Apstrakti za drzavno prvenstvo SRP by Centar za Talente

COMPUTER SCIENCE

Kreiranje referal sistema Nikola Ilić Regionalni centar za talente Beograd II, n1kol4n1k@gmail.com

1. Uvod Referal sistem je oblik marketinga, koji je danas veoma zastupljen i popularan [1]. Predstavlja promociju određene kompanije ili pojedinca, preko njihovih korisnika, koji su motivisani dodatnom zaradom. Korisnik promoviše kompaniju svojim poznanicima, kolegama ili prijateljima, i za svoje angažovanje biva nagrađen. Ovaj sistem ide i u korist korisniku, koji uz malo truda može doći do lake zarade, i u korist kompanije, koja dobija jeftinu i efektivnu reklamu. Danas ga mnoge poznate firme koriste kako bi na jednostavan način obezbedili, pre svega dobru reklamu, ujedno nagradjivajući već postojeće korisnike. Ovim projektom sam implementirao ovaj sistem na internet, sa ciljem da bude dostupan svakome i u svakom trenutku.

Slika1. Vizuelna predstava referal sistema

2. Metoda rada Ceo sistem je web aplikacija, i za njegovu izradu korišćen je programski jezik PHP. Odlučio sam se za ovaj jezik upravo zbog njegove velike rasprostranjenosti, jednostavnosti i širokim spektrom mogućnosti. Za skladišćenje podataka korišćena je MySQL baza, zbog njene veoma moćne interakcije sa PHP-om [2]. Za uređivanje baze podataka koristio sam alatku „phpMyAdmin“. Kodiranje web stranica je rađeno u kombinaciji HTML/CSS, u programu Notepad++. Alatke i programi koje sam takođe koristio pri izradi i testiranju ove aplikacije su: Adobe Photoshop CS6, Adobe Dreamweaver CS6 i XAMPP.

3. Rezultati istraživanja i diskusija Srž ovog projekta jeste jedinstveni link svakog korisnika. Korisnik, nakon registracije, dobija jedinstveni link koji je povezan sa njegovim nalogom. Prosleđujući taj link svojim poznanicima preko socijalnih mreža, foruma, mejlova itd. , korisnik dobija bodove za svaku posetu tog linka, koji se skladište na njegovom nalogu. U isto vreme, korisnik reklamira taj sajt, što je u korist vlasniku sajta, a nakon određenog broja bodova dobija razne nagrade.

Takođe, da bi se sprečilo varanje i neprekidno posećivanje linkova od strane iste osobe, sistem poseduje i zaštitu protiv spamovanja linkova. Ovom zaštitom je omogućeno to da posetilac može posetiti link samo jedanput. Pri poseti linku, izvršava se provera da li je posetiocova IP adresa zabeležena da je već pristupila linku. Ukoliko je IP adresa već uneta u sistem da je posetila taj link, posetiocu se prikeže obaveštenje o grešci. A ukoliko ta IP adresa nije zabežena, posetilac pristupi linku, a njegova IP adresa se zabeleži za ubuduće posete. U okviru ovog sistema postoje i posebne PHP skripte koje služe za prijem nagrada. Nakon što se korisnik uloguje i izabere željenu nagradu, ukoliko ima potreban broj bodova, sistem šalje i-mejl vlasniku sajta sa osnovnim podacima vezanim za prijem nagrade. Takođe, sajt poseduje i stranicu “Pomoć”, koja je namenjena korisnicima, i čiji je cilj da omogući lakšu i jednostavniju upotrebu sajta. Radi poptune kontrole administratora nad sajtom, sistem sadrži i admin kontrolni panel. Nalog ulogovanja na sajt kao administrator, imate mogućnost pristupa kontrolnom panelu, u kojem možete resetovati celokupni sistem, brisati članove, dodavati nove administratore itd.

4. Zaključak Online referal sistem predstavlja idealno rešenje mnogobrojnim kompanijama koje žele da sebi obezbede efikasnu i jednostavanu promociju. Cilj i prednost korišćenja ovog sistem jesto to što je besplatan, te ga svako može implementirati na svoj web sajt, jednostavan i dobro optimizovan. Celokupni sistem će se konstantno usavršavati, a u planu je izrada novog grafičkog interfejsa i prikaz statističkih podataka.

5. Literatura [1] P. Schmitt „Referral Programs and Customer Value” http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.1 70.5396&rep=rep1&type=pdf [2]http://dev.mysql.com/doc/refman/5.1/en/what-ismysql.html 3.) http://www.php-login.net/ (Login/Register skripta) 4.) https://phpacademy.org/

Addition Structured Hash i Primene Stefan Crnojević Mentor: Mateja Opačić Regionalni centar za talente Beograd II, Srbija, scrnojevic@yahoo.com

Uvod

Moderne kriptografske jednosmerne heš funkcije igraju veliku ulogu u svakodnevnoj kompunikaciji na bilo kom tipu sigurne mreže. Sigurnost kriptosistema podjednako zavisi od sigurnosti svih svojih celina, od kojih će jedna veoma često biti ovakva heš funkcija. Čak ni posle puno istraživanja nije ponuđena ni jedna metoda koja može sveobuhvatno da dokaže da li je bilo koja heš funkcija sigurna, stoga se svaka od njih mora posebno istraživati kako bi se došlo do njenih prednosti i mana. Zbog toga, veliki broj različitih pristupa pravljenja i načina funkcionisanja heš funkcija je potrebno kako bi se održala i poboljšala svakodnevna komunikacija. Glavni cilj ovog projekta je da pokaže jedan pristup ka kreiranju ovakvih funkcija.

Opis doprinosa

zadržava. Pri testiranju, najveća pažnja je posvećena balansiranosti, regularnosti i, posebno, nelinearnosti tabela male funkcije kompresije. Pre-image resistance implicifra pomenute osobine i, bez ikakvih strukturnih mana, one bi trebalo da impliciraju pre-image resistance. Struktura ASH funkcije kompresije pomalo liči na strukturu operacije sabiranja dva broja, pored još dva dodata registra koja se ne vide u fig. 1. Preslikavanje je iz {0,1}4n u {0,1}n, gde je n ∈ ℕ \ {1, 2}. Prema tome, ulaz se deli na četiri jednaka registra P1 (neobeležen) što je trenutni heš u datom trenutku, drugi obeležen sa P2, i P3 and P4 neprikazani. Prvi nelinearni korak funkcije kompresije je uvođenje nelinearne 4-na-1 funkcije (obeležen sa ρ i ) koja kao ulaz uzima bitove iz svih registara (P1, P2, P3 i P4) pod sa indeksom i. Drugi nelinearni korak funkcije kompresije je prepisivanje prvog bita registra P1 sa trenutnim rezultatom ekskluzivne disjunkcije svih bitova u registru P1 (ova operacija nad registrom je obeležena sa tx). Ostatak operacija nad registrima je uveden kako bi se sačuvale i poboljšale statističke osobine funkcije posle dva osnovna nelinearna koraka. Kao trenutno stanje heša, P1 se dalje prosleđuje kao rezultat funkcije kompresije.

Heš funkcije koje nas interesuju uzimaju ulaz proizvoljne dužine i daju izlaz dužine od 160 do 512 bita, ili možda i više. Osim što treba da rade efikasno za svaki mogući ulaz, treba i da bude nepodesivo da se proizvede originalan ulaz za dati izlaz (heš). Ova osobina, zajedno sa osobinom da je nepodesivo promeniti ulaz sa time da se ne promeni izlaz funkcije definiše pre-image resistance (ne postoji naziv na srpskom). Funkcija koju sam ja sastavio, i nazvao Addition Structured Hash, osim što prolazi testove tabela istinitosti koju ova ključna osobina implicira, ima još jednu korisnu osobinu. Naime, ASH može da proizvede izlaz proizvoljne dužine, dok u isto vreme zadržava osobinu pre-image resistance.

Fig. 1, the ASH funkcija kompresije

Kako radi?

Moderne kriptografske heš funkcije se najčešće sastoje iz dva dela: funkcije kompresije and the funkcije produžetka. Funkcija kompresije je sama heš koji radi na ulazu i izlazu fiksne i manje dužine i koja ima opisanu osobinu, pre-image resistance, dok se funkcija produžetka (ekstender) koristi da sačuva njene osobine i na većim ulazima. ASH koristi klasičan ekstender, korišćen od strane svih heševa koji se danas smatraju sigurnim: MerkleDamgård extender. Nasuprot time, metoda koju sam koristio da izgraduim funkciju kompresije je u celosti nova i originalna. Glavna motivacija za pravljenje funkcije sa proizvoljnim izlazom je mogućnost boljeg i praktičnijeg testiranja. Naime, ako smanjimo veičinu ulaz-izlaza, možemo lakše meriti osovine te funkcije, koje ona

Zaključak

Prostorna složenost algoritma ASH je minimalna – samo je ulaz za memoriju potreban, dok se sve ostalo veoma lako realizuje i u hardveru i u softveru. Sama brzina ovog algoritma je brža od proporcionalnog algoritma ta sabiranja ista četiri registra. Zbog svojih osobina, ASH ima potencijal da se primeni u velikom broju kriptosistema. Osim samog algoritma, struktura i pristup pravljenja i testiranja istog je veliki doprinos, jer se, istorijski potkovano, može pojaviti puno novih ideja i pristupa iz njih.

Оптичко препознавање хемијских формула угљоводоника Тамара Станковић

tjstankovic@gmail.com Регионални центар за таленте Ниш

1 Увод Хемијска теорија графова представља грану математике којом се моделирају молекули у циљу стицања увида у физичке, хемијске и биолошке особине једињења и њихове што боље апроксимације. Дигитализација података је процес претварања аналогног сигнала у дигитални облик. Да би се процес дигитализација података убрзао и спречила могућност грешке, развијени су различити алгоритми за оптичко препознавање карактера. Један од алгоритама за оптичко препознавање карактера коришћен је и у овом раду. Циљ овог рада је проналажење и описивање поступка да од дате фотографије хемијске формуле рачунар закључи о којој формули, односно, о ком молекуларном графу се ради. Зато је ово проблем оптичког препознавања графова уз помоћ рачунара.

одговара, док се линије могу посматрати компоненте које нису слова и цифре.

као

Одређивање повезаности карактера Даље је потребно одредити која слова су међусобно повезана (и којим линијама). Два слова су повезана оном линијом која им је физички најближа. За сваку линију могуће је одредити која два слова она повезује и потом попунити матрицу суседства молекуларног графа.

Одређивање молекула

Поступак за оптичко препознавање хемијских формула угљоводоника састоји се из следећих корака.

Уз помоћ добијене матрице суседства у молекуларном графу са слике, потребно је одредити који је граф, односно, које је једињење у питању. За то су искоришћена хемијска својства угљоводоника и вредност Wienerovog индекса, за чије израчунавање је коришћен Floyd-Warshallov алгоритам. Упоређивањем добијене вредности Wienerovog индекса са табличним вредностима, закључује се које је хемијско једињeње приказано на слици.

Обрада фотографије

3 Резутати истраживања

Да би се фотографија представила на рачунару, мора се дигитализовати. Прво што је потребно урадити је превести фотографију која је у RGB моделу у фотографију у нијансама сиве боје. Могуће је за сваки пиксел одредити вредности црвеног, зеленог и плавог канала и искористи једноставну формулу која одређује нијансу сиве која одговара том пикселу:

У сврху овог рада написана је апликација „HemijskeFormule“, у програмском језику Јаvа и сви резултати добијени су коришћењем те апликације. Апликација је тестирана на 150 фотографија хемијских формула. Тачност резултата је посматрана у односу на одрђене параметре, као што су врста хемијcке формуле, број C-атома у молекулу, врста хемијске везе и њен положај на фотографији. Тачност препознавања молекулских формула је 93%, док је тачност препознавања структурних формула 71%. Тачност препознавања опада са повећањем броја атома у молекулу, док се, у зависности од врсте хемијске везе, најбољи резултати постижу за алкане. Укупна тачност ове апликације је 80%.

2 Методе рада

𝑔𝑟𝑒𝑦 = 0.21∙𝑟𝑒𝑑 +0.71∙𝑔𝑟𝑒𝑒𝑛+0.07∙𝑏𝑙𝑢𝑒. Слику, која је добијена претходно описаним поступком, потребно је превести у матрицу нула и јединица. За то се користи Оtsu метод.

Издвајање и обрада карактера и линија У тако добијеној матрици слике, циљ је пронаћи спојене "црне" површине, које тако груписане представљају неки карактер или линију. За то је искоришћен алгоритам за претрагу графа DFS (DepthFirst Search). Овако издвојене компоненте се смањују или повећавају да све буду димензија 20x20.

4 Закључак Добијени резултати се сматрају задовољавајућим и представљају напредак у области оптичког препознавања графова.

Препознавање карактера и линија

5 Литература

За препознавање карактера коришћен је алгоритам машинског учења - неурална мрежа. За сваку од компоненти одређује се да ли је неки од карактера (C, H и цифре 0-9) или је линија. Имплементација неуралне мреже извршена је уз помоћ апликативног софтвера Neuroph. Неурална мрежа за сваку од компоненти одређује који карактер јој највише

Дејан Живковић. Основе дизајна и анализе алгоритама. Рачунарски факултет Београд и CET, Београд 2007. Andrew Ng. Machine Learning. Stanford University, Coursera 2013. Nobuyuki Otsu. A Threshold Selection Method from Gray-Level Histograms. IEEE Transaction on Systems, Man, and Cybernetics, 1979.

Biometrijska identifikacija dužice primenom trodimenzionih tekstona Lazar Mitrović

Regionalni centar za talente Beograd 2, lazanet96@gmail.com

1. Uvod Dužica je mišićna kružna struktura u oku. Ona služi za širenje i skupljanje zenice, a time i kontrolu količine svetla koja dopire do mrežnjače. Boju dužice određuje više gena, ali se šablon dužice razvija u materici tri-osam meseci nakon začeća. Šablon je jedinstven za svaku dužicu i predstavlja različit broj, poziciju, i veličine arterija. Ne menja se kroz život, nemoguće ga je hirurški menjati bez rizikovanja vida, a broj mogućih kombinacija šablona je nekoliko puta veći od cele svetske populacije. Sve te stvari čine dužicu dobrim kandidatom za biometrijsku identifikaciju.

Grafik 1 – Efikasnost različitih banki filtera (trening set - 15 dužica).

2. Metod Najpopularniji metod za prepoznavanje dužice je predložio J.Daughman. U ovom istraživanju proučavamo upotrebljivost i performanse metode prepoznavanja baziranog na algoritmu za prepoznavanje teksture koji su razvili Thomasa Leung i Jitendra Malik . Prednost ove metode je korišćenje cele filter banke, čime se stvara više karakteristika za poređenje . Ovo je prvi pokušaj primene ovog algoritma za prepoznavanje dužice . Implementacija je izvršena u Matlab okruženju, i u kombinaciji sa normalizacijom pretvaranjem u polarni koordinatni sistem proizvodi korektne rezultate u odnosu na referentnu metodu. Takođe, više različitih banki filtera je testirano kako bi se odabrala najpogodnija.

Grafik 2 - Efikasnost različitih banki filtera (trening set - 20 dužica).

4. Zaključak Pokazano je da je metoda pogodna za prepoznavanje dužice sa više od 72% uspeha. Međutim, takođe je utvrđeno da je ova metoda nije precizna kao Daugmanova zbog false positive rezultata na defokusiranim slikama. Ovaj procenat se može povećati korištenjem uzoraka veće rezolucije i snimanjem u kontrolisanim uslovima, drugačijim pragom za poređenje histograma i automatskom segmentacijom sa uklanjanjem trepavica.

Literatura

Slika 1 – Segmentisana i normalizovana dužica

3. Rezultati Algoritam je treniran na 20 klasa (različitih dužica) sa 1020 slika za svaku. Testiranje je izvršeno na 65 nasumično odabranih slika. Takođe S, MR8 i LM filter banke su korišćene i efikasnost poređena. Dobijeni rezultati su prikazani na graficima 1 i 2.

[1.] An Improved Approach for IRIS Authentication System by Using Daugman’s Rubber Sheet Model, Segmentation, Normalization and RSA Security Algorithm, Mininath Raosaheb Bendre, Sandip Ashok Shivarkar [2.] How Iris Recognition Works, John Daugman, PhD, OBE [3.] Representing and Recognizing the Visual Appearance of Materials using Three-dimensional Textons, Thomas Leung, Jitendra Malik

Implementation of RTU and SCADA system for temperature measurement Aleksandar Spasojevic Center for talented youth Belgrade II, Belgrade, acika20@gmail.com

1. Introduction In this work it is shown that is possible to realize relative cheap RTU which is connected with 5 digital sensors Dallas Maxim DS1820 over long wires about 100m . Also goal was RTU to communicate with PC and so simple SCADA is made with graph plotting possibilities and also alarm monitoring. In work is implemented appropriate hardware and software for microcontroller and on PC side programming was done in C++ Builder . The investigation is resulted in device which has low price and suitable performance and found its application in temperature data acquisition in sawdust heating system .

Graph 2 – Temperature in Hospital.

2. Method Main purpose of this system is to measure temperature in several different points ( up to 5 ) at a distance about 100m from particular sensor. Microcontroller ATMEL Atmega 8515 receives data from sensors and send it to PC via serial RS232. Programmed software change received bytes to measured temperatures. User also can set alarm which alert when temperature is over or under line. Also, user receives data via Internet which are used for drawing graph. I used this for measuring temperature in our Hospital in Krupanj. On 4th December 2013 I set sensors at 5:00 AM.

Gra ph 3 – Temperature on entry installation.

Gra ph 4 – Temperature on exit installation.

3. Results At 12 o’clock I got results for last 7 hours. On graphs are shown outside temperature, temperature in Hospital, temperature on entry installation, temperature on exit installation and distinction of temperature on entry and exit installation. Graph 5 – Distinction of temperature on entry and exit installation.

4. Conclusion This is very cheap system, and on this graphs it is shown accuracy of this system. Graph 5 shows that how much power is used for heating up Hospital for every hour. Graph 1 – Outside temperature.

Even on 100m there is no need for signal conditioning treatment.

References [1] Dallas Maxim DS1820 High Precision 1-wire digital thermometer [2] Borland C++ Developer’s guide

ENVIROMENTAL SCIENCE

GEOPOLIMERI I NJIHOVA PRIMENA U FILTRACIJI TEŠKIH METALA IZ VODE JOVANA KARANOVIĆ GLASINAČKA 11

UVOD Voda je najvažniji element života. Kvalitet vode se može definisati kao podobnost vode za određenu upotrebu. Zahtevi za količinom primesa razlikuju se u zavisnosti od namene. Stanje sa vodom se pogoršava i zbog činjenice da se istovremeno raspoloživi vodni resursi zagađuju nesmanjenim tempom.

