CSR 2016 by cmcpresentation

Diplomacy&Commerce

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUÅ TVENE ODGOVORNOSTI

2016 SPECIJALNO IZDANJE

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUÅ TVENE ODGOVORNOSTI

SVAKO MOŽE DA PROMENI PRVO I JEDINO SEBE!

MAJA GOJKOVIĆ Predsednica Skupštine Republike Srbije

VEOMA JE VAŽNO DA SVAKI POJEDINAC PREDUZME LIČNU ODGOVORNOST. MOŽDA NE MOŽEMO DA PROMENIMO OKOLNOSTI, VREMENSKE PRILIKE I PRAVAC VETRA ALI SVAKAKO MOŽEMO DA PROMENIMO SEBE

rbija, kao zemlja koja teži da se pridruži Evropskoj uniji, spremna je da prihvata standarde i prakse Evropske unije i u ovoj oblasti. Konferencija „Izazovi korporativne društvene odgovornosti“, čiji je cilj da podigne svest i predstavi pozitivne primere društveno odgovornog poslovanja je sjajno mesto da se predstave razne ideje, ali i da se poveća svest o društveno odgovornom poslovanju. O značaju ove teme govori to što se danas uspešno poslovanje ne meri samo ostvarenim profitom, kvalitetom proizvoda, brojem potrošača ili udelom u tržištu, već je mera uspeha sve više i briga koju kom-

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

panije pokazuju za zajednicu čiji su deo. I postoji jasno uverenje sam da ste svi toga svesni. Veoma je važno da svaki pojedinac preduzme ličnu odgovornost. Možda ne možemo da promenimo okolnosti, vremenske prilike i pravac vetra ali svakako možemo da promenimo sebe. Srbija, kao zemlja koja teži da se pridruži Evropskoj uniji, spremna je da prihvata standarde i prakse Evropske unije i u ovoj oblasti. Za razvoj društveno odgovornog poslovanja važna je i zakonska regulativa, zbog čega je dobro što imamo niz zakona koji podstiču društveno odgovorno poslovanje - Zakon o zadužbinama i fondacijama, Zakon o volontiranju, Zakon o zapošljavanju

osoba sa invaliditetom.... Ipak, podsetiću da društveno odgovorno poslovanje nije samo poštovanje zakona, već istinska briga za dobrobit zajednice i posvećenost vrednostima solidarnosti i humanosti.) Humanost je vrednost bez koje čovek ne može da živi ni u ovim modernim vremenima i možda tu leži „ključ“ zbog kojih potrošači, u koje i sebe ubrajam, žele da vide humanije lice kompanija čije proizvode kupuju ili čije usluge konzumiraju. Sa druge strane, upravo ta „naklonost“ potrošača u savrmenom društvu prema korporacijama koje pokazuju brigu za zajednicu u kojoj rade, podstiče društveno odgovorno ponašanje preduzeća. Možemo mnogo da učimo o modernom konceptu društveno odgovornog poslovanja i pozitivnim primerima širom sveta, ali za lekciju o solidarnosti i humanosti ne moramo da idemo izvan granica naše države. Postoji jasna uverenost da su solidarnost i humanost najvažije osobine jednog društva, a one su u Sr-

biji uvek postojale i posebno su bile naglašene u teškim vremenima. Nepotrebno je vraćati se daleko u prošlost, već je dovoljno podsetiti se samo na katastrofalne poplave koje su nas pogodile pre dve godine i koje su „probudile“ uprave ove vrednosti, za koje smo možda mislili da su zaboravljene. I zato, kada govorimo o dobrim primerima odgovornog poslovanja, ne možemo zaobići savesno ponašanje velikog broja kompanija u situaciji kada se društvo suočilo sa velikim posledicama poplava. Taj momenat, koji je bio naš najgori trenutak u smislu prirodne volje koja je bila surova, pretvorio se u “naš najbolji trenutak” koji je pokazao veliku solidarnosti i visoku svest ogromnog broja ljudi i velčikog broja savesnih kompanija, što zaslužuje svaku pohvalu i poštovanje. Prisustvo predstavnika velikog broja kompanija ovde i dobri primeri prakse kompanija koje posluju u skladu sa društvenom odgovornošću pokazuju da danas u Srbiji postoji jasna svest o društveno odgovornom poslovanju. Ipak, ima još dosta mesta za napredak i ne treba biti zadovoljan postojećim stanjem. Naime, moramo još više da radimo na podizanju te svesti kako u poslovnom sektoru, tako i u javnosti i podsticanju boljeg razumevanje prednosti koje društveno odgovorno poslovanje donosi čitavom društvu. Kompanije ne posluju izolovane od društva, već su njegov deo i zato je, uverena sam, svakoj korporaciji u interesu da radi u zdravom društvenom okruženju. Danas društveno odogvorno poslovanje više nijedan poslovni čovek ne može ignorisati i to je važan preduslov za dalji razvoj ove oblasti,

kroz proces koji donosi korist kompaniji i doprinosi opštem razvoju i boljitku cele države i društva. Ovaj društveni trenutak traži od svih odgovornih pojedinaca i kompanija da pokažu veru, nadu, hrabrost, želju da pomognu onim kojima pomoć treba i iskrenu i istinsku ljubav prema svojoj zemlji, a to mogu kroz male stvari, kao što su akcije koje podstiču društvenu odgovornost i pomažu sredini i društvu u celini. A drugi će se samo uglwedati na njih. Zahvaljuju trudu savesnih kom-

O ZNAČAJU OVE TEME GOVORI TO ŠTO SE DANAS USPEŠNO POSLOVANJE NE MERI SAMO OSTVARENIM PROFITOM, KVALITETOM PROIZVODA, BROJEM POTROŠAČA ILI UDELOM U TRŽIŠTU, VEĆ JE MERA USPEHA SVE VIŠE I BRIGA KOJU KOMPANIJE POKAZUJU ZA ZAJEDNICU ČIJI SU DEO

panija i njihovom društveno odgovornom poslovanju, bolesni će imati bolju negu, mladi veće mogućnosti da žive dostojanstveno i da se školuju, stari da žive u dostojanstvu i samopoštovanju, a Srbija da bude pristojno i humano mesto za život.

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

70 GODINA UNICEFA

SEVERIN LEONARDI Zamenica direktora UNICEF-a u Srbiji

UNICEF IMA DUGU TRADICIJU SARADNJE SA POSLOVNIM SEKTOROM – SA MULTINACIONALNIM I NACIONALNIM KOMPANIJAMA, SA MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA

anas, kada UNICEF obeležava 70 godina svog postojanja, tesno sarađuje sa poslovnim sektorom i pomaže mu već duže vreme da inkorporira dečija prava u sve svo-

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE SE SVE VIŠE POMERA OD ALTRUISTIČKOG PRISTUPA I POSTAJE GENERATOR TRAJNIH REŠENJA ZA NAJVEĆE DRUŠTVENE IZAZOVE

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

je aktivnosti, svoja delovanje i svoje odnose. Naša uloga u korporativnoj društvenoj odgovornosti obuhvata celi niz različitih mogućnosti – od toga da bude primalac filantropskih donacija do toga da bude aktivan partneraposlovnog sektora u modeliranjuprincipa, standarda i aktivnosti u okviru korporativne društveno odgovornosti koji doprinose unapređenju ostvarivanja prava deteta. Očigledno je da postoji, po interesovanju koje se primećuje, da postoji veoma mnogo ljudi kojima je stalo do društveno odgovornog poslovanja i koji žele da pažljivo razmotre konkretne načine za uvećanje doprinosa privatnog sektora u ukupnom razvoju društva. Takođe je lepo vi-

deti da je društvena odgovornost u okviru poslovnog sektora u Srbiji jedna od obaveza koju prepoznaju i vladine i nevladine organizacije, kao i poslovna udruženja i građani. Društveno odgovorno poslovanje se sve više pomera od altruističkog pristupa kojeg je karakterisala relativna nestalnost i postaje generator trajnih rešenja za najveće društvene izazove koji se pred nas postavljaju. Zato je danas važno da poslovna zajednica pronađe načine da iskoristi prednosti svojih resursa, svojih mreža, terenskih timova i tehnologije i tako pomogne da se razviju praktična i održiva rešenja u skladu sa okruženjem, koja će biti od koristi za celo društvo, a posebno za marginalizovanu populaciju i populaciju sa niskim dohotkom. Smanjenje nejednakosti i ubrzanje inkluzivnog razvoja (uključenja u društvo) su izazovi našeg doba koji se najhitnije moraju savladati – kako na globalnom nivou tako i u Srbiji. UNICEF ima dugu tradiciju saradnje sa poslovnim sektorom – sa mul-

tinacionalnim i nacionalnim kompanijama, kako sa malim, tako i sa srednjim preduzećima. Naša uloga u korporativnoj društvenoj odgovornosti obuhvata čitav dijapazon različitih mogućnosti – od toga da bude primalac filantropskih donacija do toga da bude aktivan partnera poslovnog sektora u modeliranju principa, standarda i aktivnosti u okviru korporativne društvene odgovornosti koji doprinose unapređenju ostvarivanja prava deteta. Čvrsta veza između poslovnog sektora s jedne strane i UNICEF-a i poštovanja i definisanja dečjih prava s druge strane uspostavljena je pre više decenija, kako u svetu tako i u Srbiji. Krajem 50-ih i početkom 60-ih godina prošlog veka, UNICEF je, što nije preterano poznato, doprineo formiranju mlekarske industrije u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji. UNICEF je, sa svoje strane, uviđajući da postoji ogroman potencijal za ulaganje u razvoj mlekarske industrije, čime bi se pomogao rast i razvoj dece, kupio smo opremu i tehnologiju za pasterizaciju i flaširanje mleka, obezbedio jačanje kapaciteta radnika, a u sklopu cele akcije takođe i osnovao čak 160 centara za prikupljanje mleka i nabavili vozila za transport. Od 1965. do 1970. godine, UNICEF je obezbeđivao alat, opremu i druge materijale i tako doprineo razvoju dvadeset tri centra za stručnu obuku mladih u opštinskim zavodima za zapošljavanje, što je bio sledeći korak u pomoći u ekspertizi Jugoslaviji. Od 80-tih godina prošlog veka, počinje drugačija era, tako da je korporativni sektor postao važan donator UNECEF-ovih programa i tako je korporativni sektor počeo da svesrdo doprinosi ostvarivanju prava deteta. A danas, kada UNICEF obeležava 70 godina svog postojanja, UNICEF tesno sarađuje sa poslovnim sektorom i pomaže mu već duže vreme da inkorporira dečija prava u sve svoje aktivnosti, svoja delovanje i svoje odnose. Na ponašanje poslovnog sektora UNICEF utiče i di-

rektno i indirektno. Direktno UNICEF utiče na ponašanje poslovnog sektora kroz ključna poslovna udruženja tako što koristi mreže i kanale uticaja poslovnog sektora da bi pokrenuo akciju usmerenu ka dečjim pravima. Ovo je značajno zato što gotovo sve kompanije imaju svakodnevnu interakciju s decom. Poslovni sektor ima ogromnu moć da kontroliše da li će kroz takvu interakciju naškoditi deci–kako kroz način na koji se eksploatišu postrojenja, razvijaju i plasiraju proizvodi, pružaju i plasiraju usluge, tako i kroz način na koji se utiče na vlade, dobavljače, izvođače radova i zajednice. Rezultati rada UNICEF-a i partnerstva s poslovnim sektorom su pozitivni. Nalazi korporativnog istraživanja koje je UNICEF sproveo u decembru 2015. godine pokazuju da za većinu kompanija (njih čak 89%, što je ohrabrujuće) društveno odgovorno poslovanje koje usmereno na decu predstavlja značajan aspekt njihovog društveno od-

