ozna~ite ram. Skoro sve mrtve larve i jaja bi}e pojedene od strane p~ela za dva dana. Zato proverite sa}e posle 3 ili 4 dana po tretmanu. Neki qudi odr`avaju svoje fri`idere previ{e hladnim i u wima se mogu na}i mesta gde se hvata i led. Ne sme se dozvoliti da jaja i larve zahvati ba{ tolika hladno}a, jer }e ih to ubiti. Ali ja vam ka`em da sam dr`ao jaja i jednodnevne larve nekoliko dana na ledu, i potom sam ih vra}ao u ko{nicu i sve su larve bile `ive, kao i jaja. I ~iwenica je da sam ja ~ak i odgajao matice od takvih larvi, larvi koje bi trebalo da budu mrtve. mrtve Tokom godina ja sam oduzimao od p~ela vi{e hiqada jaja i pravio sam sa wima svakojaka ~uda, kao {to je na primer wihovo stavqawe u ledeno hladnu vodu (bacao sam jaja jedno po jedno u vodu i ona su plivala po povr{ini). Potom su bila potapana. Uzimao sam kapalicu za kapi za o~i i nakapavao kapi vode na wih dok nisu pala na dno suda. Tamo su jaja ostajala jedan dan na temperaturi od 18,3oC sve dok ih nisam izvadio na filter papir u Petrijevu {oqu posle ~ega sam ih odneo u inkubator da bi video da li }e se ispiliti, i ve}ina wih se i ispilila.

Ono {to sam otkrio ja, kao i mnogi

V

biolozi, jeste ~iwenica da }e se jaja osu{iti i uginuti ako ih ne ~uvamo u sredini u kojoj je vla`nost pribli`no 95%. Zato pri pregledu ramova sa jajima i larvama moramo voditi ra~una da ne dozvolimo wihovo isu{ivawe, {to se ina~e brzo de{ava. Fri`ideri su ekstremno suva mesta, pa kada u wih stavqate sa}e sa jajima ili larvama, morate da ga obmotate vla`nom krpom, ali kada ja to radim, krpu uve`em tako ~vrsto da vazduh ne mo`e da prodre do sa}a.

-P^ELIWE JAJEFotografija preuzeta iz kwige Frawe Toma`ina: U Z G O J V I S O K OPRODUKTIVNIH P^ELA

Drugi na~in na koji mo`ete da ubijete leglo jeste da ga izlo`ite direktnoj sun~evoj svetlosti. Ponovo, ne verujte ovome {to vam govorim. Uverite se sami. Uzmite ram sa jajima i larvama i izlo`ite ga sun~evim zracima u toku dva minuta, pa`qivo ga obele`ite i pogledajte kroz ~etiri dana da vidite {ta }ete na}i.

Tokom 15 godina sam imao privilegiju da radim sa nau~nikom koji je bio jedan od najboqih istra`iteqa p~ela u svetu es! Puup! Nbdlfotfo (umro 27. oktobra 1995.). To je bio period od 1950.

Prakti~na biologija: P~eliwa jaja i larve do 1965. godine i u toku ve}eg dela tog perioda es Nbdlfotfo je radio na odre|ivawu pola p~ela (genetski) i letalnoj seriji alela gena koja rezultuje da se 50% jaja ne ispile ili ih pojedu p~ele (detaqnije o ovom problemu mo`ete da pro~itate u kwizi epd/es Zorana Stanimirovi}a, ,, ,,Biologija p~ela , 2000, Beograd - primedba urednika). On je ~esto imao potrebe da iz ramova sa jajima odstrani jaja, te da ih stavi na raspolagawe odre|enoj matici, kako bi ih zanela, i koju bi on testirao. Ja sam mu rekao da sam otkrio kako sun~evi zraci ubijaju jaja, i on je takve ramove rutinski izlagao svetlosti na nekoliko minuta kako bi ubio jaja.

P~ele brzo pojedu mrtva jaja i matica skoro odmah u iste te }elije polo`i nova jaja.

Mnogo p~elara pregledava ramove sa leglom svaki dan ili dva, a pri tome ne ozna~avaju pregledane ramove sa jajima i mladim larvama kako bi videli da li ti pregledi ubijaju jaja i larve.

Vi ovo mo`ete i da isprobate ako `elite da malo eksperimenti{ete sa va{im p~elama.

Jedan od interesantnih problema p~eliwe biologije o kome sam razmi{qao vi{e od 20 godina, jeste da se odredi kada se jaja ispiquju.

Otkrio sam da se vrlo malo wih ispiquje za 72-74 ~asa po zalegawu. Jedan fakt qudi ~esto `ele da ignori{u ili da zaborave, a to je da su p~ele insekti i da je ve}i deo wihove biologije sli~an biologiji ostalih insekata. Kod nekih insekata jaja se ispiquju samo ujutru (u zoru) i mo`ete da ih naterate da se ispile ako ih dr`ite u totalnom mraku nekoliko dana i posle momenta kada su prirodno trebala da se ispile, a ispili}e se u roku od 24 ~asa posle trenutka kada ih budete izlo`ili kratkotrajnoj intenzivnoj svetlosti. Ali, kao {to znate, p~eliwa jaja se svo vreme ~uvaju u prete`no tamnoj sredini.

Ja sam jaja za koja sam ta~no znao kada su snesena, stavqao u inkubator. Posmatrao sam ih stalno, po~ev od sedamdeseto~asovne starosti da bih video {ta }e se desiti - a desilo se ni{ta. Oko 22 ~asa (uve~e) kada su jaja bila stara oko 78 ~asova bio sam umoran, gladan i pospan pa sam sve napustio i oti{ao ku}i. Sva jaja su se ispilila do 8 ~asova slede}eg jutra! Tako sam zakqu~io da se mali broj jaja ispili tokom dana, ali da se zato ubedqivo najve}i broj ispili u zoru. U su{tini to zaista ima smisla sa p~eliwe ta~ke gledi{ta budu}i da je zora uvek period sa najve}om vla`no{}u. Zatim je se

- 87 -

tako|e na hiqade jaja koje sam stavqao u inkubator ispililo ujutru, a bukvalno samo nekoliko tokom dana. Vi }ete pomisliti da se u vremenskom periodu izme|u 8 ~asova prepodne i 17 ~asova popodne koji iznosi 9 sati (a {to je 38% od dvadeset~etvoro~asovnog dana), ispili upravo izme|u 35 i 40% jaja, ali to nije tako. Isspili}e se samo ok ko 5%.

Nau~nik EvQsbx je 1960. godine opisao ispiqewe p~eliweg jajeta i ako nikada niste videli ovaj doga|aj, znajte da je veoma interesantno da se to vidi. Ukratko, evo tog opisa: prvo }ete zapaziti da ono {to vi gledate golim okom igleda kao jaje a u su{tini je larva koja stoji na repu. Vide}ete malo kasnije da se wi{e nazad i napred. Potom se krivi u jedno obrnuto V ili ,, kako EvQsbx ka`e ,,arka oblik, sa glavom i repom koji dodiruju }eliju, dok je celo telo visoko u vazduhu. Potom jednostavno pada dole i odjednom }ete videti da je to larva a da je jaj~ana ovojnica i{~ezla. Mo`ete da gledate kako larva di{e, ne{to ~ega prethodno nije bilo.

Ovaj opis EvQsbx-a je veoma skra}en, ali to nije va`no. Va`no je da je larva `iva i vi mo`ete da je prihrawujete i odr`avate u `ivotu ako to `elite, a to je veoma jednostavno. Sve {to vam je potrebno jeste malo mle~i i {pric velike zapremine, kao onaj kojim se daju injekcije doma}im `ivotiwama. Ali, to je druga pri~a o kojoj }emo razgovarati neki drugi put.

P^ELA JE ^UDO PRIRODE !

- 88 -

@ivadinovi} Rodoqub

Urednik je odlu~io da kao posledwi ~lanak u ovoj kwizi objavi jedan svoj rad zasnovan tako|e na inostranim nau~nim saznawima i na li~noj p~elarskoj praksi. Ali, pre wega `eli da objavi ~lanak ve} objavqen kod nas u P~elaru (maj 1998), koji }e uvesti ~itaoce u problematiku i boqe razumevawe urednikovog ~lanka. Prijatno!

KOJI JE OPTIMALAN BROJ P^ELA IZLETNICA U P^ELIWEM DRU[TVU ZA VREME GLAVNE BAGREMOVE PA[E

Autor:

qspg/es Slobodan Miloradovi} (Saobra}ajni fakultet u Beogradu) ul. Agostina Neta br. 60 / stan 73 11070 Novi Beograd ď&#x20AC;Ž telefon: (011) 161 - 875

Medobrawe p~eliwe zajednice zavisi od niza faktora, od kojih su najva`niji wena optimalna snaga (kad je najve}i prinos na 1 kg p~ela, a i po dru{tvu) i optimalni sastav starosnih grupa wenih p~ela. Faktori sredine, u prvom redu medonosna flora mesta p~elarewa i pogodni vremenski uslovi imaju odlu~uju}i uticaj na ishod medobrawa. Oni su, na `alost, van na{e kontrole.

Snaga dru{tva, wegova brojnost, s druge strane veoma bitno zavisi od tehnike p~elarewa.

Ona, kako pokazuje prosta aritmetika, mo`e biti izra`ena relativno prostim formulama.

Wihovom analizom mo`emo precizirati neke zahteve prema optimalnoj pripremi p~eliwe zajednice za iskori{}avawe p~eliwe pa{e.