C(mg/l)

2.13

2.17

C₁

1.98

1.87

C₂

1.56

C₃

1.48

1.24

C₄

0.78

Tabela 2.Koncentracije bakra i gvožđa; Na osnovu dobijenih imobilizacije.

rezultata

izračunat

efekat

100

Slika 1.Različiti geopolimeri, u zavisnosti od odnosa silicijuma i aluminijuma Teški metali najčešće dospevaju u vodu preko industrijskih otpadnih voda Oni mogu izazvati razne fizičke, hemijske i biološke promene u vodi. Geopolimer je sintetički trodimenzionalni aluminosilikat. To su neorganski, čvrsti, stabilni i nezapaljivi, pri visokim temperaturama, polimerni materijali. U zavisnosti od odnosa Si/Al geopolimeri imaju različitu upotrebu. Kada je odnos Si/Al≈2 taj geopolimer se može koristiti kao materijal za filtraciju rastvora.

METODA RADA Napravljeni su rastvori bakra i gvožđa u vodi, koncentracija 0,5mol/dm³, koji su predstavljali uzorak zagađene vode. U četiri čaše odmereno je po 0,05g različitih geopolimera: 100% metakaolin; 90% metakaloina i 10% dijatomejske zemlje; 80% metakaloina i 20% dijatomejske zemlje; 70% metakaloina i 30% dijatomejske zemlje. Svakoj čašici dodato jepo 20ml rastvora (uzorka). Nakon pola sata sedimentacije, rastvori su profiltrirani i sipani u četiri bočice. U petu, referentnu bočicu, sipan je polazni rastvor. Sve bočice su poslate na analizu pomoću Atomskog Apsorpcionog Spektrometra, radi određivanja koncentracija teških metala.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA Pomoću Atoskog Apsorpcionog Spektrometra dobijene su koncentracije bakra i gvožđa u sve četiri čaše.

50 0 ɳ₁

ɳ₂

ɳ₃

ɳ₄

Tabela 3.Efekat imobilizacije za sva četiri uzorka gvožđa i bakra

ZAKLJUČAK Zaključeno je da geopolimer, koji se sastojao od 70% metakaolina i 30% dijatomejske zemlje, ima najbolju filtracionu sposobnost. Ovim ogledom pokazano je da se geopolimeri mogu koristiti pri uklanjanju teških metala iz zagađene vode. To je veoma bitno, jer su geopolimeri prirodni materijali, koji nemaju štetne efekte nakon upotrebe. Geopolimer sa prikupljenim metalima u sebi može da se reciklira i koristi za pravljenje puteva i slično.

LITERATURA [1 ]J. Baras, R. Petrović; Zagađivanje i zaštita vode: Mere zaštite voda i kontrola ispuštanja otpadnih voda u zakonodavstvu Republike Srbije, Beograd (2009) [2] M. Mirković, Skripta za Vinčine naučionice:Da li želiš da znaš koji su to neorganski materijali nazapaljivi pri visokim temperaturama

GEOPOLYMERS AND THEIR APPLICATION IN FILTRATION OF HEAVY METALS FROM WATER JOVANA KARANOVIĆ GLASINAČKA 11

INTRODUCTION Water is the most important element of life. Water quality can be defined as the suitability of water for a particular use. Water situation is deteriorating due to the fact that all the available water resources are polluted simultaneously.

C(mg/l)

2.13

2.17

C₁

1.98

1.87

C₂

1.56

C₃

1.48

1.24

C₄

0.78

Table 2:.Concentrations of copper and iron Based on the received results the effect of immobilization was calculated. Picture 1: Different geopolymers, depending on the ratio of silicon and aluminum

100 50

Heavy metals usually get into the water through industrial wastewater. Geopolymers are threedimensional synthetic aluminosilicate. These are inorganic, solid, stable and non-flammable materials . When the ratio of Si / Al ≈2 the geopolymer can be used as a material for filtration.

0 ɳ₁

ɳ₂

ɳ₃

Table 3.Effect of immobilization of the four samples of iron and copper

CONCLUSION METHOD OF OPERATION Dissolution of copper and iron in water with concentration of 0.5 mol / dm ³, served as a sample of contaminated water. In the four glasses were measured 0.05g of different geopolymers: 100% metakaolin; 90% of metakaloin and 10% of diatomaceous earth; 80% of metakaloin and 20% diatomaceous earth; 70% of metakaloin and 30% of diatomaceous earth . To each glass was added 20ml dissolution. After half an hour of sedimentation, dissolutions were filtered, and poured in four vial. In the fifth, referent vial was poured starting dissolution. All the vials were sent to be analyzed by Atomic Absorption Spectrometry in order to determine heavy metal concentrations.

It was concluded that geopolymers which consisted of 70% metakaolin and 30% of diatomaceous earth, had the best filtration capacity. With this experiment it was proven that geopolymers can be used for removal of heavy metals from contaminated water. This is very important, since the geopolymers are natural materials, which have no subsequent adverse effects. Geopolymers with collected metals within itself can be recycled and used for roads construction etc.

LITERATURE

RESULTS

[1 ]J. Baras, R. Petrović; Zagađivanje i zaštita vode: Mere zaštite voda i kontrola ispuštanja otpadnih voda u zakonodavstvu Republike Srbije, Beograd (2009)

Using Atomic Absorption Spectrometry, concentrations of copper and iron were obtained for all four glasses.

[2] M. Mirković, Skripta za Vinčine naučionice:Da li želiš da znaš koji su to neorganski materijali nazapaljivi pri visokim temperaturama

ɳ₄

DOBIJANJE VODONIKA PROCESOM ALKALNE ELEKTROLIZE-UŠTEDA ENERGIJE PRIMENOM JONSKIH AKTIVATORA Filip Bošković Zemunska gimnazija, Zemun, filipbos26@gmail.com Grafik 1. Zavisnost potrošnje energije od gustine struje na različitim temperaturama kod osnovnog elektrolita

1. Svrha istraživanja Ako je cena sirove nafte, koja vrtoglavo raste poslednjih godina, neki indikator, jasno je da smo na početku energetske krize i da postajemo svedoci kraja jeftine i izobilne energije.Vodonik je energetski medijum budućnosti, koji će verovatno zameniti lagano nestajuća, fosilna goriva. Njegova upotreba ne zagađuje okolinu, pošto je proizvod njegove upotrebe za dobijanje energije, voda.Razvoj u oblasti elektrolize, vodi ka smanjenju utroška energije u proizvodnji vodonika.Cilj istraživanja je da se ispitaju mogućnosti uštede energije pri elektrolitičkom izdvajanju vodonika iz alkalnih rastvora dodavanjem tzv. jonskih aktivatora u elektrolit.

Grafik 2. Zavisnost potrošnje energije od gustine struje na različitim temperaturama kod rastvora osnovnog elektrolita

2. Metode istraživanja U ovom eksperimentu ispitivan je kompleks kobalta, tris(etilendiamin)kobalt(III)-jon, kao jonski aktivator.Korišćena je aparatura, napravljena u Institutu “Vinča”, koja se sastoji od elektrolitičke ćelije, galvanostata, specijalno napravljene posude za hvatanje izdvojenog vodonika, sistema za termostatiranje i mernih uređaja. Za održavanje željene tempterature korišćen je vodeni termostat.Obe elektrode napravljene su od nikla. Eksperimenti su rađeni tako da se pomoću galvanostata zada određena struja, za koju se onda mere napon i vreme izdvajanja.Tokom rada korišćen je 6M KOH kao osnovni elektrolit i vršena su ispitivanja utroška energije podešavanjem jačine struje i temperature prvo u rastvoru osnovnog elektrolita, a potom dodavanjem jonskog aktivatora u rastvor osnovnog elektrolita. Korišćen je i SEM za dobijanje slika elektroda (pre i posle procesa elektrolize).

3. Rezultati istraživanja Utrošena energija je računata po formuli

Q = U ⋅ I ⋅t .

Rezultati će biti prikazani grafički kao Q = f (j) i Q = f (j,T), gde je j gustina struje (j = I/S, S predstavlja ukupnu površinu elektrode).Pomoću dobijenih rezultata merenja urađeni su grafici zavisnosti potrošnje energije po 1 mol-u elektrolitički izdvojenog vodonika na Ni katodi od gustine struje na različitim temperaturama: a) osnovnog elektrolita i b) jonskog aktivatora na bazi kompleksa [Co(en)3]Cl3 u rastvoru osnovnog elektrolita.

sa dodatkom jonskog aktivatora Može se uočiti da utrošak električne energije raste sa porastom gustine struje i kod elektrolita sa i bez jonskog aktivatora. Pri višim temperaturama utrošak električne energije opada i stoga je najmanji utrošak bio na temperaturi od 700C (343K). Pri dodavanju jonskog aktivatora rastvoru osnovnog elektrolita utrošak električne energije znatno opada, što je potvrdilo hipotezu iznetu u radu. SEM fotografije prevlaka elektrode posle elektrolize, pokazuju nodularnu strukturu taloga veće aktivne površine u odnosu na čistu niklenu elektrodu.

4. Zaključak Pokazao je da se energija ukupnog procesa elektrolize smanjuje sa porastom temperature. Za veće gustine struje, potrošnja energije je veća.Zahtev za energijom po molu dobijenog vodonika je smanjen za 11% sa dodatkom jonskih aktivatora u poređenju sa standardnim elektrolitom. Prilikom in situ upotrebe jonskog aktivatora dobijen je fin crni deposit na površini Ni katode koji ima izrazito razvijenu površinu sa uniformno rasporedjenim porama i velikim brojem mogućih aktivnih centara.

БИОДИВЕРЗИТЕТ ПЕЋИНСКОГ СВЕТА СРБИЈЕ И УТИЦАЈ КОМЕРЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ И ТУРИСТИЧКОГ УРЕЂЕЊА СПЕЛЕОЛОШКИХ ОБЈЕКАТА Ирена Горјанц

Какањска 2, стан 4, Раковица 11060, Београд улаза Лазареве пећине разорене су спелеолошке 1.Увод творевине, нарушена је пећинска микроклима и Развој спелеологије као мултидисциплинарне науке у уништено је станиште реликтних и ендемичних врста. задњих двесто година омогућио је многа нова сазнања на пољу геоморфологије, стратиграфије, биологије, хидрологије, па и историје. Њен напредак је такође отворио могућности веће приступачности спелеолошких објеката широком броју посетилаца и њиховом коришћењу у туристичке сврхе.

Циљ овог рада је да објективно размотри оправданост масовне комерцијализације пећина Србије, уважавајући при том неспорне едукацијске и евентуалне финансијске ефекте и да укаже на опасности по биодиверзитет и наслеђе пећинског света које могу да произађу из неадекватног уређења.

2.Методе

Из литературе су анализирани подаци о биодиверзитету појединих објеката, у периоду проналаска објеката и касније у периоду уређења и комерцијалне експлоатације. Проналажење и обрада литературних података је била пропраћена обиласком спелеолошких објеката ради фотодокументовања њиховог стања.

Слика 3-Ђубре дубоко у пећини

4.Закључак Nažalost negativni uticaj na biodiverzitet je neosporan i poglavito katastrofalan. Jedino rešenje je pristupati uređenju na krajnje restriktivan način po pitanju potrebnog broja turističkih pećina. Kada se uređenju ipak jednom pristupi to se mora činiti uz stalni monitoring (temperatura, vlažnost, хемијске и физичке карактеристике тла, воде (нарочито pH вредност, количина раствореног кисеоника, електропроводљивост), атмосфере, осветљеност (lx), биодиверзитет). Vrste čiji opstanak ugrožavamo zeslužuju barem table na ulazima pećina koje na njih upozoravaju.

Литература 1. 2. Слика 1-Улаз у

Слика 2-Улаз у Рћанску

Рћанску пећину,

пећину, уређен

не уређен

3.Резултати

Резултати истраживања недвосмислено указују на дегенерацију и повлачење пећинске фауне а у појединим случајевима и на потпуно изумирање врста, такође појава неаутохтоних биљних и животињских врста је забележена у многим објектима. Ресавска пећина је почела да се уређује 1971.године. Осветљење је тада одрађено обичним жарним нитима, што је у следећих 20 година довело до бујања нижих биљних врста, исушивања стена и пећинског накита у близини сијалица. У Лазаревој пећини, бетонирањем и електрификацијом, дошло је до развијања алохтоне „лапмфлоре“, а због инфраструктурног уређења околине пећине дошло је до мешања надземних и подземних вода, такође је условило и вишеструко повећање концентрације тешких метала. Проширивање

3. 4.

С. Микшић, Карактеристике фауне крша (1979) Ништро „ослобођење“, Сарајево Т. Слишковић Стратиграфска и палеонтолошка истраживања пећинских наслага у Босни и Херцеговини (1979) Ништро „ослобођење“, Сарајево J. Gunn Еncyclopedia of karst science (2003), Routledge, Лондон Србијашуме, План упправљања споменика природе „Лазарев кањон“ за период 2011-2020, (2000) Службени гласник РС бр 16/2000 В. Стевановић, Б. Стевановић Основни климатски, геолошки и педолошки чиниоци биодиверзитета копнених екосистема Југославије (1995) стр. 75-115 Еколобри, Биолошки факултет, Београд Предраг Ђуровић Спелеолошки атлас Србије (1999) Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, Београд

Депонија Винча – проблеми и њени потенцијали Никола Тепић, nikola.tepic3bg@yahoo.com Трећа београдска гимназија, Центар за таленте Београд II

1. Увод Депонија Винча се налази у северо-источном делу Београда и она је једина званична депонија на коју се одлаже сав отпад београдског становнишства. Међутим, поред Винче, ту је и велики број дивљих депонија, посебно у приградским општинама, услед мањка механизације и људства и/или ретког одношења комуналног отпада, односно недостатак ресурса, доводи до појаве истих. Комунална предузећа расклањају ове дивље депоније у зависности од приступачности и других околности. Међутим, депонија Винча је ипак примарни проблем града Београда, јер не утиче само на околно становништво, већ и на целу регију Србије и осталих градовa низводно од Дунава. Са све већим бројем становника и порастом индустријске производње и потрошње, ствара се све већа количина отпадног материјала, који у еколошком смислу доводе до све веће загађености.

2. Метода рада Коришћени подаци су првенствено прикупљени у сарадњи са Агенцијом животне средине и Секретаријатом за животну средину и екологију, као и другим организацијама и институтима. Обрадом прикупљених података, циљ ми је био да уочим генерално величину загађености као проблема са налажењем неког решења, које би могло бити покренуто у мањој размери као пилот пројекат.

отпад, укупно преко 35%, а следе даље папир и картон са преко 20%, затим пластичне масе које својим уделом учествују са преко 15%, а стакло и фини материјали са нешто мање од 10%... Један од најзанимљивијих податак је да пелене учествују са скоро 4%. Истраживањем земљишта су уочени следећи тешки метали који су у повишеним границама концентрација (Cu, Pb и Zn). Извори ових тешких метала су: металне ампалаже, алуминијумски отпад, пестициди, минерална ђубрива, органски отпад, пепео...). Као последица тешких метала, узорковањем Дунава на неколико локација у Београду, показало се да је квалитет воде најзагађенији код Винче и Смедерева (IV категорија). Развој и урбанизација градова доводи до све већег пораста становника, што условљава правилан третман урбаног и индустријског отпада. За једно од решење претходно наведене ситуације бих предложио сортирни центар на самој депонији, који би сортирао новопридошли отпад, али и отпад који се већ налази на депонији. Након сортирања, сав тај отпад би се продавао рециклажним центрима. Развој сортирног центра, наравно изискује велике инвестиције, али оне су прилично минималне у односу на приходе које би остварио, као и на цену отпада која се већ налази на депонији. Наравно, све ово би могло да се прво испита на тржишту као пилот пројекат, где би се сортирање вршило мануално, помоћу људства, а касније, ако се покаже као одличан пројекат, кренуло би се са улагањем у машине и логистику.

Количина и састав отпада се мерио на основу стандардне процедуре, која већ постоји и користи се у комуналном предузећу – према броју возила (350-400) који опслужују Београђане и њиховој доставној моћи. Слика 2 – Место паковања сортираног отпада у камионе за одвоз у рециклажне центре

4. Закључак Слика 1 – Мерење камиона са натовареним отпадом за изручење

За процену количине тешких метала у земљишту у околини депоније користила се метода где је прво било потребно узети 3 узорка вертикалним узроковањем отпада, са дубине од: (I) 0-10 цм; (II) 10-20 цм; (III) преко 20 цм. Узимани узорци су били под отпадним материјалом који је на том месту одложен најмање око 12 месеци раније.

Београд је велики град, а овакви пројекти би могли да се имплементирају и у остале градове и општине Србије. Добитак: нова радна места, чиста зарада, расходи готово исти као и без сортирних центара. Месечни приход преко €2.000.000. Недостаци: пад цена отпадних сировина.

5. Литература 1.

3. Резултати истраживања

Анализирањем прикупљених података дошло се до следећих резултата. Највећи удео отпада београдског становништва има биоразградиви отпад и баштенски

3. 4.

Агенција за заштиту животне средине, ПЛОДНОСТ И САДРЖАЈ ОПАСНИХ И ШТЕТНИХ МАТЕРИЈА У ЗЕМЉИШТИМА ЦЕНТРАЛНЕ СРБИЈЕ, Београд, 2009. Градски завод за јавно здравље, Regional Environmental Center, Градска управа града Београда, КВАЛИТЕТ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА У 2008, 2009, 2010. ГОДИНИ, Београда, 2008,2009,2010. www.sepa.gov.rs www.gradskacistoca.rs

Слика 3 – Схема третмана отпада – Сортирни центар

HISTORY

Опраштамо, не заборављамо Александра Ђенић

Центар за таленте Врање, Врање, aleksandradjenic96@gmail.com

Апстракт Сврха писања рада - је сећање на страдање Јевреја и мноштво других који су страдали у нацистичким логорима, згрожена сам над бруталношћу овога света, светска насиља, мрачне силе у историји човечанства.