KRAJEM 50-IH I POČETKOM 60-IH GODINA PROŠLOG VEKA, UNICEF JE DOPRINEO FORMIRANJU MLEKARSKE INDUSTRIJE U SRBIJI I TADAŠNJOJ JUGOSLAVIJI

govornog poslovanja. UNICEF gaji svesrdnu nadu da će se ovaj trend nastaviti, pa čak i poboljšati u narednim godinama. Dečja prava predstavljaju validnu i priznatu obavezu poslovnog sektora. Deca su budućnost, a zaštita prava deteta doprinosi izgradnji jakih, obrazovanih zajednica koje su od ključnog značaja za stvaranje stabilnog i produktivnog poslovnog okruženja. Kao najveće bogatstvo svakog naroda, deca moraju da budu svima važna!

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

„VELIKO SRCE“ ZA CSR

ŽELJKA ĆIRIĆ JAKOVLJEVIĆ Menadžer korporativnih komunikacija, Eurobanka

ZA DOBRA DELA NIJE NEOPHODNA VELIKA MATERIJALNA INVESTICIJA, VEĆ DA SVAKI POJEDINAC DEO SVOG VREMENA I MINIMALNIH SREDSTAVA MOŽE DA NAMENI ONIMA KOJIMA JE TO NAJPOTREBNIJE

obra stvar je što se sve više kompanija kod nas u raznim sferama delatnosti može pohvaliti poštovanjem najviših kriterijuma korporativne društvene odgovornosti i da ta podrška nije deklarativna već da se

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE NIJE KOD NAS PITANJE NA KOJE NAS OBAVEZUJU SAMO STANDARDI I NORME POSLOVANJA, VEĆ SU TO VREDNOSTI KOJE DELE SVI ZAPOSLENI

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

to zaista primenjuje u svim sektorima makro i mikro menadžmenta Eurobanka je prva finansijska kompanija u Srbiji kojoj je dodeljen sertifikat društveno odgovornog poslovanja. Šta za vas znači ovaj sertifikat? — Eurobanka je prva finansijska kompanija u Srbiji kojoj je dodeljen sertifikat društveno odgovornog poslovanja od strane Nacionalne organizacije za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Ovo priznanje za nas je potvrda da banka posluje u skladu sa najvišim standardima korporativne društvene odgovornosti, u 5 sertifikovanih oblasti: korporativno upravljanje, tržiste, lokalna zajednica, životna sredina i radno okruženje.

Sertifikacija kompanija koje posluju po odgovornim principima danas je veoma važna u Srbiji, jer omogućava da se po prvi put izmere stvarni doprinosi preduzeća lokalnoj zajednici. CSR sertifikat predstavlja garanciju za klijente i poslovne partnere da kompanija u potpunosti posluje u skladu sa zakonom, domaćim i međunarodnim standardima i principima društvene odgovornosti. Dobra stvar je što se sve više kompanija kod nas u raznim sferama delatnosti može pohvaliti poštovanjem najviših kriterijuma korporativne društvene odgovornosti I da ta podrška nije deklarativna već da se to zaista primenjuje u svim sektorima makro I mikro menadžmenta. Lepo je videti jačanje konkurencije u tim parametrima. Koje prijekte I aktivnosti preduzimate kada je u pitanju zaštita životne sredine? — Zaštita životne sredine predstavlja jedan od osnovnih postulata i Eurobank Grupe, koja je od 2005. godine i aktivni član Finansijske inicijative

Programa Zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija, međunarodne mreže finansijskih organizacija koja za cilj ima zaštitu životne sredine i obezbeđivanja održivog razvoja. Zaštita životne sredine nije kod nas pitanje na koje nas obavezuju samo standardi i norme poslovanja, već su to vrednosti koje dele svi zaposleni. Posvećeni smo zaštiti životne sredine kroz uredjenje gradskih parkova u gradovima u kojima Banka sa uspehom posluje. Mnogi se sećaju našeg parka za venčanja na Adi Ciganliji zatim rekonstrukcije Botaničke bašte «Jevremovac» kao i postavljanje eko parkova u Novom Sadu, Pančevu, Pirotu, Nišu i Požarevcu. Već godinama sav papir u Banci odnosimo na recikliranje u fabriku „Umka“, a istu akciju sprovodimo i sa korišćenom kompjuterskom tehnologijom. I kroz ovogodišnji program Eurobank - Banka dobrih dela sprovodimo akcije sa ciljem podizanja svesti o zaštiti životne sredine kroz kolegijalnost i volonterizam svih zaposlenih. U pripremi je još jedan veliki ekološki projekat, ali ćemo to uskoro podeliti sa javnošću. Prvi ste otvorili filijalu u Vasinoj ulici u Beogradu koja je prilagođena za obavljanje bankarskih transakcija osoba sa invaliditetom? — Centar za razvoj inkluzivnog društva i Eurobanka udruženim snagama dali su podršku uključivanju osoba sa invaliditetom u svakodnevne aktivnosti prilagođavanjem prostora svojih filijala i čineći ih tako dostupnim za sve. Primer filijale u Vasinoj ulici bio je primer prve takve u regionu koja je prilagođena osobama sa invaliditetom, kasnije smo adaptirali još dve filijale koje ravnopravno mogu da koriste svi građani bez obzira na stepen invaliditeta. U Vasinoj ulici prilagođen je ulaz, bankomat i šalteri su pomereni tako da omogućavaju nesmetano obavljanje poslova i korisnicima invalidskih kolica, prvi put u regionu postavljene su trake koje omogućavaju kretanje osoba sa oštećenim vidom i postavljena je rampa sa odgovarajućim rukohvatima za prelazaka sa jednog nivoa poslovnice na drugi. Budući da smo imali efikasnu saradnju sa partnerima i podizvodjačima i jasnu volju da se ova

filijala što pre stavi na raspolaganje građanima čini nam se da je sve to brzo realizovano. Koje biste još aktivnosti naveli iz oblasti društveno odgovornog poslovanja? — Izdvajam projekat „Umetnost za sve“ koji smo realizovali u saradnji sa SANU i Centrom za razvoj inkluzivnog društva. „Umetnost za SVE“ pružio je osobama sa invaliditetom mogućnost vizuelnog ili taktilnog načina pristupa informacijama i ispunjavanje njihovih potreba za umetnošću i kulturom. S tim u vezi je i pokretni inkluzivni muzej koji je održan u nekoliko gradova kod nas i u kojem su predstavljeni najbolji studentski radovi koji se odnose na praktične predmete koji originalnim dizajnom olakšaju život osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama. Najsvežiji primer društveno odgovornog poslovanja je i pomenut projekat „Eurobank – godina dobrih dela“ usmeren na pomoć osetljivim grupama društva i promocijom zajedništva i volonterizma. Svaki mesec je rezervisan za najmanje jedno dobro delo. Time Eurobank šalje poruku društvenoj zajednici da za dobra dela nije neophodna velika materijalna investicija, već da svaki pojedinac deo svog vremena i minimalnih sredstava može da nameni onima kojima je to najpotrebnije.

Koji je vama najdraži projekat iz oblasti CSRa? — Nije jedan već 35. Tačnije 35 vrtića i škola širom Srbije koje su zahvaljujući pojedinim klijentima Eurobanke dobili lepa mesta za igru, učenje i odrastanje. U pitanju je projekat „Veliko srce“ koji već še-

I OVE GODINE „VELIKO SRCE“ JE ZAKUCALO NA VRATA ŠKOLA I VRTIĆA ALI I „INSITUTA ZA MAJKU I DETE“ KOJE SMO POMOGLI KOMPLETNOM OBNOVOM ORL ODELJENJA stu godinu realizujemo u saradnji sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac“. Preko 22 hiljada građana koji se odlučili za karticu „Veliko srce“ pomogli su obnovu škola i vrtića od Subotice do Užica. I ove godine „Veliko srce“ je zakucalo na vrata škola i vrtića ali i „Insituta za majku i dete“ koje smo pomogli kompletnom obnovom ORL odeljenja. Ponosni smo na ovaj projekat jer on traje, jer je na pravi način objedinio mladost i iskustvo, povezao naše klijente, civilni sektor, obrazovni i zdravstveni sistem. Tako je stvorena zajednica humanih ljudi velikog srca.

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

PANEL 1

ULOGA DIGITALNIH MEDIJA U PROMOCIJI ODGOVORNOG I NEODGOVORNOG PONAŠANJA 10

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

Moderator:

Aida Đedović Učesnici:

Milan Obradović Telenor Srbija

Tatjana Vidaković Infostud

Ivan Marković VIP Mobile Srbija

Nevena Kurtović Fusion Communication

ŠERUJEM, NE ŠERUJEM?

MILAN OBRADOVIĆ Menadžer digitanih medija, Telenor

ZAŠTO JE VIDEO ZA CYBER BUKVAR IMAO NAJVIŠE DELJENJA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA U ODNOSU NA SVE PRETHODNE POSTOVE TELENORA?

