broj 54, jun – avgust 2010.
Izdavač Savez arhitekata Srbije Društvo arhitekata Beograda
06 11 16
Za izdavača Jovan Mitrović, predsednik Saveza arhitekata Srbije Ivan Rašković, predsednik Društva arhitekata Beograda Glavni i odgovorni urednik Jovan Mitrović Urednički savet Darko Marušić, Jelena Ivanović-Vojvodić, Vladimir Lojanica, Ružica Sarić Urednica temata Ana Janković-Čorbić
35 37 42
TEMAT 5. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture O BINI Otvaranje BINA u brojkama Docomomo Serbia, Tanja Conley Beogradu je potreban centar za arhitekturu, Milica Topalović (Si)vila: Percipiranje stambenog modela gradske vile u predavanju Ljiljane Miletić-Abramović, Marija Josifovski i Olivera Stanković (Ne)vreme arhitekture, Milan Maksimović ORIS u Beogradu, Ana Spasojević Za uspešnu arhitekturu potrebna su domišljata rešenja, Zoran Ivković
44
PROJEKAT Hotel „Centar”, arhitektonski studio Mitarh
20 26 28 28 31 31 32
Grafički urednik Aleksa Bijelović Saradnici BINA, re:a.c.t, Snežana Ristić, Milorad Mladenović, Stevan Vuković, Ružica Bogdanović, Miško Šuvaković, Aleksandra Stratimirović
ARHITEKTURA Objekat neprofitnog stanovanja u bloku 61na Novom Beogradu, re:a.c.t Putovanje, prostor, arhitektura – intervju Miodrag Mitrašinović REPRINT: Društveni uslovi razvitka arhitektonske struke u Beogradu 1920-1940. godine, Branislav Kojić
56
Produkcija i dizajn petokraka – Milica Maksimović, Aleksa Bijelović, Miloš Zec
60
Marketing i komunikacije Milica Maksimović, Una Momirović
64
SVET Kako se arhitekte i umetnici udružuju danas: privremene i nestabilne saradnje, STEALTH.unlimited MATERIA: Poslovni prostori – savremene tendencije, Aleksandar Jocić
67
FORUM Konferencija BLOK 2010 – nova misao u arhitektonskom oblikovanju, Ružica Bogdanović Rezultati i raspisi konkursa
68 72 76
TEORIJA Kontekst i teorija Bauhausa, Miško Šuvaković Presek između umetnosti, arhitekture i društva, Zoran Erić NAUČNI ČASOPISI: šta su i čemu služe?, Ana Janković-Čorbić
Tehnički sekretar: Ana Glavički Lektor: Sonja Šoć Prevod: Andrija Šoć Štampa: Akademija, Beograd Kontakt: Saveza arhitekata Srbije i Društvo arhitekata Beograda, Kneza Miloša 7, telefon +381 11 3230059
79 80 89 90 91
KULTURA Collection / Kolekcija Essay, Branislav Dimitrijević FOTOGRAFIJA ARHITEKTURE: Palata Federacije 2004-05, Vesna Pavlović Festival Beograd svetlosti, Aleksandra Stratimirović Program Kulturnog centra GRAD Program Francuskog kulturnog centra
Sva prava zadržava izdavač, reprodukcija nije dozvoljena.
92
INDEKS AUTORA
UMESTO KLASIČNE REČI UREDNIKA
Forum ponovo izlazi. Ovog puta sa čvrstom rešenošću mlade redakcije da istraje u pokušaju da na srpsku arhitektonsku scenu iznedri svom imenu odgovarajući arhitektonski časopis. Pokušavajući da otvori nova poglavlja kritičke arhitektonske misli, negujući kvalitet predstavljenih dela i jasne postulate arhitekture koju preferira, dâ smernice mladim arhitektima, unese duh nade i svežine iskusnijim i odgovori na neka od suštinskih pitanja koje novo vreme postavlja pred arhitekturu kao deo kulture, kao oblast koja je obeležila XX vek. Izazovi koje je doneo i donosi novi vek još nisu našli odgovore u arhitektonskoj teoriji i praksi. „Zelena“ arhitektura, nulti samoodrživi razvoj i slično, samo su neki od pojmova bez kojih ne možete da započnete čitanje nijednog teksta koji pretenduje na savremenost arhitektonske teorije. Ove popularne teme istovremeno zamagljuju realne probleme arhitekture koje je nametnula sveopšta globalizacija i ostrašćena diktatura kapitala (pobedom nad diktaturom kvaziproletarijata). Nestanak kulturnog identiteta jedinke i naroda, odnosno njegovo negovanje kao retkih i izumirućih endemskih vrsta u ograničenom prostoru i polju delovanja, dovelo je da arhitektura ustupa pred diktatom tehnologije, materijala, inženjerije megastruktura koji gradove stvaraju ciframa, paragrafima i formulama. Čovek je jedino merilo arhitekture i Forum će pokušati da osvetli ljudsku stranu arhitekture, radost stvaranja i kreativnog naboja, arhitekturu s humanim likom, Arhitekturu sa velikim A, koja nastaje u skladu umetnosti, prirode i tehnologije, a ne u prevlasti neke od njih. Globalna finansijska kriza 2008. godine je nametnula je potrebu za dodatnim angažovanjem i radom u afirmaciji arhitekture i njenih osnovnih kulturnih vrednosti. Njeno prelamanje na lokalnom nivou ostavilo je arhitekte bez realnog posla u graditeljstvu i otvorilo niz egzistencijalnih izazova za većinu malih i srednjih biroa i veliki broj samostalnih arhitekata. Suočeni sa borbom za opstanak, neki se povinuju tržištu i nerealno niskim cenama koje diktiraju ionako svemoćni investitori, potiskujući prave vrednosti u drugi plan. Trebalo bi pokušati da i ova teška vremena iskoristimo za razvoj sopstvene misli, veština, stvaranje čvršćih temelja i budućih startnih pozicija za nove izazove koje nam vremena koja dolaze sigurno donose. U tom smislu, poduhvat ponovnog oživljavanja
