HRVATSKA 2014 - Business Dialogue by CorD Magazine

Business Dialogue Broj 24 • 27. maj 2014.

SRPSKO-HRVATSKA SARADNJA

Pogled u budućnost Dobri poznavaoci prilika na Balkanu saglasni su da nema stabilnog regiona bez stabilnih odnosa Srbije i Hrvatske. Od 2000. godine, kada je u Srbiji srušen režim Slobodana Miloševića, a u Hrvatskoj HDZ Franje Tuđmana prešao u opoziciju, između Hrvatske i Srbije nije se otvorio nijedan novi spor

STABILNOST REGIONA ZAPADNOG BALKANA, sa potpisivanjem Briselskog sporazuma, postala je, od naizgled nedostižnog cilja, sasvim realna i dostižna opcija. Međutim, svi dobri poznavaoci prilika na Balkanu saglasni su da nema stabilnog regiona bez stabilnih odnosa Srbije i Hrvatske. U protekloj deceniji, odnosi Hrvatske i Srbije najpreciznije bi se mogli opisati kao prijateljski, uz povremene napetosti. Ohrabrujuća je činjenica, ipak, da je glavno izvorište tih napetosti – prošlost i komplikovana zajednička istorija. Od 2000. godine, kada je u Srbiji srušen režim Slobodana Miloševića, a u

Hrvatskoj HDZ Franje Tuđmana prvi put prešao u opoziciju, do danas, između Hrvatske i Srbije nije se otvorio nijedan autentično novi spor, nepovezan sa zaostavštinom devedesetih. Zaključak je jednostavan i optimističan: iako delimo komplikovanu prošlost, ipak zajedno živimo mirnu i prijateljsku sadašnjost i možemo da gradimo zajedničku budućnost. U tome su saglasni visoki zvaničnici obe zemlje a broj bilateralnih susreta sve je veći, oni su sve češći i daju konkretne rezultate. Izgleda da obećanja političara, bar u ovom slučaju, nisu prazne reči. Zaista se okrećemo zajedničkoj budućnosti.

INTERVJU GORDAN MARKOTIĆ

INTERVJU ŽELJKO SERTIĆ

ambasador Republike Hrvatske u Srbiji

predsednik Privredne komore Srbije

Naši odnosi važni Partneri, a ne su za ceo Balkan konkurenti Ono čemu težimo je partnerstvo u daljem razvoju obe zemlje utemeljeno na zajedničkom interesu i protkano evropskim vrednostima, što će rezultirati daljem unapređenju ukupnih bilateralnih odnosa između Hrvatske i Srbije

NAKON NEDAVNOG SUSRETA hrvatske ministarke spoljnih poslova Vesne Pusić sa premijerom Srbije (u to vreme prvim potpredsednikom Vlade) Aleksandrom Vučićem i drugim srpskim zvaničnicima, bilo je jasno da su Hrvatska i Srbija spremne da ostave po strani problem iz prošlosti i da se okrenu budućnosti. Govoreći o najznačajnijim rezultatima te posete, Gordan Markotić, ambassador Hrvatske u Srbiji kaže da uspostavljen ritam redovnih susreta zvaničnika naše dve zemlje sam po sebi govori o nivou bilateralnih odnosa dve zemlje: “Upravo su ti bilateralni susreti, pa tako i susret gospođe Pusić i gospodina Vučića, potvrdili obostranu političku volju za nastavkom izgradnje dobrosusedskih odnosa u svim područjima od zajedničkog interesa. Istovremeno, otvaraju se nove mogućnosti za saradnju. Naime, Hrvatska kao članica Evropske unije, sada ima veće mogućnosti pomoći svim zemljama u regiji, pa tako i Srbiji, zagovaranjem bržeg i kvalitetnijeg procesa proširenja. Srbija i Hrvatska imaju zajedničko pravno nasleđe iz SFRJ, istu tradiciju pravnog

Ulazak Hrvatske u EU otvorio je vrata Srbiji za bescarinski izvoz robe, što pruža mogućnost za povećanje i uravnoteženje trgovinske razmene. Poslovno povezivanje kroz klastere, kooperacije i projekte radi zajedničkog nastupa i dobijanja poslova na trećim tržištima, predstavlja šansu za privrede obe zemlje

školovanja, pravnu logiku, sličan pravni pristup problemima, nemamo jezičku barijeru, a i naši ljudi još uvek pamte nedavne pregovore sa EU, imaju veliko iskustvo i to sve prenosimo našim kolegama u Srbiji. Istovremeno Hrvatska ostaje i dalje usmerena na rešavanje problema koji su ostali iz vremena rata i raspada bivše države.

SRBIJA I HRVATSKA su značajni i prirodni ekonomski partneri. Naše privrede su više kompatibilne nego konkurentske, ali je potencijal za povećanje robne razmene i unapređenje ukupne privredne saradnje nedovoljno iskorišćen. Prema rečima Željka Sertića, predsednika Privredne komore Srbije, od 2002. do 2013. godine, ukupna robna razmena dve zemlje, povećana je gotovo sedam puta, a maksimum je dostigla 2008. godine, kada je premašila milijardu dolara: “Taj rezultat poslednjih godina nije ponovljen. Hrvatska je prošle godine bila deseta izvozna destinacija srpske privrede, dok je po vrednosti prodate robe na srpskom tržištu zauzela 12. mesto među spoljnotrgovinskim partnerima Srbije. Posmatrano sektorski, ekonomska saradnja se odvija pretežno u poljoprivredi, metalskoj, elektro i hemijskoj industriji. Mogućnosti za unapređenje veza i poslovanja, osim u poljoprivredi, postoje i u energetici, turizmu, informacionim tehnologijama, metaloprerađivačkoj i automobilskoj industriji. Modeli moguće saradnje

Ŷ Bilateralni odnosi Srbije i Hrvatske jedan su od ključnih uslova za stabilnost regiona. Ipak, te odnose definiše mnogo činilaca i oni su i dalje složeni. Kako biste ocenili kvalitet odnosa naše dve zemlje u ovom trenutku? - Odnos između naše dve države je važan za celokupne odnose u ovom delu Evrope. Ono čemu težimo je partnerstvo u daljnem razvoju obe zemlje utemeljeno na zajedničkom interesu i protkano evropskim vrednostima, što će rezultirati daljem unapređenju ukupnih bilateralnih odnosa između Hrvatske i Srbije. Otvorenih pitanja još uvek ima, ali ona se postupno rešavaju, možda ne onako brzo kao što to naši građani očekuju, ali se ipak rešavaju. Obe vlade su vrlo odgovorno pristupile razvoju bilateralnih odnosa. nastavak na strani 2

» 1

su različiti: zajednički nastup na trećim tržištima, stvaranje konzorcijuma i klastera, hrvatske investicije u Srbiju i srpske u hrvatsku privredu.”

Ŷ Kako hrvatski investitori vide privredni ambijent u Srbiji? - Ambijent za strana ulaganja u Srbiji je sve povoljniji. U to su se uverili i hrvatski investitori. Oko 280 kompanija iz Hrvatske danas ima firme ili predstavništva u Srbiji. Hrvatska ulaganja u Srbiju premašila su 550 miliona evra, što je oko 15 odsto ukupnih hrvatskih investicija u inostranstvu. Iako su interesovanje i investicione mogućnosti srpskih kompanija dosta veće, na hrvatsko tržište ušlo je tek nekoliko srpskih investitora. Verujemo da ćemo u narednom periodu zajedno obezbediti da se taj potencijal realizuje, na obostranu korist naših privreda. Ŷ Za razliku od rezultata robne razmene 2013, prvi meseci ove godine ukazuju na značajan rast izvoza Srbije u Hrvatsku od

nastavak na strani 2

Business Dialogue 27. maj 2014.