Zaista, ako je izumirawe p~ela u p~eliwem dru{tvu prirodno, izazvano samo staro{}u (i iscrpqeno{}u - primedba urednika) onda brojnost (Q) p~ela u ko{nici mo`e se izraziti u obliku zbira p~ela jednodnevne (Q2), dvodnevne (Q3), ... , i o-dnevne (Qo) starosti, gde je o maksimalna du`ina `ivota p~ela: Q!>!Q2 ,!Q3 ,!///!,!Qo

(1)

Primetimo da je broj p~ela, s du`inom `ivota ve}om od prose~ne, (npr. 36 dana) zanemarqiv. Onda je broj sabiraka o u gorwoj formuli jednak prose~noj du`ini `ivota p~ela u posmatranom dru{tvu.

Broj p~ela jednodnevne starosti jednak je dnevnoj nosivosti (K2) matice pre 22 dana (vreme razvoja p~ele + 1 dan), broj p~ela dvodnevne starosti jednak je dnevnoj nosivosti matice (K3) pre 23 dana i broj p~ela o-dnevne starosti jednak je prose~noj nosivosti (Ko) matice pre 21+o dana.

Tada formula (1) ima ekvivalentan oblik: Q!>!K2 ,!K3 ,!///!,!Ko

(2)

gde su K2-! K3-! ///! -! Ko broj snesenih jaja iz kojih su se izvele p~ele starosti koja odgovara indeksu uz K. Kako je broj sabiraka u izrazu (2) jednak prose~noj du`ini `ivota p~ela (o), to ako uzmemo prose~nu vrednost (K) nosivosti matice za posmatrani period K>!)!K2!,!K3 ,!///!,!Ko*!0!o!

(3)

dobijamo za brojnost p~eliweg dru{tva slede}u prostu formulu: Q!>!K!y o!!!!!!!

(4)

Iskazano re~ima, brojnost p~eliweg dru{tva, ili wegova snaga, jednaka je proizvodu prose~ne du`ine `ivota p~ela i prose~ne nosivosti matice.

Formula (4) nam omogu}ava da odredimo prose~nu du`inu `ivota p~ela pomo}u druge dve, lako izmerqive veli~ine, kao {to su prose~na nosivost matice i te`ina p~eliweg dru{tva.

Kako je prose~na te`ina p~ela 100 mg, a u 1 kg p~ela ima 10.000 jedinki, to za izra~unavawe prose~ne du`ine `ivota p~ela dobijamo formulu: o!>!B!0!K!>!)!b!y 2111!*!0!K!!

(5)

gde je b-masa dru{tva izra`ena u kg.

Prose~na nosivost matice se najlak{e utvr|uje sa tri brojawa poklopqenog legla.

Pomo}u rama - mre`e ~ija su okca kvadrati dimenzija 5 y 5 cm (100 }elija) odredimo broj }elija poklopqenog legla, recimo 1. aprila.

Dele}i taj broj sa 12 dobijamo prose~nu nosivost matice (K2) od 11.-23. marta. Posle 12 dana, 13. aprila (prethodno izbrojeno leglo su ve} mlade p~ele starosti od 1-12 dana) ponovo, na isti

Velike dileme p~elarstva na~in, izvr{imo brojawe zatvorenog legla.

Dobi}emo prose~nu nosivost matice (K3) za period od 23. marta do 4. aprila. Prilikom tre}eg brojawa zatvorenog legla, nakon 12 dana, 25. aprila (u ko{nici su p~ele iz prethodna dva brojawa stare od 1-24 dana), istim ra~unom utvr|ujemo prose~nu nosivost matice (K4) u periodu od 4. do 16. aprila. Prose~na dnevna nosivost matice za vremenski period od 11. marta do 16. aprila bi}e jednaka:

- 89 -

da prole}no forsirawe matice, da {to intenzivnije nosi jaja pomo}u prihrawivawa, uvek ne dovodi do `eqenog ciqa: koli~ina legla se naglo pove}ava, ali kroz nekoliko nedeqa, snaga p~eliweg dru{tva nije onakva kakvu smo o~ekivali. Razlog tome le`i u ra|awu nedugove~nih p~ela. Iluzija pa{e dovodi do dodatnog gubqewa p~ela izletnica (prihranom stimulisane p~ele izlaze iz ko{nice u nepogodno vreme i delom stradaju - primedba urednika), {to jo{ vi{e skra}uje du`inu `ivota p~ela. Kako su zasev matK!>!)!K2!,!K3 ,!K4!*!!!0!!!4!!!

(6) ice i snaga (masa) dru{tva, u ispitivawima ~esto izmerqive veli~ine, to na osnovu wih mo`emo Posle 12 dana tj. 7. maja iz poklopqenog oceniti stepen kolebawa prose~ne du`ine legla, od posledweg brojawa, su se izvele p~ele `ivota p~ela u realnim dru{tvima. Literaturni koje su starosti od 1-12 dana. Sada bi u podaci govore da letwe ko{nici trebalo da budu p~ele starosti od p~ele `ive od 36-40 dana, 1-36 dana. Ako toga dana odredimo broj {to se poklapa i sa p~ela u ko{nici, onda mo`emo prema fors p e c i j a l n i m muli (5) da izra~unamo prose~nu du`inu istra`ivawima `ivota p~ela za posmatrani period.

(T/Tblbhbnj, 1953., Ilustrujemo primerom.

E/Gsff i J-Tqfotfs! Cv{, Kako se u prole}e nosivost matice, u 1959., N/I/Ibzebl, 1963. p~eliwem dru{tvu, postepeno pove}ava, i dr.). S druge strane neka je recimo K2=900, K3=1500, K4=2100. prose~na du`ina `ivota Tada je prema (6) K=1500. Ako smo na dan 7. p~ela za vreme jake pa{e maja utvrdili da u ko{nici ima 54000 znatno se sni`ava na 30p~ela, tada je prema (5) prose~na du`ina 32 dana pa i ni`e. `ivota p~ela No, pitawe je da li odgoj legla u jakoj o = 54000 / 1500 = 36 dana p~eliwoj zajednici mo`e da odigra Da u ko{nici nema starijih p~ela od odlu~uju}u ulogu u 36 dana mo`e se videti iz ~iwenice da }e s k r a } i v a w u prose~ne ukupan broj p~ela na dan 7. maja izle`enih du`ine `ivota p ~ e l a . iz poklopqenog legla iz prethodna tri A k o u z m e m o dru{tvo brojawa, upravo biti: od 45000 p~ela onda za odgoj legla, od m a t i c e 12 y 900 + 12 y!1200 + 12 y 2100 = 54000 k o j a i m a prose~nu nosivost od 1500 jaja, Ako je, pak, broj p~ela izbrojanih 7. dovoqno je oko 8000 maja bio 55500 onda je o= 55500 / 1500 = 37 p~ela (M/Cpsovt, 1969.) dana. Broj p~ela koje su starije od 36 dana, ili 1/5 - 1/6-ine od je 1500. U slu~aju da je broj p~ela bio 52500, ukupnog broja p~ela. onda je prose~na du`ina `ivota p~ela o = Naravno, da skra}ewe 52500 / 1500 = 35 dana. `ivota samo te grupe Kako ve}ina istra`iva~a, a me|u p~ela ne mo`e objasniti wima i N/Mjoebvfs (1952), tvrde da p~ele, veliku razliku u du`ini po pravilu, postaju izletnice s dvadesetod`ivota izme|u zimskih i nevnom staro{}u to je, u ovim primerima, letwih p~ela, kao i wihov broj jednak: p~ela iz obezmati~enih dru{tava, i {to je 23!y!:11!,!9!y!2611!>!33911 najglavnije relativnu stabilnost prose~ne Ako je u ko{nici 54000 p~ela, ra~un du`ine `ivota p~ela za pokazuje da je onda broj ku}nih p~ela 2,37 dru{tva razli~itog puta ve}i od broja p~ela izletnica. tipa.

Du`ina `ivota p~ela, va`nog fak- Potrebno je mnogo znawa da bi Mo`e se prettora koji odre|uje snagu p~eliwe zajednice, se do{lo do ovakvog prizora! postaviti da su uzroci u praksi se te{ko, vizuelno, mo`e odrediove pojave razli~ite Iz kwige profesionalnog ti. Nemogu}nost procene du`ine `ivota p~elara Milana Mati}a iz prirode. Pre svega, to su p~ela mo`e da bude izvorom preporuka [apca: ,,Usmeravawe rada feromoni koje lu~e mat,, sumwive prakti~ne vrednosti. Poznato je ica i leglo. Wihovim p~ela

- 90 -

@ivadinovi} Rodoqub

Tabela 1: Sastav p~eliwe zajednice s razli~itom prose~nom du`inom `ivota p~ela prose~na du`ina `ivota p~ela (o) u danima 30 35 40 nije navedena

relativno u~e{}e u % p~ele ku}ne

leglo izletnice

zatvoreno

39,2 19,6 23,5 35,7 26,8 21,4 32,8 32,8 19,7 Optimalna zajednica (po M/Cpsovt -u, 1969) 40,0 15,0 35,0

otvoreno 17,6 16,1 14,7 10,0

uticajem poja~avaju se metaboli~ki procesi u jedna i vremenski kratka p~eliwa pa{a. U tim ,, p~eliwem dru{tvu. To se najboqe mo`e uo~iti uslovima trebalo bi ,,zakonzervirati snagu prilikom obezmati~ewa: tek s oplodwom mlade rano razvijenog p~eliweg dru{tva prekidom matice i pojavom legla p~eliwa zajednica izlazi rada matice, s tim da se oplo|ena matica na|e iz depresije i nastaje wena aktivizacija u ponovo u dru{tvu s po~etkom p~eliwe pa{e. skupqawu nektara i polena (P.Cibulskij, 1969.).