Foruma kao mesta susretanja i negovanja pravih vrednosti u arhitekturi, predstavlja značajnu kariku u opstanku arhitekture kao umetničke discipline. Domaću arhitektonsku scenu danas obeležava pad produkcije na deseti deo u poređenju sa periodom od pre nekoliko godina. U tom svetlu i u takvom okruženju kvalitet ovogodišnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA) više je nego presedan. BINA svojom uspešnošću predstavlja, ako ne jedinu, onda jedinstvenu pojavu na srpskoj arhitektonskoj sceni protekle godine. Posvećenost autorskog tima i celokupne organizacione strukture ideji nepredovanja pred problemima sa kojima se suočava arhitektonska struka, rezultiralo je da se o arhitekturi, autorima i delima više govorilo i pisalo tokom tih desetak majskih dana nego tokom cele godine. Najveći uspeh je saznanje da arhitektura nije izgubila značaj među svojim korisnicima, i da je svest o važnosti oblikovanja prostora duboko usađena kod velikog broja građana. Zainteresovanost posetilaca izložbi, velika angažovanost na tribinama i alternativnim pratećim događanjima, pogotovo mladih ljudi, bude nadu da ovo čime se mi bavimo ima smisla i da dobar deo naših sugrađana vidi više i dalje od onih kojima je to obaveza i dužnost. Najveći problem u organizovanju ovako složenih organizacionih poduhvata jeste stabilnost i istrajnost. BINA je svaki put sve bolja i interesantnija, a akcije promišljenije i konkretnije. Iako su sredstva sve skromnija – njen međunarodni karakter je sve izrazitiji. To znači da naše kolege iz inostranstva prepoznaju kvalitet, njihovo prisustvo obećava kontinuitet i u težim uslovima i vremenima koja nas očekuju u našem delovanju, a da požrtvovanje naših koleginica i kolega koji učestvuju već petu godinu za redom u nastajanju i opstajanju Nedelje arhitekture na potpuno volonterskom nivou – nema granica. Za kraj prve „petoletke“ i otvaranje novog poglavlja koji neumitno nameće značaj ove manifestacije može se poželeti da sledećih godina još više izoštri svoj kritički duh, zapali nove polemičke vatre, da dublje pronikne među sve slojeve društva i pokrene na nova razmišljanja. Zbog svega ovoga temat ovog broja Foruma posvećujemo Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture. Jovan Mitrović, predsednik Saveza arhitekata Srbije
OBJEKAT NEPROFITNOG STANOVANJA U BLOKU 61 NA NOVOM BEOGRADU U domenu arhitektonskog projektovanja, formiranje stava prema kontekstu u koji se ugrađuje novo arhitektonsko delo od suštinskog je značaja za koncipiranje i utemeljenje arhitektonske zamisli.
ARHITEKTURA
Tekst: re:a.c.t
Sekretarijat za finansije Gradske uprave grada Beograda u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda raspisao je u oktobru 2006. godine konkurs za idejno rešenje Prostorno funkcionalne celine 10 (PFC10) u Bloku 61 na Novom Beogradu. Konkurs je bio dvojnog karaktera. Za celovitu lokaciju, sastavljenu od dve građevinske parcele, trebalo je ponuditi urbanističko-arhitektonsko rešenje, a zatim dati i razradu u idejno arhitektonskom rešenju za objekat neprofitnog stanovanja na parceli GP1. Izgradnja objekta na ovoj parceli planirana je programom Grada Beograda „2.000 socijalnih i neprofitnih stanova“. U čitavom nizu stambenih objekata čiju je izgradnju Gradska uprava finansirala u prethodnoj deceniji, ovaj objekat predstavlja izuzetak po tome što je, na inicijativu DAB-a, za njegovo idejno rešenje raspisan arhitektonski konkurs pre procedure tenderskog raspisa za izradu projektne dokumentacije. Na konkursu, prva nagrada nije dodeljena. Jedna od dve jednakovredne druge nagrade pripala je rešenju studija re:a.c.t iz Beograda, koje je investitor odabrao za razradu i realizaciju. Raspisivanju konkursa prethodili su izrada i usvajanje Urbanističkog projekata za lokaciju PfC 10 u Bloku 61, a u skladu sa Generalnim planom Beograda 2021 i Izmenama i dopunama Detaljnog urbanističkog plana stambenog naselja Bežanija. Ovim planom, koji je izradio Urbanistički zavod Beograda, formirane su građevinske parcele i utvrđeni urbanistički uslovi za izgradnju objekata na njima. Građevinske linije, spratnost i namena objekata, njihov položaj na parcelama i princip da se postavljaju u „dvočlani niz“, procenat zauzetosti i indeks izgrađenosti parcela, pozicije pristupa i prodora kroz parcele, pozicija zajedničke pristupne saobraćajnice i infrastrukturne mreže. To su parametri postavljeni Urbanističkim projektom koji su predstavljali polazne za izradu konkursnih rešenja. U domenu arhitektonskog projektovanja, formiranje stava prema kontekstu u koji se ugrađuje novo arhitektonsko delo od suštinskog je značaja za koncipiranje i utemeljenje arhitektonske zamisli. Dominantne i snaže lamele novobeogradskih