„T

o vam nikada neće uspeti“, bila je prva rečenica koju su čule kolege iz Telenor fondacije, kad su došle na ideju da okupe nekoliko hiljada osnovaca u Sava Centru i predstave im Sajber bukvar koji govori o odgovornom i bezbednom korišćenju interneta. „Ko još danas može da animira decu nekim zvaničnim programom uživo gde su partneri jedna kompanija, ministarstvo i međunarodna organizacija“ je bila sledeća. Kad su došli sa pričom da će imati pesmicu koja govori o tome šta deca treba da rade na Internetu i da je to obrada „Verujem, ne verujem“ od Bajage, i sam sam pomislio „kakav Bajaga i deca, nemaju pojma oni ko je Bajaga“. I pogrešio sam. Pesmu su izvodili Boki Ivković i Sara Jo – koje klinci jako dobro znaju, video je napravljen kao odlična animacija njih dvoje, reči su bile poučne, ali nenametljive i iz realnih situacija sa kojima se deca susreću. Digital je bio samo delić cele organizacije, ali je očigledno bilo da prava poruka prilagođena ciljnoj grupi, kanalu (društvenim mrežama) na kom se plasira, sa dobro odabranim akterima - daje rezultate. Priprema je uključila i nekoliko tizera, a već prvi je imao rekordan broj „šerova“ – pesmicu je podelilo više od 500 ljudi u prva dva dana. Sam događaj se može opisati rečju – „vrisak“ – jer je na momente izgledalo da smo se

vratili u vreme najvećih rok bendova. Na bini je bio Jaserštajn – novi idol klinaca i YouTube zvezda, uz Saru, Bokija i ostale i zajedno su deci slali poruke o odgovornom korišćenju interneta. Zato je bitno shvatiti nove medije i prilagoditi se jer inače nećemo moći da uključimo ljude u naše aktivnosti. Ukoliko hoćete da zainteresujete nekoga za aktivnost, koristite kanale koje i oni koriste, na način koji ga koriste, jer kompanije često izgledaju kao uljez na žurci kad koriste društvene mreže. U Telenoru, osim toga što dobijamo povratne informacije , pomaže nam i iskustvo. Ako prodajemo Internet – bitno je da obezbedimo najmlađima dovoljan nivo znanja da ga bezbedno koriste. Tako je nastao Sajber bukvar. Drugi primer je obezbeđivanje pomoći u korišćenju digitalnih tehnologija ugroženim grupama . Iz tog pristupa je i nastao Telecentar – prvi onlajn video servis za prevođenje na znakovni jezik. Gluvi mogu da ga koriste kada idu kod doktora, advokata u katastar ili bilo gde gde imaju barijeru u komunikaciji. Telenor fondacija je još od 2012. fokusirana na bezbednost dece na internetu. Prepoznala je svoju ciljnu grupu, obratila im se na društvenim mrežama koje koriste, na prikladan način. I zajedno sa partnerima - poslala poruke kroz heroje njihovog doba. Zato je događaj

koji smo organizovali zajedno sa partnerima – uspeo. Telenor fondacjia već devet godina doprinosti razvoju srpskog društa. Zaustavimo digitalno nasilje je projekat koji Fondacija sprovodi zajedno sa UNICEF-om i Ministarstvom obrazovanja i traje već četiri godine. U njega je uključuje više od 10.000 dece i 4.000 nastavnika, a FB stranica ima više od 15.000 lajkova. Kreirana je Fejbuk aplikacija - SOS platforma za pomoć žrtvama digitalnog nasilja, a događaj Cyber bukvar okupio je više od 4.000 osnovaca.

ZAUSTAVIMO DIGITALNO NASILJE JE PROJEKAT KOJI FONDACIJA SPROVODI ZAJEDNO SA UNICEFOM I MINISTARSTVOM OBRAZOVANJA I TRAJE VEĆ ČETIRI GODINE

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

CSR POČINJE OD SOPSTVENIH ZAPOSLENIH

TATJANA VIDAKOVIĆ Odnosi sa javnošću, Infostud

GLAVNI RAZLOZI ZBOG KOJIH NEKOG POSLODAVCA SMATRAJU POŽELJNIM SU DOBRA RADNA ATMOSFERA I KVALITETNI MEĐULJUDSKI ODNOSI, ALI I PRILIKE ZA NAPREDOVANJE I USAVRŠAVANJE

želji da saznamo kako šira javnost doživljava pojam „korporativna društvena odgovornost“ na sajtu Poslovi.infostud.com sproveli smo među posetiocima anketu „ Šta za vas znači korporativna društvena odgovornost?“ Gotovo polovina ispitanika označila je da je za to za njih za ulaganje u lokalnu zajednicu, a više od četvrtine ispitanika pod ovim pojmom podrazumeva odgovoran i fer odnos kompanije prema zaposlenima. Ako korporativno društvenu odgovornost posmatramo kao aktivnosti kojima se poboljšava kvalitet života za sve stejkholdere – lokalnu zajednicu, klijente, prirodno je da veliki deo ovih aktivnosti bude usmeren na unapređenje uslova rada i života zaposlenih. U situaciji na tržištu rada kada se

U OKVIRU PROFILA POSLODAVCA NA SAJTU POSLOVI.INFOSTUD.COM NAJPOSEĆENIJE SU SEKCIJE SA FOTOGRAFIJAMA, VIDEO ZAPISIMA I ISKUSTVIMA ZAPOSLENIH

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

sve više priča o brendiranju poslodavca tj. kapacitetu kompanije da privuče i zadrži kvalitetne zaposlene, građenje fer i stimulativnih odnosa prema sadašnjim i potencijalnim zaposlenima postaje jedan od najvećih izazova sa kojim se kompanije suočavaju. Nije tajna da su oni koji ulažu u ove aktivnosti i koje su prepoznati kao poželjni poslodavci lakše plasiraju svoje proizvode i usluge, imaju manju fluktuaciju zaposlenih i uz manje utrošak resursa dolaze do potrebnih kadrova. Rezultati istraživanja „Najpoželjniji poslodavac 2016“ sprovedenog na uzorku od 10 000 ispitanika na sajtu Poslovi.infostud. com, pokazuju da su glavni razlozi zbog kojih naši ljudi nekog poslodavca smatraju poželjnim - dobra radna atmosfera i kvalitetni međuljudski odnosi, ali i prilike za napredovanje i usavršavanje. Pored materijalnih razloga, ispitanicima je bitna i sigurnost radnog mesta, dobar tretman zaposlenih od strane menadžmenta, ali i čitav niz nematerijalnih beneficija (privatno zdravstveno i penziono osiguranje, plaćen vrtić, itd.). U okviru Profila poslodavca na sajtu Poslovi.infostud.com najposećenije su sekcije sa fotografijama, video zapisima i iskustvima zapo-

slenih što potvrđuje da potencijalni zaposleni žele da saznaju više o atmosferi, uslovima rada a pored kompanijskog sajta sigurno su nezaobilazne i društvene mreže. Mediji mogu da problem osvetle i ukažu na njega, a kompanije da ponude rešenje koje se može promovisati kao primer dobre prakse. Nije retkost da mediji svojim pritiskom utiču na kompanije da se ponašaju odgovorno kako ne bi bile izvrgnute javnoj osudi. Ipak, jedan od najvećih izazova za kompanije je to što mediji nekad ovakve napore vide kao čist PR i pokušaj dobijanja besplatnih objava. Sa druge strane zadatak medija jeste da se stalno edukuju kako bi mogli da budu adekvatni partneri kompanijama u promociji i podsticanju aktivnosti koje su istinski usmerene na dobrobit društva. U krajnjoj liniji i mediji su poslodavci i sigurno su svesni koliko svojim dobrim primerom mogu da podstaknu dobre akcije i utiču na povećanje svesti o važnosti CSR aktivnosti u društvu.

MODERNE TEHNOLOGIJE U SLUŽBI CSR-A

NEVENA KURTOVIĆ Generalni direktor, Fussion communication

ULOGA DIGITALNIH MEDIJA JE OD VITALNOG ZNAČAJA KADA JE REČ O KORPORATIVNOJ DRUŠTVENOJ ODGOVORNOSTI JER SE KROZ NJIH NA JEDNOSTVAN NAČIN MOŽE DOĆI DO VELIKOG BROJA LJUDI VEOMA BRZO

ruštvena odgovornost je podjednako važna tema za građane, životnu sredinu, a krucijalan je faktor za uspeh odnosno imidž jedne kompanije. Termin društvena odgovornost podrazumeva širok spektar aktivnosti od davanja pomoći neprofitnim organizacijama, preko različitih donacija dela sredstava (od profita) ali podrazumeva i razne oblike volontiranja. Sa druge strane jako je važno znati i razumeti pravu definiciju korporativne društvene odgovornosti i njenu ulogu u društvu. Za početak, neophodno je napraviti jasnu distinkciju između standardnog i dobro poznatog oblika društvene odgovornosti koji podrazumeva donacije i volontiranje - i korporativne društvene odgovornosti koja predstavlja osnovno “kućno vaspitanje” svake ozbiljne kompanije. Korporativna društvena odgovornost predstavlja kontinurani proces i sveobuhvatno ponašanje, odnosno delovanje jedne kompanije u društvu, kroz koje se na pravi način mogu prepoznati najvažniji problem, odnosno izazovi sa kojima se društvo suočava. U toj “borbi” važno je iskoristiti sve resurse, a jedan od glavnih su - moderne tehnologije. Ovaj resurs savremenog društva daje nam mogućnost da na vreme uočimo potencijalne probleme i da ih rešavamo u hodu. Zato je uloga digitalnih medija od vitalnog značaja kada je reč o korporativnoj društvenoj odgovornosti jer se kroz njih na

jednostvan način može doći do velikog broja ljudi veoma brzo, a zatim ih i podstaći da se uključe u razne akcije, kako ne bi bili samo posmatrači. Još jedna prednost interneta i socijalnih mreža jeste u tome što veoma brzo možemo čuti i videti reakciju ljudi zbog kojih je pokrenuta neka kampanja ali i onih koji su indirektno dali svoj doprinos. Pored toga, kroz reakcije ljudi možemo po potrebi menjati ton komunikacije i prilagođavati ga trenutnoj situaciji. CSR ne mora nužno predstavljati aktivnosti kompanija koje vezane za negativne pojave u društvu. Kampanje mogu biti usmerene i na neke od pozitivnih aktivnosti, kao što su pomoć i podsticanje talentovanih i obrazovanih mladih, ljudi ali i sportista. Na taj način kompanije mogu doprineti razvoju i uspehu naše dece koja će u budućnosti unaprediti našu zajednicu. Mi kao građani, radnici, roditelji, direktori moramo postati svesni da se problemi ne dešavaju “nekim drugim” ljudima, već našoj deci, prijateljima i poznanicima. Dobar primer prepoznavanja izazova i brze i odgovorne reakcije, a opet vezano za polje delovanja te kompanije, je kampanja koja je sprovedena u saradnji kompanije Telenor i UNICEF-a koja se direktno odnosila na sprečavanje digitalnog nasilja među najmlađima. Kulminacija kampanje je veliki događaje organizovan za 4.000 osnovaca u Sava Centru, na temu edukacije tinejdžera o lepom ponašanju na internetu.