GORDAN MARKOTIĆ nastavak sa strane 1

Ŷ Naravno, ruku pod ruku sa bilateralnom i političkom, ide i privredna saradnja. Šta kažu glavni pokazatelji na tom planu? - Ukupna robna razmena između Republike Hrvatske i Republike Srbije u prošloj je godini iznosila blizu 670 miliona €. To je pad u odnosu na 2012. godinu za manje od 2%. Izvoz iz RH u RS bio je vredan nešto više od 380 miliona što je za 8,9% manji nego godinu dana pre, dok je uvoz iz Srbije u RH iznosio 306 miliona € ili 0,2% više nego 2012. godine. Razlika između hrvatskog izvoza u Srbiju i srpskog izvoza u Hrvatsku smanjila se na samo 74,8 miliona €.

ŽELJKO SERTIĆ

doći. Tačno je da je naša duhanska industrija u međuvremenu na gubitku dok se to čeka, ali znamo da su bili vanredni izbori i parlament se tek konstituisao. Kao što sam rekao, sad očekujemo rešenje tog problema i ono se, kao što znate, neće odnositi na uvoz duvanskih proizvoda u Srbiju samo iz Hrvatse, već svih država članica EU.

nastavak sa strane 1

skoro 16 odsto. Kako objašnjavate ovu činjenicu i kakva su Vaša predviđanja do kraja godine? - Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske u 2013. godini iznosila je 881,8 miliona dolara. Srbija je uvezla 467,5 miliona dolara hrvatske robe, a na tržište Hrvatske izvezla proizvode vredne 414,3 miliona dolara, smanjivši svoj deficit, sa 146,0 miliona dolara koliko je iznosio u 2012. godini, na 53,2 miliona dolara. Srbija je, inače, u razmeni sa Hrvatskom konstantno beležila deficit od početka primene bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini, a zatim i primene CEFTA sporazuma 2006, da bi u prvom tromesečju ove godine, zahvaljujući rastu izvoza, značajno smanjila deficit (u prvom kvartalu 2013. iznosio je 12,3 miliona, a u prvom kvartalu 2014. godine 4,1 milion dolara). Boljim rezultatima u razmeni doprinelo je povećanje izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (suncokretovo ulje, šećer, pogače uljane od suncokreta, pšenica..), električne energije, polietilena i drugih proizvoda. Mada je samo na osnovu rezultata iz prvog kvartala teško predvideti kretanja na godišnjem niovu, očekujemo da 2014. godinu završimo sa uravnoteženom robnom razmenom.

Ŷ Kada govorimo o položaju hrvatske manjine u Srbiji i srpske manjine u Hrvatskoj, može li se napraviti komparativna analiza i šta bi ona pokazala? - Zaštita manjinskih prava u obe države mora biti jedan od prioriteta, jer se time dokazuje posvećenost zaštiti temljenih ljudskih prava, od kojih su prava nacionalih manjina vrlo važan aspekt. Hrvatska manjina u Srbiji i srpska

Dobri i uzlazni ekonomski odnosi mogu biti i jesu katalizator i poticaj za unapređenje političkih odnosa među državama, a to posebno važi za odnose između Hrvatske i Srbije To što robna razmena – s obzirom na svetsku krizu i unutrašnje ekonomske prilike u obe zemlje – nije smanjena u većoj meri, kao i trend njnog ujednačavanja (spomenuta razlika između hrvatskog i srpskog izvoza) ocenjujemo relativno dobrim. Isto tako, nisu zaustavljena ni hrvatska ulaganja u Srbiju, s obzirom da je iz RH u Srbiju do sada plasirano više od 660 miliona € i što Srbija i dalje drži visoko drugo mesto po ukupnim hrvatskim ulaganjima u svetu.

Ŷ Koliko je zaista kvalitet privredne saradnje uslovljen političkom stabilnošću na relaciji Srbija – Hrvatska? - Ne samo u slučaju RH i RS ili regije, već uopšte, politička stabilnost ima snažan uticaj na ekonomske odnose. Upravo se prodor u ekonomskim odnosima između naših država i dogodio nakon što je došlo do demokratskih promena u Srbiji. Politička stabilnost je bitna za sigurnost poslovanja, za ulaganja, za dinamičnu robnu razmene, za dogovore o zajedničkim nastupima na trećim tržištima. Ali, isto tako, dobri i uzlazni ekonomski odnosi mogu biti i jesu katalizator i poticaj za unapređenje političkih odnosa među državama, a rekao bih da to posebno važi za odnose između Hrvatske i Srbije. Ŷ Koliko je ulazak Hrvatske u EU izmenio prirodu ekonomskih odnosa naše dve zemlje, s obzirom na CEFTA sporazum i druge faktore koji su izazvali mini-turbu-

manjina u Hrvatskoj još uvek se susreću s nekim zajedničkim teškoćama, u prvom redu u vezi sa obrazovanjem na manjinskim jezicima, kao što je registracija škola i posebnih odeljenja, osiguranje i plaćanje udžbenika, pronalaženje adekvatnog nastavnog kadra i sl. Pitanje dvojezičnih natpisa s obe strane, njihovo postavljanje odnosno uništavanje, osiguranje adekvatnih prostora za rad manjina, osnivanje manjinskih redakcija u sredstvima informisanja još uvek su neka od pitanja koja valja rešiti. Hrvatska i Srbija su potpisale Sporazum o zaštiti nacionalnih manjina, koji treba u celosti implementirati. U tom smislu za obe manjine je od velikog značaja zastupljenost svojih predstavnika u telima državne uprave, sudskoj vlasti, regionalnoj i lokalnoj vlasti. Ovde još postoji prostor za poboljšanje trenutnog stanja. Za hrvatsku manjinu bilo bi jako bitno da bude direktno zastupljena u Narodnoj skupštini, kao što to pravo već ostvaruju predstavnici srpske manjine u hrvatskom Saboru, a što je predviđeno bilateralnim sporazumom.

Ŷ Gde vidite prostor za dalje unapređenje u trgovinskoj razmeni dve zemlje? - Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju otvorio je vrata Srbiji za bescarinski izvoz robe, osim

Business Dialogue 27. maj 2014.

Ŷ U kojim privrednim granama postoji prostora za zajednički nastup dve zemlje na trećim tržištima, koristeći povoljne uslove koje Hrvatska ima svojim statusom u EU, ali i Srbija, kada su u pitanju zemlje CEFTA, Rusije, arapska tržišta…? - Poslovno povezivanje kroz klastere, kooperacije i projekte radi zajedničkog nastupa i dobijanja poslova na trećim tržištima, predstavlja šansu za privrede obe zemlje. Realne mogućnosti za zajednički nastup postoje, pre svega, u građevinarstvu, ali i turizmu, informacionim tehnologijama, metaloprerađivačkoj industriji. U narednom periodu posebnu pažnju trebalo bi posvetiti i aktivnostima na, do sada nedovoljno iskorišćenom, organizo-

Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti i aktivnostima na organizovanju zajedničke proizvodnje za tržišta Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana prozvoda iz osetljivih grupa, što pruža mogućnost za povećanje i uravnoteženje trgovinske razmene. Najveće šanse za plasman na hrvatsko tržište imaju proizvođači svežeg voća, vina i alkoholnih pića, građevinskog materijala, kao i kompanije iz crne i obojene metalurgije, metalske, mašinske, farmaceutske i autoindustrije.