blokova 61, 62 i 63, arhitekata Milenije i Darka Marušića, nanizane u dramatičnom sinkopiranom nizu, suvereno grade prostorni kontekst tog dela Novog Beograda. Odnos koji savremeni planeri imaju prema pitanju budućnosti otvorenih modernističkih megablokova upisan je u zvanična planska dokumenta od GUP-a Beograda 2010, do urbanističkih projekata za konkretne parcele i operacionalizovan je njihovom zakonskom primenom. Strategije popunjavanja otvorenih blokova u današnjem preseku stanja realizovanog i započetog nisu sasvim čitljive, a ono što se može pročitati nedorečeno je i slabo sročeno. Novi objekti su često loše integrisani u postojeće prostorne matrice, a njihova arhitektura – naspram pozadine od moćnih betonskih lamela i dugih polja prefabrikovanih fasadnih struktura razgovetnih, ubedljivih, snažnog prisustva – često deluje nevešto, pretenciozno i naivno, u isti mah. Na primeru Urbanističkog projekta za PFC 10 u Bloku 61, može se prepoznati u kojoj meri generalne odluke urbanista i propisani urbanistički uslovi izgradnje u konkretnim situacijama mogu da budu neosetljivi na specifičnosti direktnog prostornog konteksta i time umanje šanse da se nove izgrađene strukture na adekvatan način integrišu u postojeći kontekst. Konkursni rad studija re:a.c.t koncipiran je kroz istraživanje mogućnosti arhitekture da koriguje urbanističku postavku novog urbanog tkiva. Neizbežan utisak da je prema urbanističkim parametrima ono u svemu oblikovano kao tkivo nekog drugog grada umetnuto na ivicu Bloka 61, direktno je uslovljen činjenicom da je takva postavka plod strategije stimulisanja ivične izgradnje duž ulice Jurija Gagarina tako da ona dobije kontinualni ulični front spratnosti pretežno P+5 i poslovno-trgovački karakter, a da se pri tome nije vodilo računa da se, u konkretnoj situaciji, taj front svodi na niz od dva objekta koji u kontekstu ivične i ugaone pozicije u otvorenom megabloku ne mogu da funkcionišu kao deo fronta. Posebno je pri tome apsurdno insistiranje na „oblikovnom akcentovanju“ samog ugla objekta na parceli GP2, koje bi trebalo, prema Urbanističkom projektu, da doprinese „formiranju atraktivnog javnog prostora“.
7
5. BEOGRADSKA INTERNACIONALNA NEDELJA ARHITEKTURE „Šta ima novo u stanovanju?“ (What’s new in Housing?) tema je 5. beogradske internacionalne nedelje arhitekture održane od 7. do 15. maja 2010, na različitim lokacijama u Beogradu.
Letnjikovac Sederera, Stokholm, Švedska Autori: Tam i Videgord arhitekti (Tham & Videgård Arkitekter) (izložba Skandinavska arhitektura: Modeli stanovanja za budućnost)
TEMAT
Tekst: BINA autorski tim
Peta Beogradska internacionalna nedelja arhitekture održana je od 7. do 15. maja, dok su izložbe bile otvorene za posetioce u različitim terminima između 22. aprila i 22. maja. Ove godine centralnoj manifestaciji prethodila je izložba Modeli stanovanja: Eksperimenti i svakodnevnica, održana od 5. marta do 11. aprila, u Muzeju istorije Jugoslavije – Muzej „25. maj“. Ova izložba je uvela temu ovogodišnje manifestacije – stanovanje i pre nego što se dogodila centralna manifestacija. Stoga je blok događaja koji je pratio ovu izložbu nazvan BINA pre BINE. Izložbu Modeli stanovanja: Eksperimenti i svakodnevnica osmislio je i izveo tim bečkog arhitektonskog biroa MVD, sa glavnim kustosima Mihaelom Riperom (Michael Rieper) i Oliverom Elzerom (Oliver Elser). Predstavljeno je jedanaest različitih, reprezentativnih primera višeporodičnih stambenih objekata, izgrađenih u poslednjoj deceniji, u različitim kulturološkim i socijalnim miljeima Evrope, Severne i Južne Amerike i Japana. Činjenica da u fokusu postavke nisu bila samo arhitektonska ostvarenja i njihovi autori već i lična iskustva stanara i njihova percepcija prostora, dali su joj dodatni kvalitet. Umesto konvencionalnih izlagačkih projekata sa sjajnim planovima, ambicioznim modelima i prefinjenim fotografijama arhitekture, koji obično isključuju one koji trebaju da „žive sa tim“, tj. stanare, ovaj projekat je pomerio fokus sa tipičnih arhitektonskih postavki na perspektivu svakodnevnog korisnika. Eksponati za izložbu, dakle, nisu bili odabrani da bi prikazali radikalno nove koncepte u arhitekturi već drugačije poglede na arhitekturu. Prateći sadržaj izložbe predstavljala je izložba Beogradski stan – istraživanje o stambenim modelima u Beogradu. Autor izložbe je Vladimir Lojanica, vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na toj izložbi prikazani su primeri razvoja „beogradskog stana“, uz isticanje četiri tipična modela višeporodičnih stambenih objekata koji svedoče o vrednostima koje su se održavale u domaćem stanovanju. Posetioci su mogli da prepoznaju svoje ili slične stambene jedinice u neposrednom centru grada, na Novom Beogradu ili ivičnim zonama grada, a zatim i da ostave svoj komentar. Kao veoma važan segment stanovanja, predstavljen je tipičan beogradski dnevni boravak, što je posetioce izložbe navelo na pitanje kako, u stvari, svakodnevno stanujemo? To i jeste bila glavna namera izložbe Modeli stanovanja: Eksperimenti i svakodnevnica. Poseban deo izložbe predstavljala je video prezentacija ostvarenja UN Habitata u Srbiji iz programa integracije socijalno ugroženih
