Serbia Goes Green 2016 by cmcpresentation

Diplomacy&Commerce

SPECIJALNO

2016

IZDANJE

Ulaganje u životnu KRISTOFER ASP Ambasador Švedske u Srbiji

SREDINU ISPLATIVO

ŠVEĐANI SU KAO LIDERI U ZELENOJ EKONOMIJI BRZO I LAKO UOČILI DOBROBITI ZALAGANJA ČITAVE ZAJEDNICE ZA OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE. I PORED BROJNIH IZAZOVA SA KOJIMA SE SUSREĆE, SRBIJA IMA ŠANSU DA SE OSLONI NA POMOĆ ŠVEDSKE U PRONALAŽENJU PRAVOG PUTA KA EKOLOŠKOJ SVESTI

SERBIA

GREEN

ISKUSTVO KAO DOKAZ ...

vest o očuvanju životne sredine duboko je ukorenjena u švedsko društvo, a prihvaćena je kao jedini put ka ekonomskom razvoju, inovaciji, očuvanju prirode i dobrobiti građana. Tehnologija zaštite sredine, kao i znanje i iskustvo, predstavljaju važne preduslove za izvoz na velikim tržištima kao što su Nemačka i Kina. Jedan deo švedske pomoći Srbiji i drugim zemljama u sličnoj situaciji ogleda se i u usklađivanju propisa o zaštiti životne sredine sa standardima Evropske unije. U ekskluzivnom intervjuu za Diplomacy&Commerce njegova ekselencija Kristofer Asp, ambasador Švedske u Srbiji, objašnjava kako je Švedska postala lider u zelenoj ekonomiji, na koji način ova zemlja učestvuje u razvoju međunarodne saradnje širom sveta i navodi koji će sporazumi o očuvanju životne sredine biti potpisani između Švedske i Srbije.

Švedska je jedan od svetskih lidera u zelenoj ekonomiji. Koji motivi su podstakli vašu državu da se posveti ovoj oblasti? — Tokom 50-ih godina ljudi u Švedskoj su primetili strašne posledice koje zagađenje izaziva u našoj okolini. Riba je sadržavala preveliku količinu teških metala i insekticida, a kupanje u do tada omiljenim jezerima više nije bilo moguće. Građani i lokalna udruženja protestovali su i vremenom uspeli da ubede zakonodavce da pravni sistem mora pravovremeno sprečiti njihov dalji razvoj. Najveća švedska nevladina organizacija za zaštitu životne sredine 1962. godine je započela kampanju pod nazivom „Očistimo Švedsku” (Keep Sweden Clean), koja je doprinela podizanju svesti lokalnog stanovništva o očuvanju okoline. Švedska Agencija za zaštitu životne sredine osnovana je 1967. u cilju pra-

ćenja ekološkog stanja okruženja i eventualnog donošenja novih propisa u cilju njegove zaštite.

Koje su prednosti i mane zelene ekonomije? — Veoma je važno sagledati privredu zemlje u širem društvenom smislu, a zatim uključiti i uticaj privrede na javno zdravlje. Zemlje sa visokim stepenom zagađenja vazduha i vode takođe imaju i velikih izdataka u vidu bolovanja i troškova bolničkog lečenja, koje ugrožavaju njihov privredni razvoj. U poslednjih pedeset godina kompanije su postepeno počele da problemu zagađenja prilaze u samom nastanku, što je u velikoj meri umanjilo negativan uticaj zagađenja na okolinu. Iskustvo ukazuje na to da unapređivanje mera vezanih za smanjivanje zagađenja i potrošnje električne energije i vode ne mora biti skupo i komplikovano. Dobro održavanje okoline i uvođenje sistema za nadzor pokazalo se kao brzo i lako isplativo. Istraživanja u Švedskoj ukazuju na činjenicu da su čisti gradovi sa dosta zelenih površina veoma privlačni za život i rad. U kojoj meri je ekološka svest postala sastavni deo života Šveđana i kako biste vi opisali građanske dužnosti u Vašoj zemlji? — Edukacija o zaštiti životne sredine najčešće počinje još u osnovnoj školi kao sastavni deo nastavnog plana i programa. Od svakog domaćinstva u Švedskoj očekuje se da izdvaja otpad koji je predviđen za reciklažu (plastika, metal, papir ili karton i staklo), koji se zatim prikuplja, dok se presotali otpad (npr. stari nameštaj, baštenski otpad) prevozi na opštinske deponije namenjene reciklaži. Podižući cenu ulaska vozila u centar grada i izgradnjom biciklističkih staza, opštinska vlast u Stokholmu promoviše upotrebu gradskog prevoza

ŠVEDSKO ISKUSTVO KAO DOKAZ DA SMANJENJE ZAGAĐENJA I POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE VODE NE MORA BITI SKUPO I KOMPLIKOVANO I DA JE OPREMA KOJA DOPRINOSI OČUVANJU NAŠE ŽIVOTNE SREDINE BRZO I LAKO ISPLATIVA

i vožnju bicikla. Zabeležen je i porast upotrebe solarne energije, naročito na vikendicama u seoskim područjima, koja generiše određenu količinu neophodne električne energije. U poslednjih nekoliko decenija Šveđani su bili živi svedoci poboljšanja sastava vazduha i vode, kao i smanjenog zagađenja životne sredine.

Kakve je mogućnosti zelena ekonomija pružila švedskim kompanijama i njihovim poslovnim partnerima? — Povećanjem brige o životnoj sredini i pravilnim sprovođenjem propisa o njenom očuvanju Švedska je omogućila brz i siguran razvoj kompanijama usredsređenim na uvođenje tehnologija za zaštitu životne sredine. Takođe im je na ovaj način omogućeno i da se nadmeću i na međunarodnom tržištu. Pre deset godina izvoz ovakvih tehnologija činio je ukupno 1,5% ukupnog izvoza u Švedskoj. Danas se ovaj procenat povećao na skoro 4%. Nemačka već predstavlja veliko tržište za švedske kompanije, a takođe je uočen i postojan rast i razvoj kineskog tržišta. Kakve pogodnosti država nudi kompanijama koje se bave proizvodnjom opreme za zaštitu životne sredine? — Švedska je godinama radila na unapređenju životne sredine, u nadi da će ublažiti posledice klimatskih promena i obezbediti građanima čist vazduh i vodu za piće. Ovakva politika omogućila je napredak lo-

SERBIA

GREEN

kalnih kompanija koje se bave očuvanjem okoline. Porezni sistem je osmišljen tako da motiviše građane da se na pravi način suočavaju sa proizvodnjom i potrošnjom, „kažnjavajući” one odluke koje su loše po sredinu. Država takođe finansira naučna istraživanja i tehnološke inovacije u oblasti ekologije. Švedska vlada je 2011. godine osmislila strategiju za rast i razvoj „green tech” kompanija. Jedna od strategija koja uključuje i saradnju sa privatnim sektorom naziva se „SymbioCity”, kojom rukovodi organizacija „Business Sweden”

NOVI UGOVORI ... ČETIRI NOVA SPORAZUMA SKOLOPLJENA SA ŠVEDSKOM NA VIŠE NAČINA ĆE UNAPREDITI ŽIVOTNU SREDINU I PRIBLIŽITI SRBIJU TEKOVINAMA EVROPSKE UNIJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

SERBIA

GREEN

(u zajedničkom vlasništvu vlade i privatnika) i Udruženje lokalnih i regionalnih vlasti Švedske, a koja promoviše izvoz u ovoj oblasti. Koncept „SymbioCity” objedinjuje švedski način rada i iskustva u okviru urbanističkog razvoja.

Na koji način švedske arhitekte, građevinske firme, projektanti i preduzetnici dele svoje znanje o održivom urbanom razvoju sa drugima? — Švedski stručnjaci imaju veoma dobru međunarodnu saradnju sa stručnjacima širom sveta. Posetioci koji dođu u Švedsku takođe dele svoje utiske u vezi sa ekološkim razvojem švedskih gradova. Najpoznatiji primer je deo grada poznat kao „Hammarby Urban Eco-District”, lociran južno od centra Stokholma. Ova oblast je 2012. godine izgrađena na principu održivog urbanog razvoja, i na taj način pokušava da negativan uticaj gradskog prevoza, grejanja, vodovoda i izbacivanja smeća svede na minimum. Hammarby poseti više od 13.000 ljudi godišnje, a planirana je izgradnja oko 1.000 stanova koji će postati dom za više od 26.000 ljudi. Suočavanje sa problemima zaštite životne sredine postalo je veoma važan uslov za pridruživanje Evropskoj uniji. U kojoj oblasti je Srbija, uz pomoć Švedske, napravila najveći pomak? — Švedska i Evropska unija već go-

dinama podstiču zaštitu životne sredine u Srbiji i pomažu joj da dostigne evropske standarde u ovoj oblasti. Ministarstvo privrede i zaštite životne sredine bilo je dobro pripremljeno za sednice u 2014. godini. Predlog vlade Evropskoj komisiji o sprovođenju tekovina Evropske unije u 2015. godini predstavlja jednu od najvažnijih prekretnica do sada. Strateško ulaganje je u znatnoj meri unapređeno, a osnivanje Zelenog fonda (odluka doneta 2105) jedan je od prvih koraka koje je Srbija napravila ka samofinansiranju neophodnih infrastrukturnih projekata. S druge strane, Srbija u narednih nekoliko godina mora da ojača institucionalnu sposobnost i da unapredi raspodelu sredstava predviđenih za zaštitu životne sredine kako bi mogla da odgovori predstojećim izazovima.

