VODNI SAOBRAĆAJ U SRBIJI

transport i logistika transport i logistika

VODNI SAOBRAĆAJ U SRBIJI

NEKADA I DANAS

Vodni saobraćaj je jedan od najstarijih ekonomski i ekološki održivih načina prevoza putnika i tereta, i igra vitalnu ulogu u ekonomskom razvoju. U Evropi više od 37.000 kilometara plovnih puteva povezuje stotine gradova i industrijskih regija.

Posle Volge, Dunav je druga najduža reka u Evropi, dugačak oko 2.850 kilometara, Prolazi kroz nekoliko evropskih prestonica, a kroz Srbiju protiče u dužini od 588 kilometara, od Bezdana do Timoka, a sliv reke obuhvata 120 pritoka, od kojih su neke najveće upravo na teritoriji Srbije - Sava, Tisa i Drina. Da se malo vratimo u istoriju. Pariskim mirom 1856. godine Dunav je proglašen međunarodnom rekom sa slobodnom plovidbom, a Srbija je, kao obalna zemlja tada ušla u Pribrežnu dunavsku komisiju i time prvi put postala članica nekog međunarodnog tela. Nosilac zamisli o osnivanju parobrodarskog društva bio je Miša Anastasijević, tada poznat kao kapetan Miša, koji je 1825. godine kupio svoju prvu lađu, a 1830. godine još 12 lađa. Tako je 1843. godine raspolagao sa 74 lađe i zapošljavao 500 radnika. Savremeno rečno brodarstvo u Srbiji započelo je 1862. godine, kada je ukazom kneza Mihajla, od Rusije kupljen parobrod “Deligrad", tako nazvan po deligradskom šancu u Prvom srpskom ustanku. Izgrađen je u Francuskoj 1851. i imao je nosivost od 275 tona i plovio uspešno preko pola veka Dunavom, Savom i Tisom. Od 1905. – brodovi Srpskog Brodarskog Društva (SBD) su plovili celokupnim tokom Dunava, uzvodno do Beča i preko Kornaiburga do Regensburga; nizvodno do Ruščuka, Galca i obala Crnog mora; na reci Savi sve do Siska; na reci Morava do železničkog mosta u Požarevcu.

1921. GODINA Nakon I Svetskog rata i obeštećenja na ime ratne odštete u brodovima, Srbija odnosno Srpsko Brodarsko društvo poseduje 89 brodova, ukupno 46.000 ks i 850 teretnjaka nosivosti od 450.000 tona. 1974. GODINA Potiskivač ''Kumanovo'' oborio je rekorde plovidbe – rekordan sastav na Dunavu od 16 potisnica ukupne nosivosti 20.436 tona 1984. GODINA JRB-ov potiskivač ''Karlovac'' obara prethodni rekord sa 20 plovila ukupne nosivosti 29.200 tona;

Foto: JRB - Brod Kumanovo sa 16 barzi i oko 20 000 mt tereta 1974 2022. GODINA Ove godine, u prvih šest meseci Agencija za upravljanje lukama zabeležila je 7.2 miliona tona pretovarenog tereta na rekama, odnosno sedam odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Na pad pretovara tereta najviše je uticala situacija u Ukrajini i zabrana izvoza žitarica početkom godine. Najčešće pretovarena vrsta tereta jesu šljunak, pesak i kameni agregati sa učešćem od 29 odsto. Nafta i naftni derivati su na drugom mestu, sa udelom od 16,9 odsto, a rude na trećem sa 13,4 odsto. Na četvrtom mestu nalazi se ugalj, koji je učestvovao u pretovaru sa 12,4 odsto. U lukama u Srbiji zabeležen je i pretovar 223 kontejnera, što ukazuje na povećanu potražnju za ovim vidom transporta vodnim putevima. U poređenju sa istim periodom 2021. godine, najveći procenat rasta evidentiran je kod ruda – 21 odsto, nakon povećanja privredne aktivnosti u Smederevskoj železari. Povećane su i količine pretovarene nafte i naftnih derivata za osam odsto. Najveći pad uočen je kod žitarica – 62,5 odsto. Kada je reč o međunarodnom putničkom vodnom saobraćaju, Agencija je zabeležila 636 pristajanja i 59.000 iskrcanih i ukrcanih putnika. U odnosu na prvih šest meseci 2019. godine, koja predstavlja rekordnu nautičku sezonu u Srbiji, broj pristajanja je veći za šest odsto. Primena epidemioloških mera prilikom popunjavanja kapaciteta plovila rezultirala je sa 26 odsto manje putnika nego u navedenom periodu. Najviše pristajanja ostvareno je u Beogradu – 256, zatim u Novom Sadu 170 i Donjem Milanovcu 114. Međunarodno putničko pristanište u Golupcu dočekalo je 85 pristajanja kruzera.