Ŷ Koji su po Vama naredni koraci ka unapređenju ukupnih bilateralnih odnosa Hrvatske i Srbije, imajući u vidu jedan od nedavnih zaključaka najviših zvaničnika dve zemlje da prošlost treba zameniti pogledom u budućnost? - Ne treba, naravno, zaboraviti da Hrvatska i Srbija imaju puno otvorenih pitanja iz prošlo-

Za hrvatsku manjinu bilo bi jako bitno da bude direktno zastupljena u Narodnoj skupštini, kao što to pravo već ostvaruju predstavnici srpske manjine u hrvatskom Saboru lencije u vezi sa izvozom, na primer, u duvanskoj industriji? - Do velikih turbulencija na ipak nije došlo. Usporavanje dinamike i zastoj djelom je rezultat udara svetske krize na naše male ekonomije, ali još i više teške unutrašnje ekonomske situacije i u Hrvatskoj i u Srbiji. Najmanje je to zbog ulaska Hrvatske u EU. Što se duvana tiče, to se pitanje rešava na relaciji EU – Srbija i taj je postupak u toku. Još se jedino čeka potpisivanje parafiranog protokola između Evropske komisije i Republike Srbije i nastavljanje raspodele kvota kao što je to do sada bilo. Nadamo se da će do toga brzo

Ŷ Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, koji je Srbija potpisala prošle godine, podrazumeva i povoljnije uslove za robnu razmenu sa Hrvatskom. Kako će Srbija iskoristiti ove pogodnosti? - Kada je reč o carinama na poljoprivrednoprehrambene proizvode, SSP je asimetričan u korist Srbije. To Srbiji omogućava neograničen i bescarinski izvoz gotovo svih poljoprivredno- prehrambenih proizvoda na tržište EU. Izuzeti su šećer, vino, pastrmke i junetina (baby beef), čiji je izvoz limitiran carinskim kvotama. Srbija tako sada većinu svojih proizvoda može da plasira na hrvatsko tržište pod mnogo povoljnijim uslovima, jer je u okviru CEFTA sporazuma međusobna razmena značajnog broja proizvoda limitirana kvotama. U skladu sa SSP, Srbija će i posle 2014. godine moći da zadrži carine za uvoz najosetljivijih poljoprivrednih proizvoda - rafinisano suncokretovo ulje, beli šećer i šećerni sirup i duvan.

sti koje još uvek moraju rešavati, ali zalog naših dobrih odnosa u budućnosti je naša zajednička evropska perspektiva. Naše zajedničko jasno opredeljenje za Evropsku uniju - Hrvatske kao najnovije države članice i Srbije kao države kandidata – daje nam nadu i podstrek da ćemo unaprediti naše sveukupne odnose. Uostalom, za vreme nedavnog susreta prve potpredsednice Vlade i ministarke spoljnih i evropskih poslova Vesne Pusić i tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, sadašnjeg premijera, jasno je rečeno da će aktuelna politika i odnosi Hrvatske i Srbije biti okrenuti sadašnjosti i budućnosti. Ŷ

vanju zajedničke proizvodnje za tržišta Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana, sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. Posebno, što je posle ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, mnoge stvari povoljnije proizvoditi u Srbiji, i odatle ih izvoziti, nego proizvoditi ih u Hrvatskoj ili nekoj drugoj članici EU. Ŷ

- mogla bi se finansirati iz EU fondova (RH – strukturnih, RS – IPA i za prekograničnu saradnju). O tome su razgovarali prilikom posete Beogradu potpredsednica Vlade RH i ministerka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić i tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije i sadašnji premijer Vučić. Zaista je nedopustivo i skoro nerazumljivo da danas na toj železničkoj trasi voz na relaciji Zagreb – Beograd saobraća 7 sati, a da je pre 30 i više godina putovao 4 sata.

INTERVJU SVETLANA BOŽINOVIĆ ekonomski savetnik u Ambasadi Republike Hrvatske

Privredna saradnja je položila ispit Koče nas nedostatak inicijativa, hrabrosti, pa i volje za prodor u saradnji, ponekad i nepotrebnog straha šta će na to reći „politika“ ili „domaća javnost“, što mislim da nije dobro. Rad u privredi traži hrabrost, posebno u kriznim vremenima, rušenje barijera, predrasuda… UPRKOS BROJNIM nerešenim bilateralniim pitanjima, i Srbija i Hrvatska imaju strateški interes da stabilizuju svoje odnose, što je uslov i za stabilzaciju Jugoistočne Evrope. Samim tim, i ekonomski odnosi se kreću ka stabilnijim tokovima: „Odnosi Hrvatske i Srbije na ekonomskom planu, sudeći po statističkim pokazateljima, uspešno se bore s uticajem dva izvora ekonomske krize: unutrašnjom u jednoj i drugoj zemlji i talasom svetske krize“, kaže Svetlana Božinović, ekonomski savetnik u Ambasadi Hrvatske: „Iako je robna razmena usporila i zastoj je evidentan ako se upoređujemo s 2008. godinom kad je ona iznosila 820 miliona €, do dramatičnog pada ipak nije došlo. Obim ukupne razmene ustalio se u godinama od 2008. do zaključno s 2013. godinom na oko 700 miliona €. U istom tom razdoblju, zahvaljujući dinamičnijem izvozu iz Srbije u Hrvatsku, robna razmena se uravnotežuje, što je dobro za nastavak i širenje ekonomske saradnje. Isto tako, nije došlo ni do drastičnijeg slabljenja hrvatskih ulaganja u Srbiju, pa su čak zabeležene i neke nove investicije i re-investicije. Otvara se i prostor za ulazak srpskih investicija u Hrvatsku.“

Ŷ S obzirom na navedeno, kako ocenjujete budućnost naših ekonomskih odnosa? - Zaključila bih da je ekonomska saradnja i u ovim teškim vremenima, zahvaljujući pre svega naporima i upornosti preduzetnika na jednoj i drugoj strani, „položila ispit“.

Ŷ Ulaskom u EU, Hrvatska će do 2020. ima-

ka“ ili „domaća javnost“, što mislim da nije dobro. Rad u privredi traži hrabrost, posebno u kriznim vremenima, rušenje barijera, predrasuda… To, naravno, nosi i rizik, ali on je, barem u privredi, “prirodna pojava“.

njem ekonomske saradnje. Gde vidite prostor za takvu saradnju? - Ne samo problemi, već i ekonomska logika trebalo bi da nas „teraju“ na saradnju. Prostor nije samo neiskorišćen u međusobnoj robnoj razmeni, iako ga i tu i dalje ima, već i na nekim važnim područjima gde bi trebalo više i ozbiljnije sarađivati na konkretnim projektima. Mislim tu, pre svega, na industriju, jer su obe države u fazi ozbiljne i dugotrajne deinudstrijalizacije. To, naravno nije ona industrija od pre 20 i više godina jer se svet u međuvremenu dramatično promenio, već proizvodi koji bi se uklopili kako u zajedničke potrebe dva tržišta, tako i ono uže regionalno, ali i evropsko. Zatim, energetika gde smo takođe kompatibilni, IT, infrastruktura, poljoprivreda i prehrambena industrija, turizam, zaštita okoline...