Kojim problemima će se baviti novopotpisani ugovori o švedskoj podršci Srbiji u pogledu zaštite životne sredine? — Četiri nova sporazuma sklopljena sa Švedskom na više načina će unaprediti životnu sredinu i približiti Srbiju tekovinama Evropske unije u ovoj oblasti (Poglavlje 27). Biće usredsređeni na brže i efikasnije sprovođenje infrastrukturnih projekata za saniranje čvrstog otpada i otpadnih voda. Srbija bi trebalo da uloži oko sedam milijardi evra u narednih 20 godina. Kako bi spovođenje ovih planova bilo što efikasnije i isplativije, Švedska će pružiti pomoć Ministarstvu za zaštitu zivotne sredine i razvoju Zelenog fonda i drugih neophodnih mera. Švedska će takođe podržati Srbiju u predstojećim pregovorima za pridruživanje Evropskoj uniji, uključujući razvoj pregovaračkih pozicija, uz pomoć informacija srpske Agencije za zaštitu životne sredine. I, naravno, Švedska će pružiti pomoć Srbiji u bezbednom upravljanju hemikalijama tako što će ojačati kapacitete srpske industrije i Ministarstva za zaštitu životne sredine.

SERBIA

GREEN

Naša budućnost je NARINDER CHAUHAN Ambasadorka Indije u Srbiji

U ZELENOJ EKONOMIJI

INDIJA JE VEOMA OZBILJNO PRISTUPILA PROBLEMU ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE KAO PROCESU KOJI VODI KA ODRŽIVOM RASTU I RAZVOJU. ISTOVREMENO, ZAHVALJUJUĆI NOVIM TEHNOLOGIJAMA I NISKIM CENAMA PROIZVODNJE I USLUGA, INDIJA POLAKO POSTAJE JEZGRO ZA ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ U OBLASTI ZELENE EKONOMIJE

SERBIA

GREEN

ndija je aktivna članica međunarodnih tela i inicijativa koje se bave pitanjem globalnog zagrevanja, a istovremeno na unutrašnjem planu ima široko razrađen program aktivnosti koje predstavljaju odgovor na klimatske promene i sprečavanje prirodnih katastrofa u zemlji. Zemlja izdvaja značajna sredstva za promociju prelaska na čiste energije i uvođenje čistih tehnologija u oblasti poljoprivrede, ribolova, vodoprivrede i šumarstva. Istovremeno Indija postaje i izuzetno atraktivna destinacija za ulagače u obnovljive izvore energije. S obzirom na velike naučne i stručne kapacitete u oblasti, novih tehnologija, Indija je i veliki rasadnik znanja iz ovih oblasti u šta su imali prilike da se uvere i srpski inženjeri. Gospođa Narinder Chauhan, ambasadorka Indije u Srbiji, u intervjuu detaljno govori o planovima Indije u ovoj oblasti i o saradnji Srbije i Indije i na ovom planu.

Na koji način Indija usklađuje svoj razvojni potencijal sa očuvanjem životne sredine? — Indija je zemlja sa veoma razvijenom privredom. I pored meteža na svetskom tržištu i velikih suša koje su zadesile našu zemlju, bruto domaći proizvod je nastavio neometano da raste. Zaštita životne sredine će izvesti zemlju na pravi put ka održivom rastu i razvoju. Indijska privreda bi do 2032. godine trebalo da dostigne vrednost od 10 biliona dolara i privredni rast od čak 10%. Na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Parizu mi smo se obavezali da ćemo do 2030. smanjiti emisiju štetnih gasova za 33-35% po jedinici bruto domaćeg proizvoda u odnosu na 2005. godinu. Takođe, 40% naših kapaciteta biće zasnovano na obnovljivim izvorima energije. Naš cilj je da generišemo oko 175 GW obnovljive energije do 2022. godine i da povećamo pošumljenost kako bismo dostigli asporpciju oko 2,5 milijarde tona ugljen-dioksida. Indija smanjuje upotrebu fosilnih goriva pomoću uvođenja različitih dažbina i subvencija. U čemu se sastoji doprinos Indije svetskoj inicijativi za borbu

protiv globalnog zagrevanja? — Indija se ozbiljno pozabavila problemom globalnog zagrevanja. Naš Akcioni plan za borbu protiv klimatskih promena obuhvata: upotrebu solarne energije, poboljšanu efikasnost energetskih izvora, održiva staništa, vodoprivredu, zelene površine, održivu poljoprivredu, strateško poznavanje klimatskih promena, upotrebu energije vetra, javno zdravlje, pretvaranje otpada u energiju itd. Ovakve višeslojne i dugoročne strategije omogućiće nam da postignemo svoj cilj u oblasti klimatskih promena. Indija je članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Iako je zvanično na trećem mestu u svetu po količini emisije ugljen-dioksida, Indija je na prošlogodišnjoj Konferenciji za klimatske promene COP21 u Parizu ukazala na činjenicu da je proizvela manje od 5% štetnih gasova na globalnom nivou. Takođe, zagađenje po glavi stanovnika je za trećinu manje od svetskog proseka. Indija je pozvala razvijene zemlje da razmisle o „diferencijaciji” i „korektnosti” , zagovarajući pojam „klimatske pravde” , kojim se propagira ideja da razvijene zemlje treba da preuzmu vođstvo u radikalnom smanjenju emisije ugljen-dioksida. Indija takođe spada i u zemlje potpisnice Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Da li Indija smatra da alternativni izvori energije predstavljaju skupo rešenje za borbu protiv zagađenja i obezbeđivanje rasta i razvoja? — Prema preliminarnim procenama, neophodno je obezbediti 2,5 milijarde dolara kako bi se stvorili uslovi za borbu protiv klimatskih promena u Indiji do 2030. Neophodno je uložiti i u zaštitu od prirodnih katastrofa. Mi smo u te svrhe oformili dva nacionalna fonda: Nacionalni fond za čistu energiju, koji se finansira porezom na ugljen-dioksid u iznosu od 200 rupija (3,2 dolara) po toni uglja, i Nacionalni fond za adaptaciju kojim je obezbeđeno 3.500 miliona rupija (55.6 miliona dolara) za uvođenje čistih tehnologija u oblasti poljoprivrede, ribolova, vodoprivrede i šumarstva. Imamo u planu i povećanje

kapaciteta obnovljivih izvora energije na 175 GW do 2020. godine. Da bismo omogućili razumnu potrošnju fosilnih goriva, smanjili smo subvencije za naftu za čitavih 26%. Takođe smo uveli i porez na ugljen-dioksid u iznosu od 140 dolara po toni benzina i 64 dolara po toni dizela. Da bismo u 2015. i 2016. generisali više energije iz čistih izvora i finansirali projekte koji se tiču obnovljive energije, uveli smo obveznice u vrednosti od 50 miliona rupija (794 miliona dolara), oslobođene od poreza i namenjene razvoju infrastrukture. Štaviše, u našim naporima da smanjimo emisiju ugljen-dioksida, uspostavili smo opsežan plan

INDIJA NA TREĆEM MESTU ... IAKO JE ZVANIČNO NA TREĆEM MESTU U SVETU PO KOLIČINI EMISIJE UGLJENDIOKSIDA, INDIJA UKAZUJE NA ČINJENICU DA JE PROIZVELA MANJE OD 5% ŠTETNIH GASOVA NA GLOBALNOM NIVOU I DA JE ZAGAĐENJE PO GLAVI STANOVNIKA U INDIJI ZA TREĆINU MANJE OD SVETSKOG PROSEKA

pod nazivom Planirani prihod od doprinosa (INDC), kojim bi trebalo da se pojača pošumljenost i umanji emisija ugljen-dioksida za 2,5 do 3 milijarde tona do 2030. Stoga, jasno je da Indija, i pored očiglednih problema u razvoju, preduzima velike korake ka rešavanju problema klimatskih promena i pronalaženju pravog puta ka razlučivanju ekonomskog razvoja i emisije štetnih gasova.

Da li u Indiji postoji potencijal za razvoj zelene ekonomije?

SERBIA

GREEN

PRVO „ZELENO” ZDANJE ... INDIJSKA KOMPANIJA ZA TRGOVINU NEKRETNINAMA „EMBASSY GROUP” OSNOVALA JE PRVI TEHNOLOŠKI PARK U INĐIJI, KOJI PREDSTAVLJA PRVO „ZELENO ZDANJE” U ZEMLJI, KOJE JE SERTIFIKOVAO „LEED GOLD”

— Indija polako postaje jezgro za istraživanje i razvoj u oblasti zelene ekonomije, zahvaljujući novim tehnologijama i niskim cenama proizvodnje i usluga. Mi se možemo pohvaliti i najvećim brojem naučnika i inženjera u svetu, što je doprinelo značajnim dostignućima u oblasti informacionih tehnologija i komunikacije. U poslednjih nekoliko godina zabeležen je porast ulaganja u zelenu ekonomiju, što je Indiju postavilo na treće mesto po atraktivnosti za ulaganja u obnovljive izvore energije. Sada smo u jedinstvenoj prilici da stvorimo ekonomiju sa niskom emisijom ugljen-dioksida. Indija važi za „mladu” zemlju, sa oko 65% stanovništva mlađim od 35 godina. Dok ostale razvijene zemlje imaju problem sa starošću stanovništva, Indija bi mogla da ispu-

SERBIA

GREEN

ni svetske potrebe za kvalifikovanim radnicima. Usmeravanje ka zelenoj ekonomiji stvara povoljne uslove za otvaranje novih radnih mesta u svim oblastima. Porast broja zelenih zdanja povećava i potražnju za arhitektama, inženjerima, tehničarima, vodoinstalaterima, i radnicima na gradilištu. Okretanje obnovljivim izvorima energije takođe povećava proizvodnju energije po kilovatu po satu, u poređenju sa proizvodnjom energije upotrebom fosilnih goriva.