Uravo kroz ovu akciju možemo videti na koji način kompanije mogu prepoznati tj. analizirati probleme koji se nalaze u društvu, pripremiti adekvatnu strategiju i na pravi način komunicirati i delovati, prvenstveno na njihovo suzbijanje, ali i na uklanjanje uzroka koji su doveli do problema. Put i način na koji kompanije i njihovi zaposleni utiču na unapređenje društvene odgovornosti nije nimalo lak, ali je važan i neophodan kako bi u skorijoj budućnosti stvorili društvo koje je svesno činjenice da doprinos zajednici predstavlja dužnost i obavezu svakoga od nas.

JAKO JE VAŽNO ZNATI I RAZUMETI PRAVU DEFINICIJU KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI I NJENU ULOGU U DRUŠTVU

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

ČINITI DOBRO DRUGIMA I OKRUŽENJU

IVAN MARKOVIĆ VIP Mobile

OPREDELITI SE DA BUDEŠ DRUŠTVENO ODGOVORNA KOMPANIJA ILI POJEDINAC ZNAČI ČINITI DOBRO DRUGIMA I OKRUŽENJU U KOJEM POSLUJEŠ

ip mobile je kompanija orijentisana ne samo na svoje poslovne rezultate i finansijske pokazatelje, već i na društveno odgovorno poslovanje, što je jedan od naših strateških ciljeva. Vip mobile iskazuje svoju društvenu odgovornost kroz davanje snažne podrške svojim korisnicima, zaposlenima, životnoj sredini i društvu. Imamo jasnu viziju kako da unapredimo svoje aktivnosti na polju društvene odgovornosti i uvek poslujemo kao društveno-odgovorna kompanija. Aktivnosti društvene odgovornosti usmerene su na mlade, obrazovanje, kulturu i sport, sa fokusom na populaciju starosti od 15 do 35 godina. Do sada su u različite CSR aktivnosti uložena značajna sredstva. Vip mobile je član Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija u Srbi-

JEDAN OD NAJVEĆIH USPEHA KOJE KOMPANIJA MOŽE DA POSTIGNE JESTE TO DA IDEJE I PREDLOZI KAKO DA POMAŽEMO OKRUŽENJU POTIČU UPRAVO OD ZAPOSLENIH

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

ji, najveće građanske volonterske inicijative na svetu, koja povezuje kompanije posvećene društveno odgovornom poslovanju sa agencijama Ujedinjenih nacija, vlastima i civilnim sektorom. Kompanija je i jedan od osnivača Foruma poslovnih lidera, prvog udruženja društveno odgovornih kompanija u Srbiji, osnovanog sa ciljem da podstakne razvoj društveno odgovornog poslovanja i uspostavi stalnu i stabilnu CSR praksu u poslovnom sektoru. Korporativna društvena odgovornost stvar je opredeljenja. Opredeliti se da budeš društveno odgovorna kompanija ili pojedinac znači činiti dobro drugima i okruženju u kojem posluješ. U isto vreme to znači biti etičan i istrajan u građenju održivih odnosa sa zajednicom. Kako za pojedinca tako i za kompaniju veoma je važno osećanje pripadnosti, kao i to da li zajednica u kojoj posluje prepoznaje, uvažava i ohrabruje namere kompanije da menja stvari nabolje. Što je jače portnerstvo kompanije i okruženja u kojem posluje, to su efekti napora da svi živimo u zdravijem, udobnijem i lepšem okruženju veći.

Jedan od najvećih uspeha koje kompanija može da postigne jeste to da ideje i predlozi kako da pomažemo okruženju potiču upravo od zaposlenih. Taj odnos i posvećenost zajedno smo gradili u brojnim inicijativama, stotinama sati volonterskog rada, desetinama internih CSR kampanja, ekoloških radionica, ali i zahvaljujući domaćem vaspitanju koje vipovci donose iz svojih kuća. Utisak je da CSR i mediji u poslednjih nekoliko godina nisu na istim talasnim dužinama. Pogrešno tumačenje CSR-a i njegovo poistovećivanje s marketingom rezultirali su time da veliki broj CSR inicijativa prođe nezapaženo ili ga mediji potpuno ignorišu. Zbog takvog stava šira javnost ne zna i ne može da reaguje na nešto što može da donese još veću dobrobit našem okruženju ukoliko se svako od nas uključi. Zato je važno da mediji odgovornije prate i izveštavaju o CSR aktivnostima.

PROJEKAT SOCIJALNE INKLUZIJE MLADIH BEZ RODITELJSKOG STARANJA

ZORICA DŽIDA Direktorka sektora društveno odgovornog poslovanja Vojvođanske banke

PREMA ZVANIČNIM PODACIMA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD, U SRBIJI ŽIVI PREKO 6.500 DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA. OD UKUPNOG BROJA, OKO 800 DECE ŽIVI U USTANOVAMA ZA BRIGU I STARANJE, DOK BLIZU 5.700 DECE ODRASTA U HRANITELJSKIM PORODICAMA

akon završetka obrazovanja, ovi mladi ljudi napuštaju sistem socijalne zaštite, pomoć ka njima prestaje i oni bivaju prepušteni sami sebi, suočeni sa izazovima i poteškoćama prilikom zaposlenja, rešavanja stambenog pitanja, odsustva podrške biološke porodice. Projekat „Budi svoj“ namenjen je upravo njima. S jedne strane, pomaže im u osposobljavanju za period nakon izlaska iz sistema socijalne zaštite, kroz edukaciju (treninzi, praksa, stipendije) kako bi bili što spremniji i obrazovaniji kad zakorače u svet odraslih. S druge strane, ovaj projekat nastoji da stimuliše zapošljavanje, a pre svega samozapošljavanje, koje uz adekvatno planiranje, podršku i mentorstvo pruža mogućnost potpunog osamostaljivanja. „Ovaj projekat smo pokrenuli kako bismo mladima bez roditeljskog staranja omogućili da se bolje pripreme za samostalan život i zapošljavanje. Za razliku od njihovih vršnjaka, koji se takođe suočavaju sa različitim izazovima i preprekama prilikom traženja posla, dodatna otežavajuća okolnost je što oni to čine potpuno sami, bez podrške primarne porodice. Zato želimo da animiramo poslodavce, društveno

odgovorne kompanije, univerzitete i predstavnike Vlade kako bismo svi zajedno unapredili njihov položaj nakon što izađu iz sistema socijalne zaštite“ – kaže Milena Jakšić, koordinator projekta „Budi svoj“. U okviru projekta „Budi svoj“ mladi bez roditeljskog staranja razvijaju svoje pune potencijale savladavajući i usvajajući niz veština, koje za cilj imaju osnaživanje i pripremu za proces osamostaljivanja. Kroz edukativni deo projekta polaznici uče kako da razviju sopstveno samopuzdanje, veštine mišljenja, komunikacione sposobnosti, prezentacione veštine, timski rad, kao i spremnosti promene sopstvenih stavova, druženja, te konsekventno i ponašanja. Generalni donator projekta je Vojvođanska banka, koja u okviru svog društveno odgovornog poslovanja kontinuirano podržava socijalnu inkluziju mladih bez roditeljskog staranja od 2013. godine. Strateški partner projekta je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a podršku projektu dalo je i Ministarstvo omladine i sporta. „Projekat Budi svoj je logičan nastavak pravca koji je Vojvođanska banka zauzela još pre nekoliko godina, kada se i opredelila da mladi bez roditeljskog staranja budu u fo-

kusu našeg društveno odgovornog poslovanja. Deca bez roditeljskog staranja jedna su od najdelikatnijih socijalnih kategorija u Srbiji i zato je važno da se uključe druge kompanije i institucije, kako bismo im obezbedili adekvatne uslove za otpočinjanje samostalnog života“, rekla je Zorica Džida, direktorka sektora Društveno odgovornog poslovanja Vojvođanske banke.

PROJEKAT „BUDI SVOJ“ NASTOJI DA STIMULIŠE ZAPOŠLJAVANJE, A PRE SVEGA SAMOZAPOŠLJAVANJE KOJE VODI OSAMOSTALJEN

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

ODRŽIVI RAZVOJ KOMPANIJA

LJILJANA JEVREMOVIĆ PR menadžer Junior Delta Fondacija

DELTA HOLDING OD OSNIVANJA KONTINUIRANO ULAŽE U UNAPREĐENJE KVALITETA PROIZVODA, PROFESIONALNI I LIČNI RAZVOJ ZAPOSLENIH, MODERNIZACIJU SVOJIH PROIZVODNIH POGONA I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

rhunski rezultati i održiv razvoj kompanije zasnovani su i na poštovanju međunarodnih standarda kvaliteta koji dodatno garantuju bezbednost i kvalitet proizvoda, usluga i poslovnih procesa. Zahvaljujući visoko razvijenoj svesti zaposlenih o važnosti održivog poslovanja, korporativna društvena odgovornost integrisana je u sve procese rada u Delti. Kompanija je član upravnog odbora Globalnog Dogovora Ujedinjenih nacija i Foruma za odgovorno poslovanje, dva najveća i najznačajnija udruženja u Srbiji koja okupljaju društveno odgovorne kompanije i organizacije civilnog društva.