Ŷ Železnice Srbije i Hrvatske imaju dosta prostora za unapređenje infrastrukture, a

Zajednički projekti su jedan od ključnih i opipljivih pokazatelja o regionalnoj saradnji koja ima vrlo važno mesto u procesu EU integracija tu je i započeti projekat “Kargo 10”, koji bi doneo velike koristi. Dokle se u Hrvatskoj došlo sa tim projektom? - „Kargo 10“ je zajednički projekat na unapređenju robnog prometa između tri države: Slovenije, Hrvatske i Srbije. Iniciran je pre četiri godine i za njega su u međuvremenu interes iskazale i Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija. Nije se daleko otišlo od potpisivanja akta o osnivanju zajedničkog preduzeća, pretpostavljam zato što su železnice u ovim državama u procesu restrukturiranja, privatizacije. Kako je reč o delu panevropskog koridora 10 koji je od posebnog interesa i za RH i za RS, modernizacija železničke pruge – kao zajednički projekat

Ŷ Privrede Srbije i Hrvatske su kompatibilne, postoji geografska bliskost, ali se ove, i druge pogodnosti, ne koriste dovoljno. Kako objašnjavate ovo zapažanje? - Mislim da je glavni razlog manjak novca za nova ulaganja, ali još i više nedostatak zajedničkih projekata, pa čak i ideja o zajedničkim projektima. Uz to, postoje i drugi subjektivni razlozi, kao što su: nedostatak inicijativa, hrabrosti, pa i volje za prodor u saradnji, ponekad i nepotrebnog straha šta će na to reći „politi-

Ŷ Obe zemlje imaju slične ekonomske probleme, koji bi se lakše rešavali unapređe-

ti na raspolaganju oko 20 milijardi €, pored ostalog i za projekte na polju ekonomskog razvoja. Da li u ovim projektima vidite prostor za unapređenje saradnje dve zemlje? - Za sledeći budžetski period Hrvatska će na raspolaganju imati 10,5 milijardi €. Da bi se ta sredstva iskoristila važno je imati dobre i održive projekte. Sigurno je da je tu značajan prostor za unapređenje saradnje naših država na ekonomskom, saobraćajnom, ekološkom planu, lokalnom razvoju. Na temelju dobrih

Zaista je nedopustivo i skoro nerazumljivo da voz na relaciji Zagreb – Beograd saobraća 7 sati, a da je pre 30 i više godina putovao 4 sata

projekata i kombinacijom sredstava EU, kojima raspolažu Hrvatska i Srbija s domaćim sredstvima, dalo bi se puno toga popraviti i unaprediti. Zajednički projekti su, isto tako, i jedan od ključnih i opipljivih pokazatelja o regionalnoj saradnji koja ima vrlo važno mesto u procesu EU integracija, kako za zemlje članice, tako i za zemlju kandidata.

Ŷ Dosta je bilo reči o zajedničkom nastupu dve zemlje na trećim tržištima (EU, CEFTA, Rusija, arapske države). Da li imate saznanja o realizaciji nekog od ovih projekata? - Zajednički nastup je, takođe, nedovoljno iskorišćena prilika u unapređenju i širenju saradnje i njenom kvalitetu. Bilo je puno ideja, političkih poruka pa i izrade konkretnih programa, ali je sve to i dalje nije u fazi realizacije. Dobro je što postoje ideje i predlozi malih i srednjih preduzetnika koji nastoje da se povežu i zajednički probiju na treća tržišta i tu vidim da bi moglo najpre doći do istinskog proboja u saradnji. Ŷ

Međunarodni sajam investicija, industrije i usluga

Zagrebački velesajam, Avenija Dubrovnik 15 10020 Zagreb, Hrvatska gradovi-i-regije@zv.hr

UREDNIK: Jovana Gligorijević, j.gligorijevic@aim.rs ART DIREKTOR: Ilija Petrović, i.petrovic@aim.rs FOTO: Zoran Petrović

MENADŽER IZDANJA: Tanja Banković, t.bankovic@aim.rs PROJEKT MENADŽERI: Biljana Dević, b.devic@aim.rs Milica Pajić, m.pajic@aim.rs

Darko Novaković d.novakovic@aim.rs Marija Savić, m.savic@aim.rs IZVRŠNI DIREKTOR: Ruža Ristanović, r.ristanovic@aim.rs FINANSIJSKI DIREKTOR:

Ana Besedić, a.besedic@cma.rs ŠTAMPA: Danas Business Dialogue Br. 24 HRVATSKA i SRBIJA: „Dobri odnosi - šansa za budućnost” IZDAVAČ:

alliance international media Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija Telefon: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 E-mail: cordeditorial@cma.rs

Business Dialogue 27. maj 2014.

PRIVREDNA SARADNJA

Rezultati uloženog truda U ukupnoj razmeni Srbije sa svetom u 2013. Hrvatska se našla na 10. mestu, a po visini uvoza iz zemalja sveta, ostvareni uvoz iz Hrvatske u 2013. godini svrstava ovu zemlju na 16. mesto. Ekonomski odnosi Srbije i Hrvatske baziraju se na robnoj razmeni koja je u stalnom porastu od 2001. 6,1 odsto u odnosu na isti period 2013. godine i iznosio je 99,1 miliona USD. Suficit u robnoj razmeni na strani Srbije iznosio je 6,3 miliona USD. Srbija je sa Hrvatskom u poslednjih nekoliko godina, zaključila oko dvadeset sporazuma i protokola u najvažnijim oblastima saradnje, počevši od normalizacije odnosa do slobodne trgovine. Sticanjem statusa punopravne članice Evropske unije 1. jula 2013. godine Hrvatska je prestala da bude članica CEFTA Sporazuma, kao i svih ostalih bilateralnih i multilateralnih trgovinskih sporazuma, koji nisu u skladu sa zajedničkom trgovinskom politikom EU. Ovim će Hrvatska otpočeti sa primenom svih pravila i propisa koje propisuje EU za svoje članice. U trgovini između Srbije i Hrvatske se primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju od 01. septembra 2013. godine. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbiji omogućava neograničen bescarinski pristup tržištu Evropske unije za skoro sve poljoprivredno-prehrambene proizvode, osim za šećer, vino, pastrmke i junetinu. Srbija će većinu svojih proizvoNajsvežiji podaci PKS-a kažu da da moći da plasira na hrvatsko je ukupna robna razmena Srbije tržište po povoljnijim uslovii Hrvatske u martu 2014. godine ma nego što je to bilo u okviru iznosila 204,5 miliona USD i beleži CEFTA sporazuma gde je međusobna razmena za značajan rast od 10,9 odsto u odnosu na isti broj najvažnijih proizvoda period 2013. godine bila limitirana kvotama. Značajan faktor u prise smanjio za 15,0 odsto u odnosu na isti period 2012. godine i vrednoj saradnji Hrvatske i Srbije jeste Hrvatski poslovni iznosio je 436,1 milion USD. Deficit u robnoj razmeni na strani klub, koji okuplja predstavnike hrvatskih firmi koji deluju Srbije iznosio je 12,4 miliona USD. na tržištu Srbije. Hrvatski poslovni klub osnovan je u noNajsvežiji podaci Privredne komore Srbije kažu da je vembru 2005. na inicijativu Hrvatske gospodarske komore, ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske u martu 2014. go- u saradnji sa Ambasadom Republike Hrvatske u Beogradu. dine iznosila 204,5 miliona USD i beleži rast od 10,9 odsto u Klub je inicijativa svih predstavnika hrvatskih firmi i ćerki odnosu na isti period 2013. godine. Izvoz u Hrvatsku u istom firmi koje posluju na tržištu Srbije, a kojih ima oko 250, što periodu iznosio je 105,4 mil.USD što je rast od 15,8 odsto u je ogroman uspeh, s obzirom na to da ih je u vreme osnivaodnosu na mart 2013. godine. Uvoz iz Hrvatske se povećao za nja Kluba bilo svega pedesetak. Ŷ HRVATSKA JE U POSLEDNJIH 10 GODINA stalno u prvih 10 zemalja po ukupnoj trgovinskoj razmeni Srbije sa svetom. U ukupnoj razmeni Srbije sa svetom u 2013. Hrvatska se našla na 10. mestu, a po visini uvoza iz zemalja sveta, ostvareni uvoz iz Hrvatske u 2013. godini svrstava ovu zemlju na 16. mesto. Ekonomski odnosi Srbije i Hrvatske baziraju se na robnoj razmeni koja je u stalnom porastu od 2001. Ipak, na Srpsko-hrvatskom poslovnom forumu koji je u oktobru 2013. organizovan u Privrednoj komori Srbije, moglo se čuti da se privredna saradnja može unaprediiti u oblastima energetike, metalo-prerađivačke industrije, trgovine, građevinarstva, u IT sektoru, kao i u poljoprivredi. Na pomenutom forumu bilo je reči i o zajedničkom nastupu Srbije i Hrvatske na trećim tržištima. Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske u 2013. godini iznosila je 859,8 miliona USD i beleži smanjenje od 6,1 odsto u odnosu na isti period 2012. godine. Izvoz u Hrvatsku u istom periodu iznosio je 423,7 miliona USD, što je povećanje od 5,3 odsto u odnosu na decembar 2012. godine. Uvoz iz Hrvatske

