FORMA #10

ČASOPIS STUDENATA GRAFIČKOG INŽENJERSTVA I DIZAJNA FEBRUAR 2014 BROJ 10

SADRŽAJ TEHNOLOGIJE 06 O LENTIKULARNOJ ŠTAMPI

to su svi oni „otisci“, koji su nas kao decu zabavljali, koje smo držali na dlanu, žustro ih prevrtali i divili se tečnim prelazima jedne slike u drugu, pred našim očima!

09 PRINOVA U LABORATORIJI GRID-A Sa zadovoljstvom Vam predstavljamo novu mašinu koja je dospela u laboratoriju GRID-a.

10 LANDINO NOVO ODELO

Landa je odlučila izmeniti postojeći model mašine Landa S10 sa dve njene revidirane varijante: S10C i S10FC.

11 BLACKMAGIC POCKET CINEMA CAMERA

Odlične karakteristike u malom i jednostavnom uređaju.

11 MISCHIEF

Crtački softver koji preti da unese revoluciju u polje digitalne umetnosti.

fotografija Bernard Bodo

DIZAJN

PREDSTAVLJAMO

14 NEMA DIZAJNA BEZ LJUBAVI

32 NOVAC = PAPIR

Najpoznatiji srpski grafički dizajner govori o svom životu i karijeri, radu sa legendama domaće rok scene, granici između dizajna i umetnosti i načinu na koji pristupa dizajnerskim problemima - kao i onima sa klijentima.

18 ARCH & TYPE

Novi trend primene tipografije u prostoru nameće razmišljanje o vezi sa arhitekturom i zajedničkim transformacijama kroz različite stilove.

20 SOL BAS: DIZAJNER U SVETU FILMA

Priča o najboljem filmadžiji među dizajnerima i najboljem dizajneru među filmadžijama, o njegovom životu i karijeri.

28 DIZAJNERSKI PUTOKAZ

Dešavanja koja bi definitivno trebalo posetiti.

29 CONCEPT ART UMETNOST IDEACIJE Kako se rađaju video igre.

Intervju sa Natašom Milović, masterom GRID-a koja nas uvodi u uzbudljiv svet grafičke industrije, gde štamparske mašine komponuju muziku bez koje je nezamislivo raditi...

FORM IT YOURSELF 36 MRLJE OD KAFE

Još jedna lekcija „pomoću štapa i kanapa”.

NEFORMALNO 41 ORIGAMI

Više se ne pravi samo od papira, više nije samo hobi, više nije samo na Zemlji.

44 KRIZA STVARALAŠTVA

Sa globalizacijom umetnosti, moramo se zapitati kako će izgledati budućnost.

46 KAKO KIKSTARTOVATI KARIJERU U GRAFIČKOM DIZAJNU Da li vas brine šta ćete raditi kad završite studije?

REČ UREDNIKA

Prošao je uzburkan period obaveza, prošla je dosadna boljka, čak je i period praznika i obaveznog slavlja pri kraju. Oseća se neki mir, vreme je da se stavi tačka na započete priče i da se zakorači u nove. Takav je valjda ovaj januar.

Hvala tom iskusnijem i celoj ekipi, na vremenu, prilici i pogotovo savetu u prolazu, nama je ova saradnja značila, unapredila nas, bolje formirala, učvrstila nas, načinila iskusnijima (mudrijima?!) i osvežila nas.

Vreme je i za novu Formicu. Pa da, postala je Formica. Od mila. Druga nam je, (trebali bismo da) znamo šta radimo. Nekako, u isto vreme smo i iskusniji i haotičniji. Očekujemo da znamo svaki korak unapred, naravno nismo previše blizu toga. Svakako, jedva dočekam nedelju da sednemo za naš beli sto.

A sada treba opravdati sve te pohvale, osmehe, kritike, saradnje. Mada je to vrlo individualna priča.

Nemamo nikakve zvanične granice koje treba da dostignemo, samo one lične. Moje jesmo.

Da nas pohvalim, beli sto je novina. Prošlim brojem smo (očigledno) napravili uspeh, mnogo pohvala, pozitivnih kritika, čestitki iz celog regiona, lepih reči sa svih strana. Lep je to osećaj, kad studentski neprofitabilni projekat, rađen u drugarskoj atmosferi i iz neke emocije, postane predmet hvale na više strana. Tako smo stekli i nove saradnike. Ekipa iz marketinške agencije HeadMade je došla u kontakt sa prošlim brojem, pa u kontakt sa nama, ponudila nam lepu priču, i od tada je njihov beli sto i naš, svake nedelje popodne. Pored toga, uživamo i u prelepom pogledu, po kojoj kafi/cedeviti, priznajem desi se nekad i stoni fudbal, i u prolazu savet iskusnijeg.

Iskreno verujem da kada se bilo čiji i bilo koji oblik rada posmatra, lako je primetno da li je rađen u dobroj atmosferi, ili „na mišiće”; da li nosi emociju ili je odrađen radi nekog višeg cilja. A sve to drastičnije, ako je u pitanju timski rad. Ta energija se ne može sakriti. Ili zavlada harmonija, misli se spoje, ideje se nadovežu, rečenice uklope, boje usklade i oblici utope. Ili ono drugo, ne bih znala kako je.

Nadam se da redakcija ni neće saznati kako je to drugo, ali to će vam već pisati neko nov, moj drugar, na ovom istom mestu, za nekih 6 meseci.

Do tada, sve znate, šaljite nam ideje, sugestije, komentare na grid.forma@gmail.com, radimo 24/7.

Staša Bugarski

IMPRESUM urednik časopisa Staša Bugarski tehnički urednik Ivan Mesaroš lektor Igor Hilčenko naslovna strana Ivan Mesaroš

redakcija Dejan Skorupan Jelena Pajić Nada Miketić Natalija Davidović Nikola Rajić Petar Vukobrat Radomir Mitrić Stefan Savić Tijana Dedić Uroš Milošević

saradnici Bernard Bodo Dušanka Rajić Endre Mesaroš Ivan Blesić Irina Obradović Marko Purać Miloš Čubrilo Nenad Jelovac Srđan Doroški Tihomir Golubović

kontakt grid.forma@gmail.com izdaje i štampa Fakultet tehničkih nauka Grafičko inženjerstvo i dizajn Trg Dositeja Obradovića 6 Novi Sad Tiraž: 500 primeraka Štampano na: KBA Rapida 75

CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 378.18;65.2 (497.113 Novi Sad) FORMA:časopis studenata grafičkog inženjerstva i dizajna urednik Staša Bugarski. - 2006, br1- .-Novi Sad :Fakultet tehničkih nauka, Grafičko inženjerstvo i dizajn, 2006-.-ilustr.; 30cm Dva puta godišnje.

ISSN 1452-5380 COBISS.SR-ID 213659143

TEHNOLOGIJE

roš š e s a s ar o M e n I v a dr e M En

O LENTIKU L ARNOJ ŠTAMPI Zovu je „umetničkom formom“, „postupkom štampe“, „naprednim oplemenjivanjem otisaka“, „štampom 4D slika“... No, to je samo lentikularna štampa: postupak umnožavanja animiranih slika. Reč je o štampi takvih otisaka koji, posmatrani iz različitih uglova, daju različite slike. Ukoliko je svaka slika tek pomalo pomerena u odnosu na prethodnu, rotiranjem otiska dobijamo jednu animaciju. Časopis Tajms (Times) je ovaj postupak štampe opisao kao „umetničku formu koja je precizna, no dovoljno prijateljska i da namigne“. Budući da otisci lentikularne štampe ne zahtevaju poseban uređaj za njihovo posmatranje, one se zovu i autoanimirane ili autostereo slike. Hrabriji među nama zovu ih čak 4D slike (2D slika + dimenzija dubine + dimenzija vremena).

Shvatate poentu: to su svi oni otisci, koji su nas kao decu zabavljali, koje smo držali na dlanu, žustro ih prevrtali i divili se tečnim prelazima jedne slike u drugu, pred našim očima! Čak su i sada kraj vas: na novim ličnim kartama, u gornjem levom uglu zadnje strane, postoji elipsa koja pod jednim uglom pokazuje slova „LK“, dok pod drugim, Vaš datum rođenja. To je lentikurna štampa na delu. Pogledajte.

Ivan Blesić

ANATOMIJA LENTIKULARNE ŠTAMPE Svaki otisak sastoji se od dva ili tri obavezna elementa, već prema izvedbi: sloja boje, niza lentikula i, opciono, podloge za štampu. Lentikule su duguljasta sočiva u obliku cilindra presečenog na pola, a koja se individualno ponašaju kao malene lupe. Uvećavaju uzanu površinu slike ispod njih. Nizanjem sitnih lentikula jedna do druge, dobijamo svojevrsnu foliju koja se teško vidi, no veoma lako razaznaje dodirom.

Dodirom se lako procenjuje i orijentacija lentikula.

Na primeru lične karte: ukoliko vrhom nokta pređete preko elipse u horizontalnom pravcu, ona će upasti između dve susedne lentikule. Ukoliko pak zagrebete vertikalno, osetićete svaku pojedinačnu lentikulu.

U zavisnosti od toga kakvu dopunsku ulogu lentikule imaju, razlikujemo dva izvođenja lentikularne štampe: direktna štampa po zadnjoj ravnoj površini lentikula ili izvođenje gde se štampa na podlogu (najčešće papir), koja zatim biva laminirana odgovarajućom folijom lentikula.

Premda je prvo izvođenje jeftinije, ređe se sreće, jer podrazumeva mašine koje zahtevaju posebne uslove.

PRINCIP RADA Kod lentikularne štampe, proces kreće od prilagođavanja slika za animaciju. Jedna slika, odnosno jedan kadar animacije razlaže se na duguljaste „trake“ koje se međusobno prepliću sa „trakama“ druge slike animacije. Rezultujuća slika se tada sastoji od naizmenično postavljenih „traka“ prve i druge slike. Kada se svetlost reflektuje sa ovakve slike, ona biva prelomljena posredstvom lentikula iznad nje, te je našem oku vidljiva „traka“ samo jedne slike istovremeno. Napomenimo da dve slike nisu granica, već se na ovaj način može kombinovati i do trideset različitih slika, dajući animaciju od 30 frejmova. Što se tiče dalje pripreme za štampu, svaki otisak tokom svog proizvodnog procesa gubi 10 – 15% svoje dužine, što znači da ovaj gubitak moramo uračunati još prilikom dizajna.

Drugi korak je štampa. Začuđujuće, ali tehnika štampe koju ćemo koristiti nije prelomni element. Otisak (podloga) može se dobiti konvencionalnom ofset štampom, bezvodnim ofsetom, InkJet štampom ili bilo kojim drugim postupkom, dokle god je zadovoljen osnovni uslov: da otisak ima dovoljnu rezoluciju. Podloge na kojoj se vrši štampa, najčešće su papiri ili transparentne folije. Ukoliko se štampa vrši ofset tehnikom, preferira se upotreba UV boja, a mogu se, naravno, koristiti i posebne boje.

Završna grafička obrada razlikuje se već prema izvođenju lentikularne štampe: ukoliko se štampa vrši direktno na poleđinu lentikularne folije, pristupa se i oplemenjivanju u vidu naknadne štampe bele pokrivne boje, a sve kako otisak ne bi bio providan i kako bi se učvrstio sloj boje. Nasuprot tome, ukoliko se štampa vrši na papiru tada problematično postaje laminiranje.

Naime, poklapanje otisaka („traka“ slike) sa lentikulama mora da bude savršeno. Bilo kakvo odstupanje odmah je vidljivo i rezultuje upropaštenim otiskom!

Zajedničko obema izvedbama jeste da otisci prolaze kroz operaciju rezanja, no nikada savijanja. Da ne bude zabune, moguće je saviti lentikularan otisak, no u tim slučajevima je orijentacija lentikula od najvećeg značaja, dok se proizvodni proces višestruko komplikuje.

PRIMENA Lentikularna štampa nije nova. Ona je sa nama još od 40-ih godina, mada su u početku lentikularni otisci bili drugačije nazivani i isključivo ograničeni na male formate štampe. Tek nedavnim napretkom na polju inženjerstva materijala I procesa ekstrudiranja, ograničenje formata štampe je otklonjeno, u šta su se uverili brojni posetioci prošle DRUPA-e. Tom prilikom predstavljen je multipanelni mural, nastao kombinovanjem nekoliko otisaka B2 formata štampe. Nikada pre nije bilo moguće štampati toliko veliki format.

Primena lentikularne štampe zaista je brojna: najčešći proizvodi su magneti za frižider, igračke iz kutije sa žitaricama, no postoje i daleko egzotičnije primene u vidu karti za igranje, podloge za kompjuterski miš, nalepnica, delova nameštaja ili pak šolja i lampi. Spomenimo takođe, da lentikule imaju primenu i u medicini. Naime, one se koriste za izradu dioptrijskih naočara kod izuzetno dalekovidih osoba (čija dioptrija prelazi 12D) a kada implantati nisu mogući. Kompanije LG, Philips i TCL su se 2009. godine odvažile i na proizvodnju 3D televizora, koji utilizuju lentikule. U poslednje vreme, spominje se i upotreba lentikularne štampe u sprezi sa fleksografskom štampom. Ovakav hibridni postupak nije pre bio moguć, jer flekso štamparske forme nisu imale dovoljno fine štamparske elemente, a problema je bilo i sa registrom. Postupak obuhvata štampu prilagođenu mašinama za rotacionu flekso štampu, gde se ulaže rolna lentikularne folije. Naslućujemo da to znači da je i cena ovakvih rolni ranije bila prevelika. februar2014 7

PROBLEMI Prvi i najčešći problem je tzv. „ghosting“: kada se prethodni kadar animacije nazire kada ne bi trebalo. Do ove pojave dolazi kada su dva kadra previše kontrastna.

Prvo ograničenje, dakle, jeste da slike koje pripremamo ne smeju biti previše kontrastne ili međusobno različite.

Još jedan problem jeste i dupliranje slike usled premalog broja kadrova animacije, a iritantan problem je i tzv. „banding“: pojava da se smenjivanje slika ne odvija istom brzinom. Ovo upućuje na grešku neparalelnosti lentikula sa „trakama“ slike. Greške u registru se u lentikularnoj štampi naročito manifestuju kod crne i žute boje.

Lentikularna štampa uslovljava i pažljivu upotrebu lepila: ukoliko lepilo sadrži preveliki udeo vode u sebi, može doći do uvijanja podloge ili odlepljivanja folije sa nje. Ovo se kompenzuje orijentacijom vlakana papira normalno na osu lentikula. Zbog svoje težine, lentikularni otisci se ne primenjuju za određene proizvode poput poslovnih i preporučenih pisama ili koverti.

Rezanje u završnoj grafičkoj obradi je takođe složenije.

Koriste se posebni noževi malog ugla oštrice, a uvek postoji opasnost da dođe do pucanja lentikule, čime se i sasvim ispravan otisak na samom kraju može lako upropastiti. Izrezivanje je još nepoželjnije. *** Lentikularna štampa prešla je dalek put. Lentikule su danas izdržljivije, te je sada štampa velikih formata njen ključni aset. Pokazuje volju za „saradnju“ sa mnogim tehnikama štampe, umesto da ih dopunjuje. Pri tome, privlači pažnju posmatrača na potpuno novom nivou. No, ne zavaravajmo se: jedan lentikularan otisak puno je složeniji od svih na koje smo do sada naišli, a ukoliko razmišljate da osnujete štampariju koja bi se njome i bavila – pripremite se na ogromne izdatke. Previše stvari može da krene po zlu, a klijenti će biti još manje upućeni u pripremu svojih poslova nego inače. No, ukoliko na sve ovo negativno odgovorite hrabrošću i osmehom – tada ste zaslužili divljenje autora ovih redova. Vi ste tada – inovator.

