REGIONALNA INICIJATIVA RAZVOJA LUKA U JADRANSKO-JONSKOJ REGIJI - POWER PLUS PROJEKAT

PoWER PLUS

REGIONALNA INICIJATIVA RAZVOJA LUKA U JADRANSKO-JONSKOJ REGIJI - POWER PLUS PROJEKAT

Izazovi intenzivnog razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija, nedovoljnog ulaganja i nemogućnosti korišćenja punog potencijala lučke infrastrukture, doveli su do toga da se luke Jadransko-jonske regije zanemare i izgube svoju istorijsku ulogu glavnih centara komercijalne i kulturne razmene i razvoja.

Pokretačku ulogu u njihovoj obnovi 2020. godine imao je transnacionalni projekat za Jadransko-jonsku regiju pod nazivom POWER (Ports as Driving Wheels of Entrepreneurial Realm), projekat čiji je cilj bio pružanje podrške lukama na putu pretvaranja istih u inovativne habove koji će moći da ponovo interpretiraju i obnove njihovu istorijsku ulogu mesta razmene, kako bi postale priključne tačke između različitih jadranskih teritorijalnih konteksta u cilju pospešivanja njihovih preduzetničkih potencijala, koji nisu iskorišćeni ili nisu dovoljno vrednovani. Kroz ovu evoluciju jadranskih luka u inovacione habove, PoWER je preokrenuo trend koji u velikoj meri karakteriše strukturna slabost (u smislu reprezentativnosti, modernizacije, uređenosti, socio-ekonomskog pozicioniranja i procesa regeneracije). Dve godine po pokretanju POWER projekata, tačnije u januaru ove godine EU finansira finalnu fazu projekta - šestomesečni projekat PoWER Plus, u cilju otkrivanja glavnih problema koji mogu uticati na luke u Jadransko-jonskoj oblasti u kratkoročnom i srednjoročnom periodu u svetlu izbijanja pandemije virusa korona i nastale ekonomske krize koja je u većoj ili manjoj meri uticala na aktivnosti luka koje su učestvovale u projektu.

TRI FAZE POWER PLUS PROJEKTA

Projekat se sastoji iz tri faze: prva faza podrazumeva intervjuisanje stručnjaka o mogućim budućim scenarijima u vezi sa lučkim oblastima uključenim u projekat, imajući u vidu i širu situaciju i trendove u Jadransko-jonskoj oblasti; druga faza projekta podrazumeva radionicu koja ima za cilj produbljivanje scenarija iznesenih u fazi 1. i utvrđivanje slabosti i pozitivnih aspekata strategije i metodologije PoWER projekta, dok će rezultati ovog rada poslužiti za izradu Aneksa metodologije i strategije, koji će biti objavljeni javnosti u okviru treće, finalne faze, kroz četiri događaja "Predviđanje teritorijalne saradnje“.

Rezultati rada poslužiće za izradu Aneks metodologije i strategije POWER projekta.

O ovoj temi razgovarali smo sa koordinatorom

PoWER Plus projekta Markom Padula iz Nacionalnog

istraživačkog saveta Italije, koji nam je, između ostalog otkrio i to na koji način je pandemija uticala na glavne ciljeve projekta: Opšte mišljenje među intervjuisanim stručnjacima je da je glavni izazov izazvan izbijanjem pandemije bio poremećaj lanaca snabdevanja koji je uzrokovan nedostatkom radne snage, teškoćama u logistici, neravnotežom između velike potražnje za transportom i niske ponude, zagušenjem luka i dužim vremenom čekanja za kontejnerske brodove. Ono što je interesantno, s obzirom na saobraćaj brodova, jeste da dok se putnički saobraćaj skoro potpuno zaustavio, sa relevantnim posledicama na ekonomiju turizma, potražnja za teretnim saobraćajem je značajno porasla kao posledica veće kupovine (uglavnom onlajn) robe, posebno sa istoka. S jedne strane, izbijanje pandemije je naglasilo neke već postojeće probleme - nedostatak radne snage i nisku stopu automatizacije procesa, dok je sa druge strane, postavilo nove temelje što se bezbednosnih protokola, tehnologija i novih tehnologija automatizacije tiče; štaviše, dovela je do relevantnog povećanja trgovine i do nove (samo)svesti o ulozi luka u međunarodnom lancu snabdevanja, ali i nacionalne samoodrživosti. Budući da je jedan među glavnim ciljevima POWER projekta bilo i povećanje energetske efikasnosti, zanimalo nas je da li su tokom projekta uočena neka poboljšanja u nacionalnim i lokalnim propisima: Sa izuzetkom nekih specifičnih tokova koje zahtevaju preduzetnički pomorski sektor (npr. Međunarodni pomorski forum naftnih kompanija), danas ne postoji standard koji zahteva simulacione aktivnosti za određenu luku, vrstu plovila, lučko osoblje ili pomorsko osoblje na brodu. Prateći nove potrebe u vezi sa pomorskim saobraćajem i specifičnosti morskih područja u blizini luka (npr. ekstraktivne platforme, farme, zaštićena područja visokog biodiverziteta), početkom 2022. godine, lučka uprava Ravene je uspostavila standardizovana područja sidri-