www.cordmagazine.com

Business Dialogue 27. maj 2014.

Pokrivenost uvoza izvozom, u % 100 80

80.59

85.52 70.32

70.38

62.79

99.83 98.91 71.50 78.42

40 20 0 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013-VII

Robna razmena Srbije i Hrvatske, mil. USD 600 400 200 0 -200 2005

2006

2007 Izvoz USD

2008

2009

2010

Uvoz USD

2011

2012 2013-VII

Saldo USD

Vodeći odseci SMTK u izvozu u Hrvatsku Razni gotovi proizovi, nigde nepomenuti Čvrste biljne masti i ulja Nameštaj i delovi

66% 5% 5% 5%

Stočna hrana (osim žita u zrnu) Električna energija Ostalo

10%

Vodeći odseci SMTK u uvozu u Hrvatsku Proizvodi od nemetalnih minerala Đubriva (osim sirovih) Razni proizvodi za ishranu Razni gotovi proizvodi, nigde nepomenuti Hartija, karton i proizvodi od celuloze Ostalo

56% 7% 7% 7%

16%

Godina

Izvoz

Uvoz

Ukupno

Saldo

2002.

42,0

29,2

90,6

6,9

132,6

13,4

-48,6

2003.

76,0

81,0

121,7

34,3

197,7

49,1

-45,7

2004.

154,0

102,6

208,4

71,2

362,4

83,3

-54,4

2005.

206,9

34,3

256,6

23,1

465,0

28,3

-49,7

2006.

256,3

23,9

364,5

42,0

620,9

33,5

-108,2 -196,3

2007.

331,1

29,2

527,4

44,7

858,5

38,3

2008.

455,4

37,5

551,8

4,6

1007,2

17,3

-96,4

2009.

278,8

-38,8

396,1

-28,2

689,0

-31,6

-117,3 -122,4

2010.

307,1

10,1

429,5

8,4

736,6

6,9

2011.

466,4

51,9

467,2

8,8

933,6

26,7

-0,8

2012.

402,5

-13,7

513,2

9,8

915,7

-1,9

-110,7

2013.

423,7

5,3

436,1

-15,0

859,8

-6,1

-12,4

2013/3.

91,0

93,4

184,4

-2,4

2014/3.

105,4

15,8

99,1

6,1

204,5

10,9

6,3

Business Dialogue 27. maj 2014.

kovana zakonska regulativa, preveliki broj dozvola i saglasnosti koje treba obezbediti, sporo rešavanje sudskih predmeta, korupcija i dr.) Srpske investicije u Hrvatskoj iznose tek oko 40 miliona evra. Razlozi slabijeg prisustva srpskih preduzeća na tržištu Hrvatske su veća poreska opterećenja za investitore, nezavršeni procesi privatizacije srpske privrede (Hrvatska je te procese okončala uz snažniju podršku države i banaka). To znači da je potrebno obezbediti prohodnost za srpski kapital u Hrvatskoj, kako bi se smanjila velika nesrazmera

HRVATSKE INVESTICIJE

Ulaganje u budućnost

zuje da je najviše sredstava uloženo u poljoprivredu, lov i usluge (47 odsto); proizvodnju ostalih nemetalnih i mineralnih sirovina (19 odsto); proizvodnju hrane i pića (18 odsto); proizvodnju mašina i uređaja (2 odsto); proizvodnju električnih mašina i aparata (2 odsto); osiguranje i penzione fondove, osim obaveznog osiguranja (2 odsto); trgovinu na veliko i posredovanje u trgovini (2 odsto). Hrvatska Atlantik Grupa je krajem juna 2010. za 382 miliona evra kupila slovenačku kompaniju Droga Kolinska. Deo Droga Kolin-

Ograničavajući faktori za intenzivnija ulaganja u obe zemlje jesu sporo eliminisanje niza administrativnih prepreka, komplikovana zakonska regulativa i korupcija koja postoji u investicionim ulaganjima. Ulaskom Hrvatske u EU realna su očekivanja da se ovi problemi otklone. Na tržištu Hrvatske postoje, za sada, samo tri značajnije investicije iz Srbije. Sredinom 2008. godine koncern Swisslion Takovo, kupio je fabriku Eurofood market iz Siska, jednog od vodećih konditora na području Hrvatske, u vrednosti od oko 20 iliona evra. NCA Investment Group iz Beograda je krajem 2010. godine postala većinski vlasnik hrvatske trgovačke kompanije Magma za oko 25 miliona evra. Prema podacima PKS-a, obe kompanije su u problemima na tržištu Hrvatske. Treća srpska investicija u Hrvatskoj je Tesla štedna banka sa osnivačkim kapitalom od oko 3 miliona evra. Prema podacima Hrvatske narodne banke hrvatska ulaganja u Srbiju u 2012. godini iznosila su 135,9 miliona evra, a za šest meseci 2013. 2,2 miliona. Hrvatska ulaganja u Srbiju u periodu od 1999. godine do 2013/6. godine iznosila su 658 mln. evra, što čini oko 15 odsto ukupnih hrvatskih ulaganja u inostranstvu. Struktura ulaganja po delatnostima uka-

VESNA PUSIĆ I ALEKSANDAR VUČIĆ PRILIKOM NEDAVNOG SUSRETA U BEOGRADU

Između Hrvatske i Srbije postoji saglasnost da nesuglasice oko drugih pitanja ne treba da utiču na privrednu saradnju. Obe zemlje spremne su da ružnu prošlost ostave iza leđa radi zajedničkog napretka. Ipak, pitanje nesrazmernog broja srpskih investicija u Hrvatskoj u odnosu na hrvatske u Srbiji još čeka da bude rešeno KADA SU SE u februaru ove godine sastali hrvatska ministarka spoljnih poslova i potpredsednica Vlade Hrvatske Vesna Pusić i tada prvi potpredsednik, a danas premijer Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, ključna poruka tog susreta bila je da su obe zemlje spremne da nesuglasice iz prošlosti ostave po strani i da se u potpunosti okrenu kvalitetu života ljudi u sadašnjosti i generacijama koje će na ovim prostorima živeti u budućnosti Između Srbije i Hrvatske postoji sagla-

snost u tome da saradnja dve ekonomije može da bude bolja, ali da treba razjasniti kako da se otvore odškrinuta vrata za srpske kompanije u Hrvatskoj, jer na 200 hrvatskih kompanija u Srbiji dolazi tek nekoliko srpskih u Hrvatskoj. Dobra vest je da su u poslednjih desetak godina, dve zemlje 20 puta povećale razmenu. Prema analizi PKS-a, ograničavajući faktori za intenzivnija ulaganja u obe zemlje jesu sporo eliminisanje niza administrativnih prepreka (nesređenje zemljišne knjige, kompli-