Interesantno je, da u protivnom slu~aju, bez Prirodno je da hormonalna stimulacija procesa obzira na visoku nosivost matice, dru{tvo prakmetabolizma omogu}ava p~eliwoj zajednici da ti~no vi{e ne raste, zbog niske prose~ne du`ine maksimalno iskoristi p~eliwu pa{u kao i vreme `ivota p~ela (A.M.Kovalev). pripreme za wu. S druge, pak, strane dolazi do Za iskori{}ewe narasle snage p~eliweg brzog tro{ewa fiziolo{kih rezervi organizma dru{tva, izme|u ostalog i u medobrawu, uti~e p~ela, u prvom redu belan~evinastih materija, niz faktora. Me|u wima va`nu ulogu, kao {to na masnog tkiva i nervnog sistema, {to dovodi do po~etku rekosmo, ima optimalni sastav starosstarewa organizma. nih grupa p~ela.

Efekt obezmati~ewa u su{tini se mo`e U ispitivawu sastava starosnih grupa primetiti i u dru{tvu p~ela koje se sprema za p~ela, u p~eliwoj zajednici, mo`e se koristiti rojewe. Rojevne p~ele su skoro sasvim iskqu~ene formula: iz normalnih aktivnosti svoje zajednice. Zaista, analiza podataka za dru{tva koja se spremaju za Q! >!!Q!,!Qq ,!Qp (7) rojewe, koje navodi V.C.Koptev (1954), pokazuje da se prose~na du`ina `ivota wihovih p~ela gde Q! izra`ava wen op{ti potencijal, Q bitno pove}ava i dosti`e vrednost od 50 dana. U broj wenih p~ela, Qq! broj }elija poklopqenog dru{tvima koja nisu u{la u rojevno stawe, u opilegla a Qp broj }elija otvorenog legla. Upravo sivanim eksperimentima, prose~na du`ina `ivota p~ela ostala je na ni`em nivou (35-36 dana). Dru{tva u rojevnom stawu, bez obzira {to wihove matice nisu imale visoku dnevnu nosivost (1000 jaja) uspele su da dostignu znatnu snagu (do 5 kg p~ela). Na pove}awe du`ine `ivota p~ela u dru{tvima koja se spremaju za rojewe, ukazivao je i Cbumfs (1969).

Sposobnost p~eliwe zajednice da reguli{e du`inu `ivota svojih ~lanova u zavisnosti od spoqnih i unutra{wih faktora celishodno je primeniti u praksi, posebno u onim D o k p ~ e l e n e o d g a j e k v a l i t e t n u m a t i c u , n e m a n i j a k i h d r u { t a v a . slu~ajevima, kada je u F o t o g r a f i j a p r e u z e t a i z k w i g e F r, ,a w e T o m a ` i n a : mestu p~elarewa samo , , U z g o j v i s o k o p r o d u k t i v n i h p ~ e l a

Velike dileme p~elarstva ova formula najpotpunije odra`ava kvalitet p~eliwe zajednice.

Kako je prose~na du`ina `ivota p~ela u wihovoj zajednici realna veli~ina, ustanoviv{i je, mi mo`emo s visokom ta~no{}u da ocenimo i wen kvalitet. Radi primera uzmimo da je o=35.

Odrediv{i prose~nu nosivost matice za razmatrani period (21+35 dana), u toku koga je stvoren potencijal snage wene zajednice, formulu (7) mo`emo izraziti u obliku: Q! >!!46!K!,!23!K!,!:!K u kojoj drugi i tre}i sabirak predstavqa koli~inu zatvorenog i otvorenog legla, a cifre 12 i 9 ozna~avaju faze (u danima) wihovog razvoja. Broj~ano, op{ti potencijal snage takve zajednice jednak je 56 K. Pri prose~noj du`ini `ivota p~ela od 40 dana, uz prose~nu nosivost matice J, op{ti potencijal wene zajednice bi}e izra`en ne{to druga~ije: -!

Q! >!!51!K!,!23!K!,!:!K i jednak je 72!K. Sastav p~eliweg dru{tva se tada lako izra~unava ako se uzme u obzir da po pravilu p~ele postaju izletnice s dvadesetodnevnom staro{}u (vidi tabelu 1).

Primetili ste da M/Cpsovt ne navodi koja je prose~na du`ina `ivota p~ela u wegovoj optimalnoj zajednici. No, ona se, mo`e iz datih podataka, lako ustanoviti. Ako je o prose~na du`ina `ivota p~ela u toj zajednici onda je wen op{ti potencijal (o+21)J. Iz proporcije 100 : (o+21) = 40 : 20 (maksimalna starost ku}nih p~ela) dobija se o=29 dana. Kako je optimalna snaga p~eliwe zajednice izme|u 5 i 6 kg, i ako bi ona, recimo, bila 5,8 kg onda bi iz formule (5) prose~na nosivost matice u woj bila K = A / o = 58000 / 29 = 2000 jaja Zna~i, veoma visoka. Ta ~iwenica sama po sebi nam govori, da za postizawe svoje optimalne snage, p~eliwe dru{tvo trebalo bi da ima maticu visoke dnevne nosivosti.

Iz podataka sa tabele 1 vidimo da se sa pove}awem du`ine `ivota p~ela smawuje relativno u~e{}e legla i ku}nih p~ela, a brojnost ku}nih p~ela se smawuje u odnosu na brojnost p~ela izletnica. Da li je pove}awe prose~ne du`ine `ivota p~ela korisno s ta~ke gledi{ta efektivnog iskori{}ewa p~eliwe pa{e?

M/Cpsovt!(Poqska) specijalno izu~avaju}i taj problem, do{ao je do zakqu~ka da u dru{tvu, koje je dobro pripremqeno za iskori{}avawe pa{e, na p~ele izletnice otpada samo 15% od wegovog op{teg potencijala (27,3% od ukupnog broja p~ela - primedba urednika), odnosno 2,6 puta ih je mawe od ku}nih p~ela, ~ak mawe od simuliranog primera tekstopisca. Drugim re~ima, dovoqna je samo jedna tre}ina p~ela

- 91 Le ma bede v rt n a 19 a pr 99 ed . av

Foto: Rodoqub @ivadinovi}

aw

u u Ni {u

zauzeta skupqawem nektara da bi potpuno zaposlila sve ku}ne p~ele na wegovoj preradi u med.

E/Eaftbm (1925), koji je merio jaka dru{tva za vreme obilne pa{e, tako|e je utvrdio da u poqu nikada ne radi vi{e od jedne tre}ine svih p~ela tih dru{tava. Ispitivawa A.N.Jefremova (1966) su pokazala, da pri prinosu 2-4 kg nektara na dan, u poqu iz jakog dru{tva radi samo 6-8 hiqada p~ela izletnica. Elementarni ra~un, tako|e, potvr|uje da pri 10 obi~nih izleta p~ele sabira~ice na dan, i prinosu nektara u svojoj mednoj voqci od 30 mg (N/I/Ibzebl, 1963.) prinos od 2 kg nektara u ko{nici obezbe|uje samo 6,5-7 hiqada p~ela, {to predstavqa oko 15% od svih p~ela u dru{tvu ~ija je masa 5 kg. Daqe pove}awe prinosa p~eliwe zajednice ide na ra~un uve}awa optere}ewa medne voqke do 65-70 mg (A.N.Jefremov). ^ak pri dnevnom prinosu od 10 kg nektara dru{tvu je potrebno da u poqe po{aqe tek ne{to vi{e od 1 kg p~ela izletnica.

Iz navedenih ~iwenica sledi da u razvijenom p~eliwem dru{tvu glavni teret medobrawa pada na ku}ne p~ele zaposlene na preradi nektara u med. S takvim zakqu~kom sla`u se i fakta koja su utvrdili G.F.Taranov i N.N.Jazikov (1967). Oni su na{li, da u uslovima obilne pa{e s gre~ihe (`itarica koja se gaji u Rusiji), najvi{e meda imala su ona dru{tva u kojima je nosivost matice, u po~etnom periodu wihovog razvoja, bila znatno ni`a nego u periodu na dvadesetak dana pred po~etak same pa{e. U wima su, prema tome, preovla|ivale p~ele

- 92 ku}nog uzrasta.

P~ele starijih uzrasta. razume se, ako je neophodno mogu da uzmu u~e{}a i u ku}nim poslovima. No, kako pokazuju ispitivawa (L/Sjccfoet, 1952., N/I/Ibzebl, 1963.) one to ~ine mawe efikasno. Naravno, ako p~ele nisu fiziolo{ki istro{ene, kao {to su u roju, obezmati~enom dru{tvu ili u dru{tvu koje se sprema za zimovawe, apsolutni uzrast ne igra odlu~uju}u ulogu. No, u dru{tvu visoke radne aktivnosti du`ina `ivota p~ele direktno zavisi od wenog kalendarskog uzrasta.

U svetlu ovih dokaza, da glavni teret medobrawa pada na ku}ne p~ele, trebalo bi razmisliti da li je za efikasno iskori{}avawe glavne bagremove pa{e optimalan na~in usmeravawa p~ela izletnica iz jednog dru{tva u drugo (dakako da nije - primedba urednika). Ako su oba dru{tva dostigla optimalnu snagu, onda ku}ne p~ele onog dru{tva koje je izgubilo p~ele izletnice, ne u~estvuju u preradi nektara u med. Deo usmerenih p~ela izletnica, umesto da sakupqaju nektar, morale bi se, u novoj zajednici, naravno, mawe efikasno, preorijentisati na wegovu preradu u med.

Sam autor ovog na~ina p~elarewa, Ivan Vener, nije u wega sasvim siguran jer u P~elaru u broju 5/1996. godine veli: ,,U P~elaru broj 4 i 10 iz 1990. godine opisane su osnove p~elarewa sa dvojnim dru{tvima u jednoj ko{nici. Nagla{eno je da je to nova metoda, koju }e biti potrebno u praksi dokazati i svakako dopuniti i ne{to ,, preurediti u skladu sa uo~enim problemima .