Kako „pametni gradovi” i indijske informacione tehnologije pospešuju zaštitu životne sredine? — Veliki gradovi predstavljaju pokretače ekonomije u svim zemljama, uključujući i Indiju. Sa povećanom stopom urbanizacije gradovi bi do 2030. godine trebalo da postanu dom za oko 40% stanovništva i čine oko 75% bruto domaćeg proizvoda. U te svrhe neophodno je razviti fizičku, institucionalnu, društvenu i ekonomsku infrastrukturu. Stoga indijska vlada planira izgradnju oko 100 „pametnih gradova” širom zemlje. Koncept „pametnih gradova” ima za cilj poboljšanje osnovne infrastrukture i uslova života građana, kao i unapređenje održive životne sredine i naših „pametnih rešenja”. Usredsređeni smo na održivi i uključivi razvoj. Infrastruktura u „pametnim gradovima” obuhvatala bi: a) adekvatno snabdevanje vodom, b) snabdevanje električnom energijom, c) sanitarije, uključujući upravljanje čvrstim otpadom, d) dobar javni prevoz, e) priuštiv životni prostor, naro-

čito za siromašne, f) dobru tehničku povezanost i digitalizaciju, g) dobru upravu, naročito putem interneta i uz učešće građana, h) održivu sredinu, i) bezbednost i sigurnost građana, i j) zdravstvo i obrazovanje. U cilju podizanja nivoa odgovornosti i transparentnosti jedna od važnih odlika „pametnih gradova” bilo bi korišćenje onlajn usluga – npr. upotreba mobilnih telefona u ciju smanjenja troškova usluga, ili formiranje onlajn grupacija koje bi saslušale javnost i prikupile povratne informacije, kao i upotreba programa za nadzor.

Kakve su mogućnosti za izvoz znanja u oblasti zelene ekonomije? Da li vi vidite mogućnost dalje saradnje Indije i Srbije? — Indija planira izgradnju novih kapaciteta koji bi za kratko vreme razvili upotrebu savremenih tehnologija u zemlji i doprineli saradnji u oblasti istraživanja i razvoja tih tehnologija. Indija i Srbija su stari prijatelji. Srbija je veoma bogata izvorima obnovljive energije kao što su biomasa, voda, sunce i vetar; ipak, razvoj obnovljivih izvora energije je tek u povoju i tu bi saradnja sa Indijom mogla dosta da doprinese. Važno je napomenuti da je indijska kompanija za trgovinu nekretninama pod nazivom „Embassy Group” osnovala prvi tehnološki park u Inđiji, koji predstavlja prvo „zeleno zdanje” u zemlji, koje je sertifikovao LEED GOLD. Indija i Srbija imaju u planu organizovanje seminara i radionica u cilju sticanja novih saznanja o zelenom razvoju. Naše dve zemlje bi takođe ušle u pregovore, a uvaženi stručnjaci bi podelili svoja iskustva o zelenom razvoju u najvažnijim sektorima. Indijski instituti, kao što je Istitut za energetiku (TERI) i Nacionalni institut za solarnu energiju (NISE), organizuju kurseve iz oblasti obnovljivih izvora energije, klimatskih promena i solarne energije, a pod okriljem programa indijske vlade pod nazivom Indijska tehnička i ekonomska saradnja (ITEC). Srpski državljani su imali priliku da se stručno usavršavaju u ovim institucijama. Institut za enegetiku takođe se bavi savetovanjem, proračunavanjem izvodljivosti, razvojem i sprovođenjem projekata. Institut je takođe osnovao filijale u Ujedinjenom Kraljevstvu, Belgiji, Holandiji, Finskoj, itd., čime su indijska rešenja za borbu protiv klimatskih promena postala dostupna i srpskim stručnjacima.

KOMPANIJA

HENKEL

Uspešan primer

ODRŽIVOG POSLOVANJA ODRŽAVANJE RAVNOTEŽE IZMEĐU DOBRIH POSLOVNIH REZULTATA, ZAŠTITE ŽIVOTNE OKOLINE I DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI OD KLJUČNE JE VAŽNOSTI ZA HENKEL. ZA 2020. SU POSTAVLJENI NOVI AMBICIOZNI CILJEVI U SMANJENJU KORIŠĆENJA VODE I STVARANJU OTPADA

drživi razvoj kao poslovni model sve više je u fokusu kompanija koje brinu o društveno odgovornom načinu poslovanja i zaštiti životne sredine. Budući da potrebe globalnog stanovništva danas predstavljaju veliki izazov za postojeće resurse naše planete, uspešan odgovor nude modeli čija će rešenja doprineti da čovečanstvo zadrži zadovoljavajući životni standard, uz manju upotrebu prirodnih resursa. Upravo u skladu sa savremenim izazovima, glavni cilj Henkelove Strategije održivosti je ostvariti više uz korišćenje manje resursa i utrostručiti efikasnost do 2030. godine. Težnja za trostruko većim učinkom nazvana je „Faktor 3”, a za ostvarivanje tog cilja kompanija nastoji da smanji potrošnju resursa uz istovremeno povećanje efikasnosti u proseku od pet do šest odsto godišnje. Zasnovane na ideji „manje je više”, aktivnosti kompanije vezane za održivost koncentrišu se na šest oblasti – učinak, društveni napredak, energija i klima, materijali i otpad, vode i otpadne vode, kao i bezbednost i zdravlje. Postignute rezultate u ovim oblastima Henkel predstavlja u svojim godišnjim izveštajima, a svoj prvi Izveštaj o održivosti kompanija je objavila pre gotovo četvrt veka, 1992. godine, kada je u Rio de Žaneiru održana Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju. Prema 25. Izveštaju o održivosti objavljenom u februaru ove godine, Henkel je ostvario veliki napredak i premašio prelazne ciljeve za period od 2011. do 2015. godine, uključujući poboljšanje energetske efikasnosti za 18 odsto, upotreba vode smanjena je za 23 odsto, količina otpada za 17 odsto, bezbednost na radu povećana je za 33 od-

sto, dok je prodaja porasla za 11 odsto. Sveukupno, Henkel je poboljšao odnos između ostvarene vrednosti i ekološkog otiska za čak 38 posto, ali su planovi kompanije i dalje veliki. Utvrdivši nove ambiciozne ciljeve za 2020. godinu, kompanija namerava da u naredne četiri godine smanji emisiju CO2 u proizvodnim pogonima, kao i upotrebu vode i količinu otpada za 30 posto po toni proizvoda u odnosu na vrednosti iz 2010. godine. Planirano je da se zaštita na radu poboljša za visokih 40 odsto, a prodaja za čak 22 odsto po toni proizvoda. Ostvarenje ovih ciljeva imaće za rezultat ukupno poboljšanje efikasnosti od 75 odsto do 2020. u odnosu na 2010. godinu. Kako bi se proizvela veća vrednost uz istovremeno smanjenje ekološkog otiska kompanije, neophodna su konstantna istraživanja i ulaganja u inovacije, proizvodnju i tehnologije kojima je moguće povećati kvalitet uprkos smanjenju potrošnje resursa. Ostvarujući uspešne poslovne rezultate i značajan rast prodaje i prihoda, Henkel se našao i na listi „100 najodrživijih globalnih korporacija na svetu” a dostignuća kompanije u toj oblasti potvrđena su i mnogim značajnim priznanjima za održivost tokom 2015. godine. Održavanje ravnoteže između dobrih poslovnih rezultata, zaštite životne okoline i društvene odgovornosti od ključne je važnosti za Henkel, stoga će kompanija nastaviti da kontinuirano unapređuje proizvodne procese i poslovanje u skladu sa svojom Strategijom održivosti. U skladu sa strategijom kompanije svaka lokacija svake biznis divizije daje doprinos ostvarenju ukupnih ciljeva. Henkel Srbija, lokacija Kruševac smanjila je potrošnju

vode od 2010. godine 73 odsto dok je potrošnja energenata smanjena 29,8 odsto. U početku su to bili mali koraci u investicijama i organizaciji koji su davali veliki rezultat da bi danas to bili veliki koraci koji daju mali pomak, ali za nas to predstavlja jedini put ka održivom razvoju, čemu je lokalni menadžment tim u potpunosti posvećen. Od 2011. imamo implementiran sistem energetske efikasnosti ISO 50001 koji pored ranije implementiranih ISO 9001; ISO 14001; ISO 18001 predstavlja sastavni deo integrisanog menadžment sistema. Pored novih tehnologija koje su implementirane u proizvodnji Bref kuglica, novi objekat u kome se nalazi proizvodnja je urađen u skladu sa LEED (Leading in Energy and Environmental Design) standardom, čime postajemo prva proizvodna lokacija u Srbiji koja ima implementiran ovaj standard. Tekst pripremili: Dejan Davidović, SHEQ menadžer za Srbiju Ivana Matejić, Menadžer za zaštitu životne sredine, energiju i upravljanje otpadom, hemijski savetnik

HENKEL SRBIJA JE ODNEDAVNO POSTALA PRVA PROIZVODNA LOKACIJA U SRBIJI SA LEED (LEADING IN ENERGY AND ENVIRONMENTAL DESIGN) STANDARDOM

SERBIA

GREEN

PANEL

Zelena energija:

ŠANSA ILI OBAVEZA? INVESTICIONI POTENCIJAL KROZ OBNOVLJIVE IZVORE. UZROCI, EFEKTI I REŠENJA GLOBALNOG ZAGREVANJA

SERBIA

GREEN

Moderator:

Jovana Gligorijević, Vreme Učesnici:

Prof. dr Boris Dumnić Docent Centra za obnovljive energije FTN, Novi Sad

Dr Ana Vuković Docent na Poljoprivrednom fakultetu, predmet Meteorologija

Miloš Colić Direktor New Energy Solutions, Vetropark Kovačica

Prof. dr Ana Bovan Dekan, Univerzitet Metropolitan

Filip Radović Direktor Agencije za zaštitu životne sredine

BORIS DUMNIĆ Docent Centra za obnovljive energije FTN

Imamo potencijale, ali

NE I DOVOLJNO ZNANJA

REPUBLIKA SRBIJA BI SVOJU ENERGETSKU BUDUĆNOST TREBALO DA GRADI NA, ŠTO JE MOGUĆE VEĆOJ, ENERGETSKOJ NEZAVISNOSTI I OBEZBEĐIVANJU PODMIRENJA SVOJIH ENERGETSKIH POTREBA IZ VIŠE RAZLIČITIH IZVORA ENERGIJE

epublika Srbija poseduje značajan prirodni potencijal za proizvodnju energije iz različitih vidova obnovljivih izvora energije. Rezultati različitih studija i istraživačkih projekata, koji su sprovedeni u proteklim

godinama, pokazuju da bi Republika Srbija mogla da od ukupnih potreba za energijom 49% podmiruje na osnovu energije dobijene iz biomase, 13% na osnovu energije sunčevog zračenja, 4% na osnovu energije vetra, 4% na osnovu geotermalne

energije. Prethodno navedeni podaci se odnose na teorijski maksimalno moguće kapacitete koji se mogu iskoristiti, što znači da su praktično ostvarivi kapaciteti donekle manji. Ipak, i dalje govorimo o ogromnom procentu naših ukupnih energet-