S ciljem da podigne svest o zlostavljanju dece španska fondacija ANAR došla je na kreativnu ideju koja je izuzetno medijski propraćena.

Oni su koristeći lentikularnu štampu izradili poster na kome se nalazi portret dečaka.

Iz perspektive odraslih na posteru se vidi samo tužno dečakovo lice, dok se iz donjeg rakursa, odnosno dečije perspektive pojavljuju modrice na slici i broj telefona uz poruku „Ako te neko povredi, pozovi nas i mi ćemo ti pomoći“.

PRINOVA U LABORATORIJI GRID-A

Tihomir Golubović

Sa zadovoljstvom Vam predstavljamo novu mašinu koja je dospela u laboratoriju GRID-a. Suštinski, nova mašina je ista kao i prethodna – Rapida 75, firme KBA, ali sa bitnim malim izmenama koje treba da pojednostave i ubrzaju rad. Ona se sastoji od pet agregata za boju i jednog agregata za lak. Poboljšanja na novoj mašini pokazuju da ljudi iz KBA veoma ozbiljno i precizno rade svoj posao i da se trude da njihove mašine budu bez mana. Tako su se pobrinuli za smanjenje vremena menjanja ploča, nivoa buke prilikom rada i utrošaka materijala prilikom čišćenja mašine. Što se tiče osnovnih karakteristika mašine, brzina je ostala ista – 15 000 tabaka po satu, dok je format koji je bio 750x530mm, povećan na 750x605mm. Debljina podloge koja se kretala od 0,04mm do 0,6mm, sada ide do 0,83mm. Veća debljina znači da se može štampati na papiru veće gramature. Promene se mogu uočiti na samom početku procesa i to na ulagajućoj glavi, koja je potpuno nova i ima drugačiji raspored usisnih hvataljki. Nova glava pokriva veću površinu papira koji prihvata i šalje u dalji proces štampe, što donosi veću stabilnost i bolje pozicioniranje papira. Boljem pozicioniranju doprinosi i novi način vođenja papira na čeone marke. Hvataljke i prenosni cilindar takođe su promenjeni, tako da je bolje vođenje i pridržavanje papira u toku procesa štampe. Podešavanje radijalnog i aksijalnog registra na lak agregatu moguće je izvršiti sa konzole, dok je na prethodnoj mašini to

moralo da se podešava mehanički na agregatu. Promenjen je i pogon mašine. Na prethodnoj mašini pogon je bio između drugog i trećeg agregata i proizvodio je dosta buke, naročito prilikom promene smera okretanja. Kod nove mašine pogon je smešten na prvom agregatu, što je dosta smanjilo buku i bolja je usklađenost kretanja zupčanika.

U izlagajućoj jedinici ispred vazdušne kočnice dodata je vazdušna komora koja dodatno pričvršćuje tabak pri izlaganju. Dodati su i novi elementi za bočno poravnanje, radi boljeg izlaganja na paletu.

Na početku smo pomenuli da su prisutne promene kod uštede materijala. Reč je o komori za lak koja je sada manja u odnosu na prethodnu mašinu. Ovom promenom je smanjena potrošnja laka prilikom procesa čišćenja nakon završetka štampanja. Naime, po završetku štampanja u komori ostaje određena količina laka koja mora biti očišćena posle svakog posla. Ukoliko je komora veća, veća je i količina laka koji mora da se baci prilikom pranja.

Do softverskih promena nije došlo, ali je promenjen uređaj za merenje otiska. U pitanju je Techkon Spectrodrive spektrofotometar kojim još može da se meri i porast rasterske tačke i dubliranje. Takođe je implementiran ISO standard i samim tim olakšan je proces kontrole i korekcije. Moguća je analiza otiska i eksportovanje rezultata merenja, kao dokaz da je otisak štampan u skaldu sa zahtevanim standardom. februar2014 9

LANDINO NOVO ODELO

Zamislite sledeći scenario: odlazite ujutru na posao u štampariju nasmejani, raspoloženi. Prilazite radnom mestu, štamparskoj mašini, ostavljate šolju kafe na poseban držač za to i priključujete vaš iPod u dock na mašini. I dok sa ugrađenog zvučnika ide numera Icone Pop, dok vi vrckate uz nju a kolege vam se smeju, jedina misao u vašoj glavi je: "Kako je lepo biti operater na novim Landinim mašinama!"

Ivan Blesić ODELO PO MERI Izraelska kompanija LANDA je, naime, 23. septembra tekuće godine najavila izlazak novih modela svojih štamparskih mašina za nanografiju. Prisećanja radi, reč je o postupku digitalne štampe koji koristi 4-8 zasebnih InkJet glava koji nanose sloj reda veličine nanometra posebne NanoInk boje na međuprenosač u formi trake, a posredstvom njega i na podlogu za štampu. Opširan članak o ovom postupku štampe, možete naći u prethodnom broju Forme.

Osluškujući komentare svojih partnera, te komentare sa sajma DRUPA i PRINT13. konferencije, LANDA je odlučila izmeniti postojeći model mašine LANDA S10 sa dve njene revidirane varijante: LANDA S10C i LANDA S10FC. Reč je o dvema mašinama za tabačnu štampu maksimalnog formata štampe B1. Brzina štampe je sada gotovo udvostručena te iznosi 6500 i 13000 tabaka na sat za S10C i S10FC, respektivno. Revizijom su ujedno postale i najveće u Landinom proizvodnom programu: sa svojih 14m i 18t reč je o mašinama koje odmah „zapadaju za oko“. No, jednom kada ih pogledate, primetićete da divovski touchscreen ekran (dijagonale 3m) koji odlikuje sve Landine mašine nedostaje! Tačnije, premešten je: u prethodnim modelima, ekran je bio neposredno kraj jedinica za štampu. Međutim, primećeno je da operateri većinu vremena provode kraj uređaja za izlaganje, te je touchscreen ekran približen

10 forma10

istom. On se sada nalazi na kraju mašine, a u sklopu tzv.

Landa Operator Cockpit (skraćeno LOC). Kokpit u svom sklopu, pored ekrana, sadrži i radni sto za inspekciju otisaka sa pripadajućim panelom za osvetljenje. Ovde se vrši provera tačnosti registra, ispravnosti mlaznica InkJet glava, identifikuju se artefakti u štampi i vrši prepoznavanje i verifikacija EAN bar-kodova i QR kodova.

BOJENE NOVINE Štamparske mašine su sada više: bilo je neophodno povisiti pozicije štampajućih glava kako bi se izbegla potreba čučanja prilikom zamene glava ili mlaznica.

Iste su unapređene, te sada daju udvostručen izlaz od 1200 dpi. Takođe, novina je i ugradnja opcionalnih glava sa narandžastom, ljubičastom i zelenom bojom (dakle CMYK+OVG sistem, interno nazvan „septahrom sistem boja“). LANDA je ovim pokušala nadomestiti upotrebu posebnih boja (koje, jasno, na njenim mašinama još nije moguće koristiti). Sami kontejneri sa bojom takođe su povećani zbog količine boje potrebne za štampu tabaka B1 formata u punoj proizvodnji. Opciona je i ugradnja posebne jedinice za lakiranje tabaka sa pripadajućim uređajem za sušenje. Ova jedinica koristi UV ili lak na bazi vode te direktno nameće upotrebu flekso štamparske forme. Time se, pak, razvodnjava osnovna prednost nanografske i uopšteno, beskontaktne digitalne štampe...

BLACKMAGIC POCKET CINEMA CAMERA Uroš Milošević

današnjem vremenu tehnološkog razvoja, po pitanju video kamere postoje mnogi kriterijumi: cena, kvalitet, veličina samog uređaja.

Mnogi koji se profesionalno bave tom temom zanemaruju prve dve stavke da bi dobili što bolji kvalitet. Zašto ne bismo imali sve to u jednom?

Pristupačna cena, veličina da zadovolji svakog i kvalitet koji može da parira većim i skupljim uređajima. Upravo za tako nešto se odlučila australijska kompanija Blackmagic Design, sa novim proizvodom Pocket Cinema Camera. Sa svega 350 grama, i dizajnom nalik na male digitalne kamere, pomislili biste da nema nista novo da ponudi, ali tu se njena sličnost sa konkurencijom završava. Super 16 milimetarski filmski senzor, rezolucije 1920x1080 u HD formatu, mogućnost snimanja u 13 koraka dinamičkog opsega, u RAW ili Apple ProRes 422 formatu. Aktivni micro 4:3 aspect ratio

U

objektiv koji može da primi veliki broj sočiva MFT formata. LCD ekran od 3.5 inča omogućava vam da pratite tok snimanja i pregledate fajlove sa SD kartice. Visoka rezolucija ekrana olakšava fokusiranje i zumiranje u 1:1 veličini radi preciznosti, a pri dnu ekrana se nalaze podaci o podešavanju blende, ISO osetljivosti, nivou baterije i slično. Ono što je najzanimljivije kod ovog aparata je da daje filmski kvalitet snimka, uz mogućnost velikog opsega objektiva, i stoga možemo slobodno reći da je profesionalna filmska kamera uz mogućnost snimanja 30 slika u sekundi. Još jedna zanimljivost je timelapse mod, gde kamera automatski sklapa slike u video snimak. A razlog zašto je ova kamera posebna pored odličnih specifikacija je i cena, košta 995 dolara i možemo slobodno reći da je za svoje mogućnosti mnogo jeftinija od svoje konkurencije i predstavlja veliki pomak u video industriji.

MISCHIEF Natalija Davidović

Svako ko je ikada crtao digitalno, zna sve muke odabira softvera: Photoshop je sa svakom novom verzijom sve bolji i intuitivniji kada je ilustracija u pitanju, ali nema tih četkica i blending modova koji mogu zameniti vektorsku grafiku Illustratora. Ali ni on nije bez mana. A onda je došao Mischief, koji kombinuje vektorsku grafiku, sa glavnim osobenostima bitmap softvera za crtanje!

Mischief Mayhem Martin Nancekievill

februar2014 11

Speed Richard Shackleton

Dostupan je za PC i Mac, a poslednju verziju 1.09 je moguće isprobati kao 15-dnevni trial. www.madewithmischief.com vojac iza ovog novog programa su Sara Frisken (Sarah Frisken) i Ronald Peri (Ronald Perry), koji su odlučili da im je dosta suvišnih megabajta, manjka memorije i ograničenja kakva dolaze sa vektorskom grafikom. Rezultat je jednostavan, ali više nego koristan program. Njegova najvažnija osobina?

Beskrajno platno! Možete da crtate tačkice unutar tačaka unutar tačaka i zumirate dok god vam ne dosadi, bez straha da će se ekran zamrznuti usled količine detalja ili da će krajnji fajl biti ogroman.

D

Ballerina Isabella Rossi Chan

Sam interfejs je jednostavan. Postoji 5 različitih tipova četkica i gumica za brisanje, kojima možete da menjate obim i transparenciju. Čim uzmete stilus, osetljivost je već podešena i potrebno je neko vreme da se naviknete na četkice. Odlične su za lineart, a ni bojenje nije loše. Nema mešanja boja kao u, recimo, programu Corel Painter ili (kad već spominjemo jednostavne programe) Paint Tool SAI – princip je sličan kao u programu Photoshop.

Znači, više oslanjanja na alatku pipete (eyedropper tool).

Kada jednom vidite da rezolucija neće predstavljati problem i da ćete moći da radite na najsitnijim detaljima i konturama, a da one zumiranjem budu jednako oštre, na sve ćete se ovo brzo prilagoditi. Tu su i osnovne alatke za pomeranje, sečenje, označavanje i crtanje osnovnih linijskih oblika, doduše bez opcije unosa teksta, ali ovo se planira za neku od sledećih verzija. Mana je ograničen broj mesta (samo 6) za color swatches, ali ima za to mesta na ostatku platna. Uobičajeno se radi sa slojevima, ali ne postoji blending mode, pa jedino dostupno za ceo sloj jeste podešavanje opaciteta.

Gotovo arhaična je i opcija menjanja pozadine, gde vam je dostupno nekoliko vrsta papira, što doprinosi posebnoj atmosferi programa Mischief koja gotovo da podseća na skiciranje na hartiji. Takođe je zanimljiv i eksportni fajl .art ekstenzije, a eksportovati se može u .jpg, .png. i .psd format. Možda iznenađujuće, vektorske ekstenzije nisu podržane jer bi, prema rečima Frisken, to dovelo do gubitka detalja i velikih fajlova.

I pored svih ovih nedostataka, itekako mu vredi dati šansu jer Vam nudi ogromne mogućnosti istraživanja.

Mischief je i dalje mlad i nastaviće da se razvija, te će biti zanimljivo pratiti ga i videti na koji način će uticati na digitalnu umetnost u narednim godinama.

12 forma10

Marko Purać

DIZAJN

SLAVIMIR STOJANOVIĆ

FUTRO

razgovor vodio Radomir Mitrić

fotografija Srđan Doroški

14 forma10

Povodom izložbe “You are an idiot, please act accordingly” koja je od sredine maja do sredine juna 2013. godine bila postavljena u Muzeju grada Novog Sada, Slavimir Stojanović, svakako najpoznatiji i najcenjeniji srpski grafički dizajner i vizuelni umetnik, održao je predavanje na kome je posetioce proveo kroz svoju dugogodišnju karijeru. Slavimir je dobitnik preko trista međunarodnih nagrada i priznanja za projekte iz domena dizajna i advertajzinga. Trenutno je posvećen promovisanju svog Futro brenda i radu na umetničkim projektima koji su i bili predstavljeni na izložbi. Njima, kako sam kaže, pokušava da ukaže na niz nepravilnosti koje nastaju u masovnim komunikacijama, kao i da pokaže da svaki pojedinac poruke advertajzing industrije, ma koliko uniformne one bile, interpretira na sebi svojstven način.

Iskoristili smo priliku da posle izložbe popričamo sa njim i dobili smo odgovore koji nalikuju njegovim dizajnerskim rešenjima - iskrene i konkretne, promišljene i ozbiljne… ali i duhovite.

FORMA: Gde postavljate granicu između dizajna i umetnosti? Šta je to što ih razdvaja?

SLAVIMIR: Umetnost postavlja pitanja a dizajn daje odgovore. Čim postoji neko pitanje na koje treba da se da odgovor, to je onda dizajn. Mora da postoji klijent, namera i razlog. A ako je nešto intuitivno urađeno kao što je bilo koji autorski, autonomni rad, onda je to umetnost koja nema potrebu za potvrdom ili klijentom u tom smislu.

FORMA: Šta mislite koliko je školovanje bilo bitno za vašu karijeru?

SLAVIMIR: Škola generalno pomaže da se stvori jedna platforma, jedan izgovor za roditelje, kako bi se bavio nečim što voliš.

Ja sam imao sreće da sam ja to koristio u te svrhe a ne za drogiranje i žurke non stop. Ja sam bio strašno precizno dete i imao sam sve petice u školi. U dvadeset petoj sam se prvi put napio! Bio sam stvarno... nije to ni geek, ja sam se bavio sportom i tako i živeo a u stvari sam sve svoje slobodno vreme koristio za ono za šta sam se i školovao. Spavao sam dnevno po 3-4 sata, išao na trening, u školu, a ostatak dana provodio crtajući.

FORMA: Hoćete da kažete da je bitan fokus na ono čime neko želi da se bavi?

SLAVIMIR: Apsolutni fokus... imao sam tu sreću da jako rano shvatim šta je to na šta treba da se fokusiram. To je obeležilo moj život i dan danas sam zahvalan svim višim i nižim silama što su mi to omogućile.