Uzgred, radi preciznosti, tvrdwa koja se doka`e postaje metoda, a sve dotle je samo hipoteza.

Me|utim, ako se vodi ra~una o optimalnoj snazi p~eliwe zajednice, mo`da je bojazan Ivana Venera izli{na. Evo zbog ~ega.

N.I.Krivcov i V.I.Lebedev, Va{i i moji poznanici, navode slede}u tabelu (u kwizi ,, ,,Produkti p~elarstva ,1995.)(slika desno ď ­ď&#x20AC; ).

Iz we se vidi da u jakom dru{tvu (5-6 kg p~ela) glavni teret medobrawa pada na p~ele izletnice (6065%). Autori ne citiraju ime istra`iva~a kome pripada gorwa tabela, niti ka`u da su dokazi niza navedenih istaknutih svetskih nau~nika (me|u wima i wihovog u~iteqa G.F.Taranova) pogre{ni.

N.I.Krivcov i V.I.Lebedev kao da sami dovode u pitawe rezultate ove tabele tvrdwom iskazanoj u istoj kwizi: ,,P~ela sabira~ica predaje prine{eni nektar koji preuzmu 3-44 p~ele primateqice i odmah izle}e za slede}om porcijom. Za vreme jake pa{e p~ela sabira~ica predaje nektar koji preuzimaju 10-112 p~ela primateqica i F o t o : R o d o q u b

@ivadinovi} Rodoqub tro{i pri tome vi{e vremena i du`e se zadr`ava ,, u ko{nici .

Mogli ste zapaziti da ova tvrdwa upravo ide u prilog dokazima da glavni teret u medobrawu pada na ku}ne p~ele, a ne na p~ele izletnice.

Ove protivure~nosti kao da daju za pravo izreci velikog francuskog kwi`evnika Nauka je nepogre{iva, a Anatola Fransa: ,,Nauka ,, nau~nici neprestano gre{e .

Ko je ovde u pravu tekstopisac nije u stawu da presudi jer je i sam laik (lep{a re~ za onoga koji ne zna). Ta~an odgovor na dilemu da li u medobrawu glavni teret pada na ku}ne ili p~ele izletnice imao bi veliki zna~aj za prakti~no p~elarstvo. Mo`da }e nam na{i mladi istra`iva~i, pretendenti na diplome in`ewera, magistara i doktora nauka, izneti na svetlost dana pravu istinu (na `alost, oni se sve vi{e bave biznisom nego naukom, uz retke izuzetke kao {to su epd/! es Zoran Stanimirovi} i qspg/! es Jovan Kulin~evi}, tako da urednik neke rezultate o~ekuje samo od stranih nau~nika - primedba urednika). Na svoju i na{u radost. Naravno, i mi prakti~ari, kojima je p~elarstvo omiqeni hobi ili zanimawe ne bi trebalo da ~ekamo skr{tenih ruku. Stranice na{eg ~asopisa o~ekuju va{e odgovore na pitawe postavqeno u naslovu ovog teksta: Koji je optimalan broj p~ela izletnica u p~eliwem dru{tvu za vreme glavne bagremove pa{e?

Razre{ewe ovog pitawa omogu}i}e nam da postanemo boqim p~elarima. A dobrog p~elara, u predgovoru svoje kwige 1 8 5 9 . g o d i n e , veliki poqski p~elar i pisac Qubenecki, ovako zami{qa: ,,K o ` e l i d a b u d e d o b a r p ~ e l a r i da od p~elarstva dobije {to ve}i prihod, taj je du`an poznavati p~ele i upravu s wima, tako savr{eno, da se mo`e re}i, e on ,, s w i m a u k o { n i c i ` i v i ! . (Na `alost, ve}ina nas ni posle skoro 150 godina nije shvatila ovu su{tinu p~elarstva, u kojoj le`i mudrost starine i snaga mladi}a - primedba urednika).

Mo Kri gu li L vco v da ebedev i pog Tabela 2: re{ e ?

Broj Broj p~ela

p~ela u ko{nici 15000 20000 25000 30000 40000 50000 60000

@ivadinovi}

izletnica h1000 % 2,3 5,0 7,5 12,0 20,0 30,0 39,0

15 25 30 40 50 60 65

Velike dileme p~elarstva

- 93 -

Ovo je prera|eno i dopuweno predavawe odr`ano na Savetovawu o tehnologiji p~elarewa u Beogradu 26. februara 2000. godine, i u Ni{u 20. februara 2000. Zbog kratko}e vremena, nije bilo prilike da se posetiocima predavawa izlo`i cela materija, a zbog ubrzanog izlagawa, mnogo toga je slu{aocima ostalo nejasno, sude}i bar po wihovim pitawima upu}enim autoru. Zato se ovde iznosi celovit tekst, sa svim potrebnim poja{wewima.

NAU^NO ZASNOVANA TEHNIKA STACIONARNOG P^ELAREWA DB KO[NICOM Autor: es!nfe. Rodoqub @ivadinovi} ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12 18210 @itkovac ď&#x20AC;Ž

urova je ~iwenica da su p~elari na{e zemqe ve} prinu|eni da med na veliko prodaju po ceni od 2,5-3 DEM, {to je ~ak i vi{e od svetske tr`i{ne cene (ne{to malo vi{e od 2 DEM), ali ipak premalo da pokrije velike tro{kove koje imamo, koji su posledica lo{e i skupe tehnike p~elarewa, a rezultuju skupim medom. Ovakva destimulacija }e uskoro, za najvi{e 5 godina dovesti do nestanka p~elara sa mawim brojem ko{nica, jer }e se gajewe p~ela pretvoriti u ~ist gubitak, osim ako ne u~inimo ne{to na osavremewavawu p~elarstva u smislu smawewa tro{kova proizvodwe. Jer, mi moramo da proizvodimo med koji }e nam doneti prihode ~ak i ako ga prodamo po samo 2 DEM, a to je, verujte, mogu}e. Velikim zalagawem, u~ewem i primenom najjednostavnijih i najjeftinijih tehnika p~elarewa jedino mo`emo da se borimo uspe{no sa te{kom budu}no{}u. A budu}nost je u profesionalnom gajewu p~ela, primenom najnovijih nau~nih saznawa, od kojih su mnoga nama jo{ uvek nedostupna. Zato se neprestano trudim da do wih do|em, i ovde }u prezentovati ona koja sam ugradio u svoju tehniku p~elarewa. Zbog celovitosti teme u tekstu }e se pojaviti i izvesne nau~ne tvrdwe iskazane u prethodnim ~lancima ove kwige, {to vam, nadam se, ne}e smetati.

P~elarim DB ko{nicom sa 12 okvira. Ne koristim mati~nu re{etku, pregradne daske, stimulativno prihrawivawe, poga~e ({e}erno testo), zimsko utopqavawe, nukleuse i vi{emati~ni sistem, zato {to jednostavnost moje tehnike to ne zahteva.

Svestan sam ~iwenice da se DB ko{nica ne uklapa u koncept jeftine proizvodwe meda, svojim tehni~kim karakteristikama, ali sam se potrudio da u~inim sve {to je u mojoj mo}i da iz te ko{nice, takve kakva je a koju sam nasledio, dobijem med sa {to ni`om mogu}om proizvodnom cenom. Zbog navedenih razloga nisam zadovoqan

S

(064)

Telefon: 14-14-184

osobinama DB ko{nice, jer nam ne omogu}uje maksimalni upliv u `ivot p~ela, kao {to to ~ine LR ili Fararova ko{nica. Poznaju}i solidno biologiju p~ela, shvatio sam da mi najve}e mogu}nosti pru`a tzv. Fararova ko{nica sa visinom nastavaka od 17 cm, i na mom p~eliwaku je upravo u toku proces prelaska sa DB tipa na wu. Ovo naravno ne zna~i da DB ko{nicu moramo odmah da napustimo. Naprotiv. Primenom metoda p~elarewa sli~nim ovom koji }e u narednom tekstu biti izlo`en, mogu}e je proizvesti med sa niskom proizvodnom cenom, ali ipak uz ne{to vi{e rada nego {to bi to bio slu~aj kod Fararove ko{nice. Siguran sam da to mnogima sa mawim brojem ko{nica ne}e smetati. Jedino velep~elari moraju da o ekonomi~nosti misle svakog trena, te da iskqu~e iz procesa proizvodwe svaki nepotreban tro{ak u vidu ulagawa radne snage.

Oko p~eliwaka se nalazi fantasti~na prole}no-razvojna polenonosna i medonosna pa{a. Za wom nastupa kvalitetna i jaka bagremova pa{a, koja je neznatno produ`ena zbog valovitog terena. Sledi oskudna livadska pa{a koja u su{nim godinama jedva uspeva da zadovoqi osnovne potrebe dru{tava, dok u ki{nim daje izvestan prinos. U drugoj polovini avgusta i u septembru pa{a se opet intenzivira, te dopuwuje dodatno zimske zalihe.