Хрватске, основана 1945., констатовала је у извештају Међународном војном суду у Нирнбергу, да је број жртава између 500.000 и

700.000. Слика 2 – Шематски приказ Јасеновца Слика 1 - Јасеновац Циљ писања рада - је нека врста побуне против божјег запостављања малог човека осуђеног на вечну анонимност и апсолутно нестајање у времену. Метод рада – За писање овог рада коришћена је релевантна историјска литература, састављена од мноштва слика, докумената,законских одредби и сл, који показују саму организацију, припрему и функционисање логора, као и страдање и мучење логораша. Резултати истраживања – Логор Јасеновац је био највећи концентрациони логор у Независној Држави Хрватској на простору окупиране Југославије за време Другог светског рата. Формиран је у августу 1941. године у околини истоименог градића, а уништен од усташа априла 1945. године. „Радни логор Јасеновац“, како га назива хрватска државна администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, старосних доби, социјалних, образовних и других профила, као и за комунисте, помагаче и симпатизере Срба, Рома и Јевреја. Број жртава никада није тачно утврђен. Логорска архива је два пута уништавана, Земаљска комисија

Закључак – „Нема пера које би било у стању описати страхоте и ужасну атмосферу Јасеновца. То премашује сваку људску фантазију. Пакао, инквизиција,најужаснији терор,какви никада и нигде у историји није постојао,крволоштво дивљих звери,избијање на површину најтамнијих инстиката,какви се досад код људи уопште нису појављивали-то је мало речено.“[1]

Слика 3 – Жртве Јасеновца Литература – Концентрациони логор Јасеновац 1.,2. и 3., Антун Милетић, Београд. Ватикан и Јасеновац, Владимир Дедијер, Београд 1987.

We forgive, but we don't forget

Aleksandra Đenić Center for talented youth Vranje,Vranje, aleksandradjenic96@gmail.com

Nuremberg, that the death toll was between 500,000 and 700,000.

Abstract The purpose of writing this paper - is the memory of the suffering of the Jews and many others who perished in Nazi concentration camps. I am horrified by the brutality that occurred in the Jasenovac camp and by the dark forces in this period of human history.

Image 1 - Jasenovac The aim of the dissertation - is a kind of rebellion against God's neglect of small man condemned to eternal anonymity and absolute fading in time. The method of operation - for writing this paper relevant historical literature was used, consisting of a multitude of images, documents, legal provisions, etc., that demonstrate the organization itself, the preparation and operation of the camp, as well as the suffering and torture of inmates. Survey Results – Jasenovac was the largest concentration camp in the Independent State of Croatia in the occupied area of Yugoslavia during World War II. Formed in August 1941 in the vicinity of the town of the same name and destroyed by the Ustase (Croatian Revolutionary Movement) in April of 1945. "Work Camp Jasenovac", as it is called by the Croatian state administration, was the place for execution of Serbs, Roms and Jews of all ages, sexes, social, educational and other profiles, as well as the communists, supporters and sympathizers of the Serbs, Roms and Jews . The number of victims has never been accurately determined. The Camp archive was twice destroyed. State Commission of Croatia, founded in 1945, noted in the report of the International Military Tribunal at

Image 2 – Schematic representation of Jasenovac Conclusion - „There’s not a feather that would be able to describe the horrors and terrible atmosphere of Jasenovac. It exceeds every human fantasy. Hell, the Inquisition, the most horrific terror, the like of which has never and nowhere in history been seen, atrocities of wild beasts, the darkest instincts emerging to the surface which never appeared in human history before – a little is said.“[1]

Images 3 – Victims of Jasenovac Literature – Jasenovac concentration camp 1.,2. i 3., Antun Miletić, Beograd. The Vatican and the Jasenovac, Vladimir Dedijer, Beograd

Голгота овековечена објективом

портрет извиђача Драгутина Матића, био је Самсон Чернов, руски фотограф и сликар.

Анастасија Коцић Улица друге пролетерске бригаде 16-6 Ниш

Увод Поводом стогодишњице од почетка Првог светског рата, а у складу са заветом који су ратници ослободилачких ратова оставили потомцима и поручили им да негују слогу, стваралаштво и позитивне људске особине, пожелела сам да од заборава сачувам слике бола и поноса, голготу овековечену објективом, као и да подсетим да је српска војска међу првима на свету, на Крфу основала филмску секцију при Врховној команди и купила опрему за снимање и приказивање филмова. Фотографи су забележили ратна збивања, нарочито повлачење српске војске кроз Албанију и пробој Солунског фронта, а ја сам се потрудила да свима учиним доступном ту значајну историјску грађу.

Слика 01 – Краљ Петар се на воловским колима 1915. године повлачи преко Косова и Метохије

Метода рада Истраживање путем Интернета, енциклопедија и разговор са потомцима учесника Првог светског рата.

Резултати истраживања Фотографије из Првог светског рата су објављиване у разним приликама и у разним публикацијама. Неке су се појавиле већ у току рата уз извештаје ратних дописника, као и на свесавезничким изложбама ратних фотографија. Део ових фотографија је временом постао симбол ратних страдања, незаобилазан документ тог времена . Свака фотографија може да буде роман, приповетка, песма, филм... Српска Одисеја... Бард светског филма Џон Форд једном је рекао: "Срби имају једну фотографију која је готов филм. Постоји из првог светског рата фотографија старог краља Петра како се на воловским колима 1915. повлачи преко Косова. И када би се тај кадар одмрзнуо и покренуо, пред нама би био прави правцати филм о великој драми српског народа и његовог краља". У Првом светском рату је основана Кинематографска секција Врховне команде, која је окупљала фотографе, сниматеље и сликаре. Ако прелистамо фотографије, разгледнице или илустрације из времена балканских и Првог светског рата, с мотивима из Србије или српске војске, срешћемо имена српских ратних фотографа и ратних сликара, пре свих Ристе Марјановића, а онда и војног свештеника Ристе Шуковића или Владимира Бецића... Ређе ћемо срести исписано име Самсона Чернова који је снимио, можда, највише фотографија, израдио велики број уметничких слика и снимио неколико документарних филмова. Истакнути фотографи су Риста Марјановић, Самсон Чернов, Владимир Бецић, Драгиша Стојадиновић и Ристо Шуковић. Аутор најславнијих фотографија српске војске из Првог светског рата, укључујући и легендарни

Слика 02 – Портрет Драгутина Матића ‘’Војник с фото-апаратом и камером значајан је колико и војник с пушком’’!

Закључак Зуб времена односи, међутим, једно за другим ова знамења, а ратна пустошења и вандалско дивљање непријатеља уништавају споменике оних које њихови преци нису могли сломити ни покорити. Једно од вредних сведочанстава о њиховој славној епопеји, настало у току самих ратова, аутентично и неуништиво, остаће као трајна баштина у богатој ризници српске историје!

Литература

Бранибор Дебељковић, Стара српска фотографија, Београд, 1977;Миланка Тодић, Историја српске фотографије 1839—1940, Београд, 1994; Горан Малић, Милан Јовановић фотограф, Београд, 1997; Г. Малић, Слике у сребру: Предисторија и техничкотехнолошка еволуција фотографије у 19. веку и првој половини 20. века., Београд: Фотограм, 2001. Енциклопедија српског народа, Београд: Завод за издавање уџбеника, 2008. (биографски прилози о српским фотографима). Г. Малић, Летопис српске фотографије 1839—2008. Београд : Фотограм, 2009.

Golgotha immortalized with camera Anastasija Kocić Ulica Druge proleterske brigade 16/6, 18 000 Niš

Introduction On the occasion of the centenary of the World War I outbreak, and in accordance with the testament that warriors for the national liberation left to the descendants so as to foster the unity, creativity and positive human qualities, I wanted to save the images of pain and pride from oblivion- Golgotha immortalized with camera - as well as to remind that the Serbian army was among the first in the world to found the film section at the Supreme Command in Corfu, and to buy the filming equipment. Photographers recorded the war scenes, particularly the withdrawal of the Serbian army through Albania and the great Salonika front breakthrough, so I made an effort to make all these important material available.

Picture 01- The King Petar on the ox car in 1915, retreating through Kosovo and Metohija.

Work method The Internet research, encyclopedia and discussion with the descendants of the participants of the World War I.

The results Photos of the First World War were published at various times and in various newspapers. Some have emerged in the course of the war, along with reports of war correspondents , as well as on allies’ exhibition of war photographs. Some of these images have become a symbol of the suffering in the war, an essential document of that time. Each image can be a novel , short story, poem, film ... Serbian Odyssey ... John Ford once said: "The Serbs have one photo- a film like. There is one photo from WWI in which old King Peter is sitting on the ox car in 1915 while retreating through Kosovo and Metohija. And if this frame could come alive, it would start moving before our eyes as a real movie about the great drama of the Serbian people and its king ". In the World War I the Cinematographic Section of the Supreme Command was established and it gathered photographers, videographers and painters. If we look through the photographs, postcards and illustrations with motives from Serbia or Serbian army dating to the Balkan Wars and World War I, we will find the names of Serbian war photographers and painters, primarily Rista Marjanovic, and then the military priests Rista Sukovic or Vladimir Becić... The name of Samson Chernova is less frequently inscribed though he made perhaps the most images, did a large number of paintings and made several documentaries. Prominent photographers are Rista Marjanovic, Samson Chernov, Vladimir Becić, Dragisa Stojadinovic and Risto Sukovic. The author of the most famous images of the Serbian army in the World War I, including the iconic portrait of scout Dragutin Matic, was Samson Chernov, a Russian photographer and painter .

Picture 02- the portrait of Dragutin Matic “The soldier with the camera is equal as a soldier with a gun!

Conclusion The passage of time takes its toll on these landmarks, a wartime devastation and vandalism of the enemies are destroying these monuments, which their ancestors could not break nor obey. One of the valuable testimonies of their famous epic, created during the wars, authentic and indestructible, will remain as a permanent heritage in rich Serbian history!

Literature

Branibor Debeljković, Stara srpska fotografija, Beograd, 1977;Milanka Todić, Istorija srpske fotografije 1839—1940, Beograd, 1994;Goran Malić, Milan Jovanović fotograf, Beograd, 1997;G. Malić, Slike u srebru : Predistorija i tehničko-tehnološka evolucija fotografije u 19. veku i prvoj polovini 20. veka., Beograd: Fotogram, 2001.Enciklopedija srpskog naroda, Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika, 2008. (biografski prilozi o srpskim fotografima).G. Malić, Letopis srpske fotografije 1839— 2008. Beograd : Fotogram, 2009.

Рашидунски калифат Андрија Капетановић Регионални центар за таленте Београд II, Србија, kapetanovicandrija@gmail.com

Увод

Рашидунски калифат била је прва исламска држава на свету. Убрзо се уздигла у ранг снажног и великог средњовековног царства које се протезало на два континента, и на тај начин изменила историју. Исто тако, имала је велика историјска достигнућа, нарочито у науци и верској толеранцији

Методе истраживања

Ово истраживање ће фокусирати пре свега на чињеницу како се ова држава уздигла из тоталне анархије у једну јединствену државу под исламом-званичном вером. Као друго, мораће да открије факторе који су утицали да се ово деси и како су стране културе утицале на Арапе након њиховог освајања и како су победили два најјача царства тога времена.

Освојивши главне стожере грчке културе у Азији, врло брзо су почели да користе знање које су Грци и остали народи имали до тада, од математике до медицине и астрономије и чак превазишли западноевропску медицину у то време и у следећим вековима. Оно што је нарочито занимљиво је да су Арапи имали сличан систем освајања као Персијанци, који су имали једно од највећих царстава на свету Верска толеранција је примењена до одређене мере, немуслимани су могли да имају кључне позиције у управи и слободно исповедају своју веру, што је било веома напредно за то време. То је био један од најефикаснијих начина за сузбијање бунтовничких осећања у народу. Рашидунски калифат је био замењен Умајадским калифатом, али, у суштини, то је био наставк првог, Рашидуснког калифата. Надам се да ће мој рад да подстакне интересовање, пре свега људи у нашем друштву за арапску историју и културу и њихова достигнућа, која, по мом мишљењу, није довољно истражена. .

Филип Хити и његова књига "Историја Арапа" ће нам у детаље открити како су успели ово да постигну, као и да нам дочара како су Арапи видели и како виде ове историјске догађаје из сопствене перспективе. Мирослав Брандт, југословенски стручњак за средњи век, осветлиће нам како се ово десило и како је све то на глобалном политичком плану утицало на остатак светау у свом делу "Средњовјековно доба повијесног развитка".

Резултати истраживања

Појава ислама имала је велики утицај на Арапе. Захваљујући њему, арапско друштво, које је било у стању потпуне анархије и нередаи где су владали закони номадских племена, у једну јединствену целину.. Пророк Мухамед, након што је успео да уједини одређени број племена под исламом, одлучио се за вођење великог рата који би ујединио арапска племена под једном заставом. Након успеха у њиховој намери, Арапи су окренули њихову пажњу на суседне државе и напали их. Филип Хити нам указује на то да разлог њихих освајања није био верски, већ економски. У веома кратком раздобљу успели су да освоје огроман простор, од северне Африке до Средње Азијеи наметнули исламску власт и законе ти земљама. Међутим, укључили су административне и пореске системе оних земља које су освојили и на тај начин учинили сопствену управу много ефикаснијом.

Рашидунски калифат на свом врхунцу, 654. године наше ере 1

Закључак

Арапи су успели у стварању огромне државе уз помоћ ислама, која је ујединила њене међусобно посвађана племена и омогућила им да се након тога почну освајањенових земаља Изгледа да је само освајање било покренуто из економских, а не из религијских разлога као што су многи мислили Након освајања громног порстоа, почели су да примењуу и доносе своје законе,ц пркса која није била уобичајена за до скора номадско друштво. Системи управе на које су наишли током својих освајања, користили су у великој мери и 1

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Mohammad_adilRashidun-empire-at-its-peak-close.PNG

послужиле су као модел за њихов сопствени систем и.на тај начин га учинили још ефикаснијим. За разлику од многих освајача, они су скупљали и чували знање које су написали њиховои противници и користили га како би постигли ,много тога, нарочито у медицини, математици и верској толеранцији.

4 Литература: Филип Хити: "Историја Арапа", Веселин Маслеша, Сарајево, 1988. Мирослав Брандт: "Средњовјековно доба шовијесног развитка", СНЛ, Загреб, 1980 http://www.wikipedia.org/

Ravna gora movement as the holder of yugoslav resistance in Second world war Filip Pejković Center for yough talente Belgrade II, Belgrade, filip.pejkovic@yahoo.com

1. The purpose and goal of the research Ridicule and often falsifying history of Ravna Gora movement, which lasted more than seven decades, and the public statements of individuals or groups during the breakup of Yugoslavia, led to the fact that this topic is compromised by the widest public, which resulted in a lack of quality literature. Therefore it was necessary to make a thorough historical analysis with the help of testimony by people of that time, in order to come to a views history of Ravna Gora movement.

2. The applied methods With critical analysis of literature, we tried to avoid all information that are the result of post-war propaganda, ideological opponents, as well as the obvious sympathy of some authors that are diverted from the objective research. It should be noted that the basis for this study were taken two books: ''Ravnogorska istorija'' written by Radovan Kalabić and ''Draža - the death of more than life '' by Pero Simić, but if necessary used chronology, memoirs and other publications. .

3. Results Fundamental research led to the conclusion that members of the Ravna Gora Movement had antipode of that screened during the rule of the socialist regime in Yugoslavia. Although not presented any new information, we've met with a lot unsaid facts about the role of the anti-fascist movement during World War II , but also of his superiors in which we counted the names of exemplary officers, soldiers and host.

4. Conclusion Ravna Gora movement enjoyed the support in allied circles, while the glory of its leaders wrote praises and making films in the United States. However, the major political agreements are this resistance put on the margin of War diplomacy, although his combat not lose intensity. Unfair treatment toward members Ravna Gora movement spanning seven decades, as can be seen from the manner in which they were prosecuted on charges of collaboration with the

occupying forces, deprivation of civil, human and due process rights, and so on. In any case, you can not deny that Ravna Gora movement played a leading role in the fight against the invaders on the territory of the Kingdom of Yugoslavia, since it is the first serious armed uprising began even in the whole of Europe.

5. Literatura 1. Перо Симић, Дража – смрт дужа од живота, Службени гласник, Београд 2012. 2. Мр Радован Калабић, Равногорска историја, ИКП Евро, Париз 1992. 3. Žarko Jokanović, Jovanka Broz: Moj život, moja istina – od rođenja do bolničkih dana, Beograd 2013. 4. Luka Mičeta, Povratak kralja, Laguna, Beograd 2013. 5. Александар Ранковић, Дневничке забелешке, Југословенска књига, Београд 2001. 6. Oto Skorceni, Specijalna misija, Algoritam, Beograd 2009. 7. Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941-1945, Vojnoistorijski institut, Beograd 1964.

LIFE SCIENCE

Identifikacija ćelijskih tipova nastalih diferencijacijom NT2/D1 ćelija pod dejstvom retinoične kiseline Tijana Stanić Regionalni centar za talente Beograd II, Srbija, tijana.stanic.22@gmail.com

1.Uvod Ćelije poreklom od embrionalnih karcinoma imaju svojstva matičnih ćelija koje mogu da se, pod određenim uslovima, diferenciraju u različite tipove ćelija. NT2/D1 je ćelijska linija poreklom od embrionalnog teratokarcinoma testisa koja pokazuje sličnost sa ranim neuroepitelijalnim progenitorima. Pod dejstvom retinoične kiseline ove ćelije se diferenciraju u neurone i ćelije glije. Cilj ovog rada bio je da se metodom imunocitohemije ispita morfologija i identitet ćelija dobijenih u procesu diferencijacije NT2/D1 ćelija.

2. Metoda rada NT2 ćelije su gajene u standardnim uslovima u prisustvu 10 µM all-trans retinoične kiseline. Nakon četiri nedelje diferencijacije, radi dalje analize, višeslojni ćelijski agregati su tripsinizovani, nakon čega je izvršena subkultivacija. Ćelije su zasađene na staklene pokrovne ljuspice a zatim fiksirane 4% paraformaldehidom. Morfologija ćelija je analizirana metodom imunocitohemije u prisustvu citoskeletnog markera alpha-tubulina dok su neuronalni i glijalni tipovi ćelija identifikovani u prisustvu specifičnih markera MAP2 (za neurone) i GFAP (za glijalne ćelije). Oblik i veličina ćelija su analizirani i dokumentovani na fazno-kontrastnom i fluorescentnom mikroskopu.