FORMA: Po čemu se sve razlikuje rad u velikim kompanijama i freelance rad?

SLAVIMIR: Zavisi šta koga zanima. U velikim sistemima sigurno možeš više da zaradiš ali se manje vidiš. Zavisi koji si tip.

Ja to vrlo dobro racionalizujem sada. Kada sam bio mlađi, bilo mi je važno da se vidim a u većem sistemu to nije bilo moguće. To je bila moja jedina dilema kroz koju sam prolazio više puta u karijeri. Išao sam iz velikih u manje firme i obrnuto, dok nisam napravio svoju. Kada sam otvorio svoju, nestala je ta podela na veliko i malo.

FORMA: Šta je to što prvo učinite po dobijanju angažmana od strane klijenta?

Kada i kako počinje rad posle brifinga?

SLAVIMIR: Razmišljanje kreće odmah, ja na sastanku već smislim sve. Dok klijent

priča sa mnom, ja gledam malo kroz njega a malo ga slušam i tu sam razvio mogućnost da provalim šta mu tačno treba. To iskustvo govori iz mene, nisam ja to znao na početku. To vremenom shvatiš, moraš da znaš sa ljudima, moraš da održiš pažnju dok pričaš. Kao sad na primer (misli na predavanje koje je održao pre intervjua prim. aut.), pričao sam sat i četrdeset pet minuta, samo jedan slušalac je izašao. Ja reagujem

UMETNOST POSTAVLJA PITANJA A DIZAJN DAJE ODGOVORE istog trenutka, ako ne uradim odmah, posle me mrzi da se vraćam na to. Čitati ponovo brif i prisećati se šta je rekao, kako je rekao... Mada, sada kada vodim tim ljudi i kada sam više u ulozi konsultanta, onda ja jednostavno, saslušam klijente i prenesem moje viđenje toga šta njemu treba. Dakle, ne radim kreativno ništa, već dam generalne smernice mojim ljudima i to je bogovska pozicija za koju sam se izborio posle skoro trideset godina rada.

FORMA: A kada se desi slučaj poput onoga sa japanskim klijentom koji je odbacio rešenje plakata za Walkman, svakako jednog od vaših najboljih radova u karijeri? Šta onda činiti?

SLAVIMIR: Trudiš se da ne izađeš u crnoj hronici. Sve od sebe daš da mu ne sudiš fizički.

FORMA: (smeh) SLAVIMIR: Devedeset devet posto projekata u industriji masovnih komunikacija se odbije, pogotovo kod nas, gde je velika nesigurnost klijenata. Vrlo loši brifovi, ne znaju šta hoće... Samim tim si osuđen na konstantno vraćanje, moraš stalno iznova i iznova da radiš projekat. To je užasno mukotrpno, ali nažalost, moramo i to da radimo.

februar2014 15

FORMA: Koje savete bi dali nekom ko tek ulazi u vaš posao i planira njime da se bavi?

SLAVIMIR: Jedina stvar koja mora da postoji je ljubav prema tom poslu jer je to uvek na ispitu. Na dnevnom nivou se testira koliko ti stvarno voliš to što radiš.

Ako nema ljubavi, nemoguće je izdržati taj napor i pritisak. Pored toga je nužan veoma precizan fokus, treba znati šta je tačno potrebno tebi a šta tvom klijentu, kako bi se našli negde između, na opšte zadovoljstvo. To je najteže od svega.

FORMA: Pomenuli ste da ste sarađivali sa mnogim domaćim muzičarima i bendovima, Rambom Amadeusom, Partibrejkersima, EKV-om... Koliko su naši muzičari otvoreni za saradnju?

SLAVIMIR: Kako ko. Na primer kod Partibrejkersa on (frontmen grupe Cane prim. aut.) je sve sam smislio, ja sam se bavio samo make up-om, odelima i svim tim operativnim stvarima, scenografijom, kompozicijom. Album se zove ''Kiselo i slatko'' i on je hteo da mu se dva klinca našminkaju kao klovnovi. Imao je vrlo preciznu ideju i ja sam i u tome uživao zato što sam je jako voleo. Stvarno, voleo bih da sam ja to smislio pošto je vrlo mudro, on je mudar čovek. A recimo sa Rambom možeš da radiš šta hoćeš dokle god se to njemu sviđa. On jasno kaže kada mu se ne sviđa. A ima i situacija kada on hoće baš tako i tako, i ti ne fantaziraš, nego uradiš to najbolje što znaš.

FORMA: A sa Milanom Mladenovićem i EKV-om?

SLAVIMIR: Bio je vrlo predusretljiv, shvatio je koliku tremu imam kada sam im pokazivao predlog omota. A Magi se sve odmah dopalo, pogotovo logo jer je tako, malo ženstven. A ideja koju su izabrali...

Gledali su skice i Milan je bukvalno rekao ova je najbolja od svega, ova mi se sviđa, kako će to da izgleda kada se fotografiše?

Onda sam mu objasnio da će košulje biti bele, da će pozadina biti crvena i da će biti vrlo kontrastirani. To ništa nije rađeno u Photoshop-u to je bio fizički proces razvijanja filma sa kolor negativa na fotopapir a taj proces je takođe bio autorski predlog kako da se dođe do vizuelnog rešenja. I na sve su pristali. Ja sam im doneo primere kako to izgleda kada se uradi. Ne samo da su pristali, nego su i shvatili da sam ja veliki fan njihove muzike i da razumem tačno šta im treba.

FORMA: Kada već pominjemo neka velika imena koja nažalost, nisu više sa nama, kako biste opisali Dragana 16 forma10

Sakana i saradnju sa njim? Koliko vam je značio i pomogao u karijeri?

SLAVIMIR: Strašno puno. On je prvo sebi za života izgradio status legende što nije lako.

Mora da postoji jedna velika sposobnost i razlog zašto je to tako. Ljudi ovde ne shvataju da kod nas ima genijalaca, on je to bio. E, sad, to što sam se ja ukrcao na njegov brod, pitanje je mog pristanka i toga što sam bio klinac, to je bilo jedino moguće.

Problem je što bi kod nas svi da budu kormilari. Ne shvataju čiji je brod u pitanju. Ja sam izvukao maksimum iz prilike koja mi je ponuđena i odradio sam sve što je traženo od mene. Kruna tog odnosa bila je to što me je u nekom smislu tretirao kao sina. Vrlo je uticao na formiranje mene kao autora i čoveka. On je psiholog, kaže ti tri rečenice i ti ne znaš šta te snašlo. I tri meseca kasnije, pokušavaš da razlučiš šta je u pitanju.

FORMA: Što se tiče vašeg pro bono angažmana i saradnje sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem, koliko je takav vid rada značajan za dizajnera i koliko je bitno da dizajneri budu socijalno angažovani?

SLAVIMIR: Mislim da je to nužno. Čovek bez osećanja da je deo neke šire sredine, meni je nerazumljiv. Kada nema opterećenja finansijske vrste, imam veću slobodu.

Klijent ne gleda poklonu u zube, ne čačka puno oko rešenja a ja nemam razloga da nešto uradim levom nogom jer će to odmah biti procenjeno kao da se ne trudim.

FORMA: Učestvovali ste u žiriju Packtivity konferencije posvećene dizajnu ambalaže u Srbiji. Kako biste ocenili stanje u ovoj grani dizajna?

SLAVIMIR: Nemamo industriju. Ako nema industrije, nema ni šta da se pakuje. Može samo da se vežba na primerima koji su u malim tiražima, privatna izdavaštva i tome slično. Tu vežbaš, pokažeš da si talentovan i moliš boga da ćeš jednog dana dobiti projekat za velikog lokalnog klijenta i da ćeš time menjati neku svest i sliku o sredini. Međutim, meni se dešava da se nađem u sitaciji da radim velike projekte na kojima nema prostora da se uradi bilo kakvo specijalno poboljšanje, jer je klijent u strahu da će promenom izgubiti i to malo procenata tržišta što ima.

Imam dosta traumatična iskustva u vezi sa tim, kada god predložim nešto što je na svetskom nivou, klijent iz straha odbije to rešenje. Objektivno gledano, naše tržište nije spremno za neke velike promene.

Potrebno je vrlo evolutivno redizajnirati nešto što je u startu užasno urađeno.

FORMA: Da li biste izdvojili neka imena

sa domaće dizajnerske scene?

SLAVIMIR: Pa najbolji su Trkulja i ekipa iz Novog Sada, apsolutno su neprikosnoveni i najbolji u Srbiji u domenu brendinga i drugih stvari kojima se bave (Peter Gregson studio prim. aut.). Ima i strašno talentovanih pojedinaca koji rade u domenu kulturnih projekata kao što su Mane Radmanović, Lazar Bodroža iz ''Metaklinike'' i ta neka ekipa... To su sve velika imena, ozbiljni dizajneri i gde god imam priliku, ja ih pomenem kao najbolje u regionu.

FORMA: Još samo jedno pitanje za kraj: kada biste mogli sebe da opišete samo jednom rečju, koja bi to bila?

SLAVIMIR: Uporan.

FORMA: Hvala na intervjuu.

POWERED BY:

CONFERENCE 2014.

21.-23. MAJ | NOVI SAD

WWW.PDP.RS @PDPCONFERENCE F/PDP.NOVISAD

text & prelom Stefan Savić Ovo je tekst koji govori o vezi, na prvi pogled, dve ne tako slične discipline. Njegova prava namena je da posluži kao podsticaj i referenca za dalja istraživanja, kao dokaz da se inspiracija zaista nalazi svuda oko nas, u ovom slučaju je to i doslovno tako.

Ako uporedimo dominantne stilove u arhitekturi različitih istorijskih epoha i tipografske pokrete iz istih perioda, nije teško uvideti da postoji jaka stilska veza između njih. Nešto slično bismo mogli reći i za druge umetnosti, jer je u biti svake da reflektuje vreme u kom deluje, ipak veza između tipografije i arhitekture ide korak dalje. I jedna i druga se zasnivaju na geometriji, a sam proces konstruisanja je sličan. Kako su obe discipline primenjene i arhitekte i tipografi se, za razliku od većine drugih stvaralaca, susreću sa problemom praktične primene njihovog rada u svakodnevnom životu. Možemo reći da tipografija u savremenom dobu putem sistema informisanja u javnom prostoru (koji su mnoge svetske metropole podigle na nivo brenda), rame uz rame sa arhitekturom kreira izgled jedne urbane sredine. Istorijski gledano, arhitektura i tipografija su se uzajamno podsticale, njihovu vezu nije teško prepoznati, što ćemo i sagledati u nastavku teksta na nekoliko primera.

GOTIKA

Početkom XII veka, gradnjom Notr Dam (Notre-Dame) katedrale svetu je predstavljen gotski stil gradnje. Njega odlikuju prelomljeni luk i rebrasti svodovi koji omogućavaju

gradnju katedrala do tada neslućenih visina.

Delujući tako impozantno na okruženje, ova zdanja su u velikoj meri uticala i na tadašnje tipografe, pa se geometrija prelomljenog luka seli i u pismo, tako da su i slova kao vrhovi zdanja počela da streme ka visini. U njihovoj osnovi je karolinška minuskula, ali sa tipično gotskim prelomljenim detaljima.

Vremenom, pismo Tekstura se izdvojilo kao vodeće u ovom stilu, u zemljama zapadne evrope zadržalo se sve do početka XVI veka kada ju je za štampanje svojih dela koristio i Gutenberg, dok je u zemljama nemačkog govornog područja ostala u upotrebi sve do kraja Drugog svetskog rata.

ART DEKO

Svoj vrhunac popularnosti, art deko je doživeo u decenijama između dva svetska rata. Najveći trag ostavio je u arhitekturi, gde ga odlikuju čvrsta dekorativna linija koja je produkt kombinovanja stila secesije i kubizma. Vrhuncem art dekoa smatra se Krajsler zgrada (The Chrysler Building), jedan od najpoznatijih simbola SAD-a. Zbog velikog uticaja koji je, pored arhitekture, izvršio u grafici, industrijskom dizajnu, dizajnu enterijera, kao i u modnoj industriji tokom dvadesetih i tridesetih godina, art deko danas poistovećujemo sa slikom životnog

NOVA EVOLUCIJA TIPOGRAFIJE PREDSTAVLJA KONAČNU SIMBIOZU SA ARHITEKTUROM KOJOJ JE ODUVEK BILA NAKLONJENA. NAKON PAPIRA ONA OSVAJA I PROSTOR KOJI NAS OKRUŽUJE.

Obimna studija ovog fenomena objavljena je u knjizi autora Mirka Ilića i Stivena Helera (Steven Heller) - Lettering Large

stila tog doba. Pisma iz ovog perioda uglavnom sadrže samo verzalna slova, sva su dekorativne prirode, često sa jakim višelinijskim potezima. X-visina je razigrana, u najvećem broju pisama postavljena veoma nisko ili veoma visoko, što pisma iz ovog perioda čini lako prepoznatljivim.

Uz arhitektonska zdanja i modu, tipografija je najpoznatiji simbol ovog perioda

FUNKCIONALIZAM

Krajem XIX i početkom XX veka, sociološka struja funkcionalizma Emila Dirkema (Émile Durkheim) je svoje otelotvorenje pronašla u istoimenom principu gradnje u arhitekturi.

On se najbolje oslikava u frazi Luisa Salivena (Louis Sullivan) „Forma sledi funkciju“, dok je u praksi to Vila Savoj (Villa Savoye), koju je njen idejni tvorac Le Korbizje (Le Corbusier) opisao kao „mašinu za življenje“, a koja je poslužila kao svojevrstan manifest pokreta. Iz težnje da estetika predmeta proizilazi iz stapanja oblika i funkcije, rađa se i industrijski dizajn, koji na svojstven način usavršava Bauhaus škola. Na polju tipografije, pisma prate trend u kom se životni prostor oslobađa suvišnih detalja, pa se na sličan način i slova oslobađaju serifa i drugih nefunkcionalnih ukrasa. Sve je podređeno upotrebnoj vrednosti. Insistira se na isticanju sadržaja, a opšti ideal postaje Univerzalno pismo od kog se očekuje da bude višenamensko, nenametljivo i čitljivo, što se i postiže u Internacionalnom tipografskom stilu. "Savršenstvo se ne dostiže onda kada nam ništa više ne preostaje da dodamo, nego onda kada nemamo šta da uklonimo." -Antoan de Sent Egziperi.

izdvojilo pismo koje je dizajnirao za jedan od njegovih prvih projekata Eaglerock, a koji je kasnije izrastao u font Eaglefeather.

Pismo i sami principi stvaranja njegovog savremenika i saradnika Riharda Nojtre (Richard Neutra) inspirisali su Kristijana Švarca (Christian Schwartz) da konstruiše familiju fontova Neutraface. Važno je spomenuti i Šeret, pismo ravnih serifa nalik na šablon koje je sredinom tridesetih godina prošlog veka dizajnirao već pomenuti Korbizje.

U savremenoj arhitekturi postoji sve veći trend upotrebe tipografije kojoj se daje dekorativna, ali i praktična namena. Neki od primera su biblioteka Aleksandrina, sagrađena 2002. godine u čast Aleksandrijske biblioteke, na čijoj fasadi se nalaze slova iz 120 različitih jezika i kultura. Tu je i Minnaert centar u okviru naučnog parka u Utrehtu, gde slova imaju ulogu potpornih stubova, kao i privremena građevina paviljon Južne Koreje na Svetskoj izložbi u Šangaju 2010, čija se struktura u potpunosti sastoji od oblika slova. Ovaj trend prati i zagrebačka kreativna agencija Brigada koja se specijalizovala upravo u ovakvim eksperimentima tipografijom, a na sličan način rešen je i izgled enterijera knjižare i kluba Serendipiti u Novom Sadu.