Zapo~e}u godi{wi ciklus od perioda izimqavawa, upravo zbog toga {to je on zajedno sa prole}nim razvojem najkriti~nija faza u `ivotu p~eliwe zajednice, i tu se najvi{e gre{i, a jo{ dugo }e se i gre{iti, sve dok ne spoznamo biologiju p~ela do u detaqe. ^esto se u na{oj literaturi uspesi es D/M/Gbssbs-a u prole}nom razvoju dru{tava uzimaju za ideal, te se navodi da je on prezimelo dru{tvo razvijao do maksimalnog nivoa od 55000 p~ela (i sama ova cifra je jako va`an podatak), za

- 94 samo 6-7 nedeqa. Ali, tek nedavno nam je Tufwf Ubcfs, Fararov student, zatim nau~nik i p~elar, 1998. godine otkrio ne{to (bar je meni to bilo nepoznato) {to je za ameri~ke prilike normalno, za razliku od nas, a to je da je Farar dru{tva uzimqavao sa 40 do 55 hiqada p~ela, dok su one iz zime izlazile sa brojem ne mawim od 20 do 30 hiqada. To je za nas, bar po kwigama na{ih poznatih p~elara i nau~nih radnika (jer ja nikada nisam brojao p~ele u jesen i prole}e, iako to nameravam), misaona imenica, jer mi uzimqujemo onoliko p~ela koliko u SAD-u izimqavaju. Tu se naravno radi i o rasi p~ela, jer se tamo jo{ uvek gaji uglavnom italijanska rasa sa druga~ijim biolo{kim osobinama, ali je ~iwenica da mi u prole}e kre}emo u razvoj sa znatno mawom brojno{}u p~ela u dru{tvima. Pravo pitawe je kako onda treba raditi da bi za bagrem, ali i za kasne prole}ne pa{e kakva je vo}na, imali dru{tva dovoqne snage koja bi u odnosu na jedinicu p~ela donela najvi{e meda.

AKO VO]ARI BUDU RAZUMNI, MO@EMO SE NADATI DOBRIM PRINOSIMA !

Foto: Rodoqub @ivadinovi} Svi smo ~itali o datumu po~etka optimalnog roka za razvoj dru{tava za glavnu bagremovu pa{u (datum koji pada na 51 dan pre po~etka cvetawa bagrema). Taj period svakako moramo imati na umu, ali shodno najnovijim istra`ivawima treba znati da je mnogo va`nije stimulisati razvoj u drugoj polovini tog perioda, nego od samog wegovog po~etka, kada se naj~e{}e ne primewuju nikakve mere! Jo{ su 1967. Taranov i

@ivadinovi} Rodoqub Jazikov utvrdili da na obilnoj pa{i najvi{e meda donesu dru{tva ~ije matice najintenzivnije zale`u na dvadesetak dana pred po~etak same pa{e, iako su matice nekih drugih dru{tava nosile mnogo vi{e jaja nego matice u ovim dru{tvima na po~etku razvoja u rano prole}e. To ukazuje na veliko u~e{}e mla|ih i sredove~nih p~ela u medobrawu. Ovo istra`ivawe je o~igledno zaboravqeno, verovatno i zbog toga {to su nedostajali jo{ neki rezultati ispitivawa koji bi rasvetlili ceo problem. Poku{ajmo stoga da mi to u~inimo, jer }emo posle narednih ~iwenica iz biologije p~ela shvatiti u kakvoj smo zabludi bili, i bi}e nam lak{e da rukovodimo efikasnim razvojem dru{tava.

P~ela sabira~ica nektara, pri dolasku u ko{nicu nektar predaje mladim(?) p~elama (po Taranovu), koje vr{e daqu wegovu preradu i skladi{te ga u sa}e, jer imaju ve}u sposobnost da pretvore slo`ene {e}ere u proste. Da li je ba{ tako?

U radovima M.V.@erebkina i I.N.Jakovqeve (1970) navodi se da radilice imaju najve}u sposobnost inventirawa u toku leta, a da je ona najve}a u toku glavne pa{e.

Tako|e, po podacima Tjnqtpo-a (1957) i @erebkina (1965), invertaza koju lu~e `drelne `lezde je najaktivnija kod p~ela starosti oko 20 dana. To bi otprilike vi{e bile p~ele koje su za{le u drugu polovinu `ivota, i mawe im odgovara naziv mlade p~ele. I Uipnbt!E/Tffmfz!(1998) navodi da p~ele primateqice nektara pripadaju sredove~nim p~elama, {to se sla`e sa pomenutim istra`ivawima. Lebedev nam je govorio da na slaboj pa{i izletnice same odla`u doneseni nektar u sa}e. Ali, pri obilnoj pa{i se u dru{tvu pojavquje posebna grupa mla|ih p~ela primateqica nektara. One imaju maksimalno razvijene `drelne `lezde. Pri preradi nektara one mu dodaju sekret tih `lezda koji sadr`i invertazu. Invertiraju}a sposobnost invertaze kod p~ela skladi{tarki nektara je 4-5 puta ve}a nego kod hraniteqica legla.

Es! Lbsm! Sjuufs! wpo! Gsjtdi, koji je de{ifrovao govor p~ela - p~eliwe plesove, celoga `ivota je smatrao da wemu jedino nejasan tzv. drhtavi ples, p~elama ne govori ni{ta, zaboravqaju}i da priroda ni{ta ne ~ini uzalud. Ali, profesor biologije na Fakultetu biolo{kih nauka pri Univerzitetu Kornel u SAD-u Uipnbt E/Tffmfz!je uspeo da re{i ovu misteriju. On je jo{ 1987. do{ao na ideju {ta bi taj ples mogao da zna~i kada je izveo slede}i eksperiment.

Odstranio je iz dru{tva najve}i deo primateqica nektara, i posmatrao je efekte koji su bili onakvi kakve je i o~ekivao. P~ele izletnice su umesto uobi~ajenih desetak sekundi, sada morale da tra`e primateqice koje ih rastovaruju oko 30 sekundi. Ali je otkrio, na svoje iznena|ewe, da tada mnoge sabira~ice izvode drhtavi ples po vra}awu u ko{nicu.

Primetio je i to da se posle oko 2 sata broj drhtavih plesova smawio a da izletnicama vi{e nije potrebno mnogo vremena da na|u pri-

Velike dileme p~elarstva

- 95 -

mateqice. Zna~i, za 2 sata su p~ele primateqice odstrawene na po~etku ogleda, na neki na~in bile zamewene!!! broj p~ela koje se vra}aju u ko{nicu u 1 minutu 3 25

broj drhtavih plesova 0 15

broj primateqica

550 >2000

Ovo slu~ajno otkri}e ga je navelo da pomisli da drhtavi ples slu`i za odstrawivawe tesnog grla prilikom poja~awa unosa nektara u ko{nicu, kada nedostaje izvestan neophodni broj primateqica, te da ples regrutuje druge p~ele da vr{e tu funkciju. U prirodi nema analogije odstrawivawu primateqica, ve} do drhtavog plesa dolazi kada se pa{a poja~a. Tffmfz je 1991. godine izveo kona~ni eksperiment. Oglednu ko{nicu je odneo u Nacionalni park Adirondak, ,, gde nema nikakve pa{e, i jedini ,,izvor nektara je bila hranilica na izvesnoj udaqenosti od ko{nice, na kojoj su p~ele punile medni mehur maksimalno. Pokazao je da ako izletnica na|e primateqicu za najvi{e 20 sekundi, ona izvodi samo onaj ples kojim obave{tava o lokaciji pa{e, a ako joj je za to potrebno vi{e od 40 sekundi, onda }e verovatnije da izvodi drhtavi ples.

Ustanovio je i da kada su se p~ele vra}ale u ko{nicu tempom od 3 u minutu, drhtavi ples nije izvo|en, a posao primateqica je u toku celog takvog dana vr{ilo 550 p~ela! Slede}eg dana, kad se u ko{nicu vra}alo vi{e od 25 p~ela u minutu, izvo|eno je vi{e od 15 drhtavih plesova (zna~i da su nedostajale primateqice), iako je vi{e od 2000 p~ela vr{ilo funkciju primawa nektara!

Ipak, ove cifre nam ne govore koji procenat p~ela ide u pa{u, a koji vr{i funkciju prerade i skladi{tewa nektara. Ali, to mo`emo i sami da utvrdimo.

L.Bornus tvrdi da p~ele izletnice ~ine 27,3% od ukupnog broja p~ela, a da glavni teret medobrawa pada na ku}ne p~ele. A.N.Jefremov (1966) pokazuje da je taj procenat jo{ mawi, oko 15%, {to je, kao {to }ete videti, mnogo bli`e istini. Tome ide u prilog ~iwenica da izletnica predaje nektar koji preuzimaju 3-4 primateqice, a na jakoj pa{i ~ak 10-12, kad se p~ela i du`e zadr`ava u ko{nici. Jer, prema Taranovu, brzina predaje nektara je razli~ita i iznosi od 20 sekundi do nekoliko minuta, {to se naro~ito pove}a za vreme intenzivne pa{e, kada izletnica jo{ i mora da prona|e tako veliki broj primateqica. A u jakoj pa{i medna voqka p~ele je punija.

Prema Lebedevu, pri dnevnom prinosu do 1 kg, u mednoj voqci izletnice se nalazi 7,1 mg nektara (tada p~ela sama sme{ta nektar u sa}e), pri prinosu do 2 kg, 15,5 mg (nektar preuzimaju 2 primateqice), a pri prinosu do 4 kg na dan, napuwenost voqke raste do 28 mg (nektar preuzi-

maju 4 primateqice). Tek pri najja~oj pa{i p~ele pune mednu voqku do 60 mg, tj. po A.N.Jefremovu i do 65-70 mg (nektar preuzima 10-12 primateqica). Naravno, voqku do 70 mg mogu da napune samo p~ele odgajene na medu i polenu, a ne na {e}eru i kojekakvim zamenama polena, i to u jakom dru{tvu, te jedino te p~ele mo`emo zvati produktivnima. Iz svega ovoga proizilazi da svaka primateqica preuzme oko 6-7 mg nektara (jer je to koli~ina koju je sposobna da preradi). dnevni unos

1 kg 1-2 kg 4 kg 8-12 kg

koli~ina nektara broj p~ela u mednoj koje primaju voqci nektar od izletnice 7,1 mg 15,5 mg 28 mg 60-65-70 mg

0 2 4 10-12

Zakqu~ak: Svaka primateqica preuzme oko 6-7 mg nektara !