grupa. Publika je bila u prilici da vidi sedam realizovanih objekata višeporodičnog stanovanja u Kragujevcu, Valjevu, Nišu, Čačku, Staroj Pazovi, Pančevu i Kraljevu u poslednjih pet godina i film u kojem stanari govore o tim objektima. Izložbu Modeli stanovanja: Eksperimenti i svakodnevnica otvorio je predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac, koji je pohvalio zamisao i realizaciju mogućih tipologija stanovanja koje doprinose razvoju svetskih sredina, a finansijski mogu da se uklope i u naša „davanja“. Ovu izložbu pratili su tribina Javno stanovanje u Beogradu i radionica Socijalno stanovanje, u okviru koje je održana serija predavanja na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kako primeniti i ostvariti neke nove modele u Srbiji i zaustaviti divlju gradnju, odakle krenuti, kako preuzeti modele iz Beča – razmatralo se u zanimljivoj i poučnoj diskusiji Vladimira Lojanice, Mihaela Ripera, Ridigera Lajnera (Rüdiger Lainer) – predstavnika grada Beča i Zlate Vuksanović-Macure, predstavnice UN Habitata. Moderator tribine bio je Ivan Kucina. U okviru serije predavanja na Arhitektonskom fakultetu, Vladimir Lojanica je održao predavanje Razvoj višeporodične stambene arhitekture u Beogradu – prilog periodizaciji, prof. Darko Marušić – Beogradska škola stanovanja, prof. Dušan Krstić – Put ka kvalitetnijim stanovima u višeporodičnim stambenim zgradama (novi arhitektonski standardi organizacije za projektovanje stanova), a Mihael Riper predavanje Modeli stanovanja. Centralnu manifestaciju BINA otvorio je ministar kulture Srbije, Nebojša Bradić, 7. maja, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. U okviru ovogodišnje manifestacije prikazane su brojne izložbe, održana brojna predavanja, nekoliko radionica i tribina, kao i šetnji kroz arhitekturu grada, koje su vodili stručnjaci iz oblasti arhitekture. Izložbe su podeljene u četiri tematske grupe. Tema Između dve BINE obuhvatila je izložbe Godišnje nagrade za arhitekturu i Arhitektonski i urbanistički konkursi, koje su prikazale nagrađivane i konkursne projekte nastale između prošlogodišnje i ovogodišnje BINE, od juna 2009. do maja 2010. godine. Izložba Godišnje nagrade za arhitekturu prikazala je radove nagrađene sa osam nagrada različitih institucija, to: nagradu Trijenala arhitekture, nagradu „Ranko Radović“, Veliku nagradu arhitekture Saveza arhitekata Srbije, godišnju nagradu 21
TEMAT
Slika 1 Silueta (The Sil(o)houette), Arhus, Danska; autori: C.F. Moler Arhitekti (Arkitektfirmaet C. F. Møller); foto: Julian Weyer (izložba Skandinavska arhitektura: Modeli stanovanja za budućnost) Slika 2 Kuća Ulve, 2005-2009, Finska; autori: Lasila Hirvilami arhitekti (Lassila Hirvilammi Architects); foto: Jussi Tiainen (izložba Skandinavska arhitektura: Modeli stanovanja za budućnost)
za arhitekturu Saveza arhitekata Srbije, nagradu za arhitekturu kompanije „Novosti”, nagradu Salona arhitekture u Beogradu, nagradu Grada Beograda i nagradu Društva arhitekata Beograda „Arhitektonski događaj godine“. Ova poslednja, novoustanovljena nagrada je dodeljena Milošu Bati Milatoviću, novinaru RTS-a, pokretaču ideje o ponovnoj izgradnji srušenog Avalskog tornja. Pored ove nagrade, dodeljena su i priznanja profesoru dr Vladanu Đokiću, glavnom i odgovornom uredniku časopisa Serbian Architectural Journal, Urbanističkom Zavodu Beograda za organizaciju i prikazivanje izložbe Bečka stanogradnja – inovativno, socijalno, ekološki, Aleksandri Banović za knjigu Beograd 1930–2009. i Budimiru Novakoviću za Veliku izložbu Beograda na automobilima. Ove godine Nagrada iz fonda „Aleksandar Šaletić” i Nagrada Inženjerske komore Srbije nisu bile dodeljene do početka manifestacije BINA, te nisu prikazane. Izložba Arhitektonski i urbanistički konkursi prikazala je radove nagrađene na arhitektonsko-urbanističkim konkursima raspisanim u toku prethodne godine. Prikaz godišnje produkcije konkursa, stalna je rubrika manifestacije. Osnovni cilj ove izložbe bila je afirmacija dragocene institucije konkursa i ukazivanje na neophodnost negovanja te tradicije. Postavkom koja je nedvosmisleno ukazivala na konkursnu oseku, DAB je želeo da skrene pažnju nadležnim gradskim institucijama na potrebu raspisivanja konkursa, kao najbržeg i najjasnijeg načina za unapređenje arhitektonskog i urbanističkog okruženja svake sredine. Organizator obe izložbe bilo je Društvo arhitekata Beograda. U okviru grupe izložbi pod nazivom Arhitektura u Evropi, prikazane su izložbe Bauhaus – Arhitektura, Skandinavska arhitektura: Modeli stanovanja za budućnost, Inovacije u tipologijama stanovanja: Amsterdam – Holandija, Arhitektura = održivost i Frešlatino. U okviru grupe Arhitektura u regionu, prikazane su izložbe Arhitektura u Crnoj Gori u XXI veku i Vodič kroz paralelne urbane stvarnosti Tirane, dok su grupu Arhitektura u Srbiji sačinjavale izložbe Deset godina niškog Trijenala arhitekture, Vreme arhitekture – savremena arhitektura Valjeva 2000–2010, Beogradske kuće između dva svetska rata, Kuća Zloković – fotografije, Studija slučaja – Kuća umetnika: Miodrag–Bata Knežević, Crteži arhitekte ili arhitektura crteža: Crteži arhitekte Miloša Bobića i NOVI pozdrav iz Beograda. Predavanja su održali: Gejr Brendeland (Geir Brendeland) iz biroa Brendeland i Kristofersen arhitekti (Brendeland & 22