šta. Kritični problem koji deli digitalna tranzicija u lukama je često nedostatak standardizacije podataka i korišćenje vlasnički osposobljenih platformi koje nisu dizajnirane za interoperabilnost ili čine dostupne informacije nemogućim za njihovu ponovnu upotrebu. Štaviše, nije uvek jasno ko je javni subjekt koji može da aktivira i upravlja uslugom. Pulja je u Regionalnom teritorijalnom planu pejzaža (PPTR), koji je na snazi od 2015. godine, predvidela strategiju za proizvodna područja, koja se može proširiti na ZES. Ovaj plan, koji sadrži Smernice za projektovanje pejzažnih i ekološki opremljenih proizvodnih područja (APPEA), definisao je regionalni standard kvaliteta životne sredine i pejzaža za naseljavanje, preuređenje i ponovno korišćenje proizvodnih aktivnosti i infrastrukture, sa ciljem smanjenja ekološke, građevinske, urbane i pejzažne kritičnosti povezane sa proizvodnim područjima. ZAVRŠNA FAZA PROJEKTA - “PREDVIĐANJE TERITORIJALNE SARADNJE”

Nedavno je završen prvi od četiri u nizu događaja pod nazivom "Predviđanje teritorijalne saradnje“ - završne faze PoWER Plus projekta na kojem će biti predstavljeni rezultati projekta, odnosno Aneksi metodologije i strategije, a koje će projektni partneri promovisati u Raveni, Tirani, Sarajevu i Igumenici. Cilj ovih događaja, kako koordinator Padula navodi jeste da se doprinese promociji ishoda i rezultata projekta na nacionalnom i regionalnom nivou: Želimo da doprinesemo njihovoj relevantnosti i prenosivosti na potencijalne korisnike, kao i povećanju svesti potencijalnih korisnika i zainteresovanih strana o ulozi Teritorijalne saradnje EU, što može doprineti unapređenju saradnje. Konzorcijum će iskoristiti rezultate projekta u cilju unapređenja IKT platforme powerports.eu, koja je obogaćena novim GIS mapama, kao i funkcijom čitača ekrana. Budući da se projekat bliži kraju zanimalo nas je da sumiramo dosadašnje aktivnosti i saznamo kakvi su finalni planovi po završetku projekta: Prikupljeni upitnici su analizirani tokom organizacije lokalnih radionica i dogovorene su smernice za njihovo vođenje - moderator treba da vodi diskusiju kako bi govornici poboljšali i produbili ono što je prikupljeno upitnicima: tražeći od stručnjaka da diskutuju o zajedničkim temama (ili o zapažanjima) na koje su se fokusirali tokom popunjavanja upitnika: da u upitnicima prodube specifične teme koje su ih posebno interesovale, eventualno produbljivanje scenarija za 25-30 godina, odnosno da omoguće stručnjacima da se bave temom koja je komplementarna onoj iz upitnika. Pored toga, tokom diskusije su ponuđene strategija i metodologija PoWER-a kako bi se prikupili saveti i sugestije za njihovo poboljšanje. Pored četiri radionice na lokalnom nivou (Raveni, Tirani, Sarajevu i Igumenici) i četiri događaja "Predviđanje teritorijalne saradnje“, predviđeno je još i sastavljanje informatora o lokalnim scenarijima, aneksa PoWER metodologije i strategije, kao i unapređenje IKT platforme powerports.eu: Nesumnjivo je da će benefiti realizacije projekta pozitivno uticati na poboljšanje uslova za razvoj luka u Jadransko-jonskoj oblasti i prevazilaženje posledica pandemije virusa korona. Projekat će imati direktne efekte na sledeće ciljne grupe: vlasti na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, kao i zaposlene u institucijama višeg obrazovanja i istraživačkim centrima. Rezultati projekta će takođe biti predstavljeni široj javnosti putem emitovanja događaja uživo. Cilj strateškog predviđanja nije da pruži konačne odgovore o tome kakva će biti budućnost, već da razmotri verovatan razvoj naše trenutne stvarnosti kako bismo bili spremni za ono što se može dogoditi u budućnosti. Više o projektu možete pogledati na stranici powerports.eu, Facebook nalogu projekta PowerAdrion kao i na stranici programa power.adrioninterreg.eu.