Dpmjo!H/Cvumfs (u svojoj kwizi Uif!Xpsme!pg uif!Ipofz!Cff, 1974.) je prvi opisao {ta se daqe doga|a u ko{nici. Primateqica bira miran ugao gde nastavqa da prera|uje nektar. Ona otvara svoje ~equsti i iz mednog `eludca vrati deo nektara pokre}u}i jezik napred-nazad. Onda vrh jezika sporo podi`e i ubrzo spu{ta. Ciklus pokreta se ponavqa, s tim {to se vrh jezika podi`e sve vi{e i vi{e, a svaki put se izbaci jo{ jedan mali deo nektara, sve dok se ne pojavi prili~no velika kap ispod wenog delimi~no savijenog jezika.

Kap se ponovo proguta i ceo proces se ponavqa 80-99 0 puta u toku ~ak oko 20 minuta! minuta Tako se odstrawuje voda i vr{i dodatna prerada nektara koji se onda sme{ta u }elije. Ako je pa{a ekstremno jaka sa visokim dnevnim unosom u najoptimalnijem delu dana, te nema dovoqno prostora, nektar se privremeno ostavqa i u }elijama sa jajima ili mladim larvama, ~ak ponekad i bez bilo kakve prerade, u najve}oj `urbi, {to je ekstreman slu~aj. Odatle poti~e prskawe nektara sa rama legla koji stresamo, i to pokazuje da je pa{a u jakom usponu.

Za nas je ovde interesantan period od 20 minuta koji primateqica provede u ko{nici do ponovnog preuzimawa nektara od izletnica. To zna~i da svaka primateqica u toku jednog sata (60 minuta) preuzme nektar od samo tri izletnice, a po{to u jakoj pa{i izletnicu rastovaruje 10-12 primateqica, to bi zna~ilo da kada se po jedna p~ela vra}a u ko{nicu u toku svakog minuta sa punim `eludcem pri jakoj pa{i na kojoj prose~no provede 15-20 minuta, dru{tvo mora da obezbedi oko 200-240 primateqica (20 minuta h 10 primateqica - 20 minuta h 12 primateqica), u optimalnim uslovima. Me|utim, ako znamo da se u delu dana kada je medewe najintenzivnije u ko{nicu vra}a 200-300 izletnica u minutu, onda matematika govori da u dru{tvu imamo 40-60

- 96 hiqada primateqica {to naravno nije ni ta~no ni mogu}e. O ~emu se radi? Pri jako intenzivnoj pa{i ovaj prora~unati broj primateqica se smawi zbog ve} obja{wenog ubrzanijeg privremenog skladirawa nedovoqno prera|enog nektara, tj. zbog skra}ewa pomenutog perioda prerade od 20 minuta. Ovakvi prora~uni su krajwe nezahvalni, jer se tu upli}u i mnogi drugi lokalni i privremeni faktori (doba dana, vremenski uslovi, genetika, udaqenost i izda{nost pa{e), ali su svakako ta~ni ilustracije radi, jer nam je sada situacija u ko{nici sasvim jasna.

Zna~i, neverovatno je veliko u~e{}e mla|ih i sredove~nih p~ela u medobrawu!

Dokaza da izletnice ~ine oko 15% od ukupnog broja p~ela u dru{tvu (a ne 65% pri intenzivnoj pa{i kod najja~ih dru{tava kako tvrde Krivcov i Lebedev) ima jo{ mnogo! Naime, poznato je da p~ele izletnice imaju visok nivo juvenilnog hormona (JH), a ku}ne p~ele nizak, te kada se ovim posledwim da JH one postanu sabira~ice. Es! Hfof! F/Spcjotpo (Univerzitet u Ilinoisu), es! Spcfsu! Qbhf (Univerzitet u Kaliforniji) i es! Dpmfuuf i es! Bmbjo! Tusbncj (Francuski nacionalni centar za nau~na istra`ivawa) su zajedni~kim radom pokazali da p~ele i same reguli{u nivo ovog hormona, tako {to ku}nim p~elama prema potrebi mogu da podignu nivo JH-a, pa da i one postanu izletnice i obratno. Naravno, one }e novu funkciju obavqati odgovorno, ali sa mawe uspeha.

Pokazali su i ono {to nas u ovoj pri~i najvi{e interesuje, da ako se formira dru{tvo od iskqu~ivo mladih p~ela, one }e se redovno pregrupisati tako da 10-20% wih postanu preurawene sabira~ice (sa vi{im nivoom JH-a), jer im je toliko izletnica potrebno. Zar ovaj procenat nije nemilosrdno podudaran malo~as pomenutoj vrednosti od 15% ?!?!

Najzad smo do{li do su{tine. Za uspe{no iskori{}ewe pa{e neophodan je veliki broj primateqica nektara, i samo takva dru{tva mogu doneti mnogo meda. Postavqa se pitawe opravdanosti spajawa pred pa{u ili dr`awa vi{emati~nih zajednica, jer se time samo remeti prirodno ustanovqen odnos me|u starosnim grupama p~ela, kao i ukupan broj p~ela koji tako nadma{uje prirodni optimum maksimalnog razvoja sa jednom maticom, {to prinu|uje p~ele da se reorganizuju i kao takve su mawe sposobne, jer rade posao koji moraju a ne koji im uzrastom i razvojem pripada. Mo`da nau~nu opravdanost spajawa dve zajednice pred pa{u mo`emo na}i samo u slu~aju spajawa dva stabilna dru{tva, sa mladim maticama i obiqem hrane, u ~iji razvoj se p~elar skoro uop{te nije me{ao, te ona imaju mawi broj, ali vrlo kvalitetnih p~ela, iako i tu wihov ukupni broj mora da prelazi biolo{ki optimum. Ali, s obzirom na skoro nikakvo anga`ovawe p~elara, korist je ve}a od {tete usled reme}ewa odnosa starosnih grupa, kao i ukupnog broja p~ela.

Iz svega proizilazi da dru{tvo skoro

@ivadinovi} Rodoqub uvek raspola`e odgovaraju}im brojem izletnica, ali da mu ~esto na jakim pa{ama nedostaju primateqice nektara (uglavnom zbog nepravilnih p~elarevih intervencija). Shodno podatku sa po~etka da su te p~ele starosti oko 20 dana, to zna~i da mi prvog dana pa{e moramo da obezbedimo takve p~ele, ili par dana starije (do 22 dana), jer je to krajwi termin starosne granice pri kojoj one postaju izletnice, pa ih sve treba iskoristiti za taj posao. To bi zna~ilo da matica treba da zalegne jaja iz kojih }e se one izvesti na 43 dana pre po~etka pa{e (21 dan za razvoj + 22 dana `ivota).

O B E Z B E \ E W E D O V O Q N O G B R O J A P R I M A T E Q I C A 1.april

14.maj

21 dan za razvoj

22 dana `ivota

43 dana

U mom kraju bagrem prose~no po~iwe da cveta 14.maja, {to je osmogodi{wi realni prosek (uz iskqu~ewe ekstrema), pa je famozni datum ba{ 1.april. Do tada dru{tva ne treba ni~im uznemiravati, kako bi odnos starosnih grupa p~ela u wima do tog trenutka bio {to prirodniji. Tog dana stavqam izgra|en ram usred legla, po{to je to najboqi na~in da se iz matice izvu~e maksimum, jer se dru{tvo tada svim silama trudi da objedini rascepqeno leglo, i ovaj na~in pro{irewa legla se po Lebedevu naziva aktivnim. Dru{tvo gde se vr{i ova intervencija mora imati legla na 4 rama, da bi efekti bili dobri.

Mo`e se dodati i satna osnova, ali se onda bira takav polo`aj rama, da se pored wega sa obe strane nalaze ramovi sa, po mogu}stvu tek izleglim larvama, koje neguju upravo one p~ele koje su najsposobnije da grade sa}e (V.I.Lebedev, Kpio! B/Iphh), a tu je p~elama i najlak{e da odr`e neophodnu temperaturu za lu~ewe voska.

Kod ramova dodatih iza posledweg rama legla, odgovaraju}a temperatura redovno nedostaje. Ne treba se pla{iti ovako ranog dodavawa satnih osnova, ako ve} nemate izgra|en ram, jer jedno jako i stabilno dru{tvo, kakvo jedino i zaslu`uje da ga odgajamo, iste izgradi za 1-2 dana najvi{e. Ipak, boqe je dodati izgra|en ram jer se p~ele ne{to br`e razvijaju. Ovaj ram treba dodati svakom dru{tvu koje je iole jako, a samo najslabijim zajednicama ga treba uskratiti. Wih obavezno spajamo po~etkom aprila sa susednim dru{tvom.

Kroz 5 dana, 6.aprila ponovo dodajem ram u sredinu gnezda, i time sam obezbedio maksimalan broj primateqica koje matica sa datim sposobnostima mo`e da obezbedi.

Velike dileme p~elarstva Wena dodatna stimulacija, osim ovih ramova i obiqa meda i perge su i prazne }elije koje nastaju izlegawem p~ela, tako da je ona stimulisana i iskori{}ena do krajwih granica u tih petnaestak dana u kojima zale`e jaja za neophodne primateqice tokom 12 dana trajawa bagrema.