DELTA FONDACIJA JE FINANSIRALA PROJEKTE ZADUŽBINARSTVO, ZASAD ZA BUDUĆNOST, FOND ZA BUDUĆNOST I TREĆI RODITELJ

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

Naši izveštaji urađeni su u skladu sa međunarodnom Global Reporting Initiative metodologijom (GRI) a to nam omogućava poređenje sa svetskim kompanijama i praćenje napretka iz godine u godinu. Delta Fondacija osnovana je 2007. godine kao prva fondacija privatne kompanije u Srbiji sa ciljem da ponovo oživi i uspostavi tradiciju zadužbinarstva. Izgradnjom dve zadužbine namenjene osobama sa invaliditetom, dnevnog boravka „Sunce“ u Beogradu i sportskog centra „Iskra“ u Kragujevcu nastavljamo tradiciju velikih srpskih zadužbinara. Projekat zadužbinarstvo na najbolji način ilustruje filantropiju Kompanije. Fondacija je razvila i projekat „Zasad za budućnost“. Organizacijama koja se bave poljoprivredom po principima socijalnog preduzeća, Delta Fondacija pruža finansijsku i stručnu podršku i pomoć pri plasmanu i otkupu robe. Na taj način dobitnici grantova stiču znanja potrebna za održivost proizvodnje, primenu novih tehnologija i standarda. Kroz dva konkursa, sa 18 miliona dinara podržano je 17 organizacija na celoj teritoriji Srbije. Znanje koje Kompanija poseduje u oblasti poljoprivrede, unapređe-

nim programom „Fond za budućnost“ prenosi se na mlade koji žele da se bave ovim poslom, Od školske 2015/2016. dvogodišnji program poslovne obuke pohađa 45 učenika srednjih poljoprivrednih škola iz Sombora, Futoga i Zrenjanina. Učenici pohađaju teorijsku i praktičnu obuku, tokom dve godine primaju stipendiju u mesečnom iznosu od 10.000 RSD, a nakon završenog školovanja mogu da se zaposle u Delta Agraru. U Delta Fondaciji prepoznat je i značaj očuvanja porodica kao sigurnog mesta za kvalitetno odrastanje dece i sprečavanja njihovog smeštanja u domove. Fondacija je 2013. pružila podršku Dečjem selu iz Sremske Kamenice koje realizuje program „Jačanje porodice“. Programom je do danas obuhvaćeno 118 porodica sa 325 dece, koje ekonomski, psihosocijalno, pravno i zdravstveno podržavamo. U vreme praznika, dečjih rođendana i polazaka u školu, 98 naših zaposlenih za 38 socijalno ugrožene dece iz Novog Sada, Temerina i Vrbasa pripremaju pakete sa životnim namirnicama, sredstvima za higijenu, garderobom, igračkama i školskim priborom. Ovaj projekat simbolično je nazvan „Treći roditelj“.

PANEL 2

KORPORATIVNO VOLONTIRANJE

Moderator:

Marina Kosanović Učesnici:

Mia Meleghy asistent u odeljenju za upravljanje ljudskim resursima EY

Milica Marković Direct Media

Sanja Panjesković Glaxo Smith Kline

Sanja Burg Loreal Srbija

Zorica Džida Vojvođanska banka

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

ODGOVORNO I ODRŽIVO POSLOVANJE

MIA MELEGHY Ljudski resursi, Ernst&Young doo Beograd

ODGOVORNO I ODRŽIVO POSLOVANJE JE OD KLJUČNOG ZNAČAJA ZA EY. KAO KOMPANIJA, MI MOŽEMO DA RASTEMO SAMO UKOLIKO EKONOMIJA I DRUŠTVO RASTU, A ŽIVOTNA SREDINA OSTAJE OČUVANA

ovezanost i međuzavisnost poslovnih organizacija i društva u kojem one posluju danas je daleko izraženija nego ranije. To je rezultat kombinacije globalnih faktora u koje spadaju aktuelna ekonomska kriza, napredak u odnosima između razvijenih zemalja i ekonomija u razvoju, kao i približavanje globalnih institucija i pojedinačnih država, kao i sve veća saradnja između javnog i privatnog sektora. Od poslovnih organizacija će se u budućnosti očekivati da odgovore na socijalne izazove i doprinesu očuvanju životne sredine koristeći sopstvene proizvode, usluge i ekspertizu. Nastojimo da spojimo ono u čemu smo dobri i talentovani sa onim što je potrebno zajednici. EY doprinosi izgradnji boljeg poslovnog okruženja kroz: • NAŠE TRŽIŠTE Najznačajniji uticaj na društvene procese naša kompanija ostvaruje kroz podršku globalnoj i lokalnoj

ekonomskoj stabilnosti i rastu. Kroz rad sa našim klijentima i poruke koje šaljemo široj poslovnoj zajednici, nastojimo da promovišemo i ojačamo revizorsku nezavisnost, finansijsku transparentnost i izgradnju poverenja u tržišta kapitala. • NAŠE RADNO MESTO Naš osnovni zadatak je da pružimo usluge visokog kvaliteta našim klijentima. Želimo da privučemo i zadržimo najkvalitetnije ljude i investiramo u njih. • PODRŠKU ZAJEDNICAMA Ohrabrujemo naše ljude da, gde god da žive i rade, stave zajednici na raspolaganje svoje vreme i veštine. Na taj način investiramo u generacije koje dolaze i koje će oblikovati radnu snagu u budućnosti. Stoga rado stavljamo svoje veštine na raspolaganje preduzetnicima koji doprinose ekonomskom i socijalnom razvoju društva. Pomagali smo domove za decu bez roditeljskog staranja, studentske organizacije, udruženja građana, rezervate prirode,

omladinske sportske klubove, obrazovne institucije i dr. Učestvujemo u radu Foruma poslovnih lidera kao i Globalnog dogovora ujedinjenih nacija u Republici Srbiji. U okviru nastojanja da umanjimo negativne efekte klimatskih promena, podržavamo izgradnju ekonomije koja počiva na niskim emisijama ugljenika.

ULOGA POSLOVNOG SEKTORA SE MENJA. DANAS PREOVLADAVA MIŠLJENJE DA POSLOVNE ORGANIZACIJE TREBA DA URADE MNOGO VIŠE OD PUKOG KREIRANJA PROFITA

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

VOLONTERIZAM JE KLJUČ GENERACIJE Y

MILICA MARKOVIĆ Menadžerka za korpoartivne komunikacije, Direct Media

LJUDI KOJI SVOJE SVAKODNEVNE AKTIVNOSTI POVEZUJU SA OSTVARENJEM ODREĐENE SVRHE SMATRAJU SE USPEŠNIJIMA, A SAMIM TIM SU TO I KOMPANIJE ZA KOJE ONI RADE

olonterski rad zauzima posebno mesto u društveno odgovornom poslovanju Dajrekt Medije. Naši zaposleni koriste svoje veštine i znanja i za opšte dobro, a među mnogobrojnim kampanjama koje smo podržali pružajući pro bono komunikacijske i kreativne usluge jeste “Bitka za bebe”, “Jedan dan u najgoroj godini mog života” Fonda B92, “I ja se borim ” - Nurdor i mnoge druge. Drugi oblik volontiranja koji nastojimo da podstičemo jeste volontiranje u direktnom kontaktu sa ranjivim kategorijama stanovništva. Prošle

godine smo odlučili da ove volonterske sate posvetimo žrtvama nasilja u porodici, provodeći vreme u kreativno-podsticajnom druženju sa ženama i decom u Sigurnoj kući u Beogradu. Izazov je bio volonterkama približiti ideju Sigurne kuće odnosno kompleksnu tematiku nasilja u porodici i njihovu ulogu u osnaživanju i socijalizaciji žrtava nasilja. Dobili smo veliku podršku mentorki iz Sigurne kuće koje su nam pomogle u procesu pripreme i tokom samog volontiranja. Svake subote, po nekoliko sati i tako skoro četiri meseca, ukupno 40 žena iz Dajrekt Medije je provodilo vreme u Sigurnoj kući u neposrednoj interakciji sa njenim štićenicima. Jedno od saznanja je da volonterizam oplemenjuje. Nebrojena istraživanja dovode u vezu volon-

JAKO NASLEĐE, DOBRA PRAKSA

o u praksi znači besprekoran, transparentan i odgovoran odnos prema našim zaposlenima, potrošačima, partnerima i zajednicama u kojima radimo. Principe DOP-a integrisali smo u poslovni model, a ciljeve postavili globalnim programom „Sharing Beauty With All“ koji osli-

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

tiranje sa zadovoljstvom zaposlenih, većom motivacijom, zadržavanjem zaposlenih i njihovim razvojem. To je pokazala i evaluacija našeg programa dajući pozitivne odovore na takva pitanja. U situaciji kada čuveni milenijumci kažu da bi pristali da zaradjuje manje, a da to kompenzuju tako što će raditi u kompaniji koja ostvaruje svrhu time što pomaže zajednici, uloga volonterizma je velika. To su za svaku korporaciju korisni insajti/sazanja. Kompanije treba da se trude da kreiraju takvo iskustvo zaposlenog koje će voditi ka ostvarenju njegove svrhe. Sve će to na dalje oblikovati društveno odgovorno poslovanje kao koncept i uvezivati ga još čvršće sa politikom ljudskih resursa kompanija.

SANJA BURG Menadžer korporativnih komunikacija, L’Oréal Balkan

kava naša ambiciozna stremljenja na ovom polju do 2020. i unapređuje naše poslovanje duž čitavog lanca vrednosti - od istraživanja, preko proizvodnje, operacija, marketinga, do same prodaje i komunikacije sa potrošačima. Kontinuirano podstičemo zaposlene da se aktivno uključe i angažuju na polju korpo-

VOLONTIRANJE I ČETIRI STRATEŠKA STUBA

SANJA PANJESKOVIĆ Koordinator korporativnih komunikacija, GSK (GlaxoSmithKline) Srbija i Crna Gora

“DOBAR KORPORATIVNI GRAĐANIN“ SA JEDNE STRANE POMAŽE UGROŽENOM DELU STANOVNIŠTVA, ISTOVREMENO BRINE O SVOJIM ZAPOSLENIMA, I SMANJUJE EKOLOŠKI UTICAJ KOJI NJEGOVA PROIZVODNJA IMA NA ŽIVOTNU SREDINU

GSK-u pristup korporativnoj odgovornosti zasnivamo na četiri strateška stuba. Prvi je „zdravlje za sve“, u okviru koga težimo da unapredimo pristup zdravstvenoj zaštiti za sve ljude, bez obzira na to gde žive i da li su u mogućnosti da je plate. Drugi je „naše ponašanje“, postavljajući najviše etičke standarde u našem poslovanju, zatim „naši ljudi“, gde težimo da našim zaposlenima obezbedimo podsticajno radno okruženje, i „naša planeta“, koji podrazumeva zaštitu životne sredine. Korak dalje u tom pravcu predstavlja promocija volonterizma. Poslednjih godina naša kompanija je nagrađivana sa 10 prestižnih priznanja u oblasti filantropije. Samo tokom proš-

le godine, GSK-u su dodeljena tri priznanja: Virtus nagrada Trag fondacije za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora, Zlatna nagrada UEPS-a za najbolji humanitarni događaj i Nagrada Foruma za odgovorno poslovanje za inovativni pristup volontiranju, zalaganje i ostvareni uticaj u pro bono podršci. Jedna od nagrađenih inicijativa je PULS, volonterski program naše kompanije zasnovan na veštinama, u okviru koga već dve godine za redom GSK omogućava zaposlenima da napuste svoje radno mesto na pola godine i puno radno vreme posvete volontiranju u BELhospice centru, koristeći svoje poslovne veštine i ekspertizu za pomoć ovoj organizaciji u strateškom usmerenju i unapređenju operativne efikasnosti. Do sada su u BELhospice centru volontirali zaposleni iz GSK Španija i GSK Oman, sa

ciljem unapređenja dostupnosti palijativne nege u Srbiji. Takođe tu je i „Narandžasti dan“, koji u Srbiji sprovodimo već osmu godinu za redom i do sada je realizovano ukupno 12 volonterskih akcija u različitim gradovima. GSK omogućava svim svojim zaposlenima da jedan plaćeni radni dan u toku godine iskoriste u svrhu aktivnog učešća u pomoći lokalnoj zajednici i samo u volonterskom delu „Narandžasti dan” je investicija veća od 2 mil. dinara. Odluku o tome kome će pomoć biti usmerena ne donosi rukovodstvo kompanije: svi zaposleni imaju mogućnost da se kandiduju za vođenje akcije, predlaganjem ciljne grupe kojoj je pomoć neophodna, mesta i aktivnosti koje smatraju prioritetnim za svoju zajednicu. Čak 70% volontera napredovalo je u svom poslu, preuzimajući više i odgovornije pozicije unutar kompanije.