• Find the perfect municipality for your Investment • Review of all 146 municipalities in Serbia

The Ultimate Guide for Investors

• Available 24/7

Investment Opportunities In Serbia • All useful contacts, information, opportunities, benefits, terms & conditions

www.invest-serbia.info

• Daily updates of all changes in the field • Indispensible hub for all potential investors in Serbia • Latest news about local events and on-going projects • Easy and friendly search based on your personal requirements

Business Dialogue 27. maj 2014.

ske su i srpske kompanije Grand prom, Soko Štark i Palanački kiseljak. Preduzeće Nexe Grupa iz Našica je do sada u Srbiji uložilo oko 100 miliona evra i zaposlilo 857 radnika. Hrvatska kompanija Agrokor kupila je 67 odsto akcija industrije ulja Dijamant iz Zrenjanina u vrednosti od 30 miliona evra i Frikom na tenderskoj prodaji za 10,2 miliona evra. Lactalis group iz oblasti prehrambene industrije je do sada uložilo oko 25 miliona evra i zaposlilo u Srbiji 327 radnika. Poslovni sistem Vindija iz Varaždina vlasnik je privrednog društva za proizvodnju i trgovinu d.o.o. Lajkovac od početka 2009. godine. Vindija sistem Srbija je do sada investirala preko 30 miliona evra, a sistem objedinjuje farme za tov, fabriku stočne hrane Unip u Valjevu, industriju mesa u Plandištu, kao i tri distributivna centra koji zapošljavaju 330 radnika. Firma MIN-DIV iz oblasti metalske industrije je uložila oko 12 mil. evra i zaposlila oko 300 radnika. PharmaS iz oblasti farmaceutske industrije je do sada uložila oko 11 miliona evra. Ŷ

TRADICIJA I OBIČAJI

Kultura uslovljena prirodom

Hrvatsku tradiciju obeležava izrazita raznolikost. Prirodni uslovi i uticaji kultura s kojima su Hrvati tokom istorije dolazili u dodir (sredozemne, srednjoevropske, starobalkanske, orijentalne i dr.) uticali su na razvoj triju specifičnih regionalnih kultura: panonske, dinarske i jadranske PANONSKU KULTURNU ZONU obeležava kultura žitarica, lana i konoplje i uzgoj krupne stoke (konji, goveda). Stanovalo se u prizemnim kućama od drveta ili nabijene ilovače i nepečene opeke, pokrivenima slamom. Karakteristične su bile godišnje šetnje mladih selom na praznike sa skupljanjem darova (jurjaši na Jurjevo, kraljice ili ljelje na Duhove, ladarice na Ivanjdan, betlehemari na Badnje veče i dr.). Muzička i plesna tradicija takođe su raznolike. Posebnost Međimurja su jednoglasni napevi koji se baziraju na srednjovekovnim lestvicama (tzv. starocrkveni načini), a od muzičkih instrumenata bordunska citra, cimbal i violina, uz pratnju kojih su se plesali plesovi u paru (uticaj alpske zone). Najpoznatiji ples severozapadne i srednje Hrvatske, drmeš, pleše se u parovima ili malim kolima uz svirku gudačkog sastava zvanog guci. Za Slavoniju i Baranju karakteristično je igranje u kolu, praćeno svirkom na gajdama.

suknenog kaputa – zobuna. Muškarci su nosili uske suknene pantalone i suknene kapute u tri sloja preko košulje, široki kožni pojas i više slojeva vunenih čarapa ukrašenih suknom. Devojke i muškarci nosili su plitke crvene suknene kape, dok su udate žene glavu prekrivale belom maramom. Kao obuća nosili su se lagani prepleteni opanci. Svečanu odeću dopunjavao je raznovrstan srebrni nakit i,kada je reč o muškarcima, rezbareno oružje. Za društveni su život bili specifični oblici nekrvnoga srodstva (pobratimstvo, kumstvo). Za muzičku tradiciju karakterističan je poseban način pevanja, ojkanje, koje se javlja kao pripev stihu u različitim vrstama kratkih pesama (rozgalicama, gangama i sl.). Ojkanje se nalazi na UNESCO-voj listi svetske nematerijalne baštine. Duže pripovedne pesme s opisom junačkih dela izvodili su guslari. Tipična narodna igra je nemo kolo (poznato i kao vrličko, ličko ili sinjsko kolo), koje se izvodi krupnim

Izrazitim obeležjem narodnog muzičkog izraza Dalmacije smatra se klapsko pevanje – višeglasno pevanje u manjim grupama, klapama, bez instrumentalne pratnje U dinarskoj kulturnoj zoni (gorska Hrvatska i dalmatinsko zaleđe) prevladavalo je planinsko stočarstvo (ovce, koze). Ovi krajevi poznati su po izradi vunenih tkanina za ukrašavanje kuća i odevanje, proizvodnji valjanog sukna u stupama pokretanima vodom i lončarstvu na ručnom kolu. Pastiri su bili posebno vešti u rezbarenju drveta. Ženska nošnja sastojala se od platnene košulje ravnog kroja s karakterističnim geometrijskim vezom na grudima i rubovima rukava, vunene kecelje i dugog

koracima i poskocima bez muzičke pratnje. U jadranskoj kulturnoj zoni stanovništvo se bavilo ribarstvom, uzgojem maslina, vinove loze, smokava i badema, ovčarstvom i kozarstvom. Izrazitim obeležjem narodnog muzičkog izraza Dalmacije smatra se klapsko pevanje, višeglasno pevanje u manjim grupama, klapama, bez instrumentalne pratnje. Seoske plesove (linđo, poskočica) pratila je svirka na lijerici, gudačkom instrumentu sa tri strune, a gradske (šotić, kvadrilja) svirka na gitari ili mandolini. Ŷ

Business Dialogue 27. maj 2014.