SERBIA

GREEN

skih potreba koje bi mogli podmiriti na osnovu obnovljivih izvora energije. Sa druge strane, i pored neospornih velikih prirodnih potencijala, sektor, grana industrije kao i tržište koje podrazumeva korišćenje obnovljivih izvora energije u republici Srbiji je uglavnom slabo razvijeno. Ima nekoliko razloga koji uzrokuju takvo trenutno stanje, a jedan od

PUTOKAZ ZA POTENCIJALE ... PRIMER KOMPANIJE SIEMENS, ČIJI JE PROIZVODNI POGON U SUBOTICI ISPORUČIO SVAKI ČETVRTI GENERATOR OD SVIH VETRO-ELEKTRANA KOJE SU TRENUTNO U POGONU NA TERITORIJI EU, PUTOKAZ JE ZA POTENCIJALE ŠIRENJA PROIZVODNJE U SRBIJI U OVOM SEKTORU

njih je svakako i nedovoljno poznavanje i razumevanje tematike proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije, kako u široj javnosti, tako ne retko i među samim donosiocima odgovarajućih pravno-tehničkih regulativa. Takođe, jedan od problema je i relativno slaba dostupnost ispravnih i pouzdanih informacija i

SERBIA

GREEN

znanja o predmetnoj tematici. Takođe, kao primer da ova industrijska grana i te kako može biti aktuelna i uspešna u Srbiji, naveo bih kompaniju Siemens, čiji je proizvodni pogon u Subotici je isporučio svaki četvrti generator od svih vetro-elektrana koje su trenutno u pogonu na teritoriji EU. Kroz ovaj primer je očigledno da obnovljivi izvori energije predstavljaju dobru osnovu za razvoj privrede i nude mogućnost da kompanije koje posluju na teritoriji Republike Srbije razviju i unaprede svoje poslovanje, te da ponude proizvode i usluge konkurentne ne samo na domaćem već i na svetskom tržištu. U slučaju intenzivnijeg razvoja ovog sektora mnoge od domaćih kompanija bi mogle da se intenzivno uključe u proizvodnju pojedinih delova pogona i sistema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije, pruže usluge na njihovom planiranju, projektovanju, izgradnji, kao i servise i usluge kroz njihovu eksploataciju i održavanje. Takođe, kao jako važnu činjenicu napomenuo bih i to da u slučaju kada proizvodimo energiju iz biomase (kao obnovljivog izvora energije), skoro 90% novca koji se troši na dobijanje finalnog oblika energije ostaje u nacionalnim okvirima i daje dodatni značajan podsticaj razvoja poljoprivrednih i drugih slabije razvijenih regija u kojima se prikuplja biomasa. U suprotnom, isti taj iznos novčanih sredstava se koristi za nabavku energenata iz uvoza. Izgradnja obnovljivih distribuiranih izvora električne energije, kao što su fotonaponske solarne elektrane (posebno one izgrađene na krovovima postojećih objekata), značajno smanjuje gubitke energije u prenosnom i distributivnom sistemu električne energije, povećava stabilnost elektro-energetskog siste-

ma, uvećava energetsku efikasnost i nudi mogućnost domaćim kompanijama da u ove sisteme investiraju sopstvena sredstva ostvarena iz dobiti u drugim privrednim sektorima. Republika Srbija bi svoju energetsku budućnost trebala da gradi, pre svega, na što je moguće većoj energetskoj nezavisnosti, kao i obezbeđivanju podmirenja svojih energetskih potreba iz većeg broja različitih izvora energije. Oslanjanje na samo jedan ili dva izvora energije nije dobro i to je strategija koju su većina razvijenih zemalja i zemalja koje su u intenzivnom privrednom razvoju odavno napustile. U ovom smislu ulaganje u obnovljive izvore energije predstavlja dobru osnovu za razvoj domaćih kompanija, kao i ostvarivanje strategije energetske nezavisnosti. Potpuno je neshvatljivo da mi raspolažemo značajnim izvorima energije, koje efikasno možemo da koristimo uz odgovarajuće mere i ulaganja, a da smo istovremeno energetski zavisno društvo.

Vreme je da dramatično

PROMENIMO NAŠE PONAŠANJE

FILIP RADOVIĆ Direktor Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA)

an planete Zemlje se obeležava od početka 70-ih godina prošlog veka, odnosno od 1992. kada je u Rio de Žaneiru potpisana međunarodna konvencija i usvojen dugoročni program za promociju održivog razvoja. Danas, 2016. godine, na Dan Zemlje biće potpisan međunarodni dogovor o klimatskim promena koji je dogovoren krajem prošle godine u Parizu. Pariski sporazum, koji je usvojilo 195 zemalja, postavlja kao cilj ograničenje globalnog zagrevanja na dva Celzijusova stepena iznad preindustrijskih nivoa, uz prelazak na takozvanu čistu energiju. Dan Zemlje će iz godine u godinu dobijati sve više na značaju, naročito ako uzmemo u obzir da smo namerili da nas sredinom ovoga veka bude više od 10 milijardi na planeti, a da pritom ne napravimo diskontinuitet sa konzumerističkim vrednostima naše potrošačke kulture. Već danas mnogo ljudi na planeti nema redovan pristup pijaćoj vodi, već danas 1.000 km2 zemljišta u Evropi godišnje prestane da bude prirodno i postane nešto što je veštačka sredina, dok na svega 100 km od Pekinga nastaje pustinja. Kada bismo pogledali bilo

ULAGANJE U ŽIVOTU SREDINU NIKADA NIJE TROŠAK, VEĆ UPRAVO INVESTICIJA, U NAS, U NAŠU DECU, U BUDUĆNOST I KVALITET ŽIVOTA LJUDI. PLANETA ZEMLJA JE BILA TU I BIĆE I BEZ NAS, ALI AKO NASTAVIMO SA OVAKVIM PONAŠANJEM, NAŠA CIVILIZACIJA NEĆE OPSTATI

koji drugi deo planete, i tamo bi smo proi upotrebu energije u industriji, individualno grejanje, potrošnja goriva u saobraćaju genenašli slične anomalije, i zato je definitivno vreme da se nešto dramatično menja. rišu 96% oksida sumpora, 98% azotnih oksiOvde se zapravo ne radi o planeti Zemlji, da, dok su ukupne čvrste čestice 80%. jer ona je bila tu i biće i bez nas, ovde se radi Slično je i sa otpadom - od oko 7,2 miliona o spasavanju naše civilizacije. Nije prvi put da tona koji se generiše godišnje oko 5 miliona je čovečanstvo ovako postupilo, od nastantona dolazi iz energetskog sektora, gde proka prvih civilizacija uz deltu reka Eufrat i Tigar, izvodnja energije definitivno predstavlja najuz dolinu reke Nil ili bilo gde drugo, čovek je značajniji sektor za životnu sredinu. imao isti obrazac ponašanja – apsolutna i beDanas ćemo na konferenciji svi govoriti o troškovima o ulaganjima, potencijalima, jer skompromisna upotreba resursa i onda jedobnovljivi izvori energije i treba da budu sjajnoga dana kada resursi nestanu, čovek bi otišao i započeo neku novu naseobinu negde na prilika za otvaranje novih radnih mesta, ali druge. Generacija našeg društva živi u global- ono što uvek treba da uzmemo u obzir je činom svetu i neće imati takvu mogućnost. njenica da ulaganje u životnu sredinu nikaTema konferencije o obnovljivim izvorida nije trošak već upravo investicija. U nas, u našu decu, u budućnost i kvalitet života ljuma energije jeste sjajna prilika da se pošalje poruka o značaju Zemlje, jer upradi uopšteno govoreći . U svetu godišnje šest miliona ljudi umre od zagavo proizvodnja energije ima najveći uticaj na životnu đenog vazduha, kod nas se sredinu, a samim tim i procenjuje taj broj na oko na zdravlje i kvalitet 3.000 zasigurno govori PROIZVODNJA života ljudi. u prilog ovoj činjenici. ENERGIJE IMA Kada govorimo Postoji tu i ekonomo Srbiji, emisije gaski aspekt jer preko NAJVEĆI UTICAJ NA 1,7 milijardi evra gosova sa efektom ŽIVOTNU SREDINU A staklene bašte dišnje potrošimo na SAMIM TIM I ZDRAVLJE koje dolaze iz lečenje bolesti koje energetskog sekdolaze kao moguća I KVALITET ŽIVOTA konsekvenca uticaja žitora su 79%; proiLJUDI zvodnja energije koja votne sredine. Zamisliobuhvata proizvodnju te na koliko načina bismo i distribuciju energije, kao mogli upotrebiti ova sredstva.

SERBIA

GREEN

MILOŠ COLIĆ Direktor New Energy Solutions d.o.o.