Postoji jo{ jedan period kada treba stimulisati maticu. Radi se o tome da treba obezbediti p~ele koje }e najbr`e {to je mogu}e zatvoriti done{eni med, kako bi ga {to pre izvrcali i oslobodili sa}e za predstoje}u pa{u, koju kod mene obezbe|uje pre svega divqa kupina i neke livadske biqke. Spfdi je do{ao do podataka da vosak lu~e p~ele starosti od 12-18 dana, ali je jo{ Mjoebvfs!ukazivao da su one i mla|e. Kpio B/Iphh!(1997) tvrdi da je najve}i broj p~ela koje poklapaju med uzrasta mla|eg od 10 dana. To bi zna~ilo da matica za wih treba da polo`i jaja na 29 dana pre nastanka potrebe za wima (21 dan za razvoj + bar 8 dana `ivota), a ta potreba nastaje oko {estog dana pa{e, 19.maja, kada se naglo uve}ava priliv nektara. Dan kada treba dodati ram usred legla je 20.april (29. dan pre 19. maja), tako da }emo {estog dana pa{e imati p~ele starosti 8 dana, a narednih dana pristiza}e nove generacije.

- 97 u toku pa{e, ne moramo ih postavqati po principima sa 62. strane ove kwige, kao {to se to u literaturi preporu~uje, jer su 1991. Ujcps!J/T{bcp i Qfufs! Tqpsot iz Kanade utvrdili da nema zna~ajne razlike u kvalitetu i kvantitetu meda ako se novi nastavci postavqaju ispod ili iznad ve} postoje}ih.

Foto: Rodoqub @ivadinovi}

O B E Z B E \ E W E D O V O Q N O G B R O J A P ^ E L A Z A P O K L A P A W E M E D A

6. dan pa{e 19.maj

20.april 21 dan za razvoj

8 dana `ivota

29 dana

Dodajem i ~etvrti ram 26. aprila na isti na~in, ako ima mesta u plodi{tu, {to }e obezbediti p~ele tra`enog uzrasta prvih dana posle pa{e, kako bi one {to pre poklopile med, a oni koji sele onda mogli da p~ele odsele {to pre na drugu pa{u. S tim se zavr{ava na{ uticaj na dru{tvo, uz eventualno povremeno zaokretawe plodi{ta za 180o. Ne vr{im stimulativno prihrawivawe osim ako neko dru{tvo iz bilo kog razloga, nema dovoqno hrane.

Dan pre, ili ba{ na dan po~etka cvetawa bagrema, vrcam sav med sa ramova bez legla (maksimalni prosek po uzimqenom dru{tvu iznosi 6,2 kg). P~ele sakupe vi{e meda, ali ga zbog ja~ine dru{tava i bespa{nog perioda nekoliko dana pre bagrema zna~ajno utro{e. Vrcawem doprinosim pove}awu povr{ine praznog sa}a {to po es Upnbtv! Sjoefsfsv pove}ava produktivnost i do 41,7%, a i dodajem sa}e iz rezerve, ako to ve} nisam u~inio. Svako dru{tvo dobije po 3 polunastavka. Tek ako ima potrebe, dodaju se ~etvrti, peti pa ponekad i {esti (od 8 godina dodat je samo u jednoj). Ako medi{ta dodajemo sukcesivno

Lebedev je pri~ao i pri~ao.

Samo ga je trebalo slu{ati, i primeniti na p~eliwaku !

U plodi{te se obavezno dodaju tri rama sa satnom osnovom, kojima se cepa leglo na 4 dela.

Ovaj manevar uti~e na znatno zaposlewe p~ela prvih dana pa{e, i verovatno je pored drugih stimulativnih mera u ciqu stvarawa sakupqa~kog nagona, glavni faktor vi{egodi{weg nepostojawa rojevog nagona na p~eliwaku oko bagremove pa{e. Sme{ne su izjave pojedinih p~elara da se samo slaba dru{tva ne roje. Deo istine je slede}i: Ne roje se samo stabilna i zaposlena dru{tva sa mladim maticama, a ostatak istine mo`ete saznati iz serije ~lanaka Kpio! B/Iphh-a objavqenih u ovoj kwizi. Nikada se, ~ak ni pri zahla|ewima u toku pa{e, nije pojavilo kre~no ili prehla|eno leglo, jer su dru{tva izuzetno jaka.

U slu~aju nedostatka sa}a, nekoliko satnih osnova stavqamo i u polumedi{ta, i posle toga mo`emo samo da se nadamo povoqnom vremenu, jer uspeh ne}e izostati. ^ak i samo par lepih dana usred cvetawa bagrema nam mo`e pru`iti zadovoqavaju}e prinose u iole normalnim godinama.

Po okon~awu pa{e i poklapawu meda pristupa se vrcawu. U posledwih 8 godina, dve su bile takore}i bez prinosa (1995- zbog uve}awa

- 98 -

@ivadinovi} Rodoqub

P R I N O S I

datum po~etka cvetawa bagrema prinos po uzimqenoj matici sa klubetom

P R O T E K L I H

O S A M

G O D I N A

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

15.maj

12.maj

18.maj

13.maj

17.maj

14.maj

9.maj

29.april

29,75 kg

19,0 kg

0 kg

23,3 kg

0,8 kg

41,2 kg

45,8 kg

p~eliwaka od 117%, a ina~e je bilo oko 10 kg zbog izuzetno lo{eg vremena, 1998- zbog zaista nekvalitetnog medewa bagrema), a u ostalima je ostvaren prosek od 30,4 kg po uzimqenoj matici sa klubetom (po dru{tvu koje u~estvuje u pa{i prinos je naravno ve}i, ali to ne bi bio realni pokazateq.

Upravo tada po~iwe i period koji traje do jeseni, u kom treba zameniti matice. Jedna studija u Izraelu iz 1985. godine je pokazala da se dru{tva sa maticama starim 20 meseci sedam puta ~e{}e roje u odnosu na ona ~ije su matice stare 7 meseci (odgajene u jesen). Veoma je va`no u odgajawu matica, odgajati ih iz krupnih jaja (iz izolatora), jer je skoro nemogu}e da se dru{tva sa takvim maticama idu}e godine roje.

Posle bagremove pa{e sledi livadska, sa divqom kupinom kao glavnim osloncem. Retke su godine kada ima meda sa ove pa{e za vrcawe. Kada ga ima prinos se kre}e do najvi{e 7,3 kg po uzimqenoj matici, jer kupina tra`i ~este ki{e da bi medila vaqano, s obzirom da raste na zakorovqenom zemqi{tu, a sli~no je i sa livadom.

Ovo vrcawe se obavqa krajem jula. Kada budem pre{ao definitivno na Fararovu ko{nicu, upravo zbog ovako lo{ih pa{nih prilika posle bagrema, pre}i }u na selidbeno p~elarewe, ~ija se tehnika drasti~no razlikuje od ovde izlo`ene.

Na samom po~etku avgusta, ko{nice se sre|uju za prezimqavawe. Iznad i ispod plodi{ta se ostavqa po jedan polunastavak, a onaj koji se nalazi ispod, sa predwe strane ima ugra|eno jo{ jedno leto na 5 cm od vrha polunastavka, koje je istih dimenzija kao i ono na podwa~i. Oba leta tokom cele zime su maksimalno otvorena (15 cm). Posebne ventilacije ne obezbe|ujem. Polunastavak iznad plodi{ta obi~no u sebi sadr`i ne{to malo meda na 5-6 poluramova koji p~ele ili u kasnu jesen prenesu u plodi{te, ili ostaje tu kao dodatna zaliha.

Ovaj na~in formirawa ko{nice omogu}uje i lak{e ~uvawe sa}a. Koli~inu meda koju ostavqam dru{tvima ne merim, ali ostavqam onoliko koliko maksimalno mo`e da stane u plodi{te, a da ne ometa maticu u zalegawu neophodnih koli~ina legla u kasno leto. Uz to, polunastavak ispod plodi{ta omogu}uje p~elama da deo klubeta prenesu i u wega, tako da im ve}a koli~ina

23,4 kg

meda u plodi{tu nikako ne smeta. U prole}e, ova rezerva zlata vredi, jer je utvr|eno za sredwerusku p~elu da samo kad je u tom periodu zaliha meda 18 kg (Rodionov, [abar{ov), dru{tvo se razvija u okviru svojih biolo{kih sposobnosti.

Tek je nedavno u SAD-u utvr|en nivo neophodnih zaliha za krawsku rasu p~ela (amerikanci polako uvode krawsku rasu posledwih godina), i po podacima Cpc! Ipss-a on iznosi 7-11 kg, u zavisnosti od toga ima li u prirodi pa{e ili ne. S obzirom da je ta zaliha minimalna, ve}e koli~ine mogu samo blagotvorno da deluju. U pripremi za zimu ne vr{im prihrawivawe, osim ako treba dopuniti zalihe, ili zbog su{e u avgustu nema nikakve pa{e.

Mogao bih da se slo`im sa onima koji vr{e stimulativno prihrawivawe (i u ovom i u prole}nom periodu), uz dodatak zna~ajnih koli~ina polena, ali to ne ~inim jer se oko p~eliwaka nalazi dobra polenonosna pa{a, a i ceo postupak oko prihrawivawa odnosi suvi{e vremena i novca. Hiqadu puta je boqe ostaviti dobre zalihe u jesen, nego da se u prole}e neprestano vrtimo oko ko{nica, sipkaju}i im sirup.

Prihranu {e}erom treba i ina~e izbegavati, jer po Ckpslnbo-u (1995) kod zajednica hrawenih {e}erom produktivnost ne prati veliki broj dobijenih p~ela (jer su p~ele nekvalitetne, kra}e `ive, mawe su).

Treba samo voditi ra~una (prema Tufwf Ubcfs-u) da se u prole}e koristi polen sakupqen u prole}e na va{em terenu, a u jesen sakupqen u jesen. Jer, ako u prole}e prihranimo polenom biqaka koje cvetaju u jesen, mo`e nam se dogoditi da se dru{tva umesto da se razvijaju, pripremaju za zimu. Obrnut slu~aj je u jesen. Razlog je {to u polenu nekih biqaka postoje supstance koje p~elama ukazuju na doba godine.