Kristoffersen arkitekter), Norveška; Siv Helene Stangeland (Siv Helene Stangeland) iz biroa Helen i Hard arhitekti (Helen&Hard Arkitekter), Norveška; Bore Skodvin (Børre Skodvin), Jensen i Skodvin arhitekti (Jensen & Skodvin Arkitekter), Norveška; Julija Šmit (Julie Schmidt), WE arhitektura (WE Architecture), Danska; Ula Ćelander i Stefan Šeberg (Ola Kjellander, Stefan Sjöberg), Ćelander i Šeberg arhitekti (Kjellander + Sjöberg Arkitektkontor), Švedska; Bule Tam i Martin Videgord (Bolle Tham, Martin Videgård), Tam i Videgord arhitekti (Tham & Videgård Arkitekter), Švedska; Ansi Lasila i Temu Hirvilami (Anssi Lassila, Teemu Hirvilammi), Lasila Hirvilami arhitekti (Lassila Hirvilammi Architects), Finska; Milica Topalović, Švajcarska; Jakob Ingemanson (Jakob Ingemanson), Pavle Stamenović, Marija Mia Anderson (Maria Mia Andersson), Karin Lind (Karin Lindh), Tijana Stevanović, STAD, Švedska; Mark Armango (Marc Armengaud), Francuska; Anđelka Mandić-Milutinović; Borislav Vukićević, Crna Gora; Veljko Radulović i Đorđe Gregović, Crna Gora; Besnik Aliaj, Sotir Damo i Dritan Šutina (Besnik Aliaj, Sotir Dhamo, Dritan Shutina), Albanija; Đerđ Bakalbaši (Gjergj Bakallbashi), Albanija; Ljiljana Miletić-Abramović; Nenad Stjepanović, SAD; Jovan Mitrović i Dejan Miljković; Goran Jakovljević, Austrija; Tanja Damljanović-Konli (Conley) i Miško Šuvaković. Ove godine promovisane su monografije Vreme arhitekture – arhitektura i urbanizam u Valjevu 2004–2009. i Niško trijenale arhitekture – prva decenija, kao i časopisi Kvart, Arhitekton i Oris. Održane su tribine Savremena srpska arhitektura (izvan Beograda), Holandski institut za arhitekturu (NAI): Putujuće debate i Ekološki održiva arhitektura: Evropska iskustva – okrugli sto. Održane su i četiri dečje radionice u organizaciji Dečjeg kulturnog centra, kao i šetnje kroz arhitekturu Beograda, koje su vodili Mirjana Roter-Blagojević, Ivan Kucina, Bojana Ibrajter-Gazibara i Ivan Rašković. Poseban deo Beogradske internacionalne nedelje arhitekture bila je i jednodnevna konferencija Beogradski dani Orisa, u organizaciji hrvatskog časopisa Oris. Glavni događaj ovogodišnje Nedelje arhitekture bila je serija predavanja skandinavskih arhitekata, uz prateću izložbu Modeli stanovanja za budućnost, čiji su kustosi bili Nataša Zednik, Bojan Borić i Zoran Lazović. Skandinavski predavači su objasnili posebne metode projektovanja, rad na razvoju ideja i mogućnosti realizacije primenom posebnih materijala. Gejr Brendeland
23
Kuca Arhipelago, Stokholm, Švedska; autori: Tam i Videgord arhitekti (Tham & Videgård Arkitekter) (izložba Skandinavska arhitektura: Modeli stanovanja za budućnost)
24
TEMAT
je prikazao projekte stambenih objekata u drvetu za koje je njegov biro primio međunarodno priznanje za pristup održivoj arhitekturi. Siv Helene Stangeland se fokusirala na domete svog biroa u recikliranoj arhitekturi i svim mogućnostima industrijske reciklaže, kao i na ulogu arhitekata kao budućih investitora i onih koji unapređuju životnu sredinu. Julija Šmit je govorila o arhitektonskim postavkama od urbanističkih rešenja do detalja enterijera koji su podjednako uspešni. Ula Ćelander i Stefan Šeberg imaju moćne realizacije u Švedskoj, a njihov projekat stanova na mostu iznad reke je izazvao veliku pažnju javnosti. Tam i Videgord arhitekti su lideri nove generacije švedskih arhitekata koji smatraju da „arhitektura može istovremeno da bude i pragmatična i fantastična”. Ansi Lasila i Temu Hirvilami oduševili su nas zanimljivim i izuzetno duhovitim predavanjem, kao i veoma posebnom arhitekturom, koje nas je podsetilo na predavanja Ranka Radovića i njegovo večito vraćanje na finsku arhitekturu i slavnog arhitektu Alvara Alta. Cilj diskusije nakon predavanja koje je vodila Nataša Zednik bio je da skandinavska iskustva približe domaćoj publici.
Šta arhitekta može da doda da bi zgrada imala veću vrednost, i za korisnika i investitora? I kako on može pred investitorom da opravda prednosti novina koje je uneo u svoj projekat? Projekti prikazani u ovoj debati pokazali su da kombinovanje funkcija, promišljena upotreba materijala, dodavanje polujavnih prostora u objekat, mogu objektu, ali i okruženju, značajno da podignu vrednost.
Debata pod nazivom Projektovanje stambenih blokova koji su više od nagomilanih stanova bila je deo međunarodnog programa Putujuće debate (Debates on Tour) koje organizuje Holandski institut za arhitekturu (Netherlands Architecture Institute – NAI). Cilj tog programa je promovisanje razmene informacija o aktuelnim temama u oblasti arhitekture u celom svetu. Tokom proteklih godina, institut NAI je sarađivao sa lokalnim partnerima u organizovanju debata širom sveta. Program Putujuće debate sponzoriše Ministarstvo kulture Holandije. Moderator debate koja se ove godine održala u okviru BINA, bila je Ana Džokić (STEALTH.unlimited), a učesnici Hans Van der Heijden (Hans Van der Heijden – biq Stadsontwerp), Evert Kolpa (Van Bergen Kolpa arhitekti), Mirjana Milanović, Žaklina Gligorijević, Jelena Ivanović-Vojvodić, Milica Topalović i Mark Armango.