L’ORÉAL IMA JAKO NASLEĐE KADA SE RADI O DRUŠTVENO ODGOVORNOM POSLOVANJU I VELIKE AMBICIJE ZA BUDUĆNOST. KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST SE KOD NAS ZASNIVA NA VIZIJI U KOJOJ EKONOMSKI USPEH, LJUDSKI PROGRES I DRUŠTVENI RAZVOJ IDU „RUKU POD RUKU“

rativne društvene odgovornosti. Kroz edukacije, najbolje primere iz prakse ukazujemo im na mogućnosti doprinosa. Volonterskim inicijativama ističemo značaj velikodušnosti i solidarnosti među ljudima i doprinosa lokalnim zajednicama. Već godinama uspešno sprovodimo programe podrške zajednici. Svakako su najpoznatiji program L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“ i tradicionalni Dan volontiranja. Program„Za žene u nauci“promoviše i ohrabruje izvanredne žene koje doprinose

napretku nauke i društva. U Srbiji već pet godina stipendiramo najbolje mlade naučnice, a stipendije predstavljaju vid podrške lokalnim talentima i podsticaja da nastave da se bave naukom u Srbiji. Dan volontiranja (Citizen Day) je dan koji zaposleni, umesto na redovnim poslovima, provode angažovani u korist drugih i za opšte dobro. U Srbiji je svaka akcija do sada dala konkretan doprinos na lokalnom nivou– kako praktičan (uređenje prostora, podrška i pomoć određenim društvenim grupama), tako i

širi - skretanje pažnje na probleme sa kojima se društvene grupe suočavaju i značaj unapređenja zajedničkog života i razvoja zajednice. Smatramo da nema napretka bez odgovornog odnosa prema radu, okruženju, ljudima i životnoj sredini. Verujemo da se dobra reputacija i kredibilitet grade kroz svakodnevnu praksu, poslovanje i odnos prema okolini. Težimo ka tome da u svakom trenutku budemo pouzdan partner, damo pozitivan doprinos društvu i svet oko nas učinimo lepšim i za sve generacije koje dolaze. IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

ZNAKOVNI JEZIK U VOJVOĐANSKOJ BANCI

ZORICA DŽIDA Direktor sektora za društveno odgovorno poslovanje Vojvođanske banke

VOJVOĐANSKA BANKA JE PRVA FINANSIJSKA INSTITUCIJA KOJA VEĆ VIŠE OD GODINU DANA SPROVODI PROJEKAT „ZNAKOVNI JEZIK“, ČIJI JE CILJ OLAKŠAVANJE KOMUNIKACIJE GLUVIH I NAGLUVIH OSOBA U FILIJALAMA ŠIROM SRBIJE

obrovoljna edukacija zaposlenih da koriste srpski znakovni jezik je započeta u novembru 2014. godine i do sada je posebno koncipiranu obuku sa fokusom na bankarsku terminologiju završilo više od 70 zaposlenih, što predstavlja primer dobre prakse korporativnog volontiranja. „U Srbiji prema zvaničnim podacima živi 30.000 gluvih i oko 100.000 nagluvih osoba a veruje se da je stvaran broj neuporedivo veći i oni se svakodnevno susreću

CILJ VOJVOĐANSKE BANKE JE DA ZAPOSLENI U SVIM FILIJALAMA ŠIROM SRBIJE KORISTE SRPSKI ZNAKOVNI JEZIK

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

sa brojnim poteškoćama, a jedan od glavnih problema im predstavlja svakodnevna komunikacija u okviru različitih institucija, što je nama u Vojvođasnkoj banci bio više nego dovoljan motiv da se posvetimo unapređenju kvaliteta života gluvih i nagluvih sugrađana”, ističe Zorica Džida. Obuci u Vojvođanskoj banci zaposleni su pristupili sa puno entuzijazma i posvećenosti, što je rezultiralo da u 12 gradova širom Srbije, 17 filijala bude prilagođeno komunikaciji sa gluvim i nagluvim osobama. Tako, gluve i nagluve osobe iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Kragujevca, Niša, Kuršumlije, Užica, Kraljeva, Kruševca, Priboja, Novog Pazara i Nove Varoši, osnovne bankarske poslove mogu obaviti samostalno, bez pratnje tumača, što im olakšava odlazak u banku i pozitivno utiče na kvalitet života.

Cilj Vojvođanske banke je da zaposleni u svim filijalama širom Srbije koriste srpski znakovni jezik, kako bi pored profesionalne bankarske usluge ipružanjem ove jedinstvene mogućnosti mogli posvetiti podjednaku pažnju svim građanima. S tim u vezi, nastavak obuke planiran je za leto ili jesen tekuće godine, dok je za zaposlene koji su obuku već savladali predviđena periodična obnova i nadogradnja stečenog znanja, u edukativnom centru Banke na Paliću. Svoju posvećenost zajednici gluvih u Srbiji, dodatno smo demonstrirali velikom donatorskom akcijom koju smo pokrenuli uoči Međunarodne nedelje gluvih i nagluvih u septembru protekle godine, u okviru koje je smo poklonili više od 60 računara školama za gluvu i nagluvu decu, kao i Savezu i Gradskim organizacijama gluvih i nagluvih širom Srbije.

CSR INDEKS GOVORI O LIDERIMA ODGOVORNOG POSLOVANJA

NEVEN MARINOVIĆ Izvršni direktor Foruma za odgovorno poslovanje

U DANAŠNJIM USLOVIMA POSLOVANJA, DRUŠTVENU ODGOVORNOST KOMPANIJA TREBA POSMATRATI KROZ NOVU DIMENZIJU KOJA PROŽIMA SVE POSLOVNE PROCESE

a zemlju poput Srbije, koja je na putu usklađivanja nacionalnog tržišta sa evropskim standardima, i u procesu tranzicije ka jednom odgovornijem sistemu poslovanja, važno je da razvija sopstvene alate procene, merenja i razumevanja veze između poslovnog uspeha i odgovornog ponašanja kompanije na tržištu, prema zaposlenima i društvu u kome posluje, jer bez odgovornog ponašanja nema dobrog imidža kompanija, ni simbioze biznisa i društva. U skladu sa tim pokrenuta je prva nacionalna platforma za ocenu društvene odgovornosti kompanija - Indeks društveno odgovornog poslovanja (CSR Indeks). Pokrenuli su ga Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv uz podršku USAID-a i u saradnji sa partnerima NALED-om, Privrednom komorom Srbije, Globalnim dogovorom UN,

Unijom poslodavaca Srbije i Udruženjem poslovnih žena. Indeks je online platforma zasnovana na specifičnim indikatorima koju će koristiti kompanije pri evaluaciji svog društveno odgovornog poslovanja sa ciljem da se prepoznaju, nagrade i promovišu dobre prakse društveno odgovornog poslovanja u Srbiji. Indeksiranje kompanija biće prilika za kompanije da se nađu na prvoj nacionalnoj listi društveno odgovornih kompanija, dobiju sveobuhvatan izveštaj o stanju društvene odgovornosti u svojoj kompaniji i doprinesu stvaranju nacionalne statistike koja ukazuje na vezu odgovornog poslovanja sa ekonomskim performansima. Na ovaj način kompanije će moći da identifikuju oblasti u kojima ostvaruju dobre rezultate, kao i oblasti u kojima im je potrebno unapređenje. Precizni podaci treba da pokažu da je odgovorno poslovanje u

bliskoj vezi sa uspehom u poslovanju i tako podstaknu još više kompanija da se pridruže CSR zajednici. Ciklus indeksiranja započeo je u martu 2016, a popunjavanje online upitnika traje do 31. jula. Sve zainteresovane kompanije mogu se prijaviti putem sajta csr-index.rs.

INDEKS JE ONLINE PLATFORMA ZASNOVANA NA SPECIFIČNIM INDIKATORIMA KOJU ĆE KORISTITI KOMPANIJE PRI EVALUACIJI SVOG DRUŠTVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

PROGRAM “RAZVOJ U RANOM DETINJSTVU”

STANISLAVA VUČKOVIĆ, NATAŠA KRSTIĆ UNICEF projekat

PROGRAM JE USMEREN NA UNAPREĐENJE KAPACITETA ZDRAVSTVENOG SISTEMA DA PRUŽA PODRŠKU RAZVOJU DECE U RANOM DETINJSTVU I NJIHOVIM PORODICAMA

odsticanje ranog razvoja deteta je jedna od najuspešnijih strategija za ostvarivanje dečjih prava, smanjivanje društveno-ekonomskih nejednakosti (bogatih i siromašnih, urbanog i ruralnog stanovništva, većinske skupine i etničkih manjina) i podsticanje ravnopravnosti i inkluzije među decom i u društvu. Tokom prvih 7 godina života dečiji mozak može da aktivira 1000 moždanih ćelija (neurona) svake sekunde. Veze koje se stvaraju u mozgu služe kao gradivni elementi budućnosti svakog deteta, definišu njegovo zdravlje, emotivno blago-

U SARADNJI SA MINISTARSTVOM ZDRAVLJA I PARTNERSKIM ORGANIZACIJAMA, UNICEF SPROVODI PROGRAM RAZVOJ U RANOM DETINJSTVU, USMEREN NA UNAPREĐENJE KAPACITETA ZDRAVSTVENOG SISTEMA