HRVATSKA KULTURA

ZDENAC ŽIVOTA ISPRED HRVATSKOG NARODNOG KAZALIŠTA

Velikani male zemlje Zbog bliskosti i sličnosti, čitaocima u Srbiji nije potrebno posebno objašnjavati osobenosti hrvatske kulture. Dovoljno je samo podsetiti na njene najznačajnije ličnosti i institucije KULTURE HRVATSKOG I SRPSKOG naroda bliske su, slične i međusobno isprepletane. Obema je zajedničko da “Periklovo doba” i jedne i druge predstavlja jugoslovenska era. Upravo zbog bliskosti i sličnosti, čitaocima u Srbiji nije potrebno posebno objašnjavati osobenosti hrvatske kulture. Dovoljno je samo

čitati i pisati kada pišemo već sigurno dulje od pedeset hiljada godina. a svakih se stotinu godina rodi po jedan čovjek koji umije doista pisati, a njega ne čita nitko”, napisao je Krleža u “Povratku Filipa Latinovicza”. Strašnih devedesetih, u najmračnijem period srpskohrvatskih odnosa činilo se da ga je zadesila baš ovakva sudbina. Srećom, ta faza je prošla. Verni čitaoci “Banketa u Blitvi” složiće se da je Krleža danas možda aktuelniji nego ikada. Osim obimnog opusa u koji spadaju novele, romani, pripovetke, drame i poezija, hrvatska kultura Krleži duguje i osnivanje Hrvatskog leksikografskog zavoda, 1950. godine. Kontroverze koje su pratile čitav njegov život i delo prate ga i danas. Teško da ima druge ličnosti

je Ivan Meštrović. Kontroverzan, naprasit, egocentričan, ali ipak nezaobilazan u priči o kulturnom blagu i nasleđu jedne zemlje. Osim što je autor statue Pobednik i Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, u njegova ostala remek-dela ubrajaju se i Zdenac života – bronzana statua ispred Hrvatskog narodnog kazališta (HNK), spomenik Neznanom junaku na Avali, Perzefona – statua ispred Univerziteta u Sirakuzi, Njujork, Dom likovnih umjetnika u Zagrebu, Njegošev mauzolej na Lovćenu… U atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu 23. aprila je otvorena izložba Slikar Vlaho Bukovac (1855-1922). Na izložbi je predstavljeno 23 slike Vlaha Bukovca, izuzetnog umetnika, akademika i pedagoga, koje su nastajale od početaka njegove brilijantne umetničke karijere 1882. godine, pa sve do pretposlednjeg umetnikovog ostvarenja, portreta Kralja Aleksandra Karađorđevića iz 1922. godine. Poseti-

Šešir Miroslava Krleže danas je vlasništvo glumca Radeta Šerbedžije, još jedne značajne ličnosti za hrvatsku i srpsku, preciznije, jugoslovensku kulturu podsetiti na njene velikane, najznačajnije ličnosti i institucije. Kada je reč o hrvatskoj književnosti, oko toga da je Miroslav Krleža (1893-1981) najveći među najvećima, postoji gotovo apsolutna saglasnost. “Već osamnaest milijuna godina hodamo na stražnjim nogama, a još smo četveronošci uglavnom svi. I što to znači znati

Business Dialogue 27. maj 2014.

čiji su zagriženi poštovaoci u stanju da se toliko međusobno spore i vode oštre polemike. Šešir Miroslava Krleže danas je vlasništvo glumca Radeta Šerbedžije, još jedne značajne ličnosti za hrvatsku i srpsku, preciznije, jugoslovensku kulturu. Ono što je Krleža za hrvatsku i jugoslovensku književnost, u vajarstvu i arhitekturi

oci Narodnog muzeja u Beogradu tokom maja imali priliku da prvi put vide sva Bukovčeva dela koja se čuvaju u Narodnom muzeju. Sultanija, Crnogorka na obrani, Portret kraljice Natalije, Portret sestre Gjorgje, Gundulićev san, Hrvatski narodni preporod (oslikana zavesa HNK), samo su neka od najznačajnijih dela ovog autora. HNK se sve vreme provlači kao jedna od najznačajnijih institucija hrvatske kulture. Zgrada ovog pozorišta svečano je otvorena 14. oktobra 1895. Sala u kojoj se i danas igraju predstave HNK tada je otvorena za oko 750 gledalaca. Neobarokna zgrada HNK je remekdelo dvojice arhitekata: Austrijanca Ferdinanda Felnera i Nemca Hermana Helmera. Za gotovo 120 godina postojanja ovog pozorišta, na njegovoj sceni nastupili su svetski velikani poput Franca Lista, Sare Bernar, Riharda Štrausa, Vivijen Li, Lorensa Olivijea, Pitera Bruka, Marija del Monaka, Hoze Karerasa i drugih. Ŷ

reklom iz Bosne i Hrvatske. Pored Novaka, u akciji su učestvovali Jelena Janković, Jovana Jakšić, Kristina Mladenović, Dušan Lajović, Damir Džumhur, Ivan Dodig, Goran Ivanišević i Marin Čilić. Sve vreme tokom ezgibicionog duela na video bimu su bile prikazivane slike poplavljenih područja, a na tribinama je bio transparent u znak solidarnosti sa ljudima iz Srbije, BiH i Hrvatske. Na drugoj strani, svakako najbolji i naj-

SOLIDARNOST

Šampioni bez granica

Hrvatskoj, ali i u Bosni i Srbiji. Modrićevu kampanju su podržali svi igrači kraljevskog kluba, na čelu sa najboljim igračem sveta Kristijanom Rolandom i trenerom Karlom Anćelotijem. Humanitarne kampanje ove dvojice velikih sportista, ali i akcije drugih šampiona koji su se među prvima uključili u humanitarne kampanje, u velikoj meri su doprinele da svet shvati katarstrofalne razmere poplava koje su zadesile Hrvatsku, Bosnu I Srbiju.

Novak Đoković I Luka Modrić su, svako na svoj način, još jednom potvrdili staro pravilo koje kaže da najveći šampioni nisu to samo na terenu, već pre svega u životu i u pogledu na svet oko sebe popularniji fudbaler Hrvatske Luka Modrić, odmah posle velikog trijumfa njegovog Real Madrida i osvajanja 10. titule šampiona Evrope, okupio je svoje saigrače kako bi svetu skrenuli pažnju na katastrofalne posledice u

Pred građanima sve tri države, koje dele istu nesreću, stoje još meseci i godine mukotrpnog saniranja štete. Ali je dobro kada se zna da na tom putu mogu da računaju na ljude poput Novaka, Luke i drugih istinskih šampiona. Ŷ

Među prvima koji su pritekli u pomoć ljudima u ugroženim područjima Balkana bili su upravo najveći šampioni i to u trenucima kada su osvajali najveća priznanja SRPSKI TENISER Novak Đoković i hrvatski fudbaler, velika zvezda Real Madrida Luka Modrić u razmaku od samo nedelju dana osvojili su dve šampionske titule. Novak je pobedio na WTA turniru u Rimu, a Luka je dao ogroman doprinos 10. tituli šampiona Evrope, koju je njegov tim osvojio ove sezone. I Novak i Luka su posle velikih trijumfa ponosno isticali zastave svojih zemalja, da svetu pokažu ko su i odakle dolaze. Ali su obojica, svako na svoj način, potvrdili staro pravilo koje kaže da najveći šampi-

oni nisu to samo na terenu, već pre svega u životu i u pogledu na svet oko sebe. Najbolji srpski teniser i svakako najpopularniji Srbin, Novak Đoković, organizovao je, dan pre početka Rolan Garosa, egzibicioni meč sa kojeg je ceo prihod usmeren ka pomoći ugroženima od poplava u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Čak ni jaka kiša na centralnom terenu Rolan Garosa, Filip Šatrijeu, nije omela tenisere i hiljade gledalaca da uživaju u humanitarnom duelu, kome su se pridružili i teniski asovi po-

Business Dialogue 27. maj 2014.