Da li zaista znamo sve

VREDNOSTI ZELENE ENERGIJE? VREME JE DA SE RAZBIJE FAMA O PROJEKTIMA IZ ZELENE ENERGIJE KAO NEČEMU ŠTO SAMO KOŠTA, A NIŠTA NE DONOSI. DA SU VETROPARKOVI I OSTALI OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE NEŠTO LOŠE, NE BI CELA EVROPA BILA PUNA VETROTURBINA. NAPROTIV

onferencija „Serbia Goes Green” imala je sjajan naziv i odličan povod u smislu obeležavanja Dana planete Zemlje. Organizator je prepoznao značaj održivog razvoja i zelene energije, a Ministarstvo rudarstva i energetike, kao i stručna javnost podržali su temu i konferenciju. Da li Srbija zaista postaje zelena? Konferencija je otvorila brojna pitanja, započela brojne teme, ali i dovela do zaključka da je široka javnost nedovoljno i često pogrešno informisana o značaju zelene energije. Srbija je zemlja sa izuzetnim potencijalom za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora koju koristi u veoma maloj meri. Kao država obavezali smo se da ćemo do 2020. godine proizvoditi i trošiti minimum 27 posto zelene energije. Najveći deo proizvodnje čine stara hidropostrojenja poput

SERBIA

GREEN

Đerdapa, dok minimalan udeo dolastandardima Evropske unije. Kvota od 500 MW namenjenih projektima zi iz modernih tehnologija poput veiz vetroenergije nedavno je popunjetroparkova, solarnih panela, malih hidroelektrana, postrojenja na biomasu. na i zatvorena tako što su privremePravna regulativa usvojena pre skoro ne statuse povlašćenih proizvođadeset godina otvorila je vrata brojnim ča dobili najozbiljniji investitori. Ipak, investitorima, predvidevši, po ugledu na pozitivnu evropsku praksu, podsticajne mere za najbolje projekte. Izvesne nedoreGRADNJE čenosti ispravio VELIKIH VETROPARKOVA je Zakon o energetici usvojen U SRBIJI NEMA JER JOŠ krajem 2014. NISU DONETE UREDBE KOJE godine, koji BLIŽE REGULIŠU OBLAST kao kvalitetan akt uređuje čiOBNOVLJIVIH IZVORA tav energetski ENERGIJE, ŠTO okvir, a naročito obnovljive izvoPRAKTIČNO STOPIRA re energije, koje reIZGRADNJU guliše u skladu sa

gradnje velikih vetroparkova još uvek nema. Zašto? Razlog je jednostavan: još uvek nisu donete uredbe koje bliže regulišu oblast obnovljivih izvora energije, što praktično stopira izgradnju. Iako je javna rasprava završena u oktobru 2015, a međunarodne finansijske institucije dale svoje komentare i prihvatile ih kao „bankabilne”, uredbe još uvek nisu usvojene. Takva pozicija dovodi investitore u veoma nelagodan položaj imajući u vidu da su statusi privremenog povlašćenog proizvođača električne energije, za koje su date

bije fama o projektima iz zelene energije, kao nečemu što samo košta, a ništa ne donosi. Prvo, nije tačno da vetroparkovi ili slični projekti ne zapošljavaju. Samo za vreme razvoja jednog vetroparka, za vreme pribavljanja dokumentacije potroše se milioni evra za projektnu dokumentaciju koju rade domaće firme. Od tog novca plate dobijaju ljudi angažovani preko tih kompanija. Tačno je da nema mnogo direktno zaposlenih, već je autsorsing (eng. outsourcing) dominantan model angažovanja radne snage. Tako će biti i tokom iz-

environmental technologies

ZELENA ENERGIJA JE ZDRAVA I SAMIM TIM NJENA VREDNOST JE MNOGO VEĆA OD TRADICIONALNIH IZVORA KOJI DOLAZE IZ FOSILNIH GORIVA. UTICAJ NA ŽIVOTNU OKOLINU JE POZITIVAN I DOVEŠĆE DO SMANJENJE EMISIJE GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE bankarske garancije od nekoliko miliona evra, privremenog karaktera i imaju ograničen rok trajanja. Kod investitora postoji zabrinutost jer se gubi mnogo vremena i novca u čekanju na realizaciju projekata koji su odavno spremni za gradnju. Najverovatniji uzrok odugovlačenja je što u javnosti, pa i delu državnog aparata postoji predrasuda da su obnovljivi izvori nešto što je skupo, bez osvrtanja na korisne elemente koje zelena energija donosi. Pre svega, zelena energija je zdrava i samim tim njena vrednost je mnogo veća od tradicionalnih izvora koji dolaze iz fosilnih goriva. Uticaj na životnu okolinu je pozitivan i dovešće do smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Na takvu zdravu planetu obavezao se nedavno ceo svet, potpisivanjem Pariskog klimatskog sporazuma. Konačno, vreme je da se raz-

gradnje prilikom koje će biti angažovane firme iz Srbije za izgradnju i transport. Od vetroparkova će korist imati lokalne zajednice. One će imati učešće u procentu profita projekata, njima će ostati izgrađeni putevi koje mi gradimo i rekonstruišemo za potrebe vetroparka, državi će ostati novi dalekovodi/ postrojenja. Na upravljanju vetroparkovima takođe će raditi određeni broj ljudi. Važno je napomenuti da je svaki treći vetrogenerator koji se vrti u Evropi proizveden u našoj Subotici. Konačno, sve opštine već ubiraju benefite od nas investitora kao društveno odgovornih kompanija koje raznim donacijama pomažu lokalnu zajednicu. Uostalom, da su vetroparkovi i ostali obnovljivi izvori energije nešto loše, ne bi cela Evropa bila puna vetroturbina. Naprotiv. Oni su zdraviji, imaju kvalitetniji životni standard i duže žive.

Čačak office: Ulica 74/1, Atenica 001 32104 Čačak, Srbija Tel: +381 (0)64 644 01 41

Zurich office: Seefeldstrasse 162 8008 Zürich Switzerland

www.basna.net

SERBIA

GREEN

Moderator:

PANEL

Pametne zgrade:

ENERGETSKI EFIKASNA IZGRADNJA 20

SERBIA

GREEN

Marina Kosanović Učesnici:

Ljiljana Jovanović Direktorka JP „Stan”, Šabac

Mr Vladimir Lovrić Studio Lovrić

Branko Vukićević Henkel Srbija

Dragan Zlatković Dipl. inž. informatike & mast. inž. arh. & građevine

Mila Janjić NVO Floresita

Građani zainteresovani za

ENERGETSKI EFIKASNIJE ZGRADE

LJILJANA JOVANOVIĆ Direktorka JP „Stan”, Šabac

edan od ključnih uzroka niske energetske efikasnosti zgrada u Srbiji su loše fasade, krovovi i dotrajali prozori. Ali za većinu građana ovakvi radovi su bili preskupi, pa se u fokusu lokalnih samouprava u Srbiji našlo sufinansiranje kućnih saveta zainteresovanih da ulože deo svojih sredstava, a deo obezbede preko gradskih budžeta. Fasade obnovljene modernim materijalima sprečavaju rasipanje energije za trećinu, a samim tim se smanjuju i troškovi za grejanje, ali i za rashlađivanje stanova. Iako je reč o relativno značajnoj investiciji, ona se relativno brzo vraća, najčešće u roku od tri do pet godina. Grad Šabac već petu godinu zaredom subvencioniše jedan vid energetske efikasnosti – termoizolaciju zgrada. Radovi na izradi demit fasada u ovom gradu su započeti 2010. godine, a zaključno sa 30. 04. 2016. godine urađene su demit fasade za 34 stambene zgrade, dok su radovi za pet zgrada u toku. U ovih 39 stambenih zgrada ima ukupno 1.270 stanova. Vrednost radova za svih 39 zgrada je 156.855.954,90 dinara, ili 1.357.440 € po kursu u momentu završetka radova. Radovi na izradi demit fasada individu-

GRAD ŠABAC VEĆ PET GODINA SUBVENCIONIŠE OBNOVU FASADA U VIŠESPRATNICAMA I INDIVIDUALNIM OBJEKTIMA GRAĐANA. NA TAJ NAČIN SE POTROŠNJA ENERGIJE U LETNJEM I ZIMSKOM PERIODU SMANJUJE ZA VIŠE OD TREĆINE, A INVESTICIJA ISPLAĆUJE U ROKU OD TRI DO PET GODINA alnih stambenih objekata su započeti 2015. godine. Zaključno sa 30. 04. 2016. godine izvedeni su radovi za 22 individualna stambena objekta, a za 18 objekata radovi su u toku. Vrednost radova za svih 40 objekata je 25.863.449,62 dinara, ili 213.270 € po kursu u momentu završetka radova. Ukupna vrednost radova na izradi demit fasada, računajući i stambene zgrade i individualne stambene objekte, iznosi 182.719.404,52 dinara, ili 1.570.717 € po kursu u momentu završetka radova. Proces termoizolacije objekta kolektivnog stanovanja u Šapcu svake godine napreduje, rekla je na konferenciji „Serbia Goes Green”, Ljiljana Jovanović, direktorka JP „Stan” iz Šapca. „To znači da priča o energetskoj efikasnosti dobija na značaju, ali je važno da energetske efikasnosti nema bez energije ljudi i njihovog entuzijazma”. Bez ove energije nemoguće je usvojene strategije o energetskoj efikasnosti, energetske razrede, koeficijente provodljivosti približiti ljudima koji treba da odvoje novac za finansiranje ili sufinansiranje u vreme dugogodišnje ekonomske krize, smatra Jovanović. „Samo posvećenost, stalna priča koja pojednostavljuje sve ono što struka i nauka ostavi u prevodu (mnogo stranih reči i izraza) približava ovu priču da bude razumljiva “našem vremenu koje je vazda posebno i vazda će biti tako”. Šabac je bio pionir među gradovima u Srbiji koji direktno pomažu građane u projektima

energetske efikasnosti. Obnova se finansira po sledećoj formuli — polovinu sredstava obezbeđuju kućni saveti, a polovinu gradski budžet. Od samog početka ovaj projekat je imao podršku i poverenje građana jer su se dobri efekti ovakvog sređivanja zgrada prenosili od usta do usta. „Kada smo 2010. godine počeli projekat, već naredne sezone stanari susednih zgrada su znali da su uštede u energiji visoke, a videli su i lepe fasade kod komšija. To je bila najbolja reklama”, rekla je Ljiljana Jovanović. Građanima je omogućeno da svoj udeo u obnovi i izolaciji fasada plate na 24 rate. Nakon oblaganja fasada ušteda u potrošenoj energiji za grejanje i hlađenje stambenih prostora je od 25 do 40%, navode u JSP „Stan”.