1)Number House - Mitsutomo Matasunami / Osaka, Japan; 2) Circus - Barbara Kruger / Frankfurt, Nemačka; 3) Der geschriebene Garten /Berlin, Nemačka; 4) Wales Millenium Center - Johnatan Adam / Kardif, Vels; 5) Goli Bosi Design Hostel / Split, Hrvatska; 6) Zavrtnica Business Centre Brigada i Bruketa&Žinić OM / Zagreb, Hrvatska; 7) Minnaert Building - Neutelings Riedijk Architecten /Utreht, Holandija

ARHITEKTI U TIPOGRAFIJI

Kod mnogih arhitekti pismo koje koriste se smatra nekom vrstom manifesta, osnove njihovog rada. Mnogi od njih su se oprobali u dizajnu pisma ili je njihov stil pisanja inspirisao kasnije značajne fontove. Jedan od njih je i Frenk Lojd Rajt (Frank Lloyd Wright), uticajni američki arhitekta i začetnik Organske arhitekture. Kao najpoznatije se

Ilustracija: Nada Miketić

februar2014 19

SOL BAS:

DIZAJNER U SVETU FILMA Radomir Mitrić

Želim da sve što stvaram bude lepo.

Nije me briga da li klijent razume vrednost toga, niti da li klijent misli da to išta vredi, niti da li to uopšte ima vrednost. Meni je vredno. To je način na koji želim da živim. Želim da pravim lepe stvari, čak i ako nikoga nije briga za to.

Poslednjom rečenicom ove izjave, koja se najčešće citira kada se pomene njegovo ime, Sol Bas je objasnio zašto je njegovo delo danas toliko cenjeno u svetu grafičkog dizajna, a i van njega. Umnogome je uticao na način na koji se gleda na ovu profesiju, u nju je uneo revolucionarne ideje i pristupe koji se i danas koriste. Velika je šansa da ste upoznati sa tim idejama, čak i ako nikada niste videli nijedan Basov plakat, Basa, odgledali neku njegovu filmsku špicu ili se susreli sa njegovim logotipom, jer te ideje žive i javljaju se kroz rad gotovo svakog modernog grafičkog dizajnera.

P

FILMSKI SIMBOLI Sol Bas (Saul Bass) je rođen u Njujorku, 8. maja 1920. godine. Roditelji su ga podržali u želji da se bavi umetnošću i omogućili mu školovanje na Bruklinskom koledžu gde je, između ostalih, slušao i predavanja Giorgija Kepeša (György Kepes), čuvenog mađarskog umetnika i teoretičara umetnosti. On ga je upoznao sa modernim švajcarskim stilom i evropskim advertajzingom, koji je za razliku od američkog bio mnogo svedeniji i subliminalniji. Imao je veliki uticaj na Basova shvatanja njegovog budućeg poziva. Posle rada u brojnim njujorškim advertajzing agencijama, 1947. godine se seli u Holivud gde počinje da radi isti posao za filmske kompanije. Prvi njegov zapaženi komercijalni angažman bio je plakat za film Otoa Premingera (Otto Preminger), „Karmen Džouns“ („Carmen Jones“). Ovim plakatom nije sasvim definisao prepoznatljivi minimalistički stil kojim će se služiti u karijeri, ali je njime svakako dao nagoveštaj kreativnog potencijala koji poseduje.

Iako nije bio revolucionaran, ovaj plakat imao je dovoljno novih elemenata koje je režiser filma umeo da primeti i ceni, što je dovelo do toga da sa Basom nastavi saradnju na budućim ostvarenjima.

Za potrebe narednog Premingerovog filma na kome je bio angažovan, „Čovek sa zlatnom rukom“ („The Man with the Golden Arm“), Bas je kreirao jedan od najboljih plakata u karijeri. Pravougaonici iscrtani sa blago nepravilnim ivicama i stilizovana ruka u grču prikazuju teskobu džez muzičara - heroinskog zavisnika, čijim se životom film bavi. Tipografija je razigrana i neobična za taj period. Takvu tipografiju će često koristiti. Bas je svojim inovativnim dizajnom počeo da privlači pažnju.

Klasičan pristup dizajnu filmskog plakata tog vremena (koji se nažalost i danas često koristi) bio je da se fotogafije glavnih glumaca montiraju ispred neke od ključnih scena ili motiva iz samog filma.

Na ovaj način su producenti, koristeći

Plakat za film o Jovanki Orleanki "Saint Joan" 1957. godine

se poznatim licima Holivuda, želeli da prodaju kartu i nagoveste na eksplicitan i banalan način kog je žanra film i o čemu se u njemu radi. Bas je primenjivao sasvim novi pristup. On nije želeo da plakatom saopšti radnju filma, koliko emociju koja je dominantna u njemu. Koristeći se jednostavnim grafičkim izrazom koji je odlikovalo malo elemenata, minimalističkim i efektnim ilustracijama, osnovnim geometrijskim oblicima i sa najčešće dve do tri boje po plakatu, uspevao je da svede film na simbol čija će poruka biti emocionalnog karaktera, snažna i jasna na prvi pogled. „Sumiraj i prikaži simbolički“ je moto kojim se služio.

To da je uvek umeo da „ubode“ suštinu priče i savršeno je grafički predstavi, evidentno je na svakom plakatu koji je dizajnirao. Vrtoglavica koja metaforički i bukvalno opseda glavnog junaka istoimenog Hičkokovog filma „Vertigo“ („Vertigo“), predstavljena je vrtlogom u koji upadaju siluete glavnih likova; stradanje za veru glavne junakinje u „Jovanki Orleanki“ („Joan of Arc“) je predstavljeno njenim slomljenim telom i mačem koji takođe, polomljen, predstavlja krst; jednostavna, ali efektna ilustracija mrtvog Gandija na plakatu za „Devet sati do Rame“ („Nine Hours to Rama“), filmom koji se fokusira na njegovog ubicu, izaziva žalost u očima posmatrača.

Motiv odsustva na plakatu za „Bani Lejk je nestala“ („Bunny Lake Is Missing“) je dvostruko vizualizovan, kroz naslov koji postepeno iščezava i siluetu deteta koja je isečena sa papira. Brzina i adrenalin trka formule u „Grand priju“ („Grand Prix“) predstavljena je tipografijom koja biva raznesena prolaskom bolida, dok plakat za „Popodnevnu ljubav“ („Love in the Afternoon“) Bilija Vajldera (Billy Wilder) odlikuje toliki stepen romantičnosti i ljupkosti da se u njega možete zaljubiti. februar2014 21

plakati za flimove: "The man with the golden arm" 1955. godine "Love in the afternoon" 1957. godine "Vertigo" 1958. godine

ALL WORK AND NO PLAY MAKES SAUL A DULL BOY Malo je dizajnera sa dugogodišnjom karijerom koji bi na temu odnosa sa klijentima imali da kažu mnogo toga lepog. Stalni sukob mišljenja i ideja u kome je potrebno naći kompromis između rešenja koje dizajner smatra najboljim i rešenja koje će klijent želeti da plati, često ume da ostavi gorak ukus u ustima kreativca, ukoliko njegova ideja ne „prođe“. Ali kakva je situacija kada je i klijent umetnik osvedočen i poznat u svojoj branši koliko i sam dizajner?

Stenli Kjubrik je Basa, sa kojim je već sarađivao na „Spartaku“ („Spartacus“), ovog puta angažovao da uradi plakat za njegovu kultnu filmsku adaptaciju takođe veoma cenjenog romana Stivena Kinga „Isijavanje“ („Shining“). Na nedavno prikazanoj izložbi o životu i delu Kjubrika bili su prikazani i Basovi predlozi za plakat koje je Kjubrik redom odbijao, zamerajući im to što im je tipografija nečitljiva („Ne dopada mi se tačkasti logo“, „Naslov izgleda loše tako mali i deluje kao da papir nije upio 22 forma10

dovoljno mastila na svetlim delovima“), što prikazani motivi nisu ključni za radnju filma („Mislim da ne treba da koristimo lavirint u reklamama“, „Šaka i tricikl su irelevantni“) ili da prikazuju film u pogrešnom svetlu („Izgleda kao naučno-fantastični film“). Na kraju su našli kompromis u vidu plakata koji je bio efektan po pitanju kolorita i imao dovoljno veliki naslov, ali i „tačkastu“ grafiku na kojoj je Bas insistirao u prethodnim predlozima. Krajnji rezultat svakako nije jedan od Solovih najboljih radova, niti je rešenje koje odgovara kvalitetu samog filma. Iako nije javno poznato kakvo je mišljenje Kjubrik imao o Basu, drugi režiseri sa kojima je sarađivao su za njega imali samo reči hvale. Možda je tajna njegovog uspeha bila ta što je, kako je izjavio, svoj posao uvek smatrao samo „ozbiljnom igrom“, prihvatajući odgovornost i shvatajući značaj svog rada, ali nikada ne dopuštajući da ga to omete u kreativnom razmišljanju. Svakako su kvalitetu njegovih ideja doprinele i ilustratorske sposobnosti. Smatrao je

da je ilustracija nešto što svaki grafički dizajner mora savladati, ili će, u suprotnom, težiti tome da dizajnerske zadatke rešava na složeniji način i posle nekog vremena upasti u kreativni ćorsokak.

Kako obično biva, neosporivu umetničku vrednost njegovih plakata prati i ona tržišna. Bas je pojedinačne primerke i potpisivao, što tada nije bila praksa, time ističući dizajnera kao autorsku figuru i uvećavajući značaj ove profesije.

Tako je uzdigao i značaj samog filmskog plakata kao dela čiji se kvalitet može razmatrati koliko i kvalitet samog filma.

Potpisani plakati se danas mogu kupiti za velike novčane sume i veoma su traženi među kolekcionarima. Međutim, prva asocijacija na Basovo ime nije plakat.

On je postao čuven u Holivudu, a i šire, kada mu je palo na pamet da bi grafike koje je kreirao kao reklamne simbole za film mogao da animira i približi ih filmu najviše što može – tako što će ih sa papira preneti na samu filmsku traku.

Bas je od filmskih špica napravio umetnost, kreirajući, u nekim slučajevima, kao što je “Vertigo”, mini film unutar filma.

Martin Skorseze

FILM U FILMU Ukoliko odemo u bioskop ili kod kuće pustimo neki savremeni film, potpuno je očekivano da nas na samom početku dočeka uvodna špica koja nas obaveštava o najbitnijim imenima filmske ekipe, često u okviru raznoraznih stilizovanih animacija. Mnogi nisu svesni da do pre polovine dvadesetog veka špice u današnjem smislu gotovo da nisu ni postojale. Ne zato što tehnička sredstva to nisu dozvoljavala, već jednostavno zato što niko nije uvideo da one mogu biti nešto drugo od statične table pune teksta koji nikoga ne zanima.

je bila ta što su ponekad ovi podaci bili ispisani rukom i stavljeni u dekorativni ram. Kada je okončana era nemog filma, špicama je posvećena veća pažnja, pa su sada pojedini kadrovi iz filma sa njegovim protagonistima bili njen sastavni deo, kao i njihova imena koja su se u ponekim slučajevima kretala po ekranu. Međutim, tek je pedesetih došlo do radikalnih promena u njihovom dizajnu. Tek tada su one zapravo i počele da budu dizajnirane, u pravom smislu te reči, zahvaljujući upravo Solu Basu.

Njihova evolucija je bila spora. Tomas Edison je 1897. godine prvi koristio tablu na kojoj su bili ispisani copyright podaci za njegov film, a snimak te table je predstavljao prve frejmove samog filma, što se smatra pretečom filmskih špica. Tokom dvadesetih i tridesetih godina i dalje se koristila samo ova tabla, doduše dopunjena imenima članova filmske ekipe, godinom proizvodnje i slično. Jedina dizajnerska intervencija

Radeći na vizuelnim simbolima za filmove Otoa Premingera, njih dvojica su se u jednom momentu zapitali: „Zašto ove grafike ne bismo pokrenuli?“ Jednostavna animacija – ruža koja gori uz poznatu veselu temu iz Bizeove opere Karmen, za već pomenuti film Karmen Džouns, bila je dovoljna da otvori sasvim novo polje grafičkog dizajna – dizajn filmskih špica. Zapanjujuće je što više od pola veka kasnije ova špica deluje kao nešto

što je kreirano za prošlogodišnji film.

Potom je usledila simpatična i elegantna kolaž špica sa kitnjastom tipografijom za Vajlderov „Sedmogodišnji svrab„ („Seven year itch“), u kojem je glumila Merlin Monro, a za njom i jedna blago uznemirujuća za „Veliki nož“ („Big knife“) u kojoj je serifna tipografija kombinovana sa živim snimkom. Već na trećoj špici Bas radikalno menja dizajnerski pristup.

Kada god je film to dozvoljavao, on ga je svodio na simbol koji je bio centralna tačka plakata, a sa kojim se kasnije poigravao u špici. Uzevši u obzir to da je često za određeni film dizajnirao gotovo sve što bi bilo potrebno, on je tako kreirao svojevrstan vizuelni identitet filma koji se bazirao na njegovoj emotivnoj noti. Bilo da gleda u plakat, propratni materijal kojim se reklamira film ili da sedi u bioskopu i posmatra prve kadrove, gledaocu je svuda dato na uvid šta je to što će iskusiti. Špica za „Čoveka sa zlatnom rukom“ nije samo animirana grafika sa plakata, već februar2014 23

nadograđivanje poruke sa njega – bele linije koje se brzo i oštro zarivaju u crnilo dodaju metaforičke igle koje se na kraju sjedinjuju u zgrčenu ruku – simbol sa kojim se posetilac bioskopa već upoznao na plakatu. Današnji filmski producenti bi svakako znali da cene ovakav simbol.

On bi zasigurno mogao da se proda u vidu priveska za ključeve, logotipa na majici, šolji i još ko zna čega. Radeći špice na tada potpuno nezamisliv način, Bas je započeo malu dizajnersku revoluciju, pokazavši da one mogu da imaju i drugu ulogu od puke informativne, kao i da se podaci o filmu i njegovoj ekipi mogu saopštiti na vizuelno dopadljiv način, dajući joj tako novu vrednost. „Prosečnom gledaocu, uvodna špica je govorila samo to da ima tri minuta da pojede kokice. Pokušao sam da iskoristim taj prazan hod na početku filma kako bih gledaocu pružio više od prostog izlistavanja imena koja mu nisu važna“, izjavio je Bas. „Osećao sam već neko vreme da povezivanje publike sa filmom treba da počne od prvog frejma. Delovalo mi je da postoji prilika da se špice upotrebe na novi način – da stvore odgovarajuću atmosferu za priču koja treba da se razvije.“ Na uvodne sekvence filma koje su ranije bile inferiorne sada počinje da se gleda kao na zasebno delo, o njima se često priča koliko i o samom filmu, čak i više! „Špice su postale toliko bitne da mogu čak i naneti štetu samom filmu. Na primer špice (Sola Basa) za „Šetnja po divljoj strani” („Walk on the wild side”) iz 1962. godine su toliko zaokupljale pažnju i dobile toliko priznanja da sam film i nije ostao upamćen po mnogo toga drugog“, napisao je Dejvid Zitlin u tekstu za časopis Lajf. Ubrzo su mnogi režiseri počeli da posvećuju špicama veću pažnju, angažujući dizajnere kao što su Pablo Fero (najpoznatiji po špici za Kjubrikovo ostvarenje „Dr. Strangelove“) i Mauris Bajndera (autor špica za 14 filmova o Džejmsu Bondu i sekvence koja je obeležila ovaj serijal – pogleda iz cevi pištolja na Bonda posle koje ovaj puca i „zakrvavi“ ekran). Sam Bas je ubrzo počeo da sarađuje sa najvećim imenima Holivuda: Hičkokom, Skorsezeom, Spilbergom... Ono što je fascinantno je raznolikost njegovog dizajna. Kada se pregledaju i uporede neke od preko 60 špica koje je uradio u karijeri, teško je poverovati da ih je sve radio isti dizajner. Bas se stalno trudio da uvede nove elemente u dizajn ili sasvim promeni pristup, pa je tako uvodna špica za „Put oko sveta za 80 dana“ („ Around 24 forma10

the world in 80 days“) imala i nastavak u vidu odjavne što je bilo do tada neviđeno.