Zimi se p~ele ne uznemiravaju. Ne dodajem nikakve poga~e, jer meda ima dovoqno, a odli~na jesewa polenonosna pa{a daje i izvanredne zalihe perge. Uz ove rezerve, dru{tvo se mo`e razvijati i pri lo{im vremenskim uslovima kvalitetno (kod mene primer prole}a 1997. kada se na prste mogu izbrojati dani u aprilu u kojima su p~ele izletale u prirodu). [to se ti~e pro~isnih izleta, ne treba se pla{iti ni dugog

Velike dileme p~elarstva

- 99 -

zloglasnim antibioticima. (Detaqnije o tome perioda neizletawa, jer u zemqama krajweg sevmo`ete pro~itati u ~lancima ve} objavqenim u era Evrope (tamo dodu{e gaje uglavnom tamnu ovoj kwizi). nema~ko-holandsku rasu), p~ele bez posledica ne O~igledno, samo primena nauke u praksi izlaze iz ko{nica i po {est meseci ([vedska). nam jedino omogu}uje vrhunac uspeha i li~no Varou suzbijam krajem jula, plo~ama zadovoqstvo postignutim. Modifikovao bih mravqe kiseline (uz obaveznu rigoroznu konAko ne budete jednu narodnu pri~u za sam kraj: ,,Ako trolu efikasnosti), i Apitolom po nestanku usvojili ve}inu principa i ~iwenica iz legla. Po es! Kpaf! Sjibs-u iz Slovenije, dru{tva ovog ~lanka ( principa, a ne tehnik k u k oja je ostaju bez legla tri nedeqe posle prvog mraza. s k lona izmenama u zaviss noss ti od uss lova ), Apitolom mo`e da se tretira sve do februara, budite sigurni da }ete se kajati, a ako ih jer je Qjmfdlb (1988) utvrdio da je i u tom mesecu budete usvojili, opet }ete se kajati - {to ih leglo takore}i zdravo, budu}i da je napadnuto ,, niste usvojili ranije! samo 0,8% zatvorenog legla. Tako|e je na Naravno, jasno mi je da je ova tehnika Poqoprivrednom institutu u Odesi utvr|eno p~elarewa samo jedna od bezbroj varijanti zasno(Lbsblpw, 1985) da varoa po~iwe da ulazi u leglo vanih na pomenutim nau~nim dokazima. Zato onda kada tamo zapo~ne cvetawe vi{awa, topola molim ~itaoce da mi obavezno pi{u i argumentoi kru{aka, dok kod nas tome po mnogim autorima vano kritikuju odre|ene propuste koje sam odgovara period prve polenonosne pa{e. na~inio u svom dosada{wem radu sa p~elama, [to se ti~e varoe, interesantan je i kako bi ih zajedni~ki ispravili. Jer, onaj ko se podatak da je Qbvm!M/Nbesfo iz Severne Karoline nikada ne odri~e svojih re~i, vi{e voli sebe otkrio 1995. godine da pri jesewem tretirawu nego istinu! p~ela Bqjtubo-om (plasti~ne trake sa fluvalinatom), tretirana dru{tva pokazuju redukovanu P^ELE ZAISTA ZASLU@UJU SVO nosivost matice u odnosu NA[E DIVQEWE ! na netretirana. netretirana Kada je iz wih izvadio trake i ubacio ih PO[TUJMO IH, I ONE ]E u netretirana, situacija se popravila do normale, ali je BLAGONAKLONO UZVRATITI ! se pogor{ala u novotretiranim dru{tvima. Ovo bi naravno trebalo nau~no dokazati, a ako je zaista ta~no, onda bi tretirawe dru{tava u razvoju fluvalinatom moglo zna~ajno da ih unazadi (ili je to i ~inilo proteklih godina kod onih koji su upotrebqavali ovaj akaricid).

Isti autor je ispitivao i neke razlike izme|u crno i belo obojenih ko{nica. Crne ko{nice su imale ne{to vi{u zara`enost varoom u prole}e, ali su zato zimi tro{ile 36,5% mawe hrane od belih, a donosile 19,5% meda vi{e.

Tako|e je, prema ispitivawima izvr{enim u SAD (Xef Petis), pokazano da upotreba `i~anih podwa~a smawuje zara`enost varoom za 15% u toku cele sezone.

(Dodatne prednosti mre`aste podwa~e bi}e detaqno analizirane u drugom delu ove kwige, koja }e iza}i iz {tampe za nekoliko meseci).

Ja~ina dru{tava je glavni faktor borbe protiv bolesti, pa ne tretiram p~ele nikakvim lekovima, pa ni F o t o : A l e k s a n d a r M i h a j l o v s k i , M e l i t a g o r a 6 / 1 9 9 8 .

UREDNIK SE NAJTOPLIJE Z A H V A Q U J E N A P O M O ] I SLEDE]IM DONATORIMA KOJI SU DOPRINELI DA OVA KWIGA IZA\E IZ [TAMPE

1- FAHOP, Aleksinac 2- EVROTOM, Ruma 3- ZLATNA P^ELA, Ra~a 4- NEKTAR, Be~ej 5- MELITAGORA, Skopje 6- SZR MINELI, Kragujevac 7- SELEKCIJA, Aleksinac Zavod za {e}ernu repu 8-NEKTAR, Kragujevac 9- MESOKOMERC, Aleksinac 10- MATEH, [abac 11- INOS-DELIGRAD, Aleksinac 12-FAGREM, Dowi Adrovac 13- TAHOGRAF, Trwane

U S K O R O Drugi deo kwige ,,Savremeni ,, principi p~elarewa

Jo{ aktuelniji ~lanci iz stranih ~asopisa!!!

-Savremena re{ewa pojeftiwewa proizvodwe meda i drugih p~eliwih proizvoda!

-Savremeni na~in ve{ta~kog rojewa sa 100% zamenom sa}a u dru{tvima!

-Preporuke iz sveta o mre`astim podwa~ama!

-Serijal o svim metodama za dodavawe matica!

-Sve o izvitoperenom statusu p~eliweg zdravqa!

-Kontrola bolesti pravilnim gajewem p~ela! i mnogo drugih kvalitetnih ~lanaka JAVITE SE !

PI[ITE !

IZRAZITE SVOJE @EQE !

OVA KWIGA MORA DA ZADOVOQI VA[E ZAHTEVE !

Urednik: es!nfe. Rodoqub @ivadinovi} ul.Stojana Jani}ijevi}a br. 12 18210 @itkovac telefon: (018) 84-67-34 (064) 14-14-184

^asopis Melitagora izlazi na makedonskom jeziku Informacije i pretplata: F.nbjm;!nfmjubhpsb@ zbipp/dpn Telefon/faks: 99 389 91 363-424 Adresa: ul.Helsinki 41 a, 91000 Skopje, Makedonija

^asopis MELITAGORA

-Izlazi jednom mese~no na 48 strana.

-Balkanska/svetska orijentacija.

-Rubrike za po~etnike i profesionalce.

-Velike teme p~elarstva u serijalima.

-Savremena grafi~ka obrada.

-Individualna pretplata.

-Start dostave u bilo kojem mesecu.

^ASOPIS ZA SVA VREMENA !

MELITAGORA je imperativ za svakog ako ozbiqno shvata svoje p~elarstvo !!!

Autor fotografije na predwoj korici: Jugoslav Stojkovi} iz Ni{a

Po{tovani ~itaoci !

Urednik zaista nema ni{ta protiv fotokopirawa ove kwige.

Me|utim, ako svojim prijateqima dozvolite da je kopiraju, sebi i wima ~inite lo{u uslugu. Za{to!? Zato {to urednik vi{e ne}e imati dovoqno sredstava za nove izdava~ke poduhvate, a Vi ne}ete imati mogu}nosti da dolazite do novih saznawa iz jednog ovakvog izvora. Urednik se ina~e ve} potrudio da i sama kwiga ima zaista minimalnu cenu, kako bi svima bila dostupna. U to se mo`ete uveriti upore|uju}i wenu cenu sa cenama drugih sli~nih kwiga, koje su dvostruko i vi{e skupqe.

HVALA VAM NA RAZUMEVAWU !

DJQ!.!Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1(045) SAVREMENI principi p~elarewa : izbor prikaza prevoda najboqih ~lanaka iz p~elarske nauke i prakse posledwih godina : sa komentarima. Deo 2 / urednik Rodoqub @ivadinovi} ; [prevodi Rodoqub @ivadinovi}, Teodora Bo`o ; ilustrator Aleksandar Stani{i}]. - @itkovac : R. @ivadinovi}, 2001 (Ni{ : Sven). - 91 str. : ilustr. ; 24 cm Tira` 100. - Str. 5: Re~ urednika / Rodoqub @ivadinovi}. -Str. [92]: O uredniku / Aleksandar Stani{i}.

JTCO 86-902151-2-3 1. @ivadinovi}, Rodoqub a) P~elarstvo ID=91878924 Urednik se izviwava ~itaocima zbog terminolo{ko-{tamparske gre{ke u podnaslovu prvog dela ove kwige. Tamo je pisalo da je ovo skup prevoda najboqih ~lanaka iz stranih ~asopisa, a to zapravo ne odgovara istini. Ova kwiga je izbor prikaza prevoda najboqih ~lanaka iz p~elarske nauke i prakse. Jer, prevodi nisu bukvalni. Gde je bilo potrebno, mewane su re~enice tako da odgovaraju duhu na{eg jezika. Delovi tekstova neva`nog karaktera su izba~eni, kao i isti takvi delovi re~enica.

Urednik se nada da ova mala gre{ka ne}e smetati ~itaocima.