Gradot be{e

Eden den mra~en se upativ bez um, mislev silen sum, kon gradot nekoga{ moj, a sega - negov i nejzin i tvoj.

Koga go sonuvav, sekoj sokak go znaev, sekoja mirizba i gletka - samo bolka... a sega tamu bev, no ni{to ne ~uvstvuvav, samo prazen beton pod mojot |on. Lica nepoznati, zgradi i statui niknati, na tu|i idei svedoci, danok na tranziciski dodatoci. - Koj sum jas? - se zapra{av, no odgovor ne dobiv. I za~ekoriv posigurno, glumej}i ladnokrvnost, no racete me izdadoa ladno - Dobar li si? - so naivnost me pra{a mojata sopatni~ka. - Nema igra~ka-pla~ka! - pomisliv i toga{ deka la`am sfativ... nikoga{ i ne se ni vrativ!