Publika je po prvi put ostala u sedištima i posle kraja filma, kako bi videla kako se završava prelepi animirani filmić koji im je Bas pripremio. Još jedna od novina koju je uveo bila je i ta da filmska špica objasni radnju koja se odvijala neposredno pred početak glavne radnje filma, kao npr. u slučaju filma „Grand pri“ gde špica prati pripremu bolida i vozača za trku i publiku koja pristiže na trkalište, a okončava se sudijinim odbrojavanjem kraj startne linije.

Njegov rad na špicama mu je zasluženo doneo kultno mesto među ljubiteljima filma koliko i među dizajnerima. Stiven Spilberg mu je odao priznanje kao ravnopravnom filmskom umetniku izjavivši: „Sol Bas nije bio samo umetnik

POKUŠAO SAM DA ISKORISTIM TAJ PRAZAN HOD NA POČETKU FILMA KAKO BIH GLEDAOCU PRUŽIO VIŠE OD PROSTOG IZLISTAVANJA IMENA KOJA MU NISU VAŽNA koji je doprineo prvim minutima nekih od najboljih filmova u istoriji. Po mom mišljenju njegovo delo ga kvalifikuje kao jednog od najboljih filmadžija ovog i bilo kog drugog vremena.“

gore Najpoznatiji logoi koje je dizajnirao desno Dizajn albuma za Frenka Sinatru iz 1956. godine

SKICA I TUŠIRANJE Kao svestrana ličnost, duboko upletena u filmsku umetnost, Bas nije kreirao samo špice, već i same filmove. Režirao je više kratkih dokumentarnih sa suprugom Ilejn kao i jedan dugometražni naučno-fantastični, „Faza IV“ („Phase IV”) 1974. godine. On nije doživeo veliki uspeh, ali zato je njegov kratki dokumentarni film „Zašto čovek stvara“ („Why Man Creates“) 1968. godine dobio jedno od najvećih priznanja – Oskara. Međutim, možda i najzanimljivija i najkontroverznija priča tiče se njegovih tvrdnji iz 1970. godine da je baš on zaslužan za kultnu scenu ubistva pod tušem iz Hičkokovog „Psiha“ („Psycho“)! Špica koju je uradio za ovaj film je legendarna – bele rešetke koje se ukrštaju po crnom ekranu i seku natpis PSYCHO i imena glumaca, i čuvena jeziva melodija Bernarda Hermana savršeno pokazuju da nešto duboko nije u redu sa Normanom Bejtsom, ona naslućuje napad nožem na glavnu junakinju mnogo pre nego što se

bespotrebno, s obzirom na to da je briljirao u svakoj oblasti dizajna koje se takao. Iako su njegov život i delo čvrsto povezani sa filmskom umetnošću i industrijom, Bas je dizajnirao plakate i za filmske festivale i razna druga muzička i sportska dešavanja, omote albuma, publikacije, kao i mnoštvo logotipa za neke od najpoznatijih firmi svog vremena kao što su Minolta, Warner Communications, United Airlines… On je redizajnirao logotip za Bell System, sada nepostojeću američku firmu za telekomunikacije, što je rezultovalo najskupljom promenom vizuelnog identiteta neke američke firme do sada, pošto je novi logo morao da se aplicira na desetine hiljada telefonskih govornica, zgrada i vozila. Posle raspada kompanije Bel, novonastaloj firmi AT&T takođe je bio potreban logo. Šta mislite koga su angažovali? O kvalitetu njegovog rada na ovom polju dovoljno govori i podatak da je prosečni životni vek njegovog logotipa oko 35 godina. Najčešći razlog zbog kog on prestane da postoji je što i sama firma koju predstavlja prestaje sa radom ili se udružuje sa drugom kompanijom, što zahteva novi vizuelni identitet.

Neki njegovi logotipi bivaju i redizajnirani, često trpeći samo sitne kozmetičke promene u skladu sa trendovima, što je uvek praćeno negativnim reakcijama dizajnerske zajednice, koja ih drži za svetinju.

ona prijavi u njegov motel. Pored rada na špici, Bas je bio angažovan na iscrtavanju storibordova za pojedine scene Psiha, što je radio i za neke druge režisere, tako praktično stvorivši novo zanimanje u filmskoj branši. On je bio prvi dizajner čija je uloga na filmu navođena kao „slikovni“ odnosno „vizuelni konsultant“ („pictorial/ visual consultant“). Storibord scene ubistva pod tušem, danas dostupan i onlajn, pružio je kao dokaz svojim tvrdnjama da je on taj koji je osmislio najpoznatiju scenu iz filma. Zaista, ona se ne razlikuje mnogo od onoga što se vidi na crtežima. Hičkok je čak dopustio Basu da proveri da li će scena stvarno funkcionisati dobro koliko i na storibordu, tako što će je i snimiti na setu kreiranom za potrebe filma. Sol je otišao toliko daleko u svojim tvrdnjama da je 1981. godine za Varajati izjavio da je Hičkok bio toliko oduševljen tim njegovim snimkom da mu je sasvim prepustio da je režira!

No, posle ovih tvrdnji oglasila se ekipa filma i ispostavilo se da je istina sasvim

drugačija. Ilustracije koje su nastale pod Basovom olovkom bile su rezultat diskusija na brojnim sastancima sa Hičkokom, koji je poznat kao osoba sa jasnom umetničkom vizijom, kao neko ko ne pristaje na kompromise i mnogo pažnje posvećuje svakom detalju. Filmska ekipa koja je bila prisutna na snimanju ne negira da je Bas bio tu, niti da su koristili Basov storibord. Međutim, kamera nije bila u Basovim rukama. Dženet Li (Janet Leigh), glavna glumica Psiha i akterka te scene objašnjava: „Sol Bas je bio tu za vreme snimanja, ali on mi nikada nije govorio šta da činim. Apsolutno ništa.

Sol Bas je briljantan, ali on ne bi mogao da načini ilustracije da gospodin Hičkok nije sa njim diskutovao šta želi da postigne. I nisu ilustracije to što završi na filmu.“ Iako je Bas nesumnjivo doprineo Psihu, pre će biti da je samo imao tu privilegiju da vizualizuje Hičkokove ideje. Čini se da ga je popularnost, što filma, što lična, ponela i da je želeo da preuzme veće zasluge od onih koje mu pripadaju. To je bilo savim

Basova ruka ostavila je ogroman trag i nesumnjivo je jedan od najznačajnijih grafičkih dizajnera 20. veka. Odjek njegovog dizajna danas je sveprisutan, bilo da gledamo plakat za „Spaliti posle čitanja“ („Burn after reading“) braće Koen, špicu Spilbergovog „Uhvati me ako možeš“ („Catch me if you can“) ili brojne druge omaže i loše kopije njegovog stila na temu trenutno popularnih serija kao što je „Igra prestola“ („Game of Thrones“). On je svakako najodgovorniji za to što mnoštvo mladih dizajera pokušava da pridobije pažnju praveći svoju kolekciju minimalističkih plakata za svoje omiljene filmove. Možda je njegov značaj najlepše opisao Skorseze koji je sa Basom radio na četiri filma: „Pre nego što smo sarađivali, pre nego što sam ga i upoznao, on je u mojim očima bio legenda. Njegova dizajnerska rešenja, ona za špice i logotipe, kao i ona za omote ploča i plakate, definisala su eru. Suštinski gledano, ona su razotkrila i destilovala poeziju modernog, industrijalizovanog sveta. Dala su seriju kristalisanih slika, pokazala su ko smo i gde smo bili, kao i budućnost pred nama. To su bile slike na osnovu kojih se moglo sanjati. To su i dalje.“ februar2014 25

MARIBOR MAGDALENA Dizajn/Ilustracija/Animacija fb.com/magdalenafestival

ZAGREB DAN D Dizajn dan-d.info

PORTOROŽ GOLDEN DRUM Advertajzing goldendrum.com

SARAJEVO SOS DIZAJN FESTIVAL Dizajn/Umetnost sosdizajnfestival.ba

ILUSTRACIJA Ivan Mesaroš Endre Mesaroš

NOVI SAD PDP KONFERENCIJA Dizajn/Štampa/Fotografija pdp.rs GRID SIMPOZIJUM Dizajn/Štampa www.grid.uns.ac.rs/symposium

BEOGRAD MIKSER FESTIVAL Dizajn/Muzika mikser.rs BELGRADE DESIGN WEEK Dizajn/Umetnost belgradedesignweek.com

UŽICE NOVA ERA Dizajn/Muzika/Fotografija novaera.rs

PLOVDIV ONE DESIGN WEEK Dizajn/Izložba/Video edno.bg

HERCEG NOVI

SKOPLJE

SINESTEZIJA Dizajn/Street Art/Muzika sinestezija.me

SKOPJE POSTER Takmičenje/Izložba skopjeposter.com

TIRANA TIRANA DESIGN WEEK Dizajn tiranadesignweek.com

▶

DIZAJNERSKI PUTOKAZ Svaka oblast ima svoje korene, svoje predstavnike, istaknute ličnosti, zapažane momente kroz istoriju i ima svoju malu ili veću armiju. Što se tiče grafičara, naša armija je u stalnom porastu.

Veoma bitno praćenje promena u struci, u našem slučaju, u veoma dinamičnim disciplinama grafičkom inženjerstu i grafičkom dizajnu, stvar je ličnog angažovanja. Svi mi mladi, stručni, ozbiljni ljudi, na različitim delovima puta do krajnjih zvanja učimo o najnovijim metodama i tehnologijama.

Zagolicani novim trendovima, prilagođavamo se onome što mislimo da nam je jedino dostupno... Što se, u većini slučajeva, svodi na svoju sobu, pred kompjuterom, i „prozorom u svet” zvanim internet.

Prednosti „odeš, vidiš” nad „sedneš, vidiš” su velike: internet prezentacije nikada ne nude kompletan izložbeni sadržaj, ni ljude koji su voljni da dodatno pričaju o sadržaju, ni eventualne buduće kolege, takođe internet prezentacije nikad ne kažu „pipni ovaj novi materijal” i nikad ne daju poklone...

Izdvojili smo za vas značajna dešavanja u okolini koja bi svakako trebali da razmotrite kao buduće destinacije istraživanja, predstavljanja, usavršavanja i napredovanja.

26 forma10

▶

CONCEPT ART UMETNOST IDEACIJE*

*

Ideacija put istraživanja i realizacije zadate ideje, njen rast i razvoj do gotove vizuelne forme

Natalija Davidović

Sećam se časova likovnog. Oni manje nadareni klinci su se snebivali i njihovi su pokušaji da se izraze bili mučni, pa su se neretko oslanjali na one talentovanije učenike. Tako, nakon mnogih saradnji, broj čokolada koje sam dobila za rad i broj onih koji su znali šta žele da im nacrtam je činio dve nule. Istovremeno, nastavnici su očekivali da se radi brzo i bez pripreme, i u toku 45 minuta časa naslika što bolji i detaljniji rad na temu, recimo, „Jesen u mom gradu”. Neka drveće diše! I da se ni slučajno ne vide linije od olovke! Trebalo je da prođe nekoliko godina pre nego što je profesorica istog predmeta, ali sada u srednjoj školi, savetovala da prvo olovkom grubo skiciramo nekoliko ideja, pa tek biranjem najbolje i razradom prionemo na četkicu. Ova je sugestija za mene bila revolucionarna, jer mi je dopuštala da za kratko vreme prenesem zamisli na papir, izvršim selekciju, dodam krupne detalje

i nakon odabira onog crteža koji najbolje odgovara temi, sve prebacim na veći format i nastavim detaljno da radim.

U Koncept artu, ovakve se skice nazivaju thumbnail slike. One su gotovo najvažniji stepen ideacije, umeće da se ni od čega krene ka nečemu i oslikavaju sposobnost umetnika da već u toj prvoj fazi uhvati srž ideje koja mu je prezentovana.

Najjednostavnije rečeno, Koncept art je istraživanje ideje. Pre nego što jedan film, strip ili video igra ugledaju svetlo dana, one počinju od skice na osnovu koje će biti stvoren krajnji proizvod, ali pre nego što nastanu skice, neko mora doći do ideje. Česta je zabluda da je sve ovo posao koncept artista, te da oni negde sede, crtkaju i izmaštavaju celokupni projekt iz sopstvene glave. Još je češće uverenje da oni, kreativni kao što jesu, tek tako izbace kvalitetnu ilustraciju i neko se pojavi da

od toga napravi igru. Ovakav pristup, osim što je nemoguć, bio bi i krajnje neisplativ, a pored toga, ideje imaju svi. Dejvid Gejder (David Gaider), glavni pisac Dragon Age serijala jednom je izjavio: "Svi u industriji imaju ideje. Ideje su jeftine", aludirajući na to da ni pisci nisu osobe koje drže u rukama celokupnu naraciju, već da je njihov posao sastavljen od saradnje, kompromisa i razrađivanja ideja. Baš kao i kod koncept artista, samo što oni, umesto tekstom, rukuju izgledom i atmosferom celokupne ili delova priče. Glavna ideja priče dolazi od reditelja celokupnog projekta (Project Director). Ona će se polako razvijati, a kako se bude širila, sve više dizajnera i timova će se uključivati u razvoj, dodajući svoj pečat priči, svoje ideje, dok će sve ovo nadgledati glavni nadležni (Lead Developeri) svakog departmana.

Za art tim će biti odgovoran, naravno, umetnički (Art) direktor, koji će motriti na rad nižih pozicija i istovremeno sarađivati

februar2014 29

sa glavnim režiserom, menadžerima i producentima. Mnoge ideje, ma koliko dobre bile, nikada ne budu ostvarene, jer osnova svakog projekta je prihod, a producent može zaključiti da neke stvari nisu isplative.

Koncept art je deo umetničkog departmana. Ljudi ove profesije istražuju mogućnosti ideje i sveta koji grade u kolaboraciji sa svim ostalim članovima.

Teorijski, o njihovim radovima mogu raspravljati svi članovi tima, dok odluka o tome koji će crteži dobiti zeleno svetlo zavisi od viših pozicija. Koncept artist je u ovom smislu mnogo bliži zvanju grafičkog dizajnera nego ilustratora-umetnika: mora da poseduje prilagodljivost da radi u kratkim rokovima poput prvog, ali i nesumnjiv talenat drugog. Gotovo nikada se ne dešava da već prvi crteži dobiju odobrenje.

Likovi, njihova odeća ili stav će proći kroz mnoštvo izmena, okruženje će možda biti usvojeno, sve dok 3D dizajneri ne izjave da je tako nešto nemoguće napraviti.

Mnoge će stvari biti odbačene odmah, ne bez žaljenja, zbog manjka resursa.

Zajednički rad i kompromisi odlikuju sve članove tima. Kako godine prolaze, biti koncept artist postaje sve zahvalnije, jer razvojem tehnologija dolazi do sve manjeg sakaćenja konačnih ideja u procesu prevođenja iz 2D u 3D oblik, a sve bolje performanse dozvoljavaju bogatije teksture.