3. Rezultati istraživanja Na početku tretmana, NT2/D1 ćelije su uočene kao tamne, nediferencirane ćelije granularnog oblika, sa malo citoplazme oko krupnog jedra. Fluorescentnom mikroskopijom u prisustvu antitela na alpha-tubulin detektovana je citoplazma nediferenciranih ćelija. Nakon četvoronedeljnog tretmana, formirana je višeslojna struktura gusto sabijenih ćelija. Na ovom stupnju uočene su svetle ćelije nalik neuronima, sa izraštajima sličnim aksonima, koje u grupama rastu na krupnim neneuronalnim ćelijama. U prisustvu antitela na MAP2 protein ove ćelije su identifikovane kao neuroni. Istovremeno, u malom broju, detektovane su i glijalne ćelije u prisustvu antitela na GFAP protein. Takođe, antitelo na alpha-tubulin omogućilo je da se identifikuje i treća grupa ćelija čiji je identitet ostao nepoznat, jer ove ćelije nisu pokazivale imunoreaktivnost na markere diferenciranih neuralnih ćelija.

Slika 1 – netretirane NT2/D1, alpha-tubulin i DAPI na fluorescentnoj mikrografiji

Slika 2 – NT2/D1 neuroni posle 6 nedelja tretmana retinoičnom kiselinom, alpha-tubulin na fluorescentnoj mikrografiji

4. Zaključak NT2/D1 ćelijska linija predstavlja značajan model sistem za proučavanje neurogeneze kod čoveka i ekspresije gena uključenih u proces neuralne diferencijacije. Metodom imunocitohemije utvrdili smo morfologiju i identitet diferenciranih ćelija, dok će krupne ćelije, negativne na oba markera diferenciranih neuralnih ćelija, biti predmet daljih istraživanja.

5. Literatura [1] B.D.Stefanović,V.Đorđević-Čamba,Z.Kojić,M.Bajčetić, M.Ćetković, Integrativna neurobiologija, Mikro knjiga i B&M, Beograd, 2003. [2] S.J.Pleasure, C.Page, V.M.-Y.Lee, Pure, Postmitotic, Polarized Human Neurons Derived from NTera 2 Cells Provide a System for Expressing Exogenous Proteins in Terminally Differentiated Neurons, The Journal of Neuroscience, 1992. [3] G.Podrygajlo, M.A.Tegenge, A.Gierse, F.PaquetDurand, S.Tan, G.Bicker, M.Stern, Cellular phenotypes of human model neurons (NT2) after differentiation in aggregate culture, Cell Tissue Res 336-439-452, 2009. [4] Peter W. Andrews, Department of Biomedical Science, Western Bank, Unievrsity of Sheffield, From teratocarcinomas to embryonic stem cells, Phil. Trans. R. Soc. Lond. B, 2002.

Razlike u hemijskom sastavu caja jabuke i kruške u zavisnosti od načina pripreme Milica Buhovac Birčaninova 18, Beograd; migoma@eunet.rs na kruške(infuz: u tragovima odnosno dekokt 11,67±0,18 mg katehina/100 ml).

UVOD

Jabuke i kruške su među najrasprostranjenijim voćarskim kulturama kod nas, i zahvaljujući njihovom prisustvu na tržištu tokom cele godine, kao i bogatom sadržaju polifenolnih jedinjenja, one predstavlju značajan izvor sekundarnih metabolita u ishrani. Jabuke i kruške sadrže niz fitohemikalija, ukljucujuci fenolna jedinjenja (flavonoide, antocijane, proantocijanide, tanine). Sve je veće interesovanje istraživača za proučavanje fitohemikalija zbog rezultata koji su pokazali da mogu da uspore razmnožavanje malignih ćelija, regulišu odbranu imunog sistema i štite od oksidacije lipida.(1,2) Epidemiološka istraživanja su povezala konzumaciju jabuka i krušaka sa smanjenjem rizika od kardiovaskularnih bolesti, astme, dijabetesa, Alchajmerove bolesti, povećanjem kapaciteta pluca i gubitkom težine. Pored svežih plodova koji su u našoj sredini uglavnom dostupni veći deo godine, značajni su i prerađene a posebno suvi plodovi koji se pripremaju u vidu vitaminskih napitaka, čajeva. Postoje dva tradicionalna, a i farmakopejski priznata načina pripreme čaja, a to su infuz i dekokt. Cilj je bio da se vidi koji je od ova dva načina bolji kod kruške i jabuke u smislu bolje ekstrakcije i očuvanja aktivnih sastojka za koje se zna da poseduju povoljne efekte na zdravlje ljudi.

METODE

Od mlevenog voća(jabuke i kruške) je prvo napravljen čaj metodama infuz i dekokt. Potom je ohlađeni uzorak ispitivan. Određeni su: ukupni fenoli sa Folin-Ciucalteuovim reage-nsom, ukupni flavonoidi sa aluminijumhloridom i ukupni proantocijanidini (DMACA-reagens). Sva merenja su rađena po tri puta.

Grafik1- Prikaz rezultata

4. ZAKLJUČAK Cilj je bio da se vidi koji je od ova dva načina bolji kod kruške i jabuke u smislu bolje ekstrakcije i očuvanja aktivnih sastojka za koje se zna da poseduju povoljne efekte na zdravlje ljudi. Zaključeno je da u se metodom dekokt bolje čuvaju istraživane fitohemikalije, kao i da ih u jabukama nalazi veći broj.

5. Literatura 1. Hollman P, Katan M: Absorption, metabolism and health effects of dietary flavonoids in man. Biomed Pharmacother 1997, 51:305-310 2. Liu RH: Health benefits of fruit and vegetables are from additive and synergistic combinations of phytochemicals. Am J Clin Nutr 2003, 78(3 Suppl):517S-520S.

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA U čaju pripremanom infuz metodom i kod jabuka i kod krušaka bilo je manje fenola (39,27±0,11 odnosno 17,22±0,05 mg GAE/100 ml) nego u onom pripreanim dekokt metodom(56,65±0,77 odnosno 27, 69±0,03 mg GAE/100 ml). Veća koncentracija fenola u jabukama je očekivana, jer je ima više i u svežem preparatu. Ranija istraživanja su pokazala da u jabukama, pored grožđa, ima najviše fenola od svog voća. Takođe je pokazano da i u kruška ima značajno mnogo ovih fitohemikalija u odnosu na ostalo voće.(3). Ukupnih flavonoida ima mnogo više u jabukama(infuz 14,4±0,04, dekokt 17,2± 0,03 mg katehina/100 ml) nego u kruškama(infuz 4,11±0,01 odnosno dekokt 9,3±0,01 mg katehina/100 ml). Rezultati za proantocijanidine su slični prethodnim. Ponovo su jabuke bogatije ovim jedinjenjima(infuz 14,34±1,64 odnosno dekokt 42,25±0,4 mg katehina/100 ml) u odnosu

3. Adamus W, Greda A: Contents of polyphenols in fruit and vegetables. Elseliver Ldt. 2004, 137

ДејствоекстрактајагоденаДНКоштећењаизазванаводоникпероксидом Ања Декански

Увод

Регионални центар за таленте Београд II, Устаничка 64, Београд, Србија ацијаниједовеодопојавеоштећењаДНК, односнонијеиспољиогенотоксичност (Слика 1).

Захваљујућивисокимконцентрацијамаосновниххрањивихсастојакаиполифенолнихједињења, закојесесматрадаимајуповољнодејствонаљудскоздравља, јагода (Fragaria ananassa, Dutch.) jeзначајновоћеуљудскојисхрани.Новијаистраживањапоказујудасуекстрактијагодеефикасносредствоуборбипротивповишеногнивоаоксидативногстресаућелијама[1,2]. Какобисерасветлилимеханизмињиховогдејстваиутврдилиефектипољудскоздравље, неопходнојеиспитатиекстрактјагодеуодговарајућимсистемима. Упоређењусадругиммакромолекулима, ДНКпредстављанајосетљивијимолекулнадејствооксидативногстреса, абројниподациизлитературеуказујудаоштећењаДНКузрокованаповишенимнивоомоксидативногстресаутичунаразвојхроничнихобољењаиканцера [3]. Водоникпероксидјеагенскојидоводидопојавеоштећења, једноланчанихидволанчанихпрекиданамолекулуДНКикоришћенједаизазове споменутаоштећења. ЦиљрадајеиспитивањеефикасностиекстрактајагодеуснижавањунивоаДНКоштећењаухуманим лимфоцитиманасталихдејствомводоникпероксидаиутврђивањеоптималнеконцентрације испитивањемдознезависностидејстваекстракта.

Слика 1. Ефекатразличитихконцентрацијаекстракта јагоденанивооштећењаДНК

РезултатииспитивањапотенцијалнеантигенотоксичностиуказујудајеекстрактјагодедовеоједозначајногсмањењаоштећењаДНКнасталихдејствомводоникпероксидаупоређењусаконтролом (Слика 2), штоуказуједапоседујегенопротективнасвојства.

Метода рада МетанолниекстрактјагодебогатполифенолимадобијенјесаПолитехничкогУниверзитетаМарке, Анкона, Италија. НивоДНКоштећењаутретиранимћелијамаутврђиванјеме тодомелектрофорезепојединачнихћелија (Кометтестом) [4], којајеширокопримењиванаугенотоксиколошкимиспитивањима. Упрвомделуистраживањаиспитиванајепотенцијалнаген отоксичностекстрактајагоде, односноспособностекстрактадаизазовеДНКоштећења. Леукоцитиперифернекрви 6 младихздравихдобровољацатретиранисуinvitroсарастућ имконцентрацијамаекстракта (0,025; 0,05; 0,1; 0,125; 0,15 и 0,2 mg/mL) утрајањуод 30 минута, накончегајемереннивоДНКоштећења. Уциљуиспитивањаантигенотоксичнихефеката, узорцићелијаистихиспитаникатретиранисуизазивачемоксид ативногстресаводоникпероксидомinvitroутрајањуод 20 минута, апотоминкубиранисаразличитимконцентрацијамаекстрактајагоде (0,025; 0,05; 0,1; 0,125; 0,15 и 0,2 mg/mL) утрајањуод 30 минута. Каоконтроласукоришћенећелијеизложенесамоводоникп ероксидуутрајањуод 20 минута.

Резултати истраживања Резултатииспитивањапотенцијалнегенотоксичностипок азујудаекстрактјагодениуједнојодиспитиванихконцентр

Слика2. Ефекатразличитихконцентрацијаекстрактајагоде (EJ) наниво оштећења ДНК изазванаводоник пероксидом

ИакосусвеиспитиванеконцентрациједовеледоснижавањабројаћелијасаДНКоштећењима, статистичкизначајангенопротективниефекатјепоказаласамоконцентрација 0,1 mg/mL. Одсустводознозависногефектаекстракта, указујенапостојањеконцентрацијекојаиманајбољедејств о, тесеконцентрацијаод 0,1 mg/mLсматразаоптималнууиспитиванимусловима.

Закључак Овајрадприказујепримарниаспектгенотоксиколошкихистраживањановихекстракатабиљногпореклакојасуодзначајазбогпотенцијалнеулогекаосуплеменатаухуманојупотреби. Резултатипотврђујудаекстрактјагодепоседујегенопротективнаиантиоксидативнасвојства, чинећигапрепоручљивимзаупотребуисугеришедаљаиспитивањањеговихмеханизамадејства.

Литература [1] Giampieri F, etal.,Nat Prod Res. 2013;27(4-5):448-55. [2] Basu A, etal.,Crit Rev Food Sci Nutr. 2014;54(6):790-806 [3] Khansari N, etal., Recent Pat Inflamm Allergy Drug Discov. 2009;3(1):73-80. [4] Singh NP, etal., Exp Cell Res. 1988;175(1):184-91

Određivanje pandemijskog potencijala virusa H5N1 bioinformatičkim metodama Marko Tumbas Centar za talente Beograd II, Beograd, tumbasm@gmail.com evoluciju HA1 i njegovog afiniteta ka ljudskom receptoru (Slika 2).

1. Uvod Virus H5N1 je prvi put izolovan 1996. godine u Hong Kongu, prilikom epidemije među živinom. Od tada je došlo do njegovog geografskog širenja, kao i prilagođavanja ka većoj efikasnosti prenošenja na ljude. Najznačajniji protein H5N1 virusa je hemaglutinin. Jedna od njegove dve subjedinice, HA1, ima ulogu pri vezivanju za ćelijske receptore. HA1 ima spektralne karakteristikese koje se ogledaju u efikasnosti prenošenja [1]. Frekvencija F(0.076) odgovara životinjskom, a F(0.236) ljudskom receptoru. Analize proteina virusa gripa H5N1 pokazale su da može doći do mutacija na HA1 delu proteina, koje bi uticale na njegov pandemijski potencijal. Cilj ovog rada je praćenje evolucije virusa ptičijeg gripa i izvođenje predikcija koje mutacije bi dovele do povećanja efikasnosti prenošenja među ljudima.

2. Materijal i metode U istraživanju su korišćene sekvence proteina hemaglutinina izolovaih od 1996. Sekvence su preuzete sa sajta Influenza Virus Resource [2]. Iz sekvenci je izdvojena HA1 subjedinica. Program ISMtree [3] je korišćen kako bi se odredilo evolutivno stablo. Srodnost sekvenci je zasnovana na odnosu između frekvencija 0.236 i 0.076. Posebna paznja je data sekvencama HA1 sa vrednošću F(0.236)/F(0.076)>1. Za njihovu statističku analizu je korišćen χ2 test. Spektri sekvenci su konstruisani pomocu metode informacionih spektara(ISM), a zatim su karakteristični primeri podvrgnuti višestrukom poravnanju sekvenci [4]. Praćenje i predviđanje mutacija koje bi dovele do povećanja odnosa 0.236/0.076 je vršeno AK skenerom.

3. Rezultati i diskusija Sužavanje izbora sekvenci i lociranja žarista zaraze je izvršeno analizom evolucionog stabla svih sekvenci. Na stablu se izdvajaju tri grupe sekvenci se odnosom F(0.236)/F(0.076)>1. One su poreklom iz Nemačke, Egipta i Nigerije (Slika 1). Zemlja porekla Broj sekvenci >1 Egipat 101 Nemacka 58 Nigerija 56 ostali 238

Slika 1 – Sekvence sa odnosom amplitude F(0.236)/F(0.076) > 1 Dobijeni podaci nam ukazuju na značajnu promenu u broju sekvenci sa odnosom F(0.236)/F(0.076)>1 tokom godina. Rezultati se slažu sa podatcima Svetske zdravstvene organizacije o broju zabeleženih slučajeva. Analiziranim sekvencama pripada izvorna sekvenca iz 1996. kao i karakteristične sekvence iz 2006. godine koje prikazuju

Slika 2 – Spektri HA1 proteina A – 1996 Guandong goose, B- 2006 Nigeria chicken C – 2006 Germany duck, D – 2006 Nigeria chicken

Slika 3 – Deo poravnatih sekvenci 241-260 Višestruko poravnanje sekvenci nam prikazuje mutacije koje imaju različite efekte na protein (Slika 3). Predikcije koje bi dovele do ekstremnog povećanja 0.236/0.076 odnosa su vršena na poslednjoj dostupnoj sekvenci. Spektri potencijalno najproblematičnijih mutacija su prikazani na Slici 4.

Slika 4 – Predikcije efekata mutacija A – D54A, B – F290I, C – I284R

4. Zaključak Rezultati nam ukazuju da najveći pandemijski potencijal do sada poseduju sekvence iz Egipta, Nigerije i Nemačke. Najveći broj sekvenci sa vrednošću F(0.236)/F(0.076)>1 je bio 2006 godine čto odgovara vrhuncu zaraze. Mutacije na pozicijama 54, 284 i 290 HA1 proteina mogu da dovedu do povećanja pandemijskog potencijala i izazovu novu zarazu.

5. Literatura [1] V. Veljkovic, N. Veljkovic, C.P. Muller, S. Muller, S. Glisic, V. Perovic, H. Kohler. BMC Struct Biol. 9, (2009), 62. [2] Y. Bao, P. Bolotov, D. Dernovoy, B. Kiryutin, L. Zaslavsky, T. Tatusova, J. Ostell, D. Lipman. J Virol. 82, (2008), 596-601. [3] V.R. Perovic, C.P. Muller, H.L. Niman, N. Veljkovic, U. Dietrich, D.D. Tosic, S. Glisic, V. Veljkovic. PLoS One. 8, (2013), e61572. [4] F. Sievers, A. Wilm, D. Dineen, T.J. Gibson, K. Karplus, W. Li, R. Lopez, H. McWilliam, M. Remmert ET AL. Mol Syst Biol. 7 (2011), 539.

Uticaj genomskog stresa na oblik i veličinu krila Drosophila subobscura Dijana Cvijetić Regionalni Centar za talente Beograd II, dijanachl@gmail.com

Uvod

Inbriding, ukrštanje u srodstvu, predstavlja genomski stres koji može dovesti do poremećaja u stabilnosti genoma [1]. Ovaj fenomen se sreće u prirodi, naročito na staništima čija je fragmentacija izazvana antropogenim uticajem, globalnim klimatskim promenama i rastućim zagađenjima. U takvim situacijama populacija može da bude izolovana određeni vremenski period, što za posledicu ima ukrštanje genetički veoma bliskih jedinki [1]. Rezultat inbridinga je povećavanje homozigotnosti, što može imati pozitivne i negativne efekte na čitav niz različitih osobina, uključujući morfološke osobine i fitnes komponente [2].

vrste (Slika 2). Postoji i značajna interakcija između grupa i pola (Tabela 1). Efekat grupa pol grupa x pol

df 3 1 3

MS 23606 492693 4089

Error

481

626

F 37.7 *** 787.2 *** 6.5 ***

Tabela 1. Dvofaktorska analiza varijanse za veličinu krila (CS) za četiri eksperimentalne grupe i oba pola

Cilj ove studije je bio da se ispita uticaj eksperimentalnog povećavanja prosečne homozigotnosti, kao genomskog stresa, nakon 14 generacija full-sib inbridinga u laboratorijskim uslovima na morfološke osobine krila Drosophila.

Metode rada

U ovom eksperimentu korišćene su jedinke D. subobscura poreklom sa dva ekološki i topološki odvojena staništa (Botaničke bašte u Beogradu i Sićevačke klisure), jer poseduju određeni stepen genetičke diferencijacije usled različitih evolutivnih istorija. Pored homozigota iz inbredovanih linija, korišćeni su i heterozigoti iz direktnih i recipročnih ukrštanja. Za analizu fenotipske varijabilnosti krila korišćeni su odvojeno mužjaci i ženke. Desno krilo svake mušice je fiksirano i potom je napravljena digitalna slika krila. Slike su tačkane sa 13 tačaka (Slika 1). Veličina krila je ispitana preko centroidne veličine (CS), a oblik wmatricom (wm). Razlike između grupa u CS su testirane u ANOVA, a razlike u wm u MANOVA.