KAD SE ENERGETSKA EFIKASNOST GRAĐANIMA OBJASNI JEDNOSTAVNIM REČNIKOM, PODRŠKA NE IZOSTAJE

SERBIA

GREEN

PANEL

Reduce, Reuse, Recycle:

RECIKLAŽNA INDUSTRIJA U SRBIJI 22

SERBIA

GREEN

Moderator:

Olivera Stefanović Stanković Učesnici:

Kristina Cvejanov Predsednik Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada

Ana Petrović-Vukićević Udruženje reciklera Srbije

Siniša Mitrović Savetnik za životnu sredinu, PKS

Slobodanka Stamenić Centar za reciklažu, Beograd

Snežana Lekić Rašović Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ

Loše koristimo

SVOJE RESURSE

U SRBIJI NIJE UVEDENA EKO-TAKSA ZA DEPONOVANJE, SKUPLJANJE OTPADA JE NERAZVIJENO, A NEPRERAĐENI OTPAD SE NAJČEŠĆE IZVOZI. ZBOG TOGA DOMAĆI RECIKLERI RADE SA 50% KAPACITETA, A ZEMLJA GUBI ZNAČAJAN PROFIT I RADNA MESTA

KRISTINA CVEJANOV

sled nedovoljno razvijenog sistema odvojenog sakupljanja otpada za reciklažu stiče se utisak da reciklaža ambalažnog otpada u Srbiji nije razvijena. Istina je da su domaći kapaciteti u reciklaži ambalažnog otpada značajni, a da recikleri usled nedovoljno razvijenog sakupljanja i izvoza neprerađenog otpada imaju veliki problem da obezbede sirovinu za preradu. Prema podacima Srpske asocijacije reciklera ambalažanog otpada, koju je osnovalo osam fabrika za reciklažu, prosečna popunjenost njihovih kapaciteta sirovinom sa domaćeg tržišta je samo 50%. Iz ovog razloga fabrike za reciklažu ambalažnog otpada ili rade na samoj ivici likvidnosti ili moraju da uvoze otpad iz zemalja u okruženju. U Srbiji se godišnje reciklira oko 180.000 tona otpadnog papira, 12.000 tona PET otpada i oko 9.000 tona ambalažnog stakla. Sirovina koju recikleri prerade uglavnom dolazi iz komerijalnog izvora (industrija, trgovina) ili iz mreže privatnih sakupljača. Neformalni sakupljači do sirovine dolaze sakupljanjem ambalažnog otpada iz komunalnih kontejnera ili na

NAJVEĆI NAPREDAK U SAKUPLJANJU OTPADA JE NAPRAVLJEN U PRIVATNOM SEKTORU

deponijama, pa je iz tog razloga kvalitet sakupljenog ambalažnog otpada nizak, što poskupljuje troškove prerade. Komunalna preduzeća u Srbiji, prema podacima Agencije za životnu sredinu za 2014. godinu, prijavila su da je samo 0,8% svog sakupljenog otpada odvojeno sakupljeno i poslato na reciklažu, zbog čega najmanji procenat sakupljenog otpada dolazi iz primarne selekcije, što podrazumeva da se ambalažni otpad iz domaćinstva odvaja u namenske posude, čime se obezbeđuje čistija i kvalitetnija sirovina. Iako država od 2010. godine ima postavljene nacionalne ciljeve za reciklažu ambalažnog otpada u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije, rezultati primene u komunalnom sektoru su u Srbiji ispod očekivanog. U Srbiji nije uvedena eko-taksa za deponovanje, a cena odlaganja otpada na deponije je i nekoliko puta niža u odnosu na evropske zemlje, pa iz tog razloga je komunalnim preduzećima još uvek mnogo jeftinije da sav otpad bacaju na deponije, nego da ulažu u sistem odvojenog sakupljanja: namenske posude, prese, sortirnice. Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu, donesenim 2009. godine, predviđeno je da se iz naknade za plasirani ambalažni otpad koju plaćaju kompanije zagađivači, a preko EPR organizacija (operateri sistema upravljanja ambalažnim otpadom) finansira razvoj infrastrukture za odvojeno sakupljanje ambalažnog otpada. Nažalost, efekti primene ovog zakona su vrlo ograničeni. Uzrok tome je najniža prosečna naknada za plasiran ambalažni otpad (eko-taksa) u Evropi, nedovoljno tran-

Predsednik Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada

sparentan rad operatera sistema, kojih u Srbiji ima šest, i niski nacionalni ciljevi koji su ispod nivoa sakupljenog i recikliranog otpada. (Prema Izveštaju agencije za životnu sredinu za 2014. godinu, operateri su obezbedili sakupljanje 60,40% otpadne papirne ambalaže, što je duplo više od postavljenog cilja od 28%.) Najveći napredak u sakupljanju otpada je napravljen u privatnom sektoru. Preko 2.000 firmi u Srbiji ima dozvole za sakupljanje otpada, a prema procenama, preko 30.000 neformalnih sakupljača se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina. Nažalost, neformalni sakupljači rade u izuzetno teškim uslovima, nemaju regulisan pravni status, samim tim ne ostvaruju pravo na zdravstveno i socijalno osiguranje. Jedan sakupljač u proseku sakupi oko tonu otpada mesečno, a zaradi od 200 do 400 evra u zavisnosti od vrste otpada. Da bi ovo postigli njihov radni dan traje od 10 do 12 sati, a dnevno pređu između 30 i 50 kilometara. Nepovoljni vremenski uslovi značajno utiču na obim sakupljanja, tako da tokom zimskih meseci porodice neformalnih sakupljača uglavnom žive samo od socijalne pomoći. Iz ovog razloga većina neformalnih sakupljača strahuje da bi regulisanjem pravnog statusa individualnog sakupljača sekundarnih sirovina i rešavanjem njihovog zdravstvenog i penzionog osiguranja njihove porodice izgubile pravo na socijalnu pomoć, koja im je zbog specifičnosti njihovog posla potrebna.

SERBIA

GREEN

Svako domaćinstvo

MORA BITI RECIKLER OD ODSUDNE VAŽNOSTI JE PODIĆI SVEST GRAĐANA, KOJI SU PRVA KARIKA U RECIKLIRANJU, A ZATIM I SVIH DRUGIH UČESNIKA U OVOM PROCESU, JER SMO SA SADAŠNJIM PROCENTOM RECIKLIRANJA OD 10% DO 12% DALEKO IZA PROSEKA EVROPE

druženje reciklera Srbije okuplja 17 najvećih reciklerskih firmi u zemlji. Naš cilj je da se kroz zajedničke aktivnosti zaštite interesi sakupljača i reciklera, promovišu načela zaštite životne sredine i da se kroz partnerski dijalog sa Vladom Republike Srbije nastavi razvoj reciklažne industrije. Reciklažna industrija beleži u poslednjih sedam godina rast, a prema podacima, u Srbiji se reciklira između 10-12% svog emitovanog otpada, mada postoje podaci da reciklaža dostiže i do 23%. Obe cifre su veoma male, jer je u zemljama EU 50%, a najrazvijenije evropske zemlje poput Švedske recikliraju i 90% svog emitovanog otpada. Pred Republikom Srbijom su veliki zadaci koje mora i treba da ispuni do 2020. godine, kada se planira ulazak u EU. Očekuje, pre svega, da se svest građana podigne na određeni nivo, da se shvati da je ulaganje u reciklažu i životnu sredinu prvenstveno prevencija od najgorih bolesti, da je neophodno raditi na dostizanju svih standarda u zaštiti životne sredine, a posebno u oblasti otpadnih voda,

SRBIJA ŠTO BOLJE MORA DA SE PRIPREMI ZA ISPUNJAVANJE USLOVA IZ POGLAVLJA O ŽIVOTNOJ SREDINI

SERBIA

GREEN

gde je, prema analizama zapadnih stručnjaka, potrebno svake godine uložiti više od 200 miliona evra kako bi se dostigli traženi standardi vezani za zaštitu voda do pristupanja EU. Druga, a ne manje bitna stvar je da se razvije primarna selekcija i separacija otpada, drugim rečima odvajanje i selekcija otpada od domaćinstava pa nadalje. Mi kao Udruženje imamo saradnju sa Pregovaračkim timom za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji i gospođom Tanjom Miščević, a na sastancima sa timom dajemo svoj doprinos u sagledavanju problema iz prakse, iz realnog života i privrede i sa tom saradnjom smo vrlo zadovoljni. Iako u formalnom smislu nismo uključeni u pregovarački proces, imamo konsultativnu ulogu i predstavnici pregovaračkog tima za pridruženje i pregovaračkog tima resornog ministarstva su spremni da saslušaju naše probleme i viđenje stvari i u tom kontekstu ih uzmu u obzir prilikom pregovora. Naš fokus je na tome da u razgovorima sa timom procenimo šta je realno od svega što mi želimo i što će biti naše obaveze kako bismo izbegli u najvećoj meri penale kojima su sada izložene mlade zemlje

ANA PETROVIĆ VUKIĆEVIĆ Udruženje reciklera Srbije

članice koje su nespremne ušle u EU i sada plaćaju ekstremno visoku cenu toga. Reciklažna industrija se susreće sa problemima koji se ogledaju pre svega u nedovoljno razvijenoj svesti o nužnosti primarne selekcije pri sakupljanju otpada, koja bi trebalo da započne još od domaćinstava. Odvajanje plastike, kartona, limenki, elektronskog i električnog otpada, baterija… Drugi veliki problem sa kojim se suočava naša industrija i uopšte cela zaštita životne sredine je što se namenska sredstva eko takse koja trebaju da se vrate i potroše u reciklažnoj industriji ili u drugim sferama zaštite životne sredine, nenamenski troše za socijalna davanja, pa na nadoknade za prerađeni otpad recikleri čekaju i po godinu dana i prinuđeni su da plaćaju visoke kamate na kredite i zbog svega toga gube rejtinge kod banaka.

ZELENI FOND Nedavno je parlament usvojio izmene Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o upravljanju otpadom, kojima je predviđeno formiranje zelenog fonda kao budžetskog fonda. Zeleni fond bi trebalo da obezbedi stabilan sistem finansiranja upravljanja otpadom. Formiranje Zelenog fonda za reciklere znači sigurnost i projektima iz oblasti zaštite od otpadnih voda daje se šansa da budu realizovani. Međutim, ovaj fond predstavlja kompromisno rešenje, jer su Zakonom o budžetskom sistemu ukinuta sopstvena sredstva. „Od trenutka od kada se steknu uslovi da se vrate sopstvena sredstva, Udruženje će se založiti za osnivanje pravog, nezavisnog fonda, koji samostalno može da raspolaže svojim sredstvima kako bi se poboljšao kvalitet, obim i vrste reciklaže”, zaključuje Ana Petrović Vukićević.