Takođe, nije neobično da koncept artist sam radi 3D modele ili teksture na osnovu svojih ilustracija. Ono što jeste karakteristično samo za njih je proces ideacije koji je usko povezan sa istraživanjem. Ukoliko je igra smeštena u Drugi svetski rat, a zadatak je osmišljavanje oružja, poseta muzeju, biblioteci ili online izvorima, biće prvi korak.

Jedan od svežijih primera je Witcher 3 (2014), zasnovan na slovenskoj mitologiji i baziran na knjigama Andžeja Sapkovskog (Andrzej Sapkowski), čiji umetnici kažu da su inspiraciju pronalazili u renesansnoj arhitekturi, dok je odeća ljudi bila inspirisana karakteristično ruskim stilom 19. veka.

Pa, bar ljudi u nekim delovima igre. Čak i 30 forma10

u fantasy žanru, ponekad se desi odstupanje od pravila i beskrajnog ponavljanja generičkog dizajna, a pri tom mislim na često viđene izmišljene evropsko-srednjovekovne bajkovite gradiće mahom naseljene belom populacijom, varvare sa vikinškim i keltskim tetovažama i kulturom, curice odevene u loše dizajnirane krpice u kvazi-azijatskom stilu i sve drugo što široke mase navodno vole. Nasuprot tome, jedan od mojih najdražih primera je bio Guild Wars: Nightfall (2006), u potpunosti inspirisan različitim krajevima Afrike. Građevine, odeća, frizure, nakit, oružje, priroda: igra je zastarela, ali listanje artbuka je i danas pravo osveženje i očigledan je trud uložen u izučavanje egipatske kulture, islamske arhitekture i ambijentalnih mogućnosti koje pružaju peščana prostranstva. Samo okruženje (setting) u koji je svet smešten, naravno, ne zavisi od koncept artista, ali kao što grafički dizajner rađe sarađuje sa klijentom koji zna šta želi i ima jasnu viziju drugačijeg, tako i umetnici iz ove struke uglavnom sanjaju da se zaposle u nekoj od čuvenih kompanija koje će ceniti njihovu kreativnost i dopustiti im da naprave nešto novo, umesto recikliranih stvari koje neretko viđamo. Nije toliko redak (mada ni previše čest) slučaj da neko počne kao obožavatelj, recimo, igre Assassin's Creed i jednog se dana zaposli u kompaniji koja stoji iza dotične igre, u ovom slučaju Ubisoft, naročito ako je spreman na izazove, obimna istraživanja i saradnju sa istoričarima kako bi dizajn izgledao što verodostojnije.

Važno je, dakle, imati listu favorita i poznavati najsnažnije strane svojih sposobnosti.

Iako koncept artist ne drži sve konce u rukama i na njemu je da radi brzo i efikasno, ako želite da uspete u ovoj industriji, Vaš portfolio treba da sadrži ono što radite najbolje. Ako volite da crtate oružja i vozila, a ne leže vam likovi i bića, pokušaji uključivanja što više ovih drugih, kako biste pokazali svestranost, samo u teoriji ide vam u korist. U stvarnosti, rad na slabim tačkama (koje pri tom i ne volite) oduzima vam vreme, a vreme je u ovom poslu ključno. Cilj

je ispuniti rokove sa što više ideja i opcija, dovoljno jasnim da istraže temu, dovoljno jednostavnim da pretrpe sve dodatne izmene, a pri tom moraju biti upadljive kako bi privukle pažnju nadređenih. Tek kada oni daju svoj blagoslov, sledi doterivanje crteža do gotove ilustracije, a čak i ovde postoji veoma mala šansa da ilustracija ode dalje – u ruke 2D i/ili 3D dizajnera.

Koncept art nije samo temelj projekta – on je ceo njegov oblik, svaki luk, stub i potpora. On je tlocrt na osnovu kojeg nastaje čitava igra, a istovremeno služi da inspiriše i motiviše druge dizajnere, da prenese tematiku priče, atmosferu prostora i naracije. Zato i ne čudi to što se ovom profesijom bave samo izuzetni umetnici koji poseduju odlična znanja anatomije, zavidne crtačke sposobnosti, odlično razumevanje boja i mnoge druge veštine, i da su pri tom potpuno zaluđeni svojim pozivom, te im nije nikakav problem raditi po 9 sati dnevno, svakog dana, u kratkim rokovima, neprestano i blisko sarađujući sa celim timom. Koncept art likova, bića, ambijentalni koncept art – šta god od navedenog bilo njihovo uže polje delovanja, svi oni su strastveni timski igrači čije je najveće zadovoljstvo kada baš njihova ideacija bude izabrana za finalni projekat.

PREDSTAVLJAMO

Miloš Čubrilo Jelena Pajić

razgovor vodili Staša Bugarski Nikola Rajić fotografija Stefan Savić

32 forma10

NATAŠA MILOVIĆ

Za razliku od mnogih studenata, Nataša Milović, viši stručni saradnik za poslove grafičke proizvodnje u Zavodu za izdavanje novčanica i kovanog novca, je na samom početku svojih studija znala šta želi da radi u životu.

U njenoj biografiji stoji napomena da je ona inženjer, a ne dizajner. Živi za takt štamparske mašine, za nju je novac samo papir, i ovo je njena priča...

NOVAC = PAPIR FORMA: Kako si dospela u ZIN? NATAŠA: Stvarno je bila slučajnost. Ja ustvari nikad nisam željela da živim u Beogradu. Kada sam bila u studentskoj posjeti ZIN-u je bio jedini put kad sam pomislila: „Možda bih živjela u Beogradu, kada bih radila ovde“. Ali, za to nije postojala teoretska šansa, mogla sam samo da maštam o tome. Jednog dana mi je otac mog momka javio da je vidio oglas u novinama za zanimanje za koje misli da je slično mome, pošto niko nije mogao da zapamti šta ja zapravo studiram. Sakupila sam svu dokumentaciju i aplicirala sam, iako sam bila sigurna da me neće primiti, i potpuno zaboravila na to. Tek poslije mjesec dana su me pozvali na prvi krug testiranja, nakon čega je uslijedio još jedan krug i razgovor.

FORMA: Kako su izgledala ta testiranja?

NATAŠA: Moram priznati da testiranje nije bilo prilagođeno zanimanju, zato što je bio najveći broj ekonomista i pravnika. U prvom krugu testirali su nam znanje engleskog jezika, rad na računaru i poznavanje istorije Narodne banke, a drugi krug su sačinjavali testovi inteligencije i logička pitanja koja su takođe bila više prilagođena ekonomistima.

FORMA: Dakle, prvi razgovor usledio je tek nakon par meseci?

NATAŠA: Da, mada ja i dalje nisam vjerovala da ću biti primljena, već sam otišla čisto da vidim kako sve to izgleda u Zavodu. Baš zbog toga sam bila potpuno opuštena, poslije su mi rekli da mi je to bio veliki plus i jedan od razloga zašto su me primili. Nakon svega toga su mi javili mejlom da sam primljena, što sam ja vidjela sa 5 dana zakašnjenja! Imala sam samo tri dana da se spakujem i preselim u Beograd za svoj prvi radni dan.

FORMA: Dakle može se zaposliti i na normalan način.

NATAŠA: Da, naravno da može. Ja sam se zaposlila 9 mjeseci nakon diplomiranja, iako nisam imala nikakvu „vezu“. Možda sam imala sreće, a možda su moj prosjek i rezultati testiranja uradili svoje.

FORMA: Kako si se snašla na novom radnom mestu? februar2014 33

ZIN

Zavod za izradu novčanica i kovanog novca postoji u Beogradu od 1929. godine, kada je počeo sa redovnom proizvodnjom štampom novčanice od 1 dinara.

Osnovala ga je Narodna banka i od tada je u njenom sastavu. Napravljen je da bude fabrika novca, to jest da pravi, prvo papirni novac, a zatim i kovani novac za potrebe Narodne banke.

Tokom godina, Zavod je počeo da proizvodi ne samo novac, nego i dokumenta kao što su lične karte, pasoši, vozačke dozvole i dr, a pored sigurnosne štampe bavi se i komercijalnom štampom (časopisa, prospekata, knjiga i dr). Komercijalna štampa Zavodu danas donosi oko 70% prihoda, što je lako objašnjivo činjenicom da se količina novca u opticaju smanjuje zbog sveprisutnijih platnih kartica (koje se takođe proizvode i u ZIN-u) i mogućnosti elektronskog plaćanja (kao i činjenice da je Zavod nekada štampao novac za zemlju od 20 miliona stanovnika, kao i u vreme inflacije).

U vreme nastanka, Zavod je bio sedmi u Evropi. Od kako je počeo sa proizvodnjom, Zavod nikad nije prestajao sa radom, čak ni u vreme Drugog svetskog rata ni za vreme NATO bombardovanja.

Proizvodi ZIN-a: novčanice, pasoši, vize, lične karte, obveznice, polise osiguranja, čekovi i čekovne kartice, štedne knjižice, akcizne markice, saobraćajne i vozačke dozvole, zdravstvene knjižice, ulaznice, vrednosni bonovi, poštanske marke, akcije, monografije, opticajni metalni novac, prigodni i numizmatički novac, ordenje, medalje, plakete, privesci, medaljoni, značke, zlatnici, srebrnjaci, saobraćajne tablice, platne i čip kartice.

34 forma10

NATAŠA: Lijepo sam se snašla, imam sreće što radim sa fenomenalnim ljudima. Od prvog dana su me primili kao da sam ja sa njima stotinu godina. Kad sam došla, bila sam tamo najmlađa. Oni žude za mladim i obrazovanim ljudima.

FORMA: Šta ti zapravo radiš, koja su tvoja zaduženja?

NATAŠA: Sve i svašta. Ja radim u Direkciji za proizvodnju novčanica, što je možda najvažniji dio Zavoda, jer je direktno vezan za Narodnu banku. U opisu mog posla je da pratim proizvodnju, pišem raznorazne izvještaje, dajem prijedloge...

FORMA: Da li si ikada radila za mašinama?

NATAŠA: Nikada nisam imala priliku, ali razmišljam o tome. Potrebno je da završim obuku za rad na mašinama, ali nisam sigurna da li bi me pustili jer, koliko znam, ni jedna ženska osoba do sad nije radila za mašinama!

FORMA: Koje sve tehnike štampe se koriste za izradu novčanica?

NATAŠA: Mi imamo neke tehnike štampe koje se teško mogu sresti ne samo u Srbiji, nego se ne mogu sresti ni u bivšoj Jugoslaviji, teško da se mogu sresti i u mnogim zemljama svijeta. Na primjer, ovde se koristi duboka linijska štampa koja uopšte ne koristi raster, što se potpuno razlikuje od one o kojoj sam učila na fakultetu. Kada se štampa neki proizvod koji ne bi trebao svuda da se radi, onda se razvijaju neke nove tehnike koje ne mogu lako da se kopiraju. Imamo Super Simultan ofset mašinu koja štampa i po 12 boja u isto vrijeme, a uopšte ne koristi CMYK! Sito štampa, koja se takođe može naći na novčanicama (npr. na novčanici od dvije hiljade, grb Narodne banke koji izgleda kao da je lakiran) zahtjeva neke posebne boje. Zapravo, sve je vrlo specijalno, sem na primjer numeracije – obična visoka štampa sa numeratorom.

Interesantno je recimo da se tonovi štampaju na ofsetnoj mašini u jednom prolazu. Postoji 8 ploča, 4 sa jedne i 4 sa druge strane na kojima se nalazi 10 ili 11 boja.

FORMA: Čekaj, 8 ploča, a 11 boja?

NATAŠA: Jeste, kada bi se „naguralo“, na svakoj ploči može da stane po nekih 6 boja, možda i više, u zavisnosti od toga koliko boja može da se upakuje u bojanik sa pregradama. Dakle, hiljadarka na sebi ima ofset i duboku štampu, aplikaciju i numeraciju. Dvije hiljade ima još i sito štampu, kao što sam rekla, tako da ona ima najviše zaštita.

FORMA: Zar nije logično da najviše zaštita ima novčanica od pet hiljada dinara?

NATAŠA: Ne, jer je ona starija. Novčanica od dvije hiljade je posljednja nastala. Ranije se ni u svijetu nije koristila sito štampa na novčanicama.

FORMA: Da li postoje neki nivoi zaštite koji nisu poznati javnosti?

NATAŠA: Ne, koliko ja znam. Potrebno je uraditi nešto što ne mora da bude tajna, ali što ne može niko da kopira.

FORMA: Kakav je srpski dinar u pogledu tehnika štampe i zaštite u odnosu na druge novčanice u svetu?

Da li ima nešto specifično što druge nemaju?

NATAŠA: Svakako može da se poredi, možda čak imamo i više zaštite od mnogih drugih novčanica u svijetu. Ali nemamo ništa specifično, sve novčanice prolaze kroz iste faze, rade sa na istim ili sličnim mašinama koje rade istim principom. Jedino je specifično recimo to što pripadamo grupi novčanica sa dominantnim likom.

FORMA: Da li imaš pristup svim sektorima u okviru ZIN-a?

NATAŠA: Svako od nas ima svoju karticu na kojoj je tačno definisano u koje dijelove može da ide. Meni je dozvoljen pristup samo dijelu gdje radim, ali mogu pristupiti i drugim dijelovima uz najavu i posebno odobrenje. Ja ne poznajem ni 60% ZIN-a, jer nikad nisam tamo kročila, većinu toga što znam sam vidjela u studentskoj posjeti.

FORMA: Koliko često se štampaju novčanice?

NATAŠA: Narodna banka određuje dinamiku izrade novčanica, koliko ja znam u Srbiji se štampa samo za potrebe zamjene ishabanih novčanica, a podaci su dostupni svim građanima na sajtu NBS. Ali to ne znači da štampamo novčanice svaki dan, već štampamo i pasoše, zdravstvene knjižice, izvode iz matične knjige rođenih, akcize...

Razne proizvode koji podrazumijevaju duboku štampu, aplikacije, specijalnu numeraciju, specijalne boje i slično.

FORMA: Nedavno je bilo reči u medijima da su se u opticaju pojavili falsifikati.

NATAŠA: Oni se uvijek pojavljuju, to je neminovno, samo je pitanje koliko su dobro urađeni. Kada kod nas dođu falsifikati na analizu, tu ima smiješnih stvari, na primer da ljudi skeniraju novčanice i ištampaju ih na kućnom štampaču.

FORMA: Koji je tok proizvodnje jedne novčanice?

NATAŠA: Kada umjetnik krene da radi dizajn, on već unaprijed zna kroz koje faze će prolaziti novčanica.

Kad se u Narodnoj banci usaglase i odobre dizajn, tad novčanica kreće u proizvodnju. Uvijek prvo ide ofset štampa, jer se prvo štampaju tonovi. Onda slijede sve ostale faze, ali se i tu mora voditi računa o redoslijedu.

Na primjer, duboka štampa ne može da se radi prije aplikacije, jer je za aplikaciju potrebna određena hrapavost papira, a duboka štampa ga potpuno ,,ispegla".

FORMA: U kojim se tiražima obično štampaju novčanice?

NATAŠA: To ne mogu da vam kažem.

FORMA: Kakav odnos imaš prema novcu?

NATAŠA: Papir. To je za mene običan papir. Mislim da i ostali zaposleni sa kojima radim imaju takav stav. Pogotovo jer su to nove novčanice, nisu istrošene i nemaju života u sebi. Generalno, ja i u privatnom životu smatram da je novac samo papir. Nikad mi u životu ništa nije značio i zato smatram da ću ga uvijek imati onoliko koliko mi bude trebalo, jer koliko god da ga imam, meni je to dovoljno.