Slika 2. Srednja vrednost veličine krila u svim eksperimentalnim grupama po polovima MANOVA je pokazala da nema varijabilnosti u obliku krila kod ispitivanih grupa, što je posledica različitog odgovara gena i puteva uključenih u razviće ovih morfometrijskih karakteristika krila [3], a što je u skladu sa dosadašnjim rezultatima.

Zaključak

Razumevanje prirode fenotipskih varijacija je bitan aspekt evolutivne biologije. Pošto u slučaju inbridinga dolazi do homozigotizacije, i znatno veće pojave recesivnih gena u fenotipu nego što je očekivano, jedno od objašnjenja je da homozigotne jedinke imaju manja krila zbog ekspresije većeg broja recesivnih gena, što može dovesti do lošijih performansi kako jedinke, tako i cele populacije. Pošto je veličina krila usko povezana sa fitnesom jedinke, dobijeni rezultati se mogu tumačiti i teorijom o prednosti heterozigota, gde viši nivo heterozigotnosti povećava adaptivnu vrednost heterozigota.

Slika 1. Desno krilo D. subobscura sa 13 tačaka

Rezultati istraživanja

Rezultati za veličinu krila pokazuju statistički značajne razlike između homozigotnih i heterozigotnih grupa (Tabela 1). Jedinke iz heterozigotnih grupa imaju veća krila od homozigotnih (Slika 2). Takođe, jasno su vidljive razlike u veličini krila kod polova: mužjaci imaju manja krila od ženki, zbog jasno izraženog polnog dimorfizma kod ove

Literatura

[1] L. F. Keller, D. M. Waller, 2002: Inbreeding effects in wild populations. Trends in Ecology & Evolution, 17: 231. [2] M. Lynch 1997: Inbreeding depression and outbreeding depression. In: Genetic effects of straying of non-native fish hatchery fish into natural populations. W. S. Grant (editor). U.S. Dep. Commer., NOAA Tech Memo. [3] V. P Carreira, I. M Soto, J. Mensch, J. J Fanara, 2011: Genetic basis of wing morphogenesis in Drosophila: sexual dimorphism and non-allometric effects of shape variation. BMC Developmental Biology, 11: 32.

IZOLOVANJE I KARAKTERIZACIJA DITERPENA IZ BILJNE VRSTE EUPHORBIA PALUSTRIS MilicaPuđa Regionalni centar za talente Beograd II, milicapudja@gmail.com

Mentori: Dr Vele Tešević, vanredni profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu M. Sc Gordana Krstić, saradnik u nastavi Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

1. Uvod

struktura 13–acetoksi–20–izovaleriloksi–12–deoksiforbola (slika 3).

Biljna vrsta barska mlečika (Euphorbia palustris) je veoma bogata mlečnim sokom–lateksom.1 Poznato je da lateks ove biljke sadrži veliki broj organskih jedinjenja, kao što su diterpeni, fenoli, flavonoidi.2 Jedna od klasa diterpena koja je izolovana iz biljaka roda Euphorbia je klasa tiglijana. Za diterpene tiglijanskog tipa je utvrđeno da poseduju citotoksične, anelgetsko–antipiretičke3 i sedativne efekte,4 kao i da deluju kao iritanti.5

2. Cilj rada Cilj ovog rada je izolovanje diterpena tipa tiglijana iz biljne vrste Euphorbia palustris, kao i njihova karakterizacija.

Slika 1: 1H NMR spektar frakcije 25

3. Materijal i metode Liofilizat mleka Euphorbia palustirs je ekstrahovan dva puta heksanom. Ekstrakt je nanet na kolonu za dry–flash hromatografiju napunjenu silika gelom. Eluiranje je vršeno sistemom rastvarača heksan/etil–acetat, uz povećanje polarnosti rastvarača, odnosno udela etil–acetata. Tok hromatografije je praćen TLC–om. Sa dry–flash kolone je eluirano 17 frakcija. Frakcije 6, 7 i 8 su, na osnovu jednakih R f vrednosti, spojene i nanete na gravitacionu kolonu. Kao stacionarna faza korišćen je silika gel, a kao mobilna sistem rastvarača heksan/etil–acetat. Vršeno je izokratno eluiranje smešom heksan/etil–acetat (V/V 8/2). Tok hromatografije je, takođe praćen TLC–om. Sa gravitacione kolone je eluirano 27 frakcija. Dalje je analizirana frakcija broj 25.

4. Rezultati istraživanja i diskusija Na osnovu rezultata TLC–a frakcija 25 je pripremljena za snimanje NMR spektara. Snimljeni su 1H i 13C NMR spektri. Na osnovu izgleda 1H NMR spektra, može se zaključiti da jedinjenje sadrži dva protona koja se nalaze na sp2– hibridizovanom ugljeniku (H 1 –7.61 ppm, H 7 –5.72). Takođe se može uočiti i prisustvo protona koji se nalazi na oksigenovanom ugljeniku (H 20 –4.45 ppm) (slika 1). Sa 13C NMR spektra se uočava prisustvo keto grupe (C 3 –209.1 ppm), estarskih karbonilnih grupa (izizovaleratna 170.8 ppm, izaceratana 175.2 ppm), kao i dve dvostruke veze u položaju C 1 –C 2 (C 1 –161.4 ppm, C 2 –132.8 ppm) i C 6 –C 7 (C 6 –133.9 ppm, C 7 –134.8 ppm). Uočava se i prisustvo oksigenovanih ugljenikovih atoma (C 4 –73.6 ppm, C 13 –63.2 ppm, C 20 –69.8 ppm) (slika 2). Na osnovu ovih podataka određena je

Slika 2: 13C NMR 20

Slika 3: Struktura 13–acetoksi–

spektar frakcije 25 deoksiforbola

–izovaleriloksi–12–

5. Zaključak U ovom radu opisan je način izolovanja i karakterizacija 13–acetoksi–20–izovaleriloksi–12–deoksiforbola. Karakterizacija izolovanog jedinjenja urađena je pomoću NMR spektara. U daljem istraživanju biće ispitane biološke aktivnosti izolovanog jedinjenja.

6. Literatura 1.

Jančić R. (2004): Botanikafarmaceutika. Službeni list SCG.

2. 3. 4. 5.

Eke,T., et al. (2000): Arch. Ophthalmol (AMA). 18, 13–16. Quing–Wen S. et al. (2008): Chem. Rev. 108, 4295 – 4327 Qing–Gao M. et al. (1997): J. Phytochemistry. 44, 663–666. Baloch I. B. et al. (2007): Eur. J. Med. Chem. 43, 274–281.

„Klanična krv kao osnov za dobijanje biološki vrednih proizvoda“ Tamara Janković Centar za talente Beograd II, tamara.jankovic.97@gmail.com Hemoglobin je metaloprotein čija je osnovna funkcija prenos kiseonika od pluća ka perifernim tkivima. Svaki molekul hemoglobina sadrži četiri atoma gvožđa, i može se, prevođenjem u odgovarajuću farmaceutsku formu, koristiti za prevenciju hipohromne anemije. Nakon oslobađanja hemoglobina iz eritrocita (hemolize), ostaju prazne membrane (duhovi), koje se mogu koristiti kao potpuno biokompatiblini nosači lekova za intravensku primenu. Cilj ovog rada je bio da se ispita mogućnost dobijanje nativnog hemoglobina i “duhova” iz otpadne klanične krvi procesom gradualne hemolize.

2)Postepeni prelazak eritrocita u duhove (fazno-kontrasna mikroskopija)

Materijal i metode Eritrociti su iz svinjske otpadne klanične krvi izolovani centrifugiranjem. Iz njih je hemoglobin izolovan postupkom gradualne hemolize, tj. postepenim sniženjem jonske jačine fosfatnog pufera. Proces hemolize i kvalitet hemoglobina analizirani su spektrofotometrijskim metodama. Morfologija eritrocita i „duhova“ analizirana je fazno-kontrasnom mikroskopijom.

3) Praćenje toka hemolize na osnovu merenja A540 nativnog hemoglobina

4) Dobijeni “kristali” hemoglobina

1)Oprema za izvođenje hemolize

Rezultati Svinjski eritrociti iz otpadne klanične krvi su imali hematološke parametre u okviru referentnih vrednosti i mogli su se koristiti kao polazni materijal koji je obrađivan u procesu gradualne hemolize. Ovim postupkom cije je maksimalno trajanje 30 min, dobijen je hemoglobin koji po svojim spektralnim karakteristikama odgovara nativnom oksihemoglobinu. . Hemoglobin je uspešno preveden u čvrsto stanje dodavanjem maltoze ili amonijum sulfata čime je omogućeno njegovo produženo čuvanje. Duhovi“ dobijeni u ovim procesom su bili istog dijametra kao i nelizirani eritrociti. Ovo znači da se tokom procesa hemolize membrane nisu raspale na vezikule, čime je zadovoljen prvi uslov, da bi se one koristile kao nosači lekova.

Zaključak Ovim radom smo pokazali da se iz otpadne klanične krvi mogu izolovati nativni hemoglobin i „“duhovi“ eritrocita, tj. da se materijal koji predstavlja biohazard može prevesti u biološki vredne proizvode. Na ovaj način moguće je,barem donekle, rešiti pitanje zagađenja životne sredine otpadnim produktima mesne industrije.

Literatura [1] Radoslava N. Pravilović, Slavko B. Mojsilović, Ivana T. Kostić, Vesna

Lj. Ilić, Diana S. Bugarski, Verica B. Đorđević, Branko M. Bugarski. „Optimizacija procesa i izolovanja hemoglobina iz govedjih eritrocita kontrolisanom hemolizom“, Univerzitet u Beogradu, 1Tehnološkometalurški fakultet, Beograd, Srbija, 2Institut za medicinska istraživanja, Beograd, Srbija, 2012.

[2] Radoslava Stojanović, Vesna Ilić, Verica Manojlović, Diana Bugarski,

Marija Dević, Branko Bugarski, „Isolation of Hemoglobin from Bovine Erythrocytes by Controlled Hemolysis in the Membrane Bioreactor, “ Department of Chemical Engineering, Faculty of Technology and Metallurgy, University of Belgrade, Karnegijeva 4, 11000 Belgrade, Serbia, published online on 18th January 2012.

[3] Zorka Djurić, „Izolovanje i dobijanje preparata za tretiranje anemije kod životinja iz otpadne krvi“, Tehnološko- metalurški fakultet, Beograd, Septembar 2010.

Struktura štitaste žlezde mužjaka pacova nakon tretmana uljem konopljike Silvija Milosavljević Regionalni centar za talente Beograd 2

Uvod Konopljika (Vitex agnus-castus L.; VAC) je biljka Mediteranskog područja koja se koristi kao alternativni terapeutik za ublažavanje simptoma PMS-a i menopauze. Takođe, VAC se koristi za ublažavanje simptoma andropauze, osteoporoze, benignog uvećanja prostate i raka prostate. Sa starenjem dolazi do niza promena u funkciji i radu štitaste žlezde, od kojih je najčešća promena hipotireoidizam. Cilj ovog rada je da se ispita da li esencijalno ulje VAC ima uticaj na strukturu i funkciju štitaste žlezde i da seanalizirajupotencijalne promene uštitastoj žlezdi uanimalnom modelu andropauze.

Materijal i metode Mužjaci pacova Wistar soja u kasnom srednjem dobu (16 meseci) su tretirani tri nedelje esencijalnim uljem VAC dozom od 60 mg/kg telesne mase. Nakon dekapitacije, štitaste žlezde su pripremljene za histomorfometrijsku i imunohistohemijsku analizu enzimatiroidne peroksidaze (TPO) i transportera joda (NIS). Koncentracije TSH je određena RIA kitom, dok je koncentracija T4 i T3 hormona u serumu određena ELISA testom.

Rezultati Štitaste žlezde grupe tretirane VAC esencijalnim uljem poseduju karakterističnu mikrofolikularnu strukturu. Volumen folikularnog epitela štitaste žlezde kao i aktivacioni indeks su značajno povećani (p<0.05), dok je volumen koloida značajno smanjen (p<0.05). Serumski nivoi TSH, T4 i T3 su, takođe, značajno povećani (p<0.05). Uočena je promena u lokalizaciji i akumulaciji NIS u folikularnom epitelu, dok lokalizacija i akumulacijaTPO nije značajno izmenjena.

Slika 2. Imunohistohemijsko bojenje tiroidne peroksidaze (TPO) i transportera joda (NIS) kod kontrolnih (C) i andropauzalnih mužjaka pacova tretiranih VAC esencijalnim uljem (VAC).

Zaključak Pokazano je da esencijalno ulje VAC ima uticaj na strukturu i funkciju štitaste žlezde. Primena VAC esencijalnog ulja uzrokuje mikrofolikularne promena u štitastoj žlezdi,akumulaciju NIS proteina i povećavaju nivo tiroidnih hormona i TSH u serumu. Detektovane promene ukazuju na povećan transport joda u folikularni epitel, a time i povećanu biosintezu tiroidnih hormona. Ova studija nedvosmisleno pokazuje da esencijalno ulje VAC deluje pozitivno na aktivnost štitaste žlezde, te se nesmetano može koristiti u prevenciji i terapiji simptoma koji prate andropauzu.

Literatura Šošić-Jurjević B. i sar. (2010). Subcutaneusly administrated Vitex agnus-castus Essential oil modulates thzroid structure and increases serum TSH and total thyroid hormone levelsin middle-aged male rats.The 14th International Thyroid Congress, September 11-16., Paris, France, 2010. Abstracts, p-0303. Ignjatović Dj. i sar (2012). Bioactivity of the essential oil from berries of Vitex agnus castus in middle aged male rats. Digest Journal of Nanomaterials and Biostructure. 7:17271734. Slika 1. Koncentracija TSH hormona (A), T 4 hormona(B) i T 3 hormona (C) u serumu kontrolnih (C) i andropauzalnih mužjaka pacova tretiranih VAC esencijalnim uljem (VAC).

Pantelić J. i sar. (2013). Vitex agnus-castus essential oil affects thyroid C cells and bone metabolism in middle-aged male rats. Acta Veterinaria. 63:23-35.

Alelohemijska analiza odbrambenog sekreta kod vrste Polydesmus collaris sa Avale, Srbija Konstantin Kostić Centar za talente Beograd II, Beograd, kostic.prof@gmail.com

1. Uvod Stonoge ili diplopode su drevna i najrasprostranjenija grupa životinja, koja broji više od 12,000 vrsta [1]. Ovi zglavkari su takođe poznati i pod nazivom ,,hemijski ratnici“. Većina ovih diplopoda poseduje odbrambene žlezde (ozadene), sa različitim sastavom odbrambrenog sekreta u zavisnosti od taksonomske grupe. Većina vrsta pripada redu Polydesmida koja su poznata kao cijanogene diplopode zbog izlučivanja HCN i cijanogenih jedinjenja [1]. Do danas, hemijski sastav tečnih izlučevina diplopoda je poznata samo kod manje od 2% svih vrsta [2].

Tabela 1: Hemijski sastav odbrambenog sekreta kod vrste Polydesmus collaris C. L. Koch, 1847 analiziran pomoću GC-MS. Hemijsko jedinjenje 1 2 3 4 5 6 7

Benzaldehid Benzonitril Benzil metil keton Benzil etil keton 2-Metil-1,4-naftohinon Mandelonitril benzoat Benzojeva kiselina

Rt (min) 6,6 11,1 12,6 16,9 29,4 45,2 51,9

Relativna prisutnost (%) 55,9 42,3 0,4 1,0 0,1 0,1 0,2

Cilj rada

Cilj ovog rada je bio da se odrede i identifikuju hemijska jedinjenja odbrambenog sekreta analizirane vrste, da se utvrde međuvrsne varijacije hemijskih sastojaka kod prethodno analiziranih formi, i potvrditi doslednost cijanogeneze kod vrsta u redu Polydesmida.

3. Metode rada Primerci vrste P. collaris su sakupljani u jesen (septembar 2013.) na planini Avali, nadomak Beograda. Polidezmide su skladištene u plastične kutije sa slojem đubrišta i zemljišta, i čuvane su u laboratoriji nekoliko dana. Velika vlažnost u kutijama bila je održavana uz pomoć svakodnevnog prskanja vodom. Hemijske analize su vršene na Agilent 7890A GC sistemu. Pretraživanje baze podataka i mass spectral deconvolution and extraction vršene su korišćenjem NISTAMDIS (Automated Mass Spectral Deconvolution and Identification System) software, ver. 2.64.

4. Rezultati istraživanja Analiza odbrambrenog sekreta kod vrste P. collaris pokazala je prisustvo osam jedinjenja (sedam jedinjenja u Tabeli 1; prisustvo HCN potvrđeno je testom pikrinske kiseline). Dva glavna jedinjenja su benzaldehid i benzonitril. Nema značajnih razlika u količini ovih komponenata između polova analizirane vrste. Benzaldehid i HCN su poznati kao najčešće odbrambene supstance kod raznolikih polidezmida [3], i kod analizirane vrste imaju alomonalnu funkciju. 2-Metil-1,4naftohinon je prvi put detektovan u celom rodu Polidezmida. Sa druge strane, postojanje ovog jedinjenja pokazuje specifičnost hemijskog sastava ove vrste u redu Polidezmida. Prisustvo mandelonitril-benzoata u odbrambenim izlučevinama je interesantno, zato što ono može predstavljati mehanizam koja stabilizuje mandelonitril ako je uzorak konzumiran od strane predatora [4].

Grafik 1: GC-MS TIC ; Broj pikova predstavlja broj jedinjenja koja su prikazana u Tabeli 1.

Zaključak

Sa izuzetkom necijanogeničnih Polidesmida [4] većina polidezmidnih diplopoda su cijanotični, što je potvrđeno ovom studijom. Analizirana vrsta Polidezmida ima sprecifična hemijska jedinjenja, vidno različita od prethodno analiziranih vrsta. Osam detektovanih jedinjenja ima alomonalnu funkciju, ali neke od njih imaju i antimikrobno ili fungicidno delovanje.

References [1] S. Hopkin, H. Read: The Bioilogy of Millipedes. New York, Oxford University Press, (1992), 233pp. [2] O. Eisner, D. Alsop, K. Hicks, J. Meinwald: Defensive secretions of millipedes. Pp. 41. In Bettini (Ed.) Arthropod venoms. Springer Verlag, Heidelberg Berlin (1978). [3] S. Makarov, B. Ćurčić, V. Tešević, M. Jadranin, Lj. Vujisić, S. Ćurčić, B. Mandić, T. Sekulić, B. Mitić: J. Chem Ecol. 35, (2010), 978-982. [4] Y. Kuwahara, N. Shimizu, T. Tanabe: J. Chem. Ecol, 37, (2011), 232-238.

