IOSIF VANGELATOS, generalni direktor, Inos Balkan

Odgovorno kroz krizu

Neizvesnost je sada glavna osobina poslovnog okruženja. Naš odgovor na krizu - agilna komercijalna politika, identifikovanje i ublažavanje svih rizika i održavanje finansijske likvidnosti

Agilnost i prilagodljivost su dve glavne odlike svake organizacije koja želi da prebrodi složenost našeg vremena. Ovako Iosif Vangelatos, generalni direktor Inos Balkana, objašnjava suštinu poslovanja u neizvesnim vremenima u kojima živimo.

Kako se Inos Balkan ponaša u 2022. i koji su glavni izazovi pred vama?

Ova godina je veoma specifična godina kako za svetsku, tako i za srpsku privredu, pa samim time za našu organizaciju. Ogroman finansijski podsticaj 2021. koji su i SAD i EU obezbedile kako bi podstakle ekonomski oporavak posle kovida 19 stvorio je veliku potražnju za proizvodima i uslugama. Mnogi investicioni planovi postali su izvodljivi i naišli su na odgovarajuću finansijsku podršku, dok su cene energije, metala i drugih roba skočile.

Ipak, mnogi finansijski analitičari veoma su se zabrinuli zbog inflacije. Ključni kreatori politike širom sveta tražili su ispravnu mešavinu mera kako bi se borili protiv inflacionog pritiska bez zaustavljanja razvoja.

U tom već postojećem kontekstu, globalna ekonomija se suočila sa posledicama rata u Ukrajini. Snažna zavisnost privrede EU od ruskih fosilnih energenata i potencijalni poremećaji u lancu snabdevanja energijom izazvali su novi skok cena prirodnog gasa i nafte.

Neizvesnost je sada glavna karakteristika poslovnog okruženja. Naš odgovor na krizu jeste agilna komercijalna politika, identifikovanje i ublažavanje svih rizika i održavanje finansijske likvidnosti. Trudimo se, uvek u bliskoj saradnji sa našim partnerima, da otklonimo sve poremećaje u lancu snabdevanja, da obezbedimo nabavku sirovina za naše proizvodne jedinice, a istovremeno održavamo nizak nivo zaliha, kako bismo predvideli ogromnu fluktuaciju cena robe.

U kojoj meri će energetska kriza uticati na proces dekarbonizacije industrije čelika?

Industrija čelika se suočava s izazovom dekarbonizacije. Povećana zabrinutost javnosti, rastuće interesovanje investitora za finansiranje održivih projekata, kao i pooštravanje zakonskih zahteva o emisiji CO2 određuju smer

Čelik, možda najvažniji inženjerski i građevinski materijal, danas je prisutan u svim aspektima moderne civilizacije. Međutim, moramo imati na umu da je za svaku proizvedenu tonu čelika u atmosferu ispušteno u proseku 1,85 tona ugljen-dioksida. To je oko osam procenata globalne emisije ugljen-dioksida (prema podacima iz 2018.). Industrija čelika se suočava s izazovom dekarbonizacije. Povećana zabrinutost javnosti, sve veći interes investitora za finansiranje održivih projekata, kao i pooštravanje zakonskih zahteva o emisiji CO2 određuju smer.

Tehnološka rešenja dostupna za dekarbonizaciju industrije čelika oblikovana su pre izbijanja rata u Ukrajini, ali će nova energetska kriza sada odrediti izvodljivost svake metode. Čelik se proizvodi ili pomoću visoke peći (BF)/ peći sa osnovnim kiseonikom (BOF), gde je ruda gvožđa glavni resurs, ili pomoću elektrolučne peći (EAF) gde se koristi sekundarna sirovina – otpad. Metodama dekarbonizacije želi se zameniti ugljenik kao reduktor (prirodni gas, biomasa i vodonik su glavna alternativa) i na taj način smanjiti emisija CO2 iz procesa proizvodnje čelika. Sadašnje povećanje cene prirodnog gasa, kao i potencijalni poremećaj u snabdevanju ruskim prirodnim gasom, mogu negativno uticati na dekarbonizaciju industrije čelika, pošto su mnogi proizvođači čelika izabrali metode vezane za prirodni gas. Bez obzira na to, sa druge strane, isti uslovi mogu ubrzati prelazak na proizvodnju čelika neto-nula vrednosti emisija, povećanjem investicija vezanih za vodonik ili sakupljanje CO2.