FORMA: Kada mi izdamo naš časopis i napokon ga uzmemo u ruke osećamo se ponosnim na naš rad. Imaš li i ti sličan osećaj?

NATAŠA: Ponekad, ali to je više profesionalna deformacija.

Zadesi mi se nekad u prodavnici da dok čekam u redu za kasu zagledam novčanicu, provjeravam numeraciju, gledam potpis... Kada dođem na red i dam tu novčanicu prodavačici, i ona krene da je zagleda, ali sumnjivim pogledom, jer joj nije jasno šta sam to gledala.

FORMA: Da li voliš svoj posao?

NATAŠA: Zaista volim svoj posao i ponosna sam na njega. Znam koliko sam se trudila i radila na tome da ga dobijem. Zato ga poštujem i dajem mu onoliko koliko sam i ja dobila od njega. I volim svoju struku, ma gdje da radim. Da se trista puta rodim, ja bih opet izabrala isti fakultet. Volim da budem među mašinama, volim zvuk mašina i takt koji daju. Kada je tišina, to nije to.

FORMA: Za kraj, da li imaš savet za studente GRID-a?

NATAŠA: Da budu uporni i nikada ne odustaju. Vjerujem da za svakog od nas ima mjesta, samo treba da ga pronađemo.

FIY

Nikola Rajić

4.

MRLJE

OD

KAFE

Jele

1.

jić

a na P

nje redovnom šoljicom kafe.

Veliki broj ljudi svoja jutra započi be, a neki iz tradicije.

Neki to rade iz navike, neki iz potre ličiti, bitno da miriše na kafu. raz su si uku t: tan ins er, filt ća, ma Do e na svetu, dok njena upotreba, Ona je zapravo najprodavanije pić do ideje o zameni fosilnih goriva. ka pit na log top od e teč , ne ili li verova vam predstavi još jednu od njenih Tako je ekipa Forme odlučila da nje fotografskog filma. Besmisleno vija raz – na me pri jih ašn kid sva ne ija, tu dominacije digitalnih tehnolog je pričati o tome da živimo u sve nuti da i dalje postoji popriličan me po isla sm a im e tom rot sup na ali ave otaju na film''. Stoga zasučite ruk broj ljudi koji svoju fotografiju ''m ''pomoću štapa i kanapa''. i pripremite se za još jednu lekciju 10.

fotogra Bernard fija B odo

7.

POTREBNA MAŠINERIJA

1. Crno-beli film - mi sm o koristili Ilford HP5 plus, 400 ISO. 2. Spulna (kotur za nam otavanje filma) i dozna (po suda u koju se smešta i raz vija film). One se u prodaji nal aze u paru i možete ih kupiti u bolje snabdevenim foto gra fskim radnjama. Ili možete da upotrebite svoju snalažl jivost i potražite ih na Najlonu, kao i na internet sajtovi ma kao što su Limundo, Kup indo i Kupujem-Prodaje m.

3. Univerzalni fiksir za film koji takođe možete nab aviti u bolje snabdevenim foto grafskim radnjama. Pak ovan je kao koncentrat od 1 l, a na poleđini flaše nalazi se uputstvo za razblaživanje sa vodom. Mi smo koristi li razblažen u razmeri 200 ml koncentrata i 800 ml vode.

4. Nes kafa, Strong 5. Vitamin C (u prahu) – Možete ga nabaviti u svim apotekama.

6. Kuhinjska so 7. Natrijum karbonat – Na2CO . Jedan od glavni 3 h sastojaka domaćih sapuna. Često ga nazivaju i sodom, ali je on zapravo so natrijuma i ugljenične kiseline. Mo žete ga nabaviti u svim zelenim apotekama ili još jednom upotrebite svoju snalažl jivost kupujući redovnu sodu bikarbonu koju ćete nak nadno peći. Kupljeni sas tojak istresete u džezvu i na ring li mešate 45 minuta dob ijajući tako natrijum karbonat.

NAPOMENA : Obavezno držite otvoren prozor ili napravite promaju u kuh inji dok pečete.

8. Staklena ili plastična posuda u kojoj ćete mućkati svoj kafeni raz vija č za film.

9. Kafena kašika 10. Klešta – za vađenje filma iz njegovog kućišta .

11. Štoperica 12. Tabela sa vremenim a raz vijanja koja se nalazi na unutrašnjoj strani kutijice u kojoj je upakovan film .

Na njoj se nalaze podaci o vremenu koje je potreb no za raz vijanje filma. Ti pod aci se razlikuju u zavisnost i od toga koje vam je ose tljivosti film ili koji raz vija č koristite. U našem slučaju raz vijanja filma kafenim raz vijačem koriste se pod aci za D-76 na 20° C. 13. Mračna prostorija – najpogodnija lokacija jeste kupatilo bez prozor a, prvenstveno zbog toga što vam je pot reban konstantan dotok vode. Ukoliko vaš e kupatilo ipak sadrži prozor, dovoljno je da spustite roletne ili zat vorite šalu katre, zatim prozor prekrijete crnim najlon kesama.

5.

6.

februar2014 37

POSTUPAK Pre nego što krenem da vam detaljno i objašnjavam kako razviti fotografsk ga film, logičan sled događaja jeste da te. onira eksp prethodno ''ispucate'' tj. emo.

Kada je to obavljeno možemo da počn jum karbonata sipati 500ml vode, dodati 4 kašike natri PRAVLJENJE RAZ VIJAČA - U posudu ti). Treći meša đe (tako ina Sledeće što dodajete je 1 kašika C vitam i mešati dok se Na2CO3 ne rastvori. oji 5 odst da u smeš viti osta nja meša kafe. Nakon ponovnog i najbitniji sastojak jeste 6 kašika Nes ove smeše, miris n ijata nepr je odbi vas da ojte jske soli. Nem minuta i na kraju dodati 4 kašike kuhin biti dobro izmešana. otrovna, ali radi željenog efekta mora nije vina meša ijska hem da je najbitnije film, pošto je eksponiran stavka koju treba da znate jeste da STAVLJANJE FILMA U DOZNU - Bitna neupotrebljiv. Stoga biti će u dodir sa svetlom, u protivnom u fotoaparatu, ne sme više da dolazi otavate ga na spulnu nam ima, klešt ta kućiš svetla, vadite film iz ulazite u svoju mračnu prostoriju bez film i njega ne smete skipoklopca, jedan veći kojim zatvarate i zatvarate u doznu. Dozna ima dva ovo radite u potpunom ji koji može biti otvoren. Naravno, sve dati sve do kraja postupka, i jedan man uz malo prak se. uči lako ri teško namotati film, ali se ustva mraku, na početku će vam delovati ISPIR ANJE VODOM – Doznu stavljate

pod mlaz vode i ispirate film 2 do 3

minuta.

a razvijanja edate još jednom tabelu sa vremenim RAZ VIJANJE - Nakon ispiranja, pogl jač D-76 razvi (za jati razvi će vam se film da biste bili sigurni koliko vremena tajmer. ujete start i je rite zatvo u, na 20° C), sipate razvijač u dozn ta. minu po i 7 jali razvi ISO 400 od film Mi smo naš o Da bi film razvili kako treba, neophodn cija Agita cije. agita je da poznajete pojam je u fotografiji jeste zapravo ubrzavan eu dozn m kanje muć janja razvi postupka određenim vremenskim inter valima.

Što znači da prvi minut razvijanja konstantno okrećete doznu za 180 step eni i nazad – mućkate. Nakon toga na svak i puni minut, dva do tri puta okrenete doznu i opet je ostavite da miruje.

Kada vreme istekne, otvorite poklopac dozne, istresite razvijač i jedan do dva minuta ispirajte film.

FIKSIRANJE – Kada ste isprali film u doznu sipate fiksir koji treba da stoji 10 minu ta.

ZAVRŠNO ISPIR ANJE – Kada istekne 10 minuta, fiksir vratite u posudu/flašu u kojoj je prethodno bio (nemojte ga prosipati, jer može da se koristi više puta) i stavljate doznu pod blagi mlaz hladne vode . Ostavljate film da se tako ispira 10 minuta. Kada je konačno ispran vadite ga iz dozn e i kačite na neko pogodno mesto da se suši.

Kada vidite da se film osušio znači da ste završili svoj posao. Čak i ako pogr ešite, nemojte gubiti nadu – mozda baš ta greška da čar vašem filmu. Mnogo puta sam i sama bila oduševljena rezultatima greške. Uostalom , pravilo je da nema pravila, sve dok se na greškama uči. Tako da posle sušenja, pravac na skeniranje da vidite šta ste uradili. Kada fotografiju dobijete u digitalnom zapisu ostaje vam jedino da pustite mašti na volju i da ih prema želji korigujete u fotošopu.

Stoga vam ekipa Forme želi srećan rad.

Endre Mesaroš

ORIGAMI upozorenje dalji tekst ne sadrži uputstva za pravljenje ždrala.

Ni kocke. Ni lotosa. Zapravo, tekst uopšte nije ono što očekujete.

-

-

Savijanje kod origamija se, po pravilu, obeležava linijama sa jedne strane lista, i to tako da isprekidana linija označava savijanje ka liniji (valley fold), a crta-tačka-crta linija označava savijanje od linije (mountain fold).

Gandalf Eric Joisel

-

Origametrija je spoj matematike i origamija. Razvijena je u Izraelu kako bi se deci u osnovnim školama lakše objasnila geometrija i učinila zabavnom. Dokazivanje Pitagorine teoreme svakako zvuči zanimljivije kada je objašnjena savijanjem papira, nego apstraktnim crtežima i računanjem na tabli. Ovo je najjednostavnija primena origamija u matematici, a koristi se i u njenim kompleksnijim sferama kao što su linearna algebra, apstraktna algebra, teorija brojeva, apstraktna geometrija...

Naučnik Robert Lejn prvi je objedinio matematičke formule koje se koriste za projektovanje novih origami modela u program pod nazivom TreeMaker. Ovaj program olakšava rad u pravljenju novih origami modela upućenima u ceo proces time što automatizuje veliki deo izračunavanja. Nije namenjenen laicima zato što zahteva razumevanje čitavog procesa. U duhu origami zajednice koja je u svakodnevnom kontaktu i međusobno deli nova saznanja i Robert je besplatno podelio svoj program sa drugima, stavljajući ga pod licencu otvorenog koda.

U istraživanju svemira, origami je našao ulogu kod pravljenja satelita. Ranije je postojao problem kako poslati u svemir velike površine solarnih ploča koje su potrebne za napajanje satelita. Problem je rešen tako što se velika površina podelila u manje i spojila tako da se mogu saviti tako da zauzimaju vrlo mali prostor. Slična tehnika se trenutno primenjuje na teleskopu Eyeglass gde je potrebno spakovati sočivo prečnika čak 100 metara.

Či pa t av a s Po i v o r a l p u a n i ig a i la d m i te st ljud riza a im i teh ir a s k c i n a Na p o o j j u d t u ik a i u j ve t e p r i ug m o z a n c r o uj s im ž i v ć i b ija di e d ć da niva d e i t ir a u r o j l p ko o za se p a s l j ar a up o p j u r o j u d če će tup pam na no uts ošt slik ces i ko t a te n o o t u u o t pa š k s t i i s v s ob t a s t i a v v a i s p r ji s o a i p e p km s t a l a a ir a o d j e d k i s in i p r iče var za m ca aće vlje bav b e o le n o a v a p Or r n a i n a nj z r t i s t a i j e n ir a a o ju z ode di n og ja i orig p a ig a e z iz a v n i d dr a l e . a t up g ot a m ov zo o ko da j s e p ir m i p u k o v o K a i č a i v s t i r ak e o t j u v m st e r e k e n do r u j i e i m m k h le u d , . je onk ativ e da va. i p ono ja i bi ža n pl a m zo l N je n o n v r l o e u m e o am i v l aj eg e o d v n r p k b z e e s e i ja po n o a t l j e b a a č i č n o lj e n o g z r o v . zn ciju i ve gat nem ima a ho ra ova laž paž sti, ja. am atn at e l b k i k a k o j ij e ij e o j e a r r je dik j pa e ko nju ova Por isli e m l m T h a d m o h i v ji v i u sam alna ten ja j . Tr ka ed vog og e B alj gu u e ć an cilju o k ide t re e sa enu v pr zna ob ućn ug r a s W đa Do imi pr ao ja aln sta tno oiz čajn lika ost ko ran ido sim kao o z vlje , po vod e u , be i sa Ša ars b a l v št z j ih i z i j p a š t s u . s i o n m gr ah anj tič o je če a isk toji vak ede kor janj na h e ate iš ć a an te a v na k kiv lj tre ak st n m ra i c a v a e ć i d nji a t u č n d o j a v e n di m i at nu ra e in rem ja do inte e p eja ga b i u m ivo o r m e n č ar e i č a . s a z o r . i s r a e v e P ž a v v G r g a z ij … e , i e v i z n n a r s j že en i a o j o u l t j a n mi a m O d n ž na cij e ko mo epl vn anj nja iva i ice ja a , av e n n š a u u r is t i v je n oj p e m u j e u ni t n o j e r e m vi ni ni ja, ro . I bi s t i o s e , k d d oć iz o d l o up s a m u r a s a , m at e c e n v o d o k ko ila am više izaj zu vi ož rij je ne m o s n j a na nji, m an e p o vo m p e p re ev ja bit li, g l j e p a p r i č , te a . i ed ri nj a h ao u n c ir u . o o n o l jo r ig š u ipe Tra gra oge am d v v e e ć i c ni č , b ija k s im i o n a i o l v ? o u ne ide alna anju ge, po jam id u zn a ej a at . e.

Pravljenje novog modela sastoji se iz 4 koraka. Prvi korak je odabir željenog (krajnjeg) oblika, za naš primer ćemo uzeti jelena. U sledećem koraku se jelen pojednostav-

Opšti trend ekonomičnog korišćenja prostora prepoznao je primenu principa origamija kao proračunatog, sistematičnog i organizovanog savijanja najrazličitijih materijala...

rogovi predstavljeni su samo linijama. Treći korak je najzahtevniji, a to je dobijanje baze. Upravo ovde, TreeMaker pojednostavljuje ovaj proces. Baza je isavijan papir koji je korak do krajnjeg cilja, ali laik to ne bi prepoznao, jer je oblik i dalje apstraktan. U našem slučaju baza bi imala 4 kraka za noge, dva kraka za rogove, jedan za glavu i rep. U poslednjem koraku se od krakova prave detalji i stvara se model koji ima veran izgled pravog jelena.

Ju Jak Jang yong ik

gore Katydid Sipho Mabona

levo Jastog Nepoznati umetnik

Erik Demaine Massachusetts Institute of Technology

air bags

-

februar 2014

KRIZA STVARALAŠTVA Petar Vukobrat

Pozitivna strana ovog globalnog fenomena je ta da je prosečan čovek – neko bez veza u industriji, dobio šansu i medij da iskaže svoje talente i ideje.

Ta pojava, sama po sebi, je nešto izuzetno i svakako stoji kao fantastična karakteristika vremena u kojem živimo. Svako bi trebalo da ima podjednake šanse da uspe, da se bavi onim što ga ispunjava i u čemu misli da može biti dobar. Nažalost, jedina pozitivna strana ovog fenomena dovodi i do problema. Ako su alati dostupni svima, i ako su znanja, resursi i kvalifikacije znatno manja nego ranije - šta sprečava bilo koga da okuša svoju sreću? Izgleda da je svako odavno došao do istog zaključka. Ukoliko želite da snimite film, nikada niste imali širi izbor kamera i objektiva koji su Vam dostupni. Želite da se bavite fotografijom?