Delovanje dezinficijenasa Peral S® i Sekusept® Pulver na meticilin - rezistentne stafilokoke poreklom od životinja i ljudi

Uvod Pojava meticilin - rezistentnih stafilokoka (MRS) smatra se jednim od najvećih problema u humanoj i veterinarskoj medicini s obzirom na to da su ovi sojevi rezistentni na sve beta-laktamske antibiotike, ali i na većinu drugih antibiotika koji se danas koriste u kliničkoj praksi. Zbog suženog izbora delotvornih antibiotika, sojevi MRS dovode do vrlo teških, često fatalnih infekcija kod ljudi i životinja. Zbog dramatičnog pogoršanja epidemiološke situacije sojeva MRS, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Svetska zdravstvena organizacija za životinje (OIE) preporučuju smanjivanje i strogu kontrolu upotrebe antibiotika kod ljudi i životinja uz istovremeno pojačanje mera dezinfekcije u bolnicama i na farmama. Kako se povećava prevalencija rezistencije sojeva MRS na različite dezinficijense, postavlja se pitanje efikasnosti primene dezinfekcionih sredstava. Cilj ovog istraživanja je da se utvrdi da li se sojevi MRS mogu efikasno uništiti primenom dva komercijalna preparata koja se široko primenjuju u Srbiji u cilju dezinfekcije ruku i instrumenata.

Materijal i metode U ispitivanju su korišćeni sojevi MRS izolovani iz briseva ušiju, očiju, kože i nosa poreklom od pasa, mačaka i ljudi. Identifikacija stafilokoka izvršena je primenom API ID 32 testa (bioMeriuex). Kao kontrole su korišćeni sojevi MRSA ATCC 43300, ATCC 33591 i S.aureus ATCC 25923. Potvrda da izolovani sojevi stafilokoka pripadaju kategoriji MRS izvršena je ispitivanjem prisustva mecA gena primenom metode PCR. Ispitivana je antibakterijska aktivnost dezinficijenasa Peral S® (Midra Eko DOO, Srbija) u koncentracijama od 0,2% i 0,5% i Sekusept® Pulver (Ecolab, Nemačka) u koncentraciji 2%. Aktivni princip preparata Peral S® je persirćetna kiselina, a Sekusept® Pulver ima kombinovani hemijski sastav. Primenjeni su kvalitativni suspenzioni test i metoda BS EN 1276:1997 koja služi za kvantitativno određivanje baktericidnog efekta dezinficijenasa ali je modifikovana u pravcu kvalitativne procene efikasnosti preparata (ima ili nema preživelih mikroorganizama nakon delovanja dezinficijensa). U suspenzionoj metodi, ispitivani

sojevi MRS bili su inokulisani u rastvore dezinficijenasa u finalnom broju od 9x106/mL, a provera efikasnosti dezinfekcije vršena je u vremenima ekspozicije od 5, 10, 15, 20, 30 i 60 minuta. U BS EN 1276:1997 metodi finalni broj bakterija iznosio je 6x107/mL sa vremenima ekspozicije od 2, 5, 10, 15, 20 i 30 minuta.

Rezultati Primenom suspenzione metode, ustanovljeno je da Peral S® u koncentraciji 0,2% i Sekusept® Pulver u koncentraciji 2% efikasno ubijaju sve ispitivane sojeve MRS u vremenu od 5 minuta. Međutim, primenom metode BS EN 1276:1997, ustanovljeno je da Peral S® u koncentraciji 0,2% u vremenu ekspozicije od 2 minuta nije bio efikasan jer je 6 od 15 sojeva preživelo delovanje dezinficijensa, a dva soja dezinfekciju i u trajanju od 5 minuta. U BS EN 1276:1997 metodi, Peral S® koncentracije 0,5% efikasno je uništio sve ispitivane sojeve MRS u vremenu od 2 minuta. Primenom metode BS EN 1276:1997, ustanovljeno je da Sekusept® Pulver u koncentraciji 2% u vremenu ekspozicije od 2 minuta nije bio efikasan jer je 7 od 15 sojeva ostalo vijabilno, ali isti dezinficijens bio je potpuno efikasan u vremenu trajanja dezinfekcije od 5 minuta.

Zaključak Metoda BS EN 1276:1997 se pokazala kao preciznija u evaluaciji efikasnosti ispitivanih dezinficijenasa. Preparat Peral S® u koncentraciji od 0,5% i vremenu trajanja dezinfekcije od najmanje 2 minuta uništava sve prisutne MRS sojeve. Ako se Peral S® koristi u koncentracijama manjim od 0,5%, vreme trajanja dezinfekcije bi onda trebalo da iznosi najmanje 10 minuta. Preparat Sekusept® Pulver u preporučenoj koncentraciji od 2%, efikasan je u vremenu trajanja dezinfekcije od najmanje 5 minuta.

Uticaj polnih steroida na kontrakcije i histologiju materica acikličnih pacova Fedor Filipović Centar za mlade talente Beograd II, Beograd, fedorf98@gmail.com

Uvod Hormoni jajnika izazivaju ciklične promene u ćelijskoj morfologiji i histologiji ženskog genitalnog trakta (1). Delovanje estradiola i progesterona na kontraktilnu aktivnost izolovane materice pacova proučavan je ranije (2) ali uticaj ovih hormona na glatku muskulaturu acikličnih pacova u odnosu na adultne još uvek je nepoznat. Kod menopauzalnih žena, terapija estrogenom povećava rizik od pojave kancera endometrijuma (3). Cilj ovog rada je da se ispita uticaj tretmana polnim horminima na matericu acikličnih pacova.

Kod adultnih kontrolnih pacova, luminalni epitel se sastoji od visoko cilindričnih ćelija i endometrijalne žlezde su dobro razvijene. Kod acikličnih kontrolnih pacova visina epitelijalnih ćelija je smanjena u odnosu na visinu kod adultnih. Materice acikličnih pacova tretiranih sa EE su više hiperemične (prokrvljene i uvećane), sa višim epitelom nego kod acikličnih kontrolnih životinja. Histološka slika materica acikličnih pacova tretiranih sa P4 slična je acikličnoj kontrolnoj grupi.

Materijal i metode Dve grupe acikličnih ženki pacova Wistar soja tretirane su etinil estradiolom (EE) ili progesteronom (P4) tokom 4 nedelje. Treća grupa acikličnih pacova i četvrta adultna grupa služile su kao kontrole. Rogovi materica kontrolnih grupa korišćeni su za ex vivo testiranje kontrakcija u kupatilima za organe. Nakon perioda uravnoteženja kada su materice postiglie stabilne kontrakcije (indukovane sa K+ ili Ca 2+ jonima), zabeležene su tenzije miometrijuma nakon dodavanja rastućih koncentracija EE ili P4. Deo rogova materica kontrolnih i in vivo tretiranih pacova su korišćeni za histološku analizu. Tkiva su fiksirana, rutinski procesuirana, ukalupljena u paraplast i poprečno sečena. Preseci su bojeni hematoksilinom i eozinom (HE) i posmatrani uz pomoć svetlosnog mikroskopa.

Rezultati i diskusija Primena EE i P4 dovodi do dozno zavisne relaksacije materica stimulisanih i sa KCl i sa CaCl 2 . Nema razlike između efekta relaksacije postignute uz pomoć P4, u prisustvu KCl ili CaCl 2 kod acikličnih pacova u poređenju sa adultnim. S druge strane EE ima jači relaksirajući efekat kod materica acikličnih pacova stimulisanih sa KCl nego kod adultnih, dok se u malim koncentracijama uočava slabiji efekat kod materica stimulisanih sa CaCl 2 .

Slika 2. Poprečni preseci materica pacova. Svetlosni mikroskop, HE bojenje

Zaključak Estradiol i progesteron izazivaju dozno zavisan relaksirajući efekat na glatku muskulaturu materice acikličnih pacova. Međutim, razlike u relaksaciji između adultnih i acikličnih pacova koja je izazvana estradiolom mogu nastati zbog modulacije jonskih kanala tokom procesa starenja. Histološka analiza ukazuje da nedostatak polnih hormona, usled starenja, remeti strukturu tkiva materice, a naknadni tretman estradiolom, koji izaziva hipertrofične promene može dodatno doprineti razvoju kancera endometrijuma.

Literatura

Slika 1.Sigmoidalna kriva relaksacije izolovanih materica izazvane različitim dozama EE i P4

[1] Spornitz UM, Socin CD, Dravid AA. Anatomical Record, (1999), 254: 116-126. [2] Aman M, Hirano K, Nishimura J, Nakano H, Kanaide H. British Journal of Pharmacology, (2005), 146: 425– 434. [3] Ziel HK. Obstet Gynecol, (1982), 60: 509–515.

Ispitivanje efikasnosti luženja metala iz jalovine različitim koncentracijama ramnolipida Etir Chalabi Centar za talente Beograd II, Beograd, etirchalabi@gmail.com

1. Uvod

4. Rezultati i diskusija

Zagađenje zemljišta teškim metalima predstavlja ozbiljnu pretnju čovekovom zdravlju i životnoj sredini. Posebnu opasnost predstavljaju jalovine i otpadne stene koje sadrže As i druge teške metale pošto i u niskim koncentracijama imaju negativan uticaj na sve organizme. Bioremedijacija predstavlja efikasan i ekonomski prihvatljiv metod rešavanja ovog problema i zato je veoma perspektivna “zelena tehnologija”. Ramnolipidi su anjonski glikolipidni biosurfaktanti koji imaju sposobnost da mobilišu metale tako što sa njima grade komplekse ili micele što doprinosi povećanju njihove rastvorljivosti. Neke odlike ramnolipida, kao što su nizak stepen toksičnosti, biorazgradivost, mogućnost proizvodnje iz obnovljivih izvora, kao i mogućnost produkcije u relativno visokim količinama u kratkom vremenskom periodu daju im prednost u odnosu na ostale sintetske surfaktante u postupcima ispiranja zemljišta kontaminiranog teškim metalima [1,2].

Produkcija ramnolipida fermentacijom dala je prinos 637.8 mg/L. Tankoslojnom hromatografijom na silika gel ploči uočene su dve komponente u produkovanoj smeši ramnolipida čije su Rf vrednosti bile 0.174, za manje mobilnu frakciju smeše tj. di-ramnolipide, i 0.484 za mobilniju frakciju tj. mono-ramnolipide. Dobijene Rf vrednosti u skladu su sa literaturno dostupnim. Dobijeni sadržaji metala u uzorku borske jalovine uglavnom su u skladu sa prethodno publikovanim [3], dok značajna razlika postoji samo kod Zn kod koga je vrednost veća. U eksperimentu luženja najveća efikasnost izluženja za najveći broj metala (Fe, Co, Cr, Zn) postignuta je kontrolnim rastvorom NaOH bez ramnolipida (izuzetak su As, Cu, Ni, Pb, Sr). Kada su u pitanju rastvori ramnolipida različitih koncentracija, najveće izluženje se postiže pomoću 0.1% rastvora ramnolipida.

2. Cilj Cilj ovog rada bio je da se ispita uticaj različitih koncentracija ramnolipida, produkovanih pomoću bakterijskog soja Pseudomonas aeruginosa D3, na efikasnost luženja teških metala iz jalovine.

3. Materijal i metode Ramnolipidi su produkovani postupkom fermentacije pomoću bakterijskog soja Pseudomonas aeruginosa D3 na PPGAS podlozi. Fermentacija je trajala 4 dana na mućkalici na 28˚C. Nakon odvajanja biomase centrifugiranjem, ramnolipidi su ekstrahovani iz fermentacione tečnosti smešom rastvarača hloroform:metanol (2:1,v/v), a organski ekstrakt je osušen anhidrovanim natrijum–sulfatom i uparen do suva na vakum uparivaču. Prisustvo mono- i diramnolipida potvrđeno je tankoslojnom hromatografijom na silika gel ploči, pri čemu je kao mobilna faza za razdvajanje korišćena smeša rastvarača hloroform:metanol:voda (65:15:12, v/v/v). U eksperimentu luženja teških metala kao supstrat je korišćen uzorak flotacione jalovine iz Bora. Ispitivanje efikasnosti izluženja rađeno je pomoću 0.05%, 0.1% i 0.15% rastvora ramnolipida u NaOH (pH=11), a kao kontrola je korišćen NaOH (pH=11) bez ramnolipida. Iz uzorka borske jalovine rađena je ekstrakcija batch tehnikom na mućkalici u toku noći, sa odnosom čvrste i tečne faze 1:10 (w/v). Uzorci dobijeni nakon luženja, kao i uzorak same jalovine, razloženi su mokrom digestijom pomoću HNO 3 i normalizovani do 50 ml, a analiza sadržaja teških metala rađena je ICP (Inductively Coupled Plasma) metodom.

Slika 1: Sadržaj elemenata As, Fe, Cu, Pb, Mo ekstrahovanih rastvorima ramnolipida različitih koncentracija iz borske jalovine

5. Zaključak Fermentacijom pomoću bakterijskog soja Pseudomonas aeruginosa D3 na PPGAS podlozi ostvaruje se prinos oko 630 mg/L. Najveće izluženje metala postiže se pomoću 0,1% rastvora ramnolipida. U narednim istraživanjima treba proveriti efekat NaOH bez ramnolipida kao lužnog rastvora, kao i uticaj odnosa čvrste i tečne faze na efikasnost luženja.

6. Literatura [1] M. Pacwa-Plociniczak, G.A. Plaza, Z. PiotrowskaSeget, S.S. Cameotra, Int. J. Mol. Sci. 12, (2011), 633 [2] A.A. Juwarkar, A. Nair, K.V. Dubey, S.K. Singh, S. Devotta: Chemosphere 68, (2007), 1996 [3] M.M. Antonijević, M.D. Dimitrijević, Z.O. Stevanović, S.M. Serbula, G.D. Bogdanović, J. Hazard. Mater. 158, (2008), 23

MATHEMATICS

Игре око нас Кнежевић Лука Центар за таленте Београд II, Београд, knezevicluka08@gmail.com Прихватањем (П) понуде за рекламу фирма 1 има смањење профита, али уколико не прихвати (Н), фирма 1.Увод 2 ће прихватити (П), и довести фирму 1 до већег губитка, што видимо на слици 2. У животу смо окружени разним надметањима и играма а да често нисмо ни свесни тога. Свака донета одлука и сваки повучен потез се може и математички размотрити. Наизглед логична решења нису увек и најбоља, као што многи мисле. Због тога ћемо у овом раду користити примере из свакодневног живота.

2.Метода рада Математичка анализа нових и постојећих примера из области „Теорија игара“, који имају примену у реалном свету.

3.Резултати истраживања Долазак до нових закључака у секвенцијалним играма и одређивање победничке стратегије.

Слика 3-Претње Уласком (У) нове фирме на тржиште долази до смањења корисника постојеће фирме. Како би се то зауставило долази до претњи о смањењу цене (Р). Та претња није кредибилна, и нова фирма је може одбацити, јер стара фирма такође нема прихода при смањењу цене. На трећој слици то и видимо, и закључујемо да ће цена остати иста (О), али ће постојати конкуренција. Помоћу Нешовог еквилибријума, затвореникове дилеме, одређивања кредибилних претњи и повратне индукције долазимо до ових закључака.

4.Закључак Слика 1-Одабир цене На овој слици видимо који би профит оствариле фирме 1 и 2 након одабира више (В) или ниже (Н) цене артикла. Такође видимо да изабрана стратегија не доноси максималан профит, већ најсигурнији, јер фирме не сарађују а одлуку доносе тако што увек бирају већи профит.

Видимо да је математика свуда око нас, и да треба проверити сваку стратегију како би се дошло до најбољег решења. Овиме такође желим да приближим „Теорију игара“ свакодневном животу и да јој нађем нове примере и намене.

5.Литература 1.http://gatton.uky.edu/faculty/sandford/401_f12/sequential .pdf 2. http://bk.docsity.com/sr-video/13__Sekvencijalne_igre 3.http://www.ef.uns.ac.rs/Download/menadzment_rizikom_ master/2010-01-11_teorija_igara.pdf 4.„Теорија игара: примена“,Стојановић Божо

Слика 2-Одабир рекламе

елементи

Kirkmanov problem o učenicama Nikolina Marković Regionalni centar za talente Beograd II, Beograd, nikolinam98@gmail.com tako da h−1 mora biti deljivo sa k. Ako količnik označimo sa p, tj. p =

1. Uvod Kirkmanov problem spada u oblast takozvane „rekreativne matematike”, a on glasi: 15 učenica svakog dana šetaju do škole u pet grupa po tri učenice, potrebno je napraviti sedmični raspored grupa tako da svaki par učenica bude u istoj grupi samo jednom. Za rešavanje ovog i sličnih, praktičnih problema potrebno je poznavanje metoda kombinatorike konačnih skupova. Rešenje problema vodi do takozvanog Štajnerovog sistema trojki, nazvanih tako prema radovima Jakoba Štajnera. Cilj istraživanja u ovom radu je pronalaženje rešenja za Kirkmanov problem i njegova veza sa blok dizajnom i Štajnerovim sistemom trojki.

, nakon kraćih transformacija dobijamo: v=g∙k

(1)

Na fiksnom i rotirajućem disku prikazanom na slici 1 na kome su obeleženi trogulovi i tačke imamo rešenje za v=15. Naznačeni trouglovi ustvari predstavljaju tražene trojke i zbog toga ne smeju biti podudarni. Početni položaj u kome se brojevi i tačke oba diska poklapaju daje raspored trojki za prvi dan. Raspored za sledećih šest dana dobićemo rotacijom gornjeg diska za dve jedinice u proizvoljnom smeru. To znači da tačku 1 na rotirajućem disku treba redom poklopiti sa brojevima 3, 5, 7, 9, 11, 13 na nepokretnom disku (ili u obrnutnom redu, što je svejedno).

2. Metoda rada Problem se može rešiti istraživanjem na više različitih načina, ali samo oni oblici rešenja koji su od praktičnog i teoretskog interesa su oni koji su utemeljeni na metodologiji matematike. Prvo postavljamo algebarske uslove za rešenje problema. Drugi pristup je da na odgovarajući način problem uopštimo i shvatimo kroz rešavanje jednostavnijih slučajeva. Neka od rešenja predstavljamo pomoću napravljenog fiksnog i rotirajućeg diska. Zatim, pridržavajući se određenih pravila, uređujemo skup od 15 elemenata i forimiramo trojke. Definišemo blok dizajn, Štajnerov sistem trojki i parametre Kirkmanovog trostrukog sistema.

