KONFIKTI, POJAM, VRSTE I NAČINI REŠAVANJA
Konflikti su neizbežna pojava u našim životima. Zabluda je da je konflikt uvek negativna stvar, št više on jako često može rezultirati pozitivnim ishodom, samo treba znati upravljati njime. Iz konflikta skoro uvek možemo da izađemo zadovoljni ili bar poučeni, a ne kako to implicitno važi- poraženi i osujećeni. Konflikti mogu da budu unutrašnji i spoljašnji. Kada doživljavamo unutrašnje konflikte to znači da ne možemo da pomirimo neke želje i misli tako da rade zajedničkim snagama u našu korist. “Profesorka psihologije će da me pita danas a ja imam već tri "keca" iz psihologije. Ako dobijom ovog idem na popravni ispit! A to mi je treća slaba i padam godinu! Sa druge strane ako pobegnem razredna će da me predloži za isključenje imam toliko izostanaka da im se broj ne zna i rečeno je ako napravim još jedan neopravdani da mogu da se selim. Da li da idem na čas pa dobijem jedan ili da rizikujem isključenje iz škole? Da naučim? Kasno je. Sutra je psihologija a ja imam keca i na polugodištu, ko će sve to naučiti?! Da li da odem ili ne odem na čas?” Ovo je jedan primer gde se dete suočava sa unutrašnjim konfliktom, gde od dva zla treba da izbere manje. Postoji još jedan primer unutrašnjeg konflikta, a to je kako udovoljiti sebi i drugima kada imate suprotne želje. Ono što se često dešava i što nije najpoželjnije je da unutrašnji konflikti mogu prerasti u spoljašnje, sa izgledom da to pređe u svadju i da se završi obostranim gubitkom, umesto da se pretvore u razgovor i dogovor. SMERNICE ZA REŠAVANJE KONFLIKTA Za rešavanje konflikta nekada je dovoljno da osoba sama sa sobom uvidi koje je najbolje rešenje za njega, a nekada je potrebno da se uključe i druge osobe u razgovor. Postoje osobe koje su konflikte i osobe koje su nekonfliktne. Baza za rešavanje konflikata kod osobe koje je nekonfliktna je sledeća: 1.Promišljanjem • •
priznavanjem sopstvenih osecenja pronalaženjem alternative
2.Dogovor • •
pronalazak prioriteta kompromis
•
pomirenje
Takve osobe moraju prvo da promisle i da se dogovore, da priznaju sebi svoje želje i prioritete. SVAĐE Ako deca nisu uspela da usvoje smernice po kojima funkcioniše nekonflikta osoba, može doći do svađa, koje često podrazumevaju neprijateljske stavove, pa i uvrede. Rešenje je u prihvatanju realnosti koja ponekad osujćuje naše želje. Osnovna baza rešavanja konflikta je u komunikaciji. Ljudi su razvili govor jer se inače ne razumeju. Ako se na neki sukob reaguje agresivnim ćitanjem ili durenjem, ne treba očekivati da će bilo ko razumeti. MORA SE KOMUNICIRATI! Komunikacija mora da bude prava i iskrena, a svađa nije primer iskrene komunikacije. Da bi se izbegla svađa treba da izbegnemo sledeće stvari: • • •
ne postavljaj pitanja ko je prvi počeo – zar je bitno? Ono što jeste istinski bitno jeste to da problem postoji i da mora da se rešine vičite – vikom se nista neće postići, može podići samo tenziju među učesnicima konflikta. ne budite pasivno-agresivni – durenje neće pomoći da se problem otkloni, mora se komunicirati.
Ukoliko je konflikt prerastao u svađu, kao sagovornik treba da slušate, odgovarate i predlažete moguća rešenja kako bi se problem otklonio. Šta radi svađalački tip? • • • • • • •
šalje negativne poruke ističe se podsmeva se etiketira pogrešno uopštava ne sluša podiže tenziju u razgovoru
TEHNIKE ZA REŠAVANJE KONFLIKATA Nakon smernica koje mogu pomoći da se razume i pojasni nastali sukob, postoje i razne tehnike koje pomažu da se aktivno reše. Ja ću navesti samo neke od njih koje sam ja koristila kao saradnik u kampu.
•
• •
Rasprava – već prethodni koraci mogu ličiti na početak rasprave. Međutim prava rasprava podrazumeva da su oba učesnika voljna za razgovor. Rasprava je neizbežna, na vama je da učinite sve da ona počne što bolje. Žiri – žiri može biti sastavljen od više članaova ali i od jednog sudije. Ovo može biti veoma plodna tehnika ako strane u konfliktu prihvataju sudiju. Kompromis – jedan od najboljih načina za aktivno suočavanje sa konfliktom, ali ga nije lako postići. Da li će do kompromisa doći, uveliko zavisi od ličnosti aktera, stavova i situacije.
Šta konstruktivni konflikt može da donese? • • • • •
Izlaze na videlo problem koji realno postoji i rešava se bolja komunikacija lični napredak grupni napredak prilagođavanje
BEZ KONFLIKTA NE BISMO ZNALI KOLIKO TREBA CENITI REŠENJE!