Tema okruglog stola održanog pod pokroviteljstvom mreže EUNIC (European Union National Institutes for Culture) bila je Ekološki održiva arhitektura: evropska iskustva. Održivi razvoj dobio je, ne bez razloga, globalne razmere i u mnogim strukama, koje pokušavaju da pronađu izlaz za narastajuće probleme izazvane, pre svega, prekomernom upotrebom prirodnih resursa. Danas se zna da se gotovo polovina utrošene energije troši u objektima, te je pitanje njihove energetske efikasnosti od suštinskog značaja za održivost. Moderator diskusije bila je Mila Pucar, a učesnici Samita Sinha (Sumita Sinha), Jirgen Hartvig (Jürgen Hartwig), Anđelo Mingoci (Angelo Mingozzi), Gonsalo de Valje-Inklan (Gonzalo de ValleInclán), Stefan Vigure (Stéphane Vigoureux) i Dastin Tusnovič (Dustin Tusnovics).
Tema ovogodišnjih Putujućih debata bila je odnos arhitekte prema projektnom zadatku i investitoru, kao i njegova uloga u procesu projektovanja i izvođenja stambenih blokova. Naravno, najjednostavniji odgovor na projektni zadatak stambenog bloka bio bi izgraditi izvestan broj stanova i naslagati ih tako da stanu na parcelu. Učesnici debate su pokušali da odgovore na suštinska pitanja: Da li arhitekta treba da se slepo drži projektnog zadatka ili bi trebalo da se malo potrudi?
Tribina Savremena srpska arhitektura održana je povodom izložbi u Konaku kneginje Ljubice, po nazivom Deset godina niškog Trijenala arhitekture, Vreme arhitekture – savremena arhitektura Valjeva 2000–2010. Moderator tribine bio je Darko Marušić. Arhitekti iz cele Srbije, pre svega Milan Maksimović iz Valjeva, Aleksandar Keković iz Niša i profesor Darko Marušić, kao dobar poznavalac arhitektonskih dešavanja u tim gradovima, ali i u celoj Srbiji, pokušali su da ukažu na veliku zapostavljenost drugih centara u Srbiji, iako po kvalitetu arhitektonske produkcije te sredine ne zaostaju za glavnim gradom.
... Nemoguće je bilo pobrojati, opisati i obići sve događaje i učestvovati u njima, rekla je na otvaranju Mia David, direktorka Kultunog centra Beograda, a tako je i bilo. Ostaje nam zadatak da zaključke sa ovogodišnje BINE prenesemo dalje do krajnih korisnika i svih institucija kako bismo pokušali da napravimo neophodne promene u svesti građana i promenimo sliku grada. ■
25
ZA USPEŠNU ARHITEKTURU POTREBNA SU DOMIŠLJATA REŠENJA U Srbiji već duže vreme postoji ekspanzija stambene gradnje, ali se ne oseća napredak u projektantskom pristupu, niti se u sociološkom smislu podiže svest o opštoj kulturi življenja.
Tekst: Zoran Ivković
Nakon pet godina postojanja, BINA se izdvojila kao najsadržajnija strukovna manifestacija na našoj sceni. Postala je prepoznatljiva po raznolikoj strukturi događanja, od niza izložbi i predavanja, konferencija, konkursa za mlade arhitekte, arhitektonskih dečjih radionica, stručnih šetnji i, pre svega, želji da se arhitektura približi običnim građanima.
Hirvilami arhitekti). Sve autore povezuje blizak arhitektonski jezik tipičan za arhitekturu skandinavskih zemalja – formiran kroz apsolutnu kontekstualnost arhitekture i odmerenost likovnog izraza. Zanimljivo je bilo primetiti da su dileme arhitekata u svakom okruženju slične, ali sam proizvod jeste drugačiji jer je nivo društvene svesti različit.
Ovogodišnja BINA u središte interesovanja postavlja temu stanovanja i savremene stambene arhitekture. Kroz stanovanje, večitu temu u arhitekturi, najbolje se sagledava razvoj i nivo društvene svesti određene sredine. Stambena arhitektura uvek je proizvod interakcije socioloških i tržišnih uslova.
Značaj Beogradske nedelje arhitekture prvenstveno je u edukaciji struke. U proteklih pet godina izbor centralnih tema (Grad na vodi, RE…, Šta ima novo u stanovanju?), zatim neprestana komunikacija sa arhitekturom regiona jugistočne Evrope preko izložbi, predavanja i diskusija, pa zanimljive paralele (izgradnja i nadogradnja potkrovlja u Beču) itd. – sve je u veoma bliskoj vezi sa kontekstom u kojem se naša arhitektura nalazi i ukazuje na smer u kojem može da se razvija i napreduje. Međutim, skroman sadržaj na tradicionalnim izložbama Godišnje nagrade za arhitekturu i Arhitektonski i urbanistički konkursi, koje predstavljaju presek srpske produkcije između dve manifestacije, nedvosmisleno ukazuje na nepostojanje inovativnih arhitektonskih rešenja i kvalitetnih realizacija u Srbiji. Na taj način se najbolje vidi koliko našoj struci nedostaje princip raspisivanja konkursa kao najbržeg i najjasnijeg načina za unapređenje sredine.