3. Rezultati istraživanja Nije potrebno mnogo da bi se otkrilo da pronalaženje rešenja nije trivijalna stvar. S obzirom da je broj devojčica prirodan broj v, a one prema uslovu zadatka moraju da šetaju svakog dana u g redova, od kojih se svaki red sastoji od k devojčica, očigledno je da je v=g∙k

(1)

Svaka devojčica šeta sa k − 1 različitim pratiocem svakog od h dana, s toga šeta sa svakom od njenih pratilaca v − 1. Algebarski izraz ovog uslova je: v−1=h

(2)

Iz ove dve jednačine dobijamo : g =h −

(3)

Slika 1-Rešenje za v=15 Najznačajnija primena Kirkmanovog problema je u razvoju elementarnte teorije blok dizajna kojim sam se bavila u završnom delu mog rada.

4. Zaključak Kirkmanov problem o učenicama ne zahteva poznavanje previše apstraktnih matematičkih metoda. Za njegovo rešavanje potrebno je poznavanje osnovnih metoda kombinatorike konačnih skupova, a njegova primena je generisala elementarnu teoriju blok dizajna.

5. Literatura [1.] D. Cvetković, S. Simić, Kombinatorika i grafovi, Beograd, 2006. [2.] G. Berman, K. D. Fryer, Introduction to Combinatorics, New York-London 1972. [3.] M. Petković, Zanimljivi problemi velikih matematičara, Beograd, 2008. [4.] The Astronomic Journal, Cyclic solutions of the school-girl puzzle, vol. VI, 1859-1861.

Такмичарска стратегија-Теорија игара Урош Јаковљевић Регионални центар за таленте II, Србија, urosh.belgrade@gmail.com

изабраних стратегија и одговарајућих представља Нешов еквилибријум.

Увод

добитака

У свакодневном животу често се налазимо у конфликтним ситуацијама, често треба да одаберемо једну од две ствари. Ми смо играчи једне велике игре, а да тога нисмо ни свесни. Да бисмо боље разумели наш живот и дешавања, као и да бисмо знали шта се догађа ако купујемо пицу, а шта ако купујемо кифлу у некој пекари, ми смо написали овај рад. Ова област приказује реалност, као и стварне могућности, али и могуће добитке.

Метода рада

Слика 2 - Основна матрица саме игре Овде имамо приказане ситуације које могу да се дoгоде у зависности од цена које пекаре могу да изаберу, тј. у зависности од потеза играча. Ово су у ствари добици ове игре. Запис 6.0/6.0 означава да се лево односи на пекару Рим,а десно на пекару Сузана. Ово важи и за све остале бројеве у матрици. Међутим управо таква одлука играча, да не мењају стратегије је често кобна за њихов заједнички добитак.

Слика 1- пекара Објаснићемо основе теорије кроз доста примера и илустрација да би смо разумели саму игру. У тим примерима ми ћемо бити непосредни посматрачи, ми ћемо бити ти који прате доношење рационалних одлука, ми ћемо бити критичари. У овом раду ћемо пратити конкурентске ситуације у форми игре. Почећемо са две пекаре и пратићемо њихове акције у матрици. Ту ћемо покушати да анализирамо саму игру и нађемо оптималну стратегију исте.

Резултати истраживања

Рационалан играч увек бира доминатну стратегију. Из овога закључујемо да ће и наш противник играти рационално, те ће користити ову врсту стратегије. Истраживањем смо дошли до тога да играчи често не желе да промене стратегије. Такав концепт решења игре је Нешов еквилибријум код кога се подразумева да сваки играч зна стратегије осталих играча, и ниједан играч не може да профитира тако што само он промени своју стратегију . Тај скуп

Затвореникова дилема значи да у игри постоји могућност за већим профитом оба играча, али индивидуално гледајући игру ниједном од њих не одговара тај потез. У раду смо одговорили на питање зашто је ово толико честа појава.

Закључак

У овом раду који говори о такмичарској (конкурентској) стратегији две пекаре научили смо зашто треба узимати у обзир стратегије других играча када доносимо своју одлуку, јер ми свакако нисмо у вакууму и наше акције ће изазвати реакције других играча. Ако посматрамо стратегијски и ако размишљамо паметно ми можемо предвидети те реакције, што нам такође помаже око доношења одлуке. Овде смо говорили о симултаним играма и видели смо шта је то матрица игре, сада знамо и како да нађемо доминатну стратегију. Такође у анализи самих игара смо дошли и до појмова Нешов еквилибријум и Затвореникова дилема. Увидели смо да треба да постоје разлози за сарадњу, јер често можемо значајно да увећамо свој профит.

Литература 1. ,,Победа или пораз – Стратегије и Теорије игара'' - Никола Милић и Лука Станојевић

2. https://www.youtube.com/watch?v=x8gOi7D6QeQ

Optimizacija kolonijom pčela za Hamiltonov p-medijana problem Dejan Kovač, mentor mr Nataša Kovač Centar za talenteBeograd II, Beograd, kovac.dejan.montenegro@gmail.com

U ovom radu predstavljen je nov algoritam baziran na metaheurističkom algoritmu sa optimizacijom kolonijom pčela čiji je cilj pronalazak suboptimlanih rešenja Hamiltonovog p-medijana problema. Predloženi algoritam ima zadatak da u što kraćem procesorskom vremenu zadati skup od n tačaka euklidskog prostora rasporedi u k disjunktinih klasa, nad kojima će se formitati Hamiltonove konture tako da se minimizuje vrednost funkcije cilja koja predstavlja ukupnu dužinu svih Hamiltonovih kontura. Nakon implementacije osnovnog algoritma za optimizaciju kolonijom pčela, implementirane su i dve tehnike popravke rešenja koje su primenjene na formiranom kompletnom rešenju dobijenom primenom osnovnog algoritma.

U okviru kolona su prikazane vrednosti funkcije cilja osnovnog algoritma, kao i algoritma obogaćenog tehnikom Popravke I i osnovnog algoritma proširenog sa algoritmom Popravke II, kao i odgovarajuća procesorska vremena za njihovo pronalaženje. Testiran je osnovni optimizacioni algoritam i date su vrednosti funkcije cilja sa odgovarajućim CPU vremenom. U okviru Popravka I osnovni algoritam je proširen algoritmom koji eliminiše samopresecanja Hamiltonovih kontura, što dovodi do popravka rešenja, a pri tome se procesorsko vreme povećava za zanemarljivo male veličine. Na kraju je testiran isti skup test primera i na algoritmu koji predstavlja integraciju osnovnog algoritma sa obe tehnike popravka, gde se osim samopresecanja, u okviru algoritma Popravak II eliminišu i eventualna presecanja dve ili više Hamiltonovih kontura.

2. Metode rada

4. Zaključak

Tokom istraživanja korištena je literatura u kojoj je prikazan matematički model Hamiltonovog p-medijana problema i rad koji daje detaljan opis algoritma optimizacije kolonijom pčela. Algoritam i postavka problema su kodirani u Wolfram Mathematica v8.0 programskom jeziku. Pregledom postojeće naučne literature ne može se utvrditi da su drugi autori pristupali ovom problemu na predloženi način tako da je ovaj rad predstavlja doprinos u ovom istraživačkom polju.

Iz preliminarnih rezultata može se zaključiti da algoritam daje vrlo dobre rezultate u generisanju i popravljanju rešenja za Hamiltonov p-medijana problem. Kao što je prikazano u eksperimentalnim rezultatima, predložena implementacija algoritma se uspešno može primeniti na dobijanje kvalitetnih suboptimalnih rešenja Hamiltonovog p-medijana problema. Procesorska vremena su vrlo mala a kvalitet generisanih rešenja omogućava da se ona mogu koristiti bilo kao krajnja rešenja predstavljenog problema, ili kao početna rešenja za neki egzaktni algoritam Hamiltonovog p-medijana problema. Takođe je pokazano da je efikasno razvijati tehnike za popravljanje kompletnih rešenja generisanih optimizacijom pčela, gde je potrebno razvijati efikasne tehnike koje će uz mala procesorska vremena brzo popravljati formirana rešenja. U svim test primerima, predložene tehnike su dale popravak suboptimalnih rešenja sa zanemarljivo malim utroškom procesorskog vremena.

1. Uvod

3. Rezultati Algoritam je testiran na test primeru predloženom u naučnoj literaturi, a zatim i na veštački generisanim test primerima. Svi testovi su izvršeni na računaru sa procesorom Pentium 4 3.00-GHz CPU sa 512 MB RAM-a sa Microsoft Windows XP Professional Version 2002 Service Pack 2 operativnim sistemom. U prvom test primeru koji su predložili autori u [4], algoritam je bio u stanju da pronađe optimum za 0.01 sekundu, što je bio ohrabrujuć znak da je predloženi algoritam za zadati problem dobro razvijen. U Tabeli 1. dati su neki od rezultata testova za n tačaka. n 33 34 35 36 37 38 39 40

BCO 168.529 155.284 154.383 168.479 145.151 139.644 162.545 182.150

minT 0.076 0.076 0.092 0.093 0.078 0.078 0.092 0.107

BCO sa 5 pčela, k=3 Pop.I minT Pop.I+II 159.125 0.078 156.620 152.956 0.078 150.737 151.626 0.093 147.943 154.989 0.093 152.097 139.119 0.078 134.761 137.426 0.078 134.848 156.019 0.093 158.325 179.970 0.109 179.263

Tabela 1. Numerički rezultati

minT 0.156 0.156 0.171 0.187 0.187 0.187 0.203 0.218

Reference [1] H. Glaab and A.Pott (2000) “The Hamiltonian pMedian Problem,” The Electronic Journal of Combinatorics, 7, 1-25. [2] M. Zohrehbandian (2007) “A New Formulation of the Hamiltonian p-Median Problem,” Applied Mathematical Sciences, 8, 355-361 [3] P. Lučić and D. Teodorović (2001) “Bee system: modeling combinatorial optimization transportation engineering problems by swarm intelligence”, Preprints of the TRISTAN IV Triennial Symposium on Transportation Analysis, Sao Miguel, Azores Islands, pp. 441-445 [4] M. Zohrehbandian, S. Hamidnia namini (2010) “Ant colony optimization techniques for the Hamiltonian pmedian Problem”, Mathematical sciences, Vol. 4, No. 4 383-390

Teorija Grafova Miloš Kaličanin Regionalni centar za talente Beograd II, Beograd, miloskali@hotmail.com poslednjeg grada kreće se nazad ka Beogradu. Odrediti redosled obilaska gradova i vraćanja u hotele tako da se dobije najkraći put.

1. Uvod

Cilj rada je upoznavanje sa grafovima uz pomoć definicija i teorema, kao i postavka problema i dolazak do rešenja na različite načine. U ovom radu ću navesti opšte osobine i neke vrste grafova poput Ojlerovog i Hamiltonovog, što predstavlja teorijsko upoznavanje sa grafovima. Praktična primena tog znanja ogledaće se u analizi i rešavanju problema na različite načine. Primena teorije grafova je široka i najviše je zastupljena u programiranju, ali može se primeniti i u svakodnevnom životu, na primer, pri pravljenju rasporeda časova, tokom vožnje automobila, šetnje, itd.

Za proveru rezultata koristio sam graf sa dodeljenim težinama koji sam napravio uz pomoć teorije grafova. Rezultati su sledeći: Optimalno rešenje Do 10% duži put od optimalnog Preko 10% duži put od optimalnog

2. Metoda rada Sastoji se iz sledećih stavki: -

analiza podataka iz prikupljene literature

analiza prethodnih istraživanja o ovoj oblasti

upotreba teorijskog znanja pri rešavanju problema

sprovođenje ankete

Grafik 1 - Prikaz rezultata ankete  Optimalno rešenje zadatka pronašlo je 23% učenika.  Rešenje čiji je put do 10% duži od optimalnog pronašlo je 29% učenika.  Rešenje čiji je put više od 10% duži od optimalnog pronašlo je 48% učenika.

4. Zaključak

Slika 1 - Izrada ankete

3. Rezultati istraživanja

Analizom rezultata ankete vidimo da je veći broj učenika pronašao rešenje koje ne zadovoljava potrebe ekonomičnosti i uštede vremena. To znači da bi se upoznavanjem i primenom teorije grafova značajno olakšalo rešavanje svakodnevnih problema, a pritom bi i ušteda vremena i sredstava bila mnogo veća.

5. Literatura [1.] www. wikipedia.org/sr-ec/Теорија_графова

Rezultati istraživanja predstavljaju analizu ankete koja je sprovedena. Zadatak je bio sledeći: Posmatramo plan ekskurzije: polazak iz Beograda, ulazak u Italiju u kasnim večernjim satima, odlazak u hotele i smeštaj tokom noći. Potrebno je obići 6 mesta/gradova (San Marino, Firencu, Sienu, Veneciju, Veronu i Pizu), s tim što je u 3 mesta moguć smeštaj u hotele (Rimini, Montekatini Terme i Lido di Jesolo). Moguće je obići samo jedan grad u jednom danu, a uveče je obavezan odlazak u hotele. Na prvoj slici su dati gradovi i njihove oznake na mapi, a na drugoj slici je prikazana mapa puteva. Posle obilaska

[2.] Vladimir Baltić, "Teorija grafova za studente Fakulteta organizacionih nauka koji slušaju Diskretne matematičke strukture", Beograd, 2008

[3.] www.viser.edu.rs/download.php?id=7040 [4.] http://www.selimbegovic.com/Dokumenti/Metricki %20problemi%20u%20teoriji%20grafova.pdf [5.] Dragan Stevanović, Marko Milošević, Vladimir Baltić, "Diskretna matematika, Osnove Kombinatorike i Teorije grafova, Zbirka zadataka", Beograd, 2004

Значи, хаос Никола Милић Ментор: Виолета Комненовић Регионални центар за таленте Београд II, Србија, necromancer0010@gmail.com

Увод

Теорија хаоса је једна од најновијих и најзанимљивијих поља апстрактне науке и комплексне математике. Теорија хаоса је сама суштина реда, и наш циљ је да у овом научноистраживачком раду читаоцима објаснимо: о чему говори теорија хаоса, како је уопште откривена, и која су то свакодневнa испољавања хаоса које можемо запажати. Оно што нас је подстакло да проучимо ову тему јесте метеорологија. Запитали смо се: „Како то да у модерно доба, са веома прецизним мерним инструментима и математичким моделима и даље не можемо предвидети временску прогнозу на дуже стазе?“. Одговор на ово, а и на многа друга питања откривали смо постепено током нашег истраживања.

Методе рада

Уз добро приближену позадину ове занимљиве науке, теорије хаоса, у којој смо објаснили њене почетне идеје (појмове као што су детерминизам, почетни услови, непредвидљивост резултата, као и чувени „ефекат лептира“) покушали смо да ово имплементирамо кроз експерименте. Ти експерименти доказују да се хаос манифестује у свакодневном животу и управо кроз те рачунице и компјутерске симулације видимо како је овај свет један комплексан систем у коме постоји безброј променљивих и у ком покушавамо да бар колико – толико створимо неки поредак.

Резултати истраживања

Овим експериментом желимо да прикажемо Бунимовичев стадион тј. динамички систем који приказује веома нагле промене путања тела за мале грешке у почетним трајекторијама. Објаснићемо рачунање путања лопте на примеру класичног стола за билијар, а онда ћемо то пренети на „измењену“ Бенумовичеву верзију. Класичан сто за билијар правоугаоног облика (Сл. 1). Ради једноставности отклоњене су рупе за кугле. Замислимо да сто нема трења, и да ударањем од зидове, лопта не губи енергију и наставља да се креће до краја посматрања. Рачунање путања је крајње једноставно, упадни угао једнак је је

Сл.1

Сл.2

одбојном углу, за свако од сударања лопте са зидом. Овако најлакше можемо предвидети путању лопте. Бунимовичев стадион (Сл. 2). Горња и доња страница су паралелне, а уместо друге две странице, налазе се две половине кружница. Чак и на овом моделу, рачунање трајекторија је лако. Поново имамо чињеницу да је упадни угао једнак одбојном, с тим што на делу стадиона где се налазе полу-кружнице, то гледамо посматрајући тангенту у тој тачки. Сада ћемо на два примера са сопственим почетним условима који се

веома мало разликују, показати развитак драстичног мењања правца путања на Бунимовичевом стадиону. Сл. 3 Сл. 4 За почетни смер 1 (Сл.3) развијање ситуације од тачке П преко А1,Б1,В1... . тече на начин приказан на слици. Запазите положаје ових тачака у којима долази до судара са ивицом стола. За почетни смер 2 (Сл. 4) исте почетне позиције П, развијање ситуације иде доста другачије. Запажамо да услед веома мале промене угла почетног смера, нове тачке одбијања А2, Б2, В2.... су доста померене и систем се веома брзо претвара у нешто сасвим другог изгледа. Тачке индекса 2 су сваким следећим сударом све одаљеније од тачака индекса 1, све због те мале промене (Сл. 5) почетног угла. Овим примером, желели смо да дочарамо како то да чак и за веома малу промену почетног услова можемо веома брзо видети развијање ситуације на потпуно другачији начин. Акценат овог експеримента је на брзини реалицазије екстремне осетљивости на почетне услове.

Закључак

Тако једноставни системи могу испољавати хаос, као што је случај са приказаним. Мала промена угла за коју би помислили да неће променити крајњи резултат у толикој мери, управо је узроковала огромну промену и то веома брзо. Бенумовичев стадион је само један од експеримената у низу које вам презентујемо у овом раду, и који служе да покажу „хаос на делу“. Наш циљ јесте да докажемо да није све у животу тако одређено и предвидиво као што многи мисле.

PHYSICS

Geofizička istraživanja na arheološkom lokalitetu kod stadiona Krušik u Valjevu Borko Rajović Vojna gimnazija, Beograd, borko.rajovic@gmail.com

Uvod Geofizička istraživanja u arheologiji se sve više primenjuju. Svaka geofizička metoda daje podatak o određenoj fizičkoj osobini podpovršine. Integrisanjem, ovi podaci daju kompletne informacije pomoću kojih se utvrdjuje mogućnost postojanja arheoloških ostataka pod zemljom. Arheološki lokalitet na kojem je izvršeno istraživanje predstavlja ostatke srednjevekovnog manastira Gradac i nalazi se na području grada Valjeva. Zadatak istraživanja je da se utvrde razlike u električnoj otpornosti podpovršine i gradijentu Zemljinog magnetskog polja. Cilj istrazivanja je odredjivanje zona u kojima je moguće postojanje arheoloških ostataka.