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

stanje i sposobnost za učenje. U saradnji sa Ministarstvom zdravlja i partnerskim organizacijama, UNICEF sprovodi program Razvoj u ranom detinjstvu, usmeren na unapređenje kapaciteta zdravstvenog sistema da pruža podršku razvoju dece u ranom detinjstvu i njihovim porodicama. Značajna finansijska podrška za ovaj program obezbezbeđuje se kroz donacije pojedinaca i kompanija. Tokom Konferencije CSR Srbija 2016. Tokom Konferencije CSR Srbija 2016, predstavljeno je na koji način korporativni sektor u Srbiji podržava ovaj program. ELEKTROPRIVREDA SRBIJE Podrška za tri razvojna savetovališta u domovima zdravlja: Zemun, Kragujevac, Niš, kroz preuređenje i opremanje prostora za pružanje kvalitetnijih usluga zdravstvenih radnika. Nabavka edukativnih i didaktičkih materijala. Obezbeđenje razvoja kapaciteta zdravstvenih radnika kroz obuke za rad sa malom decom. NORDEUS Podrška za šest razvojnih savetovališta Domova zdravlja u Leskovcu, Pančevu, Pirotu, Požarevcu,

Vranju i Novom Sadu u opremanju prostora za pružanje RRD usluge (kompleti didaktičkih i edukativnih materijala i nameštaj), razvoj kapaciteta zdravstvenih radnika kroz obuke, jačanje nacionalnog međusektorskog okvira za razvoj u ranom detinjstvu, dokumentovanje primera dobre prakse. TELEKOM SRBIJA Opremanje tri savetovališta Domova zdravlja: Subotica, Sremska Mitrovica, Kruševac, kompletima didaktičkih i edukativnih materijala koji omogućavaju zdravstvnim radnicima kvalitetniji rad sa decom i roditeljima i pružanje zdravstvenih usluga kroz obuku roditelja kako da igru sa decom učine podsticajnom za one domene razvoja u kojim postoji kašnjenje. IKEA Podrška za razvojna savetovališta u domovima zdravlja u Grockoj i Voždovcu. Podrška obuhvata uređenje i opremanje prostora za pružanje usluga deci i roditeljima male dece, obezbeđivanje bezbednih i edukativnih igračaka, razvoj kapaciteta zdravstvenih radnika kroz obuke.

RAZUMEVANJE ZA FILANTROPIJU SRPSKIH KOMPANIJA

NATHAN KOESHALL Catalyst Balkans

CATALYST BALKANS JE PREDSTAVIO REZULTATE SVOJIH ISTRAŽIVANJA KORPORATIVNE FILANTROPIJE U SRBIJI U 2015. GODINI NA KONFERENCIJI CSR SRBIJA 2016

Donacije su najčešće usmerene ka filantropskim projektima koji podržavaju marginalizovane grupe (25,9%), zdravstvo (23,8%), i obrazovanje (14,8%). Catalyst je ustvrdio i da postoje neke razlike u filantropskim davanjima unutar korporativnog sektora. Veće kompanije teže da pomažu marginalizovane grupe (27,7%), zdravstvo (19,2%) i obrazovanje (16%). Korporativne fondacije međutim,najviše izdvajaju za zdravstvo (31,2%), obrazovanje (21,3%) a najmanje za marginalizovane grupe (13.1%). Mala i srednja preduzeća takođe teže da daju više podrške zdravstvu (45,2%), a zatim slede marginalizovane grupe (22,6%) i sezonski projekti (8,9%). Primarni primaoci korprativnih donacija su u 2015. bila udruženja (19,2%), obrazovne ustanove (17%), soU SRBIJI SE NAJVIŠE cijalne institucije (16,6%), i institucije zdravstva POMAŽU ZDRAVSTVO, (15,4%). Ukupno je korporaOBRAZOVANJE, tivna filantropija bila usmeMARGINALIZOVANE rena na državne institucije, kao bolnice i škole, sa GRUPE I SEZONSKI 59,5%. Neprofitni sektor je PROJEKTI dobio 23,3%. Ako ovo dalje razložimo, vidimo da 79,3% predstavljaju direk-

d 2013, Catalyst Balkans prati filantropska davanja na Zapadnom Balkanu sa metodologijom koja kombinuje monitoring medija i direktno izveštavanje od donatora i primalaca. Catalystovi nalazi kažu da su davanja korporativnog sektora (uključujući male i srednje kompanije i korporativne fondacije) porasla za 17,8% od 2014. do 2015. godine i to za više od 1,4 milijarde dinara (11,48 mil. evra). Korporativna davanja su u 2015. obuhvatala 51,6% sve domaće filantropije koja se meri na više od 22,3 miliona evra i uključuje sva davanja, iz dijaspore, od korporacija i od pojedinaca u Srbiji. Stoga korporativni sektor predstavlja najznačajniju donatorsku grupu u Srbiji.

tne donacije, dok su manje učestala učestvovanja u kampanjama (10,2%) i filantropski događaji (7,2%) kao i otvoreni pozivi za predloge (3,3%). Catalyst je naznačio značaj korporativnog sektora u pejzažu srpske filantropije i pokazao da razvoj u ovom segmentu može da podigne značajno nivo filantropije u zemlji u budućnosti i uticaj koji ona ima na šire društvene promene u srpskom društvu.

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

PANEL 3

Moderator:

ODRŽIVI RAZVOJ

Učesnici:

Jovana Gligorijević Jelena Šarenac Henkel

Siniša Mitrović Globalni dogovor u Srbiji

Jovan Protić Međunarodna organizacija rada

Tijana Koprivica Delta Holding

Ana Koeshall Fondacija Ana i Vlade Divac

Nenad Stojković NIS Gazprom Neft

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

ODRŽIVO POSLOVANJE JE OD KRUCIJALNOG ZNAČAJA

JELENA ŠARENAC Direktor korporativnih komunikacija, Henkel Srbija

OD KADA JE 2002.PRIVATIZOVALA MERIMU KRUŠEVAC, NAJVEĆU FABRIKU ZA PROIZVODNJU DETERDŽENATA U REGIONU, KOMPANIJA HENKEL OTPOČELA JE IMPLEMENTACIJU SVOJE KULTURE I NAČINA POSLOVANJA U SRBIJI

speh koji Henkel ostvaruje već 14 godina u našoj zemlji rezultat je različitih faktora kao što su investicije u brojne projekte modernizacije, unapređenje proizvodnih pogona i uvođenje najnovijih tehnologija u skladu sa strategijom održivog razvoja. Međutim, Henkelova korporativna kultura poslovanja širom sveta, pa tako i u Srbiji, podrazumeva i društveno odgovorno poslovanje i pokretanje mnogobrojnih CSR projekata. Na tom polju veliku ulogu imaju zaposleni u kompaniji koji kroz MIT inicijative pokreću razno-

vrsne aktivnosti sa ciljem da unaprede lokalne zajednice.Uporedo sa podrškom koju kompanija pruža članovima zajednica u kojima posluje, a pogotovo najmlađima, Henkel se kontinuirano zalaže i za promovisanje održivog poslovanja i zaštitu životne sredine. Kompanija nastoji da konstantnounapređuje i iznalazi nova rešenje na ovom polju vodeći se glavnim ciljem svoje Strategije održivosti – ostvariti više uz korišćenje manje resursa i utrostručiti efikasnost do 2030. godine. Zasnovane na ideji „manje je više”, aktivnostikompanije vezane za održivostkoncentrišu sena šest oblasti –učinak, društveni napredak, energija i klima, materijali i otpad, vode i otpadne vode, kao i bezbednost i zdravlje. Iz godine u godinu, HENKEL SE NALAZI Henkel premašuje zadate ciNA LISTI „100 ljeve i poboljšavava odnos NAJODRŽIVIJIH između ostvarene vrednosti i ekološkog otiska. Tako GLOBALNIH se Henkel nalazi na listi „100 KORPORACIJA NA najodrživijih globalnih korSVETU“ poracija na svetu“, a dostignuća kompanije u toj oblasti potvrđena su i mnogim značajnim priznanjima za

održivost tokom 2015. godine.I u narednom periodu, do 2020. godine, nameravamo da nastavimo smanjenje upotrebe vode, količine otpada i emisije CO2 u proizvodnim pogonima. Kako bi se proizvela veća vrednost uz istovremeno smanjenje ekološkog otiska kompanije, neophodna su dalja istraživanja i ulaganja u inovacije, proizvodnju i tehnologije kojima je moguće povećati kvalitet uprkos smanjenju potrošnje resursa. Održavanje ravnoteže između dobrih poslovnih rezulata, zaštite životne okoline i društvene odgovornosti od ključne je važnostiza Henkel, stoga će kompanija nastaviti sasprovođenjem svojih CSR projekata ujedno unapređujući poslovanje u skladu sa Strategijom održivosti. IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

O DRUŠTVENOJ ODGOVORNOSTI VALJA MISLITI NA VREME

SINIŠA MITROVIĆ Master analitičar životne sredine, samostalni savetnik za domaće i EU propise u zaštiti životne sredine PKS

PKS DAJE ZNAČAJAN DOPRINOS U RAZVOJU MEĐUNARODNOG STANDARDA ZA DRUŠTVENU ODGOVORNOST ISO 26000, ALI I U ANGAŽOVANJU NA PROMOVISANJU 10 PRINCIPA GLOBALNOG DOGOVORA KROZ PRUŽANJE PODRŠKE MREŽI U SRBIJI

KS već osam godina dodeljuje Nacionalnu nagradu za DOP. a sve je počelo 2007. kada je PKS bila nacionalni partner u realizaciji jednog regionalnog projekta, u kome je učestvovalo ukupno 5 zemalja Zapadnog Balkana, a koji je podržala Nemačka. Jedna od komponenti ovog projekta bila je i Nagrada, koju je naš Tim dalje prilagodio i ugradio dodatne elemente iz GRI metodologije, standarda ISO 26000 i Dow Jones Index-a. Nacionalna nagrada zasnovana je jasnim kriterijumima za vrednovanje rezultata i višestepenoj proveri kako od strane stručnog tima, tako i od nezavisnog žirija. Razmenjujemo iskustva i sa organizatorima Nagrade za filantropiju Virtus, sa Forumom poslovnih lidera i svima onima koji ovaj važan koncept