U Srbiji već duže vreme postoji ekspanzija stambene gradnje, ali se ne oseća napredak niti u projektantskom pristupu, niti se u sociološkom smislu podiže svest o opštoj kulturi življenja. Baš zato, izbor teme ovogodišnje Nedelje je i više nego aktuelan jer se nadamo da bi upravo jedan ovakav događaj kao što je BINA mogao bar malo da zaintrigira javnost i otvori neka pitanja. Iz sadržajnog programa posebno se izdvojila izložba Modeli stanovanja – eksperiment i svakodnevica (izložba koja je prethodila ovogodišnjoj centralnoj manifestaciji i, koja je, zajedno sa serijom predavanja održanim na Arhitektonskom fakultetu, činila temat BINA pre BINE) i serija predavanja koja je pratila izložbu mladih skandinavskih arhitekata. Izložba Modeli stanovanja – eksperiment i svakodnevica održana u Muzeju istorije Jugoslavije (u realizaciji Künstlerhaus Vienna i MVD Austrija, kustosi Oliver Elzer i Mihael Riper) na osnovu jedanaest karakterističnih primera socijalnog stanovanja prikazuje kako eksperimenti u arhitekturi mogu uticati na svakodnevni život stanovnika. Modeli stanovanja pokazuju da novac često nije preduslov za kvalitetnu arhitekturu, već domišljatost arhitekte da sva kontekstualna ograničenja prevede u prednosti i tako proizvede dodatni kvalitet u sredini u kojoj stvara. Težište izložbe nisu sami objekti i njihove arhitekte, nego lična iskustva onih koji u tim objektima stanuju. Tako arhitekturu ne posmatramo kroz njenu pojavnost, već kroz svakodnevnu upotrebnu vrednost. U Kulturnom centru Beograda, prikazani su Modeli stanovanja za budućnost mladih skandinavskih arhitekata (Brendeland i Kristofersen arhitekti, Helen i Hard arhitekti, Ćelander i Šeberg arhitekti, Tam i Videgord arhitekti, WE arhitektura, Lasila 42
BINA se dogodi, oseti se entuzijazam, zavlada pozitivna energija, slušaju se svetska imena i mnogo toga se nauči. Kada se manifestacija završi, kao da nastane zatišje. Izgleda da nas entuzijazam drži kratko, izgleda da ne verujemo da su stvari promenljive i dostižne, pomirimo se i čekamo narednu Nedelju da nas trgne i osvesti. Proteklih godina BINA se trudila da pomogne struci, međutim to nije bilo dovoljno. Još nema pravog odjeka i reakcije. Jasno je da nam je potrebno više od Nedelje arhitekture, za šta sami moramo da se izborimo. Njen zadatak upravo i jeste samo u tome da prepozna i otvori neka od pitanja i ukaže na modele kojim struka može da napreduje. Na kraju ostaje još samo da struka pronađe način da sama sebi pomogne, jer, kako ovogodišnja BINA poručuje, za uspešnu arhitekturu najpotrebnija su domišljata rešenja. ■
Tierra Nueva Farm Labor Housing, Alamoza, Kolorado, SAD, 2005. Autori: Faleide Architecture Studio Foto: Lee Bey (Izlo탑ba Modeli stanovanja. Eksperimenti i svakodnevnica)
43
PROJEKAT HOTEL „CENTAR“ Adresa: Ugao Uspenske i Jevrejske ulice, Novi Sad Arhitektonski studio Mitarh Autorski tim: Branislav Mitrović, dia; Jelena Kuzmanović, dia; Igor Pantić, dia; Nemanja Zimonjić, dia; Ognjen Krašna, dia Odgovorni projektant: Siniša Tatalović, dia Projektant: Živorad Đorić, arh. teh. Projekat: 2008. Realizacija: maj 2008. – decembar 2009. Ukupna bruto površina objekta: 4.364 m2 Investitor: IM „Matijević“, Novi Sad Okvirna vrednost investicije: 353.100.000,00 din.
PROJEKAT
Obrazloženje: Arhitektonski studio Mitarh
Projekat hotela „Centar“ je izvedeni segment prvonagrađenog rešenja na konkursu za idejno arhitektonsko - urbanističko rešenje poslovnog objekta IM „Matijević“ i javne garaže u Novom Sadu. Objekat se nalazi preko puta početka pešačke zone grada i Srpskog narodnog pozorišta, kao dominantne tačke u prostoru. Zamišljen je kao kubična forma, i rezultat je višegodišnjeg istraživanja na teme: „dubina površine“, „slojevitost opne“ i kubičnosti (objekti: (1) Palata Cepter u ulici Kralja Petra u Beogradu, (2) Stambena zgrada u Kumanovskoj ulici u Beogradu; konkursna rešenja za: (3) poslovni objekat i garažu u Skerlićevoj ulici 30, u Beogradu 2006 godine; (4) poslovnu zgradu u Vrnjačkoj Banji, 2006. godine; (5) poslovni objekat u bloku A126, između ulica Mutapove, B. Stankovića i Mačvanske u Beogradu, 2007 godine, i drugih). Lokacija hotela je veoma eksponirana i dominira ivicom gradskog Bulevara. Želja da napravimo prepoznatljiv i svojom običnošću nenametljiv oblik u prostoru, odvela nas je ka stavu da izbalansiramo prazninu u prostoru dajući pandan i protivtežu snazi i geometriji Srpskog narodnog pozorišta. Napravljen je transparentni, paučinasti kubus u prostoru, koji gubi prerogativ ordinarnog rasporeda elemenata na fasadi – postignuta je maksimalna transparentnost opne, a istovremeno čvrstina kompaktnog kubusa. Korisnik koji se nalazi u unutrašnjem prostoru nema osećaj zatvorenosti ili klaustrofobije, jer suštinski ima sasvim čiste i jasne vizure, dok prolaznik sa spoljne strane objekat doživljava kao hermetični ali transparentni kubus kroz koji može da zaviri u privatnost enterijera samo u određenim direktnim vizurama. Kompleksnošću dubine površine objekat gubi aroganciju isključivosti ili decidne granice između spolja i unutra. Ovako komponovana fasada od kuće pravi znak i reper u okruženju. ■
45
PROJEKAT
osnova prizemlja (Âą 0.00)
46
PROJEKAT tipska osnova (+ 10.60) osnova nivoa +3
osnova povuÄ?enog sprata osnova nivo +5 (+ 17.20)
47
52
PROJEKAT
53
PROJEKAT
FOTOGRAFIJA ARHITEKTURE: PALATA FEDERACIJE 2004-05.