Slika 1: Karta specifične električne otpornosti na dubinskom nivou od 2m

Metode istraživanja Na osnovu dosadašnjih arheoloških istraživanja, određena je zona veličine 20x20m kod ulaza na Krušikov stadion, kao i područje duž zida stadiona, gde je izveden terenski deo geofizičkih istraživanja, primenom elektrometrijske i magnetometrijske metode. Prilikom akvizicije elektrometrijskih podataka korišten je Venerov elektrodni raspored. Prvi deo merenja izveden je postupkom elektrometrijskog kartiranja, sa međusobnim elektrodnim rastojanjem od 2m i rastojanjem između profila od 2m. Drugi deo izveden je elektrometrijskim profilisanjem, pri čemu su postavljeni po jedan uzdužan i poprečan profil. Merenje je vršeno 4 dubinska nivoa, sa elektrodnim rastojanjem od 0.5m, 1m, 1.5m i 2m; što je proporcionalno i dubini zahvata (Vukadinović 2011). Instrument korišten za merenje je Lipman 4points. Magnetometrijska merenja su vršena na istoj mreži kao i elektrometrijska, tačkastom metodom, duž profila na 0,5 m, i rastojanjem između profila od 1m. Meren je vertikalni gradijent Zemljinog magnetnog polja „Overhauser GSM 19“ magnetometrom. (Starčević i Đorđević 1999.) Kabinetski rad obuhvatio je obradu dobijenih podataka nakon čega su izrađene karte anomalija specifične električne otpornosti i vertikalnog gradijenta Zemljinog magnetnog polja na istražnom području, i profili specifične električne otpornosti. Obrada podataka izvršena je korišćenjem programa Surfer 11 i Res2D.

Rezultati i diskusija Na karti promene specifične električne otpornosti na dubinskom nivou od dva metra (sl. 1) uočene su dve pozitivne anomalije. Da bi se odredili uzročnici uočenih anomalije urađena su dva profila, preko ovih anomalija. Rezultati profilisanja potvrdili su postojanje arheoloških objekata u zonama maksimalne vrednosti anomalije karte specifične električne otpornosti (sl. 2 i 3). Na osnovu ranijih arheoloških nalaza, predpostavlja se da je reč o kamenim grobnicama. Međutim, radi utvrđivanja tačnih uzročnika ovih anomalija, potrebna su dalja arheološka istraživanja

Slika 2: Promena specifične električne otpornosti duž profila P1

Slika 3: Promena specifične električne otpornosti duž profila P2 Anomalije koje pokazuju pružanje zidova utvrđene su i na trećem profilu lociranom kod ogradnog zida stadiona, sa čije druge strane se nalaze ostaci crkve. Rezultati magnetometrijskih merenja su delimično u korelaciji sa elektrometrijskim, međutim radi otklanjanja smetnji u signalu, potrebno ih je dodatno filtrirati i obraditi.

Zaključak Dobijeni podaci pokazali su određene anomalije. Anomalije uočene na karti i na dva profila dobijena elektrometrijom se međusobno poklapaju, što inicira da se tu nalaze arheološki ostaci. Međutim, ne poklapaju se u potpunosti sa anomalijama dobijenim magnetometrijom. Takođe, anomalije na trećem profilu ukazuju na postojanje ostataka crkve i van do sada poznatih granica. Pošto ih ne možemo tačno definisati, preporučuju se dalja geofizička arheološka istraživanja.

Literatura 1.

Starčevič M. i Đorđević A. (1998) Osnovi geofizike II Gravimetrijske i geomagnetske metode, Univerzitet u Beogradu

Vukadinović M. (2011), Primena geofizike u arheologiji, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, Narodni muzej Kraljevo

MehaničkaobzervacijajačineideformacijapomoćuHolografskeInterferometrije AntoioBrozičević RegionalniCentarzaTalente 2, Beograd Srbija

1.Uvod Holografija je tehnikakojaomogućava da se trodimenzionalneslikeformiraju.Holografijasajedinstveno mdubinompoljaiinterferometriskimmogućnostima je vrlonaprednatehnologijazaispitivanjemechaničkihdeforma cijaijačinakodmaterijala. Deformacijeijačinematerijalasuvrlobitnefizičkekarakteristi ke.U današnjemmodernomsvetuovekarakteristikesuvrlobitneza materijleinjihoveprimene.Holografijanamomogućava da ispitamokarakteristikematerijalai da uvidimonjihoveslabetačke.U ovomistraživanjusamtestiraorazličitematerijaleikomponent ekoristećiHolografskuInterferometriju. Ova metodaomogućavavrlotačnerezultatekojisuesencijalnizako mpleksneanalizematerijala.

2. Svrhaistraživanja Svrhaistraživanaja je da se različitimaterijali I njihovemehaničkeifizičkeosobinetestirajuHolografskomInt erferometrijom.Holografijaomogućava de se trodimenzionalnomaterijaliproučavajušto je neophodnozakompleksnuanalizumaterijala.Ova tehnikaomogućavabrzuivrlotačnukarakterizacijumaterijala.

3. Metodistraživanja Šematskiprikazeksperimentalnepostavke je prikazan u slici 1.VisokokoherentnedužineNd-YAG laser 532nm talasedužinedrugogharmonika je korišćen u istraživanju.Laserskizrak je podeljennadvajednakazrakajedan je korišćenzaosvetljavanjeuzorka, dokdrugikorišćenkaoreferentnizrak. SpecijalneHolografskeSlavichemulzijesukorišćenezasnima njetrodimenziolnihslika.Materijaliimehančkekomponentek orišćene u istraživanjusuzubarskilepkoviirazličitemehaničkekompone ntekoje se koriste u industriji.Mehaničkekoponentekorišćene u istraživanjusurazličitizubčaniciimetali.Mehaničkekompone ntesuizloženerazličitimdeformacijama I naporimaposlečegasuanaliziranepomoćuinterferograma.Zu barski lepak korišćen u eksperimentu je svetlosnopolimerizujućilepak.On se aktivirapomoćulampečijispektariznosiizmedju 450nm-

480nm talasnedužineštouzorkujestvrdnjavanjelepka.Moraosam da koristim filter kojiomogučavasamo da 532nm propusti, da bihizbegaosvetlostsalampe da promenisnimak. CCD kamerairačunarsukorišćenizadetektovanje I analizuinterferenciskihšema (frindza)proizvedenihtokomeksperimenta.

Slika 1

3. Rezultati Rezultatidobijenitokomeksperimentasazubarskimlepkompokazuj u da tokomprocesastvrdnjavanja u 10 uzorakanemanekihvelikihoscilacijaizmedjurezultata. Najvećipromene se moguvidetipošto se zubarskilepakosvetlilampomikadapočinje da se stvrdnjava.U početkustvrdnjavanjadeformavcijesuznatnoprimetne.Posleperiod aodod 4 minutakada se lepaktotalnostvrdnenikakvedeformacije se ne moguprimetiti. Tokomeksperimentasarazičitimmehaničkimkomponentamaprime njenesurazličitesilenaporanarazličitimmestimakomponenata. Svakakomponenta je imalasvojuslabutačkukojesu se moglevidetideformacije I naporimaterijala utokomanalizeinterferograma. Svakakomponentatestirana u ovomeksperimentuimasvojekarakteristikekojejojodredjujuprimen u u nekojoblasti. 4. Zaključak HolografskaInterferometrijaomogućavatestiranjerazličitihmaterij ala, lepkovaimehaničkihkomponenatasajednimciljem da unapredinjihovekarakteristike. Pomoćuovemetodetestiranjamaterijalaprocesanalize je znatnobržiikompleksniji u poredjenjusapostojećimmetodamaprisutnimdanas u nauci. Ova metodaćerezultirati da materijalibududugovečniji .Takodje ova tehnikamože da promeninačintestiranjaianalizematerijalaštomože da uzorkujevelikenapretke u tehnologijisamihmaterijala. 5. Reference [1] MilesaSrećković“LaserskaTehnika”, (Srbija) Beograd, 1998.

Оптимизација рада електронског топа Катарина Радиновић Капраловић Центар за таленте Београд II, Београд, katarina.radinovic.k@gmail.com

1. Увод У мерењима квантне физике која користе електроне као пројектиле у експериментима са укрштеним таласима веома је важно да имамо тачно одређени облик и енергију таласа електрона. Ако експеримент не захтева коришћење великих енергија, као извор електрона може се користити електронски топ. Електронски топ се најчешће састоји од равне (или уске) катоде, кроз коју су електрони емитовани, и неколико додатних цилиндричних електрода. Електроде служе за постизање прецизног облика таласа, доброг фокуса на траженој удаљености и за одређивање енергије. Разликом у потенцијалу катоде и последње електроде одређена је енергија таласа електрона, док је укупна енергија одређена термалном емисијом електрона са катоде (најчешће је око 0.5eV). Разна мерења и експерименти који зависе од времена лета електрона захтевају употребу пулсирајућег режима рада електронског топа.

2. Метод У овом раду описано је функционисање електронског топа у пулсирајућем и континуираном режиму рада. При томе, коришћен је програм SIMON8[1]. Симулиран је континуалан зрак електрона у опсегу енергија 1-1000eV, укључујући и утицај Кулоновог ефекта на геометријски облик зрака. Такође, симулиран је пулсирајући режим рада трајања од 5ns, 10ns и 20ns, фреквенције 1 МHz. Aнализиран је и Пирсов метод за дизајн електронског топа, са циљем да се добије што оптималнији рад топа.

3. Резултати Први корак у симулацији јесте дефинисање облика таласа електрона и потенцијала помоћу посебног програмског кода. Програм затим решава Лапласову једначину за електрични потенцијал и израчунава електрично поље дефинисано овим потенцијалом користећи метод коначних диференцијала. Овако је добијено решење за електрично поље у празном простору између електрода. Након дефинисања електричног поља, дефинисане су коришћене наелектрисане честице и програм решава диференцијалне једначине покрета. Коначно, програм приказује путању електрона. Катода има негативан потенцијал, док је последња анода E5 нулта електрода. Све електроде имају фиксиран напон, осим Е1 (у пулсирајућем режиму). Потенцијал сваке аноде је фиксиран у односу на катоду, да би се очувала приближно константна способност фокусирања, док се енергија мења. Потенцијал на електроди Е4 оптимизиран је посебним LUA програмским кодом у програму SIMON8[1], да би се постигао минимални могући радијус таласа на растојању d=40mm од последње електроде Е5. Ово је симулирано за два електрона са почетном енергијом 0.1eV са Y=±0.5 и Z=0mm (X је апсциса).

Слика1(лево) - 3Dмодел електронског топа из SIMON8[1] и облик електрода. Слика2(десно) - Потенцијална енергија (сиво) електронског топа из SIMON8[1] и траг електронског снопа (црно). Пулсирајући режим рада постигнут је постављањем потенцијала који зависи од времена на Венелт електроду E1.

Слика3 - Зависност напона од времена, са фреквенцијом 1MHz на електроди E2. Напони б и a су произвољне вредности напона који симулирају искључено-укључено. Дужина пулса и нагиб криве дефинисани су коришћеним променљивама t 1 , t 2 , t 3 и t 4 . Анализиран је Пирсов метод електронског топа, коришћењем особина комплексних функција и Лапласове једначине са циљем постизања што оптималнијег облика топа и електрода.

Закључак

Програм SIMON8[1] коришћен је за симулацију електронског топа у континуираном и пулсирајућем режиму рада. Истражена је могућност постизања фиксираног фокуса у широком опсегу енергија док је регулисан потенцијал само једне електроде. Представљена је и могућност промене континуираног у пулсирајући режим рада постављањем пулсирајућег напона на Венелт електроду Е2. Анализом Пирсовог метода за дизајн електронског топа, добијен је један тип цилиндричног топа који се може аналитички дизајнирати.

Литература

[1] M. Lj. Ranković, M. Čeklić and A. R. Milosavljević: Optimization of electron gun in continuous and pulsed operation modes. (2013) [2]Stanley Hamphries, Jr.: Charged Particle Beams (2002), (263-270)

PSYCHOLOGY

Заступљеност играња игрица међу средњошколцима Слађана Влатковић Регионални центар за таленте Београд, sladjanavlatkovic@gmail.com

1.Увод Живимо у времену у којем је рачунар саставни део наших живота. Такође, играње игрица јесте све популарнија активност. Временом оне су постале део личног и друштвеног живота младих, доприносећи развијању другачијих односа међу људима као и мењању схватања према појму забаве. Сама по себи ова активност није штетна, уколико не прерасте у зависност. Код особа она може да утиче на развијање низа спосoбности попут учења, брзог мишљења, памћења...Супротно томе, играње игрица може утицати на повећану агресивност, нервозу и насиље, чиме може постати битан фактор при формирању особина личности. Проблем истраживања јесте утврђивање заступљености играња игрица међу средњошколцима. Циљ овог истраживања представља уочавање заступљености играња игрица међу средњошколцима у зависности од пола, школе и успеха.

Слика 1- Млади који играју игрице

2. Метод Примењена метода рада јесте систематско неекспериментално истраживање, а техника анонимни упитник конструисан за потребе истраживања назван ,,Играчка грозница”. Упитник који су испитаници попуњавали у интернет и традиционалној форми садржи 22 питања која се односе на мишљења испитаника о игрању компјутерских игрица. Испитивање је спроведено на узорку од 173 испитаника, односно ученика Гимназије и Средње техничке школе из Сомбора, који су били подједнако заступљени по полу, разреду и школама. Обрада података извршена је у Microsoft Office Exel 2007, коришћењем дескриптивне статистике.

3. Резултати Резултати истраживања показали су да мушкарци у већој мери играју игрице него жене, што се може објаснити већом прилагођеношћу садржаја игрица

карактеру мушкараца. Уочена је повезаност између школе коју испитаник похађа и времена које може одвојити за ову активност, па се претпоставља да да гимназијалци због обима градива и високих захтева имају мање времена, те мање играју игрице. Такође, 58, 2% испитаника услед пораза након завршене игрице нема осећања. Претпостављамо да је овакав резултат добијен из разлога што испитаници током развоја нису научени да препознају своја осећања. Додатно објашњење јесте да испитаници не желе да признају своја права осећања, јер би то указивало на ефекат који игрице имају на њих. Према истраживању разлог због којег испитаници играју игрице јесте досада, али и свакодневни проблеми којима су млади оптерећени. Излаз из тих свакодневних проблема они налазе у замишљеном свету компјутерских игрица.

4. Закључак Од раног детињства потребно је указивати деци на добре и лоше стране играња игрице. Родитељи и средина у којој особа живи јесу битан фактор који на то утиче. Потребно је поставити временска ограничења, као и стварати навике да се ова активност обавља тек после извршених свакодневне активности. На тај начин смањује се ризик од стварања зависности. Веома је битан и одабир садржаја игрица. Пожељно је да игрице имају едукативни садржај попут мисаоних или игара стратегије, док се игрице са насилним садржајем попут ратних могу сматрати штетним. Ово истраживање отворио је нове могућности за будућа истраживања везе између темперамента и играња игрица, као и везе између игрица и зависности.

Литература [1.] Грујић В. Ивана. Особине личности и интернет зависност. Дипломски рад. Филозофски факултет, Косовска Митровица 2010. [2.] Ђорђевић Анита. Психолошки профил интернет зависника. Стручан рад. Институт за стратегијско истраживање, Београд 2011. [3.] Јевтић Ана, Миломирка Савић. Повезаност играња насилних видео-игрица и вршњачког насиља код адолесцената У Србији, научни рад, Филозофски факултет, Београд 2013.

SOCIOLOGY

Постојање свести код средњошколаца о могућој (зло)употреби информационокомуникационих технологија у сврху надзора и контроле Никола Станојчић Баба Вишњина 22, Београд

Увод

У XXI веку, нагли, експоненцијални развој информационо-комуникационих технологија је довео до револуције у међуљудској комуникацији. Место све више губи на значају као димензија друштвених интеракција, а време постаје готово занемариво уз постојање стабилне интернет везе. Једна од друштвених групација која је најбрже прихватила овај развој су млађи нараштаји. Ипак, са развојем технологије развијају се и могућности њене злоупотребе. Чини се да се ово питање додатно актуелизује у време експлозивног развоја информационо-комуникационих технологија. Простим коришћењем истих, људи остављају себи својствен, практично необрисив, траг у дигиталном свету. Самим тим се поставља и питање: да ли су млади, као група која је најбрже прихватила технолошки развој, свесни чињенице да постоји оправдана сумња о томе да се та нова комуникациона средства могу злоупотребити? Циљ овог истраживачког рада је да покуша, како на теоријском, тако на емпиријском нивоу, да дође до одговора на ово и слична питања. Кључно истраживачко питање које се кроз овај рад поставља је да ли су млади спремни да зарад боље перманентне повезаности са остатком света жртвују своју приватност, и пре свега, да ли су они те жртве уопште свесни?

Метода рада Истраживачка метода овог рада се састоји из три подједнако битна дела: теоријског оквира, анализе налаза до којих се дошло у другим научним радовима и самосталног квалитативног истраживања методом дубинског интервјуа на популацији средњошколаца. Кроз укрштање ова три нивоа анализе отвара се могућност за самостално извођење закључака од стране аутора на дату тему у циљу заокруживања и давања финалног печата овом раду. Аутор би додадно желео да напомене да је истраживачка метода интервјуа изабрана превасходно због своје дубине и могућности да се обрати пажња на детаље, који би употребом, на пример, упитника или анкете, били изостављени.

Резултати истраживања Ово истраживање је дошло до одређеног броја закључака. Најпре, испоставило се да код средњошколаца свест о могућој злоупотреби информационо-комуникационих технологија постоји, али да није довољно развијена, или да бива скрајнута у корист других ствари, пре свека перманентне повезаности са другим људима. То нас доводи до појаве три уопштена случаја: 1) свест о могућој злоупотреби не постоји, а појединци се понашају у складу са понашањем својих вршњака; 2) свест о могућој злоупотреби постоји, али појединци превасходно бирају да буду део групе и игноришу сумње да се њихове информације могу злоупотребити ради боље перманентне повезаности; 3) свест о могућој злоупотреби постоји, и појединци се понашају са опрезом или чак одбијају да користе неке од информационо-комуникационих технологија, али их то излаже могућности делимичне маргинализације од стране вршњака; Као закључак, ситуација са којом су средњошколци суочени је осетљива. Иако релативно свесни губитка приватности којим се излажу употребом информационо-комуникационих технологија, они су склонији томе да те технологије све више чине заступљеним у њиховим животима. Да ли су будуће генерације друштво које полако гративитра све већој повезаности, а све мањем утицају индивидуе? Само време ће показати. Сврха овог рада и апстракта је пре свега била да укаже на овај феномен, и отвори врата даљим, истраживањима веће ширине и обима.