Nikakav problem! Ukoliko se njom želite baviti u amaterskim vodama, možete naći more pristupačnih aparata, a ukoliko ste entuzijasta čije veštine brzo napreduju - bez brige, u ponudi su i mnogo skuplji

44 forma10

modeli sa više mogućnosti. Možda, pak, mislite da imate vanserijski talenat i duboku naklonost prema muzici? Uz nekoliko stotina evra na računu, profesionalni softver, kakav koriste najpoznatiji muzički producenti i muzičari na planeti, može biti i na Vašem računaru. Vaša muzička karijera moguća je nakon samo nekoliko klikova na računaru. Zbog velikog priliva novih imena i nekvalitetnog materijala, ono što istinski valja biva zatrpano u gomili mediokriteta.

Proces stvaranja je izgubio misterioznost koja ga je okruživala tokom prethodnih decenija. Veština više nije neophodna kako biste se bavili onim što želite.

�

Ukoliko ste pre dve – tri decenije želeli da iskažete svoju kreativnost ili ideju kroz bilo koji umetnički medij (film, slika, zvuk), morali ste se školovati, imati jako dubok džep, proces usavršavanja je trajao nekoliko godina, i pre svega – kvalitetno stvaranje i oživljavanje Vaše vizije zahtevalo je veliku količinu truda, talenta i znanja. Sa "digitalnom revolucijom" prošle decenije, alati za izražavanje i stvaranje postali su planetarno dostupni za odgovarajuću sumu novca, ili, ukoliko živite u državi koja nema konkretan stav po pitanju piraterije – možete doći do željenih alata bez ikakve novčane investicije.

Danas bilo koji klinac može da skine krekovanu verziju ili da kupi original Reasona, Logica ili Abletona i da za pet minuta uradi nešto za šta je nama ranije trebalo šest meseci. �

Moby, muzičar i producent

Ranije, da biste bili dobar fotograf, morali ste znati kako da razvijate svoj film i kako aparat funkcioniše do detalja. Da biste bili uspešan muzičar, morali ste ili imati veliku veštinu i talenat na Vašem instrumentu ili potpuno razumeti muzičku teoriju, skale, harmonije, tok komponovanja i razvitak kompozicije.

Virtuoznost je nestala, jer, ma koliko prosečno da je komad odsviran, ili tekst otpevan – sve se može

Ukoliko pokrenete ovu temu sa mladim ljudima, svako veruje da baš u njemu leži fascinantan roman koji bi trebalo napisati, svako misli da može da se bavi muzičkom produkcijom, snimi film i da kroz njega prikaže svoju viziju koja je navodno vredna realizacije. U današnjim vremenima gde se svakodnevna repeticija i melanholija provlače kao lajtmotiv i gde većina mladih ima krizu identiteta – umetnost i stvaranje bilo koje vrste postoji kao ventil. Nažalost, umetnost nikada nije bila ovoliko pristupačna i dostupna masama kao što je danas. Činjenica da svako ima dostupne alate za stvaranje ne opravdava sam akt stvaranja. Postoje talentovani ljudi i oni koji to nisu. To je okrutna realnost koja nas okružuje, to je realnost koju ljudi ne vole, jer mnogi ljudi nemaju talenta. Za ozbiljnog mladog stvaraoca ovo su jako teška vremena, gde kvalitet u primarnom mediju za plasiranje svojih radova definiše broj pregleda. Ako svako komponuje muziku, i ako su ti “muzičari” uglavnom prosečni, onda svet odjednom biva preplavljen prosečnim sadržajem.

Tako dolazimo i do možda najvećeg problema koji je nastao kao rezultat prezasićenja. Pronaći, u moru smeća, nešto što odgovara Vašim ukusima i/ili je kvalitetno – bio to film, pesma ili fotografija, nikada nije bio ovako iscrpljujuć i dugačak proces kao što je danas. Nažalost, konkretan filter ne postoji, jer su ukusi raznovrsni i subjektivni, tako da je pojedinac ostavljen svojim veštinama pretraživanja interneta – primarnog medija koji nam služi da dođemo do umetnosti i multimedijalnog sadržaja.

Ukoliko tržište odjednom biva preplavljeno novim mediokritetima i lošim materijalom, lako se može uočiti srednja vrednost. Pošto loše preovlađuje nad dobrim, kvalitet i standard se srozavaju.

Validan argument bio bi da je umetnost izgubila svoje značenje ili da se barem poenta umetnosti i stvaranja promenila. Sa pojavom servisa koji su ilegalno dozvoljavali skidanje "ripovanih" pesama

preko interneta, muzička industrija se promenila u potpunosti. Ljudi danas ne slušaju muziku kao što se to ranije radilo – sa legalno kupljene ploče ili diska, od prve do poslednje pesme. Muzika se danas koristi više kao ambijentalni dodatak svakodnevice – dok učite, pišete, čitate ili idete do grada.

Ukoliko gledate film na računaru, sigurno ste barem na trenutak pauzirali i proverili mail, Facebook, ili nešto treće. Sigurno ste napravili pauzu i potpuno

�

doraditi u post-produkciji. Ovaj fenomen je prisutan i u tehnološkoj industriji, prvenstveno kod mobilnih telefona i računara. Kako tehnologija napreduje, nastaje sve veći i veći broj proizvođača. Za razliku od nekih ranijih vremena, gde su na tržištu postojala dva, eventualno tri proizvođača određenog proizvoda ili vrste uređaja, danas je taj broj i do deset puta veći.

Biranje frižidera nikada nije bilo ovako komplikovano.

Mislim da mladi Hičkok, Brando ili mladi Skorseze ne bi uspeli u današnjem svetu.

Postavljali bi njihove radove na Facebook, na YouTube, sve bi se izgubilo u okeanu gluposti. �

Andrew Keen, autor

se isključili iz atmosfere koju film pokušava da Vam stvori. Ista priča vidljiva je i kod dizajna. Bilo ko može ilegalno skinuti ceo Adobe paket, softver u čije je stvaranje uloženo stotine, možda i hiljade sati programera čija imena nikada nećete saznati.

Piraterija ,i uopšte takva vrsta distribucije alata, nas je razmazila. Možda je piraterija glavni krivac?

Kvalitetne umetnosti i stvaralaštva, na svu sreću i dalje ima, ali je put do nje duži nego ikad. Sigurno bi Vimeo imao manje nezavisno snimljenih kratkih filmova, YouTube manje klipova, a Soundcloud mnogo manje amaterski napravljene muzike – da je legalna kupovina softvera jedina opcija.

Postavlja se pitanje: Kako će svet umetnosti izgledati u budućnosti, pogotovo nakon ovakvih radikalnih promena? Niko nije siguran, ali možda je u tome i čar, jer postoji misterija. Ako je išta sigurno, to je da su Vam sada možda i najveće šanse da se probijete ukoliko ste talentovani, spremni da radite i da se usavršavate. Svi smo izgubljeni u ovom tehnološkom vremenu gde se svet oko nas menja gotovo svakodnevno, stoga je teško ostati u toku. Zvuči paradoksalno, ali, možda je more mediokriteta i dobro prema onome koji to nije. Možda će dijamanti biti lakše primećeni?

februar2014 45

ilustracija: Nada Miketić

KAKO KIKSTARTOVATI KARIJERU U GRAFIČKOM DIZAJNU

Karijera u oblasti grafičkog dizajna nije automatizovana kao što su neke od inženjerskih karijera.

Niko neće upasti usred tvojih studija, pohvaliti tvoj trud i zaposliti te na osnovu tvog uspeha. Za izgradnju karijere u grafičkom dizajnu potreban je konstantan trud i napredak. Bilo da si završio studije ili ih tek započeo, nikada nije kasno da se aktiviraš, pa ću u daljem tekstu nastojati da ti približim korake do uspeha u ovom poslu.

Dejan Skorupan

ODLUČI SE Ni u jednom poslu (pa ni u ovom koji nam daje toliku slobodu) nije potreban neko ko “zna od svega po malo”. Ukoliko se ne odlučiš za pravac, imaćeš osnovno iskustvo i znanje iz svih oblasti, te će te žestoka konkurencija blago rečeno – pregaziti. Neke, (ne i sve) oblasti u kojima se možeš oprobati su brendiranje – kreiranje vizuelnog identiteta, logo dizajn logotipa, ilustracije, dizajn multimedija, dizajn interfejsa i web dizajn. Imajući u vidu da su sve grane dizajna usko povezane, savetujem ti da izabereš jednu do dve grane i da se držiš svog izbora.

OBRAZUJ SE Iako je ova struka jedna od onih u kojoj iskustvo melje diplomu, dodatno obrazovanje nikada nije na odmet, pogotovo ukoliko ne znaš gde početi.

Ako nastojiš stabilnosti u grafičkom dizajnu, diploma je jedan od alata koji ti pomaže da otvoriš vrata svoje buduće karijere. Na departmanu za Grafičko inženjerstvo i dizajn ćeš dobiti svo potrebno znanje za korak dalje, počevši od kurseva za baratanje softverskim paketima, preko formiranja estetskog osećaja, pa do samih detalja procesa štampe.

Ukoliko, pak, nemaš finansijskih mogućnosti ili četiri godine života (u najboljem slučaju) da utrošiš na studije, lako možeš pohađati jedan od mnogobrojnih kurseva vezanih za grafički dizajn. Napominjem da oni nisu toliko efektivni kao što je diploma jedne fakultetske institucije, ali svakako ostavljaju bolji utisak od praznog prostora na tvojoj biografiji.

IZGRADI PORTFOLIO I NAPRAVI CV Veoma bitan deo pronalaženja posla u ovoj struci je tvoj portfolio – prikaz tvojih prethodnih radova. Svaki ozbiljan poslodavac će želeti da vidi tvoje radove i oceni tvoj dizajnerski kvalitet i stil, te je od velike 46 forma10

važnosti izgradnja istog. Postaraj se da u tvoj portfolio dospevaju samo najbolji radovi, i nastoj u tome da ih prikažeš u takvom svetlu. Portfolio možeš napraviti u vidu PDF dokumenta, i prikačiti na mail uz svoj CV ili ga predstaviti u vidu bukleta koji ćeš sam dizajnirati, odajući bolji utisak.

Radna biografija – CV je od presudnog značaja za zaposljenje, te bi ga uvek trebao imati “na gotovs” kada ti zatreba. Postaraj se da prikažeš sebe u najboljem svetlu, odajući ozbiljnost, predanost poslu i nepresušnu energiju. Statistika pokazuje da prosečan poslodavac provede manje od 30 sekundi proučavajući jedan CV, pa se potrudi da na njemu imaš samo informacije od suštinske važnosti kao što su kontakt podaci, obrazovanje, prethodna zaposljenja i arsenal veština kojima raspolažeš.

ISKORISTI ASISTENTE NA FAKULTETU Veliki broj asistenata na fakultetu će biti oran da pomogne svakome ko želi da se potrudi, te je mudro tražiti njihove savete, kritike, pa čak i loviti poslovne prilike. Svakog od ovih asistenata možeš “ugrabiti” na konsultacijama i zatražiti njihovu pomoć u vezi sa tvojim trenutnim radom ili preporukama potencijalnih klijenata.

IMAJ SVOJ KATALOG RESURSA Internet je satkan od web sajtova koji nude besplatne resurse od velikog značaja za naš posao. Počevši od raznih fontova, preko stock fotografije, do vektorskih ilustracija, šablona i tekstura, kojima možeš napuniti sopstveni katalog resursa, koji umnogome doprinosi efikasnosti tvog rada, stavljajući sve na dohvat ruke. Međutim, uvek se postaraj da proveriš licencu svakog proizvoda pre nego što ga preuzmeš i koristiš, jer je moguće da autor nije dozvolio takvu namenu pa može doći do zbrke.

DANI KARIJERE Jedna od najkorisnijih manifestacija na Fakultetu tehničkih nauka je bez pogovora “Dani karijere”, koja pomaže studentima da zakorače u ozbiljnije vode. Predstavnici velikih firmi dolaze na fakultet, zauzimaju štand u holu i očekuju ambiciozne studente. Pre nego što ugrabiš šaku M&M's-a sa najbližeg štanda, baci pogled na monitor pored sebe na kom se nalazi opis potrebnih veština za rad u toj kompaniji i pri tom popričaj sa predstavnikom koji željno iščekuje tvoja pitanja. Ovo je odlična prilika za stvaranje poslovnih kontakata i neretko se dešava da, ukoliko si dovoljno vešt, izgradiš karijeru upravo u jednoj takvoj kompaniji.

FRILENSUJ Koncept “frilensovanja” (freelance) je jednostavan. Dakle, obavljaš jednokratne poslove za klijente i za to budeš plaćen. Jedan od najboljih reprezentativaca freelance poslovanja je Elance website. Klijenti postavljaju okvirne opise poslovnih ponuda, na koji frilenseri (to si ti) apliciraju. Nakon toga, klijent izabere jednog frilensera koji će da radi za njega, sudeći po njegovom profilu. Tvoj profil je hibridni spoj biografije, portfolija i knjige utisaka. Tu se nalaze tvoji podaci, opis tvog posla, tvoje veštine (koje je poželjno da verifikuješ polaganjem teorijskog testa), tvoja satnica, prikaz odabranih radova, kao i utisci i ocene koje su prethodni klijenti stekli o tebi. Ovo je jedan od najboljih načina da stekneš veliko iskustvo u grafičkom dizajnu, jer imaš priliku da radiš za klijente, da stičeš kontakte kao i da zaradiš novac.

VOLONTIRAJ Volontiranje je odlična prilika za kikstartovanje tvoje karijere. Raspitaj se o obližnjim dizajn studijima, ponudi im svoj CV sa propratnim pismom i portfoliom i stavi im svoje usluge na raspolaganje.

Neupućeni ljudi često izbegavaju volontiranje u agenciji, jer se u većini slučajeva ne plaća, ali ovo je velika greška. Čak iako ne ostvariš zaradu, ti uživaš nova iskustva, upijaš znanje mnogo veštijih ljudi i navikavaš se na kancelarijski i timski rad. Ako se dovoljno dobro pokažeš, velika je verovatnoća da ćeš postati njihov stalni član.

KONKURIŠI U poslednjih par godina, često se organizuju konkursi na domaćem tržištu, najčešće putem društvenih mreža kao što je Fejsbuk. Na primer, kompanija raspisuje konkurs, jer im je potreban novi dizajn kartice, a ljudi se na regionalnom nivou takmiče ko će dostaviti bolji dizajn. Tačno je da su nagrade na ovim događajima oskudne, a izbor pobednika diskutabilan, ali poželjno je da hvataš priliku “na svakom ćošku” kako bi se probio u polje.

PRATI TRENDOVE Grafički dizajn nije statična profesija i priroda ovog posla je da se trendovi menjaju i apliciraju velikom brzinom. Potrebno je da budeš u toku sa aktuelnim dešavanjima iz sveta dizajna, te posećuj što više manifestacija, prati blogove na internetu, čitaj dizajn časopise (isključivo Formu) i proučavaj svaki dizajn na koji nabasaš.

Predstavljamo neke od zanimljivih činjenica koje su vezane za ovaj broj časopisa i ljude koji su radili na njemu:

prosečan broj godina članova redakcije je 21,5

PDF Težina fajla

84,6MB

ukupan broj foldera korišćenih između članova redakcije je 36, dok je ukupan broj fajlova 372

prosečana veličina cipela u redakciji:

39

BROJ KARAKTERA

bez razmaka:

84 236 100 183 sa razmacima:

februar2014 47

GRID.FORMAAGMAIL.COM

FACEBOOK.COM/CASOPISFORMA

GRID.UNS.AC.RS