SINIŠA MITROVIĆ Samostalni savetnik Privredna komora Srbije/Centar za zaštitu životne sredine

Cirkularna ekonomija – RAZVOJNA

ŠANSA SRBIJE OSLANJANJE NA PRINCIPE CIRKULARNE EKONOMIJE PRUŽA MANJE RAZVIJENIM ZEMLJAMA ŠANSU DA NAPRAVE SNAŽAN SKOK U PRIVREDNOM RAZVOJU. PROCENE SU DA SE UVOĐENJEM CIRKULARNE EKONOMIJE U SRBIJI MOŽE OTVORITI NOVIH 30.000 RADNIH MESTA I POVEĆATI KONKURENTNOST PRIVREDE, A TIME POSTATI REGIONALNI LIDER U RAZVOJU I INVESTICIJAMA

rbiji je potrebna nova „smart” razvojna strategija za budućnost. Srbija može da pokrene investicioni ciklus u cirkularnoj ekonomiji jačajući svoju energetsku bezbednost efikasnošću proizvodnje, energijom iz otpada, energetskim zgradarstvom, održivim transportom i organskom poljoprivredom. Naša država treba da ima izgrađen odgovor na klimatske promene i da nam se više nikada ne dogodi kao 2014. godine da izgubimo 5% BDP ili 1,6 milijardi evra na ime štete koja je nastala u industriji, energetici, infrastrukturi, zgradarstvu, kao direktna šteta od poplava. Investicije u prevenciju od klimatskih promena pokazuju da se na uložen 1 dinar dobija 7—8 dinara direktne koristi po kvalitet života.

Zašto cirkularna ekonomija Završen je model linearne ekonomije „uzmi —napravi—odloži“. Zato danas Srbija ima 3.500 divljih smetlišta, a samo sedam sanitarnih deponija. Reciklira 5% otpada i godišnje „sahrani” vrednost materijala od 50 miliona evra u nesanitarne deponije, kojih ima preko 150. Linearni model je bio održiv za planske ekonomije kada je upotreba resursa bila nekontrolisana, potrošnja energije visoka po proizvodu, a pritisak na životnu okolinu nije se merio. Tako su nastajale velike količine otpada koji je neadekvatno tretiran i odla-

gan. I teške odluke i investicije su pomerane za neka druga vremena, a pritisak na životnu sredinu je rastao sa velikim količinama istorijskog otpada koji je ostao u lokalnoj zajednici i kompanijama koje su otišle u stečaj. Ne treba biti vidovit za budućnost i predvideti rast cena resursa, rast troškova za energiju, rast potreba stanovništva i migracije prema gradovima, a posebno pogoršanje klimatskog ambijenta na Zapadnom Balkanu, kao područja srednje visokog rizika. Cirkularna ekonomija nudi novi model „proizvod—otpad—proizvod”. Osnovni izvor ekonomskog rasta jeste što veća ponovna upotreba materijala iz proizvoda koji su završili životni ciklusa a što manje uzimanje novih resursa. Znači, poruka za sve nas ne razmišljajte o otpadu, nego o proizvodu, kako je dizajniran, koliko je reciklabilan, kako je proizveden i koliko je prijateljski po okolinu. Proizvodi su tako dizajnirani da mogu lako da se ponovo upotrebe, rastave, repariraju ili recikliraju. Pritom se u proizvodnji koriste obnovljivi izvori energije. Srbija bi modelom cirkularne ekonomije dobila šansu, građani ekološku bezbednost, zelena radna mesta, novi kvalitet vode i vazduha, zdravu hranu i novi kvalitet života. Socijalni kapital je takođe investicija bez koje nema budućnosti. Procene su da se uvođenjem cirkularne ekonomije u Srbiji može otvoriti novih 30.000

radnih mesta i povećati konkurentnost privrede, a time postati regionalni lider u razvoju i investicijama. Privredna komora Srbije i nemački GIZ potpisali su Sporazum o saradnji

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE I NEMAČKI GIZ POTPISALI SU SPORAZUM O SARADNJI KOJIM SE PROMOVIŠU PRINCIPI CIRKULARNE EKONOMIJE

kojim se promovišu principi cirkularne ekonomije i inkluzije siromašnih grupa u sakupljačku mrežu. U godini preduzetništva 2016, zajedno sa ministarstvom privrede, Privredna komora Srbije aktivno podstiče interes za preduzetništvo i zelena radna mesta, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća. Nama je potrebna cirkularna ekonomija kao nova paradigma razvoja za budućnost.

SERBIA

GREEN

PANEL

Gorivo budućnosti:

BIOMASA I BIOGAS 26

SERBIA

GREEN

Moderator:

Marija Đokić Učesnici:

Michal Neumann CEO Market Connect S.A. Luksemburg

Dragan Zukic West Balkans Machinery

Petar Ilić Finansijski konsultant

Aleksandar Radojević Victoria Group

Moramo da čuvamo svoje resurse

ZA BUDUĆE GENERACIJE

BILO BI DOBRO DA SU NAŠA VLADA I RESORNA MINISTARSTVA ZAISTA STRATEŠKI OPREDELJENA ZA PODIZANJE UČEŠĆA OBNOVLJIVIH IZVORA U UKUPNOJ PROIZVODNJI ENERGIJE U SRBIJI, JER BI SE REALIZACIJOM OVAKVIH INVESTICIJA MOGAO POSTIĆI ZNAČAJAN DOPRINOS STABILNOSTI ENERGETSKOG SISTEMA

tome da su biomasa i biogas značajan resurs naše zemlje intenzivno se govori poslednje tri godine. Međutim, kada se svedu računi, rezultat je da se samo govori, a vrlo malo radi na tom polju. Biomasa ima značajni energetski potencijal i gotovo jednak kvalitet proizvedene energije u poređenju sa fosilnim gorivima s jedne strane, a sa druge strane u odnosu na druge obnovljive izvore, kao što su energija sunca i vetra, ne izaziva poremećaje u mreži, povećava prenos i smanjuje gubitke u mreži i obezbeđuje kontinuitet u proizvodnji. Ako govorimo o poljoprivrednoj biomasi, u Srbiji se ona najvećim delom nalazi na području Vojvodine, ali je nažalost njena upotreba krajnje skromna, iskorištenje ukupne poljoprivredne biomase je oko 2%. Ništa bolja situacija nije ni kada je u pitanju drvna biomasa — javna preduzeća nisu u mogućnosti da

IMAMO KAPACITETA I U LJUDIMA, U STRUČNOM KADRU I U RASPOLOŽIVOJ SIROVINI, SAMO NAM JE POTREBNO ISKUSTVO DOBRE PRAKSE I PODRŠKA DRŽAVE

obezbede adekvatnu mehanizaciju i logistiku, privatne šume su dosta neorganizovane. I zato je iz navedenih razloga najbolje što više zainteresovati i aktivirati potencijalne investitore kojima je otpadna biomasa nus-proizvod, a proizvodnja električne i toplotne energije nije „core business”. Mi smo na samom početku razvoja proizvodnje električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora energije, uključujući i biomasu, tako da nije uputno porediti nas sa zemljama iz okruženja koje imaju više hiljada izgrađenih postrojenja, koji imaju visoke cene FeedInTariff za električnu energiju, za toplotnu energiju, za iskorištenje digestata, i ugljen-dioksida i razvijena tehnološka rešenja, energetski efikasna i ekonomična. Moram da kažem da mi nemamo razvijenu svest i kulturu o iskorišćenju različitih vrsta otada u energetske svrhe, posebno kao klaničnog i komunalnog otpada. Biću slobodna da kažem da imamo strah kada su takve sirovine u pitanju. Prvenstveno nemamo razvijen lanac nabavke sirovine, logistika ne postoji, nemamo berzu biomase za energetske svrhe, cene se formiraju paušalno i po slobodnoj volji proizvođača/dobavljača, ne znamo šta ćemo sa produktima prerade biomase kao što su produkti fermentacije, nemamo dovoljno iskustva i saznanja o tehnologijama, jer realno imamo samo četiri postrojenja koja funkcionišu, od čega su dva električna agregatna modula, tako da definitivno nismo još uvek u mogućnosti da se poredimo sa zemljama koje su izgradile nekoliko hilja-

MARIJA ĐOKIĆ Samostalni saradnikkonsultant

da postrojenja i kod kojih je to tradicija koja traje i više decenija. I da ne bude da samo kudim, apsolutno nisam za to da se isključivo i samo dovode ljudi iz inostranstva jer oni znaju bolje i više — veoma često se pokaže da je takav pristup veoma kontraproduktivan. Mišljenja sam da realno imamo kapaciteta i u ljudima, i u stručnom kadru, i u raspoloživoj sirovini, samo nam je potrebno iskustvo dobre prakse i podrška države, odnosno politika podsticaja, kao jednog od najvažnijih elemenata, i naravno, edukaciju na svim nivoima i u svim uzrastima i informisanost od strane medija i javnih servisa. Tokom panela „Gorivo budućnosti: Biomasa i biogas” smo se složili oko saveta budućim investitorima, a to je da, ukoliko na dug rok obezbede sirovinu za planirani kapacitet postrojenja, za početak poželjno da krenu sa postrojenjem manje snage i da budu i sami proizvođači sirovine. Zatim, da bi bilo dobro da isplaniraju sve korake na projektu, počevši od vremena koje će utrošiti na administrativni deo, odabir tehnologije, dobijanje dozvola, pribavljanje finansijskih sredstava, izgradnju objekta, puštanje u rad, a kasnije ako budu imali domaćinski odnos u radu postrojenja, rezultat će biti ogroman, a pri tome ne mislim samo na ekonomski efekat. Složili smo se da bi moglo da se kaže da pod trenutnim uslovima ovako proizvedena energija i nije jeftina, međutim nikada nije izračunato tačno, ali je najskuplja energija kada je nema.