NACIONALNA NAGRADA ZA DOP ZASNOVANA JE JASNIM KRITERIJUMIMA ZA VREDNOVANJE REZULTATA

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

razumeju na pravi način. Ono što je najvažnije, kroz ovu Nagradu mi pravimo jasnu distinkciju između korporativne filantropije i društvene odgovornosti. Nacionalna Nagrada za DOP ravnopravno vrednuje sve aspekte poslovanja – 1) tržište, 2) zaposleni i upravljanje, 3) životna sredina, 4) društvena zajednica i 5) imovina i kapital. Organizacije koje dokažu da podjednako vode računa o svih pet aspekata, a pritom realizuju projekat koji ima veću specifičnu težinu prema 10 kriterijuma, imaju najveće šanse da postanu laureati Nagrade. To je, čini mi se, ono ključno što je izdvaja od drugih manifestacija na ovu ili slične teme. Strategija razvoja i promocije društveno odgovornog poslovanja doneta je, po mom uverenju, u pravom trenutku – kada su programi, projekti i aktivnosti na domaćem planu doživeli vrhunac i kada je bilo potrebno da država ponudi strateški okvir za dalji razvoj društvene odgovornosti u Srbiji. Pre pet godina, međunarodna organizacija za standardizaciju, ISO, usvojila je međunarodni standard ISO 26000 – Vodič za društvenu odgovornost, koji je i na nacionalnom nivou pretočen u verziju na srpskom jeziku: SRPS ISO 26000:2011. Pored toga, na međunarodnom planu intenzivno su se, pored ISO 26000 razvijali i drugi globalni me-

hanizmi – Inicijativa za globalno izveštavanje (GRI), OECD, ILO, itd. Nacionalna Strategija je, imajući sve ovo u vidu, postavila dva ključna cilja: 1) promocija koncepta društvene odgovornosti i 2) razvoj praksi društvene odgovornosti. Globalni dogovor Srbija, kao mreža organizacija trenutno preko 100 članica i ima 7 Radnih grupa: Socijalno uključivanje; Borba protiv korupcije; Društvena odgovornost u bankarstvu i finansijama; Edukacija i razvoj DOP; Zaštita životne sredine, Tim za podršku u vanrednim situacijama i Radna grupa za promociju Milenijumskih ciljeva održivog razvoja. Treba podsetiti da je srpska Mreža dobila nagradu 2010. kao jedna od tri najnaprednije mreže sveta prema broju aktivnosti, a bila je i uspešan domaćin Trećeg evropskog sastanka lokalnih mreža Evrope u oktobru 2012. Društvena odgovornost se može razvijati tek ako se ispune sve zakonske obaveze, poštuju međunarodne konvencije o ljudskim pravima, poštuju prava zaposlenih, ali i prava građana na zdravu i bezbednu životnu sredinu. Brojni su primeri velikih kompanija čija je tržišna vrednost višestruko veća od knjigovodstvene, baš zbog velikog udela imidža i reputacije. Zato je dobro o pitanjima društvene odgovornosti misliti na vreme.

POSLOVANJE U SKLADU SA PRINCIPIMA ODRŽIVOG RAZVOJA

NENAD STOJKOVIĆ Direktor održivosti, NIS Gazprom Neft

NIS, KAO NAJVEĆA KOMPANIJA U SRBIJI I KOMPANIJA KOJA SE RUKOVODI PRINCIPIMA DRUŠTVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA, IMA VIŠESTRUKI UTICAJ NA RAZLIČITE ASPEKTE FUNKCIONISANJA DRUŠTVA U SRBIJI

o, između ostalog, ostvaruje kroz snabdevanje tržišta naftom i naftnim derivatima, uplatu doprinosa državnom budžetu kroz poreze i druge finansijske obaveze, obezbeđivanjem sigurnih prihoda za svoje zaposlene, kao i kroz korporativne programe podrške društveno korisnim projektima . Kompanija ulaže velike napore kako bi unapredila sva tri osnovna aspekta održivog razvoja (ekonomski, socijalni i uticaj na životnu sredinu) kako unutar tako i izvan kompanije, kao i kroz podršku lokalnoj zajednici i svojim poslovnim partnerima. Kompanija neprestano unapređuje procese rada s namerom da poslovanje bude usklađeno sa principima održivog razvoja. Neki od primera šta kompanija čini kako bi se tokom poslovanja smanjio uticaj na životnu sredinu su:

• Projekat suve lokacije - značajan projekat kojim se u najvećoj mogućoj meri ograničava uticaj na životnu sredinu prilikom rada na naftnim bušotinama. • Izgradnja mini kogeneracionih elektrana - kaptažni gas koji se do sada spaljivao na baklji, u procesu kogeneracije se koristi za dobijanje električne i toplotne energije kojima se, pored toga što se koriste za zadovoljenje potreba NIS-a, snab-

deva i tržiste u Srbiji. Zbog prestanka spaljivanja kaptažnog gasa na baklji smanjeno je ekološko opterećenje na životnu sredinu. • Sistem za povrat kondenzata – upotrebom ovog sistema u procesu prerade nafte reciklirano je oko 28% ukupno zahvaćene vode u NIS-u. NIS svoje društveno odgovorne aktivnosti razvija kroz pet korporativnih programa: "Zajednici zajedno", "Energija sporta", "Kultura bez granica", "Energija znanja" i "Filantropija i volonterizam". Realizacijom ovih programa, Kompanija nastoji da poboljša kvalitet života u zajednici u kojoj posluje, učvrsti partnerski odnos sa lokalnim samoupravama i podstakne razvoj talentovanih pojedinaca i grupa, kao i čitavih novih generacija. U svom poslovanju, NIS poštuje pravilo jednakih mogućnosti za sve i zabranu bilo kog vida diskriminacije, kako pri izboru kandidata i poslovnih partnera, tako i u sprovođenju svih ostalih procesa u radu. U procesu pretkvalifikacije NIS se trudi da edukuje potencijalne dobavljače i pruži im priliku da se ugledaju na primere dobre poslovne prakse u skladu sa principima održivog razvoja. Dobavljači koji žele da sarađuju sa NIS-om najpre ispunjavaju kvalifikacioni upitnik, u kojem je potrebno da se izjasne o sertifikatima

koje poseduju, eventualnim dugovanjima prema državi, ali i o odnosu prema životnoj sredini i korupciji. Saradnjom sa domaćim dobavljačima NIS pruža podršku jačanju domaće privrede, jer čak 79% od ukupnog broja dobavljača sa kojima je Kompanija sarađivala u 2015. godini čine dobavljači iz Srbije.

SVOJE CSR AKTIVNOSTI NIS RAZVIJA KROZ KORPORATIVNE PROGRAME: "ZAJEDNICI ZAJEDNO", "ENERGIJA SPORTA", "KULTURA BEZ GRANICA", "ENERGIJA ZNANJA" I "FILANTROPIJA I VOLONTERIZAM“

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

RAZVOJ INDIVIDUALNE I KORPORATIVNE FILANTROPIJE

ANA KOESHALL Direktor Fondacije Ana i Vlade Divac

FONDACIJA “ANA I VLADE DIVAC” OSNOVANA JE 2007. A STRATEŠKE OBLASTI NJENOG RADA SU PODRŠKA U VANREDNIM SITUACIJAMA I HUMANITARNA POMOĆ, EKONOMSKO OSNAŽIVANJE I PODSTICAJ ZAPOŠLJAVANJU, RAZVOJ DEMOKRATIJE I PODRŠKA LOKALNIM ZAJEDNICAMA

o sada je zahvaljujući podršci donatora, Fondacija stambeno zbrinula 650 porodica, 463 porodice su dobile podršku da započnu ili razviju sopstveni posao ili poljoprivrednu proizvodnju, pomogla 382 omladinske inicijative u 11 opština u Srbiji i obnovila 73 objekta za decu (vrtići, škole i sportski tereni). Jedan od strateških ciljeva Fondacije Ana i Vlade Divac jeste razvoj filantropije, kako individualne tako i korporativne. Upravo zahvaljujući podršci velikog broja kompanija, bili smo u prilici da realizujemo projekte i akcije koje su pomogle velikom broju ljudi širom Srbije. Sarađujemo podjednako i sa velikim kompanija-

UPRAVO ZAHVALJUJUĆI PODRŠCI VELIKOG BROJA KOMPANIJA, BILI SMO U PRILICI DA REALIZUJEMO PROJEKTE I AKCIJE KOJE SU POMOGLE VELIKOM BROJU LJUDI ŠIROM SRBIJE

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

ma ali i sa malim i srednjim preduzećima. Ono što je prednost ovakve saradnje, konkretno u slučaju naše fondacije je to, što mi imamo dugogodišnje iskustvo i ekspertizu, timove na terenu koji procenjuju potrebe, kako bi korporativna donacija imala što veći učinak, odnosno pomogla što većem broju ljudi. Ekonomska kriza uticala je na izdvajanja kompanija poslednjih godina, jer su i budžeti značajno smanjeni. No i dalje je važno da kompanije budu društveno odgovorne i u teškim vremenima i da pomognu. Naša Fondacija je posebno ponosna na partnerstvo sa dve banke. Jedan je projekat Veliko srce koji realizujemo sa Eurobankom već pet

godina i u okviru koga obnavljamo igrališta u vrtićima širom Srbije i do sada smo obnovili 32 igrališta. Kreirana je posebna kreditna kartica Eurobanke Veliko srce i procenat od svake transakcije ide u fond za obnovu igrališta u vrtićima. Drugi projekat je Ideja za bolje sutra koji realizujemo u partnerstvu i uz finansijsku podršku UniCredit Banke i UniCredit Fondacije sa ciljem razvoja socijalnog poslovanja i postojećeg biznisa, kao i pronalaženja ideja za proizvode i usluge koji na najbolji način predstavljaju Srbiju u regionu i inostranstvu. Do sada je kroz dodelu bespovratnih sredstava podržano 16 socijalnih preduzeća, zadruga i udruženja.

Diplomacy&Commerce www.diplomacyandcommerce.rs

Pretplatite SE! Projekti, aktivnosti, novosti i događaji iz diplomatske i biznis zajednice u Beogradu i Srbiji. Svakog meseca na engleskom jeziku, direktno na Vaš sto. Pouzdana i efikasna informaciona platforma koja nudi raznovrsne korisne informacije o lokalnim, regionalnim i stranim investicionim mogućnostima, trendovima i promenama u zakonodavstvu, nudeći mnoštvo informacija i istraživanja.

Štampana i onlajn verzija! PRETPLATTE SE NA VAŠ PRIMERAK DIPLOMACY&COMMERCE MAGAZINA. U SVAKOM BROJU TEMATSKI DODACI I SPECIJALNA IZDANJA! Instrukcije za plaćanje: www.diplomacyandcommerce.rs/subscription

samo

34€

godišnje!

”Diplomacy&Commerce” za samo 34€ godišnje! 12 izdanja + 12 specijalnih izdanje + 12 dodataka...

Pozovite nas ili nam pošaljite zahtev za pretplatu: email: pretplata-dc@color.rs tel: +381 11 4044 960