TURIZAM

Dragulj Sredozemlja Iako se po broju turističkih dolazaka ne može meriti s turističkim velesilama, Hrvatska se s 11,8 miliona turističkih dolazaka u 2012. i višegodišnjim trendom povećanja toga broja, nedvosmisleno ubraja među posećenije zemlje Sredozemlja

maralište austrougarskih plemića zbog blage mediteranske klime. Danas je mesto luksuznih hotela i nekadašnjih vila i privatnih letnikovaca pretvorenih u prelepe hotele s wellness centrima, kongresnim dvoranama i bazenima. Vila Angiolina, jedna od najstarijih i najlepših građevina, ugostila je mnoge ugledne ličnosti. Od tada pa do danas Opatija je omiljeno odredište mnogih turista. Šetnja negovanim parkovima i obalskim šetalištem (lungomare, dužine 12 km), kupanje na uređenom gradTRADICIJA ORGANIZOVANOG TURIZMA u Hrvatskoj duga je oko 150 godina, iako su i pre toga, još početkom 19. veka, postojale pojave slične turizmu (poput odlaska na hodočašća ili lečenje). U tu svrhu izgrađena su prva svratišta, prenoćišta, hoteli i toplice (Daruvarske toplice, Stubičke toplice, Varaždinske toplice). Iako se po broju turističkih dolazaka ne može meriti s turističkim velesilama, Hrvatska se s 11,8 miliona turističkih dolazaka u 2012. i višegodišnjim trendom povećanja toga broja nedvosmisleno ubraja među posećenije zemlje Sredozemlja. Tome u prilog govore različiti trendovi u poslednjih desetak godina, kao što su: »otkrivanje« Hrvatske kao turističke destinacije u vodećim svetskim časopisima

Dubrovnik – Grad kamena i svetla Više od hiljadu godina istorije Dubrovnika prisutno je u svakom delu ovoga grada. On je grad muzej i živa pozornica, idealan spoj istorije i modernosti. Okružen je srednjevekovnim zidinama dugim 1940 m koje su očuvane u svom izvornom obliku i otvorene za posetioce. Od 1979. godine grad je pod zaštitom UNESCO-a. Dubrovačke ljetne igre najstariji su i najugledniji hrvatski festival. Još od 1956. godine Igre grade svoju harizmu, i zahvaljujući asocijaciji evropskih festivala postaju obavezan deo evropske kulturne I pozorišne baštine. U sklopu Dubrovačkih ljetnih igara klasična dramska ostvarenja i baleti prikazuju se na ulicama i trgovima ovog ponosnog renesansno-baroknog grada. Dubrov-

OPATIJA

Business Dialogue 27. maj 2014.

Pula – Šapat mitova Pula, grad koji postoji tri milenijuma, smestila se na samom jugu istarskog poluostrva. To je grad predivnih plaža koje se prostiru na na gotovo sto kilometara obale. Svaki kamen Pule šapuće priču o mitskim Argonautima, Rimljanima, Mlečanima, Francima i vremenu Austrougarskog carstva. Sa sačuvanim građevinama i spomenicima iz prohujalih vremena predstavlja grad-muzej: slavoluk Sergijevaca, Augustov hram, Herkulova vrata... U Puli ćete uživati u odličnim restoranima, a na najlepšoj pozornici na svijetu, u čuvenoj Areni pod zvezdama, svakog leta nastupaju najpoznatija imena hrvatske i svetske muzičke scene. Najpoznatija manifestacija ipak je Međunarodni filmski festival igranog filma, jedan od najspektakularnijih u Evropi, na otvorenom. Vizuru pulskog pejzaža uokviruje Nacionalni park Brioni, biser prirodne baštine

Hrvatska obala s otocima spada u najrazvedenije na svetu. Od 1244 otoka, grebena, hridi, koji su ostali nakon dizanja nivoa Jadranskog mora 13.000 godina pre nove ere, danas je samo 50 nastanjenih

Dubrovnik je okružen srednjevekovnim zidinama dugim 1940 m koje su očuvane u svom izvornom obliku i otvorene za posetioce. Od 1979. godine grad je pod zaštitom UNESCO-a i u drugim medijima, rast broja turističkih dolazaka, važan udeo turizma u ukupnom BDP-u Hrvatske (14%), porast broja zaštićenih materijalnih i nematerijalnih kulturnih dobara, povećanje ulaganja u turističku i prateću infrastrukturu, sve raznovrsnija turistička ponuda…

očuvano još svega petnaestak svetionika sa posadom. Neki od njih su uređeni za boravak i mogu se unajmiti za robinzonsku avanturu na usamljenom otoku. Otoke ćete najbolje upoznati kroz pešačku ili biciklističku turu, a svakako treba obići bar neke od najvećih ostrva, kao što su Lošinj, Cres, Krk, Rab, Brač, Hvar, Vis, Korčula ili Mljet.

čani veruju da samo visoka umetnost može držati na okupu toliku lepotu grada sazdanog od kamena i svetlosti. Opatija – Luksuz i čari prirode Opatija je mondensko turističko središte Jadrana. U prošlosti je bila letnje i zimsko od-

PULA

skom kupalištu ili u manjim uvalama pružaju redak spoj uživanja u čarima prirode i visokog životnog stila prožetog duhom prošlosti.

Istre. Sa svojih četrnaest otoka i otočića, safariparkom, ostacima rimskih letnjikovaca i utvrđenja, Brioni su čudesan spoj prirode i kulture.

Otoci – Lepota i mir Hrvatska obala s otocima spada u najrazvedenije na svetu. Od 1244 otoka, grebena, hridi, koji su ostali nakon dizanja nivoa Jadranskog mora 13.000 godina pre nove ere, danas je samo 50 nastanjenih. Obilje otoka i otočića privlači putnike avanturiste iz celog sveta. Kajakaše i jedriličare oduševljavaju manji otoci romantičnim ugođajem, opuštenim načinom života u mirnoći i lepoti. U mnogim ostrvskim gradićima oduševiće vas predivna arhitektura, antički spomenici, umetnost u kamenu, drvetu, na platnu i starim pergamentima. Kvalitetan kamen i klesarsko umeće ostrvska je tradicija. Kamen s otoka Brača ugrađen je u gradove, letnikovce i mnoga majstorska dela u Hrvatskoj, Italiji i širom sveta. Kameni putokazi i čuvari - jadranski svetionici danas su pretežno automatizovani, pa je

Rovinj – Prestonica romantike Smatraju ga jednim od najlepših gradova na hrvatskoj obali zbog njegovog specifičnog izgleda i predivne prirode kojom je okružen. Obala duga 67 km, 2289 ha zaštićene zelene površine, 14 ostrva, ostrvaca i hridi i jedinstveno staro gradsko jezgro čine ovaj grad jedinstvenim. Izrastao je na svojoj tradiciji ribarskog gradića pod budnim okom zaštitnice Sv. Eufemije s jedinstvenom brodicom batanom i prepoznatljivim pesmama bitinadama. Lepotu Rovinja posebno su cenili umetnici koji su na ovom mestu slikali najepše motive i izlagali ih u Grisiji – rovinjskoj ulici umetnika. Grad doživljaja, venecijanske arhitekture i harmonije boja, predivnih pejzaža, štimunga, muzike i pesme, 2008. godine krunisan je titulom prvaka hrvatskog turizma. Jednom kad vidite Rovinj, biće vam jasno zašto ga zovu najromantičnijim gradom u Hrvatskoj. Ŷ

ROVINJ

Business Dialogue 27. maj 2014.

Hvar Dobrodošli u Hvar, drevni grad bogate povijesti, koji ove godine slavi 145 godina bogate turističke tradicije. Mnogi će za njega reći da je pravi grad iz bajke - sa svojom arhitekturom, predivnom prirodom i blagom klimom. Kada prirodnim čarima pridodamo smještaj visoke kvalitete i mediteransku srdačnost i uslužnost grad Hvar postaje idealno odredište za odmor za društvo, parove i obitelji.

www.hvar.hr

Business Dialogue 27. maj 2014.