Prijave za naplatu naknada koje su podnete preko Portala elektronskih prijava (PEP) činile su 91 odsto od ukupnog broja pristiglih prijava, što predstavlja najveće učešće Portala od početka njegove primene. Portal je sa radom počeo 2016. godine i prati strateške ciljeve Vlade Srbije usmerene ka digitalizaciji i unapređenju kvaliteta usluga u državnom sektoru. Direktor Agencije za upravljanje lukama Vuk Perović je ove godine u poseti Smederevu istakao da Agencija, pored ostalog, aktivno radi na razvoju marina u Srbiji. “Studija razvoja mikrolokacija mreže marina na Dunavu i Savi, koju je Agencija izradila, predlaže Smederevo kao jednu od potencijalnih lokacija za buduću marinu”. Usvojеna jе Stratеgija razvoja vodnog saobraćaja Rеpublikе Srbijе za pеriod od 2015. do 2025. godinе, sa akcionim planom. Stratеgijom jе dеfinisana lista najvažnijih invеsticija, i to: u srpskе lukе otklanjanjе svih kritičnih sеktora za plovidbu na mrеži plovnih putеva, daljе unaprеđеnjе intеligеntnih transportnih sistеma na vodnim putеvima. Ukupna vrеdnost prioritеnih projеkata, u dеlu čijе jе finansiranjе obavеza Rеpublikе Srbijе, iznosi 336 miliona еvra. Kada sе prеthodno navеdеnoj vrеdnosti ulaganja Rеpublikе Srbijе dodaju planirana ulaganja budućih lučkih koncеsionara, ukupna vrеdnost projеkata iz oblasti vodnog transporta iznosi 474 miliona еvra. U obеzbеđivanju potrеbnih finansijskih srеdstava, MGSI jе uspostavio stratеšku saradnju sa Evropskom invеsticionom bankom (EIB) sa kojom jе Rеpublika Srbija zaključila finansijski ugovor za razvoj rеčnе transportnе infrastrukturе u iznosu od 100 miliona еvra. U toku su prеgovori sa EIB za zaključivanjе dodatnog okvirnog zajma za razvoj lučkе infrastrukturе u Rеpublici Srbiji u iznosu od 90 miliona еvra. Prеostala potrеbna finansijska srеdstva obеzbеđеna su ili ćе biti obеzbеđеna kroz kombinaciju budžеtskih srеdstava i grantova Connecting Europe Facility Fonda i WBIF-a.

Foto: JRB - Potiskivac Stig u nizovdnoj plovidbi kroz Beogradske mostove

PROŠIRENI OPSEG VELIČINA

Najčistija pumpa

HEAVY koja će vam ikada trebati

DUTY PUMPA od MasoSine

Minimalno održavanje; Maksimalno dejstvo Opseg od 8 veličina za protoke do 255,000 l/h i pritiske do 15bar Velika samousisna moć za pumpanje

viskoznih fluida

Protoci do 108,000 l/h na 16bar EHEDG Type EL Class I i tip EL Aseptic Class I

Do 50% uštede energije u odnosu na druge tipove pumpi, naročito za veće viskoznosti

Bez oštećenja proizvoda koji se pumpa

Rad bez pulsacija

Samoispuštanje i lako čišćenje