SERBIA

GREEN

Ljuska suncokreta -

INOVATIVNO GORIVO

ALEKSANDAR RADOJEVIĆ Rukovodilac RJ Inžinjering i poslovne usluge Victoriaoil a.d.

juska suncokreta nastaje u pogonu ljuštione, gde se ljuštenjem i separacijom odvaja od jezgra suncokreta. Nakon razdvajanja od jezgra ljuska suncokreta se pneumotransportom transportuje do podnog skladišta korisne zapremine 17.000 m3 koje služi kao mesečno skladište goriva. Iz podnog skladišta ljuska suncokreta se pneumoransportom prebacuje u čelični silos od 750 m3 koji služi kao dnevno skladište goriva. Iz silosa ljuska se sistemom pužnih i lančastih transportera ubacuje u ložište kotla. Na godišnjem nivou pri preradi od 220.000 tona suncokreta generiše se oko 30.000 tona ljuske suncokreta. S obzirom na to da godišnje proizvodimo oko 160.000 tona vodene pare (radi se o zasićenoj vodenoj pari 11,5 bara nadpritiska) i da je za proizvodnju vodene pare potrebno oko 180 kg ljuske suncokreta, lako je zaključiti da smo kao fabrika energetski potpuno nezavisni. U fabrici postoje dva kotla na biomasu. Prvi je parni kotao maksimalnog trajnog kapaciteta 15 t/h suvozasićene vodene pare 12 bara nadpritiska (10 MWtm ), stepena korisnosti 85%. Ovaj kotao je kombinovan i sastoji se od strmocevnog dela i blok dela koji ima tri promaje. Parni kotao je projektovan tako da dominantan deo

SERBIA

GREEN

KORIŠĆENJE LJUSKE SUNCOKRETA U ULJARAMA U PROCESU PROIZVODNJE VODENE PARE IMA ČITAV NIZ PREDNOSTI. KOMPANIJA VICTORIAOIL JE POSTALA ENERGETSKI NEZAVISNA ZAHVALJUJUĆI ISKORIĆAVANJEM OVOG PRAKTIČNO BESPLATNOG GORIVA, A PRI PROSEČNOJ GODIŠNJOJ POTROŠNJI VODENE PARE OD 160.000 TONA NA OVOJ STAVCI UŠTEDI OKO ČETIRI MILIONA EVRA (oko 90%) ljuske suncokreta sagoreva u letu, dok ostatak sagoreva na rešetci. Drugi je parni kotao maksimalnog trajnog kapaciteta 24 t/h suvozasićene vodene pare 12 bara nadpritiska (oko 16 MWtm) stepena korisnosti 80%. Ovaj kotao je kombinovan i sastoji se od strmocevnog dela sa tri prolaza dimnih gasova i blok dela koji ima jedan prolaz dimnih gasova. Parni kotao je projektovan tako da deo (oko 50%) ljuske suncokreta sagoreva u letu, dok ostatak sagoreva na rešetci. Procesom sagorevanja ljuske suncokreta u ložištima još u potpunosti nije ovladano, tako da ovi kotlovi imaju veći koeficijent viška vazduha, manji stepen korisnosti kotla, a ceo proces je teško postaviti u automatski režim rada. Na proces sagorevanja ljuske suncokreta veliki uticaj imaju hemijske karakteristike ljuske suncokreta i karakteristične temperature pepela. Ljuska suncokreta ima mali sadržaj vlage i mali sadržaj pepela (oko 2,5%). Ljuska suncokreta ima nisku tačku omekšavanja pepela (oko 650°C), što ubrzava začepljenje horizontalnih deonica dimnog trakta, uglavnom dimnih cevi, a to povlači za sobom periodična zaustavljanja kotla radi čišćenja. Period između dva čišćenja ovih kotlova značajno varira i kreće se između 7 i 180 dana, u zavisnosti od konstrukcije kotla. Zbog male nasipne mase ljuske suncokreta investicioni troškovi vezani za transport, skladištenje i sagorevanje ljuske suncokreta su znatni. Međutim, imajući u vidu da je ljuska suncokreta u uljarama besplatno gorivo, pogonski troškovi za pro-

izvodnju vodene pare su neznatni. Tako na primer cena proizvedene tone zasićene vodene pare 11,5 bara nadpritiska kreće se oko 3 evra. Kada rade kotlovi na mazut, cena proizvedene tone je deset puta veća! Na prosečnu godišnju potrošnju vodene pare od 160.000 tona to je ušteda na ovoj vrsti troška oko 4.000.000 evra godišnje! Pri ovakvom odnosu troškova povrat investicionih troškova u pogone za transport, skladištenje i sagorevanje ljuske suncokreta kreće se između jedne i tri godine. Iz svega ovoga lako je zaključiti da ljuska suncokreta u uljarama ima čitav niz prednosti kao gorivo za proizvodnju vodene pare. Kao sistem energetski ste nezavisni od nabavke drugih konvencionalnih goriva (mazuta, lož-ulja, prirodnog gasa...). Ljuska je praktično besplatno gorivo. Ona je obnovljiv izvor energije i ne doprinosi efektu staklene bašte.

POVRAT INVESTICIONIH TROŠKOVA U POGONE ZA TRANSPORT, SKLADIŠTENJE I SAGOREVANJE LJUSKE SUNCOKRETA KREĆE SE IZMEĐU JEDNE I TRI GODINE

Moderator:

PANEL

#5 Upravljanje otpadom i

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Radmilo Marković, Vreme Učesnici:

Jovana Vojinović Dipl. ing. zaštite životne sredine, Higia

Ivana Matejić Henkel Srbija

Dragomir Pejić Koordinator odeljenja za zaštitu životne sredine i upravljanje otpadom TRS EUROPE d.o.o.

Vladica Čudić Koordinator za tržišnu, tehničku i regulatornu podršku PWW d.o.o. Niš

Milenko Jovanović SEPA

Ivana Nenadović PR JKP Gradska čistoća Beograd

SERBIA

GREEN

Moramo se

SUOČITI SA IZAZOVIMA MILENKO JOVANOVIĆ Načelnik za izveštavanje u Agenciji za zaštitu životne sredine (SEPA)

rbija je u ranoj fazi pripreme u oblastima životne sredine i klimatskih promena. Prema poslednjem izveštaju o napretku za 2015. godinu, prema oceni Evropske komisije u Srbiji je u izveštajnoj godini ostvaren izvestan napredak u daljem usklađivanju politika i zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena. U izveštaju se posebno ističe da Srbija treba da konsoliduje svoje strateško planiranje i administrativni kapacitet za dalje usklađivanje svoje politike sa politikama EU i to proprati znatnim ulaganjima u vezi sa strateškim prioritetima; preduzme mere da se uspostavi delotvoran i trajan sistem finansiranja delovanja u oblasti životne sredine i klime, uključujući tu i stabilno finansiranje osnovnih usluga, kao što je monitoring životne sredine; U izveštaju se takođe konstatuje da Srbija održava visok nivo blagovremenog i potpunog dostavljanja podataka Evropskoj agenciji za životnu sredinu u okviru Evropske mreže za informisanje o životnoj sredini i posmatranje životne sredine (EIONET), ali da je potrebno povećati kapacitet za efektivno učešće javnosti i javne rasprave u procesu donošenja odluka o životnoj sredini, naročito na lokalnom nivou.

SERBIA

GREEN

PROCENJENI IZNOS NOVCA ZA USKLAĐIVANJE TRETMANA OTPADNIH VODA U SRBIJI SA DIREKTIVAMA EU JE OKO PET MILIJARDI EVRA I NJEGA U SRBIJI SADA NEMA, ALI SE MORA POKAZATI VOLJA I PREDUZIMANJE KONKRETNIH AKTIVNOSTI U REŠAVANJU JEDNOG PO JEDNOG PROBLEMA

Neki od najvažnijih zadataka Agencije za zaštitu životne sredine su sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta vazduha i voda, površinskih voda i podzemnih voda, prikupljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini, njihova obrada i izrada izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenju politike zaštite životne sredine; razvoj postupaka za obradu podataka o životnoj sredini i njihova procena i saradnja sa Evropskom agencijom za životnu sredinu (EEA) i evropskom mrežom za informacije i posmatranje (EIONET), kao i drugi poslovi određeni zakonom. Prema rečima Milenka Jovanovića, načelnika za izveštavanje u Agenciji za zaštitu životne sredine (SEPA), problem otpadnih voda, kako komunalnih, tako i industrijskih predstavlja rak ranu ove oblasti, pa i čitave životne sredine u Srbiji. Decenijama nagomilani problemi u ovoj oblasti sada isplivavaju u prvi plan zbog nepovratnog procesa priključenja EU. Procenjeni iznos novca za usklađivanje tretmana otpadnih voda sa direktivama EU je oko pet milijardi evra i njega u Srbiji sada nema, ali se mora pokazati volja i preduzimanje konkretnih aktivnosti u rešavanju jednog po jednog problema. Projekti koji samo dijagnostikuju stanje se ne mogu smatrati rešavanjem. Treba znati da termin „pregovarački postupak” u stvari predstavlja proces prihvatanja i implementacije standarda EU koji su strogi i ne mogu biti menjani sa naše

strane. Brzina ispunjavanja tih standarda, odnosno uslova govori o završetku pregovaračkog postupka i naše spremnosti da uđemo u porodicu EU zemalja. Zakonodavni okvir sa naše strane će biti vrlo brzo ispunjen, ali primena propisa zahteva ne samo novac nego i odlučnost države. EU standardi, ne samo u ovoj oblasti, neophodni su nam, bez obzira na sam kraj procesa priključenja Uniji. To je uređen sistem u svim oblastima, pa i u ovoj. U narednom periodu moramo biti organizovaniji kao država da bismo maksimalno iskoristili različite fondove EU, počev od definisanja adekvatnih prioriteta do sprovođenja procedura u potrebnom roku, da ne bi kao ranije deo sredstava namenjen u EU za oblast životne sredine u Srbiji bio neiskorišćen.

U NAREDNOM PERIODU MORAMO BITI ORGANIZOVANIJI KAO DRŽAVA DA BISMO MAKSIMALNO ISKORISTILI RAZLIČITE FONDOVE EU