Autor: Vesna Pavlović
Serija fotografija iz Palate Federacije u Beogradu predstavlja fotografsko istraživanje jednog od najvažnijih arhitektonskih spomenika u Srbiji. Polazna tačka za rad bili su saloni Republika bivše Jugoslavije, koji su skoro dve decenije posle raspada države zadržali svoj prvobitni izgled i umetničku kolekciju. Osim sentimenta koji ovi prostori danas nose sa sobom, podsećajući nas na „muzej“ bivše Jugoslavije, važna umetnička kolekcija revolucionarnog slikarstva i skulpture nakon Drugog svetskog rata i dalje podseća na važnost poruke tog perioda istorije umetnosti Jugoslavije u državnom sistemu. Serija fotografija iz Palate Federacije prikazana je nešto kasnije zajedno sa serijom umetničke kolekcije Chase Manhattan banke iz Njujorka, nastale u sličnom okruženju, s druge strane okeana, u istom periodu, ali različitom društvenom sistemu. Obe kolekcije, i njihova nesigurna budućnost danas svakako su različiti od originalnog impulsa ulepšavanja radnog prostora. Oba prostora danas izgledaju kao prazne pozornice za komad koji je nekada davno izveden, ili kao moderni arheološki nalazi koji nas podsećaju na vreme u kojem je progresivni modernizam trebalo da postane univerzalni jezik koji prevazilazi ideološke granice. B. Dimitrijević, iz pratećeg eseja za izložbu Collection (Kolekcija), Galerija Fusebox, Vašington, SAD 2006.
Vesna Pavlović (1970), Srbija, živi u Sjedinjenim Državama. Diplomirala je na katedri za filmsku i TV kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i magistrirala vizuelne umetnosti na univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Učestvovala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama uključujući Muzej savremene umetnosti i Muzej istorije Jugoslavije u Beogradu, muzej Kroker u Sakramentu, Photographers’ Gallery u Londonu, Kettle’s Yard u Kembridžu, Tennis Palace Art Musuem u Helsinkiju i Fusebox Gallery u Vašingtonu. Dobitnica je nagrade 40. Oktobarskog salona 2001. godine za seriju fotografija Herzlich Willkommen Im Hotel Hyatt Belgrad, april 1999. Tokom 2003/04. godine koordinirala zajednički projekat The Book Project, mreže Umetnost za društvene promene, Evropske kulturne fondacije iz Amsterdama. Film i dokumentarna fotografija predstavljaju snažnu osnovu u radu Vesne Pavlović. Njene fotografije i instalacije su antropološke studije različitih grupa u društvu i njihovih vizuelnih reprezentacija. Noviji radovi istražuju sam medij fotografije i različite vrste displeja u medijima. Zastupa je galerija G Fine Art u Vašingtonu, SAD, članica je umetničkog kolektiva SOIL u Sijetlu, SAD. Publikovani radovi uključuju Office Taste, ko/autor Casey Smith, Skart 2005, i Idilu na plaži, Samizdat B92, 2001. ■
80
KULTURA Dvostruka vrata, Palata Federacije, 2004. Pigment print na arhivskom papiru 70 x 100 cm
81
KULTURA Sala Jugoslavija, Palata Federacije, 2004. Pigment print na arhivskom papiru 70 x 100 cm
82
KULTURA Salon Srbija, Palata Federacije, 2004. Pigment print na arhivskom papiru 70 x 100 cm
83
INDEKS AUTORA
Grozdana Šišović i Dejan Milanović, re:a.c.t www.re-a-c-t.org [strana 6]
Branislav Mitrović, Arhitektonski studio Mitarh www.mitarh.rs [strana 44]
Miodrag Mitrašinović School of Design Strategies (Parsons the New School for Design) www.newschool.edu/parsons [strana 11]
Marc Neelen i Ana Džokić, STEALTH.unlimited www.stealth.ultd.net [strana 56]
BINA Beogradska internacionalna nedelja arhitekture www.bina.rs [strana 20] Tam i Videgord arhitekti www.tvark.se [strana 20] Lasila Hirvilami arhitekti www.lh-ark.fi [strana 23] C.F. Moler Arhitekti www.cfmoller.com [strana 23] Milica Topalović www.studio-basel.com [strana 31] Milan Maksimović Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu www.arh.bg.ac.rs [strana 35] Marija Josifovski i Olivera Stanković [strana 32] Ana Spasojević [strana 37] Martin Leharaga www.lejarraga.com [strana 41] Hordi Badija, BAAS www.jordibadia.com [strana 41] Zoran Ivković tri...arhitekti [strana 42] Faleide Architecture Studio www.faleide.com [strana 43]
Donatori Ministarstvo kultutre Republike Srbije Inženjerska komora Srbije
Aleksandar Jocić [strana 60] profesor Ružica Bogdanović Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu www.sf.bg.ac.rs [strana 64]
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
Minsuk Cho, Mass Studies www.massstudies.com [strana 65]
FORUM + / glavni i odgovorni urednik Jovan Mitrović. - 2002, br. 44 (decembar). - Beograd : Savez arhitekata Srbije : Društvo arhitekata Beograda, 2002- (Beograd : Akademija). - 30 cm
profesor Miško Šuvaković Fakultet muzicke umetnosti u Beogradu www.fmu.bg.ac.rs [strana 68] Ana Janković Čorbić BINA – urednica kataloga www.bina.rs [strana 76] Zoran Erić Muzej savremene umetnosti, Centar za vizuelnu kulturu www.msub.org.rs [strana 72] Branislav Dimitrijević Visoka škola likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija www.vslpu.edu.rs [strana 79] Vesna Pavlović www.vesnapavlovic.com [strana 80] Aleksandra Stratimirović www.strati.se [strana 89] GRAD, Evropski centar za kulturu i debatu www.gradbeograd.eu [strana 90] Francuski kulturni centar u Beogradu www.ccf.org.rs [strana 91]
72
Tromesečno. - Varijantni naslov od br. 54 (2010) Forum. - Je nastavak: Forum ISSN 1451-6578 = Forum + (Beograd) COBISS.SR-ID 109346316